• quote 6
  • А 207
  • а 215
  • авлији 1
  • Ада 6
  • Ади 1
  • Ајд 4
  • ајде 1
  • Ајде 2
  • Ако 27
  • ако 44
  • актом 2
  • акцисо 2
  • ал 16
  • Ал 3
  • алал 1
  • Али 108
  • али 85
  • Ама 16
  • аманет 3
  • амбару 1
  • амбиса 1
  • амвон 1
  • амин 1
  • анатема 1
  • Анђа 7
  • анђео 1
  • Анђи 1
  • Анђо 2
  • антерије 1
  • антихристу 1
  • антрзи 1
  • апарат 1
  • апсолутно 1
  • апсу 2
  • Аранђеловић 1
  • Аранђео 1
  • асија 1
  • атару 1
  • атмосверу 1
  • Ах 2
  • АЦЕ 1
  • аџамија 2
  • баба 3
  • бабе 2
  • бабино 1
  • бабо 1
  • бабу 2
  • бави 1
  • багатела 1
  • бадњак 6
  • бадњака 1
  • бајаги 1
  • бајбукану 1
  • бакраче 1
  • банака 1
  • бандерама 1
  • банкротирао 1
  • банку 3
  • бану 2
  • Бап 1
  • Бар 1
  • бар 12
  • барабар 1
  • бардак 1
  • бару 1
  • батак 1
  • батака 1
  • батали 3
  • баталимо 1
  • батаци 1
  • батине 1
  • баца 3
  • баци 2
  • бацивши 1
  • бацим 1
  • Бацио 1
  • бацио 3
  • баците 1
  • бачвари 1
  • баш 15
  • Баш 5
  • башкарити 1
  • башта 1
  • башту 1
  • Бе 1
  • бегали 1
  • бегуница 1
  • бегуницу 1
  • беде 1
  • беднима 1
  • бежанац 1
  • бежанију 1
  • беже 1
  • Без 2
  • без 45
  • безазлени 1
  • безазленошћу 1
  • безбедност 1
  • безбожник 1
  • безбожничко 1
  • безбрижно 1
  • безобзирце 1
  • безуспешних 1
  • бела 1
  • белај 2
  • беле 4
  • белег 4
  • белега 1
  • белегу 1
  • белио 1
  • белом 1
  • бенаве 1
  • БЕОГРАД 1
  • Београда 1
  • Београду 3
  • бербе 1
  • берићет 1
  • берићета 2
  • берићетну 1
  • берићету 1
  • беру 1
  • беседом 1
  • беседу 1
  • бескорисним 1
  • бесмо 1
  • беспокојстава 1
  • беспокојства 1
  • бесциљним 1
  • бећар 1
  • бећарске 1
  • беху 17
  • Беча 1
  • Бечу 1
  • Беше 1
  • беше 58
  • Би 1
  • би 154
  • Бива 1
  • бива 2
  • бије 1
  • бијеш 2
  • Била 1
  • била 24
  • биле 4
  • Били 1
  • били 21
  • било 54
  • био 43
  • бирају 1
  • бистру 2
  • битанге 1
  • бити 28
  • битку 2
  • биће 3
  • бићеш 1
  • бих 1
  • бишташе 1
  • благ 2
  • блага 6
  • благајника 1
  • благи 1
  • Благо 1
  • благо 6
  • благородан 2
  • благородно 1
  • благосиљају 1
  • благосиљао 1
  • благослов 1
  • благослови 5
  • благословио 1
  • блажени 1
  • блаженство 1
  • блато 3
  • блеком 1
  • бленули 1
  • бленуто 1
  • ближе 4
  • ближи 1
  • близу 3
  • бог 1
  • Бог 34
  • Бога 20
  • богами 6
  • богат 1
  • богати 2
  • богатство 2
  • Богме 1
  • богови 1
  • Богом 1
  • Богородица 1
  • Богородице 3
  • Богородици 2
  • Богородичин 1
  • Богу 10
  • божанство 1
  • боже 1
  • Боже 17
  • Боженство 1
  • Божића 2
  • божје 1
  • Божје 2
  • Божји 1
  • Божју 1
  • бозна 2
  • боја 1
  • бојаги 1
  • бојао 1
  • бојим 2
  • боју 1
  • бол 1
  • болан 2
  • болесне 1
  • болесним 1
  • болестан 1
  • болешчине 1
  • боли 2
  • болно 1
  • боља 1
  • боље 25
  • Боље 5
  • бољега 2
  • бољи 7
  • бољим 1
  • бољитку 1
  • бољој 1
  • бољу 3
  • борба 1
  • борбе 1
  • борбом 1
  • борбу 1
  • боре 1
  • боца 1
  • брава 1
  • бравост 1
  • браву 1
  • бравче 1
  • брада 1
  • браду 1
  • бразди 1
  • брани 6
  • брат 7
  • брата 5
  • брате 11
  • братом 1
  • братским 1
  • братску 1
  • браћа 17
  • Браћа 2
  • браће 5
  • Браћи 1
  • Браћо 2
  • браћо 4
  • браћом 4
  • браћу 4
  • брашна 3
  • брашно 2
  • брдовитости 1
  • бре 1
  • брекћу 1
  • брецну 1
  • Брже 1
  • брже 2
  • брзином 1
  • Брзо 1
  • брзо 6
  • брибраше 1
  • брига 2
  • бриге 2
  • бригу 2
  • брижан 2
  • брижне 1
  • брижно 1
  • бризну 1
  • брине 2
  • бринемо 1
  • бринеш 1
  • бринули 1
  • бринуо 1
  • бринути 1
  • брк 1
  • бркова 1
  • бркове 4
  • БРОЈ 1
  • број 3
  • броји 2
  • брука 1
  • бруку 2
  • бубе 1
  • бува 1
  • будак 1
  • будаком 2
  • будалу 1
  • буде 22
  • будете 1
  • будеш 2
  • буди 2
  • будноћи 1
  • буду 2
  • будућим 2
  • будућности 1
  • буђаво 2
  • бујини 1
  • бујица 2
  • бујно 1
  • бујности 1
  • буково 1
  • буљук 1
  • бунтовника 1
  • буран 1
  • бурдељу 1
  • бурићима 1
  • бурни 1
  • бурно 1
  • бутини 1
  • бутину 1
  • буџак 1
  • буџаку 1
  • буџацима 1
  • бушкарач 1
  • бушкарачи 1
  • вадећи 1
  • вадити 1
  • важан 1
  • важним 1
  • важних 1
  • важно 2
  • важности 1
  • ваздан 1
  • ваздух 2
  • ваздуху 1
  • ваздушне 1
  • ваиме 1
  • вајат 1
  • вајате 1
  • вајатима 1
  • вајде 2
  • вајка 1
  • вајкада 1
  • вајкати 1
  • Вала 2
  • вала 3
  • ваља 3
  • ваљало 3
  • ваљамо 1
  • ваљан 1
  • ваљаност 1
  • ваљда 6
  • вам 30
  • Вама 2
  • вама 9
  • ван 4
  • вара 1
  • варалачко 1
  • Вараш 2
  • варнице 1
  • Варош 1
  • варош 3
  • варошани 2
  • варошанин 1
  • вароши 5
  • вас 29
  • васиону 1
  • васпитавани 1
  • ватра 1
  • ватре 1
  • ватреније 1
  • ватри 4
  • ватру 4
  • вауче 1
  • Ваш 1
  • ваш 4
  • ваша 1
  • ваше 5
  • вашем 1
  • вашим 1
  • ваших 1
  • вашој 1
  • вашу 2
  • вежбу 1
  • веже 1
  • вежеш 1
  • Вез 1
  • везати 1
  • везе 1
  • вејалица 1
  • век 1
  • века 5
  • векова 3
  • вековао 1
  • вековима 1
  • веле 2
  • вели 5
  • великаше 1
  • Велике 1
  • велике 9
  • велики 1
  • великим 1
  • великог 1
  • великој 1
  • великом 1
  • велику 1
  • Велим 1
  • велите 1
  • велиш 5
  • венац 1
  • венути 1
  • венча 1
  • венчања 1
  • венчао 1
  • венчати 1
  • венчаш 1
  • вео 1
  • веома 1
  • вепрови 1
  • веран 1
  • вересијама 1
  • веригом 1
  • верни 1
  • веровали 2
  • верска 1
  • верској 1
  • верску 1
  • веру 3
  • верује 2
  • верујем 3
  • верујеш 1
  • Верујеш 1
  • Верујте 1
  • верују 1
  • весела 1
  • весели 1
  • весело 2
  • веселу 1
  • Весеље 1
  • весеље 2
  • весељем 1
  • весељу 1
  • весео 1
  • већ 57
  • Већ 7
  • већа 1
  • веће 3
  • већега 1
  • Већи 1
  • већи 5
  • већина 3
  • већих 1
  • већој 1
  • већу 1
  • Веца 12
  • Веце 1
  • Вецом 1
  • Вецу 7
  • вече 3
  • вечера 3
  • вечерас 2
  • вечераху 2
  • вечере 1
  • вечери 3
  • вечеру 2
  • вечитих 1
  • вечитом 1
  • вечне 1
  • Вечне 1
  • вештине 1
  • ви 45
  • Ви 7
  • виде 16
  • видела 2
  • виделе 1
  • Видели 1
  • видели 2
  • видео 11
  • видети 13
  • видећи 1
  • Видећи 1
  • видеше 3
  • види 5
  • видик 1
  • Видим 1
  • видим 7
  • видимо 2
  • видите 4
  • видиш 29
  • Видиш 3
  • виђају 1
  • вика 1
  • викање 1
  • викаше 2
  • вике 2
  • викну 8
  • вику 1
  • вилице 1
  • вина 4
  • вино 1
  • вис 3
  • висе 1
  • висини 1
  • висину 1
  • високо 1
  • виче 2
  • вичете 2
  • више 101
  • Више 5
  • Вишње 1
  • Вишњи 1
  • влада 1
  • владалац 1
  • владања 1
  • владаре 1
  • владе 1
  • власни 1
  • власничку 1
  • власт 5
  • власти 4
  • во 1
  • Вог 4
  • вода 7
  • водати 1
  • воде 2
  • води 5
  • водили 1
  • водим 2
  • водимо 1
  • водокрчинама 1
  • водом 2
  • воду 7
  • вођаше 1
  • вожња 1
  • возај 1
  • возају 1
  • возаху 1
  • возим 1
  • војна 1
  • војнички 1
  • војничким 1
  • војска 1
  • војске 1
  • војску 3
  • вола 2
  • воли 1
  • волим 1
  • Волим 1
  • волимо 1
  • волова 5
  • волове 15
  • волови 3
  • вољи 2
  • вољу 1
  • восак 3
  • воска 2
  • воскресну 1
  • воћа 1
  • воће 2
  • воћем 1
  • воћњака 3
  • воштаницом 1
  • враг 2
  • врага 1
  • вране 1
  • врат 3
  • врата 13
  • Врати 1
  • врати 9
  • вратим 2
  • вратима 2
  • вратимо 2
  • вратио 5
  • вратити 4
  • вратиш 1
  • вратише 4
  • вратом 1
  • враћа 1
  • враћајући 1
  • Враћајући 1
  • враћање 2
  • враћате 3
  • враћати 1
  • враћаху 1
  • враћена 1
  • Врачу 1
  • врба 1
  • врева 3
  • вреву 1
  • Вределе 1
  • вреди 9
  • вредиле 1
  • вредни 1
  • вредности 2
  • Време 1
  • време 52
  • времена 11
  • времену 2
  • врећи 2
  • врећу 1
  • врисну 1
  • Врло 1
  • врло 5
  • врљају 1
  • врљике 1
  • врста 2
  • врсте 1
  • врт 1
  • вртећи 1
  • вртлог 1
  • врх 3
  • врха 1
  • врховима 1
  • врче 1
  • вршен 1
  • врши 1
  • вука 1
  • вукао 1
  • вуку 2
  • вунену 1
  • вунице 1
  • вуну 2
  • вуче 1
  • г 3
  • га 184
  • газдом 1
  • газе 1
  • гази 1
  • газимо 3
  • газити 1
  • гаје 1
  • галаме 2
  • галоп 2
  • галопу 1
  • гаранција 1
  • Гарушу 1
  • гаса 1
  • гвожђа 3
  • гвозден 8
  • гвоздене 3
  • гвоздени 2
  • гвозденим 4
  • гвозденом 1
  • гвоздењаком 1
  • где 59
  • Где 8
  • гибанице 2
  • глава 3
  • главара 1
  • главе 10
  • глави 4
  • главни 1
  • главницу 1
  • главно 1
  • главну 2
  • главњу 1
  • главобоље 3
  • главобољних 1
  • главом 9
  • главу 24
  • гладан 1
  • гладна 1
  • гладне 1
  • гладних 1
  • Глас 1
  • глас 16
  • гласао 2
  • гласачка 1
  • гласио 1
  • гласну 1
  • гласовити 1
  • гласовито 1
  • гласом 9
  • гласоудари 1
  • гле 1
  • Гле 2
  • гледа 12
  • гледај 2
  • гледају 4
  • гледајући 6
  • гледала 1
  • гледам 4
  • гледамо 4
  • Гледао 1
  • гледао 3
  • гледате 1
  • гледећи 2
  • гледишта 2
  • глобим 1
  • гмижу 1
  • гњев 1
  • гњевно 1
  • гњила 1
  • го 2
  • говеда 1
  • говеди 2
  • говеђи 1
  • говеђом 1
  • говеђу 1
  • говече 1
  • говор 3
  • говорах 1
  • говораше 4
  • говоре 3
  • говори 8
  • говорили 3
  • говорило 1
  • говорим 6
  • говорио 1
  • говорите 1
  • говорити 3
  • говорих 1
  • говориш 1
  • говорника 1
  • говорници 1
  • год 12
  • годижбине 2
  • годижбину 1
  • Година 1
  • година 18
  • годинама 1
  • године 19
  • години 5
  • годину 6
  • годишње 3
  • годишњега 1
  • годишњи 3
  • гозбе 1
  • гозбу 1
  • гола 1
  • голе 1
  • голи 1
  • голим 1
  • голо 1
  • голом 1
  • голотињу 1
  • голуждрави 1
  • гољу 1
  • Гомила 1
  • гомили 1
  • гомилу 2
  • гонити 1
  • гониш 1
  • гоњења 1
  • гоњење 1
  • гора 2
  • гордо 3
  • Горе 1
  • горе 7
  • гори 1
  • горких 1
  • горопадну 2
  • господа 1
  • господар 1
  • Господе 1
  • господин 2
  • господине 5
  • господство 1
  • господштину 2
  • госпођа 1
  • гост 2
  • госте 5
  • гости 6
  • гостију 2
  • гостима 2
  • госту 1
  • готов 2
  • готовани 1
  • готове 3
  • готови 4
  • готовиле 1
  • готовим 1
  • Готово 1
  • готово 6
  • готовости 1
  • грабац 1
  • грабећи 1
  • грабљено 1
  • град 2
  • граде 3
  • гради 2
  • градини 1
  • градинче 1
  • градио 1
  • градове 1
  • грађана 1
  • грађанству 1
  • гракнуше 4
  • грбачу 1
  • гргурава 1
  • грди 2
  • грдно 1
  • грдну 1
  • грђа 1
  • грђе 2
  • грђи 1
  • Гребачке 1
  • греду 1
  • грејаницу 1
  • греје 2
  • греота 1
  • грех 3
  • грехове 1
  • грехота 1
  • грешећи 1
  • грешили 2
  • грешити 1
  • грешка 1
  • грешке 1
  • грешним 1
  • грешнима 1
  • Грешних 1
  • грешнога 1
  • грешном 1
  • гривну 1
  • грла 2
  • гроб 1
  • гробље 1
  • гробу 1
  • грожђе 1
  • грозници 1
  • грозницу 2
  • грозно 5
  • громове 1
  • грош 1
  • гроша 4
  • грубим 1
  • грудве 1
  • грудву 2
  • грунуше 2
  • губе 1
  • гужви 2
  • гулим 1
  • гунђајући 1
  • гуњче 1
  • гура 1
  • гурну 1
  • гусала 1
  • гусле 1
  • гуше 1
  • д 1
  • да 1201
  • Да 35
  • Дабогда 4
  • дабогда 9
  • Дабоме 1
  • дабоме 3
  • давало 1
  • даваше 1
  • даве 1
  • дави 1
  • дављеника 1
  • давно 4
  • даде 2
  • дадоше 1
  • дај 2
  • Дај 2
  • даје 3
  • Дајем 1
  • дајем 3
  • дајете 1
  • дају 1
  • дакле 1
  • Дакле 1
  • дал 1
  • дала 3
  • дале 1
  • далека 3
  • Далеко 2
  • далеко 4
  • дали 1
  • дало 3
  • даља 2
  • даље 22
  • даљега 1
  • даљи 1
  • даљине 1
  • даљни 1
  • дам 13
  • Дамљан 1
  • Дамњан 18
  • Дамњановом 1
  • дамо 2
  • дан 29
  • дана 35
  • Данас 1
  • данас 19
  • данашњи 1
  • дангуби 2
  • дане 1
  • дани 2
  • данима 2
  • даноноћне 1
  • даноноћни 1
  • дану 1
  • дању 1
  • дао 4
  • дасака 1
  • даску 1
  • дате 1
  • дати 4
  • Даћу 2
  • дахну 1
  • дахнути 1
  • дахнуше 1
  • даш 3
  • два 12
  • Двадесет 1
  • двадесет 13
  • двадесетодневну 1
  • дванаесторици 1
  • двапут 1
  • Две 1
  • две 12
  • двеју 1
  • Двеста 1
  • двоје 6
  • двојица 3
  • двојном 1
  • двораху 1
  • дворити 1
  • дворишта 3
  • дворишту 4
  • Де 2
  • де 3
  • дебелих 1
  • дебелу 1
  • дебео 1
  • дебљу 1
  • дева 1
  • деве 1
  • девојачки 3
  • девојачких 1
  • девојке 1
  • девојко 3
  • девојку 2
  • дед 1
  • деде 1
  • дежурнога 1
  • декламацију 1
  • дела 1
  • Дела 1
  • деле 2
  • дели 1
  • делиле 1
  • делили 1
  • делимо 2
  • делите 1
  • делити 2
  • дело 3
  • делове 1
  • делови 1
  • делу 1
  • дену 1
  • ДЕО 3
  • део 6
  • деобе 4
  • деоби 2
  • деобним 1
  • деобу 4
  • дере 1
  • дериште 1
  • дерњава 1
  • десет 14
  • десеторица 3
  • десно 2
  • десном 1
  • Дете 1
  • дете 9
  • Детелина 1
  • детелина 2
  • детелине 3
  • детелином 2
  • детелину 2
  • детета 1
  • детету 1
  • детињу 1
  • деца 14
  • Деца 8
  • деце 10
  • деци 1
  • децо 1
  • децом 2
  • децу 17
  • ди 1
  • дибидуз 1
  • диве 1
  • дивећи 1
  • Дивна 1
  • дивну 1
  • дигао 2
  • дигне 2
  • диже 1
  • Диже 1
  • диктирати 1
  • дилкош 1
  • дима 1
  • димњацима 1
  • дин 1
  • ДИНАР 1
  • динар 2
  • динара 21
  • ДИНИЋ 1
  • дира 1
  • дирати 1
  • дирек 1
  • дирљиво 1
  • дирне 2
  • дисциплина 1
  • длаке 1
  • длаку 1
  • дна 4
  • дно 1
  • дну 1
  • До 3
  • до 59
  • доба 3
  • Добар 2
  • добар 9
  • добарце 1
  • добациваху 1
  • добацује 1
  • добијати 1
  • добије 1
  • добијеш 1
  • добила 1
  • добили 1
  • Добили 1
  • добио 4
  • добит 1
  • добити 3
  • добише 1
  • добра 7
  • добре 2
  • добри 2
  • добрим 1
  • добрих 3
  • Добро 11
  • добро 28
  • доброга 2
  • добродошао 1
  • добродошла 1
  • добродошли 1
  • добром 2
  • добросрећнике 1
  • добру 4
  • довати 1
  • доведе 2
  • доведу 1
  • довеле 1
  • довело 1
  • Довео 1
  • довео 6
  • довести 1
  • довикну 3
  • довикује 1
  • доводе 1
  • довољно 2
  • довршим 1
  • договора 1
  • договоре 1
  • договорнији 1
  • договорно 1
  • договорну 1
  • догодило 1
  • Догодише 1
  • дограбио 1
  • дограђивању 1
  • додаде 7
  • додадоше 1
  • Додај 1
  • додаје 4
  • дође 18
  • Дође 3
  • дођем 2
  • дођемо 1
  • дођеш 1
  • Дођи 1
  • Дођоше 3
  • дођоше 4
  • доживела 1
  • доживели 2
  • доживео 1
  • доживети 2
  • доживљаја 1
  • доживљаје 1
  • доживљајима 1
  • доза 1
  • дозволи 1
  • дозволили 1
  • дозволило 1
  • дозволимо 1
  • дозволио 1
  • дозволити 1
  • Дозволићеш 1
  • дозвољава 2
  • дозвољавају 1
  • дозвољаваш 1
  • дозвољен 1
  • дозрело 1
  • дозри 1
  • доиста 1
  • Доиста 3
  • дојурише 1
  • Док 10
  • док 53
  • доказ 1
  • доказао 1
  • докле 7
  • докон 1
  • долазак 1
  • Долазак 1
  • долази 2
  • долазила 1
  • долазило 1
  • долазим 3
  • долазио 1
  • Долазио 1
  • долазите 1
  • долазити 3
  • долазиш 1
  • доле 1
  • доликовало 1
  • доликује 2
  • долини 1
  • дом 2
  • домамио 2
  • домаћин 8
  • домаћина 15
  • домаћине 2
  • домаћини 1
  • домаћиновање 1
  • домаћиновао 1
  • домаћински 2
  • домаћинској 1
  • домаћинства 1
  • домаћинство 2
  • домаћину 2
  • домаћинује 1
  • домаћинујем 1
  • домаћица 1
  • домаћице 2
  • домаћици 1
  • домашаја 1
  • домисле 1
  • домове 1
  • домовима 1
  • дому 1
  • донекле 2
  • Донела 1
  • донела 2
  • донели 1
  • донело 2
  • Донео 1
  • донео 4
  • донесе 12
  • донесеш 1
  • донети 2
  • донеше 1
  • доносила 1
  • доношење 1
  • доњега 1
  • допада 1
  • допаде 1
  • допадљиво 1
  • допарнути 1
  • допираху 1
  • дор 1
  • досади 2
  • досадило 1
  • Досадило 1
  • досадне 1
  • досадну 1
  • доселио 1
  • ДОСИТИЈЕ 1
  • доспели 1
  • доспео 1
  • доста 7
  • достојанственост 1
  • достојној 1
  • досудио 1
  • дотадање 1
  • дотакне 1
  • дотерај 1
  • дотле 9
  • дотрајати 1
  • дотраје 1
  • дотрчаше 1
  • доћи 3
  • дохвати 2
  • дохватим 1
  • Доцкан 1
  • доцкан 3
  • дочекали 2
  • дочекамо 1
  • дочекати 1
  • дочекаше 4
  • дочекивати 1
  • дошао 18
  • Дошао 3
  • дошаптава 1
  • дошла 5
  • дошле 2
  • дошли 7
  • Дошло 2
  • дошло 8
  • др 1
  • драга 1
  • Драги 2
  • драго 1
  • драо 1
  • дрва 1
  • дрвена 1
  • дрвендекаста 1
  • дрвене 1
  • дрвеним 1
  • дрвеном 1
  • дрвењак 2
  • дрвењака 1
  • дрвењаке 1
  • дрвењаком 2
  • дрвета 2
  • дрвету 1
  • дрвеће 1
  • дрвљаника 1
  • дрвљем 2
  • дрво 2
  • древне 1
  • дреке 1
  • дреку 1
  • дреновачом 1
  • држава 2
  • држави 2
  • државне 1
  • државом 1
  • државу 1
  • држале 1
  • држали 1
  • држане 2
  • држање 1
  • држању 1
  • држао 3
  • држати 1
  • држаше 2
  • држе 2
  • држи 2
  • држимо 2
  • држите 1
  • држиш 1
  • дробио 1
  • друвство 1
  • друг 2
  • друга 10
  • Друга 2
  • Другачије 1
  • друге 11
  • Друге 2
  • ДРУГИ 1
  • Други 3
  • други 43
  • другим 5
  • другима 2
  • других 3
  • друго 23
  • Друго 3
  • другог 4
  • другога 9
  • другој 7
  • Другом 1
  • другом 10
  • другоме 2
  • другу 6
  • друкче 1
  • друкчије 2
  • друкчији 2
  • друм 1
  • друмове 1
  • друство 1
  • друству 1
  • дручији 1
  • друштава 2
  • друштва 5
  • друштвима 1
  • Друштво 1
  • друштво 7
  • друштву 4
  • дрхтавом 1
  • дрхташе 1
  • дубину 1
  • дубље 1
  • дубоким 1
  • дубоко 1
  • дубоку 1
  • дубраве 2
  • дуван 1
  • дувар 4
  • дувару 3
  • дуг 13
  • дугачак 1
  • дугачким 1
  • дугачких 1
  • дугачком 1
  • дугачку 1
  • дугмета 1
  • дуго 3
  • дуговао 1
  • дуговечни 1
  • дугог 1
  • дугога 2
  • дугом 1
  • дугује 2
  • дугују 1
  • дужан 2
  • дужни 2
  • дужника 1
  • дужницима 2
  • дужност 6
  • дужности 7
  • дуката 25
  • дукате 2
  • дукати 1
  • Дунава 2
  • дуњом 1
  • дуплом 1
  • дурај 1
  • дућан 11
  • дућана 1
  • дућани 1
  • дућанској 1
  • дућанску 1
  • дућану 1
  • дућанџија 1
  • дух 1
  • духа 1
  • духова 1
  • духовна 1
  • духу 1
  • Душа 1
  • душа 6
  • душама 2
  • Душана 1
  • душе 8
  • душо 3
  • душом 4
  • душу 4
  • ђаво 2
  • ђавола 2
  • ђаволи 1
  • ђаволију 1
  • ђаконије 1
  • ђем 1
  • ђердани 1
  • ђерзонака 1
  • ђинђува 1
  • Ђорђе 1
  • ђубре 1
  • Ђурђева 1
  • ђурђевску 1
  • е 3
  • Е 43
  • Еве 1
  • Ево 15
  • ево 7
  • егзекутивним 1
  • едно 1
  • Еј 2
  • економном 1
  • економског 1
  • ендек 1
  • Ене 2
  • енергично 1
  • ено 1
  • Ено 2
  • Епа 2
  • Ето 16
  • ето 9
  • жабљак 1
  • жабљаком 1
  • жагор 4
  • жалила 1
  • жалити 2
  • жалиш 1
  • жалост 1
  • жању 1
  • Жао 1
  • жацнула 1
  • жвизну 1
  • жган 1
  • жега 2
  • желе 3
  • желели 1
  • желео 4
  • жели 2
  • желим 1
  • желимо 1
  • желите 1
  • жељи 1
  • жељне 1
  • жељно 2
  • жељу 1
  • жена 13
  • Жена 3
  • Женама 1
  • женама 11
  • Жене 11
  • жене 25
  • жени 4
  • женидбе 1
  • женидбена 3
  • женидби 1
  • женим 2
  • женимо 1
  • женин 2
  • женинога 1
  • женио 1
  • жено 1
  • женска 1
  • женске 2
  • женски 1
  • женским 1
  • женских 1
  • женску 1
  • жену 4
  • жеравицом 1
  • жестином 1
  • жив 6
  • жива 6
  • Живан 103
  • Живана 45
  • Живане 3
  • Живани 2
  • Живанином 1
  • Живанов 6
  • Живанова 1
  • Живанове 3
  • Живанови 1
  • Живаново 1
  • Живановој 2
  • Живанову 1
  • Живану 13
  • живац 2
  • живе 7
  • живела 1
  • живели 2
  • живео 3
  • живети 6
  • Живи 1
  • живи 11
  • живим 5
  • живимо 3
  • живини 1
  • живину 2
  • живите 2
  • живиш 2
  • живљега 1
  • живљи 1
  • живо 1
  • живога 3
  • живом 1
  • живот 17
  • живота 8
  • животворни 1
  • животворнога 1
  • животворну 1
  • животиња 2
  • животињице 1
  • животом 3
  • животу 3
  • живу 2
  • жигну 1
  • жигнуло 1
  • жигови 1
  • Жику 1
  • жита 1
  • житну 1
  • Жито 1
  • жито 3
  • жицу 1
  • жмиркају 1
  • жмурећи 1
  • жртвовати 1
  • жубори 1
  • журба 1
  • жури 1
  • журно 2
  • журном 1
  • жустро 1
  • За 18
  • за 370
  • забавити 1
  • забадава 1
  • забандарао 1
  • забаченим 1
  • забашурава 1
  • забезекнуше 2
  • забеле 1
  • забога 1
  • забоде 1
  • забораве 1
  • заборавивши 1
  • заборавила 1
  • заборавите 1
  • заборавити 3
  • забраздише 1
  • забрана 1
  • забуном 1
  • заваде 1
  • завадити 1
  • заваравало 1
  • заведен 1
  • завезао 1
  • завејао 1
  • заветне 1
  • завила 1
  • заволеше 1
  • Заврте 1
  • заврте 2
  • завршаваше 1
  • заврши 1
  • загаламили 2
  • загледа 4
  • загледају 1
  • загледајући 2
  • загледаше 1
  • заговорили 1
  • загонетка 2
  • заграбуси 1
  • загрејали 1
  • загуши 2
  • задавао 1
  • задатак 5
  • задатке 2
  • задатком 1
  • задатку 1
  • задаћи 1
  • задиви 1
  • задивити 1
  • задобили 2
  • задобио 6
  • задовољавајући 1
  • задовољан 2
  • задовољен 1
  • задовољимо 1
  • задовољиш 1
  • задовољише 1
  • задовољна 1
  • задовољни 3
  • задовољно 2
  • задовољства 1
  • задовољством 2
  • задржа 2
  • задржала 1
  • задржи 1
  • задржиш 1
  • задруга 15
  • Задруга 7
  • задругама 4
  • задругар 3
  • задругара 14
  • задругаре 5
  • задругари 11
  • Задругари 3
  • задругарима 7
  • задругаркама 1
  • Задругарска 1
  • задругарска 2
  • задругарске 1
  • задругарски 2
  • задругарским 2
  • задругарског 1
  • задругарскога 1
  • задругарском 1
  • задругару 2
  • Задруге 1
  • ЗАДРУГЕ 1
  • задруге 24
  • задругин 2
  • задругина 1
  • задругиног 2
  • задругинога 2
  • задругином 1
  • задругину 1
  • задругом 1
  • Задругу 1
  • задругу 23
  • задружан 1
  • задружна 1
  • задружне 1
  • задружни 1
  • задружним 1
  • задружног 1
  • задружном 1
  • задружну 1
  • задрузи 31
  • задрхта 1
  • задужи 1
  • задуживања 1
  • задужио 3
  • задужити 1
  • задужују 1
  • зађе 1
  • зађевица 1
  • зађоше 1
  • зажарише 1
  • зажмурити 1
  • зазвекеташе 1
  • зазими 1
  • зазиру 1
  • Заинат 1
  • заинат 4
  • заинатили 1
  • зајадикова 1
  • зајазило 1
  • Зајам 2
  • зајам 5
  • заједљива 1
  • заједљиво 3
  • заједница 1
  • заједнице 1
  • заједници 2
  • заједнички 4
  • заједно 12
  • зајектао 1
  • зајецаше 1
  • зајма 3
  • зајмити 1
  • зајмове 2
  • заказан 1
  • заказао 1
  • заказаше 1
  • заквасили 1
  • закитио 1
  • заклати 2
  • заклетви 1
  • заклони 1
  • заклопи 1
  • закључком 1
  • заковитла 1
  • закоље 1
  • закон 3
  • закона 2
  • законом 2
  • законски 1
  • закону 4
  • закопа 1
  • закопано 1
  • закржљави 1
  • закржљати 1
  • закрпљени 1
  • закрсти 1
  • залаже 2
  • залажемо 1
  • залажете 1
  • залаја 1
  • залајаше 1
  • залечи 1
  • залива 2
  • залогај 2
  • залогаја 2
  • заложили 1
  • залутају 1
  • залутала 1
  • залутале 1
  • залутали 1
  • залуталога 1
  • залутао 1
  • залутати 1
  • заљуља 2
  • замало 1
  • замашан 1
  • замена 1
  • заменити 1
  • замену 1
  • замера 1
  • замерити 1
  • замерке 1
  • замерљив 1
  • замесила 1
  • заметну 3
  • заметнуше 1
  • замешају 1
  • замешеним 1
  • замисле 1
  • Замисли 2
  • замисли 3
  • замислити 4
  • замишљам 1
  • замишљен 1
  • замркну 1
  • замршај 1
  • замукну 1
  • замучили 1
  • занат 3
  • заната 1
  • Занета 1
  • заносне 1
  • заносно 2
  • зао 1
  • заокупи 1
  • запазили 1
  • запазио 1
  • запазити 1
  • запали 1
  • запамтила 1
  • запамтили 3
  • запамтио 1
  • запева 1
  • запевао 1
  • запијукаше 1
  • запињемо 1
  • запита 1
  • заповеда 4
  • заповеди 1
  • заповести 1
  • заподенуо 1
  • заподенуше 2
  • запона 1
  • започе 1
  • започела 3
  • започели 1
  • започети 1
  • започето 1
  • запрепасти 1
  • запрећа 1
  • запуца 1
  • зар 19
  • Зар 28
  • заравнише 1
  • зарад 21
  • зараде 1
  • зарадили 1
  • зарадим 1
  • зарађује 2
  • зарађујемо 1
  • зарађују 1
  • заражене 1
  • зарђати 1
  • зарекоше 2
  • зари 1
  • засади 1
  • заседоше 1
  • засеја 1
  • засео 1
  • заслужила 1
  • заслужиле 1
  • заслужили 1
  • заслужио 1
  • заснивате 1
  • застаде 2
  • застати 1
  • заталаса 1
  • заталасалом 1
  • затвара 1
  • затварао 1
  • затвора 1
  • затворе 1
  • Затвори 1
  • Затворили 1
  • затворио 1
  • затворите 1
  • затвориш 1
  • затворише 1
  • затеже 2
  • затекао 2
  • затекоше 1
  • затећи 1
  • Затим 6
  • затим 8
  • затишју 1
  • Зато 21
  • зато 22
  • затури 1
  • заузет 1
  • заустави 3
  • зауставила 1
  • зауставише 2
  • заусти 2
  • захвати 1
  • захори 1
  • захтева 1
  • захтевао 2
  • захтевати 2
  • зацингараше 1
  • зачас 1
  • зачељу 1
  • зачепи 1
  • зачепио 1
  • зачепрљаше 1
  • зачетака 1
  • зачикава 1
  • зачикивање 1
  • зачинак 1
  • зачињаваху 1
  • Зачу 1
  • зачу 2
  • зачуди 2
  • зачуђен 1
  • зачуђено 1
  • зашкрипаше 1
  • зашта 3
  • зашто 12
  • Зашто 3
  • збива 1
  • Збиља 1
  • збиљи 2
  • зближити 1
  • Због 1
  • због 27
  • збогом 1
  • Збогом 1
  • Збор 1
  • збор 3
  • зборе 1
  • збори 2
  • зборимо 2
  • збориш 2
  • зборове 2
  • зборовима 3
  • збуне 1
  • збуни 1
  • збунио 1
  • збуњено 1
  • звала 2
  • звале 1
  • звали 1
  • Звали 1
  • званих 1
  • званицама 1
  • Звао 1
  • звати 1
  • зваху 1
  • звекет 1
  • звекну 1
  • звер 1
  • зверчица 1
  • звецаш 1
  • звук 1
  • згледну 1
  • згледнуше 1
  • згодило 1
  • згоднога 1
  • згоду 1
  • зграби 1
  • здоговорише 1
  • здрави 2
  • здравица 1
  • здравља 2
  • здравље 1
  • здраво 1
  • Здравси 1
  • зебњом 2
  • зевају 1
  • зејтин 1
  • зејтина 2
  • зеленашења 1
  • зеленашких 1
  • зеленила 1
  • зеленилом 1
  • зеленилу 1
  • зелењикава 1
  • земаљске 2
  • земаљски 1
  • земља 10
  • земљан 1
  • земљаног 1
  • земљанога 1
  • земље 9
  • земљи 16
  • земљиште 4
  • земљом 2
  • земљорадник 2
  • земљорадника 1
  • земљораднике 1
  • земљораднику 1
  • земљорадници 1
  • земљорадницима 1
  • земљорадничка 1
  • Земљорадничка 2
  • Земљорадничке 1
  • ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ 1
  • земљорадничке 6
  • земљорадничким 1
  • Земљорадничких 1
  • земљорадничких 3
  • земљорадничкој 1
  • земљорадничком 1
  • Земљорадничку 1
  • земљорадничку 2
  • земљорадње 1
  • земљорадњи 2
  • земљу 17
  • зет 2
  • зете 1
  • зивкање 1
  • зида 1
  • зидовима 1
  • зима 2
  • зиме 1
  • зими 1
  • зимницу 1
  • зину 1
  • зинуо 2
  • зиратну 1
  • зла 7
  • злата 1
  • златно 1
  • злато 1
  • Зло 1
  • зло 6
  • злоба 1
  • зловољно 2
  • злоћудница 1
  • злоћудности 1
  • злу 1
  • Зна 1
  • зна 18
  • знађаху 2
  • знају 4
  • знак 4
  • знала 2
  • знали 10
  • знало 1
  • знам 27
  • Знам 4
  • знаменити 1
  • знамо 7
  • знао 4
  • Знате 2
  • знате 5
  • знати 3
  • значајан 1
  • значи 4
  • знаш 25
  • Знаш 5
  • зноја 1
  • зноју 2
  • зовни 1
  • зовнух 1
  • зову 2
  • зора 1
  • зором 1
  • зреле 1
  • зрели 1
  • зрелим 1
  • зрелих 1
  • зрелом 1
  • зубе 2
  • зубима 1
  • зује 2
  • зуцкало 1
  • зуцнула 1
  • И 105
  • и 1353
  • ибрик 3
  • ибрика 1
  • игала 1
  • игда 1
  • играј 1
  • играју 1
  • играле 1
  • играли 1
  • играло 1
  • иде 18
  • идеја 1
  • идејама 1
  • идеје 3
  • идеју 2
  • идем 8
  • идемо 4
  • идете 1
  • идеш 5
  • Иди 5
  • иди 7
  • иду 5
  • идуће 1
  • Идуће 1
  • идућега 1
  • идући 2
  • иђаху 2
  • ИЗ 1
  • из 89
  • Иза 1
  • иза 4
  • изабра 1
  • изабраних 1
  • изабрао 1
  • изабрати 1
  • изабраше 1
  • Изађе 1
  • изађе 3
  • изађем 2
  • изађеш 1
  • изађоше 3
  • изазва 4
  • изазвала 2
  • изазвало 1
  • изазвао 1
  • изазивало 1
  • изазивање 2
  • изазову 1
  • изасланик 3
  • изаслаником 1
  • изашао 1
  • изашли 1
  • изашло 1
  • избавити 1
  • избацују 1
  • избегавамо 1
  • избегавате 1
  • избегаваш 1
  • избечи 1
  • избија 1
  • избије 1
  • избистрити 1
  • изближе 1
  • Избор 1
  • изборни 1
  • изброја 1
  • избуљеним 1
  • Извади 1
  • извади 5
  • изведе 2
  • изведем 1
  • изведемо 2
  • изведеш 1
  • изведу 1
  • извесан 1
  • извесне 2
  • извесним 1
  • извесних 1
  • извесно 2
  • известимо 1
  • известише 1
  • извештај 2
  • извештен 1
  • извијају 1
  • Извините 1
  • извињава 1
  • извођењу 1
  • извор 1
  • изврсан 1
  • извртале 2
  • извртао 1
  • изврши 4
  • извршила 2
  • извршити 1
  • извукла 1
  • извуку 1
  • извуче 1
  • изгечену 1
  • изгинемо 1
  • изглед 2
  • изгледала 1
  • изгледали 2
  • изгледало 2
  • изгледате 1
  • изгледаше 2
  • изговарате 1
  • изговараше 1
  • изговори 3
  • изговоривши 1
  • изговорили 1
  • изговорио 1
  • изгоре 1
  • изгревак 1
  • изгубе 1
  • изгуби 4
  • изгубила 1
  • изгубили 2
  • изгубио 6
  • изгубити 1
  • изгубљене 1
  • изгунђа 1
  • изда 1
  • издавати 1
  • издаваше 1
  • издају 1
  • издала 1
  • издале 1
  • издвоји 1
  • издели 1
  • изделили 1
  • изделимо 1
  • издра 1
  • издржавао 3
  • издржати 2
  • изеде 1
  • изела 2
  • Изеле 1
  • изиђе 1
  • изишав 1
  • Изишав 1
  • изјави 2
  • изјада 1
  • изједна 6
  • изјутра 1
  • излази 3
  • излапели 1
  • излеже 1
  • излете 1
  • излечена 1
  • излечи 1
  • излечила 1
  • излечити 1
  • излишан 1
  • излише 1
  • Изложба 2
  • изложби 1
  • измајсторисао 1
  • Између 1
  • између 11
  • измене 1
  • изменити 2
  • измену 1
  • измењали 1
  • измењаше 1
  • измењујем 1
  • измерим 1
  • измећаримо 1
  • измире 1
  • измири 1
  • измирити 1
  • измирише 1
  • измислио 1
  • измишљеном 1
  • измуљи 1
  • изневери 1
  • изнели 1
  • изнемагала 1
  • изнемогла 1
  • изнемоглим 1
  • изненадиле 1
  • изненадна 1
  • изненадне 1
  • изненадни 1
  • изненадној 1
  • изненађен 3
  • изненађења 2
  • изненађење 2
  • изнесе 1
  • изнесу 1
  • изнети 2
  • износи 2
  • изнуравају 1
  • изобилношћу 1
  • изобиљу 2
  • изокрену 1
  • изоран 1
  • изорана 1
  • изорати 1
  • изораше 1
  • изоремо 1
  • изору 1
  • изостављен 1
  • изреке 1
  • изрогаченим 1
  • изродили 1
  • изручи 1
  • изручим 1
  • изумењима 1
  • изусти 1
  • Изусти 1
  • изустио 1
  • икад 1
  • икакве 1
  • икаквих 2
  • икаквог 1
  • икона 1
  • иконе 2
  • иконом 1
  • икону 3
  • ил 1
  • или 28
  • Или 3
  • Илија 2
  • им 62
  • има 44
  • Има 5
  • имађаше 3
  • Имају 2
  • имају 5
  • имајући 1
  • имајућих 1
  • имале 3
  • Имали 1
  • имали 7
  • имам 18
  • Имам 2
  • имамо 8
  • имања 2
  • имање 25
  • имањем 2
  • имању 1
  • имао 14
  • имате 5
  • имати 11
  • имаће 1
  • имаћемо 1
  • Имаш 1
  • имаш 11
  • име 6
  • имену 1
  • имовина 1
  • имовином 1
  • инат 2
  • Иначе 1
  • иначе 4
  • инаџију 1
  • инокосан 1
  • интерезирањем 1
  • интерес 11
  • интереса 1
  • интересе 1
  • интересовала 1
  • интересом 2
  • интересу 1
  • Ипак 1
  • ипак 9
  • исечем 1
  • искези 1
  • искључен 1
  • искључивање 1
  • искључимо 1
  • Искључише 1
  • исколачи 2
  • ископају 1
  • ископао 4
  • искорени 1
  • искоренити 1
  • искра 1
  • искрене 1
  • искрсну 2
  • искру 1
  • искушења 1
  • иследника 1
  • ислеђење 1
  • ислеђује 1
  • ислужили 1
  • испаде 2
  • испадне 2
  • Испала 1
  • испала 3
  • испасти 1
  • испекли 1
  • испи 1
  • испира 1
  • испита 2
  • испитам 1
  • испише 1
  • испљува 1
  • испљувајући 1
  • Исповедај 1
  • исповедати 1
  • исповедаш 1
  • исповеди 1
  • исповедили 1
  • исповедити 1
  • исповедње 1
  • исповест 2
  • испод 6
  • испољи 1
  • Исправио 1
  • исправност 1
  • исправности 2
  • испрате 1
  • испрати 1
  • испратили 1
  • испратиш 1
  • испребијана 1
  • испреврташе 1
  • испред 2
  • испреже 1
  • испрезали 1
  • испречи 2
  • исприча 5
  • испричао 1
  • испунила 1
  • испунити 1
  • испуст 2
  • испусте 1
  • испуца 1
  • истакнуту 1
  • исте 1
  • истегао 1
  • истегли 1
  • истера 3
  • истеривати 1
  • истерује 1
  • исти 3
  • истим 1
  • Истина 3
  • истина 7
  • истицао 1
  • истичеш 1
  • Исто 1
  • исто 10
  • истоветан 1
  • истоветне 1
  • истога 1
  • истоку 1
  • источе 1
  • источни 1
  • источном 1
  • истраживање 1
  • истраживао 1
  • истребише 1
  • истрча 1
  • исцелење 1
  • исцјелисја 1
  • исчезава 1
  • исчезао 1
  • исчезнути 1
  • ићи 3
  • их 94
  • ичијега 1
  • иш 1
  • Иш 1
  • Ишао 1
  • ишло 2
  • ја 193
  • Ја 62
  • јабука 1
  • јабуке 2
  • јабуком 1
  • јабуку 1
  • јава 1
  • Јаван 1
  • јави 2
  • јавила 1
  • јавити 3
  • јавља 1
  • јављају 1
  • јављам 2
  • јављамо 1
  • јавност 1
  • јагањце 1
  • Јаглика 9
  • Јагликин 1
  • Јагликине 3
  • Јагликином 1
  • Јагликом 1
  • Јаглику 4
  • Јаглици 1
  • јагње 2
  • јагњета 1
  • јагоде 1
  • јад 1
  • јада 1
  • јадикујем 1
  • Јадна 1
  • јадна 2
  • јадни 1
  • јадној 1
  • јазавац 1
  • јаја 3
  • јаје 1
  • јајету 1
  • Јакако 1
  • јаке 1
  • јако 1
  • јама 1
  • јаму 1
  • Јанаћка 1
  • Јанаћко 3
  • Јанаћком 1
  • јаој 1
  • јаока 1
  • јарма 4
  • јарости 1
  • јасно 2
  • јастук 1
  • јатагане 1
  • јатагани 1
  • јаче 1
  • јачим 1
  • јаше 1
  • јаши 1
  • Је 1
  • је 715
  • јеврејских 1
  • јевтиније 1
  • јевтиним 1
  • јед 1
  • једа 3
  • Један 2
  • један 76
  • једанпут 7
  • једаред 3
  • Једва 1
  • једва 8
  • једен 1
  • једина 1
  • једини 2
  • Једини 2
  • једино 1
  • Једна 1
  • једна 23
  • једнаке 1
  • једнако 3
  • Једне 3
  • једне 8
  • Једни 1
  • једни 10
  • једним 8
  • једнима 1
  • једно 18
  • Једно 2
  • Једновремено 1
  • једновремено 3
  • једног 2
  • Једнога 1
  • једнога 31
  • једногласно 1
  • једнодушност 1
  • једној 2
  • Једном 1
  • једном 18
  • једноме 1
  • једну 22
  • једу 2
  • јежи 1
  • јежила 1
  • језик 1
  • језиком 3
  • јек 3
  • јела 4
  • јели 2
  • јело 2
  • јемство 1
  • јемствујем 1
  • јео 1
  • јер 25
  • Јер 71
  • Јес 3
  • јес 4
  • Јесам 2
  • јесен 2
  • јесени 1
  • јеси 3
  • Јеси 5
  • Јест 1
  • јест 3
  • Јесте 1
  • јести 1
  • јестиво 2
  • јетко 1
  • јетрва 1
  • јецаше 1
  • јечи 1
  • јечмом 1
  • јеш 1
  • Јова 91
  • Јован 4
  • Јови 4
  • Јовиним 1
  • Јовом 2
  • Јову 7
  • јој 31
  • Још 7
  • још 94
  • ју 2
  • јубилеј 1
  • јунад 1
  • јунаке 1
  • јунета 1
  • Јунска 1
  • јунца 1
  • јураше 1
  • јурну 2
  • јутра 4
  • Јутро 1
  • јутро 2
  • Јутрос 1
  • јутрос 3
  • К 1
  • к 3
  • ка 5
  • кавга 2
  • кавгу 3
  • каве 1
  • кавџили 1
  • кад 221
  • Кад 45
  • кади 1
  • каже 10
  • кажем 12
  • кажемо 1
  • кажеш 10
  • Кажи 2
  • кажи 3
  • кажњавати 1
  • кажњена 1
  • кажу 3
  • казан 1
  • казану 1
  • казао 10
  • казати 6
  • казне 1
  • казном 1
  • казуј 1
  • Казуј 1
  • казује 2
  • казујеш 1
  • казујте 1
  • какав 5
  • каква 2
  • Каква 3
  • какве 1
  • Какве 1
  • Какви 1
  • какви 2
  • Какво 1
  • какво 3
  • каквом 1
  • каквоће 1
  • какву 3
  • Како 21
  • како 91
  • калабалука 1
  • каламбур 1
  • каламбуру 1
  • калемио 1
  • калемљење 1
  • калемове 1
  • каленице 1
  • кали 1
  • каљаве 1
  • камен 2
  • камена 1
  • камену 1
  • камења 1
  • камење 3
  • камењем 2
  • камо 10
  • Камо 2
  • канда 3
  • кантаром 1
  • канте 1
  • кануре 1
  • кануше 1
  • канцеларија 1
  • канцеларијска 2
  • канцеларију 2
  • канџи 1
  • као 144
  • капа 4
  • капарише 1
  • капе 2
  • капела 1
  • Капела 1
  • капелу 4
  • капетан 13
  • капетана 3
  • капетане 2
  • капетановим 1
  • капетанову 1
  • капетану 4
  • капије 1
  • капији 2
  • капију 7
  • капитал 1
  • капљица 1
  • капом 1
  • капу 4
  • капут 1
  • кара 1
  • карабоје 1
  • Каравуле 3
  • караконџула 1
  • караконџулу 1
  • карактер 4
  • карактером 1
  • карам 1
  • карлицу 2
  • карта 1
  • каса 2
  • касе 1
  • катанац 2
  • катанце 1
  • катанцем 1
  • кафани 1
  • кафанском 1
  • кафану 1
  • кафе 1
  • квариш 1
  • кваси 1
  • квочкама 1
  • квочке 1
  • Квочке 1
  • керове 1
  • кеса 1
  • кесе 1
  • кеси 1
  • кесу 3
  • кидај 1
  • кикоћањем 1
  • кила 1
  • Килићи 1
  • ким 1
  • кимет 1
  • кип 1
  • кирија 1
  • киселије 1
  • кисело 1
  • киша 1
  • Киша 1
  • кише 2
  • киши 1
  • кишу 4
  • кје 1
  • клели 1
  • клео 2
  • клетва 2
  • клетве 2
  • клецнуше 1
  • климајући 1
  • климаше 1
  • климну 1
  • клином 1
  • клиса 1
  • клонулим 1
  • клубе 1
  • клупама 1
  • клупе 3
  • клупу 1
  • кљуси 1
  • кљуцаху 2
  • кључа 1
  • кључеве 3
  • кључеви 1
  • кмет 7
  • кмета 2
  • кмете 1
  • кметице 1
  • кметова 1
  • кметовању 1
  • кметовао 1
  • кметовати 1
  • кметови 1
  • кметовима 2
  • кметски 1
  • кметство 4
  • кметуј 1
  • кметује 2
  • кметујеш 1
  • Књегиње 1
  • књига 1
  • књиге 1
  • књиговођство 1
  • књигу 1
  • Ко 12
  • ко 50
  • ковчег 1
  • ковчегу 1
  • ковчези 1
  • кога 18
  • Код 1
  • код 45
  • кожа 3
  • коже 5
  • кожетина 1
  • кожетином 1
  • кожом 2
  • кожу 7
  • козе 1
  • Кој 1
  • кој 7
  • која 44
  • које 41
  • којега 1
  • којекакве 1
  • којечему 2
  • Који 1
  • који 110
  • којим 7
  • којима 3
  • којих 3
  • којој 9
  • којом 2
  • коју 19
  • кокош 2
  • кокоши 1
  • кокошима 1
  • Кола 1
  • кола 4
  • колена 1
  • колики 4
  • колико 25
  • Колико 3
  • колима 4
  • колица 1
  • колицима 3
  • колко 1
  • коло 1
  • колосеком 1
  • комад 1
  • команда 1
  • команду 1
  • Коме 1
  • коме 14
  • комесара 1
  • комешању 2
  • комшија 4
  • комшије 2
  • коначно 1
  • конгрес 5
  • конгреса 1
  • конгресу 1
  • конопље 1
  • контрола 1
  • контролише 1
  • Коњ 4
  • коњ 6
  • коња 8
  • коње 2
  • коњу 1
  • копа 3
  • копају 1
  • копамо 1
  • копању 2
  • копати 1
  • копита 1
  • коприва 2
  • копривама 1
  • кораком 1
  • кораку 3
  • коренче 2
  • коренчић 1
  • кориснија 1
  • кориснији 2
  • корисним 1
  • корисних 2
  • корисно 1
  • корисном 1
  • корисности 1
  • корисну 1
  • корист 1
  • користи 2
  • користити 1
  • корову 1
  • кору 1
  • коса 1
  • Коса 1
  • косе 1
  • косидбу 1
  • Косово 1
  • Косову 3
  • косу 1
  • котлове 1
  • котлом 1
  • коче 1
  • кочије 1
  • коџа 1
  • кошеви 1
  • кошница 2
  • кошнице 2
  • кошницом 1
  • кошницу 1
  • кошта 8
  • коштају 1
  • коштати 1
  • кошу 2
  • кошуље 1
  • крава 1
  • кравама 2
  • краве 6
  • крадеш 1
  • крадљивица 1
  • крадљивци 1
  • КРАЈ 1
  • крај 9
  • краја 3
  • крајње 1
  • крају 1
  • краљ 1
  • Краљевића 2
  • красних 1
  • кратко 4
  • крах 1
  • крв 1
  • крви 1
  • крвна 1
  • кредит 1
  • кредитира 1
  • кредитирање 1
  • кредитној 1
  • крену 1
  • кренуше 3
  • крепи 1
  • кресну 2
  • кретање 1
  • крешти 1
  • крив 4
  • криви 5
  • кривим 1
  • кривица 1
  • кривично 3
  • кривљући 1
  • Криво 1
  • кривуљу 2
  • крижају 1
  • крилета 1
  • крило 1
  • критикује 1
  • критичним 1
  • кришом 3
  • КРОВОМ 1
  • кроз 14
  • кротко 1
  • крпим 1
  • крпу 1
  • Крсман 1
  • Крсману 1
  • крст 2
  • крста 1
  • крстећи 1
  • крсти 2
  • крстим 1
  • крстио 1
  • крстише 1
  • крстове 1
  • круг 1
  • кругова 1
  • крунише 2
  • крупан 1
  • крупице 1
  • крупне 1
  • крупних 1
  • крупнице 1
  • крушка 1
  • крушке 1
  • крушку 1
  • крчага 1
  • крчаге 1
  • крчази 1
  • крчала 1
  • крџаво 1
  • крџавче 1
  • крштен 1
  • крштење 1
  • кува 1
  • кувању 1
  • Куд 2
  • куд 6
  • куда 1
  • Куда 1
  • Кузман 79
  • Кузмана 18
  • Кузмане 1
  • Кузманов 1
  • Кузманова 2
  • Кузманове 4
  • Кузмановим 2
  • Кузманово 1
  • Кузмановој 1
  • Кузманову 2
  • Кузманом 3
  • Кузману 6
  • кукавице 1
  • кукаље 1
  • кукам 1
  • кукате 1
  • кукаш 1
  • кукњава 1
  • кукумавко 1
  • кукуруз 14
  • кукуруза 1
  • кукурузна 2
  • куле 2
  • култура 1
  • културе 2
  • културне 3
  • културни 2
  • културним 1
  • културних 1
  • културно 1
  • културу 1
  • кулучим 1
  • кум 2
  • кумове 1
  • кумом 1
  • куне 1
  • куни 1
  • куну 2
  • купају 1
  • купе 2
  • Купи 1
  • купи 6
  • купила 3
  • купим 1
  • купимо 1
  • купио 6
  • куписмо 1
  • купити 2
  • Купићу 1
  • купиш 2
  • купише 1
  • куповати 2
  • куповине 1
  • куповини 1
  • куповину 2
  • купује 4
  • купујем 1
  • купујемо 1
  • купују 2
  • кураж 1
  • курбан 1
  • курталишем 1
  • кусну 1
  • Кућа 1
  • кућа 7
  • кућама 2
  • куће 26
  • кући 53
  • кућње 1
  • кућњи 4
  • кућњих 2
  • кућом 5
  • кућу 23
  • куцну 1
  • кучиће 1
  • кучко 1
  • л 4
  • лавеж 1
  • лаганије 1
  • Лагано 1
  • лагано 2
  • лажа 1
  • лажан 1
  • лаже 1
  • лажеш 1
  • лажи 1
  • лажице 1
  • лажицу 1
  • лажљивости 1
  • лажов 1
  • лажова 1
  • лажове 1
  • Лазар 2
  • Лазара 3
  • лак 3
  • лака 1
  • Лаки 1
  • лакне 1
  • Лако 4
  • лако 8
  • лакше 5
  • лакшим 1
  • лакшу 1
  • лануше 1
  • лармања 1
  • леб 12
  • леба 6
  • лебом 3
  • лебу 1
  • леве 1
  • лево 2
  • левокруг 1
  • левом 1
  • леву 1
  • Леву 1
  • легне 1
  • легнеш 1
  • лед 2
  • леђа 3
  • леђима 2
  • лежала 1
  • лежање 1
  • Лежао 1
  • лежао 3
  • леже 1
  • Леже 1
  • лежи 2
  • лејом 1
  • леју 1
  • лека 1
  • Лемез 1
  • Леп 1
  • леп 7
  • лепе 3
  • лепи 1
  • лепих 2
  • лепо 23
  • Лепо 5
  • лепоту 1
  • лепу 2
  • лепши 1
  • лета 1
  • летети 1
  • летине 2
  • летњих 1
  • лето 2
  • ли 75
  • ливадама 1
  • ливади 2
  • липе 1
  • липсавају 1
  • липше 1
  • лисица 1
  • листове 2
  • литија 1
  • лица 3
  • лице 8
  • личаше 1
  • личи 4
  • личио 1
  • лична 1
  • лично 3
  • личном 1
  • лишће 1
  • лов 1
  • ловити 2
  • ловцима 1
  • ложаху 1
  • ложичицом 1
  • лојалан 1
  • ломи 1
  • ломњава 1
  • лонац 2
  • лопове 1
  • лопови 1
  • луд 2
  • луда 4
  • лудирања 1
  • лудога 2
  • лудост 1
  • лук 1
  • луком 1
  • лумповао 1
  • лупи 3
  • лупио 1
  • лутају 1
  • лутале 1
  • лутали 2
  • лутамо 1
  • љета 1
  • љосну 1
  • љоснуо 1
  • љубав 7
  • љубави 1
  • Љубим 1
  • ЉУБИНА 1
  • љубити 1
  • Љубице 1
  • људе 20
  • људи 78
  • Људи 9
  • људима 27
  • људски 4
  • љуљају 1
  • Љут 1
  • љут 3
  • љути 1
  • љутине 1
  • љутини 1
  • љутит 1
  • љутита 1
  • љутито 5
  • љутиш 1
  • љутој 1
  • љућа 1
  • М 1
  • ма 2
  • магарче 1
  • мајка 4
  • мајке 1
  • мајку 2
  • мајстора 1
  • мајстори 1
  • мајсторију 1
  • Мајсторима 1
  • макар 1
  • макнем 2
  • мала 1
  • малена 3
  • мали 6
  • малине 1
  • мало 35
  • Мало 4
  • малу 1
  • мане 4
  • Мани 1
  • манисати 1
  • манисаше 1
  • мантије 1
  • мануше 1
  • Мањ 1
  • мањак 2
  • мање 1
  • мањи 1
  • мањкати 1
  • Марице 1
  • Марјаш 1
  • Марка 2
  • маси 1
  • масом 1
  • матер 1
  • матера 1
  • матери 2
  • материјално 1
  • мах 5
  • Махаше 1
  • махну 1
  • мачку 1
  • мачора 1
  • ме 54
  • мед 5
  • меда 3
  • међ 5
  • међу 8
  • међусобна 1
  • међусобно 1
  • међутим 1
  • Међутим 3
  • мезете 1
  • мејана 1
  • мејане 1
  • мејани 9
  • мејану 2
  • мекиње 2
  • меко 1
  • мене 33
  • мени 18
  • Мени 2
  • мења 4
  • мењаше 1
  • мерак 1
  • мери 2
  • мерим 1
  • месец 5
  • месеца 1
  • месецем 1
  • месечеве 1
  • месечно 2
  • меси 1
  • Меси 1
  • месила 2
  • месим 2
  • месиш 1
  • месној 1
  • месо 1
  • места 7
  • место 15
  • месту 4
  • мета 1
  • метара 1
  • мете 2
  • мети 4
  • метиља 1
  • Мету 1
  • мету 3
  • метули 1
  • метуо 2
  • метуше 3
  • мећао 1
  • меће 1
  • механа 2
  • механе 4
  • механи 8
  • механом 1
  • механу 4
  • механџија 2
  • мечке 1
  • мешаше 1
  • мештани 1
  • ми 176
  • Ми 18
  • мијана 2
  • мила 1
  • Милена 2
  • Миленином 1
  • мили 1
  • милина 1
  • мило 2
  • миловање 2
  • миловаше 1
  • милогледно 1
  • милозвучно 1
  • Милосаву 1
  • милосрђа 1
  • милостиви 1
  • Милош 1
  • Милоша 1
  • мимичко 1
  • мимо 3
  • мимоишао 1
  • министар 2
  • министара 1
  • министра 1
  • министри 1
  • министрима 1
  • минута 1
  • Мир 1
  • мир 4
  • мираз 1
  • мири 1
  • мирисан 1
  • мирише 6
  • миришљав 2
  • миришљавом 2
  • миришу 2
  • мирна 1
  • мирно 5
  • мирну 1
  • мирољубиво 2
  • миру 1
  • мисао 3
  • мисле 2
  • мисли 6
  • мислили 2
  • мислило 2
  • мислим 7
  • мислио 2
  • мислите 5
  • мислити 2
  • мислићемо 1
  • мислиш 12
  • митрополит 1
  • Мића 12
  • Миће 1
  • Мићо 1
  • Мићом 1
  • миче 1
  • мичемо 1
  • миш 1
  • мишицом 1
  • мишицу 1
  • мишљах 2
  • мишљаху 4
  • мишљаше 2
  • мишљење 1
  • млад 1
  • Млада 1
  • младе 1
  • младенаца 1
  • младенце 1
  • млади 1
  • младим 1
  • младић 1
  • младих 1
  • Младост 1
  • младост 3
  • младости 1
  • младунце 1
  • младунци 1
  • младунцима 1
  • млађане 1
  • млађаре 1
  • млађе 3
  • млађега 1
  • млађеје 1
  • млађи 2
  • млађу 1
  • млеко 3
  • мљацкајући 1
  • многа 1
  • многаја 1
  • многе 3
  • Многи 1
  • многи 2
  • многим 2
  • много 16
  • Много 2
  • множина 1
  • множини 1
  • мо 2
  • мога 4
  • могаде 1
  • могао 18
  • Могао 2
  • могла 2
  • могле 1
  • могли 19
  • могло 16
  • могу 45
  • могућно 1
  • могућност 3
  • Можда 1
  • можда 3
  • Може 2
  • може 61
  • Можемо 1
  • можемо 21
  • можете 7
  • Можеш 1
  • можеш 15
  • мој 23
  • моја 16
  • Моје 1
  • моје 18
  • мојега 1
  • моји 3
  • мојим 1
  • мојој 1
  • моју 11
  • молбу 1
  • моле 2
  • молебствија 1
  • молебствије 2
  • молећи 1
  • моли 1
  • Моли 2
  • молила 1
  • молим 4
  • Молим 4
  • молио 2
  • молитва 1
  • Молитва 1
  • молитвом 1
  • молитву 2
  • молити 2
  • молиш 1
  • момак 1
  • Момак 1
  • момку 1
  • мора 15
  • Мораве 1
  • морадоше 3
  • морају 7
  • морал 1
  • морала 1
  • Морали 1
  • морали 7
  • морално 2
  • моралног 1
  • Морам 2
  • морам 4
  • морамо 4
  • морао 9
  • морати 1
  • Мораћете 1
  • мораш 10
  • Море 3
  • морем 1
  • морила 1
  • мотика 1
  • мотике 2
  • мотиком 2
  • мотику 1
  • Мотку 1
  • мотри 1
  • моћ 1
  • моћи 5
  • мрав 1
  • мрава 1
  • мрави 3
  • Мрак 1
  • мрачној 1
  • мрдну 1
  • мре 1
  • мрете 1
  • мрзе 1
  • мрзео 1
  • мрзите 1
  • мрко 1
  • мрља 1
  • мрмољења 1
  • мрмољи 3
  • мртав 1
  • мртва 1
  • мртви 1
  • мртвим 1
  • мртво 1
  • мртвој 1
  • мртву 1
  • Мртву 1
  • му 178
  • мува 1
  • мувају 1
  • муж 1
  • мужева 3
  • мужеве 2
  • мужевима 1
  • мука 2
  • мукајет 2
  • муке 5
  • муком 1
  • муку 2
  • муња 1
  • муње 1
  • муњом 1
  • мутна 1
  • мутној 2
  • мутну 1
  • муфте 1
  • мучи 1
  • мучим 2
  • мучимо 1
  • мучиш 1
  • мушкарче 1
  • мушкога 1
  • НА 1
  • На 12
  • на 382
  • набавила 2
  • набавио 1
  • набавити 1
  • набавку 1
  • набавља 2
  • набрала 1
  • набрале 1
  • набрати 2
  • набусито 1
  • навали 3
  • навалили 1
  • навалити 1
  • навалише 1
  • Наведе 1
  • навеже 1
  • навејао 1
  • навек 2
  • навеле 1
  • навело 2
  • навика 1
  • Навикла 1
  • навикле 1
  • Навикле 1
  • навикли 1
  • навирити 1
  • наводаџије 2
  • наводњеним 1
  • нагађаш 1
  • нагињао 1
  • нагле 1
  • нагло 1
  • нагне 1
  • нагњечио 1
  • наговештавали 1
  • наговештаваше 1
  • наговором 1
  • нагоди 1
  • нагомилали 1
  • нагомилано 1
  • нагрђено 1
  • нагрнуше 3
  • нагура 1
  • над 6
  • нададоше 1
  • надамо 1
  • надаше 2
  • надвоје 1
  • наде 1
  • надежно 1
  • надзорни 2
  • надиже 1
  • надлежнога 1
  • надовезоше 1
  • наду 4
  • надугачко 1
  • надуо 1
  • нађе 9
  • нађем 2
  • нађена 1
  • нађеш 4
  • нађоше 5
  • наздрави 1
  • назираше 1
  • наиван 1
  • наивно 1
  • наиђе 4
  • наизменце 1
  • наишао 1
  • најближе 1
  • најближи 2
  • најбоље 3
  • најбољега 1
  • најбољи 3
  • најбољим 1
  • најбољих 1
  • најбрже 1
  • најважније 1
  • најважнији 1
  • најважнијих 1
  • највећа 1
  • највеће 2
  • највећега 2
  • највећем 2
  • највећи 2
  • највећма 1
  • Највише 1
  • највише 6
  • највиших 1
  • најглавније 2
  • најгоре 1
  • Наједанпут 2
  • наједем 1
  • наједемо 1
  • најежиле 1
  • најела 1
  • најжешћи 1
  • најзад 3
  • најмању 1
  • најмлађи 1
  • најобичнијем 1
  • најодраслијега 1
  • Најпосле 4
  • најпосле 9
  • најпоштенији 1
  • најпре 3
  • најсавршеније 1
  • најсветије 1
  • најстаријега 1
  • најстарији 2
  • најтежа 1
  • најтеже 1
  • накалемим 1
  • накалемити 1
  • наклопи 1
  • накнаде 1
  • накнадити 1
  • накопали 1
  • накосо 1
  • накриви 1
  • налагало 1
  • налажаху 1
  • налазе 2
  • налази 4
  • налазим 2
  • налазиш 1
  • налакатио 1
  • наљутим 1
  • нам 33
  • нама 20
  • намера 1
  • намере 2
  • намерно 1
  • намером 1
  • намеру 1
  • намести 1
  • наместио 1
  • наместо 1
  • намет 1
  • наметљивцу 1
  • наметну 1
  • наметнуло 1
  • намеће 1
  • намирите 1
  • намирити 1
  • намирница 1
  • намирнице 2
  • намргоди 1
  • намршти 1
  • нанесе 1
  • наоколо 1
  • наочаре 2
  • напамет 1
  • напаст 2
  • Напатили 1
  • напатио 1
  • напи 1
  • напила 1
  • НАПИСАО 1
  • наплате 1
  • наплаћивао 1
  • наплаћивати 1
  • наплаћуј 1
  • Напоље 1
  • напоље 5
  • напоменом 1
  • напоменуше 1
  • напор 1
  • напоре 1
  • напорима 1
  • напослетку 2
  • Напослетку 2
  • напр 2
  • направе 1
  • направи 2
  • направивши 1
  • направио 1
  • направише 1
  • напрасно 1
  • напред 1
  • Напредак 1
  • напредак 2
  • напредни 1
  • напреднијега 1
  • напредно 1
  • напредовању 1
  • напредује 1
  • наприча 1
  • Напротив 2
  • напрћиле 1
  • напуни 3
  • напунити 1
  • напустио 1
  • напустиш 1
  • нарастао 1
  • нараштајима 1
  • наредбом 1
  • нареди 3
  • наредила 1
  • наредиш 1
  • наричеш 1
  • Народ 2
  • народ 30
  • народа 16
  • народе 1
  • народи 1
  • народне 1
  • народни 2
  • народно 2
  • народног 1
  • народнога 1
  • народном 1
  • народом 3
  • народу 14
  • наропито 1
  • нарочити 1
  • нарочитих 1
  • нарочито 6
  • нас 36
  • насејали 1
  • насеје 1
  • наслађаваше 1
  • наслеђеног 1
  • наслона 1
  • наслоњаче 1
  • наслоњачи 1
  • наслоњачом 1
  • наслоњачу 3
  • Наслушала 1
  • Насмеја 1
  • насмеја 3
  • насмејано 4
  • насмејаше 1
  • насмеје 1
  • насменуше 1
  • наспеш 1
  • наспу 1
  • насред 1
  • насртање 1
  • наста 1
  • Наста 7
  • настави 8
  • наставила 1
  • наставили 2
  • наставише 5
  • наставља 1
  • настаде 4
  • Настаде 5
  • настадоше 1
  • Настадоше 1
  • настало 1
  • Настало 1
  • настао 1
  • настојавао 1
  • наступио 1
  • насу 1
  • насушне 1
  • натегом 1
  • натеже 1
  • натезало 1
  • натерао 1
  • натмурено 1
  • натовари 1
  • натоварише 1
  • натпис 1
  • натраг 1
  • натрпало 1
  • Натуче 1
  • наћве 5
  • наћи 6
  • наука 1
  • науке 1
  • наумила 1
  • научи 1
  • научила 1
  • научили 1
  • научио 1
  • научити 1
  • нахудио 1
  • начела 1
  • Начетворо 1
  • начин 7
  • начина 2
  • начине 2
  • начинило 1
  • начичкаше 1
  • наш 10
  • наша 4
  • нашао 1
  • Нашао 2
  • Наше 1
  • наше 11
  • нашег 1
  • нашега 6
  • нашем 3
  • наши 3
  • нашим 4
  • нашироко 1
  • наших 1
  • нашла 4
  • нашле 2
  • нашој 4
  • нашта 1
  • нашу 5
  • не 397
  • Не 42
  • неба 1
  • небеса 1
  • небески 1
  • небу 2
  • Невена 32
  • Невене 2
  • Невени 7
  • Невенин 1
  • Невенином 1
  • Невенину 1
  • Невеном 1
  • Невену 4
  • невероватно 1
  • невесела 1
  • невесео 1
  • невеста 1
  • невиђен 1
  • невин 1
  • невоља 1
  • невоље 1
  • невољу 3
  • негде 2
  • неге 1
  • Него 10
  • него 57
  • негује 1
  • неда 1
  • недај 1
  • Недај 1
  • недалеко 1
  • недара 1
  • недаћа 1
  • недаће 5
  • недеља 6
  • недеље 5
  • недељу 4
  • Недирај 1
  • недостатак 1
  • недра 2
  • недрага 2
  • нежењени 1
  • незаситљивост 1
  • незван 1
  • незвана 1
  • незнајући 3
  • незнам 1
  • незнатни 1
  • незнаш 2
  • неизмеран 1
  • неизмерном 1
  • неисправност 1
  • неистинама 1
  • нек 10
  • Нек 3
  • нека 18
  • Нека 8
  • некад 1
  • некада 2
  • некадашња 1
  • некадашњих 1
  • некако 2
  • некакога 1
  • Неке 1
  • неке 8
  • неки 25
  • неким 4
  • некима 1
  • неких 2
  • Некјеме 1
  • неко 23
  • некога 4
  • неколико 21
  • неколицина 1
  • неком 4
  • неку 5
  • некуда 1
  • нема 35
  • Нема 8
  • немаде 3
  • немају 2
  • немало 1
  • Немам 1
  • немам 8
  • немамо 8
  • Немање 1
  • немаш 5
  • немаштине 1
  • немаштину 1
  • немила 2
  • неминовну 1
  • немира 1
  • немиран 1
  • немирне 1
  • Немирни 1
  • немирним 1
  • немогуће 1
  • Немогуће 1
  • немогући 1
  • Немогући 1
  • немогућностима 1
  • немој 3
  • Немој 5
  • Немојте 1
  • немоћи 1
  • немоћна 1
  • ненавидно 1
  • Ненад 50
  • Ненада 9
  • Ненадове 1
  • Ненадову 1
  • Ненаду 2
  • ненајешнице 1
  • необична 1
  • необично 4
  • необичном 1
  • неожењени 1
  • неопходно 2
  • неопходности 1
  • неорану 1
  • неоткупне 1
  • неочекивано 1
  • непажњом 1
  • неповерење 1
  • неповерљивост 1
  • непоколебиво 1
  • непоколебљивих 1
  • непокретним 1
  • непопуњена 1
  • непопустљив 1
  • непотпуне 1
  • непоштени 2
  • неправде 1
  • непредузимљиви 1
  • непрекидни 1
  • непрекидно 1
  • непријатеља 1
  • непријатности 1
  • непромишљене 1
  • непромишљено 1
  • нерадница 1
  • нерадници 2
  • неразборитим 1
  • неразборито 1
  • нервоза 1
  • неред 2
  • несавремене 1
  • неслога 1
  • неслогу 2
  • несложна 1
  • несносну 1
  • неспремни 1
  • несрећа 1
  • несреће 1
  • несрећних 2
  • несрећница 1
  • несрећнога 1
  • несрећу 1
  • нестане 1
  • нестрпљивост 1
  • несугласице 1
  • Неће 1
  • неће 29
  • нећемо 10
  • Нећемо 2
  • нећете 3
  • Нећеш 1
  • нећеш 6
  • нећу 17
  • Нећу 5
  • неуки 1
  • неумитни 1
  • неуморно 1
  • неуспеха 1
  • неутралност 1
  • неутралности 1
  • нехата 1
  • нехотице 4
  • нечега 1
  • нечему 1
  • нечовечно 1
  • нешто 32
  • Ни 1
  • ни 135
  • Нигде 2
  • нигде 4
  • ниже 2
  • низ 2
  • низати 1
  • низдуж 1
  • низинама 1
  • није 123
  • Није 15
  • Никад 1
  • никад 24
  • никакав 1
  • никаква 2
  • никакве 1
  • никаквих 3
  • никакво 1
  • Никако 1
  • никако 14
  • Нико 1
  • нико 8
  • никога 1
  • ником 3
  • никоме 2
  • никуда 3
  • нисам 17
  • Нисам 6
  • ниси 12
  • Нисмо 3
  • нисмо 6
  • нисте 5
  • Нису 3
  • нису 33
  • Нити 4
  • нити 9
  • ниткова 1
  • ничим 1
  • ништа 26
  • Ништа 5
  • но 17
  • Но 2
  • нов 8
  • нова 2
  • новац 12
  • нове 8
  • нови 2
  • Новим 1
  • новим 5
  • новога 3
  • новом 3
  • новца 1
  • новцем 1
  • новцима 1
  • новчану 1
  • новчића 1
  • ногама 2
  • ноге 2
  • ногом 1
  • ногу 2
  • нож 5
  • ножем 1
  • ноздрвама 2
  • нос 4
  • носа 1
  • носеве 1
  • носећи 1
  • носи 5
  • носила 1
  • носило 1
  • носити 2
  • носиш 1
  • ноћ 1
  • ноћас 1
  • Ноћас 1
  • ноћашњу 1
  • ноћи 7
  • ноћном 1
  • ноћњу 1
  • ноћу 4
  • ношњу 1
  • нуди 2
  • нуђен 1
  • Нужда 1
  • нужда 2
  • нужди 1
  • нужна 1
  • нужник 1
  • нужно 1
  • нула 1
  • нуто 2
  • њ 3
  • ње 10
  • њега 42
  • његов 10
  • Његова 1
  • његова 9
  • његове 8
  • његови 3
  • његовим 2
  • његових 3
  • Његово 1
  • његово 9
  • његовог 1
  • његовога 5
  • његовој 8
  • његовом 6
  • његову 5
  • њему 13
  • Њему 2
  • њен 7
  • Њена 1
  • њене 2
  • њени 2
  • њеним 1
  • њених 2
  • њено 2
  • њенога 1
  • њеној 3
  • њеном 2
  • њену 2
  • њива 4
  • њивама 1
  • њиве 10
  • њиви 5
  • њивицу 1
  • њиву 9
  • њим 21
  • њима 19
  • њиме 2
  • њин 1
  • њиове 1
  • њих 24
  • њихов 5
  • њихова 1
  • њихове 5
  • њихови 4
  • њиховим 1
  • њихово 3
  • њиховог 1
  • њиховога 2
  • њиховој 5
  • њиховом 2
  • њихову 5
  • њој 6
  • њојзи 3
  • њом 1
  • њоме 1
  • њу 9
  • О 11
  • о 80
  • оазе 1
  • оба 2
  • обавесте 2
  • обавестила 1
  • обавестио 1
  • обавестити 1
  • обавештавања 1
  • обавештавао 1
  • обавештавати 1
  • обављају 1
  • обадва 1
  • обалу 1
  • обасја 2
  • обвезало 1
  • обе 1
  • обедовање 1
  • обелоданило 1
  • обема 1
  • обесити 1
  • обећавају 2
  • обећања 1
  • обећање 1
  • обешене 1
  • обзира 3
  • обзирати 1
  • обзираше 1
  • обзнани 2
  • обиграо 1
  • обиђе 1
  • Обилића 1
  • обичај 2
  • обичају 1
  • обична 1
  • обичне 1
  • обично 2
  • објаве 1
  • објави 1
  • објавило 1
  • објасним 1
  • објаснити 1
  • објача 1
  • објашњава 1
  • објашњавају 1
  • објашњаваху 1
  • облеће 1
  • обливен 1
  • облигације 1
  • облигацију 1
  • оближње 2
  • оближњи 1
  • оближњих 1
  • обмана 1
  • обмани 1
  • обману 1
  • обори 1
  • обрадова 1
  • Обрадоваће 2
  • ОБРАДОВИЋ 1
  • образована 1
  • образованости 1
  • образу 1
  • образујем 1
  • образујемо 1
  • обрамицом 2
  • обрамицу 2
  • обрати 1
  • обратила 1
  • обратне 1
  • обраћали 1
  • обраћаху 1
  • обреди 1
  • обредим 1
  • Обреновић 1
  • обријана 1
  • обриса 1
  • обрну 2
  • оброке 1
  • обрт 1
  • обрту 1
  • обузе 1
  • обузела 1
  • обузеше 1
  • обукао 1
  • обукла 1
  • обуше 1
  • Ова 3
  • ова 7
  • овај 22
  • Овај 3
  • Овакав 1
  • овакав 6
  • оваква 3
  • Овакве 1
  • овакве 3
  • овакви 5
  • оваквим 5
  • оваквих 2
  • овакво 1
  • оваквој 1
  • оваквом 1
  • овакву 3
  • оваким 1
  • овако 19
  • оваку 1
  • Овамо 1
  • овамо 6
  • оваца 5
  • овде 20
  • Овде 4
  • Ове 1
  • ове 22
  • овесељава 1
  • ови 3
  • Ови 3
  • овим 7
  • ових 2
  • Ово 11
  • ово 29
  • овога 17
  • овој 7
  • оволике 1
  • оволиких 1
  • оволику 1
  • оволицно 1
  • овом 6
  • овоме 2
  • ову 12
  • овца 2
  • овцама 2
  • овце 7
  • овчице 1
  • огањ 1
  • огласи 1
  • оглашено 1
  • огледа 1
  • огњишта 1
  • огњишту 1
  • огорченим 1
  • огорчења 2
  • огорчењу 1
  • ограда 1
  • ограде 1
  • огради 1
  • огрдио 1
  • огрну 1
  • огули 1
  • од 213
  • Од 9
  • одаберемо 1
  • одабирати 1
  • одабрали 1
  • одавде 2
  • Одавно 1
  • одавно 5
  • одазва 2
  • одазвали 2
  • одазива 1
  • одазиваше 1
  • одакле 2
  • одани 1
  • оданост 1
  • одате 1
  • одбаци 1
  • одби 1
  • одбијате 1
  • одбијаше 1
  • одбити 1
  • одбор 2
  • одборник 1
  • одборске 1
  • одбрану 1
  • одвађује 1
  • одвајали 1
  • одваљиваху 1
  • одведе 1
  • одвести 1
  • одводили 1
  • одвојено 1
  • одврати 5
  • одвргоше 1
  • одвући 1
  • одгајили 1
  • одгалопира 1
  • одгега 1
  • одговара 3
  • одговарају 1
  • одговарати 1
  • одговор 1
  • одговоран 1
  • одговори 9
  • одговорила 1
  • одговорити 1
  • одговорише 1
  • одговорност 1
  • оде 19
  • одева 1
  • одевала 1
  • оделу 1
  • одељак 5
  • одељени 1
  • одељку 1
  • одемо 1
  • одеш 1
  • одзив 1
  • оди 4
  • Оди 4
  • одиста 2
  • одједанпут 4
  • одједном 1
  • одјекивао 1
  • одјекиваху 1
  • одјекиваше 1
  • одјекнуше 1
  • одјури 1
  • одјурише 1
  • Одкинуо 1
  • одкуд 1
  • Одкуд 1
  • одлете 1
  • одлетеше 1
  • одликама 1
  • одликује 1
  • одложи 1
  • одложише 1
  • одлучно 1
  • одлучношћу 1
  • одма 1
  • одмажеш 1
  • одмакао 1
  • одмара 1
  • одмах 22
  • Одмах 6
  • одмене 1
  • одмену 1
  • одметници 1
  • одморе 1
  • одмори 2
  • одморила 1
  • одморим 1
  • одморио 1
  • однесе 3
  • однесеш 1
  • односи 1
  • односити 1
  • одобравам 1
  • одобравања 2
  • одобравањем 1
  • одобре 1
  • одобри 1
  • одобрио 1
  • одобрише 3
  • одобровољи 2
  • одолети 1
  • одонуда 1
  • одоцни 1
  • одоше 6
  • одраслих 1
  • Одраше 1
  • одреда 1
  • одреди 1
  • одредили 1
  • одредио 2
  • одредише 2
  • одрекнеш 1
  • одржава 1
  • одржавале 1
  • одржавали 1
  • одржавање 1
  • одржавао 1
  • одржала 1
  • одржања 2
  • одржање 1
  • одржањем 1
  • одржао 1
  • одржати 2
  • одрива 1
  • одривају 1
  • одривамо 1
  • одриваш 1
  • одсећи 1
  • одсечно 1
  • одслужи 1
  • одслужио 1
  • одстране 1
  • одстранила 1
  • оду 3
  • одуже 1
  • одужи 1
  • одужила 1
  • одужио 1
  • одужити 3
  • одузели 2
  • одузео 1
  • одузеше 1
  • одузима 1
  • одупре 2
  • одушевило 1
  • одушевљењу 1
  • одушке 2
  • одушку 1
  • ожег 1
  • ожене 1
  • ожени 2
  • оженио 1
  • ожениш 1
  • оживљава 3
  • озарен 1
  • озбиљније 1
  • озбиљно 1
  • озелени 1
  • озлојеђен 1
  • Ој 3
  • ојексичава 1
  • ока 4
  • окачени 1
  • окачењак 1
  • Окачи 1
  • оквасе 1
  • око 27
  • околини 2
  • оком 1
  • окопаше 1
  • окорева 1
  • окренемо 1
  • окрени 1
  • окрену 9
  • окренули 1
  • окренуо 1
  • окренути 1
  • окренуше 1
  • окрепи 1
  • окрете 1
  • окрећемо 1
  • окрећи 1
  • окрећући 1
  • округу 1
  • окружише 1
  • Окружна 2
  • Окружне 1
  • окружној 1
  • Окружну 1
  • окршај 1
  • окршаја 1
  • октобра 1
  • оку 1
  • окупа 1
  • окупили 1
  • окуражила 1
  • окусе 1
  • окусивши 1
  • окусио 1
  • олабави 1
  • олакшица 2
  • олакшицом 2
  • оличеном 1
  • омаче 1
  • омашише 1
  • ометају 1
  • ометало 1
  • оморину 1
  • омражено 1
  • омразе 1
  • омрзоше 1
  • он 107
  • Он 21
  • она 18
  • Она 4
  • Онај 1
  • онај 17
  • онаквога 1
  • онако 12
  • онамо 3
  • Онда 6
  • онда 71
  • онде 5
  • оне 22
  • Оне 3
  • они 69
  • Они 8
  • оним 4
  • оних 3
  • Оно 10
  • оно 38
  • онога 12
  • оној 2
  • онолике 1
  • онолики 1
  • онолико 5
  • оном 7
  • ономад 1
  • ономе 4
  • ону 9
  • опажања 1
  • опак 1
  • опали 1
  • опанке 2
  • опасно 1
  • опасност 1
  • опекла 1
  • оперем 2
  • Опет 1
  • опет 26
  • опирао 1
  • опкољен 2
  • оплавак 1
  • опозиција 1
  • опорављају 1
  • опорављање 1
  • опорављању 1
  • опорављења 1
  • опорости 1
  • оправак 1
  • оправдао 1
  • оправе 1
  • опрали 1
  • опрани 1
  • опредељена 2
  • опреми 1
  • Опрости 1
  • опрости 3
  • опростим 1
  • опростио 1
  • опростити 2
  • опружи 1
  • опсади 1
  • опсена 1
  • оптицаја 1
  • оптуживање 1
  • опучи 2
  • Општа 1
  • општа 2
  • општи 6
  • општина 2
  • општине 10
  • општини 3
  • општинска 2
  • општинске 2
  • Општински 1
  • општински 5
  • општину 1
  • општом 1
  • општу 1
  • орала 1
  • орали 2
  • орања 1
  • орање 1
  • орању 4
  • Ораовац 5
  • ораовачка 2
  • Ораовачка 2
  • ораовачке 4
  • ораовачки 3
  • ораовачких 1
  • Ораовичка 1
  • Ораовца 1
  • Ораовцу 5
  • Ораовчани 3
  • орати 1
  • орах 1
  • орахом 1
  • орач 1
  • Орачи 1
  • организму 1
  • оре 7
  • орем 7
  • оремо 2
  • орете 1
  • ореш 5
  • ори 1
  • орла 2
  • ормане 1
  • ороси 1
  • ортака 1
  • ортаци 1
  • ортачи 1
  • ору 3
  • осам 2
  • осамили 1
  • осамнаест 2
  • осамнаесту 1
  • освајаше 1
  • освану 1
  • освануло 1
  • осведочило 1
  • освести 1
  • освете 1
  • освети 1
  • осветнике 1
  • освештани 1
  • освртати 2
  • осврте 3
  • осврће 1
  • осврћу 1
  • осврћући 2
  • оседлао 1
  • осете 1
  • осети 1
  • осетили 1
  • осетио 1
  • осетити 1
  • осетљив 1
  • осетљивост 1
  • осетно 1
  • осећају 1
  • осећао 2
  • осећаху 1
  • осећаше 1
  • осигурај 1
  • осигурали 2
  • осигурам 1
  • осиромашавања 2
  • осиротели 1
  • осиротелим 1
  • осироти 1
  • осиротиће 1
  • осиротиш 1
  • оскудица 2
  • оскудна 1
  • ослободи 2
  • ослободила 1
  • Ослободили 1
  • ослободили 2
  • ослободимо 1
  • ослободио 2
  • ослови 1
  • ослушкују 1
  • ослушкујући 2
  • осмехну 1
  • осморици 1
  • оснажи 1
  • Оснива 1
  • оснивања 4
  • оснивање 2
  • оснивањем 1
  • оснивању 1
  • оснивати 1
  • основан 1
  • основана 1
  • основати 2
  • основу 1
  • особину 1
  • особити 1
  • осорљивим 1
  • оспоравати 1
  • оста 1
  • Остави 1
  • остави 3
  • оставивши 1
  • оставила 2
  • оставили 3
  • оставим 4
  • оставимо 3
  • оставио 5
  • Оставите 1
  • оставити 2
  • оставиш 2
  • оставке 1
  • Оставку 1
  • оставља 2
  • остављали 1
  • остављамо 1
  • остављао 1
  • оставштина 1
  • остадао 1
  • Остаде 2
  • остаде 7
  • Остадоше 1
  • остадоше 2
  • остаје 2
  • остајемо 1
  • остала 3
  • остале 2
  • остали 12
  • Остали 2
  • осталим 2
  • осталима 1
  • осталих 2
  • Остало 1
  • остало 2
  • осталога 1
  • остане 6
  • останем 1
  • остани 1
  • остану 2
  • остао 3
  • остатак 1
  • остати 5
  • остатка 1
  • остварила 1
  • остраг 1
  • острмоглављено 1
  • осуду 1
  • осуђује 1
  • осушено 1
  • от 2
  • отад 1
  • отарасити 1
  • отац 17
  • Отаџбине 1
  • отвара 2
  • отворени 1
  • отворенијим 1
  • отворено 1
  • отвори 5
  • отворио 4
  • отворите 1
  • отворити 1
  • отворише 2
  • отеже 1
  • отера 1
  • отиде 1
  • отидем 1
  • отидне 1
  • отиднем 1
  • отима 2
  • отимају 1
  • отимам 1
  • отимамо 1
  • отимаш 1
  • Отишао 1
  • отишао 2
  • отишла 1
  • отишло 2
  • откани 1
  • отклања 1
  • отклонила 1
  • отклонити 1
  • откопа 1
  • откос 1
  • откривена 1
  • откуд 1
  • Откуд 2
  • откуда 1
  • отмице 1
  • отмицу 1
  • отпасти 1
  • отпеваш 2
  • отпора 1
  • отпоче 7
  • отпочела 1
  • отпочети 1
  • отпочиње 1
  • отпочне 1
  • отпратио 1
  • отпутова 1
  • отпутоваше 1
  • отресе 1
  • отришући 1
  • Отуда 5
  • отуда 6
  • Оћемо 3
  • Оћете 1
  • оћете 3
  • офштина 1
  • Охрабрен 1
  • оца 11
  • оцем 2
  • оценим 1
  • оцу 4
  • очајавали 1
  • очајавање 1
  • очајнички 1
  • оче 1
  • Оче 1
  • очеве 2
  • очеви 1
  • очевим 1
  • очекивали 1
  • очекиван 1
  • очекивани 1
  • очекивао 2
  • очекивати 1
  • очекиваху 2
  • очекује 3
  • очекујемо 1
  • Очи 2
  • очи 24
  • очигледно 1
  • очију 5
  • очима 8
  • очоваднице 1
  • очувала 1
  • оџака 1
  • ошумоглавиле 1
  • па 233
  • Па 79
  • пад 1
  • падајући 1
  • Паде 1
  • паде 2
  • падне 2
  • падну 1
  • пажње 1
  • пажњом 1
  • пазар 1
  • пазаре 1
  • пазару 1
  • пази 1
  • Пазите 1
  • пак 3
  • паклиће 1
  • пакости 1
  • Пала 1
  • паламида 1
  • Палица 1
  • палицом 1
  • палицу 2
  • памет 1
  • паметан 5
  • памети 2
  • паметне 2
  • паметни 2
  • паметније 1
  • паметнијих 1
  • паметним 1
  • памука 2
  • Пандур 1
  • пандур 5
  • панталоне 1
  • пао 2
  • паприку 1
  • пара 11
  • парама 1
  • паре 22
  • Паризу 1
  • парничаре 1
  • парничарима 1
  • парничења 1
  • парничи 1
  • парничили 1
  • парничим 2
  • парничиш 1
  • Парохијани 1
  • парохијској 1
  • партизанством 1
  • партија 9
  • партије 3
  • партијске 2
  • партијских 1
  • партијској 1
  • партију 2
  • пару 4
  • пас 1
  • паса 1
  • пасемо 1
  • пасли 1
  • пастири 1
  • пастирке 1
  • пастрмом 1
  • пасуљ 4
  • пасуља 4
  • пасуљем 1
  • пасуљу 2
  • патећи 1
  • патили 1
  • патим 1
  • патите 1
  • патиш 1
  • патње 1
  • патријархалног 1
  • патриоте 1
  • пашеног 1
  • пашњаке 1
  • пева 1
  • певај 1
  • Певај 1
  • певајући 1
  • певам 2
  • певање 1
  • певао 1
  • певати 1
  • певач 1
  • певаш 1
  • певаше 1
  • педесет 1
  • пенџерче 1
  • пење 1
  • пепелом 1
  • Пера 96
  • пераћи 2
  • Пере 1
  • перезо 1
  • перем 1
  • Пери 2
  • Перин 1
  • Пером 2
  • персонал 1
  • перу 1
  • Перу 7
  • песма 6
  • песмама 1
  • песме 2
  • песмицу 1
  • песмом 1
  • Песмом 1
  • песму 5
  • пет 5
  • пета 1
  • Петар 2
  • пете 1
  • петељку 1
  • петима 1
  • петљају 1
  • петнаест 2
  • петорици 1
  • петролеум 1
  • пецива 1
  • пецкања 1
  • печата 1
  • печене 1
  • печену 1
  • пешице 1
  • пиј 1
  • пијан 1
  • пијана 1
  • пијане 1
  • пијани 1
  • пијаним 1
  • пијаница 1
  • пијаницу 1
  • пијанка 1
  • пијанке 1
  • пијанству 1
  • пијанчења 1
  • пијанчење 1
  • пијанчи 1
  • пијац 1
  • пије 2
  • пијем 2
  • пијемо 6
  • пијењу 1
  • пијеш 2
  • пију 3
  • пијући 1
  • пиле 2
  • пилетом 2
  • пилету 1
  • пилећа 1
  • пилића 1
  • пилиће 2
  • Пилићи 1
  • пилићима 1
  • пио 1
  • пиревина 1
  • пиринча 1
  • писак 1
  • писар 4
  • писари 1
  • писка 1
  • писмен 1
  • писмо 2
  • пита 20
  • питај 1
  • Питај 2
  • питају 2
  • питам 1
  • питања 1
  • питање 7
  • питањима 1
  • питате 1
  • пити 1
  • питомо 2
  • питомост 1
  • пића 1
  • пиће 2
  • пићем 1
  • пишмани 1
  • пиштоље 1
  • пиштољи 1
  • плави 1
  • Плавоњу 1
  • плакјам 2
  • пландишту 1
  • пландује 1
  • планине 1
  • планови 1
  • плану 1
  • плате 1
  • платио 4
  • платно 2
  • плаћа 2
  • плаћам 2
  • плаћате 1
  • плаћен 1
  • плач 3
  • плача 1
  • плаче 5
  • плачем 2
  • плачеш 1
  • плачу 1
  • плачући 1
  • плашило 1
  • плашимо 1
  • плашио 1
  • племенито 1
  • племениту 1
  • плен 1
  • плећа 1
  • плећима 1
  • плећкама 1
  • плод 2
  • плоднога 1
  • плоду 1
  • плота 2
  • плотова 1
  • плотом 1
  • Плуг 1
  • плуг 32
  • плуга 5
  • плугова 2
  • плугове 11
  • плуговима 5
  • плугом 5
  • плугу 2
  • пљесну 3
  • пљоску 1
  • пљуните 1
  • пљусак 2
  • По 2
  • по 95
  • побегли 1
  • победио 1
  • побеђен 1
  • побеђивала 1
  • побеђивао 1
  • побијањима 1
  • побије 1
  • побијеш 1
  • побију 1
  • побио 2
  • побити 1
  • побогу 2
  • побожно 1
  • побољша 1
  • побољшало 1
  • побуде 1
  • повадио 2
  • Повезасмо 1
  • Повезасте 1
  • повели 1
  • повео 1
  • повереник 1
  • повереника 1
  • повериоца 1
  • повериоци 1
  • поветарац 1
  • поветарца 1
  • повећега 1
  • повећи 1
  • повећу 1
  • пови 2
  • повије 1
  • повика 1
  • повикаше 3
  • повињавам 1
  • повињавати 1
  • повиче 1
  • повише 2
  • повлађиваше 1
  • повода 1
  • Поводом 1
  • повољан 2
  • повољно 1
  • Повратак 1
  • поврати 1
  • повратила 1
  • повратио 1
  • повратка 1
  • повредио 1
  • поврнуло 1
  • повукле 1
  • повуче 3
  • погазимо 1
  • погазити 1
  • поган 1
  • погачи 1
  • погинуо 1
  • поглед 3
  • погледа 17
  • погледај 1
  • Погледај 1
  • Погледајте 1
  • погледајући 1
  • погледао 1
  • погледати 1
  • погледаху 1
  • погледаш 1
  • погледаше 6
  • погледе 1
  • погледом 1
  • погледу 2
  • погли 1
  • погну 1
  • погнула 1
  • поговарало 1
  • погодан 1
  • погодбе 1
  • погодиле 1
  • погодио 1
  • погођен 1
  • погођене 1
  • Погођени 1
  • погорша 1
  • погоршало 1
  • погрбила 1
  • погреши 1
  • погрешио 1
  • погрешке 1
  • погрешци 1
  • ПОД 1
  • под 33
  • поданици 1
  • подбодене 1
  • подвикну 6
  • подвикнуо 1
  • подвоз 1
  • подвојености 1
  • подгревало 1
  • подгризале 1
  • поделе 2
  • подели 1
  • поделили 3
  • поделимо 1
  • поделисмо 1
  • поделите 1
  • поделити 4
  • Поделише 1
  • подетињао 1
  • подигао 2
  • подигла 1
  • подигне 1
  • подигну 1
  • подигнута 1
  • подигоше 1
  • Подиже 1
  • подиже 7
  • подизале 1
  • подизали 1
  • подједнако 3
  • подмире 1
  • подмиривао 1
  • подне 3
  • поднесе 4
  • подозривост 1
  • подрпкиваху 1
  • подругљиво 1
  • подрум 1
  • подсеца 1
  • подсецам 1
  • подскакује 1
  • подужи 1
  • подухвати 1
  • подухватљивост 1
  • подушја 1
  • подушје 3
  • пође 14
  • пођем 1
  • пођемо 1
  • пођеш 1
  • Пођи 1
  • Пођимо 1
  • пођоше 4
  • пођу 1
  • поен 1
  • пожалио 1
  • пожелети 1
  • поженили 1
  • поживи 1
  • поживим 1
  • пожњевене 1
  • Пожњесмо 1
  • Пожњесте 1
  • пожури 1
  • позавиди 1
  • позади 1
  • позадини 1
  • позадуго 1
  • позајми 1
  • позајмицама 1
  • позајмицу 1
  • позајмљиваше 1
  • позва 5
  • позвали 2
  • позвао 2
  • позват 1
  • позвати 1
  • позваше 2
  • поздрави 1
  • поздравише 1
  • позив 3
  • позива 1
  • позивом 1
  • позиву 2
  • позна 2
  • познаваше 1
  • познаде 1
  • познаје 1
  • познајем 1
  • познајемо 2
  • познајете 1
  • познају 2
  • познам 1
  • познао 1
  • познати 1
  • познато 1
  • поизврташе 1
  • пој 1
  • појава 1
  • појаве 1
  • појас 5
  • појаса 2
  • појахао 1
  • поједе 1
  • поједи 1
  • појединаца 1
  • поједине 3
  • поједини 2
  • појединим 1
  • појединих 1
  • поји 1
  • појити 1
  • појмити 1
  • појмова 1
  • појури 1
  • покаже 1
  • покажем 1
  • покажу 2
  • показа 5
  • показала 1
  • показао 4
  • показати 1
  • показаће 1
  • показаше 1
  • показиваше 1
  • показују 1
  • покаткад 1
  • покашљује 1
  • поклич 1
  • Поклон 1
  • поклон 3
  • поклониш 1
  • покој 1
  • покојни 1
  • поколеба 1
  • покошену 1
  • покрађени 1
  • покренула 1
  • покренули 1
  • покрета 1
  • покретним 1
  • покри 1
  • покривао 1
  • покрио 1
  • Покров 1
  • покупим 1
  • покућанство 1
  • покуша 1
  • Покушава 1
  • покушавале 1
  • покушавамо 1
  • покушавањима 1
  • покушаје 1
  • пола 2
  • полагано 1
  • полагаше 1
  • Полазе 1
  • полазим 1
  • полако 1
  • полегаше 1
  • поледицу 1
  • полежаше 1
  • полетеше 2
  • поливаше 1
  • полиже 1
  • политика 1
  • политику 3
  • политици 1
  • политичара 1
  • политичка 2
  • политичке 1
  • политички 1
  • политичким 1
  • политичких 3
  • политичком 2
  • полић 1
  • полица 1
  • полици 3
  • полиција 1
  • полицијски 1
  • полицијских 1
  • полицу 2
  • половину 3
  • положај 1
  • положаја 1
  • положају 1
  • положио 1
  • поломише 1
  • полугласно 1
  • полудео 1
  • полунасмејан 1
  • полунасмејано 1
  • полушапатом 1
  • поља 2
  • поље 2
  • пољопривредно 1
  • Пољопривредно 1
  • пољски 1
  • пољским 1
  • пољскога 1
  • пољску 1
  • пољу 2
  • пољуби 2
  • пољубимо 1
  • пољубише 1
  • Пољубише 1
  • помагале 1
  • помагања 1
  • помагати 1
  • помаже 6
  • помажете 3
  • помажеш 1
  • помажу 1
  • помами 1
  • Поменуло 1
  • поменуо 1
  • помешаше 1
  • помиње 1
  • помињи 1
  • помири 1
  • помирио 1
  • помирити 1
  • помиришеш 1
  • помисли 1
  • Помисли 1
  • помишља 1
  • помишљали 1
  • помишљаше 1
  • помогао 2
  • помогне 2
  • помогнемо 3
  • помогнеш 1
  • помози 3
  • помоли 3
  • помолимо 1
  • помор 2
  • помоћ 4
  • помоћи 3
  • помрли 1
  • помрчине 1
  • помрчини 1
  • помрчину 1
  • помучи 1
  • понавља 2
  • понављаше 2
  • понадувале 1
  • понајбоље 1
  • понајпријатнији 1
  • понамешташе 1
  • понашање 1
  • понедеоник 1
  • понео 2
  • понети 1
  • понешене 1
  • понижење 1
  • пониште 2
  • поново 3
  • понос 2
  • поносно 1
  • поносом 1
  • поноћ 1
  • понуде 1
  • понуди 3
  • понудио 1
  • понудом 1
  • поодавно 2
  • поораше 1
  • Поп 16
  • поп 88
  • попа 19
  • попадаше 1
  • попадија 1
  • попаше 1
  • попе 27
  • попиј 1
  • попије 2
  • попијем 1
  • попијеш 1
  • попис 1
  • пописује 2
  • попов 2
  • попова 2
  • попове 4
  • поповим 1
  • поповога 2
  • поповој 1
  • поповом 2
  • поповски 2
  • попом 5
  • поправи 1
  • поправите 1
  • поправиш 1
  • попреко 4
  • попу 4
  • попуњавају 1
  • попусти 1
  • попустимо 1
  • попустити 1
  • попушта 3
  • попуштате 1
  • поражен 1
  • поражене 1
  • Поражени 1
  • пораз 2
  • поразбуђивала 1
  • поракијаше 1
  • поред 10
  • Поред 4
  • поредак 1
  • поређам 1
  • поређане 1
  • поређаше 1
  • порез 12
  • пореза 4
  • порезе 1
  • порезилисте 1
  • порезиљен 1
  • Порезник 2
  • порезник 4
  • порезника 3
  • порезници 1
  • порезниче 1
  • порезо 1
  • порезу 2
  • поремећеним 1
  • пореску 1
  • породице 1
  • Породична 1
  • породичне 5
  • породични 1
  • породичним 2
  • породичних 1
  • породичној 1
  • породичну 3
  • поручена 1
  • Поручићу 1
  • поручиш 1
  • пос 1
  • посаветоваше 1
  • посаветујете 1
  • посаветују 2
  • посади 1
  • посао 26
  • поседаше 3
  • посеј 1
  • посеје 2
  • посејеш 1
  • посети 2
  • поскидали 2
  • поскочи 1
  • посла 4
  • послала 1
  • послали 3
  • посланик 1
  • посланика 2
  • посланици 2
  • посланицима 2
  • послат 1
  • После 3
  • после 42
  • последице 1
  • последњега 1
  • последњи 3
  • последњој 1
  • послића 1
  • послова 3
  • пословању 1
  • послове 2
  • пословима 2
  • послом 2
  • послу 5
  • послужи 4
  • послужити 1
  • послуша 2
  • послушали 2
  • послушао 6
  • послушати 4
  • послушност 1
  • посматра 2
  • посматрања 1
  • посред 2
  • посрнуо 1
  • поставили 1
  • поставио 1
  • поставити 1
  • постављаше 1
  • постављен 1
  • постављену 2
  • поставу 1
  • постакне 1
  • постао 1
  • постарали 1
  • постарало 1
  • постараше 3
  • постеље 1
  • постељу 2
  • постигли 2
  • постигне 1
  • постигнута 1
  • постиђени 1
  • постићи 3
  • постоја 1
  • постојао 1
  • постојећег 1
  • постојећега 1
  • пострада 1
  • пострадали 1
  • пострадао 1
  • постројише 1
  • поступа 1
  • поступај 1
  • поступак 1
  • поступања 1
  • посу 1
  • посуну 1
  • потегли 1
  • потерам 1
  • поткопава 1
  • поткопао 1
  • поткресавати 1
  • потмуо 1
  • потомци 1
  • потоње 1
  • потпали 1
  • потписа 1
  • Потписаше 1
  • потписујем 1
  • потпише 1
  • потпишем 1
  • потпору 1
  • Потпуно 2
  • потпуно 3
  • потражи 3
  • потраживање 1
  • потражиле 1
  • потражиш 1
  • потражише 1
  • потражује 1
  • потреба 2
  • потребе 5
  • потреби 3
  • потребна 1
  • потребни 1
  • потребно 1
  • потрес 2
  • потресеним 1
  • Потровала 1
  • потрошача 1
  • потрошачки 5
  • потрошачком 1
  • потрошим 5
  • потруди 1
  • потрује 1
  • потрчице 1
  • потурчио 1
  • поћи 2
  • поуку 1
  • похабан 1
  • похарана 1
  • похвала 1
  • похвалу 1
  • похиташе 2
  • поцепане 1
  • почасте 1
  • Поче 2
  • поче 20
  • почевши 1
  • почела 2
  • почеле 2
  • почели 1
  • почео 2
  • почетак 2
  • почетака 1
  • почетка 2
  • почетку 2
  • Почеше 1
  • почеше 11
  • почињем 1
  • почисти 1
  • почнемо 1
  • почну 1
  • почтујем 1
  • пошао 1
  • пошли 4
  • поште 1
  • поштен 2
  • поштени 1
  • поштено 1
  • поштенога 1
  • поштења 1
  • поштење 3
  • поштењу 2
  • пошто 15
  • Пошто 2
  • поштовање 1
  • поштује 2
  • поштујемо 1
  • прав 1
  • права 2
  • правац 1
  • правда 5
  • правдаше 1
  • праведнима 1
  • праведних 1
  • праведност 1
  • правећи 1
  • прави 3
  • правила 5
  • правилима 1
  • правилно 3
  • правим 1
  • правично 1
  • право 15
  • Право 5
  • правом 3
  • праву 3
  • праг 1
  • прага 2
  • прагу 1
  • прадед 1
  • празан 2
  • празника 1
  • празним 1
  • празнину 1
  • празно 1
  • практиканти 1
  • прамичак 1
  • прасе 3
  • прасићима 1
  • праска 1
  • прасну 1
  • пратиоци 1
  • праћакања 1
  • прашта 1
  • праштамо 1
  • прва 3
  • Прве 1
  • прве 2
  • Први 1
  • ПРВИ 1
  • први 20
  • првих 2
  • прво 16
  • Прво 2
  • првом 3
  • прву 3
  • Пре 1
  • пре 39
  • пребацивања 1
  • пребацујући 1
  • Пребродивши 1
  • пребродили 1
  • преброја 1
  • превалила 1
  • преваре 1
  • превари 1
  • преварио 2
  • превару 1
  • превезаљче 1
  • превезану 1
  • преврне 1
  • преврће 1
  • преврћу 1
  • превукао 1
  • превуче 1
  • преградити 1
  • Пред 2
  • пред 26
  • предаје 1
  • предајете 1
  • предвидели 1
  • предвиђен 1
  • предвиђеном 1
  • предводници 1
  • предвојише 1
  • предложи 1
  • предмети 1
  • Председник 1
  • председник 17
  • председника 3
  • председником 2
  • председнику 2
  • председничке 5
  • предсказала 1
  • предсказао 1
  • представити 1
  • представљају 1
  • представљала 1
  • представљати 1
  • предузе 2
  • предузели 1
  • предузело 1
  • предузећа 1
  • предузеће 1
  • предузимљиви 1
  • предузму 1
  • предусретљивошћу 1
  • предући 1
  • пређашње 2
  • пређашњих 1
  • пређе 1
  • пређоше 1
  • прежали 1
  • преживели 1
  • преживљавају 1
  • презиремо 1
  • презриво 1
  • прекиде 7
  • прекину 1
  • Прекинуо 1
  • преко 11
  • прекора 1
  • прекосутра 1
  • прекрате 1
  • прекратимо 1
  • прекратио 1
  • прекрсти 2
  • Прекрстите 1
  • прекрстише 1
  • прела 2
  • ПРЕЛОМ 1
  • Према 1
  • према 13
  • премежденије 1
  • премести 1
  • преметачина 1
  • премеће 1
  • премештен 1
  • пренебрегну 1
  • пренели 1
  • пренео 1
  • пренеражен 1
  • пренесе 1
  • пренеси 1
  • пренесу 1
  • пренос 1
  • преокрене 1
  • преокрет 1
  • преотели 1
  • преотмеш 2
  • препад 1
  • препоне 1
  • препорођавање 3
  • Препорођај 1
  • ПРЕПОРОЂАЈ 1
  • препорођај 4
  • препорођаја 1
  • препорођени 1
  • Препоручује 1
  • преправише 1
  • препреденом 1
  • пресадити 1
  • Пресвете 1
  • пресео 1
  • пресећи 1
  • пресеца 1
  • пресече 6
  • пресечен 1
  • прескочи 1
  • прескочих 1
  • прескочише 1
  • преслицу 3
  • престаде 1
  • престајаше 1
  • преступа 1
  • пресуди 1
  • пресудити 1
  • претека 1
  • претећи 1
  • прети 1
  • претргоше 1
  • претрчао 1
  • прећи 1
  • прећутати 1
  • преузносио 1
  • прече 1
  • пречега 1
  • пречистило 1
  • пречистимо 1
  • пречистити 1
  • Прешао 1
  • ПРЕШТАМПАНО 1
  • при 3
  • прибежишта 1
  • прибирати 2
  • прибише 1
  • приближаваху 1
  • приближи 3
  • приближио 1
  • приближиш 1
  • приближно 1
  • Прибра 1
  • прибра 3
  • прибраше 1
  • привеза 1
  • привиђа 1
  • привикаше 2
  • привирио 1
  • привирује 1
  • приводише 1
  • привредних 1
  • привредно 1
  • привремена 1
  • привремено 1
  • приговарало 1
  • придаде 2
  • придржа 1
  • придржавају 1
  • придружи 1
  • приђе 3
  • призна 1
  • признајем 1
  • признале 1
  • признањем 1
  • пријави 1
  • пријавио 1
  • пријатан 1
  • пријатељ 3
  • пријатеље 1
  • пријатељем 2
  • пријатељство 1
  • пријатну 1
  • пријем 1
  • пријема 1
  • прикажу 1
  • прикладно 1
  • приклони 1
  • прикупили 1
  • прикупити 1
  • прикупише 1
  • прилагање 1
  • прилажаху 1
  • прилазаше 1
  • прилепи 1
  • прилика 9
  • приликама 2
  • прилике 1
  • приликом 2
  • прилику 2
  • прилици 2
  • прилично 1
  • прима 3
  • примају 1
  • примакоше 1
  • Примакоше 1
  • примам 1
  • примамљива 1
  • примамљивија 1
  • примати 1
  • примаш 2
  • примаше 1
  • примедбе 1
  • примедбу 1
  • примера 1
  • прими 3
  • примила 1
  • Примили 1
  • примили 2
  • примио 1
  • примите 3
  • примити 2
  • примитивном 1
  • примих 1
  • примицаше 1
  • примичући 1
  • примљени 1
  • принели 1
  • принесе 3
  • принеше 1
  • принешену 1
  • приновак 2
  • принови 1
  • приновише 1
  • приносе 2
  • принуђена 1
  • прионуше 1
  • припада 3
  • припадајућу 1
  • припадало 1
  • припадао 1
  • припаљиваху 1
  • припеци 1
  • припиревку 1
  • приписати 1
  • припита 2
  • припитивати 1
  • приплод 1
  • приплодну 1
  • приповедаше 1
  • припремио 1
  • припремљено 1
  • припремом 1
  • припуца 1
  • припуцао 1
  • припуцаше 1
  • прирасла 1
  • приредио 1
  • приређен 1
  • прирезо 1
  • природа 1
  • природи 1
  • приседник 1
  • приседоше 2
  • пристадоше 1
  • Пристајем 1
  • пристајем 4
  • пристајемо 1
  • пристало 1
  • пристане 1
  • пристанете 1
  • пристао 4
  • пристигао 1
  • пристигоше 1
  • пристојности 1
  • приступачнији 1
  • приступило 1
  • присутни 1
  • присутних 1
  • присутног 1
  • притворно 1
  • притворност 1
  • притворством 1
  • притекнемо 1
  • притече 1
  • притиском 1
  • прихвати 5
  • прихватила 1
  • прихватио 1
  • приход 4
  • прихода 3
  • приходи 2
  • прича 4
  • причам 1
  • причама 2
  • причања 1
  • причање 1
  • Причао 1
  • причао 2
  • причати 1
  • причаћу 1
  • причаш 1
  • приче 3
  • причешћивали 1
  • причешћу 1
  • причу 2
  • пришао 1
  • пришли 1
  • пришуња 1
  • пркоси 1
  • прљавштина 1
  • проба 1
  • пробај 1
  • Пробај 1
  • Пробајте 1
  • пробам 1
  • пробамо 1
  • пробао 1
  • пробаш 1
  • пробијају 1
  • пробијаху 1
  • пробијаше 1
  • пробитачно 1
  • проведен 1
  • провео 1
  • провирују 1
  • провлачила 1
  • проводи 1
  • проводите 1
  • прогласе 1
  • прогласише 1
  • проглашена 1
  • проговори 3
  • проговоривши 1
  • проговорио 1
  • прогон 1
  • програм 2
  • прогрес 1
  • прода 1
  • продавале 1
  • продавао 1
  • продавати 2
  • продаваше 1
  • продај 1
  • Продаје 1
  • продаје 4
  • продајем 1
  • продајеш 2
  • продају 3
  • продам 1
  • Продам 1
  • продао 2
  • продати 1
  • продирала 1
  • продужење 1
  • продужи 1
  • продужило 1
  • продужише 1
  • Прође 1
  • прође 3
  • прођете 1
  • прозор 1
  • прозору 1
  • произаћи 1
  • произведе 1
  • произведеш 1
  • производе 1
  • производи 1
  • производњи 1
  • проју 2
  • прокламације 1
  • проклео 2
  • Проклет 2
  • проклетство 1
  • пролећа 1
  • пролеће 3
  • проломаћа 1
  • промаје 1
  • промени 1
  • променише 1
  • промену 1
  • промислили 1
  • промумла 1
  • промућурних 1
  • пронађем 1
  • пронађен 1
  • пронаћи 1
  • пронашао 2
  • пронашли 1
  • пропаганду 1
  • пропада 3
  • пропадају 1
  • пропадања 1
  • пропадање 1
  • пропадате 1
  • пропадне 1
  • пропаднемо 1
  • пропадну 1
  • пропала 1
  • пропалим 1
  • пропалог 1
  • пропасти 2
  • пропашће 1
  • прописан 1
  • прописане 1
  • пропушташе 1
  • пророк 1
  • просвете 1
  • просветитеље 1
  • проседе 1
  • проседога 1
  • просечно 1
  • просечнога 1
  • прославом 1
  • прославу 1
  • Проста 1
  • прости 3
  • просторија 1
  • пространа 1
  • пространим 1
  • просуто 1
  • протезала 1
  • протест 2
  • против 6
  • противан 1
  • противио 2
  • Протрља 1
  • протрљају 1
  • проћућоримо 1
  • проучава 1
  • проучили 1
  • прочеље 1
  • прочељу 1
  • прочита 4
  • прочитати 2
  • прошао 1
  • прошапташе 1
  • прошарале 1
  • проширише 1
  • прошје 1
  • прошло 2
  • прошлости 1
  • прска 1
  • прскоше 1
  • прслук 1
  • прст 1
  • прсте 1
  • прстом 1
  • пртином 1
  • пртину 1
  • Пружи 1
  • пружи 3
  • прут 1
  • прућа 1
  • пса 1
  • псета 1
  • Псета 2
  • Пси 1
  • псују 1
  • псујући 1
  • пукните 1
  • пун 4
  • пуна 4
  • пуне 3
  • пуним 3
  • пунити 1
  • пуно 1
  • пуној 1
  • пунолетан 1
  • пунолетним 1
  • пуну 6
  • пуп 1
  • пуста 1
  • пусте 1
  • Пусти 1
  • пусти 4
  • пустиле 1
  • пустињи 1
  • пустио 1
  • Пустио 1
  • пустих 1
  • Пут 1
  • пут 31
  • пута 14
  • путеве 3
  • путеви 1
  • путем 4
  • путира 2
  • путовања 1
  • путу 5
  • пуцкарала 1
  • пуче 1
  • пуши 2
  • пушке 1
  • пушком 1
  • пушку 1
  • пушта 1
  • пуштају 1
  • Пхи 1
  • пчела 8
  • пчелама 1
  • пчеланик 1
  • пчеле 15
  • пчелу 1
  • пшеницу 1
  • равна 1
  • равне 1
  • равнодушан 1
  • равнодушно 2
  • равнотежу 2
  • рад 13
  • Рад 2
  • рада 9
  • раде 12
  • радећи 1
  • ради 26
  • радије 1
  • радила 2
  • радиле 1
  • радили 4
  • радило 2
  • радим 8
  • радимо 11
  • Радину 1
  • радио 6
  • радите 4
  • радити 11
  • Радић 1
  • Радич 50
  • Радича 9
  • Радичев 4
  • Радичева 4
  • Радичеве 2
  • Радичеви 1
  • Радичевим 1
  • Радичевић 3
  • Радичевића 4
  • Радичевиће 1
  • Радичевићевим 1
  • Радичевићи 16
  • Радичевићима 2
  • Радичевих 1
  • Радичевој 5
  • Радичевом 1
  • Радичеву 2
  • Радичем 1
  • Радичу 2
  • радиш 11
  • радне 1
  • радници 2
  • радницима 2
  • радничку 1
  • раднога 1
  • радној 1
  • радњу 2
  • радо 3
  • Радована 7
  • радовима 1
  • радознало 2
  • радом 1
  • радост 2
  • радости 8
  • раду 9
  • рађ 1
  • рађају 3
  • рађаху 1
  • разабраше 1
  • разазна 1
  • разапнем 2
  • разбашкариле 1
  • разбереш 1
  • разбија 1
  • разбијају 1
  • разбије 1
  • разбистравају 1
  • разбистрила 1
  • разбише 1
  • разбојник 1
  • разборави 1
  • разборавио 1
  • разборитог 1
  • разбуди 1
  • развалили 1
  • разваљена 1
  • разведри 1
  • развеза 1
  • развезе 1
  • развезоше 1
  • развесели 1
  • развесељене 1
  • развиделило 1
  • развика 1
  • развитак 1
  • развученим 1
  • разгалити 1
  • разгласи 1
  • разгласили 1
  • разгледа 3
  • разгледање 1
  • разговарају 1
  • разговарајући 1
  • разговарали 2
  • разговарамо 1
  • разговараху 2
  • разговор 15
  • разговора 1
  • разговоре 1
  • разговори 1
  • разговорити 1
  • разговором 1
  • разговору 2
  • разгоропади 2
  • разгрева 1
  • раздао 1
  • раздор 1
  • раздора 1
  • разиђоше 3
  • разиђу 1
  • разилазимо 1
  • разјапио 1
  • разјурио 1
  • разлаже 1
  • разлегао 1
  • разлегаше 1
  • разликом 1
  • разлог 3
  • разлога 1
  • разлогом 1
  • разложило 1
  • разложнији 1
  • разлози 1
  • разлозима 2
  • размилели 1
  • размилеше 1
  • размимоилажења 1
  • размишља 1
  • размишљања 1
  • размишљање 1
  • разна 1
  • разне 1
  • разних 2
  • разно 1
  • разносаше 1
  • разношено 1
  • разорити 1
  • разочаран 1
  • разочарењу 1
  • разрачуна 2
  • разрачунавање 1
  • разрогачи 1
  • разубеђен 1
  • разуме 7
  • разумевали 1
  • разумевању 1
  • разумеваш 1
  • разумели 1
  • разумем 2
  • Разумем 2
  • разумео 1
  • разумети 1
  • разумеш 2
  • рај 1
  • раја 1
  • раје 1
  • ракија 4
  • ракије 15
  • ракијом 2
  • ракију 11
  • раку 1
  • раме 3
  • рамену 1
  • Рана 1
  • рани 4
  • раније 1
  • ранитеље 1
  • рано 1
  • раоник 1
  • рапорт 1
  • Расипај 1
  • раскине 1
  • Расковник 3
  • расковнике 1
  • Расковником 1
  • раскомаданог 1
  • раскрвавио 1
  • раскрсници 1
  • РАСКРСНИЦИ 1
  • раслади 1
  • распад 1
  • распадати 1
  • распадне 1
  • распаднеш 1
  • распадну 1
  • распала 1
  • распало 1
  • распаса 1
  • распем 1
  • распитивати 2
  • распитиваху 1
  • распиштољи 1
  • распламте 1
  • расплинути 1
  • распознавати 1
  • расположења 1
  • расположење 1
  • расположењем 1
  • расположењу 2
  • располутити 1
  • распоређени 1
  • распоређено 1
  • распоређивао 1
  • распорио 1
  • расправљања 2
  • расправљање 1
  • распричао 1
  • распусти 1
  • растадоше 1
  • растанак 1
  • растанка 2
  • растао 3
  • расте 1
  • растеже 1
  • Растеже 1
  • растера 1
  • растијаше 1
  • растичу 1
  • растопи 1
  • растројен 1
  • растројству 1
  • раструбио 1
  • растрчале 1
  • растужили 1
  • растур 1
  • растурамо 1
  • растурао 1
  • растури 1
  • растуриле 1
  • растурим 1
  • расуле 1
  • расхлађује 1
  • расход 4
  • расходе 1
  • расцињка 2
  • рат 3
  • ратара 1
  • ратари 1
  • ратнички 1
  • ратови 1
  • ратосиља 1
  • ратосиљају 1
  • рафија 1
  • рационалних 1
  • рачун 4
  • рачуна 4
  • рачунају 1
  • рачунам 2
  • рачуне 3
  • рашта 1
  • рашчистило 1
  • рђав 2
  • рђава 2
  • рђаве 2
  • рђавим 2
  • рђаво 2
  • ревенишемо 1
  • ревизор 1
  • ревносни 1
  • ревност 2
  • ревношћу 1
  • ред 3
  • реда 1
  • редара 2
  • редаре 1
  • редарство 1
  • редове 1
  • редовна 1
  • редовне 1
  • редовни 1
  • редовним 1
  • редовно 1
  • редом 2
  • реду 1
  • редушама 1
  • режање 1
  • реже 1
  • резерве 3
  • резервом 1
  • резерву 2
  • резил 1
  • резила 1
  • резилно 1
  • Резултат 1
  • резултати 1
  • Рекао 1
  • рекао 3
  • рекла 5
  • рекне 3
  • рекнем 3
  • рекните 1
  • рекох 1
  • Рекох 1
  • рекоше 5
  • релативнога 1
  • ретка 1
  • рећи 7
  • рећиће 5
  • Рецимо 2
  • реч 11
  • рече 160
  • речи 8
  • речима 4
  • речитост 1
  • решава 1
  • решавања 1
  • решавању 1
  • решавати 1
  • решења 1
  • решење 7
  • решењем 3
  • решењу 2
  • реши 4
  • решили 2
  • решите 1
  • решише 1
  • рибе 2
  • рибизле 1
  • рибу 1
  • рика 1
  • рикну 1
  • робија 1
  • робова 1
  • робовања 1
  • робујем 3
  • робујемо 1
  • ров 2
  • рогове 1
  • рогови 1
  • рогозом 1
  • род 2
  • рода 3
  • родбину 1
  • роди 3
  • родила 1
  • родио 4
  • родитеље 1
  • родитељи 1
  • родитељима 1
  • родност 1
  • родољубиву 1
  • родом 2
  • рођакама 1
  • рођаци 1
  • рођена 1
  • рођене 1
  • рођену 1
  • роји 4
  • ромор 1
  • ропства 1
  • роптањем 1
  • руже 1
  • ружи 1
  • ружних 1
  • ружнога 1
  • ружом 1
  • рука 1
  • рукама 12
  • руке 20
  • Руковалац 1
  • руковање 1
  • руководило 1
  • руководио 1
  • руком 7
  • руку 16
  • румено 1
  • рупе 1
  • рупи 1
  • рупу 1
  • Руси 1
  • руци 1
  • Ручајте 1
  • ручају 2
  • Ручак 1
  • ручак 6
  • ручаше 1
  • ручком 1
  • ручку 1
  • ручни 1
  • рушевинама 1
  • рушени 1
  • С 2
  • с 96
  • Са 1
  • са 111
  • сав 4
  • Сава 2
  • Савез 5
  • Савеза 7
  • Савезовим 1
  • савести 2
  • савет 1
  • савете 1
  • саветима 1
  • саветовао 1
  • сави 2
  • савршенијим 1
  • сагледа 1
  • сагорева 1
  • сагореваше 1
  • Сад 17
  • сад 90
  • сада 4
  • садашње 1
  • садашњега 1
  • садашњих 1
  • садашњости 1
  • саде 1
  • садржине 2
  • сажаљење 1
  • сажаљењем 1
  • саже 2
  • сазнаде 1
  • сазнадоше 1
  • сајбије 2
  • сакрије 1
  • сакрију 1
  • сакрили 1
  • сакрити 2
  • сакупљених 1
  • салетеше 3
  • сам 104
  • сама 15
  • саме 1
  • сами 8
  • самном 1
  • само 102
  • Само 15
  • самовољан 1
  • самога 3
  • самопожртвовање 1
  • самопомагање 1
  • самоћи 1
  • самртном 1
  • саму 2
  • Сан 1
  • сан 8
  • сандуку 2
  • сандуцима 1
  • сањања 1
  • сањаше 1
  • саонама 1
  • саоне 5
  • саонице 1
  • саопште 1
  • саопшти 4
  • саопштимо 1
  • Сапун 1
  • сапун 20
  • сапуна 3
  • сапуне 1
  • сапунчић 1
  • сапунчиће 1
  • сасвим 2
  • Сасвим 2
  • саслушање 1
  • саставимо 1
  • саставише 2
  • саставља 1
  • састављају 1
  • састали 1
  • састанак 2
  • састану 2
  • састоји 2
  • сасуши 1
  • сат 2
  • сата 4
  • сатисфакција 1
  • сатисфакцију 1
  • сатрудника 1
  • саће 1
  • Сахари 1
  • сахат 2
  • сахрани 1
  • сахранише 2
  • сахрану 1
  • сачекасте 1
  • сачекати 1
  • сачиниле 1
  • сачињавамо 1
  • сачињаваху 1
  • сачува 1
  • сачувај 5
  • сачувала 1
  • сачувао 1
  • Св 7
  • сва 9
  • свагда 1
  • свадба 2
  • свадбе 2
  • свадбеном 1
  • свадби 5
  • свађе 1
  • свађу 1
  • Свака 3
  • свака 7
  • сваке 10
  • сваки 32
  • Сваки 5
  • свако 5
  • сваког 5
  • свакога 9
  • свакодневно 1
  • свакој 3
  • свакојаких 1
  • свакојако 1
  • Сваком 1
  • сваком 10
  • свакоме 3
  • сваку 9
  • свану 2
  • свачега 1
  • свачему 1
  • свачија 1
  • свачије 2
  • свачију 1
  • Све 16
  • све 98
  • свега 3
  • свезде 1
  • свекар 2
  • свему 3
  • свест 1
  • свет 10
  • света 1
  • Свете 1
  • свети 2
  • светиње 2
  • светињу 1
  • светитељима 1
  • светле 1
  • светлуцаво 1
  • свето 1
  • светом 1
  • свету 9
  • свећњак 1
  • свећу 1
  • свечан 1
  • свечана 1
  • свечани 1
  • свечаним 1
  • свечано 1
  • свечаност 1
  • свечаношћу 1
  • свештеник 2
  • свештеничку 1
  • Сви 13
  • сви 47
  • свију 2
  • свила 1
  • свим 1
  • свима 11
  • Свима 2
  • свинчета 1
  • свиња 3
  • свињама 1
  • свиње 5
  • свира 2
  • свих 3
  • сво 1
  • свога 10
  • свој 21
  • своја 1
  • своје 37
  • својега 2
  • својим 26
  • својина 1
  • својих 14
  • својој 14
  • својом 10
  • својствено 1
  • своју 19
  • свом 14
  • сврху 1
  • свршен 2
  • свршеном 1
  • сврши 3
  • свршили 1
  • сву 6
  • свугде 1
  • свуд 4
  • свуда 3
  • се 865
  • себе 27
  • себи 10
  • седајући 3
  • седала 1
  • седам 2
  • седе 11
  • седели 4
  • седео 2
  • седети 1
  • седи 4
  • седимо 2
  • седите 1
  • седих 1
  • седиш 1
  • седне 1
  • седнице 2
  • седници 1
  • седом 1
  • сеђаху 1
  • сеђаше 4
  • секира 1
  • секиру 1
  • секну 1
  • секретарски 1
  • села 6
  • Село 1
  • село 14
  • селу 34
  • сељак 2
  • сељака 4
  • сељаке 1
  • сељани 4
  • сељанима 1
  • сељанка 2
  • Сељаци 2
  • сељаци 5
  • сељацима 5
  • сељаче 1
  • сем 4
  • семе 3
  • семена 1
  • семење 2
  • семке 1
  • сена 1
  • сенке 1
  • сено 1
  • сео 1
  • сеоска 1
  • сеоски 2
  • септембарске 1
  • септембра 1
  • сетан 1
  • сете 2
  • Сети 1
  • сетим 2
  • сетно 1
  • сетну 1
  • сетом 1
  • Сећај 1
  • сећам 1
  • сеци 2
  • сече 3
  • си 85
  • сивкаста 1
  • Сивоња 1
  • сиграју 1
  • сигуран 1
  • сигурно 6
  • сигурност 1
  • сијну 1
  • сикну 1
  • сиктериса 1
  • силази 1
  • сили 1
  • силином 1
  • силиш 1
  • силнога 1
  • син 5
  • сина 4
  • синко 3
  • синова 2
  • синове 4
  • Синови 2
  • синови 7
  • синовима 2
  • сином 2
  • синчић 1
  • сипа 2
  • сипала 1
  • сипао 1
  • сипну 3
  • сипнуше 1
  • сир 1
  • сира 1
  • сиромах 1
  • Сиромах 1
  • сиромаха 1
  • Сиротиња 1
  • сиротиња 3
  • сиротиње 3
  • сиротињи 2
  • сиротињу 1
  • сиротујем 1
  • сирочићи 1
  • сисанче 1
  • ситни 1
  • ситније 1
  • ситница 2
  • ситнице 3
  • ситницу 2
  • ситну 1
  • сићушним 1
  • сјури 1
  • скамени 1
  • скапати 1
  • скидајући 1
  • скидаху 1
  • скидаше 1
  • скидосмо 1
  • скинем 2
  • скинути 1
  • склапаху 1
  • склоне 1
  • склони 1
  • склопљеном 1
  • сконцентрисавати 1
  • скопчано 1
  • скоро 1
  • скотрљаше 1
  • Скочи 1
  • скочи 4
  • скрену 1
  • скретао 1
  • скромна 1
  • скрушено 1
  • скрштених 3
  • скунаторио 1
  • скуп 1
  • скупаније 1
  • Скупи 1
  • скупи 2
  • Скупили 1
  • скупим 1
  • скупио 1
  • Скупише 1
  • скупише 2
  • скупљао 1
  • скупштина 1
  • скупштине 1
  • скупштинске 1
  • скупштинским 1
  • скупштинској 1
  • скупштинском 1
  • скут 1
  • скута 1
  • скуту 1
  • слабе 1
  • слабо 1
  • слабој 1
  • слава 2
  • славе 3
  • слави 3
  • слављеничка 1
  • славно 1
  • славу 3
  • слаже 1
  • слажете 1
  • слажу 1
  • сламе 1
  • сламу 3
  • слана 1
  • сланина 1
  • слану 1
  • слатка 1
  • слатко 2
  • слике 1
  • слику 5
  • сликујеш 1
  • Сличне 1
  • слободан 1
  • слободно 1
  • слога 2
  • слоге 2
  • слогу 3
  • сложимо 1
  • сложио 1
  • сложише 1
  • Сложна 1
  • сложни 1
  • сложно 5
  • слојева 1
  • сломијем 1
  • сломити 1
  • слуга 1
  • Слуга 3
  • слуге 1
  • слугу 1
  • служаху 1
  • служаше 1
  • службе 1
  • службу 1
  • служе 1
  • служи 1
  • служила 1
  • служили 1
  • служио 1
  • Служио 1
  • служити 1
  • служиће 1
  • служиш 1
  • слутљивост 1
  • слутње 1
  • случајно 1
  • случају 4
  • слушај 1
  • Слушај 2
  • слушају 8
  • слушајући 1
  • слушалац 1
  • слушам 1
  • слушао 5
  • слушате 2
  • слушати 4
  • слушаху 2
  • слушаш 3
  • смакао 1
  • смањиваше 1
  • сматра 1
  • сматрају 2
  • сматрали 1
  • сматрам 1
  • сматрао 2
  • сматрати 2
  • сматраху 2
  • сматраш 1
  • сматраше 6
  • сме 4
  • смедеревском 1
  • смеј 8
  • смеја 1
  • смејати 1
  • смеје 2
  • смејући 4
  • смемо 1
  • смерове 1
  • смером 1
  • смета 2
  • сметате 2
  • сметати 2
  • сметња 1
  • сметње 2
  • смеш 1
  • смешећи 2
  • смешка 1
  • смешкајући 1
  • смешну 1
  • смирио 1
  • смисла 1
  • смислили 1
  • смислу 3
  • смишљено 2
  • смо 68
  • смрачи 1
  • смрдљива 1
  • смрдљивом 2
  • Смрт 1
  • смрт 4
  • смрти 6
  • снабдели 1
  • снага 1
  • снаге 3
  • снагу 3
  • снађе 1
  • снажан 1
  • снажи 1
  • снази 1
  • снаха 3
  • снахама 2
  • Снахе 1
  • снахе 6
  • снахом 1
  • снаху 4
  • снашке 2
  • снашла 1
  • снашло 2
  • снебива 1
  • снебивају 1
  • снебивали 2
  • сневесељавати 1
  • Снег 1
  • снег 2
  • сними 1
  • снова 1
  • снове 1
  • снопове 1
  • снопу 1
  • сну 3
  • снуждено 2
  • собом 6
  • совра 1
  • совром 1
  • совру 2
  • сокак 1
  • сокаке 1
  • сокаку 1
  • сокаци 1
  • соли 1
  • солидарно 1
  • сом 1
  • сопствене 1
  • сотону 1
  • софре 1
  • спавао 1
  • спавати 1
  • спази 5
  • спазише 1
  • спас 4
  • спасе 3
  • спасењу 1
  • спасете 1
  • спасли 1
  • спасоносан 1
  • спасоносност 1
  • спасти 1
  • спекне 1
  • списак 1
  • сплеткарош 1
  • сплеткароши 1
  • спљеска 1
  • спокојно 1
  • споља 3
  • спомагају 1
  • спомените 1
  • спопаде 1
  • спопадоше 1
  • спопале 1
  • спор 5
  • споразум 1
  • споразума 1
  • споразумевају 1
  • споразумевање 2
  • споразумеше 1
  • споразумом 1
  • споразуму 1
  • споредне 1
  • спорове 1
  • спору 1
  • спотакницу 1
  • спотаче 1
  • спотицања 1
  • спотну 1
  • справа 5
  • справама 1
  • справе 3
  • справу 2
  • спрдњама 1
  • спрдње 1
  • спрдњи 1
  • спрегу 1
  • спрежну 1
  • спрема 1
  • спремати 1
  • спремаш 1
  • спремаше 1
  • спреми 1
  • спремиле 1
  • спремили 2
  • спроведе 2
  • спроводити 1
  • спротив 1
  • Спусти 1
  • спусти 3
  • спустио 3
  • срамно 1
  • срамота 1
  • Срамота 1
  • срастао 1
  • Срба 1
  • Срби 2
  • Србија 1
  • Србије 1
  • Србију 1
  • сред 6
  • средини 3
  • средину 1
  • средише 1
  • средства 1
  • среза 1
  • среска 1
  • срете 1
  • СРЕТЕН 1
  • Срећа 1
  • срећа 2
  • срећан 1
  • среће 5
  • срећни 1
  • срећу 2
  • сродио 2
  • сродити 1
  • сроза 1
  • Српкиња 1
  • српске 1
  • Српски 1
  • српски 2
  • српско 1
  • српскога 1
  • Српскога 1
  • српској 2
  • српску 2
  • сруши 1
  • срца 5
  • срце 8
  • срцем 2
  • срцу 3
  • стабилност 1
  • стаблу 3
  • ставити 1
  • ставише 1
  • стаде 7
  • стадо 1
  • стадоше 2
  • Стајао 1
  • стајао 2
  • стајати 1
  • стајаху 1
  • стајаше 4
  • Стали 1
  • стало 2
  • станете 1
  • СТАНОЈЕВИЋА 1
  • Станојка 22
  • Станојки 1
  • Станојкиног 1
  • Станојкином 1
  • Станојком 1
  • Станојку 7
  • стања 4
  • стање 6
  • стању 2
  • стара 3
  • старају 1
  • старац 1
  • старачко 1
  • старачку 1
  • старе 1
  • старешина 2
  • старешине 2
  • старешинство 2
  • стари 2
  • старијега 1
  • старији 1
  • старијим 1
  • старијих 2
  • СТАРИМ 1
  • старих 1
  • старога 1
  • старој 1
  • старом 1
  • старост 3
  • старости 1
  • стару 2
  • старца 1
  • стати 1
  • ствар 18
  • ствара 2
  • стварају 1
  • ствари 7
  • стварима 2
  • створени 1
  • створимо 1
  • створио 2
  • створове 1
  • сте 30
  • Стева 1
  • Стеван 87
  • Стевана 19
  • Стеване 4
  • Стеванов 2
  • Стеванова 2
  • Стеванове 1
  • Стеванову 1
  • Стеваном 1
  • Стевану 6
  • Стевина 1
  • стезања 1
  • стекао 2
  • стекнем 1
  • стекну 1
  • стење 1
  • стигао 1
  • Стигао 1
  • стигла 1
  • стигли 1
  • стигне 2
  • стигну 2
  • стигоше 3
  • стид 3
  • стида 1
  • стиже 1
  • стиза 1
  • стизати 2
  • стићи 1
  • стицајем 1
  • Сто 1
  • сто 17
  • Стога 4
  • стогове 1
  • Стој 1
  • стоје 6
  • стојећи 1
  • стоји 7
  • стојим 1
  • стојиш 2
  • Стока 1
  • стока 7
  • стоке 12
  • стоком 3
  • стоку 10
  • столица 2
  • столице 5
  • столицу 2
  • столови 1
  • столом 1
  • столу 1
  • стотина 2
  • сточић 1
  • сточни 1
  • сточну 1
  • страва 1
  • стражари 1
  • страна 2
  • стране 10
  • страни 3
  • странпутицама 1
  • страну 8
  • страћила 1
  • страх 3
  • страха 2
  • страховали 1
  • страхујете 1
  • страшан 1
  • страшљиво 1
  • страшна 1
  • страшни 1
  • страшној 1
  • стрва 1
  • стрве 2
  • стрвити 1
  • стрелом 1
  • стресем 1
  • стрехом 1
  • стрине 1
  • стрица 1
  • строго 1
  • стругну 2
  • ступи 1
  • ступњу 2
  • сћућури 1
  • су 218
  • сув 1
  • Суд 2
  • суд 6
  • суда 2
  • сударе 1
  • Судбина 2
  • судбина 8
  • судбини 2
  • судбину 2
  • судбоносан 1
  • суде 1
  • суди 4
  • судија 2
  • судим 1
  • судио 2
  • судити 1
  • судиш 2
  • суднице 3
  • судници 2
  • судницом 4
  • судницу 5
  • суднички 1
  • судничким 1
  • судове 1
  • суду 1
  • суђења 1
  • суза 1
  • сузама 3
  • сузбијане 1
  • сузбијао 1
  • сузе 4
  • сузу 1
  • сукоб 1
  • суме 1
  • сумњати 1
  • сумње 2
  • сумњу 1
  • сумор 1
  • суморним 1
  • суморно 1
  • суму 4
  • сунца 1
  • сунце 2
  • сунцу 1
  • сунчани 1
  • сунчаним 1
  • сунчаној 1
  • сунчаше 1
  • супрот 1
  • сурва 1
  • суседима 1
  • суседној 1
  • сусетка 1
  • сусрет 5
  • сусрете 3
  • сусрећеш 1
  • сутра 4
  • Сутрадан 1
  • суша 2
  • суши 1
  • сушне 1
  • сушу 1
  • т 2
  • та 19
  • Та 2
  • табор 1
  • Тад 1
  • тад 2
  • тада 10
  • Тај 2
  • тај 42
  • тајац 3
  • тајности 1
  • Такав 2
  • такав 7
  • Такао 1
  • такао 2
  • Таква 1
  • таква 4
  • такве 7
  • такви 2
  • таквим 7
  • таквих 3
  • такво 5
  • Таквога 1
  • таквога 7
  • таквој 1
  • Таквом 1
  • таквом 7
  • такву 2
  • такла 1
  • такнеш 1
  • Тако 24
  • тако 79
  • таког 1
  • такође 2
  • Такој 1
  • такој 3
  • таком 1
  • Таман 1
  • таман 5
  • тамани 1
  • тамњан 1
  • Тамо 1
  • тамо 17
  • танко 1
  • танку 1
  • тањире 2
  • тапара 3
  • тапију 3
  • тарифе 1
  • тачно 1
  • ташту 1
  • твога 2
  • твој 12
  • Твоја 2
  • твоја 5
  • твоје 5
  • твојим 1
  • твојој 2
  • твоју 6
  • твом 1
  • тврди 1
  • тврдоглавога 1
  • те 141
  • Те 5
  • Тебе 1
  • тебе 19
  • теби 15
  • тегобе 1
  • тежак 3
  • теже 2
  • тежину 2
  • тежиште 1
  • тежња 1
  • тежњама 1
  • тек 14
  • Тек 3
  • текла 1
  • тековина 1
  • теку 1
  • тела 1
  • телад 1
  • теле 1
  • телу 1
  • темељ 1
  • темеља 1
  • темпом 1
  • тепање 1
  • тера 1
  • Терај 1
  • терао 1
  • терати 1
  • тераш 1
  • теставим 1
  • тесто 3
  • тестом 1
  • тетке 1
  • тећиће 1
  • теча 1
  • тече 2
  • течну 1
  • теши 1
  • тешка 1
  • тешко 4
  • Тешко 4
  • тешком 1
  • тешкоћа 1
  • Тешто 2
  • ти 272
  • Ти 38
  • Тим 1
  • тим 24
  • тиме 7
  • тиранију 1
  • тих 7
  • тихи 2
  • тихо 1
  • тица 1
  • тиче 1
  • тишина 2
  • тишину 2
  • тишњом 1
  • то 250
  • То 42
  • тобом 5
  • товаре 1
  • товарећи 1
  • товарима 1
  • товарио 1
  • тог 1
  • Тога 3
  • тога 36
  • тој 5
  • током 1
  • толика 1
  • толике 6
  • толики 3
  • толиких 3
  • Толико 1
  • толико 25
  • том 26
  • томе 18
  • топло 1
  • торба 1
  • торбом 1
  • торбу 8
  • тору 1
  • точак 1
  • точења 1
  • точити 1
  • точкови 1
  • трабуњање 1
  • трава 2
  • траве 5
  • трави 2
  • траву 5
  • Траже 1
  • траже 5
  • тражећи 1
  • тражи 11
  • тражила 1
  • тражили 1
  • Тражили 1
  • тражим 4
  • тражио 1
  • тражите 2
  • тражити 2
  • тражиш 2
  • трајало 2
  • трапеза 1
  • трапезу 1
  • траћили 1
  • трбух 1
  • трвења 1
  • трг 2
  • тргне 1
  • тргнем 1
  • трговац 3
  • Трговина 1
  • трговине 1
  • тргују 1
  • Треба 4
  • треба 64
  • требају 3
  • требали 1
  • Требало 2
  • требало 8
  • Требао 1
  • требао 2
  • требаше 2
  • треби 1
  • требљен 1
  • требовању 1
  • тревио 1
  • трезвеност 1
  • тренут 1
  • тренутак 3
  • тренутка 2
  • тренутку 2
  • тренутно 1
  • треперећу 1
  • тресну 1
  • треснула 1
  • Трећа 1
  • треће 4
  • трећег 1
  • трећега 1
  • Трећега 2
  • трећем 2
  • ТРЕЋИ 1
  • трећи 8
  • трећима 2
  • трећој 1
  • трже 1
  • трзавицама 1
  • три 12
  • тридесет 1
  • тријер 1
  • тријеру 1
  • трицама 1
  • трице 1
  • трмка 2
  • трмке 1
  • трњаку 1
  • трњацима 1
  • трње 1
  • тровала 1
  • трогодишњем 1
  • троје 1
  • тројица 1
  • тројицу 3
  • троножне 1
  • троножцем 1
  • троножцима 1
  • тронутим 1
  • троскавац 1
  • трошак 2
  • трошити 1
  • трошицу 1
  • трпе 1
  • трпезе 1
  • трпезом 1
  • трпезу 1
  • трпети 1
  • трпи 2
  • трпим 1
  • трпимо 2
  • трпиш 1
  • трубни 1
  • труда 1
  • трудбовања 1
  • трудили 1
  • трудимо 2
  • трудио 1
  • трудите 1
  • трујеш 1
  • трутова 1
  • трутови 1
  • трчећим 1
  • трчи 1
  • Трчи 1
  • Ту 12
  • ту 60
  • туга 1
  • туге 1
  • туђа 2
  • туђе 1
  • туђу 1
  • тужан 1
  • тужба 1
  • Тужи 1
  • тужио 1
  • тужити 1
  • тужиш 1
  • тужним 1
  • тукла 1
  • тупио 1
  • Турака 2
  • турам 1
  • турао 1
  • тураш 1
  • турске 1
  • Турци 1
  • Турцима 1
  • тутње 1
  • тутора 2
  • туторсво 1
  • туторству 1
  • туча 2
  • тучеш 1
  • Тхи 1
  • ћата 2
  • ћатом 2
  • ће 90
  • ћемо 23
  • ћеретање 1
  • ћерпузо 1
  • ћете 6
  • ћеш 26
  • ћилеру 1
  • ћило 1
  • ћирија 1
  • ћорава 3
  • ћу 41
  • ћувам 1
  • ћумезини 1
  • ћупове 3
  • ћуповима 1
  • ћуприје 3
  • ћуприји 1
  • ћурећи 1
  • ћурићи 1
  • ћуркама 1
  • Ћурке 1
  • ћурке 7
  • ћурчиће 1
  • ћурчићима 1
  • ћутањем 1
  • ћутао 1
  • ћутећи 2
  • ћути 1
  • Ћути 3
  • У 33
  • у 516
  • уапсе 1
  • уапси 1
  • Уапсите 1
  • убеди 1
  • убедити 1
  • убедљиво 1
  • убеђењем 1
  • убеђењу 1
  • уби 2
  • убиј 2
  • убијати 1
  • убијем 4
  • убијеш 1
  • Убијеш 1
  • Убила 1
  • убила 2
  • убили 2
  • Убио 2
  • убио 6
  • убиства 1
  • убити 1
  • ублажило 1
  • убрзава 1
  • Убрзо 1
  • уважавам 1
  • уважаваху 1
  • увек 11
  • уверавамо 2
  • увераваше 1
  • увере 2
  • уверење 1
  • Уверење 1
  • уверењем 1
  • увери 1
  • уверили 2
  • уверим 2
  • уверио 4
  • уверити 2
  • увериш 2
  • уветом 1
  • Увече 2
  • увече 3
  • уводимо 1
  • увукла 1
  • увуче 1
  • угађа 1
  • угађају 1
  • угађам 1
  • угинула 1
  • углед 2
  • угледа 4
  • угледамо 1
  • углу 1
  • угнућа 1
  • Угови 1
  • угови 2
  • угоди 2
  • угодимо 1
  • угодите 1
  • угоднијега 1
  • угоје 1
  • Угребе 1
  • угура 1
  • угурсузлука 1
  • угушише 1
  • удаљаваше 1
  • удаљили 1
  • ударајући 1
  • ударање 1
  • удари 1
  • Удари 1
  • ударила 1
  • ударцем 1
  • удвостручене 1
  • удеси 1
  • удесили 1
  • удесио 2
  • удесом 2
  • удицу 1
  • удружене 1
  • удружени 2
  • удружите 2
  • уђе 4
  • уђоше 2
  • ужасан 1
  • ужасну 1
  • ужива 4
  • уживају 1
  • ужину 1
  • ужиће 1
  • Уз 1
  • уз 8
  • узалуд 2
  • узалудним 1
  • узалудно 1
  • узалудност 1
  • узбуђено 1
  • узбуђења 1
  • узвика 1
  • узвикну 9
  • узвишеним 1
  • уздахну 3
  • уздахнувши 1
  • уздиже 1
  • уздисање 1
  • уздисаху 1
  • уздићи 1
  • уздом 1
  • уздржљивости 1
  • узду 1
  • уздуж 1
  • узе 9
  • узела 1
  • узели 1
  • узео 4
  • узети 1
  • узеше 2
  • узигра 1
  • узимање 1
  • узимате 1
  • узимаше 1
  • узјани 1
  • узме 12
  • узмем 11
  • узмемо 2
  • узмеш 3
  • узми 2
  • узмрда 1
  • узнемираваше 1
  • Узнемирен 1
  • узоритих 1
  • узрока 1
  • узрујаност 1
  • узрујаношћу 1
  • уинтересираног 1
  • ујела 1
  • ујесен 1
  • ујне 1
  • Ујутру 1
  • ујутру 3
  • укажемо 1
  • указала 2
  • указаше 2
  • уклоне 1
  • уклонише 1
  • уклоњено 1
  • укопна 3
  • укопних 1
  • укор 1
  • укори 1
  • украли 1
  • укрућен 1
  • укусно 1
  • укућана 3
  • укућани 2
  • укућанима 4
  • улар 1
  • улети 1
  • УЛИЦА 1
  • улога 1
  • улогу 1
  • уложише 1
  • улуче 1
  • ум 1
  • умакне 1
  • умање 1
  • умањити 1
  • уме 2
  • умели 2
  • умемо 1
  • умео 2
  • умерава 1
  • умесила 1
  • умесим 1
  • умесиш 1
  • умесније 1
  • умесно 1
  • умесност 1
  • умете 1
  • умети 1
  • умеш 1
  • Умеша 1
  • умеша 2
  • уми 1
  • умирања 1
  • умири 1
  • умиривање 1
  • умножавању 1
  • умолити 2
  • умора 1
  • уморан 1
  • уморну 1
  • умре 3
  • умрем 2
  • умро 2
  • умствовати 1
  • уму 1
  • умудри 1
  • унапређења 1
  • унапређење 1
  • унапређењу 1
  • унезверено 1
  • унеколико 1
  • унесе 4
  • унети 1
  • уништи 1
  • уносити 1
  • унутра 3
  • унутрашњост 1
  • унуче 1
  • унучета 1
  • унучиће 1
  • Уобичајени 1
  • уозбиљи 1
  • уопште 3
  • уортаче 1
  • Уортачимо 1
  • упадали 1
  • упадаш 1
  • упадаше 2
  • упаде 6
  • упадоше 1
  • упали 2
  • упиљише 1
  • уписао 3
  • уписати 1
  • упише 1
  • упишу 1
  • уплашио 2
  • уплете 1
  • упливом 1
  • упознамо 1
  • упоређивао 1
  • упоређивати 1
  • употребити 1
  • управе 2
  • управише 1
  • управља 2
  • управљај 2
  • управљање 1
  • управљао 1
  • управљати 1
  • управо 3
  • Управо 4
  • упрегнемо 1
  • упреда 3
  • упреде 2
  • упреже 1
  • Упреже 1
  • упркос 1
  • упуством 1
  • упуте 1
  • упути 3
  • упутивши 1
  • упутила 1
  • упутио 1
  • упутише 3
  • упућујем 1
  • уради 2
  • урадили 5
  • урадио 8
  • урадити 1
  • урадиш 1
  • уредбе 1
  • уредбу 1
  • уреди 1
  • уредише 1
  • уредно 1
  • уређену 1
  • урнебес 1
  • Урош 35
  • Уроша 5
  • Урошева 1
  • Урошем 1
  • Урошу 4
  • усавршавању 1
  • усамљен 1
  • усамљеним 1
  • усвоје 1
  • усвоји 1
  • усвојио 1
  • усев 3
  • усеве 1
  • усевом 1
  • уседе 1
  • уседни 1
  • Уседни 2
  • усиљено 1
  • ускликну 1
  • услишио 1
  • услова 1
  • услове 1
  • условима 1
  • услуге 1
  • услугу 2
  • Усмрде 1
  • усни 1
  • усницом 1
  • успе 1
  • успевају 1
  • успевамо 1
  • успела 4
  • успеле 1
  • успели 1
  • успео 1
  • успеси 1
  • успесима 1
  • успети 2
  • успех 4
  • успеха 1
  • успомена 1
  • успомену 3
  • успоравале 1
  • успротивио 1
  • успротивити 1
  • усред 1
  • уста 3
  • устаде 5
  • устадоше 1
  • устајале 1
  • устајаше 1
  • устају 1
  • усталаштво 1
  • устаници 1
  • Устанка 1
  • установа 1
  • установе 4
  • установу 1
  • устао 1
  • усташно 1
  • устима 3
  • устојалу 1
  • устрану 3
  • устремише 1
  • устукни 1
  • устумарале 1
  • уступам 1
  • уступамо 1
  • уступише 1
  • усхићавао 1
  • усхићени 1
  • усхићено 1
  • усхићења 1
  • утаји 1
  • утеши 1
  • утешио 1
  • утешно 1
  • утицаја 2
  • утицајем 1
  • утишало 1
  • утишаше 3
  • Утрина 1
  • утрина 6
  • утрине 6
  • утрини 1
  • утрину 3
  • утроше 1
  • утрошили 1
  • ућуташе 2
  • ућуткиваше 1
  • Ух 1
  • ухвати 5
  • ухватили 1
  • ухватио 1
  • учеван 1
  • учевни 1
  • учестане 1
  • учи 2
  • учим 1
  • учимо 3
  • учини 3
  • учинила 2
  • учинили 1
  • учинимо 1
  • учинио 2
  • учинити 6
  • учинише 3
  • учио 1
  • Учио 1
  • учионице 1
  • учитељ 37
  • Учитељ 4
  • учитеља 13
  • учитељев 1
  • учитељеве 2
  • учитељевим 1
  • учитељевом 1
  • учитељем 4
  • учитељка 2
  • учитељке 1
  • учитељу 8
  • учиш 1
  • учо 1
  • ушао 1
  • ушију 3
  • ушима 1
  • уштап 1
  • фабрикант 1
  • фабриканта 1
  • фактом 1
  • фала 1
  • Фараонов 1
  • фермен 1
  • фесом 1
  • фотографски 1
  • фотографску 1
  • фркао 1
  • фрче 1
  • хајем 1
  • хартије 1
  • хартију 1
  • Хасан 1
  • хвалећи 1
  • хиљада 3
  • хиљаде 2
  • хиљаду 1
  • химне 1
  • хлад 1
  • хлада 1
  • хладовина 1
  • хладовини 1
  • хладом 3
  • хлеб 8
  • хлеба 7
  • ходник 2
  • хотећи 1
  • хоће 15
  • хоћемо 4
  • хоћете 1
  • Хоћеш 1
  • хоћеш 16
  • хоћу 2
  • Хоћу 2
  • храм 1
  • Храм 1
  • хране 3
  • хранитеље 1
  • хранити 1
  • храњаше 1
  • Христове 1
  • Христос 1
  • Христу 1
  • хрићански 1
  • хтеде 4
  • хтедох 1
  • хтела 2
  • хтели 2
  • Хтео 1
  • хтео 8
  • хукну 1
  • хучала 1
  • хуче 2
  • цар 1
  • Цар 1
  • Цара 4
  • цара 6
  • царски 1
  • царство 2
  • царству 1
  • цвету 1
  • цела 3
  • Целе 1
  • целе 2
  • целини 1
  • Цело 1
  • цело 10
  • целога 8
  • целој 1
  • целокупно 1
  • целом 3
  • целости 3
  • целу 9
  • целцета 1
  • ЦЕНА 1
  • цене 1
  • ценим 1
  • цениш 1
  • ценом 1
  • цену 2
  • цео 11
  • цепанком 1
  • церову 1
  • Цигани 1
  • циганчимо 1
  • цигару 1
  • цигљама 1
  • цигљу 1
  • цикну 1
  • циљ 4
  • циља 1
  • циљаху 1
  • цичи 1
  • црвиће 1
  • цреп 3
  • црепуље 1
  • црепуљи 1
  • црепуљу 3
  • Црква 1
  • црква 6
  • цркве 11
  • цркви 8
  • црквиште 1
  • црквом 2
  • цркву 15
  • цркну 1
  • црн 1
  • црне 6
  • црнели 1
  • црни 1
  • црним 1
  • црно 1
  • црну 2
  • црњих 2
  • цртак 1
  • цуне 1
  • чабар 1
  • Чаир 1
  • чаир 8
  • чаира 2
  • чаиру 1
  • Чак 1
  • чак 8
  • чакшире 1
  • чарка 1
  • чаршије 2
  • чаршију 3
  • час 13
  • часник 1
  • часно 1
  • част 2
  • части 1
  • частим 1
  • часу 1
  • чаше 2
  • чашу 8
  • чворовито 1
  • Чега 1
  • чега 7
  • чека 2
  • Чекај 1
  • чекај 3
  • чекају 1
  • чекамо 1
  • чекао 2
  • чекати 1
  • чекаху 1
  • чекаш 1
  • чекаше 2
  • чело 1
  • челу 1
  • чељадета 1
  • чемер 1
  • чемера 3
  • чемерне 1
  • чему 1
  • чеп 1
  • чепркање 1
  • чепркању 1
  • чес 2
  • честитао 1
  • често 7
  • четворицу 1
  • четворо 2
  • четврта 1
  • четврти 3
  • четвртима 1
  • четвртине 1
  • Четвртог 1
  • Четири 1
  • четири 8
  • четрдесет 5
  • чеше 1
  • чибук 1
  • чибуку 1
  • чивију 1
  • чивита 1
  • чивтета 1
  • чијем 1
  • чији 1
  • чијим 2
  • чика 1
  • ЧИКА 1
  • чила 2
  • чилета 1
  • чилу 1
  • чим 11
  • Чим 2
  • чин 1
  • чини 6
  • чинили 2
  • чинило 1
  • чинимо 1
  • чинио 1
  • чините 1
  • чинити 3
  • чиниш 2
  • чиновању 1
  • чиновници 1
  • чињаху 1
  • чињаше 1
  • чист 2
  • чисте 2
  • чистину 1
  • чистите 1
  • Чисто 1
  • чисто 7
  • чистоте 1
  • чита 2
  • читав 5
  • читаве 1
  • читавих 1
  • читаво 1
  • Читаво 1
  • читавог 2
  • читавога 1
  • читају 2
  • читаоницу 1
  • читаше 2
  • чича 3
  • чл 1
  • члан 1
  • Члан 2
  • члана 1
  • чланак 1
  • чланове 1
  • члановима 1
  • чобана 1
  • чобане 1
  • чобанин 1
  • чобанчићи 1
  • Човек 3
  • човек 39
  • човека 12
  • човекове 1
  • човеком 2
  • Човеку 1
  • човеку 4
  • човечански 4
  • човече 2
  • човечијег 1
  • чу 4
  • чува 4
  • чувају 1
  • чувала 1
  • чувам 4
  • чувамо 1
  • чуване 1
  • чување 1
  • чувању 2
  • чувао 2
  • чуварност 1
  • чувати 1
  • чуваш 1
  • Чувши 1
  • чуда 3
  • Чудим 1
  • чудити 2
  • Чудно 1
  • чудо 6
  • чудовиште 2
  • чуђења 1
  • чује 2
  • чујем 2
  • чујемо 1
  • чујеш 1
  • Чујеш 1
  • чују 1
  • чули 1
  • Чули 1
  • чуо 3
  • чути 3
  • чуће 1
  • чух 1
  • чучнула 1
  • џаба 2
  • џабе 5
  • џак 4
  • џака 3
  • џакове 2
  • џаковима 1
  • џбуном 1
  • џевељање 1
  • џеп 1
  • џепа 2
  • џепу 2
  • џигерицу 1
  • шакама 1
  • шаку 1
  • шале 1
  • шали 1
  • шалу 1
  • шамарима 1
  • шамије 2
  • шантаве 1
  • шапућући 1
  • Шаров 1
  • Швабе 1
  • швапску 1
  • швињке 1
  • шерет 2
  • шес 1
  • шесет 2
  • шест 5
  • шесте 1
  • шесторо 1
  • шећера 1
  • шију 1
  • шикну 1
  • Шиља 8
  • Шиље 1
  • шиљкач 1
  • Шиљо 1
  • Шиљом 2
  • Шиљу 1
  • широм 1
  • школа 1
  • школе 3
  • школи 8
  • школовани 1
  • школска 1
  • школску 1
  • школу 3
  • шкрипну 1
  • шљивар 1
  • шљиве 3
  • шоље 2
  • шрафофе 1
  • шта 121
  • Шта 50
  • ШТАМПАРИЈА 1
  • штап 1
  • штедионица 2
  • Штедионица 2
  • штедионице 1
  • Штедионице 2
  • Штедионици 1
  • Штедионицу 1
  • штедионицу 3
  • штедњу 1
  • штета 2
  • штете 2
  • штети 1
  • штетни 1
  • штетник 1
  • штету 1
  • штифлетнама 1
  • Што 12
  • што 248
  • штогод 4
  • шубару 1
  • шумама 1
  • шуме 1
  • шурњаја 1
  • шушну 1
  • шчепала 1
33916 matches
р. да заједнички пијемо.</p> <p>— А! а! а! такој друвство и ја почтујем! — узвикну Јанаћко, мех 
напр. да заједнички пијемо.</p> <p>— А! а! а! такој друвство и ја почтујем! — узвикну Јанаћко,  
</p> <p>— За шљиве узмем кад 40 кад 50, а никад више од 100 динара.{S} Али оне не рађају сваке  
ове: један око стоке, други око пецива, а трећи око точења пића.{S} Жене само тутње по кући као 
у био и нов и тежак.</p> <p>Једна нова, а примамљива добит, у новом животу, била им је опредеље 
 имам?{S} Ништа!{S} Само је моја снага, а све друго је „наше“.{S} Убио ти Бог то „наше“!{S} Кад 
во офштина, направио мијана от задруга, а ја плакјам и ћирија и перезо и прирезо и акцисо за џа 
не! дигао сам руку.{S} Па ево и Ненада, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S}  
е справе, семење, плави камен и рафија, а у дворишту су поређане с једне стране неколико ђерзон 
 сад их је сву тројицу одевала Јаглика, а сад се морају обесити о врат Живани и Невени, снахама 
 Стевану омаче се по једна суза из ока, а Урош се окупа у сузама. — Дошао је дан нашега растанк 
 цара Душана, Лазара и Краљевића Марка, а за цара Радована зна Кузман и-његово варалачко друштв 
 једне стране неколико ђерзонака пчела, а с друге стране вејалица и тријер.</p> <p>Ту ћете виде 
предовању свом, оно што је успела била, а све остало време у тој години морала је трошити на ум 
 Ови су људи данас заложили имање вама, а мене нису ничим осигурали за оно што су ми дужни.</p> 
 <p>Ишао је тако коњ и фркао ноздрвама, а глас копита одјекивао је далеко кроз помрчину.{S} С о 
пуну карлицу прасићима, па пуну овцама, а то се све купује за паре.</p> <p>Стеван је погледа за 
значи да он тебе носи на својим леђима, а ти носиш твога повереника, твој повереник фабриканта  
етовима и посланицима само по буџацима, а кад изађеш пред њих, ти не смеш ни у очи људски да их 
стројише две куће, за Ненада и Стевана, А у старој кући решише да остане Урош.</p> <p>Погођени  
и старешинство куће, само ради Стевана, а Стеван се уверио да домаћински посао није лак и да не 
ан је самовољан, устукни га за времена, а ти кажеш: „Нека га још је аџамија“, ето ти га сад как 
еван убедљиво.</p> <p>— Добро, судбина, а је ли судбина била нама да делимо кућу ноћас?</p> <p> 
гло кметовати по десет-петнаест година, а не као сад.{S} Стеван такође није осећао велике недаћ 
и добри за одржавање постојећега стања, а никако за прогрес какав.{S} А наша земља не сме остат 
 најбољим годинама на међусобна трвења, а ту би снагу могли употребити на неки кориснији посао  
овек кад умре и кад се роди, зову попа, а ко погреши, и он иде попу, па иди и ти.</p> <pb n="86 
а је основана са <hi>22</hi> задругара, а у тренутку, кад се овај извештај чита, она има <hi>16 
ани јунца па да добије за њ 200 динара, а не продаје крџавче за 30—40 динара.</p> <p>— Чим да г 
шумама, где нема посланика и министара, а тамо где би га могли они чути, он и не привирује.{S}  
 <p>- Зар ја дао за њу двадесет дуката, а ти тражиш за десет! - тврди пазар Кузман.</p> <p>- До 
позајми из Штедионице четрдесет дуката, а остала му браћа по двадесет.</p> </div> <div type="ch 
ат, где неко заграбуси пуну капу злата, а неко остане и без капе па чак и без главе.{S} Општа б 
м женама не куписмо ни једнога дугмета, а камо ли сапуна.</p> <p>— Твоја жена има пара, па нека 
кова.{S} Моли Бога што је то ваша кућа, а ја би јој показао који сам ја!{S} Јер ја слабо женама 
су је људи живљега и напреднијега духа, а овакви су пошли за њима, као мирна вода за заталасало 
<p>— Да ли њима тамо не треба нов хлеб, а ми овде имамо хлеба, колико нама треба — рече један о 
и.</p> <p>— Остави ти Бога, Бог је Бог, а ми смо људи.{S} Него шта можемо ми с тобом једним учи 
ријатељ, четвртима зет, петима пашеног, а сви га зваху ораовачки зет.{S} То је много људе обвез 
арма ’ранитеље своје и одводили на трг, а други су остављали Штедионици да сама то уради.{S} От 
да ручају.{S} Али то само одредише ред, а нико не поједе ни два залогаја људски, јер их беше об 
а, кад ви се у њиви зна само један рађ, а ја, док ти поређам све моје потрчице, досадило би ти  
арад себе.{S} И дућан држиш зарад себе, а не зарад народа.{S} Јер кад тај народ не би постојао, 
т и да растера страх и тишину око себе, а очи му се зауставише на једну празнину међу џаковима. 
да проводи, „он у чаршију, он на гозбе, а ми робујемо за њега“, те изазва Живана да се и домаћи 
оје суме десет задругара узеше плугове, а десеторица приновише по које говече.{S} И одмах се по 
теби је нужда за новац да купиш волове, а ти немаш, па немам ни ја толико колико треба за једне 
угој је дугачак сто за књиге и листове, а на трећој је страни потрошачки одељак; у једном углу  
ци, битанге, трутови, што неће да раде, а хоће да једу, то су њихови готовани!{S} Али они нису  
.</p> <p>Порезник кад сврши посао, оде, а они, који су још од јутра заквасили били, прибраше се 
 божје, јер је Бог благ, за добре људе, а опак за рђаве.“ Људи се прекрстише и управише поглед  
 можемо да немамо очи, лице, боју коже, а друго можемо.</p> <p>— Па добро у чему би се ми треба 
праву су они што су примили нове идеје, а у праву су донекле и они што их нису примили.{S} Преп 
ако ревносни у извођењу задружне идеје, а он ће са своје стране учинити све што може да Савез п 
м.{S} Једно добро прасе, бардак ракије, а Бога ми и пет дуката на погачи, направише мир!</p> <p 
 кокош, у Станојкином пун ибрик ракије, а у Миленином два батака и два крилета од печене ћурке. 
 Зашто да ја навек не знам шта је моје, а шта је туђе?{S} Све „наше“, „наше“, „наше“, кад ће не 
е под неким пространим хладом пландује, а око њега се чобанчићи сиграју: „клиса“, „робова“, „шв 
., управо оно што се од стоке одвађује, а стока остаје у тору.</p> <p>— Е, богами то мени треба 
рада, где трње, где дрвеће, где прошје, а где врљике.{S} Наједанпут шушну нешто у трњаку, коњ с 
и шрафофе, па метули на своје дрвењаке, а колица оставили да се не изгуби о њему успомена.</p>  
о што ће да ми донесе хлеба без мотике, а плуг ја не тражим бољи од мојега дрвењака.</p> <p>— Т 
оше сваком детету по једну пару у руке, а они заметнуше сваки по целу проју под мишицу и као не 
анојка, већ су те беле длаке прошарале, а ништа још ниси скунаторио ни завезао за старост.{S} С 
 роји.{S} Али ми остајемо браћа и даље, а што ћемо живети одвојено, тако је рекао Бог. — Жене с 
споразуму.{S} Живан је кметовао и даље, а остали су радили, као и пре.{S} Жене су покушавале че 
ут чуо да је главни господар ове земље, а да су чиновници његове слуге.{S} Далеко се разлегао г 
>— Ако не можеш, ти тражи где има боље, а ја не идем из моје куће.</p> <p>— Не идем ни ја из ов 
 разговор.</p> <p>Стеван истрча напоље, а за њим Урош и Ненад.{S} Најпосле изађоше Живан, Дамња 
дини учионице.</p> <p>— Нема их дабоме, а да смо изнели чабар ракије, одавно би дошли, — рече љ 
Али човек дође до умирања, па се дигне, а ви тражите да мрете, и ако би могли да живите рече Пе 
 ову чашу вина за покој душе Јагликине, а у здравље живога остатка.{S} Бог, који је <pb n="9" / 
ст хиљада динара порезе из ове општине, а ја не могу да скупим ни шест стотина!{S} Камо <pb n=" 
 припада у дужност председнику општине, а теби се дала прилика, да тиме оставиш лепу успомену о 
 и испреже волове, привеза их за саоне, а из јарма узе једну дебљу палицу и пође.{S} У леву рук 
дало видети да је то намерно изазивање, а никако наивно споразумевање и обично џевељање, које с 
, ако може да нам се не пописује имање, а онако ма пристајемо на све.</p> <p>— А да ли ви мисли 
м гласом. — Траже синови да деле имање, а ја још жив!</p> <p>— Е, видиш како стоји у закону, —  
зман..</p> <p>— Друго су болесне свиње, а друго су здрави људи, — погледа га презриво Пера.</p> 
сциплина да пренебрегну и веће светиње, а камо ли једнога попа, који је у таком случају морао б 
<p>— Чега нема?</p> <p>— Нема сиротиње, а ја сам од ње живео.{S} Знаш како кажу: „Сиромах човек 
 могу радити, па их ипак пчеле не трпе, а наши нерадници могу да раде, па их ми трпимо!{S} Зар  
ац?</p> <p>— Онда нисам имао ни тањире, а камо ди шоље.{S} Али тако је време дошло, мимо света  
а прођете тим путем, — рече Јова а пре, а после.{S} Боље што сте то пребродили, него да се сад  
м све моје потрчице, досадило би ти се, а камо ли да их одриваш свакога дана у Бога!</p> <p>Под 
или и шта смо патили...{S} Поменуло се, а не поврнуло се.</p> <p>— Питај га ти како је он довео 
: једни копају, други жању, трећи косе, а четврти беру сено и дену стогове.{S} Лаки поветарац п 
 који сте ви можда очекивали да видите, а који смо ми себи за задатак поставили, ми вас уверава 
теванов глас.{S} Ви се свуда проводите, а ја и Урош одривамо за целу кућу, па нашим женама не к 
а не полазим за тебе зарад твоје браће, а ти ме не послуша, сад си се уверио да сам ја знала јо 
и се у сну јавити.{S} Кад легнеш увече, а ти мети „Расковник“ под јастук, па мисли на планине,  
што беше повадио нож из појаса да сече, а неко викну иза плота:</p> <p>- Не! шта ћеш то! — чу с 
л и сад не попушта.{S} Глас му дрхташе, а руке му се најежиле и све се више примицаше ватри.</p 
а за оним колима.</p> <p>Кола одјурише, а он остаде да се пење на коња.{S} Коњ се обрну и загле 
 је сачувала имање од продаје за порез, а свима је купила најсавршеније гвоздене плугове.{S} Су 
 живи?</p> <p>- Друго су пчеле и мрави, а друго смо ми.</p> <p>- Нису оне друго.{S} Оно су живо 
 Наше је место свуда, где год има људи, а нарочито у мејани, где људи пију па изгубе памет и за 
м ступњу културе и образованости стоји, а нема задруге да се брани од немаштине и недаће?</p> < 
м живео од њих и они су од мене живели, а ви мени баш не дате да живим!</p> <p>— Живи брате, ко 
 препорођај: место што би једни седели, а други за њих радили, сад морају радити сви!{S} А да б 
мо промислили колико смо знали и умели, а мислићемо и даље.</p> <p>— Вараш се.{S} Зар ти мислиш 
гу да познам која трмка може да зазими, а која не може.</p> <p>— Како ти цениш слабе и јаке трм 
ћа?</p> <p>— Живан и Ненад су у мејани, а Стеван, ето га код Кузмана.</p> <p>Јован и Пера упути 
 у селу?</p> <p>— Е, друго су варошани, а друго смо ми.{S} Оно су поштени људи.</p> <p>— А ви с 
мислу, да буду предузимљиви и напредни, а бушкарачи и сплеткароши коче напредак више, него и не 
е да неће доживети ни Стевана да ожени, а камо ли млађега Уроша.</p> <p>— Ево ти торба. — Пружи 
 и закрпљени и ја и синови ми нежењени, а сад смо сва тројица сирочићи.</p> <p>— То је истина.  
шју.{S} Ни дућани не беху још отворени, а камо ли среска канцеларија.</p> <pb n="40" /> <p>Стев 
мановим рукама, закон му је на средини, а и полиција му је ту!{S} Већ су му се морали повињават 
га изведемо на пут.</p> <p>— Добро, ти, а учитељ, шта ће по мејани да учи људе, кад има своју ш 
, па ћемо сваки у својој огради седети, а нећеш се ти сам у њој башкарити!</p> <p>— Напоље из к 
хтели не хтели, не можете срцу одолети, а да бар једну искру поште не одате српској породичној  
из куће, све што се могло руком понети, а сад се више води рачуна о свему и свачему.{S} Није чу 
и ове људе, што цео свет знају научити, а батали Кузмана, није он дошао за наше црне очи овде,  
 тиме да каже: „говори ти о садашњости, а не о прошлости“.{S} А кад би још хтела рећи коју о ње 
 власт, нареди да се та „црква“ уништи, а народ да се моли Богу у својој парохијској цркви.{S}  
хи!... ја мислим бозна шта ћеш ми рећи, а ти бринеш за наше каљаве сокаке!{S} Ако газимо блато, 
I.</head> <p>Рана, која се само залечи, а не искорени, није излечена.{S} Смрт Радичева, била је 
лон децо. — Женама грунуше сузе на очи, а тако исто Ненаду и Стевану омаче се по једна суза из  
о, но ево ти мога коња, узјани па јаши, а ја ћу с овим људима да се возим на колима.</p> <p>— Р 
то да може да буде штедионица у вароши, а да не може у селу?</p> <p>— Е, друго су варошани, а д 
 зову, одговори шта траже, па управљај, а ја ћу те слушати као најмлађи брат.</p> <p>То рече Жи 
.{S} Пера уреди школску башту, као рај, а поп-Јова пренесе из ње у свој врт, све што се могло п 
као варошанин.{S} Горе фермен и прслук, а доле панталоне са штифлетнама.{S} Па кад упреде брков 
а га узме, нека узме, и нек му је алал, а ја имам за мене плуг, — рече председник отришући руке 
и отац, па су помрли, и ја ћу да умрем, а утрина ће остати.</p> <p>— Утрина ће остати, ал ће се 
ивети заједно више.{S} Јер ја да радим, а други да ужива, то нећу више.</p> <p>— А ко ужива? —  
ћу.{S} Не могу ја сув залогај да гулим, а други да је моје млеко и живину.</p> <p>— Ја и не мис 
ене, ко да ја немам душу да се одморим, а они само уживају... “ Тако мрмољи, мрмољи до на крај  
љено и правично управља својом државом, а синови и снахе слушају га, као верни и одани поданици 
 <p>Коњ одјури напред за својим газдом, а Стеван остаде да лежи крај пута.{S} Сад није нигде по 
 си управљао кућом, заједно с Јагликом, а од сад ћеш сам.{S} Синови и снахе морају те слушати,  
во шта мења, сеци леб дрвеном цепанком, а сеци ножем, па ћеш видети чим ћеш брже и лакше пресећ 
ли на двоје, половину засеја детелином, а половину засади воћем.{S} Те су његов чаир и школска  
ке?</p> <p>— Ја измерим сваку кантаром, а знам да оценим и руком, па, која је тешка 7 ока, ја ј 
род живети тим новим усамљеним животом, а да не осети одмах на првом кораку недаће, ако задржи  
се.</p> <p>— Обрадоваће се за онај дан, а после... пуна кућа људи, пуна једа...</p> <p>— Ја мис 
 <pb n="31" /> судници и мејани ваздан, а ми за њега измећаримо овамо. — упаде Невена.</p> <p>— 
у се чинило да је то <pb n="99" /> сан, а никако јава!{S} И никако није могао да верује да је т 
а сигурно.{S} Ноћас ми је дошло на сан, а мене сан никад не вара.{S} Него да идемо да копамо.{S 
} Меси хлеб, готови ручак и чува дућан, а ноћу разгрева зејтин, сипа у петролеум воду, ојексича 
 сваке године.{S} Жито продајем ујесен, а у пролеће га купујем дуплом ценом.</p> <p>И онда изла 
ад се бринуо како ће жени купити сапун, а није гледао како ће волове везати.{S} Одкинуо се <hi> 
.. и поднесе јој под нос мирисан сапун, а другом руком поче да мува по левом џепу.</p> <p>— Нев 
 остао без друга, с ким је век вековао, а још му је теже, што су му Стеван и Урош остали неожењ 
ру.{S} Живана и Невена приносе јестиво, а Живан и Ненад, старији синови Радичеви, служе пићем.< 
ан зловољно. — Ти само чекаш на готово, а не знаш колико се ја мучим.</p> <p>— Ко те терао да с 
е за што њен човек не оставља кметство, а он зна зашта кметује, зарад кметице.{S} Лепо Бога ми. 
но, на начин, као што им је отац радио, а да не морају умствовати и бринути, јер је то била дуж 
се у помрчини.{S} Пут се по мало белио, а њему се кожа јежила а капа подигла на врх главе од ст 
хватили од смеја!{S} Песмом је домамио, а он је изврсан певач!</p> <p>— То, онда што је певао и 
како је он довео Станојку кад се женио, а друго батали, — рече Пера смејући се.</p> <p>Сви прск 
<p>Још се јутро није добро развиделило, а Радич, са снахама и другим рођакама, већ беше на гроб 
— Јер ми треба и нешто друго да радимо, а не само целога века да се делимо.</p> <p>Поп-Јова и у 
ху тако.{S} Управо, људи мишљаху једно, а жене рађаху друго.{S} Оне су виделе да голим језиком  
е.{S} Људи се уортаче, па седе заједно, а ми, браћа од једнога оца и мајке, не можемо да се сло 
учеви от мијана па го ви држите празно, а ја не плакјам више порезо и акцисо за џабе!</p> <p>—  
го растужили пред смрт.</p> <p>— Добро, а је ли те отац проклео, те си купио те тањире?</p> <p> 
дабогда!“ Пилићи кљуцаху просуто тесто, а ћурићи кљуцаху грудву коприва из њене руке.{S} Иза ње 
и препорођај.{S} Ми смо постигли нешто, а то <hi>нешто</hi> састоји се у овоме: <hi>једни исти  
е Стеван прибра да проговори још нешто, а из оближње њиве, јечмом пожњевене, зачу се крупан гла 
.</p> <p>Дође човек да купи неку ствар, а он развезе од мора до Дунава, шта кошта та ствар у Па 
ам данас да разапнем кожу на ваш дувар, а она ме сиктериса као последњега ниткова.{S} Моли Бога 
сар.</p> <p>Радичевићи претргоше говор, а жене се уклонише у своје вајате с децом.</p> <p>— Шта 
ик.</p> <p>— Немој да траже они од нас, а ми од њих нећемо никад — рече кмет.</p> <p>— Није так 
— О Стеване, Стеване, проседе и ти већ, а знам кад си се родио.{S} Ти си ми био прво дете, које 
руга браћа доводе изборни суд за деобу, а ми то нећемо чинити, већ ћемо се поделити мирно да на 
огу да закопа српско царство на Косову, а ова двојица да га воскресну.</p> <pb n="87" /> <p>— П 
 бити домаћин?</p> <p>— У општини могу, а овде не могу, јер имам старијега од мене.{S} Имам оца 
уњавају земљом једну кућу, сутра другу, а прекосутра вуку воду за блато.{S} Мајсторима су готов 
ве штедионице, те могу да се спомагају, а ми не можемо? — Умеша се Дамњан радознало.</p> <p>- И 
над.{S} Није добро ни кога благосиљају, а камо ли кога куну.{S} Ми смо нашег оца много растужил 
снопу прућа?{S} Сложна браћа кућу теку, а несложна растичу.</p> <p>— Све то знамо попе. — рече  
дене плугове, кад земља тражи и мотику, а не само плуг, па и кишу, па и берићетну годину.</p> < 
ма може чути, и што задрузи за похвалу, а околини за поуку може послужити.{S} Зато је програм з 
змирише да подигну на том месту капелу, а Кузман да предаје новац месној цркви на чување.{S} Од 
њ почеле освртати поједине деве у селу, а још више наводаџије.</p> <p>И једне вечери кад они на 
у свој вртлог, па неке подиже у висину, а неке сурва на дно, неке лупи о обалу те се разбише.{S 
 је имао само једну невољу — немаштину, а кад се задужио онда је задобио још једну невољу дуг.< 
аво да ме учиш о цркви, Богу и поштењу, а о земљи како се оре, не тражим ја бољега мајстора од  
ко је довео Станојку? — пита Јова Перу, а гледа у Стевана насмејано.</p> <p>- Причао нам је, св 
 се одмара.{S} Жена му спремаше вечеру, а он се бацио у дубоко размишљање и очајавање.{S} Најед 
сам уписао био само моју мајку и ташту, а ти нигде бабу ниси оставио, коју нису уписао.</p> <p> 
>— Дабогда ја увек месила за моју децу, а ти за кучиће!</p> <p>— Дабогда то што им умесиш да им 
ицу и пође.{S} У леву руку мету палицу, а десном извади нож из појаса.{S} Кад се приближи ћупри 
 Кузман спустио пераћи сапун на полицу, а други чист у наћве.{S} А Живана није знала у оној љут 
ржање стања, које је затекао од старих, а никако за измену какву.</p> <p>— А ко је онда ослобод 
 знам како који, — упаде му Урош у реч, а нас је отац проклео, те смо осиротели, за нашу грдну  
ош, служаху пиће и слушаху свачију реч, а богами добациваху и оне по неку, да им се човек задив 
!{S} Ти треба код мене да се исповедаш, а не ја код тебе.{S} Ја сам твој свештеник.</p> <pb n=" 
 је, ал кад нема!</p> <p>— То ти немаш, а други има.{S} Крсман из чаршије има више дуката, него 
 више!{S} Ето ти па управљај како знаш, а ја ћу да идем за овцама.</p> <p>— А коме ја говорах д 
— Ја сам те повео да ми бајаги помажеш, а ти ми одмажеш.</p> <p>— Тако, тако господине Вог ми т 
 <p>— Уверење ћу ти донети какво хоћеш, а за враћање девојке, то ћемо да видимо.</p> <p>Поп се  
и мало изабраних, — рече Јова.</p> <p>- А колико се плаћа интерес на те паре што ћемо их добити 
угим пословима, ради помагања.</p> <p>- А можеш ли ти учо да помогнеш болесним свињама, кад оне 
жу људима, како треба да живе.</p> <p>- А, ти би то као хтео да се ми вратимо у породичну задру 
што ’хоћеш, само држи обећање.</p> <p>- А твоја браћа шта ће казати?</p> <p>— Ништа неће казати 
је сапун замесила са тестом. _</p> <p>- А шта ми се ту изговарате, кад сте криви и један и друг 
укуруз за плугом и да разбијају грудве; а редара, Невена, да разбуди децу и упути их за стоком, 
 тако!{S} Него, ако хоћеш да ореш њиме; а кад ће да стоји код тебе, онда боље да стоји пред суд 
излечити од лажљивости, пришли задрузи; а што је најглавније, у селу више није било човека, кој 
ани, гусле и једна икона са воштаницом; а на трећем дувару стоје окачени кошеви са пастрмом и с 
еким својим доживљајима, <pb n="106" /> а поп-Јова га после дугог посматрања прекиде овим речим 
 овај жган, да робујем док сам жива!{S} А зашто то, кад имам лепе моје руке и снагу, дете и чов 
 интерес.{S} Жена му је родила сина!{S} А то је приновак, који су они у тим критичним данима, с 
ана.{S} Остаде он сам са троје деце!{S} А како тада беше јек највећега рада у пољу, то се његов 
тако научили да кукате као кукавице!{S} А кој ти је ово Урош Радичевић, што није ни мало платио 
а њих радили, сад морају радити сви!{S} А да би те уверио да тога има и код животиња оди да вид 
 ми опрости, по сто пута ми опрости!{S} А ја ти се нећу много забавити, само да ову децу изведе 
што ’хоће да ми побије децу по кући!{S} А!.. видиш... загледа се у полицу и спази један пераћи  
а повратила и радњу дућанску и част!{S} А тиме је задобио и могућност да може ловити рибе у мут 
 заносне очи погодиле посред срца...{S} А њојзи се канда око срца завила она његова сивкаста и  
едва дочекаше те изненадне оброке...{S} А ракија направи бару испод раскомаданог ибрика.{S} Жен 
 сусрет једна <pb n="5" /> другој...{S} А како и не би, кад су га оне њене црне и заносне очи п 
 ти о садашњости, а не о прошлости“.{S} А кад би још хтела рећи коју о његовој, <pb n="7" /> же 
је добро, ми смо и онако без волова.{S} А кад су ту поп и учитељ, ја рачунам да то неће рђаво д 
елих политичких и културних појмова.{S} А људи, који су једновремено пошли и политику и културу 
часте се и посаветују један другога.{S} А већ поп и учитељ су били први међу званицама, као и Д 
 И ја долазим у мејану зарад народа.{S} А ти долазиш у кафану и дошао си у школу, само зарад се 
а излази да сви ви живите од народа.{S} А народ вас толики број не може издржати.{S} Где си ти  
и не би такао ову децу, да су твоја.{S} А овако ка’ велиш туђа деца, па ти се лепе руке за њин  
и наде и напоре својих земљорадника.{S} А како се због брдовитости није могло изнети ђубре на њ 
а оставити без казне за његова дела.{S} А вас нека од сад умудри да умете боље распознавати доб 
бе за лакшим и савршенијим справама.{S} А кад умање то, онда ће се сами освртати и распитивати  
нуо читав конгрес са својим пчелама.{S} А оне зује ли зује тако лепо и правилно, да је милина ч 
рскоше у смеј и погледаше у Стевана.{S} А Станојка пови главу устрану смешкајући се.</p> <p>— А 
 зарад некакога блага цара Радована.{S} А знате ли ви тога цара Лазара?</p> <p>— Не знамо — рек 
аше на поједине несугласице укућана.{S} А од како га изабраше за кмета у селу, њему се не скида 
ости и да се гради баба пре времена.{S} А син Живанов поче да се чеше за уветом и да се снебива 
човек тамо, или нека ретка животиња.{S} А кад виде шта је, оне рече:</p> <pb n="12" /> <p>— Бож 
звали власт, те онога снашла сметња.{S} А то се све мора оставити за један овакав збор, заказан 
<p>— Само за порез дајем 120 динара.{S} А толики нам је био порез некада, кад смо сви у задрузи 
и је сигуран годишње око 220 динара.{S} А приход ти износи 150 динара, значи да сваке године уп 
га годишњега прихода око 150 динара.{S} А колики ти је расход?</p> <p>— Само за порез дајем 120 
адесетодневну вежбу Стевана и Уроша.{S} А то је било оно златно време у години кад сваки земљор 
га стања, а никако за прогрес какав.{S} А наша земља не сме остати на овоме ступњу културе, на  
</hi>, којим треба да иде наш народ.{S} А пронађен пут значи што и постигнута мета, што и препо 
има по корову и траже црвиће и бубе.{S} А ћурке се разбашкариле с ћурчићима поред плотова, изви 
 с гуше, чим скидосмо венац с главе.{S} А кад смо ми дале, мораш и ти, — придаде Живана.</p> <p 
{S} Друге године уби град све усеве.{S} А то су изненађења, <pb n="58" /> на која они нису ни п 
де из крчага, па оде да веже волове.{S} А Невена остаде сама да мрмољи по кући.</p> </div> <pb  
купљао новац и мећао женама крстове.{S} А кад Црква слави, онда пође и Анђа да кува каве људима 
пун на полицу, а други чист у наћве.{S} А Живана није знала у оној љутини да је сапун замесила  
 Веца, председник“.</p> <p>Шиља оде.{S} А Јован и Пера остадоше да се снебивају, шта да раде, к 
ер кад неко пропада други се уздиже.{S} А да се не би то пропадање продужило, земљорадничке зад 
ју јабуку, крушку или пљоску ракије.{S} А Анђа њој нагура у торбу, пиринча, шећера, зејтина, па 
никад с нама да попијеш чашу ракије.{S} А, сад те признајем за човека и тебе и попа учитеља.{S} 
ш је продао волове, хранитеље своје.{S} А само је Ненад оставио судбини да врши над њим што је  
ки за себе да се брине и домаћинује.{S} А то је посао за Живанову млађу браћу био и нов и тежак 
о.</p> <p>Поп се направи да не чује.{S} А Радич сматраше да нема потребе да понавља оно што је  
 кад му неки да малу цену за опанке.{S} А овај их још загледа и затеже цену. „Пусти га нека сеч 
се подмиривао из плате председничке.{S} А онда <pb n="56" /> се некако могло кметовати по десет 
смо ми могли да их чујемо из мејане.{S} А ти сматраш за понижење с нама да седиш у мејани.</p>  
вета граде: клупе, столице и ормане.{S} А плугове граде од гвожђа зато што дубље и лакше ору и  
/p> <p>Леп ручак беху спремиле жене.{S} А још лепши растанак беше приредио Живан.{S} Кад поседа 
јану чак, па одбијате народ од мене.{S} А ваше место није мејана, већ црква и школа.</p> <p>— Н 
дана у чаршију да јој купује сапуне.{S} А ја немам чим крпу да оперем.{S} Мртву је опрали дабог 
и спремаш да ми преотмеш цело имање.{S} А ја сам се бојао, право да ти кажем, да нећеш то као к 
те установе за њихово садашње стање.{S} А то није лак ни мали посао био.{S} Па ипак поп-Јова и  
а да иде капетану на неко саслушање.{S} А ти шта ћеш?</p> <p>— Па ја сам за то дошао.</p> <p>—  
колико главобољних жена на исцелење.{S} А Кузман дотле већ беше наместио у оној рупи једну стар 
ко не.</p> <p>Ови поседаше на клупе.{S} А капетан, с попом, учитељем и Мићом окружише ето.</p>  
 надаше се да му партија још донесе.{S} А онај који беше сиромах надаше се да га партија спасе. 
о сте ви заинатили, па не попуштате.{S} А ви знате добро да инат никоме добра није донео.{S} Ст 
— Ја ко ће други.{S} Деца грђе неће.{S} А ја сам се иначе <pb n="22" /> подетињао.{S} Ћурке сам 
 нагрнуше да приносе јестиво и пиће.{S} А изасланик Савеза после неколико залогаја подиже чашу  
крсници и лутају, као залутале овце.{S} А ми ћемо као њихови пастири поћи за њима и враћати их  
> <p>— Е он је отишао не прима више.{S} А после подне иде на пут.{S} Дођи други дан.</p> <p>Сте 
зајмљиваше новац у Кузмана за порез.{S} А трећима порезник продаваше имање за порез.{S} Стеван  
вар.{S} Треба да се тражи и дангуби.{S} А ти то не можеш чинити, пошто си у задрузи с браћом.{S 
 тај посао треба прописан број људи.{S} А где су ти браћа?</p> <p>— Живан и Ненад су у мејани,  
лости, док он нађе у њему што тражи.{S} А ко је био тај, који се није умео обзирати на осетљиво 
{S} Јер ја имам карактер човечански.{S} А немам ни то срце да људе глобим.</p> <p>— Ти се осигу 
нога, од чега сте до сад страховали.{S} А како ћете то постићи, учитељ ће вам, ево прочитати.</ 
љем и камењем на све власти у земљи.{S} А присутни радници, жене и деца, бленули у њега, па се  
 да оставим Уроша, он ми је најбољи.{S} А није ни војску одслужио.</p> <p>— Онда остани с њим а 
ује, зарад кметице.{S} Лепо Бога ми.{S} А ти Невена дурај за њих.{S} Тешко мени јадној кад ћу с 
авез о томе и Савез их по том прими.{S} А Веца им поднесе овакву молбу за надзорни одбор: „Ако  
 поред трговине и мало земље радити.{S} А ношњу је таман удесио да се може с правом сматрати и  
воје благо морали су некуда сакрити.{S} А где су могли, него у земљу.{S} Ти мислиш они су подиз 
о је времена, рада и народне помоћи.{S} А да би народ прихватио ту намеру, требало га је на збо 
упштине, нарочито држане за тај циљ.{S} А кад је све било готово и кад је заведен потрошачки од 
егов у Ораовац имао је само тај циљ.{S} А кад је и поп-Јову обавестио и задобио за ту идеју сма 
земља и све <hi>моје</hi>, што имам.{S} А овде, шта имам?{S} Ништа!{S} Само је моја снага, а св 
чинити, пошто си у задрузи с браћом.{S} А после тога требало би ти нешто пара за тај посао.</p> 
хнуше и људи и волови том олакшицом.{S} А то није мали успех за једно село, које је толико веко 
 њима и мотри, где би дограбио плен.{S} А тек покаткад захори се глас по неке бабе, где виче на 
ку и упутише се сваки на свој посао.{S} А он, и ако мало невесео, због неких ружних снова, пође 
киваху речима наизменце и заједљиво.{S} А Радич им упадаше у реч, као неумитни судија, који суд 
о да будете као што вам је отац био.{S} А да смо вас оставили да и даље пропадате, ко зна шта б 
ман се први наклопи на кисело млеко.{S} А Пера пошто кусну једанпут и обриса брк, настави даље: 
ма изненадиле и своје мужеве и село.{S} А то само зато што је пре општа имовина и множина у кућ 
 него само покушавамо и не успевамо.{S} А све то не би било, да није овога несрећнога Кузмана.{ 
то нећемо с вама да седимо и пијемо.{S} А да ли би то доликовало једном попу и учитељу да седе  
ри се сви погледаше кротко и питомо.{S} А Ораовчани се и насменуше један на другог, у знак одоб 
 то би ти било као у земљу закопано.{S} А ако кажеш другоме, то не знам.</p> <p>— Шта вреди да  
и натегом.{S} Још им све није јасно.{S} А Кузман иде на све стране и разбија.</p> <p>Само Стева 
ри гроша на банку интереса, месечно.{S} А ти то не дозвољаваш.</p> <p>— Оно по закону је 12 по  
<p>Сељаци дојурише да виде то место.{S} А он им исприча како је онај цреп од земљаног путира и  
>— Оћете да дајете паре под интерес.{S} А то исто и ја радим, и плаћам порез на то!</p> <p>— Ни 
адрузи, да не погазимо његов аманет.{S} А жене, којој се иде из куће, нек иде куд зна, ми нећем 
де.</p> <p>— То ти је прва исповест.{S} А друга?</p> <p>— Каква исповест!{S} Ти треба код мене  
 треба одоше прво у цркву на службу.{S} А људи се у селу почеше прибирати где два, где три да с 
дазвали учитељевом и поповом позиву.{S} А то „важно“ било је ово:{S} 1) да се народ упише у пар 
благо цара Радована, поткопао цркву.{S} А већ зна се чијим је упуством и наговором то урадио.{S 
ежиште изабрати људе за ту установу.{S} А то је најтежа ствар.</p> <p>— Да су то крушке, ми би  
ошао данас да вам образујем задругу.{S} А ви браћо да слушате ове ваше просветитеље.</p> <p>Пер 
у је подгризале и успоравале у раду.{S} А тиме се може сматрати да је свој задатак испунила, ра 
</p> <p>Поп-Јова се ухвати за браду.{S} А то му је знак одобравања.</p> </div> <div type="chapt 
ав један збор држати у њиховом селу.{S} А село је знало толико да ће неки људи доћи и говорити  
ризнале да сам најбољи човек у селу.{S} А после тога, ја имам карактер човечански.{S} И, онда м 
жавају један за другога да не падну.{S} А што не би и ви тако чинили?</p> <p>— Ми се држимо јед 
видиш, да л те неће одвући у дубину.{S} А шта ти је нужно да идеш за таквим људима.{S} Овде има 
проширише зиратну земљу кроз утрину.{S} А то што су они урадили, урадили су још раније други се 
ај дан.{S} Невена постављаше вечеру.{S} А Станојка поливаше људе да перу руке.</p> <p>Па ипак ц 
Очи јој се болно и суморно склапаху.{S} А лице јој издаваше неки необично тужан и болестан изгл 
узман и извади да броји новац Урошу.{S} А Мића узе да саставља облигацију.</p> <p>Јова и Пера п 
ден плуг, али немаш чим да га купиш.{S} А то је прече питање да ти се нађе кредит у овој нужди  
ате ви школовани људи цара Радована?{S} А зна га Кузман.</p> <p>— Ми знамо за цара Душана, Лаза 
ори, или ону, коју је покрио жабљак?{S} А може ли се она вода са жабљаком избистрити и пречисти 
диш шта каже жена, — рече Пера, Јови, — а можда би се она у самоћи показала много кориснија нег 
ће му Пера у једном таквом разговору. — А да ли би лепо било од нас да гледамо равнодушно како  
 поп Јова узвишеним и тронутим гласом — А вама је познато да је нашем задругару Милосаву угинул 
> <p>— Двадесет хиљада динара!</p> <p>— А јеси ли платио порез на ту суму?</p> <p>— Како да нис 
 више порезо и акцисо за џабе!</p> <p>— А зар ћу још теби да се повињавам и да те питам шта ћу  
 будалу и преварио, што да не!</p> <p>— А, ја ћу га тужити за чаир.</p> <p>— Не помаже ти ако с 
S} То нису деца, то су антрзи!</p> <p>— А ти си ми био бољи, кад си био као они.</p> <p>— Бар н 
дно г., ја треба да се убијем!</p> <p>— А која то жена? — погледа Стеван отворенијим очима.</p> 
ник.</p> <p>— Још си грђи био!</p> <p>— А ти што ме ниси убила?</p> <p>— Нисам те убила, што си 
 ти говорим, кад ме не слушаш!</p> <p>— А шта те као нисам до сад послушао? — запита га Живан.< 
део без посла, па да ме вежеш!</p> <p>— А, шта си хтео то да радиш? — прекиде га Пера и приђе м 
убав, само онако, да га чувам,</p> <p>— А, нећу тако!{S} Него, ако хоћеш да ореш њиме; а кад ће 
ико други. — прихвати Ненад. -</p> <p>— А шта су оне заслужиле, кад су браћу до крви довеле? —  
коју пару, — додаде поп Јова..</p> <p>— А колики ти је расход годишњи? — пита га Пера.</p> <p>— 
а замукну, кад чу реч „сапун“.</p> <p>— А!... — отеже Живана, — то је Невенин сапун, што јој је 
Куд се деде цар Немање благо“.</p> <p>— А како би се могло пронаћи то благо?</p> <p>— Па, да ви 
итих зађевица и беспокојстава.</p> <p>— А, не, не, не дам ја да се деле! — рече поп-Јова одсечн 
ог је истина. — рече поп Јова.</p> <p>— А Фараонов сан кад је предсказао седам гладних година,  
Нећу ништа — одговори му Јова.</p> <p>— А шта ћеш нам овде, кад нећеш да пијеш? — рече Живан.</ 
 тај грех, — уздахну поп-Јова.</p> <p>— А да ли би му се могли набавити они делови, што су му п 
 сви домаћини мимо оца живога.</p> <p>— А како можеш у општини бити домаћин?</p> <p>— У општини 
рзава то препорођавање народа.</p> <p>— А макар и непромишљено?</p> <p>— Ми смо промислили коли 
 не сматрају за целога човека.</p> <p>— А што!?</p> <p>— Тако, цело ме село рачуна за лудога чо 
аш, а ја ћу да идем за овцама.</p> <p>— А коме ја говорах да домаћински посао није лак и да сва 
елели да и наш народ оре њима.</p> <p>— А мора ли тај кукуруз да се копа после, кад је изоран т 
ма да мисли о важним стварима.</p> <p>— А већ знаш и то, да ја имам карактер човечански, па кад 
мо вас замучили, —- рече Пера.</p> <p>— А, не, то је моја дужност, рече капетан. — Ја јако цени 
и ћеш имати рода, — рече Пера.</p> <p>— А шта то мења ствар ако се земља преврне дрвењаком, или 
 радите у механи, — рече Пера.</p> <p>— А шта радимо ми у механи?</p> <p>— Ево шта радите! — из 
лике шест на сто, — рече Пера.</p> <p>— А колико му то чини на банку?</p> <p>— Марјаш на банку  
 <p>— Сећај се... — рече Пера.</p> <p>— А!.. сад се сећам.{S} Ово је било у мејани.</p> <pb n=" 
 себе гледа — рече Мића, ћата.</p> <p>— А како могу пчеле и мрави?{S} Где си видео ти самога мр 
да пасемо траву — додаде Веца.</p> <p>— А како су варошани удесили те њиове штедионице, те могу 
 а онако ма пристајемо на све.</p> <p>— А да ли ви мислите да ће вам неко зајам дати на ваше цр 
Јер она справа не уме да лаже.</p> <p>— А шта ти је стало било до тога да нас сликујеш.</p> <p> 
н чича из доњега краја трпезе.</p> <p>— А да они ме слушају попе... — започе Радич.</p> <p>— Им 
разди, без икакве вике и муке.</p> <p>— А ми у дрвењак упрегнемо по три јарма волова, па надамо 
ике паре или ископао из земље.</p> <p>— А не, не, паре се не једу него берићет.{S} Човеку и ниј 
p> <p>Радичевићи се погледаше.</p> <p>— А на основу чега ви заснивате права на те путеве? — пит 
и имамо доста утрине и попаше.</p> <p>— А кад нестане те утрине, шта ће после коштати једна овц 
 други да ужива, то нећу више.</p> <p>— А ко ужива? — пита га Живан.</p> <p>— Ти!{S} Јер ти кме 
је доиста живот! — рекоше сви.</p> <p>— А где си купио попе семе од ње? - пита га Урош.</p> <p> 
мо ми.{S} Оно су поштени људи.</p> <p>— А ви сте непоштени!</p> <p>— Па... нисмо непоштени, али 
 да ти дам, он ме лебом ’рани.</p> <p>— А што ће ти после чаир кад имаш пуне ћупове дуката?{S}  
е и како их је научила точити.</p> <p>— А јаој могли су да испусте чеп и сву ракију да источе!  
ожеш му дати. — рече порезник.</p> <p>— А, што се тиче поштења, то му нема равна у селу. — рече 
 купи, ни да се узме на зајам.</p> <p>— А што?</p> <p>— Ето, тако, била су зла времена, ратови, 
 паметан и потпуно те разумем.</p> <p>— А што си оно урадио болан брате!?{S} Ти, син Радичев!</ 
змеш од Кузмана, — рече Живан.</p> <p>— А не, не дајем ја паре под интерес! — узмрда се Кузман  
и је казао! — кресну му Живан.</p> <p>— А знаш ли шта је мени казао тај исти лажов, мени је каз 
м а ови нек иду — рече Дамњан.</p> <p>— А ко ће да прежали Живана, прву радост... сипну Радич д 
лиш Богу што си цркву ископао.</p> <p>— А оћете ли да ме примите у то друштво?</p> <p>— Оћемо,  
ан и-његово варалачко друштво.</p> <p>— А знате ли за овај „Расковник“? — Извади Стеван из неда 
{S} Он их је сигурно разјурио.</p> <p>— А, није то, да није овога Кузмана био би ти други.{S} Ј 
и, напр. да заједнички пијемо.</p> <p>— А! а! а! такој друвство и ја почтујем! — узвикну Јанаћк 
погледа Пера у Јову насмејано.</p> <p>— А што да верујем, кад ја долазим до меда и воска и овак 
и неће имати ни хлеба довољно.</p> <p>— А што!? — згледну се зачуђен Радич у Перу.</p> <p>— Ево 
 ви решите, — одговори му поп.</p> <p>— А, шта ти велиш учитељу?</p> <p>— Немам ја шта више да  
има и враћати их на прави пут.</p> <p>— А, то је друга ствар што ми имамо да учимо њих у школи  
рих, а никако за измену какву.</p> <p>— А ко је онда ослободио Србију, да није било оваквих Срб 
упишу ваше имање у ту задругу.</p> <p>— А, не превари мене поп да потписујем ја моје имање у те 
ије казао ништа за твоју кожу.</p> <p>— А, Живан ми је одобрио.{S} И чича-Радич неће да се љути 
ова — или да оставимо случају.</p> <p>— А то је баш најгоре, што главну ствар остављамо случају 
ека нас од сад остави на миру.</p> <p>— А, не могу да вас оставим за ово што сте ми данас одузе 
та ће да каже овом наметљивцу.</p> <p>— А, то, то!{S} То се тражи!{S} И ја теби не налазим мане 
сла — рече један од присутних.</p> <p>— А, не, не; ово је једна нова олакшица за ваш тежак рад, 
ћеш ти?</p> <p>— Ја у Ораовац.</p> <p>— А, и ја ћу на тамо, но ево ти мога коња, узјани па јаши 
ве, ја пристајем, додаје Урош.</p> <p>— А зашто да се не сме пити ракија? — пита Веца.</p> <p>— 
сам, — одговори снуждено Урош.</p> <p>— А што ниси платио порезу болан брате?</p> <p>— Нема се  
а човека, кад је већина добра?</p> <p>— А шта нам је могао не сметати један Кузман, те због њег 
е?{S} Јеси ли ти редара данас?</p> <p>— А јеси ли ти домаћин данас?</p> <p>— Ја нисам још.{S} И 
ке бабе што си уписао по селу?</p> <p>— А ти бојаги ниси?</p> <p>— Ја сам уписао био само моју  
учи људе, кад има своју школу?</p> <p>— А шта ћеш ти у школи, кад имаш твој дућан у мејани? — н 
им леђима тројицу и четворицу?</p> <p>— А како је пре издржавао?</p> <p>— Како је издржавао, та 
ао да га због народа затвориш?</p> <p>— А од чега ћу да живим!?</p> <p>— Да нађеш посао, који ћ 
<p>— Ја потрошим овде-онде 3 „</p> <p>— А већ кад женим сина, па потрошим 30—40 дуката и кад кр 
! нек зна добро <pb n="37" /> да нећу!“ А од како му Кузман напуни главу: „да је Живан за то из 
да радим за Живана он кметује и ужива,“ а ја се мучим, нећу! нек зна добро <pb n="37" /> да нећ 
орали да прођете тим путем, — рече Јова а пре, а после.{S} Боље што сте то пребродили, него да  
ави, да не верује?</p> <p>— Сан је лажа а Бог је истина. — рече поп Јова.</p> <p>— А Фараонов с 
се по мало белио, а њему се кожа јежила а капа подигла на врх главе од страха.{S} Највише га је 
 колико је бог благ према добрим људима а страшан према рђавим, показаће ова прича:“ И исприча  
 отима, онда, треба она да буде кажњена а не ја.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>Кузман поче  
нуто јада, још нису ни доспели до цркве а отуда им дође глас да је црква похарана!{S} Брже похи 
је, од којих га једни још више заволеше а једни толико омрзоше да му почеше оспоравати и његова 
и осамили, друга, што смо свој леб јели а туђу бригу бринули, око ових несрећних партија.</p> < 
е могло пред механом стајати и говорити а и судбоносан за народ, који је тада први пут чуо да ј 
} Ја пре нисам могао од главе да макнем а од како сам почео да долазим на оно место фала Богу и 
 је рачун без пара.{S} Јер „ум за морем а смрт за вратом!“ Прве године, кад они мишљаху да одуж 
ку одслужио.</p> <p>— Онда остани с њим а ови нек иду — рече Дамњан.</p> <p>— А ко ће да прежал 
а се о томе увере.{S} И на срећу њихову а на несрећу Кузманову то беше цела-целцета истина.</p> 
ови буду браћа с оцем, већ отац је отац а синови имају да слушају оца!</p> <p>— Али кад неће да 
 Живан.</p> <p>— Ти!{S} Јер ти кметујеш а ми радимо.</p> <p>- Добро, ја ћу да бацим кметство, с 
l> <l>Можемо већу постићи ствар </l> <l>А ти, о Боже, води нас мети </l> <l>Моли те сваки наш з 
бова“, „швињке“ и тако штогод...</p> <p>А песма, та весела песма из девојачких грла, сваки час  
 камење у гомили беше загонетка.</p> <p>А том чепркању нађе једен земљан цреп испод једног каме 
селу, од задовољства и усхићења.</p> <p>А ко се и не би усхићавао таквом кућом, кад је она такв 
аше их још о којечему, па одоше.</p> <p>А Радичевићи остадоше да се споразумевају о деоби.</p>  
унутра и тресну капију за собом.</p> <p>А Пера остаде дуго на прозору своје школе ослушкујући з 
екрстише и управише поглед у поп Јову. „А колико је бог благ према добрим људима а страшан прем 
{S} И то је још више распламте.</p> <p>„А... видиш молим те... — поче сама да говори Невена, ок 
S} Ја ако га још једанпут видим у мојој авлији, он ће грђе да прође но од Невене.{S} Слушај ти  
прилика испасти.</p> <pb n="57" /> <p>- Ада ја би узео, но да л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево 
згоре под ложичицом за тебе...</p> <p>— Ада чекај ћерпузо смрдљива, за то ли си ми дошао! — трж 
у ти после казати нешто друго.</p> <p>— Ада, ја ћу ти казати, али шта је вајде, кад ћеш ми ти м 
Јер ја слабо женама водим чес.</p> <p>— Ада и ја им мало гледам кроз прсте.{S} Али по неки пут  
идесет банака ко у мутну воду.</p> <p>— Ада ми смо и пре њих грешили, — додаде Дамњан - прва на 
и.“ Кузман се насмеје и прими за шалу. „Ада дај ми те опанке да их исечем, боље но да их дам ње 
аног ибрика.{S} Жене привикаше опет.{S} Ади им Живан подвикну:</p> <p>— Мир! ето га иде поп!</p 
само да слушате што вам се заповеди!{S} Ајд у њиву!</p> <p>— Ја нећу да се макнем одавде, док н 
 Пера и пође.</p> <p>— Збогом пошли!{S} Ајд и ја ћу за вама, имам да чувам ћурке.</p> <p>— Зар  
 Није сад време за сапун, но за рад.{S} Ајд ти на посао, одакле си дошла!{S} Није теби сад овде 
, и стоји укрућен, не миче се.</p> <p>— Ајд сад иди! — рече му председник.</p> <p>Стеван изађе  
још има да се црква поткопава!</p> <p>— Ајде мо те у цркву да се најпре помолимо Богу за кишу,  
де Живанов глас и пође капији.</p> <p>— Ајде овамо, — рече Ненад зловољно.</p> <p>— Нећу, него  
ање? — одупре се Кузман.</p> <p>— Одмах ајде тамо лажове један! — подвикну му председник и угур 
акрсти се.</p> <p>- Ја ћу зарад волова, ако ми купе, — рече Урош. </p> <p>- Ја ћу зарад мене —  
љава нам, да друкчије радимо.{S} Стога, ако желите успеха у овом раду, не заборавите да он очек 
уредбу.{S} Ако је похвала, њој припада, ако је резил, такође.{S} Нема ли ракије у кући да госте 
ви доведе у ову кућу!</p> <p>— Дабогда, ако сам ти једно такла, такао ме Бог у живац!</p> <p>—  
 си љут, попе, нисам ваљда убио човека, ако сам довео снаху саму — рече Радич развученим гласом 
да послужи за резерву будућим напорима, ако у случају пропадну они први, као и то да умерава и  
, за дуг, па вам нико ту стоку не дира, ако уредно плаћате дуг.</p> <pb n="90" /> <p>— Па јес’- 
рате?</p> <p>— Нема се одкуд господине, ако верујеш.{S} Ово је настало време да нема зашта пара 
оворили, да ћете доживети овакво стање, ако се не поправите у раду.{S} Зар ви мислите Ненад не  
 не осети одмах на првом кораку недаће, ако задржи ово стање, у коме се сада налази?{S} Да ли б 
 урадили.{S} Они су лепо били смислили, ако им роди шљивар, само ће ракијом одужити тај дуг.{S} 
 немамо право да те учимо у земљорадњи, ако ми не оремо? — рече поп.</p> <p>— Ти имаш право да  
n="92" /> <p>„Задруга се може задужити, ако то три четвртине задругара одобре“.</p> <p>- Никако 
 чувам,</p> <p>— А, нећу тако!{S} Него, ако хоћеш да ореш њиме; а кад ће да стоји код тебе, онд 
/p> <p>— Па добро, ми да ти их вратимо, ако они хоће, ал они, видиш, беже од тебе, као овце од  
пописује, па смо дошли да се известимо, ако може да нам се не пописује имање, а онако ма приста 
ло.</p> <p>— Мани се попе не помињи то, ако Бога знаш! — рече Стеван. — Све ми се јежи кожа, ка 
 их брже одвести мети и спасењу њихову, ако опет не скрену странпутицама, као пређе.{S} Јер и п 
ше Невена.</p> <p>— Даћу ти ја судбину, ако тргнем један оплавак.{S} Вама женама не може да уго 
о.{S} Па онда ракију мораш да напустиш, ако хоћеш да служиш селу за углед.</p> <p>— За ракију,  
кан роји, неће стићи да спреми зимницу; ако је рђава година, неће набрати меда.</p> <p>Кад се т 
, а ти бринеш за наше каљаве сокаке!{S} Ако газимо блато, ми газимо, што ти нас жалиш — рече Жи 
другину.{S} Драги и мили гости наши!{S} Ако ово још није препорођај народни, који сте ви можда  
 Ненада никако не примите у задругу!{S} Ако њега примите, ја ви дајем одма оставке још ту!</p>  
 му одузели туторсво код „Каравуле“.{S} Ако ли је други ово урадио онда је сигурно полудео.{S}  
а уму двоје: време и родност године.{S} Ако се доцкан роји, неће стићи да спреми зимницу; ако ј 
еки други, то су њени редовни гости.{S} Ако им се ко принови, он им је добродошао!{S} Дамњан, н 
</p> <p>— Е, то се не казује сваком.{S} Ако многи знају оно се не може наћи.</p> <p>— Од мене т 
ило част, било укор за своју уредбу.{S} Ако је похвала, њој припада, ако је резил, такође.{S} Н 
у ти лако опростити за онолики грех.{S} Ако си паметан ти можеш разумети колики је то грех цркв 
 и њима стизати.</p> <pb n="21" /> <p>— Ако раде све тако, као што ти радиш, они неће имати ни  
— Ја не могу то да трпим више!</p> <p>— Ако не можеш ти играј!{S} Не може све да буде тако како 
/p> <p>— Зато што стрве пасуљ!</p> <p>— Ако, стрве, ја ћу да покупим.{S} Зар мораш да их бијеш  
е могу више да останем тако...</p> <p>— Ако не можеш, ти тражи где има боље, а ја не идем из мо 
орају те слушати, као до сада.</p> <p>— Ако неће да слушају, они ће напоље! — упаде један с пун 
 Кузман и погледа у порезника.</p> <p>— Ако је поштен човек, можеш му дати. — рече порезник.</p 
то, као да је и Кузман с нама.</p> <p>— Ако Вецу искључимо имаћемо више главобоље, него да га т 
обајте само! — чика их Живана.</p> <p>— Ако само зину да се још једаред замешају у наш посао, о 
делити, — рече лаганије Ненад.</p> <p>— Ако, ја то и хоћу!</p> <p>- Шта хоћеш!? — подвикну Ради 
еп и да ми ти не налазиш мане.</p> <p>— Ако си леп за себе си леп.</p> <p>Кузман извади из џепа 
, него да га трпимо у задрузи.</p> <p>— Ако га оставимо у задрузи, онда нећемо имати ни задруге 
послу сви не можете ни радити.</p> <p>— Ако не можемо, не можемо ни живети заједно више.{S} Јер 
о од тебе?</p> <p>— Пристајем.</p> <p>— Ако си напр. до сад наплаћивао преко тарифе људима, то  
којекакве људе, — вели Дамњан.</p> <p>— Ако ће да ми купе волове, ја пристајем, додаје Урош.</p 
 ти оставиш ракију — рече поп.</p> <p>— Ако је ја оставим други ће да је нађе.</p> <p>Настаде о 
о би ти било као у земљу закопано.{S} А ако кажеш другоме, то не знам.</p> <p>— Шта вреди да ти 
мбиса и још тражиш од њега науке!{S} Ја ако га још једанпут видим у мојој авлији, он ће грђе да 
, пуши дуван, кметуј две-три године, па ако ти остане имање у целости, убиј ме!</p> <p>Живан са 
 <p>— Нема народ господин порезниче, па ако хоћеш убиј га! — правда се Дамњан снуждено.</p> <pb 
 капу на главу и пође.</p> <p>— Иди, па ако те снађе и тамо неко зло, нећеш бар ни жалити, с па 
“ даје испод цене.{S} Човек га гледа па ако је неки шерет, он му опучи: „знаш зашто људи купују 
гледате кад седите у механи.</p> <p>— Е ако си нам показао, баш си нам показао!{S} И имате прав 
ад гледамо својим очима његове патње, и ако знамо да он за све то није крив?</p> <p>— Него ко ј 
, па се дигне, а ви тражите да мрете, и ако би могли да живите рече Пера.</p> <p>— Како ћемо да 
и камен спотицања за такво предузеће, и ако је овако наиван и благородан, познајем га ја врло д 
тише се сваки на свој посао.{S} А он, и ако мало невесео, због неких ружних снова, пође у пчела 
ожалио Невени да му нешто није добро, и ако ни целога дана ништа није окусио.{S} Али наместо ве 
ан, реши се да отидне у задругу лично и ако није привирио у њу, од њенога оснивања, па да се ра 
 нас избегавате, кад смо овакви.{S} Али ако ме видите више у механи слободно ме пљуните!{S} Ово 
а тужити за чаир.</p> <p>— Не помаже ти ако си му пренео тапију, ко што мени ништа не помаже шт 
изнемогла да ме одева више.</p> <p>— Ал ако тргне обрамицу, па ме опали уздуж и низдуж, шта ћу  
, колко од данас до сутра.{S} Јер зајам ако нема животворнога циља, пре је од штете, него од ко 
рече Пера.</p> <p>— А шта то мења ствар ако се земља преврне дрвењаком, или гвоздењаком?</p> <p 
ље!</p> <p>— Не куни ми децу кучко, јер ако дохватим онај ожег, надвоје ћу ти главу располутити 
дам да се поделе докле год могу.{S} Јер ако се поделе, осиротиће и пропашће.</p> <p>— Ама не мо 
на људе, који су му били у џепу.{S} Јер ако су се већина њих ослободили обмана и опсена његових 
а је мило да сече“ — додаје други шерет Ако му нека сељанка донесе јабуке на продају он од врат 
>— Стој!... да те изведемо на прави пут ако можемо, да нас више не гониш као зао дух, — викну п 
ио.{S} Ко је још у свету растурао цркву ако Бога знаш!</p> <p>Стеван сипну да плаче као мало де 
ију не пију, ко што су пре пиле.</p> <p>Ако питате браћу, како им је сад, они ће вам од мора до 
однесе овакву молбу за надзорни одбор: „Ако ме надзорни одбор не врати у задругу, ја ћу ту задр 
се вратио још истога вечера из среза са актом капетановим, ове садржине: „Ја не знам како је мо 
општинска власт не спроведе капетану са актом о верској обмани. —</p> <p>Цело село дахну душом  
а плакјам и ћирија и перезо и прирезо и акцисо за џаба!{S} Некјеме такој више! — и баци им кључ 
е празно, а ја не плакјам више порезо и акцисо за џабе!</p> <p>— А зар ћу још теби да се повиња 
да.</p> <p>— Ево каква је ствар испала, ал ником да не казујеш!{S} Окружна Штедионица даје зајм 
Ми смо вама увек веровали, — рече Пера, ал’ ви нама нисте веровали кад смо вам говорили, да ћет 
лико је подвоз за њу плаћен до Ораовца, ал он му „за љубав“ даје испод цене.{S} Човек га гледа  
ра су знали за многе преваре Кузманове, ал овакву превару нису могли ни замислити.</p> <p>— Одм 
ље имати велике паре?</p> <p>— Боље је, ал кад нема!</p> <p>— То ти немаш, а други има.{S} Крсм 
бро, ми да ти их вратимо, ако они хоће, ал они, видиш, беже од тебе, као овце од вука!</p> <p>— 
астоји се у овоме: <hi>једни исти људи, ал дручији њихов рад</hi>.{S} Па шта би више ми могли п 
и си набрала пуну врећу прича и спрдњи, ал ја ћу то све да ти изручим на главу.{S} Мало је нама 
а ће остати.</p> <p>— Утрина ће остати, ал ће се изорати за њиве.</p> <p>— То ли ви тражите, да 
.{S} Све су се жене устумарале по кући, ал не видиш ни једну да одрива посао онако, како је то  
ам? — довикну је он.</p> <p>— Ја чујем, ал не хајем! — смешну се Станојка и пови главу у пресли 
ти је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ за твоју љубав, само онако, да га чу 
тврти брат. „Истина, сад више запињемо, ал више и зарађујемо“ — веле сва четири брата. „И да см 
е примите у то друштво?</p> <p>— Оћемо, ал кад се поправиш, залутала моја овчице!</p> <p>— Ника 
шу ракије.</p> <p>— Ја не пијем ракију, ал ја ћу од сад мој део да распем, не дам га другом да  
терао да се тако мучиш?</p> <p>— Ти!{S} Ал’ више џаба ти кирија, не домаћинујем ти ја више!{S}  
 на тебе, већ на твоје синове.</p> <p>— Ал ја ипак желим: да Бог поживи овакве домаћине, као шт 
је изнемогла да ме одева више.</p> <p>— Ал ако тргне обрамицу, па ме опали уздуж и низдуж, шта  
, — рече капетан вадећи хартију из џепа ал овде има једна тужба против учитеља и попа, што држе 
хоће да га узме, нека узме, и нек му је алал, а ја имам за мене плуг, — рече председник отришућ 
ујемо као онога видиш, горе...{S} Бога! али брате, ти нас избегаваш и нећеш никад с нама да поп 
о рећи: „да идем да кажем то Станојки“, али га загуши стид.{S} Скочи, заметну торбу и оде, не п 
о ракија.</p> <p>И саставише „друштво“, али се то друштво брзо помами, те настаде таква врева и 
био, ко вели: „гора ми напаст не треба, али изгледаше као да је нека зверчица чучнула.{S} Зато  
а рекне човек е се поломише од послова, али се притворност не даде сакрити ни најобичнијем оку. 
уђаво саће мора се одсећи.</p> <p>— Да, али само буђаво.</p> <p>— Е, ја свако по мало подсецам. 
апију и ушао.{S} Псета лануше из хлада, али кад видеше ко је, продужише лежање и режање.</p> <p 
огрешио, и да Веца није за председника, али то нема никакве везе са нашим послом.</p> <p>У том  
ам се ја трудио и чувао кућу од резила, али нам се свет овако више смеје.{S} Зато је боље да чи 
одиже из своје наслоњаче, на се заљуља, али га Живан придржа да не падне и спусти га опет на ст 
ера је још разумео умесност тог решења, али се Јова није могао никако да помири с разлогом Саве 
 гривну, покуша уздом да заустави коња, али коњ поче да подскакује и да баца чивтета.{S} Стеван 
S} Он се осврте да види где му је капа, али изгуби равнотежу и љосну с коња на сред пута, као џ 
Оно ја имам женин „белег“ десет дуката, али не знам да ли ће то да стигне.</p> <p>У том их прис 
атак од српскога патријархалног живота, али она неће дотрајати, она ће се расплинути, као да ни 
 потребе.{S} Јер ти хоћеш гвозден плуг, али немаш чим да га купиш.{S} А то је прече питање да т 
Бог сачува!{S} И тако видиш опет неред, али неред, који је предвиђен братским споразумом.{S} И  
/p> <p>- Е па, нису све године једнаке, али ја имам, ево шта:</p> <p>- Продам по 2—3 свинчета и 
} Народ наш радо прашта свачије грешке, али кад му се дирне у светињу, цркву, у божанство, не п 
, Анђа пружи пиле Кузману да га закоље, али оно беше већ мртво од силнога стезања.{S} Почеше да 
</p> <p>— Ја ти не знам да мерим време, али могу да познам која трмка може да зазими, а која не 
ш.</p> <p>Стеван заусти нешто да рекне, али га разлози Живанови угушише, те само сави главу и ш 
ари наставише весело ћеретање и певање, али их девојачки јек са прела све више освајаше и ућутк 
је му није погоршало материјално стање, али му није ни побољшало.{S} Јер док му је један интере 
Милош Обреновић имали истоветне намере, али је Лазар добио улогу да закопа српско царство на Ко 
прасе?</p> <p>— Друго је јагње и прасе, али пчеле не мораш убијати.</p> <p>— Па како да дођем д 
Учитељ-Пера не криви њих за све недаће, али налази да би се могли спасти, кад би послушали саве 
p> <p>Радич се подиже са своје столице, али му ноге клецнуше и опет се посади на столицу.{S} Пр 
вошћу, као што то једина Живана чињаше, али сама шта може учинити.{S} Већ су све нашле да тога  
>— Да рекнем добро сам, како сте ми ви, али није баш понајбоље.</p> <p>— Ти радиш, никако не ст 
 ми имамо да учимо њих у школи и цркви, али не морамо то чинити ван нашега домашаја, кад то нис 
лико година побеђивао и држао у опсади, али није изгубио моћ своју.{S} Народ наш радо прашта св 
 напрћиле носеве и свадба се само види, али весеље не тече бујно, само зарад њиховога нехата и  
рузи да је остао лојалан према задрузи, али он заокупи кажњавати и гонити поједине задругаре бе 
ико био смирио према кредитној задрузи, али кад виде како задругари вуку на својим колима канте 
оштени!</p> <p>— Па... нисмо непоштени, али не умемо ка они.{S} Ми не знамо ништа ка стока.</p> 
ако сваки свекар у таквој прилици чини, али узалуд кад нема ко да га помогне у томе.{S} Браћа м 
о друго.</p> <p>— Ада, ја ћу ти казати, али шта је вајде, кад ћеш ми ти манисати, као год око о 
је од тебе све и већ не може боље бити, али ми не ваљамо, што окрећемо главу на другу страну.</ 
.</p> <p>— Ама лако ће се они поделити, али ја би желео да до тога не дође. — попусти поп-Јова. 
ма, који не могу један без другога ићи, али не могу заједно ни <pb n="97" /> једним колосеком г 
 Дамњан се потруди да умири тај окршај, али кад извуче и он неколико столица по плећкама, он се 
ри у кући.</p> <pb n="60" /> <p>- Знам, али да ли су ти дозволили приходи да имаш толике расход 
вна у селу. — рече Мића.</p> <p>— Знам, али не могу ја после да се парничим с њим.{S} Јер ја им 
ца даје зајмове сељацима, извештен сам, али ја нећу да јављам ником у селу, док ми прво не узме 
ога чељадета, што ово морам да говорим, али шта ћу... — погледа Живан у своју снаху са сажаљење 
бав пробао једанпут да орем тим плугом, али шта вреди кад су му поскидали све делове, — одобров 
има.</p> <p>— Разумем... — рече Стеван, али му се душа утаји кад помисли да мора да јаше и још  
рудимо господин-капетане, — рече Живан, али смо много пострадали од оних несрећних укопних друш 
<p>— Ја и не мислим да ти трпиш гладан, али треба да произведеш више, па да имаш претека за про 
> <p>Пера заусти да му одговори на ово, али му се очи зауставише на децу, која се по дворишту в 
p>— Ама ја верујем да је вас отац клео, али цело село и целу земљу, нису клели очеви, — рече Пе 
 Радичеву.{S} Једне овако, друге овако, али све се сложише у томе да је се Радич растао са свој 
е смемо ни леба довољно да се наједемо, али ове ствари морамо имати у кући као и сви други.</p> 
ју, одиста, не би требало да је пијемо, али кад ми зими изнесу грејаницу, не могу да рекнем нећ 
тивнога живота, ми такве људе и желимо, али са гледишта некога народног препорођаја, неке измен 
говац и што си поштен, то знамо одавно, али што си леп човек да те нема у целом свету!“ Све су  
упштинске седнице држане често и бурно, али без икаквих корисних решавања.{S} Настало је једно  
шамије.</p> <p>- Ама понео сам ја и то, али је бољи овај миришљав, гледај како мирише да ти се  
</p> <p>Поп-Јова изусти да рекне нешто, али га пресече појава Стевина на вратима.</p> <p>— Иди  
а с нама?</p> <p>— Били смо и ја и поп, али кад смо видели шта ћете ви радити, ми смо се удаљил 
 и оде.</p> <p>Кузман предузе разговор, али такав, из кога се види да је за њега сва та наука о 
— Имају они шуме и дубраве више од нас, али они од дрвета граде: клупе, столице и ормане.{S} А  
.</p> <p>- Добро, да ти дам и двадесет, али немам сад пара.</p> <pb n="69" /> <p>— Лако ћемо за 
и његови наставили су заједнички живот, али не као пре, под утицајем очевим, већ по споразуму.{ 
у браћом и подизале свој глас за деобу, али су одлучношћу својих мужева енергично сузбијане.{S} 
пута.{S} Сад није нигде повредио главу, али је нагњечио бутину.{S} Лежао је читав сахат, док се 
 <p>Србија је изгубила битку на Косову, али је после тога живела још педесет — шесет година, им 
теве.{S} Сад нам они путеви не требају, али наш српски инат, што си рекао ти, попе, надуо нас п 
 Кузман не отима.{S} Људи му сами дају, али то узимање није часно.{S} Па онда ракију мораш да н 
радиш, може да ради сваки човек у селу, али ми од тебе, као једног разборитог домаћина, очекује 
орадничку задругу као спас њиховом злу, али од како им се оно код цркве људи зарекоше, да ће их 
у!</p> <p>— Знам, то је порез на радњу, али на двадесет хиљада динара уинтересираног новца треб 
? — рече поп Јова.</p> <p>— Вределе су, али где смо ми могли да их чујемо из мејане.{S} А ти см 
хоћеш да ми венчаш сина?</p> <p>— Хоћу, али тако, како си урадио, нећу!</p> <p>— Но како хоћеш? 
ељно час кад ће се унети бадњак у кућу, али знађаху ко треба да га унесе, па зато прилазаше јед 
е бити тако...</p> <p>— Е... ти мислиш, али ја се бојим да не испадне ђаво и враг од наше скупа 
попиј што имаш, па то ти је...</p> <p>- Али човек дође до умирања, па се дигне, а ви тражите да 
дмори“ и сама од себе оснажи.</p> <p>Е; али за то време треба живети, треба се лебом хранити.{S 
 разлога, све у име власти и закона!{S} Али је то насртање његово лично на пљусак кише, који по 
хоће да једу, то су њихови готовани!{S} Али они нису ни створени да могу радити, па их ипак пче 
њаваху <hi>Јова, Пера и Дамњан</hi>.{S} Али, пре него што би позвали Радичевиће да им саопште р 
ако тако, свадба се истера до краја.{S} Али та неслога у кући, никад није тако осетно ујела Жив 
 вајатима да се разрачуна са женама.{S} Али нуто, тамо се више пије, него за трпезом где су људ 
ити о врат Живани и Невени, снахама.{S} Али снахе, као снахе, кад подмире мужеве и децу, онда с 
у, као једини спас у оваквим данима.{S} Али Шиља пандур изједна мењаше место, час за један сто, 
има да прети неким својим дужницима.{S} Али му они отуда показаше друкчији одзив.{S} Настаде је 
ајвећа пијаница намеће за задругара.{S} Али у интересу почетка, морадоше прећутати.</p> <p>У то 
 кад 50, а никад више од 100 динара.{S} Али оне не рађају сваке године.{S} Жито продајем ујесен 
ан му је оседлао коња још од вечера.{S} Али га није осетио кад је пошао, пошто је била поноћ.{S 
растао од десет на четрдесет дуката.{S} Али га нанесе враг да се ортачи с Кузманом да купују ко 
рчала под великим товарима берићета.{S} Али пете и шесте године поче из ње да избија: <hi>палам 
е за прогон стоке и пренос берићета.{S} Али смо после измењали земљу са суседима, где смо задоб 
лавније.{S} То мора најпре да кошта.{S} Али се бар после може да ужива царски.</p> <p>— Нека ко 
 за извесно време не позна оскудица.{S} Али се нису осигурали оним, што им је у новом животу не 
са му се надиже и капа на врх главе.{S} Али се брзо прибра, шкрипну зубима и јурну трчећим кора 
толико колико треба за једне волове.{S} Али то, што не можемо ја и ти имати, можемо нас десет.{ 
гли да одстране политику од задруге.{S} Али заражене људе партизанством тешко је било уверити о 
ања <pb n="45" /> породичне задруге.{S} Али је он је баш тога дана запазио оно, што му је освед 
 у кућу, која још мирише на подушје.{S} Али је то учинила зарад Стевана.{S} Жао је било да се м 
и заподенуше разговор од сваке руке.{S} Али истраживање узрока народнога осиромашавања, највише 
живот, на који нису ни саме навикле.{S} Али ће га захтевати, само зато, што се оне више не нала 
исам имао ни тањире, а камо ди шоље.{S} Али тако је време дошло, мимо света не може да се живи. 
ру за кукуруз да не би прошло време.{S} Али они док поораше прво своје њиве, за Стевана и Уроша 
али.{S} Па нађе црну земљу и камење.{S} Али му то камење у гомили беше загонетка.</p> <p>А том  
ам оца.</p> <p>— Њему чес и поштење.{S} Али ово се више не може да трпи.{S} Ево погледај... — п 
ромах надаше се да га партија спасе.{S} Али та узрујаност беше као и рат, где неко заграбуси пу 
 Ада и ја им мало гледам кроз прсте.{S} Али по неки пут треба и жену послушати.{S} Ја имам десе 
још умолити попа да испита младенце.{S} Али ко ће да одобровољи поп-Јову после онаквога неуспех 
 мислите, е би се ухватио за го нож.{S} Али он то чини само по трњацима, њивама и шумама, где н 
 што нас избегавате, кад смо овакви.{S} Али ако ме видите више у механи слободно ме пљуните!{S} 
оли Богу у својој парохијској цркви.{S} Али народ је народ, где нагне, не можеш га вратити.{S}  
ак више, него и непредузимљиви људи.{S} Али сваки човек не треба да буде као <hi>мед</hi>, да г 
ка, дошло је време да се трмка роји.{S} Али ми остајемо браћа и даље, а што ћемо живети одвојен 
ла онолико, колико су их разумевали.{S} Али кад видеше на конгресу људе из свију партија, где д 
после од жита, доста су га насејали.{S} Али то је рачун без пара.{S} Јер „ум за морем а смрт за 
ли, војску ислужили и децу изродили.{S} Али и зрелим људима је могућно залутати кад не знају пу 
о деце пре њега задобили и одгајили.{S} Али природа не зна за сиротињу, већ иде својим редовним 
 он сам себи ископао, да га сахрани.{S} Али препреденом човеку, као што је он, није било тешко  
а се Кузман неће отуда лако вратити.{S} Али тако само могу мислити људи, <pb n="80" /> који не  
снаге да се одупре сунчаној припеци.{S} Али зајам, којим се човек тренутно послужи, па не може  
маном.</p> <p>Он је родом из вароши.{S} Али се још из малена сродио са сељацима, па воли да жив 
чи поп-Јова.</p> <p>— То, што кажем.{S} Али треба да ме разумеш, — настави Пера. — Не значи ово 
и би посрнуо под притиском сунчаним.{S} Али ратари, навикли да их целога века сунце греје и киш 
вејао, да се само могло ићи пртином.{S} Али снег завејао пртину, па се не познаваше пут.{S} Сте 
 што га је и отац покојни саветовао.{S} Али кад му Пера рече да за њега има врло много важних д 
едала <pb n="11" /> само свој посао.{S} Али српској будућности то није пробитачно било.</p> <p> 
о и да нисам видео, не би ти причао.{S} Али зашто да може да буде штедионица у вароши, а да не  
у да изврши ту замену и ништа друго.{S} Али питање је сад, да ли ћемо ми успети и поред овако л 
ко ни целога дана ништа није окусио.{S} Али наместо вечере, он исприча, како се са ћуркама гроз 
те да ми вас презиремо и избегавамо.{S} Али свугде не можемо за вама да идемо где нама не долик 
не вара.{S} Него да идемо да копамо.{S} Али да ниси зуцнула твојој матери то!</p> <p>- Боже Куз 
ни?</p> <p>— Не би никако било лепо.{S} Али и ти чини ми се беше онда с нама?</p> <p>— Били смо 
и се разговор на другу руку окренуо.{S} Али се матери натрпало брига и немоћи, па и не помишља  
Оно по закону је 12 по сто, интерес.{S} Али ти интерес мети у главницу, па си прав пред законом 
да се то испољи и избије на јавност.{S} Али се време постарало да и то буде.{S} Оно исто <hi>вр 
кад није припадао кафанском друштву.{S} Али је овом приликом, морао са ћатом чекати порезника у 
су новац.{S} Па приседоше да ручају.{S} Али то само одредише ред, а нико не поједе ни два залог 
ућим гвозденим плуговима у том селу.{S} Али га ипак ова слатка вожња председничке деце на његов 
, па сам лежао шест година грозницу.{S} Али најпосле да их узмем за свиње.“ И узме десет кила ј 
ем и умолити попа да венча бегуницу.{S} Али комшије, жељне пијанке, салетеше Станојкиног оца, т 
е је само време навело да то урадиш.{S} Али да ли ти је то време донело већи приход, кад те је  
опље, вуну, осушено воће и тако даље{S} Али то све није зајазило њихову незаситљивост за личном 
то...</p> <p>- Јесте! — притече Пера, — али таква партија, која ће да се стара само за вас земљ 
е поп-Јова, скидајући наочаре с носа, — али нећемо да дозволимо ни то да други ради за тебе, не 
ам га ни ја убио, — поврати му Живан, — али смо га ми сви убили.</p> <p>— Нисам га ни ја убио!  
.</p> <p>— Право кажеш — рече Стеван. — Али шта ми вреди та ствар, кад не знам где има пара.</p 
ине једнако... замисли се опет Радич. — Али потрошим на-прилику:</p> <p>— Дајем пореза 5 дуката 
е председник ту.</p> <pb n="91" /> <p>— Али ја Живана никако нећу у задругу! — дошаптава Ненад  
а синови имају да слушају оца!</p> <p>— Али кад неће да се слажу, онда им мораш дати што је њих 
казао: „Врачу исцјелисја сам“.</p> <p>— Али се ми нисмо све исповедили један другом.{S} Шта ћем 
>— Шта ћу, попе, кад ми треба.</p> <p>— Али не мораш, имаш одмене.</p> <p>— Не би ти ја седео б 
о, мени стиза колико ми треба.</p> <p>— Али твојим синовима неће стизати.</p> <p>— Нек раде ова 
— И ја пристајем — рече Ненад.</p> <p>— Али с тим није још свршен ваш спор, — рече ова. — Ви мо 
.. — рече поп-Јова смејући се.</p> <p>— Али овде није реч о причешћу, него о земљорадничкој зад 
дим овде! добацује Живан Јови.</p> <p>— Али ту се залаже имање! објашњава Кузман свима.</p> <p> 
— Ми немамо Кузмана у задрузи.</p> <p>— Али имамо Вецу, који стоји под упливом Кузмановим.{S} Т 
је се не би могао ни извршити.</p> <p>— Али ко да изврши тај препорођај код нас са оваквим проп 
теван узигра очима од радости.</p> <p>— Али они немају ништа, све што имају, то је моје.{S} Ја  
брога домаћина и ја би слушао.</p> <p>— Али моју Јаглику не могу никад заборавити, — настави Ра 
кожом!{S} Усмрде ми делу кућу.</p> <p>— Али ја нисам ни дошао због коже, већ због тебе.{S} Знаш 
> <pb n="8" /> <p>— Док можеш.</p> <p>— Али ја не могу више.{S} Очи ме издале, ноге, руке, све  
и од своје сенке, — рече Урош.</p> <p>— Али Живана нећу никако у задругу!{S} Он ми је одузео им 
тојао, коме би ти држао дућан?</p> <p>— Али од мене живе моји повериоци.</p> <p>— И онда излази 
0 „</p> <p>- „ мед и восак 5 „</p> <p>— Али то није сваке године једнако.{S} Неке године изда г 
 људи било од вајкада, настави поп Јова али је правда увек побеђивала.{S} И Кузманова слутљивос 
 године изораше сви своје њиве на време али тада пак навали таква суша, да нису могли набрати х 
аре.</p> <p>— Ја не знам за велике паре али ми и не треба да знам за веће паре, него за онолико 
двадесет</hi>.</p> <p>— Много је званих али мало изабраних, — рече Јова.</p> <p>- А колико се п 
id="SRP19091_C2.6"> <head>VI.</head> <p>Али људи, који мишљаху добра свом народу не сматраху за 
="SRP19091_C1.14"> <head>XIV.</head> <p>Али у том таквом комешању и вечитом растројству, Радиче 
> миришу недра твоја..“</l> </quote> <p>Али га пресече Јанаћко, механџија, који бану као из оџа 
меше о куповини оваквих плугова.</p> <p>Али на супрот томе искрсну у народу нешто треће, које п 
одбаци му овај и окрену му леђа.</p> <p>Али му нису окренули леђа они, који су зарад њега потег 
и грди.“ — говораше сама Живана.</p> <p>Али сад тек Живани паде теже на срце што је у великој ј 
ену на дан задругинога оснивања.</p> <p>Али се Јова и Пера постараше да та слава не буде обична 
 чистоте, чувању здравља и т. д.</p> <p>Али ништа тако није згодило посред срца Кузмана, као по 
из душе све црне мисли и тегобе.</p> <p>Али одмах после Божића, Живан обзнани укућанима, да он  
а да се сложно ради и напредује.</p> <p>Али жене не мишљаху тако.{S} Управо, људи мишљаху једно 
, нигде не пропушташе да изјави.</p> <p>Али га је једна мисао још из малена морила, мисао о коп 
 би било задруге и слоге у кући.</p> <p>Али Стевану ни то не беше доста.{S} Он сматраше да је Ж 
 кошница роји. — теши га Дамњан.</p> <p>Али изненадна рика говеди споља пресече овај разговор.< 
о сили партијској био премештен.</p> <p>Али на то, ради чега се Пера вратио у Ораовац, поп-Јова 
— „расковнике“ другима продавао.</p> <p>Али га почеше неки сељаци припитивати, где дева новац и 
е и учитељеве, где је год могао.</p> <p>Али нису ни они седели скрштених руку.{S} Они су још пр 
 гледао, па напослетку и он пао.</p> <p>Али ни синови ни снахе не обраћаху пажње на приче и слу 
је и Радичевићи добише свој део.</p> <p>Али општи и слободан сточни испуст, одједанпут би пресе 
Стевана.{S} Он је тако и урадио.</p> <p>Али, како му је Урош само годину и нешто више млађи од  
кање по пасуљу сасвим безбрижно.</p> <p>Али их Стеван припуца шамарима, да се одмах поизврташе  
 наду на повољан инокосан живот.</p> <p>Али жене као заинат, од како се задовољише деобним реше 
 вековима покривао њихову свест.</p> <p>Али министар просвете није чекао да се тај лед потпуно  
ваљена и иконе понешене у цркву.</p> <p>Али нуто јада, још нису ни доспели до цркве а отуда им  
ован и Пера упутише се у механу.</p> <p>Али док су они разговарали са Урошем, Кузман и Стеван в 
да бар оперем кошуље и шамије.</p> <p>- Ама понео сам ја и то, али је бољи овај миришљав, гледа 
p> <p>— Ене га сад, шта збори белај!{S} Ама јела сам то на место леба!{S} Није било леба ни да  
венчао сина зарад онога плуга.</p> <p>— Ама шта је теби стало толико до тога плуга, да га ја уз 
од обавештавања и расправљања.</p> <p>— Ама зар може боље од овога на неки начин да се живи? —  
асно што се тамо имање залаже.</p> <p>— Ама зар ти још слушаш Кузмана?{S} Зар ти је мало што те 
да идемо где нама не доликује.</p> <p>— Ама дали смо истина овакви изгледали, бићеш ти нас ово  
и главу устрану смешкајући се.</p> <p>— Ама зар ти је он причао како је довео Станојку? — пита  
 поделе, осиротиће и пропашће.</p> <p>— Ама не можеш ти голом наредбом одржати рогове у врећи.  
машаја, кад то нису заслужили.</p> <p>— Ама зашто тако говориш, кад знам да тако не мислиш по с 
 и с тобом би се могло радити.</p> <p>— Ама кажи ти мени откуд Крсману толике паре?{S} И ја сам 
лазим до меда и воска и овако.</p> <p>— Ама не само за мед и восак, већ за све, треба да примаш 
ности то није пробитачно било.</p> <p>— Ама то је друго питање, куд ти идеш далеко...</p> <p>—  
, па нек иду где је коме мило.</p> <p>— Ама лако ће се они поделити, али ја би желео да до тога 
да има пре Ђурђева дана откос.</p> <p>— Ама ја ономад чух за ту твоју детелину попе, да је већ  
за нашу грдну неслогу и кавгу.</p> <p>— Ама ја верујем да је вас отац клео, али цело село и цел 
слиш да знаш правилно да ореш.</p> <p>— Ама што сте окупили ви за те гвоздене плугове, кад земљ 
"36" /> у задрузи, да не погазимо његов аманет.{S} А жене, којој се иде из куће, нек иде куд зн 
то је Св. Сава оставио нама овај плуг у аманет, кад је он рђав?</p> <p>— Св. Сава сад кад би ус 
одсечно. — Мени је њихов отац оставио у аманет да о њима водим рачуна, и ја им не дам да се под 
енама, они понамешташе катанце на кошу, амбару, бачвари и ћилеру, одредише једнога за комесара, 
мана?{S} Зар ти је мало што те довео до амбиса и још тражиш од њега науке!{S} Ја ако га још јед 
Јова одслужи молебствије, па се попе на амвон и свечаним гласом отпоче беседу:</p> <pb n="81" / 
 и нека вас благослови на многаја љета, амин!“</p> <p>— И ти да си жив попе! прошапташе људи по 
ко „Гребачке“ ћуприје где излази свака „анатема“ ноћу.{S} Ту је управо подвикнуо на волове и пр 
у да не крешти.{S} Кад дођоше до места, Анђа пружи пиле Кузману да га закоље, али оно беше већ  
ати па одмах запуца будаком да копа.{S} Анђа му се придружи мотиком.{S} Целе ноћи будак и мотик 
 јабуку, крушку или пљоску ракије.{S} А Анђа њој нагура у торбу, пиринча, шећера, зејтина, паму 
иком и једним пилетом за „курбан“, које Анђа држаше за шију да не крешти.{S} Кад дођоше до мест 
 ја луда то да причам њој! - намршти се Анђа и повуче превезаљче мало к челу.</p> <p>Кад се смр 
тове.{S} А кад Црква слави, онда пође и Анђа да кува каве људима.</p> <p>Од тога доба није више 
ише него попа и учитеља.</p> <p>Жена му Анђа беше као поручена за његов посао.{S} Меси хлеб, го 
Јова, — чист је као злато, невин је као анђео, никаквих прљавштина, никаквих угурсузлука, никак 
утамо, онде је била црква. — саопшти он Анђи и показа јој цреп.</p> <p>— Ја не знам, та се њива 
у га у џеп и врати се кући.</p> <p>— Е, Анђо, немамо шта више да лутамо, онде је била црква. —  
општи жени.</p> <p>- Е, нема више сумње Анђо, у нашој њиви има блага сигурно.{S} Ноћас ми је до 
ду, ојексичава паклиће, меће поставу на антерије и тако даље{S} Њена мајка је по неки пут посет 
ом, што је овај суд имао да суди једном антихристу.</p> <p>Немогући се успротивити капетанову р 
био, да су моја!{S} То нису деца, то су антрзи!</p> <p>— А ти си ми био бољи, кад си био као он 
} Учитељ Пера имађаше ручни фотографски апарат те сними кришом део тај каламбур у механи.</p> < 
уди у селу, сем Јанаћка и Шиље, који се апсолутно није могао излечити од лажљивости, пришли зад 
 суднички, који у исто време служаше за апсу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091_C 
р човечански, човече, зар да ме тераш у апсу за моје имање? — одупре се Кузман.</p> <p>— Одмах  
е Богородице, пронашао и подигао Кузман Аранђеловић, трговац.“ И одреди да тај храм слави Богор 
вадби било.</p> <p>— Убио вас Вог и Св. Аранђео дабогда! — подвикну Живан женама, — што не саче 
p> <p>„Чекај ти да видим ја каква је то асија што ’хоће да ми побије децу по кући!{S} А!.. види 
 би пресечен тим решењем. „Сваки у свом атару да чува стоку“, обзнани општина свима и свакоме у 
који прамичак дима у бистру и треперећу атмосверу...{S} Пси се истегли у хладовини, па само жми 
а деца и сматрају као знак сиротиње.{S} Ах, деца, деца!...{S} Зар она не представљају своје бог 
е сам да говори тихо и заносно:</p> <p>„Ах, мој сан, мој сан никад ме није преварио!..{S} Па за 
p> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“ - АЦЕ М. СТАНОЈЕВИЋА</p> <p>ЧИКА-ЉУБИНА УЛИЦА БРОЈ 8.</p> 
 је аџамија“, ето ти га сад какав ти је аџамија!</p> <p>У тај мах псета залајаше у дворишту и н 
за времена, а ти кажеш: „Нека га још је аџамија“, ето ти га сад какав ти је аџамија!</p> <p>У т 
пшти смеј.</p> <p>— Док ми је била жива баба, — наставља Радич — били смо на време опрани и зак 
е да покашљује од радости и да се гради баба пре времена.{S} А син Живанов поче да се чеше за у 
.{S} Она викаше на њих онако, како само баба може да кара унучиће, што више личи на тепање и ми 
} А тек покаткад захори се глас по неке бабе, где виче на орла да се не приближи њеној живини.{ 
оворити људима кад те питају за онолике бабе што си уписао по селу?</p> <p>— А ти бојаги ниси?< 
а тепање и миловање.{S} Навикла деца на бабино миловање, па наставише започето чепркање по пасу 
изговори ове речи:</p> <p>— Опрости ми, бабо, што те морам погазити, што жалост за тобом морам  
био само моју мајку и ташту, а ти нигде бабу ниси оставио, коју нису уписао.</p> <p>— Вама, кад 
/p> <p>— Јес’ јес’, сад он има да тражи бабу, ко ти гледа сад плуг! — прихвати један окачењак и 
ва.</p> <p>— Доиста, он се тим стварима бави. — рече Пера.</p> <p>- Ето, зашто нам Бог неда киш 
за другога, па сам доживела да ме једна багатела ружи и грди.“ — говораше сама Живана.</p> <p>А 
 опет око Живана и стадоше га молити за бадњак.</p> <p>У том стигоше Ненад и Урош, те салетеше  
вам новога домаћина, па нека вам донесе бадњак и сламу, —- погледајући на Стевана попреко, који 
дно по једно Живану, молећи га да унесе бадњак.{S} Живан их миловаше и одбијаше, речима: „Ено в 
дужности.{S} Живан изађе напоље и унесе бадњак, затим сламу.{S} Деца запијукаше за њим.{S} Наст 
жаху ватру и очекиваху да домаћин унесе бадњак.{S} Деца очекиваху жељно час кад ће се унети бад 
еца очекиваху жељно час кад ће се унети бадњак у кућу, али знађаху ко треба да га унесе, па зат 
ан у години, кад кућа не сме остати без бадњака и сламе, још тада би се пречистило између Живан 
дврати му Јова. — Ја сам те повео да ми бајаги помажеш, а ти ми одмажеш.</p> <p>— Тако, тако го 
би ме они добро! затворио би их у једну бајбукану, па им не би дао двадесет и четири сата да ок 
 онда Ненадове и Стеванове.{S} Поделише бакраче и остало покућанство.</p> <p>Затим дадоше свако 
х друштава.{S} Ту ми је отишло тридесет банака ко у мутну воду.</p> <p>— Ада ми смо и пре њих г 
, док најпосле не ухвати правац пута по бандерама...</p> <p>Далеко је већ одмакао од тих места, 
се обелоданило случајно.{S} Кузман беше банкротирао.{S} И кад му је вршен попис, Живан је позва 
уна да дам јевтиније од четири гроша на банку интереса, месечно.{S} А ти то не дозвољаваш.</p>  
е Пера.</p> <p>— А колико му то чини на банку?</p> <p>— Марјаш на банку месечно.</p> <p>- Пхи!. 
му то чини на банку?</p> <p>— Марјаш на банку месечно.</p> <p>- Пхи!... то је џабе!.. — сви гра 
Али га пресече Јанаћко, механџија, који бану као из оџака пред њих и разгоропади се:</p> <p>— Т 
е му ове снове.{S} Јер одмах затим Урош бану на врата, носећи у рукама говеђу џигерицу..{S} За  
ара“, „тапара“, „тапара“...</p> <p> <hi>Бап</hi>!... чу се пад Стеванов, који опет беше изгубио 
ли, онда им је ова друга врста резерве, бар за прво време била од насушне потребе.{S} Вез резер 
ј се свачије право поштује.{S} Тако је, бар за први мах, изгледало.{S} Радич је био као један п 
 био бољи, кад си био као они.</p> <p>— Бар нисам био такав штетник.</p> <p>— Још си грђи био!< 
 донео поган сапун, Бог би те видео, да бар оперем кошуље и шамије.</p> <p>- Ама понео сам ја и 
 не хтели, не можете срцу одолети, а да бар једну искру поште не одате српској породичној задру 
бор људи за задругу</hi>.{S} Него да је бар да пречистимо сами са собом.{S} Јер може бити да се 
.{S} То мора најпре да кошта.{S} Али се бар после може да ужива царски.</p> <p>— Нека кошта, ка 
е ту!{S} Већ су му се морали повињавати бар притворно док се не извуку из његових канџи.{S} И т 
I.</head> <p>Требало је Радичу сачекати бар четрдесет дана од смрти Јагликине, па онда венчати  
 иду, куд који хоће.{S} Само ћеш морати бар једнога да задржиш код себе.{S} Ја мислим најбоље Ж 
 једну невољу дуг.</p> <p>Радичевићи су бар тако урадили.{S} Они су лепо били смислили, ако им  
адити неки посао заједнички.{S} Тако су бар васпитавани на својим политичким зборовима!{S} У то 
 па ако те снађе и тамо неко зло, нећеш бар ни жалити, с паметним си људима, — говори му Станој 
оликовало једном попу и учитељу да седе барабар са оваквим људима који се овако бенаве и зевају 
змири са Радичем.{S} Једно добро прасе, бардак ракије, а Бога ми и пет дуката на погачи, направ 
изненадне оброке...{S} А ракија направи бару испод раскомаданог ибрика.{S} Жене привикаше опет. 
ан разборави зашто му о свадби ни један батак не принеше пред госте.{S} Па кад заковитла онај к 
ном пун ибрик ракије, а у Миленином два батака и два крилета од печене ћурке.</p> <p>Сад се Жив 
ове људе, што цео свет знају научити, а батали Кузмана, није он дошао за наше црне очи овде, ве 
вакојаких људи по свету.</p> <p>— Па ти батали сад да нагађаш шта ће бити после сто година, но  
он довео Станојку кад се женио, а друго батали, — рече Пера смејући се.</p> <p>Сви прскоше у см 
 можете опет певати, као и пре.{S} Зато баталимо те брижне разговоре, него да окренемо на песму 
ишта!{S} У мах за њим полетеше и кокош, батаци ћурећи и ибрик <pb n="47" /> с ракијом.{S} Псета 
 Него потражише још неке накнаде за оне батине што су их повукле од својих мужева.</p> <p>То се 
и коња, али коњ поче да подскакује и да баца чивтета.{S} Стеван му олабави узду и пусти га да т 
се само он чује, разјапио вилице, па се баца дрвљем и камењем на све власти у земљи.{S} А прису 
досудио народу да осироти.{S} Кузман се баца дрвљем и камењем на господштину и великаше и док с 
исо за џаба!{S} Некјеме такој више! — и баци им кључеве на сто. — Еве ви кључеви от мијана па г 
р за народно кредитирање.{S} Први динар баци Пера, за њим поп-Јова и одједанпут зазвекеташе још 
ом, кад је она таква била, да би човек, бацивши само један поглед у њену унутрашњост, почевши о 
ш а ми радимо.</p> <p>- Добро, ја ћу да бацим кметство, само да буде мир.</p> <pb n="32" /> <p> 
амо да буде мир.</p> <pb n="32" /> <p>— Бацио га, не бацио, ја не могу више да останем тако...< 
е изазивало спор и неслогу.{S} Живан је бацио кметство, па је остављао и старешинство куће, сам 
ир.</p> <pb n="32" /> <p>— Бацио га, не бацио, ја не могу више да останем тако...</p> <p>— Ако  
ра.{S} Жена му спремаше вечеру, а он се бацио у дубоко размишљање и очајавање.{S} Наједанпут за 
ече их љутито учитељ-Пера. — Боље да га баците, него да га враћате.{S} То је срамота и брука: д 
ни понамешташе катанце на кошу, амбару, бачвари и ћилеру, одредише једнога за комесара, који ће 
домаћин и треба да га узме.</p> <p>— Е, баш кад ти је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не з 
 механи.</p> <p>— Е ако си нам показао, баш си нам показао!{S} И имате право и ти и поп што нас 
 мораш и ти, — придаде Живана.</p> <p>- Баш да не дам! — испречи се Станојка мало јачим гласом. 
мо ми за све криви — умеша се Невена. — Баш оно, вече кад нам је свекар умро, кавга је започела 
ослуша паметније људе од себе.</p> <p>— Баш зато што је добар и благородан, он баш и кад би хте 
та ово мирише... — рече Живан.</p> <p>— Баш на сапун мирише, — додаде Ненад, испљувајући једну  
и одавде, па се не познајете!?</p> <p>— Баш зато што се много познајемо, не можемо да се одабер 
и, где год улуче прилику.</p> <p>И тада баш кад су мислили да су потпуно готови са припремом за 
рош.</p> <p>— Ја у Београду.</p> <p>— Е баш да ми даш једну шаку тога семена да пробам.</p> <p> 
Невена окрену главу устрану.</p> <p>— Е баш си дрвендекаста, не идеш ми по вољи ни мало. </p> < 
 <p>— О „ћорава ти страна“!{S} То ми је баш мерак кад ми жене кажу „ћорава ти страва“!{S} Немој 
" /> породичне задруге.{S} Али је он је баш тога дана запазио оно, што му је осведочило узалудн 
 у божанство, не попушта лако.{S} То је баш и заваравало поп-Јову и учитељ-Перу, што су мислили 
и да оставимо случају.</p> <p>— А то је баш најгоре, што главну ствар остављамо случају: <hi>Из 
е, не могу се поделити.</p> <p>— Е није баш то, него су нашу кавгу само жене сачиниле. — умеша  
нем добро сам, како сте ми ви, али није баш понајбоље.</p> <p>— Ти радиш, никако не стојиш? — р 
 лакше пресећи.</p> <p>— Па лепо, ја би баш за вашу љубав пробао једанпут да орем тим плугом, а 
 њих и они су од мене живели, а ви мени баш не дате да живим!</p> <p>— Живи брате, ко ти брани, 
 Баш зато што је добар и благородан, он баш и кад би хтео, не би умео јавити се као протест про 
аслих не пођоше у сусрет и деца.{S} Јер баш кад сваком изгледаше да ће пребацивања и заједљива  
 огради седети, а нећеш се ти сам у њој башкарити!</p> <p>— Напоље из куће Цигани једни! — рикн 
ди воћем.{S} Те су његов чаир и школска башта изгледали у селу као две <hi>оазе</hi> у пустињи  
и себи за корист.{S} Пера уреди школску башту, као рај, а поп-Јова пренесе из ње у свој врт, св 
ући да донесе радницима ужину.</p> <p>— Бе’шале шта си наумила за оно што си рекла?</p> <p>— Шт 
е, као овце од вука!</p> <p>— Не би они бегали да нисте вас двојица дошли.{S} Јер ја сам живео  
ди, мало жене салетеше Станојку, да као бегуница улети у кућу, која још мирише на подушје.{S} А 
е са пријатељем и умолити попа да венча бегуницу.{S} Али комшије, жељне пијанке, салетеше Стано 
радим то и патим, — одговори му Ненад с беде.</p> <p>— Немој више да патиш, но слушај ме да ти  
нов. — рече Кузман, правећи се пријатељ беднима.</p> <p>— Да је и мој брат ја га не би погледао 
џију, па ено га сад седи у бурдељу, као бежанац, — додаје један чича из доњега краја трпезе.</p 
} Настаде вика и журба, као да ће сви у бежанију!</p> <p>У Живанином ковчегу нађоше пола гибани 
х вратимо, ако они хоће, ал они, видиш, беже од тебе, као овце од вука!</p> <p>— Не би они бега 
<p>— Како да живим, кад сад нема онога, без чега ја не могу живети.</p> <p>— Чега нема?</p> <p> 
осио и упоређивао је са кошницом пчела, без обзира на то да и пчеле имају својих: крадљивица, з 
 да води, већ треба да мисли и о ономе, без чега не може да живи.{S} Мало по мало, па се такви  
лугу како зачас истера неколико бразди, без икакве вике и муке.</p> <p>— А ми у дрвењак упрегне 
 се <pb n="103" /> одмах за тим успеси, без икаквих тешкоћа, почели низати као ђердани...</p> < 
 плуговима, који крижају земљу као сир, без великог запона и отпора.{S} Једновремено дахнуше и  
едини од њих Урош, беше дошао на савет, без ичијега позива учитељу и попу.{S} Управо, то беше ј 
 свима нама подједнако мила и драга.{S} Без обзира на наше партијске подвојености, ми је подјед 
ла та реч у душама браће Радичевића.{S} Без обзира на Живана и Живану, као родитеље, сви су се  
 То су га испратили они што траже хлеба без мотике — додаде један.</p> <p>— Немојте тако, људи, 
ј ми ти нешто што ће да ми донесе хлеба без мотике, а плуг ја не тражим бољи од мојега дрвењака 
лике паре?</p> <p>— Ја тако рачунам, да без рада нема зараде.</p> <p>— Е, мој брате, не знаш ти 
ужној вароши, те им испаде могућност да без мало сви оду на тај конгрес.</p> <p>Ова задружна ра 
} Није чудо, што сад једна домаћица има без мало онолико пасуља, брашна, јаја и пилића, колико  
д виде како се катанац отвара и затвара без кључа, чим га Кузман дотакне „Расковником.“</p> <p> 
ем док сам жива животом, оставио га Бог без очију!{S} Тек он ми, човек, није крив.{S} Нашао буд 
једнога џака.{S} Нити је пристао да иде без џака кући, ни да се враћа преко ћуприје да га тражи 
етну опет један белај, да им никад није без бриге и главобоље.{S} Јер посао, који су они започе 
те му окопаше сав кукуруз, да не остане без летине.{S} То је задругарски и хрићански поступак!“ 
и кажњавати и гонити поједине задругаре без икаквог смисла и разлога, све у име власти и закона 
ења и сва су успела да задругаре измире без даљега парничења.{S} Задруга је успела да учини кор 
ичке столице и треснула толико да му се без мало цело имање од тога распало.{S} Јер му је контр 
} Ту су тетке, ту стрине, ту ујне.{S} И без мало свака пијана, па с њима и домаћице пијане.</p> 
 ћемо јадни старост дочекати без пара и без имања!</p> <p>— Таква је наша судбина да пропаднемо 
рабуси пуну капу злата, а неко остане и без капе па чак и без главе.{S} Општа бујица захвати св 
лата, а неко остане и без капе па чак и без главе.{S} Општа бујица захвати све редове у свој вр 
„овако ради“, „онако поступај“ не вреди без примера.{S} Зато се постараше, те уредише по једно  
инске седнице држане често и бурно, али без икаквих корисних решавања.{S} Настало је једно такв 
 било од људи.{S} Јер кад су већ остали без резерве у радној снази, коју су у задрузи у изобиљу 
 он такве добросрећнике, који су остали без домаћице, па зато се и вајка.</p> <p>Кад сахранише  
.{S} Са чим ћемо јадни старост дочекати без пара и без имања!</p> <p>— Таква је наша судбина да 
ан дан у години, кад кућа не сме остати без бадњака и сламе, још тада би се пречистило између Ж 
обавестити шта је горе, дуг, или остати без стоке, па су једни испрезали из јарма ’ранитеље сво 
, да се на овој земљи не може ни живети без породичне задруге.{S} Зато се никад не обзираше на  
 његових канџи.{S} И то није могло бити без утицаја на културни точак, који су поп и учитељ поо 
грешним људима па неће ни њега оставити без казне за његова дела.{S} А вас нека од сад умудри д 
ода са жабљаком избистрити и пречистити без покрета и оптицаја?</p> <p>— Онда, према томе, Ради 
арад Стевана.{S} Жао је било да се мучи без женске неге.{S} Увече припуцаше пушке и ујутру се в 
држимо један за другога, јер ето, један без другога никад не пијемо.</p> <p>— Боље би ти било д 
о точкови на колима, који не могу један без другога ићи, али не могу заједно ни <pb n="97" /> ј 
оста су га насејали.{S} Али то је рачун без пара.{S} Јер „ум за морем а смрт за вратом!“ Прве г 
 године, болешчине, па је народ остадао без рада и летине.{S} Зато ме сад страх од куповине леб 
му најтеже.{S} Тешко му је што је остао без друга, с ким је век вековао, а још му је теже, што  
нас појмити.{S} Па да не би човек остао без годижбине, треба да му притекнемо у помоћ.{S} Стога 
имаш одмене.</p> <p>— Не би ти ја седео без посла, па да ме вежеш!</p> <p>— А, шта си хтео то д 
/p> <p>— Па то је добро, ми смо и онако без волова.{S} А кад су ту поп и учитељ, ја рачунам да  
еш целу кућу!{S} Нећеш вала ни оволицно без мене узети, добро да знаш!{S} Начетворо ћемо је пре 
 на неки начин да се живи? — пита један безазлени слушалац у позадини.</p> <p>— Дабоме да може, 
 Радичевој.{S} Свака говораше са таквом безазленошћу и притворством, да јој се ни искра сумње н 
сти председничке, да се стара за пољску безбедност.</p> <pb n="62" /> <p>— Он је сигурно то сма 
 недеље светом.{S} Сад више Кузман није безбожник ко што је пре био, нити сматраше више цркву з 
родом.{S} Кад га поп укори за то његово безбожничко дело, он му рече:</p> <p>— Зар кад се у сну 
више започето чепркање по пасуљу сасвим безбрижно.</p> <p>Али их Стеван припуца шамарима, да се 
а врата, па с капом под мишицом стругну безобзирце, заборавивши да мете капу на главу.</p> <p>Ј 
во.{S} Јер су имали већ таквих неколико безуспешних почетака.{S} Те овај отишао тамо те онај он 
боким задовољством и поносом.{S} Његова бела брада и старачко румено лице зачињаваху допадљиво  
брани...</p> <p>— Ене га сад, шта збори белај!{S} Ама јела сам то на место леба!{S} Није било л 
ова и Пера, и оно се наметну опет један белај, да им никад није без бриге и главобоље.{S} Јер п 
 учитељ, они гракнуше од радости као на беле вране.{S} Одмах им уступише „прво“ место и упиљише 
ј Стеване, — рећиће Станојка, већ су те беле длаке прошарале, а ништа још ниси скунаторио ни за 
и.</p> <p>Браћа му не рекоше ни црне ни беле за изгубљене паре, пошто су то већ предвидели били 
крећући сапун у рукама. — Зато она носи беле шамије, што купује кришом сапун.{S} Чудим се за шт 
 Нигде се у свету не одузима девојачки „белег“.</p> <p>— Ти мораш! — кресну јој Ненад.</p> <p>— 
ати му Невена.</p> <p>- Бога ми ја мој „белег“ не дам никоме, па не знам кој да дође! — јави се 
!{S} Трговина му је страћила сав женин „белег“ и још га је увукла у замашан дуг.</p> <p>За све  
> <pb n="29" /> <p>— Оно ја имам женин „белег“ десет дуката, али не знам да ли ће то да стигне. 
ћао велике недаће, због онога женинога „белега“, који му је интерезирањем нарастао од десет на  
и док јој се приближи.{S} Поред ње нађе белегу, где је коњ зачепио у страну, уплашио се кад је  
згубио се у помрчини.{S} Пут се по мало белио, а њему се кожа јежила а капа подигла на врх глав 
јутру рано Кузман дође да се увери и на белом дану шта су накопали.{S} Па нађе црну земљу и кам 
барабар са оваквим људима који се овако бенаве и зевају пијани?</p> <p>— Не би никако било лепо 
МПАНО ИЗ „ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ“</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“ - АЦЕ М 
дени плуг.</p> <p>— Ето, послали нам из Београда нов хлеб, управо нов плуг, са којим се лакше д 
 <p>— Врати ти то, нека ору њиме они по Београду, што су га послали.</p> <pb n="13" /> <p>Наста 
ме од ње? - пита га Урош.</p> <p>— Ја у Београду.</p> <p>— Е баш да ми даш једну шаку тога семе 
Паризу, шта у Бечу, <pb n="76" /> шта у Београду и колико је подвоз за њу плаћен до Ораовца, ал 
еких година пасуљ једва дотраје до нове бербе, зашто кукуруз у кошу нагло силази на ниже, зашто 
/p> <p>— А не, не, паре се не једу него берићет.{S} Човеку и није задатак да ствара велике паре 
 редом кола крчала под великим товарима берићета.{S} Али пете и шесте године поче из ње да изби 
с на те путеве за прогон стоке и пренос берићета.{S} Али смо после измењали земљу са суседима,  
мотику, а не само плуг, па и кишу, па и берићетну годину.</p> <p>— Добро, онда посеј на пут кук 
седе.{S} Кад обреди разговор о времену, берићету и још којечему, он изјави разлог ради кога је  
пају, други жању, трећи косе, а четврти беру сено и дену стогове.{S} Лаки поветарац посети их п 
но и изађоше из цркве задовољни поповом беседом.{S} Затим нагрнуше ону земљу у рупу и заравнише 
 попе на амвон и свечаним гласом отпоче беседу:</p> <pb n="81" /> <p>„Прекрстите се и спомените 
годину дана траћили време у бесциљним и бескорисним трзавицама.{S} Беше приређен конгрес земљор 
певао, — рече Станојка озбиљније. — Док бесмо у задрузи кавга и несрећа сваког дана, кад се под 
е једном спасете тих вечитих зађевица и беспокојстава.</p> <p>— А, не, не, не дам ја да се деле 
е.{S} Настадоше бурни дани, дани борбе, беспокојства и омразе, гоњења и освете.{S} Људи се пром 
шци, што су годину дана траћили време у бесциљним и бескорисним трзавицама.{S} Беше приређен ко 
.</p> <p>— Оставите се људи, зар сам ја бећар да певам бећарске песме под седом главом — брани  
вите се људи, зар сам ја бећар да певам бећарске песме под седом главом — брани се Стеван.</p>  
неко време!{S} Јер обећања тих друштава беху много примамљивија од земљорадничких задруга.{S} С 
их људи, све првих домаћина, међ којима беху поп и учитељ.{S} Стали у круг и гледају нешто.{S}  
 вароши стигоше га једна кола, у којима беху нека господа.{S} За њима јураше на коњу један писа 
</p> <p>И једне вечери кад они највећма беху загаламили по свом обичају лупи неко на капију.{S} 
.{S} Сви планови, које он и учитељ-Пера беху спремили за препорођавање народа, одлетеше као да  
њему гвоздени плуг и детелина попова не беху излапели из главе, и после толиких ломњава и окрша 
дна другој приближаваху.{S} Сад више не беху једна другој досадне, као пре, могу јести шта која 
е још у ноћном затишју.{S} Ни дућани не беху још отворени, а камо ли среска канцеларија.</p> <p 
е{S} Стока, справе и земаљски производи беху распоређени у дворишту.{S} Сваком госту објашњавах 
азак због наплате пореза.</p> <p>Остали беху загрејали „ђем“ и добро загаламили.{S} Кад наиђе п 
ли Радичевиће да им саопште решење, они беху позвали и остале задругаре, ради једнога задругарс 
им задружним питањима.</p> <p>Задругари беху сви у новом оделу.{S} И цело њихово питомо и мирољ 
Прође то лето, дође зима.{S} Радичевићи беху решили да преко зиме угоје волове.{S} Зато је дома 
9091_C1.8"> <head>VIII.</head> <p>Орачи беху пошли из њиве још за сунца.{S} Стеван застаде поза 
, после мене месечеве.</p> <p>Леп ручак беху спремиле жене.{S} А још лепши растанак беше приред 
ај нов живот са сином и снахом, који му беху сад добродошли за потпору и одмену.{S} Јер га село 
аре као незван гост на славу.</p> <p>Ту беху поп-Јова и учитељ-Пера и још неколико задругара, с 
 <p>— Оди ти Мићо да будеш фабрикант из Беча.</p> <p>Мића се насмеја и скочи на ону тројицу.{S} 
ава, шта кошта та ствар у Паризу, шта у Бечу, <pb n="76" /> шта у Београду и колико је подвоз з 
били сваку наду.{S} Једини од њих Урош, беше дошао на савет, без ичијега позива учитељу и попу. 
 бесциљним и бескорисним трзавицама.{S} Беше приређен конгрес земљорадничких задруга у њиховој  
де он сам са троје деце!{S} А како тада беше јек највећега рада у пољу, то се његови задругари  
его попа и учитеља.</p> <p>Жена му Анђа беше као поручена за његов посао.{S} Меси хлеб, готови  
19091_C1.7"> <head>VII</head> <p>Невена беше дотле поразбуђивала децу, упутила их за стоком и н 
смедеревском округу.{S} Јер учитељ-Пера беше један од оних учитеља, код кога је та идеја највећ 
здржљивости пред старијим, овога вечера беше неочекивано изостављен.{S} Сваки говораше оно што  
а, која после даноноћне галаме и немира беше читав пораз овим немирним душама, које сеђаху на т 
чераху, сем Радича, који се још изјутра беше пожалио Невени да му нешто није добро, и ако ни це 
{S} Јер тај први звекет једнога новчића беше поклич и трубни знак свима осиротелим и клонулим з 
ад свештеник крстио.{S} Боже мој, какав беше твој отад онда, домаћиновање његово причаћу док са 
а доцкан, замркну на сред пута.{S} Снег беше толико навејао, да се само могло ићи пртином.{S} А 
ота!...</p> <p>У недељу ђурђевску Ненад беше одредио крштење својега детета.{S} Дивна прилика д 
раћом.</p> <p>Трећега јутра, кад се све беше рашчистило од свадбе настаде надугачко и нашироко  
из цркве и не нађоше никога у школи, не беше им право.{S} Јер су имали већ таквих неколико безу 
оговорио против Живана.{S} И само да не беше тако значајан дан у години, кад кућа не сме остати 
оге у кући.</p> <p>Али Стевану ни то не беше доста.{S} Он сматраше да је Живану много и то што  
1_C3.4"> <head>IV.</head> <p>У школу не беше још нико дошао, сем што беше Милена Урошева долази 
дете.{S} У овом тренутку Станојка му не беше жена, већ његова мајка Јаглика, чијим се саветима  
пљесну по устима Невену, која се још не беше зауставила од лармања.</p> <p>Поп-Јова дође са учи 
икако било лепо.{S} Али и ти чини ми се беше онда с нама?</p> <p>— Били смо и ја и поп, али кад 
штеничку достојанственост.{S} Стеван се беше распричао о неким својим доживљајима, <pb n="106"  
 га за по штогод припита.{S} Једно вече беше дошао уморан с рада, па се спустио на траву пред к 
е, поп-Јова, позва госте на ручак, који беше постављен испод једне липе.</p> <p>Жене задругарск 
дима донети велике добити.{S} Онај који беше богат надаше се да му партија још донесе.{S} А она 
а му партија још донесе.{S} А онај који беше сиромах надаше се да га партија спасе.{S} Али та у 
расположење за свађу и раздор.{S} Сваки беше осетљив, замерљив, непопустљив и уопште готов да и 
 на приче и слутње његове.{S} Јер сваки беше заузет својом тишњом и смером, који му не даваше д 
 и камење.{S} Али му то камење у гомили беше загонетка.</p> <p>А том чепркању нађе једен земљан 
рачуне кући, и кад их Урош, који једини беше писмен, прочита пред свима у кући, поражене <pb n= 
продужи пут певајући.{S} Кад стиже кући беше превалила ноћ.</p> <p>— Шта учини забога, мишљах п 
 спремиле жене.{S} А још лепши растанак беше приредио Живан.{S} Кад поседаше сви око софре, Жив 
 се све то кришом од Кузмана, који увек беше у послу и пазару са сељацима.</p> <p>Дође човек да 
} Радич оде у судницу.{S} Пред судницом беше прилично сакупљених људи, све првих домаћина, међ  
 главе, дан њихова растанка.{S} Тај дан беше „млади“ понедеоник, после мене месечеве.</p> <p>Ле 
p>То се обелоданило случајно.{S} Кузман беше банкротирао.{S} И кад му је вршен попис, Живан је  
ом.{S} Она га бишташе по глави, коју он беше положио на њено крило, па тако разговараху брижно  
т се помешаше неколико узвика.{S} Сапун беше загонетка свима.{S} Јер Невена није видела кад је  
 Стеван се опреми једнога дана, па како беше снег, упреже у саоне волове и оде у варош за мекињ 
ружи пиле Кузману да га закоље, али оно беше већ мртво од силнога стезања.{S} Почеше да се мува 
га позива учитељу и попу.{S} Управо, то беше један сусрет на путу између њега и њих.{S} Јер њем 
 погледе у капију, ко ће то бити.{S} То беше Дамњан, њихов најближи и најбољи комшија.{S} Дође  
 срећу њихову а на несрећу Кузманову то беше цела-целцета истина.</p> <p>Дођоше поп и учитељ.{S 
У школу не беше још нико дошао, сем што беше Милена Урошева долазила код учитељке и обавестила  
еће подсеца.{S} И овога пута, таман што беше повадио нож из појаса да сече, а неко викну иза пл 
</hi>!... чу се пад Стеванов, који опет беше изгубио равнотежу и љоснуо о земљу.</p> <p>Коњ одј 
 га партија спасе.{S} Али та узрујаност беше као и рат, где неко заграбуси пуну капу злата, а н 
адич, са снахама и другим рођакама, већ беше на гробу Јагликином, сав обливен сузама, јецаше ка 
жње дрво да се склоне од кише, која већ беше почела да прска.</p> <p>Убрзо обори пљусак и они с 
прво своје њиве, за Стевана и Уроша већ беше доцкан.{S} Те им њиве омашише с родом тога лета.{S 
жена на исцелење.{S} А Кузман дотле већ беше наместио у оној рупи једну стару икону, крст и пос 
ту Радичевом, у чијем прочељу Радич већ беше засео у своју наслоњачу и примаше рапорт од својих 
ај њиве и спусти торбу поред себе, коју беше понео кући да донесе радницима ужину.</p> <p>— Бе’ 
 па чисто не мога да изговори реч, коју беше изустио.</p> <p>— Јеси ли ти чуо за некога <hi>Цар 
 Радич и покри кошницу рогозом, која му беше откривена.</p> <p>— Право кажеш, — рече Пера. — Ов 
ели за кратко време својега рада.{S} Ту беше и Кузман, који је целога дана слушао шта је се гов 
е поједе ни два залогаја људски, јер их беше обузела нека необична туга и нервоза.</p> <p>По ру 
дну молитву својој судбини, дотле Радич беше заподенуо читав конгрес са својим пчелама.{S} А он 
у и пожури пешице у варош.</p> <p>Варош беше још у ноћном затишју.{S} Ни дућани не беху још отв 
 сродио с оним, што зна и има?</p> <p>— Би, кад би му се разложило.</p> <p>— Вараш се, предложи 
таквом кућом, кад је она таква била, да би човек, бацивши само један поглед у њену унутрашњост, 
ници и министри припиревку код мене, да би ме запамтили који сам ја!{S} Прво би побио сву госпо 
обио уз жену једну њивицу као мираз, да би могао поред трговине и мало земље радити.{S} А ношњу 
озден плуг морао зарђати и пропасти, да би припремио земљиште будућим гвозденим плуговима у том 
ди својствено, да неко пропада зато, да би се на његовим рушевинама други подигао.{S} Од толики 
а то измајсторисао ту слогу братску, да би браћа за њега радила“, он никако не престајаше са св 
 радили, сад морају радити сви!{S} А да би те уверио да тога има и код животиња оди да видиш шт 
времена, рада и народне помоћи.{S} А да би народ прихватио ту намеру, требало га је на зборовим 
асачка око кметова и посланика.{S} И да би се народ научио сам собом управљати, морао се прво з 
 криви њих за све недаће, али налази да би се могли спасти, кад би послушали савете паметнијих  
од смрти очеве и шта је све он чинио да би одржао задругу, па није ништа успео.</p> <p>— Е, онд 
ради оно, што јој до руке дође, само да би што бољу успомену оставила о себи код јетрва.</p> <p 
е пристао да не буде више кмет, само да би било задруге и слоге у кући.</p> <p>Али Стевану ни т 
 заталасалом водом.{S} Зар ти мислиш да би било Српскога Устанка да су сви Срби били као Радич? 
ме остати без бадњака и сламе, још тада би се пречистило између Живана и Стевана ко ће бити дом 
каже жена, — рече Пера, Јови, — а можда би се она у самоћи показала много кориснија него у задр 
 ја сам председник општине“.{S} И можда би нешто и нахудио задрузи да је остао лојалан према за 
{S} Изусти још коју да проговори, ваљда би хтео рећи: „да идем да кажем то Станојки“, али га за 
/p> <p>— Е, кад би нам то учинили, онда би ви били богови на земљи.</p> <p>— Остави ти Бога, Бо 
аш да их бијеш за то?</p> <p>— Море, ја би их побио, да су моја!{S} То нису деца, то су антрзи! 
е и лакше пресећи.</p> <p>— Па лепо, ја би баш за вашу љубав пробао једанпут да орем тим плугом 
у породичну задругу, — рече Живан. — Ја би се вала пре потурчио но што би се вратио поново с бр 
{S} Моли Бога што је то ваша кућа, а ја би јој показао који сам ја!{S} Јер ја слабо женама води 
 испасти.</p> <pb n="57" /> <p>- Ада ја би узео, но да л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево каква  
учитељ. — Таквога доброга домаћина и ја би слушао.</p> <p>— Али моју Јаглику не могу никад забо 
p>— Ама лако ће се они поделити, али ја би желео да до тога не дође. — попусти поп-Јова. — Сто  
, ни новчану, ни сточну, ни житну, која би им одстранила сваки изненадни препад, било с неба, б 
и сајбије над нама.</p> <p>— Вала, моја би те мајка обема рукама прихватила.{S} Иначе је изнемо 
е било једнога повећега забрана, отишла би му и кућа.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
п-Јова гордо и усхићено.</p> <p>— Збиља би добро било да одемо сви овако до попове детелине, —  
 да је тамо „горе“ ко што треба, и нама би било боље, — одговори му један оближњи пред њим.</p> 
Видели су негде такве добре плугове, па би желели да и наш народ оре њима.</p> <p>— А мора ли т 
а!{S} Прво би побио сву господштину, па би онда сиротињи раздао земљу и паре да живи....“</p> < 
д сам дошао затекао сам те да певаш, па би желео и кад пођем да ме с песмом испратиш.{S} Твоја  
да не товаре више намет на народ.{S} Па би онда позвао једнога гољу да буде посланик, јер он зн 
ставили да и даље пропадате, ко зна шта би од вас било.</p> <p>— Мани се попе не помињи то, ако 
и, ал дручији њихов рад</hi>.{S} Па шта би више ми могли пожелети од њих, него то, што су нас п 
ога његовога поступања.</p> <p>— Па шта би добили с тим?</p> <p>— Добили би сатисфакцију!</p> < 
вена.{S} - Да си донео поган сапун, Бог би те видео, да бар оперем кошуље и шамије.</p> <p>- Ам 
Живан.{S} Да је добро имати брата и Бог би га имао.</p> <p>— Па, лепо, поделили сте се и шта им 
редит у овој нужди сад.</p> <p>— Е, кад би нам то учинили, онда би ви били богови на земљи.</p> 
с оним, што зна и има?</p> <p>— Би, кад би му се разложило.</p> <p>— Вараш се, предложи му ма и 
, али налази да би се могли спасти, кад би послушали савете паметнијих од себе.{S} Дамњан вели  
је и мој брат ја га не би погледао, кад би оволику порезу дуговао!</p> <p>— Иди Шиљо, зовни Уро 
нема.{S} Благо би нашој земљи било, кад би њени сви овакви људи били.</p> <p>— Тешко би нашој з 
/p> <p>— Тешко би нашој земљи било, кад би јој сви људи били као Радич — одврати Пера сасвим ра 
је слушао и <pb n="38" /> ћутао.{S} Кад би увече Живан уђе љутит у кућу и повуче се са својим т 
еба добар темељ поставити.</p> <p>— Кад би то могло некако „политички“ да се изведе.{S} Замисли 
— придаде Урош.</p> <p>— Јес’, јес’ кад би то могли! — довикује Невена</p> <p>— Пробајте само!  
садашњости, а не о прошлости“.{S} А кад би још хтела рећи коју о његовој, <pb n="7" /> женидби, 
и да их погледаш.</p> <p>— Море, ја кад би им судио, они би ме добро запамтили! — не попушта Ст 
, јер он зна шта је сиротиња.{S} Ја кад би био краљ играли би посланици и министри припиревку к 
д је он рђав?</p> <p>— Св. Сава сад кад би устао, он би први тражио гвоздене плугове, јер се он 
што је добар и благородан, он баш и кад би хтео, не би умео јавити се као протест против постој 
те земље и стоке?</p> <p>— Могао би кад би нашао неке велике паре или ископао из земље.</p> <p> 
ао где ти је глава од послова, само кад би хтео.{S} Не треба да идемо далеко, да пођемо од твог 
га!</p> <p>— Боље је дабоме!{S} Јер кад би сви људи били богати, не би знали за муку и невољу.< 
њим.{S} И тамо га затворише.</p> <p>Кад би у подне пандур га пусти да иде кући, с напоменом да  
 погођене!{S} Наста тајац.{S} Браћи сад би јасно, откуда од неких година пасуљ једва дотраје до 
ниште.{S} Док једва одвргоше.{S} До сад би стигли на род, да нису рушени.{S} И то је једна од н 
 осуђује, све редом грди, да мислите, е би се ухватио за го нож.{S} Али он то чини само по трња 
оји високо облеће над њима и мотри, где би дограбио плен.{S} А тек покаткад захори се глас по н 
 нема посланика и министара, а тамо где би га могли они чути, он и не привирује.{S} Тако ћете г 
о протест против постојећег стања, које би требало изменити.{S} Он би само показао ревност за о 
 другога никад не пијемо.</p> <p>— Боље би ти било да ти оставиш ракију — рече поп.</p> <p>— Ак 
 Јер кад тај народ не би постојао, коме би ти држао дућан?</p> <p>— Али од мене живе моји повер 
а углед.</p> <p>— За ракију, одиста, не би требало да је пијемо, али кад ми зими изнесу грејани 
{S} Јер кад би сви људи били богати, не би знали за муку и невољу.</p> <p>— И ти си ваљда због  
живим сама са мојим човеком и децом, не би жалила одмах да умрем!{S} Толико ми је огрдио живот  
 <p>— Ја сам видео и да нисам видео, не би ти причао.{S} Али зашто да може да буде штедионица у 
 и благородан, он баш и кад би хтео, не би умео јавити се као протест против постојећег стања,  
— питају га сељаци „Боже сачувај!{S} Не би више у њу пустио плуг, па да ми роди не знам шта!{S} 
дужио дуг свој из општинске касе.{S} Не би ни било лепо да му се као председнику општине продај 
p>—- „Боже сачувај! — брани се он, — не би ти ја ту пару узео, па леба да немам! зар ја од моје 
 од тебе, као овце од вука!</p> <p>— Не би они бегали да нисте вас двојица дошли.{S} Јер ја сам 
 Али не мораш, имаш одмене.</p> <p>— Не би ти ја седео без посла, па да ме вежеш!</p> <p>— А, ш 
p> <p>— То је Живанов брат.</p> <p>— Не би требало њега дирати, пошто је брат Живанов. — рече К 
ако бенаве и зевају пијани?</p> <p>— Не би никако било лепо.{S} Али и ти чини ми се беше онда с 
има.</p> <p>— Да је и мој брат ја га не би погледао, кад би оволику порезу дуговао!</p> <p>— Ид 
ради.{S} Ти имаш да радиш толико, да не би знао где ти је глава од послова, само кад би хтео.{S 
упуте народ економном опорављању, да не би наступио крах који му је већ био на прагу.{S} Та теж 
можете боље од нас појмити.{S} Па да не би човек остао без годижбине, треба да му притекнемо у  
а и Ненада да им изору за кукуруз да не би прошло време.{S} Али они док поораше прво своје њиве 
кнуо на волове и претрчао жмурећи да не би видео „караконџулу“.{S} И таман хтеде да запева од р 
но потреби за годину дана.</p> <p>Да не би више упадали у дуг зарад хране Радичевићи проширише  
вите у раду.{S} Зар ви мислите Ненад не би могао добијати више прихода од ове исте земље и сток 
е зарад народа.{S} Јер кад тај народ не би постојао, коме би ти држао дућан?</p> <p>— Али од ме 
 пропада други се уздиже.{S} А да се не би то пропадање продужило, земљорадничке задруге су дош 
и.{S} Препорођај народни друкчије се не би могао ни извршити.</p> <p>— Али ко да изврши тај пре 
вољства и усхићења.</p> <p>А ко се и не би усхићавао таквом кућом, кад је она таква била, да би 
а <pb n="5" /> другој...{S} А како и не би, кад су га оне њене црне и заносне очи погодиле поср 
ло ватреније, — да је добар плуг, ви не би побегли од њега, но би орали ка’ и други људи.</p> < 
ам те убила, што си био мој.{S} И ти не би такао ову децу, да су твоја.{S} А овако ка’ велиш ту 
ворио би их у једну бајбукану, па им не би дао двадесет и четири сата да окусе леб да виде шта  
ди, да им даш целу штедионицу, па им не би помогао.</p> <p>— Не треба њима туђа штедионица.{S}  
окушавамо и не успевамо.{S} А све то не би било, да није овога несрећнога Кузмана.{S} Он их је  
ад си због народа отворио дућан, што не би сад пристао да га због народа затвориш?</p> <p>— А о 
дан за другога да не падну.{S} А што не би и ви тако чинили?</p> <p>— Ми се држимо један за дру 
да ми је да сам те данас тревио, друкче би ти испричао, ово што ћу ти сад казати.{S} Ти знаш да 
10" /> био нула.{S} Он би био тај, који би се први успротивио свакој промени садашњега стања.{S 
 стање, у коме се сада налази?{S} Да ли би усвојио Радич нове начине земљорадње и уопште нове к 
о с вама да седимо и пијемо.{S} А да ли би то доликовало једном попу и учитељу да седе барабар  
ра у једном таквом разговору. — А да ли би лепо било од нас да гледамо равнодушно како наш наро 
х, — уздахну поп-Јова.</p> <p>— А да ли би му се могли набавити они делови, што су му покрађени 
 сиротиња.{S} Ја кад би био краљ играли би посланици и министри припиревку код мене, да би ме з 
Па шта би добили с тим?</p> <p>— Добили би сатисфакцију!</p> <p>- Зар ово није сатисфакција, ка 
у. — Да ми је да им ја судим, запамтили би ме они добро! затворио би их у једну бајбукану, па и 
ежа ствар.</p> <p>— Да су то крушке, ми би их лако одабрали, него су људи, па им се тешко замер 
</p> <p>— Море, ја кад би им судио, они би ме добро запамтили! — не попушта Стеван од свога зан 
има, како треба да живе.</p> <p>- А, ти би то као хтео да се ми вратимо у породичну задругу, —  
стане ваздушне промаје кроз васиону, ти би посрнуо под притиском сунчаним.{S} Али ратари, навик 
 да их је цео народ послушао, резултати би друкчији били.{S} Новим идејама и није циљ да их одм 
 „И да смо још остали у задрузи, на тој би мери остали, ни бољи, ни гори.“ „Пре смо имали четир 
сусрећеш?</p> <p>— Боже сачувај!{S} Чак би ти и џабе венчао сина зарад онога плуга.</p> <p>— Ам 
} Ти лепо разумеваш те ствари и с тобом би се могло радити.</p> <p>— Ама кажи ти мени откуд Крс 
е за мене послат, него за вас.{S} Таман би то лепо било, да ја узмем плуг што га је држава посл 
не и унапређења, према духу времена, он би <pb n="10" /> био нула.{S} Он би био тај, који би се 
</p> <p>— Св. Сава сад кад би устао, он би први тражио гвоздене плугове, јер се он ни онда није 
на, он би <pb n="10" /> био нула.{S} Он би био тај, који би се први успротивио свакој промени с 
о свакој промени садашњега стања.{S} Он би ти био највећи камен спотицања за такво предузеће, и 
 стања, које би требало изменити.{S} Он би само показао ревност за одржање стања, које је затек 
 ове исте земље и стоке?</p> <p>— Могао би кад би нашао неке велике паре или ископао из земље.< 
} Јер посао, који су они започели могао би да тече правилно и напредно само са људима зрелих по 
и не скидаху очију с њега.</p> <p>И ово би вече прошло као и многе друге вечери, да овој готово 
да би ме запамтили који сам ја!{S} Прво би побио сву господштину, па би онда сиротињи раздао зе 
оба, ни пакости код њега нема.{S} Благо би нашој земљи било, кад би њени сви овакви људи били.< 
 су га цео украли, па с њим орали, радо би им опростио тај грех, — уздахну поп-Јова.</p> <p>— А 
— А, није то, да није овога Кузмана био би ти други.{S} Јер такав је живот нашега сељака био, д 
им, запамтили би ме они добро! затворио би их у једну бајбукану, па им не би дао двадесет и чет 
 се дигне, а ви тражите да мрете, и ако би могли да живите рече Пера.</p> <p>— Како ћемо да жив 
 — пита га Пера.</p> <p>— Па, сад, како би ти казао.. и то није сваке године једнако... замисли 
е више видео него што је очекивао, како би желео да задругари остану и даље тако ревносни у изв 
деде цар Немање благо“.</p> <p>— А како би се могло пронаћи то благо?</p> <p>— Па, да видиш, то 
>— Ја то и не тражим, него говорим како би се могло народу помоћи.</p> <p>— Видим, видим ја шта 
л никад да се помогнемо.{S} Него колико би теби требало зајма највише?{S} Нашао сам паре са јев 
ни сви овакви људи били.</p> <p>— Тешко би нашој земљи било, кад би јој сви људи били као Радич 
тиним интересом.</p> <p>— Па... требало би ми, ти већ знаш, за порез пет дуката и за жито што с 
друзи с браћом.{S} А после тога требало би ти нешто пара за тај посао.</p> <pb n="29" /> <p>— О 
 ти поређам све моје потрчице, досадило би ти се, а камо ли да их одриваш свакога дана у Бога!< 
о Кузман. — Да вам ја нисам био, отишло би вам свима имање.{S} Јер они хоће да упишу ваше имање 
у задрузи грђа робија не треба.{S} Само би ја молио тебе и учитеља да ви нас као паметни и учев 
обар плуг, ви не би побегли од њега, но би орали ка’ и други људи.</p> <pb n="54" /> <p>— Па ми 
е, а да смо изнели чабар ракије, одавно би дошли, — рече љутито Пера.</p> <p>— Ја не знам да ли 
ишта, па да си човека убио код мене, то би ти било као у земљу закопано.{S} А ако кажеш другоме 
 предвиђен братским споразумом.{S} И то би тако трајало ко зна докле, да један од њих не упреде 
 радознало.</p> <p>- Исто онако као што би сте и ви могли.{S} Рецимо теби је нужда за новац да  
ера и Дамњан</hi>.{S} Али, пре него што би позвали Радичевиће да им саопште решење, они беху по 
ан. — Ја би се вала пре потурчио но што би се вратио поново с браћом да живим.</p> <p>— Не каже 
е састоји сав наш препорођај: место што би једни седели, а други за њих радили, сад морају ради 
ју о његовој, <pb n="7" /> женидби, зар би се разговор на другу руку окренуо.{S} Али се матери  
ти и слободан сточни испуст, одједанпут би пресечен тим решењем. „Сваки у свом атару да чува ст 
{S} Замисли устојалу воду и течну, коју би пре пио или бистру, која жубори, или ону, коју је по 
 друго можемо.</p> <p>— Па добро у чему би се ми требали изменити?</p> <p>— Хоћеш да почнемо пр 
ољим годинама на међусобна трвења, а ту би снагу могли употребити на неки кориснији посао да су 
 мора закржљати и мањкати.{S} Другачије бива са оном лејом, којој долази жива вода непрекидно.< 
а вода непрекидно.</p> <p>Тако ти нешто бива и са људима, који се задужују да прекрате извесне  
d="SRP19091_C2.3"> <head>III.</head> <p>Бива више пут, за време летњих жега и суша, да човек за 
ли да их целога века сунце греје и киша бије, и не осврћу се на ту досадну оморину, већ се разм 
страну и нададоше дреку...</p> <p>— Што бијеш децу!? — погледа га Јаглика попреко.</p> <p>— Зат 
е, ја ћу да покупим.{S} Зар мораш да их бијеш за то?</p> <p>— Море, ја би их побио, да су моја! 
орени, није излечена.{S} Смрт Радичева, била је само доза лека, која је привремено задржала рас 
оследњи час живота.{S} Кад је био дете, била му је редовна навика, да прво изгунђа па онда да п 
ам.</p> <p>— А што?</p> <p>— Ето, тако, била су зла времена, ратови, гладне године, болешчине,  
ва, а примамљива добит, у новом животу, била им је опредељена лична својина, која их је и изазв 
 дан оснивања земљорадничке задруге.{S} Била је недеља.{S} Јутро је освануло лепо у Бога.{S} По 
схићавао таквом кућом, кад је она таква била, да би човек, бацивши само један поглед у њену уну 
</p> <p>Ораовичка Земљорадничка Задруга била је такве среће да је на време отклонила све сметње 
и, — додаде Дамњан - прва нам је грешка била, што смо се изделили и осамили, друга, што смо сво 
а у напредовању свом, оно што је успела била, а све остало време у тој години морала је трошити 
или као Радич?{S} Турцима је добродошла била оваква скромна раја, која је погнула главу и гледа 
удо што је Окружна Штедионица принуђена била наплаћивати дуг од својих дужника егзекутивним пут 
p> <p>— Добро, судбина, а је ли судбина била нама да делимо кућу ноћас?</p> <p>— Судбина, јер д 
 то и учинише.{S} За два сата капела је била разваљена и иконе понешене у цркву.</p> <p>Али нут 
нђо, немамо шта више да лутамо, онде је била црква. — саопшти он Анђи и показа јој цреп.</p> <p 
и изазва општи смеј.</p> <p>— Док ми је била жива баба, — наставља Радич — били смо на време оп 
и га није осетио кад је пошао, пошто је била поноћ.{S} Стеван је обукао нове чакшире и гуњче, м 
ртог дана после смрти Јагликине, већ је била Станојка у кући Радичевој.{S} Мало људи, мало жене 
заборавити, — настави Радич. — Оно није била жена, већ муж као и ја и друг неизмеран.{S} Да дођ 
 све судбина.{S} Зар нашем царству није била судбина да пропадне на Косову.{S} Па тако и ми, љу 
 друга врста резерве, бар за прво време била од насушне потребе.{S} Вез резерве не оставља себе 
и, она ће се расплинути, као да није ни била.{S} Шта ћеш онда очекивати од таквога народа, који 
 морају умствовати и бринути, јер је то била дужност само једнога у кући — домаћина.{S} Поред т 
к побеђивала.{S} И Кузманова слутљивост била је привремена.{S} Све што је радио није му било ду 
реће године, јер та година није у стању била накнадити штете првих двеју.</p> <p>Међутим је инт 
н на другу руку — нити је на оном месту била црква, нити га ја уступам за цркву.{S} Оно је моја 
 са Стеваном и разговор о копању блага, биле су семке раздора које су дошле на готово и припрем 
су се толико ошумоглавиле, да су му сад биле готове за удицу...{S} То је у природи својствено,  
води.{S} Те „рибе“ које су и пре лутале биле, политичком узрујаношћу су се толико ошумоглавиле, 
све ишло журно и сложно, две су им куће биле готове за шест недеља.</p> <p>Док најпосле не дође 
и је била жива баба, — наставља Радич — били смо на време опрани и закрпљени и ја и синови ми н 
и чини ми се беше онда с нама?</p> <p>— Били смо и ја и поп, али кад смо видели шта ћете ви рад 
ајући опет слику.</p> <p>— О, тачно сте били такви.{S} Јер она справа не уме да лаже.</p> <p>—  
би било Српскога Устанка да су сви Срби били као Радич?{S} Турцима је добродошла била оваква ск 
>— Е, кад би нам то учинили, онда би ви били богови на земљи.</p> <p>— Остави ти Бога, Бог је Б 
земљи било, кад би њени сви овакви људи били.</p> <p>— Тешко би нашој земљи било, кад би јој св 
ма овде твоје?</p> <p>- Сви су ови људи били моји, па сте ми их ви преотели!</p> <p>— Па добро, 
 Боље је дабоме!{S} Јер кад би сви људи били богати, не би знали за муку и невољу.</p> <p>— И т 
и нашој земљи било, кад би јој сви људи били као Радич — одврати Пера сасвим равнодушно.</p> <p 
био порез некада, кад смо сви у задрузи били.</p> <p>— Две славе ме коштају 60 динара.</p> <p>— 
о народ послушао, резултати би друкчији били.{S} Новим идејама и није циљ да их одмах усвоји це 
убљене паре, пошто су то већ предвидели били, кад су видели самога коња да је дошао.</p> <miles 
, а они, који су још од јутра заквасили били, прибраше се опет за један сто, па наставише започ 
ођавање народа, одлетеше као да нису ни били.{S} Није више на реду био ни плуг, ни детелина, ни 
Ненад. — Требао си да нас тучеш док смо били млађи.{S} Ја одавно теби говорим:{S} Стеван је сам 
ићи су бар тако урадили.{S} Они су лепо били смислили, ако им роди шљивар, само ће ракијом одуж 
је још имао утицаја на људе, који су му били у џепу.{S} Јер ако су се већина њих ослободили обм 
м члановима друштва и оне људе, који су били штетни у сваком погледу.{S} И кад је тиме остварил 
 Обилића.</p> <p>— Е па, лепо, и они су били богати, и своје благо морали су некуда сакрити.{S} 
м о нашем народу.{S} Српски устаници су били одметници зато што су умели да гледају мало даље о 
један другога.{S} А већ поп и учитељ су били први међу званицама, као и Дамњан, комшија, Кузман 
на.{S} Поред тога, земља, стока и новац били су им свагда на расположењу у изобиљу.{S} Сад им ј 
ла сваки изненадни препад, било с неба, било од људи.{S} Јер кад су већ остали без резерве у ра 
и им одстранила сваки изненадни препад, било с неба, било од људи.{S} Јер кад су већ остали без 
 себи, после онога молебствија у цркви, било готово земљиште за идеју којој они траже места у О 
ака жена поен на свом образу било част, било укор за своју уредбу.{S} Ако је похвала, њој припа 
љевом и поповом позиву.{S} А то „важно“ било је ово:{S} 1) да се народ упише у партију, 2) да в 
викну поп-Јова јетко.{S} Кад је од њега било лепо да са нама онако нечовечно поступа, да гази и 
 дана једна другој прикажу шта је некад било, шта је која коју кад жацнула, све се понадувале,  
ењем, окренуше у такву слогу, да је сад било за сажаљење <pb n="49" /> што се морају делити.{S} 
чито држане за тај циљ.{S} А кад је све било готово и кад је заведен потрошачки одељак, онда је 
 је толико био <hi>разубеђен</hi> да је било готово немогуће вратити га на ону подухватљивост и 
ило док му је објавило рат, па после је било готово на све сударе с њим.{S} На позив општинске  
 је то учинила зарад Стевана.{S} Жао је било да се мучи без женске неге.{S} Увече припуцаше пуш 
.</p> <p>— А!.. сад се сећам.{S} Ово је било у мејани.</p> <pb n="82" /> <p>— Ето видиш, шта ви 
ли заражене људе партизанством тешко је било уверити о потреби неутралности политичке у задрузи 
невну вежбу Стевана и Уроша.{S} А то је било оно златно време у години кад сваки земљорадник ка 
се и домаћинства ратосиља.</p> <p>То је било у очи Божића.{S} Стеван као што га је Бог дао, цел 
препреденом човеку, као што је он, није било тешко наћи одушку за онај тренутак пред огорченим  
 Ама јела сам то на место леба!{S} Није било леба ни да се купи, ни да се узме на зајам.</p> <p 
 добру услугу и дебелу гозбу, тога није било на свадби Живановој.{S} Све су се жене устумарале  
 А ко је онда ослободио Србију, да није било оваквих Срба?</p> <p>— Ослободили су је људи живље 
То не може да буде никад!{S} Нигде није било у свету да синови буду браћа с оцем, већ отац је о 
 а што је најглавније, у селу више није било човека, који пијанчи раднога дана, који оре дрвења 
е.</p> <p>— Готово замало што и то није било. — одговори му Стеван зловољно. — Ти само чекаш на 
ма и у Радичевој кући.{S} Само што није било згоднога повода да се то испољи и избије на јавнос 
ко износи његово имање!{S} И да му није било једнога повећега забрана, отишла би му и кућа.</p> 
 <p>— Море, да си видео ти шта је после било, — рече Ненад.</p> <p>— Само смо дошли онда да вас 
на икону свака по пару.{S} Друге недеље било је <pb n="78" /> више жена.{S} И тако се њива Кузм 
ристао да не буде више кмет, само да би било задруге и слоге у кући.</p> <p>Али Стевану ни то н 
таласалом водом.{S} Зар ти мислиш да би било Српскога Устанка да су сви Срби били као Радич?{S} 
 је тамо „горе“ ко што треба, и нама би било боље, — одговори му један оближњи пред њим.</p> <p 
шавамо и не успевамо.{S} А све то не би било, да није овога несрећнога Кузмана.{S} Он их је сиг 
прављање о свему ономе што је на свадби било.</p> <p>— Убио вас Вог и Св. Аранђео дабогда! — по 
му је услишио молитву. „Грешних је људи било од вајкада, настави поп Јова али је правда увек по 
 код њега нема.{S} Благо би нашој земљи било, кад би њени сви овакви људи били.</p> <p>— Тешко  
уди били.</p> <p>— Тешко би нашој земљи било, кад би јој сви људи били као Радич — одврати Пера 
дуг свој из општинске касе.{S} Не би ни било лепо да му се као председнику општине продаје имањ 
да по четрдесет дуката, пошто је у кеси било сто и шесет дуката.</p> <p>И гурну пред сваког при 
га никад не пијемо.</p> <p>— Боље би ти било да ти оставиш ракију — рече поп.</p> <p>— Ако је ј 
па да си човека убио код мене, то би ти било као у земљу закопано.{S} А ако кажеш другоме, то н 
ом и који дугује Кузману; онда је право било да се такав успех крунише једном свечаношћу, која  
иља, Мића!{S} Шта је ово?{S} Где је ово било?</p> <p>— Сећај се... — рече Пера.</p> <p>— А!.. с 
 и зевају пијани?</p> <p>— Не би никако било лепо.{S} Али и ти чини ми се беше онда с нама?</p> 
 и Шиљом.</p> <p>Међутим, селу је тешко било док му је објавило рат, па после је било готово на 
<head>V.</head> <p>Одавно се поговарало било да на врховима земаљске управе не иде све као што  
уме да лаже.</p> <p>— А шта ти је стало било до тога да нас сликујеш.</p> <p>— Да вам покажем к 
ним, што им је у новом животу неопходно било, нису се постарали за резерву, ни новчану, ни сточ 
и српској будућности то није пробитачно било.</p> <p>— Ама то је друго питање, куд ти идеш дале 
ном таквом разговору. — А да ли би лепо било од нас да гледамо равнодушно како наш народ пропад 
ослат, него за вас.{S} Таман би то лепо било, да ја узмем плуг што га је држава послала народу. 
рдо и усхићено.</p> <p>— Збиља би добро било да одемо сви овако до попове детелине, — рече Пера 
е? — пита Пера.</p> <p>— Ево како је то било, — отпоче Живан, — кад смо се делили, ми смо остав 
 и даље пропадате, ко зна шта би од вас било.</p> <p>— Мани се попе не помињи то, ако Бога знаш 
кући.{S} Свака жена поен на свом образу било част, било укор за своју уредбу.{S} Ако је похвала 
привремена.{S} Све што је радио није му било дугога века.{S} Бог не остаје дужан грешним људима 
према духу времена, он би <pb n="10" /> био нула.{S} Он би био тај, који би се први успротивио  
едини.{S} Ето, у Ораовцу је „пострадао“ био једаред, па није хтео да иде из њега.{S} Служио је  
>— Он је радио мени о глави, кад сам ја био председник, па зато не могу никад да га волим!</p>  
ги.{S} Јер такав је живот нашега сељака био, да се Кузман морао уздићи поред његовога пропадања 
 <p>— А, није то, да није овога Кузмана био би ти други.{S} Јер такав је живот нашега сељака би 
>Један од таквих промућурних политичара био је Кузман.{S} Њему је партија повратила и радњу дућ 
ead> <p>Резултат тога плоднога договора био је овај: да се подигне задружни дом, у који ће моћи 
у пресео последњи час живота.{S} Кад је био дете, била му је редовна навика, да прво изгунђа па 
атом чекати порезника у механи, који је био заказао долазак због наплате пореза.</p> <p>Остали  
еси ли имао онда шоље у кући, кад ти је био жив отац?</p> <p>— Онда нисам имао ни тањире, а кам 
ез дајем 120 динара.{S} А толики нам је био порез некада, кад смо сви у задрузи били.</p> <p>—  
острмоглављено бравче.</p> <p>Стеван је био још из малена једно до зла Бога неразборито дериште 
ближи“ за то!</p> <p>Напротив, Живан је био обратне среће, њега је бујица шчепала са председнич 
о је неко осетити користи.{S} Кузман је био први и „најближи“ за то!</p> <p>Напротив, Живан је  
ок он нађе у њему што тражи.{S} А ко је био тај, који се није умео обзирати на осетљивост задру 
бар за први мах, изгледало.{S} Радич је био као један паметан владалац, који смишљено и правичн 
и стабилност куће Радичеве?{S} Радич је био први, коме је та заједница његове рођене деце лежал 
ише Кузман није безбожник ко што је пре био, нити сматраше више цркву за поповски дућан.</p> <p 
ер он зна шта је сиротиња.{S} Ја кад би био краљ играли би посланици и министри припиревку код  
 он би <pb n="10" /> био нула.{S} Он би био тај, који би се први успротивио свакој промени сада 
био такав штетник.</p> <p>— Још си грђи био!</p> <p>— А ти што ме ниси убила?</p> <p>— Нисам те 
ећ, а знам кад си се родио.{S} Ти си ми био прво дете, које сам онда као млад свештеник крстио. 
деца, то су антрзи!</p> <p>— А ти си ми био бољи, кад си био као они.</p> <p>— Бар нисам био та 
и!</p> <p>— А ти си ми био бољи, кад си био као они.</p> <p>— Бар нисам био такав штетник.</p>  
 убила?</p> <p>— Нисам те убила, што си био мој.{S} И ти не би такао ову децу, да су твоја.{S}  
ој промени садашњега стања.{S} Он би ти био највећи камен спотицања за такво предузеће, и ако ј 
у Ораовац, одакле је по сили партијској био премештен.</p> <p>Али на то, ради чега се Пера врат 
> подетињао.{S} Ћурке сам чувао кад сам био мали, па ћурке ћувам и данас.</p> <p>Јова и Пера се 
 — рече гордо Кузман. — Да вам ја нисам био, отишло би вам свима имање.{S} Јер они хоће да упиш 
 кад си био као они.</p> <p>— Бар нисам био такав штетник.</p> <p>— Још си грђи био!</p> <p>— А 
ама.</p> <p>Тамо сазнадоше да је Стеван био тај, који је тражећи благо цара Радована, поткопао  
 држали своје говоре.</p> <p>Тај је дан био леп, да се могло пред механом стајати и говорити а  
дам гладних година, зар је то лажан сан био?{S} Може бити да је и мени Бог одредио то исто да н 
на срцу.{S} Живан, његов најстарији син био је други, који је у том погледу стајао најближе сво 
 ти бојаги ниси?</p> <p>— Ја сам уписао био само моју мајку и ташту, а ти нигде бабу ниси остав 
е стање.{S} А то није лак ни мали посао био.{S} Па ипак поп-Јова и учитељ-Пера су постигли то з 
Зар у земљи има пара?</p> <p>— Па весео био, зар ти ниси знао да у земљи има више пара, него на 
чки одељак задругин!{S} Он се унеколико био смирио према кредитној задрузи, али кад виде како з 
-Јова није више мислио.{S} Он је толико био <hi>разубеђен</hi> да је било готово немогуће врати 
, да не би наступио крах који му је већ био на прагу.{S} Та тежња код појединаца и појединих кр 
о да нису ни били.{S} Није више на реду био ни плуг, ни детелина, ни калемљење воћа, већ борба  
} А то је посао за Живанову млађу браћу био и нов и тежак.</p> <p>Једна нова, а примамљива доби 
 створимо да будете као што вам је отац био.{S} А да смо вас оставили да и даље пропадате, ко з 
појаве партија.{S} Јер партије, које не бирају средства, успеле су зарад својих дисциплина да п 
ојалу воду и течну, коју би пре пио или бистру, која жубори, или ону, коју је покрио жабљак?{S} 
ремена на време по који прамичак дима у бистру и треперећу атмосверу...{S} Пси се истегли у хла 
збацују напоље, то су њихови нерадници, битанге, трутови, што неће да раде, а хоће да једу, то  
„код Каравуле“.</p> <p>— Па то је, може бити за време турске да су се цркве звале Каравуле.{S}  
одина, зар је то лажан сан био?{S} Може бити да је и мени Бог одредио то исто да народу пронађе 
репи и снажи.{S} Члан ове установе може бити сваки пунолетан старешина куће, који није под масо 
 правила и по њима ће се видети ко може бити задругар, ко не.</p> <p>Ови поседаше на клупе.{S}  
о је друга ствар, то се разуме, то може бити.. — надовезоше сви. </p> <p>— Сад сте чули правила 
а пречистимо сами са собом.{S} Јер може бити да се и у нашој исправности може наћи која мрља.</ 
 Лепо је од тебе све и већ не може боље бити, али ми не ваљамо, што окрећемо главу на другу стр 
 — попусти поп-Јова. — Сто пута је боље бити у задрузи.{S} Знате ли ви ону причу о снопу прућа? 
бом одржавали имање.{S} Него ће најбоље бити да се ви угодите на неки начин и намирите.</p> <p> 
ту.{S} Мораћете попустити, иначе нећете бити ни један на овом месту где сте сада.</p> <p>— Како 
> <pb n="43" /> <p>Сад се мислило да ће бити слоге у кући, кад је уклоњено све оно, што је изаз 
 уверио да сам ја знала још онда шта ће бити с нама.{S} Ето, доживели смо да немамо чим благи д 
<p>— Па ти батали сад да нагађаш шта ће бити после сто година, но казуј кад мислиш да пођеш?</p 
ивим!?</p> <p>— Да нађеш посао, који ће бити кориснији и за тебе и за народ.</p> <pb n="100" /> 
ги део Христове изреке: <hi>последњи ће бити први</hi>, онда је умесно учинила што је нашла за  
речистило између Живана и Стевана ко ће бити домаћин.{S} Деца се начичкаше опет око Живана и ст 
пуна једа...</p> <p>— Ја мислим да неће бити тако...</p> <p>— Е... ти мислиш, али ја се бојим д 
ти, Станојка, кад знаш да то никад неће бити!</p> <p>— Велим ја, да те мало наљутим.</p> <p>— Д 
апамтио шта је он онда радио, томе неће бити необично његово потоње понашање којим је толике сп 
живога.</p> <p>— А како можеш у општини бити домаћин?</p> <p>— У општини могу, а овде не могу,  
ога попа, који је у таком случају морао бити крив некима, пошто није могао исповедати два или т 
ку из његових канџи.{S} И то није могло бити без утицаја на културни точак, који су поп и учите 
/p> <p>— Па кад смо у овој кући, морамо бити заједно. — рече Живан, смешећи се усиљено. — Да је 
а једнога домаћина у кући.{S} Не можемо бити сви домаћини мимо оца живога.</p> <p>— А како може 
ше, упутивши погледе у капију, ко ће то бити.{S} То беше Дамњан, њихов најближи и најбољи комши 
ве „наше“, „наше“, „наше“, кад ће нешто бити <hi>моје</hi>: <hi>Моје</hi> дете, <hi>мој</hi> чо 
>Пера поднесе списак капетану, имајућих бити задругара.</p> <p>— Нема вам овде Веце? пита капет 
пимо волове.</p> <p>— Е, па ти не можеш бити и учитељ и трговац? узвикну Кузман заједљиво.</p>  
<head>III.</head> <p>Србија је изгубила битку на Косову, али је после тога живела још педесет — 
 Кузман је <pb n="83" /> изгубио главну битку са народом, кога је толико година побеђивао и држ 
разумели, рече Пера: „Ко се год задужи, биће одговоран за свој дуг и лично и имањем“.</p> <p>-  
у Стевана.</p> <p>— Е... док се ожениш, биће и деце.{S} Но немамо чим да те женимо.{S} Година о 
рите.{S} Који не пристане на ово решење биће искључен из задруге, па нек иде суду.{S} Јер ми не 
— Ама дали смо истина овакви изгледали, бићеш ти нас ово удесио овакве? — рече Живан загледајућ 
опе, не узмеш? — рече кмет.</p> <p>— Ја бих га узео, да је за мене послат, него за вас.{S} Тама 
е се са Станојком пред кућом.{S} Она га бишташе по глави, коју он беше положио на њено крило, п 
ише поглед у поп Јову. „А колико је бог благ према добрим људима а страшан према рђавим, показа 
те се и спомените име божје, јер је Бог благ, за добре људе, а опак за рђаве.“ Људи се прекрсти 
/> <p>— Наведе ме Кузман зарад некакога блага цара Радована.{S} А знате ли ви тога цара Лазара? 
 нема више сумње Анђо, у нашој њиви има блага сигурно.{S} Ноћас ми је дошло на сан, а мене сан  
 приходи чињаху незнатни према ћуповима блага, које он често, врло често сањаше. „Досадило се п 
еговој њиви може наћи у земљи пун казан блага.{S} И одмах ујутру то саопшти жени.</p> <p>- Е, н 
ао још из малена морила, мисао о копању блага Цара Радована.{S} Јер му се ситни приходи чињаху  
т његов са Стеваном и разговор о копању блага, биле су семке раздора које су дошле на готово и  
е видети сваке недеље дежурнога члана и благајника, где примају новац и издају зајмове.{S} Друг 
ама.{S} Ето, доживели смо да немамо чим благи дан да дочекамо: — И две јој се сузе скотрљаше ни 
вих злоба, ни пакости код њега нема.{S} Благо би нашој земљи било, кад би њени сви овакви људи  
па, лепо, и они су били богати, и своје благо морали су некуда сакрити.{S} А где су могли, него 
песмама помиње: „Куд се деде цар Немање благо“.</p> <p>— А како би се могло пронаћи то благо?</ 
е да је Стеван био тај, који је тражећи благо цара Радована, поткопао цркву.{S} А већ зна се чи 
p> <p>Од тога доба није више истраживао благо Цара Радована, него је ту „мајсторију“ — „расковн 
</p> <p>— А како би се могло пронаћи то благо?</p> <p>— Па, да видиш, то није лака ствар.{S} Тр 
арода, не, већ зато да под њима сакрију благо своје.{S} Они су знали да ће царство изгубити, за 
акво предузеће, и ако је овако наиван и благородан, познајем га ја врло добро.</p> <p>— Ми то о 
 себе.</p> <p>— Баш зато што је добар и благородан, он баш и кад би хтео, не би умео јавити се  
ту јагоде, ту малине, рибизле, ту разно благородно воће.{S} Поред тога поп-Јова купи један чаир 
рте главом Ненад.{S} Није добро ни кога благосиљају, а камо ли кога куну.{S} Ми смо нашег оца м 
ма живота у задрузи, па ти нас клео или благосиљао, чини шта хоћеш! — исповеди се Живан и разве 
рно и спокојно, свуд је оправак и Божји благослов.{S} Више се не гледа ни на редарство, ни на с 
позваше попа, те им освети нове домове, благослови их и упути их да се и даље помажу и да не за 
овор попа и учитеља.</p> <p>Поп устаде, благослови трпезу и рече:</p> <p>— Време је да се разил 
свештеник.</p> <pb n="88" /> <p>— Лепо, благослови оче!{S} Љубим руку.{S} Исповедај ме.. — прик 
его у задрузи.{S} Зато их пусти брате и благослови, па нек иду где је коме мило.</p> <p>— Ама л 
ље распознавати добро од зла и нека вас благослови на многаја љета, амин!“</p> <p>— И ти да си  
ву Пера пред поп-Јовом.</p> <p>— Бог те благословио!{S} Казуј своје грехове.. — рече поп-Јова с 
е гласом, као муњом погођен...{S} Наста блажени тајац између ове две младе душе, које тако прик 
у.</p> <p>Не може се замислити какво је блаженство изазвала та реч у душама браће Радичевића.{S 
 сутра другу, а прекосутра вуку воду за блато.{S} Мајсторима су готовиле јело све одреда.{S} И  
се наспу сви сокаци у селу да не газимо блато.{S} То је посао који припада у дужност председник 
еш за наше каљаве сокаке!{S} Ако газимо блато, ми газимо, што ти нас жалиш — рече Живан.</p> <p 
их има једну „Гарушу“ што му увек јавља блеком, кад овце оду у штету, те је због тога неће ни п 
љи.{S} А присутни радници, жене и деца, бленули у њега, па се диве његовој памети и разумевању: 
вор.</p> <p>Деца ућуташе и загледаше се бленуто у Стевана.</p> <p>— Е... док се ожениш, биће и  
мичући се кроз кукуруз <pb n="4" /> све ближе оном крају, близу кога у ливади под хладом сеђаше 
брзо обори пљусак и они се сви брибраше ближе стаблу.{S} Само Живан остаде на киши да се расхла 
љу са суседима, где смо задобили нове и ближе путеве.{S} Сад нам они путеви не требају, али наш 
 да радиш? — прекиде га Пера и приђе му ближе.</p> <p>— Ево видиш ово буђаво саће мора се одсећ 
Богу душу...</p> <p>Скупише се комшије, ближи и даљни рођаци, поп и учитељ на сахрану.</p> <p>Р 
уруз <pb n="4" /> све ближе оном крају, близу кога у ливади под хладом сеђаше Станојка, сусетка 
...</p> <p>— Не идем ја далеко, ја идем близу, почињем од Радича, па говорим о нашем народу.{S} 
ничке Задруге“:</p> <p>- „У једном селу близу Велике Мораве умре једном задругару жена и брат з 
гови на земљи.</p> <p>— Остави ти Бога, Бог је Бог, а ми смо људи.{S} Него шта можемо ми с тобо 
а Невена.{S} - Да си донео поган сапун, Бог би те видео, да бар оперем кошуље и шамије.</p> <p> 
> <pb n="70" /> <p>— Учио нас, не учио, Бог је дигао од нас руке, но гледај те поједи и попиј ш 
 нам Бог неда кишу. — рече Дамљан.{S} - Бог му судио дабогда!{S} Ово је он заинат учинио што см 
о је радио није му било дугога века.{S} Бог не остаје дужан грешним људима па неће ни њега оста 
гликине, а у здравље живога остатка.{S} Бог, који је <pb n="9" /> уплашио ову кућу, нека је осл 
 зарад четири хиљаде праведних људи.{S} Бог му је услишио молитву. „Грешних је људи било од вај 
:</p> <p>- Ручајте људи, па рекните:{S} Бог да прости моју Јаглику!</p> <p>— Бог да прости! — г 
S} Бог да прости моју Јаглику!</p> <p>— Бог да прости! — гракнуше људи и наставише обедовање.</ 
к и опет пчеле да остану живе.</p> <p>— Бог с тобом господине, где може пчела да живи у сандуку 
само подиже руку у вис и рече.</p> <p>— Бог, па ти!</p> <p>Што се здоговорише, то и учинише.{S} 
они главу Пера пред поп-Јовом.</p> <p>— Бог те благословио!{S} Казуј своје грехове.. — рече поп 
и, да не верује?</p> <p>— Сан је лажа а Бог је истина. — рече поп Јова.</p> <p>— А Фараонов сан 
отујем док сам жива животом, оставио га Бог без очију!{S} Тек он ми, човек, није крив.{S} Нашао 
ва жена, писка деце и врева по кући, да Бог сачува!{S} И тако видиш опет неред, али неред, који 
е синове.</p> <p>— Ал ја ипак желим: да Бог поживи овакве домаћине, као што је Радић — рече поп 
о причаћу док сам жив!</p> <p>— Нека да Бог здравља попе, тећиће опет вода где је текла — рече  
о у очи Божића.{S} Стеван као што га је Бог дао, целога је дана дробио и сипао муње и громове н 
аметнијих од себе.{S} Дамњан вели да је Бог тако досудио народу да осироти.{S} Кузман се баца д 
 земљи.</p> <p>— Остави ти Бога, Бог је Бог, а ми смо људи.{S} Него шта можемо ми с тобом једни 
не друго.{S} Оно су животињице, које је Бог створио да покажу људима, како треба да живе.</p> < 
правише поглед у поп Јову. „А колико је бог благ према добрим људима а страшан према рђавим, по 
рстите се и спомените име божје, јер је Бог благ, за добре људе, а опак за рђаве.“ Људи се прек 
ћински посао није лак и да свакога није Бог створио за домаћина? — рече му Живан смејући се. —  
богда, ако сам ти једно такла, такао ме Бог у живац!</p> <p>— Такао те па те не повратио живу д 
како право збориш!</p> <p>— Исправио те Бог у сандуку мртву!{S} Ти ми изеде душу моју!</p> <p>— 
те никад не пустиле!</p> <p>— Пустио те Бог у раку, па те земља не примила!</p> <p>— Примили те 
ече Живан.{S} Да је добро имати брата и Бог би га имао.</p> <p>— Па, лепо, поделили сте се и шт 
p> <p>— Ко може мени да помогне, кад ми Бог не да! — сусрете га Ненад.</p> <p>— Има, има начина 
ажан сан био?{S} Може бити да је и мени Бог одредио то исто да народу пронађем цркву, која ће м 
нага, а све друго је „наше“.{S} Убио ти Бог то „наше“!{S} Кад ћу једанпут да се курталишем овог 
и. — рече Пера.</p> <p>- Ето, зашто нам Бог неда кишу. — рече Дамљан.{S} - Бог му судио дабогда 
ја и ти лепо да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да рђаво живимо.</p> <p>— Е, онда, хоћеш да ми венч 
што ћемо живети одвојено, тако је рекао Бог. — Жене сипнуше још јаче у плач. — Сад не помаже пл 
 до Дунава причати спасоносност деобе. „Бог да прости ко рече да се људи могу делити“ — рећиће  
 нека купи, одврати му Невена.</p> <p>- Бога ми ја мој „белег“ не дам никоме, па не знам кој да 
о поштујемо као онога видиш, горе...{S} Бога! али брате, ти нас избегаваш и нећеш никад с нама  
лачем, те изазва сузе и код осталих. -— Бога ми ја се бојим његове клетве, — настави Живан кроз 
инем кожу с њега дор — мирише!</p> <p>— Бога ми ја то не знам ништа.{S} Нико ми није казао ништ 
а“ реда, затим Ненад и Стеван.</p> <p>— Бога ми ти нас данас спасе од попа и учитеља, — рече Ст 
{S} Једно добро прасе, бардак ракије, а Бога ми и пет дуката на погачи, направише мир!</p> <p>О 
 хтеде ни да га погледа, него му одазва Бога гледајући у страну.</p> <p>— Што си љут, попе, нис 
теван је био још из малена једно до зла Бога неразборито дериште.{S} Ко је само запамтио шта је 
ише.</p> <pb n="53" /> <p>— Шта, за име Бога?</p> <p>— Ево шта, један председник општине, само  
овај нови свет, што не зна за поштовање Бога и старијих.{S} Ко ће дочекивати моје кумове и приј 
ктериса као последњега ниткова.{S} Моли Бога што је то ваша кућа, а ја би јој показао који сам  
или богови на земљи.</p> <p>— Остави ти Бога, Бог је Бог, а ми смо људи.{S} Него шта можемо ми  
 Е ова ти молитва вреди попе, — хвалећи Бога што је добио могућност да се мало раслади.</p> <p> 
тити!</p> <pb n="26" /> <p>— Де, пробај Бога ти!{S} Ти мислиш ја немам руке!{S} Јадна ли ти кож 
:“ И исприча како је пророк Илија молио Бога да да кишу његовом грешном народу, после четири су 
/p> <p>— Мани се попе не помињи то, ако Бога знаш! — рече Стеван. — Све ми се јежи кожа, кад се 
S} Ко је још у свету растурао цркву ако Бога знаш!</p> <p>Стеван сипну да плаче као мало дете.{ 
а зашта кметује, зарад кметице.{S} Лепо Бога ми.{S} А ти Невена дурај за њих.{S} Тешко мени јад 
 а камо ли да их одриваш свакога дана у Бога!</p> <p>Подиже се и хукну.{S} Очи јој се болно и с 
 је недеља.{S} Јутро је освануло лепо у Бога.{S} Поп-Јова и учитељ-Пера пошто су спремили све ш 
ује, а стока остаје у тору.</p> <p>— Е, богами то мени треба за кућу.{S} Не могу ја сув залогај 
 Па кад упреде бркове и накриви шубару, богами коџа се млађе жене збуне кад га виде.</p> <p>Збо 
, служаху пиће и слушаху свачију реч, а богами добациваху и оне по неку, да им се човек задиви! 
и како и до сад живиш. </p> <p>- Истина богами!... узвикну Ненад чисто поражен.</p> <p>— Сад ст 
ко 1—2 дуката, то је друга ствар.{S} Па богами и кад ми умре неки у кући, и тад ме кошта...{S}  
нела ту грозницу у кућу?“ „Све су зреле богами, ево да пробаш“ — правда се сељанка. „Није истин 
донети велике добити.{S} Онај који беше богат надаше се да му партија још донесе.{S} А онај кој 
 је дабоме!{S} Јер кад би сви људи били богати, не би знали за муку и невољу.</p> <p>— И ти си  
ића.</p> <p>— Е па, лепо, и они су били богати, и своје благо морали су некуда сакрити.{S} А гд 
а.</p> <p>— Не мораш никуда ни да идеш, богатство је ту, само што ти не умеш да га нађеш.</p> < 
ца!...{S} Зар она не представљају своје богатство, кад их родитељи повише имају, него да их се  
радоше прећи разговором на њу!</p> <p>— Богме попе имао си нас рашта и позвати, — рече Живан ди 
 кад би нам то учинили, онда би ви били богови на земљи.</p> <p>— Остави ти Бога, Бог је Бог, а 
ову.{S} Па тако и ми, људи, сви смо под Богом, сваки има своју судбину.{S} Зар овим нашим људим 
н сељацима, како му је дошла на сан Св. Богородица и наредила му да откопа оно свето место у ње 
едан сточић на њему свећњак и икону Св. Богородице, ону од хартије што Руси продају, с леве стр 
 па леба да немам! зар ја од моје Свете Богородице да узмем.{S} Недај боже!..</p> <p>И колико с 
е стране прилепи натпис: „Храм Пресвете Богородице, пронашао и подигао Кузман Аранђеловић, трго 
S} И тада му је прво да се помоли Богу, Богородици и свима светитељима пред иконом, својом дуга 
чео да долазим на оно место фала Богу и Богородици, никако ме више не боли.</p> <p>„Па хоћеш ли 
ћ, трговац.“ И одреди да тај храм слави Богородичин Покров 1. октобра, кад стигне слатко вино.< 
 <p>— Ти имаш право да ме учиш о цркви, Богу и поштењу, а о земљи како се оре, не тражим ја бољ 
устима и понуди осталима.</p> <p>— Вала Богу, те га нисам ја месила, — рече Невена, задовољна т 
.</p> <p>— Није ми нужда, јер имам вала Богу свега доста што мени треба.</p> <pb n="20" /> <p>— 
 сам почео да долазим на оно место фала Богу и Богородици, никако ме више не боли.</p> <p>„Па х 
ј грозници.</p> <p>После пет дана, даде Богу душу...</p> <p>Скупише се комшије, ближи и даљни р 
оп каже да су сами криви што се не моле Богу и не слушају паметне људе.{S} Учитељ-Пера не криви 
е та „црква“ уништи, а народ да се моли Богу у својој парохијској цркви.{S} Али народ је народ, 
ојих.{S} И тада му је прво да се помоли Богу, Богородици и свима светитељима пред иконом, својо 
јде мо те у цркву да се најпре помолимо Богу за кишу, па ће мо после видети шта ћемо после ради 
за твоју траву!{S} Па после да се молиш Богу што си цркву ископао.</p> <p>— А оћете ли да ме пр 
али кад му се дирне у светињу, цркву, у божанство, не попушта лако.{S} То је баш и заваравало п 
 рече:</p> <pb n="12" /> <p>— Боже мој, Боже мој, ја мислим бозна шта.{S} Скупили се људи, као  
ниси зуцнула твојој матери то!</p> <p>- Боже Кузмане, зар сам ја луда то да причам њој! - намрш 
д те је навело на већи расход?</p> <p>- Боже сачувај!{S} Ми сад имамо много мање годижбине, но  
 сам онда као млад свештеник крстио.{S} Боже мој, какав беше твој отад онда, домаћиновање његов 
та је, оне рече:</p> <pb n="12" /> <p>— Боже мој, Боже мој, ја мислим бозна шта.{S} Скупили се  
p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ти си!</p> <p>— Боже мој!</p> <p>И одједанпут се помешаше неколико узви 
дседник отришући руке од себе.</p> <p>— Боже сачувај! — махну руком један, што стајаше спротив, 
 и једва изговори, крстећи се:</p> <p>— Боже, теби се молим, окрени нас на неки бољи пут, јели  
ова подиже први чашу и отпоче:</p> <p>— Боже помози, да пијемо ову чашу вина за покој душе Јагл 
те ме тако ненавидно сусрећеш?</p> <p>— Боже сачувај!{S} Чак би ти и џабе венчао сина зарад оно 
та успео.</p> <p>— Е, онда ту нема више Боже помози, — климну главом учитељ-Пера, него да се шт 
ао да је Радич рђав човек.{S} Не, недај Боже!{S} Он је толико добар, да ми не можемо ни замисли 
оје Свете Богородице да узмем.{S} Недај боже!..</p> <p>И колико се он правдаше и увераваше свак 
сте ли?</p> <p>— Повезасмо.</p> <p>— Еј Боже теби ти се молим! погледа Јаглика у вис и прекрсти 
жемо већу постићи ствар </l> <l>А ти, о Боже, води нас мети </l> <l>Моли те сваки наш задругар! 
ва новац из те његове цркве.</p> <p>—- „Боже сачувај! — брани се он, — не би ти ја ту пару узео 
а ореш ти ту њиву?“ — питају га сељаци „Боже сачувај!{S} Не би више у њу пустио плуг, па да ми  
91_C3.7"> <head>VII.</head> <p>И таман „Боже помози“ — рекоше Јова и Пера, и оно се наметну опе 
, ја сам одмах познао да онде има неко „Боженство“, кад год отиднем на оно место, мени тек нешт 
 мисли и тегобе.</p> <p>Али одмах после Божића, Живан обзнани укућанима, да он више није домаћи 
нства ратосиља.</p> <p>То је било у очи Божића.{S} Стеван као што га је Бог дао, целога је дана 
а на скупштинској седници, после службе Божје у цркви, прочита овакав извештај о трогодишњем ра 
1" /> <p>„Прекрстите се и спомените име божје, јер је Бог благ, за добре људе, а опак за рђаве. 
време да се и ми угледамо на те паметне Божје створове!{S} Треба да стојиш ту цео дан и да види 
 је мирно и спокојно, свуд је оправак и Божји благослов.{S} Више се не гледа ни на редарство, н 
тан човек, па ћеш умети да разумеш вољу Божју.{S} До сад си управљао кућом, заједно с Јагликом, 
" /> <p>— Боже мој, Боже мој, ја мислим бозна шта.{S} Скупили се људи, као око мечке.</p> <p>—  
и свом селу.</p> <p>— Тхи!... ја мислим бозна шта ћеш ми рећи, а ти бринеш за наше каљаве сокак 
уприје нешто црно за половину човечијег боја.{S} Коса му се надиже и капа на врх главе.{S} Али  
бе што си уписао по селу?</p> <p>— А ти бојаги ниси?</p> <p>— Ја сам уписао био само моју мајку 
 ми преотмеш цело имање.{S} А ја сам се бојао, право да ти кажем, да нећеш то као кмет истина у 
о...</p> <p>— Е... ти мислиш, али ја се бојим да не испадне ђаво и враг од наше скупаније.{S} Н 
ва сузе и код осталих. -— Бога ми ја се бојим његове клетве, — настави Живан кроз плач, — него  
/p> <p>— Не можемо да немамо очи, лице, боју коже, а друго можемо.</p> <p>— Па добро у чему би  
је нешто жигнуло преко плећа, да га тај бол и сад не попушта.{S} Глас му дрхташе, а руке му се  
е разумем.</p> <p>— А што си оно урадио болан брате!?{S} Ти, син Радичев!</p> <pb n="89" /> <p> 
Урош.</p> <p>— А што ниси платио порезу болан брате?</p> <p>— Нема се одкуд господине, ако веру 
 — уплете се Кузман..</p> <p>— Друго су болесне свиње, а друго су здрави људи, — погледа га пре 
</p> <p>- А можеш ли ти учо да помогнеш болесним свињама, кад оне почну да липсавају? — уплете  
лице јој издаваше неки необично тужан и болестан изглед.</p> <p>— Пожњесте ли?</p> <p>— Пожњесм 
 су зла времена, ратови, гладне године, болешчине, па је народ остадао без рада и летине.{S} За 
е.{S} Очи ме издале, ноге, руке, све ме боли, као да сам сва испребијана.</p> <p>Стеван се поче 
ла Богу и Богородици, никако ме више не боли.</p> <p>„Па хоћеш ли да ореш ти ту њиву?“ — питају 
/p> <p>Подиже се и хукну.{S} Очи јој се болно и суморно склапаху.{S} А лице јој издаваше неки н 
ла, па ти чисто заповеда да кажеш: е је боља зима, него лето.{S} И да није још оних пустих дебе 
рећиће трећи. „Од како смо се поделили, боље радимо и боље чувамо“ — вели четврти брат. „Истина 
лу. „Ада дај ми те опанке да их исечем, боље но да их дам њему џабе“, разгоропади се неки пут К 
м путем, — рече Јова а пре, а после.{S} Боље што сте то пребродили, него да се сад тек патите.{ 
ање! — пресече их љутито учитељ-Пера. — Боље да га баците, него да га враћате.{S} То је срамота 
ма сиротиње због тебе једнога!</p> <p>— Боље је дабоме!{S} Јер кад би сви људи били богати, не  
н без другога никад не пијемо.</p> <p>— Боље би ти било да ти оставиш ракију — рече поп.</p> <p 
р није боље имати велике паре?</p> <p>— Боље је, ал кад нема!</p> <p>— То ти немаш, а други има 
 њиме; а кад ће да стоји код тебе, онда боље да стоји пред судницом, да га сваки гледа.</p> <p> 
/p> <p>— Ако не можеш, ти тражи где има боље, а ја не идем из моје куће.</p> <p>— Не идем ни ја 
ваког дана.{S} Можда ће нам се срећа на боље окренути, јер нам са оваквим животом у задрузи грђ 
 <p>— Лепо је од тебе све и већ не може боље бити, али ми не ваљамо, што окрећемо главу на друг 
ња и расправљања.</p> <p>— Ама зар може боље од овога на неки начин да се живи? — пита један бе 
дође. — попусти поп-Јова. — Сто пута је боље бити у задрузи.{S} Знате ли ви ону причу о снопу п 
 председник општине ораовачке!{S} То је боље људе довело до читавога огорчења, те се и нехотице 
нда нећемо имати ни задруге.{S} Зато је боље жртвовати њега, него задругу.</p> <p>Па тако и учи 
ам се свет овако више смеје.{S} Зато је боље да чинимо на леп начин растур него да се циганчимо 
творо, нећете моћи ни двоје.{S} Зато је боље да чистите те рачуне одједном. — рече Пера.</p> <p 
овек две куће рани.“</p> <p>— Па зар је боље да има сиротиње због тебе једнога!</p> <p>— Боље ј 
ост... сипну Радич да плаче. — Зар није боље да живе сви заједно, ко што су живели наши стари и 
о, колико мени треба.</p> <p>— Зар није боље имати велике паре?</p> <p>— Боље је, ал кад нема!< 
е траву за један сахат два, да се после боље озелени и заталаса. <pb n="96" /> Јер народ има ос 
, које што се више греје и кваси, то се боље кали!</p> <p>Пребродивши ту спотакницу, задругари  
је то штета, ви као земљорадници можете боље од нас појмити.{S} Па да не би човек остао без год 
а.{S} А вас нека од сад умудри да умете боље распознавати добро од зла и нека вас благослови на 
„Од како смо се поделили, боље радимо и боље чувамо“ — вели четврти брат. „Истина, сад више зап 
 од гвожђа зато што дубље и лакше ору и боље преврћу земљу.</p> <p>— Па, онда зашто је Св. Сава 
етан, она ће ме разгалити и разговорити боље но неки учеван човек.{S} Само докле ме погледа, од 
амо „горе“ ко што треба, и нама би било боље, — одговори му један оближњи пред њим.</p> <p>— Па 
то да народу пронађем цркву, која ће му боље помагати.{S} И кад ми сад општина ту цркву отима,  
е оно код цркве људи зарекоше, да ће их боље слушати, они настадоше да о тој ствари свакога чов 
њу, а о земљи како се оре, не тражим ја бољега мајстора од мене.</p> <p>— Ми немамо право да те 
ико добар, да ми не можемо ни замислити бољега човека од њега.{S} Управо са гледишта нашега рел 
</p> <p>- Ама понео сам ја и то, али је бољи овај миришљав, гледај како мирише да ти се душа ра 
Боже, теби се молим, окрени нас на неки бољи пут, јели кидај с нама, што пре да више не гледамо 
 Људи вам желе добра, па су вам послали бољи плуг, да лакше орете.</p> <p>— Па, сад ето вам људ 
ли у задрузи, на тој би мери остали, ни бољи, ни гори.“ „Пре смо имали четири вола, сад имамо о 
! — Кад ја нисам добар домаћин, буди ти бољи?{S} Ено дошао је позив из општине, иди тамо да вид 
е хлеба без мотике, а плуг ја не тражим бољи од мојега дрвењака.</p> <p>— То су га испратили он 
, то су антрзи!</p> <p>— А ти си ми био бољи, кад си био као они.</p> <p>— Бар нисам био такав  
 Они су још пре наговештавали појединим бољим људима, земљорадничку задругу као спас њиховом зл 
 Јер док једни циљаху политичком борбом бољитку народном, други сматраху да је умесније користи 
ористи.{S} Зајам треба да служи већој и бољој производњи, усавршавању начина рада и умножавању  
Она их је покренула и на живљи рад и на бољу штедњу.{S} Отуда се у њиховим кућама у први мах мо 
 освртати и распитивати за коју лакшу и бољу справу.</p> <p>— Ја сад имам и друге моје главобољ 
о, што јој до руке дође, само да би што бољу успомену оставила о себи код јетрва.</p> <p>Све је 
уг, ни детелина, ни калемљење воћа, већ борба гласачка око кметова и посланика.{S} И да би се н 
 разбише.{S} Настадоше бурни дани, дани борбе, беспокојства и омразе, гоњења и освете.{S} Људи  
ром.{S} Јер док једни циљаху политичком борбом бољитку народном, други сматраху да је умесније  
требаше само једна чарка, па да ступи у борбу, свом жестином својом, него ли на једну породичну 
људи, <pb n="80" /> који не познају све боре и угнућа на телу полицијских исправности.{S} Јер т 
из ње да избија: <hi>паламида</hi>, <hi>боца</hi>, <hi>троскавац</hi>, <hi>пиревина</hi> и све  
домаћина могло затећи до десет-петнаест брава оваца.</p> <p>Од све браће Радичевића, Ненад је к 
и разгоропади се:</p> <p>— Такој, такој бравост! и приседник и кимет и сво офштина, направио ми 
ну једно коренче од траве.{S} Она сваку браву и катанац отвара.{S} Ево сад ћеш да видиш.</p> <p 
преде у страну, као неко острмоглављено бравче.</p> <p>Стеван је био још из малена једно до зла 
 задовољством и поносом.{S} Његова бела брада и старачко румено лице зачињаваху допадљиво целу  
признањем.</p> <p>Поп-Јова се ухвати за браду.{S} А то му је знак одобравања.</p> </div> <div t 
повога слугу како зачас истера неколико бразди, без икакве вике и муке.</p> <p>— А ми у дрвењак 
егове цркве.</p> <p>—- „Боже сачувај! — брани се он, — не би ти ја ту пару узео, па леба да нем 
певам бећарске песме под седом главом — брани се Стеван.</p> <p>— То није ништа — рече Пера — п 
буде веран заклетви, да право суди и да брани веру и поштење, као што га је и отац покојни саве 
>— Ти можеш то и сад да јеш, нико ти не брани...</p> <p>— Ене га сад, шта збори белај!{S} Ама ј 
разованости стоји, а нема задруге да се брани од немаштине и недаће?</p> <p>— Породична задруга 
те да живим!</p> <p>— Живи брате, ко ти брани, — рече Пера.</p> <p>— Како да живим, кад сад нем 
ло платио порез?</p> <p>— То је Живанов брат.</p> <p>— Не би требало њега дирати, пошто је брат 
p>— Не би требало њега дирати, пошто је брат Живанов. — рече Кузман, правећи се пријатељ бедним 
ике Мораве умре једном задругару жена и брат за недељу дана.{S} Остаде он сам са троје деце!{S} 
рављај, а ја ћу те слушати као најмлађи брат.</p> <p>То рече Живан, па заметну торбу о раме и о 
собом управљати, морао се прво завадити брат с братом, кум с кумом, отац са сином, друг с друго 
ље радимо и боље чувамо“ — вели четврти брат. „Истина, сад више запињемо, ал више и зарађујемо“ 
 пријатељ беднима.</p> <p>— Да је и мој брат ја га не би погледао, кад би оволику порезу дугова 
унуше на очи.</p> <p>Пољубише се обадва брата први пут после деобе њихове и зајецаше од плача,  
иван и узе да броји дукате. — На сваког брата припада по четрдесет дуката, пошто је у кеси било 
ал више и зарађујемо“ — веле сва четири брата. „И да смо још остали у задрузи, на тој би мери о 
мања — рече Живан.{S} Да је добро имати брата и Бог би га имао.</p> <p>— Па, лепо, поделили сте 
, јечмом пожњевене, зачу се крупан глас брата му Ненада.{S} Стеван скочи и погледа још једаред  
, стресем пчеле у огањ. --</p> <p>— Ух, брате!{S} То је грозно!..{S} То је грехота!..</p> <p>—  
ени баш не дате да живим!</p> <p>— Живи брате, ко ти брани, — рече Пера.</p> <p>— Како да живим 
 О!{S} О!{S} О! — крсти се Живан. — Оди брате да се пољубимо.{S} Нити сам ја твоје имање желе.. 
о као онога видиш, горе...{S} Бога! али брате, ти нас избегаваш и нећеш никад с нама да попијеш 
 семена да пробам.</p> <p>— Поручићу ти брате колико хоћеш, само се реши да посејеш.</p> <p>Дођ 
иснија него у задрузи.{S} Зато их пусти брате и благослови, па нек иду где је коме мило.</p> <p 
а без рада нема зараде.</p> <p>— Е, мој брате, не знаш ти ништа.</p> <p>— Па разуме се, шта ми  
мем.</p> <p>— А што си оно урадио болан брате!?{S} Ти, син Радичев!</p> <pb n="89" /> <p>— Наве 
/p> <p>— А што ниси платио порезу болан брате?</p> <p>— Нема се одкуд господине, ако верујеш.{S 
руги занат под старост!</p> <p>— Нећемо брате да ти отимамо занат — рече поп-Јова, скидајући на 
ржа на разговор.</p> <p>— Где си побогу брате, да ми је да сам те данас тревио, друкче би ти ис 
прављати, морао се прво завадити брат с братом, кум с кумом, отац са сином, друг с другом и при 
пет неред, али неред, који је предвиђен братским споразумом.{S} И то би тако трајало ко зна док 
а је Живан за то измајсторисао ту слогу братску, да би браћа за њега радила“, он никако не прес 
Људи се уортаче, па седе заједно, а ми, браћа од једнога оца и мајке, не можемо да се сложимо.{ 
уд кад нема ко да га помогне у томе.{S} Браћа му се дала на друге послове: један око стоке, дру 
јега детета.{S} Дивна прилика да се сва браћа састану у једном дому, почасте се и посаветују је 
ан женама и не гледајући у њих. — Друга браћа доводе изборни суд за деобу, а ми то нећемо чинит 
еш, само држи обећање.</p> <p>- А твоја браћа шта ће казати?</p> <p>— Ништа неће казати.{S} Обр 
еђу џигерицу..{S} За њим иђаху и остала браћа.</p> <p>— Ето, шта смо вечерас зарадили! — рече У 
нигде два не иду заједно, чак ни рођена браћа.{S} Све то треба зближити, помирити и сродити, па 
и ви ону причу о снопу прућа?{S} Сложна браћа кућу теку, а несложна растичу.</p> <p>— Све то зн 
зно мрзите.</p> <p>— Ти знаш попе да се браћа свуд мрзе због имања — рече Живан.{S} Да је добро 
ућу ноћас?</p> <p>— Судбина, јер док се браћа не заваде, не могу се поделити.</p> <p>— Е није б 
p> <p>После таквога споразума, полегаше браћа да се одморе од галаме, која се двадесет и четири 
види.</p> <p>— Тако и треба! — одобрише браћа.</p> <p>Живан испи чашу, па извади кесу и изручи  
о измајсторисао ту слогу братску, да би браћа за њега радила“, он никако не престајаше са своји 
реба прописан број људи.{S} А где су ти браћа?</p> <p>— Живан и Ненад су у мејани, а Стеван, ет 
ме да се трмка роји.{S} Али ми остајемо браћа и даље, а што ћемо живети одвојено, тако је рекао 
 Нигде није било у свету да синови буду браћа с оцем, већ отац је отац а синови имају да слушај 
тедионице четрдесет дуката, а остала му браћа по двадесет.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
у на кметство, оправдао је тиме „што му браћа не дозвољавају да више буде кмет.“ И тако је прис 
губио.{S} Леже у постељу ћутећи.</p> <p>Браћа му не рекоше ни црне ни беле за изгубљене паре, п 
 је блаженство изазвала та реч у душама браће Радичевића.{S} Без обзира на Живана и Живану, као 
сет-петнаест брава оваца.</p> <p>Од све браће Радичевића, Ненад је канда највише осећао тежину  
ворих да не полазим за тебе зарад твоје браће, а ти ме не послуша, сад си се уверио да сам ја з 
 стари и ко што сам ја живео са шесторо браће и четири стрица.</p> <p>— Шта ћеш... такво је вре 
е недеље имађаше да се реши спор између браће Радичевића, који се вођаше још од њихове деобе.{S 
ао стрелом погођене!{S} Наста тајац.{S} Браћи сад би јасно, откуда од неких година пасуљ једва  
> <p>Поп-Јова устаде и отпоче.</p> <p>— Браћо, ја и учитељ смо вам поодавно говорили да живот в 
 хрићански поступак!“</p> <p>— Чули сте браћо, како су добри задругари спасли <pb n="101" /> је 
данас да вам образујем задругу.{S} А ви браћо да слушате ове ваше просветитеље.</p> <p>Пера под 
шу ракије и поче овако:</p> <p>— Поклон браћо моја, поклон жене, поклон децо. — Женама грунуше  
адругарска каже:</p> <quote> <l>„Пођимо браћо рука под руку</l> <l>На пос’о сваки што више нас; 
 свој подужи говор овим речима:</p> <p>„Браћо задругари!{S} Ова је земља свима нама подједнако  
о не можеш чинити, пошто си у задрузи с браћом.{S} А после тога требало би ти нешто пара за тај 
е потурчио но што би се вратио поново с браћом да живим.</p> <p>— Не кажем ја да се враћате пор 
 који га је упутио на неминовну деобу с браћом.</p> <p>Трећега јутра, кад се све беше рашчистил 
у покушавале често да изазову спор међу браћом и подизале свој глас за деобу, али су одлучношћу 
, ко што су пре пиле.</p> <p>Ако питате браћу, како им је сад, они ће вам од мора до Дунава при 
ује.{S} А то је посао за Живанову млађу браћу био и нов и тежак.</p> <p>Једна нова, а примамљив 
ти у задрузи парничаре, нарочито рођену браћу.</p> <p>Радичевићи се погледаше.</p> <p>— А на ос 
/p> <p>— А шта су оне заслужиле, кад су браћу до крви довеле? — пита их Живан.</p> <p>Жене се у 
а домаћица има без мало онолико пасуља, брашна, јаја и пилића, колико су пре све имале.{S} Није 
који ће издавати редушама по требовању: брашна, пасуља, сира, ракије и тако даље, па наставише  
у на ватру, па затим отвори наћве, насу брашна и узе да меси хлеб.</p> <p>„И то ми је човек, да 
амо што су оне продавале поред пасуља и брашно, кукуруз, ракију, јаја и пилиће.</p> <p>Живан од 
и, њен је стид.{S} Продаје ли пасуљ или брашно из куће, себе штети.{S} И онда није чудо, што је 
 својих земљорадника.{S} А како се због брдовитости није могло изнети ђубре на њу, то се већина 
 и неко викну с капије:</p> <p>— Оди ти бре, овамо! — чу се глас Живанов.</p> <p>Ненад познаде  
осово, — рече Урош. — И опет нам волови брекћу од умора.</p> <p>— Да ти нама поручиш ове плугов 
и кукумавко!{S} Само кукаш и наричеш! — брецну јој се Стеван.</p> <p>— Како да не кукам црни си 
а им дође глас да је црква похарана!{S} Брже похиташе тамо.{S} И кад стигоше, нађоше пред цркво 
лушали да пођу с нама путем, који ће их брже одвести мети и спасењу њихову, ако опет не скрену  
ом, а сеци ножем, па ћеш видети чим ћеш брже и лакше пресећи.</p> <p>— Па лепо, ја би баш за ва 
ну, онда је лако терати их којом хоћемо брзином.{S} У томе се огледа успех свакога посла.{S} Је 
силази на ниже, зашто ракија у бурићима брзо исчезава и тако даље{S} Па се онда сваки својој же 
к.</p> <pb n="55" /> <p>Радичевићима се брзо дала прилика да тај свој недостатак осете.{S} Јер  
е надиже и капа на врх главе.{S} Али се брзо прибра, шкрипну зубима и јурну трчећим кораком на  
радњи лук и вода.</p> <p>Момак се врати брзо с плугом и поче да га угађа на дну воћњака за орањ 
етан и оде у канцеларију.</p> <p>Стеван брзо скочи и стаде мирно — војнички.</p> <p>Пандур га п 
 саставише „друштво“, али се то друштво брзо помами, те настаде таква врева и дерњава, да су мо 
ришом део тај каламбур у механи.</p> <p>Брзо затим настаде туча, зацингараше „Килићи“ по цигљам 
</p> <p>Убрзо обори пљусак и они се сви брибраше ближе стаблу.{S} Само Живан остаде на киши да  
руку окренуо.{S} Али се матери натрпало брига и немоћи, па и не помишља на даље радости, које ј 
зручим на главу.{S} Мало је нама кућњих брига но још о вашим спрдњама да водимо бригу.</p> <p>Н 
</p> <p>Сад је ваљало отарасити још две бриге: измирити се са пријатељем и умолити попа да венч 
 опет један белај, да им никад није без бриге и главобоље.{S} Јер посао, који су они започели м 
брига но још о вашим спрдњама да водимо бригу.</p> <p>Ненад изговоривши то, напи се воде из крч 
ли, друга, што смо свој леб јели а туђу бригу бринули, око ових несрећних партија.</p> <p>— Мог 
зна шта ми је.{S} И тек ће рећи: „Ти си брижан!“ „Јесам, не питај ме“, - рекнем јој ја љутито.  
друг неизмеран.{S} Да дођем незнам како брижан и сетан, она ће ме разгалити и разговорити боље  
 певати, као и пре.{S} Зато баталимо те брижне разговоре, него да окренемо на песму и весеље.{S 
ожио на њено крило, па тако разговараху брижно и сетно.</p> <p>- Е, мој Стеване, — рећиће Стано 
кад ћу се избавити овога чемера!... “ — бризну да плаче.</p> <p>— Шта је!{S} Што плачеш сузу ти 
телине човек да насеје повише, па да не брине за говеда где ће их и да сваке године узме по 100 
S} Сад им је ваљало сваки за себе да се брине и домаћинује.{S} А то је посао за Живанову млађу  
екнем јој ја љутито. „Кажи ми шта је да бринемо заједно?“ Е, таквога друга не могу заборавити,  
. ја мислим бозна шта ћеш ми рећи, а ти бринеш за наше каљаве сокаке!{S} Ако газимо блато, ми г 
уга, што смо свој леб јели а туђу бригу бринули, око ових несрећних партија.</p> <p>— Могао си  
дак у кући!.. — цичи Стеван. — Ненад се бринуо како ће жени купити сапун, а није гледао како ће 
отац радио, а да не морају умствовати и бринути, јер је то била дужност само једнога у кући — д 
S} А Пера пошто кусну једанпут и обриса брк, настави даље:</p> <p>— Нека Ненад у’рани јунца па  
у видите једнога старца, дугачких седих бркова, обријана лица, с фесом на глави, да седи на сво 
ом, као неко чудовиште.{S} Ћути, упреда бркове и погледа десно и лево као звер опкољен ловцима. 
p> <p>Радич саже главу и поче да упреда бркове.</p> <p>— Да теби, попе, није до пара, те ме так 
</p> <p>Живан поче да се збиљи и упреда бркове.{S} Живана поче да покашљује од радости и да се  
талоне са штифлетнама.{S} Па кад упреде бркове и накриви шубару, богами коџа се млађе жене збун 
М. СТАНОЈЕВИЋА</p> <p>ЧИКА-ЉУБИНА УЛИЦА БРОЈ 8.</p> <p>1909</p> <p>ЦЕНА 1 ДИНАР</p> </div> <pb  
живите од народа.{S} А народ вас толики број не може издржати.{S} Где си ти видео да један чове 
ћина њих мануше орања утрине за извесан број година, док се не „одмори“ и сама од себе оснажи.< 
учинити.{S} За тај посао треба прописан број људи.{S} А где су ти браћа?</p> <p>— Живан и Ненад 
елимо прво новац, — рече Живан и узе да броји дукате. — На сваког брата припада по четрдесет ду 
ја да му дам. — рече Кузман и извади да броји новац Урошу.{S} А Мића узе да саставља облигацију 
 него да га враћате.{S} То је срамота и брука: да код оволиких домаћина нема ко да узме оваку к 
И треба да те рачунају тако, кад си ону бруку урадио.{S} Ко је још у свету растурао цркву ако Б 
е нам се смејати, кад чују нашу ноћашњу бруку!</p> <p>— Сасвим је тако. — одобрише Ненад и Урош 
е с пилићима по корову и траже црвиће и бубе.{S} А ћурке се разбашкариле с ћурчићима поред плот 
и, па само жмиркају и реже, кад их која бува у живац дирне...{S} Квочке се расуле с пилићима по 
ђа му се придружи мотиком.{S} Целе ноћи будак и мотика одјекиваху и одваљиваху варнице од камењ 
p>Кад се смрачи, они се кренуше њиви са будаком, мотиком и једним пилетом за „курбан“, које Анђ 
 на месту где ће копати па одмах запуца будаком да копа.{S} Анђа му се придружи мотиком.{S} Цел 
} Тек он ми, човек, није крив.{S} Нашао будалу и преварио, што да не!</p> <p>— А, ја ћу га тужи 
ви људи.{S} Али сваки човек не треба да буде као <hi>мед</hi>, да га полиже свет, ни као <hi>је 
 поповога причања о томе, како треба да буде веран заклетви, да право суди и да брани веру и по 
тина ту цркву отима, онда, треба она да буде кажњена а не ја.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p 
леткарош, и уопште немиран човек, па да буде добар и спасоносан за земљу! — рече поп-Јова подру 
- хоћу то, да сви једнако радимо, па да буде мир!</p> <p>— Па, лепо, ви тако и радите, једни је 
 могу да рекнем нећу, па не знам шта да буде.</p> <p>— То ти је прва исповест.{S} А друга?</p>  
ваку ситницу.{S} Већ да треба од сад да буде разложнији и договорнији, па да се сложно ради и н 
ко не можеш ти играј!{S} Не може све да буде тако како ви жене оћете.{S} Ви имате само да слуша 
е би ти причао.{S} Али зашто да може да буде штедионица у вароши, а да не може у селу?</p> <p>— 
 Такав је закон!</p> <p>— То не може да буде никад!{S} Нигде није било у свету да синови буду б 
ете — рече Пера.</p> <p>— То не може да буде, јер данас сваки себе гледа — рече Мића, ћата.</p> 
лице за тутора.</p> <p>— Како то сме да буде!? скамени се он од чуда.</p> <p>— Тако, народ је з 
Добро, ја ћу да бацим кметство, само да буде мир.</p> <pb n="32" /> <p>— Бацио га, не бацио, ја 
д.{S} Па би онда позвао једнога гољу да буде посланик, јер он зна шта је сиротиња.{S} Ја кад би 
 у том комешању, дошао ред и на Вецу да буде председник општине ораовачке!{S} То је боље људе д 
се Јова и Пера постараше да та слава не буде обична пијанка, као што се друге славе обављају, в 
ише буде кмет.“ И тако је пристао да не буде више кмет, само да би било задруге и слоге у кући. 
ме „што му браћа не дозвољавају да више буде кмет.“ И тако је пристао да не буде више кмет, сам 
 <p>Кузман се нагоди да овој љутој жени буде што приступачнији, па искези зубе:</p> <p>— Шта ра 
уним рукама пара и хлеба, те да им тамо буде све пуно и задовољно. „Тако се ваља.“</p> <p>У прв 
 што се друге славе обављају, већ да то буде један мали јубилеј, на коме ће се видети, све оно  
ност.{S} Али се време постарало да и то буде.{S} Оно исто <hi>време</hi>, које је породичну зад 
се зато и трудимо да од вас створимо да будете као што вам је отац био.{S} А да смо вас оставил 
 поче да стење.</p> <p>— Оди ти Мићо да будеш фабрикант из Беча.</p> <p>Мића се насмеја и скочи 
зато гласао онда за Вецу, само ти да не будеш.</p> <p>— О!{S} О!{S} О! — крсти се Живан. — Оди  
 кметски! — Кад ја нисам добар домаћин, буди ти бољи?{S} Ено дошао је позив из општине, иди там 
чуо за некога <hi>Цара Радована</hi>? — буди га Кузман из чуђења.</p> <p>— Нисам. — Прибра се С 
ако му се нека страшна прилика јавила у будноћи и зло му предсказала и како га је нешто жигнуло 
шљам немирне људе у корисном смислу, да буду предузимљиви и напредни, а бушкарачи и сплеткароши 
д!{S} Нигде није било у свету да синови буду браћа с оцем, већ отац је отац а синови имају да с 
ти и пропасти, да би припремио земљиште будућим гвозденим плуговима у том селу.{S} Али га ипак  
рима, потребна је да послужи за резерву будућим напорима, ако у случају пропадну они први, као  
"11" /> само свој посао.{S} Али српској будућности то није пробитачно било.</p> <p>— Ама то је  
 приђе му ближе.</p> <p>— Ево видиш ово буђаво саће мора се одсећи.</p> <p>— Да, али само буђав 
е мора се одсећи.</p> <p>— Да, али само буђаво.</p> <p>— Е, ја свако по мало подсецам.</p> <p>— 
а објача, закржљави и изгуби се у њеној бујини.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091 
и без капе па чак и без главе.{S} Општа бујица захвати све редове у свој вртлог, па неке подиже 
ив, Живан је био обратне среће, њега је бујица шчепала са председничке столице и треснула толик 
свадба се само види, али весеље не тече бујно, само зарад њиховога нехата и рђаве услуге.</p> < 
вати, — рече Живан дивећи се зеленилу и бујности попове детелине.</p> <p>— Е, мој Живане, шта с 
аш шта сам ја запамтила.{S} Ја сам јела буково лишће и церову кору, знаш ли ти то!</p> <p>— Ти  
арађују.</p> <p>Овде-онде видиш по који буљук оваца, где под неким пространим хладом пландује,  
и учитељ-Перу у други крај Србије, као „бунтовника“.</p> <p>Остаде поп-Јова сам растројен и раз 
сроза и сви попадаше на под, уз општи и буран смеј.</p> <p>И тиме заврши овај први састанак ора 
о једнога инаџију, па ено га сад седи у бурдељу, као бежанац, — додаје један чича из доњега кра 
шу нагло силази на ниже, зашто ракија у бурићима брзо исчезава и тако даље{S} Па се онда сваки  
упи о обалу те се разбише.{S} Настадоше бурни дани, дани борбе, беспокојства и омразе, гоњења и 
ке и скупштинске седнице држане често и бурно, али без икаквих корисних решавања.{S} Настало је 
 ракију да источе! — пљесну се Живан по бутини.</p> <p>— Погледајте ви у њен ковчег, па ћете ви 
е нигде повредио главу, али је нагњечио бутину.{S} Лежао је читав сахат, док се одморио.{S} Па  
и повуче се са својим троножцем у један буџак ћутећи, не осврћући се на посао, који њега, домаћ 
 је затекоше укућани, где јечи у једном буџаку, сва у ватри и страшној грозници.</p> <p>После п 
и судиш кметовима и посланицима само по буџацима, а кад изађеш пред њих, ти не смеш ни у очи љу 
томе, Радич треба да је шиљкач, дилкош, бушкарач, сплеткарош, и уопште немиран човек, па да буд 
слу, да буду предузимљиви и напредни, а бушкарачи и сплеткароши коче напредак више, него и непр 
дову.</p> <p>— Све лепо, — рече капетан вадећи хартију из џепа ал овде има једна тужба против у 
у сандуцима од дасака, из којих се може вадити и мед и восак и опет пчеле да остану живе.</p> < 
н се уозбиљи и погледа земљу као одиста важан човек, који има да мисли о важним стварима.</p> < 
одиста важан човек, који има да мисли о важним стварима.</p> <p>— А већ знаш и то, да ја имам к 
 му Пера рече да за њега има врло много важних дужности и ван суднице, он се избечи и рече:</p> 
и учитељевом и поповом позиву.{S} А то „важно“ било је ово:{S} 1) да се народ упише у партију,  
 да ће неки људи доћи и говорити нешто „важно“, за народ, па се зато и одазвали учитељевом и по 
 похиташе његовој кући да га обавесте о важности председничке дужности.</p> <p>Живан сматраше д 
 седи по <pb n="31" /> судници и мејани ваздан, а ми за њега измећаримо овамо. — упаде Невена.< 
 одлете капа с главе и поче да му свира ваздух око ушију.{S} Он се осврте да види где му је кап 
пи и пусти најжешћи галоп.{S} Поче опет ваздух да свира Стевану око ушију. <pb n="41" /> Он се  
 продам?</p> <p>— Има шта, не живи он о ваздуху.{S} Него сте тако научили да кукате као кукавиц 
хладовина, пољскога зеленила и учестане ваздушне промаје кроз васиону, ти би посрнуо под притис 
ју штедионицу.</p> <pb n="71" /> <p>— О ваиме оца, учитељу!{S} Јеси ли ти крштен, — исколачи оч 
ead>XV.</head> <p>Имали су један повећи вајат крај дворишта, од кога преправише кућу за Живана. 
ргоше говор, а жене се уклонише у своје вајате с децом.</p> <p>— Шта вам је те вичете толико? — 
отраживање, он скочи узбуђено и зађе по вајатима да се разрачуна са женама.{S} Али нуто, тамо с 
> <p>— Ада, ја ћу ти казати, али шта је вајде, кад ћеш ми ти манисати, као год око ових пчела.{ 
мишљања рече љутито:</p> <p>— Шта ми је вајде да ти говорим, кад ме не слушаш!</p> <p>— А шта т 
ји су остали без домаћице, па зато се и вајка.</p> <p>Кад сахранише Јаглику, онда се вратише на 
лишио молитву. „Грешних је људи било од вајкада, настави поп Јова али је правда увек побеђивала 
приседоше уз учитеља и попа и почеше се вајкати и жалити на своје зло стање.{S} Јова и Пера им  
да немамо ми сајбије над нама.</p> <p>— Вала, моја би те мајка обема рукама прихватила.{S} Инач 
јући устима и понуди осталима.</p> <p>— Вала Богу, те га нисам ја месила, — рече Невена, задово 
дичну задругу, — рече Живан. — Ја би се вала пре потурчио но што би се вратио поново с браћом д 
 раду.</p> <p>— Није ми нужда, јер имам вала Богу свега доста што мени треба.</p> <pb n="20" /> 
 родио, па да узмеш целу кућу!{S} Нећеш вала ни оволицно без мене узети, добро да знаш!{S} Наче 
мувају рукама, „јер се не <pb n="77" /> ваља“ ту да говоре, шта да раде с мртвим пилетом.{S} На 
као да је с њима срастао.{S} Само му не ваља, што их у јесен тамани и у пролеће подсеца.{S} И о 
амо буде све пуно и задовољно. „Тако се ваља.“</p> <p>У прву недељу позваше попа, те им освети  
Станојку саму за Стевана.</p> <p>Сад је ваљало отарасити још две бриге: измирити се са пријатељ 
 на расположењу у изобиљу.{S} Сад им је ваљало сваки за себе да се брине и домаћинује.{S} А то  
 зиме угоје волове.{S} Зато је домаћину ваљало да оде у варош да купи мекиње.{S} Стеван се опре 
 све и већ не може боље бити, али ми не ваљамо, што окрећемо главу на другу страну.</p> <p>— Ет 
 гвозден плуг.</p> <p>Видећи Савез тако ваљан почетак у тој задрузи, одобри јој позајмицу од 15 
 неисправност, или општи понос за сваку ваљаност.{S} Док међутим, то је сад све припадало свако 
 руке.{S} Изусти још коју да проговори, ваљда би хтео рећи: „да идем да кажем то Станојки“, али 
у шта он ради.</p> <p>- Ене, сад!{S} Та ваљда нисам повадио нож на човека, - прибра се Радич по 
 извесно време, док се људи домисле, те ваљда ће се наћи неко, да га узме - рече поп-Јова.</p>  
нали за муку и невољу.</p> <p>— И ти си ваљда због те муке отворио дућан!</p> <p>— Ја сам отвор 
трану.</p> <p>— Што си љут, попе, нисам ваљда убио човека, ако сам довео снаху саму — рече Ради 
 људи.</p> <pb n="54" /> <p>— Па мислиш ваљда да ми немамо право да те учимо у земљорадњи, ако  
а се стара само за вас земљораднике, да вам набавља плугове, семење и друге потребе.{S} Јер ти  
премежденије, — рече гордо Кузман. — Да вам ја нисам био, отишло би вам свима имање.{S} Јер они 
ћеш да пијеш? — рече Живан.</p> <p>— Да вам правим друштво и да вас учим.</p> <pb n="70" /> <p> 
ло до тога да нас сликујеш.</p> <p>— Да вам покажем какви изгледате кад седите у механи.</p> <p 
.. — рече он полушапатом. — Хтео сам да вам кажем да Ненада никако не примите у задругу!{S} Ако 
 ускликну Кузман.</p> <p>- Молим вас да вам објасним овај члан, ви нисте разумели, рече Пера: „ 
 ни одвајали.</p> <p>— Звали смо вас да вам саопштимо решење, о оном вашем путу.{S} Мораћете по 
м те установе и зато сам дошао данас да вам образујем задругу.{S} А ви браћо да слушате ове ваш 
чима: „Ено вам новога домаћина, па нека вам донесе бадњак и сламу, —- погледајући на Стевана по 
 имајућих бити задругара.</p> <p>— Нема вам овде Веце? пита капетан.</p> <p>— Па, знате, он је  
 залажете овце, козе, свиње, за дуг, па вам нико ту стоку не дира, ако уредно плаћате дуг.</p>  
ше у своје вајате с децом.</p> <p>— Шта вам је те вичете толико? — отпоче Дамњан полугласно. —  
премни и неуки за усамљен живот.{S} Сад вам се указала прилика да станете на прави пут којим тр 
 све.</p> <p>— А да ли ви мислите да ће вам неко зајам дати на ваше црне очи! — подвикну Пера.  
ко питате браћу, како им је сад, они ће вам од мора до Дунава причати спасоносност деобе. „Бог  
и.{S} А како ћете то постићи, учитељ ће вам, ево прочитати.</p> <p>Пера отвори правила и стаде  
узман. — Да вам ја нисам био, отишло би вам свима имање.{S} Јер они хоће да упишу ваше имање у  
тражити.</p> <p>— И да хоћемо, не вреди вам ништа.{S} Јер овакви су људи добри за одржавање пос 
ме: како да се лакше оре земља.{S} Људи вам желе добра, па су вам послали бољи плуг, да лакше о 
ија, већ <hi>задругарски суд</hi>, који вам добра жели.</p> <p>— Ја пристајем да се оба пута за 
ди, па тако треба и ми.{S} У то име нек вам је срећан рад!“ </p> <p>Задругари се сви погледаше  
садржине: „Драги попе и учитељу, јављам вам да је капетан стигао и да ћемо тамо сад доћи да обр 
ше писмо од 25. септембра т. г. јављамо вам де нисте примљени у коло Савеза Земљорадничких Задр 
ера, ал’ ви нама нисте веровали кад смо вам говорили, да ћете доживети овакво стање, ако се не  
отпоче.</p> <p>— Браћо, ја и учитељ смо вам поодавно говорили да живот ваш, овакав какав је дан 
ан их миловаше и одбијаше, речима: „Ено вам новога домаћина, па нека вам донесе бадњак и сламу, 
г, да лакше орете.</p> <p>— Па, сад ето вам људи, ја сам позвао све прве домаћине, који хоће да 
 оћете.{S} Ви имате само да слушате што вам се заповеди!{S} Ајд у њиву!</p> <p>— Ја нећу да се  
мо да од вас створимо да будете као што вам је отац био.{S} А да смо вас оставили да и даље про 
ре земља.{S} Људи вам желе добра, па су вам послали бољи плуг, да лакше орете.</p> <p>— Па, сад 
а судбину, ако тргнем један оплавак.{S} Вама женама не може да угоди ни Св. Петар с небеса.</p> 
иси оставио, коју нису уписао.</p> <p>— Вама, кад је држава могла дозволити та друштва и кад је 
оп Јова узвишеним и тронутим гласом — А вама је познато да је нашем задругару Милосаву угинула  
 избегавамо.{S} Али свугде не можемо за вама да идемо где нама не доликује.</p> <p>— Ама дали с 
p> <p>— Збогом пошли!{S} Ајд и ја ћу за вама, имам да чувам ћурке.</p> <p>— Зар ти ћурке да чув 
ије и отресе руке од коприва. — Лако је вама, кад ви се у њиви зна само један рађ, а ја, док ти 
ман. — Ови су људи данас заложили имање вама, а мене нису ничим осигурали за оно што су ми дужн 
е Стеван.</p> <pb n="61" /> <p>— Ми смо вама увек веровали, — рече Пера, ал’ ви нама нисте веро 
дите у мејани, па се љутиш што нећемо с вама да седимо и пијемо.{S} А да ли би то доликовало је 
е са учитељ-Пером.</p> <p>— Шта је то с вама побогу! — рече поп-Јова, седајући на принешену клу 
ова. — Ви мора да имате још нечега међу вама, те се тако грозно мрзите.</p> <p>— Ти знаш попе д 
г разних послова у кући и <pb n="30" /> ван ње.{S} Сви се подрпкиваху речима наизменце и заједљ 
а њега има врло много важних дужности и ван суднице, он се избечи и рече:</p> <p>— Зар мимо ово 
 њен скут по пасуљу и почеше га стрвити ван скута.{S} Она викаше на њих онако, како само баба м 
 школи и цркви, али не морамо то чинити ван нашега домашаја, кад то нису заслужили.</p> <p>— Ам 
ми је дошло на сан, а мене сан никад не вара.{S} Него да идемо да копамо.{S} Али да ниси зуцнул 
 а за цара Радована зна Кузман и-његово варалачко друштво.</p> <p>— А знате ли за овај „Расковн 
и и умели, а мислићемо и даље.</p> <p>— Вараш се.{S} Зар ти мислиш да смо ми испекли мисао, кој 
>— Би, кад би му се разложило.</p> <p>— Вараш се, предложи му ма и најмању промену у његову рад 
 будак и мотика одјекиваху и одваљиваху варнице од камења, све их гола вода од зноја спопаде.{S 
ве.{S} Зато је домаћину ваљало да оде у варош да купи мекиње.{S} Стеван се опреми једнога дана, 
еше снег, упреже у саоне волове и оде у варош за мекиње.</p> <p>Враћајући отуда доцкан, замркну 
ћи се.{S} Натуче капу и пожури пешице у варош.</p> <p>Варош беше још у ноћном затишју.{S} Ни ду 
че капу и пожури пешице у варош.</p> <p>Варош беше још у ноћном затишју.{S} Ни дућани не беху ј 
да не може у селу?</p> <p>— Е, друго су варошани, а друго смо ми.{S} Оно су поштени људи.</p> < 
траву — додаде Веца.</p> <p>— А како су варошани удесили те њиове штедионице, те могу да се спо 
оже с правом сматрати и као сељак и као варошанин.{S} Горе фермен и прслук, а доле панталоне са 
намо са Кузманом.</p> <p>Он је родом из вароши.{S} Али се још из малена сродио са сељацима, па  
леба тога дана.</p> <p>Кад је изашао из вароши стигоше га једна кола, у којима беху нека господ 
мљорадничких задруга у њиховој окружној вароши, те им испаде могућност да без мало сви оду на т 
 Али зашто да може да буде штедионица у вароши, а да не може у селу?</p> <p>— Е, друго су варош 
ије хтео да иде из њега.{S} Служио је у вароши док није стекао капитал, па се доселио у Ораовац 
еднога потрошача.{S} Да видиш сад да л’ вас може издржати он.{S} Уседни сад на леђа Стеванова.< 
оставити без казне за његова дела.{S} А вас нека од сад умудри да умете боље распознавати добро 
 Ненад.</p> <p>— Само смо дошли онда да вас задовољимо, да не мислите да ми вас презиремо и изб 
мо, мртви ли смо! -</p> <p>- Шта има да вас ко гледа, кад можете сами себе да гледате и да се п 
ан.</p> <p>— Да вам правим друштво и да вас учим.</p> <pb n="70" /> <p>— Учио нас, не учио, Бог 
Ето, сад сам пристао и да орем, само да вас уверим шта вреди гвозден плуг.</p> <p>— Лепо је од  
p>— Па јес дабоме, и онда докле ћемо да вас уверавамо о томе.</p> <p>— Напатили смо се господин 
 остави на миру.</p> <p>— А, не могу да вас оставим за ово што сте ми данас одузели моју сигурн 
тпоче Дамњан полугласно. — Ја мишљах да вас је неко зло снашло, те зовнух Жику да видимо.</p> < 
 га узео, да је за мене послат, него за вас.{S} Таман би то лепо било, да ја узмем плуг што га  
ва партија, која ће да се стара само за вас земљораднике, да вам набавља плугове, семење и друг 
спази и позва унутра.</p> <p>— Молим ја вас, шта сте нас звали? — рече Стеван војничким језиком 
е боље распознавати добро од зла и нека вас благослови на многаја љета, амин!“</p> <p>— И ти да 
!{S} Кад ли узмем једну кривуљу, па кад вас потерам, нећете знати где су врата!</p> <p>— Доцкан 
т ваш, овакав какав је данас захтева од вас да се удружите, јер само удружени можете помоћи јед 
</p> <p>— Па ми се зато и трудимо да од вас створимо да будете као што вам је отац био.{S} А да 
и да и даље пропадате, ко зна шта би од вас било.</p> <p>— Мани се попе не помињи то, ако Бога  
 да сви ви живите од народа.{S} А народ вас толики број не може издржати.{S} Где си ти видео да 
 и кавгу.</p> <p>— Ама ја верујем да је вас отац клео, али цело село и целу земљу, нису клели о 
 један другог и одбити ове недаће, које вас толико година изнуравају и даве.{S} Ви сте доста гр 
ука!</p> <p>— Не би они бегали да нисте вас двојица дошли.{S} Јер ја сам живео од њих и они су  
ји смо ми себи за задатак поставили, ми вас уверавамо да смо пронашли само <hi>пут</hi>, којим  
 да вас задовољимо, да не мислите да ми вас презиремо и избегавамо.{S} Али свугде не можемо за  
 ли ја! ускликну Кузман.</p> <p>- Молим вас да вам објасним овај члан, ви нисте разумели, рече  
ме што је на свадби било.</p> <p>— Убио вас Вог и Св. Аранђео дабогда! — подвикну Живан женама, 
те као што вам је отац био.{S} А да смо вас оставили да и даље пропадате, ко зна шта би од вас  
о никад ни одвајали.</p> <p>— Звали смо вас да вам саопштимо решење, о оном вашем путу.{S} Мора 
ише се с њим.</p> <p>— Извините, ми смо вас замучили, —- рече Пера.</p> <p>— А, не, то је моја  
један другом за живу главу!</p> <p>— То вас је могло довести до већега зла — рече Пера. — Зато  
ленила и учестане ваздушне промаје кроз васиону, ти би посрнуо под притиском сунчаним.{S} Али р 
и неки посао заједнички.{S} Тако су бар васпитавани на својим политичким зборовима!{S} У том см 
ad> <p>Лагано и светлуцаво пуцкарала је ватра на огњишту Радичевом, у чијем прочељу Радич већ б 
сад страх од куповине леба, као од живе ватре!{S} Није то лако, мој синко, куповати леб и за се 
те попе и ти учитељу, — рече Живан мало ватреније, — да је добар плуг, ви не би побегли од њега 
оказа руком на главњу што сагореваше на ватри.</p> <p>— То је срамно и резилно, -— отпоче мирољ 
а сред куће са оном веригом и котлом на ватри, па до обешене кукаље под стрехом, морао представ 
 му се најежиле и све се више примицаше ватри.</p> <p>Деца вечераху мало даље, за својом совром 
кућани, где јечи у једном буџаку, сва у ватри и страшној грозници.</p> <p>После пет дана, даде  
<p>Живана спотну ватру, мету црепуљу на ватру, па затим отвори наћве, насу брашна и узе да меси 
јући на Стевана попреко, који сеђаше уз ватру равнодушан, као да није ни речи тога дана прогово 
н и оде у судницу.</p> <p>Живана спотну ватру, мету црепуљу на ватру, па затим отвори наћве, на 
и њега, домаћина чекаше.{S} Жене ложаху ватру и очекиваху да домаћин унесе бадњак.{S} Деца очек 
траву, да чујеш сисанче под џбуном како вауче и жељно очекује своју уморну мајку; и да разбереш 
леда Стеван отворенијим очима.</p> <p>— Ваш твоја снаха Невена!{S} Отишао сам данас да разапнем 
, не, не; ово је једна нова олакшица за ваш тежак рад, — рече учитељ Пера.</p> <p>Пред њима ста 
S} Отишао сам данас да разапнем кожу на ваш дувар, а она ме сиктериса као последњега ниткова.{S 
над.</p> <p>— Али с тим није још свршен ваш спор, — рече ова. — Ви мора да имате још нечега међ 
итељ смо вам поодавно говорили да живот ваш, овакав какав је данас захтева од вас да се удружит 
ледњега ниткова.{S} Моли Бога што је то ваша кућа, а ја би јој показао који сам ја!{S} Јер ја с 
ну чак, па одбијате народ од мене.{S} А ваше место није мејана, већ црква и школа.</p> <p>— Наш 
ви мислите да ће вам неко зајам дати на ваше црне очи! — подвикну Пера. -— Зар ви то не чините  
SRP19091_C3.6"> <head>VI.</head> <p>„На ваше писмо од 25. септембра т. г. јављамо вам де нисте  
м задругу.{S} А ви браћо да слушате ове ваше просветитеље.</p> <p>Пера поднесе списак капетану, 
м свима имање.{S} Јер они хоће да упишу ваше имање у ту задругу.</p> <p>— А, не превари мене по 
смо вас да вам саопштимо решење, о оном вашем путу.{S} Мораћете попустити, иначе нећете бити ни 
.{S} Мало је нама кућњих брига но још о вашим спрдњама да водимо бригу.</p> <p>Ненад изговоривш 
лица, која не одговарају чл. 5. правила ваших“.</p> <p>Овакав је одговор добила Ораовачка Земљо 
да тебе сматрам за најбољега домаћина у вашој кући.</p> <p>Стеван се уозбиљи и погледа земљу ка 
пресећи.</p> <p>— Па лепо, ја би баш за вашу љубав пробао једанпут да орем тим плугом, али шта  
ого поп Јова. — Зар ја чак у селу чујем вашу кавгу и ти кажеш ништа!</p> <p>— Дошао је крај поп 
команда војна одазва на двадесетодневну вежбу Стевана и Уроша.{S} А то је било оно златно време 
и то, напи се воде из крчага, па оде да веже волове.{S} А Невена остаде сама да мрмољи по кући. 
— Не би ти ја седео без посла, па да ме вежеш!</p> <p>— А, шта си хтео то да радиш? — прекиде г 
 прво време била од насушне потребе.{S} Вез резерве не оставља себе ни миш, ни јазавац, ни мрав 
ити сапун, а није гледао како ће волове везати.{S} Одкинуо се <hi>Сивоња</hi>, па распорио <hi> 
ије за председника, али то нема никакве везе са нашим послом.</p> <p>У том се зачу жагор с поља 
олико ђерзонака пчела, а с друге стране вејалица и тријер.</p> <p>Ту ћете видети сваке недеље д 
 му је што је остао без друга, с ким је век вековао, а још му је теже, што су му Стеван и Урош  
војим.{S} Живан, који је већи део свога века провео у кметовању и политици, није могао никако д 
S} Све што је радио није му било дугога века.{S} Бог не остаје дужан грешним људима па неће ни  
нешто друго да радимо, а не само целога века да се делимо.</p> <p>Поп-Јова и учитељ-Пера посаве 
p> <p>„Ја јадна, несрећница, што целога века робујем за другога, па сам доживела да ме једна ба 
им.{S} Али ратари, навикли да их целога века сунце греје и киша бије, и не осврћу се на ту доса 
али успех за једно село, које је толико векова натезало са дрвеним плуговима.</p> </div> <div t 
ну задругу носило на свом стаблу толико векова, дозрело је и дозволило да крвна задруга, тај ду 
 језик, и веру српску, за време толиких векова робовања и горких искушења.{S} Ту ти је прочеље  
је што је остао без друга, с ким је век вековао, а још му је теже, што су му Стеван и Урош оста 
помоћ да заједно пробијају лед, који је вековима покривао њихову свест.</p> <p>Али министар про 
 више запињемо, ал више и зарађујемо“ — веле сва четири брата. „И да смо још остали у задрузи,  
е!{S} Знаш шта ми кажу сви у селу: „Већ веле, што си трговац и што си поштен, то знамо одавно,  
Овде не треба примати којекакве људе, — вели Дамњан.</p> <p>— Ако ће да ми купе волове, ја прис 
 поделили, боље радимо и боље чувамо“ — вели четврти брат. „Истина, сад више запињемо, ал више  
ењем на господштину и великаше и док се вели они не побију народ не може дахнути душом.</p> <p> 
ли савете паметнијих од себе.{S} Дамњан вели да је Бог тако досудио народу да осироти.{S} Кузма 
није знао, кад се онако грозно убио, ко вели: „гора ми напаст не треба, али изгледаше као да је 
 баца дрвљем и камењем на господштину и великаше и док се вели они не побију народ не може дахн 
 шта су то паре.</p> <p>— Ја не знам за велике паре али ми и не треба да знам за веће паре, нег 
ћет.{S} Човеку и није задатак да ствара велике паре него да зарађује толико да може добро да жи 
ке?</p> <p>— Могао би кад би нашао неке велике паре или ископао из земље.</p> <p>— А не, не, па 
а готово и припремљено земљиште и нашле велике погодбе за свој развитак!{S} Радич, као да назир 
родичној задрузи, која је тако светле и велике задатке извршила.</p> <milestone unit="subSectio 
ени треба.</p> <p>— Зар није боље имати велике паре?</p> <p>— Боље је, ал кад нема!</p> <p>— То 
тије отклонити сва зла, и људима донети велике добити.{S} Онај који беше богат надаше се да му  
е као сад.{S} Стеван такође није осећао велике недаће, због онога женинога „белега“, који му је 
Задруге“:</p> <p>- „У једном селу близу Велике Мораве умре једном задругару жена и брат за неде 
да све мора да се ради, па да се стекну велике паре?</p> <p>— Ја тако рачунам, да без рада нема 
о.{S} И кад стигоше, нађоше пред црквом велики ров земље и дубоку јаму до дна зида.</p> <p>— Ов 
а рода да су свуд редом кола крчала под великим товарима берићета.{S} Али пете и шесте године п 
говима, који крижају земљу као сир, без великог запона и отпора.{S} Једновремено дахнуше и људи 
д тек Живани паде теже на срце што је у великој јарости заборавила да поднесе Невени сапун под  
орадничким задругама, које су се тада у великом почеле оснивати по смедеревском округу.{S} Јер  
 Е онда ћеш одговарати кривично за тако велику обману верску. — рече Мића, ћата.</p> <p>Председ 
ад знаш да то никад неће бити!</p> <p>— Велим ја, да те мало наљутим.</p> <p>— Добро, добро, ти 
е неколицина озбиљно.</p> <p>— Па, како велите за овај плуг? — пита опет председник.</p> <p>— Н 
о ову децу, да су твоја.{S} А овако ка’ велиш туђа деца, па ти се лепе руке за њин врат.{S} Е,  
 Има он пун подрум дуката!</p> <p>— Шта велиш човече!?{S} Где нађе толике паре?</p> <p>— Проста 
ора и размимоилажења.</p> <p>- Лепо, ти велиш да оставимо народ, — рећиће му Пера у једном такв 
, — одговори му поп.</p> <p>— А, шта ти велиш учитељу?</p> <p>— Немам ја шта више да говорим.{S 
е него тај свет!</p> <p>— Добро, кад ти велиш, онда ја да му дам. — рече Кузман и извади да бро 
дузеше људи дукате с гуше, чим скидосмо венац с главе.{S} А кад смо ми дале, мораш и ти, — прид 
није дало трави око себе да расте, поче венути кад трава око њега објача, закржљави и изгуби се 
рити се са пријатељем и умолити попа да венча бегуницу.{S} Али комшије, жељне пијанке, салетеше 
о и заказаше дан испита, па затим и дан венчања Радичевих младенаца.</p> </div> <div type="chap 
 <p>— Боже сачувај!{S} Чак би ти и џабе венчао сина зарад онога плуга.</p> <p>— Ама шта је теби 
рдесет дана од смрти Јагликине, па онда венчати Стевана.{S} Он је тако и урадио.</p> <p>Али, ка 
о живимо.</p> <p>— Е, онда, хоћеш да ми венчаш сина?</p> <p>— Хоћу, али тако, како си урадио, н 
 народу нешто треће, које превуче дебео вео преко тих рационалних зачетака и целокупно пољоприв 
 уздисаху и погледаху се испод очију са веома тужним и суморним расположењем.{S} Док најзад ту  
} Или ће од свиња то одужити кад стигну вепрови, или најпосле од жита, доста су га насејали.{S} 
вога причања о томе, како треба да буде веран заклетви, да право суди и да брани веру и поштење 
{S} Између осталога нађена је и књига о вересијама, у којој Мића, општински писар прочита Живан 
почевши од огњишта на сред куће са оном веригом и котлом на ватри, па до обешене кукаље под стр 
жавом, а синови и снахе слушају га, као верни и одани поданици, тако, да је сваком са стране из 
еровали, — рече Пера, ал’ ви нама нисте веровали кад смо вам говорили, да ћете доживети овакво  
/p> <pb n="61" /> <p>— Ми смо вама увек веровали, — рече Пера, ал’ ви нама нисте веровали кад с 
мрзоше да му почеше оспоравати и његова верска права и дужности.{S} Сви планови, које он и учит 
а власт не спроведе капетану са актом о верској обмани. —</p> <p>Цело село дахну душом кад виде 
говарати кривично за тако велику обману верску. — рече Мића, ћата.</p> <p>Председник нареди да  
је најсветије задатке своје: одржала је веру, морал и име народа и ослободила га ропства, па се 
 славно чувала и очувала: име, језик, и веру српску, за време толиких векова робовања и горких  
еран заклетви, да право суди и да брани веру и поштење, као што га је и отац покојни саветовао. 
 никако јава!{S} И никако није могао да верује да је то законом дозвољен посао задругама!{S} Па 
р кад се у сну човеку нешто јави, да не верује?</p> <p>— Сан је лажа а Бог је истина. — рече по 
ски попа могао да мислим друго, него да верујем таквим друштвима.{S} Тако ћу се и људима испове 
ера у Јову насмејано.</p> <p>— А што да верујем, кад ја долазим до меда и воска и овако.</p> <p 
 грдну неслогу и кавгу.</p> <p>— Ама ја верујем да је вас отац клео, али цело село и целу земљу 
и, па не знам где ми је глава.</p> <p>— Верујеш ли ти Живане, — подухвати га опет поп-Јова, — д 
?</p> <p>— Нема се одкуд господине, ако верујеш.{S} Ово је настало време да нема зашта пара јед 
 како је Кузман пронашао цркву.</p> <p>„Верујте људи, — прича он сељацима, ја сам одмах познао  
, што су ти ови стари људи, ни у шта не верују! — погледа Пера у Јову насмејано.</p> <p>— А што 
ке“ и тако штогод...</p> <p>А песма, та весела песма из девојачких грла, сваки час се ори, те п 
ору своје школе ослушкујући заносно тај весели ромор септембарске ноћи, кроз који се разлегаше  
азвесељене душе.{S} Задругари наставише весело ћеретање и певање, али их девојачки јек са прела 
тале саоне и приближио се селу здраво и весело.{S} Прешао је преко „Гребачке“ ћуприје где излаз 
ресеца тај тихи сумор пољски и оживљава веселу и чилу радничку гмижу, која те и нехотице вуче к 
арима.</p> <p>5.{S} Ручак.</p> <p>6.{S} Весеље.</p> <p>На позив задруге дошао је и један изасла 
 разговоре, него да окренемо на песму и весеље.{S} Напослетку данашњи смо дан за то одредили!{S 
рћиле носеве и свадба се само види, али весеље не тече бујно, само зарад њиховога нехата и рђав 
ост за тобом морам пре времена заменити весељем.{S} Ти знаш какву си голотињу оставила овамо, п 
сваки гост са правом очекује, на једном весељу: добру услугу и дебелу гозбу, тога није било на  
о!{S} Зар у земљи има пара?</p> <p>— Па весео био, зар ти ниси знао да у земљи има више пара, н 
 се не могу решавати политичка питања“, већ је при сваком решавању у задрузи истицао партију ка 
онели <pb n="102" /> ни кмет ни судија, већ <hi>задругарски суд</hi>, који вам добра жели.</p>  
<p>- Е, мој Стеване, — рећиће Станојка, већ су те беле длаке прошарале, а ништа још ниси скунат 
 а Радич, са снахама и другим рођакама, већ беше на гробу Јагликином, сав обливен сузама, јецаш 
д од мене.{S} А ваше место није мејана, већ црква и школа.</p> <p>— Наше је место свуда, где го 
 — настави Радич. — Оно није била жена, већ муж као и ја и друг неизмеран.{S} Да дођем незнам к 
овом тренутку Станојка му не беше жена, већ његова мајка Јаглика, чијим се саветима он увек опи 
и плуг, ни детелина, ни калемљење воћа, већ борба гласачка око кметова и посланика.{S} И да би  
ече Пера. — Ово се и не односи на тебе, већ на твоје синове.</p> <p>— Ал ја ипак желим: да Бог  
а, није он дошао за наше црне очи овде, већ да нам огули кожу.</p> <p>— Шта ми вреди да их слуш 
> <p>— Али ја нисам ни дошао због коже, већ због тебе.{S} Знаш ли да ми нешто све изгоре под ло 
подизали цркве и куле зарад народа, не, већ зато да под њима сакрију благо своје.{S} Они су зна 
<p>Четвртог дана после смрти Јагликине, већ је била Станојка у кући Радичевој.{S} Мало људи, ма 
 тај народ треба само политику да води, већ треба да мисли и о ономе, без чега не може да живи. 
 <pb n="97" /> једним колосеком газити, већ сваки својим.{S} Живан, који је већи део свога века 
ни суд за деобу, а ми то нећемо чинити, већ ћемо се поделити мирно да нам свако позавиди.</p> < 
е поделили, не као голуждрави младунци, већ као зрели људи, који су се давно поженили, војску и 
о.</p> <p>— Ама не само за мед и восак, већ за све, треба да примаш нове начине, ради већих при 
ло у свету да синови буду браћа с оцем, већ отац је отац а синови имају да слушају оца!</p> <p> 
т, али не као пре, под утицајем очевим, већ по споразуму.{S} Живан је кметовао и даље, а остали 
ише хране, ни услова на стаблу његовом, већ да мора отпасти као гњила крушка, кад дозри и сасуш 
ани укућанима, да он више није домаћин, већ Стеван, и да он ништа против тога нема, само да је  
да ни на редарство, ни на старешинство, већ свака жури и ради оно, што јој до руке дође, само д 
 тањире?</p> <p>— Ово није проклетство, већ срећа кад имам ствари у кући.</p> <pb n="60" /> <p> 
у Ненад.</p> <p>— Није мој човек купио, већ твој, што седи по <pb n="31" /> судници и мејани ва 
вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ за твоју љубав, само онако, да га чувам,</p> <p>— А 
јанка, као што се друге славе обављају, већ да то буде један мали јубилеј, на коме ће се видети 
јим роптањем.</p> <p>Па не само Живану, већ Стеван манисаше и другим кметовима, посланицима, ми 
, и не осврћу се на ту досадну оморину, већ се размилели по пољу, као вредни мрави, па само одр 
или.{S} Али природа не зна за сиротињу, већ иде својим редовним током.{S} Сиротиња се чак одлик 
а зло, да лажеш, да крадеш и да отимаш, већ да отпеваш једну песму и да задовољиш твоје друштво 
е на средини, а и полиција му је ту!{S} Већ су му се морали повињавати бар притворно док се не  
какво културно препорођавање народа.{S} Већ све што се радило, радило се за партије, јер се мис 
и данас што успети, кад их још нема.{S} Већ смо изгубили сваку наду са тим узалудним покушавањи 
а чињаше, али сама шта може учинити.{S} Већ су све нашле да тога дана једна другој прикажу шта  
ји су зарад њега потегли толики пут.{S} Већ му се отворише свим срцем својим и свом душом својо 
е да замера Живану за сваку ситницу.{S} Већ да треба од сад да буде разложнији и договорнији, п 
p> <p>— Није то... — правда се Живан, — већ сам се забандарао по општини, па не знам где ми је  
сте се и посаветују један другога.{S} А већ поп и учитељ су били први међу званицама, као и Дам 
аго цара Радована, поткопао цркву.{S} А већ зна се чијим је упуством и наговором то урадио.{S}  
 да мисли о важним стварима.</p> <p>— А већ знаш и то, да ја имам карактер човечански, па кад м 
>— Ја потрошим овде-онде 3 „</p> <p>— А већ кад женим сина, па потрошим 30—40 дуката и кад крст 
ога трудбовања и коначно му налагало да већ једном раскине са том задругом, која му од смрти оч 
оближње дрво да се склоне од кише, која већ беше почела да прска.</p> <p>Убрзо обори пљусак и о 
аше прво своје њиве, за Стевана и Уроша већ беше доцкан.{S} Те им њиве омашише с родом тога лет 
Јаглика се окрену и угледа Стевана, где већ стоји иза ње.</p> <p>— Шта радиш то? — пита је Стев 
ад чух за ту твоју детелину попе, да је већ стигла за косидбу? — рече Живан.</p> <p>— Пођи, па  
ц пута по бандерама...</p> <p>Далеко је већ одмакао од тих места, где су му се извртале саоне и 
љању, да не би наступио крах који му је већ био на прагу.{S} Та тежња код појединаца и поједини 
них жена на исцелење.{S} А Кузман дотле већ беше наместио у оној рупи једну стару икону, крст и 
поново изабра — мислите ли за кмета, не већ за председника.{S} Поп и учитељ, канда су то једва  
е.{S} Увече припуцаше пушке и ујутру се већ разазна: да је Радич довео Станојку саму за Стевана 
пиле Кузману да га закоље, али оно беше већ мртво од силнога стезања.{S} Почеше да се мувају ру 
ен плуг.</p> <p>— Лепо је од тебе све и већ не може боље бити, али ми не ваљамо, што окрећемо г 
!{S} Зар ја црквиште да орем!“</p> <p>И већ прве недеље дођоше неколико главобољних жена на исц 
коли, не беше им право.{S} Јер су имали већ таквих неколико безуспешних почетака.{S} Те овај от 
ресом.</p> <p>— Па... требало би ми, ти већ знаш, за порез пет дуката и за жито што сам дужан п 
> <p>— О Стеване, Стеване, проседе и ти већ, а знам кад си се родио.{S} Ти си ми био прво дете, 
>— Како да не кукам црни синко, кад ево већ шес,. недеља купујемо ’леб!</p> <p>— Тешто, нек смо 
 ни беле за изгубљене паре, пошто су то већ предвидели били, кад су видели самога коња да је до 
че у плач. — Сад не помаже плач, кад су већ куће готове — рече Живан женама и не гледајући у њи 
ило с неба, било од људи.{S} Јер кад су већ остали без резерве у радној снази, коју су у задруз 
гњишту Радичевом, у чијем прочељу Радич већ беше засео у своју наслоњачу и примаше рапорт од св 
штује!{S} Знаш шта ми кажу сви у селу: „Већ веле, што си трговац и што си поштен, то знамо одав 
се Пера.</p> <p>— Тим пре, и за мене је већа гаранција, кад је председник ту.</p> <pb n="91" /> 
елике паре али ми и не треба да знам за веће паре, него за онолико, колико мени треба.</p> <p>— 
га времена почела долазити стока <hi>од веће каквоће</hi>, стока, која је дотле служила земљора 
арад својих дисциплина да пренебрегну и веће светиње, а камо ли једнога попа, који је у таком с 
ву!</p> <p>— То вас је могло довести до већега зла — рече Пера. — Зато треба да пристанете на о 
су умањити ситну стоку, која је тражила већи испуст.</p> <p>За неколико година изорана утрина д 
донело већи приход, кад те је навело на већи расход?</p> <p>- Боже сачувај!{S} Ми сад имамо мно 
ти, већ сваки својим.{S} Живан, који је већи део свога века провео у кметовању и политици, није 
стране пута црнели су се предмети, који већи, који мањи, где ограда, где трње, где дрвеће, где  
диш.{S} Али да ли ти је то време донело већи приход, кад те је навело на већи расход?</p> <p>-  
а, кад му се обратила за пријем.</p> <p>Већи пораз није се могао ни замислити за људе, који су  
могу сметати један и два човека, кад је већина добра?</p> <p>— А шта нам је могао не сметати је 
ти није могло изнети ђубре на њу, то се већина њих мануше орања утрине за извесан број година,  
оји су му били у џепу.{S} Јер ако су се већина њих ослободили обмана и опсена његових, нису се  
 све, треба да примаш нове начине, ради већих прихода и олакшица у раду.</p> <p>— Није ми нужда 
его од користи.{S} Зајам треба да служи већој и бољој производњи, усавршавању начина рада и умн 
р само сложни и удружени </l> <l>Можемо већу постићи ствар </l> <l>А ти, о Боже, води нас мети  
 <p>На врата се указаше: капетан, Мића, Веца, Дамњан, Ненад, Урош, Стеван, Кузман и још двадесе 
раовачка.{S} Општински персонал, Живан, Веца, Шиља, Кузман, Стеван и још неки други, то су њени 
тамо сад доћи да образујемо задругу.{S} Веца, председник“.</p> <p>Шиља оде.{S} А Јован и Пера о 
ез о томе и Савез их по том прими.{S} А Веца им поднесе овакву молбу за надзорни одбор: „Ако ме 
ова. — Ми знамо да је он погрешио, и да Веца није за председника, али то нема никакве везе са н 
 зашто да се не сме пити ракија? — пита Веца.</p> <p>— Шта сад чекамо? — пита капетан.</p> <p>— 
 ја моје имање у те спрдње... проломаћа Веца, климајући главом, пијан.</p> <p>— Ја разумем да с 
>— Још мало па да пасемо траву — додаде Веца.</p> <p>— А како су варошани удесили те њиове штед 
шењу <hi>задругарског суда</hi>, кад је Веца напустио пијанчење ради пријема у задругу и најпос 
 да пијеш попе, да те частим ја? — рече Веца са избуљеним очима од ракије.</p> <p>— Нећу ништа  
о сам руку.{S} Па ево и Ненада, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је о 
их ислеђује и мири.{S} Јер ни Кузман ни Веца нису седели скрштених руку.</p> <p>И то је трајало 
 бити задругара.</p> <p>— Нема вам овде Веце? пита капетан.</p> <p>— Па, знате, он је часник оп 
драо се целе ноћи у механи са Јанаћком, Вецом и Шиљом.</p> <p>Међутим, селу је тешко било док м 
ина урадити, па сам зато гласао онда за Вецу, само ти да не будеш.</p> <p>— О!{S} О!{S} О! — кр 
— Зашто?</p> <p>— Зато што је гласао за Вецу.</p> <p>— То те не можемо послушати — рече Јова. — 
о што је у том комешању, дошао ред и на Вецу да буде председник општине ораовачке!{S} То је бољ 
.</p> <p>Па тако и учинише. — Искључише Вецу, известише Савез о томе и Савез их по том прими.{S 
као да је и Кузман с нама.</p> <p>— Ако Вецу искључимо имаћемо више главобоље, него да га трпим 
о Кузмана у задрузи.</p> <p>— Али имамо Вецу, који стоји под упливом Кузмановим.{S} То је исто, 
и тврдоглавога Ненада и излечи пијаницу Вецу?</p> <p>— Ми!{S} Јер они су сад на раскрсници и лу 
све криви — умеша се Невена. — Баш оно, вече кад нам је свекар умро, кавга је започела због ово 
е скидаху очију с њега.</p> <p>И ово би вече прошло као и многе друге вечери, да овој готовости 
 који га за по штогод припита.{S} Једно вече беше дошао уморан с рада, па се спустио на траву п 
сти и уздржљивости пред старијим, овога вечера беше неочекивано изостављен.{S} Сваки говораше о 
ке у механи.{S} Он се вратио још истога вечера из среза са актом капетановим, ове садржине: „Ја 
цни.{S} Живан му је оседлао коња још од вечера.{S} Али га није осетио кад је пошао, пошто је би 
у и остала браћа.</p> <p>— Ето, шта смо вечерас зарадили! — рече Урош потресеним гласом.</p> <p 
а усред подне у својој кући!{S} Како ћу вечерас да кажем укућанима?{S} Да је долазио, рећи ће:  
ве се више примицаше ватри.</p> <p>Деца вечераху мало даље, за својом совром и не скидаху очију 
ди неразборитим парничарима.</p> <p>Сви вечераху, сем Радича, који се још изјутра беше пожалио  
 дана ништа није окусио.{S} Али наместо вечере, он исприча, како се са ћуркама грозно напатио,  
>И ово би вече прошло као и многе друге вечери, да овој готовости за рат код одраслих не пођоше 
џевељање, које се иначе понављаше сваке вечери, у оваквој једној множини, због разних послова у 
, а још више наводаџије.</p> <p>И једне вечери кад они највећма беху загаламили по свом обичају 
кућана за тај дан.{S} Невена постављаше вечеру.{S} А Станојка поливаше људе да перу руке.</p> < 
кућом да се одмара.{S} Жена му спремаше вечеру, а он се бацио у дубоко размишљање и очајавање.{ 
е поделите, те да се једном спасете тих вечитих зађевица и беспокојстава.</p> <p>— А, не, не, н 
.</head> <p>Али у том таквом комешању и вечитом растројству, Радичевићи нису ни запазили да је  
 вечне муке, што сам те изела!</p> <p>— Вечне те муке спопале, па те никад не пустиле!</p> <p>— 
и ми изеде душу моју!</p> <p>— Изеле те вечне муке, што сам те изела!</p> <p>— Вечне те муке сп 
p> <p>— Слушај, попе, не знам ни ја све вештине у орању, што сваког дана орем, те ћеш знати ти, 
рма пре неки дан.{S} Каква је то штета, ви као земљорадници можете боље од нас појмити.{S} Па д 
ван мало ватреније, — да је добар плуг, ви не би побегли од њега, но би орали ка’ и други људи. 
>- Молим вас да вам објасним овај члан, ви нисте разумели, рече Пера: „Ко се год задужи, биће о 
имо, па да буде мир!</p> <p>— Па, лепо, ви тако и радите, једни једно, други друго.{S} На једно 
вас толико година изнуравају и даве.{S} Ви сте доста грешили, лутали и снебивали се од немила д 
све да буде тако како ви жене оћете.{S} Ви имате само да слушате што вам се заповеди!{S} Ајд у  
и други! — издвоји се Стеванов глас.{S} Ви се свуда проводите, а ја и Урош одривамо за целу кућ 
није још свршен ваш спор, — рече ова. — Ви мора да имате још нечега међу вама, те се тако грозн 
у успели са оснивањем задруге.</p> <p>— Ви сте данас имали премежденије, — рече гордо Кузман. — 
ка и невоља, коме је до песме.</p> <p>— Ви сте сами криви, што сте се кавџили у задрузи код цун 
 Кузманове.{S} Шта ћемо с њом?</p> <p>— Ви сте се данас уверили г. капетане, какве ми зборове д 
мо вама увек веровали, — рече Пера, ал’ ви нама нисте веровали кад смо вам говорили, да ћете до 
и човек дође до умирања, па се дигне, а ви тражите да мрете, и ако би могли да живите рече Пера 
живео од њих и они су од мене живели, а ви мени баш не дате да живим!</p> <p>— Живи брате, ко т 
сте ви заинатили, па не попуштате.{S} А ви знате добро да инат никоме добра није донео.{S} Стог 
ао данас да вам образујем задругу.{S} А ви браћо да слушате ове ваше просветитеље.</p> <p>Пера  
 ми.{S} Оно су поштени људи.</p> <p>— А ви сте непоштени!</p> <p>— Па... нисмо непоштени, али н 
се погледаше.</p> <p>— А на основу чега ви заснивате права на те путеве? — пита Пера.</p> <p>—  
.{S} Само би ја молио тебе и учитеља да ви нас као паметни и учевни људи посаветујете, како да  
мите у задругу!{S} Ако њега примите, ја ви дајем одма оставке још ту!</p> <p>— Зашто?</p> <p>—  
.</p> <pb n="82" /> <p>— Ето видиш, шта ви радите у мејани, па се љутиш што нећемо с вама да се 
ду помоћи.</p> <p>— Видим, видим ја шта ви хоћете с попом! — изокрену се мало накосо Кузман пре 
се руке од коприва. — Лако је вама, кад ви се у њиви зна само један рађ, а ја, док ти поређам с 
више! — и баци им кључеве на сто. — Еве ви кључеви от мијана па го ви држите празно, а ја не пл 
ли имање.{S} Него ће најбоље бити да се ви угодите на неки начин и намирите.</p> <p>— Како да с 
Живан.</p> <p>— Лако ћемо зато, само се ви решите, — одговори му поп.</p> <p>— А, шта ти велиш  
Јаван и Пера.</p> <p>— Како да не знате ви школовани људи цара Радована?{S} А зна га Кузман.</p 
и ја и поп, али кад смо видели шта ћете ви радити, ми смо се удаљили.</p> <p>— Море, да си виде 
се Живан по бутини.</p> <p>— Погледајте ви у њен ковчег, па ћете видети њено поштење! — рече Ст 
. — рече председник.</p> <p>— Одкуд сте ви власни да предајете моје имање другом на руковање, к 
о још није препорођај народни, који сте ви можда очекивали да видите, а који смо ми себи за зад 
и Ненаду, онај, који он тражи, него сте ви заинатили, па не попуштате.{S} А ви знате добро да и 
p>Радичевићи уђоше.</p> <p>— О, зар сте ви заједно! — рече поп-Јова насмејано.</p> <p>— Па кад  
о.</p> <p>- Исто онако као што би сте и ви могли.{S} Рецимо теби је нужда за новац да купиш вол 
а другога да не падну.{S} А што не би и ви тако чинили?</p> <p>— Ми се држимо један за другога, 
ега него цело село?</p> <p>— Зато што и ви мени сметате, долазите у мејану чак, па одбијате нар 
 <p>— Е, кад би нам то учинили, онда би ви били богови на земљи.</p> <p>— Остави ти Бога, Бог ј 
овериоци.</p> <p>— И онда излази да сви ви живите од народа.{S} А народ вас толики број не може 
 ма пристајемо на све.</p> <p>— А да ли ви мислите да ће вам неко зајам дати на ваше црне очи!  
ута је боље бити у задрузи.{S} Знате ли ви ону причу о снопу прућа?{S} Сложна браћа кућу теку,  
кога блага цара Радована.{S} А знате ли ви тога цара Лазара?</p> <p>— Не знамо — рекоше једновр 
л ће се изорати за њиве.</p> <p>— То ли ви тражите, да ја купим гвозден плуг, да с њим орем утр 
о да ореш.</p> <p>— Ама што сте окупили ви за те гвоздене плугове, кад земља тражи и мотику, а  
> <p>— Да рекнем добро сам, како сте ми ви, али није баш понајбоље.</p> <p>— Ти радиш, никако н 
 не радим?</p> <p>— Отуда, одонуда, тек ви сте морали да прођете тим путем, — рече Јова а пре,  
а сто. — Еве ви кључеви от мијана па го ви држите празно, а ја не плакјам више порезо и акцисо  
играј!{S} Не може све да буде тако како ви жене оћете.{S} Ви имате само да слушате што вам се з 
мање, — рече Ненад.</p> <p>— Тако, тако ви, овај неће овога, онај неће онога, и онда ћемо лепу  
>— Епа, ми не можемо да радимо оно, што ви радите у механи, — рече Пера.</p> <p>— А шта радимо  
ање, ако се не поправите у раду.{S} Зар ви мислите Ненад не би могао добијати више прихода од о 
 ваше црне очи! — подвикну Пера. -— Зар ви то не чините и у грађанству, кад залажете овце, козе 
Сви су ови људи били моји, па сте ми их ви преотели!</p> <p>— Па добро, ми да ти их вратимо, ак 
.</p> <p>Невену жигну преко срца кад га виде.</p> <p>Кузман се нагоди да овој љутој жени буде ш 
 богами коџа се млађе жене збуне кад га виде.</p> <p>Због такве његове женидбе свима је он у се 
 двадесет и четири сата да окусе леб да виде шта је мука, па да не товаре више намет на народ.{ 
његовој њиви.</p> <p>Сељаци дојурише да виде то место.{S} А он им исприча како је онај цреп од  
оказа је Живану.</p> <p>Сви нагрнуше да виде слику.</p> <p>— Шта је ово, неки људи овде — рече  
<p>Стеван чисто поскочи од радости, кад виде како се катанац отвара и затвара без кључа, чим га 
зебњом да ли није ту још Живана.{S} Кад виде да је нема, као да јој свану.{S} Поче да разгледа  
тамо, или нека ретка животиња.{S} А кад виде шта је, оне рече:</p> <pb n="12" /> <p>— Боже мој, 
з наочаре „Земљорадничку Задругу“ и кад виде Кузмана, затури се на наслоњачу и изненађен повика 
смирио према кредитној задрузи, али кад виде како задругари вуку на својим колима канте гаса и  
Стеван, незнајући шта ће од радости кад виде свој џак са трицама.{S} Па га заметну на раме и од 
ани. —</p> <p>Цело село дахну душом кад виде у кљуси човека, који га толико дави.{S} Збор се ра 
ћи.</p> <p>Кад се распаса да легне, тад виде да му нема кесе, и да ју је падајући с коња изгуби 
у, и трице му из џака посу руку.{S} Тад виде да је та „караконџула“, којој се он тако грдно све 
мах заустави волове, преброја џакове, и виде да му нема једнога џака.{S} Нити је пристао да иде 
се освести, устаде, разгледа око себе и виде да му нема капе.{S} Сети се да је због ње и пао, т 
еше загонетка свима.{S} Јер Невена није видела кад је Кузман спустио пераћи сапун на полицу, а  
у је.</p> <p>Занета тим послом, није ни видела кад је Стеван лупио на капију и ушао.{S} Псета л 
у једно, а жене рађаху друго.{S} Оне су виделе да голим језиком не могу постићи код својих непо 
то се старају за напредак ове земље.{S} Видели су негде такве добре плугове, па би желели да и  
> <p>— Били смо и ја и поп, али кад смо видели шта ћете ви радити, ми смо се удаљили.</p> <p>—  
пошто су то већ предвидели били, кад су видели самога коња да је дошао.</p> <milestone unit="su 
оже да оре гвозден плуг.</p> <p>— Знам, видео сам ону ђаволију швапску.{S} Швабе и морају да гр 
S} - Да си донео поган сапун, Бог би те видео, да бар оперем кошуље и шамије.</p> <p>- Ама поне 
гарским успесима изненађен, јер је више видео него што је очекивао, како би желео да задругари  
о на волове и претрчао жмурећи да не би видео „караконџулу“.{S} И таман хтеде да запева од радо 
ми смо се удаљили.</p> <p>— Море, да си видео ти шта је после било, — рече Ненад.</p> <p>— Само 
лугом?</p> <p>— Па разуме се.{S} Где си видео ти кукуруз да се не копа.</p> <p>— Е, па онда, шт 
>— А како могу пчеле и мрави?{S} Где си видео ти самога мрава или пчелу да живи?</p> <p>- Друго 
 крштен, — исколачи очи Живан, — где си видео ти у селу штедионицу?</p> <p>— Ја сам видео и да  
ики број не може издржати.{S} Где си ти видео да један човек може носити на својим леђима троји 
о ти у селу штедионицу?</p> <p>— Ја сам видео и да нисам видео, не би ти причао.{S} Али зашто д 
оницу?</p> <p>— Ја сам видео и да нисам видео, не би ти причао.{S} Али зашто да може да буде шт 
ути, он и не привирује.{S} Тако ћете га видети на сваком раду, где се само он чује, разјапио ви 
вету на видик све оно што се очима може видети и ушима може чути, и што задрузи за похвалу, а о 
е помолимо Богу за кишу, па ће мо после видети шта ћемо после радити, — рече поп Јова.</p> <p>С 
ја ћу прочитати правила и по њима ће се видети ко може бити задругар, ко не.</p> <p>Ови поседаш 
 буде један мали јубилеј, на коме ће се видети, све оно што је ту прославу изазвало.{S} Треба п 
p>— Погледајте ви у њен ковчег, па ћете видети њено поштење! — рече Станојка гледећи попреко Не 
тране вејалица и тријер.</p> <p>Ту ћете видети сваке недеље дежурнога члана и благајника, где п 
 спор и замршај да се то очигледно дало видети да је то намерно изазивање, а никако наивно спор 
 њега ожени.</p> <p>И тада се тек могло видети да Радичева кућа личи на једну уређену државу, у 
да се у њиховим кућама у први мах могло видети оно, што свакога може задивити: даноноћни рад, ч 
 да пођемо од твога прага, па ћеш одмах видети шта имаш да радиш.{S} Да наспеш прво овај твој с 
 дрвеном цепанком, а сеци ножем, па ћеш видети чим ћеш брже и лакше пресећи.</p> <p>— Па лепо,  
 промену у његову раду и животу, па ћеш видети, дал ће те послушати.</p> <p>— Немогуће је овако 
ељаци и ходник се напуни.</p> <p>Стеван видећи сељаке да седе по клупама, уђе и он и седе на кр 
онда купише Живану гвозден плуг.</p> <p>Видећи Савез тако ваљан почетак у тој задрузи, одобри ј 
ушао.{S} Псета лануше из хлада, али кад видеше ко је, продужише лежање и режање.</p> <p>Деца, к 
ко, колико су их разумевали.{S} Али кад видеше на конгресу људе из свију партија, где договорно 
е пију! — гракнуше све у један глас кад видеше Живана.</p> <p>— Здравси зете! — довикну му једн 
ра ваздух око ушију.{S} Он се осврте да види где му је капа, али изгуби равнотежу и љосну с коњ 
 радости Живанове, дан кад је требао да види плод и зачинак свога труда, око одржања <pb n="45" 
шње.</p> <p>— Јес’.</p> <p>— И ту се не види да продајеш: вуну, млеко, живину, јаја, и тако што 
предузе разговор, али такав, из кога се види да је за њега сва та наука о земљорадњи лук и вода 
е, све напрћиле носеве и свадба се само види, али весеље не тече бујно, само зарад њиховога нех 
ругиног живота и рада и изнети свету на видик све оно што се очима може видети и ушима може чут 
се могло народу помоћи.</p> <p>— Видим, видим ја шта ви хоћете с попом! — изокрену се мало нако 
ако би се могло народу помоћи.</p> <p>— Видим, видим ја шта ви хоћете с попом! — изокрену се ма 
ој синко, чекај док ти добијеш децу, да видим да ли ћеш тако радити!</p> <p>— Мени не требају д 
гледа Јаглика у вис и прекрсти се. — Да видим једанпут ’леб из моје њиве!</p> <p>— Де, де, ти к 
ледам више оно што нисам желео никад да видим!...</p> <p>Узнемирен разговор споља прекиде му ов 
још љућа од Невене.</p> <p>„Чекај ти да видим ја каква је то асија што ’хоће да ми побије децу  
енад Пери.</p> <p>— Само Ненада нећу да видим овде! добацује Живан Јови.</p> <p>— Али ту се зал 
д њега науке!{S} Ја ако га још једанпут видим у мојој авлији, он ће грђе да прође но од Невене. 
хоћеш, а за враћање девојке, то ћемо да видимо.</p> <p>Поп се направи да не чује.{S} А Радич см 
с је неко зло снашло, те зовнух Жику да видимо.</p> <p>— Ништа, разговарамо... — забашурава Жив 
народни, који сте ви можда очекивали да видите, а који смо ми себи за задатак поставили, ми вас 
бегавате, кад смо овакви.{S} Али ако ме видите више у механи слободно ме пљуните!{S} Ово је диб 
о и укусно и смишљено.{S} Па још кад ту видите једнога старца, дугачких седих бркова, обријана  
устајале и неуморно радиле.{S} Данас их видите попуњавају земљом једну кућу, сутра другу, а пре 
а деле имање, а ја још жив!</p> <p>— Е, видиш како стоји у закону, — прихвати Мића, — отац дели 
да ти их вратимо, ако они хоће, ал они, видиш, беже од тебе, као овце од вука!</p> <p>— Не би о 
ринесе кафе и послужи их.</p> <p>- Ето, видиш, јеси ли имао онда шоље у кући, кад ти је био жив 
а и чемера.</p> <pb n="48" /> <p>— Ето, видиш шта каже жена, — рече Пера, Јови, — а можда би се 
хоће да ми побије децу по кући!{S} А!.. видиш... загледа се у полицу и спази један пераћи сапун 
 то је још више распламте.</p> <p>„А... видиш молим те... — поче сама да говори Невена, окрећућ 
 — рече поп-Јова уздахнувши пре тога. — Видиш оне калемове онамо, три пут сам их калемио због ч 
И одведе га код једне кошнице.</p> <p>— Видиш ове крупне пчеле, — настави поп-Јова, — што их пч 
а, седајући поред њих с Пером.</p> <p>— Видиш попе... — отпоче Живан са „поремећеним“ језиком,  
е волимо и... онако поштујемо као онога видиш, горе...{S} Бога! али брате, ти нас избегаваш и н 
могло пронаћи то благо?</p> <p>— Па, да видиш, то није лака ствар.{S} Треба да се тражи и дангу 
.</p> <p>— Оди, оди овамо, очију ти, да видиш како жене пију! — гракнуше све у један глас кад в 
све једно, ухвати дављеника за руку, да видиш, да л те неће одвући у дубину.{S} А шта ти је нуж 
лали на грбачу једнога потрошача.{S} Да видиш сад да л’ вас може издржати он.{S} Уседни сад на  
пут кукуруз, или на њиву неорану, па да видиш да ли ћеш имати рода, — рече Пера.</p> <p>— А шта 
ове!{S} Треба да стојиш ту цео дан и да видиш њихов ред и поредак, па да се онда увериш, зашто  
верио да тога има и код животиња оди да видиш шта пчеле раде. — И одведе га код једне кошнице.< 
 дошао је позив из општине, иди тамо да видиш шта зову, одговори шта траже, па управљај, а ја ћ 
аву и катанац отвара.{S} Ево сад ћеш да видиш.</p> <p>Стеван чисто поскочи од радости, кад виде 
га лица хлеб зарађују.</p> <p>Овде-онде видиш по који буљук оваца, где под неким пространим хла 
а поклониш Кузману чаир.{S} Дошло ми је видиш, да узмем секиру, па да отидем у сред дућана да у 
ве су се жене устумарале по кући, ал не видиш ни једну да одрива посао онако, како је то неопхо 
тице вуче к себи, да јој се приближиш и видиш тамо: онога проседога ратара, што је сео у хлад,  
ојих мужева енергично сузбијане.{S} Тек видиш један припуцао своју жену једнога дана, други сво 
 си ти набавио те ствари.{S} Јер ти сам видиш да те је само време навело да то урадиш.{S} Али д 
а, дотле ће се и месец напунити, па чим видиш <hi>уштап</hi>, онда... — осмехну се Станојка и с 
 га Пера и приђе му ближе.</p> <p>— Ево видиш ово буђаво саће мора се одсећи.</p> <p>— Да, али  
врева по кући, да Бог сачува!{S} И тако видиш опет неред, али неред, који је предвиђен братским 
анској и мрачној ћумезини.</p> <p>- Ето видиш, то је та трава „Расковник,“ где њоме такнеш, одм 
рез на то!</p> <p>— Није истина!{S} Ето видиш да незнаш шта хоћемо!</p> <p>— Онда оћете да узим 
ло у мејани.</p> <pb n="82" /> <p>— Ето видиш, шта ви радите у мејани, па се љутиш што нећемо с 
га, ова једнодушност и послушност, коју видиш у Радичевој кући, само је остатак од српскога пат 
е намирнице женама, међ којима се често виђају попадија и учитељка, где задругаркама нешто пока 
доше да куну, људи да псују.{S} Настаде вика и журба, као да ће сви у бежанију!</p> <p>У Живани 
тај приновак у плуговима.{S} Јер се оно викање и ударање волова при орању, одједанпут прекиде,  
 ћурчиће, замешеним копривама и изједна викаше на квочке: „иш ненајешнице!“ „Ти очоваднице!“ „Г 
у и почеше га стрвити ван скута.{S} Она викаше на њих онако, како само баба може да кара унучић 
ачас истера неколико бразди, без икакве вике и муке.</p> <p>— А ми у дрвењак упрегнемо по три ј 
огао мирно спавати од Кузманове дреке и вике у механи.{S} Он се вратио још истога вечера из сре 
писар полицијски.</p> <p>— Еј сељаче! — викну писар Стевана.</p> <p>Стеван се окрену и стаде ми 
и, он погледа у попа.</p> <p>— Терај! — викну поп поносно на сто метара даљине.</p> <p>Слуга ви 
мо, да нас више не гониш као зао дух, — викну поп-Јова.</p> <p>Кузман стаде унезверено.</p> <p> 
з чаршије донео.</p> <p>— Кој донео!? — викну Ненад.</p> <p>— Није мој човек купио, већ твој, ш 
осно на сто метара даљине.</p> <p>Слуга викну на краве.{S} Оне пођоше.{S} Плуг се зари у земљу  
руштво.</p> <p>Стеван немаде куда, него викну танко и гласовито:</p> <quote> <l>„Ој девојко, ду 
е повадио нож из појаса да сече, а неко викну иза плота:</p> <p>- Не! шта ћеш то! — чу се глас  
јавање.{S} Наједанпут залаја пас и неко викну с капије:</p> <p>— Оди ти бре, овамо! — чу се гла 
прегнемо по три јарма волова, па надамо вику, као да ћемо на Косово, — рече Урош. — И опет нам  
ком раду, где се само он чује, разјапио вилице, па се баца дрвљем и камењем на све власти у зем 
атеље, ко им ђаконије спремати, служити вина и ракије, водати коње и појити, и ко ли старога оц 
p>Живан се изједна осврће и виче: „камо вина“, „камо ракије“ „камо јела“.{S} Нека од њих приђе  
ојим учитељем и попом да мезете уз чашу вина и да разговарају о својим пословима.{S} Примакоше  
p> <p>— Боже помози, да пијемо ову чашу вина за покој душе Јагликине, а у здравље живога остатк 
ин Покров 1. октобра, кад стигне слатко вино.</p> <p>Долазио је он редовно свакога празника, ск 
оже теби ти се молим! погледа Јаглика у вис и прекрсти се. — Да видим једанпут ’леб из моје њив 
„Килићи“ по цигљама, полетеше столице у вис, испреврташе се столови да човек не зна на коју ће  
 друго да каже, него само подиже руку у вис и рече.</p> <p>— Бог, па ти!</p> <p>Што се здоговор 
троножне столице; ту на источном дувару висе пиштољи, јатагани, гусле и једна икона са воштаниц 
ењујем, кад знам да стојим на достојној висини свога положаја.</p> <p>— Не можемо да немамо очи 
 редове у свој вртлог, па неке подиже у висину, а неке сурва на дно, неке лупи о обалу те се ра 
дним, час другим оком у орла горе, који високо облеће над њима и мотри, где би дограбио плен.{S 
каткад захори се глас по неке бабе, где виче на орла да се не приближи њеној живини.{S} Друга с 
слуге.</p> <p>Живан се изједна осврће и виче: „камо вина“, „камо ракије“ „камо јела“.{S} Нека о 
 вајате с децом.</p> <p>— Шта вам је те вичете толико? — отпоче Дамњан полугласно. — Ја мишљах  
упиљише очи у њих.</p> <p>— Епа, одавно вичете на нас: „нећемо да дођемо у механу“, ето сад смо 
ео овај породични скуп, овога тренутка, више личаше на какав ратнички табор, коме требаше само  
ашњаке и чобане имаће и стоке, ко нема, више се ником не дозвољава да пушта стоку широм целе ут 
.{S} Друге недеље било је <pb n="78" /> више жена.{S} И тако се њива Кузманова стаде пунити сва 
 тежину тих црњих и црњих доживљаја.{S} Више пут мете руке за појас па само хуче, мрко погледа  
ден земљан цреп испод једног камена.{S} Више се њему обрадова, него казану дуката.{S} Мету га у 
, свуд је оправак и Божји благослов.{S} Више се не гледа ни на редарство, ни на старешинство, в 
 ће десеторица, то су двадесет људи.{S} Више нам и не требају у почетку.</p> <p>— И сад смо гот 
то да узмем, да ми даш цео чин твој.{S} Више вреди мој један дрвењак, него тих десет плугова.</ 
о да се тако мучиш?</p> <p>— Ти!{S} Ал’ више џаба ти кирија, не домаћинујем ти ја више!{S} Ето  
тила.{S} Иначе је изнемогла да ме одева више.</p> <p>— Ал ако тргне обрамицу, па ме опали уздуж 
P19091_C2.3"> <head>III.</head> <p>Бива више пут, за време летњих жега и суша, да човек залива  
} 1) да се народ упише у партију, 2) да више не трпи власничку тиранију и 3) да сам <pb n="64"  
дође из суднице и саопшти укућанима, да више није кмет.{S} Оставку своју на кметство, оправдао  
е пијући, порезилисте ме пред људима да више не могу жив да изађем у свет!{S} Срамота ме од ово 
а прави пут којим треба да идете, па да више никад не страхујете од онога, од чега сте до сад с 
бољи пут, јели кидај с нама, што пре да више не гледамо овај јад и чемер.</p> <p>Стеван се заје 
је тиме „што му браћа не дозвољавају да више буде кмет.“ И тако је пристао да не буде више кмет 
ше џаба ти кирија, не домаћинујем ти ја више!{S} Ето ти па управљај како знаш, а ја ћу да идем  
 што је он више залива, то се она земља више окорева и усев сагорева.{S} Јер се земља оном водо 
задруга, тај дуговечни плод његов, нема више хране, ни услова на стаблу његовом, већ да мора от 
јутру то саопшти жени.</p> <p>- Е, нема више сумње Анђо, у нашој њиви има блага сигурно.{S} Ноћ 
 Сад им нису ни деца на путу више, нема више замерке, нема примедбе, ни прекора, ни свађе, ни ј 
34" /> моје синове у заједници.{S} Нема више места мени међ новим нараштајима.{S} Нема наслона  
 да домаћински посао није лак и да нема више потребе да замера Живану за сваку ситницу.{S} Већ  
м. — Ово је за сиромаха спас, који нема више од два вола.</p> <p>— Сви треба да узмемо ове плуг 
е ништа успео.</p> <p>— Е, онда ту нема више Боже помози, — климну главом учитељ-Пера, него да  
, а други има.{S} Крсман из чаршије има више дуката, него што је тежак.</p> <p>— Ја да се убије 
ео био, зар ти ниси знао да у земљи има више пара, него над земљом.{S} Ко зна да не леже дукати 
шљиво.</p> <p>— Е он је отишао не прима више.{S} А после подне иде на пут.{S} Дођи други дан.</ 
аонама час у неку њиву, час у ендек, на више места је извртао саонице и поново товарио џакове,  
 на Невену.</p> <p>— То сад умесила, па више никад! — настави Невена да куне.</p> <p>— Дабогда  
ти велиш учитељу?</p> <p>— Немам ја шта више да говорим.{S} Сад говори плуг место мене, — рече  
и се кући.</p> <p>— Е, Анђо, немамо шта више да лутамо, онде је била црква. — саопшти он Анђи и 
ш, залутала моја овчице!</p> <p>— Никад више нећу грешити, ни овога ни онога свега! — пољуби им 
— За шљиве узмем кад 40 кад 50, а никад више од 100 динара.{S} Али оне не рађају сваке године.{ 
вамо“ — вели четврти брат. „Истина, сад више запињемо, ал више и зарађујемо“ — веле сва четири  
таде пунити сваке недеље светом.{S} Сад више Кузман није безбожник ко што је пре био, нити смат 
 више једна другој приближаваху.{S} Сад више не беху једна другој досадне, као пре, могу јести  
о ми.</p> <p>— Имају они шуме и дубраве више од нас, али они од дрвета граде: клупе, столице и  
вање, али их девојачки јек са прела све више освајаше и ућуткиваше.{S} Док напослетку не устадо 
уде кмет.“ И тако је пристао да не буде више кмет, само да би било задруге и слоге у кући.</p>  
задругарским успесима изненађен, јер је више видео него што је очекивао, како би желео да задру 
, одлетеше као да нису ни били.{S} Није више на реду био ни плуг, ни детелина, ни калемљење воћ 
а каве људима.</p> <p>Од тога доба није више истраживао благо Цара Радована, него је ту „мајсто 
се Пера вратио у Ораовац, поп-Јова није више мислио.{S} Он је толико био <hi>разубеђен</hi> да  
место фала Богу и Богородици, никако ме више не боли.</p> <p>„Па хоћеш ли да ореш ти ту њиву?“  
оре и грешећи још више, нити су се коме више обраћали <pb n="68" /> за помоћ, пошто су изгубили 
 више приводише дограђивању, то се жене више једна другој приближаваху.{S} Сад више не беху јед 
 ће га захтевати, само зато, што се оне више не налазе у положају и задаћи некадашњих матера:{S 
еб да виде шта је мука, па да не товаре више намет на народ.{S} Па би онда позвао једнога гољу  
све што се могло руком понети, а сад се више води рачуна о свему и свачему.{S} Није чудо, што с 
дрхташе, а руке му се најежиле и све се више примицаше ватри.</p> <p>Деца вечераху мало даље, з 
 <p>— Њему чес и поштење.{S} Али ово се више не може да трпи.{S} Ево погледај... — показа му са 
зрачуна са женама.{S} Али нуто, тамо се више пије, него за трпезом где су људи.{S} Ту су тетке, 
р народ има особину гвожђа, које што се више греје и кваси, то се боље кали!</p> <p>Пребродивши 
— Па, лепо, поделили сте се и шта имате више да сметате један другом!</p> <p>— Он је радио мени 
е, кад смо овакви.{S} Али ако ме видите више у механи слободно ме пљуните!{S} Ово је дибидуз гр 
повикаше и остали и зарекоше се да неће више ићи у механу.</p> <p>Киша престаде и они се вратиш 
 што се морају делити.{S} И што се куће више приводише дограђивању, то се жене више једна друго 
божник ко што је пре био, нити сматраше више цркву за поповски дућан.</p> <p>Кад сазнаде за то  
еш ништа!</p> <p>— Дошао је крај попе и више нам нема живота у задрузи, па ти нас клео или благ 
певач!</p> <p>— То, онда што је певао и више никад није људски запевао, — рече Станојка озбиљни 
ал дручији њихов рад</hi>.{S} Па шта би више ми могли пожелети од њих, него то, што су нас посл 
итају га сељаци „Боже сачувај!{S} Не би више у њу пустио плуг, па да ми роди не знам шта!{S} За 
потреби за годину дана.</p> <p>Да не би више упадали у дуг зарад хране Радичевићи проширише зир 
 две краве?</p> <p>— Овај плуг не тражи више говеди.{S} Ја сам орем кравама.</p> <pb n="63" />  
 ти двадесет дуката, јер ко зна хоће ли више оваква прилика испасти.</p> <pb n="57" /> <p>- Ада 
 на врата Невена.</p> <p>— Не гледам ти више ни недељу ни месец, но ћу сама да месим ’леб за мо 
да месим ’леб за моју децу, да ми их ти више не трујеш, — одврати јој Живана и не гледајући у њ 
р ви мислите Ненад не би могао добијати више прихода од ове исте земље и стоке?</p> <p>— Могао  
ну торбу и оде, не проговоривши ни речи више.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091_C 
резо и акцисо за џаба!{S} Некјеме такој више! — и баци им кључеве на сто. — Еве ви кључеви от м 
дговори му Ненад с беде.</p> <p>— Немој више да патиш, но слушај ме да ти кажем како ћемо да се 
а бушкарачи и сплеткароши коче напредак више, него и непредузимљиви људи.{S} Али сваки човек не 
ти брат. „Истина, сад више запињемо, ал више и зарађујемо“ — веле сва четири брата. „И да смо ј 
нима, прими мене грешнога, да не гледам више оно што нисам желео никад да видим!...</p> <p>Узне 
е молим!{S} Затвори ми очи да не гледам више овај нови свет, што не зна за поштовање Бога и ста 
па го ви држите празно, а ја не плакјам више порезо и акцисо за џабе!</p> <p>— А зар ћу још теб 
 посао!</p> <p>— Ја не могу то да трпим више!</p> <p>— Ако не можеш ти играј!{S} Не може све да 
 Божића, Живан обзнани укућанима, да он више није домаћин, већ Стеван, и да он ништа против тог 
к залива неку леју с усевом и што је он више залива, то се она земља више окорева и усев сагоре 
о кућу од резила, али нам се свет овако више смеје.{S} Зато је боље да чинимо на леп начин раст 
раваше свакога о свом поштењу, у толико више растијаше неповерење у селу према његовом туторств 
ма.</p> <p>— Ако Вецу искључимо имаћемо више главобоље, него да га трпимо у задрузи.</p> <p>— А 
 не можемо, не можемо ни живети заједно више.{S} Јер ја да радим, а други да ужива, то нећу виш 
ако само баба може да кара унучиће, што више личи на тепање и миловање.{S} Навикла деца на баби 
рука под руку</l> <l>На пос’о сваки што више нас;</l> <l>Задруга наша давно нам рекла:</l> <l>У 
ли, како му је Урош само годину и нешто више млађи од Стевана, то се наводаџије постараше, те и 
ог разборитог домаћина, очекујемо нешто више.</p> <pb n="53" /> <p>— Шта, за име Бога?</p> <p>— 
зведемо на прави пут ако можемо, да нас више не гониш као зао дух, — викну поп-Јова.</p> <p>Куз 
 /> <p>— Бацио га, не бацио, ја не могу више да останем тако...</p> <p>— Ако не можеш, ти тражи 
<p>— Док можеш.</p> <p>— Али ја не могу више.{S} Очи ме издале, ноге, руке, све ме боли, као да 
та затворе, — рече Живан, — јер не могу више да се парничим, тај ме пут кошта десет дуката.</p> 
зало да пазаре код њега и да га слушају више него попа и учитеља.</p> <p>Жена му Анђа беше као  
и задрузи; а што је најглавније, у селу више није било човека, који пијанчи раднога дана, који  
ја хоће.{S} Сад им нису ни деца на путу више, нема више замерке, нема примедбе, ни прекора, ни  
 ја да радим, а други да ужива, то нећу више.</p> <p>— А ко ужива? — пита га Живан.</p> <p>— Ти 
 глас у долини.{S} Па тако и сад: „Нећу више ја да радим за Живана он кметује и ужива,“ а ја се 
 те се врати да је потражи.{S} За страх више није знао, кад се онако грозно убио, ко вели: „гор 
и трпиш гладан, али треба да произведеш више, па да имаш претека за продају.</p> <p>— Јест, јес 
вао преко тарифе људима, то да не чиниш више.</p> <p>— Ја не отимам ни од кога.</p> <p>— И Кузм 
ле освртати поједине деве у селу, а још више наводаџије.</p> <p>И једне вечери кад они највећма 
зи онај сапун на полици.{S} И то је још више распламте.</p> <p>„А... видиш молим те... — поче с 
плаче моја судбина... — расцињка се још више Невена.</p> <p>— Даћу ти ја судбину, ако тргнем је 
јише се на двоје, од којих га једни још више заволеше а једни толико омрзоше да му почеше оспор 
и пре, патећи се још горе и грешећи још више, нити су се коме више обраћали <pb n="68" /> за по 
 и задаћи некадашњих матера:{S} Марице, Вишње, Књегиње Љубице и других узоритих Српкиња, које с 
сломити, морам се искоренити!..{S} О ти Вишњи и милостиви небески Оче, што судиш праведнима и г 
атко време измењаше се у земљи неколико влада и дочекаше разна изненађења.{S} И није никакво чу 
дало.{S} Радич је био као један паметан владалац, који смишљено и правично управља својом држав 
е под масом и дугом и који је поштенога владања.{S} Ораовачка задруга служиће се новцем од улог 
десет — шесет година, имајући још своје владаре, војске, земље, градове господство.{S} И Кузман 
е.{S} Јер док <pb n="66" /> су пређашње владе од свих својих привредних предузећа једино одржав 
 рече председник.</p> <p>— Одкуд сте ви власни да предајете моје имање другом на руковање, кад  
род упише у партију, 2) да више не трпи власничку тиранију и 3) да сам <pb n="64" /> собом упра 
хтеде му сам пресудити, да га општинска власт не спроведе капетану са актом о верској обмани. — 
почети посао.{S} Ту застаде и општинска власт ради „одржања“ реда, затим Ненад и Стеван.</p> <p 
дућан.</p> <p>Кад сазнаде за то духовна власт, нареди да се та „црква“ уништи, а народ да се мо 
је упуством и наговором то урадио.{S} И власт га одмах уапси и спроведе капетану.{S} Сви га про 
о тамо те онај онамо, те овога одазвали власт, те онога снашла сметња.{S} А то се све мора оста 
ице, па се баца дрвљем и камењем на све власти у земљи.{S} А присутни радници, жене и деца, бле 
сао задругама!{S} Па кад је обиграо све власти у земљи и уверио се да је „задругин дућан“ на за 
све сударе с њим.{S} На позив општинске власти, село се опет скупи, да само пресуди томе Кузман 
без икаквог смисла и разлога, све у име власти и закона!{S} Али је то насртање његово лично на  
дуката за једнога домаћина, његов један во кошта толико!{S} Или ће од свиња то одужити кад стиг 
</p> <p>— Време је да се разилазимо.{S} Вог нека утеши и ослободи нашега доброга домаћина Радич 
ашега доброга домаћина Радича.</p> <p>— Вог га утешио и ослободио!... — одјекнуше људи и разиђо 
 одмажеш.</p> <p>— Тако, тако господине Вог ми ти помогао, — обрати се Живана Пери. — Да хоће д 
то је на свадби било.</p> <p>— Убио вас Вог и Св. Аранђео дабогда! — подвикну Живан женама, — ш 
е бива са оном лејом, којој долази жива вода непрекидно.</p> <p>Тако ти нешто бива и са људима, 
ваљиваху варнице од камења, све их гола вода од зноја спопаде.{S} И ништа не нађоше.{S} Ујутру  
у је покрио жабљак?{S} А може ли се она вода са жабљаком избистрити и пречистити без покрета и  
а, а овакви су пошли за њима, као мирна вода за заталасалом водом.{S} Зар ти мислиш да би било  
ући:</p> <p>„И ту задругу да носи мутна вода у ђавола дабогда.{S} Угови једном, угови другом, у 
за њега сва та наука о земљорадњи лук и вода.</p> <p>Момак се врати брзо с плугом и поче да га  
— Нека да Бог здравља попе, тећиће опет вода где је текла — рече Живан.</p> <p>— Па ми се зато  
коније спремати, служити вина и ракије, водати коње и појити, и ко ли старога оца дворити?..{S} 
рбила под обрамицом и носи пуне котлове воде.{S} Трећа испира платно, четврта поји телад, пета  
у.</p> <p>Ненад изговоривши то, напи се воде из крчага, па оде да веже волове.{S} А Невена оста 
ећу постићи ствар </l> <l>А ти, о Боже, води нас мети </l> <l>Моли те сваки наш задругар!“</l>  
сно да тај народ треба само политику да води, већ треба да мисли и о ономе, без чега не може да 
то се могло руком понети, а сад се више води рачуна о свему и свачему.{S} Није чудо, што сад је 
ом забуном, па ловити рибу у тој мутној води...{S} Пала је секира у мед, па зар се отуда празан 
 могућност да може ловити рибе у мутној води.{S} Те „рибе“ које су и пре лутале биле, политичко 
 разговарали са Урошем, Кузман и Стеван водили су овакав разговор у Кузмановој дућанској и мрач 
зао који сам ја!{S} Јер ја слабо женама водим чес.</p> <p>— Ада и ја им мало гледам кроз прсте. 
е њихов отац оставио у аманет да о њима водим рачуна, и ја им не дам да се поделе докле год мог 
кућњих брига но још о вашим спрдњама да водимо бригу.</p> <p>Ненад изговоривши то, напи се воде 
 пољским ливадама, где су по низинама и водокрчинама набрале <hi>метиља</hi>, те се за неколико 
 за њима, као мирна вода за заталасалом водом.{S} Зар ти мислиш да би било Српскога Устанка да  
а и усев сагорева.{S} Јер се земља оном водом спљеска, спекне и испуца и усев мора закржљати и  
го да ради, она дохвати крчаге и оде за воду.</p> <p>„Што сам ја луда те се карам забадава.{S}  
ете.{S} Јеси ли ти гледао кад људи газе воду, или иду низ поледицу, они се придржавају један за 
 ноћу разгрева зејтин, сипа у петролеум воду, ојексичава паклиће, меће поставу на антерије и та 
ну кућу, сутра другу, а прекосутра вуку воду за блато.{S} Мајсторима су готовиле јело све одред 
ње живом организму.{S} Замисли устојалу воду и течну, коју би пре пио или бистру, која жубори,  
S} Такав зајам и личи на ону животворну воду, која оживљава усев и даје му снаге да се одупре с 
ми је отишло тридесет банака ко у мутну воду.</p> <p>— Ада ми смо и пре њих грешили, — додаде Д 
и спор између браће Радичевића, који се вођаше још од њихове деобе.{S} Суд добрих људи сачињава 
а у том селу.{S} Али га ипак ова слатка вожња председничке деце на његовим колицима доведе до ч 
ти Ненад.{S} - Купи кочије и коње па се возај докон, <pb n="93" /> узми пушку и керове па иди у 
ецу како се са задовољством и кикоћањем возају.</p> <p>— Молим те попе и ти учитељу, — рече Жив 
зауставише на децу, која се по дворишту возаху на једним гвозденим колицима, оним истим колицим 
ни па јаши, а ја ћу с овим људима да се возим на колима.</p> <p>— Разумем... — рече Стеван, али 
ега пролећа после њихове деобе, команда војна одазва на двадесетодневну вежбу Стевана и Уроша.{ 
p> <p>Стеван брзо скочи и стаде мирно — војнички.</p> <p>Пандур га позва да пође за њим.{S} И т 
а вас, шта сте нас звали? — рече Стеван војничким језиком, стојећи као кип пред председником.</ 
 јазавац, ни мрав, ни пчела, ни никаква војска у свету, па ни сваки паметан човек.</p> <pb n="5 
есет година, имајући још своје владаре, војске, земље, градове господство.{S} И Кузман је <pb n 
 зрели људи, који су се давно поженили, војску ислужили и децу изродили.{S} Али и зрелим људима 
м Уроша, он ми је најбољи.{S} А није ни војску одслужио.</p> <p>— Онда остани с њим а ови нек и 
к је Стеван домаћиновао, Урош је служио војску, па се до повратка Живанова у домаћинство, врати 
за сиромаха спас, који нема више од два вола.</p> <p>— Сви треба да узмемо ове плугове, — рече  
и бољи, ни гори.“ „Пре смо имали четири вола, сад имамо осам.“ „Уортачимо се по двојица, па оре 
се још из малена сродио са сељацима, па воли да живи у њиховој средини.{S} Ето, у Ораовцу је „п 
, па се ти после наплаћуј како знаш.{S} Волим ја мене него тај свет!</p> <p>— Добро, кад ти вел 
председник, па зато не могу никад да га волим!</p> <p>— Ко ти је то казао!? — узвикну Ненад и к 
Живан са „поремећеним“ језиком, — ми те волимо и... онако поштујемо као онога видиш, горе...{S} 
— А ми у дрвењак упрегнемо по три јарма волова, па надамо вику, као да ћемо на Косово, — рече У 
иван и закрсти се.</p> <p>- Ја ћу зарад волова, ако ми купе, — рече Урош. </p> <p>- Ја ћу зарад 
p>— Даћу ти ја мукајет док се вратим од волова.{S} Ти си набрала пуну врећу прича и спрдњи, ал  
уговима.{S} Јер се оно викање и ударање волова при орању, одједанпут прекиде, чим волови забраз 
<p>— Па то је добро, ми смо и онако без волова.{S} А кад су ту поп и учитељ, ја рачунам да то н 
хоће ли сигурно задруга куповати људима волове, те да она дозволи њеном Урошу да се може уписат 
ема“ ноћу.{S} Ту је управо подвикнуо на волове и претрчао жмурећи да не би видео „караконџулу“. 
 напи се воде из крчага, па оде да веже волове.{S} А Невена остаде сама да мрмољи по кући.</p>  
а говори — једанпут се мре“ — и испреже волове, привеза их за саоне, а из јарма узе једну дебљу 
ну на раме и однесе на саоне.{S} Упреже волове и продужи пут певајући.{S} Кад стиже кући беше п 
ичевићи беху решили да преко зиме угоје волове.{S} Зато је домаћину ваљало да оде у варош да ку 
вљају неко друство, што ће да им купује волове, краве, плугове.{S} И то учитељ и поп петљају та 
емам ни ја толико колико треба за једне волове.{S} Али то, што не можемо ја и ти имати, можемо  
дана, па како беше снег, упреже у саоне волове и оде у варош за мекиње.</p> <p>Враћајући отуда  
вели Дамњан.</p> <p>— Ако ће да ми купе волове, ја пристајем, додаје Урош.</p> <p>— А зашто да  
ени купити сапун, а није гледао како ће волове везати.{S} Одкинуо се <hi>Сивоња</hi>, па распор 
азнину међу џаковима.{S} Одмах заустави волове, преброја џакове, и виде да му нема једнога џака 
 платио само интерес.{S} Урош је продао волове, хранитеље своје.{S} А само је Ненад оставио суд 
S} Лепо да се ревенишемо и да ти купимо волове.</p> <p>— Е, па ти не можеш бити и учитељ и трго 
 Рецимо теби је нужда за новац да купиш волове, а ти немаш, па немам ни ја толико колико треба  
тпора.{S} Једновремено дахнуше и људи и волови том олакшицом.{S} А то није мали успех за једно  
мо на Косово, — рече Урош. — И опет нам волови брекћу од умора.</p> <p>— Да ти нама поручиш ове 
лова при орању, одједанпут прекиде, чим волови забраздише земљу са таквим плуговима, који крижа 
>— Е баш си дрвендекаста, не идеш ми по вољи ни мало. </p> <p>- Шта имам да ти угађам, ћорава т 
зме.</p> <p>— Е, баш кад ти је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ за твоју љу 
 паметан човек, па ћеш умети да разумеш вољу Божју.{S} До сад си управљао кућом, заједно с Јагл 
/p> <p>- „ ракију 30 „</p> <p>- „ мед и восак 5 „</p> <p>— Али то није сваке године једнако.{S} 
 и овако.</p> <p>— Ама не само за мед и восак, већ за све, треба да примаш нове начине, ради ве 
дасака, из којих се може вадити и мед и восак и опет пчеле да остану живе.</p> <p>— Бог с тобом 
ти.</p> <p>— Па како да дођем до меда и воска?</p> <p>— Има друга једна врста кошница у сандуци 
то да верујем, кад ја долазим до меда и воска и овако.</p> <p>— Ама не само за мед и восак, већ 
 царство на Косову, а ова двојица да га воскресну.</p> <pb n="87" /> <p>— Па ипак, ми сачињавам 
 био ни плуг, ни детелина, ни калемљење воћа, већ борба гласачка око кметова и посланика.{S} И  
ту малине, рибизле, ту разно благородно воће.{S} Поред тога поп-Јова купи један чаир, па га под 
змеђу себе, као: конопље, вуну, осушено воће и тако даље{S} Али то све није зајазило њихову нез 
ину засеја детелином, а половину засади воћем.{S} Те су његов чаир и школска башта изгледали у  
ан прут с дрвљаника, па истера ћурке из воћњака и отера их у поље полагано и шапућући нешто за  
живота, по димњацима, који провирују из воћњака, као неки стражари и пуштају с времена на време 
брзо с плугом и поче да га угађа на дну воћњака за орање.{S} Кад све удеси, он погледа у попа.< 
штољи, јатагани, гусле и једна икона са воштаницом; а на трећем дувару стоје окачени кошеви са  
т на четрдесет дуката.{S} Али га нанесе враг да се ортачи с Кузманом да купују коже и да тргују 
ш, али ја се бојим да не испадне ђаво и враг од наше скупаније.{S} Наслушала сам се ја свакојак 
ава Стевина на вратима.</p> <p>— Иди до врага! иди, иди! ти си луд! — развика се Јова.</p> <p>— 
ељ, они гракнуше од радости као на беле вране.{S} Одмах им уступише „прво“ место и упиљише очи  
е истегао као Шаров, хтедох да сломијем врат! — рече капетан и оде у канцеларију.</p> <p>Стеван 
иш туђа деца, па ти се лепе руке за њин врат.{S} Е, мој синко, чекај док ти добијеш децу, да ви 
вала Јаглика, а сад се морају обесити о врат Живани и Невени, снахама.{S} Али снахе, као снахе, 
о радиш, кад ти није недеља? — упаде на врата Невена.</p> <p>— Не гледам ти више ни недељу ни м 
е му председник.</p> <p>Стеван изађе на врата, па с капом под мишицом стругну безобзирце, забор 
 тај мах псета залајаше у дворишту и на врата се указаше:{S} Дамњан, комшија Радичев и Мића, оп 
е, што звецаш ко луда! — наиђе Живан на врата.</p> <p>— Морам да сам луда, кад сам дошла...</p> 
 снове.{S} Јер одмах затим Урош бану на врата, носећи у рукама говеђу џигерицу..{S} За њим иђах 
="SRP19091_C3.5"> <head>V.</head> <p>На врата се указаше: капетан, Мића, Веца, Дамњан, Ненад, У 
 сељанка донесе јабуке на продају он од врата повиче: „Што си ми донела ту грозницу у кућу?“ „С 
о Кузман раструбио, — поче Ненад још од врата — да ће наше имање ту да се пописује, па смо дошл 
 како да се пријави.{S} Кад се отворише врата, председник га спази и позва унутра.</p> <p>— Мол 
> <pb n="40" /> <p>Стеван се сћућури уз врата канцеларијска да чека капетана.</p> <p>Кад се доб 
то ниси пријавио.</p> <p>Кузман потражи врата..</p> <p>— Стој!... да те изведемо на прави пут а 
ад се добро свану, пандур дође и отвори врата, почисти ходник, запали цигару и седе да чека сво 
па кад вас потерам, нећете знати где су врата!</p> <p>— Доцкан је сад за твоју кривуљу, отац, — 
та да радимо, коме да га дамо?</p> <p>— Врати ти то, нека ору њиме они по Београду, што су га п 
дзорни одбор: „Ако ме надзорни одбор не врати у задругу, ја ћу ту задругу да растурим, јер ја с 
аж у срцу и реши се да <pb n="42" /> се врати на она места, где је су му се саоне извртале да п 
а појас и оде на њиву.</p> <p>Невена се врати гледећи споља са зебњом да ли није ту још Живана. 
.{S} Сети се да је због ње и пао, те се врати да је потражи.{S} За страх више није знао, кад се 
 земљорадњи лук и вода.</p> <p>Момак се врати брзо с плугом и поче да га угађа на дну воћњака з 
а изгечену торбу лебом.</p> <p>Затим се врати и донесе празан лонац с пасуљем у скуту, па седе  
 него казану дуката.{S} Мету га у џеп и врати се кући.</p> <p>— Е, Анђо, немамо шта више да лут 
аше као дете.</p> <p>У сунчани изгревак врати се кући, где га на капији чекаше општински пандур 
дио надлежнога министра да учитеља Перу врати у Ораовац, одакле је по сили партијској био преме 
p>— Пробај само немој да одеш док се ја вратим, па се држи добро! — Заврте главом Живан и оде у 
у...</p> <p>— Даћу ти ја мукајет док се вратим од волова.{S} Ти си набрала пуну врећу прича и с 
нешто, али га пресече појава Стевина на вратима.</p> <p>— Иди до врага! иди, иди! ти си луд! —  
о позиву.</p> <p>Стајао је цео сат пред вратима судничким, незнајући како да се пријави.{S} Кад 
</p> <p>- А, ти би то као хтео да се ми вратимо у породичну задругу, — рече Живан. — Ја би се в 
реотели!</p> <p>— Па добро, ми да ти их вратимо, ако они хоће, ал они, видиш, беже од тебе, као 
 се до повратка Живанова у домаћинство, вратио.</p> <pb n="43" /> <p>Сад се мислило да ће бити  
ен.</p> <p>Али на то, ради чега се Пера вратио у Ораовац, поп-Јова није више мислио.{S} Он је т 
Ја би се вала пре потурчио но што би се вратио поново с браћом да живим.</p> <p>— Не кажем ја д 
зманове дреке и вике у механи.{S} Он се вратио још истога вечера из среза са актом капетановим, 
јој своју услугу у потрошачком одељку и вратио Стевану чаир по решењу <hi>задругарског суда</hi 
 народ је народ, где нагне, не можеш га вратити.{S} Тако су се парничили Кузман и поп, док се н 
зубеђен</hi> да је било готово немогуће вратити га на ону подухватљивост и самопожртвовање које 
је секира у мед, па зар се отуда празан вратити...</p> <p>Један од таквих промућурних политичар 
а уверењем да се Кузман неће отуда лако вратити.{S} Али тако само могу мислити људи, <pb n="80" 
ћу!</p> <p>— Но како хоћеш?</p> <p>— Да вратиш девојку родитељима и да ми донесеш уверење од оп 
.</p> <p>Кад сахранише Јаглику, онда се вратише на подушје сви пратиоци и поседаше за дугачку п 
p> <p>Кад се сврши конгрес Ораовчани се вратише кући са својим учитељем и попом у журном разгов 
у механу.</p> <p>Киша престаде и они се вратише кући чисто препорођени поповим и учитељевим при 
 његовом имену и старости.{S} За тим се вратише на подушје и разиђоше се као и у другим прилика 
без пара.{S} Јер „ум за морем а смрт за вратом!“ Прве године, кад они мишљаху да одуже сваки св 
 пристао да иде без џака кући, ни да се враћа преко ћуприје да га тражи.{S} Напослетку сијну му 
 страну, уплашио се кад је наишао на њу враћајући се.{S} Натуче капу и пожури пешице у варош.</ 
 волове и оде у варош за мекиње.</p> <p>Враћајући отуда доцкан, замркну на сред пута.{S} Снег б 
 Уверење ћу ти донети какво хоћеш, а за враћање девојке, то ћемо да видимо.</p> <p>Поп се напра 
> <p>Наста смеј и жагор.</p> <p>— Какво враћање! — пресече их љутито учитељ-Пера. — Боље да га  
љ-Пера. — Боље да га баците, него да га враћате.{S} То је срамота и брука: да код оволиких дома 
амо треба да се трудите, па да на време враћате, — рече капетан.</p> <p>— Ми се трудимо господи 
ом да живим.</p> <p>— Не кажем ја да се враћате породичним задругама, него да се удружите у дру 
 ћемо као њихови пастири поћи за њима и враћати их на прави пут.</p> <p>— А, то је друга ствар  
а.{S} Једни се пробијаху до порезника и враћаху се за попов и учитељев сто.{S} Други позајмљива 
 да ми донесеш уверење од општине да је враћена, па да ти је испитам.</p> <p>— Уверење ћу ти до 
ђава ствар.{S} Јер и Христос је казао: „Врачу исцјелисја сам“.</p> <p>— Али се ми нисмо све исп 
је то „поповски дућан“ да су сељаци као врба, која се може поткресавати и опет истеривати млађа 
о друштво брзо помами, те настаде таква врева и дерњава, да су морали <pb n="74" /> учитељ Јова 
а...{S} Једном речи цела та слављеничка врева, представљала је нов живот једнога села, које је  
 трећега, иде клетва жена, писка деце и врева по кући, да Бог сачува!{S} И тако видиш опет нере 
{S}" Тако је седео и слушао ту пријатну вреву ноћњу, док није и последњи јек њен исчезао и њега 
нису вредиле? — рече поп Јова.</p> <p>— Вределе су, али где смо ми могли да их чујемо из мејане 
е расхлађује.</p> <p>— Е ова ти молитва вреди попе, — хвалећи Бога што је добио могућност да се 
кажеш другоме, то не знам.</p> <p>— Шта вреди да ти кажем, кад ти немаш оно што је најглавније. 
ао једанпут да орем тим плугом, али шта вреди кад су му поскидали све делове, — одобровољи се Ж 
истао и да орем, само да вас уверим шта вреди гвозден плуг.</p> <p>— Лепо је од тебе све и већ  
мо ни тражити.</p> <p>— И да хоћемо, не вреди вам ништа.{S} Јер овакви су људи добри за одржава 
роду: „овако ради“, „онако поступај“ не вреди без примера.{S} Зато се постараше, те уредише по  
 узмем, да ми даш цео чин твој.{S} Више вреди мој један дрвењак, него тих десет плугова.</p> <p 
 већ да нам огули кожу.</p> <p>— Шта ми вреди да их слушам кад ме они не сматрају за целога чов 
Право кажеш — рече Стеван. — Али шта ми вреди та ствар, кад не знам где има пара.</p> <p>— То ћ 
лади.</p> <p>— Зар ми оне пређашње нису вредиле? — рече поп Јова.</p> <p>— Вределе су, али где  
 оморину, већ се размилели по пољу, као вредни мрави, па само одривају: једни копају, други жањ 
дан проведен на свом имању од неоткупне вредности.</p> <p>Шта су могле Станојка и Милена друго  
елу обавесте, за кога мисле да ће имати вредности.{S} Требало је свакоме објаснити задатак тих  
е пчела роји, треба имати на уму двоје: време и родност године.{S} Ако се доцкан роји, неће сти 
аде, благослови трпезу и рече:</p> <p>— Време је да се разилазимо.{S} Вог нека утеши и ослободи 
 <head>III.</head> <p>Бива више пут, за време летњих жега и суша, да човек залива неку леју с у 
 очувала: име, језик, и веру српску, за време толиких векова робовања и горких искушења.{S} Ту  
од земљаног путира и како су се Срби за време Турака из земљанога путира причешћивали.{S} И то  
ве до села.{S} Шта су све изговорили за време тога путовања од једнога и по сата, о ономе шта с 
авуле“.</p> <p>— Па то је, може бити за време турске да су се цркве звале Каравуле.{S} Јер оно  
<p>— Само треба да се трудите, па да на време враћате, — рече капетан.</p> <p>— Ми се трудимо г 
ао неки стражари и пуштају с времена на време по који прамичак дима у бистру и треперећу атмосв 
 Идуће године изораше сви своје њиве на време али тада пак навали таква суша, да нису могли наб 
ка Задруга била је такве среће да је на време отклонила све сметње, које су је подгризале и усп 
ва баба, — наставља Радич — били смо на време опрани и закрпљени и ја и синови ми нежењени, а с 
Кад?</p> <p>— Кад потражиш.{S} Није сад време за сапун, но за рад.{S} Ајд ти на посао, одакле с 
о и климаше главом с одобравањем за све време поповога причања о томе, како треба да буде веран 
а, -— упаде поп-Јова.</p> <p>— Кад дође време да се оре гвозденим плуговима дотле ћу ја зажмури 
<p>— Него ко је крив?</p> <p>- Криво је време.{S} Или још можемо да кажемо време је у праву.{S} 
ри стрица.</p> <p>— Шта ћеш... такво је време дошло.{S} Дошло време да се кошница роји. — теши  
 тањире, а камо ди шоље.{S} Али тако је време дошло, мимо света не може да се живи.{S} Ми не см 
 Дошао је дан нашега растанка, дошло је време да се трмка роји.{S} Али ми остајемо браћа и даље 
 их ми трпимо!{S} Зар није дошло крајње време да се и ми угледамо на те паметне Божје створове! 
о испољи и избије на јавност.{S} Али се време постарало да и то буде.{S} Оно исто <hi>време</hi 
ој погрешци, што су годину дана траћили време у бесциљним и бескорисним трзавицама.{S} Беше при 
увукла у замашан дуг.</p> <p>За све пак време док се утрина орала за кукуруз и пшеницу, овце су 
т</hi>?</p> <p>— Ја ти не знам да мерим време, али могу да познам која трмка може да зазими, а  
је ова друга врста резерве, бар за прво време била од насушне потребе.{S} Вез резерве не остављ 
ђени? — припита Живан.</p> <p>- У свако време! — разведри лице Пера и пође с поп-Јовом, задовољ 
 живи....“</p> <p>Тако је радио за неко време, док се Живану не досади то свакодневно његово тр 
ва, која одложише то питање још за неко време!{S} Јер обећања тих друштава беху много примамљив 
прописане.</p> <p>Поред тога, за кратко време измењаше се у земљи неколико влада и дочекаше раз 
вероватно шта су све доживели за кратко време својега рада.{S} Ту беше и Кузман, који је целога 
 и учитељ-Пера су постигли то за кратко време.{S} Једне је обавештавао поп код цркве, друге, уч 
 пређоше за други сто.</p> <p>За кратко време напуни се механа људима.{S} Једни се пробијаху до 
сподине, ако верујеш.{S} Ово је настало време да нема зашта пара једна да се узме, нити има где 
м, оно што је успела била, а све остало време у тој години морала је трошити на умиривање парти 
а ћеш... такво је време дошло.{S} Дошло време да се кошница роји. — теши га Дамњан.</p> <p>Али  
аветима он увек опирао, па је сад дошло време да јој све своје погрешке мртвој призна и да јој  
о да се сад тек патите.{S} Сад је дошло време да можете опет певати, као и пре.{S} Зато баталим 
е што му рече поп-Јова.{S} Јер је дошло време, и дрво које дуго није дало трави око себе да рас 
 да им изору за кукуруз да не би прошло време.{S} Али они док поораше прво своје њиве, за Стева 
вари.{S} Јер ти сам видиш да те је само време навело да то урадиш.{S} Али да ли ти је то време  
о је време.{S} Или још можемо да кажемо време је у праву.{S} Јер кроз те мене мора да прође сва 
т свој онолико, колико да се за извесно време не позна оскудица.{S} Али се нису осигурали оним, 
ник.</p> <p>— Нека остане ту за извесно време, док се људи домисле, те ваљда ће се наћи неко, д 
ана и Уроша.{S} А то је било оно златно време у години кад сваки земљорадник капарише <hi>годиж 
ама од себе оснажи.</p> <p>Е; али за то време треба живети, треба се лебом хранити.{S} Живан се 
 је послушао друге, који су знали за то време и за те идеје.</p> <p>— Како их је послушао, тако 
.</p> <p>— Па јест, он ми је знао за то време!</p> <p>— Он је послушао друге, који су знали за  
091_C1.13"> <head>XIII.</head> <p>За то време док је Стеван домаћиновао, Урош је служио војску, 
њим што је започела...</p> <p>За све то време, док су Ораовчани лутали од немила до недрага, сн 
ело да то урадиш.{S} Али да ли ти је то време донело већи приход, кад те је навело на већи расх 
угура га у нужник суднички, који у исто време служаше за апсу.</p> </div> <div type="chapter" x 
стварају нов живот, који им је само <hi>време</hi> донело и наметнуло.</p> <p>Ето, пред таквим  
постарало да и то буде.{S} Оно исто <hi>време</hi>, које је породичну задругу носило на свом ст 
и.{S} Отуда је на говеђи трг, од некога времена почела долазити стока <hi>од веће каквоће</hi>, 
:{S} Стеван је самовољан, устукни га за времена, а ти кажеш: „Нека га још је аџамија“, ето ти г 
 А што?</p> <p>— Ето, тако, била су зла времена, ратови, гладне године, болешчине, па је народ  
вредно унапређење одложи за даља и даља времена...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
е све то поправи и постигне, требало је времена, рада и народне помоћи.{S} А да би народ прихва 
шљује од радости и да се гради баба пре времена.{S} А син Живанов поче да се чеше за уветом и д 
погазити, што жалост за тобом морам пре времена заменити весељем.{S} Ти знаш какву си голотињу  
 пчеле.{S} Знаш ли ти колико оне утроше времена, док направе један <hi>сат</hi>?</p> <p>— Ја ти 
тнуло.</p> <p>Ето, пред таквим стицајем времена имао је Радич да сагледа крај своје породичне з 
 воћњака, као неки стражари и пуштају с времена на време по који прамичак дима у бистру и трепе 
змене културне и унапређења, према духу времена, он би <pb n="10" /> био нула.{S} Он би био тај 
во као звер опкољен ловцима.{S} Јер том времену, кад је он мислио да је он цео свет победио, ис 
} Дође и седе.{S} Кад обреди разговор о времену, берићету и још којечему, он изјави разлог ради 
ожеш ти голом наредбом одржати рогове у врећи. — рече Пера.{S} Ови су људи утрошили највећи део 
задругу, стоје између себе као рогови у врећи.{S} Све је то омражено и поцепане, да нигде два н 
вратим од волова.{S} Ти си набрала пуну врећу прича и спрдњи, ал ја ћу то све да ти изручим на  
ичевим причама, Живаново једно мушкарче врисну и испљува залогај.</p> <p>— Шта је! — прасну Жив 
ни према ћуповима блага, које он често, врло често сањаше. „Досадило се парама да стоје у земљи 
одушно како наш народ пропада?</p> <p>- Врло лепо! — узвикну поп-Јова јетко.{S} Кад је од њега  
ако наиван и благородан, познајем га ја врло добро.</p> <p>— Ми то од њега нећемо ни тражити.</ 
{S} Али кад му Пера рече да за њега има врло много важних дужности и ван суднице, он се избечи  
<p>Отуда је долазило између њега и Пере врло често до крупних разговора и размимоилажења.</p> < 
м су учитељ-Пера и поп-Јова разговарали врло много о земљорадничким задругама, које су се тада  
се са ћуркама грозно напатио, јер много врљају и губе се; и како му је овце лако чувати, од кој 
где трње, где дрвеће, где прошје, а где врљике.{S} Наједанпут шушну нешто у трњаку, коњ се секн 
и у изобиљу имали, онда им је ова друга врста резерве, бар за прво време била од насушне потреб 
 меда и воска?</p> <p>— Има друга једна врста кошница у сандуцима од дасака, из којих се може в 
дити и накалемити.{S} Ту су руже, разне врсте, ту јагоде, ту малине, рибизле, ту разно благород 
ао рај, а поп-Јова пренесе из ње у свој врт, све што се могло пресадити и накалемити.{S} Ту су  
а ми одрекнеш ову жељу? — рече поп-Јова вртећи главом полунасмејан. — Ја те не упућујем на зло, 
 Општа бујица захвати све редове у свој вртлог, па неке подиже у висину, а неке сурва на дно, н 
а њему се кожа јежила а капа подигла на врх главе од страха.{S} Највише га је плашило то, што м 
ег боја.{S} Коса му се надиже и капа на врх главе.{S} Али се брзо прибра, шкрипну зубима и јурн 
се реши да посејеш.</p> <p>Дођоше до на врх њиве, где попов слуга под једним хладом мешаше слам 
а</hi>, па распорио <hi>Плавоњу</hi> од врха до дна!</p> <p>Радич се подиже из своје наслоњаче, 
ead> <p>Одавно се поговарало било да на врховима земаљске управе не иде све као што треба, да п 
оздрвама, јер је слушао да кад коњ ноћу врче, привиђа нешто.</p> <p>Ишао је тако коњ и фркао но 
Кузман беше банкротирао.{S} И кад му је вршен попис, Живан је позват за „присутног“.{S} Између  
.{S} А само је Ненад оставио судбини да врши над њим што је започела...</p> <p>За све то време, 
л они, видиш, беже од тебе, као овце од вука!</p> <p>— Не би они бегали да нисте вас двојица до 
оражени сељани тим гласом, да је Кузман вукао за нос цело село са измишљеном црквом, дотрчаше у 
м једну кућу, сутра другу, а прекосутра вуку воду за блато.{S} Мајсторима су готовиле јело све  
ој задрузи, али кад виде како задругари вуку на својим колима канте гаса и зејтина и крупице со 
тадо оваца, на пландишту, предући танку вунену жицу и ослушкујући ту песму, чији гласоудари дир 
чилета памука 3 гроша</p> <p>„ 2 кануре вунице 5 „</p> <p>„ чивита 1 „</p> <p>„ игала 1 „</p> < 
не производе између себе, као: конопље, вуну, осушено воће и тако даље{S} Али то све није зајаз 
.</p> <p>— И ту се не види да продајеш: вуну, млеко, живину, јаја, и тако штогод.., управо оно  
чилу радничку гмижу, која те и нехотице вуче к себи, да јој се приближиш и видиш тамо: онога пр 
> <p>„На ваше писмо од 25. септембра т. г. јављамо вам де нисте примљени у коло Савеза Земљорад 
с њом?</p> <p>— Ви сте се данас уверили г. капетане, какве ми зборове данас држимо у школи — ре 
ме једна жена не сматра ни колико једно г., ја треба да се убијем!</p> <p>— А која то жена? — п 
овом туторству.{S} И једнога дана позва га суд да му саопшти да је изабрао друго лице за тутора 
 доживљајима, <pb n="106" /> а поп-Јова га после дугог посматрања прекиде овим речима:</p> <p>— 
к не треба да буде као <hi>мед</hi>, да га полиже свет, ни као <hi>јед</hi>, да потрује цео све 
 је теби стало толико до тога плуга, да га ја узмем?</p> <pb n="15" /> <p>— Ево шта, оно је доб 
ако га је нешто жигнуло преко плећа, да га тај бол и сад не попушта.{S} Глас му дрхташе, а руке 
д озлојеђен, хтеде му сам пресудити, да га општинска власт не спроведе капетану са актом о верс 
е, онда боље да стоји пред судницом, да га сваки гледа.</p> <p>— Слушај, попе, не знам ни ја св 
у јама, коју је он сам себи ископао, да га сахрани.{S} Али препреденом човеку, као што је он, н 
иву, већ за твоју љубав, само онако, да га чувам,</p> <p>— А, нећу тако!{S} Него, ако хоћеш да  
и домисле, те ваљда ће се наћи неко, да га узме - рече поп-Јова.</p> <p>Сви одобрише и једва до 
ачке, тако милозвучно, тако надежно, да га они, који су тражили такво његово прилагање неће ник 
 да га нађеш.</p> <pb n="28" /> <p>— Да га нађем!{S} Где да га нађем?</p> <p>— Е, то се не казу 
добар плуг, па добар домаћин и треба да га узме.</p> <p>— Е, баш кад ти је толико у вољи, ја ћу 
 бадњак у кућу, али знађаху ко треба да га унесе, па зато прилазаше једно по једно Живану, моле 
ско царство на Косову, а ова двојица да га воскресну.</p> <pb n="87" /> <p>— Па ипак, ми сачиња 
ио председник, па зато не могу никад да га волим!</p> <p>— Ко ти је то казао!? — узвикну Ненад  
b n="28" /> <p>— Да га нађем!{S} Где да га нађем?</p> <p>— Е, то се не казује сваком.{S} Ако мн 
е човек тренутно послужи, па не може да га одужи, личи на новога непријатеља, кога је човек сво 
а кући, ни да се враћа преко ћуприје да га тражи.{S} Напослетку сијну му кураж у срцу и реши се 
ресече их љутито учитељ-Пера. — Боље да га баците, него да га враћате.{S} То је срамота и брука 
у!</p> <p>— Онда шта да радимо, коме да га дамо?</p> <p>— Врати ти то, нека ору њиме они по Бео 
} А онај који беше сиромах надаше се да га партија спасе.{S} Али та узрујаност беше као и рат,  
 позвао све прве домаћине, који хоће да га узме, нека узме, и нек му је алал, а ја имам за мене 
>Момак се врати брзо с плугом и поче да га угађа на дну воћњака за орање.{S} Кад све удеси, он  
евићи се поређаше око плуга и почеше да га загледају са сваке стране.</p> <p>Тако се и споразум 
то га је држава послала народу.{S} И да га узмем, шта да орем?{S} Мањ друмове!</p> <p>— Право к 
о људе обвезало да пазаре код њега и да га слушају више него попа и учитеља.</p> <p>Жена му Анђ 
Мића, ћата.</p> <p>Председник нареди да га уапсе.</p> <p>— Имаш ли ти карактер човечански, чове 
 који је нашла на полици.{S} Помисли да га склони, па се пишмани.{S} Затим запрећа проју жерави 
га ради.</p> <p>Поп-Јова не хтеде ни да га погледа, него му одазва Бога гледајући у страну.</p> 
и, тај је залутао.{S} И ми смо дужни да га изведемо на пут.</p> <p>— Добро, ти, а учитељ, шта ћ 
кали, те одмах похиташе његовој кући да га обавесте о важности председничке дужности.</p> <p>Жи 
рџавче за 30—40 динара.</p> <p>— Чим да га у’рани сад у пролеће, кад нема сена?</p> <p>— Нек по 
ти хоћеш гвозден плуг, али немаш чим да га купиш.{S} А то је прече питање да ти се нађе кредит  
 мој део да распем, не дам га другом да га попије — рече Станојка.</p> <p>— Ћути, ћути ти лопов 
отворио дућан, што не би сад пристао да га због народа затвориш?</p> <p>— А од чега ћу да живим 
кључимо имаћемо више главобоље, него да га трпимо у задрузи.</p> <p>— Ако га оставимо у задрузи 
итељ-Пера. — Боље да га баците, него да га враћате.{S} То је срамота и брука: да код оволиких д 
прилици чини, али узалуд кад нема ко да га помогне у томе.{S} Браћа му се дала на друге послове 
јој човек сапун, па јој се није дало да га сакрије.</p> <p>— Тешто!{S} Чудно ми чудо, сапун!{S} 
ше до места, Анђа пружи пиле Кузману да га закоље, али оно беше већ мртво од силнога стезања.{S 
, баш кад ти је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ за твоју љубав, само онако 
ни замислити.</p> <p>— Одмах да идеш да га тужиш за ову ужасну отмицу! — рече поп-Јова. — Он ти 
богатство је ту, само што ти не умеш да га нађеш.</p> <pb n="28" /> <p>— Да га нађем!{S} Где да 
 кажем, чуће, па још горе!{S} О дабогда га Св. Илија погодио, где га ђаво донесе данас у моју к 
о Живан:</p> <p>— Како ништа! — загледа га строго поп Јова. — Зар ја чак у селу чујем вашу кавг 
пење на коња.{S} Коњ се обрну и загледа га добро, па кад зачепи и пусти најжешћи галоп.{S} Поче 
виње, а друго су здрави људи, — погледа га презриво Пера.</p> <p>— То ти је све једно, ухвати д 
...</p> <p>— Што бијеш децу!? — погледа га Јаглика попреко.</p> <p>— Зато што стрве пасуљ!</p>  
здисање, кад смо убили оца.</p> <p>— Ја га нисам убио. — затеже Стеван.</p> <p>— Нисам га ни ја 
љ беднима.</p> <p>— Да је и мој брат ја га не би погледао, кад би оволику порезу дуговао!</p> < 
онавља председник питање.</p> <p>— Нека га узме Радич, најбоље, он има и добру задругу и добро  
стукни га за времена, а ти кажеш: „Нека га још је аџамија“, ето ти га сад какав ти је аџамија!< 
ла некадашња Радичева кућа.{S} Станојка га ороси својим сузама и једва изговори, крстећи се:</p 
дновремено Ненад и Урош.</p> <p>— Убила га његова судбина. — рече Стеван убедљиво.</p> <p>— Доб 
е веру, морал и име народа и ослободила га ропства, па се сад може распадати.</p> <p>— Па, лепо 
 школовани људи цара Радована?{S} А зна га Кузман.</p> <p>— Ми знамо за цара Душана, Лазара и К 
чаше се са Станојком пред кућом.{S} Она га бишташе по глави, коју он беше положио на њено крило 
Поред тога поп-Јова купи један чаир, па га подели на двоје, половину засеја детелином, а полови 
нојка и сави поглед у преслицу...{S} Па га још једанпут милогледно погледа испод ока...</p> <p> 
сти кад виде свој џак са трицама.{S} Па га заметну на раме и однесе на саоне.{S} Упреже волове  
један! — подвикну му председник и угура га у нужник суднички, који у исто време служаше за апсу 
 А где си купио попе семе од ње? - пита га Урош.</p> <p>— Ја у Београду.</p> <p>— Е баш да ми д 
ће опет нека партија да се ствара? пита га Урош.</p> <p>— Неће то...</p> <p>- Јесте! — притече  
 дужни.</p> <p>— Колико ти дугују? пита га капетан.</p> <p>— Двадесет хиљада динара!</p> <p>— А 
 нећу више.</p> <p>— А ко ужива? — пита га Живан.</p> <p>— Ти!{S} Јер ти кметујеш а ми радимо.< 
забога, мишљах погинуо си негде? — пита га Живан из постеље.</p> <p>— Готово замало што и то ни 
— А колики ти је расход годишњи? — пита га Пера.</p> <p>— Па, сад, како би ти казао.. и то није 
че Живан.</p> <p>— Шта радиш ти? — пита га Живан са забаченим рукама остраг.</p> <p>— Шта радим 
 <p>— Јеси ли ти Урош Радичевић? — пита га порезник.</p> <p>— Јесам, — одговори снуждено Урош.< 
 те као нисам до сад послушао? — запита га Живан.</p> <p>— Па, ето ниси хтео да ореш гвозденим  
 мантије преко колена.{S} Млада невеста га пољуби у руку невесела.</p> <p>— Шта?{S} Ништа... —  
а доброга домаћина Радича.</p> <p>— Вог га утешио и ослободио!... — одјекнуше људи и разиђоше с 
тренутак пред огорченим народом.{S} Кад га поп укори за то његово безбожничко дело, он му рече: 
ште и нуђен људима на поклон.{S} Па кад га нико није хтео примити, онда су поједини крадљивци п 
ама.</p> <p>Невену жигну преко срца кад га виде.</p> <p>Кузман се нагоди да овој љутој жени буд 
ру, богами коџа се млађе жене збуне кад га виде.</p> <p>Због такве његове женидбе свима је он у 
 и затеже цену. „Пусти га нека сече кад га је мило да сече“ — додаје други шерет Ако му нека се 
p>У сунчани изгревак врати се кући, где га на капији чекаше општински пандур с позивом за у опш 
{S} О дабогда га Св. Илија погодио, где га ђаво донесе данас у моју кућу!“ — Тужи се Невена сам 
оди да видиш шта пчеле раде. — И одведе га код једне кошнице.</p> <p>— Видиш ове крупне пчеле,  
— А, шта си хтео то да радиш? — прекиде га Пера и приђе му ближе.</p> <p>— Ево видиш ово буђаво 
а јеш, нико ти не брани...</p> <p>— Ене га сад, шта збори белај!{S} Ама јела сам то на место ле 
понуди осталима.</p> <p>— Вала Богу, те га нисам ја месила, — рече Невена, задовољна тим удесом 
сам ја теби радио о глави... —- сусрете га Ненад и сузе му грунуше на очи.</p> <p>Пољубише се о 
да помогне, кад ми Бог не да! — сусрете га Ненад.</p> <p>— Има, има начина, испала је једна при 
т.</p> <p>— Није тако, кмете, — сусрете га поп-Јова, — не треба њима наш хлеб, него су то људи  
и чути, он и не привирује.{S} Тако ћете га видети на сваком раду, где се само он чује, разјапио 
на који нису ни саме навикле.{S} Али ће га захтевати, само зато, што се оне више не налазе у по 
е.{S} Жито продајем ујесен, а у пролеће га купујем дуплом ценом.</p> <p>И онда излази да ти има 
ем својим и свом душом својом и позваше га у помоћ да заједно пробијају лед, који је вековима п 
ше рукама у њен скут по пасуљу и почеше га стрвити ван скута.{S} Она викаше на њих онако, како  
игла на врх главе од страха.{S} Највише га је плашило то, што му коњ изједна фрче ноздрвама, је 
</p> <p>Кад је изашао из вароши стигоше га једна кола, у којима беху нека господа.{S} За њима ј 
 се начичкаше опет око Живана и стадоше га молити за бадњак.</p> <p>У том стигоше Ненад и Урош, 
ан.{S} Да је добро имати брата и Бог би га имао.</p> <p>— Па, лепо, поделили сте се и шта имате 
ма посланика и министара, а тамо где би га могли они чути, он и не привирује.{S} Тако ћете га в 
/p> <p>- Не треба ми твој сапун, — одби га Невена.{S} - Да си донео поган сапун, Бог би те виде 
дича.</p> <p>- Па још како си? — ослови га Пера.</p> <pb n="19" /> <p>— Да рекнем добро сам, ка 
одмах уапси и спроведе капетану.{S} Сви га прогласише за лудога, са таквога преступа његовога.< 
љ, четвртима зет, петима пашеног, а сви га зваху ораовачки зет.{S} То је много људе обвезало да 
и кућњи посао.</p> <pb n="18" /> <p>Сви га пољубише у руку и упутише се сваки на свој посао.{S} 
а некога <hi>Цара Радована</hi>? — буди га Кузман из чуђења.</p> <p>— Нисам. — Прибра се Стеван 
ади из џепа један леп сапунчић и понуди га Невени.</p> <p>- Не треба ми твој сапун, — одби га Н 
Стеван из недара коренчић траве и пружи га поп-Јови. — Чаир ми је узео за то коренче траве.</p> 
хну душом кад виде у кљуси човека, који га толико дави.{S} Збор се растури са уверењем да се Ку 
очаран до дна душе.{S} Парохијани, који га дотле подједнако слушаху и уважаваху, предвојише се  
огледа и наропито одговара сваком, који га за по штогод припита.{S} Једно вече беше дошао умора 
аде позади од осталих са Кузманом, који га срете и задржа на разговор.</p> <p>— Где си побогу б 
се у његовом убеђењу изазвао обрт, који га је упутио на неминовну деобу с браћом.</p> <p>Трећег 
ћи: „да идем да кажем то Станојки“, али га загуши стид.{S} Скочи, заметну торбу и оде, не прого 
е из своје наслоњаче, на се заљуља, али га Живан придржа да не падне и спусти га опет на столиц 
p> <p>Стеван заусти нешто да рекне, али га разлози Живанови угушише, те само сави главу и шикну 
 <p>Поп-Јова изусти да рекне нешто, али га пресече појава Стевина на вратима.</p> <p>— Иди до в 
у је оседлао коња још од вечера.{S} Али га није осетио кад је пошао, пошто је била поноћ.{S} Ст 
ао од десет на четрдесет дуката.{S} Али га нанесе враг да се ортачи с Кузманом да купују коже и 
 гвозденим плуговима у том селу.{S} Али га ипак ова слатка вожња председничке деце на његовим к 
ришу недра твоја..“</l> </quote> <p>Али га пресече Јанаћко, механџија, који бану као из оџака п 
где не пропушташе да изјави.</p> <p>Али га је једна мисао још из малена морила, мисао о копању  
асковнике“ другима продавао.</p> <p>Али га почеше неки сељаци припитивати, где дева новац из те 
оворим:{S} Стеван је самовољан, устукни га за времена, а ти кажеш: „Нека га још је аџамија“, ет 
ма?{S} Да је долазио, рећи ће: „сама си га звала“.{S} Да не кажем, чуће, па још горе!{S} О дабо 
, као што ти од њега живиш и као што си га смакао до голе душе, значи да он тебе носи на својим 
кажеш: „Нека га још је аџамија“, ето ти га сад какав ти је аџамија!</p> <p>У тај мах псета зала 
 <p>— Верујеш ли ти Живане, — подухвати га опет поп-Јова, — да ме је твој отац натерао те сам к 
ерити га о корисности њиховој и убедити га о неопходности те установе за њихово садашње стање.{ 
 нити је на оном месту била црква, нити га ја уступам за цркву.{S} Оно је моја њива и ништа дру 
објаснити задатак тих установа, уверити га о корисности њиховој и убедити га о неопходности те  
/hi> да је било готово немогуће вратити га на ону подухватљивост и самопожртвовање које је имао 
тета.{S} Стеван му олабави узду и пусти га да трчи док хоће.{S} Коњ угоди галоп са оваким темпо 
ај их још загледа и затеже цену. „Пусти га нека сече кад га је мило да сече“ — додаје други шер 
и га Живан придржа да не падне и спусти га опет на столицу....</p> <p>------------------------- 
прилазаше једно по једно Живану, молећи га да унесе бадњак.{S} Живан их миловаше и одбијаше, ре 
 Дошло време да се кошница роји. — теши га Дамњан.</p> <p>Али изненадна рика говеди споља пресе 
ло се, а не поврнуло се.</p> <p>— Питај га ти како је он довео Станојку кад се женио, а друго б 
д господин порезниче, па ако хоћеш убиј га! — правда се Дамњан снуждено.</p> <pb n="72" /> <p>— 
 снуждено.</p> <pb n="72" /> <p>— Немој га убити него му продај што му нађеш!</p> <p>- Шта да м 
му „за љубав“ даје испод цене.{S} Човек га гледа па ако је неки шерет, он му опучи: „знаш зашто 
и.{S} Кад се отворише врата, председник га спази и позва унутра.</p> <p>— Молим ја вас, шта сте 
 ја ћу од сад мој део да распем, не дам га другом да га попије — рече Станојка.</p> <p>— Ћути,  
али смо га ми сви убили.</p> <p>— Нисам га ни ја убио! — упадоше једновремено Ненад и Урош.</p> 
м убио. — затеже Стеван.</p> <p>— Нисам га ни ја убио, — поврати му Живан, — али смо га ми сви  
 је овако наиван и благородан, познајем га ја врло добро.</p> <p>— Ми то од њега нећемо ни траж 
катанац отвара и затвара без кључа, чим га Кузман дотакне „Расковником.“</p> <p>- Дај ми ту „ст 
вана и његово управљање кућом.{S} Живан га је слушао и <pb n="38" /> ћутао.{S} Кад би увече Жив 
ни сад на леђа Стеванова.</p> <p>Кузман га погледа зачуђено.</p> <p>— Уседни кад ти кажем!{S} Х 
ада, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је ово?{S} Где је ово било?</p> 
сиротујем док сам жива животом, оставио га Бог без очију!{S} Тек он ми, човек, није крив.{S} На 
 буде мир.</p> <pb n="32" /> <p>— Бацио га, не бацио, ја не могу више да останем тако...</p> <p 
го да га трпимо у задрузи.</p> <p>— Ако га оставимо у задрузи, онда нећемо имати ни задруге.{S} 
а и још тражиш од њега науке!{S} Ја ако га још једанпут видим у мојој авлији, он ће грђе да про 
едине несугласице укућана.{S} А од како га изабраше за кмета у селу, њему се не скидаше с памет 
а у будноћи и зло му предсказала и како га је нешто жигнуло преко плећа, да га тај бол и сад не 
а би народ прихватио ту намеру, требало га је на зборовима обавештавати.{S} И то се најпосле пр 
ндур га позва да пође за њим.{S} И тамо га затворише.</p> <p>Кад би у подне пандур га пусти да  
— Тешто, нек смо живи и здрави, па ћемо га и продавати.</p> <p>— Е... ти још незнаш шта сам ја  
 ја убио, — поврати му Живан, — али смо га ми сви убили.</p> <p>— Нисам га ни ја убио! — упадош 
p>— Ја сам имао једнога инаџију, па ено га сад седи у бурдељу, као бежанац, — додаје један чича 
ди им Живан подвикну:</p> <p>— Мир! ето га иде поп!</p> <p>Ненад пљесну по устима Невену, која  
иван и Ненад су у мејани, а Стеван, ето га код Кузмана.</p> <p>Јован и Пера упутише се у механу 
 <p>— Па, кад је толико добар плуг, што га ти, попе, не узмеш? — рече кмет.</p> <p>— Ја бих га  
н би то лепо било, да ја узмем плуг што га је држава послала народу.{S} И да га узмем, шта да о 
суди и да брани веру и поштење, као што га је и отац покојни саветовао.{S} Али кад му Пера рече 
је било у очи Божића.{S} Стеван као што га је Бог дао, целога је дана дробио и сипао муње и гро 
деца. —- Спусти мало гласом Стеван, јер га обузе неки пријатан стид, којим показиваше да је оче 
 добродошли за потпору и одмену.{S} Јер га село поново изабра — мислите ли за кмета, не већ за  
затворише.</p> <p>Кад би у подне пандур га пусти да иде кући, с напоменом да други пут пази как 
и стаде мирно — војнички.</p> <p>Пандур га позва да пође за њим.{S} И тамо га затворише.</p> <p 
ством и наговором то урадио.{S} И власт га одмах уапси и спроведе капетану.{S} Сви га прогласиш 
 хоћеш ли да ореш ти ту њиву?“ — питају га сељаци „Боже сачувај!{S} Не би више у њу пустио плуг 
војом државом, а синови и снахе слушају га, као верни и одани поданици, тако, да је сваком са с 
ад гибанице што држаше у рукама, пљесну га о сред дворишта!{S} У мах за њим полетеше и кокош, б 
е Живан.</p> <p>— Камо лепе среће да су га цео украли, па с њим орали, радо би им опростио тај  
вепрови, или најпосле од жита, доста су га насејали.{S} Али то је рачун без пара.{S} Јер „ум за 
 /> другој...{S} А како и не би, кад су га оне њене црне и заносне очи погодиле посред срца...{ 
да пође новим културним путем, којим су га његови предводници повели.</p> <p>Кад се сврши разгл 
бољи од мојега дрвењака.</p> <p>— То су га испратили они што траже хлеба без мотике — додаде је 
, нека ору њиме они по Београду, што су га послали.</p> <pb n="13" /> <p>Наста смеј и жагор.</p 
у обрадова, него казану дуката.{S} Мету га у џеп и врати се кући.</p> <p>— Е, Анђо, немамо шта  
 преварио, што да не!</p> <p>— А, ја ћу га тужити за чаир.</p> <p>— Не помаже ти ако си му прен 
 не узмеш? — рече кмет.</p> <p>— Ја бих га узео, да је за мене послат, него за вас.{S} Таман би 
аваху, предвојише се на двоје, од којих га једни још више заволеше а једни толико омрзоше да му 
Али народ је народ, где нагне, не можеш га вратити.{S} Тако су се парничили Кузман и поп, док с 
 му је страћила сав женин „белег“ и још га је увукла у замашан дуг.</p> <p>За све пак време док 
мљу.</p> <p>Коњ одјури напред за својим газдом, а Стеван остаде да лежи крај пута.{S} Сад није  
помажете.{S} Јеси ли ти гледао кад људи газе воду, или иду низ поледицу, они се придржавају јед 
 да са нама онако нечовечно поступа, да гази и гура ногом највеће светиње своје, лепо је и од н 
диш да се наспу сви сокаци у селу да не газимо блато.{S} То је посао који припада у дужност пре 
 каљаве сокаке!{S} Ако газимо блато, ми газимо, што ти нас жалиш — рече Живан.</p> <p>Пера заус 
ти бринеш за наше каљаве сокаке!{S} Ако газимо блато, ми газимо, што ти нас жалиш — рече Живан. 
једно ни <pb n="97" /> једним колосеком газити, већ сваки својим.{S} Живан, који је већи део св 
итих Српкиња, које су имале да рађају и гаје јунаке, осветнике својој земљи.{S} Ове ће имати уд 
оразума, полегаше браћа да се одморе од галаме, која се двадесет и четири сата протезала.</p> < 
 она пуста тишина, која после даноноћне галаме и немира беше читав пораз овим немирним душама,  
пусти га да трчи док хоће.{S} Коњ угоди галоп са оваким темпом: „тапара“, „тапара“, „тапара“... 
а добро, па кад зачепи и пусти најжешћи галоп.{S} Поче опет ваздух да свира Стевану око ушију.  
ку, коњ се секну, па стругну у највећем галопу.{S} Стевану одлете капа с главе и поче да му сви 
ра.</p> <p>— Тим пре, и за мене је већа гаранција, кад је председник ту.</p> <pb n="91" /> <p>— 
е овце лако чувати, од којих има једну „Гарушу“ што му увек јавља блеком, кад овце оду у штету, 
о задругари вуку на својим колима канте гаса и зејтина и крупице соли, хтеде да изађе из коже!{ 
 швапску.{S} Швабе и морају да граде од гвожђа плугове, пошто немају дубраве као ми.</p> <p>— И 
столице и ормане.{S} А плугове граде од гвожђа зато што дубље и лакше ору и боље преврћу земљу. 
са. <pb n="96" /> Јер народ има особину гвожђа, које што се више греје и кваси, то се боље кали 
 <p>— И утрину и сваку њиву може да оре гвозден плуг.</p> <p>— Знам, видео сам ону ђаволију шва 
 се одавно помирио с тим да је тај први гвозден плуг морао зарђати и пропасти, да би припремио  
и да орем, само да вас уверим шта вреди гвозден плуг.</p> <p>— Лепо је од тебе све и већ не мож 
</p> <p>— То ли ви тражите, да ја купим гвозден плуг, да с њим орем утрину.</p> <p>— И утрину и 
рању.{S} Зар ти мислиш орач је измислио гвозден плуг?</p> <p>— Ко је, да је; но кажи ти мени: х 
ву земљу.{S} Јер кад сам му год поменуо гвозден плуг, увек ми је затварао уста с тим, што ја ни 
 скупише другу суму, онда купише Живану гвозден плуг.</p> <p>Видећи Савез тако ваљан почетак у  
семење и друге потребе.{S} Јер ти хоћеш гвозден плуг, али немаш чим да га купиш.{S} А то је пре 
 порез, а свима је купила најсавршеније гвоздене плугове.{S} Суд добрих људи је имао седам суђе 
.</p> <p>— Ама што сте окупили ви за те гвоздене плугове, кад земља тражи и мотику, а не само п 
ава сад кад би устао, он би први тражио гвоздене плугове, јер се он ни онда није противио новим 
ељ Пера.</p> <p>Пред њима стајаше један гвоздени плуг.</p> <p>— Ето, послали нам из Београда но 
 на путу између њега и њих.{S} Јер њему гвоздени плуг и детелина попова не беху излапели из гла 
Јова.</p> <p>— Кад дође време да се оре гвозденим плуговима дотле ћу ја зажмурити — рече Радич  
у, која се по дворишту возаху на једним гвозденим колицима, оним истим колицима од онога плуга, 
пасти, да би припремио земљиште будућим гвозденим плуговима у том селу.{S} Али га ипак ова слат 
ван.</p> <p>— Па, ето ниси хтео да ореш гвозденим плугом, него си дозволио да ти се деца с њим  
н тим, што се Живан почео распитивати о гвозденом плугу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
вар ако се земља преврне дрвењаком, или гвоздењаком?</p> <p>— Ево шта мења, сеци леб дрвеном це 
уди се у селу почеше прибирати где два, где три да се још посаветују и договоре.{S} Полазе школ 
мети, који већи, који мањи, где ограда, где трње, где дрвеће, где прошје, а где врљике.{S} Наје 
 и школа.</p> <p>— Наше је место свуда, где год има људи, а нарочито у мејани, где људи пију па 
деше на конгресу људе из свију партија, где договорно и сложно раде на задружном послу, они се  
ке недеље дежурнога члана и благајника, где примају новац и издају зајмове.{S} Други задругари  
ма се често виђају попадија и учитељка, где задругаркама нешто показују о кувању јела, сапуна,  
цу, овце су чуване по пољским ливадама, где су по низинама и водокрчинама набрале <hi>метиља</h 
чини само по трњацима, њивама и шумама, где нема посланика и министара, а тамо где би га могли  
и смо после измењали земљу са суседима, где смо задобили нове и ближе путеве.{S} Сад нам они пу 
 <p>Јаглика се окрену и угледа Стевана, где већ стоји иза ње.</p> <p>— Шта радиш то? — пита је  
да <pb n="42" /> се врати на она места, где је су му се саоне извртале да потражи џак. „Шта ту  
 <p>Далеко је већ одмакао од тих места, где су му се извртале саоне и приближио се селу здраво  
<p>Овде-онде видиш по који буљук оваца, где под неким пространим хладом пландује, а око њега се 
ђен повика.</p> <p>— Откуд ти овде сад, где ти није место!?</p> <p>— Како да ми није место, кад 
рохијској цркви.{S} Али народ је народ, где нагне, не можеш га вратити.{S} Тако су се парничили 
к покаткад захори се глас по неке бабе, где виче на орла да се не приближи њеној живини.{S} Дру 
збијао све покушаје попове и учитељеве, где је год могао.</p> <p>Али нису ни они седели скрштен 
 посејеш.</p> <p>Дођоше до на врх њиве, где попов слуга под једним хладом мешаше сламу са детел 
у живе.</p> <p>— Бог с тобом господине, где може пчела да живи у сандуку!?</p> <p>— Е, што су т 
 већи, који мањи, где ограда, где трње, где дрвеће, где прошје, а где врљике.{S} Наједанпут шуш 
мањи, где ограда, где трње, где дрвеће, где прошје, а где врљике.{S} Наједанпут шушну нешто у т 
 код школе, или на путу, слави, свадби, где год улуче прилику.</p> <p>И тада баш кад су мислили 
 где год има људи, а нарочито у мејани, где људи пију па изгубе памет и залутају.</p> <p>— Зар  
гала.</p> <p>Увече је затекоше укућани, где јечи у једном буџаку, сва у ватри и страшној грозни 
и су се предмети, који већи, који мањи, где ограда, где трње, где дрвеће, где прошје, а где врљ 
е, који високо облеће над њима и мотри, где би дограбио плен.{S} А тек покаткад захори се глас  
>Али га почеше неки сељаци припитивати, где дева новац из те његове цркве.</p> <p>—- „Боже сачу 
p> <p>У сунчани изгревак врати се кући, где га на капији чекаше општински пандур с позивом за у 
оре!{S} О дабогда га Св. Илија погодио, где га ђаво донесе данас у моју кућу!“ — Тужи се Невена 
е.{S} Али та узрујаност беше као и рат, где неко заграбуси пуну капу злата, а неко остане и без 
главу и спази учитеља-Перу и попа-Јову, где стоје иза ограде и гледају шта он ради.</p> <p>- Ен 
ј се приближи.{S} Поред ње нађе белегу, где је коњ зачепио у страну, уплашио се кад је наишао н 
{S} Тако ћете га видети на сваком раду, где се само он чује, разјапио вилице, па се баца дрвљем 
</p> <pb n="28" /> <p>— Да га нађем!{S} Где да га нађем?</p> <p>— Е, то се не казује сваком.{S} 
н тим плугом?</p> <p>— Па разуме се.{S} Где си видео ти кукуруз да се не копа.</p> <p>— Е, па о 
од вас толики број не може издржати.{S} Где си ти видео да један човек може носити на својим ле 
 ово урадио онда је сигурно полудео.{S} Где то још има да се црква поткопава!</p> <p>— Ајде мо  
 дуката!</p> <p>— Шта велиш човече!?{S} Где нађе толике паре?</p> <p>— Проста ствар, ископао из 
</p> <p>— А како могу пчеле и мрави?{S} Где си видео ти самога мрава или пчелу да живи?</p> <p> 
 Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је ово?{S} Где је ово било?</p> <p>— Сећај се... — рече Пера.</p>  
и ли ти крштен, — исколачи очи Живан, — где си видео ти у селу штедионицу?</p> <p>— Ја сам виде 
га срете и задржа на разговор.</p> <p>— Где си побогу брате, да ми је да сам те данас тревио, д 
 Ето видиш, то је та трава „Расковник,“ где њоме такнеш, одмах се покажу паре. — рече Кузман, и 
да, где трње, где дрвеће, где прошје, а где врљике.{S} Наједанпут шушну нешто у трњаку, коњ се  
ај посао треба прописан број људи.{S} А где су ти браћа?</p> <p>— Живан и Ненад су у мејани, а  
је благо морали су некуда сакрити.{S} А где су могли, него у земљу.{S} Ти мислиш они су подизал 
 доиста живот! — рекоше сви.</p> <p>— А где си купио попе семе од ње? - пита га Урош.</p> <p>—  
насеје повише, па да не брине за говеда где ће их и да сваке године узме по 100—200 динара за с 
а да Бог здравља попе, тећиће опет вода где је текла — рече Живан.</p> <p>— Па ми се зато и тру 
а зашта пара једна да се узме, нити има где да се нађе.</p> <p>— Па, ето, могао си да узмеш од  
кад ја не примих, он их спустио у наћве где је тесто, те после увече мирише леб на сапун, да из 
.{S} Прешао је преко „Гребачке“ ћуприје где излази свака „анатема“ ноћу.{S} Ту је управо подвик 
здух око ушију.{S} Он се осврте да види где му је капа, али изгуби равнотежу и љосну с коња на  
тако...</p> <p>— Ако не можеш, ти тражи где има боље, а ја не идем из моје куће.</p> <p>— Не ид 
рече поп Јова.</p> <p>— Вределе су, али где смо ми могли да их чујемо из мејане.{S} А ти сматра 
ивуљу, па кад вас потерам, нећете знати где су врата!</p> <p>— Доцкан је сад за твоју кривуљу,  
у.{S} А људи се у селу почеше прибирати где два, где три да се још посаветују и договоре.{S} По 
ам се забандарао по општини, па не знам где ми је глава.</p> <p>— Верујеш ли ти Живане, — подух 
 Али шта ми вреди та ствар, кад не знам где има пара.</p> <p>— То ће ти се у сну јавити.{S} Кад 
уто, тамо се више пије, него за трпезом где су људи.{S} Ту су тетке, ту стрине, ту ујне.{S} И б 
 Ти имаш да радиш толико, да не би знао где ти је глава од послова, само кад би хтео.{S} Не тре 
друга.{S} Сваки је радије нагињао онамо где се обећавају хиљаде, него ли у земљорадничке задруг 
 где нема посланика и министара, а тамо где би га могли они чути, он и не привирује.{S} Тако ће 
} Али свугде не можемо за вама да идемо где нама не доликује.</p> <p>— Ама дали смо истина овак 
их пусти брате и благослови, па нек иду где је коме мило.</p> <p>— Ама лако ће се они поделити, 
ле Кузман прекиде главу пилету на месту где ће копати па одмах запуца будаком да копа.{S} Анђа  
наче нећете бити ни један на овом месту где сте сада.</p> <p>— Како да попустимо? — пита Живан. 
</p> <p>У Живанином ковчегу нађоше пола гибанице, у Невенином, печену кокош, у Станојкином пун  
д госте.{S} Па кад заковитла онај комад гибанице што држаше у рукама, пљесну га о сред дворишта 
ражили су новац.{S} Ево за доказ пилећа глава.</p> <p>— Доиста, он се тим стварима бави. — рече 
ндарао по општини, па не знам где ми је глава.</p> <p>— Верујеш ли ти Живане, — подухвати га оп 
а радиш толико, да не би знао где ти је глава од послова, само кад би хтео.{S} Не треба да идем 
ор села личио је на онај други састанак главара јеврејских, који су имали да суде Христу, с том 
 себе сто ока.{S} Ја пре нисам могао од главе да макнем а од како сам почео да долазим на оно м 
, а неко остане и без капе па чак и без главе.{S} Општа бујица захвати све редове у свој вртлог 
г и детелина попова не беху излапели из главе, и после толиких ломњава и окршаја политичких.</p 
док сам жив!</p> <p>Живан и Ненад погли главе и плачу.{S} Људи се заговорили о Јаглици, па свак 
и преживели и толика чуда пренели преко главе, дан њихова растанка.{S} Тај дан беше „млади“ пон 
јвећем галопу.{S} Стевану одлете капа с главе и поче да му свира ваздух око ушију.{S} Он се осв 
уди дукате с гуше, чим скидосмо венац с главе.{S} А кад смо ми дале, мораш и ти, — придаде Жива 
иле с ћурчићима поред плотова, извијају главе и гледају час једним, час другим оком у орла горе 
му се кожа јежила а капа подигла на врх главе од страха.{S} Највише га је плашило то, што му ко 
оја.{S} Коса му се надиже и капа на врх главе.{S} Али се брзо прибра, шкрипну зубима и јурну тр 
седих бркова, обријана лица, с фесом на глави, да седи на својој наслоњачи, пуши на чибуку, зап 
дан другом!</p> <p>— Он је радио мени о глави, кад сам ја био председник, па зато не могу никад 
ле...</p> <p>— Нити сам ја теби радио о глави... —- сусрете га Ненад и сузе му грунуше на очи.< 
нојком пред кућом.{S} Она га бишташе по глави, коју он беше положио на њено крило, па тако разг 
 народ, који је тада први пут чуо да је главни господар ове земље, а да су чиновници његове слу 
 сто, интерес.{S} Али ти интерес мети у главницу, па си прав пред законом.{S} Шта ћу кад се од  
равила добро проучили.{S} Јер у њима је главно тежиште изабрати људе за ту установу.{S} А то је 
о.{S} И Кузман је <pb n="83" /> изгубио главну битку са народом, кога је толико година побеђива 
чају.</p> <p>— А то је баш најгоре, што главну ствар остављамо случају: <hi>Избор људи за задру 
Ненад женска мрмољења и показа руком на главњу што сагореваше на ватри.</p> <p>— То је срамно и 
раву.</p> <p>— Ја сад имам и друге моје главобоље. — извињава се даље Радич.</p> <p>— Јес’ јес’ 
p> <p>— Ако Вецу искључимо имаћемо више главобоље, него да га трпимо у задрузи.</p> <p>— Ако га 
дан белај, да им никад није без бриге и главобоље.{S} Јер посао, који су они започели могао би  
p> <p>И већ прве недеље дођоше неколико главобољних жена на исцелење.{S} А Кузман дотле већ беш 
.</p> <p>— То ја не одобравам! — заврте главом поп-Јова, — нити пристајем да се за љубав задруг 
е ја вратим, па се држи добро! — Заврте главом Живан и оде у судницу.</p> <p>Живана спотну ватр 
Има, има и од клетве сиротиња, — заврте главом Ненад.{S} Није добро ни кога благосиљају, а камо 
а и печата у судници.{S} Зато и климаше главом с одобравањем за све време поповога причања о то 
 из поља и они утишаше говор.{S} Махаше главом један другом идући док се не растадоше.</p> </di 
рекнеш ову жељу? — рече поп-Јова вртећи главом полунасмејан. — Ја те не упућујем на зло, да лаж 
 те спрдње... проломаћа Веца, климајући главом, пијан.</p> <p>— Ја разумем да саставимо друштво 
бећар да певам бећарске песме под седом главом — брани се Стеван.</p> <p>— То није ништа — рече 
онда ту нема више Боже помози, — климну главом учитељ-Пера, него да се што пре поделите, те да  
ла оваква скромна раја, која је погнула главу и гледала <pb n="11" /> само свој посао.{S} Али с 
прдњи, ал ја ћу то све да ти изручим на главу.{S} Мало је нама кућњих брига но још о вашим спрд 
.{S} Жене полежаше мало, метуше крст на главу и метуше на икону свака по пару.{S} Друге недеље  
безобзирце, заборавивши да мете капу на главу.</p> <p>Још пре пола ноћи Стеван устаде да се спр 
 <p>Стеван устаде, уми се, мету капу на главу и пође.</p> <p>— Иди, па ако те снађе и тамо неко 
вим пилетом.{S} Најпосле Кузман прекиде главу пилету на месту где ће копати па одмах запуца буд 
е у целости, убиј ме!</p> <p>Живан саже главу на ту реч Ненадову.</p> <p>— Све лепо, — рече кап 
p>— Код мене не мења.</p> <p>Радич саже главу и поче да упреда бркове.</p> <p>— Да теби, попе,  
 глас учитељ-Перин.</p> <p>Радич подиже главу и спази учитеља-Перу и попа-Јову, где стоје иза о 
 разлози Живанови угушише, те само сави главу и шикну кроз нос.</p> <p>После таквога споразума, 
погледаше у Стевана.{S} А Станојка пови главу устрану смешкајући се.</p> <p>— Ама зар ти је он  
л не хајем! — смешну се Станојка и пови главу у преслицу.</p> <p>Стеван седе на једну повећу гр 
гласну се још један пут Стеван и помоли главу кроз кукуруз.</p> <p>— Чујеш ли ти Станојка шта ј 
убим руку.{S} Исповедај ме.. — приклони главу Пера пред поп-Јовом.</p> <p>— Бог те благословио! 
/> да нећу!“ А од како му Кузман напуни главу: „да је Живан за то измајсторисао ту слогу братск 
р ако дохватим онај ожег, надвоје ћу ти главу располутити!</p> <pb n="26" /> <p>— Де, пробај Бо 
ио кривично Ненада што му је раскрвавио главу да ју је морао месец дана носити превезану црним  
и крај пута.{S} Сад није нигде повредио главу, али је нагњечио бутину.{S} Лежао је читав сахат, 
ље бити, али ми не ваљамо, што окрећемо главу на другу страну.</p> <p>— Ето, шта одржава краве, 
 о томе говорили, па је није ни турао у главу, — рече Пера смешећи се.</p> <p>— Није то... — пр 
 па их не уступамо један другом за живу главу!</p> <p>— То вас је могло довести до већега зла — 
а по левом џепу.</p> <p>— Невена окрену главу устрану.</p> <p>— Е баш си дрвендекаста, не идеш  
p>Стеван је погледа замишљен, па окрену главу на другу страну, хотећи тиме да каже: „говори ти  
љу! — рече поп-Јова подругљиво и окрену главу устрану.</p> <p>— Не, не, ја замишљам немирне људ 
ну.</p> <p>— Ја и не мислим да ти трпиш гладан, али треба да произведеш више, па да имаш претек 
о чим да те женимо.{S} Година оскудна и гладна...</p> <p>— Ја нећу да се женим — рече Стеван, т 
Ето, тако, била су зла времена, ратови, гладне године, болешчине, па је народ остадао без рада  
 А Фараонов сан кад је предсказао седам гладних година, зар је то лажан сан био?{S} Може бити д 
ећа, да га тај бол и сад не попушта.{S} Глас му дрхташе, а руке му се најежиле и све се више пр 
p>Ишао је тако коњ и фркао ноздрвама, а глас копита одјекивао је далеко кроз помрчину.{S} С обе 
"SRP19091_C1.10"> <head>X.</head> <p>На глас да је Радич напрасно умро, скупи се ујутру цело се 
 и један и други! — издвоји се Стеванов глас.{S} Ви се свуда проводите, а ја и Урош одривамо за 
с Живанов.</p> <p>Ненад познаде Живанов глас и пође капији.</p> <p>— Ајде овамо, — рече Ненад з 
ису ни доспели до цркве а отуда им дође глас да је црква похарана!{S} Брже похиташе тамо.{S} И  
рабио плен.{S} А тек покаткад захори се глас по неке бабе, где виче на орла да се не приближи њ 
је:</p> <p>— Оди ти бре, овамо! — чу се глас Живанов.</p> <p>Ненад познаде Живанов глас и пође  
плота:</p> <p>- Не! шта ћеш то! — чу се глас учитељ-Перин.</p> <p>Радич подиже главу и спази уч 
 најзад после једне године дана не пуче глас по целом народу <pb n="84" /> да су укопна и женид 
p> <p>- Шта хоћеш!? — подвикну Радич, и глас му задрхта.</p> <p>- хоћу то, да сви једнако радим 
 до на крај села, докле му се не изгуби глас у долини.{S} Па тако и сад: „Нећу више ја да радим 
зазову спор међу браћом и подизале свој глас за деобу, али су одлучношћу својих мужева енергичн 
 како жене пију! — гракнуше све у један глас кад видеше Живана.</p> <p>— Здравси зете! — довикн 
 њиве, јечмом пожњевене, зачу се крупан глас брата му Ненада.{S} Стеван скочи и погледа још јед 
ици његове слуге.{S} Далеко се разлегао глас из уста говорника, кад је то изговорио, те је у ма 
p>Деца, кад спазише Стевана, повикаше у глас: „чила!“ „чила!“.</p> <pb n="6" /> <p>Јаглика се о 
у!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што је гласао за Вецу.</p> <p>— То те не можемо послушати — ре 
то као кмет истина урадити, па сам зато гласао онда за Вецу, само ти да не будеш.</p> <p>— О!{S 
 детелина, ни калемљење воћа, већ борба гласачка око кметова и посланика.{S} И да би се народ н 
то је програм за ту прву задружну славу гласио овако:</p> <p>1.{S} Молитва у цркви.</p> <p>2.{S 
...</p> <p>„Ој девојко душо моја!...“ — гласну се још један пут Стеван и помоли главу кроз куку 
{S} Што плачеш сузу ти женску! — допаде гласовити Ненад.</p> <p>— Не плачем ја, но плаче моја с 
>Стеван немаде куда, него викну танко и гласовито:</p> <quote> <l>„Ој девојко, душо моја,</l> < 
p>Стеван озарен њеним погледом, пресече гласом, као муњом погођен...{S} Наста блажени тајац изм 
 комшија, — зајадикова Радич изнемоглим гласом. — Траже синови да деле имање, а ја још жив!</p> 
бствије, па се попе на амвон и свечаним гласом отпоче беседу:</p> <pb n="81" /> <p>„Прекрстите  
ечерас зарадили! — рече Урош потресеним гласом.</p> <p>— Ово нам је слога донела! — додаде Жива 
овео снаху саму — рече Радич развученим гласом.</p> <p>— Довео си снаху!</p> <p>— Јакако!</p> < 
<head>II.</head> <p>Поражени сељани тим гласом, да је Кузман вукао за нос цело село са измишљен 
и. — рече поп Јова узвишеним и тронутим гласом — А вама је познато да је нашем задругару Милоса 
е дам! — испречи се Станојка мало јачим гласом. — Нигде се у свету не одузима девојачки „белег“ 
>— Мени не требају деца. —- Спусти мало гласом Стеван, јер га обузе неки пријатан стид, којим п 
унену жицу и ослушкујући ту песму, чији гласоудари дирљиво допираху до њених ушију...</p> <p>„О 
 овде — рече Живан загледајући слику. — Гле, ево мене! дигао сам руку.{S} Па ево и Ненада, а гл 
! дигао сам руку.{S} Па ево и Ненада, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шт 
ке: „иш ненајешнице!“ „Ти очоваднице!“ „Гле, ове шта ради!“ „Иш лисица те изела дабогда!“ Пилић 
 је довео Станојку? — пита Јова Перу, а гледа у Стевана насмејано.</p> <p>- Причао нам је, сви  
„за љубав“ даје испод цене.{S} Човек га гледа па ако је неки шерет, он му опучи: „знаш зашто љу 
уг место мене, — рече Пера и настави да гледа у плуг.</p> <p>— Слуга заустави краве по заповест 
ве радимо.</p> <p>Кузман остаде дуго да гледа у пчеле и да размишља о ономе што му рече поп-Јов 
и децу и упути их за стоком, па да онда гледа остали кућњи посао.</p> <pb n="18" /> <p>Сви га п 
о не може да буде, јер данас сваки себе гледа — рече Мића, ћата.</p> <p>— А како могу пчеле и м 
Јер онај, који тражи длаку у јајету, не гледа на то, хоће ли се то јаје одржати у целости, док  
правак и Божји благослов.{S} Више се не гледа ни на редарство, ни на старешинство, већ свака жу 
>— Како ћемо да живимо, кад нас нико не гледа, живи ли смо, мртви ли смо! -</p> <p>- Шта има да 
оље да стоји пред судницом, да га сваки гледа.</p> <p>— Слушај, попе, не знам ни ја све вештине 
’ јес’, сад он има да тражи бабу, ко ти гледа сад плуг! — прихвати један окачењак и изазва општ 
ви ли смо! -</p> <p>- Шта има да вас ко гледа, кад можете сами себе да гледате и да се помажете 
сам ја и то, али је бољи овај миришљав, гледај како мирише да ти се душа растопи... и поднесе ј 
, не учио, Бог је дигао од нас руке, но гледај те поједи и попиј што имаш, па то ти је...</p> < 
 су били одметници зато што су умели да гледају мало даље од обичне раје.{S} Немирни су, дакле, 
ма беху поп и учитељ.{S} Стали у круг и гледају нешто.{S} Радич мишљаше да је неки мртав човек  
рчићима поред плотова, извијају главе и гледају час једним, час другим оком у орла горе, који в 
еру и попа-Јову, где стоје иза ограде и гледају шта он ради.</p> <p>- Ене, сад!{S} Та ваљда нис 
кад не могу опростити! — рече поп-Јова, гледајући у децу како се са задовољством и кикоћањем во 
ба да узмемо ове плугове, — рече Ненад, гледајући у поповога слугу како зачас истера неколико б 
е ни да га погледа, него му одазва Бога гледајући у страну.</p> <p>— Што си љут, попе, нисам ва 
аметним си људима, — говори му Станојка гледајући за њим пуна сете и туге.</p> <p>Стеван лупи к 
ећ куће готове — рече Живан женама и не гледајући у њих. — Друга браћа доводе изборни суд за де 
ше не трујеш, — одврати јој Живана и не гледајући у њу.</p> <p>— Кад сам ти их тровала?</p> <p> 
а скромна раја, која је погнула главу и гледала <pb n="11" /> само свој посао.{S} Али српској б 
а? — упаде на врата Невена.</p> <p>— Не гледам ти више ни недељу ни месец, но ћу сама да месим  
 и грешнима, прими мене грешнога, да не гледам више оно што нисам желео никад да видим!...</p>  
 једноме молим!{S} Затвори ми очи да не гледам више овај нови свет, што не зна за поштовање Бог 
ма водим чес.</p> <p>— Ада и ја им мало гледам кроз прсте.{S} Али по неки пут треба и жену посл 
е.</p> <p>— Право кажеш, те не идемо да гледамо своја посла — рече један од присутних.</p> <p>— 
овору. — А да ли би лепо било од нас да гледамо равнодушно како наш народ пропада?</p> <p>- Врл 
/p> <p>- Зар ово није сатисфакција, кад гледамо својим очима његове патње, и ако знамо да он за 
, јели кидај с нама, што пре да више не гледамо овај јад и чемер.</p> <p>Стеван се зајектао па  
 другога.{S} Зна он све то како иде.{S} Гледао је он такве добросрећнике, који су остали без до 
ринуо како ће жени купити сапун, а није гледао како ће волове везати.{S} Одкинуо се <hi>Сивоња< 
гледате и да се помажете.{S} Јеси ли ти гледао кад људи газе воду, или иду низ поледицу, они се 
астуриле се куд-која и како је месец то гледао, па напослетку и он пао.</p> <p>Али ни синови ни 
а вас ко гледа, кад можете сами себе да гледате и да се помажете.{S} Јеси ли ти гледао кад људи 
те видети њено поштење! — рече Станојка гледећи попреко Невену.</p> <p>Радичевићи се погледаше  
с и оде на њиву.</p> <p>Невена се врати гледећи споља са зебњом да ли није ту још Живана.{S} Ка 
 живота, ми такве људе и желимо, али са гледишта некога народног препорођаја, неке измене култу 
ити бољега човека од њега.{S} Управо са гледишта нашега релативнога живота, ми такве људе и жел 
вечански.{S} А немам ни то срце да људе глобим.</p> <p>— Ти се осигурај законски, па не мораш д 
ољски и оживљава веселу и чилу радничку гмижу, која те и нехотице вуче к себи, да јој се прибли 
 клетва и писак деце.</p> <p>Кад излише гњев над својим женама, они понамешташе катанце на кошу 
нам Савез помаже, он нам смета! рече он гњевно.</p> <p>— Он нам не смета, него помаже.{S} Јер з 
стаблу његовом, већ да мора отпасти као гњила крушка, кад дозри и сасуши петељку своју.{S} Такв 
ом грди, да мислите, е би се ухватио за го нож.{S} Али он то чини само по трњацима, њивама и шу 
е на сто. — Еве ви кључеви от мијана па го ви држите празно, а ја не плакјам више порезо и акци 
век да насеје повише, па да не брине за говеда где ће их и да сваке године узме по 100—200 дина 
ши га Дамњан.</p> <p>Али изненадна рика говеди споља пресече овај разговор.</p> <p>Стеван истрч 
краве?</p> <p>— Овај плуг не тражи више говеди.{S} Ја сам орем кравама.</p> <pb n="63" /> <p>—  
ионици да сама то уради.{S} Отуда је на говеђи трг, од некога времена почела долазити стока <hi 
иђе Кузман, сеоски дућанџија, са једном говеђом кожом у рукама.</p> <p>Невену жигну преко срца  
тим Урош бану на врата, носећи у рукама говеђу џигерицу..{S} За њим иђаху и остала браћа.</p> < 
плугове, а десеторица приновише по које говече.{S} И одмах се по орању могаде познати тај прино 
гоше неки радници из поља и они утишаше говор.{S} Махаше главом један другом идући док се не ра 
нски писар.</p> <p>Радичевићи претргоше говор, а жене се уклонише у своје вајате с децом.</p> < 
дседник конгреса завршаваше свој подужи говор овим речима:</p> <p>„Браћо задругари!{S} Ова је з 
у да идем за овцама.</p> <p>— А коме ја говорах да домаћински посао није лак и да свакога није  
ла да ме једна багатела ружи и грди.“ — говораше сама Живана.</p> <p>Али сад тек Живани паде те 
.{S} Нека упали кућу кад нема сајбије,“ говораше сама, идући Невена.</p> <p>„Ја јадна, несрећни 
приповедаше о смрти Радичевој.{S} Свака говораше са таквом безазленошћу и притворством, да јој  
а беше неочекивано изостављен.{S} Сваки говораше оно што му срце жели, сваки упадаше у реч друг 
а, „јер се не <pb n="77" /> ваља“ ту да говоре, шта да раде с мртвим пилетом.{S} Најпосле Кузма 
и, који су са стране дошли држали своје говоре.</p> <p>Тај је дан био леп, да се могло пред мех 
>Чувши од њега Кузман, шта поп и учитељ говоре људима, пришуња се уз њихов сто и не откани се о 
 бар ни жалити, с паметним си људима, — говори му Станојка гледајући за њим пуна сете и туге.</ 
к, да ме тера за другога да робујем!“ — говори сама Живана.</p> <pb n="25" /> <p>— Шта ти то же 
!{S} Па си хтела да их побијеш јутрос — говори Живана и премеће тесто таквом силином да се наћв 
>„А... видиш молим те... — поче сама да говори Невена, окрећући сапун у рукама. — Зато она носи 
е да потражи џак. „Шта ту — поче сам да говори — једанпут се мре“ — и испреже волове, привеза и 
ело уздахну неколико пута и поче сам да говори тихо и заносно:</p> <p>„Ах, мој сан, мој сан ник 
>— Немам ја шта више да говорим.{S} Сад говори плуг место мене, — рече Пера и настави да гледа  
 на другу страну, хотећи тиме да каже: „говори ти о садашњости, а не о прошлости“.{S} А кад би  
као нашу декламацију, кад смо му о томе говорили, па је није ни турао у главу, — рече Пера смеш 
 ал’ ви нама нисте веровали кад смо вам говорили, да ћете доживети овакво стање, ако се не попр 
p>— Браћо, ја и учитељ смо вам поодавно говорили да живот ваш, овакав какав је данас захтева од 
н, који је целога дана слушао шта је се говорило, па се чисто збунио и не уме да отпочне разгов 
 учитељу?</p> <p>— Немам ја шта више да говорим.{S} Сад говори плуг место мене, — рече Пера и н 
овога новога чељадета, што ово морам да говорим, али шта ћу... — погледа Живан у своју снаху са 
о, ја идем близу, почињем од Радича, па говорим о нашем народу.{S} Српски устаници су били одме 
ш док смо били млађи.{S} Ја одавно теби говорим:{S} Стеван је самовољан, устукни га за времена, 
 љутито:</p> <p>— Шта ми је вајде да ти говорим, кад ме не слушаш!</p> <p>— А шта те као нисам  
дљиво.</p> <p>— Ја то и не тражим, него говорим како би се могло народу помоћи.</p> <p>— Видим, 
 попе ниси узалуд тупио зубе кад си нам говорио за овај плуг, — рече Живан изненађен, овом олак 
 један.</p> <p>— Немојте тако, људи, да говорите као деца — рече учитељ-Пера. — Овде није питањ 
леп, да се могло пред механом стајати и говорити а и судбоносан за народ, који је тада први пут 
 је знало толико да ће неки људи доћи и говорити нешто „важно“, за народ, па се зато и одазвали 
рењу и огорчењу, мора по неки пут човек говорити и против савести.</p> <p>— Е тако то, само да  
кујем на моју срећу.{S} Ја ти онда лепо говорих да не полазим за тебе зарад твоје браће, а ти м 
нису заслужили.</p> <p>— Ама зашто тако говориш, кад знам да тако не мислиш по савести?</p> <p> 
уге.{S} Далеко се разлегао глас из уста говорника, кад је то изговорио, те је у маси настао чит 
 /> собом управља.{S} У том смислу су и говорници, који су са стране дошли држали своје говоре. 
ознао да онде има неко „Боженство“, кад год отиднем на оно место, мени тек нешто лакне, као да  
кола.</p> <p>— Наше је место свуда, где год има људи, а нарочито у мејани, где људи пију па изг 
 школе, или на путу, слави, свадби, где год улуче прилику.</p> <p>И тада баш кад су мислили да  
све покушаје попове и учитељеве, где је год могао.</p> <p>Али нису ни они седели скрштених руку 
чуна, и ја им не дам да се поделе докле год могу.{S} Јер ако се поделе, осиротиће и пропашће.</ 
н, ви нисте разумели, рече Пера: „Ко се год задужи, биће одговоран за свој дуг и лично и имањем 
и!?</p> <pb n="94" /> <p>— Потпуно! кој год пије и карта се у мејани, тај је залутао.{S} И ми с 
и није место, кад ми је све ту, што сам год имао! — узвикну Кузман очајнички.</p> <p>— Шта има  
 најближе свом оцу.{S} Он сматраше, као год и отац му, да се на овој земљи не може ни живети бе 
 донекле потребни друштву и држави, као год оно кретање живом организму.{S} Замисли устојалу во 
а је вајде, кад ћеш ми ти манисати, као год око ових пчела.{S} Ја примам годишње... - замисли с 
 сам купио ову земљу.{S} Јер кад сам му год поменуо гвозден плуг, увек ми је затварао уста с ти 
оже сачувај!{S} Ми сад имамо много мање годижбине, но пређашњих година.</p> <p>— Добро, колики  
појмити.{S} Па да не би човек остао без годижбине, треба да му притекнемо у помоћ.{S} Стога ћем 
дини кад сваки земљорадник капарише <hi>годижбину</hi> и кад му је сваки дан проведен на свом и 
деце.{S} Но немамо чим да те женимо.{S} Година оскудна и гладна...</p> <p>— Ја нећу да се женим 
е стићи да спреми зимницу; ако је рђава година, неће набрати меда.</p> <p>Кад се тица излеже, п 
 су тако урадили и треће године, јер та година није у стању била накнадити штете првих двеју.</ 
њих мануше орања утрине за извесан број година, док се не „одмори“ и сама од себе оснажи.</p> < 
рале <hi>метиља</hi>, те се за неколико година истребише толико да се једва код по којега домаћ 
тражила већи испуст.</p> <p>За неколико година изорана утрина доносила је таквога рода да су св 
ма од онога плуга, који је пре неколико година пред судницом стајао као чудовиште и нуђен људим 
исмо могли основати за читавих неколико година задругу?</p> <p>— Ми немамо Кузмана у задрузи.</ 
главну битку са народом, кога је толико година побеђивао и држао у опсади, али није изгубио моћ 
ог и одбити ове недаће, које вас толико година изнуравају и даве.{S} Ви сте доста грешили, лута 
ли сад да нагађаш шта ће бити после сто година, но казуј кад мислиш да пођеш?</p> <p>— Кад довр 
е после тога живела још педесет — шесет година, имајући још своје владаре, војске, земље, градо 
теван, Радичев син, младић од осамнаест година, примичући се кроз кукуруз <pb n="4" /> све ближ 
екако могло кметовати по десет-петнаест година, а не као сад.{S} Стеван такође није осећао вели 
 сам ја такве јабуке, па сам лежао шест година грозницу.{S} Али најпосле да их узмем за свиње.“ 
{S} Браћи сад би јасно, откуда од неких година пасуљ једва дотраје до нове бербе, зашто кукуруз 
нов сан кад је предсказао седам гладних година, зар је то лажан сан био?{S} Може бити да је и м 
о, колики ти је годишњи приход садашњих година?</p> <p>- Е па, нису све године једнаке, али ја  
мамо много мање годижбине, но пређашњих година.</p> <p>— Добро, колики ти је годишњи приход сад 
шили највећи део своје снаге у најбољим годинама на међусобна трвења, а ту би снагу могли употр 
утак, који сваку српску кућу у ово доба године оживљава, овесељава и отклања из душе све црне м 
ер „ум за морем а смрт за вратом!“ Прве године, кад они мишљаху да одуже сваки свој дуг, шљиве  
адашњих година?</p> <p>- Е па, нису све године једнаке, али ја имам, ево шта:</p> <p>- Продам п 
S} У свиње удари ужасан помор.{S} Друге године уби град све усеве.{S} А то су изненађења, <pb n 
не брине за говеда где ће их и да сваке године узме по 100—200 динара за стоку.</p> <p>— Ово је 
од ти износи 150 динара, значи да сваке године упадаш у мањак за 70 динара.{S} Додај томе, град 
сад, како би ти казао.. и то није сваке године једнако... замисли се опет Радич. — Али потрошим 
 и восак 5 „</p> <p>— Али то није сваке године једнако.{S} Неке године изда грожђе, друге шљиве 
 100 динара.{S} Али оне не рађају сваке године.{S} Жито продајем ујесен, а у пролеће га купујем 
и то није сваке године једнако.{S} Неке године изда грожђе, друге шљиве...</p> <p>— Па ипак ти  
ко, била су зла времена, ратови, гладне године, болешчине, па је народ остадао без рада и летин 
ним условима.{S} Док најзад после једне године дана не пуче глас по целом народу <pb n="84" />  
овом грешном народу, после четири сушне године, само зарад четири хиљаде праведних људи.{S} Бог 
а.{S} И они морадоше зајмити кукуруз те године по селу.{S} Идуће године изораше сви своје њиве  
 товарима берићета.{S} Али пете и шесте године поче из ње да избија: <hi>паламида</hi>, <hi>боц 
родужење.{S} Па су тако урадили и треће године, јер та година није у стању била накнадити штете 
ити кукуруз те године по селу.{S} Идуће године изораше сви своје њиве на време али тада пак нав 
 пиј ракију, пуши дуван, кметуј две-три године, па ако ти остане имање у целости, убиј ме!</p>  
еба имати на уму двоје: време и родност године.{S} Ако се доцкан роји, неће стићи да спреми зим 
="104" /> код задругара.{S} У последњој години задруга је у обрту издала 6000 динара зајма задр 
е успела била, а све остало време у тој години морала је трошити на умиривање партијских духова 
пореза 5 дуката</p> <p>— На две славе у години потрошим 4 „</p> <p>— На кућњи трошак 5 „</p> <p 
оша.{S} А то је било оно златно време у години кад сваки земљорадник капарише <hi>годижбину</hi 
} И само да не беше тако значајан дан у години, кад кућа не сме остати без бадњака и сламе, још 
 набрати хране, ни приближно потреби за годину дана.</p> <p>Да не би више упадали у дуг зарад х 
радио.</p> <p>Али, како му је Урош само годину и нешто више млађи од Стевана, то се наводаџије  
 својој задрузи, толико нису ни за целу годину пре тога имали речи о унапређењу своје задруге,  
} И то је ометало њен рад за целу једну годину дана.{S} Може се рећи да је задруга само у почет 
не само плуг, па и кишу, па и берићетну годину.</p> <p>— Добро, онда посеј на пут кукуруз, или  
особити начин о својој погрешци, што су годину дана траћили време у бесциљним и бескорисним трз 
 ипак ти примаш просечно око сто дуката годишње.</p> <p>— Јес’.</p> <p>— И ту се не види да про 
и, као год око ових пчела.{S} Ја примам годишње... - замисли се Радич:</p> <p>- За јунад 20 дук 
p> <p>- Према томе расход ти је сигуран годишње око 220 динара.{S} А приход ти износи 150 динар 
 <p>И онда излази да ти имаш просечнога годишњега прихода око 150 динара.{S} А колики ти је рас 
п Јова..</p> <p>— А колики ти је расход годишњи? — пита га Пера.</p> <p>— Па, сад, како би ти к 
их година.</p> <p>— Добро, колики ти је годишњи приход садашњих година?</p> <p>- Е па, нису све 
b n="20" /> <p>— Е, добро, кажи ми твој годишњи приход, па ћу ти после казати нешто друго.</p>  
ван свуда проводи, „он у чаршију, он на гозбе, а ми робујемо за њега“, те изазва Живана да се и 
на једном весељу: добру услугу и дебелу гозбу, тога није било на свадби Живановој.{S} Све су се 
 и одваљиваху варнице од камења, све их гола вода од зноја спопаде.{S} И ништа не нађоше.{S} Уј 
од њега живиш и као што си га смакао до голе душе, значи да он тебе носи на својим леђима, а ти 
аде Дамњан.</p> <p>- Куд сви Турци ту и голи Хасан. — Насмеја се Мића и потписа се.</p> <p>Потп 
 жене рађаху друго.{S} Оне су виделе да голим језиком не могу постићи код својих непоколебљивих 
дели скрштених руку.{S} Они су знали да голо причање народу: „овако ради“, „онако поступај“ не  
ће и пропашће.</p> <p>— Ама не можеш ти голом наредбом одржати рогове у врећи. — рече Пера.{S}  
а заменити весељем.{S} Ти знаш какву си голотињу оставила овамо, па ми опрости, по сто пута ми  
е Радичеве, који су се поделили, не као голуждрави младунци, већ као зрели људи, који су се дав 
 на народ.{S} Па би онда позвао једнога гољу да буде посланик, јер он зна шта је сиротиња.{S} Ј 
а се насмеја и скочи на ону тројицу.{S} Гомила се сроза и сви попадаше на под, уз општи и буран 
у земљу и камење.{S} Али му то камење у гомили беше загонетка.</p> <p>А том чепркању нађе једен 
> <p>И гурну пред сваког припадајућу му гомилу.{S} Они узеше и метуше сваки у своју кесу новац. 
рен тим ударцем, он сјури нож у ту црну гомилу, и трице му из џака посу руку.{S} Тад виде да је 
ема задрузи, али он заокупи кажњавати и гонити поједине задругаре без икаквог смисла и разлога, 
на прави пут ако можемо, да нас више не гониш као зао дух, — викну поп-Јова.</p> <p>Кузман стад 
ани, дани борбе, беспокојства и омразе, гоњења и освете.{S} Људи се променише и радом и каракте 
ња.{S} Настало је једно такво међусобно гоњење, искључивање из задруге и оптуживање код Савеза, 
зједна на Станојку, док му је кукурузна гора не заклони испред очију...</p> </div> <div type="c 
ао, кад се онако грозно убио, ко вели: „гора ми напаст не треба, али изгледаше као да је нека з 
 Пођи, па да се увериш, — рече поп-Јова гордо и усхићено.</p> <p>— Збиља би добро било да одемо 
 наша судбина да пропаднемо, — промумла гордо Стева.</p> <p>— Судбина ти није рекла да поклониш 
Ви сте данас имали премежденије, — рече гордо Кузман. — Да вам ја нисам био, отишло би вам свим 
о и... онако поштујемо као онога видиш, горе...{S} Бога! али брате, ти нас избегаваш и нећеш ни 
матрати и као сељак и као варошанин.{S} Горе фермен и прслук, а доле панталоне са штифлетнама.{ 
дају час једним, час другим оком у орла горе, који високо облеће над њима и мотри, где би догра 
амбуру, кад људи зазиру један од другог горе него од Турака, није могао нико ни мислити <pb n=" 
} Многи се нису могли обавестити шта је горе, дуг, или остати без стоке, па су једни испрезали  
га звала“.{S} Да не кажем, чуће, па још горе!{S} О дабогда га Св. Илија погодио, где га ђаво до 
аставили живот као и пре, патећи се још горе и грешећи још више, нити су се коме више обраћали  
p> <p>— Дабоме да може, јер да је тамо „горе“ ко што треба, и нама би било боље, — одговори му  
узи, на тој би мери остали, ни бољи, ни гори.“ „Пре смо имали четири вола, сад имамо осам.“ „Уо 
ску, за време толиких векова робовања и горких искушења.{S} Ту ти је прочеље и дрвена столица с 
 све побити, — отпочиње он обично своју горопадну осуду. — Да ми је да им ја судим, запамтили б 
а наједем!“</p> <p>Док Невена читаше ту горопадну молитву својој судбини, дотле Радич беше запо 
игоше га једна кола, у којима беху нека господа.{S} За њима јураше на коњу један писар полицијс 
 који је тада први пут чуо да је главни господар ове земље, а да су чиновници његове слуге.{S}  
зиљен да изађем свету на очи!{S} Не дај Господе, теби се једноме молим!{S} Затвори ми очи да не 
очи на председника.</p> <p>— Нема народ господин порезниче, па ако хоћеш убиј га! — правда се Д 
 — рече капетан.</p> <p>— Ми се трудимо господин-капетане, — рече Живан, али смо много пострада 
езу болан брате?</p> <p>— Нема се одкуд господине, ако верујеш.{S} Ово је настало време да нема 
равамо о томе.</p> <p>— Напатили смо се господине, на се плашимо и од своје сенке, — рече Урош. 
ле да остану живе.</p> <p>— Бог с тобом господине, где може пчела да живи у сандуку!?</p> <p>—  
ш, а ти ми одмажеш.</p> <p>— Тако, тако господине Вог ми ти помогао, — обрати се Живана Пери. — 
дном. — рече Пера.</p> <p>— Право кажеш господине. — прихвати Ненад. — Јер ми треба и нешто дру 
ш своје владаре, војске, земље, градове господство.{S} И Кузман је <pb n="83" /> изгубио главну 
.{S} Кузман се баца дрвљем и камењем на господштину и великаше и док се вели они не побију наро 
мтили који сам ја!{S} Прво би побио сву господштину, па би онда сиротињи раздао земљу и паре да 
цу и спази један пераћи сапун, — купила госпођа сапун!{S} Зато ли њен човек иде свакога дана у  
р оно, што у пуној кући задругара сваки гост са правом очекује, на једном весељу: добру услугу  
у руке и упаде међ задругаре као незван гост на славу.</p> <p>Ту беху поп-Јова и учитељ-Пера и  
ње, председник задруге, поп-Јова, позва госте на ручак, који беше постављен испод једне липе.</ 
ил, такође.{S} Нема ли ракије у кући да госте послужи, њен је стид.{S} Продаје ли пасуљ или бра 
о свадби ни један батак не принеше пред госте.{S} Па кад заковитла онај комад гибанице што држа 
а, обрну се на левокруг и оде међ своје госте.</p> <p>И како тако, свадба се истера до краја.{S 
head> <p>Свака механа има своје редовне госте, па и ораовачка.{S} Општински персонал, Живан, Ве 
 Живан женама, — што не сачекасте да се гости испрате, па после пукните пијући, порезилисте ме  
="46" /> тада —- на свадби, кад су се и гости морали погледати и сневесељавати због извесних оп 
отпутова.{S} За њим отпутоваше и остали гости.</p> <p>Остадоше сами задругари са својим учитеље 
етан задатку задругину.{S} Драги и мили гости наши!{S} Ако ово још није препорођај народни, кој 
ан и још неки други, то су њени редовни гости.{S} Ако им се ко принови, он им је добродошао!{S} 
quote> <p>По свршеном скупштинском раду гости и задругари се размилеше по изложби, једни код ст 
ве приче и разговори између задругара и гостију.{S} Пера и Јова иђаху са изаслаником Савеза и р 
изасланик из Савеза, као и много других гостију из оближњих земљорадничких задруга.</p> <p>Учит 
 то неопходно, нити се пак која одазива гостима са пуним срцем и предусретљивошћу, као што то ј 
авало је необично задовољавајући изглед гостима и подгревало је њихове културне мисли и побуде  
 беху распоређени у дворишту.{S} Сваком госту објашњаваху задругари <pb n="105" /> о свему што  
Човек докле преокрене убеђењем, онда је готов и на ревност.{S} Јер кад је изгубио наду на повољ 
осетљив, замерљив, непопустљив и уопште готов да истерује клином чивију, па куд упали!{S} Долаз 
е да раде, а хоће да једу, то су њихови готовани!{S} Али они нису ни створени да могу радити, п 
 толико ошумоглавиле, да су му сад биле готове за удицу...{S} То је у природи својствено, да не 
шло журно и сложно, две су им куће биле готове за шест недеља.</p> <p>Док најпосле не дође и та 
. — Сад не помаже плач, кад су већ куће готове — рече Живан женама и не гледајући у њих. — Друг 
 поручена за његов посао.{S} Меси хлеб, готови ручак и чува дућан, а ноћу разгрева зејтин, сипа 
е требају у почетку.</p> <p>— И сад смо готови.</p> <p>— Нисмо још готови.{S} Нисмо свршили тре 
И тада баш кад су мислили да су потпуно готови са припремом за оснивање земљорадничке задруге,  
>— И сад смо готови.</p> <p>— Нисмо још готови.{S} Нисмо свршили треће и најважније питање.{S}  
ра вуку воду за блато.{S} Мајсторима су готовиле јело све одреда.{S} И само зато што је све ишл 
камену и на дрвету?{S} Зашто да месим и готовим за двадесет душа, кад могу за, две и три?{S} За 
е? — пита га Живан из постеље.</p> <p>— Готово замало што и то није било. — одговори му Стеван  
 биле су семке раздора које су дошле на готово и припремљено земљиште и нашле велике погодбе за 
 му Стеван зловољно. — Ти само чекаш на готово, а не знаш колико се ја мучим.</p> <p>— Ко те те 
, после онога молебствија у цркви, било готово земљиште за идеју којој они траже места у Ораовц 
држане за тај циљ.{S} А кад је све било готово и кад је заведен потрошачки одељак, онда је задр 
олико био <hi>разубеђен</hi> да је било готово немогуће вратити га на ону подухватљивост и само 
ок му је објавило рат, па после је било готово на све сударе с њим.{S} На позив општинске власт 
рошло као и многе друге вечери, да овој готовости за рат код одраслих не пођоше у сусрет и деца 
с дана на дан смањиваше.{S} Наста читав грабац око утрине ораовачке.{S} Догодише се неколико ту 
амо овде! — рече жустро поп-Јова момку, грабећи тренутак да им и плуг покаже.</p> <p>Слуга пову 
 штети.{S} И онда није чудо, што је пре грабљено и разношено из куће, све што се могло руком по 
аш у мањак за 70 динара.{S} Додај томе, град, слану, сушу и помор стоке, па се онда немој чудит 
удари ужасан помор.{S} Друге године уби град све усеве.{S} А то су изненађења, <pb n="58" /> на 
 ђаволију швапску.{S} Швабе и морају да граде од гвожђа плугове, пошто немају дубраве као ми.</ 
 дубраве више од нас, али они од дрвета граде: клупе, столице и ормане.{S} А плугове граде од г 
: клупе, столице и ормане.{S} А плугове граде од гвожђа зато што дубље и лакше ору и боље превр 
проседога ратара, што је сео у хлад, па гради ужиће за снопове; да помиришеш јутрос покошену тр 
на поче да покашљује од радости и да се гради баба пре времена.{S} А син Живанов поче да се чеш 
од кога преправише кућу за Живана.{S} У градини, недалеко од старе куће, постројише две куће, з 
Пера зађоше наоколо на капију и уђоше у градинче код Радича.</p> <p>- Па још како си? — ослови  
ош ни родио, кад сам ја ову кућу с оцем градио, па да ми се сад силиш овде!</p> <p>— Зар ти што 
ајући још своје владаре, војске, земље, градове господство.{S} И Кузман је <pb n="83" /> изгуби 
чно ислеђење једнога од најбољих својих грађана.“ па упркос селу лумповао је и драо се целе ноћ 
двикну Пера. -— Зар ви то не чините и у грађанству, кад залажете овце, козе, свиње, за дуг, па  
моју Јаглику!</p> <p>— Бог да прости! — гракнуше људи и наставише обедовање.</p> <p>Поп Јова по 
о, очију ти, да видиш како жене пију! — гракнуше све у један глас кад видеше Живана.</p> <p>— З 
о.</p> <p>- Пхи!... то је џабе!.. — сви гракнуше.</p> <p>— Само треба да се трудите, па да на в 
аламили.{S} Кад наиђе поп и учитељ, они гракнуше од радости као на беле вране.{S} Одмах им усту 
к фабриканта и сви сте се нагомилали на грбачу једнога потрошача.{S} Да видиш сад да л’ вас мож 
а око срца завила она његова сивкаста и гргурава коса, што пркоси сунцу, као зелењикава кукуруз 
ам доживела да ме једна багатела ружи и грди.“ — говораше сама Живана.</p> <p>Али сад тек Живан 
ве он критикује, све осуђује, све редом грди, да мислите, е би се ухватио за го нож.{S} Али он  
а је та „караконџула“, којој се он тако грдно свети, његов џак! „Ти ли си лепи мој!“ — рече Сте 
отац проклео, те смо осиротели, за нашу грдну неслогу и кавгу.</p> <p>— Ама ја верујем да је ва 
и, јер нам са оваквим животом у задрузи грђа робија не треба.{S} Само би ја молио тебе и учитељ 
 Јова.</p> <p>— Ја ко ће други.{S} Деца грђе неће.{S} А ја сам се иначе <pb n="22" /> подетињао 
ош једанпут видим у мојој авлији, он ће грђе да прође но од Невене.{S} Слушај ти ове људе, што  
исам био такав штетник.</p> <p>— Још си грђи био!</p> <p>— А ти што ме ниси убила?</p> <p>— Нис 
лу здраво и весело.{S} Прешао је преко „Гребачке“ ћуприје где излази свака „анатема“ ноћу.{S} Т 
и на чување.{S} Одмах народ навали, кој греду, кој дирек, кој цигљу и за неколико недеља подиго 
ло да је пијемо, али кад ми зими изнесу грејаницу, не могу да рекнем нећу, па не знам шта да бу 
ратари, навикли да их целога века сунце греје и киша бије, и не осврћу се на ту досадну оморину 
од има особину гвожђа, које што се више греје и кваси, то се боље кали!</p> <p>Пребродивши ту с 
{S} То је грехота!..</p> <p>— Како није греота заклати јагње и прасе?</p> <p>— Друго је јагње и 
>— Не могу ти лако опростити за онолики грех.{S} Ако си паметан ти можеш разумети колики је то  
па с њим орали, радо би им опростио тај грех, — уздахну поп-Јова.</p> <p>— А да ли би му се мог 
 паметан ти можеш разумети колики је то грех цркву разорити.</p> <p>— Потпуно сам паметан и пот 
<p>— Бог те благословио!{S} Казуј своје грехове.. — рече поп-Јова смејући се.</p> <p>— Али овде 
 Ух, брате!{S} То је грозно!..{S} То је грехота!..</p> <p>— Како није греота заклати јагње и пр 
и живот као и пре, патећи се још горе и грешећи још више, нити су се коме више обраћали <pb n=" 
дина изнуравају и даве.{S} Ви сте доста грешили, лутали и снебивали се од немила до недрага, са 
тну воду.</p> <p>— Ада ми смо и пре њих грешили, — додаде Дамњан - прва нам је грешка била, што 
а моја овчице!</p> <p>— Никад више нећу грешити, ни овога ни онога свега! — пољуби им руку Стев 
 грешили, — додаде Дамњан - прва нам је грешка била, што смо се изделили и осамили, друга, што  
своју.{S} Народ наш радо прашта свачије грешке, али кад му се дирне у светињу, цркву, у божанст 
ило дугога века.{S} Бог не остаје дужан грешним људима па неће ни њега оставити без казне за ње 
иви небески Оче, што судиш праведнима и грешнима, прими мене грешнога, да не гледам више оно шт 
их људи.{S} Бог му је услишио молитву. „Грешних је људи било од вајкада, настави поп Јова али ј 
судиш праведнима и грешнима, прими мене грешнога, да не гледам више оно што нисам желео никад д 
рок Илија молио Бога да да кишу његовом грешном народу, после четири сушне године, само зарад ч 
ко ушију. <pb n="41" /> Он се ухвати за гривну, покуша уздом да заустави коња, али коњ поче да  
 мајку; и да разбереш ову песму мушкога грла, што одјекиваше из једнога најодраслијега кукуруза 
>А песма, та весела песма из девојачких грла, сваки час се ори, те пресеца тај тихи сумор пољск 
>V.</head> <p>Кад изиђе треће јутро, на гроб Јагликин Радич сипну да плаче и једва успе да изго 
богда то што им умесиш да им однесеш на гробље!</p> <p>— Не куни ми децу кучко, јер ако дохвати 
 снахама и другим рођакама, већ беше на гробу Јагликином, сав обливен сузама, јецаше као дете.< 
аке године једнако.{S} Неке године изда грожђе, друге шљиве...</p> <p>— Па ипак ти примаш просе 
у једном буџаку, сва у ватри и страшној грозници.</p> <p>После пет дана, даде Богу душу...</p>  
 такве јабуке, па сам лежао шест година грозницу.{S} Али најпосле да их узмем за свиње.“ И узме 
н од врата повиче: „Што си ми донела ту грозницу у кућу?“ „Све су зреле богами, ево да пробаш“  
 вечере, он исприча, како се са ћуркама грозно напатио, јер много врљају и губе се; и како му ј 
у огањ. --</p> <p>— Ух, брате!{S} То је грозно!..{S} То је грехота!..</p> <p>— Како није греота 
 слободно ме пљуните!{S} Ово је дибидуз грозно, кад се од нас красних људи овакве несреће начин 
} За страх више није знао, кад се онако грозно убио, ко вели: „гора ми напаст не треба, али изг 
 имате још нечега међу вама, те се тако грозно мрзите.</p> <p>— Ти знаш попе да се браћа свуд м 
о, целога је дана дробио и сипао муње и громове на Живана и његово управљање кућом.{S} Живан га 
 за свиње.“ И узме десет кила јабука за грош.</p> <p>Његово непоколебиво мишљење о цркви да је  
и одужила 3 „</p> <p>оста још . .{S} 12 гроша</p> <p>Сличне рачуне нађоше и осталим женама Ради 
ића</hi></p> <p>узела 3 чилета памука 3 гроша</p> <p>„ 2 кануре вунице 5 „</p> <p>„ чивита 1 „< 
p>„ карабоје 1 „</p> <p>свега . .{S} 15 гроша</p> <p>Донела торбу пасуља и одужила 3 „</p> <p>о 
немам рачуна да дам јевтиније од четири гроша на банку интереса, месечно.{S} А ти то не дозвоља 
зи истицао партију као разлог над свима грубим разлозима.{S} Јова и Пера чинили су све што су м 
а саде кукуруз за плугом и да разбијају грудве; а редара, Невена, да разбуди децу и упути их за 
ицу.</p> <p>Стеван седе на једну повећу грудву на крај њиве и спусти торбу поред себе, коју беш 
кљуцаху просуто тесто, а ћурићи кљуцаху грудву коприва из њене руке.{S} Иза ње стајаху три унуч 
оја, поклон жене, поклон децо. — Женама грунуше сузе на очи, а тако исто Ненаду и Стевану омаче 
 глави... —- сусрете га Ненад и сузе му грунуше на очи.</p> <p>Пољубише се обадва брата први пу 
кама грозно напатио, јер много врљају и губе се; и како му је овце лако чувати, од којих има је 
а испребијана.</p> <p>Стеван се поче да гужви и да ломи руке.{S} Изусти још коју да проговори,  
 да се чеше за уветом и да се снебива и гужви од стида испред својих старијих.</p> <p>Тако се о 
а за кућу.{S} Не могу ја сув залогај да гулим, а други да је моје млеко и живину.</p> <p>— Ја и 
наћко одгега журно за кључеве псујући и гунђајући до механе.</p> <p>Мрак се ухвати и месец се п 
ноћ.{S} Стеван је обукао нове чакшире и гуњче, метуо кесу с новцима за појас, као сваки домаћин 
нама онако нечовечно поступа, да гази и гура ногом највеће светиње своје, лепо је и од нас да м 
 кеси било сто и шесет дуката.</p> <p>И гурну пред сваког припадајућу му гомилу.{S} Они узеше и 
а закитио и превукао неколико пут преко гусала.{S} И та његова свечаност на самртном часу разби 
источном дувару висе пиштољи, јатагани, гусле и једна икона са воштаницом; а на трећем дувару с 
е младост, па нам одузеше људи дукате с гуше, чим скидосмо венац с главе.{S} А кад смо ми дале, 
ма, држању чистоте, чувању здравља и т. д.</p> <p>Али ништа тако није згодило посред срца Кузма 
иву.{S} А то „важно“ било је ово:{S} 1) да се народ упише у партију, 2) да више не трпи власнич 
:{S} 1) да се народ упише у партију, 2) да више не трпи власничку тиранију и 3) да сам <pb n="6 
да више не трпи власничку тиранију и 3) да сам <pb n="64" /> собом управља.{S} У том смислу су  
да га полиже свет, ни као <hi>јед</hi>, да потрује цео свет.</p> <p>Људи се утишаше и почеше да 
овек не треба да буде као <hi>мед</hi>, да га полиже свет, ни као <hi>јед</hi>, да потрује цео  
маљске управе не иде све као што треба, да поједини људи у земљи живе на рачун народа и да су м 
мами, те настаде таква врева и дерњава, да су морали <pb n="74" /> учитељ Јова и Пера допарнути 
, који повије траву за један сахат два, да се после боље озелени и заталаса. <pb n="96" /> Јер  
еднима и грешнима, прими мене грешнога, да не гледам више оно што нисам желео никад да видим!.. 
шта је теби стало толико до тога плуга, да га ја узмем?</p> <pb n="15" /> <p>— Ево шта, оно је  
и дужности примио на себе: да заповеда, да негује пчеле и да чува ћурке.</p> <p>И само што Ради 
ање из задруге и оптуживање код Савеза, да је због тога двапут морао долазити ревизор Савеза, д 
а двапут морао долазити ревизор Савеза, да их ислеђује и мири.{S} Јер ни Кузман ни Веца нису се 
 то никад неће бити!</p> <p>— Велим ја, да те мало наљутим.</p> <p>— Добро, добро, ти збори што 
је био дете, била му је редовна навика, да прво изгунђа па онда да пође за неком стоком: „Нису  
еднику општине, а теби се дала прилика, да тиме оставиш лепу успомену о себи свом селу.</p> <p> 
нпут да се курталишем овога калабалука, да се, јадна, слатко леба наједем!“</p> <p>Док Невена ч 
ао таквом кућом, кад је она таква била, да би човек, бацивши само један поглед у њену унутрашњо 
 после Божића, Живан обзнани укућанима, да он више није домаћин, већ Стеван, и да он ништа прот 
на дође из суднице и саопшти укућанима, да више није кмет.{S} Оставку своју на кметство, оправд 
</p> <p>Али их Стеван припуца шамарима, да се одмах поизврташе свако на своју страну и нададоше 
ашни жигови у ногама, рукама и плећима, да је после свакога послића седала, хучала и изнемагала 
 да разбијају грудве; а редара, Невена, да разбуди децу и упути их за стоком, па да онда гледа  
се могло пронаћи то благо?</p> <p>— Па, да видиш, то није лака ствар.{S} Треба да се тражи и да 
епо да са нама онако нечовечно поступа, да гази и гура ногом највеће светиње своје, лепо је и о 
нда да дођеш ти до плуга.</p> <p>- Шта, да неће опет нека партија да се ствара? пита га Урош.</ 
и како га је нешто жигнуло преко плећа, да га тај бол и сад не попушта.{S} Глас му дрхташе, а р 
а време али тада пак навали таква суша, да нису могли набрати хране, ни приближно потреби за го 
 више пут, за време летњих жега и суша, да човек залива неку леју с усевом и што је он више зал 
еле добра, па су вам послали бољи плуг, да лакше орете.</p> <p>— Па, сад ето вам људи, ја сам п 
и ви тражите, да ја купим гвозден плуг, да с њим орем утрину.</p> <p>— И утрину и сваку њиву мо 
ну и ништа друго.{S} Али питање је сад, да ли ћемо ми успети и поред овако лепих наших намера.{ 
а одвргоше.{S} До сад би стигли на род, да нису рушени.{S} И то је једна од најважнијих дужност 
S} Жене само тутње по кући као шантаве, да рекне човек е се поломише од послова, али се притвор 
 измислио гвозден плуг?</p> <p>— Ко је, да је; но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да живимо 
у нема.{S} И само се из далека познаје, да у њему има живота, по димњацима, који провирују из в 
е да се стара само за вас земљораднике, да вам набавља плугове, семење и друге потребе.{S} Јер  
а од најважнијих дужности председничке, да се стара за пољску безбедност.</p> <pb n="62" /> <p> 
 узрујаношћу су се толико ошумоглавиле, да су му сад биле готове за удицу...{S} То је у природи 
.{S} И то би тако трајало ко зна докле, да један од њих не упреде у страну, као неко острмоглав 
рећи.{S} Све је то омражено и поцепане, да нигде два не иду заједно, чак ни рођена браћа.{S} Св 
сланици и министри припиревку код мене, да би ме запамтили који сам ја!{S} Прво би побио сву го 
а ономад чух за ту твоју детелину попе, да је већ стигла за косидбу? — рече Живан.</p> <p>— Пођ 
људи. -</p> <p>— Шта ћеш да пијеш попе, да те частим ја? — рече Веца са избуљеним очима од раки 
царство изгубити, зато су сакрили паре, да их ми њихови потомци можемо наћи.{S} Зато се и у пес 
дити, ми смо се удаљили.</p> <p>— Море, да си видео ти шта је после било, — рече Ненад.</p> <p> 
разговор.</p> <p>— Где си побогу брате, да ми је да сам те данас тревио, друкче би ти испричао, 
ати за њиве.</p> <p>— То ли ви тражите, да ја купим гвозден плуг, да с њим орем утрину.</p> <p> 
како им се оно код цркве људи зарекоше, да ће их боље слушати, они настадоше да о тој ствари св 
и добио уз жену једну њивицу као мираз, да би могао поред трговине и мало земље радити.{S} А но 
једнога дана те му окопаше сав кукуруз, да не остане без летине.{S} То је задругарски и хрићанс 
 гмижу, која те и нехотице вуче к себи, да јој се приближиш и видиш тамо: онога проседога ратар 
p>— Зар кад се у сну човеку нешто јави, да не верује?</p> <p>— Сан је лажа а Бог је истина. — р 
ркова, обријана лица, с фесом на глави, да седи на својој наслоњачи, пуши на чибуку, заповеда и 
оме, како треба да буде веран заклетви, да право суди и да брани веру и поштење, као што га је  
критикује, све осуђује, све редом грди, да мислите, е би се ухватио за го нож.{S} Али он то чин 
аде један.</p> <p>— Немојте тако, људи, да говорите као деца — рече учитељ-Пера. — Овде није пи 
деш за таквим људима.{S} Овде има људи, да им даш целу штедионицу, па им не би помогао.</p> <p> 
ви чашу и отпоче:</p> <p>— Боже помози, да пијемо ову чашу вина за покој душе Јагликине, а у зд 
 седимо и даље <pb n="36" /> у задрузи, да не погазимо његов аманет.{S} А жене, којој се иде из 
ма нисте веровали кад смо вам говорили, да ћете доживети овакво стање, ако се не поправите у ра 
в општинске власти, село се опет скупи, да само пресуди томе Кузману, што му нема ни суда ни пу 
и вече прошло као и многе друге вечери, да овој готовости за рат код одраслих не пођоше у сусре 
ане.</p> <p>— Оди, оди овамо, очију ти, да видиш како жене пију! — гракнуше све у један глас ка 
арод озлојеђен, хтеде му сам пресудити, да га општинска власт не спроведе капетану са актом о в 
 гвозден плуг морао зарђати и пропасти, да би припремио земљиште будућим гвозденим плуговима у  
летва жена, писка деце и врева по кући, да Бог сачува!{S} И тако видиш опет неред, али неред, к 
ера, и оно се наметну опет један белај, да им никад није без бриге и главобоље.{S} Јер посао, к 
да меси хлеб.</p> <p>„И то ми је човек, да ме тера за другога да робујем!“ — говори сама Живана 
ог неких ружних снова, пође у пчеланик, да обиђе своје пчеле.{S} Он је само три дужности примио 
 овде довео и сложио, не дозвољава нам, да друкчије радимо.{S} Стога, ако желите успеха у овом  
 велике паре?</p> <p>— Ја тако рачунам, да без рада нема зараде.</p> <p>— Е, мој брате, не знаш 
} А ја сам се бојао, право да ти кажем, да нећеш то као кмет истина урадити, па сам зато гласао 
/p> <p>— Не могу ја, попе, то да узмем, да ми даш цео чин твој.{S} Више вреди мој један дрвењак 
карактер човечански.{S} И, онда мислим, да и ти нећеш да ми нађеш мане.</p> <p>— Ја ти не налаз 
 са таквом безазленошћу и притворством, да јој се ни искра сумње не може приписати у праведност 
 очи још из далека са својим зеленилом, да морадоше прећи разговором на њу!</p> <p>— Богме попе 
миришу недра твоја?</l> <l>Да ли дуњом, да л јабуком,</l> <l>Да ли ружом миришљавом?“</l> </quo 
.</head> <p>Поражени сељани тим гласом, да је Кузман вукао за нос цело село са измишљеном цркво 
тебе, онда боље да стоји пред судницом, да га сваки гледа.</p> <p>— Слушај, попе, не знам ни ја 
ј час, кад прескочих прага у овај жган, да робујем док сам жива!{S} А зашто то, кад имам лепе м 
то, те после увече мирише леб на сапун, да изгинемо око тога.</p> <p>Једва се разабраше Радичев 
{S} И чича-Радич неће да се љути.{S} О, да ти знаш како тај старац мене поштује!{S} Знаш шта ми 
сред пута.{S} Снег беше толико навејао, да се само могло ићи пртином.{S} Али снег завејао пртин 
рсну јама, коју је он сам себи ископао, да га сахрани.{S} Али препреденом човеку, као што је он 
 си донео поган сапун, Бог би те видео, да бар оперем кошуље и шамије.</p> <p>- Ама понео сам ј 
? — рече кмет.</p> <p>— Ја бих га узео, да је за мене послат, него за вас.{S} Таман би то лепо  
} Јер такав је живот нашега сељака био, да се Кузман морао уздићи поред његовога пропадања.{S}  
ш за то?</p> <p>— Море, ја би их побио, да су моја!{S} То нису деца, то су антрзи!</p> <p>— А т 
а њиву, већ за твоју љубав, само онако, да га чувам,</p> <p>— А, нећу тако!{S} Него, ако хоћеш  
у га, као верни и одани поданици, тако, да је сваком са стране изгледало: да они и не знају за  
и и што јест и што није о Живану, тако, да је Невени све месо играло од љутине.</p> <p>И тек шт 
д би хтео.{S} Не треба да идемо далеко, да пођемо од твога прага, па ћеш одмах видети шта имаш  
људи домисле, те ваљда ће се наћи неко, да га узме - рече поп-Јова.</p> <p>Сви одобрише и једва 
о да уради.{S} Ти имаш да радиш толико, да не би знао где ти је глава од послова, само кад би х 
лунасмејан. — Ја те не упућујем на зло, да лажеш, да крадеш и да отимаш, већ да отпеваш једну п 
 и не успевамо.{S} А све то не би било, да није овога несрећнога Кузмана.{S} Он их је сигурно р 
 него за вас.{S} Таман би то лепо било, да ја узмем плуг што га је држава послала народу.{S} И  
да те изведемо на прави пут ако можемо, да нас више не гониш као зао дух, — викну поп-Јова.</p> 
људи посаветујете, како да се изделимо, да ли на по двоје или сваки за себе, одмах?</p> <p>— Ка 
 Само смо дошли онда да вас задовољимо, да не мислите да ми вас презиремо и избегавамо.{S} Али  
удицу...{S} То је у природи својствено, да неко пропада зато, да би се на његовим рушевинама др 
аовачке, тако милозвучно, тако надежно, да га они, који су тражили такво његово прилагање неће  
 оне зује ли зује тако лепо и правилно, да је милина човеку слушати.{S} Читаво споразумевање из 
 сад може распадати.</p> <p>— Па, лепо, да ли може народ живети тим новим усамљеним животом, а  
! - тврди пазар Кузман.</p> <p>- Добро, да ти дам и двадесет, али немам сад пара.</p> <pb n="69 
лости.{S} Нити икад помишљаше он на то, да ће у његовој кући поред њега и његовог оца, моћи про 
 сигурно разјурио.</p> <p>— А, није то, да није овога Кузмана био би ти други.{S} Јер такав је  
ним стварима.</p> <p>— А већ знаш и то, да ја имам карактер човечански, па кад ме једна жена не 
ч, и глас му задрхта.</p> <p>- хоћу то, да сви једнако радимо, па да буде мир!</p> <p>— Па, леп 
ироди својствено, да неко пропада зато, да би се на његовим рушевинама други подигао.{S} Од тол 
воје говоре.</p> <p>Тај је дан био леп, да се могло пред механом стајати и говорити а и судбоно 
 Не, недај Боже!{S} Он је толико добар, да ми не можемо ни замислити бољега човека од њега.{S}  
ве; да помиришеш јутрос покошену траву, да чујеш сисанче под џбуном како вауче и жељно очекује  
еобним решењем, окренуше у такву слогу, да је сад било за сажаљење <pb n="49" /> што се морају  
/p> <p>— А ко је онда ослободио Србију, да није било оваквих Срба?</p> <p>— Ослободили су је љу 
у; Ненад да носи дрва и жито у чаршију, да прода; Стеван и Урош да ору за кукуруз; три жене да  
реч, а богами добациваху и оне по неку, да им се човек задиви!</p> <p>Поп-Јова се налакатио у з 
Мало људи, мало жене салетеше Станојку, да као бегуница улети у кућу, која још мирише на подушј 
н за то измајсторисао ту слогу братску, да би браћа за њега радила“, он никако не престајаше са 
је све једно, ухвати дављеника за руку, да видиш, да л те неће одвући у дубину.{S} А шта ти је  
амишљам немирне људе у корисном смислу, да буду предузимљиви и напредни, а бушкарачи и сплеткар 
оцу.{S} Он сматраше, као год и отац му, да се на овој земљи не може ни живети без породичне зад 
ом да упуте народ економном опорављању, да не би наступио крах који му је већ био на прагу.{S}  
 био мој.{S} И ти не би такао ову децу, да су твоја.{S} А овако ка’ велиш туђа деца, па ти се л 
 но ћу сама да месим ’леб за моју децу, да ми их ти више не трујеш, — одврати јој Живана и не г 
, мој синко, чекај док ти добијеш децу, да видим да ли ћеш тако радити!</p> <p>— Мени не требај 
. — Ја те не упућујем на зло, да лажеш, да крадеш и да отимаш, већ да отпеваш једну песму и да  
но, ухвати дављеника за руку, да видиш, да л те неће одвући у дубину.{S} А шта ти је нужно да и 
ниш Кузману чаир.{S} Дошло ми је видиш, да узмем секиру, па да отидем у сред дућана да убијем т 
а ми твој сапун, — одби га Невена.{S} - Да си донео поган сапун, Бог би те видео, да бар оперем 
узман потражи врата..</p> <p>— Стој!... да те изведемо на прави пут ако можемо, да нас више не  
вако, као што смо се сад састали, напр. да заједнички пијемо.</p> <p>— А! а! а! такој друвство  
а га враћате.{S} То је срамота и брука: да код оволиких домаћина нема ко да узме оваку корисну  
рипуцаше пушке и ујутру се већ разазна: да је Радич довео Станојку саму за Стевана.</p> <p>Сад  
Он је само три дужности примио на себе: да заповеда, да негује пчеле и да чува ћурке.</p> <p>И  
 застати за један тренут да им се каже: да култура и политика нису једно исто, и да стоје једна 
рине, док најзад село не донесе решење: да се издели сва утрина међу сељанима, од које и Радиче 
ману, сељани донеше једногласно решење: да капелу Кузманову пониште и иконе из ње пренесу у ста 
{S} Ове ће имати удвостручене дужности: да рађају синове за одбрану Отаџбине <pb n="17" /> и да 
тат тога плоднога договора био је овај: да се подигне задружни дом, у који ће моћи стати и потр 
воје синове.</p> <p>— Ал ја ипак желим: да Бог поживи овакве домаћине, као што је Радић — рече  
p> <p>Једнога јутра Радич нареди овако: да Живан иде у судницу и да право и поштено суди народу 
тако, да је сваком са стране изгледало: да они и не знају за сопствене смерове и интересе.</p>  
 Радичевићи су знали само за један пут: да раде сложно и усташно, на начин, као што им је отац  
 сео у хлад, па гради ужиће за снопове; да помиришеш јутрос покошену траву, да чујеш сисанче по 
пуче глас по целом народу <pb n="84" /> да су укопна и женидбена друштва пропала, јер не могу и 
учим, нећу! нек зна добро <pb n="37" /> да нећу!“ А од како му Кузман напуни главу: „да је Жива 
{S} Он је толико био <hi>разубеђен</hi> да је било готово немогуће вратити га на ону подухватљи 
оље као муња.</p> <p>„Ово је напаст!{S} Да човек пострада усред подне у својој кући!{S} Како ћу 
олазио, рећи ће: „сама си га звала“.{S} Да не кажем, чуће, па још горе!{S} О дабогда га Св. Или 
омилали на грбачу једнога потрошача.{S} Да видиш сад да л’ вас може издржати он.{S} Уседни сад  
бе земаљске несавремене и непотпуне.{S} Да се све то поправи и постигне, требало је времена, ра 
а свуд мрзе због имања — рече Живан.{S} Да је добро имати брата и Бог би га имао.</p> <p>— Па,  
, већ муж као и ја и друг неизмеран.{S} Да дођем незнам како брижан и сетан, она ће ме разгалит 
 ћеш одмах видети шта имаш да радиш.{S} Да наспеш прво овај твој сокак.{S} Па да наредиш да се  
 Како ћу вечерас да кажем укућанима?{S} Да је долазио, рећи ће: „сама си га звала“.{S} Да не ка 
жи ово стање, у коме се сада налази?{S} Да ли би усвојио Радич нове начине земљорадње и уопште  
Живане, — подухвати га опет поп-Јова, — да ме је твој отац натерао те сам купио ову земљу.{S} Ј 
учитељу, — рече Живан мало ватреније, — да је добар плуг, ви не би побегли од њега, но би орали 
 резилно, -— отпоче мирољубиво Живан, — да нас жене доведу до тога да растурамо нашу кућу и да  
 погледа Јаглика у вис и прекрсти се. — Да видим једанпут ’леб из моје њиве!</p> <p>— Де, де, т 
 ти помогао, — обрати се Живана Пери. — Да хоће да ме пусте само један дан да поживим сама са м 
ли премежденије, — рече гордо Кузман. — Да вам ја нисам био, отишло би вам свима имање.{S} Јер  
но. — рече Живан, смешећи се усиљено. — Да је среће да се нисмо никад ни одвајали.</p> <p>— Зва 
чиње он обично своју горопадну осуду. — Да ми је да им ја судим, запамтили би ме они добро! зат 
 раструбио, — поче Ненад још од врата — да ће наше имање ту да се пописује, па смо дошли да се  
 новац на совру.</p> <pb n="50" /> <p>— Да поделимо прво новац, — рече Живан и узе да броји дук 
меш да га нађеш.</p> <pb n="28" /> <p>— Да га нађем!{S} Где да га нађем?</p> <p>— Е, то се не к 
 ослови га Пера.</p> <pb n="19" /> <p>— Да рекнем добро сам, како сте ми ви, али није баш понај 
, правећи се пријатељ беднима.</p> <p>— Да је и мој брат ја га не би погледао, кад би оволику п 
ет нам волови брекћу од умора.</p> <p>— Да ти нама поручиш ове плугове попе! — рече одлучно Жив 
главу и поче да упреда бркове.</p> <p>— Да теби, попе, није до пара, те ме тако ненавидно сусре 
 насмејано председник општине.</p> <p>— Да ли њима тамо не треба нов хлеб, а ми овде имамо хлеб 
во буђаво саће мора се одсећи.</p> <p>— Да, али само буђаво.</p> <p>— Е, ја свако по мало подсе 
 нећеш да пијеш? — рече Живан.</p> <p>— Да вам правим друштво и да вас учим.</p> <pb n="70" />  
ову.{S} А то је најтежа ствар.</p> <p>— Да су то крушке, ми би их лако одабрали, него су људи,  
 било до тога да нас сликујеш.</p> <p>— Да вам покажем какви изгледате кад седите у механи.</p> 
> <p>— А од чега ћу да живим!?</p> <p>— Да нађеш посао, који ће бити кориснији и за тебе и за н 
овога још да им нешто кулучим?</p> <p>— Да! — рече Пера, — ово што ти радиш, може да ради сваки 
Па шта треба ми сад да радимо?</p> <p>— Да се ослободимо.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Од овога з 
 нећу!</p> <p>— Но како хоћеш?</p> <p>— Да вратиш девојку родитељима и да ми донесеш уверење од 
<p>— Кад би то могло некако „политички“ да се изведе.{S} Замисли се поп Јова — или да оставимо  
шљење о цркви да је то „поповски дућан“ да су сељаци као врба, која се може поткресавати и опет 
асковником.“</p> <p>- Дај ми ту „ствар“ да ти дам за њу десет дуката - рече Стеван.</p> <p>- За 
 чуо да је главни господар ове земље, а да су чиновници његове слуге.{S} Далеко се разлегао гла 
ни учионице.</p> <p>— Нема их дабоме, а да смо изнели чабар ракије, одавно би дошли, — рече љут 
ели не хтели, не можете срцу одолети, а да бар једну искру поште не одате српској породичној за 
 да може да буде штедионица у вароши, а да не може у селу?</p> <p>— Е, друго су варошани, а дру 
д живети тим новим усамљеним животом, а да не осети одмах на првом кораку недаће, ако задржи ов 
, на начин, као што им је отац радио, а да не морају умствовати и бринути, јер је то била дужно 
њих радили, сад морају радити сви!{S} А да би те уверио да тога има и код животиња оди да видиш 
 кад неко пропада други се уздиже.{S} А да се не би то пропадање продужило, земљорадничке задру 
је времена, рада и народне помоћи.{S} А да би народ прихватио ту намеру, требало га је на зборо 
да будете као што вам је отац био.{S} А да смо вас оставили да и даље пропадате, ко зна шта би  
 нећемо с вама да седимо и пијемо.{S} А да ли би то доликовало једном попу и учитељу да седе ба 
 му Пера у једном таквом разговору. — А да ли би лепо било од нас да гледамо равнодушно како на 
ај грех, — уздахну поп-Јова.</p> <p>— А да ли би му се могли набавити они делови, што су му пок 
 онако ма пристајемо на све.</p> <p>— А да ли ви мислите да ће вам неко зајам дати на ваше црне 
чича из доњега краја трпезе.</p> <p>— А да они ме слушају попе... — започе Радич.</p> <p>— Имај 
он, — не би ти ја ту пару узео, па леба да немам! зар ја од моје Свете Богородице да узмем.{S}  
 само за мед и восак, већ за све, треба да примаш нове начине, ради већих прихода и олакшица у  
 не би човек остао без годижбине, треба да му притекнемо у помоћ.{S} Стога ћемо сви сутра поћи  
по да зборимо?</p> <p>— Па, знаш, треба да зборимо за лепоту и за младост... и очи му се зажари 
 на те паметне Божје створове!{S} Треба да стојиш ту цео дан и да видиш њихов ред и поредак, па 
 да видиш, то није лака ствар.{S} Треба да се тражи и дангуби.{S} А ти то не можеш чинити, пошт 
емо!{S} Оћемо! — привикаше сви. — Треба да му учинимо!{S} То је наша дужност! — и разиђоше се с 
 не сматра ни колико једно г., ја треба да се убијем!</p> <p>— А која то жена? — погледа Стеван 
ипак, ми сачињавамо средину, која треба да убрзава то препорођавање народа.</p> <p>— А макар и  
 послова, само кад би хтео.{S} Не треба да идемо далеко, да пођемо од твога прага, па ћеш одмах 
е знам за велике паре али ми и не треба да знам за веће паре, него за онолико, колико мени треб 
мљиви људи.{S} Али сваки човек не треба да буде као <hi>мед</hi>, да га полиже свет, ни као <hi 
ог оне рупе код цркве.</p> <p>— И треба да те рачунају тако, кад си ону бруку урадио.{S} Ко је  
је добар плуг, па добар домаћин и треба да га узме.</p> <p>— Е, баш кад ти је толико у вољи, ја 
ма више од два вола.</p> <p>— Сви треба да узмемо ове плугове, — рече Ненад, гледајући у попово 
не мислим да ти трпиш гладан, али треба да произведеш више, па да имаш претека за продају.</p>  
а.</p> <p>— То, што кажем.{S} Али треба да ме разумеш, — настави Пера. — Не значи ово што сам ј 
и Св. Петар с небеса.</p> <p>— Ти треба да си мукајет за своју жену...</p> <p>— Даћу ти ја мука 
 штете, него од користи.{S} Зајам треба да служи већој и бољој производњи, усавршавању начина р 
пронашли само <hi>пут</hi>, којим треба да иде наш народ.{S} А пронађен пут значи што и постигн 
ика да станете на прави пут којим треба да идете, па да више никад не страхујете од онога, од ч 
ети бадњак у кућу, али знађаху ко треба да га унесе, па зато прилазаше једно по једно Живану, м 
ог створио да покажу људима, како треба да живе.</p> <p>- А, ти би то као хтео да се ми вратимо 
еме поповога причања о томе, како треба да буде веран заклетви, да право суди и да брани веру и 
!.. — сви гракнуше.</p> <p>— Само треба да се трудите, па да на време враћате, — рече капетан.< 
до већега зла — рече Пера. — Зато треба да пристанете на ово решење, које, нису донели <pb n="1 
 треба само политику да води, већ треба да мисли и о ономе, без чега не може да живи.{S} Мало п 
</p> <p>— Онда, према томе, Радич треба да је шиљкач, дилкош, бушкарач, сплеткарош, и уопште не 
ке, ко нема, више се ником не дозвољава да пушта стоку широм целе утрине.{S} Поводом тога, Ради 
војим изрогаченим побијањима, не изазва да оду из механе.</p> <p>Порезник кад сврши посао, оде, 
ирно — војнички.</p> <p>Пандур га позва да пође за њим.{S} И тамо га затворише.</p> <p>Кад би у 
а.{S} Стеван му олабави узду и пусти га да трчи док хоће.{S} Коњ угоди галоп са оваким темпом:  
лазаше једно по једно Живану, молећи га да унесе бадњак.{S} Живан их миловаше и одбијаше, речим 
исприча како је пророк Илија молио Бога да да кишу његовом грешном народу, после четири сушне г 
и! — рикну Радич. — Зар код мене живога да делите мој дом!{S} Кад ли узмем једну кривуљу, па ка 
И то ми је човек, да ме тера за другога да робујем!“ — говори сама Живана.</p> <pb n="25" /> <p 
цу, они се придржавају један за другога да не падну.{S} А што не би и ви тако чинили?</p> <p>—  
ти пренеражен од чуда, па чисто не мога да изговори реч, коју беше изустио.</p> <p>— Јеси ли ти 
ји хоће.{S} Само ћеш морати бар једнога да задржиш код себе.{S} Ја мислим најбоље Живана, као н 
/p> <p>— А шта ти је стало било до тога да нас сликујеш.</p> <p>— Да вам покажем какви изгледат 
иво Живан, — да нас жене доведу до тога да растурамо нашу кућу и да старом оцу прекратимо живот 
рича како је пророк Илија молио Бога да да кишу његовом грешном народу, после четири сушне годи 
о да раде, него да моле Живана и Ненада да им изору за кукуруз да не би прошло време.{S} Али он 
унска жега опекла, па ти чисто заповеда да кажеш: е је боља зима, него лето.{S} И да није још о 
</p> <pb n="54" /> <p>— Па мислиш ваљда да ми немамо право да те учимо у земљорадњи, ако ми не  
редовна навика, да прво изгунђа па онда да пође за неком стоком: „Нису само моје овце да их сам 
ече Ненад.</p> <p>— Само смо дошли онда да вас задовољимо, да не мислите да ми вас презиремо и  
ма друго нешто да се изврши па тек онда да дођеш ти до плуга.</p> <p>- Шта, да неће опет нека п 
.{S} Само што није било згоднога повода да се то испољи и избије на јавност.{S} Али се време по 
изорана утрина доносила је таквога рода да су свуд редом кола крчала под великим товарима берић 
{S} А кад Црква слави, онда пође и Анђа да кува каве људима.</p> <p>Од тога доба није више истр 
аче, на се заљуља, али га Живан придржа да не падне и спусти га опет на столицу....</p> <p>---- 
о што ти хоћеш да ми преотмеш занат, ја да тражим други занат под старост!</p> <p>— Нећемо брат 
 дуката, него што је тежак.</p> <p>— Ја да се убијем радећи, па не могу да стекнем толике паре. 
!</p> <p>— Добро, кад ти велиш, онда ја да му дам. — рече Кузман и извади да броји новац Урошу. 
долини.{S} Па тако и сад: „Нећу више ја да радим за Живана он кметује и ужива,“ а ја се мучим,  
куће! — рече Ненад.</p> <p>— Нећу ни ја да идем! — дере се Стеван. — И ја сам Радичев син!</p>  
којстава.</p> <p>— А, не, не, не дам ја да се деле! — рече поп-Јова одсечно. — Мени је њихов от 
с браћом да живим.</p> <p>— Не кажем ја да се враћате породичним задругама, него да се удружите 
ожемо ни живети заједно више.{S} Јер ја да радим, а други да ужива, то нећу више.</p> <p>— А ко 
леда му се Јаглика у очи, — докле ћу ја да те крпим и перем овако стара и немоћна.</p> <pb n="8 
/p> <p>- Шта, да неће опет нека партија да се ствара? пита га Урош.</p> <p>— Неће то...</p> <p> 
 друго да радимо, а не само целога века да се делимо.</p> <p>Поп-Јова и учитељ-Пера посаветоваш 
гово причаћу док сам жив!</p> <p>— Нека да Бог здравља попе, тећиће опет вода где је текла — ре 
/> <p>Радичевићима се брзо дала прилика да тај свој недостатак осете.{S} Јер одмах идућега прол 
ен живот.{S} Сад вам се указала прилика да станете на прави пут којим треба да идете, па да виш 
ни тим удесом што им се указала прилика да могу учинити једно такво племенито дело.</p> <p>Ради 
рштење својега детета.{S} Дивна прилика да се сва браћа састану у једном дому, почасте се и пос 
рајало све дотле, док не испаде прилика да се задругари ораовачки увере на један особити начин  
р ти мислиш да би било Српскога Устанка да су сви Срби били као Радич?{S} Турцима је добродошла 
теван се сћућури уз врата канцеларијска да чека капетана.</p> <p>Кад се добро свану, пандур дођ 
укама прихватила.{S} Иначе је изнемогла да ме одева више.</p> <p>— Ал ако тргне обрамицу, па ме 
ека робујем за другога, па сам доживела да ме једна багатела ружи и грди.“ — говораше сама Жива 
 даљега парничења.{S} Задруга је успела да учини корисним члановима друштва и оне људе, који су 
ди је имао седам суђења и сва су успела да задругаре измире без даљега парничења.{S} Задруга је 
ође чак до њиве плачући!{S} Па си хтела да их побијеш јутрос — говори Живана и премеће тесто та 
се склоне од кише, која већ беше почела да прска.</p> <p>Убрзо обори пљусак и они се сви брибра 
— Бог с тобом господине, где може пчела да живи у сандуку!?</p> <p>— Е, што су ти ови стари људ 
рце што је у великој јарости заборавила да поднесе Невени сапун под нос, који је нашла на полиц 
чи се Живана. — За толико сам заслужила да попијем чашу ракије.</p> <p>— Ја не пијем ракију, ал 
 док се не распаднеш жива и мене молила да ти опростим, не испала ти душа!</p> <p>— Испала ти и 
о Стева.</p> <p>— Судбина ти није рекла да поклониш Кузману чаир.{S} Дошло ми је видиш, да узме 
 се глас по неке бабе, где виче на орла да се не приближи њеној живини.{S} Друга се погрбила по 
еба.{S} Само би ја молио тебе и учитеља да ви нас као паметни и учевни људи посаветујете, како  
гавамо.{S} Али свугде не можемо за вама да идемо где нама не доликује.</p> <p>— Ама дали смо ис 
у мејани, па се љутиш што нећемо с вама да седимо и пијемо.{S} А да ли би то доликовало једном  
бро, судбина, а је ли судбина била нама да делимо кућу ноћас?</p> <p>— Судбина, јер док се браћ 
, ти нас избегаваш и нећеш никад с нама да попијеш чашу ракије.{S} А, сад те признајем за човек 
ане.{S} А ти сматраш за понижење с нама да седиш у мејани.</p> <p>— Епа, ми не можемо да радимо 
ма кућњих брига но још о вашим спрдњама да водимо бригу.</p> <p>Ненад изговоривши то, напи се в 
 врло често сањаше. „Досадило се парама да стоје у земљи па морају да се јављају људима у сну д 
да веже волове.{S} А Невена остаде сама да мрмољи по кући.</p> </div> <pb n="27" /> <div type=" 
 <p>„А... видиш молим те... — поче сама да говори Невена, окрећући сапун у рукама. — Зато она н 
 ти више ни недељу ни месец, но ћу сама да месим ’леб за моју децу, да ми их ти више не трујеш, 
и смо, мртви ли смо! -</p> <p>- Шта има да вас ко гледа, кад можете сами себе да гледате и да с 
 земљу као одиста важан човек, који има да мисли о важним стварима.</p> <p>— А већ знаш и то, д 
е Радич.</p> <p>— Јес’ јес’, сад он има да тражи бабу, ко ти гледа сад плуг! — прихвати један о 
а је сигурно полудео.{S} Где то још има да се црква поткопава!</p> <p>— Ајде мо те у цркву да с 
ните пијући, порезилисте ме пред људима да више не могу жив да изађем у свет!{S} Срамота ме од  
, узјани па јаши, а ја ћу с овим људима да се возим на колима.</p> <p>— Разумем... — рече Стева 
е, он скочи узбуђено и зађе по вајатима да се разрачуна са женама.{S} Али нуто, тамо се више пи 
де општи смеј.</p> <p>Кузман поче очима да прети неким својим дужницима.{S} Али му они отуда по 
астаде смеј.{S} Сви навалише на Стевана да пева.</p> <p>— Оставите се људи, зар сам ја бећар да 
ешто казује да неће доживети ни Стевана да ожени, а камо ли млађега Уроша.</p> <p>— Ево ти торб 
 ми робујемо за њега“, те изазва Живана да се и домаћинства ратосиља.</p> <p>То је било у очи Б 
тигоше Ненад и Урош, те салетеше Живана да изврши свети обичај, по својој домаћинској дужности. 
</p> <pb n="39" /> <p>— Звао сам Живана да иде капетану на неко саслушање.{S} А ти шта ћеш?</p> 
змем секиру, па да отидем у сред дућана да убијем тога пса, што ме остави да сиротујем док сам  
 настало време да нема зашта пара једна да се узме, нити има где да се нађе.</p> <p>— Па, ето,  
месила, па више никад! — настави Невена да куне.</p> <p>— Дабогда ја увек месила за моју децу,  
 Е баш да ми даш једну шаку тога семена да пробам.</p> <p>— Поручићу ти брате колико хоћеш, сам 
а више пара, него над земљом.{S} Ко зна да не леже дукати овде под нашим ногама.</p> <p>Стеван  
н нам не смета, него помаже.{S} Јер зна да са рђавим људима не можемо ништа учинити, — разлаже  
{S} Зар нашем царству није била судбина да пропадне на Косову.{S} Па тако и ми, људи, сви смо п 
з имања!</p> <p>— Таква је наша судбина да пропаднемо, — промумла гордо Стева.</p> <p>— Судбина 
ства, успеле су зарад својих дисциплина да пренебрегну и веће светиње, а камо ли једнога попа,  
општина ту цркву отима, онда, треба она да буде кажњена а не ја.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> 
 ћу де се осигурам, кад ја немам рачуна да дам јевтиније од четири гроша на банку интереса, мес 
двидели били, кад су видели самога коња да је дошао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Про 
пе моје руке и снагу, дете и човека, па да зарадим и на камену и на дрвету?{S} Зашто да месим и 
абор, коме требаше само једна чарка, па да ступи у борбу, свом жестином својом, него ли на једн 
та да окусе леб да виде шта је мука, па да не товаре више намет на народ.{S} Па би онда позвао  
p> <p>— Не би ти ја седео без посла, па да ме вежеш!</p> <p>— А, шта си хтео то да радиш? — пре 
еш уверење од општине да је враћена, па да ти је испитам.</p> <p>— Уверење ћу ти донети какво х 
е привирио у њу, од њенога оснивања, па да се разрачуна са тим задругарима, што му отимају њего 
 <p>— Од мене ти се неће чути ништа, па да си човека убио код мене, то би ти било као у земљу з 
али од руке човекове, или поветарца, па да падне и да се распадне.</p> <p>Један само мали потре 
вај!{S} Не би више у њу пустио плуг, па да ми роди не знам шта!{S} Зар ја црквиште да орем!“</p 
е на прави пут којим треба да идете, па да више никад не страхујете од онога, од чега сте до са 
.</p> <p>— Само треба да се трудите, па да на време враћате, — рече капетан.</p> <p>— Ми се тру 
ладан, али треба да произведеш више, па да имаш претека за продају.</p> <p>— Јест, јест, и то ј 
кве детелине човек да насеје повише, па да не брине за говеда где ће их и да сваке године узме  
ар ти мислиш да све мора да се ради, па да се стекну велике паре?</p> <p>— Ја тако рачунам, да  
осидбу? — рече Живан.</p> <p>— Пођи, па да се увериш, — рече поп-Јова гордо и усхићено.</p> <p> 
ад да буде разложнији и договорнији, па да се сложно ради и напредује.</p> <p>Али жене не мишља 
и потрес требао је и Радичевој кући, па да је не само поколеба, него да је из темеља заљуља и с 
 дан и да видиш њихов ред и поредак, па да се онда увериш, зашто ми оно све радимо.</p> <p>Кузм 
 сплеткарош, и уопште немиран човек, па да буде добар и спасоносан за земљу! — рече поп-Јова по 
а разбуди децу и упути их за стоком, па да онда гледа остали кућњи посао.</p> <pb n="18" /> <p> 
, кад сам ја ову кућу с оцем градио, па да ми се сад силиш овде!</p> <p>— Зар ти што си се пре  
сеје детелину, ко што је поп урадио, па да има пре Ђурђева дана откос.</p> <p>— Ама ја ономад ч 
p>— Зар ти што си се пре мене родио, па да узмеш целу кућу!{S} Нећеш вала ни оволицно без мене  
<p>- хоћу то, да сви једнако радимо, па да буде мир!</p> <p>— Па, лепо, ви тако и радите, једни 
на пут кукуруз, или на њиву неорану, па да видиш да ли ћеш имати рода, — рече Пера.</p> <p>— А  
 Дошло ми је видиш, да узмем секиру, па да отидем у сред дућана да убијем тога пса, што ме оста 
 за човека и тебе и попа учитеља.{S} Па да пијемо сви у друству ка’ људи. -</p> <p>— Шта ћеш да 
дници можете боље од нас појмити.{S} Па да не би човек остао без годижбине, треба да му притекн 
} Да наспеш прво овај твој сокак.{S} Па да наредиш да се наспу сви сокаци у селу да не газимо б 
ље:</p> <p>— Нека Ненад у’рани јунца па да добије за њ 200 динара, а не продаје крџавче за 30—4 
мо ништа ка стока.</p> <p>— Још мало па да пасемо траву — додаде Веца.</p> <p>— А како су варош 
змирити се са пријатељем и умолити попа да венча бегуницу.{S} Али комшије, жељне пијанке, салет 
 мир!</p> <p>Остало је још умолити попа да испита младенце.{S} Али ко ће да одобровољи поп-Јову 
узна свила.{S} И таман се Стеван прибра да проговори још нешто, а из оближње њиве, јечмом пожње 
ли му се душа утаји кад помисли да мора да јаше и још да каса за оним колима.</p> <p>Кола одјур 
аре.</p> <p>— Зар ти мислиш да све мора да се ради, па да се стекну велике паре?</p> <p>— Ја та 
ме је у праву.{S} Јер кроз те мене мора да прође сваки народ, па разуме се и наш.</p> <p>— Па ј 
 свршен ваш спор, — рече ова. — Ви мора да имате још нечега међу вама, те се тако грозно мрзите 
ав разлог руководио надлежнога министра да учитеља Перу врати у Ораовац, одакле је по сили парт 
а, таман што беше повадио нож из појаса да сече, а неко викну иза плота:</p> <p>- Не! шта ћеш т 
у неко доба ноћи.</p> <p>Кад се распаса да легне, тад виде да му нема кесе, и да ју је падајући 
 па им не би дао двадесет и четири сата да окусе леб да виде шта је мука, па да не товаре више  
е <pb n="77" /> ваља“ ту да говоре, шта да раде с мртвим пилетом.{S} Најпосле Кузман прекиде гл 
а послала народу.{S} И да га узмем, шта да орем?{S} Мањ друмове!</p> <p>— Право кажеш, кад нема 
ан и Пера остадоше да се снебивају, шта да раде, кад им се на првом кораку највећа пијаница нам 
го му продај што му нађеш!</p> <p>- Шта да му продам?</p> <p>— Има шта, не живи он о ваздуху.{S 
ам ја то у моју њиву!</p> <p>— Онда шта да радимо, коме да га дамо?</p> <p>— Врати ти то, нека  
 не могу да рекнем нећу, па не знам шта да буде.</p> <p>— То ти је прва исповест.{S} А друга?</ 
 <p>Стеван се зајектао па не мога ништа да проговори.</p> <p>— Иди, иди код попа, рече му Стано 
После таквога споразума, полегаше браћа да се одморе од галаме, која се двадесет и четири сата  
пут.{S} Управо није ни спавао од страха да не одоцни.{S} Живан му је оседлао коња још од вечера 
српско царство на Косову, а ова двојица да га воскресну.</p> <pb n="87" /> <p>— Па ипак, ми сач 
урено, с торбом о рамену.</p> <p>— Душа да ми зна шта радим! — одврати му Јаглика још киселије  
дао двадесет и четири сата да окусе леб да виде шта је мука, па да не товаре више намет на наро 
исте ме пред људима да више не могу жив да изађем у свет!{S} Срамота ме од овога новога чељадет 
в, замерљив, непопустљив и уопште готов да истерује клином чивију, па куд упали!{S} Долазак Куз 
четрдесет дуката.{S} Али га нанесе враг да се ортачи с Кузманом да купују коже и да тргују.{S}  
> <p>- Ручајте људи, па рекните:{S} Бог да прости моју Јаглику!</p> <p>— Бог да прости! — гракн 
ог да прости моју Јаглику!</p> <p>— Бог да прости! — гракнуше људи и наставише обедовање.</p> < 
 ти лепо да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да рђаво живимо.</p> <p>— Е, онда, хоћеш да ми венчаш с 
Дунава причати спасоносност деобе. „Бог да прости ко рече да се људи могу делити“ — рећиће једа 
, испала је једна прилика, сад ил никад да се помогнемо.{S} Него колико би теби требало зајма н 
е гледам више оно што нисам желео никад да видим!...</p> <p>Узнемирен разговор споља прекиде му 
а био председник, па зато не могу никад да га волим!</p> <p>— Ко ти је то казао!? — узвикну Нен 
и да право и поштено суди народу; Ненад да носи дрва и жито у чаршију, да прода; Стеван и Урош  
а сваку ситницу.{S} Већ да треба од сад да буде разложнији и договорнији, па да се сложно ради  
аш ли ти то!</p> <p>— Ти можеш то и сад да јеш, нико ти не брани...</p> <p>— Ене га сад, шта зб 
уди по свету.</p> <p>— Па ти батали сад да нагађаш шта ће бити после сто година, но казуј кад м 
 пред њим.</p> <p>— Па шта треба ми сад да радимо?</p> <p>— Да се ослободимо.</p> <p>— Од кога? 
бачу једнога потрошача.{S} Да видиш сад да л’ вас може издржати он.{S} Уседни сад на леђа Стева 
нареди да се та „црква“ уништи, а народ да се моли Богу у својој парохијској цркви.{S} Али наро 
торству.{S} И једнога дана позва га суд да му саопшти да је изабрао друго лице за тутора.</p> < 
је.{S} А Радич сматраше да нема потребе да понавља оно што је казао.</p> <p>Тако и заказаше дан 
и посао није лак и да нема више потребе да замера Живану за сваку ситницу.{S} Већ да треба од с 
биљу.{S} Сад им је ваљало сваки за себе да се брине и домаћинује.{S} А то је посао за Живанову  
а да вас ко гледа, кад можете сами себе да гледате и да се помажете.{S} Јеси ли ти гледао кад љ 
дрво које дуго није дало трави око себе да расте, поче венути кад трава око њега објача, закржљ 
сто ока.{S} Ја пре нисам могао од главе да макнем а од како сам почео да долазим на оно место ф 
— Ако не можеш ти играј!{S} Не може све да буде тако како ви жене оћете.{S} Ви имате само да сл 
у врећу прича и спрдњи, ал ја ћу то све да ти изручим на главу.{S} Мало је нама кућњих брига но 
оду, која оживљава усев и даје му снаге да се одупре сунчаној припеци.{S} Али зајам, којим се ч 
е и образованости стоји, а нема задруге да се брани од немаштине и недаће?</p> <p>— Породична з 
ати.</p> <p>Пера отвори правила и стаде да чита:</p> <p>„Члан први.{S} Оснива се земљорадничка  
одмах узе пореску књигу од Миће и стаде да је разгледа.</p> <p>— Шта зар само четрдесет и осам  
ељака.{S} Леву ногу мало опружи и стаде да посматра по зидовима слике, прокламације и објаве.</ 
апред за својим газдом, а Стеван остаде да лежи крај пута.{S} Сад није нигде повредио главу, ал 
лима.</p> <p>Кола одјурише, а он остаде да се пење на коња.{S} Коњ се обрну и загледа га добро, 
</p> <p>Још пре пола ноћи Стеван устаде да се спрема за пут.{S} Управо није ни спавао од страха 
 <pb n="28" /> <p>— Да га нађем!{S} Где да га нађем?</p> <p>— Е, то се не казује сваком.{S} Ако 
шта пара једна да се узме, нити има где да се нађе.</p> <p>— Па, ето, могао си да узмеш од Кузм 
а, почисти ходник, запали цигару и седе да чека своје старешине.</p> <p>Мало затим почеше долаз 
те гаса и зејтина и крупице соли, хтеде да изађе из коже!{S} Све му се чинило да је то <pb n="9 
и видео „караконџулу“.{S} И таман хтеде да запева од радости, што ја мимоишао ту опасност и да  
м да ли није ту још Живана.{S} Кад виде да је нема, као да јој свану.{S} Поче да разгледа по ку 
p> <p>Кад се распаса да легне, тад виде да му нема кесе, и да ју је падајући с коња изгубио.{S} 
трице му из џака посу руку.{S} Тад виде да је та „караконџула“, којој се он тако грдно свети, њ 
аустави волове, преброја џакове, и виде да му нема једнога џака.{S} Нити је пристао да иде без  
вести, устаде, разгледа око себе и виде да му нема капе.{S} Сети се да је због ње и пао, те се  
а рече љутито:</p> <p>— Шта ми је вајде да ти говорим, кад ме не слушаш!</p> <p>— А шта те као  
ивши то, напи се воде из крчага, па оде да веже волове.{S} А Невена остаде сама да мрмољи по ку 
аше вечеру.{S} А Станојка поливаше људе да перу руке.</p> <p>Па ипак цео овај породични скуп, о 
 чули правила.{S} Ко се прима нек приђе да се потпише, — рече Јова.</p> <p>- Ја ћу да се потпиш 
а не нађоше.{S} Ујутру рано Кузман дође да се увери и на белом дану шта су накопали.{S} Па нађе 
ући.</p> <p>Шиља, општински пандур дође да узме ручак за Живана и за љубав две-три чаше ракије  
а небу, ни на земљи!</p> <p>Невена пође да дигне црепуљу.</p> <p>— Шта ћеш то!? — сикну Живана. 
данпут видим у мојој авлији, он ће грђе да прође но од Невене.{S} Слушај ти ове људе, што цео с 
авања, највише их задржа...{S} Поп каже да су сами криви што се не моле Богу и не слушају памет 
! — рече Пера, — ово што ти радиш, може да ради сваки човек у селу, али ми од тебе, као једног  
икаше на њих онако, како само баба може да кара унучиће, што више личи на тепање и миловање.{S} 
, не би ти причао.{S} Али зашто да може да буде штедионица у вароши, а да не може у селу?</p> < 
еме, али могу да познам која трмка може да зазими, а која не може.</p> <p>— Како ти цениш слабе 
јпре да кошта.{S} Али се бар после може да ужива царски.</p> <p>— Нека кошта, кад има зашта.{S} 
ба да мисли и о ономе, без чега не може да живи.{S} Мало по мало, па се такви људи почеше приби 
м један оплавак.{S} Вама женама не може да угоди ни Св. Петар с небеса.</p> <p>— Ти треба да си 
м се човек тренутно послужи, па не може да га одужи, личи на новога непријатеља, кога је човек  
тако је време дошло, мимо света не може да се живи.{S} Ми не смемо ни леба довољно да се наједе 
с и поштење.{S} Али ово се више не може да трпи.{S} Ево погледај... — показа му сапун на полици 
p>— Такав је закон!</p> <p>— То не може да буде никад!{S} Нигде није било у свету да синови буд 
мажете — рече Пера.</p> <p>— То не може да буде, јер данас сваки себе гледа — рече Мића, ћата.< 
 па смо дошли да се известимо, ако може да нам се не пописује имање, а онако ма пристајемо на с 
ће са своје стране учинити све што може да Савез пође у сусрет свакој њиховој жељи и потреби.{S 
ао руком.</p> <p>— Како је ово зар може да се оре са две краве?</p> <p>— Овај плуг не тражи виш 
ну.</p> <p>— И утрину и сваку њиву може да оре гвозден плуг.</p> <p>— Знам, видео сам ону ђавол 
 Сви се згледнуше у дете.{S} Живана узе да проба леб. </p> <p>— Истина љут... —рече Живана, мља 
ади да броји новац Урошу.{S} А Мића узе да саставља облигацију.</p> <p>Јова и Пера пређоше за д 
а затим отвори наћве, насу брашна и узе да меси хлеб.</p> <p>„И то ми је човек, да ме тера за д 
 скуту, па седе поред њега и деце и узе да треби пасуљ и да сипа требљен у лонац.</p> <p>Деца з 
поделимо прво новац, — рече Живан и узе да броји дукате. — На сваког брата припада по четрдесет 
позиција, која их не прима, потребна је да послужи за резерву будућим напорима, ако у случају п 
- рекнем јој ја љутито. „Кажи ми шта је да бринемо заједно?“ Е, таквога друга не могу заборавит 
ослови трпезу и рече:</p> <p>— Време је да се разилазимо.{S} Вог нека утеши и ослободи нашега д 
</p> <p>— Где си побогу брате, да ми је да сам те данас тревио, друкче би ти испричао, ово што  
бично своју горопадну осуду. — Да ми је да им ја судим, запамтили би ме они добро! затворио би  
џака кући, ни да се враћа преко ћуприје да га тражи.{S} Напослетку сијну му кураж у срцу и реши 
које је чекају, као да јој нешто казује да неће доживети ни Стевана да ожени, а камо ли млађега 
 јава!{S} И никако није могао да верује да је то законом дозвољен посао задругама!{S} Па кад је 
 се напуни.</p> <p>Стеван видећи сељаке да седе по клупама, уђе и он и седе на крај клупе до је 
 и прими за шалу. „Ада дај ми те опанке да их исечем, боље но да их дам њему џабе“, разгоропади 
м да чувам ћурке.</p> <p>— Зар ти ћурке да чуваш! детињу стоку?{S} То чувају деца! — осврте се  
p>— Па то је, може бити за време турске да су се цркве звале Каравуле.{S} Јер оно камење није џ 
 других узоритих Српкиња, које су имале да рађају и гаје јунаке, осветнике својој земљи.{S} Ове 
у целом свету!“ Све су ми жене признале да сам најбољи човек у селу.{S} А после тога, ја имам к 
а места, где је су му се саоне извртале да потражи џак. „Шта ту — поче сам да говори — једанпут 
, а жене рађаху друго.{S} Оне су виделе да голим језиком не могу постићи код својих непоколебљи 
 може вадити и мед и восак и опет пчеле да остану живе.</p> <p>— Бог с тобом господине, где мож 
а човека у селу обавесте, за кога мисле да ће имати вредности.{S} Требало је свакоме објаснити  
еднога и по сата, о ономе шта све мисле да предузму у својој задрузи, толико нису ни за целу го 
екнуше!{S} Јер нису могли ни да замисле да људи разних политичких партија могу радити неки поса 
ћа.</p> <p>— Знам, али не могу ја после да се парничим с њим.{S} Јер ја имам карактер човечанск 
продао чаир за твоју траву!{S} Па после да се молиш Богу што си цркву ископао.</p> <p>— А оћете 
о шест година грозницу.{S} Али најпосле да их узмем за свиње.“ И узме десет кила јабука за грош 
а шта може учинити.{S} Већ су све нашле да тога дана једна другој прикажу шта је некад било, шт 
— пресече их љутито учитељ-Пера. — Боље да га баците, него да га враћате.{S} То је срамота и бр 
; а кад ће да стоји код тебе, онда боље да стоји пред судницом, да га сваки гледа.</p> <p>— Слу 
 свет овако више смеје.{S} Зато је боље да чинимо на леп начин растур него да се циганчимо свак 
, нећете моћи ни двоје.{S} Зато је боље да чистите те рачуне одједном. — рече Пера.</p> <p>— Пр 
две куће рани.“</p> <p>— Па зар је боље да има сиротиње због тебе једнога!</p> <p>— Боље је даб 
. сипну Радич да плаче. — Зар није боље да живе сви заједно, ко што су живели наши стари и ко ш 
оћ.{S} Стога ћемо сви сутра поћи у поље да му изоремо, колико му треба.</p> <p>— Оћемо!{S} Оћем 
 <p>— Немој више да патиш, но слушај ме да ти кажем како ћемо да се помогнемо и ја и ти.</p> <p 
упаде поп-Јова.</p> <p>— Кад дође време да се оре гвозденим плуговима дотле ћу ја зажмурити — р 
 је дан нашега растанка, дошло је време да се трмка роји.{S} Али ми остајемо браћа и даље, а шт 
 трпимо!{S} Зар није дошло крајње време да се и ми угледамо на те паметне Божје створове!{S} Тр 
е, ако верујеш.{S} Ово је настало време да нема зашта пара једна да се узме, нити има где да се 
.. такво је време дошло.{S} Дошло време да се кошница роји. — теши га Дамњан.</p> <p>Али изнена 
а он увек опирао, па је сад дошло време да јој све своје погрешке мртвој призна и да јој се изј 
е сад тек патите.{S} Сад је дошло време да можете опет певати, као и пре.{S} Зато баталимо те б 
рену главу на другу страну, хотећи тиме да каже: „говори ти о садашњости, а не о прошлости“.{S} 
ни слушалац у позадини.</p> <p>— Дабоме да може, јер да је тамо „горе“ ко што треба, и нама би  
ље...</p> <p>— Онда казујте, људи, коме да дамо плуг? — понавља председник питање.</p> <p>— Нек 
њиву!</p> <p>— Онда шта да радимо, коме да га дамо?</p> <p>— Врати ти то, нека ору њиме они по  
 друге овако, али све се сложише у томе да је се Радич растао са својом душом тек онда, кад су  
го лице за тутора.</p> <p>— Како то сме да буде!? скамени се он од чуда.</p> <p>— Тако, народ ј 
те били такви.{S} Јер она справа не уме да лаже.</p> <p>— А шта ти је стало било до тога да нас 
е говорило, па се чисто збунио и не уме да отпочне разговор погодан друштву, у коме се налази.< 
 Ко може мени да помогне, кад ми Бог не да! — сусрете га Ненад.</p> <p>— Има, има начина, испал 
смо дан за то одредили!{S} Дела Стеване да нам отпеваш ту твоју песму, којом си домамио Станојк 
еван и Урош да ору за кукуруз; три жене да саде кукуруз за плугом и да разбијају грудве; а реда 
>— Каква исповест!{S} Ти треба код мене да се исповедаш, а не ја код тебе.{S} Ја сам твој свешт 
љима и да ми донесеш уверење од општине да је враћена, па да ти је испитам.</p> <p>— Уверење ћу 
.{S} Али пете и шесте године поче из ње да избија: <hi>паламида</hi>, <hi>боца</hi>, <hi>троска 
им да га купиш.{S} А то је прече питање да ти се нађе кредит у овој нужди сад.</p> <p>— Е, кад  
ко грозно мрзите.</p> <p>— Ти знаш попе да се браћа свуд мрзе због имања — рече Живан.{S} Да је 
ликин Радич сипну да плаче и једва успе да изговори ове речи:</p> <p>— Опрости ми, бабо, што те 
па би онда сиротињи раздао земљу и паре да живи....“</p> <p>Тако је радио за неко време, док се 
ки бољи пут, јели кидај с нама, што пре да више не гледамо овај јад и чемер.</p> <p>Стеван се з 
о што је најглавније.{S} То мора најпре да кошта.{S} Али се бар после може да ужива царски.</p> 
бити.{S} Онај који беше богат надаше се да му партија још донесе.{S} А онај који беше сиромах н 
.{S} А онај који беше сиромах надаше се да га партија спасе.{S} Али та узрујаност беше као и ра 
То исто повикаше и остали и зарекоше се да неће више ићи у механу.</p> <p>Киша престаде и они с 
себе и виде да му нема капе.{S} Сети се да је због ње и пао, те се врати да је потражи.{S} За с 
ругин дућан“ на закону основан, реши се да отидне у задругу лично и ако није привирио у њу, од  
ослетку сијну му кураж у срцу и реши се да <pb n="42" /> се врати на она места, где је су му се 
 обиграо све власти у земљи и уверио се да је „задругин дућан“ на закону основан, реши се да от 
а небу, и пуним рукама пара и хлеба, те да им тамо буде све пуно и задовољно. „Тако се ваља.“</ 
урно задруга куповати људима волове, те да она дозволи њеном Урошу да се може уписати, нашта јо 
љ-Пера, него да се што пре поделите, те да се једном спасете тих вечитих зађевица и беспокојста 
 Кузману чим су му развалили капелу, те да с њим прекину свако пријатељство.{S} Него се облигац 
ароде мој, кад сам дошао затекао сам те да певаш, па би желео и кад пођем да ме с песмом испрат 
у од мене живели, а ви мени баш не дате да живим!</p> <p>— Живи брате, ко ти брани, — рече Пера 
 О!{S} О! — крсти се Живан. — Оди брате да се пољубимо.{S} Нити сам ја твоје имање желе...</p>  
анат под старост!</p> <p>— Нећемо брате да ти отимамо занат — рече поп-Јова, скидајући наочаре  
оћемо? — плану поп-Јова.</p> <p>— Оћете да дајете паре под интерес.{S} А то исто и ја радим, и  
 незнаш шта хоћемо!</p> <p>— Онда оћете да узимате паре муфте!</p> <p>— Није ни то!</p> <p>У то 
елите успеха у овом раду, не заборавите да он очекује слогу, љубав, оданост и усталаштво свију  
е до умирања, па се дигне, а ви тражите да мрете, и ако би могли да живите рече Пера.</p> <p>—  
и онда да вас задовољимо, да не мислите да ми вас презиремо и избегавамо.{S} Али свугде не може 
емо на све.</p> <p>— А да ли ви мислите да ће вам неко зајам дати на ваше црне очи! — подвикну  
свира ваздух око ушију.{S} Он се осврте да види где му је капа, али изгуби равнотежу и љосну с  
двикну Живан женама, — што не сачекасте да се гости испрате, па после пукните пијући, порезилис 
ми роди не знам шта!{S} Зар ја црквиште да орем!“</p> <p>И већ прве недеље дођоше неколико глав 
тече Пера, — али таква партија, која ће да се стара само за вас земљораднике, да вам набавља пл 
о ће ово данас да раде?</p> <p>— Шта ће да раде?</p> <p>— хоће да састављају неко друство, што  
сли се Невена, незнајући ни сама шта ће да каже овом наметљивцу.</p> <p>— А, то, то!{S} То се т 
 Него, ако хоћеш да ореш њиме; а кад ће да стоји код тебе, онда боље да стоји пред судницом, да 
оп.</p> <p>— Ако је ја оставим други ће да је нађе.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>— Кад мож 
нек иду — рече Дамњан.</p> <p>— А ко ће да прежали Живана, прву радост... сипну Радич да плаче. 
и попа да испита младенце.{S} Али ко ће да одобровољи поп-Јову после онаквога неуспеха код судн 
ве људе, — вели Дамњан.</p> <p>— Ако ће да ми купе волове, ја пристајем, додаје Урош.</p> <p>—  
хоће да састављају неко друство, што ће да им купује волове, краве, плугове.{S} И то учитељ и п 
то и ја знам.{S} Дај ми ти нешто што ће да ми донесе хлеба без мотике, а плуг ја не тражим бољи 
ошта, кад има зашта.{S} Оно и њива неће да донесе рода, док се прво, семе не посеје.</p> <p>— Т 
у да слушају оца!</p> <p>— Али кад неће да се слажу, онда им мораш дати што је њихово, па нек и 
слушати, као до сада.</p> <p>— Ако неће да слушају, они ће напоље! — упаде један с пуним устима 
и нерадници, битанге, трутови, што неће да раде, а хоће да једу, то су њихови готовани!{S} Али  
ван ми је одобрио.{S} И чича-Радич неће да се љути.{S} О, да ти знаш како тај старац мене пошту 
ст стотина!{S} Камо <pb n="73" /> среће да ми можеш намирити ту суму, па се ти после наплаћуј к 
мљорадничка Задруга била је такве среће да је на време отклонила све сметње, које су је подгриз 
иван, смешећи се усиљено. — Да је среће да се нисмо никад ни одвајали.</p> <p>— Звали смо вас д 
вољи се Живан.</p> <p>— Камо лепе среће да су га цео украли, па с њим орали, радо би им опрости 
Али, пре него што би позвали Радичевиће да им саопште решење, они беху позвали и остале задруга 
</p> <p>— Шта ће да раде?</p> <p>— хоће да састављају неко друство, што ће да им купује волове, 
анге, трутови, што неће да раде, а хоће да једу, то су њихови готовани!{S} Али они нису ни ство 
гао, — обрати се Живана Пери. — Да хоће да ме пусте само један дан да поживим сама са мојим чов 
сам позвао све прве домаћине, који хоће да га узме, нека узме, и нек му је алал, а ја имам за м 
шло би вам свима имање.{S} Јер они хоће да упишу ваше имање у ту задругу.</p> <p>— А, не превар 
да видим ја каква је то асија што ’хоће да ми побије децу по кући!{S} А!.. видиш... загледа се  
/p> <p>— Трчи дотерај онај плуг од куће да пробамо овде! — рече жустро поп-Јова момку, грабећи  
е за неком стоком: „Нису само моје овце да их само ја чувам!{S} Нећу да их чувам!{S} Заинат нећ 
 немам! зар ја од моје Свете Богородице да узмем.{S} Недај боже!..</p> <p>И колико се он правда 
добра ствар кад човек може и за ситнице да узме по коју пару, — додаде поп Јова..</p> <p>— А ко 
актер човечански.{S} А немам ни то срце да људе глобим.</p> <p>— Ти се осигурај законски, па не 
ојни саветовао.{S} Али кад му Пера рече да за њега има врло много важних дужности и ван суднице 
соносност деобе. „Бог да прости ко рече да се људи могу делити“ — рећиће један. „Сад знам што ж 
е да је нема, као да јој свану.{S} Поче да разгледа по кући шта је Живана радила.{S} У том спаз 
е збиљи и упреда бркове.{S} Живана поче да покашљује од радости и да се гради баба пре времена. 
 Радич прескочи праг кућњи, Невена поче да праска по кући:</p> <p>„И ту задругу да носи мутна в 
баба пре времена.{S} А син Живанов поче да се чеше за уветом и да се снебива и гужви од стида и 
 сва испребијана.</p> <p>Стеван се поче да гужви и да ломи руке.{S} Изусти још коју да проговор 
.{S} Стевану одлете капа с главе и поче да му свира ваздух око ушију.{S} Он се осврте да види г 
 <p>Момак се врати брзо с плугом и поче да га угађа на дну воћњака за орање.{S} Кад све удеси,  
не мења.</p> <p>Радич саже главу и поче да упреда бркове.</p> <p>— Да теби, попе, није до пара, 
 пођоше.{S} Плуг се зари у земљу и поче да преврће и слаже земљу као руком.</p> <p>— Како је ов 
 нос мирисан сапун, а другом руком поче да мува по левом џепу.</p> <p>— Невена окрену главу уст 
Наста тајац међу људима.{S} Стеван поче да стење.</p> <p>— Оди ти Мићо да будеш фабрикант из Бе 
едно своје „млађеје“.</p> <p>Живан поче да се збиљи и упреда бркове.{S} Живана поче да покашљуј 
ша уздом да заустави коња, али коњ поче да подскакује и да баца чивтета.{S} Стеван му олабави у 
ојом тишњом и смером, који му не даваше да мисли на друго.{S} Једини Живан што му се пажњом ода 
зе неки пријатан стид, којим показиваше да је очекивао тај разговор.</p> <p>Деца ућуташе и загл 
и деца.{S} Јер баш кад сваком изгледаше да ће пребацивања и заједљива пецкања исчезнути пред Ра 
трљају очи, и прва капљица која имађаше да произведе животворни извор за народно кредитирање.{S 
head>IX.</head> <p>Једне недеље имађаше да се реши спор између браће Радичевића, који се вођаше 
а.</p> <p>Сви одобрише и једва дочекаше да се разиђу.</p> </div> <pb n="14" /> <div type="chapt 
 круг и гледају нешто.{S} Радич мишљаше да је неки мртав човек тамо, или нека ретка животиња.{S 
ња.</p> <p>Али се Јова и Пера постараше да та слава не буде обична пијанка, као што се друге сл 
едничке дужности.</p> <p>Живан сматраше да се његова дужност неће односити даље од крста и печа 
ану ни то не беше доста.{S} Он сматраше да је Живану много и то што је старешина куће, па зато  
направи да не чује.{S} А Радич сматраше да нема потребе да понавља оно што је казао.</p> <p>Так 
жнији човек у селу, нигде не пропушташе да изјави.</p> <p>Али га је једна мисао још из малена м 
већ мртво од силнога стезања.{S} Почеше да се мувају рукама, „јер се не <pb n="77" /> ваља“ ту  
дичевићи се поређаше око плуга и почеше да га загледају са сваке стране.</p> <p>Тако се и спора 
о свет.</p> <p>Људи се утишаше и почеше да ослушкују разговор попа и учитеља.</p> <p>Поп устаде 
лиш учитељу?</p> <p>— Немам ја шта више да говорим.{S} Сад говори плуг место мене, — рече Пера  
кући.</p> <p>— Е, Анђо, немамо шта више да лутамо, онде је била црква. — саопшти он Анђи и пока 
 лепо, поделили сте се и шта имате више да сметате један другом!</p> <p>— Он је радио мени о гл 
ри му Ненад с беде.</p> <p>— Немој више да патиш, но слушај ме да ти кажем како ћемо да се помо 
p>— Бацио га, не бацио, ја не могу више да останем тако...</p> <p>— Ако не можеш, ти тражи где  
творе, — рече Живан, — јер не могу више да се парничим, тај ме пут кошта десет дуката.</p> <p>— 
 бољи овај миришљав, гледај како мирише да ти се душа растопи... и поднесе јој под нос мирисан  
ничили Кузман и поп, док се не измирише да подигну на том месту капелу, а Кузман да предаје нов 
 у његовој њиви.</p> <p>Сељаци дојурише да виде то место.{S} А он им исприча како је онај цреп  
енада и Стевана, А у старој кући решише да остане Урош.</p> <p>Погођени мајстори одмах прионуше 
итељевим причама.</p> <p>Тамо сазнадоше да је Стеван био тај, који је тражећи благо цара Радова 
ина женских оставштина.{S} Жене стадоше да куну, људи да псују.{S} Настаде вика и журба, као да 
е, да ће их боље слушати, они настадоше да о тој ствари свакога човека у селу обавесте, за кога 
<p>Шиља оде.{S} А Јован и Пера остадоше да се снебивају, шта да раде, кад им се на првом кораку 
 па одоше.</p> <p>А Радичевићи остадоше да се споразумевају о деоби.</p> </div> <div type="chap 
аки у своју кесу новац.{S} Па приседоше да ручају.{S} Али то само одредише ред, а нико не појед 
ош више заволеше а једни толико омрзоше да му почеше оспоравати и његова верска права и дужност 
 липе.</p> <p>Жене задругарске нагрнуше да приносе јестиво и пиће.{S} А изасланик Савеза после  
и показа је Живану.</p> <p>Сви нагрнуше да виде слику.</p> <p>— Шта је ово, неки људи овде — ре 
 Живана и Ненада да им изору за кукуруз да не би прошло време.{S} Али они док поораше прво свој 
а разуме се.{S} Где си видео ти кукуруз да се не копа.</p> <p>— Е, па онда, шта ми причаш то, ш 
ре њима.</p> <p>— А мора ли тај кукуруз да се копа после, кад је изоран тим плугом?</p> <p>— Па 
ца, злоћудница и нерадница (трутова), и да то исто, што се из далека не може запазити код пчела 
а да легне, тад виде да му нема кесе, и да ју је падајући с коња изгубио.{S} Леже у постељу ћут 
а, моћи произаћи од ситница крупнице, и да ће се жене, које он сматраше увек за споредне и мног 
 да он више није домаћин, већ Стеван, и да он ништа против тога нема, само да је мир и слога у  
е Јова. — Ми знамо да је он погрешио, и да Веца није за председника, али то нема никакве везе с 
а култура и политика нису једно исто, и да стоје једна према другој као точкови на колима, који 
е и жељно очекује своју уморну мајку; и да разбереш ову песму мушкога грла, што одјекиваше из ј 
ове за одбрану Отаџбине <pb n="17" /> и да заједно са њима стварају нов живот, који им је само  
мањак, колико износи његово имање!{S} И да му није било једнога повећега забрана, отишла би му  
 гласачка око кметова и посланика.{S} И да би се народ научио сам собом управљати, морао се прв 
 кажеш: е је боља зима, него лето.{S} И да није још оних пустих дебелих хладовина, пољскога зел 
г што га је држава послала народу.{S} И да га узмем, шта да орем?{S} Мањ друмове!</p> <p>— Прав 
о од њега нећемо ни тражити.</p> <p>— И да хоћемо, не вреди вам ништа.{S} Јер овакви су људи до 
ного људе обвезало да пазаре код њега и да га слушају више него попа и учитеља.</p> <p>Жена му  
. — започе Радич.</p> <p>— Имају кога и да слушају, — прекиде му реч учитељ. — Таквога доброга  
ини људи у земљи живе на рачун народа и да су многе уредбе земаљске несавремене и непотпуне.{S} 
/p> <p>— Да вратиш девојку родитељима и да ми донесеш уверење од општине да је враћена, па да т 
 јој све своје погрешке мртвој призна и да јој се изјада.{S} Паде му напамет и отац Радич и њег 
итељем и попом да мезете уз чашу вина и да разговарају о својим пословима.{S} Примакоше се једа 
а се ортачи с Кузманом да купују коже и да тргују.{S} Те се једнога дана нађе на сокаку са праз 
тави коња, али коњ поче да подскакује и да баца чивтета.{S} Стеван му олабави узду и пусти га д 
на себе: да заповеда, да негује пчеле и да чува ћурке.</p> <p>И само што Радич прескочи праг ку 
p>Кузман остаде дуго да гледа у пчеле и да размишља о ономе што му рече поп-Јова.{S} Јер је дош 
 човекове, или поветарца, па да падне и да се распадне.</p> <p>Један само мали потрес требао је 
одило да ти нама чиниш оволике сметње и да себе истичеш за пречега него цело село?</p> <p>— Зат 
откресавати и опет истеривати млађаре и да је он најпоштенији и најважнији човек у селу, нигде  
леда, кад можете сами себе да гледате и да се помажете.{S} Јеси ли ти гледао кад људи газе воду 
ља им стоку, семе, справе и намирнице и да их морално крепи и снажи.{S} Члан ове установе може  
ијана.</p> <p>Стеван се поче да гужви и да ломи руке.{S} Изусти још коју да проговори, ваљда би 
да буде веран заклетви, да право суди и да брани веру и поштење, као што га је и отац покојни с 
} Живана поче да покашљује од радости и да се гради баба пре времена.{S} А син Живанов поче да  
е уверио да домаћински посао није лак и да нема више потребе да замера Живану за сваку ситницу. 
 говорах да домаћински посао није лак и да свакога није Бог створио за домаћина? — рече му Жива 
оред њега и деце и узе да треби пасуљ и да сипа требљен у лонац.</p> <p>Деца зачепрљаше рукама  
p>— А зар ћу још теби да се повињавам и да те питам шта ћу да радим! — цикну Ненад, па довати о 
з; три жене да саде кукуруз за плугом и да разбијају грудве; а редара, Невена, да разбуди децу  
син Живанов поче да се чеше за уветом и да се снебива и гужви од стида испред својих старијих.< 
ворове!{S} Треба да стојиш ту цео дан и да видиш њихов ред и поредак, па да се онда увериш, заш 
тељу, јављам вам да је капетан стигао и да ћемо тамо сад доћи да образујемо задругу.{S} Веца, п 
 земљорадник.{S} Ето, сад сам пристао и да орем, само да вас уверим шта вреди гвозден плуг.</p> 
Живан.</p> <p>— Да вам правим друштво и да вас учим.</p> <pb n="70" /> <p>— Учио нас, не учио,  
елу штедионицу?</p> <p>— Ја сам видео и да нисам видео, не би ти причао.{S} Али зашто да може д 
о нас десет.{S} Лепо да се ревенишемо и да ти купимо волове.</p> <p>— Е, па ти не можеш бити и  
 двоје младих и лепих, они треба лепо и да зборе.</p> <p>— Шта имамо лепо да зборимо?</p> <p>—  
 рекао?</p> <p>- Рекао сам да сам леп и да ми ти не налазиш мане.</p> <p>— Ако си леп за себе с 
 радости, што ја мимоишао ту опасност и да растера страх и тишину око себе, а очи му се заустав 
ови их и упути их да се и даље помажу и да не забораве на заветне речи њиховога оца.</p> </div> 
им земљорадницима у Ораовцу да устају и да протрљају очи, и прва капљица која имађаше да произв 
да отимаш, већ да отпеваш једну песму и да задовољиш твоје друштво.</p> <p>Стеван немаде куда,  
ајстарији синчић пристигао осамнаесту и да су се на њ почеле освртати поједине деве у селу, а ј 
доведу до тога да растурамо нашу кућу и да старом оцу прекратимо живот онако, како он није засл 
 нареди овако: да Живан иде у судницу и да право и поштено суди народу; Ненад да носи дрва и жи 
е, па да не брине за говеда где ће их и да сваке године узме по 100—200 динара за стоку.</p> <p 
 упућујем на зло, да лажеш, да крадеш и да отимаш, већ да отпеваш једну песму и да задовољиш тв 
зарађујемо“ — веле сва четири брата. „И да смо још остали у задрузи, на тој би мери остали, ни  
ер посао, који су они започели могао би да тече правилно и напредно само са људима зрелих полит 
исо за џабе!</p> <p>— А зар ћу још теби да се повињавам и да те питам шта ћу да радим! — цикну  
о ћемо да видимо.</p> <p>Поп се направи да не чује.{S} А Радич сматраше да нема потребе да пона 
 плуг место мене, — рече Пера и настави да гледа у плуг.</p> <p>— Слуга заустави краве по запов 
ућана да убијем тога пса, што ме остави да сиротујем док сам жива животом, оставио га Бог без о 
осети их по који пут, па их опет остави да се купају у свом зноју и о зноју свога лица хлеб зар 
 <p>Његово непоколебиво мишљење о цркви да је то „поповски дућан“ да су сељаци као врба, која с 
е столице у вис, испреврташе се столови да човек не зна на коју ће страну.{S} Дамњан се потруди 
Радич изнемоглим гласом. — Траже синови да деле имање, а ја још жив!</p> <p>— Е, видиш како сто 
једно више.{S} Јер ја да радим, а други да ужива, то нећу више.</p> <p>— А ко ужива? — пита га  
е могу ја сув залогај да гулим, а други да је моје млеко и живину.</p> <p>— Ја и не мислим да т 
да ја да му дам. — рече Кузман и извади да броји новац Урошу.{S} А Мића узе да саставља облигац 
Кад сазнаде за то духовна власт, нареди да се та „црква“ уништи, а народ да се моли Богу у свој 
че Мића, ћата.</p> <p>Председник нареди да га уапсе.</p> <p>— Имаш ли ти карактер човечански, ч 
другоме, то не знам.</p> <p>— Шта вреди да ти кажем, кад ти немаш оно што је најглавније.{S} То 
а нам огули кожу.</p> <p>— Шта ми вреди да их слушам кад ме они не сматрају за целога човека.</ 
 Кузман Аранђеловић, трговац.“ И одреди да тај храм слави Богородичин Покров 1. октобра, кад ст 
/p> <p>— Јес’.</p> <p>— И ту се не види да продајеш: вуну, млеко, живину, јаја, и тако штогод.. 
зе разговор, али такав, из кога се види да је за њега сва та наука о земљорадњи лук и вода.</p> 
е уверио да тога има и код животиња оди да видиш шта пчеле раде. — И одведе га код једне кошниц 
ца кад га виде.</p> <p>Кузман се нагоди да овој љутој жени буде што приступачнији, па искези зу 
Знам, али да ли су ти дозволили приходи да имаш толике расходе за куповину кућњих ствари.</p> < 
тавштина.{S} Жене стадоше да куну, људи да псују.{S} Настаде вика и журба, као да ће сви у бежа 
на коју ће страну.{S} Дамњан се потруди да умири тај окршај, али кад извуче и он неколико столи 
 не криви њих за све недаће, али налази да би се могли спасти, кад би послушали савете паметниј 
 моји повериоци.</p> <p>— И онда излази да сви ви живите од народа.{S} А народ вас толики број  
ујем дуплом ценом.</p> <p>И онда излази да ти имаш просечнога годишњега прихода око 150 динара. 
.{S} И можда би нешто и нахудио задрузи да је остао лојалан према задрузи, али он заокупи кажња 
оропади се неки пут Кузман, кад му неки да малу цену за опанке.{S} А овај их још загледа и зате 
еш пред њих, ти не смеш ни у очи људски да их погледаш.</p> <p>— Море, ја кад би им судио, они  
о си цркву ископао.</p> <p>— А оћете ли да ме примите у то друштво?</p> <p>— Оћемо, ал кад се п 
 потрчице, досадило би ти се, а камо ли да их одриваш свакога дана у Бога!</p> <p>Подиже се и х 
ао због коже, већ због тебе.{S} Знаш ли да ми нешто све изгоре под ложичицом за тебе...</p> <p> 
ко ме више не боли.</p> <p>„Па хоћеш ли да ореш ти ту њиву?“ — питају га сељаци „Боже сачувај!{ 
 кући.</p> <pb n="60" /> <p>- Знам, али да ли су ти дозволили приходи да имаш толике расходе за 
ара.{S} Него да идемо да копамо.{S} Али да ниси зуцнула твојој матери то!</p> <p>- Боже Кузмане 
 само време навело да то урадиш.{S} Али да ли ти је то време донело већи приход, кад те је наве 
ај народни, који сте ви можда очекивали да видите, а који смо ми себи за задатак поставили, ми  
овце од вука!</p> <p>— Не би они бегали да нисте вас двојица дошли.{S} Јер ја сам живео од њих  
Свима је радост и понос што су дочекали да у заједници ожене једно своје „млађеје“.</p> <p>Жива 
танак главара јеврејских, који су имали да суде Христу, с том разликом, што је овај суд имао да 
</p> <p>Учитељ-Пера и поп-Јова су знали да ће се такав један збор држати у њиховом селу.{S} А с 
ма сакрију благо своје.{S} Они су знали да ће царство изгубити, зато су сакрили паре, да их ми  
 седели скрштених руку.{S} Они су знали да голо причање народу: „овако ради“, „онако поступај“  
 <p>— Отуда, одонуда, тек ви сте морали да прођете тим путем, — рече Јова а пре, а после.{S} Бо 
</p> <p>— Зар због једнога и они остали да пропадају!{S} И место да нам Савез помаже, он нам см 
и од њих, него то, што су нас послушали да пођу с нама путем, који ће их брже одвести мети и сп 
а себе, одмах?</p> <p>— Кад нисте могли да се слажете четворо, нећете моћи ни двоје.{S} Зато је 
, а ви тражите да мрете, и ако би могли да живите рече Пера.</p> <p>— Како ћемо да живимо, кад  
> <p>— Вределе су, али где смо ми могли да их чујемо из мејане.{S} А ти сматраш за понижење с н 
 Јова и Пера чинили су све што су могли да одстране политику од задруге.{S} Али заражене људе п 
вете паметнијих од себе.{S} Дамњан вели да је Бог тако досудио народу да осироти.{S} Кузман се  
негде такве добре плугове, па би желели да и наш народ оре њима.</p> <p>— А мора ли тај кукуруз 
ици су били одметници зато што су умели да гледају мало даље од обичне раје.{S} Немирни су, дак 
се изведе.{S} Замисли се поп Јова — или да оставимо случају.</p> <p>— А то је баш најгоре, што  
ли на своје дрвењаке, а колица оставили да се не изгуби о њему успомена.</p> <p>Пера се одавно  
м је отац био.{S} А да смо вас оставили да и даље пропадате, ко зна шта би од вас било.</p> <p> 
 и сложно.{S} Колико су се људи трудили да им што пре куће стигну, толико су жене двојном устај 
астројству, Радичевићи нису ни запазили да је Живанов најстарији синчић пристигао осамнаесту и  
илику.</p> <p>И тада баш кад су мислили да су потпуно готови са припремом за оснивање земљорадн 
 поп-Јову и учитељ-Перу, што су мислили да је тим фактом, што је Кузман побеђен морално, и што  
, ја и учитељ смо вам поодавно говорили да живот ваш, овакав какав је данас захтева од вас да с 
 он о ваздуху.{S} Него сте тако научили да кукате као кукавице!{S} А кој ти је ово Урош Радичев 
е добра није донео.{S} Стога смо решили да или оба пута затворите, или их отворите.{S} Који не  
о, дође зима.{S} Радичевићи беху решили да преко зиме угоје волове.{S} Зато је домаћину ваљало  
тиском сунчаним.{S} Али ратари, навикли да их целога века сунце греје и киша бије, и не осврћу  
ш из малена сродио са сељацима, па воли да живи у њиховој средини.{S} Ето, у Ораовцу је „постра 
ос, који је нашла на полици.{S} Помисли да га склони, па се пишмани.{S} Затим запрећа проју жер 
теван, али му се душа утаји кад помисли да мора да јаше и још да каса за оним колима.</p> <p>Ко 
е имање ту да се пописује, па смо дошли да се известимо, ако може да нам се не пописује имање,  
и их ви преотели!</p> <p>— Па добро, ми да ти их вратимо, ако они хоће, ал они, видиш, беже од  
 Ада ја би узео, но да л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево каква је ствар испала, ал ником да не  
ба!{S} Није било леба ни да се купи, ни да се узме на зајам.</p> <p>— А што?</p> <p>— Ето, тако 
ити је пристао да иде без џака кући, ни да се враћа преко ћуприје да га тражи.{S} Напослетку си 
 то на место леба!{S} Није било леба ни да се купи, ни да се узме на зајам.</p> <p>— А што?</p> 
ашега села.</p> <p>— Не мораш никуда ни да идеш, богатство је ту, само што ти не умеш да га нађ 
 тога ради.</p> <p>Поп-Јова не хтеде ни да га погледа, него му одазва Бога гледајући у страну.< 
ни се забезекнуше!{S} Јер нису могли ни да замисле да људи разних политичких партија могу радит 
— Добро, ти, а учитељ, шта ће по мејани да учи људе, кад има своју школу?</p> <p>— А шта ћеш ти 
који се још изјутра беше пожалио Невени да му нешто није добро, и ако ни целога дана ништа није 
огнемо и ја и ти.</p> <p>— Ко може мени да помогне, кад ми Бог не да! — сусрете га Ненад.</p> < 
и готовани!{S} Али они нису ни створени да могу радити, па их ипак пчеле не трпе, а наши нерадн 
јани, тај је залутао.{S} И ми смо дужни да га изведемо на пут.</p> <p>— Добро, ти, а учитељ, шт 
оје.{S} А само је Ненад оставио судбини да врши над њим што је започела...</p> <p>За све то вре 
е.{S} А Живана није знала у оној љутини да је сапун замесила са тестом. _</p> <p>- А шта ми се  
Пера поп-Јови у очи. — Овај ће плуг они да усвоје чак кад се распадну породичне задруге.{S} Јер 
редседник.</p> <p>— Одкуд сте ви власни да предајете моје имање другом на руковање, кад имам од 
егова дела.{S} А вас нека од сад умудри да умете боље распознавати добро од зла и нека вас благ 
 селу почеше прибирати где два, где три да се још посаветују и договоре.{S} Полазе школи са нек 
ривуљу, отац, — рече Ненад. — Требао си да нас тучеш док смо били млађи.{S} Ја одавно теби гово 
 да се нађе.</p> <p>— Па, ето, могао си да узмеш од Кузмана, — рече Живан.</p> <p>— А не, не да 
и на многаја љета, амин!“</p> <p>— И ти да си жив попе! прошапташе људи побожно и изађоше из цр 
несрећних партија.</p> <p>— Могао си ти да осиротиш и на други начин — прихвати Ненад.{S} - Куп 
на још љућа од Невене.</p> <p>„Чекај ти да видим ја каква је то асија што ’хоће да ми побије де 
то!? — сикну Живана.</p> <p>— Не дам ти да месиш кад је моја недеља!</p> <p>— Недирај ми црепуљ 
а сам зато гласао онда за Вецу, само ти да не будеш.</p> <p>— О!{S} О!{S} О! — крсти се Живан.  
ети се да је због ње и пао, те се врати да је потражи.{S} За страх више није знао, кад се онако 
вале у раду.{S} А тиме се може сматрати да је свој задатак испунила, ради кога је образована.{S 
 замршај да се то очигледно дало видети да је то намерно изазивање, а никако наивно споразумева 
жени.</p> <p>И тада се тек могло видети да Радичева кућа личи на једну уређену државу, у којој  
и си Радину паметан човек, па ћеш умети да разумеш вољу Божју.{S} До сад си управљао кућом, зај 
, зар је то лажан сан био?{S} Може бити да је и мени Бог одредио то исто да народу пронађем црк 
чистимо сами са собом.{S} Јер може бити да се и у нашој исправности може наћи која мрља.</p> <p 
државали имање.{S} Него ће најбоље бити да се ви угодите на неки начин и намирите.</p> <p>— Как 
 жалиш — рече Живан.</p> <p>Пера заусти да му одговори на ово, али му се очи зауставише на децу 
и рад у задрузи.</p> <p>Поп-Јова изусти да рекне нешто, али га пресече појава Стевина на вратим 
.</p> <p>Кад би у подне пандур га пусти да иде кући, с напоменом да други пут пази како да седи 
једнога дана позва га суд да му саопшти да је изабрао друго лице за тутора.</p> <p>— Како то см 
та си рекла.</p> <p>— Лако је нама рећи да немамо ми сајбије над нама.</p> <p>— Вала, моја би т 
целу једну годину дана.{S} Може се рећи да је задруга само у почетку успела у напредовању свом, 
 подвикнуо на волове и претрчао жмурећи да не би видео „караконџулу“.{S} И таман хтеде да запев 
дине.{S} Ако се доцкан роји, неће стићи да спреми зимницу; ако је рђава година, неће набрати ме 
 капетан стигао и да ћемо тамо сад доћи да образујемо задругу.{S} Веца, председник“.</p> <p>Шиљ 
њу и ноћу.{S} Па тако и усни једне ноћи да се у његовој њиви може наћи у земљи пун казан блага. 
очекали, те одмах похиташе његовој кући да га обавесте о важности председничке дужности.</p> <p 
 торбу поред себе, коју беше понео кући да донесе радницима ужину.</p> <p>— Бе’шале шта си наум 
резил, такође.{S} Нема ли ракије у кући да госте послужи, њен је стид.{S} Продаје ли пасуљ или  
ори Радич очи, — зар су они моји ортаци да се самном угађају!?</p> <p>— Такав је закон!</p> <p> 
на трг, а други су остављали Штедионици да сама то уради.{S} Отуда је на говеђи трг, од некога  
S} А приход ти износи 150 динара, значи да сваке године упадаш у мањак за 70 динара.{S} Додај т 
ао што си га смакао до голе душе, значи да он тебе носи на својим леђима, а ти носиш твога пове 
еби се једноме молим!{S} Затвори ми очи да не гледам више овај нови свет, што не зна за поштова 
мишицом стругну безобзирце, заборавивши да мете капу на главу.</p> <p>Још пре пола ноћи Стеван  
ићу ти брате колико хоћеш, само се реши да посејеш.</p> <p>Дођоше до на врх њиве, где попов слу 
же стаблу.{S} Само Живан остаде на киши да се расхлађује.</p> <p>— Е ова ти молитва вреди попе, 
реба за кућу.{S} Не могу ја сув залогај да гулим, а други да је моје млеко и живину.</p> <p>— Ј 
 ситница узимаше у такав спор и замршај да се то очигледно дало видети да је то намерно изазива 
ј „белег“ не дам никоме, па не знам кој да дође! — јави се Станојка на ту примедбу Невенину. —  
а — рече један одборник.</p> <p>— Немој да траже они од нас, а ми од њих нећемо никад — рече км 
у децу хлеб.</p> <p>— Пробај само немој да одеш док се ја вратим, па се држи добро! — Заврте гл 
чка задруга у Ораовцу, која има задатак да кредитира задругаре, набавља им стоку, семе, справе  
 него берићет.{S} Човеку и није задатак да ствара велике паре него да зарађује толико да може д 
жустро поп-Јова момку, грабећи тренутак да им и плуг покаже.</p> <p>Слуга повуче краве за улар  
и пазару са сељацима.</p> <p>Дође човек да купи неку ствар, а он развезе од мора до Дунава, шта 
, — рече Пера.{S} Овакве детелине човек да насеје повише, па да не брине за говеда где ће их и  
> <p>— Младост-лудост! — Шта неће човек да ради у младости <pb n="107" /> — правда се Кузман и  
, то знамо одавно, али што си леп човек да те нема у целом свету!“ Све су ми жене признале да с 
кчији били.{S} Новим идејама и није циљ да их одмах усвоји цео свет.{S} Напротив, опозиција, ко 
жине: „Драги попе и учитељу, јављам вам да је капетан стигао и да ћемо тамо сад доћи да образуј 
 да о њима водим рачуна, и ја им не дам да се поделе докле год могу.{S} Јер ако се поделе, осир 
гом пошли!{S} Ајд и ја ћу за вама, имам да чувам ћурке.</p> <p>— Зар ти ћурке да чуваш! детињу  
 ми по вољи ни мало. </p> <p>- Шта имам да ти угађам, ћорава ти страна!{S} Шта си ми ти?</p> <p 
 <p>— Ја измерим сваку кантаром, а знам да оценим и руком, па, која је тешка 7 ока, ја је остав 
задруге ја у нечему измењујем, кад знам да стојим на достојној висини свога положаја.</p> <p>—  
> <p>— Ама зашто тако говориш, кад знам да тако не мислиш по савести?</p> <p>— Дозволићеш да у  
— рече љутито Пера.</p> <p>— Ја не знам да ли ћемо и данас што успети, кад их још нема.{S} Већ  
женин „белег“ десет дуката, али не знам да ли ће то да стигне.</p> <p>У том их пристигоше неки  
ан <hi>сат</hi>?</p> <p>— Ја ти не знам да мерим време, али могу да познам која трмка може да з 
S} А кад су ту поп и учитељ, ја рачунам да то неће рђаво да испадне.</p> <p>— Кузман каже то је 
 — наиђе Живан на врата.</p> <p>— Морам да сам луда, кад сам дошла...</p> <p>— Што си дошла?{S} 
од овога новога чељадета, што ово морам да говорим, али шта ћу... — погледа Живан у своју снаху 
тале да потражи џак. „Шта ту — поче сам да говори — једанпут се мре“ — и испреже волове, привез 
м чело уздахну неколико пута и поче сам да говори тихо и заносно:</p> <p>„Ах, мој сан, мој сан  
> <p>— Шта си рекао?</p> <p>- Рекао сам да сам леп и да ми ти не налазиш мане.</p> <p>— Ако си  
ожу и намргоди лице.</p> <p>— Донео сам да је разапнем на твој дувар.{S} Много ми се твој дувар 
ами.. — рече он полушапатом. — Хтео сам да вам кажем да Ненада никако не примите у задругу!{S}  
проговори, ваљда би хтео рећи: „да идем да кажем то Станојки“, али га загуши стид.{S} Скочи, за 
ам те да певаш, па би желео и кад пођем да ме с песмом испратиш.{S} Твоја ми је песма за срце п 
он полушапатом. — Хтео сам да вам кажем да Ненада никако не примите у задругу!{S} Ако њега прим 
/p> <pb n="85" /> <p>— Ја ти опет кажем да је то све судбина.{S} Зар нашем царству није била су 
и вам добра жели.</p> <p>— Ја пристајем да се оба пута затворе, — рече Живан, — јер не могу виш 
аврте главом поп-Јова, — нити пристајем да се за љубав задруге ја у нечему измењујем, кад знам  
еслогу и кавгу.</p> <p>— Ама ја верујем да је вас отац клео, али цело село и целу земљу, нису к 
јући главом, пијан.</p> <p>— Ја разумем да саставимо друштво овако, као што смо се сад састали, 
ко дави.{S} Збор се растури са уверењем да се Кузман неће отуда лако вратити.{S} Али тако само  
ко, чекај док ти добијеш децу, да видим да ли ћеш тако радити!</p> <p>— Мени не требају деца. — 
p> <p>— Е... ти мислиш, али ја се бојим да не испадне ђаво и враг од наше скупаније.{S} Наслуша 
а људи, пуна једа...</p> <p>— Ја мислим да неће бити тако...</p> <p>— Е... ти мислиш, али ја се 
млеко и живину.</p> <p>— Ја и не мислим да ти трпиш гладан, али треба да произведеш више, па да 
на.</p> <p>Пера се одавно помирио с тим да је тај први гвозден плуг морао зарђати и пропасти, д 
е крџавче за 30—40 динара.</p> <p>— Чим да га у’рани сад у пролеће, кад нема сена?</p> <p>— Нек 
е ожениш, биће и деце.{S} Но немамо чим да те женимо.{S} Година оскудна и гладна...</p> <p>— Ја 
ер ти хоћеш гвозден плуг, али немаш чим да га купиш.{S} А то је прече питање да ти се нађе кред 
сад мој део да распем, не дам га другом да га попије — рече Станојка.</p> <p>— Ћути, ћути ти ло 
/> Он се ухвати за гривну, покуша уздом да заустави коња, али коњ поче да подскакује и да баца  
у где ће копати па одмах запуца будаком да копа.{S} Анђа му се придружи мотиком.{S} Целе ноћи б 
p>— Ево каква је ствар испала, ал ником да не казујеш!{S} Окружна Штедионица даје зајмове сељац 
рибирати и сконцентрисавати са задатком да упуте народ економном опорављању, да не би наступио  
 га нанесе враг да се ортачи с Кузманом да купују коже и да тргују.{S} Те се једнога дана нађе  
андур га пусти да иде кући, с напоменом да други пут пази како да седи.</p> <p>— Па, ја сам дош 
и Живана и премеће тесто таквом силином да се наћве љуљају.</p> <p>— Ја, тукла децу!? — запрепа 
Невена се врати гледећи споља са зебњом да ли није ту још Живана.{S} Кад виде да је нема, као д 
ми задругари са својим учитељем и попом да мезете уз чашу вина и да разговарају о својим послов 
дошао.</p> <p>— Добро, онда сутра зором да си код капетана!</p> <p>— Разумем! — рече Стеван, и  
чио но што би се вратио поново с браћом да живим.</p> <p>— Не кажем ја да се враћате породичним 
рада, па се спустио на траву пред кућом да се одмара.{S} Жена му спремаше вечеру, а он се бацио 
тане опет непопуњена.{S} Покушава Живан да се развесели и распиштољи онако, како сваки свекар у 
о, доживели смо да немамо чим благи дан да дочекамо: — И две јој се сузе скотрљаше низ лице и к 
и. — Да хоће да ме пусте само један дан да поживим сама са мојим човеком и децом, не би жалила  
а подигну на том месту капелу, а Кузман да предаје новац месној цркви на чување.{S} Одмах народ 
реварио!..{S} Па зар ја овако порезиљен да изађем свету на очи!{S} Не дај Господе, теби се једн 
ма зар може боље од овога на неки начин да се живи? — пита један безазлени слушалац у позадини. 
еће радости Живанове, дан кад је требао да види плод и зачинак свога труда, око одржања <pb n=" 
ега тапију?</p> <p>— Ти си сам захтевао да се оно место огласи за цркву.{S} И оно је оглашено.{ 
министар, шта сам ја, сеоски попа могао да мислим друго, него да верујем таквим друштвима.{S} Т 
, а никако јава!{S} И никако није могао да верује да је то законом дозвољен посао задругама!{S} 
и Пера. — Не значи ово што сам ја казао да је Радич рђав човек.{S} Не, недај Боже!{S} Он је тол 
ени казао тај исти лажов, мени је казао да се ти спремаш да ми преотмеш цело имање.{S} А ја сам 
е песма.</p> <p>— Ти знаш како си казао да ме увек слушаш, па зар можеш да ми одрекнеш ову жељу 
ера, — па пошто је Кузман данас доказао да је противан оваквим зборовима за народно самопомагањ 
 да псују.{S} Настаде вика и журба, као да ће сви у бежанију!</p> <p>У Живанином ковчегу нађоше 
још Живана.{S} Кад виде да је нема, као да јој свану.{S} Поче да разгледа по кући шта је Живана 
аред Станојку, са наводњеним очима, као да му је и срце и душа у њојзи остала...{S} Па се лаган 
на оно место, мени тек нешто лакне, као да скинем од себе сто ока.{S} Ја пре нисам могао од гла 
ме издале, ноге, руке, све ме боли, као да сам сва испребијана.</p> <p>Стеван се поче да гужви  
ће дотрајати, она ће се расплинути, као да није ни била.{S} Шта ћеш онда очекивати од таквога н 
о, који сеђаше уз ватру равнодушан, као да није ни речи тога дана проговорио против Живана.{S}  
head>II.</head> <p>Село се утишало, као да живе душе у њему нема.{S} И само се из далека познај 
 упливом Кузмановим.{S} То је исто, као да је и Кузман с нама.</p> <p>— Ако Вецу искључимо имаћ 
ља на даље радости, које је чекају, као да јој нешто казује да неће доживети ни Стевана да ожен 
о три јарма волова, па надамо вику, као да ћемо на Косово, — рече Урош. — И опет нам волови бре 
у оне на њега, па кад уђе међу њих, као да је с њима срастао.{S} Само му не ваља, што их у јесе 
погодбе за свој развитак!{S} Радич, као да назираше то, те изједна наговештаваше црне доживљаје 
ио и задобио за ту идеју сматрао је као да је цело село задобио.</p> <p>Сељаци нису ништа знали 
а ми напаст не треба, али изгледаше као да је нека зверчица чучнула.{S} Зато се мало помучи док 
и за препорођавање народа, одлетеше као да нису ни били.{S} Није више на реду био ни плуг, ни д 
/p> <p>Али министар просвете није чекао да се тај лед потпуно разбије, него премести учитељ-Пер 
есом на интерес растао и њих није чекао да се они опорављају од штета.{S} Тако Радичевићима, па 
у, с том разликом, што је овај суд имао да суди једном антихристу.</p> <p>Немогући се успротиви 
/p> <p>— Па весео био, зар ти ниси знао да у земљи има више пара, него над земљом.{S} Ко зна да 
 прича он сељацима, ја сам одмах познао да онде има неко „Боженство“, кад год отиднем на оно ме 
олико се ја мучим.</p> <p>— Ко те терао да се тако мучиш?</p> <p>— Ти!{S} Ал’ више џаба ти кири 
огли употребити на неки кориснији посао да су одељени.</p> <p>— Е, ти ми учитељу квариш сваки п 
да отворио дућан, што не би сад пристао да га због народа затвориш?</p> <p>— А од чега ћу да жи 
у нема једнога џака.{S} Нити је пристао да иде без џака кући, ни да се враћа преко ћуприје да г 
у да више буде кмет.“ И тако је пристао да не буде више кмет, само да би било задруге и слоге у 
њ изједна фрче ноздрвама, јер је слушао да кад коњ ноћу врче, привиђа нешто.</p> <p>Ишао је так 
п и учитељ, ја рачунам да то неће рђаво да испадне.</p> <p>— Кузман каже то је опасно што се та 
цело имање.{S} А ја сам се бојао, право да ти кажем, да нећеш то као кмет истина урадити, па са 
стора од мене.</p> <p>— Ми немамо право да те учимо о плугу онолико исто, колико ти имаш право, 
<p>— Па мислиш ваљда да ми немамо право да те учимо у земљорадњи, ако ми не оремо? — рече поп.< 
емо? — рече поп.</p> <p>— Ти имаш право да ме учиш о цркви, Богу и поштењу, а о земљи како се о 
ницу у кућу?“ „Све су зреле богами, ево да пробаш“ — правда се сељанка. „Није истина, јео сам ј 
равнише, па се упутише под оближње дрво да се склоне од кише, која већ беше почела да прска.</p 
их укућана својих.{S} И тада му је прво да се помоли Богу, Богородици и свима светитељима пред  
ј кући, па да је не само поколеба, него да је из темеља заљуља и сруши.{S} Јер онај, који тражи 
а се враћате породичним задругама, него да се удружите у другим пословима, ради помагања.</p> < 
мози, — климну главом учитељ-Пера, него да се што пре поделите, те да се једном спасете тих веч 
олимо ни то да други ради за тебе, него да радиш и ти и други.{S} У томе се састоји сав наш пре 
е Станојка и Милена друго да раде, него да моле Живана и Ненада да им изору за кукуруз да не би 
 искључимо имаћемо више главобоље, него да га трпимо у задрузи.</p> <p>— Ако га оставимо у задр 
Зато баталимо те брижне разговоре, него да окренемо на песму и весеље.{S} Напослетку данашњи см 
 учитељ-Пера. — Боље да га баците, него да га враћате.{S} То је срамота и брука: да код оволики 
ле.{S} Боље што сте то пребродили, него да се сад тек патите.{S} Сад је дошло време да можете о 
сеоски попа могао да мислим друго, него да верујем таквим друштвима.{S} Тако ћу се и људима исп 
тво, кад их родитељи повише имају, него да их се ратосиљају зарад свога угоднијега живота!...</ 
<hi>Избор људи за задругу</hi>.{S} Него да је бар да пречистимо сами са собом.{S} Јер може бити 
 сан, а мене сан никад не вара.{S} Него да идемо да копамо.{S} Али да ниси зуцнула твојој матер 
етве, — настави Живан кроз плач, — него да ми седимо и даље <pb n="36" /> у задрузи, да не пога 
није задатак да ствара велике паре него да зарађује толико да може добро да живи.</p> <p>Станој 
боље да чинимо на леп начин растур него да се циганчимо сваког дана.{S} Можда ће нам се срећа н 
дник општине, само кад хоће, може много да уради.{S} Ти имаш да радиш толико, да не би знао где 
о све радимо.</p> <p>Кузман остаде дуго да гледа у пчеле и да размишља о ономе што му рече поп- 
сред помрчине!{S} И ништа не мога друго да каже, него само подиже руку у вис и рече.</p> <p>— Б 
<p>Шта су могле Станојка и Милена друго да раде, него да моле Живана и Ненада да им изору за ку 
 јој Невена.{S} Па кад немаде шта друго да ради, она дохвати крчаге и оде за воду.</p> <p>„Што  
ати Ненад. — Јер ми треба и нешто друго да радимо, а не само целога века да се делимо.</p> <p>П 
о. — одврати му Јова. — Ја сам те повео да ми бајаги помажеш, а ти ми одмажеш.</p> <p>— Тако, т 
е пијем ракију, ал ја ћу од сад мој део да распем, не дам га другом да га попије — рече Станојк 
ој не може издржати.{S} Где си ти видео да један човек може носити на својим леђима тројицу и ч 
ако ће се они поделити, али ја би желео да до тога не дође. — попусти поп-Јова. — Сто пута је б 
део него што је очекивао, како би желео да задругари остану и даље тако ревносни у извођењу зад 
е „пострадао“ био једаред, па није хтео да иде из њега.{S} Служио је у вароши док није стекао к 
та га Живан.</p> <p>— Па, ето ниси хтео да ореш гвозденим плугом, него си дозволио да ти се дец 
 да живе.</p> <p>- А, ти би то као хтео да се ми вратимо у породичну задругу, — рече Живан. — Ј 
 од главе да макнем а од како сам почео да долазим на оно место фала Богу и Богородици, никако  
ореш гвозденим плугом, него си дозволио да ти се деца с њим играју.</p> <p>— Е, то му никад не  
а.{S} Јер том времену, кад је он мислио да је он цео свет победио, искрсну јама, коју је он сам 
ћи од смрти очеве и шта је све он чинио да би одржао задругу, па није ништа успео.</p> <p>— Е,  
е, а ти ме не послуша, сад си се уверио да сам ја знала још онда шта ће бити с нама.{S} Ето, до 
, само ради Стевана, а Стеван се уверио да домаћински посао није лак и да нема више потребе да  
морају радити сви!{S} А да би те уверио да тога има и код животиња оди да видиш шта пчеле раде. 
 Оно су животињице, које је Бог створио да покажу људима, како треба да живе.</p> <p>- А, ти би 
емље радити.{S} А ношњу је таман удесио да се може с правом сматрати и као сељак и као варошани 
има?{S} Ко да спасе пропалог Живана, ко да изведе на пут залуталога Стевана и ко да убеди тврдо 
аинат нећу!{S} Све навалили на мене, ко да ја немам душу да се одморим, а они само уживају... “ 
д нас са оваквим пропалим људима?{S} Ко да спасе пропалог Живана, ко да изведе на пут залуталог 
брука: да код оволиких домаћина нема ко да узме оваку корисну справу!</p> <p>— Доиста! — додаје 
ој прилици чини, али узалуд кад нема ко да га помогне у томе.{S} Браћа му се дала на друге посл 
ле заповеда својим укућанима, шта ће ко да ради тога дана.</p> <p>Једнога јутра Радич нареди ов 
а изведе на пут залуталога Стевана и ко да убеди тврдоглавога Ненада и излечи пијаницу Вецу?</p 
е би могао ни извршити.</p> <p>— Али ко да изврши тај препорођај код нас са оваквим пропалим љу 
аметни и учевни људи посаветујете, како да се изделимо, да ли на по двоје или сваки за себе, од 
зарађује хлеб, него је реч о томе: како да се лакше оре земља.{S} Људи вам желе добра, па су ва 
 овом месту где сте сада.</p> <p>— Како да попустимо? — пита Живан.</p> <p>— Ево како, тај пут  
ко ти брани, — рече Пера.</p> <p>— Како да живим, кад сад нема онога, без чега ја не могу живет 
едновремено Јаван и Пера.</p> <p>— Како да не знате ви школовани људи цара Радована?{S} А зна г 
на неки начин и намирите.</p> <p>— Како да се угодимо, — отвори Радич очи, — зар су они моји ор 
! — брецну јој се Стеван.</p> <p>— Како да не кукам црни синко, кад ево већ шес,. недеља купује 
 сад, где ти није место!?</p> <p>— Како да ми није место, кад ми је све ту, што сам год имао! — 
 платио порез на ту суму?</p> <p>— Како да нисам!{S} Двеста динара плаћам пореза — ја један чов 
челе не мораш убијати.</p> <p>— Па како да дођем до меда и воска?</p> <p>— Има друга једна врст 
ући, с напоменом да други пут пази како да седи.</p> <p>— Па, ја сам дошао до капетана... — реч 
 пред вратима судничким, незнајући како да се пријави.{S} Кад се отворише врата, председник га  
кметовању и политици, није могао никако да разуме ту истакнуту неутралност у задругарским прави 
г решења, али се Јова није могао никако да помири с разлогом Савезовим.</p> <p>— Зар због једно 
> <p>- Ада ја би узео, но да л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево каква је ствар испала, ал ником  
 снабдели за живот свој онолико, колико да се за извесно време не позна оскудица.{S} Али се нис 
 председничке столице и треснула толико да му се без мало цело имање од тога распало.{S} Јер му 
ара велике паре него да зарађује толико да може добро да живи.</p> <p>Станојка принесе ручак и  
 се за неколико година истребише толико да се једва код по којега домаћина могло затећи до десе 
њиховом селу.{S} А село је знало толико да ће неки људи доћи и говорити нешто „важно“, за народ 
> <p>— За ракију, одиста, не би требало да је пијемо, али кад ми зими изнесу грејаницу, не могу 
говога трудбовања и коначно му налагало да већ једном раскине са том задругом, која му од смрти 
ио јој човек сапун, па јој се није дало да га сакрије.</p> <p>— Тешто!{S} Чудно ми чудо, сапун! 
вачки зет.{S} То је много људе обвезало да пазаре код њега и да га слушају више него попа и учи 
гоје волове.{S} Зато је домаћину ваљало да оде у варош да купи мекиње.{S} Стеван се опреми једн 
е на јавност.{S} Али се време постарало да и то буде.{S} Оно исто <hi>време</hi>, које је пород 
ов живот једнога села, које је пристало да пође новим културним путем, којим су га његови предв 
ти сам видиш да те је само време навело да то урадиш.{S} Али да ли ти је то време донело већи п 
о учинила зарад Стевана.{S} Жао је било да се мучи без женске неге.{S} Увече припуцаше пушке и  
кад не пијемо.</p> <p>— Боље би ти било да ти оставиш ракију — рече поп.</p> <p>— Ако је ја ост 
који дугује Кузману; онда је право било да се такав успех крунише једном свечаношћу, која ће да 
>V.</head> <p>Одавно се поговарало било да на врховима земаљске управе не иде све као што треба 
 усхићено.</p> <p>— Збиља би добро било да одемо сви овако до попове детелине, — рече Пера.</p> 
пред овим људима шта је тебе руководило да ти нама чиниш оволике сметње и да себе истичеш за пр 
у толико векова, дозрело је и дозволило да крвна задруга, тај дуговечни плод његов, нема више х 
ио.</p> <pb n="43" /> <p>Сад се мислило да ће бити слоге у кући, кад је уклоњено све оно, што ј 
о, радило се за партије, јер се мислило да ће партије отклонити сва зла, и људима донети велике 
ену. „Пусти га нека сече кад га је мило да сече“ — додаје други шерет Ако му нека сељанка донес 
е да изађе из коже!{S} Све му се чинило да је то <pb n="99" /> сан, а никако јава!{S} И никако  
 за задатак поставили, ми вас уверавамо да смо пронашли само <hi>пут</hi>, којим треба да иде н 
вољно.</p> <p>— Нећу, него оди ти овамо да проћућоримо коју, па ћу да идем, имам посла, — рече  
 <p>— А, то је друга ствар што ми имамо да учимо њих у школи и цркви, али не морамо то чинити в 
ожемо послушати — рече Јова. — Ми знамо да је он погрешио, и да Веца није за председника, али т 
 својим очима његове патње, и ако знамо да он за све то није крив?</p> <p>— Него ко је крив?</p 
н, и да он ништа против тога нема, само да је мир и слога у кући.</p> <p>— Ја нећу! — рече набу 
 и ради оно, што јој до руке дође, само да би што бољу успомену оставила о себи код јетрва.</p> 
S} А ја ти се нећу много забавити, само да ову децу изведем на пут!</p> <p>Четвртог дана после  
S} Ето, сад сам пристао и да орем, само да вас уверим шта вреди гвозден плуг.</p> <p>— Лепо је  
>- Добро, ја ћу да бацим кметство, само да буде мир.</p> <pb n="32" /> <p>— Бацио га, не бацио, 
ротив савести.</p> <p>— Е тако то, само да знам — насмеја се Пера задовољан поп-Јовиним признањ 
о је пристао да не буде више кмет, само да би било задруге и слоге у кући.</p> <p>Али Стевану н 
ко како ви жене оћете.{S} Ви имате само да слушате што вам се заповеди!{S} Ајд у њиву!</p> <p>— 
ана проговорио против Живана.{S} И само да не беше тако значајан дан у години, кад кућа не сме  
ећу да се женим — рече Стеван, тек само да постакне матер на тај разговор.</p> <p>— Како то!? — 
држале у добром стању.{S} Ми имамо само да помогнемо народу да изврши ту замену и ништа друго.{ 
Ено дошао је позив из општине, иди тамо да видиш шта зову, одговори шта траже, па управљај, а ј 
ене сан никад не вара.{S} Него да идемо да копамо.{S} Али да ниси зуцнула твојој матери то!</p> 
ечке.</p> <p>— Право кажеш, те не идемо да гледамо своја посла — рече један од присутних.</p> < 
браћа од једнога оца и мајке, не можемо да се сложимо.{S} И кокоши ће нам се смејати, кад чују  
 зато што се много познајемо, не можемо да се одаберемо..</p> <p>— Пазите људи, — рече Пера, —  
сини свога положаја.</p> <p>— Не можемо да немамо очи, лице, боју коже, а друго можемо.</p> <p> 
иш у мејани.</p> <p>— Епа, ми не можемо да радимо оно, што ви радите у механи, — рече Пера.</p> 
 <p>- Криво је време.{S} Или још можемо да кажемо време је у праву.{S} Јер кроз те мене мора да 
> <p>— Па јес дабоме, и онда докле ћемо да вас уверавамо о томе.</p> <p>— Напатили смо се госпо 
да живите рече Пера.</p> <p>— Како ћемо да живимо, кад нас нико не гледа, живи ли смо, мртви ли 
тиш, но слушај ме да ти кажем како ћемо да се помогнемо и ја и ти.</p> <p>— Ко може мени да пом 
во хоћеш, а за враћање девојке, то ћемо да видимо.</p> <p>Поп се направи да не чује.{S} А Радич 
и непокретним имањем“..</p> <p>- Нећемо да залажемо имање! — повикаше сви.</p> <p>— Рекох ли ја 
 скидајући наочаре с носа, — али нећемо да дозволимо ни то да други ради за тебе, него да радиш 
<p>— Епа, одавно вичете на нас: „нећемо да дођемо у механу“, ето сад смо дошли! — рече поп-Јова 
Живан.</p> <p>— Па ми се зато и трудимо да од вас створимо да будете као што вам је отац био.{S 
ми се зато и трудимо да од вас створимо да будете као што вам је отац био.{S} А да смо вас оста 
та ће бити с нама.{S} Ето, доживели смо да немамо чим благи дан да дочекамо: — И две јој се суз 
> <pb n="57" /> <p>- Ада ја би узео, но да л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево каква је ствар исп 
 дај ми те опанке да их исечем, боље но да их дам њему џабе“, разгоропади се неки пут Кузман, к 
умесно учинила што је нашла за потребно да цео тај свој културни преокрет крунише једном овакво 
е одвући у дубину.{S} А шта ти је нужно да идеш за таквим људима.{S} Овде има људи, да им даш ц 
имаш право, што мислиш да знаш правилно да ореш.</p> <p>— Ама што сте окупили ви за те гвоздене 
се живи.{S} Ми не смемо ни леба довољно да се наједемо, али ове ствари морамо имати у кући као  
ћемо чинити, већ ћемо се поделити мирно да нам свако позавиди.</p> <p>— Тако и треба! — одобриш 
обра свом народу не сматраху за корисно да тај народ треба само политику да води, већ треба да  
а и ти имати, можемо нас десет.{S} Лепо да се ревенишемо и да ти купимо волове.</p> <p>— Е, па  
 но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да рђаво живимо.</p> <p> 
Јова јетко.{S} Кад је од њега било лепо да са нама онако нечовечно поступа, да гази и гура ного 
з општинске касе.{S} Не би ни било лепо да му се као председнику општине продаје имање за дуг.{ 
епо и да зборе.</p> <p>— Шта имамо лепо да зборимо?</p> <p>— Па, знаш, треба да зборимо за лепо 
 вала ни оволицно без мене узети, добро да знаш!{S} Начетворо ћемо је преградити плотом, па ћем 
е него да зарађује толико да може добро да живи.</p> <p>Станојка принесе ручак и понуди их да р 
и, па не попуштате.{S} А ви знате добро да инат никоме добра није донео.{S} Стога смо решили да 
 сад наплаћивао преко тарифе људима, то да не чиниш више.</p> <p>— Ја не отимам ни од кога.</p> 
поп-Јова.</p> <p>— Не могу ја, попе, то да узмем, да ми даш цео чин твој.{S} Више вреди мој јед 
> <p>- Боже Кузмане, зар сам ја луда то да причам њој! - намршти се Анђа и повуче превезаљче ма 
 је са кошницом пчела, без обзира на то да и пчеле имају својих: крадљивица, злоћудница и нерад 
“ десет дуката, али не знам да ли ће то да стигне.</p> <p>У том их пристигоше неки радници из п 
о у случају пропадну они први, као и то да умерава и контролише нагле и непромишљене људе.{S} Д 
с носа, — али нећемо да дозволимо ни то да други ради за тебе, него да радиш и ти и други.{S} У 
да ме вежеш!</p> <p>— А, шта си хтео то да радиш? — прекиде га Пера и приђе му ближе.</p> <p>—  
 сад овде посао!</p> <p>— Ја не могу то да трпим више!</p> <p>— Ако не можеш ти играј!{S} Не мо 
цркве и куле зарад народа, не, већ зато да под њима сакрију благо своје.{S} Они су знали да ће  
м и тронутим гласом — А вама је познато да је нашем задругару Милосаву угинула крава из јарма п 
S} Немој, немој, тако снашке, чворовито да збориш, но окрећи ти разговор мало на згоду.{S} Знаш 
а и они остали да пропадају!{S} И место да нам Савез помаже, он нам смета! рече он гњевно.</p>  
 као и пре.{S} Жене су покушавале често да изазову спор међу браћом и подизале свој глас за део 
е бити да је и мени Бог одредио то исто да народу пронађем цркву, која ће му боље помагати.{S}  
е крив.{S} Нашао будалу и преварио, што да не!</p> <p>— А, ја ћу га тужити за чаир.</p> <p>— Не 
а Пера у Јову насмејано.</p> <p>— А што да верујем, кад ја долазим до меда и воска и овако.</p> 
 душа, кад могу за, две и три?{S} Зашто да ја навек не знам шта је моје, а шта је туђе?{S} Све  
радим и на камену и на дрвету?{S} Зашто да месим и готовим за двадесет душа, кад могу за, две и 
ристајем, додаје Урош.</p> <p>— А зашто да се не сме пити ракија? — пита Веца.</p> <p>— Шта сад 
ам видео, не би ти причао.{S} Али зашто да може да буде штедионица у вароши, а да не може у сел 
енад и Урош.</p> <p>Стеван заусти нешто да рекне, али га разлози Живанови угушише, те само сави 
 рече му поп-Јова — сад има друго нешто да се изврши па тек онда да дођеш ти до плуга.</p> <p>- 
да вам образујем задругу.{S} А ви браћо да слушате ове ваше просветитеље.</p> <p>Пера поднесе с 
ван поче да стење.</p> <p>— Оди ти Мићо да будеш фабрикант из Беча.</p> <p>Мића се насмеја и ск 
уд Крсману толике паре?{S} И ја сам чуо да он има пуне ћупове дуката!</p> <p>— Какве ћупове!{S} 
сан за народ, који је тада први пут чуо да је главни господар ове земље, а да су чиновници њего 
ди помагања.</p> <p>- А можеш ли ти учо да помогнеш болесним свињама, кад оне почну да липсавај 
адругу.</p> <p>— А, не превари мене поп да потписујем ја моје имање у те спрдње... проломаћа Ве 
људи за задругу</hi>.{S} Него да је бар да пречистимо сами са собом.{S} Јер може бити да се и у 
 ли ти карактер човечански, човече, зар да ме тераш у апсу за моје имање? — одупре се Кузман.</ 
<p>— Оставите се људи, зар сам ја бећар да певам бећарске песме под седом главом — брани се Сте 
 позадини.</p> <p>— Дабоме да може, јер да је тамо „горе“ ко што треба, и нама би било боље, —  
рећа је што их ниси ти послушао.{S} Јер да их је цео народ послушао, резултати би друкчији били 
е и свршен посао!</p> <p>— Не могу чаир да ти дам, он ме лебом ’рани.</p> <p>— А што ће ти посл 
ш, овакав какав је данас захтева од вас да се удружите, јер само удружени можете помоћи један д 
ја! ускликну Кузман.</p> <p>- Молим вас да вам објасним овај члан, ви нисте разумели, рече Пера 
кад ни одвајали.</p> <p>— Звали смо вас да вам саопштимо решење, о оном вашем путу.{S} Мораћете 
9091_C1.10"> <head>X.</head> <p>На глас да је Радич напрасно умро, скупи се ујутру цело село.{S 
и доспели до цркве а отуда им дође глас да је црква похарана!{S} Брже похиташе тамо.{S} И кад с 
највеће светиње своје, лепо је и од нас да му укажемо прстом на последице са таквога његовога п 
азговору. — А да ли би лепо било од нас да гледамо равнодушно како наш народ пропада?</p> <p>-  
твоја снаха Невена!{S} Отишао сам данас да разапнем кожу на ваш дувар, а она ме сиктериса као п 
авам те установе и зато сам дошао данас да вам образујем задругу.{S} А ви браћо да слушате ове  
им људима није судбина што ће ово данас да раде?</p> <p>— Шта ће да раде?</p> <p>— хоће да саст 
подне у својој кући!{S} Како ћу вечерас да кажем укућанима?{S} Да је долазио, рећи ће: „сама си 
после ко те пита жива ли си!{S} Проклет да је онај час, кад прескочих прага у овај жган, да роб 
. — Мени је њихов отац оставио у аманет да о њима водим рачуна, и ја им не дам да се поделе док 
окружној вароши, те им испаде могућност да без мало сви оду на тај конгрес.</p> <p>Ова задружна 
 част!{S} А тиме је задобио и могућност да може ловити рибе у мутној води.{S} Те „рибе“ које су 
, — хвалећи Бога што је добио могућност да се мало раслади.</p> <p>— Зар ми оне пређашње нису в 
м кораку свом и застати за један тренут да им се каже: да култура и политика нису једно исто, и 
ја би баш за вашу љубав пробао једанпут да орем тим плугом, али шта вреди кад су му поскидали с 
ио ти Бог то „наше“!{S} Кад ћу једанпут да се курталишем овога калабалука, да се, јадна, слатко 
ије он дошао за наше црне очи овде, већ да нам огули кожу.</p> <p>— Шта ми вреди да их слушам к 
хране, ни услова на стаблу његовом, већ да мора отпасти као гњила крушка, кад дозри и сасуши пе 
а, као што се друге славе обављају, већ да то буде један мали јубилеј, на коме ће се видети, св 
о, да лажеш, да крадеш и да отимаш, већ да отпеваш једну песму и да задовољиш твоје друштво.</p 
 замера Живану за сваку ситницу.{S} Већ да треба од сад да буде разложнији и договорнији, па да 
 свом душом својом и позваше га у помоћ да заједно пробијају лед, који је вековима покривао њих 
вично Ненада што му је раскрвавио главу да ју је морао месец дана носити превезану црним луком. 
 поткопава!</p> <p>— Ајде мо те у цркву да се најпре помолимо Богу за кишу, па ће мо после виде 
оветне намере, али је Лазар добио улогу да закопа српско царство на Косову, а ова двојица да га 
сад остави на миру.</p> <p>— А, не могу да вас оставим за ово што сте ми данас одузели моју сиг 
и кад ми зими изнесу грејаницу, не могу да рекнем нећу, па не знам шта да буде.</p> <p>— То ти  
ана, као најстаријега.</p> <p>— Не могу да оставим Уроша, он ми је најбољи.{S} А није ни војску 
довољна тим удесом.</p> <p>— Ја не могу да се сетим на шта ово мирише... — рече Живан.</p> <p>— 
ара порезе из ове општине, а ја не могу да скупим ни шест стотина!{S} Камо <pb n="73" /> среће  
<p>— Ја да се убијем радећи, па не могу да стекнем толике паре.</p> <p>— Зар ти мислиш да све м 
ни удесили те њиове штедионице, те могу да се спомагају, а ми не можемо? — Умеша се Дамњан радо 
 Ја ти не знам да мерим време, али могу да познам која трмка може да зазими, а која не може.</p 
ак пчеле не трпе, а наши нерадници могу да раде, па их ми трпимо!{S} Зар није дошло крајње врем 
да праска по кући:</p> <p>„И ту задругу да носи мутна вода у ђавола дабогда.{S} Угови једном, у 
ор не врати у задругу, ја ћу ту задругу да растурим, јер ја сам председник општине“.{S} И можда 
 се помажете, онда тим пре треба у раду да се помажете — рече Пера.</p> <p>— То не може да буде 
мњан вели да је Бог тако досудио народу да осироти.{S} Кузман се баца дрвљем и камењем на госпо 
у.{S} Ми имамо само да помогнемо народу да изврши ту замену и ништа друго.{S} Али питање је сад 
ао је тиме „што му браћа не дозвољавају да више буде кмет.“ И тако је пристао да не буде више к 
с оцем, већ отац је отац а синови имају да слушају оца!</p> <p>— Али кад неће да се слажу, онда 
ло се парама да стоје у земљи па морају да се јављају људима у сну да их ископају, мишљаше Кузм 
ону ђаволију швапску.{S} Швабе и морају да граде од гвожђа плугове, пошто немају дубраве као ми 
ој могли су да испусте чеп и сву ракију да источе! — пљесну се Живан по бутини.</p> <p>— Поглед 
м за „курбан“, које Анђа држаше за шију да не крешти.{S} Кад дођоше до места, Анђа пружи пиле К 
ли њен човек иде свакога дана у чаршију да јој купује сапуне.{S} А ја немам чим крпу да оперем. 
ужви и да ломи руке.{S} Изусти још коју да проговори, ваљда би хтео рећи: „да идем да кажем то  
ешто бива и са људима, који се задужују да прекрате извесне невоље, колко од данас до сутра.{S} 
p> <p>— Немогуће је овако добром човеку да не послуша паметније људе од себе.</p> <p>— Баш зато 
 вас је неко зло снашло, те зовнух Жику да видимо.</p> <p>— Ништа, разговарамо... — забашурава  
орисно да тај народ треба само политику да води, већ треба да мисли и о ономе, без чега не може 
а наредиш да се наспу сви сокаци у селу да не газимо блато.{S} То је посао који припада у дужно 
 Где си видео ти самога мрава или пчелу да живи?</p> <p>- Друго су пчеле и мрави, а друго смо м 
 би то доликовало једном попу и учитељу да седе барабар са оваквим људима који се овако бенаве  
к њен исчезао и њега отпратио у постељу да се одмори и окрепи за даљи рад и напор свој...</p> < 
арод.{S} Па би онда позвао једнога гољу да буде посланик, јер он зна шта је сиротиња.{S} Ја кад 
шла на сан Св. Богородица и наредила му да откопа оно свето место у његовој њиви.</p> <p>Сељаци 
ођоше до места, Анђа пружи пиле Кузману да га закоље, али оно беше већ мртво од силнога стезања 
.</p> <p>С тим закључком одоше у механу да се мало оквасе.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
стумарале по кући, ал не видиш ни једну да одрива посао онако, како је то неопходно, нити се па 
се избавити овога чемера!... “ — бризну да плаче.</p> <p>— Шта је!{S} Што плачеш сузу ти женску 
 чика их Живана.</p> <p>— Ако само зину да се још једаред замешају у наш посао, оно ће им судит 
ркву ако Бога знаш!</p> <p>Стеван сипну да плаче као мало дете.{S} У овом тренутку Станојка му  
еће јутро, на гроб Јагликин Радич сипну да плаче и једва успе да изговори ове речи:</p> <p>— Оп 
љи па морају да се јављају људима у сну да их ископају, мишљаше Кузман и дању и ноћу.{S} Па так 
омогнеш болесним свињама, кад оне почну да липсавају? — уплете се Кузман..</p> <p>— Друго су бо 
пшти смеј.</p> <p>— Кад можете у пијењу да се помажете, онда тим пре треба у раду да се помажет 
ј купује сапуне.{S} А ја немам чим крпу да оперем.{S} Мртву је опрали дабогда!“</p> <p>— Шта је 
есечен тим решењем. „Сваки у свом атару да чува стоку“, обзнани општина свима и свакоме у селу. 
и...</p> <p>То је одушевило Јову и Перу да прогласе дан задругиног оснивања за свечан.{S} Јер к 
једновремено пошли и политику и културу да разбистравају, морали су доћи у сукоб још на првом к 
аучила точити.</p> <p>— А јаој могли су да испусте чеп и сву ракију да источе! — пљесну се Жива 
кама, „јер се не <pb n="77" /> ваља“ ту да говоре, шта да раде с мртвим пилетом.{S} Најпосле Ку 
енад још од врата — да ће наше имање ту да се пописује, па смо дошли да се известимо, ако може  
 буде никад!{S} Нигде није било у свету да синови буду браћа с оцем, већ отац је отац а синови  
 народа затвориш?</p> <p>— А од чега ћу да живим!?</p> <p>— Да нађеш посао, који ће бити корисн 
стрве пасуљ!</p> <p>— Ако, стрве, ја ћу да покупим.{S} Зар мораш да их бијеш за то?</p> <p>— Мо 
— Е, баш кад ти је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ за твоју љубав, само он 
ујеш а ми радимо.</p> <p>- Добро, ја ћу да бацим кметство, само да буде мир.</p> <pb n="32" />  
се потпише, — рече Јова.</p> <p>- Ја ћу да се потпишем за љубав попа и учитеља — рече Живан и з 
} Ето ти па управљај како знаш, а ја ћу да идем за овцама.</p> <p>— А коме ја говорах да домаћи 
адед, дед и отац, па су помрли, и ја ћу да умрем, а утрина ће остати.</p> <p>— Утрина ће остати 
 родбину, па испише сву ракију, и ја ћу да пијем! — испречи се Живана. — За толико сам заслужил 
оди ти овамо да проћућоримо коју, па ћу да идем, имам посла, — рече Живан.</p> <p>— Шта радиш т 
би да се повињавам и да те питам шта ћу да радим! — цикну Ненад, па довати оне кључеве и жвизну 
 моје овце да их само ја чувам!{S} Нећу да их чувам!{S} Заинат нећу!{S} Све навалили на мене, к 
а Ненад Пери.</p> <p>— Само Ненада нећу да видим овде! добацује Живан Јови.</p> <p>— Али ту се  
поведи!{S} Ајд у њиву!</p> <p>— Ја нећу да се макнем одавде, док не умесим за моју децу хлеб.</ 
на оскудна и гладна...</p> <p>— Ја нећу да се женим — рече Стеван, тек само да постакне матер н 
на солидарно јемство“.</p> <p>— Ја нећу да јемствујем ни за кога! — рече Живан.</p> <pb n="92"  
ове сељацима, извештен сам, али ја нећу да јављам ником у селу, док ми прво не узмемо.</p> <p>Н 
.</p> <p>— Уседни кад ти кажем!{S} Хоћу да те уверим!</p> <p>Стеван се погну и Кузман уседе на  
екаше.{S} Жене ложаху ватру и очекиваху да домаћин унесе бадњак.{S} Деца очекиваху жељно час ка 
а вратом!“ Прве године, кад они мишљаху да одуже сваки свој дуг, шљиве уби слана у цвету.{S} У  
борбом бољитку народном, други сматраху да је умесније користити се том општом забуном, па лови 
лим и клонулим земљорадницима у Ораовцу да устају и да протрљају очи, и прва капљица која имађа 
 је у том комешању, дошао ред и на Вецу да буде председник општине ораовачке!{S} То је боље људ 
а измишљеном црквом, дотрчаше у судницу да се о томе увере.{S} И на срећу њихову а на несрећу К 
не саставише суму, колико требаше Урошу да купи два јунета.{S} Кад скупише другу суму, онда куп 
а волове, те да она дозволи њеном Урошу да се може уписати, нашта јој је учитељка одговорила по 
е навалили на мене, ко да ја немам душу да се одморим, а они само уживају... “ Тако мрмољи, мрм 
— отпоче Дамњан полугласно. — Ја мишљах да вас је неко зло снашло, те зовнух Жику да видимо.</p 
нису могли ни замислити.</p> <p>— Одмах да идеш да га тужиш за ову ужасну отмицу! — рече поп-Јо 
јим човеком и децом, не би жалила одмах да умрем!{S} Толико ми је огрдио живот у задрузи, пун ј 
м за овцама.</p> <p>— А коме ја говорах да домаћински посао није лак и да свакога није Бог ство 
> <p>Станојка принесе ручак и понуди их да ручају.{S} Кузман се први наклопи на кисело млеко.{S 
и нове домове, благослови их и упути их да се и даље помажу и да не забораве на заветне речи њи 
 моју срећу.{S} Ја ти онда лепо говорих да не полазим за тебе зарад твоје браће, а ти ме не пос 
овога, што се истегао као Шаров, хтедох да сломијем врат! — рече капетан и оде у канцеларију.</ 
сти најжешћи галоп.{S} Поче опет ваздух да свира Стевану око ушију. <pb n="41" /> Он се ухвати  
могли.{S} Рецимо теби је нужда за новац да купиш волове, а ти немаш, па немам ни ја толико коли 
д таквим стицајем времена имао је Радич да сагледа крај своје породичне задруге, или „кошнице п 
жали Живана, прву радост... сипну Радич да плаче. — Зар није боље да живе сви заједно, ко што с 
аш и ти, — придаде Живана.</p> <p>- Баш да не дам! — испречи се Станојка мало јачим гласом. — Н 
</p> <p>— Ја у Београду.</p> <p>— Е баш да ми даш једну шаку тога семена да пробам.</p> <p>— По 
и лажов, мени је казао да се ти спремаш да ми преотмеш цело имање.{S} А ја сам се бојао, право  
ога прага, па ћеш одмах видети шта имаш да радиш.{S} Да наспеш прво овај твој сокак.{S} Па да н 
д хоће, може много да уради.{S} Ти имаш да радиш толико, да не би знао где ти је глава од посло 
вана?</p> <p>— Ћути, Станојка, кад знаш да то никад неће бити!</p> <p>— Велим ја, да те мало на 
о, ово што ћу ти сад казати.{S} Ти знаш да тебе сматрам за најбољега домаћина у вашој кући.</p> 
вако лепих наших намера.{S} Јер ти знаш да су Цар Лазар, К.{S}-Ђорђе и Милош Обреновић имали ис 
>— Ти се осигурај законски, па не мораш да се парничиш с њим.</p> <p>— Како ћу де се осигурам,  
, стрве, ја ћу да покупим.{S} Зар мораш да их бијеш за то?</p> <p>— Море, ја би их побио, да су 
ање није часно.{S} Па онда ракију мораш да напустиш, ако хоћеш да служиш селу за углед.</p> <p> 
ли ни замислити.</p> <p>— Одмах да идеш да га тужиш за ову ужасну отмицу! — рече поп-Јова. — Он 
и казао да ме увек слушаш, па зар можеш да ми одрекнеш ову жељу? — рече поп-Јова вртећи главом  
ш, богатство је ту, само што ти не умеш да га нађеш.</p> <pb n="28" /> <p>— Да га нађем!{S} Где 
 у друству ка’ људи. -</p> <p>— Шта ћеш да пијеш попе, да те частим ја? — рече Веца са избуљени 
 браву и катанац отвара.{S} Ево сад ћеш да видиш.</p> <p>Стеван чисто поскочи од радости, кад в 
</p> <p>— А шта ћеш нам овде, кад нећеш да пијеш? — рече Живан.</p> <p>— Да вам правим друштво  
ански.{S} И, онда мислим, да и ти нећеш да ми нађеш мане.</p> <p>— Ја ти не налазим мане, само. 
 мислиш по савести?</p> <p>— Дозволићеш да у разочарењу и огорчењу, мора по неки пут човек гово 
а рђаво живимо.</p> <p>— Е, онда, хоћеш да ми венчаш сина?</p> <p>— Хоћу, али тако, како си ура 
 се ми требали изменити?</p> <p>— Хоћеш да почнемо прво од тебе?</p> <p>— Пристајем.</p> <p>— А 
="100" /> <p>— И само зато што ти хоћеш да ми преотмеш занат, ја да тражим други занат под стар 
> <p>— А, нећу тако!{S} Него, ако хоћеш да ореш њиме; а кад ће да стоји код тебе, онда боље да  
нда ракију мораш да напустиш, ако хоћеш да служиш селу за углед.</p> <p>— За ракију, одиста, не 
 прво овај твој сокак.{S} Па да наредиш да се наспу сви сокаци у селу да не газимо блато.{S} То 
куруз, или на њиву неорану, па да видиш да ли ћеш имати рода, — рече Пера.</p> <p>— А шта то ме 
 набавио те ствари.{S} Јер ти сам видиш да те је само време навело да то урадиш.{S} Али да ли т 
 то!</p> <p>— Није истина!{S} Ето видиш да незнаш шта хоћемо!</p> <p>— Онда оћете да узимате па 
размимоилажења.</p> <p>- Лепо, ти велиш да оставимо народ, — рећиће му Пера у једном таквом раз 
и после сто година, но казуј кад мислиш да пођеш?</p> <p>— Кад довршим платно што сам започела, 
ље.</p> <p>— Вараш се.{S} Зар ти мислиш да смо ми испекли мисао, коју смо узели на се за пропаг 
 за заталасалом водом.{S} Зар ти мислиш да би било Српскога Устанка да су сви Срби били као Рад 
нем толике паре.</p> <p>— Зар ти мислиш да све мора да се ради, па да се стекну велике паре?</p 
 исто, колико ти имаш право, што мислиш да знаш правилно да ореш.</p> <p>— Ама што сте окупили  
чиће!</p> <p>— Дабогда то што им умесиш да им однесеш на гробље!</p> <p>— Не куни ми децу кучко 
ечи и рече:</p> <p>— Зар мимо овога још да им нешто кулучим?</p> <p>— Да! — рече Пера, — ово шт 
утаји кад помисли да мора да јаше и још да каса за оним колима.</p> <p>Кола одјурише, а он оста 
 Зато је домаћину ваљало да оде у варош да купи мекиње.{S} Стеван се опреми једнога дана, па ка 
жито у чаршију, да прода; Стеван и Урош да ору за кукуруз; три жене да саде кукуруз за плугом и 
l> <l>Да ли дуњом, да л јабуком,</l> <l>Да ли ружом миришљавом?“</l> </quote> <p>Тако позадуго  
а</l> <l>Чим миришу недра твоја?</l> <l>Да ли дуњом, да л јабуком,</l> <l>Да ли ружом миришљаво 
:id="SRP19091_C3.1"> <head>I.</head> <p>Да се изближе упознамо са Кузманом.</p> <p>Он је родом  
риближно потреби за годину дана.</p> <p>Да не би више упадали у дуг зарад хране Радичевићи прош 
 тамњан?“ „Не знам“ - одговара Кузман. „Да се кади и крсти од таквих лажова, ко што си ти.“ Куз 
коју да проговори, ваљда би хтео рећи: „да идем да кажем то Станојки“, али га загуши стид.{S} С 
ћу!“ А од како му Кузман напуни главу: „да је Живан за то измајсторисао ту слогу братску, да би 
богда, па се мртва не распала!</p> <p>— Дабогда, док се не распаднеш жива и мене молила да ти о 
 за моју децу, а ти за кучиће!</p> <p>— Дабогда то што им умесиш да им однесеш на гробље!</p> < 
оји те први доведе у ову кућу!</p> <p>— Дабогда, ако сам ти једно такла, такао ме Бог у живац!< 
кад! — настави Невена да куне.</p> <p>— Дабогда ја увек месила за моју децу, а ти за кучиће!</p 
Гле, ове шта ради!“ „Иш лисица те изела дабогда!“ Пилићи кљуцаху просуто тесто, а ћурићи кљуцах 
 ту задругу да носи мутна вода у ђавола дабогда.{S} Угови једном, угови другом, угови трећем, и 
не повратио живу дабогда!</p> <p>— Тебе дабогда, како право збориш!</p> <p>— Исправио те Бог у  
 чим крпу да оперем.{S} Мртву је опрали дабогда!“</p> <p>— Шта је, шта је, што звецаш ко луда!  
 не примила!</p> <p>— Примили те ђаволи дабогда, па се мртва не распала!</p> <p>— Дабогда, док  
S} Да не кажем, чуће, па још горе!{S} О дабогда га Св. Илија погодио, где га ђаво донесе данас  
ло.</p> <p>— Убио вас Вог и Св. Аранђео дабогда! — подвикну Живан женама, — што не сачекасте да 
 кишу. — рече Дамљан.{S} - Бог му судио дабогда!{S} Ово је он заинат учинио што смо му одузели  
p> <p>— Такао те па те не повратио живу дабогда!</p> <p>— Тебе дабогда, како право збориш!</p>  
безазлени слушалац у позадини.</p> <p>— Дабоме да може, јер да је тамо „горе“ ко што треба, и н 
иње због тебе једнога!</p> <p>— Боље је дабоме!{S} Јер кад би сви људи били богати, не би знали 
0" /> <p>— Па јес’-.. -</p> <p>— Па јес дабоме, и онда докле ћемо да вас уверавамо о томе.</p>  
е на средини учионице.</p> <p>— Нема их дабоме, а да смо изнели чабар ракије, одавно би дошли,  
но са неизмерном задругарском ревношћу, давало је необично задовољавајући изглед гостима и подг 
узет својом тишњом и смером, који му не даваше да мисли на друго.{S} Једини Живан што му се паж 
ће, које вас толико година изнуравају и даве.{S} Ви сте доста грешили, лутали и снебивали се од 
кад виде у кљуси човека, који га толико дави.{S} Збор се растури са уверењем да се Кузман неће  
ра.</p> <p>— То ти је све једно, ухвати дављеника за руку, да видиш, да л те неће одвући у дуби 
сваки што више нас;</l> <l>Задруга наша давно нам рекла:</l> <l>У њојзи лежи свакоме спас.“</l> 
ладунци, већ као зрели људи, који су се давно поженили, војску ислужили и децу изродили.{S} Али 
деља.</p> <p>Док најпосле не дође и тај давно очекивани дан, дан због кога су сви укућани толик 
друге.</p> <p>Најпосле освану и тај дан давно очекиван у Ораовцу, дан оснивања земљорадничке за 
рашној грозници.</p> <p>После пет дана, даде Богу душу...</p> <p>Скупише се комшије, ближи и да 
омише од послова, али се притворност не даде сакрити ни најобичнијем оку.</p> <p>Кад се досади  
раче и остало покућанство.</p> <p>Затим дадоше сваком детету по једну пару у руке, а они заметн 
 Кузман дотакне „Расковником.“</p> <p>- Дај ми ту „ствар“ да ти дам за њу десет дуката - рече С 
да, шта ми причаш то, што и ја знам.{S} Дај ми ти нешто што ће да ми донесе хлеба без мотике, а 
Кузман се насмеје и прими за шалу. „Ада дај ми те опанке да их исечем, боље но да их дам њему џ 
порезиљен да изађем свету на очи!{S} Не дај Господе, теби се једноме молим!{S} Затвори ми очи д 
 плаћен до Ораовца, ал он му „за љубав“ даје испод цене.{S} Човек га гледа па ако је неки шерет 
ом да не казујеш!{S} Окружна Штедионица даје зајмове сељацима, извештен сам, али ја нећу да јав 
у животворну воду, која оживљава усев и даје му снаге да се одупре сунчаној припеци.{S} Али зај 
ич. — Али потрошим на-прилику:</p> <p>— Дајем пореза 5 дуката</p> <p>— На две славе у години по 
узмана, — рече Живан.</p> <p>— А не, не дајем ја паре под интерес! — узмрда се Кузман и погледа 
ки ти је расход?</p> <p>— Само за порез дајем 120 динара.{S} А толики нам је био порез некада,  
е у задругу!{S} Ако њега примите, ја ви дајем одма оставке још ту!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зат 
мо? — плану поп-Јова.</p> <p>— Оћете да дајете паре под интерес.{S} А то исто и ја радим, и пла 
<p>— И Кузман не отима.{S} Људи му сами дају, али то узимање није часно.{S} Па онда ракију мора 
ало даље од обичне раје.{S} Немирни су, дакле, људи донекле потребни друштву и држави, као год  
онтролише нагле и непромишљене људе.{S} Дакле у праву су они што су примили нове идеје, а у пра 
 у његову раду и животу, па ћеш видети, дал ће те послушати.</p> <p>— Немогуће је овако добром  
 дужност председнику општине, а теби се дала прилика, да тиме оставиш лепу успомену о себи свом 
ко да га помогне у томе.{S} Браћа му се дала на друге послове: један око стоке, други око пецив 
> <pb n="55" /> <p>Радичевићима се брзо дала прилика да тај свој недостатак осете.{S} Јер одмах 
скидосмо венац с главе.{S} А кад смо ми дале, мораш и ти, — придаде Живана.</p> <p>- Баш да не  
 живе душе у њему нема.{S} И само се из далека познаје, да у њему има живота, по димњацима, кој 
ница (трутова), и да то исто, што се из далека не може запазити код пчела, има и у Радичевој ку 
<p>Детелина попова паде им у очи још из далека са својим зеленилом, да морадоше прећи разговоро 
мље, а да су чиновници његове слуге.{S} Далеко се разлегао глас из уста говорника, кад је то из 
д ти идеш далеко...</p> <p>— Не идем ја далеко, ја идем близу, почињем од Радича, па говорим о  
о ноздрвама, а глас копита одјекивао је далеко кроз помрчину.{S} С обе стране пута црнели су се 
 само кад би хтео.{S} Не треба да идемо далеко, да пођемо од твога прага, па ћеш одмах видети ш 
p>— Ама то је друго питање, куд ти идеш далеко...</p> <p>— Не идем ја далеко, ја идем близу, по 
вати правац пута по бандерама...</p> <p>Далеко је већ одмакао од тих места, где су му се изврта 
демо где нама не доликује.</p> <p>— Ама дали смо истина овакви изгледали, бићеш ти нас ово удес 
— купио јој човек сапун, па јој се није дало да га сакрије.</p> <p>— Тешто!{S} Чудно ми чудо, с 
р је дошло време, и дрво које дуго није дало трави око себе да расте, поче венути кад трава око 
такав спор и замршај да се то очигледно дало видети да је то намерно изазивање, а никако наивно 
упно пољопривредно унапређење одложи за даља и даља времена...</p> </div> <div type="chapter" x 
љопривредно унапређење одложи за даља и даља времена...</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
пало брига и немоћи, па и не помишља на даље радости, које је чекају, као да јој нешто казује д 
м и друге моје главобоље. — извињава се даље Радич.</p> <p>— Јес’ јес’, сад он има да тражи баб 
отац био.{S} А да смо вас оставили да и даље пропадате, ко зна шта би од вас било.</p> <p>— Ман 
 трмка роји.{S} Али ми остајемо браћа и даље, а што ћемо живети одвојено, тако је рекао Бог. —  
но покренули у том селу.{S} Кузман је и даље сузбијао све покушаје попове и учитељеве, где је г 
омове, благослови их и упути их да се и даље помажу и да не забораве на заветне речи њиховога о 
ећ по споразуму.{S} Живан је кметовао и даље, а остали су радили, као и пре.{S} Жене су покушав 
колико смо знали и умели, а мислићемо и даље.</p> <p>— Вараш се.{S} Зар ти мислиш да смо ми исп 
 Живан кроз плач, — него да ми седимо и даље <pb n="36" /> у задрузи, да не погазимо његов аман 
ао, како би желео да задругари остану и даље тако ревносни у извођењу задружне идеје, а он ће с 
то кусну једанпут и обриса брк, настави даље:</p> <p>— Нека Ненад у’рани јунца па да добије за  
раше да се његова дужност неће односити даље од крста и печата у судници.{S} Зато и климаше гла 
иринча, шећера, зејтина, памука, и тако даље, разуме се све то кришом од Кузмана, који увек беш 
е парничи са осорљивим квочкама, и тако даље</p> <p>Јаглика, мајка Стеванова, храњаше иза куће  
а оремо ко и други људи у селу,“ и тако даље</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Живану се п 
 ракија у бурићима брзо исчезава и тако даље{S} Па се онда сваки својој жени окрену на разрачун 
њу: брашна, пасуља, сира, ракије и тако даље, па наставише живот као и пре.</p> </div> <div typ 
аклиће, меће поставу на антерије и тако даље{S} Њена мајка је по неки пут посети и увек донесе  
као: конопље, вуну, осушено воће и тако даље{S} Али то све није зајазило њихову незаситљивост з 
тврти у књиговођство и читаоницу и тако даље{S} Стока, справе и земаљски производи беху распоре 
тници зато што су умели да гледају мало даље од обичне раје.{S} Немирни су, дакле, људи донекле 
мицаше ватри.</p> <p>Деца вечераху мало даље, за својом совром и не скидаху очију с њега.</p> < 
и сва су успела да задругаре измире без даљега парничења.{S} Задруга је успела да учини корисни 
атио у постељу да се одмори и окрепи за даљи рад и напор свој...</p> <p>— КРАЈ —</p> </div> </d 
ерај! — викну поп поносно на сто метара даљине.</p> <p>Слуга викну на краве.{S} Оне пођоше.{S}  
у...</p> <p>Скупише се комшије, ближи и даљни рођаци, поп и учитељ на сахрану.</p> <p>Радич мет 
 де се осигурам, кад ја немам рачуна да дам јевтиније од четири гроша на банку интереса, месечн 
 узвикну Јанаћко, механџија. — И ја кје дам едно ћило ракија.</p> <p>И саставише „друштво“, али 
и беспокојстава.</p> <p>— А, не, не, не дам ја да се деле! — рече поп-Јова одсечно. — Мени је њ 
, ал ја ћу од сад мој део да распем, не дам га другом да га попије — рече Станојка.</p> <p>— Ћу 
та ћеш то!? — сикну Живана.</p> <p>— Не дам ти да месиш кад је моја недеља!</p> <p>— Недирај ми 
ена.</p> <p>- Бога ми ја мој „белег“ не дам никоме, па не знам кој да дође! — јави се Станојка  
и, — придаде Живана.</p> <p>- Баш да не дам! — испречи се Станојка мало јачим гласом. — Нигде с 
анет да о њима водим рачуна, и ја им не дам да се поделе докле год могу.{S} Јер ако се поделе,  
рди пазар Кузман.</p> <p>- Добро, да ти дам и двадесет, али немам сад пара.</p> <pb n="69" /> < 
иком.“</p> <p>- Дај ми ту „ствар“ да ти дам за њу десет дуката - рече Стеван.</p> <p>- Зар ја д 
ршен посао!</p> <p>— Не могу чаир да ти дам, он ме лебом ’рани.</p> <p>— А што ће ти после чаир 
<p>— Добро, кад ти велиш, онда ја да му дам. — рече Кузман и извади да броји новац Урошу.{S} А  
и те опанке да их исечем, боље но да их дам њему џабе“, разгоропади се неки пут Кузман, кад му  
>- Ето, зашто нам Бог неда кишу. — рече Дамљан.{S} - Бог му судио дабогда!{S} Ово је он заинат  
 врата се указаше: капетан, Мића, Веца, Дамњан, Ненад, Урош, Стеван, Кузман и још двадесет сеља 
рош и Ненад.{S} Најпосле изађоше Живан, Дамњан и Мића, оставивши Радича самога.</p> <p>Радич се 
 се ко принови, он им је добродошао!{S} Дамњан, нови председник никад није припадао кафанском д 
послушали савете паметнијих од себе.{S} Дамњан вели да је Бог тако досудио народу да осироти.{S 
и да човек не зна на коју ће страну.{S} Дамњан се потруди да умири тај окршај, али кад извуче и 
ше у дворишту и на врата се указаше:{S} Дамњан, комшија Радичев и Мића, општински писар.</p> <p 
шло време да се кошница роји. — теши га Дамњан.</p> <p>Али изненадна рика говеди споља пресече  
 Ада ми смо и пре њих грешили, — додаде Дамњан - прва нам је грешка била, што смо се изделили и 
ош. </p> <p>- Ја ћу зарад мене — додаде Дамњан.</p> <p>- Куд сви Турци ту и голи Хасан. — Насме 
ниче, па ако хоћеш убиј га! — правда се Дамњан снуждено.</p> <pb n="72" /> <p>— Немој га убити  
е спомагају, а ми не можемо? — Умеша се Дамњан радознало.</p> <p>- Исто онако као што би сте и  
ве остале, који су звати за порез, рече Дамњан.</p> <p>Шиља оде.</p> <p>Не прође много и дође У 
 Онда остани с њим а ови нек иду — рече Дамњан.</p> <p>— А ко ће да прежали Живана, прву радост 
— Шта вам је те вичете толико? — отпоче Дамњан полугласно. — Ја мишљах да вас је неко зло снашл 
еде у капију, ко ће то бити.{S} То беше Дамњан, њихов најближи и најбољи комшија.{S} Дође и сед 
добрих људи сачињаваху <hi>Јова, Пера и Дамњан</hi>.{S} Али, пре него што би позвали Радичевиће 
итељ су били први међу званицама, као и Дамњан, комшија, Кузман и још многи други.</p> <p>Пошто 
не треба примати којекакве људе, — вели Дамњан.</p> <p>— Ако ће да ми купе волове, ја пристајем 
е, сви су се осетили срећни том понудом Дамњановом.{S} Свима је радост и понос што су дочекали  
/p> <p>— Онда шта да радимо, коме да га дамо?</p> <p>— Врати ти то, нека ору њиме они по Београ 
..</p> <p>— Онда казујте, људи, коме да дамо плуг? — понавља председник питање.</p> <p>— Нека г 
њу свадбеном.</p> <p>Дође и дан свадбе, дан највеће радости Живанове, дан кад је требао да види 
вели и толика чуда пренели преко главе, дан њихова растанка.{S} Тај дан беше „млади“ понедеоник 
н свадбе, дан највеће радости Живанове, дан кад је требао да види плод и зачинак свога труда, о 
осле не дође и тај давно очекивани дан, дан због кога су сви укућани толике непријатности прежи 
ану и тај дан давно очекиван у Ораовцу, дан оснивања земљорадничке задруге.{S} Била је недеља.{ 
сељани.{S} И сеоска се утрина с дана на дан смањиваше.{S} Наста читав грабац око утрине ораовач 
им скупштинским решењем, за успомену на дан задругинога оснивања.</p> <p>Али се Јова и Пера пос 
ошли држали своје говоре.</p> <p>Тај је дан био леп, да се могло пред механом стајати и говорит 
а, а Урош се окупа у сузама. — Дошао је дан нашега растанка, дошло је време да се трмка роји.{S 
То је одушевило Јову и Перу да прогласе дан задругиног оснивања за свечан.{S} Јер кад је Кузман 
но што је казао.</p> <p>Тако и заказаше дан испита, па затим и дан венчања Радичевих младенаца. 
равом чиновању свадбеном.</p> <p>Дође и дан свадбе, дан највеће радости Живанове, дан кад је тр 
>Тако и заказаше дан испита, па затим и дан венчања Радичевих младенаца.</p> </div> <div type=" 
} Ето, доживели смо да немамо чим благи дан да дочекамо: — И две јој се сузе скотрљаше низ лице 
А после подне иде на пут.{S} Дођи други дан.</p> <p>Стеван пође кући не окусивши хлеба тога дан 
ше <hi>годижбину</hi> и кад му је сваки дан проведен на свом имању од неоткупне вредности.</p>  
илосаву угинула крава из јарма пре неки дан.{S} Каква је то штета, ви као земљорадници можете б 
 најпосле не дође и тај давно очекивани дан, дан због кога су сви укућани толике непријатности  
гари ораовачки дочекаше и тај знаменити дан, <hi>почетак рада задругинога</hi>.{S} И звекну прв 
ваће се.</p> <p>— Обрадоваће се за онај дан, а после... пуна кућа људи, пуна једа...</p> <p>— Ј 
реко главе, дан њихова растанка.{S} Тај дан беше „млади“ понедеоник, после мене месечеве.</p> < 
примаше рапорт од својих укућана за тај дан.{S} Невена постављаше вечеру.{S} А Станојка поливаш 
е задруге.</p> <p>Најпосле освану и тај дан давно очекиван у Ораовцу, дан оснивања земљорадничк 
 Пери. — Да хоће да ме пусте само један дан да поживим сама са мојим човеком и децом, не би жал 
ана.{S} И само да не беше тако значајан дан у години, кад кућа не сме остати без бадњака и слам 
жје створове!{S} Треба да стојиш ту цео дан и да видиш њихов ред и поредак, па да се онда увери 
сму и весеље.{S} Напослетку данашњи смо дан за то одредили!{S} Дела Стеване да нам отпеваш ту т 
н и још двадесет сељака.</p> <p>- Добар дан! — узвикну капетан.</p> <p>— Добар дан! одговорише  
 дан! — узвикну капетан.</p> <p>— Добар дан! одговорише Јован и Петар и поздравише се с њим.</p 
то је поп урадио, па да има пре Ђурђева дана откос.</p> <p>— Ама ја ономад чух за ту твоју дете 
 жену једнога дана, други своју другога дана, трећи трећега, иде клетва жена, писка деце и врев 
сапун!{S} Зато ли њен човек иде свакога дана у чаршију да јој купује сапуне.{S} А ја немам чим  
 ти се, а камо ли да их одриваш свакога дана у Бога!</p> <p>Подиже се и хукну.{S} Очи јој се бо 
хово питомо и мирољубиво држање, целога дана, скопчано са неизмерном задругарском ревношћу, дав 
да.{S} Ту беше и Кузман, који је целога дана слушао шта је се говорило, па се чисто збунио и не 
да му нешто није добро, и ако ни целога дана ништа није окусио.{S} Али наместо вечере, он испри 
 није било човека, који пијанчи раднога дана, који оре дрвењаком и који дугује Кузману; онда је 
пују коже и да тргују.{S} Те се једнога дана нађе на сокаку са празним шакама!{S} Трговина му ј 
вакодневно његово трабуњање, те једнога дана дође из суднице и саопшти укућанима, да више није  
 то се његови задругари скупише једнога дана те му окопаше сав кукуруз, да не остане без летине 
у према његовом туторству.{S} И једнога дана позва га суд да му саопшти да је изабрао друго лиц 
упи мекиње.{S} Стеван се опреми једнога дана, па како беше снег, упреже у саоне волове и оде у  
видиш један припуцао своју жену једнога дана, други своју другога дана, трећи трећега, иде клет 
Стеван пође кући не окусивши хлеба тога дана.</p> <p>Кад је изашао из вароши стигоше га једна к 
же учинити.{S} Већ су све нашле да тога дана једна другој прикажу шта је некад било, шта је кој 
пружи прст на Кузмана, — Угребе се тога дана у кућу са једном смрдљивом кожетином, па ми нуди м 
војим укућанима, шта ће ко да ради тога дана.</p> <p>Једнога јутра Радич нареди овако: да Живан 
ру равнодушан, као да није ни речи тога дана проговорио против Живана.{S} И само да не беше так 
е.{S} Затим исприча, како је лежао тога дана на трави, како му се нека страшна прилика јавила у 
дичне задруге.{S} Али је он је баш тога дана запазио оно, што му је осведочило узалудност такво 
 бесмо у задрузи кавга и несрећа сваког дана, кад се поделисмо навали сиротиња, па навек мука и 
ачин растур него да се циганчимо сваког дана.{S} Можда ће нам се срећа на боље окренути, јер на 
м ни ја све вештине у орању, што сваког дана орем, те ћеш знати ти, што никад не ореш.</p> <p>— 
ву децу изведем на пут!</p> <p>Четвртог дана после смрти Јагликине, већ је била Станојка у кући 
Стеван као што га је Бог дао, целога је дана дробио и сипао муње и громове на Живана и његово у 
овима.{S} Док најзад после једне године дана не пуче глас по целом народу <pb n="84" /> да су у 
е други сељани.{S} И сеоска се утрина с дана на дан смањиваше.{S} Наста читав грабац око утрине 
и и страшној грозници.</p> <p>После пет дана, даде Богу душу...</p> <p>Скупише се комшије, ближ 
ребало је Радичу сачекати бар четрдесет дана од смрти Јагликине, па онда венчати Стевана.{S} Он 
 једном задругару жена и брат за недељу дана.{S} Остаде он сам са троје деце!{S} А како тада бе 
и хране, ни приближно потреби за годину дана.</p> <p>Да не би више упадали у дуг зарад хране Ра 
је ометало њен рад за целу једну годину дана.{S} Може се рећи да је задруга само у почетку успе 
 начин о својој погрешци, што су годину дана траћили време у бесциљним и бескорисним трзавицама 
е раскрвавио главу да ју је морао месец дана носити превезану црним луком.</p> </div> </div> <p 
 двојном устајале и неуморно радиле.{S} Данас их видите попуњавају земљом једну кућу, сутра дру 
о ћеш ти сад овде?{S} Јеси ли ти редара данас?</p> <p>— А јеси ли ти домаћин данас?</p> <p>— Ја 
ју да прекрате извесне невоље, колко од данас до сутра.{S} Јер зајам ако нема животворнога циља 
с уверили г. капетане, какве ми зборове данас држимо у школи — рече учитељ Пера, — па пошто је  
 говорили да живот ваш, овакав какав је данас захтева од вас да се удружите, јер само удружени  
.{S} Шта ћемо с њом?</p> <p>— Ви сте се данас уверили г. капетане, какве ми зборове данас држим 
а Св. Илија погодио, где га ђаво донесе данас у моју кућу!“ — Тужи се Невена сама, товарећи се  
Где си побогу брате, да ми је да сам те данас тревио, друкче би ти испричао, ово што ћу ти сад  
и са оснивањем задруге.</p> <p>— Ви сте данас имали премежденије, — рече гордо Кузман. — Да вам 
увао кад сам био мали, па ћурке ћувам и данас.</p> <p>Јова и Пера се насмејаше и одоше.</p> <p> 
 Пера.</p> <p>— Ја не знам да ли ћемо и данас што успети, кад их још нема.{S} Већ смо изгубили  
игурност, — опучи Кузман. — Ови су људи данас заложили имање вама, а мене нису ничим осигурали  
е могу да вас оставим за ово што сте ми данас одузели моју сигурност, — опучи Кузман. — Ови су  
— Ваш твоја снаха Невена!{S} Отишао сам данас да разапнем кожу на ваш дувар, а она ме сиктериса 
 рече учитељ Пера, — па пошто је Кузман данас доказао да је противан оваквим зборовима за народ 
ра данас?</p> <p>— А јеси ли ти домаћин данас?</p> <p>— Ја нисам још.{S} Имам ја једнога домаћи 
и уважавам те установе и зато сам дошао данас да вам образујем задругу.{S} А ви браћо да слушат 
им нашим људима није судбина што ће ово данас да раде?</p> <p>— Шта ће да раде?</p> <p>— хоће д 
 Пера.</p> <p>— То не може да буде, јер данас сваки себе гледа — рече Мића, ћата.</p> <p>— А ка 
Ненад и Стеван.</p> <p>— Бога ми ти нас данас спасе од попа и учитеља, — рече Стеван задовољан, 
ренемо на песму и весеље.{S} Напослетку данашњи смо дан за то одредили!{S} Дела Стеване да нам  
није лака ствар.{S} Треба да се тражи и дангуби.{S} А ти то не можеш чинити, пошто си у задрузи 
свако по мало подсецам.</p> <p>— Па, то дангуби пчеле.{S} Знаш ли ти колико оне утроше времена, 
риликама, кад људи преживљавају чемерне дане, искрене често пута по неко изненађење, које им ил 
те се разбише.{S} Настадоше бурни дани, дани борбе, беспокојства и омразе, гоњења и освете.{S}  
обалу те се разбише.{S} Настадоше бурни дани, дани борбе, беспокојства и омразе, гоњења и освет 
ичку задругу, као једини спас у оваквим данима.{S} Али Шиља пандур изједна мењаше место, час за 
е приновак, који су они у тим критичним данима, сматрали за излишан, пошто су иначе четворо дец 
та тишина, она пуста тишина, која после даноноћне галаме и немира беше читав пораз овим немирни 
 видети оно, што свакога може задивити: даноноћни рад, чуварност, питомост и трезвеност, нарочи 
рано Кузман дође да се увери и на белом дану шта су накопали.{S} Па нађе црну земљу и камење.{S 
 у сну да их ископају, мишљаше Кузман и дању и ноћу.{S} Па тако и усни једне ноћи да се у његов 
т дуката - рече Стеван.</p> <p>- Зар ја дао за њу двадесет дуката, а ти тражиш за десет! - тврд 
очи Божића.{S} Стеван као што га је Бог дао, целога је дана дробио и сипао муње и громове на Жи 
 ли ја и ти лепо да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да рђаво живимо.</p> <p>— Е, онда, хоћеш да ми  
ио би их у једну бајбукану, па им не би дао двадесет и четири сата да окусе леб да виде шта је  
руга једна врста кошница у сандуцима од дасака, из којих се може вадити и мед и восак и опет пч 
ве што се могло скинути: раоник, цртак, даску и шрафофе, па метули на своје дрвењаке, а колица  
они су од мене живели, а ви мени баш не дате да живим!</p> <p>— Живи брате, ко ти брани, — рече 
спех крунише једном свечаношћу, која ће дати одушке одушевљењу њених сатрудника.{S} Тога ради п 
А да ли ви мислите да ће вам неко зајам дати на ваше црне очи! — подвикну Пера. -— Зар ви то не 
</p> <p>— Ако је поштен човек, можеш му дати. — рече порезник.</p> <p>— А, што се тиче поштења, 
Али кад неће да се слажу, онда им мораш дати што је њихово, па нек иду, куд који хоће.{S} Само  
да си мукајет за своју жену...</p> <p>— Даћу ти ја мукајет док се вратим од волова.{S} Ти си на 
— расцињка се још више Невена.</p> <p>— Даћу ти ја судбину, ако тргнем један оплавак.{S} Вама ж 
ом о верској обмани. —</p> <p>Цело село дахну душом кад виде у кљуси човека, који га толико дав 
док се вели они не побију народ не може дахнути душом.</p> <p>— Не знам како који, — упаде му У 
еликог запона и отпора.{S} Једновремено дахнуше и људи и волови том олакшицом.{S} А то није мал 
>— Не могу ја, попе, то да узмем, да ми даш цео чин твој.{S} Више вреди мој један дрвењак, него 
p>— Ја у Београду.</p> <p>— Е баш да ми даш једну шаку тога семена да пробам.</p> <p>— Поручићу 
 таквим људима.{S} Овде има људи, да им даш целу штедионицу, па им не би помогао.</p> <p>— Не т 
ркву.{S} Што рекоше то и учинише.{S} За два сата капела је била разваљена и иконе понешене у цр 
 је за сиромаха спас, који нема више од два вола.</p> <p>— Сви треба да узмемо ове плугове, — р 
} А људи се у селу почеше прибирати где два, где три да се још посаветују и договоре.{S} Полазе 
Све је то омражено и поцепане, да нигде два не иду заједно, чак ни рођена браћа.{S} Све то треб 
брик ракије, а у Миленином два батака и два крилета од печене ћурке.</p> <p>Сад се Живан разбор 
аовачке.{S} Догодише се неколико туча и два убиства, због отмице утрине, док најзад село не дон 
.</p> <p>— Шта нам могу сметати један и два човека, кад је већина добра?</p> <p>— А шта нам је  
 само одредише ред, а нико не поједе ни два залогаја људски, јер их беше обузела нека необична  
више суму, колико требаше Урошу да купи два јунета.{S} Кад скупише другу суму, онда купише Жива 
рив некима, пошто није могао исповедати два или три политичка начела.</p> <p>Отуда је долазило  
ојкином пун ибрик ракије, а у Миленином два батака и два крилета од печене ћурке.</p> <p>Сад се 
 кише, који повије траву за један сахат два, да се после боље озелени и заталаса. <pb n="96" /> 
ко ти дугују? пита га капетан.</p> <p>— Двадесет хиљада динара!</p> <p>— А јеси ли платио порез 
 дрвету?{S} Зашто да месим и готовим за двадесет душа, кад могу за, две и три?{S} Зашто да ја н 
<p>— Знам, то је порез на радњу, али на двадесет хиљада динара уинтересираног новца треба ти хи 
е браћа да се одморе од галаме, која се двадесет и четири сата протезала.</p> </div> <div type= 
зар Кузман.</p> <p>- Добро, да ти дам и двадесет, али немам сад пара.</p> <pb n="69" /> <p>— Ла 
ситнице...</p> <p>— Немој тако, узми ти двадесет дуката, јер ко зна хоће ли више оваква прилика 
и их у једну бајбукану, па им не би дао двадесет и четири сата да окусе леб да виде шта је мука 
 четрдесет дуката, а остала му браћа по двадесет.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 
е ракијом одужити тај дуг.{S} Шта је то двадесет дуката за једнога домаћина, његов један во кош 
 рече Стеван.</p> <p>- Зар ја дао за њу двадесет дуката, а ти тражиш за десет! - тврди пазар Ку 
р.</p> <p>— И мене ће десеторица, то су двадесет људи.{S} Више нам и не требају у почетку.</p>  
м поп-Јова и одједанпут зазвекеташе још двадесет динара за њима.{S} Тако уложише другог и треће 
мњан, Ненад, Урош, Стеван, Кузман и још двадесет сељака.</p> <p>- Добар дан! — узвикну капетан. 
писаше се и остали.{S} Пера изброја <hi>двадесет</hi>.</p> <p>— Много је званих али мало изабра 
е њихове деобе, команда војна одазва на двадесетодневну вежбу Стевана и Уроша.{S} А то је било  
ла од пијанчења, једнога од зеленашења, дванаесторици је купила спрежну стоку, осморици приплод 
 оптуживање код Савеза, да је због тога двапут морао долазити ревизор Савеза, да их ислеђује и  
 готовим за двадесет душа, кад могу за, две и три?{S} Зашто да ја навек не знам шта је моје, а  
мо зато што је све ишло журно и сложно, две су им куће биле готове за шест недеља.</p> <p>Док н 
а, кад смо сви у задрузи били.</p> <p>— Две славе ме коштају 60 динара.</p> <p>— Остали кућњи т 
 <p>— Дајем пореза 5 дуката</p> <p>— На две славе у години потрошим 4 „</p> <p>— На кућњи троша 
 <p>— Како је ово зар може да се оре са две краве?</p> <p>— Овај плуг не тражи више говеди.{S}  
дође да узме ручак за Живана и за љубав две-три чаше ракије наприча Невени и што јест и што ниј 
ен...{S} Наста блажени тајац између ове две младе душе, које тако прикладно пођоше у сусрет јед 
ини, недалеко од старе куће, постројише две куће, за Ненада и Стевана, А у старој кући решише д 
а немамо чим благи дан да дочекамо: — И две јој се сузе скотрљаше низ лице и кануше на његову к 
и у лов, пиј ракију, пуши дуван, кметуј две-три године, па ако ти остане имање у целости, убиј  
ивео.{S} Знаш како кажу: „Сиромах човек две куће рани.“</p> <p>— Па зар је боље да има сиротиње 
ир и школска башта изгледали у селу као две <hi>оазе</hi> у пустињи Сахари...</p> </div> <div t 
ана.</p> <p>Сад је ваљало отарасити још две бриге: измирити се са пријатељем и умолити попа да  
није у стању била накнадити штете првих двеју.</p> <p>Међутим је интерес са интересом на интере 
 на ту суму?</p> <p>— Како да нисам!{S} Двеста динара плаћам пореза — ја један човек!{S} Одраше 
о слушаху и уважаваху, предвојише се на двоје, од којих га једни још више заволеше а једни толи 
п-Јова купи један чаир, па га подели на двоје, половину засеја детелином, а половину засади воћ 
и да се слажете четворо, нећете моћи ни двоје.{S} Зато је боље да чистите те рачуне одједном. — 
ујете, како да се изделимо, да ли на по двоје или сваки за себе, одмах?</p> <p>— Кад нисте могл 
p>Кад се пчела роји, треба имати на уму двоје: време и родност године.{S} Ако се доцкан роји, н 
 згоду.{S} Знаш како је, кад се састану двоје младих и лепих, они треба лепо и да зборе.</p> <p 
 закопа српско царство на Косову, а ова двојица да га воскресну.</p> <pb n="87" /> <p>— Па ипак 
вола, сад имамо осам.“ „Уортачимо се по двојица, па оремо ко и други људи у селу,“ и тако даље< 
</p> <p>— Не би они бегали да нисте вас двојица дошли.{S} Јер ја сам живео од њих и они су од м 
 им што пре куће стигну, толико су жене двојном устајале и неуморно радиле.{S} Данас их видите  
уштву, у коме се налази.</p> <p>Жене их двораху још, служаху пиће и слушаху свачију реч, а бога 
дати коње и појити, и ко ли старога оца дворити?..{S} Оно од чега сам се највише плашио снашло  
е што држаше у рукама, пљесну га о сред дворишта!{S} У мах за њим полетеше и кокош, батаци ћуре 
сваки домаћин, појахао коња и изишав из дворишта изгубио се у помрчини.{S} Пут се по мало белио 
ad> <p>Имали су један повећи вајат крај дворишта, од кога преправише кућу за Живана.{S} У гради 
у се очи зауставише на децу, која се по дворишту возаху на једним гвозденим колицима, оним исти 
раве, семење, плави камен и рафија, а у дворишту су поређане с једне стране неколико ђерзонака  
мија!</p> <p>У тај мах псета залајаше у дворишту и на врата се указаше:{S} Дамњан, комшија Ради 
и земаљски производи беху распоређени у дворишту.{S} Сваком госту објашњаваху задругари <pb n=" 
еданпут ’леб из моје њиве!</p> <p>— Де, де, ти кукумавко!{S} Само кукаш и наричеш! — брецну јој 
аву располутити!</p> <pb n="26" /> <p>— Де, пробај Бога ти!{S} Ти мислиш ја немам руке!{S} Јадн 
им једанпут ’леб из моје њиве!</p> <p>— Де, де, ти кукумавко!{S} Само кукаш и наричеш! — брецну 
исмо од 25. септембра т. г. јављамо вам де нисте примљени у коло Савеза Земљорадничких Задруга, 
 да се парничиш с њим.</p> <p>— Како ћу де се осигурам, кад ја немам рачуна да дам јевтиније од 
него лето.{S} И да није још оних пустих дебелих хладовина, пољскога зеленила и учестане ваздушн 
екује, на једном весељу: добру услугу и дебелу гозбу, тога није било на свадби Живановој.{S} Св 
рсну у народу нешто треће, које превуче дебео вео преко тих рационалних зачетака и целокупно по 
ивеза их за саоне, а из јарма узе једну дебљу палицу и пође.{S} У леву руку мету палицу, а десн 
 га почеше неки сељаци припитивати, где дева новац из те његове цркве.</p> <p>—- „Боже сачувај! 
 да су се на њ почеле освртати поједине деве у селу, а још више наводаџије.</p> <p>И једне вече 
м гласом. — Нигде се у свету не одузима девојачки „белег“.</p> <p>— Ти мораш! — кресну јој Нена 
е разлегаше и кроз лавеж паса пробијаше девојачки пој са прела, и наслађаваше његову племениту  
тавише весело ћеретање и певање, али их девојачки јек са прела све више освајаше и ућуткиваше.{ 
д...</p> <p>А песма, та весела песма из девојачких грла, сваки час се ори, те пресеца тај тихи  
 ћу ти донети какво хоћеш, а за враћање девојке, то ћемо да видимо.</p> <p>Поп се направи да не 
, у суседној ливади:</p> <quote> <l>„Ој девојко душо моја</l> <l>Чим миришу недра твоја?</l> <l 
у танко и гласовито:</p> <quote> <l>„Ој девојко, душо моја,</l> <l> миришу недра твоја..“</l> < 
о допираху до њених ушију...</p> <p>„Ој девојко душо моја!...“ — гласну се још један пут Стеван 
Препоручује Живану за снаху једну добру девојку.</p> <p>Не може се замислити какво је блаженств 
 <p>— Но како хоћеш?</p> <p>— Да вратиш девојку родитељима и да ми донесеш уверење од општине д 
овој утрини пасли су стоку: мој прадед, дед и отац, па су помрли, и ја ћу да умрем, а утрина ће 
{S} Зато се и у песмама помиње: „Куд се деде цар Немање благо“.</p> <p>— А како би се могло про 
јер.</p> <p>Ту ћете видети сваке недеље дежурнога члана и благајника, где примају новац и издај 
<p>— Он је сигурно то сматрао, као нашу декламацију, кад смо му о томе говорили, па је није ни  
етку данашњи смо дан за то одредили!{S} Дела Стеване да нам отпеваш ту твоју песму, којом си до 
ће ни њега оставити без казне за његова дела.{S} А вас нека од сад умудри да умете боље распозн 
ич изнемоглим гласом. — Траже синови да деле имање, а ја још жив!</p> <p>— Е, видиш како стоји  
ва.</p> <p>— А, не, не, не дам ја да се деле! — рече поп-Јова одсечно. — Мени је њихов отац ост 
стоји у закону, — прихвати Мића, — отац дели имање на равне части са пунолетним синовима.</p> < 
жњама на другој страни.{S} Оне су и пре делиле извесне производе између себе, као: конопље, вун 
е то било, — отпоче Живан, — кад смо се делили, ми смо оставили право сваком од нас на те путев 
, судбина, а је ли судбина била нама да делимо кућу ноћас?</p> <p>— Судбина, јер док се браћа н 
 да радимо, а не само целога века да се делимо.</p> <p>Поп-Јова и учитељ-Пера посаветоваше их ј 
— рикну Радич. — Зар код мене живога да делите мој дом!{S} Кад ли узмем једну кривуљу, па кад в 
 „Бог да прости ко рече да се људи могу делити“ — рећиће један. „Сад знам што живим“ — рећиће д 
за сажаљење <pb n="49" /> што се морају делити.{S} И што се куће више приводише дограђивању, то 
 до дна зида.</p> <p>— Ово је Кузманово дело. — рече поп Јова. — Тражили су новац.{S} Ево за до 
д га поп укори за то његово безбожничко дело, он му рече:</p> <p>— Зар кад се у сну човеку нешт 
а да могу учинити једно такво племенито дело.</p> <p>Радичевићи уђоше.</p> <p>— О, зар сте ви з 
, али шта вреди кад су му поскидали све делове, — одобровољи се Живан.</p> <p>— Камо лепе среће 
p>— А да ли би му се могли набавити они делови, што су му покрађени? — припита Живан.</p> <p>-  
ом својом смрдљивом кожом!{S} Усмрде ми делу кућу.</p> <p>— Али ја нисам ни дошао због коже, ве 
жању, трећи косе, а четврти беру сено и дену стогове.{S} Лаки поветарац посети их по који пут,  
group" xml:id="SRP19091_P1"> <head>ПРВИ ДЕО</head> <head>ПОД СТАРИМ КРОВОМ</head> <div type="ch 
.{S} И кад је тиме остварила онај други део Христове изреке: <hi>последњи ће бити први</hi>, он 
roup" xml:id="SRP19091_P2"> <head>ДРУГИ ДЕО</head> <head>НА РАСКРСНИЦИ</head> <div type="chapte 
ећ сваки својим.{S} Живан, који је већи део свога века провео у кметовању и политици, није мога 
е Пера.{S} Ови су људи утрошили највећи део своје снаге у најбољим годинама на међусобна трвења 
roup" xml:id="SRP19091_P3"> <head>ТРЕЋИ ДЕО</head> <head>ПРЕЛОМ</head> <div type="chapter" xml: 
анима, од које и Радичевићи добише свој део.</p> <p>Али општи и слободан сточни испуст, одједан 
Ја не пијем ракију, ал ја ћу од сад мој део да распем, не дам га другом да га попије — рече Ста 
учни фотографски апарат те сними кришом део тај каламбур у механи.</p> <p>Брзо затим настаде ту 
адичевића, који се вођаше још од њихове деобе.{S} Суд добрих људи сачињаваху <hi>Јова, Пера и Д 
 Јер одмах идућега пролећа после њихове деобе, команда војна одазва на двадесетодневну вежбу Ст 
Пољубише се обадва брата први пут после деобе њихове и зајецаше од плача, као мала деца...</p>  
 од мора до Дунава причати спасоносност деобе. „Бог да прости ко рече да се људи могу делити“ — 
дичевићи остадоше да се споразумевају о деоби.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091_ 
ај исти Живан, који се највише противио деоби.{S} Човек докле преокрене убеђењем, онда је готов 
 жене као заинат, од како се задовољише деобним решењем, окренуше у такву слогу, да је сад било 
их. — Друга браћа доводе изборни суд за деобу, а ми то нећемо чинити, већ ћемо се поделити мирн 
пор међу браћом и подизале свој глас за деобу, али су одлучношћу својих мужева енергично сузбиј 
лична својина, која их је и изазвала на деобу.{S} Она их је покренула и на живљи рад и на бољу  
ао обрт, који га је упутио на неминовну деобу с браћом.</p> <p>Трећега јутра, кад се све беше р 
е Ненад.</p> <p>— Нећу ни ја да идем! — дере се Стеван. — И ја сам Радичев син!</p> <p>— Ти се  
из малена једно до зла Бога неразборито дериште.{S} Ко је само запамтио шта је он онда радио, т 
о брзо помами, те настаде таква врева и дерњава, да су морали <pb n="74" /> учитељ Јова и Пера  
="29" /> <p>— Оно ја имам женин „белег“ десет дуката, али не знам да ли ће то да стигне.</p> <p 
о за њу двадесет дуката, а ти тражиш за десет! - тврди пазар Кузман.</p> <p>- Добро, да ти дам  
у више да се парничим, тај ме пут кошта десет дуката.</p> <p>— И ја пристајем — рече Ненад.</p> 
“, који му је интерезирањем нарастао од десет на четрдесет дуката.{S} Али га нанесе враг да се  
 најпосле да их узмем за свиње.“ И узме десет кила јабука за грош.</p> <p>Његово непоколебиво м 
а куповину стоке и справа, од које суме десет задругара узеше плугове, а десеторица приновише п 
та?{S} За своје паре после можеш купити десет чаира.</p> <p>— Право кажеш — рече Стеван. — Али  
 пут треба и жену послушати.{S} Ја имам десет дуката на чувању само зарад жене. -</p> <p>— Шта  
 код по којега домаћина могло затећи до десет-петнаест брава оваца.</p> <p>Од све браће Радичев 
 n="56" /> се некако могло кметовати по десет-петнаест година, а не као сад.{S} Стеван такође н 
у само зарад жене. -</p> <p>— Шта су то десет дуката! — мрдну усницом Кузман.{S} Ти још не знаш 
што не можемо ја и ти имати, можемо нас десет.{S} Лепо да се ревенишемо и да ти купимо волове.< 
 <p>- Дај ми ту „ствар“ да ти дам за њу десет дуката - рече Стеван.</p> <p>- Зар ја дао за њу д 
 Више вреди мој један дрвењак, него тих десет плугова.</p> <p>— Коме ја кажем! — угледа се Пера 
е суме десет задругара узеше плугове, а десеторица приновише по које говече.{S} И одмах се по о 
е и људима исповедити.{S} Па ипак ће ме десеторица сигурно послушати за ову ствар.</p> <p>— И м 
лушати за ову ствар.</p> <p>— И мене ће десеторица, то су двадесет људи.{S} Више нам и не треба 
виште.{S} Ћути, упреда бркове и погледа десно и лево као звер опкољен ловцима.{S} Јер том време 
е ибрик на уста.</p> <p>Живан се осврте десно и лево, па немогући никакав споразум учинити са п 
у и пође.{S} У леву руку мету палицу, а десном извади нож из појаса.{S} Кад се приближи ћуприји 
то то, кад имам лепе моје руке и снагу, дете и човека, па да зарадим и на камену и на дрвету?{S 
нешто бити <hi>моје</hi>: <hi>Моје</hi> дете, <hi>мој</hi> човек, <hi>моја</hi> кућа, <hi>моја< 
 пуну лажицу у јело, због моје деце.{S} Дете дође чак до њиве плачући!{S} Па си хтела да их поб 
на њега.</p> <p>— Љут леб!... — растеже дете и расцињка се.</p> <p>— Како љут леб!? — Сви се зг 
и још многи други.</p> <p>Пошто крстише дете, заседоше за постављену трапезу, поракијаше мало и 
ликином, сав обливен сузама, јецаше као дете.</p> <p>У сунчани изгревак врати се кући, где га н 
м кад си се родио.{S} Ти си ми био прво дете, које сам онда као млад свештеник крстио.{S} Боже  
есео последњи час живота.{S} Кад је био дете, била му је редовна навика, да прво изгунђа па онд 
!</p> <p>Стеван сипну да плаче као мало дете.{S} У овом тренутку Станојка му не беше жена, већ  
p>— Како љут леб!? — Сви се згледнуше у дете.{S} Живана узе да проба леб. </p> <p>— Истина љут. 
њега и њих.{S} Јер њему гвоздени плуг и детелина попова не беху излапели из главе, и после толи 
и.{S} Није више на реду био ни плуг, ни детелина, ни калемљење воћа, већ борба гласачка око кме 
гим неистинама и немогућностима.</p> <p>Детелина попова паде им у очи још из далека са својим з 
а одржава краве, — рече Пера.{S} Овакве детелине човек да насеје повише, па да не брине за гове 
ан дивећи се зеленилу и бујности попове детелине.</p> <p>— Е, мој Живане, шта сам ја имао муке  
добро било да одемо сви овако до попове детелине, — рече Пера.</p> <p>— Сасвим! — пристадоше св 
 па га подели на двоје, половину засеја детелином, а половину засади воћем.{S} Те су његов чаир 
слуга под једним хладом мешаше сламу са детелином и полагаше кравама. </p> <p>— Трчи дотерај он 
еће, кад нема сена?</p> <p>— Нек посеје детелину, ко што је поп урадио, па да има пре Ђурђева д 
</p> <p>— Ама ја ономад чух за ту твоју детелину попе, да је већ стигла за косидбу? — рече Жива 
вску Ненад беше одредио крштење својега детета.{S} Дивна прилика да се сва браћа састану у једн 
покућанство.</p> <p>Затим дадоше сваком детету по једну пару у руке, а они заметнуше сваки по ц 
 ћурке.</p> <p>— Зар ти ћурке да чуваш! детињу стоку?{S} То чувају деца! — осврте се поп — Јова 
матрају као знак сиротиње.{S} Ах, деца, деца!...{S} Зар она не представљају своје богатство, ка 
ца и сматрају као знак сиротиње.{S} Ах, деца, деца!...{S} Зар она не представљају своје богатст 
поп — Јова.</p> <p>— Ја ко ће други.{S} Деца грђе неће.{S} А ја сам се иначе <pb n="22" /> поде 
и очекиваху да домаћин унесе бадњак.{S} Деца очекиваху жељно час кад ће се унети бадњак у кућу, 
Живана и Стевана ко ће бити домаћин.{S} Деца се начичкаше опет око Живана и стадоше га молити з 
 напоље и унесе бадњак, затим сламу.{S} Деца запијукаше за њим.{S} Настаде свечани тренутак, ко 
кује изобилношћу деце.{S} Зато се многа деца и сматрају као знак сиротиње.{S} Ах, деца, деца!.. 
 да су твоја.{S} А овако ка’ велиш туђа деца, па ти се лепе руке за њин врат.{S} Е, мој синко,  
бе њихове и зајецаше од плача, као мала деца...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091 
е личи на тепање и миловање.{S} Навикла деца на бабино миловање, па наставише започето чепркање 
деним плугом, него си дозволио да ти се деца с њим играју.</p> <p>— Е, то му никад не могу опро 
 у земљи.{S} А присутни радници, жене и деца, бленули у њега, па се диве његовој памети и разум 
а рат код одраслих не пођоше у сусрет и деца.{S} Јер баш кад сваком изгледаше да ће пребацивања 
ити колико која хоће.{S} Сад им нису ни деца на путу више, нема више замерке, нема примедбе, ни 
p>— Немојте тако, људи, да говорите као деца — рече учитељ-Пера. — Овде није питање: како ко за 
ш тако радити!</p> <p>— Мени не требају деца. —- Спусти мало гласом Стеван, јер га обузе неки п 
ке да чуваш! детињу стоку?{S} То чувају деца! — осврте се поп — Јова.</p> <p>— Ја ко ће други.{ 
 ја би их побио, да су моја!{S} То нису деца, то су антрзи!</p> <p>— А ти си ми био бољи, кад с 
о је, продужише лежање и режање.</p> <p>Деца, кад спазише Стевана, повикаше у глас: „чила!“ „чи 
е и све се више примицаше ватри.</p> <p>Деца вечераху мало даље, за својом совром и не скидаху  
аше да је очекивао тај разговор.</p> <p>Деца ућуташе и загледаше се бленуто у Стевана.</p> <p>— 
пасуљ и да сипа требљен у лонац.</p> <p>Деца зачепрљаше рукама у њен скут по пасуљу и почеше га 
, трећи трећега, иде клетва жена, писка деце и врева по кући, да Бог сачува!{S} И тако видиш оп 
априку по пуну лажицу у јело, због моје деце.{S} Дете дође чак до њиве плачући!{S} Па си хтела  
 недељу дана.{S} Остаде он сам са троје деце!{S} А како тада беше јек највећега рада у пољу, то 
и га ипак ова слатка вожња председничке деце на његовим колицима доведе до читавог огорчења.{S} 
рви, коме је та заједница његове рођене деце лежала на срцу.{S} Живан, његов најстарији син био 
с пасуљем у скуту, па седе поред њега и деце и узе да треби пасуљ и да сипа требљен у лонац.</p 
на.</p> <p>— Е... док се ожениш, биће и деце.{S} Но немамо чим да те женимо.{S} Година оскудна  
иже се урнебес, кукњава, клетва и писак деце.</p> <p>Кад излише гњев над својим женама, они пон 
рали за излишан, пошто су иначе четворо деце пре њега задобили и одгајили.{S} Али природа не зн 
S} Сиротиња се чак одликује изобилношћу деце.{S} Зато се многа деца и сматрају као знак сиротињ 
а, па се примакоше <pb n="35" /> својој деци и мужевима са неком необичном сетом и ћутањем, оли 
 Поклон браћо моја, поклон жене, поклон децо. — Женама грунуше сузе на очи, а тако исто Ненаду  
 дан да поживим сама са мојим човеком и децом, не би жалила одмах да умрем!{S} Толико ми је огр 
ор, а жене се уклонише у своје вајате с децом.</p> <p>— Шта вам је те вичете толико? — отпоче Д 
ead> <p>Невена беше дотле поразбуђивала децу, упутила их за стоком и наставила други рад по кућ 
 да се наћве љуљају.</p> <p>— Ја, тукла децу!? — запрепасти се Невена.</p> <p>— Ти! ти!{S} Прок 
ори на ово, али му се очи зауставише на децу, која се по дворишту возаху на једним гвозденим ко 
аква је то асија што ’хоће да ми побије децу по кући!{S} А!.. видиш... загледа се у полицу и сп 
 снахе, као снахе, кад подмире мужеве и децу, онда се тек сете за другога.{S} Зна он све то как 
су се давно поженили, војску ислужили и децу изродили.{S} Али и зрелим људима је могућно залута 
ју грудве; а редара, Невена, да разбуди децу и упути их за стоком, па да онда гледа остали кућњ 
 однесеш на гробље!</p> <p>— Не куни ми децу кучко, јер ако дохватим онај ожег, надвоје ћу ти г 
нцем? — зачуди се Живан.</p> <p>— Питај децу, како их је провлачила кроз пенџерче и како их је  
опростити! — рече поп-Јова, гледајући у децу како се са задовољством и кикоћањем возају.</p> <p 
 ти се нећу много забавити, само да ову децу изведем на пут!</p> <p>Четвртог дана после смрти Ј 
што си био мој.{S} И ти не би такао ову децу, да су твоја.{S} А овако ка’ велиш туђа деца, па т 
/p> <p>— Дабогда ја увек месила за моју децу, а ти за кучиће!</p> <p>— Дабогда то што им умесиш 
месец, но ћу сама да месим ’леб за моју децу, да ми их ти више не трујеш, — одврати јој Живана  
се макнем одавде, док не умесим за моју децу хлеб.</p> <p>— Пробај само немој да одеш док се ја 
 и нададоше дреку...</p> <p>— Што бијеш децу!? — погледа га Јаглика попреко.</p> <p>— Зато што  
.{S} Е, мој синко, чекај док ти добијеш децу, да видим да ли ћеш тако радити!</p> <p>— Мени не  
 <p>— Онда нисам имао ни тањире, а камо ди шоље.{S} Али тако је време дошло, мимо света не може 
у механи слободно ме пљуните!{S} Ово је дибидуз грозно, кад се од нас красних људи овакве несре 
ици, жене и деца, бленули у њега, па се диве његовој памети и разумевању: „Какви кметови, какви 
ао си нас рашта и позвати, — рече Живан дивећи се зеленилу и бујности попове детелине.</p> <p>— 
беше одредио крштење својега детета.{S} Дивна прилика да се сва браћа састану у једном дому, по 
кој цигљу и за неколико недеља подигоше дивну капелу.{S} Уз источни дувар Кузман намести један  
ван загледајући слику. — Гле, ево мене! дигао сам руку.{S} Па ево и Ненада, а гле и Веца како ј 
="70" /> <p>— Учио нас, не учио, Бог је дигао од нас руке, но гледај те поједи и попиј што имаш 
ебу, ни на земљи!</p> <p>Невена пође да дигне црепуљу.</p> <p>— Шта ћеш то!? — сикну Живана.</p 
> <p>- Али човек дође до умирања, па се дигне, а ви тражите да мрете, и ако би могли да живите  
јој жени окрену на разрачунавање....{S} Диже се урнебес, кукњава, клетва и писак деце.</p> <p>К 
 сахат, док се одморио.{S} Па се полако диже и пође кривљући.{S} Стигао је кући у неко доба ноћ 
 кога ће моћи не само захтевати, него и диктирати нов живот, на који нису ни саме навикле.{S} А 
, према томе, Радич треба да је шиљкач, дилкош, бушкарач, сплеткарош, и уопште немиран човек, п 
ају с времена на време по који прамичак дима у бистру и треперећу атмосверу...{S} Пси се истегл 
алека познаје, да у њему има живота, по димњацима, који провирују из воћњака, као неки стражари 
>- Продам по 2—3 свинчета и узмем до 60 дин.</p> <p>- „ „ 3—4 јагњета „ „ „ 20 „</p> <p>- „ „ ј 
УЛИЦА БРОЈ 8.</p> <p>1909</p> <p>ЦЕНА 1 ДИНАР</p> </div> <pb n="2" /> </front> <body> <pb n="3" 
и извор за народно кредитирање.{S} Први динар баци Пера, за њим поп-Јова и одједанпут зазвекета 
рада задругинога</hi>.{S} И звекну први динар на столу школе ораовачке, тако милозвучно, тако н 
ј години задруга је у обрту издала 6000 динара зајма задругарима за набавку стоке, справа и др. 
змем кад 40 кад 50, а никад више од 100 динара.{S} Али оне не рађају сваке године.{S} Жито прод 
енад у’рани јунца па да добије за њ 200 динара, а не продаје крџавче за 30—40 динара.</p> <p>—  
ће их и да сваке године узме по 100—200 динара за стоку.</p> <p>— Ово је доиста живот! — рекоше 
ј задрузи, одобри јој позајмицу од 1500 динара за куповину стоке и справа, од које суме десет з 
асход?</p> <p>— Само за порез дајем 120 динара.{S} А толики нам је био порез некада, кад смо св 
ме расход ти је сигуран годишње око 220 динара.{S} А приход ти износи 150 динара, значи да свак 
0 динара, а не продаје крџавче за 30—40 динара.</p> <p>— Чим да га у’рани сад у пролеће, кад не 
о 220 динара.{S} А приход ти износи 150 динара, значи да сваке године упадаш у мањак за 70 дина 
аш просечнога годишњега прихода око 150 динара.{S} А колики ти је расход?</p> <p>— Само за поре 
 били.</p> <p>— Две славе ме коштају 60 динара.</p> <p>— Остали кућњи трошак 40 „</p> <p>- Прем 
чи да сваке године упадаш у мањак за 70 динара.{S} Додај томе, град, слану, сушу и помор стоке, 
i>20</hi> динара, сад има <hi>6000</hi> динара у позајмицама <pb n="104" /> код задругара.{S} У 
гара.{S} Рад је отпочела са <hi>20</hi> динара, сад има <hi>6000</hi> динара у позајмицама <pb  
та га капетан.</p> <p>— Двадесет хиљада динара!</p> <p>— А јеси ли платио порез на ту суму?</p> 
 порез на радњу, али на двадесет хиљада динара уинтересираног новца треба ти хиљаду и пет стоти 
Шта ћу кад се од мене тражи шест хиљада динара порезе из ове општине, а ја не могу да скупим ни 
ног новца треба ти хиљаду и пет стотина динара пореза с казном што ниси пријавио.</p> <p>Кузман 
суму?</p> <p>— Како да нисам!{S} Двеста динара плаћам пореза — ја један човек!{S} Одраше ме пор 
</p> <p>— Шта зар само четрдесет и осам динара си скупио! — разрогачи очи на председника.</p> < 
а и одједанпут зазвекеташе још двадесет динара за њима.{S} Тако уложише другог и трећег месеца  
ПРЕПОРОЂАЈ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>СРЕТЕН ДИНИЋ</p> <p>ПРЕШТАМПАНО ИЗ „ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ“</p> 
 свиње, за дуг, па вам нико ту стоку не дира, ако уредно плаћате дуг.</p> <pb n="90" /> <p>— Па 
ванов брат.</p> <p>— Не би требало њега дирати, пошто је брат Живанов. — рече Кузман, правећи с 
.{S} Одмах народ навали, кој греду, кој дирек, кој цигљу и за неколико недеља подигоше дивну ка 
и ослушкујући ту песму, чији гласоудари дирљиво допираху до њених ушију...</p> <p>„Ој девојко д 
до прашта свачије грешке, али кад му се дирне у светињу, цркву, у божанство, не попушта лако.{S 
иркају и реже, кад их која бува у живац дирне...{S} Квочке се расуле с пилићима по корову и тра 
бирају средства, успеле су зарад својих дисциплина да пренебрегну и веће светиње, а камо ли јед 
ване, — рећиће Станојка, већ су те беле длаке прошарале, а ништа још ниси скунаторио ни завезао 
заљуља и сруши.{S} Јер онај, који тражи длаку у јајету, не гледа на то, хоће ли се то јаје одрж 
па распорио <hi>Плавоњу</hi> од врха до дна!</p> <p>Радич се подиже из своје наслоњаче, на се з 
се један другом задовољни и усхићени до дна душе.{S} Чисто им невероватно шта су све доживели з 
е поп-Јова сам растројен и разочаран до дна душе.{S} Парохијани, који га дотле подједнако слуша 
рквом велики ров земље и дубоку јаму до дна зида.</p> <p>— Ово је Кузманово дело. — рече поп Јо 
а неке подиже у висину, а неке сурва на дно, неке лупи о обалу те се разбише.{S} Настадоше бурн 
ати брзо с плугом и поче да га угађа на дну воћњака за орање.{S} Кад све удеси, он погледа у по 
> <p>— Пристајем.</p> <p>— Ако си напр. до сад наплаћивао преко тарифе људима, то да не чиниш в 
ше и пониште.{S} Док једва одвргоше.{S} До сад би стигли на род, да нису рушени.{S} И то је јед 
у му Стеван и Урош остали неожењени.{S} До сад их је сву тројицу одевала Јаглика, а сад се мора 
 па ћеш умети да разумеш вољу Божју.{S} До сад си управљао кућом, заједно с Јагликом, а од сад  
 ће се они поделити, али ја би желео да до тога не дође. — попусти поп-Јова. — Сто пута је боље 
развеза клубе, па му исприча од почетка до краја, шта се све догодило у њиховој кући од смрти о 
решили, лутали и снебивали се од немила до недрага, само зато што сте изашли из породичних задр 
реме, док су Ораовчани лутали од немила до недрага, снебивали се и очајавали због осиромашавања 
е са оном веригом и котлом на ватри, па до обешене кукаље под стрехом, морао представити себи с 
е.</p> <p>И како тако, свадба се истера до краја.{S} Али та неслога у кући, никад није тако осе 
а купи неку ствар, а он развезе од мора до Дунава, шта кошта та ствар у Паризу, шта у Бечу, <pb 
аћу, како им је сад, они ће вам од мора до Дунава причати спасоносност деобе. „Бог да прости ко 
>, па распорио <hi>Плавоњу</hi> од врха до дна!</p> <p>Радич се подиже из своје наслоњаче, на с 
читељем и попом у журном разговору, све до села.{S} Шта су све изговорили за време тога путовањ 
едничке деце на његовим колицима доведе до читавог огорчења.{S} Па после таког размишљања рече  
евало је њихове културне мисли и побуде до читавог узбуђења...{S} Једном речи цела та слављенич 
 па то ти је...</p> <p>- Али човек дође до умирања, па се дигне, а ви тражите да мрете, и ако б 
динаца и појединих кругова продирала је до највиших слојева државне управе.{S} Јер док <pb n="6 
ротиња, па навек мука и невоља, коме је до песме.</p> <p>— Ви сте сами криви, што сте се кавџил 
уда од неких година пасуљ једва дотраје до нове бербе, зашто кукуруз у кошу нагло силази на ниж 
да бркове.</p> <p>— Да теби, попе, није до пара, те ме тако ненавидно сусрећеш?</p> <p>— Боже с 
 клупама, уђе и он и седе на крај клупе до једнога сељака.{S} Леву ногу мало опружи и стаде да  
маћиновао, Урош је служио војску, па се до повратка Живанова у домаћинство, вратио.</p> <pb n=" 
кад не страхујете од онога, од чега сте до сад страховали.{S} А како ћете то постићи, учитељ ће 
аше за шију да не крешти.{S} Кад дођоше до места, Анђа пружи пиле Кузману да га закоље, али оно 
 само се реши да посејеш.</p> <p>Дођоше до на врх њиве, где попов слуга под једним хладом мешаш 
иротињи.{S} Можеш се само чудити како и до сад живиш. </p> <p>- Истина богами!... узвикну Ненад 
појава Стевина на вратима.</p> <p>— Иди до врага! иди, иди! ти си луд! — развика се Јова.</p> < 
раво нов плуг, са којим се лакше долази до хлеба, — рече мало насмејано председник општине.</p> 
> <p>Али нуто јада, још нису ни доспели до цркве а отуда им дође глас да је црква похарана!{S}  
и само уживају... “ Тако мрмољи, мрмољи до на крај села, докле му се не изгуби глас у долини.{S 
ше се један другом задовољни и усхићени до дна душе.{S} Чисто им невероватно шта су све доживел 
 зажарише ко у мачора. </p> <p>- Иди ти до ђавола с том својом смрдљивом кожом!{S} Усмрде ми де 
то да се изврши па тек онда да дођеш ти до плуга.</p> <p>- Шта, да неће опет нека партија да се 
главу!</p> <p>— То вас је могло довести до већега зла — рече Пера. — Зато треба да пристанете н 
 n="74" /> учитељ Јова и Пера допарнути до механе и навирити на прозор.{S} Учитељ Пера имађаше  
два код по којега домаћина могло затећи до десет-петнаест брава оваца.</p> <p>Од све браће Ради 
га журно за кључеве псујући и гунђајући до механе.</p> <p>Мрак се ухвати и месец се помоли на и 
тво, већ свака жури и ради оно, што јој до руке дође, само да би што бољу успомену оставила о с 
 јело, због моје деце.{S} Дете дође чак до њиве плачући!{S} Па си хтела да их побијеш јутрос —  
 не слушаш!</p> <p>— А шта те као нисам до сад послушао? — запита га Живан.</p> <p>— Па, ето ни 
ораш убијати.</p> <p>— Па како да дођем до меда и воска?</p> <p>— Има друга једна врста кошница 
/p> <p>- Продам по 2—3 свинчета и узмем до 60 дин.</p> <p>- „ „ 3—4 јагњета „ „ „ 20 „</p> <p>- 
> <p>— А што да верујем, кад ја долазим до меда и воска и овако.</p> <p>— Ама не само за мед и  
таде поп-Јова сам растројен и разочаран до дна душе.{S} Парохијани, који га дотле подједнако сл 
еограду и колико је подвоз за њу плаћен до Ораовца, ал он му „за љубав“ даје испод цене.{S} Чов 
} Синови и снахе морају те слушати, као до сада.</p> <p>— Ако неће да слушају, они ће напоље! — 
ти од њега живиш и као што си га смакао до голе душе, значи да он тебе носи на својим леђима, а 
како да седи.</p> <p>— Па, ја сам дошао до капетана... — рече Стеван страшљиво.</p> <p>— Е он ј 
Кузмана?{S} Зар ти је мало што те довео до амбиса и још тражиш од њега науке!{S} Ја ако га још  
 Збиља би добро било да одемо сви овако до попове детелине, — рече Пера.</p> <p>— Сасвим! — при 
.</p> <p>— Ама шта је теби стало толико до тога плуга, да га ја узмем?</p> <pb n="15" /> <p>— Е 
не ораовачке!{S} То је боље људе довело до читавога огорчења, те се и нехотице прикупише око по 
а лаже.</p> <p>— А шта ти је стало било до тога да нас сликујеш.</p> <p>— Да вам покажем какви  
p> <p>Стеван је био још из малена једно до зла Бога неразборито дериште.{S} Ко је само запамтио 
 долазило између њега и Пере врло често до крупних разговора и размимоилажења.</p> <p>- Лепо, т 
прекрате извесне невоље, колко од данас до сутра.{S} Јер зајам ако нема животворнога циља, пре  
 мирољубиво Живан, — да нас жене доведу до тога да растурамо нашу кућу и да старом оцу прекрати 
д црквом велики ров земље и дубоку јаму до дна зида.</p> <p>— Ово је Кузманово дело. — рече поп 
>— А шта су оне заслужиле, кад су браћу до крви довеле? — пита их Живан.</p> <p>Жене се устреми 
се механа људима.{S} Једни се пробијаху до порезника и враћаху се за попов и учитељев сто.{S} Д 
песму, чији гласоудари дирљиво допираху до њених ушију...</p> <p>„Ој девојко душо моја!...“ — г 
нђа да кува каве људима.</p> <p>Од тога доба није више истраживао благо Цара Радована, него је  
 тренутак, који сваку српску кућу у ово доба године оживљава, овесељава и отклања из душе све ц 
пође кривљући.{S} Стигао је кући у неко доба ноћи.</p> <p>Кад се распаса да легне, тад виде да  
 Кузман и још двадесет сељака.</p> <p>- Добар дан! — узвикну капетан.</p> <p>— Добар дан! одгов 
 Добар дан! — узвикну капетан.</p> <p>— Добар дан! одговорише Јован и Петар и поздравише се с њ 
 очи при оснивању установе, којој треба добар темељ поставити.</p> <p>— Кад би то могло некако  
 /> <p>— Ево шта, оно је добар плуг, па добар домаћин и треба да га узме.</p> <p>— Е, баш кад т 
рош, и уопште немиран човек, па да буде добар и спасоносан за земљу! — рече поп-Јова подругљиво 
у, — рече Живан мало ватреније, — да је добар плуг, ви не би побегли од њега, но би орали ка’ и 
</p> <pb n="15" /> <p>— Ево шта, оно је добар плуг, па добар домаћин и треба да га узме.</p> <p 
 људе од себе.</p> <p>— Баш зато што је добар и благородан, он баш и кад би хтео, не би умео ја 
му Живан, чисто кметски! — Кад ја нисам добар домаћин, буди ти бољи?{S} Ено дошао је позив из о 
је поп-Јова.</p> <p>— Па, кад је толико добар плуг, што га ти, попе, не узмеш? — рече кмет.</p> 
век.{S} Не, недај Боже!{S} Он је толико добар, да ми не можемо ни замислити бољега човека од ње 
 Зато се постараше, те уредише по једно добарце, народу за углед и себи за корист.{S} Пера уред 
ху пиће и слушаху свачију реч, а богами добациваху и оне по неку, да им се човек задиви!</p> <p 
p> <p>— Само Ненада нећу да видим овде! добацује Живан Јови.</p> <p>— Али ту се залаже имање! о 
ду.{S} Зар ви мислите Ненад не би могао добијати више прихода од ове исте земље и стоке?</p> <p 
</p> <p>— Нека Ненад у’рани јунца па да добије за њ 200 динара, а не продаје крџавче за 30—40 д 
њин врат.{S} Е, мој синко, чекај док ти добијеш децу, да видим да ли ћеш тако радити!</p> <p>—  
равила ваших“.</p> <p>Овакав је одговор добила Ораовачка Земљорадничка Задруга од Савеза, кад м 
> <p>— Па шта би добили с тим?</p> <p>— Добили би сатисфакцију!</p> <p>- Зар ово није сатисфакц 
 његовога поступања.</p> <p>— Па шта би добили с тим?</p> <p>— Добили би сатисфакцију!</p> <p>- 
или побољша дотадање стање.{S} Ненад је добио изненађење, које му није погоршало материјално ст 
литва вреди попе, — хвалећи Бога што је добио могућност да се мало раслади.</p> <p>— Зар ми оне 
овац и отворио дућан.{S} Ту се оженио и добио уз жену једну њивицу као мираз, да би могао поред 
ић имали истоветне намере, али је Лазар добио улогу да закопа српско царство на Косову, а ова д 
 тежак.</p> <p>Једна нова, а примамљива добит, у новом животу, била им је опредељена лична свој 
вцем од улога и зајма.{S} Зајам се може добити на солидарно јемство“.</p> <p>— Ја нећу да јемст 
клонити сва зла, и људима донети велике добити.{S} Онај који беше богат надаше се да му партија 
се плаћа интерес на те паре што ћемо их добити из задруге? — пита Урош.</p> <p>— Од прилике шес 
ина међу сељанима, од које и Радичевићи добише свој део.</p> <p>Али општи и слободан сточни исп 
адругом, која му од смрти очеве никаква добра не донесе.{S} Јер оно, што у пуној кући задругара 
етати један и два човека, кад је већина добра?</p> <p>— А шта нам је могао не сметати један Куз 
а продају.</p> <p>— Јест, јест, и то је добра ствар кад човек може и за ситнице да узме по коју 
да се лакше оре земља.{S} Људи вам желе добра, па су вам послали бољи плуг, да лакше орете.</p> 
ате.{S} А ви знате добро да инат никоме добра није донео.{S} Стога смо решили да или оба пута з 
 већ <hi>задругарски суд</hi>, који вам добра жели.</p> <p>— Ја пристајем да се оба пута затвор 
ad>VI.</head> <p>Али људи, који мишљаху добра свом народу не сматраху за корисно да тај народ т 
помените име божје, јер је Бог благ, за добре људе, а опак за рђаве.“ Људи се прекрстише и упра 
дак ове земље.{S} Видели су негде такве добре плугове, па би желели да и наш народ оре њима.</p 
 вреди вам ништа.{S} Јер овакви су људи добри за одржавање постојећега стања, а никако за прогр 
упак!“</p> <p>— Чули сте браћо, како су добри задругари спасли <pb n="101" /> једнога свога зад 
у поп Јову. „А колико је бог благ према добрим људима а страшан према рђавим, показаће ова прич 
и се вођаше још од њихове деобе.{S} Суд добрих људи сачињаваху <hi>Јова, Пера и Дамњан</hi>.{S} 
 најсавршеније гвоздене плугове.{S} Суд добрих људи је имао седам суђења и сва су успела да зад 
ју.{S} Или се седнице држе, или <hi>суд добрих људи</hi> решава о неком спору задругара.{S} Рук 
о мени треба.</p> <pb n="20" /> <p>— Е, добро, кажи ми твој годишњи приход, па ћу ти после каза 
 Нећеш вала ни оволицно без мене узети, добро да знаш!{S} Начетворо ћемо је преградити плотом,  
ја, да те мало наљутим.</p> <p>— Добро, добро, ти збори што ’хоћеш, само држи обећање.</p> <p>- 
а десет! - тврди пазар Кузман.</p> <p>- Добро, да ти дам и двадесет, али немам сад пара.</p> <p 
} Јер ти кметујеш а ми радимо.</p> <p>- Добро, ја ћу да бацим кметство, само да буде мир.</p> < 
} Волим ја мене него тај свет!</p> <p>— Добро, кад ти велиш, онда ја да му дам. — рече Кузман и 
одижбине, но пређашњих година.</p> <p>— Добро, колики ти је годишњи приход садашњих година?</p> 
 Велим ја, да те мало наљутим.</p> <p>— Добро, добро, ти збори што ’хоћеш, само држи обећање.</ 
и.</p> <p>Најпосле дође Живан.</p> <p>— Добро, те сте сами.. — рече он полушапатом. — Хтео сам  
p> <p>— Па ја сам за то дошао.</p> <p>— Добро, онда сутра зором да си код капетана!</p> <p>— Ра 
дбина. — рече Стеван убедљиво.</p> <p>— Добро, судбина, а је ли судбина била нама да делимо кућ 
оца много растужили пред смрт.</p> <p>— Добро, а је ли те отац проклео, те си купио те тањире?< 
о дужни да га изведемо на пут.</p> <p>— Добро, ти, а учитељ, шта ће по мејани да учи људе, кад  
и кишу, па и берићетну годину.</p> <p>— Добро, онда посеј на пут кукуруз, или на њиву неорану,  
е на коња.{S} Коњ се обрну и загледа га добро, па кад зачепи и пусти најжешћи галоп.{S} Поче оп 
ропаганду?{S} Прво и прво нисмо правила добро проучили.{S} Јер у њима је главно тежиште изабрат 
 и ужива,“ а ја се мучим, нећу! нек зна добро <pb n="37" /> да нећу!“ А од како му Кузман напун 
, па сте ми их ви преотели!</p> <p>— Па добро, ми да ти их вратимо, ако они хоће, ал они, видиш 
 боју коже, а друго можемо.</p> <p>— Па добро у чему би се ми требали изменити?</p> <p>— Хоћеш  
ке паре него да зарађује толико да може добро да живи.</p> <p>Станојка принесе ручак и понуди и 
 мрзе због имања — рече Живан.{S} Да је добро имати брата и Бог би га имао.</p> <p>— Па, лепо,  
 се у задрузи, па нисмо знали ни шта је добро, ни шта зло“ — рећиће трећи. „Од како смо се поде 
љ и поп петљају тамо.</p> <p>— Па то је добро, ми смо и онако без волова.{S} А кад су ту поп и  
иротиња, — заврте главом Ненад.{S} Није добро ни кога благосиљају, а камо ли кога куну.{S} Ми с 
> <head>IV.</head> <p>Још се јутро није добро развиделило, а Радич, са снахама и другим рођакам 
ра беше пожалио Невени да му нешто није добро, и ако ни целога дана ништа није окусио.{S} Али н 
p>— Море, ја кад би им судио, они би ме добро запамтили! — не попушта Стеван од свога заната.{S 
аријска да чека капетана.</p> <p>Кад се добро свану, пандур дође и отвори врата, почисти ходник 
инатили, па не попуштате.{S} А ви знате добро да инат никоме добра није донео.{S} Стога смо реш 
а.</p> <p>Остали беху загрејали „ђем“ и добро загаламили.{S} Кад наиђе поп и учитељ, они гракну 
адич, најбоље, он има и добру задругу и добро имање, — рече поп-Јова.</p> <p>— Не могу ја, попе 
ова гордо и усхићено.</p> <p>— Збиља би добро било да одемо сви овако до попове детелине, — реч 
ој да одеш док се ја вратим, па се држи добро! — Заврте главом Живан и оде у судницу.</p> <p>Жи 
 је да им ја судим, запамтили би ме они добро! затворио би их у једну бајбукану, па им не би да 
д сад умудри да умете боље распознавати добро од зла и нека вас благослови на многаја љета, ами 
америти.</p> <p>— И зато треба отворити добро очи при оснивању установе, којој треба добар теме 
 Пера.</p> <pb n="19" /> <p>— Да рекнем добро сам, како сте ми ви, али није баш понајбоље.</p>  
аиван и благородан, познајем га ја врло добро.</p> <p>— Ми то од њега нећемо ни тражити.</p> <p 
 оца, те се измири са Радичем.{S} Једно добро прасе, бардак ракије, а Бога ми и пет дуката на п 
мо.{S} Вог нека утеши и ослободи нашега доброга домаћина Радича.</p> <p>— Вог га утешио и ослоб 
ају, — прекиде му реч учитељ. — Таквога доброга домаћина и ја би слушао.</p> <p>— Али моју Јагл 
ости.{S} Ако им се ко принови, он им је добродошао!{S} Дамњан, нови председник никад није припа 
 сви Срби били као Радич?{S} Турцима је добродошла била оваква скромна раја, која је погнула гл 
вот са сином и снахом, који му беху сад добродошли за потпору и одмену.{S} Јер га село поново и 
е послушати.</p> <p>— Немогуће је овако добром човеку да не послуша паметније људе од себе.</p> 
другама, које су некада сељака држале у добром стању.{S} Ми имамо само да помогнемо народу да и 
 све то како иде.{S} Гледао је он такве добросрећнике, који су остали без домаћице, па зато се  
ст са правом очекује, на једном весељу: добру услугу и дебелу гозбу, тога није било на свадби Ж 
— Нека га узме Радич, најбоље, он има и добру задругу и добро имање, — рече поп-Јова.</p> <p>—  
амо љубити и заједнички радити на њеном добру.{S} Овај посао, који нас је овде довео и сложио,  
о.{S} Препоручује Живану за снаху једну добру девојку.</p> <p>Не може се замислити какво је бла 
итам шта ћу да радим! — цикну Ненад, па довати оне кључеве и жвизну их преко плота чак на друм! 
а председничке деце на његовим колицима доведе до читавог огорчења.{S} Па после таког размишљањ 
и! ти!{S} Проклет је онај, који те први доведе у ову кућу!</p> <p>— Дабогда, ако сам ти једно т 
 отпоче мирољубиво Живан, — да нас жене доведу до тога да растурамо нашу кућу и да старом оцу п 
 су оне заслужиле, кад су браћу до крви довеле? — пита их Живан.</p> <p>Жене се устремише очима 
к општине ораовачке!{S} То је боље људе довело до читавога огорчења, те се и нехотице прикупише 
 рече Радич развученим гласом.</p> <p>— Довео си снаху!</p> <p>— Јакако!</p> <p>— То није по за 
 добру.{S} Овај посао, који нас је овде довео и сложио, не дозвољава нам, да друкчије радимо.{S 
p> <p>— Ама зар ти је он причао како је довео Станојку? — пита Јова Перу, а гледа у Стевана нас 
лушаш Кузмана?{S} Зар ти је мало што те довео до амбиса и још тражиш од њега науке!{S} Ја ако г 
 попе, нисам ваљда убио човека, ако сам довео снаху саму — рече Радич развученим гласом.</p> <p 
уло се.</p> <p>— Питај га ти како је он довео Станојку кад се женио, а друго батали, — рече Пер 
ке и ујутру се већ разазна: да је Радич довео Станојку саму за Стевана.</p> <p>Сад је ваљало от 
за живу главу!</p> <p>— То вас је могло довести до већега зла — рече Пера. — Зато треба да прис 
видеше Живана.</p> <p>— Здравси зете! — довикну му једна шурњаја и натеже ибрик на уста.</p> <p 
опове, што продајеш ракију по дућану! — довикну јој Невена.</p> <p>— Откуд је могла продавати,  
>— Чујеш ли ти Станојка шта ја певам? — довикну је он.</p> <p>— Ја чујем, ал не хајем! — смешну 
</p> <p>— Јес’, јес’ кад би то могли! — довикује Невена</p> <p>— Пробајте само! — чика их Живан 
ама и не гледајући у њих. — Друга браћа доводе изборни суд за деобу, а ми то нећемо чинити, већ 
може да се живи.{S} Ми не смемо ни леба довољно да се наједемо, али ове ствари морамо имати у к 
о што ти радиш, они неће имати ни хлеба довољно.</p> <p>— А што!? — згледну се зачуђен Радич у  
казуј кад мислиш да пођеш?</p> <p>— Кад довршим платно што сам започела, дотле ће се и месец на 
>VIII.</head> <p>Резултат тога плоднога договора био је овај: да се подигне задружни дом, у кој 
где два, где три да се још посаветују и договоре.{S} Полазе школи са неком зебњом и натегом.{S} 
ећ да треба од сад да буде разложнији и договорнији, па да се сложно ради и напредује.</p> <p>А 
 на конгресу људе из свију партија, где договорно и сложно раде на задружном послу, они се забе 
 ли на једну породичну задругу, мирну и договорну.{S} Јер сваки, сем Живана и Радича, осећаше у 
исприча од почетка до краја, шта се све догодило у њиховој кући од смрти очеве и шта је све он  
а читав грабац око утрине ораовачке.{S} Догодише се неколико туча и два убиства, због отмице ут 
 високо облеће над њима и мотри, где би дограбио плен.{S} А тек покаткад захори се глас по неке 
делити.{S} И што се куће више приводише дограђивању, то се жене више једна другој приближаваху. 
ом.</p> <p>— Ово нам је слога донела! — додаде Живан.</p> <p>— Напредак у кући!.. — цичи Стеван 
 Живан.</p> <p>— Баш на сапун мирише, — додаде Ненад, испљувајући једну трошицу.</p> <p>Невена  
p> <p>— Ада ми смо и пре њих грешили, — додаде Дамњан - прва нам је грешка била, што смо се изд 
же и за ситнице да узме по коју пару, — додаде поп Јова..</p> <p>— А колики ти је расход годишњ 
ратили они што траже хлеба без мотике — додаде један.</p> <p>— Немојте тако, људи, да говорите  
рече Урош. </p> <p>- Ја ћу зарад мене — додаде Дамњан.</p> <p>- Куд сви Турци ту и голи Хасан.  
</p> <p>— Још мало па да пасемо траву — додаде Веца.</p> <p>— А како су варошани удесили те њио 
јица сирочићи.</p> <p>— То је истина. — додадоше неколицина озбиљно.</p> <p>— Па, како велите з 
 године упадаш у мањак за 70 динара.{S} Додај томе, град, слану, сушу и помор стоке, па се онда 
Ако ће да ми купе волове, ја пристајем, додаје Урош.</p> <p>— А зашто да се не сме пити ракија? 
ваку корисну справу!</p> <p>— Доиста! — додаје поп-Јова.</p> <p>— Па, кад је толико добар плуг, 
о га сад седи у бурдељу, као бежанац, — додаје један чича из доњега краја трпезе.</p> <p>— А да 
 га нека сече кад га је мило да сече“ — додаје други шерет Ако му нека сељанка донесе јабуке на 
 unit="subSection" /> <p>Прође то лето, дође зима.{S} Радичевићи беху решили да преко зиме угој 
н, њихов најближи и најбољи комшија.{S} Дође и седе.{S} Кад обреди разговор о времену, берићету 
 зауставила од лармања.</p> <p>Поп-Јова дође са учитељ-Пером.</p> <p>— Шта је то с вама побогу! 
белег“ не дам никоме, па не знам кој да дође! — јави се Станојка на ту примедбу Невенину. — То  
невно његово трабуњање, те једнога дана дође из суднице и саопшти укућанима, да више није кмет. 
мењима, -— упаде поп-Јова.</p> <p>— Кад дође време да се оре гвозденим плуговима дотле ћу ја за 
 свака жури и ради оно, што јој до руке дође, само да би што бољу успомену оставила о себи код  
изађоше мало постиђени.</p> <p>Најпосле дође Живан.</p> <p>— Добро, те сте сами.. — рече он пол 
поделити, али ја би желео да до тога не дође. — попусти поп-Јова. — Сто пута је боље бити у зад 
 за шест недеља.</p> <p>Док најпосле не дође и тај давно очекивани дан, дан због кога су сви ук 
 лажицу у јело, због моје деце.{S} Дете дође чак до њиве плачући!{S} Па си хтела да их побијеш  
p> <p>Шиља оде.</p> <p>Не прође много и дође Урош са Шиљом.</p> <p>— Јеси ли ти Урош Радичевић? 
имаш, па то ти је...</p> <p>- Али човек дође до умирања, па се дигне, а ви тражите да мрете, и  
још нису ни доспели до цркве а отуда им дође глас да је црква похарана!{S} Брже похиташе тамо.{ 
ко минута сама.{S} Јер одмах за Невеном дође Живана још љућа од Невене.</p> <p>„Чекај ти да вид 
ке, прокламације и објаве.</p> <p>У том дође капетан и спотаче се о Стеванову ногу.</p> <p>— Шт 
 ништа не нађоше.{S} Ујутру рано Кузман дође да се увери и на белом дану шта су накопали.{S} Па 
тана.</p> <p>Кад се добро свану, пандур дође и отвори врата, почисти ходник, запали цигару и се 
 по кући.</p> <p>Шиља, општински пандур дође да узме ручак за Живана и за љубав две-три чаше ра 
ше у послу и пазару са сељацима.</p> <p>Дође човек да купи неку ствар, а он развезе од мора до  
ило и правом чиновању свадбеном.</p> <p>Дође и дан свадбе, дан највеће радости Живанове, дан ка 
ећ муж као и ја и друг неизмеран.{S} Да дођем незнам како брижан и сетан, она ће ме разгалити и 
е не мораш убијати.</p> <p>— Па како да дођем до меда и воска?</p> <p>— Има друга једна врста к 
— Епа, одавно вичете на нас: „нећемо да дођемо у механу“, ето сад смо дошли! — рече поп-Јова, с 
друго нешто да се изврши па тек онда да дођеш ти до плуга.</p> <p>- Шта, да неће опет нека парт 
а више.{S} А после подне иде на пут.{S} Дођи други дан.</p> <p>Стеван пође кући не окусивши хле 
нђа држаше за шију да не крешти.{S} Кад дођоше до места, Анђа пружи пиле Кузману да га закоље,  
 окуражила је за целу ствар.</p> <p>Кад дођоше Јова и Пера из цркве и не нађоше никога у школи, 
иште да орем!“</p> <p>И већ прве недеље дођоше неколико главобољних жена на исцелење.{S} А Кузм 
четка, морадоше прећутати.</p> <p>У том дођоше Ненад и Урош.</p> <p>— Овамо Кузман раструбио, — 
ову то беше цела-целцета истина.</p> <p>Дођоше поп и учитељ.{S} Скупи се цело село.</p> <p>Кузм 
гових синова и снаха према њему.</p> <p>Дођоше поп и учитељ те сахранише свечано Радича, како д 
 хоћеш, само се реши да посејеш.</p> <p>Дођоше до на врх њиве, где попов слуга под једним хладо 
 целога века робујем за другога, па сам доживела да ме једна багатела ружи и грди.“ — говораше  
ла још онда шта ће бити с нама.{S} Ето, доживели смо да немамо чим благи дан да дочекамо: — И д 
уше.{S} Чисто им невероватно шта су све доживели за кратко време својега рада.{S} Ту беше и Куз 
ме је!..{S} Оно, што сам највише мрзео, доживео сам!...{S} Прекинуо се појас који је држао <pb  
 веровали кад смо вам говорили, да ћете доживети овакво стање, ако се не поправите у раду.{S} З 
чекају, као да јој нешто казује да неће доживети ни Стевана да ожени, а камо ли млађега Уроша.< 
највише осећао тежину тих црњих и црњих доживљаја.{S} Више пут мете руке за појас па само хуче, 
ираше то, те изједна наговештаваше црне доживљаје и себи и кући својој, зарад некога свога ружн 
Стеван се беше распричао о неким својим доживљајима, <pb n="106" /> а поп-Јова га после дугог п 
злечена.{S} Смрт Радичева, била је само доза лека, која је привремено задржала распад тела, кој 
друга куповати људима волове, те да она дозволи њеном Урошу да се може уписати, нашта јој је уч 
pb n="60" /> <p>- Знам, али да ли су ти дозволили приходи да имаш толике расходе за куповину ку 
свом стаблу толико векова, дозрело је и дозволило да крвна задруга, тај дуговечни плод његов, н 
идајући наочаре с носа, — али нећемо да дозволимо ни то да други ради за тебе, него да радиш и  
 хтео да ореш гвозденим плугом, него си дозволио да ти се деца с њим играју.</p> <p>— Е, то му  
сао.</p> <p>— Вама, кад је држава могла дозволити та друштва и кад је једном таквом друштву чес 
 да тако не мислиш по савести?</p> <p>— Дозволићеш да у разочарењу и огорчењу, мора по неки пут 
ао, који нас је овде довео и сложио, не дозвољава нам, да друкчије радимо.{S} Стога, ако желите 
маће и стоке, ко нема, више се ником не дозвољава да пушта стоку широм целе утрине.{S} Поводом  
ство, оправдао је тиме „што му браћа не дозвољавају да више буде кмет.“ И тако је пристао да не 
 банку интереса, месечно.{S} А ти то не дозвољаваш.</p> <p>— Оно по закону је 12 по сто, интере 
о није могао да верује да је то законом дозвољен посао задругама!{S} Па кад је обиграо све влас 
гу носило на свом стаблу толико векова, дозрело је и дозволило да крвна задруга, тај дуговечни  
ћ да мора отпасти као гњила крушка, кад дозри и сасуши петељку своју.{S} Таквом зрелом плоду тр 
 да узме оваку корисну справу!</p> <p>— Доиста! — додаје поп-Јова.</p> <p>— Па, кад је толико д 
{S} Ево за доказ пилећа глава.</p> <p>— Доиста, он се тим стварима бави. — рече Пера.</p> <p>-  
ене сачиниле. — умеша се Урош.</p> <p>— Доиста, жене и нико други. — прихвати Ненад. -</p> <p>— 
00—200 динара за стоку.</p> <p>— Ово је доиста живот! — рекоше сви.</p> <p>— А где си купио поп 
ето место у његовој њиви.</p> <p>Сељаци дојурише да виде то место.{S} А он им исприча како је о 
 се мртва не распала!</p> <p>— Дабогда, док се не распаднеш жива и мене молила да ти опростим,  
шта.{S} Оно и њива неће да донесе рода, док се прво, семе не посеје.</p> <p>— Тако је, тако!{S} 
 ви се у њиви зна само један рађ, а ја, док ти поређам све моје потрчице, досадило би ти се, а  
} Знаш ли ти колико оне утроше времена, док направе један <hi>сат</hi>?</p> <p>— Ја ти не знам  
ше орања утрине за извесан број година, док се не „одмори“ и сама од себе оснажи.</p> <p>Е; али 
олико тебе кошта једна свиња, или овца, док је изведеш на пијац?</p> <p>— Ништа ме не кошта, са 
звртао саонице и поново товарио џакове, док најпосле не ухвати правац пута по бандерама...</p>  
 имали речи о унапређењу своје задруге, док нису дошли на конгрес.</p> </div> <div type="chapte 
!</p> <p>— Ја нећу да се макнем одавде, док не умесим за моју децу хлеб.</p> <p>— Пробај само н 
руку.</p> <p>И то је трајало све дотле, док не испаде прилика да се задругари ораовачки увере н 
..“</p> <p>Тако је радио за неко време, док се Живану не досади то свакодневно његово трабуњање 
> <p>— Нека остане ту за извесно време, док се људи домисле, те ваљда ће се наћи неко, да га уз 
 је започела...</p> <p>За све то време, док су Ораовчани лутали од немила до недрага, снебивали 
туча и два убиства, због отмице утрине, док најзад село не донесе решење: да се издели сва утри 
ве, које успевају само на слабој земљи, док најпосле та пространа утрина ораовачка не изневери  
е због тога неће ни продати ни заклати, док сама не липше.{S} Затим исприча, како је лежао тога 
?“ Е, таквога друга не могу заборавити, док сам жив!</p> <p>Живан и Ненад погли главе и плачу.{ 
, хоће ли се то јаје одржати у целости, док он нађе у њему што тражи.{S} А ко је био тај, који  
ајпосле отворено изашло са том намером, док није дошла јесен, те се приступило и правом чиновањ 
.{S} Тако су се парничили Кузман и поп, док се не измирише да подигну на том месту капелу, а Ку 
гњечио бутину.{S} Лежао је читав сахат, док се одморио.{S} Па се полако диже и пође кривљући.{S 
куруз, осврћући се изједна на Станојку, док му је кукурузна гора не заклони испред очију...</p> 
ам, али ја нећу да јављам ником у селу, док ми прво не узмемо.</p> <p>Ненада обасја сунце у сре 
седео и слушао ту пријатну вреву ноћњу, док није и последњи јек њен исчезао и њега отпратио у п 
о кући.</p> <p>Стеван је лежао на путу, док се није разборавио.{S} Кад забеле зора, он се освес 
аше се бленуто у Стевана.</p> <p>— Е... док се ожениш, биће и деце.{S} Но немамо чим да те жени 
ећавају помоћ под извесним условима.{S} Док најзад после једне године дана не пуче глас по цело 
х накалемим, они их обуше и пониште.{S} Док једва одвргоше.{S} До сад би стигли на род, да нису 
рела све више освајаше и ућуткиваше.{S} Док напослетку не устадоше сви и у највећем расположењу 
еома тужним и суморним расположењем.{S} Док најзад ту несносну и сетну тишину не прекиде Живан: 
, или општи понос за сваку ваљаност.{S} Док међутим, то је сад све припадало сваком домаћину и  
и запевао, — рече Станојка озбиљније. — Док бесмо у задрузи кавга и несрећа сваког дана, кад се 
 стара и немоћна.</p> <pb n="8" /> <p>— Док можеш.</p> <p>— Али ја не могу више.{S} Очи ме изда 
 окачењак и изазва општи смеј.</p> <p>— Док ми је била жива баба, — наставља Радич — били смо н 
{S} Тако уложише другог и трећег месеца док не саставише суму, колико требаше Урошу да купи два 
p>— Е, мој Живане, шта сам ја имао муке док сам то сачувао, — рече поп-Јова уздахнувши пре тога 
 у замашан дуг.</p> <p>За све пак време док се утрина орала за кукуруз и пшеницу, овце су чуван 
.13"> <head>XIII.</head> <p>За то време док је Стеван домаћиновао, Урош је служио војску, па се 
и једном, угови другом, угови трећем, и док све обредим, од мене ни стрва ни јаока; нити се људ 
м и камењем на господштину и великаше и док се вели они не побију народ не може дахнути душом.< 
 и Пера упутише се у механу.</p> <p>Али док су они разговарали са Урошем, Кузман и Стеван водил 
куруз да не би прошло време.{S} Али они док поораше прво своје њиве, за Стевана и Уроша већ беш 
ор.{S} Махаше главом један другом идући док се не растадоше.</p> </div> <div type="chapter" xml 
еван му олабави узду и пусти га да трчи док хоће.{S} Коњ угоди галоп са оваким темпом: „тапара“ 
верчица чучнула.{S} Зато се мало помучи док јој се приближи.{S} Поред ње нађе белегу, где је ко 
о да иде из њега.{S} Служио је у вароши док није стекао капитал, па се доселио у Ораовац и отво 
уке за њин врат.{S} Е, мој синко, чекај док ти добијеш децу, да видим да ли ћеш тако радити!</p 
прескочих прага у овај жган, да робујем док сам жива!{S} А зашто то, кад имам лепе моје руке и  
ем тога пса, што ме остави да сиротујем док сам жива животом, оставио га Бог без очију!{S} Тек  
љом.</p> <p>Међутим, селу је тешко било док му је објавило рат, па после је било готово на све  
у му се морали повињавати бар притворно док се не извуку из његових канџи.{S} И то није могло б 
елимо кућу ноћас?</p> <p>— Судбина, јер док се браћа не заваде, не могу се поделити.</p> <p>— Е 
највиших слојева државне управе.{S} Јер док <pb n="66" /> су пређашње владе од свих својих прив 
 променише и радом и карактером.{S} Јер док једни циљаху политичком борбом бољитку народном, др 
е човек својом непажњом задобио.{S} Јер док се није задужио, он је имао само једну невољу — нем 
стање, али му није ни побољшало.{S} Јер док му је један интерес растао код Окружне Штедионице,  
оју жену...</p> <p>— Даћу ти ја мукајет док се вратим од волова.{S} Ти си набрала пуну врећу пр 
 отад онда, домаћиновање његово причаћу док сам жив!</p> <p>— Нека да Бог здравља попе, тећиће  
а се уз њихов сто и не откани се од њих док их својим изрогаченим побијањима, не изазва да оду  
леб.</p> <p>— Пробај само немој да одеш док се ја вратим, па се држи добро! — Заврте главом Жив 
 — рече Ненад. — Требао си да нас тучеш док смо били млађи.{S} Ја одавно теби говорим:{S} Стева 
куће биле готове за шест недеља.</p> <p>Док најпосле не дође и тај давно очекивани дан, дан збо 
се, јадна, слатко леба наједем!“</p> <p>Док Невена читаше ту горопадну молитву својој судбини,  
поп Јова. — Тражили су новац.{S} Ево за доказ пилећа глава.</p> <p>— Доиста, он се тим стварима 
учитељ Пера, — па пошто је Кузман данас доказао да је противан оваквим зборовима за народно сам 
 “ Тако мрмољи, мрмољи до на крај села, докле му се не изгуби глас у долини.{S} Па тако и сад:  
ко то!? — угледа му се Јаглика у очи, — докле ћу ја да те крпим и перем овако стара и немоћна.< 
ес’-.. -</p> <p>— Па јес дабоме, и онда докле ћемо да вас уверавамо о томе.</p> <p>— Напатили с 
разумом.{S} И то би тако трајало ко зна докле, да један од њих не упреде у страну, као неко ост 
дим рачуна, и ја им не дам да се поделе докле год могу.{S} Јер ако се поделе, осиротиће и пропа 
оји се највише противио деоби.{S} Човек докле преокрене убеђењем, онда је готов и на ревност.{S 
рити боље но неки учеван човек.{S} Само докле ме погледа, одмах ме позна шта ми је.{S} И тек ће 
ад.{S} - Купи кочије и коње па се возај докон, <pb n="93" /> узми пушку и керове па иди у лов,  
стерује клином чивију, па куд упали!{S} Долазак Кузманов Невени, сусрет његов са Стеваном и раз 
порезника у механи, који је био заказао долазак због наплате пореза.</p> <p>Остали беху загреја 
леб, управо нов плуг, са којим се лакше долази до хлеба, — рече мало насмејано председник општи 
{S} Другачије бива са оном лејом, којој долази жива вода непрекидно.</p> <p>Тако ти нешто бива  
нико дошао, сем што беше Милена Урошева долазила код учитељке и обавестила се, хоће ли сигурно  
и три политичка начела.</p> <p>Отуда је долазило између њега и Пере врло често до крупних разго 
 главе да макнем а од како сам почео да долазим на оно место фала Богу и Богородици, никако ме  
јано.</p> <p>— А што да верујем, кад ја долазим до меда и воска и овако.</p> <p>— Ама не само з 
— Дошао сам зарад народа.</p> <p>— И ја долазим у мејану зарад народа.{S} А ти долазиш у кафану 
ћу вечерас да кажем укућанима?{S} Да је долазио, рећи ће: „сама си га звала“.{S} Да не кажем, ч 
октобра, кад стигне слатко вино.</p> <p>Долазио је он редовно свакога празника, скупљао новац и 
о?</p> <p>— Зато што и ви мени сметате, долазите у мејану чак, па одбијате народ од мене.{S} А  
на говеђи трг, од некога времена почела долазити стока <hi>од веће каквоће</hi>, стока, која је 
оје старешине.</p> <p>Мало затим почеше долазити у канцеларију писари и практиканти, па онда се 
од Савеза, да је због тога двапут морао долазити ревизор Савеза, да их ислеђује и мири.{S} Јер  
 долазим у мејану зарад народа.{S} А ти долазиш у кафану и дошао си у школу, само зарад себе.{S 
о варошанин.{S} Горе фермен и прслук, а доле панталоне са штифлетнама.{S} Па кад упреде бркове  
ма да седимо и пијемо.{S} А да ли би то доликовало једном попу и учитељу да седе барабар са ова 
 не можемо за вама да идемо где нама не доликује.</p> <p>— Ама дали смо истина овакви изгледали 
читељ те сахранише свечано Радича, како доликује његовом имену и старости.{S} За тим се вратише 
крај села, докле му се не изгуби глас у долини.{S} Па тако и сад: „Нећу више ја да радим за Жив 
ора био је овај: да се подигне задружни дом, у који ће моћи стати и потрошачки одељак, према ре 
ич. — Зар код мене живога да делите мој дом!{S} Кад ли узмем једну кривуљу, па кад вас потерам, 
а трбух ухватили од смеја!{S} Песмом је домамио, а он је изврсан певач!</p> <p>— То, онда што ј 
да нам отпеваш ту твоју песму, којом си домамио Станојку.</p> <p>Опет настаде смеј.{S} Сви нава 
ше.{S} Жене ложаху ватру и очекиваху да домаћин унесе бадњак.{S} Деца очекиваху жељно час кад ћ 
иван обзнани укућанима, да он више није домаћин, већ Стеван, и да он ништа против тога нема, са 
етуо кесу с новцима за појас, као сваки домаћин, појахао коња и изишав из дворишта изгубио се у 
 ти редара данас?</p> <p>— А јеси ли ти домаћин данас?</p> <p>— Ја нисам још.{S} Имам ја једног 
тило између Живана и Стевана ко ће бити домаћин.{S} Деца се начичкаше опет око Живана и стадоше 
а.</p> <p>— А како можеш у општини бити домаћин?</p> <p>— У општини могу, а овде не могу, јер и 
>— Ево шта, оно је добар плуг, па добар домаћин и треба да га узме.</p> <p>— Е, баш кад ти је т 
ан, чисто кметски! — Кад ја нисам добар домаћин, буди ти бољи?{S} Ено дошао је позив из општине 
ћи, не осврћући се на посао, који њега, домаћина чекаше.{S} Жене ложаху ватру и очекиваху да до 
е то била дужност само једнога у кући — домаћина.{S} Поред тога, земља, стока и новац били су и 
ребише толико да се једва код по којега домаћина могло затећи до десет-петнаест брава оваца.</p 
S} Ти знаш да тебе сматрам за најбољега домаћина у вашој кући.</p> <p>Стеван се уозбиљи и погле 
аше и одбијаше, речима: „Ено вам новога домаћина, па нека вам донесе бадњак и сламу, —- погледа 
ђу њега и њих!{S} И пчеле познају свога домаћина, као и свака друга стока.{S} Навикле су оне на 
S} Шта је то двадесет дуката за једнога домаћина, његов један во кошта толико!{S} Или ће од сви 
> <p>— Ја нисам још.{S} Имам ја једнога домаћина у кући.{S} Не можемо бити сви домаћини мимо оц 
ог нека утеши и ослободи нашега доброга домаћина Радича.</p> <p>— Вог га утешио и ослободио!... 
рекиде му реч учитељ. — Таквога доброга домаћина и ја би слушао.</p> <p>— Али моју Јаглику не м 
очеље и дрвена столица са наслоњачом за домаћина Радича, ту је и полица и на њој каленице и дрв 
је лак и да свакога није Бог створио за домаћина? — рече му Живан смејући се. — Ти судиш кметов 
, али ми од тебе, као једног разборитог домаћина, очекујемо нешто више.</p> <pb n="53" /> <p>—  
еше прилично сакупљених људи, све првих домаћина, међ којима беху поп и учитељ.{S} Стали у круг 
 То је срамота и брука: да код оволиких домаћина нема ко да узме оваку корисну справу!</p> <p>— 
 Ал ја ипак желим: да Бог поживи овакве домаћине, као што је Радић — рече поп-Јова, задовољно.< 
ад ето вам људи, ја сам позвао све прве домаћине, који хоће да га узме, нека узме, и нек му је  
 домаћина у кући.{S} Не можемо бити сви домаћини мимо оца живога.</p> <p>— А како можеш у општи 
S} Боже мој, какав беше твој отад онда, домаћиновање његово причаћу док сам жив!</p> <p>— Нека  
II.</head> <p>За то време док је Стеван домаћиновао, Урош је служио војску, па се до повратка Ж 
амо ради Стевана, а Стеван се уверио да домаћински посао није лак и да нема више потребе да зам 
а овцама.</p> <p>— А коме ја говорах да домаћински посао није лак и да свакога није Бог створио 
ивана да изврши свети обичај, по својој домаћинској дужности.{S} Живан изађе напоље и унесе бад 
јемо за њега“, те изазва Живана да се и домаћинства ратосиља.</p> <p>То је било у очи Божића.{S 
де код оваца.</p> <p>Живан предузе опет домаћинство.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
ио војску, па се до повратка Живанова у домаћинство, вратио.</p> <pb n="43" /> <p>Сад се мислил 
 да преко зиме угоје волове.{S} Зато је домаћину ваљало да оде у варош да купи мекиње.{S} Стева 
међутим, то је сад све припадало сваком домаћину и домаћици у својој <pb n="52" /> кући.{S} Сва 
м је ваљало сваки за себе да се брине и домаћинује.{S} А то је посао за Живанову млађу браћу би 
<p>— Ти!{S} Ал’ више џаба ти кирија, не домаћинујем ти ја више!{S} Ето ти па управљај како знаш 
 и свачему.{S} Није чудо, што сад једна домаћица има без мало онолико пасуља, брашна, јаја и пи 
такве добросрећнике, који су остали без домаћице, па зато се и вајка.</p> <p>Кад сахранише Јагл 
S} И без мало свака пијана, па с њима и домаћице пијане.</p> <p>— Оди, оди овамо, очију ти, да  
 је сад све припадало сваком домаћину и домаћици у својој <pb n="52" /> кући.{S} Свака жена пое 
кви, али не морамо то чинити ван нашега домашаја, кад то нису заслужили.</p> <p>— Ама зашто так 
остане ту за извесно време, док се људи домисле, те ваљда ће се наћи неко, да га узме - рече по 
 недељу позваше попа, те им освети нове домове, благослови их и упути их да се и даље помажу и  
шицу и као нека литија кренуше се новим домовима, са „младим“ месецем на небу, и пуним рукама п 
рилика да се сва браћа састану у једном дому, почасте се и посаветују један другога.{S} А већ п 
обичне раје.{S} Немирни су, дакле, људи донекле потребни друштву и држави, као год оно кретање  
што су примили нове идеје, а у праву су донекле и они што их нису примили.{S} Препорођај народн 
сеним гласом.</p> <p>— Ово нам је слога донела! — додаде Живан.</p> <p>— Напредак у кући!.. — ц 
 продају он од врата повиче: „Што си ми донела ту грозницу у кућу?“ „Све су зреле богами, ево д 
1 „</p> <p>свега . .{S} 15 гроша</p> <p>Донела торбу пасуља и одужила 3 „</p> <p>оста још . .{S 
да пристанете на ово решење, које, нису донели <pb n="102" /> ни кмет ни судија, већ <hi>задруг 
в живот, који им је само <hi>време</hi> донело и наметнуло.</p> <p>Ето, пред таквим стицајем вр 
 то урадиш.{S} Али да ли ти је то време донело већи приход, кад те је навело на већи расход?</p 
Невена у кожу и намргоди лице.</p> <p>— Донео сам да је разапнем на твој дувар.{S} Много ми се  
и знате добро да инат никоме добра није донео.{S} Стога смо решили да или оба пута затворите, и 
енин сапун, што јој је човек из чаршије донео.</p> <p>— Кој донео!? — викну Ненад.</p> <p>— Ниј 
вој сапун, — одби га Невена.{S} - Да си донео поган сапун, Бог би те видео, да бар оперем кошуљ 
је човек из чаршије донео.</p> <p>— Кој донео!? — викну Ненад.</p> <p>— Није мој човек купио, в 
а, кад има зашта.{S} Оно и њива неће да донесе рода, док се прво, семе не посеје.</p> <p>— Тако 
рбу поред себе, коју беше понео кући да донесе радницима ужину.</p> <p>— Бе’шале шта си наумила 
 додаје други шерет Ако му нека сељанка донесе јабуке на продају он од врата повиче: „Што си ми 
која му од смрти очеве никаква добра не донесе.{S} Јер оно, што у пуној кући задругара сваки го 
 због отмице утрине, док најзад село не донесе решење: да се издели сва утрина међу сељанима, о 
Стеван и оде.</p> <p>— Затим уђе Шиља и донесе писмо ове садржине: „Драги попе и учитељу, јавља 
ну торбу лебом.</p> <p>Затим се врати и донесе празан лонац с пасуљем у скуту, па седе поред ње 
а знам.{S} Дај ми ти нешто што ће да ми донесе хлеба без мотике, а плуг ја не тражим бољи од мо 
Њена мајка је по неки пут посети и увек донесе по коју јабуку, крушку или пљоску ракије.{S} А А 
: „Ено вам новога домаћина, па нека вам донесе бадњак и сламу, —- погледајући на Стевана попрек 
богда га Св. Илија погодио, где га ђаво донесе данас у моју кућу!“ — Тужи се Невена сама, товар 
 беше богат надаше се да му партија још донесе.{S} А онај који беше сиромах надаше се да га пар 
>— Да вратиш девојку родитељима и да ми донесеш уверење од општине да је враћена, па да ти је и 
 ће партије отклонити сва зла, и људима донети велике добити.{S} Онај који беше богат надаше се 
а ти је испитам.</p> <p>— Уверење ћу ти донети какво хоћеш, а за враћање девојке, то ћемо да ви 
ити капетанову решење о Кузману, сељани донеше једногласно решење: да капелу Кузманову пониште  
p> <p>За неколико година изорана утрина доносила је таквога рода да су свуд редом кола крчала п 
носити: „привредно опорављање“ народа и доношење нарочитих закона за ту сврху“.</p> <p>Тога рад 
љу, као бежанац, — додаје један чича из доњега краја трпезе.</p> <p>— А да они ме слушају попе. 
а твој дувар.{S} Много ми се твој дувар допада, што ми лепо суши коже.{S} Кад скинем кожу с њег 
Шта је!{S} Што плачеш сузу ти женску! — допаде гласовити Ненад.</p> <p>— Не плачем ја, но плаче 
брада и старачко румено лице зачињаваху допадљиво целу његову старачку и свештеничку достојанст 
морали <pb n="74" /> учитељ Јова и Пера допарнути до механе и навирити на прозор.{S} Учитељ Пер 
ујући ту песму, чији гласоудари дирљиво допираху до њених ушију...</p> <p>„Ој девојко душо моја 
по суши коже.{S} Кад скинем кожу с њега дор — мирише!</p> <p>— Бога ми ја то не знам ништа.{S}  
е радио за неко време, док се Живану не досади то свакодневно његово трабуњање, те једнога дана 
рити ни најобичнијем оку.</p> <p>Кад се досади Живану зивкање и узалудно потраживање, он скочи  
а ја, док ти поређам све моје потрчице, досадило би ти се, а камо ли да их одриваш свакога дана 
ага, које он често, врло често сањаше. „Досадило се парама да стоје у земљи па морају да се јав 
аваху.{S} Сад више не беху једна другој досадне, као пре, могу јести шта која хоће, могу радити 
греје и киша бије, и не осврћу се на ту досадну оморину, већ се размилели по пољу, као вредни м 
у вароши док није стекао капитал, па се доселио у Ораовац и отворио дућан.{S} Ту се оженио и до 
УГЕ“</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“ - АЦЕ М. СТАНОЈЕВИЋА</p> <p>ЧИКА-ЉУ 
ркву.</p> <p>Али нуто јада, још нису ни доспели до цркве а отуда им дође глас да је црква похар 
?</p> <p>— Како је издржавао, тако је и доспео.{S} Ево сад ћу ти показати како је издржавао.{S} 
д стигну вепрови, или најпосле од жита, доста су га насејали.{S} Али то је рачун без пара.{S} Ј 
Није ми нужда, јер имам вала Богу свега доста што мени треба.</p> <pb n="20" /> <p>— Е, добро,  
кавџили у задрузи код цуне куће свачега доста — рече Пера.</p> <p>— Нисмо ми за све криви — уме 
{S} Јер сад имају и стоке и радне снаге доста, па не осећају потребе за лакшим и савршенијим сп 
ико година изнуравају и даве.{S} Ви сте доста грешили, лутали и снебивали се од немила до недра 
 кући.</p> <p>Али Стевану ни то не беше доста.{S} Он сматраше да је Живану много и то што је ст 
мо чобанин што је чува.{S} Јер ми имамо доста утрине и попаше.</p> <p>— А кад нестане те утрине 
љиво целу његову старачку и свештеничку достојанственост.{S} Стеван се беше распричао о неким с 
нечему измењујем, кад знам да стојим на достојној висини свога положаја.</p> <p>— Не можемо да  
 од себе.{S} Дамњан вели да је Бог тако досудио народу да осироти.{S} Кузман се баца дрвљем и к 
 или <pb n="59" /> погорша, или побољша дотадање стање.{S} Ненад је добио изненађење, које му н 
вара и затвара без кључа, чим га Кузман дотакне „Расковником.“</p> <p>- Дај ми ту „ствар“ да ти 
ином и полагаше кравама. </p> <p>— Трчи дотерај онај плуг од куће да пробамо овде! — рече жустр 
>— Кад довршим платно што сам започела, дотле ће се и месец напунити, па чим видиш <hi>уштап</h 
 интерес растао код Окружне Штедионице, дотле му се код куће родио интерес на интерес.{S} Жена  
ше ту горопадну молитву својој судбини, дотле Радич беше заподенуо читав конгрес са својим пчел 
ран до дна душе.{S} Парохијани, који га дотле подједнако слушаху и уважаваху, предвојише се на  
ође време да се оре гвозденим плуговима дотле ћу ја зажмурити — рече Радич и покри кошницу рого 
штених руку.</p> <p>И то је трајало све дотле, док не испаде прилика да се задругари ораовачки  
hi>од веће каквоће</hi>, стока, која је дотле служила земљораднику за приплод и спрегу.</p> <p> 
_C1.7"> <head>VII</head> <p>Невена беше дотле поразбуђивала децу, упутила их за стоком и настав 
авобољних жена на исцелење.{S} А Кузман дотле већ беше наместио у оној рупи једну стару икону,  
ога патријархалног живота, али она неће дотрајати, она ће се расплинути, као да није ни била.{S 
сно, откуда од неких година пасуљ једва дотраје до нове бербе, зашто кукуруз у кошу нагло силаз 
 за нос цело село са измишљеном црквом, дотрчаше у судницу да се о томе увере.{S} И на срећу њи 
да је капетан стигао и да ћемо тамо сад доћи да образујемо задругу.{S} Веца, председник“.</p> < 
 А село је знало толико да ће неки људи доћи и говорити нешто „важно“, за народ, па се зато и о 
у и културу да разбистравају, морали су доћи у сукоб још на првом кораку свом и застати за једа 
S} Па кад немаде шта друго да ради, она дохвати крчаге и оде за воду.</p> <p>„Што сам ја луда т 
Пера се насмејаше и одоше.</p> <p>Радич дохвати један прут с дрвљаника, па истера ћурке из воћњ 
/p> <p>— Не куни ми децу кучко, јер ако дохватим онај ожег, надвоје ћу ти главу располутити!</p 
ам, нећете знати где су врата!</p> <p>— Доцкан је сад за твоју кривуљу, отац, — рече Ненад. — Т 
варош за мекиње.</p> <p>Враћајући отуда доцкан, замркну на сред пута.{S} Снег беше толико навеј 
воје: време и родност године.{S} Ако се доцкан роји, неће стићи да спреми зимницу; ако је рђава 
своје њиве, за Стевана и Уроша већ беше доцкан.{S} Те им њиве омашише с родом тога лета.{S} И о 
ика.{S} Поп и учитељ, канда су то једва дочекали, те одмах похиташе његовој кући да га обавесте 
овом.{S} Свима је радост и понос што су дочекали да у заједници ожене једно своје „млађеје“.</p 
доживели смо да немамо чим благи дан да дочекамо: — И две јој се сузе скотрљаше низ лице и кану 
а старост.{S} Са чим ћемо јадни старост дочекати без пара и без имања!</p> <p>— Таква је наша с 
<pb n="47" /> с ракијом.{S} Псета једва дочекаше те изненадне оброке...{S} А ракија направи бар 
е поп-Јова.</p> <p>Сви одобрише и једва дочекаше да се разиђу.</p> </div> <pb n="14" /> <div ty 
ме измењаше се у земљи неколико влада и дочекаше разна изненађења.{S} И није никакво чудо што ј 
ивши ту спотакницу, задругари ораовачки дочекаше и тај знаменити дан, <hi>почетак рада задругин 
 за поштовање Бога и старијих.{S} Ко ће дочекивати моје кумове и пријатеље, ко им ђаконије спре 
ије никакво чудо што је у том комешању, дошао ред и на Вецу да буде председник општине ораовачк 
уза из ока, а Урош се окупа у сузама. — Дошао је дан нашега растанка, дошло је време да се трмк 
м вашу кавгу и ти кажеш ништа!</p> <p>— Дошао је крај попе и више нам нема живота у задрузи, па 
у мејани? — навеже му се Пера.</p> <p>— Дошао сам зарад народа.</p> <p>— И ја долазим у мејану  
 Кузман побеђен морално, и што је народ дошао к себи, после онога молебствија у цркви, било гот 
p>6.{S} Весеље.</p> <p>На позив задруге дошао је и један изасланик из Савеза, као и много други 
којечему, он изјави разлог ради кога је дошао.{S} Препоручује Живану за снаху једну добру девој 
и били, кад су видели самога коња да је дошао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прође то  
сваку наду.{S} Једини од њих Урош, беше дошао на савет, без ичијега позива учитељу и попу.{S} У 
а по штогод припита.{S} Једно вече беше дошао уморан с рада, па се спустио на траву пред кућом  
арад народа.{S} А ти долазиш у кафану и дошао си у школу, само зарад себе.{S} И дућан држиш зар 
 чекај ћерпузо смрдљива, за то ли си ми дошао! — трже Невена обрамицу и појури за њим.</p> <p>К 
 ми делу кућу.</p> <p>— Али ја нисам ни дошао због коже, већ због тебе.{S} Знаш ли да ми нешто  
 пази како да седи.</p> <p>— Па, ја сам дошао до капетана... — рече Стеван страшљиво.</p> <p>—  
речи: „Певај, певај народе мој, кад сам дошао затекао сам те да певаш, па би желео и кад пођем  
ценим и уважавам те установе и зато сам дошао данас да вам образујем задругу.{S} А ви браћо да  
нају научити, а батали Кузмана, није он дошао за наше црне очи овде, већ да нам огули кожу.</p> 
>IV.</head> <p>У школу не беше још нико дошао, сем што беше Милена Урошева долазила код учитељк 
сам добар домаћин, буди ти бољи?{S} Ено дошао је позив из општине, иди тамо да видиш шта зову,  
бија.</p> <p>Само Стеван, који је скоро дошао из затвора још сеђаше код куће и сунчаше се са Ст 
 А ти шта ћеш?</p> <p>— Па ја сам за то дошао.</p> <p>— Добро, онда сутра зором да си код капет 
 Али ја Живана никако нећу у задругу! — дошаптава Ненад Пери.</p> <p>— Само Ненада нећу да види 
дмах објави Кузман сељацима, како му је дошла на сан Св. Богородица и наредила му да откопа оно 
творено изашло са том намером, док није дошла јесен, те се приступило и правом чиновању свадбен 
о за рад.{S} Ајд ти на посао, одакле си дошла!{S} Није теби сад овде посао!</p> <p>— Ја не могу 
 луда, кад сам дошла...</p> <p>— Што си дошла?{S} Што ћеш ти сад овде?{S} Јеси ли ти редара дан 
та.</p> <p>— Морам да сам луда, кад сам дошла...</p> <p>— Што си дошла?{S} Што ћеш ти сад овде? 
ање продужило, земљорадничке задруге су дошле као нужна замена породичним задругама, које су не 
њу блага, биле су семке раздора које су дошле на готово и припремљено земљиште и нашле велике п 
— Не би они бегали да нисте вас двојица дошли.{S} Јер ја сам живео од њих и они су од мене живе 
мислу су и говорници, који су са стране дошли држали своје говоре.</p> <p>Тај је дан био леп, д 
а да смо изнели чабар ракије, одавно би дошли, — рече љутито Пера.</p> <p>— Ја не знам да ли ће 
ће наше имање ту да се пописује, па смо дошли да се известимо, ако може да нам се не пописује и 
нећемо да дођемо у механу“, ето сад смо дошли! — рече поп-Јова, седајући поред њих с Пером.</p> 
е било, — рече Ненад.</p> <p>— Само смо дошли онда да вас задовољимо, да не мислите да ми вас п 
чи о унапређењу своје задруге, док нису дошли на конгрес.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
сузама. — Дошао је дан нашега растанка, дошло је време да се трмка роји.{S} Али ми остајемо бра 
p>— Шта ћеш... такво је време дошло.{S} Дошло време да се кошница роји. — теши га Дамњан.</p> < 
није рекла да поклониш Кузману чаир.{S} Дошло ми је видиш, да узмем секиру, па да отидем у сред 
м се саветима он увек опирао, па је сад дошло време да јој све своје погрешке мртвој призна и д 
и, него да се сад тек патите.{S} Сад је дошло време да можете опет певати, као и пре.{S} Зато б 
 њиви има блага сигурно.{S} Ноћас ми је дошло на сан, а мене сан никад не вара.{S} Него да идем 
о ономе што му рече поп-Јова.{S} Јер је дошло време, и дрво које дуго није дало трави око себе  
у да раде, па их ми трпимо!{S} Зар није дошло крајње време да се и ми угледамо на те паметне Бо 
ица.</p> <p>— Шта ћеш... такво је време дошло.{S} Дошло време да се кошница роји. — теши га Дам 
е, а камо ди шоље.{S} Али тако је време дошло, мимо света не може да се живи.{S} Ми не смемо ни 
 задругарима за набавку стоке, справа и др. потреба.{S} Четири је задругара излечила од пијанче 
а је земља свима нама подједнако мила и драга.{S} Без обзира на наше партијске подвојености, ми 
има циљ истоветан задатку задругину.{S} Драги и мили гости наши!{S} Ако ово још није препорођај 
 уђе Шиља и донесе писмо ове садржине: „Драги попе и учитељу, јављам вам да је капетан стигао и 
кући, и тад ме кошта...{S} Тек, како му драго, мени стиза колико ми треба.</p> <p>— Али твојим  
 грађана.“ па упркос селу лумповао је и драо се целе ноћи у механи са Јанаћком, Вецом и Шиљом.< 
во и поштено суди народу; Ненад да носи дрва и жито у чаршију, да прода; Стеван и Урош да ору з 
 горких искушења.{S} Ту ти је прочеље и дрвена столица са наслоњачом за домаћина Радича, ту је  
окрену главу устрану.</p> <p>— Е баш си дрвендекаста, не идеш ми по вољи ни мало. </p> <p>- Шта 
ича, ту је и полица и на њој каленице и дрвене лажице, ту су наћве, крчази, црепуље, совра, тро 
село, које је толико векова натезало са дрвеним плуговима.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
ењаком?</p> <p>— Ево шта мења, сеци леб дрвеном цепанком, а сеци ножем, па ћеш видети чим ћеш б 
ш цео чин твој.{S} Више вреди мој један дрвењак, него тих десет плугова.</p> <p>— Коме ја кажем 
без икакве вике и муке.</p> <p>— А ми у дрвењак упрегнемо по три јарма волова, па надамо вику,  
ике, а плуг ја не тражим бољи од мојега дрвењака.</p> <p>— То су га испратили они што траже хле 
ак, даску и шрафофе, па метули на своје дрвењаке, а колица оставили да се не изгуби о њему успо 
 шта то мења ствар ако се земља преврне дрвењаком, или гвоздењаком?</p> <p>— Ево шта мења, сеци 
ка, који пијанчи раднога дана, који оре дрвењаком и који дугује Кузману; онда је право било да  
овник“ под јастук, па мисли на планине, дрвета, куле и цркве, па ће ти се казати.</p> <p>С тим  
 шуме и дубраве више од нас, али они од дрвета граде: клупе, столице и ормане.{S} А плугове гра 
 човека, па да зарадим и на камену и на дрвету?{S} Зашто да месим и готовим за двадесет душа, к 
и, који мањи, где ограда, где трње, где дрвеће, где прошје, а где врљике.{S} Наједанпут шушну н 
доше.</p> <p>Радич дохвати један прут с дрвљаника, па истера ћурке из воћњака и отера их у поље 
мо он чује, разјапио вилице, па се баца дрвљем и камењем на све власти у земљи.{S} А присутни р 
ио народу да осироти.{S} Кузман се баца дрвљем и камењем на господштину и великаше и док се вел 
 и заравнише, па се упутише под оближње дрво да се склоне од кише, која већ беше почела да прск 
рече поп-Јова.{S} Јер је дошло време, и дрво које дуго није дало трави око себе да расте, поче  
рехом, морао представити себи слику оне древне српске куће, која је славно чувала и очувала: им 
у није могао мирно спавати од Кузманове дреке и вике у механи.{S} Он се вратио још истога вечер 
врташе свако на своју страну и нададоше дреку...</p> <p>— Што бијеш децу!? — погледа га Јаглика 
<pb n="108" /> <p>Поп Јова куцну својом дреновачом на капију, момак му отвори, он се увуче унут 
о лепо било, да ја узмем плуг што га је држава послала народу.{S} И да га узмем, шта да орем?{S 
коју нису уписао.</p> <p>— Вама, кад је држава могла дозволити та друштва и кад је једном такво 
 дакле, људи донекле потребни друштву и држави, као год оно кретање живом организму.{S} Замисли 
- Никако дуг нећемо!{S} Тешко томе, кој држави дугује! — узвикну Ненад.</p> <p>„Сваки задругар  
ругова продирала је до највиших слојева државне управе.{S} Јер док <pb n="66" /> су пређашње вл 
који смишљено и правично управља својом државом, а синови и снахе слушају га, као верни и одани 
 да Радичева кућа личи на једну уређену државу, у којој је свачија дужност опредељена, и у којо 
дичним задругама, које су некада сељака држале у добром стању.{S} Ми имамо само да помогнемо на 
су и говорници, који су са стране дошли држали своје говоре.</p> <p>Тај је дан био леп, да се м 
 тога су одборске и скупштинске седнице држане често и бурно, али без икаквих корисних решавања 
дељак, према решењу скупштине, нарочито држане за тај циљ.{S} А кад је све било готово и кад је 
у.{S} И цело њихово питомо и мирољубиво држање, целога дана, скопчано са неизмерном задругарско 
увању јела, сапуна, о женским радовима, држању чистоте, чувању здравља и т. д.</p> <p>Али ништа 
ео сам!...{S} Прекинуо се појас који је држао <pb n="34" /> моје синове у заједници.{S} Нема ви 
одом, кога је толико година побеђивао и држао у опсади, али није изгубио моћ своју.{S} Народ на 
ад тај народ не би постојао, коме би ти држао дућан?</p> <p>— Али од мене живе моји повериоци.< 
Јова су знали да ће се такав један збор држати у њиховом селу.{S} А село је знало толико да ће  
и једним пилетом за „курбан“, које Анђа држаше за шију да не крешти.{S} Кад дођоше до места, Ан 
а кад заковитла онај комад гибанице што држаше у рукама, пљесну га о сред дворишта!{S} У мах за 
читају и објашњавају.{S} Или се седнице држе, или <hi>суд добрих људи</hi> решава о неком спору 
 једна тужба против учитеља и попа, што држе партијске зборове у школи, од стране Кузманове.{S} 
о немој да одеш док се ја вратим, па се држи добро! — Заврте главом Живан и оде у судницу.</p>  
Добро, добро, ти збори што ’хоћеш, само држи обећање.</p> <p>- А твоја браћа шта ће казати?</p> 
 не би и ви тако чинили?</p> <p>— Ми се држимо један за другога, јер ето, један без другога ник 
или г. капетане, какве ми зборове данас држимо у школи — рече учитељ Пера, — па пошто је Кузман 
то. — Еве ви кључеви от мијана па го ви држите празно, а ја не плакјам више порезо и акцисо за  
си у школу, само зарад себе.{S} И дућан држиш зарад себе, а не зарад народа.{S} Јер кад тај нар 
н као што га је Бог дао, целога је дана дробио и сипао муње и громове на Живана и његово управљ 
еднички пијемо.</p> <p>— А! а! а! такој друвство и ја почтујем! — узвикну Јанаћко, механџија. — 
т с братом, кум с кумом, отац са сином, друг с другом и пријатељ са пријатељем.{S} У таквом кал 
 Оно није била жена, већ муж као и ја и друг неизмеран.{S} Да дођем незнам како брижан и сетан, 
ка била, што смо се изделили и осамили, друга, што смо свој леб јели а туђу бригу бринули, око  
орла да се не приближи њеној живини.{S} Друга се погрбила под обрамицом и носи пуне котлове вод 
че Живан женама и не гледајући у њих. — Друга браћа доводе изборни суд за деобу, а ми то нећемо 
.</p> <p>— То ти је прва исповест.{S} А друга?</p> <p>— Каква исповест!{S} Ти треба код мене да 
задрузи у изобиљу имали, онда им је ова друга врста резерве, бар за прво време била од насушне  
 шта је да бринемо заједно?“ Е, таквога друга не могу заборавити, док сам жив!</p> <p>Живан и Н 
еле познају свога домаћина, као и свака друга стока.{S} Навикле су оне на њега, па кад уђе међу 
 да дођем до меда и воска?</p> <p>— Има друга једна врста кошница у сандуцима од дасака, из кој 
ћати их на прави пут.</p> <p>— А, то је друга ствар што ми имамо да учимо њих у школи и цркви,  
 унуче и потрошим око 1—2 дуката, то је друга ствар.{S} Па богами и кад ми умре неки у кући, и  
уг и лично и имањем“.</p> <p>- Е, то је друга ствар, то се разуме, то може бити.. — надовезоше  
ајтеже.{S} Тешко му је што је остао без друга, с ким је век вековао, а још му је теже, што су м 
уца и усев мора закржљати и мањкати.{S} Другачије бива са оном лејом, којој долази жива вода не 
{S} Једне је обавештавао поп код цркве, друге, учитељ код школе, или на путу, слави, свадби, гд 
не једнако.{S} Неке године изда грожђе, друге шљиве...</p> <p>— Па ипак ти примаш просечно око  
 њену за смрт Радичеву.{S} Једне овако, друге овако, али све се сложише у томе да је се Радич р 
вету.{S} У свиње удари ужасан помор.{S} Друге године уби град све усеве.{S} А то су изненађења, 
аву и метуше на икону свака по пару.{S} Друге недеље било је <pb n="78" /> више жена.{S} И тако 
 помогне у томе.{S} Браћа му се дала на друге послове: један око стоке, други око пецива, а тре 
ко су свезде играле, ударајући једна од друге и растуриле се куд-која и како је месец то гледао 
/p> <p>И ово би вече прошло као и многе друге вечери, да овој готовости за рат код одраслих не  
лава не буде обична пијанка, као што се друге славе обављају, већ да то буде један мали јубилеј 
днике, да вам набавља плугове, семење и друге потребе.{S} Јер ти хоћеш гвозден плуг, али немаш  
у и бољу справу.</p> <p>— Ја сад имам и друге моје главобоље. — извињава се даље Радич.</p> <p> 
ао за то време!</p> <p>— Он је послушао друге, који су знали за то време и за те идеје.</p> <p> 
не стране неколико ђерзонака пчела, а с друге стране вејалица и тријер.</p> <p>Ту ћете видети с 
један припуцао своју жену једнога дана, други своју другога дана, трећи трећега, иде клетва жен 
 размилеше по изложби, једни код стоке, други код справа, трећи одоше у потрошачки одељак, четв 
дала на друге послове: један око стоке, други око пецива, а трећи око точења пића.{S} Жене само 
аху политичком борбом бољитку народном, други сматраху да је умесније користити се том општом з 
а, лепо, ви тако и радите, једни једно, други друго.{S} На једном послу сви не можете ни радити 
 мрави, па само одривају: једни копају, други жању, трећи косе, а четврти беру сено и дену стог 
 где примају новац и издају зајмове.{S} Други задругари чисте жито на тријеру, трећи седе за ду 
— Нисам луд, — рече Стеван скрушено.{S} Други су ме тако разгласили.{S} Молим те попе опрости м 
 враћаху се за попов и учитељев сто.{S} Други позајмљиваше новац у Кузмана за порез.{S} А трећи 
ма ’ранитеље своје и одводили на трг, а други су остављали Штедионици да сама то уради.{S} Отуд 
репорођај: место што би једни седели, а други за њих радили, сад морају радити сви!{S} А да би  
ети заједно више.{S} Јер ја да радим, а други да ужива, то нећу више.</p> <p>— А ко ужива? — пи 
.{S} Не могу ја сув залогај да гулим, а други да је моје млеко и живину.</p> <p>— Ја и не мисли 
узман спустио пераћи сапун на полицу, а други чист у наћве.{S} А Живана није знала у оној љутин 
е, ал кад нема!</p> <p>— То ти немаш, а други има.{S} Крсман из чаршије има више дуката, него ш 
ур га пусти да иде кући, с напоменом да други пут пази како да седи.</p> <p>— Па, ја сам дошао  
оса, — али нећемо да дозволимо ни то да други ради за тебе, него да радиш и ти и други.{S} У то 
вога пропадања.{S} Јер кад неко пропада други се уздиже.{S} А да се не би то пропадање продужил 
лигацију.</p> <p>Јова и Пера пређоше за други сто.</p> <p>За кратко време напуни се механа људи 
 мењаше место, час за један сто, час за други, час за трећи и разносаше лажи за полић ракије.</ 
 децу, упутила их за стоком и наставила други рад по кући.</p> <p>Шиља, општински пандур дође д 
да зато, да би се на његовим рушевинама други подигао.{S} Од толиких недаћа ораовачких, морао ј 
.</p> <p>— Могао си ти да осиротиш и на други начин — прихвати Ненад.{S} - Купи кочије и коње п 
и туторсво код „Каравуле“.{S} Ако ли је други ово урадио онда је сигурно полудео.{S} Где то још 
.{S} Живан, његов најстарији син био је други, који је у том погледу стајао најближе свом оцу.{ 
а сече кад га је мило да сече“ — додаје други шерет Ако му нека сељанка донесе јабуке на продај 
о су они урадили, урадили су још раније други сељани.{S} И сеоска се утрина с дана на дан смањи 
осврте се поп — Јова.</p> <p>— Ја ко ће други.{S} Деца грђе неће.{S} А ја сам се иначе <pb n="2 
ће један. „Сад знам што живим“ — рећиће други. „Затворили смо се у задрузи, па нисмо знали ни ш 
 нас.{S} Тако су радили <pb n="98" /> и други паметни народи, па тако треба и ми.{S} У то име н 
е би побегли од њега, но би орали ка’ и други људи.</p> <pb n="54" /> <p>— Па мислиш ваљда да м 
руги ради за тебе, него да радиш и ти и други.{S} У томе се састоји сав наш препорођај: место ш 
 ту изговарате, кад сте криви и један и други! — издвоји се Стеванов глас.{S} Ви се свуда прово 
„Уортачимо се по двојица, па оремо ко и други људи у селу,“ и тако даље</p> <milestone unit="su 
ве ствари морамо имати у кући као и сви други.</p> <p>- Ја те не кривим што си ти набавио те ст 
о и Дамњан, комшија, Кузман и још многи други.</p> <p>Пошто крстише дете, заседоше за постављен 
е.{S} А после подне иде на пут.{S} Дођи други дан.</p> <p>Стеван пође кући не окусивши хлеба то 
, Веца, Шиља, Кузман, Стеван и још неки други, то су њени редовни гости.{S} Ако им се ко принов 
ије то, да није овога Кузмана био би ти други.{S} Јер такав је живот нашега сељака био, да се К 
ни суда ни пута.{S} У овој прилици овај други збор села личио је на онај други састанак главара 
огледу.{S} И кад је тиме остварила онај други део Христове изреке: <hi>последњи ће бити први</h 
и овај други збор села личио је на онај други састанак главара јеврејских, који су имали да суд 
 — рече поп.</p> <p>— Ако је ја оставим други ће да је нађе.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p> 
оћеш да ми преотмеш занат, ја да тражим други занат под старост!</p> <p>— Нећемо брате да ти от 
а се Урош.</p> <p>— Доиста, жене и нико други. — прихвати Ненад. -</p> <p>— А шта су оне заслуж 
но разбије, него премести учитељ-Перу у други крај Србије, као „бунтовника“.</p> <p>Остаде поп- 
ype="group" xml:id="SRP19091_P2"> <head>ДРУГИ ДЕО</head> <head>НА РАСКРСНИЦИ</head> <div type=" 
обро развиделило, а Радич, са снахама и другим рођакама, већ беше на гробу Јагликином, сав обли 
а не само Живану, већ Стеван манисаше и другим кметовима, посланицима, министрима и целом свету 
звијају главе и гледају час једним, час другим оком у орла горе, који високо облеће над њима и  
дичним задругама, него да се удружите у другим пословима, ради помагања.</p> <p>- А можеш ли ти 
ратише на подушје и разиђоше се као и у другим приликама.</p> <p>Жене средише судове од подушја 
е он у селу постао род, те једнима кум, другима теча, трећима пријатељ, четвртима зет, петима п 
 него је ту „мајсторију“ — „расковнике“ другима продавао.</p> <p>Али га почеше неки сељаци прип 
ера:{S} Марице, Вишње, Књегиње Љубице и других узоритих Српкиња, које су имале да рађају и гаје 
 један изасланик из Савеза, као и много других гостију из оближњих земљорадничких задруга.</p>  
ховој жељи и потреби.{S} После неколико других здравица, изасланик отпутова.{S} За њим отпутова 
ароши, а да не може у селу?</p> <p>— Е, друго су варошани, а друго смо ми.{S} Оно су поштени љу 
амога мрава или пчелу да живи?</p> <p>- Друго су пчеле и мрави, а друго смо ми.</p> <p>- Нису о 
ипсавају? — уплете се Кузман..</p> <p>— Друго су болесне свиње, а друго су здрави људи, — погле 
 греота заклати јагње и прасе?</p> <p>— Друго је јагње и прасе, али пчеле не мораш убијати.</p> 
ожемо да немамо очи, лице, боју коже, а друго можемо.</p> <p>— Па добро у чему би се ми требали 
ан..</p> <p>— Друго су болесне свиње, а друго су здрави људи, — погледа га презриво Пера.</p> < 
иви?</p> <p>- Друго су пчеле и мрави, а друго смо ми.</p> <p>- Нису оне друго.{S} Оно су животи 
 селу?</p> <p>— Е, друго су варошани, а друго смо ми.{S} Оно су поштени људи.</p> <p>— А ви сте 
ко је он довео Станојку кад се женио, а друго батали, — рече Пера смејући се.</p> <p>Сви прскош 
нце у сред помрчине!{S} И ништа не мога друго да каже, него само подиже руку у вис и рече.</p>  
екај Урошу — рече му поп-Јова — сад има друго нешто да се изврши па тек онда да дођеш ти до плу 
и смером, који му не даваше да мисли на друго.{S} Једини Живан што му се пажњом одазиваше и пов 
.</p> <p>Шта су могле Станојка и Милена друго да раде, него да моле Живана и Ненада да им изору 
чикава јој Невена.{S} Па кад немаде шта друго да ради, она дохвати крчаге и оде за воду.</p> <p 
м за цркву.{S} Оно је моја њива и ништа друго.</p> <pb n="79" /> <p>— Е онда ћеш одговарати кри 
немо народу да изврши ту замену и ништа друго.{S} Али питање је сад, да ли ћемо ми успети и пор 
тим узалудним покушавањима.{S} Ми ништа друго и не радимо, него само покушавамо и не успевамо.{ 
{S} Ништа!{S} Само је моја снага, а све друго је „наше“.{S} Убио ти Бог то „наше“!{S} Кад ћу је 
ије пробитачно било.</p> <p>— Ама то је друго питање, куд ти идеш далеко...</p> <p>— Не идем ја 
рави, а друго смо ми.</p> <p>- Нису оне друго.{S} Оно су животињице, које је Бог створио да пок 
о, ви тако и радите, једни једно, други друго.{S} На једном послу сви не можете ни радити.</p>  
шта сам ја, сеоски попа могао да мислим друго, него да верујем таквим друштвима.{S} Тако ћу се  
озва га суд да му саопшти да је изабрао друго лице за тутора.</p> <p>— Како то сме да буде!? ск 
 прихвати Ненад. — Јер ми треба и нешто друго да радимо, а не само целога века да се делимо.</p 
шњи приход, па ћу ти после казати нешто друго.</p> <p>— Ада, ја ћу ти казати, али шта је вајде, 
раво, људи мишљаху једно, а жене рађаху друго.{S} Оне су виделе да голим језиком не могу постић 
{S} А Ораовчани се и насменуше један на другог, у знак одобравања и расположења.</p> <p>Кад се  
вом каламбуру, кад људи зазиру један од другог горе него од Турака, није могао нико ни мислити  
вадесет динара за њима.{S} Тако уложише другог и трећег месеца док не саставише суму, колико тр 
, јер само удружени можете помоћи један другог и одбити ове недаће, које вас толико година изну 
/p> <p>„И то ми је човек, да ме тера за другога да робујем!“ — говори сама Живана.</p> <pb n="2 
мире мужеве и децу, онда се тек сете за другога.{S} Зна он све то како иде.{S} Гледао је он так 
 несрећница, што целога века робујем за другога, па сам доживела да ме једна багатела ружи и гр 
 чинили?</p> <p>— Ми се држимо један за другога, јер ето, један без другога никад не пијемо.</p 
з поледицу, они се придржавају један за другога да не падну.{S} А што не би и ви тако чинили?</ 
мо један за другога, јер ето, један без другога никад не пијемо.</p> <p>— Боље би ти било да ти 
чкови на колима, који не могу један без другога ићи, али не могу заједно ни <pb n="97" /> једни 
ном дому, почасте се и посаветују један другога.{S} А већ поп и учитељ су били први међу званиц 
ао своју жену једнога дана, други своју другога дана, трећи трећега, иде клетва жена, писка дец 
адно пођоше у сусрет једна <pb n="5" /> другој...{S} А како и не би, кад су га оне њене црне и  
нису једно исто, и да стоје једна према другој као точкови на колима, који не могу један без др 
ни је каса и сто за рад секретарски, на другој је дугачак сто за књиге и листове, а на трећој ј 
о су потражиле одушке својим тежњама на другој страни.{S} Оне су и пре делиле извесне производе 
{S} Већ су све нашле да тога дана једна другој прикажу шта је некад било, шта је која коју кад  
дише дограђивању, то се жене више једна другој приближаваху.{S} Сад више не беху једна другој д 
приближаваху.{S} Сад више не беху једна другој досадне, као пре, могу јести шта која хоће, могу 
 и поднесе јој под нос мирисан сапун, а другом руком поче да мува по левом џепу.</p> <p>— Невен 
 ћу од сад мој део да распем, не дам га другом да га попије — рече Станојка.</p> <p>— Ћути, ћут 
д сте ви власни да предајете моје имање другом на руковање, кад имам од њега тапију?</p> <p>— Т 
 ђавола дабогда.{S} Угови једном, угови другом, угови трећем, и док све обредим, од мене ни стр 
својим пословима.{S} Примакоше се један другом задовољни и усхићени до дна душе.{S} Чисто им не 
те се и шта имате више да сметате један другом!</p> <p>— Он је радио мени о глави, кад сам ја б 
>— Али се ми нисмо све исповедили један другом.{S} Шта ћемо за укопна и женидбена друштва.{S} Ш 
и утишаше говор.{S} Махаше главом један другом идући док се не растадоше.</p> </div> <div type= 
попе, надуо нас па их не уступамо један другом за живу главу!</p> <p>— То вас је могло довести  
том, кум с кумом, отац са сином, друг с другом и пријатељ са пријатељем.{S} У таквом каламбуру, 
d="SRP19091_C2.7"> <head>VII.</head> <p>Другом приликом су учитељ-Пера и поп-Јова разговарали в 
о што му срце жели, сваки упадаше у реч другоме и свака се ситница узимаше у такав спор и замрш 
ло као у земљу закопано.{S} А ако кажеш другоме, то не знам.</p> <p>— Шта вреди да ти кажем, ка 
</p> <p>— Знате шта, — окрену Кузман на другу руку — нити је на оном месту била црква, нити га  
n="7" /> женидби, зар би се разговор на другу руку окренуо.{S} Али се матери натрпало брига и н 
али ми не ваљамо, што окрећемо главу на другу страну.</p> <p>— Ето, шта одржава краве, — рече П 
је погледа замишљен, па окрену главу на другу страну, хотећи тиме да каже: „говори ти о садашњо 
ите попуњавају земљом једну кућу, сутра другу, а прекосутра вуку воду за блато.{S} Мајсторима с 
рошу да купи два јунета.{S} Кад скупише другу суму, онда купише Живану гвозден плуг.</p> <p>Вид 
брате, да ми је да сам те данас тревио, друкче би ти испричао, ово што ћу ти сад казати.{S} Ти  
де довео и сложио, не дозвољава нам, да друкчије радимо.{S} Стога, ако желите успеха у овом рад 
 их нису примили.{S} Препорођај народни друкчије се не би могао ни извршити.</p> <p>— Али ко да 
дужницима.{S} Али му они отуда показаше друкчији одзив.{S} Настаде једно читаво мимичко изазива 
 их је цео народ послушао, резултати би друкчији били.{S} Новим идејама и није циљ да их одмах  
 кључеве и жвизну их преко плота чак на друм!</p> <p>Јанаћко одгега журно за кључеве псујући и  
.{S} И да га узмем, шта да орем?{S} Мањ друмове!</p> <p>— Право кажеш, кад немаш земље...</p> < 
 раде?</p> <p>— хоће да састављају неко друство, што ће да им купује волове, краве, плугове.{S} 
е и попа учитеља.{S} Па да пијемо сви у друству ка’ људи. -</p> <p>— Шта ћеш да пијеш попе, да  
оји се у овоме: <hi>једни исти људи, ал дручији њихов рад</hi>.{S} Па шта би више ми могли поже 
го пострадали од оних несрећних укопних друштава.{S} Ту ми је отишло тридесет банака ко у мутну 
е још за неко време!{S} Јер обећања тих друштава беху много примамљивија од земљорадничких задр 
а је успела да учини корисним члановима друштва и оне људе, који су били штетни у сваком поглед 
мљорадничке задруге, укопна и женидбена друштва, која одложише то питање још за неко време!{S}  
угом.{S} Шта ћемо за укопна и женидбена друштва.{S} Шта ћеш одговорити људима кад те питају за  
 <pb n="84" /> да су укопна и женидбена друштва пропала, јер не могу испунити своје услове проп 
 Вама, кад је држава могла дозволити та друштва и кад је једном таквом друштву честитао славу ј 
да мислим друго, него да верујем таквим друштвима.{S} Тако ћу се и људима исповедити.{S} Па ипа 
тпеваш једну песму и да задовољиш твоје друштво.</p> <p>Стеван немаде куда, него викну танко и  
ш? — рече Живан.</p> <p>— Да вам правим друштво и да вас учим.</p> <pb n="70" /> <p>— Учио нас, 
 Радована зна Кузман и-његово варалачко друштво.</p> <p>— А знате ли за овај „Расковник“? — Изв 
пијан.</p> <p>— Ја разумем да саставимо друштво овако, као што смо се сад састали, напр. да зај 
дино одржавале и помагале Пољопривредно Друштво у његовом пословању, сад почеше и у свој програ 
/p> <p>И саставише „друштво“, али се то друштво брзо помами, те настаде таква врева и дерњава,  
</p> <p>— А оћете ли да ме примите у то друштво?</p> <p>— Оћемо, ал кад се поправиш, залутала м 
м едно ћило ракија.</p> <p>И саставише „друштво“, али се то друштво брзо помами, те настаде так 
емирни су, дакле, људи донекле потребни друштву и држави, као год оно кретање живом организму.{ 
олити та друштва и кад је једном таквом друштву честитао славу један српски митрополит и минист 
редседник никад није припадао кафанском друштву.{S} Али је овом приликом, морао са ћатом чекати 
ио и не уме да отпочне разговор погодан друштву, у коме се налази.</p> <p>Жене их двораху још,  
и опет се посади на столицу.{S} Протрља дрхтавом руком чело уздахну неколико пута и поче сам да 
га тај бол и сад не попушта.{S} Глас му дрхташе, а руке му се најежиле и све се више примицаше  
а руку, да видиш, да л те неће одвући у дубину.{S} А шта ти је нужно да идеш за таквим људима.{ 
.{S} А плугове граде од гвожђа зато што дубље и лакше ору и боље преврћу земљу.</p> <p>— Па, он 
љу, па све посматра и проучава са неким дубоким задовољством и поносом.{S} Његова бела брада и  
ена му спремаше вечеру, а он се бацио у дубоко размишљање и очајавање.{S} Наједанпут залаја пас 
, нађоше пред црквом велики ров земље и дубоку јаму до дна зида.</p> <p>— Ово је Кузманово дело 
браве као ми.</p> <p>— Имају они шуме и дубраве више од нас, али они од дрвета граде: клупе, ст 
а граде од гвожђа плугове, пошто немају дубраве као ми.</p> <p>— Имају они шуме и дубраве више  
и керове па иди у лов, пиј ракију, пуши дуван, кметуј две-три године, па ако ти остане имање у  
ља подигоше дивну капелу.{S} Уз источни дувар Кузман намести један сточић на њему свећњак и ико 
> <p>— Донео сам да је разапнем на твој дувар.{S} Много ми се твој дувар допада, што ми лепо су 
пнем на твој дувар.{S} Много ми се твој дувар допада, што ми лепо суши коже.{S} Кад скинем кожу 
тишао сам данас да разапнем кожу на ваш дувар, а она ме сиктериса као последњега ниткова.{S} Мо 
окачени кошеви са пастрмом и сланина на дувару.{S} Све је то распоређено и укусно и смишљено.{S 
 једна икона са воштаницом; а на трећем дувару стоје окачени кошеви са пастрмом и сланина на ду 
совра, троножне столице; ту на источном дувару висе пиштољи, јатагани, гусле и једна икона са в 
и се нису могли обавестити шта је горе, дуг, или остати без стоке, па су једни испрезали из јар 
тву, кад залажете овце, козе, свиње, за дуг, па вам нико ту стоку не дира, ако уредно плаћате д 
ао председнику општине продаје имање за дуг.{S} Стеван се задужио код Кузмана, „ортака“ свога,  
ко ту стоку не дира, ако уредно плаћате дуг.</p> <pb n="90" /> <p>— Па јес’-.. -</p> <p>— Па је 
а Штедионица принуђена била наплаћивати дуг од својих дужника егзекутивним путем.{S} Многи се н 
оди шљивар, само ће ракијом одужити тај дуг.{S} Шта је то двадесет дуката за једнога домаћина,  
о се год задужи, биће одговоран за свој дуг и лично и имањем“.</p> <p>- Е, то је друга ствар, т 
не, кад они мишљаху да одуже сваки свој дуг, шљиве уби слана у цвету.{S} У свиње удари ужасан п 
ин „белег“ и још га је увукла у замашан дуг.</p> <p>За све пак време док се утрина орала за кук 
ћи су овако урадили.{S} Живан је одужио дуг свој из општинске касе.{S} Не би ни било лепо да му 
тине задругара одобре“.</p> <p>- Никако дуг нећемо!{S} Тешко томе, кој држави дугује! — узвикну 
ну дана.</p> <p>Да не би више упадали у дуг зарад хране Радичевићи проширише зиратну земљу кроз 
адужио онда је задобио још једну невољу дуг.</p> <p>Радичевићи су бар тако урадили.{S} Они су л 
 и сто за рад секретарски, на другој је дугачак сто за књиге и листове, а на трећој је страни п 
ри чисте жито на тријеру, трећи седе за дугачким столом и - читају листове, или слушају учитеља 
S} Па још кад ту видите једнога старца, дугачких седих бркова, обријана лица, с фесом на глави, 
и свима светитељима пред иконом, својом дугачком и нарочито склопљеном молитвом.{S} Кад то учин 
е на подушје сви пратиоци и поседаше за дугачку постављену совру.{S} Живана и Невена приносе је 
, па нашим женама не куписмо ни једнога дугмета, а камо ли сапуна.</p> <p>— Твоја жена има пара 
у капију за собом.</p> <p>А Пера остаде дуго на прозору своје школе ослушкујући заносно тај вес 
ми оно све радимо.</p> <p>Кузман остаде дуго да гледа у пчеле и да размишља о ономе што му рече 
ова.{S} Јер је дошло време, и дрво које дуго није дало трави око себе да расте, поче венути кад 
а не би погледао, кад би оволику порезу дуговао!</p> <p>— Иди Шиљо, зовни Уроша и све остале, к 
ло је и дозволило да крвна задруга, тај дуговечни плод његов, нема више хране, ни услова на ста 
има, <pb n="106" /> а поп-Јова га после дугог посматрања прекиде овим речима:</p> <p>— О Стеван 
а за свечан.{S} Јер кад је Кузман после дугога праћакања и лудирања пришао задрузи, понудио јој 
емена.{S} Све што је радио није му било дугога века.{S} Бог не остаје дужан грешним људима па н 
н старешина куће, који није под масом и дугом и који је поштенога владања.{S} Ораовачка задруга 
о дуг нећемо!{S} Тешко томе, кој држави дугује! — узвикну Ненад.</p> <p>„Сваки задругар одговар 
раднога дана, који оре дрвењаком и који дугује Кузману; онда је право било да се такав успех кр 
оно што су ми дужни.</p> <p>— Колико ти дугују? пита га капетан.</p> <p>— Двадесет хиљада динар 
е му било дугога века.{S} Бог не остаје дужан грешним људима па неће ни њега оставити без казне 
, за порез пет дуката и за жито што сам дужан пет... и за ситнице...</p> <p>— Немој тако, узми  
е нису ничим осигурали за оно што су ми дужни.</p> <p>— Колико ти дугују? пита га капетан.</p>  
е у мејани, тај је залутао.{S} И ми смо дужни да га изведемо на пут.</p> <p>— Добро, ти, а учит 
ринуђена била наплаћивати дуг од својих дужника егзекутивним путем.{S} Многи се нису могли обав 
Кузман поче очима да прети неким својим дужницима.{S} Али му они отуда показаше друкчији одзив. 
S} Тако Радичевићима, па тако и осталим дужницима.{S} Је ли онда чудо што је Окружна Штедионица 
сти.</p> <p>Живан сматраше да се његова дужност неће односити даље од крста и печата у судници. 
едну уређену државу, у којој је свачија дужност опредељена, и у којој се свачије право поштује. 
- рече Пера.</p> <p>— А, не, то је моја дужност, рече капетан. — Ја јако ценим и уважавам те ус 
ју умствовати и бринути, јер је то била дужност само једнога у кући — домаћина.{S} Поред тога,  
и. — Треба да му учинимо!{S} То је наша дужност! — и разиђоше се сви задовољни тим удесом што и 
мо блато.{S} То је посао који припада у дужност председнику општине, а теби се дала прилика, да 
 да га обавесте о важности председничке дужности.</p> <p>Живан сматраше да се његова дужност не 
јој земљи.{S} Ове ће имати удвостручене дужности: да рађају синове за одбрану Отаџбине <pb n="1 
чеше оспоравати и његова верска права и дужности.{S} Сви планови, које он и учитељ-Пера беху сп 
да обиђе своје пчеле.{S} Он је само три дужности примио на себе: да заповеда, да негује пчеле и 
рши свети обичај, по својој домаћинској дужности.{S} Живан изађе напоље и унесе бадњак, затим с 
рушени.{S} И то је једна од најважнијих дужности председничке, да се стара за пољску безбедност 
а рече да за њега има врло много важних дужности и ван суднице, он се избечи и рече:</p> <p>— З 
 замисли се Радич:</p> <p>- За јунад 20 дуката</p> <p>- „ јагањце 10 „</p> <p>- „ свиње 20 „</p 
А већ кад женим сина, па потрошим 30—40 дуката и кад крстим унуче и потрошим око 1—2 дуката, то 
а и кад крстим унуче и потрошим око 1—2 дуката, то је друга ствар.{S} Па богами и кад ми умре н 
шим на-прилику:</p> <p>— Дајем пореза 5 дуката</p> <p>— На две славе у години потрошим 4 „</p>  
напамет и отац Радич и његова пуна кеса дуката.{S} Изађе му пред очи цела некадашња Радичева ку 
?{S} И ја сам чуо да он има пуне ћупове дуката!</p> <p>— Какве ћупове!{S} Има он пун подрум дук 
о ће ти после чаир кад имаш пуне ћупове дуката?{S} За своје паре после можеш купити десет чаира 
руги има.{S} Крсман из чаршије има више дуката, него што је тежак.</p> <p>— Ја да се убијем рад 
<p>— Какве ћупове!{S} Има он пун подрум дуката!</p> <p>— Шта велиш човече!?{S} Где нађе толике  
<p>— Па ипак ти примаш просечно око сто дуката годишње.</p> <p>— Јес’.</p> <p>— И ту се не види 
ребало би ми, ти већ знаш, за порез пет дуката и за жито што сам дужан пет... и за ситнице...</ 
о прасе, бардак ракије, а Бога ми и пет дуката на погачи, направише мир!</p> <p>Остало је још у 
/> <p>— Оно ја имам женин „белег“ десет дуката, али не знам да ли ће то да стигне.</p> <p>У том 
 да се парничим, тај ме пут кошта десет дуката.</p> <p>— И ја пристајем — рече Ненад.</p> <p>—  
реба и жену послушати.{S} Ја имам десет дуката на чувању само зарад жене. -</p> <p>— Шта су то  
 зарад жене. -</p> <p>— Шта су то десет дуката! — мрдну усницом Кузман.{S} Ти још не знаш шта с 
Дај ми ту „ствар“ да ти дам за њу десет дуката - рече Стеван.</p> <p>- Зар ја дао за њу двадесе 
.</p> <p>— Немој тако, узми ти двадесет дуката, јер ко зна хоће ли више оваква прилика испасти. 
 одужити тај дуг.{S} Шта је то двадесет дуката за једнога домаћина, његов један во кошта толико 
ван.</p> <p>- Зар ја дао за њу двадесет дуката, а ти тражиш за десет! - тврди пазар Кузман.</p> 
езирањем нарастао од десет на четрдесет дуката.{S} Али га нанесе враг да се ортачи с Кузманом д 
} Живан позајми из Штедионице четрдесет дуката, а остала му браћа по двадесет.</p> </div> <div  
 — На сваког брата припада по четрдесет дуката, пошто је у кеси било сто и шесет дуката.</p> <p 
уката, пошто је у кеси било сто и шесет дуката.</p> <p>И гурну пред сваког припадајућу му гомил 
.{S} Више се њему обрадова, него казану дуката.{S} Мету га у џеп и врати се кући.</p> <p>— Е, А 
 смо имале младост, па нам одузеше људи дукате с гуше, чим скидосмо венац с главе.{S} А кад смо 
прво новац, — рече Живан и узе да броји дукате. — На сваког брата припада по четрдесет дуката,  
, него над земљом.{S} Ко зна да не леже дукати овде под нашим ногама.</p> <p>Стеван се прекрсти 
упи неку ствар, а он развезе од мора до Дунава, шта кошта та ствар у Паризу, шта у Бечу, <pb n= 
, како им је сад, они ће вам од мора до Дунава причати спасоносност деобе. „Бог да прости ко ре 
<l>Чим миришу недра твоја?</l> <l>Да ли дуњом, да л јабуком,</l> <l>Да ли ружом миришљавом?“</l 
продајем ујесен, а у пролеће га купујем дуплом ценом.</p> <p>И онда излази да ти имаш просечног 
метице.{S} Лепо Бога ми.{S} А ти Невена дурај за њих.{S} Тешко мени јадној кад ћу се избавити о 
осао.{S} Меси хлеб, готови ручак и чува дућан, а ноћу разгрева зејтин, сипа у петролеум воду, о 
дошао си у школу, само зарад себе.{S} И дућан држиш зарад себе, а не зарад народа.{S} Јер кад т 
о, нити сматраше више цркву за поповски дућан.</p> <p>Кад сазнаде за то духовна власт, нареди д 
биво мишљење о цркви да је то „поповски дућан“ да су сељаци као врба, која се може поткресавати 
p>— А шта ћеш ти у школи, кад имаш твој дућан у мејани? — навеже му се Пера.</p> <p>— Дошао сам 
сти у земљи и уверио се да је „задругин дућан“ на закону основан, реши се да отидне у задругу л 
 народ не би постојао, коме би ти држао дућан?</p> <p>— Али од мене живе моји повериоци.</p> <p 
</p> <p>— Па кад си због народа отворио дућан, што не би сад пристао да га због народа затвориш 
<p>— И ти си ваљда због те муке отворио дућан!</p> <p>— Ја сам отворио дућан због народа.</p> < 
итал, па се доселио у Ораовац и отворио дућан.{S} Ту се оженио и добио уз жену једну њивицу као 
 отворио дућан!</p> <p>— Ја сам отворио дућан због народа.</p> <p>— Па кад си због народа отвор 
ш, да узмем секиру, па да отидем у сред дућана да убијем тога пса, што ме остави да сиротујем д 
>Варош беше још у ноћном затишју.{S} Ни дућани не беху још отворени, а камо ли среска канцелари 
 водили су овакав разговор у Кузмановој дућанској и мрачној ћумезини.</p> <p>- Ето видиш, то је 
н.{S} Њему је партија повратила и радњу дућанску и част!{S} А тиме је задобио и могућност да мо 
 ћути ти лопове, што продајеш ракију по дућану! — довикну јој Невена.</p> <p>— Откуд је могла п 
 што испрати Шиљу, наиђе Кузман, сеоски дућанџија, са једном говеђом кожом у рукама.</p> <p>Нев 
ко можемо, да нас више не гониш као зао дух, — викну поп-Јова.</p> <p>Кузман стаде унезверено.< 
одили су је људи живљега и напреднијега духа, а овакви су пошли за њима, као мирна вода за зата 
рала је трошити на умиривање партијских духова, због тога су одборске и скупштинске седнице држ 
оповски дућан.</p> <p>Кад сазнаде за то духовна власт, нареди да се та „црква“ уништи, а народ  
еке измене културне и унапређења, према духу времена, он би <pb n="10" /> био нула.{S} Он би би 
 натмурено, с торбом о рамену.</p> <p>— Душа да ми зна шта радим! — одврати му Јаглика још кисе 
ј миришљав, гледај како мирише да ти се душа растопи... и поднесе јој под нос мирисан сапун, а  
p>— Разумем... — рече Стеван, али му се душа утаји кад помисли да мора да јаше и још да каса за 
наводњеним очима, као да му је и срце и душа у њојзи остала...{S} Па се лагано крену кроз кукур 
не испала ти душа!</p> <p>— Испала ти и душа и срце, па те немало ни на небу, ни на земљи!</p>  
ене молила да ти опростим, не испала ти душа!</p> <p>— Испала ти и душа и срце, па те немало ни 
S} Зашто да месим и готовим за двадесет душа, кад могу за, две и три?{S} Зашто да ја навек не з 
и немира беше читав пораз овим немирним душама, које сеђаху на троножцима, уздисаху и погледаху 
и какво је блаженство изазвала та реч у душама браће Радичевића.{S} Без обзира на Живана и Жива 
на га Кузман.</p> <p>— Ми знамо за цара Душана, Лазара и Краљевића Марка, а за цара Радована зн 
едан другом задовољни и усхићени до дна душе.{S} Чисто им невероватно шта су све доживели за кр 
п-Јова сам растројен и разочаран до дна душе.{S} Парохијани, који га дотле подједнако слушаху и 
</head> <p>Село се утишало, као да живе душе у њему нема.{S} И само се из далека познаје, да у  
аста блажени тајац између ове две младе душе, које тако прикладно пођоше у сусрет једна <pb n=" 
га живиш и као што си га смакао до голе душе, значи да он тебе носи на својим леђима, а ти носи 
ку те обасја ове удружене и развесељене душе.{S} Задругари наставише весело ћеретање и певање,  
године оживљава, овесељава и отклања из душе све црне мисли и тегобе.</p> <p>Али одмах после Бо 
омози, да пијемо ову чашу вина за покој душе Јагликине, а у здравље живога остатка.{S} Бог, кој 
 гласовито:</p> <quote> <l>„Ој девојко, душо моја,</l> <l> миришу недра твоја..“</l> </quote> < 
дној ливади:</p> <quote> <l>„Ој девојко душо моја</l> <l>Чим миришу недра твоја?</l> <l>Да ли д 
ху до њених ушију...</p> <p>„Ој девојко душо моја!...“ — гласну се још један пут Стеван и помол 
ели они не побију народ не може дахнути душом.</p> <p>— Не знам како који, — упаде му Урош у ре 
му се отворише свим срцем својим и свом душом својом и позваше га у помоћ да заједно пробијају  
 у томе да је се Радич растао са својом душом тек онда, кад су му принели јатагане и пиштоље, т 
ерској обмани. —</p> <p>Цело село дахну душом кад виде у кљуси човека, који га толико дави.{S}  
 те Бог у сандуку мртву!{S} Ти ми изеде душу моју!</p> <p>— Изеле те вечне муке, што сам те изе 
S} Све навалили на мене, ко да ја немам душу да се одморим, а они само уживају... “ Тако мрмољи 
слађаваше његову племениту и родољубиву душу... која и нехотице изговараше ове речи: „Певај, пе 
зници.</p> <p>После пет дана, даде Богу душу...</p> <p>Скупише се комшије, ближи и даљни рођаци 
 О дабогда га Св. Илија погодио, где га ђаво донесе данас у моју кућу!“ — Тужи се Невена сама,  
и мислиш, али ја се бојим да не испадне ђаво и враг од наше скупаније.{S} Наслушала сам се ја с 
жарише ко у мачора. </p> <p>- Иди ти до ђавола с том својом смрдљивом кожом!{S} Усмрде ми делу  
> <p>„И ту задругу да носи мутна вода у ђавола дабогда.{S} Угови једном, угови другом, угови тр 
е земља не примила!</p> <p>— Примили те ђаволи дабогда, па се мртва не распала!</p> <p>— Дабогд 
зден плуг.</p> <p>— Знам, видео сам ону ђаволију швапску.{S} Швабе и морају да граде од гвожђа  
чекивати моје кумове и пријатеље, ко им ђаконије спремати, служити вина и ракије, водати коње и 
е пореза.</p> <p>Остали беху загрејали „ђем“ и добро загаламили.{S} Кад наиђе поп и учитељ, они 
 без икаквих тешкоћа, почели низати као ђердани...</p> <p>То је одушевило Јову и Перу да прогла 
шту су поређане с једне стране неколико ђерзонака пчела, а с друге стране вејалица и тријер.</p 
 игала 1 „</p> <p>„ сапуна 2 „</p> <p>„ ђинђува 2 „</p> <p>„ карабоје 1 „</p> <p>свега . .{S} 1 
.{S} Јер ти знаш да су Цар Лазар, К.{S}-Ђорђе и Милош Обреновић имали истоветне намере, али је  
о се због брдовитости није могло изнети ђубре на њу, то се већина њих мануше орања утрине за из 
ну, ко што је поп урадио, па да има пре Ђурђева дана откос.</p> <p>— Ама ја ономад чух за ту тв 
а угоднијега живота!...</p> <p>У недељу ђурђевску Ненад беше одредио крштење својега детета.{S} 
ве осуђује, све редом грди, да мислите, е би се ухватио за го нож.{S} Али он то чини само по тр 
за свој дуг и лично и имањем“.</p> <p>- Е, то је друга ствар, то се разуме, то може бити.. — на 
 одмах ујутру то саопшти жени.</p> <p>- Е, нема више сумње Анђо, у нашој њиви има блага сигурно 
ко разговараху брижно и сетно.</p> <p>- Е, мој Стеване, — рећиће Станојка, већ су те беле длаке 
 ломњава и окршаја политичких.</p> <p>- Е, чекај Урошу — рече му поп-Јова — сад има друго нешто 
одишњи приход садашњих година?</p> <p>- Е па, нису све године једнаке, али ја имам, ево шта:</p 
 опекла, па ти чисто заповеда да кажеш: е је боља зима, него лето.{S} И да није још оних пустих 
еца, па ти се лепе руке за њин врат.{S} Е, мој синко, чекај док ти добијеш децу, да видим да ли 
 што мени треба.</p> <pb n="20" /> <p>— Е, добро, кажи ми твој годишњи приход, па ћу ти после к 
ам орем кравама.</p> <pb n="63" /> <p>— Е онда попе ниси узалуд тупио зубе кад си нам говорио з 
а и ништа друго.</p> <pb n="79" /> <p>— Е онда ћеш одговарати кривично за тако велику обману ве 
и да деле имање, а ја још жив!</p> <p>— Е, видиш како стоји у закону, — прихвати Мића, — отац д 
има колико хоћеш у твом чаиру!</p> <p>— Е то не ради ни разбојник с пушком у руци, ко што је Ку 
Ја мислим да неће бити тако...</p> <p>— Е... ти мислиш, али ја се бојим да не испадне ђаво и вр 
агледаше се бленуто у Стевана.</p> <p>— Е... док се ожениш, биће и деце.{S} Но немамо чим да те 
идео ти кукуруз да се не копа.</p> <p>— Е, па онда, шта ми причаш то, што и ја знам.{S} Дај ми  
љевића Марка и Милоша Обилића.</p> <p>— Е па, лепо, и они су били богати, и своје благо морали  
 нађе кредит у овој нужди сад.</p> <p>— Е, кад би нам то учинили, онда би ви били богови на зем 
енишемо и да ти купимо волове.</p> <p>— Е, па ти не можеш бити и учитељ и трговац? узвикну Кузм 
унам, да без рада нема зараде.</p> <p>— Е, мој брате, не знаш ти ништа.</p> <p>— Па разуме се,  
таде на киши да се расхлађује.</p> <p>— Е ова ти молитва вреди попе, — хвалећи Бога што је доби 
ар домаћин и треба да га узме.</p> <p>— Е, баш кад ти је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал н 
лу и бујности попове детелине.</p> <p>— Е, мој Живане, шта сам ја имао муке док сам то сачувао, 
изгледате кад седите у механи.</p> <p>— Е ако си нам показао, баш си нам показао!{S} И имате пр 
кориснији посао да су одељени.</p> <p>— Е, ти ми учитељу квариш сваки посао. — одврати му Јова. 
драви, па ћемо га и продавати.</p> <p>— Е... ти још незнаш шта сам ја запамтила.{S} Ја сам јела 
е заваде, не могу се поделити.</p> <p>— Е није баш то, него су нашу кавгу само жене сачиниле. — 
век говорити и против савести.</p> <p>— Е тако то, само да знам — насмеја се Пера задовољан поп 
Мету га у џеп и врати се кући.</p> <p>— Е, Анђо, немамо шта више да лутамо, онде је била црква. 
ан у своју снаху са сажаљењем.</p> <p>— Е, тако, заинат, кад оне навеле сву родбину, па испише  
p>— Не мора! — узвикну Стеван.</p> <p>— Е, онда ће нас то најбрже поделити, — рече лаганије Нен 
</p> <p>— Да, али само буђаво.</p> <p>— Е, ја свако по мало подсецам.</p> <p>— Па, то дангуби п 
на... — рече Стеван страшљиво.</p> <p>— Е он је отишао не прима више.{S} А после подне иде на п 
 задругу, па није ништа успео.</p> <p>— Е, онда ту нема више Боже помози, — климну главом учите 
>— Не дао Бог да рђаво живимо.</p> <p>— Е, онда, хоћеш да ми венчаш сина?</p> <p>— Хоћу, али та 
ић — рече поп-Јова, задовољно.</p> <p>— Е збогом чича — Радичу! — пресече Пера и пође.</p> <p>— 
 Урош.</p> <p>— Ја у Београду.</p> <p>— Е баш да ми даш једну шаку тога семена да пробам.</p> < 
ио да ти се деца с њим играју.</p> <p>— Е, то му никад не могу опростити! — рече поп-Јова, глед 
— Невена окрену главу устрану.</p> <p>— Е баш си дрвендекаста, не идеш ми по вољи ни мало. </p> 
вађује, а стока остаје у тору.</p> <p>— Е, богами то мени треба за кућу.{S} Не могу ја сув зало 
може пчела да живи у сандуку!?</p> <p>— Е, што су ти ови стари људи, ни у шта не верују! — погл 
 га нађем!{S} Где да га нађем?</p> <p>— Е, то се не казује сваком.{S} Ако многи знају оно се не 
у вароши, а да не може у селу?</p> <p>— Е, друго су варошани, а друго смо ми.{S} Оно су поштени 
о. „Кажи ми шта је да бринемо заједно?“ Е, таквога друга не могу заборавити, док сам жив!</p> < 
тње по кући као шантаве, да рекне човек е се поломише од послова, али се притворност не даде са 
 „одмори“ и сама од себе оснажи.</p> <p>Е; али за то време треба живети, треба се лебом хранити 
кој више! — и баци им кључеве на сто. — Еве ви кључеви от мијана па го ви држите празно, а ја н 
 — рече Живан загледајући слику. — Гле, ево мене! дигао сам руку.{S} Па ево и Ненада, а гле и В 
грозницу у кућу?“ „Све су зреле богами, ево да пробаш“ — правда се сељанка. „Није истина, јео с 
 А како ћете то постићи, учитељ ће вам, ево прочитати.</p> <p>Пера отвори правила и стаде да чи 
, нису све године једнаке, али ја имам, ево шта:</p> <p>- Продам по 2—3 свинчета и узмем до 60  
 Ненада, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је ово?{S} Где је ово било? 
S} Она сваку браву и катанац отвара.{S} Ево сад ћеш да видиш.</p> <p>Стеван чисто поскочи од ра 
{S} Али ово се више не може да трпи.{S} Ево погледај... — показа му сапун на полици, — купио јо 
Како је издржавао, тако је и доспео.{S} Ево сад ћу ти показати како је издржавао.{S} Рецимо ова 
— рече поп Јова. — Тражили су новац.{S} Ево за доказ пилећа глава.</p> <p>— Доиста, он се тим с 
 да га ја узмем?</p> <pb n="15" /> <p>— Ево шта, оно је добар плуг, па добар домаћин и треба да 
ео, но да л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево каква је ствар испала, ал ником да не казујеш!{S} О 
ава на те путеве? — пита Пера.</p> <p>— Ево како је то било, — отпоче Живан, — кад смо се делил 
жени, а камо ли млађега Уроша.</p> <p>— Ево ти торба. — Пружи јој он торбу, па седе под орах.</ 
киде га Пера и приђе му ближе.</p> <p>— Ево видиш ово буђаво саће мора се одсећи.</p> <p>— Да,  
ко да попустимо? — пита Живан.</p> <p>— Ево како, тај пут теби не треба ни Ненаду, онај, који о 
ледну се зачуђен Радич у Перу.</p> <p>— Ево зашто.{S} Колико тебе кошта једна свиња, или овца,  
"53" /> <p>— Шта, за име Бога?</p> <p>— Ево шта, један председник општине, само кад хоће, може  
<p>— А шта радимо ми у механи?</p> <p>— Ево шта радите! — извади Пера фотографску слику и показ 
не дрвењаком, или гвоздењаком?</p> <p>— Ево шта мења, сеци леб дрвеном цепанком, а сеци ножем,  
 — Гле, ево мене! дигао сам руку.{S} Па ево и Ненада, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Ш 
> <p>— Како да не кукам црни синко, кад ево већ шес,. недеља купујемо ’леб!</p> <p>— Тешто, нек 
раовац.</p> <p>— А, и ја ћу на тамо, но ево ти мога коња, узјани па јаши, а ја ћу с овим људима 
 била наплаћивати дуг од својих дужника егзекутивним путем.{S} Многи се нису могли обавестити ш 
икну Јанаћко, механџија. — И ја кје дам едно ћило ракија.</p> <p>И саставише „друштво“, али се  
а коњу један писар полицијски.</p> <p>— Еј сељаче! — викну писар Стевана.</p> <p>Стеван се окре 
езасте ли?</p> <p>— Повезасмо.</p> <p>— Еј Боже теби ти се молим! погледа Јаглика у вис и прекр 
центрисавати са задатком да упуте народ економном опорављању, да не би наступио крах који му је 
о људи прикупили око себе, ради њиховог економског и моралног опорављења.{S} Пера је још разуме 
 скретао саонама час у неку њиву, час у ендек, на више места је извртао саонице и поново товари 
 ограде и гледају шта он ради.</p> <p>- Ене, сад!{S} Та ваљда нисам повадио нож на човека, - пр 
ад да јеш, нико ти не брани...</p> <p>— Ене га сад, шта збори белај!{S} Ама јела сам то на мест 
 деобу, али су одлучношћу својих мужева енергично сузбијане.{S} Тек видиш један припуцао своју  
а нисам добар домаћин, буди ти бољи?{S} Ено дошао је позив из општине, иди тамо да видиш шта зо 
p> <p>— Ја сам имао једнога инаџију, па ено га сад седи у бурдељу, као бежанац, — додаје један  
 Живан их миловаше и одбијаше, речима: „Ено вам новога домаћина, па нека вам донесе бадњак и сл 
жење с нама да седиш у мејани.</p> <p>— Епа, ми не можемо да радимо оно, што ви радите у механи 
во“ место и упиљише очи у њих.</p> <p>— Епа, одавно вичете на нас: „нећемо да дођемо у механу“, 
S} Ади им Живан подвикну:</p> <p>— Мир! ето га иде поп!</p> <p>Ненад пљесну по устима Невену, к 
, а ти кажеш: „Нека га још је аџамија“, ето ти га сад какав ти је аџамија!</p> <p>У тај мах псе 
те на нас: „нећемо да дођемо у механу“, ето сад смо дошли! — рече поп-Јова, седајући поред њих  
, нити има где да се нађе.</p> <p>— Па, ето, могао си да узмеш од Кузмана, — рече Живан.</p> <p 
слушао? — запита га Живан.</p> <p>— Па, ето ниси хтео да ореш гвозденим плугом, него си дозволи 
>— Живан и Ненад су у мејани, а Стеван, ето га код Кузмана.</p> <p>Јован и Пера упутише се у ме 
им стварима бави. — рече Пера.</p> <p>- Ето, зашто нам Бог неда кишу. — рече Дамљан.{S} - Бог м 
 дућанској и мрачној ћумезини.</p> <p>- Ето видиш, то је та трава „Расковник,“ где њоме такнеш, 
јка принесе кафе и послужи их.</p> <p>- Ето, видиш, јеси ли имао онда шоље у кући, кад ти је би 
м порез на то!</p> <p>— Није истина!{S} Ето видиш да незнаш шта хоћемо!</p> <p>— Онда оћете да  
и кирија, не домаћинујем ти ја више!{S} Ето ти па управљај како знаш, а ја ћу да идем за овцама 
а знала још онда шта ће бити с нама.{S} Ето, доживели смо да немамо чим благи дан да дочекамо:  
, па воли да живи у њиховој средини.{S} Ето, у Ораовцу је „пострадао“ био једаред, па није хтео 
ста с тим, што ја нисам земљорадник.{S} Ето, сад сам пристао и да орем, само да вас уверим шта  
е било у мејани.</p> <pb n="82" /> <p>— Ето видиш, шта ви радите у мејани, па се љутиш што неће 
н једа и чемера.</p> <pb n="48" /> <p>— Ето, видиш шта каже жена, — рече Пера, Јови, — а можда  
>— Шта радиш снашке, како си?.</p> <p>— Ето...{S} Каква ти је то кожетина? — угледа му се Невен 
} За њим иђаху и остала браћа.</p> <p>— Ето, шта смо вечерас зарадили! — рече Урош потресеним г 
а стајаше један гвоздени плуг.</p> <p>— Ето, послали нам из Београда нов хлеб, управо нов плуг, 
крећемо главу на другу страну.</p> <p>— Ето, шта одржава краве, — рече Пера.{S} Овакве детелине 
узме на зајам.</p> <p>— А што?</p> <p>— Ето, тако, била су зла времена, ратови, гладне године,  
 плуг, да лакше орете.</p> <p>— Па, сад ето вам људи, ја сам позвао све прве домаћине, који хоћ 
тан, с попом, учитељем и Мићом окружише ето.</p> <p>Поп-Јова устаде и отпоче.</p> <p>— Браћо, ј 
<p>— Ми се држимо један за другога, јер ето, један без другога никад не пијемо.</p> <p>— Боље б 
i>време</hi> донело и наметнуло.</p> <p>Ето, пред таквим стицајем времена имао је Радич да сагл 
у, која жубори, или ону, коју је покрио жабљак?{S} А може ли се она вода са жабљаком избистрити 
рио жабљак?{S} А може ли се она вода са жабљаком избистрити и пречистити без покрета и оптицаја 
то изговорио, те је у маси настао читав жагор од обавештавања и расправљања.</p> <p>— Ама зар м 
лали.</p> <pb n="13" /> <p>Наста смеј и жагор.</p> <p>— Какво враћање! — пресече их љутито учит 
о њој, те наста један тихи и непрекидни жагор.</p> <p>Поп-Јова и учитељ - Пера заподенуше измеђ 
е са нашим послом.</p> <p>У том се зачу жагор с поља.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
им сама са мојим човеком и децом, не би жалила одмах да умрем!{S} Толико ми је огрдио живот у з 
уз учитеља и попа и почеше се вајкати и жалити на своје зло стање.{S} Јова и Пера им напоменуше 
 те снађе и тамо неко зло, нећеш бар ни жалити, с паметним си људима, — говори му Станојка глед 
Ако газимо блато, ми газимо, што ти нас жалиш — рече Живан.</p> <p>Пера заусти да му одговори н 
ти ми, бабо, што те морам погазити, што жалост за тобом морам пре времена заменити весељем.{S}  
, па само одривају: једни копају, други жању, трећи косе, а четврти беру сено и дену стогове.{S 
{S} Али је то учинила зарад Стевана.{S} Жао је било да се мучи без женске неге.{S} Увече припуц 
шта је некад било, шта је која коју кад жацнула, све се понадувале, све напрћиле носеве и свадб 
 — цикну Ненад, па довати оне кључеве и жвизну их преко плота чак на друм!</p> <p>Јанаћко одгег 
је онај час, кад прескочих прага у овај жган, да робујем док сам жива!{S} А зашто то, кад имам  
P19091_C1.1"> <head>I.</head> <p>Јунска жега опекла, па ти чисто заповеда да кажеш: е је боља з 
head> <p>Бива више пут, за време летњих жега и суша, да човек залива неку леју с усевом и што ј 
се пољубимо.{S} Нити сам ја твоје имање желе...</p> <p>— Нити сам ја теби радио о глави... —- с 
како да се лакше оре земља.{S} Људи вам желе добра, па су вам послали бољи плуг, да лакше орете 
д својих непоколебљивих мужева, оно што желе.{S} Зато су потражиле одушке својим тежњама на дру 
ели су негде такве добре плугове, па би желели да и наш народ оре њима.</p> <p>— А мора ли тај  
 Ама лако ће се они поделити, али ја би желео да до тога не дође. — попусти поп-Јова. — Сто пут 
ам дошао затекао сам те да певаш, па би желео и кад пођем да ме с песмом испратиш.{S} Твоја ми  
ише видео него што је очекивао, како би желео да задругари остану и даље тако ревносни у извође 
ешнога, да не гледам више оно што нисам желео никад да видим!...</p> <p>Узнемирен разговор спољ 
hi>задругарски суд</hi>, који вам добра жели.</p> <p>— Ја пристајем да се оба пута затворе, — р 
вљен.{S} Сваки говораше оно што му срце жели, сваки упадаше у реч другоме и свака се ситница уз 
ећ на твоје синове.</p> <p>— Ал ја ипак желим: да Бог поживи овакве домаћине, као што је Радић  
ега релативнога живота, ми такве људе и желимо, али са гледишта некога народног препорођаја, не 
 нам, да друкчије радимо.{S} Стога, ако желите успеха у овом раду, не заборавите да он очекује  
е да Савез пође у сусрет свакој њиховој жељи и потреби.{S} После неколико других здравица, изас 
попа да венча бегуницу.{S} Али комшије, жељне пијанке, салетеше Станојкиног оца, те се измири с 
а чујеш сисанче под џбуном како вауче и жељно очекује своју уморну мајку; и да разбереш ову пес 
домаћин унесе бадњак.{S} Деца очекиваху жељно час кад ће се унети бадњак у кућу, али знађаху ко 
слушаш, па зар можеш да ми одрекнеш ову жељу? — рече поп-Јова вртећи главом полунасмејан. — Ја  
ио на траву пред кућом да се одмара.{S} Жена му спремаше вечеру, а он се бацио у дубоко размишљ 
е код куће родио интерес на интерес.{S} Жена му је родила сина!{S} А то је приновак, који су он 
другога дана, трећи трећега, иде клетва жена, писка деце и врева по кући, да Бог сачува!{S} И т 
гмета, а камо ли сапуна.</p> <p>— Твоја жена има пара, па нека купи, одврати му Невена.</p> <p> 
и у својој <pb n="52" /> кући.{S} Свака жена поен на свом образу било част, било укор за своју  
авити, — настави Радич. — Оно није била жена, већ муж као и ја и друг неизмеран.{S} Да дођем не 
 овакав један рачун:</p> <p>„<hi>Живана жена Живана Радичевића</hi></p> <p>узела 3 чилета памук 
ам карактер човечански, па кад ме једна жена не сматра ни колико једно г., ја треба да се убије 
ст, питомост и трезвеност, нарочито код жена, које су таквим одликама изненадиле и своје мужеве 
 <pb n="48" /> <p>— Ето, видиш шта каже жена, — рече Пера, Јови, — а можда би се она у самоћи п 
{S} У овом тренутку Станојка му не беше жена, већ његова мајка Јаглика, чијим се саветима он ув 
Друге недеље било је <pb n="78" /> више жена.{S} И тако се њива Кузманова стаде пунити сваке не 
 треба да се убијем!</p> <p>— А која то жена? — погледа Стеван отворенијим очима.</p> <p>— Ваш  
изу Велике Мораве умре једном задругару жена и брат за недељу дана.{S} Остаде он сам са троје д 
прве недеље дођоше неколико главобољних жена на исцелење.{S} А Кузман дотле већ беше наместио у 
лушају више него попа и учитеља.</p> <p>Жена му Анђа беше као поручена за његов посао.{S} Меси  
браћо моја, поклон жене, поклон децо. — Женама грунуше сузе на очи, а тако исто Ненаду и Стеван 
бину, ако тргнем један оплавак.{S} Вама женама не може да угоди ни Св. Петар с небеса.</p> <p>— 
о и зађе по вајатима да се разрачуна са женама.{S} Али нуто, тамо се више пије, него за трпезом 
Урош Радичевић мери и продаје намирнице женама, међ којима се често виђају попадија и учитељка, 
деце.</p> <p>Кад излише гњев над својим женама, они понамешташе катанце на кошу, амбару, бачвар 
а</p> <p>Сличне рачуне нађоше и осталим женама Радичевићевим.{S} Само што су оне продавале поре 
ући никакав споразум учинити са пијаним женама, обрну се на левокруг и оде међ своје госте.</p> 
 и Урош одривамо за целу кућу, па нашим женама не куписмо ни једнога дугмета, а камо ли сапуна. 
ач, кад су већ куће готове — рече Живан женама и не гледајући у њих. — Друга браћа доводе избор 
и Св. Аранђео дабогда! — подвикну Живан женама, — што не сачекасте да се гости испрате, па посл 
свакога празника, скупљао новац и мећао женама крстове.{S} А кад Црква слави, онда пође и Анђа  
ој показао који сам ја!{S} Јер ја слабо женама водим чес.</p> <p>— Ада и ја им мало гледам кроз 
ниле. — умеша се Урош.</p> <p>— Доиста, жене и нико други. — прихвати Ненад. -</p> <p>— А шта с 
 власти у земљи.{S} А присутни радници, жене и деца, бленули у њега, па се диве његовој памети  
ед свима у кући, поражене <pb n="44" /> жене погледаше се и забезекнуше, као стрелом погођене!{ 
 поставио себе за тутора те „цркве“.{S} Жене полежаше мало, метуше крст на главу и метуше на ик 
рави бару испод раскомаданог ибрика.{S} Жене привикаше опет.{S} Ади им Живан подвикну:</p> <p>— 
пшта преметачина женских оставштина.{S} Жене стадоше да куну, људи да псују.{S} Настаде вика и  
око пецива, а трећи око точења пића.{S} Жене само тутње по кући као шантаве, да рекне човек е с 
даље, а остали су радили, као и пре.{S} Жене су покушавале често да изазову спор међу браћом и  
а посао, који њега, домаћина чекаше.{S} Жене ложаху ватру и очекиваху да домаћин унесе бадњак.{ 
о живети одвојено, тако је рекао Бог. — Жене сипнуше још јаче у плач. — Сад не помаже плач, кад 
 тако.{S} Управо, људи мишљаху једно, а жене рађаху друго.{S} Оне су виделе да голим језиком не 
р.</p> <p>Радичевићи претргоше говор, а жене се уклонише у своје вајате с децом.</p> <p>— Шта в 
рузи, да не погазимо његов аманет.{S} А жене, којој се иде из куће, нек иде куд зна, ми нећемо  
 имам десет дуката на чувању само зарад жене. -</p> <p>— Шта су то десет дуката! — мрдну усницо 
 и накриви шубару, богами коџа се млађе жене збуне кад га виде.</p> <p>Због такве његове женидб 
есечеве.</p> <p>Леп ручак беху спремиле жене.{S} А још лепши растанак беше приредио Живан.{S} К 
роизаћи од ситница крупнице, и да ће се жене, које он сматраше увек за споредне и много млађе и 
 куће више приводише дограђивању, то се жене више једна другој приближаваху.{S} Сад више не бех 
 било на свадби Живановој.{S} Све су се жене устумарале по кући, ал не видиш ни једну да одрива 
о, скупи се ујутру цело село.{S} Људи и жене прилажаху и припаљиваху му свећу и радознало се ра 
ај!{S} Не може све да буде тако како ви жене оћете.{S} Ви имате само да слушате што вам се запо 
 се сложно ради и напредује.</p> <p>Али жене не мишљаху тако.{S} Управо, људи мишљаху једно, а  
у на повољан инокосан живот.</p> <p>Али жене као заинат, од како се задовољише деобним решењем, 
и страна“!{S} То ми је баш мерак кад ми жене кажу „ћорава ти страва“!{S} Немој, немој, тако сна 
ек да те нема у целом свету!“ Све су ми жене признале да сам најбољи човек у селу.{S} А после т 
а; Стеван и Урош да ору за кукуруз; три жене да саде кукуруз за плугом и да разбијају грудве; а 
ако:</p> <p>— Поклон браћо моја, поклон жене, поклон децо. — Женама грунуше сузе на очи, а тако 
Оди, оди овамо, очију ти, да видиш како жене пију! — гракнуше све у један глас кад видеше Живан 
ка у кући Радичевој.{S} Мало људи, мало жене салетеше Станојку, да као бегуница улети у кућу, к 
 Е није баш то, него су нашу кавгу само жене сачиниле. — умеша се Урош.</p> <p>— Доиста, жене и 
о, -— отпоче мирољубиво Живан, — да нас жене доведу до тога да растурамо нашу кућу и да старом  
ли да им што пре куће стигну, толико су жене двојном устајале и неуморно радиле.{S} Данас их ви 
оше се као и у другим приликама.</p> <p>Жене средише судове од подушја, па се примакоше <pb n=" 
беше постављен испод једне липе.</p> <p>Жене задругарске нагрнуше да приносе јестиво и пиће.{S} 
годан друштву, у коме се налази.</p> <p>Жене их двораху још, служаху пиће и слушаху свачију реч 
до крви довеле? — пита их Живан.</p> <p>Жене се устремише очима у Живана.</p> <p>— Лемез! — реч 
 цичи Стеван. — Ненад се бринуо како ће жени купити сапун, а није гледао како ће волове везати. 
зан блага.{S} И одмах ујутру то саопшти жени.</p> <p>- Е, нема више сумње Анђо, у нашој њиви им 
 и тако даље{S} Па се онда сваки својој жени окрену на разрачунавање....{S} Диже се урнебес, ку 
.</p> <p>Кузман се нагоди да овој љутој жени буде што приступачнији, па искези зубе:</p> <p>— Ш 
е кад га виде.</p> <p>Због такве његове женидбе свима је он у селу постао род, те једнима кум,  
снивање земљорадничке задруге, укопна и женидбена друштва, која одложише то питање још за неко  
и један другом.{S} Шта ћемо за укопна и женидбена друштва.{S} Шта ћеш одговорити људима кад те  
лом народу <pb n="84" /> да су укопна и женидбена друштва пропала, јер не могу испунити своје у 
хтела рећи коју о његовој, <pb n="7" /> женидби, зар би се разговор на другу руку окренуо.{S} А 
трошим овде-онде 3 „</p> <p>— А већ кад женим сина, па потрошим 30—40 дуката и кад крстим унуче 
удна и гладна...</p> <p>— Ја нећу да се женим — рече Стеван, тек само да постакне матер на тај  
иш, биће и деце.{S} Но немамо чим да те женимо.{S} Година оскудна и гладна...</p> <p>— Ја нећу  
 шакама!{S} Трговина му је страћила сав женин „белег“ и још га је увукла у замашан дуг.</p> <p> 
сао.</p> <pb n="29" /> <p>— Оно ја имам женин „белег“ десет дуката, али не знам да ли ће то да  
е није осећао велике недаће, због онога женинога „белега“, који му је интерезирањем нарастао од 
 га ти како је он довео Станојку кад се женио, а друго батали, — рече Пера смејући се.</p> <p>С 
ивана.</p> <pb n="25" /> <p>— Шта ти то жено радиш, кад ти није недеља? — упаде на врата Невена 
сао, оно ће им судити! -— заклопи Ненад женска мрмољења и показа руком на главњу што сагореваше 
p> <p>— На кућњи трошак 5 „</p> <p>— За женске ситнице 4 „</p> <p>— Ја потрошим овде-онде 3 „</ 
 Стевана.{S} Жао је било да се мучи без женске неге.{S} Увече припуцаше пушке и ујутру се већ р 
 положај иследника.{S} У мах зашкрипаше женски ковчези.{S} Наста општа преметачина женских оста 
нешто показују о кувању јела, сапуна, о женским радовима, држању чистоте, чувању здравља и т. д 
ски ковчези.{S} Наста општа преметачина женских оставштина.{S} Жене стадоше да куну, људи да пс 
</p> <p>— Шта је!{S} Што плачеш сузу ти женску! — допаде гласовити Ненад.</p> <p>— Не плачем ја 
ворио дућан.{S} Ту се оженио и добио уз жену једну њивицу као мираз, да би могао поред трговине 
 кроз прсте.{S} Али по неки пут треба и жену послушати.{S} Ја имам десет дуката на чувању само  
p> <p>— Ти треба да си мукајет за своју жену...</p> <p>— Даћу ти ја мукајет док се вратим од во 
јане.{S} Тек видиш један припуцао своју жену једнога дана, други своју другога дана, трећи трећ 
, па се пишмани.{S} Затим запрећа проју жеравицом и пепелом у црепуљи, па онда забоде преслицу  
 једна чарка, па да ступи у борбу, свом жестином својом, него ли на једну породичну задругу, ми 
ногаја љета, амин!“</p> <p>— И ти да си жив попе! прошапташе људи побожно и изађоше из цркве за 
квога друга не могу заборавити, док сам жив!</p> <p>Живан и Ненад погли главе и плачу.{S} Људи  
да, домаћиновање његово причаћу док сам жив!</p> <p>— Нека да Бог здравља попе, тећиће опет вод 
ли имао онда шоље у кући, кад ти је био жив отац?</p> <p>— Онда нисам имао ни тањире, а камо ди 
езилисте ме пред људима да више не могу жив да изађем у свет!{S} Срамота ме од овога новога чељ 
 — Траже синови да деле имање, а ја још жив!</p> <p>— Е, видиш како стоји у закону, — прихвати  
зва општи смеј.</p> <p>— Док ми је била жива баба, — наставља Радич — били смо на време опрани  
 снагу за тај свет, па после ко те пита жива ли си!{S} Проклет да је онај час, кад прескочих пр 
гачије бива са оном лејом, којој долази жива вода непрекидно.</p> <p>Тако ти нешто бива и са љу 
х прага у овај жган, да робујем док сам жива!{S} А зашто то, кад имам лепе моје руке и снагу, д 
пса, што ме остави да сиротујем док сам жива животом, оставио га Бог без очију!{S} Тек он ми, ч 
!</p> <p>— Дабогда, док се не распаднеш жива и мене молила да ти опростим, не испала ти душа!</ 
 казао ништа за твоју кожу.</p> <p>— А, Живан ми је одобрио.{S} И чича-Радич неће да се љути.{S 
 тегобе.</p> <p>Али одмах после Божића, Живан обзнани укућанима, да он више није домаћин, већ С 
ви и „најближи“ за то!</p> <p>Напротив, Живан је био обратне среће, њега је бујица шчепала са п 
о Живан.{S} Кад поседаше сви око софре, Живан узе чашу ракије и поче овако:</p> <p>— Поклон бра 
 па и ораовачка.{S} Општински персонал, Живан, Веца, Шиља, Кузман, Стеван и још неки други, то  
анкротирао.{S} И кад му је вршен попис, Живан је позват за „присутног“.{S} Између осталога нађе 
<p>Што се здоговорише, то и учинише.{S} Живан позајми из Штедионице четрдесет дуката, а остала  
</p> <p>Радичевићи су овако урадили.{S} Живан је одужио дуг свој из општинске касе.{S} Не би ни 
је ни спавао од страха да не одоцни.{S} Живан му је оседлао коња још од вечера.{S} Али га није  
реба живети, треба се лебом хранити.{S} Живан се подмиривао из плате председничке.{S} А онда <p 
чај, по својој домаћинској дужности.{S} Живан изађе напоље и унесе бадњак, затим сламу.{S} Деца 
о Живану, молећи га да унесе бадњак.{S} Живан их миловаше и одбијаше, речима: „Ено вам новога д 
 колосеком газити, већ сваки својим.{S} Живан, који је већи део свога века провео у кметовању и 
 на Живана и његово управљање кућом.{S} Живан га је слушао и <pb n="38" /> ћутао.{S} Кад би уве 
но, што је изазивало спор и неслогу.{S} Живан је бацио кметство, па је остављао и старешинство  
д утицајем очевим, већ по споразуму.{S} Живан је кметовао и даље, а остали су радили, као и пре 
а његове рођене деце лежала на срцу.{S} Живан, његов најстарији син био је други, који је у том 
ој људи.{S} А где су ти браћа?</p> <p>— Живан и Ненад су у мејани, а Стеван, ето га код Кузмана 
.{S} Живана и Невена приносе јестиво, а Живан и Ненад, старији синови Радичеви, служе пићем.</p 
<p>— Ништа, разговарамо... — забашурава Живан.</p> <p>— Зло, те нагрђено, мој комшија, — зајади 
еза остане опет непопуњена.{S} Покушава Живан да се развесели и распиштољи онако, како сваки св 
ћу више.</p> <p>— А ко ужива? — пита га Живан.</p> <p>— Ти!{S} Јер ти кметујеш а ми радимо.</p> 
ога, мишљах погинуо си негде? — пита га Живан из постеље.</p> <p>— Готово замало што и то није  
Живан.</p> <p>— Шта радиш ти? — пита га Живан са забаченим рукама остраг.</p> <p>— Шта радим то 
 као нисам до сад послушао? — запита га Живан.</p> <p>— Па, ето ниси хтео да ореш гвозденим плу 
з своје наслоњаче, на се заљуља, али га Живан придржа да не падне и спусти га опет на столицу.. 
<p>Једнога јутра Радич нареди овако: да Живан иде у судницу и да право и поштено суди народу; Н 
рам да говорим, али шта ћу... — погледа Живан у своју снаху са сажаљењем.</p> <p>— Е, тако, заи 
ада.</p> <p>— Како да попустимо? — пита Живан.</p> <p>— Ево како, тај пут теби не треба ни Нена 
 делови, што су му покрађени? — припита Живан.</p> <p>- У свако време! — разведри лице Пера и п 
 <p>— Ово нам је слога донела! — додаде Живан.</p> <p>— Напредак у кући!.. — цичи Стеван. — Нен 
д ту несносну и сетну тишину не прекиде Живан:</p> <p>— Не помаже нам сад уздисање, кад смо уби 
је, шта је, што звецаш ко луда! — наиђе Живан на врата.</p> <p>— Морам да сам луда, кад сам дош 
ше мало постиђени.</p> <p>Најпосле дође Живан.</p> <p>— Добро, те сте сами.. — рече он полушапа 
 од како му Кузман напуни главу: „да је Живан за то измајсторисао ту слогу братску, да би браћа 
амо Ненада нећу да видим овде! добацује Живан Јови.</p> <p>— Али ту се залаже имање! објашњава  
ећи се.</p> <p>— Није то... — правда се Живан, — већ сам се забандарао по општини, па не знам г 
 крилета од печене ћурке.</p> <p>Сад се Живан разборави зашто му о свадби ни један батак не при 
агосиљао, чини шта хоћеш! — исповеди се Живан и развеза клубе, па му исприча од почетка до крај 
Невена.</p> <p>— Ја купио!? — зачуди се Живан.</p> <p>— Ти!</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ти си!</p> 
и, кад је све под катанцем? — зачуди се Живан.</p> <p>— Питај децу, како их је провлачила кроз  
у поскидали све делове, — одобровољи се Живан.</p> <p>— Камо лепе среће да су га цео украли, па 
деш.</p> <p>— О!{S} О!{S} О! — крсти се Живан. — Оди брате да се пољубимо.{S} Нити сам ја твоје 
е Живанове, као старешине куће: како се Живан свуда проводи, „он у чаршију, он на гозбе, а ми р 
пође с поп-Јовом, задовољен тим, што се Живан почео распитивати о гвозденом плугу.</p> </div> < 
чеп и сву ракију да источе! — пљесну се Живан по бутини.</p> <p>— Погледајте ви у њен ковчег, п 
 и <pb n="38" /> ћутао.{S} Кад би увече Живан уђе љутит у кућу и повуче се са својим троножцем  
а нећу да јемствујем ни за кога! — рече Живан.</p> <pb n="92" /> <p>„Задруга се може задужити,  
коју, па ћу да идем, имам посла, — рече Живан.</p> <p>— Шта радиш ти? — пита га Живан са забаче 
о, могао си да узмеш од Кузмана, — рече Живан.</p> <p>— А не, не дајем ја паре под интерес! — у 
кад си нам говорио за овај плуг, — рече Живан изненађен, овом олакшицом земљорадничком. — Ово ј 
Ми се трудимо господин-капетане, — рече Живан, али смо много пострадали од оних несрећних укопн 
ристајем да се оба пута затворе, — рече Живан, — јер не могу више да се парничим, тај ме пут ко 
опе имао си нас рашта и позвати, — рече Живан дивећи се зеленилу и бујности попове детелине.</p 
 ми вратимо у породичну задругу, — рече Живан. — Ја би се вала пре потурчио но што би се вратио 
<p>— Молим те попе и ти учитељу, — рече Живан мало ватреније, — да је добар плуг, ви не би побе 
 /> <p>— Да поделимо прво новац, — рече Живан и узе да броји дукате. — На сваког брата припада  
да се сетим на шта ово мирише... — рече Живан.</p> <p>— Баш на сапун мирише, — додаде Ненад, ис 
ичу.</p> <p>— Све то знамо попе. — рече Живан, пошто прво уздахну. — Ти знаш колико сам се ја т 
 овој кући, морамо бити заједно. — рече Живан, смешећи се усиљено. — Да је среће да се нисмо ни 
 бићеш ти нас ово удесио овакве? — рече Живан загледајући опет слику.</p> <p>— О, тачно сте бил 
пе, да је већ стигла за косидбу? — рече Живан.</p> <p>— Пођи, па да се увериш, — рече поп-Јова  
еш нам овде, кад нећеш да пијеш? — рече Живан.</p> <p>— Да вам правим друштво и да вас учим.</p 
е, тећиће опет вода где је текла — рече Живан.</p> <p>— Па ми се зато и трудимо да од вас створ 
потпишем за љубав попа и учитеља — рече Живан и закрсти се.</p> <p>- Ја ћу зарад волова, ако ми 
да се браћа свуд мрзе због имања — рече Живан.{S} Да је добро имати брата и Бог би га имао.</p> 
аже плач, кад су већ куће готове — рече Живан женама и не гледајући у њих. — Друга браћа доводе 
 <p>— Шта је ово, неки људи овде — рече Живан загледајући слику. — Гле, ево мене! дигао сам рук 
ато, ми газимо, што ти нас жалиш — рече Живан.</p> <p>Пера заусти да му одговори на ово, али му 
ушати као најмлађи брат.</p> <p>То рече Живан, па заметну торбу о раме и отиде код оваца.</p> < 
</p> <p>— Ево како је то било, — отпоче Живан, — кад смо се делили, ми смо оставили право свако 
 Пером.</p> <p>— Видиш попе... — отпоче Живан са „поремећеним“ језиком, — ми те волимо и... она 
а њим Урош и Ненад.{S} Најпосле изађоше Живан, Дамњан и Мића, оставивши Радича самога.</p> <p>Р 
ми ја се бојим његове клетве, — настави Живан кроз плач, — него да ми седимо и даље <pb n="36"  
 не даваше да мисли на друго.{S} Једини Живан што му се пажњом одазиваше и повлађиваше свакој њ 
поређивао и настојавао Живан, онај исти Живан, који се највише противио деоби.{S} Човек докле п 
у!{S} Јеси ли ти крштен, — исколачи очи Живан, — где си видео ти у селу штедионицу?</p> <p>— Ја 
, како он није заслужио. — Ту се загуши Живан плачем, те изазва сузе и код осталих. -— Бога ми  
рика.{S} Жене привикаше опет.{S} Ади им Живан подвикну:</p> <p>— Мир! ето га иде поп!</p> <p>Не 
атим, па се држи добро! — Заврте главом Живан и оде у судницу.</p> <p>Живана спотну ватру, мету 
ад.{S} Рад је распоређивао и настојавао Живан, онај исти Живан, који се највише противио деоби. 
 срамно и резилно, -— отпоче мирољубиво Живан, — да нас жене доведу до тога да растурамо нашу к 
.{S} А још лепши растанак беше приредио Живан.{S} Кад поседаше сви око софре, Живан узе чашу ра 
и се сви брибраше ближе стаблу.{S} Само Живан остаде на киши да се расхлађује.</p> <p>— Е ова т 
p>— Шта?{S} Ништа... — одговори збуњено Живан:</p> <p>— Како ништа! — загледа га строго поп Јов 
оручиш ове плугове попе! — рече одлучно Живан.</p> <p>— Лако ћемо зато, само се ви решите, — од 
ше и нехотице Кузмана попреко, нарочито Живан.</p> <p>— Младост-лудост! — Шта неће човек да рад 
није Бог створио за домаћина? — рече му Живан смејући се. — Ти судиш кметовима и посланицима са 
 <p>— Нисам га ни ја убио, — поврати му Живан, — али смо га ми сви убили.</p> <p>— Нисам га ни  
теван.</p> <p>— Ти мораш! — подвикну му Живан, чисто кметски! — Кад ја нисам добар домаћин, буд 
</p> <p>— Шиља ми је казао! — кресну му Живан.</p> <p>— А знаш ли шта је мени казао тај исти ла 
с Вог и Св. Аранђео дабогда! — подвикну Живан женама, — што не сачекасте да се гости испрате, п 
 кад су браћу до крви довеле? — пита их Живан.</p> <p>Жене се устремише очима у Живана.</p> <p> 
не могу заборавити, док сам жив!</p> <p>Живан и Ненад погли главе и плачу.{S} Људи се заговорил 
остане имање у целости, убиј ме!</p> <p>Живан саже главу на ту реч Ненадову.</p> <p>— Све лепо, 
ици ожене једно своје „млађеје“.</p> <p>Живан поче да се збиљи и упреда бркове.{S} Живана поче  
 шурњаја и натеже ибрик на уста.</p> <p>Живан се осврте десно и лево, па немогући никакав спора 
 Тако и треба! — одобрише браћа.</p> <p>Живан испи чашу, па извади кесу и изручи новац на совру 
чи торбу о раме и оде код оваца.</p> <p>Живан предузе опет домаћинство.</p> </div> <div type="c 
представљати његовога повериоца.</p> <p>Живан се попе на Кузмана смејући се и претећи му у шали 
 њиховога нехата и рђаве услуге.</p> <p>Живан се изједна осврће и виче: „камо вина“, „камо раки 
 кукуруз, ракију, јаја и пилиће.</p> <p>Живан однесе све те рачуне кући, и кад их Урош, који је 
 важности председничке дужности.</p> <p>Живан сматраше да се његова дужност неће односити даље  
ан поче да се збиљи и упреда бркове.{S} Живана поче да покашљује од радости и да се гради баба  
љут леб!? — Сви се згледнуше у дете.{S} Живана узе да проба леб. </p> <p>— Истина љут... —рече  
оседаше за дугачку постављену совру.{S} Живана и Невена приносе јестиво, а Живан и Ненад, стари 
н на полицу, а други чист у наћве.{S} А Живана није знала у оној љутини да је сапун замесила са 
озбе, а ми робујемо за њега“, те изазва Живана да се и домаћинства ратосиља.</p> <p>То је било  
 општински пандур дође да узме ручак за Живана и за љубав две-три чаше ракије наприча Невени и  
а тако и сад: „Нећу више ја да радим за Живана он кметује и ужива,“ а ја се мучим, нећу! нек зн 
ај дворишта, од кога преправише кућу за Живана.{S} У градини, недалеко од старе куће, постројиш 
едник ту.</p> <pb n="91" /> <p>— Али ја Живана никако нећу у задругу! — дошаптава Ненад Пери.</ 
га у кући, никад није тако осетно ујела Живана за срце, као <pb n="46" /> тада —- на свадби, ка 
 багатела ружи и грди.“ — говораше сама Живана.</p> <p>Али сад тек Живани паде теже на срце што 
а за другога да робујем!“ — говори сама Живана.</p> <pb n="25" /> <p>— Шта ти то жено радиш, ка 
шама браће Радичевића.{S} Без обзира на Живана и Живану, као родитеље, сви су се осетили срећни 
е дана дробио и сипао муње и громове на Живана и његово управљање кућом.{S} Живан га је слушао  
ав један рачун:</p> <p>„<hi>Живана жена Живана Радичевића</hi></p> <p>узела 3 чилета памука 3 г 
м и предусретљивошћу, као што то једина Живана чињаше, али сама шта може учинити.{S} Већ су све 
ије ни речи тога дана проговорио против Живана.{S} И само да не беше тако значајан дан у години 
ропалим људима?{S} Ко да спасе пропалог Живана, ко да изведе на пут залуталога Стевана и ко да  
 кад смо ми дале, мораш и ти, — придаде Живана.</p> <p>- Баш да не дам! — испречи се Станојка м 
нута сама.{S} Јер одмах за Невеном дође Живана још љућа од Невене.</p> <p>„Чекај ти да видим ја 
 чу реч „сапун“.</p> <p>— А!... — отеже Живана, — то је Невенин сапун, што јој је човек из чарш 
ану.{S} Поче да разгледа по кући шта је Живана радила.{S} У том спази онај сапун на полици.{S}  
ка и Милена друго да раде, него да моле Живана и Ненада да им изору за кукуруз да не би прошло  
 задржиш код себе.{S} Ја мислим најбоље Живана, као најстаријега.</p> <p>— Не могу да оставим У 
осподине Вог ми ти помогао, — обрати се Живана Пери. — Да хоће да ме пусте само један дан да по 
 ракију, и ја ћу да пијем! — испречи се Живана. — За толико сам заслужила да попијем чашу ракиј 
роба леб. </p> <p>— Истина љут... —рече Живана, мљацкајући устима и понуди осталима.</p> <p>— В 
 — гракнуше све у један глас кад видеше Живана.</p> <p>— Здравси зете! — довикну му једна шурња 
У том стигоше Ненад и Урош, те салетеше Живана да изврши свети обичај, по својој домаћинској ду 
 своје сенке, — рече Урош.</p> <p>— Али Живана нећу никако у задругу!{S} Он ми је одузео имање, 
ече Дамњан.</p> <p>— А ко ће да прежали Живана, прву радост... сипну Радич да плаче. — Зар није 
 си хтела да их побијеш јутрос — говори Живана и премеће тесто таквом силином да се наћве љуљај 
 ми их ти више не трујеш, — одврати јој Живана и не гледајући у њу.</p> <p>— Кад сам ти их тров 
дником.</p> <pb n="39" /> <p>— Звао сам Живана да иде капетану на неко саслушање.{S} А ти шта ћ 
у, мирну и договорну.{S} Јер сваки, сем Живана и Радича, осећаше у себи неко расположење за сва 
 домаћин.{S} Деца се начичкаше опет око Живана и стадоше га молити за бадњак.</p> <p>У том стиг 
Живан.</p> <p>Жене се устремише очима у Живана.</p> <p>— Лемез! — рече Ненад.</p> <p>— Мотку! — 
сламе, још тада би се пречистило између Живана и Стевана ко ће бити домаћин.{S} Деца се начичка 
 црепуљу.</p> <p>— Шта ћеш то!? — сикну Живана.</p> <p>— Не дам ти да месиш кад је моја недеља! 
љува залогај.</p> <p>— Шта је! — прасну Живана на њега.</p> <p>— Љут леб!... — растеже дете и р 
уљу, сад ћу те оном обрамицом! — посуну Живана теставим рукама на Невену.</p> <p>— То сад умеси 
евена</p> <p>— Пробајте само! — чика их Живана.</p> <p>— Ако само зину да се још једаред замеша 
едећи споља са зебњом да ли није ту још Живана.{S} Кад виде да је нема, као да јој свану.{S} По 
 Живану овакав један рачун:</p> <p>„<hi>Живана жена Живана Радичевића</hi></p> <p>узела 3 чилет 
те главом Живан и оде у судницу.</p> <p>Живана спотну ватру, мету црепуљу на ватру, па затим от 
<p>Растеже се смеј.</p> <p>— Сад оди ти Живане, уседни на Кузмана.{S} Ти ћеш представљати његов 
где ми је глава.</p> <p>— Верујеш ли ти Живане, — подухвати га опет поп-Јова, — да ме је твој о 
јности попове детелине.</p> <p>— Е, мој Живане, шта сам ја имао муке док сам то сачувао, — рече 
овораше сама Живана.</p> <p>Али сад тек Живани паде теже на срце што је у великој јарости забор 
Јаглика, а сад се морају обесити о врат Живани и Невени, снахама.{S} Али снахе, као снахе, кад  
рба, као да ће сви у бежанију!</p> <p>У Живанином ковчегу нађоше пола гибанице, у Невенином, пе 
у се глас Живанов.</p> <p>Ненад познаде Живанов глас и пође капији.</p> <p>— Ајде овамо, — рече 
ству, Радичевићи нису ни запазили да је Живанов најстарији синчић пристигао осамнаесту и да су  
је ни мало платио порез?</p> <p>— То је Живанов брат.</p> <p>— Не би требало њега дирати, пошто 
 да се гради баба пре времена.{S} А син Живанов поче да се чеше за уветом и да се снебива и гуж 
p> <p>— Оди ти бре, овамо! — чу се глас Живанов.</p> <p>Ненад познаде Живанов глас и пође капиј 
е би требало њега дирати, пошто је брат Живанов. — рече Кузман, правећи се пријатељ беднима.</p 
рош је служио војску, па се до повратка Живанова у домаћинство, вратио.</p> <pb n="43" /> <p>Са 
д окрену сву своју речитост на неправде Живанове, као старешине куће: како се Живан свуда прово 
>Дође и дан свадбе, дан највеће радости Живанове, дан кад је требао да види плод и зачинак свог 
о ручку натоварише ствари на кола, прво Живанове, па онда Ненадове и Стеванове.{S} Поделише бак 
н заусти нешто да рекне, али га разлози Живанови угушише, те само сави главу и шикну кроз нос.< 
цкања исчезнути пред Радичевим причама, Живаново једно мушкарче врисну и испљува залогај.</p> < 
 дебелу гозбу, тога није било на свадби Живановој.{S} Све су се жене устумарале по кући, ал не  
ог извесних опажања, шта се све збива у Живановој кући.{S} И тада се у његовом убеђењу изазвао  
брине и домаћинује.{S} А то је посао за Живанову млађу браћу био и нов и тежак.</p> <p>Једна но 
је лак и да нема више потребе да замера Живану за сваку ситницу.{S} Већ да треба од сад да буде 
, у којој Мића, општински писар прочита Живану овакав један рачун:</p> <p>„<hi>Живана жена Жива 
 то не беше доста.{S} Он сматраше да је Живану много и то што је старешина куће, па зато сад ок 
вади Пера фотографску слику и показа је Живану.</p> <p>Сви нагрнуше да виде слику.</p> <p>— Шта 
злог ради кога је дошао.{S} Препоручује Живану за снаху једну добру девојку.</p> <p>Не може се  
 <p>Тако је радио за неко време, док се Живану не досади то свакодневно његово трабуњање, те је 
{S} Кад скупише другу суму, онда купише Живану гвозден плуг.</p> <p>Видећи Савез тако ваљан поч 
е Радичевића.{S} Без обзира на Живана и Живану, као родитеље, сви су се осетили срећни том пону 
 најобичнијем оку.</p> <p>Кад се досади Живану зивкање и узалудно потраживање, он скочи узбуђен 
 наприча Невени и што јест и што није о Живану, тако, да је Невени све месо играло од љутине.</ 
е са својим роптањем.</p> <p>Па не само Живану, већ Стеван манисаше и другим кметовима, послани 
унесе, па зато прилазаше једно по једно Живану, молећи га да унесе бадњак.{S} Живан их миловаше 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Живану се понајпријатнији учинио тај нов живот са сином 
амо жмиркају и реже, кад их која бува у живац дирне...{S} Квочке се расуле с пилићима по корову 
 ако сам ти једно такла, такао ме Бог у живац!</p> <p>— Такао те па те не повратио живу дабогда 
створио да покажу људима, како треба да живе.</p> <p>- А, ти би то као хтео да се ми вратимо у  
ипну Радич да плаче. — Зар није боље да живе сви заједно, ко што су живели наши стари и ко што  
d>II.</head> <p>Село се утишало, као да живе душе у њему нема.{S} И само се из далека познаје,  
о ме сад страх од куповине леба, као од живе ватре!{S} Није то лако, мој синко, куповати леб и  
би ти држао дућан?</p> <p>— Али од мене живе моји повериоци.</p> <p>— И онда излази да сви ви ж 
као што треба, да поједини људи у земљи живе на рачун народа и да су многе уредбе земаљске неса 
ти и мед и восак и опет пчеле да остану живе.</p> <p>— Бог с тобом господине, где може пчела да 
била битку на Косову, али је после тога живела још педесет — шесет година, имајући још своје вл 
ер ја сам живео од њих и они су од мене живели, а ви мени баш не дате да живим!</p> <p>— Живи б 
ије боље да живе сви заједно, ко што су живели наши стари и ко што сам ја живео са шесторо браћ 
то су живели наши стари и ко што сам ја живео са шесторо браће и четири стрица.</p> <p>— Шта ће 
</p> <p>— Нема сиротиње, а ја сам од ње живео.{S} Знаш како кажу: „Сиромах човек две куће рани. 
 нисте вас двојица дошли.{S} Јер ја сам живео од њих и они су од мене живели, а ви мени баш не  
оснажи.</p> <p>Е; али за то време треба живети, треба се лебом хранити.{S} Живан се подмиривао  
ти.</p> <p>— Па, лепо, да ли може народ живети тим новим усамљеним животом, а да не осети одмах 
отац му, да се на овој земљи не може ни живети без породичне задруге.{S} Зато се никад не обзир 
и.</p> <p>— Ако не можемо, не можемо ни живети заједно више.{S} Јер ја да радим, а други да ужи 
ли ми остајемо браћа и даље, а што ћемо живети одвојено, тако је рекао Бог. — Жене сипнуше још  
кад сад нема онога, без чега ја не могу живети.</p> <p>— Чега нема?</p> <p>— Нема сиротиње, а ј 
 ћемо да живимо, кад нас нико не гледа, живи ли смо, мртви ли смо! -</p> <p>- Шта има да вас ко 
 ви мени баш не дате да живим!</p> <p>— Живи брате, ко ти брани, — рече Пера.</p> <p>— Како да  
ог с тобом господине, где може пчела да живи у сандуку!?</p> <p>— Е, што су ти ови стари људи,  
да мисли и о ономе, без чега не може да живи.{S} Мало по мало, па се такви људи почеше прибират 
би онда сиротињи раздао земљу и паре да живи....“</p> <p>Тако је радио за неко време, док се Жи 
з малена сродио са сељацима, па воли да живи у њиховој средини.{S} Ето, у Ораовцу је „пострадао 
его да зарађује толико да може добро да живи.</p> <p>Станојка принесе ручак и понуди их да руча 
е си видео ти самога мрава или пчелу да живи?</p> <p>- Друго су пчеле и мрави, а друго смо ми.< 
 Шта да му продам?</p> <p>— Има шта, не живи он о ваздуху.{S} Него сте тако научили да кукате к 
е време дошло, мимо света не може да се живи.{S} Ми не смемо ни леба довољно да се наједемо, ал 
 може боље од овога на неки начин да се живи? — пита један безазлени слушалац у позадини.</p> < 
 купујемо ’леб!</p> <p>— Тешто, нек смо живи и здрави, па ћемо га и продавати.</p> <p>— Е... ти 
д мене живели, а ви мени баш не дате да живим!</p> <p>— Живи брате, ко ти брани, — рече Пера.</ 
 но што би се вратио поново с браћом да живим.</p> <p>— Не кажем ја да се враћате породичним за 
ти брани, — рече Пера.</p> <p>— Како да живим, кад сад нема онога, без чега ја не могу живети.< 
рода затвориш?</p> <p>— А од чега ћу да живим!?</p> <p>— Да нађеш посао, који ће бити кориснији 
у делити“ — рећиће један. „Сад знам што живим“ — рећиће други. „Затворили смо се у задрузи, па  
живите рече Пера.</p> <p>— Како ћемо да живимо, кад нас нико не гледа, живи ли смо, мртви ли см 
 кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да рђаво живимо.</p> <p>— Е 
да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да рђаво живимо.</p> <p>— Е, онда, хоћеш да ми венчаш сина?</p>  
де виче на орла да се не приближи њеној живини.{S} Друга се погрбила под обрамицом и носи пуне  
ту се не види да продајеш: вуну, млеко, живину, јаја, и тако штогод.., управо оно што се од сто 
ај да гулим, а други да је моје млеко и живину.</p> <p>— Ја и не мислим да ти трпиш гладан, али 
 ви тражите да мрете, и ако би могли да живите рече Пера.</p> <p>— Како ћемо да живимо, кад нас 
риоци.</p> <p>— И онда излази да сви ви живите од народа.{S} А народ вас толики број не може из 
 овај Стеван, сељак, као што ти од њега живиш и као што си га смакао до голе душе, значи да он  
.{S} Можеш се само чудити како и до сад живиш. </p> <p>- Истина богами!... узвикну Ненад чисто  
их Срба?</p> <p>— Ослободили су је људи живљега и напреднијега духа, а овакви су пошли за њима, 
а на деобу.{S} Она их је покренула и на живљи рад и на бољу штедњу.{S} Отуда се у њиховим кућам 
код јетрва.</p> <p>Све је ишло необично живо и сложно.{S} Колико су се људи трудили да им што п 
S} Не можемо бити сви домаћини мимо оца живога.</p> <p>— А како можеш у општини бити домаћин?</ 
на за покој душе Јагликине, а у здравље живога остатка.{S} Бог, који је <pb n="9" /> уплашио ов 
ни једни! — рикну Радич. — Зар код мене живога да делите мој дом!{S} Кад ли узмем једну кривуљу 
и друштву и држави, као год оно кретање живом организму.{S} Замисли устојалу воду и течну, коју 
а и учитељ смо вам поодавно говорили да живот ваш, овакав какав је данас захтева од вас да се у 
</head> <p>Радичевићи су се снабдели за живот свој онолико, колико да се за извесно време не по 
динара за стоку.</p> <p>— Ово је доиста живот! — рекоше сви.</p> <p>— А где си купио попе семе  
 слављеничка врева, представљала је нов живот једнога села, које је пристало да пође новим култ 
не само захтевати, него и диктирати нов живот, на који нису ни саме навикле.{S} Али ће га захте 
ивану се понајпријатнији учинио тај нов живот са сином и снахом, који му беху сад добродошли за 
7" /> и да заједно са њима стварају нов живот, који им је само <hi>време</hi> донело и наметнул 
узмана био би ти други.{S} Јер такав је живот нашега сељака био, да се Кузман морао уздићи поре 
 сира, ракије и тако даље, па наставише живот као и пре.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
} Синови његови наставили су заједнички живот, али не као пре, под утицајем очевим, већ по спор 
учитељеве и попове.{S} Они су наставили живот као и пре, патећи се још горе и грешећи још више, 
кад је изгубио наду на повољан задружан живот, онда је задобио наду на повољан инокосан живот.< 
нда је задобио наду на повољан инокосан живот.</p> <p>Али жене као заинат, од како се задовољиш 
их задруга неспремни и неуки за усамљен живот.{S} Сад вам се указала прилика да станете на прав 
 одмах да умрем!{S} Толико ми је огрдио живот у задрузи, пун једа и чемера.</p> <pb n="48" /> < 
ришљавом лебу, који им је оцу прекратио живот, и погледаше и нехотице Кузмана попреко, нарочито 
мо нашу кућу и да старом оцу прекратимо живот онако, како он није заслужио. — Ту се загуши Жива 
их се ратосиљају зарад свога угоднијега живота!...</p> <p>У недељу ђурђевску Ненад беше одредио 
} Управо са гледишта нашега релативнога живота, ми такве људе и желимо, али са гледишта некога  
<p>— Дошао је крај попе и више нам нема живота у задрузи, па ти нас клео или благосиљао, чини ш 
амо се из далека познаје, да у њему има живота, по димњацима, који провирују из воћњака, као не 
жан протест против наслеђеног задружног живота у кући и ставити на земљиште, са кога ће моћи не 
звало.{S} Треба прикупити из задругиног живота и рада и изнети свету на видик све оно што се оч 
о је остатак од српскога патријархалног живота, али она неће дотрајати, она ће се расплинути, к 
војој задавао и оцу пресео последњи час живота.{S} Кад је био дете, била му је редовна навика,  
 прва капљица која имађаше да произведе животворни извор за народно кредитирање.{S} Први динар  
д данас до сутра.{S} Јер зајам ако нема животворнога циља, пре је од штете, него од користи.{S} 
 тековина.{S} Такав зајам и личи на ону животворну воду, која оживљава усев и даје му снаге да  
е неки мртав човек тамо, или нека ретка животиња.{S} А кад виде шта је, оне рече:</p> <pb n="12 
{S} А да би те уверио да тога има и код животиња оди да видиш шта пчеле раде. — И одведе га код 
 ми.</p> <p>- Нису оне друго.{S} Оно су животињице, које је Бог створио да покажу људима, како  
што ме остави да сиротујем док сам жива животом, оставио га Бог без очију!{S} Тек он ми, човек, 
ћа на боље окренути, јер нам са оваквим животом у задрузи грђа робија не треба.{S} Само би ја м 
и може народ живети тим новим усамљеним животом, а да не осети одмах на првом кораку недаће, ак 
му ма и најмању промену у његову раду и животу, па ћеш видети, дал ће те послушати.</p> <p>— Не 
Једна нова, а примамљива добит, у новом животу, била им је опредељена лична својина, која их је 
 нису осигурали оним, што им је у новом животу неопходно било, нису се постарали за резерву, ни 
о нас па их не уступамо један другом за живу главу!</p> <p>— То вас је могло довести до већега  
ац!</p> <p>— Такао те па те не повратио живу дабогда!</p> <p>— Тебе дабогда, како право збориш! 
м говеђом кожом у рукама.</p> <p>Невену жигну преко срца кад га виде.</p> <p>Кузман се нагоди д 
и зло му предсказала и како га је нешто жигнуло преко плећа, да га тај бол и сад не попушта.{S} 
<p>Јаглику одмах спопадоше тако страшни жигови у ногама, рукама и плећима, да је после свакога  
ах да вас је неко зло снашло, те зовнух Жику да видимо.</p> <p>— Ништа, разговарамо... — забашу 
ити кад стигну вепрови, или најпосле од жита, доста су га насејали.{S} Али то је рачун без пара 
и за резерву, ни новчану, ни сточну, ни житну, која би им одстранила сваки изненадни препад, би 
.{S} Али оне не рађају сваке године.{S} Жито продајем ујесен, а у пролеће га купујем дуплом цен 
, ти већ знаш, за порез пет дуката и за жито што сам дужан пет... и за ситнице...</p> <p>— Немо 
здају зајмове.{S} Други задругари чисте жито на тријеру, трећи седе за дугачким столом и - чита 
штено суди народу; Ненад да носи дрва и жито у чаршију, да прода; Стеван и Урош да ору за кукур 
аца, на пландишту, предући танку вунену жицу и ослушкујући ту песму, чији гласоудари дирљиво до 
{S} Пси се истегли у хладовини, па само жмиркају и реже, кад их која бува у живац дирне...{S} К 
е управо подвикнуо на волове и претрчао жмурећи да не би видео „караконџулу“.{S} И таман хтеде  
ећемо имати ни задруге.{S} Зато је боље жртвовати њега, него задругу.</p> <p>Па тако и учинише. 
течну, коју би пре пио или бистру, која жубори, или ону, коју је покрио жабљак?{S} А може ли се 
 куну, људи да псују.{S} Настаде вика и журба, као да ће сви у бежанију!</p> <p>У Живанином ков 
едарство, ни на старешинство, већ свака жури и ради оно, што јој до руке дође, само да би што б 
лота чак на друм!</p> <p>Јанаћко одгега журно за кључеве псујући и гунђајући до механе.</p> <p> 
 одреда.{S} И само зато што је све ишло журно и сложно, две су им куће биле готове за шест неде 
атише кући са својим учитељем и попом у журном разговору, све до села.{S} Шта су све изговорили 
ај плуг од куће да пробамо овде! — рече жустро поп-Јова момку, грабећи тренутак да им и плуг по 
еки људи доћи и говорити нешто „важно“, за народ, па се зато и одазвали учитељевом и поповом по 
..</p> <p>— Ада чекај ћерпузо смрдљива, за то ли си ми дошао! — трже Невена обрамицу и појури з 
је услове прописане.</p> <p>Поред тога, за кратко време измењаше се у земљи неколико влада и до 
о кредитирање.{S} Први динар баци Пера, за њим поп-Јова и одједанпут зазвекеташе још двадесет д 
нешто више.</p> <pb n="53" /> <p>— Шта, за име Бога?</p> <p>— Ево шта, један председник општине 
и спомените име божје, јер је Бог благ, за добре људе, а опак за рђаве.“ Људи се прекрстише и у 
S} Али они док поораше прво своје њиве, за Стевана и Уроша већ беше доцкан.{S} Те им њиве омаши 
 ватри.</p> <p>Деца вечераху мало даље, за својом совром и не скидаху очију с њега.</p> <p>И ов 
анству, кад залажете овце, козе, свиње, за дуг, па вам нико ту стоку не дира, ако уредно плаћат 
 ствари свакога човека у селу обавесте, за кога мисле да ће имати вредности.{S} Требало је свак 
еко од старе куће, постројише две куће, за Ненада и Стевана, А у старој кући решише да остане У 
 нас је отац проклео, те смо осиротели, за нашу грдну неслогу и кавгу.</p> <p>— Ама ја верујем  
лава</hi>, једним скупштинским решењем, за успомену на дан задругинога оснивања.</p> <p>Али се  
3"> <head>III.</head> <p>Бива више пут, за време летњих жега и суша, да човек залива неку леју  
а и очувала: име, језик, и веру српску, за време толиких векова робовања и горких искушења.{S}  
 <p>— Па... требало би ми, ти већ знаш, за порез пет дуката и за жито што сам дужан пет... и за 
годишње... - замисли се Радич:</p> <p>- За јунад 20 дуката</p> <p>- „ јагањце 10 „</p> <p>- „ с 
 су се коме више обраћали <pb n="68" /> за помоћ, пошто су изгубили сваку наду.{S} Једини од њи 
а, носећи у рукама говеђу џигерицу..{S} За њим иђаху и остала браћа.</p> <p>— Ето, шта смо вече 
других здравица, изасланик отпутова.{S} За њим отпутоваше и остали гости.</p> <p>Остадоше сами  
на кола, у којима беху нека господа.{S} За њима јураше на коњу један писар полицијски.</p> <p>— 
у цркву.{S} Што рекоше то и учинише.{S} За два сата капела је била разваљена и иконе понешене у 
ње и пао, те се врати да је потражи.{S} За страх више није знао, кад се онако грозно убио, ко в 
та можемо ми с тобом једним учинити.{S} За тај посао треба прописан број људи.{S} А где су ти б 
о доликује његовом имену и старости.{S} За тим се вратише на подушје и разиђоше се као и у друг 
ле чаир кад имаш пуне ћупове дуката?{S} За своје паре после можеш купити десет чаира.</p> <p>—  
 ја ћу да пијем! — испречи се Живана. — За толико сам заслужила да попијем чашу ракије.</p> <p> 
хоћеш да служиш селу за углед.</p> <p>— За ракију, одиста, не би требало да је пијемо, али кад  
„ једно крџаво теле „ „ „ 40 „</p> <p>— За шљиве узмем кад 40 кад 50, а никад више од 100 динар 
„</p> <p>— На кућњи трошак 5 „</p> <p>— За женске ситнице 4 „</p> <p>— Ја потрошим овде-онде 3  
сти.{S} Кузман је био први и „најближи“ за то!</p> <p>Напротив, Живан је био обратне среће, њег 
ара Душана, Лазара и Краљевића Марка, а за цара Радована зна Кузман и-његово варалачко друштво. 
азговор.</p> <p>Стеван истрча напоље, а за њим Урош и Ненад.{S} Најпосле изађоше Живан, Дамњан  
p>— Уверење ћу ти донети какво хоћеш, а за враћање девојке, то ћемо да видимо.</p> <p>Поп се на 
 тору.</p> <p>— Е, богами то мени треба за кућу.{S} Не могу ја сув залогај да гулим, а други да 
маш, па немам ни ја толико колико треба за једне волове.{S} Али то, што не можемо ја и ти имати 
лу, њему се не скидаше с памети потреба за одржањем његове кућње заједнице у целости.{S} Нити и 
еда и наропито одговара сваком, који га за по штогод припита.{S} Једно вече беше дошао уморан с 
рим:{S} Стеван је самовољан, устукни га за времена, а ти кажеш: „Нека га још је аџамија“, ето т 
ару, бачвари и ћилеру, одредише једнога за комесара, који ће издавати редушама по требовању: бр 
и саветовао.{S} Али кад му Пера рече да за њега има врло много важних дужности и ван суднице, о 
сте и ви могли.{S} Рецимо теби је нужда за новац да купиш волове, а ти немаш, па немам ни ја то 
истина урадити, па сам зато гласао онда за Вецу, само ти да не будеш.</p> <p>— О!{S} О!{S} О! — 
овакви су пошли за њима, као мирна вода за заталасалом водом.{S} Зар ти мислиш да би било Српск 
лугом и поче да га угађа на дну воћњака за орање.{S} Кад све удеси, он погледа у попа.</p> <p>— 
 да произведеш више, па да имаш претека за продају.</p> <p>— Јест, јест, и то је добра ствар ка 
>— То ти је све једно, ухвати дављеника за руку, да видиш, да л те неће одвући у дубину.{S} А ш 
мем за свиње.“ И узме десет кила јабука за грош.</p> <p>Његово непоколебиво мишљење о цркви да  
<p>За све пак време док се утрина орала за кукуруз и пшеницу, овце су чуване по пољским ливадам 
у твоју детелину попе, да је већ стигла за косидбу? — рече Живан.</p> <p>— Пођи, па да се увери 
 ужину.</p> <p>— Бе’шале шта си наумила за оно што си рекла?</p> <p>— Шта сам рекла? — опет се  
а куне.</p> <p>— Дабогда ја увек месила за моју децу, а ти за кучиће!</p> <p>— Дабогда то што и 
а Задруга од Савеза, кад му се обратила за пријем.</p> <p>Већи пораз није се могао ни замислити 
i>, онда је умесно учинила што је нашла за потребно да цео тај свој културни преокрет крунише ј 
ре пола ноћи Стеван устаде да се спрема за пут.{S} Управо није ни спавао од страха да не одоцни 
оказао да је противан оваквим зборовима за народно самопомагање, то му ми радо праштамо за такв 
ту издала 6000 динара зајма задругарима за набавку стоке, справа и др. потреба.{S} Четири је за 
е чакшире и гуњче, метуо кесу с новцима за појас, као сваки домаћин, појахао коња и изишав из д 
с песмом испратиш.{S} Твоја ми је песма за срце прирасла...{S}" Тако је седео и слушао ту прија 
ћи, никад није тако осетно ујела Живана за срце, као <pb n="46" /> тада —- на свадби, кад су се 
.{S} Други позајмљиваше новац у Кузмана за порез.{S} А трећима порезник продаваше имање за поре 
њачу и примаше рапорт од својих укућана за тај дан.{S} Невена постављаше вечеру.{S} А Станојка  
.</p> <p>Жена му Анђа беше као поручена за његов посао.{S} Меси хлеб, готови ручак и чува дућан 
обили и одгајили.{S} Али природа не зна за сиротињу, већ иде својим редовним током.{S} Сиротиња 
 гледам више овај нови свет, што не зна за поштовање Бога и старијих.{S} Ко ће дочекивати моје  
>— Боже помози, да пијемо ову чашу вина за покој душе Јагликине, а у здравље живога остатка.{S} 
ање“ народа и доношење нарочитих закона за ту сврху“.</p> <p>Тога ради почеше се одабирати и тр 
то!?</p> <p>— Тако, цело ме село рачуна за лудога човека због оне рупе код цркве.</p> <p>— И тр 
еру да прогласе дан задругиног оснивања за свечан.{S} Јер кад је Кузман после дугога праћакања  
S} Он би ти био највећи камен спотицања за такво предузеће, и ако је овако наиван и благородан, 
 да сваке године узме по 100—200 динара за стоку.</p> <p>— Ово је доиста живот! — рекоше сви.</ 
зи, одобри јој позајмицу од 1500 динара за куповину стоке и справа, од које суме десет задругар 
еданпут зазвекеташе још двадесет динара за њима.{S} Тако уложише другог и трећег месеца док не  
} А после тога требало би ти нешто пара за тај посао.</p> <pb n="29" /> <p>— Оно ја имам женин  
ијих дужности председничке, да се стара за пољску безбедност.</p> <pb n="62" /> <p>— Он је сигу 
б.</p> <p>„И то ми је човек, да ме тера за другога да робујем!“ — говори сама Живана.</p> <pb n 
д помисли да мора да јаше и још да каса за оним колима.</p> <p>Кола одјурише, а он остаде да се 
и тај дуг.{S} Шта је то двадесет дуката за једнога домаћина, његов један во кошта толико!{S} Ил 
знам ништа.{S} Нико ми није казао ништа за твоју кожу.</p> <p>— А, Живан ми је одобрио.{S} И чи 
јсторисао ту слогу братску, да би браћа за њега радила“, он никако не престајаше са својим ропт 
— А, не, не; ово је једна нова олакшица за ваш тежак рад, — рече учитељ Пера.</p> <p>Пред њима  
дељу ни месец, но ћу сама да месим ’леб за моју децу, да ми их ти више не трујеш, — одврати јој 
е у задрузи.{S} И то је ометало њен рад за целу једну годину дана.{S} Може се рећи да је задруг 
ти где су врата!</p> <p>— Доцкан је сад за твоју кривуљу, отац, — рече Ненад. — Требао си да на 
оснуо о земљу.</p> <p>Коњ одјури напред за својим газдом, а Стеван остаде да лежи крај пута.{S} 
у њих. — Друга браћа доводе изборни суд за деобу, а ми то нећемо чинити, већ ћемо се поделити м 
ремљено земљиште и нашле велике погодбе за свој развитак!{S} Радич, као да назираше то, те изје 
адне снаге доста, па не осећају потребе за лакшим и савршенијим справама.{S} А кад умање то, он 
једну стару икону, крст и поставио себе за тутора те „цркве“.{S} Жене полежаше мало, метуше крс 
 плуг покаже.</p> <p>Слуга повуче краве за улар и оде.</p> <p>Кузман предузе разговор, али така 
тавили право сваком од нас на те путеве за прогон стоке и пренос берићета.{S} Али смо после изм 
чисте љубави према народу такве послове за народ примити у своје руке.{S} Само је такав разлог  
и убедити га о неопходности те установе за њихово садашње стање.{S} А то није лак ни мали посао 
удвостручене дужности: да рађају синове за одбрану Отаџбине <pb n="17" /> и да заједно са њима  
 ошумоглавиле, да су му сад биле готове за удицу...{S} То је у природи својствено, да неко проп 
но и сложно, две су им куће биле готове за шест недеља.</p> <p>Док најпосле не дође и тај давно 
у за поповски дућан.</p> <p>Кад сазнаде за то духовна власт, нареди да се та „црква“ уништи, а  
ост.{S} Него потражише још неке накнаде за оне батине што су их повукле од својих мужева.</p> < 
угари чисте жито на тријеру, трећи седе за дугачким столом и - читају листове, или слушају учит 
друго да ради, она дохвати крчаге и оде за воду.</p> <p>„Што сам ја луда те се карам забадава.{ 
озволили приходи да имаш толике расходе за куповину кућњих ствари.</p> <p>Станојка принесе кафе 
 у њима је главно тежиште изабрати људе за ту установу.{S} А то је најтежа ствар.</p> <p>— Да с 
ојнички.</p> <p>Пандур га позва да пође за њим.{S} И тамо га затворише.</p> <p>Кад би у подне п 
навика, да прво изгунђа па онда да пође за неком стоком: „Нису само моје овце да их само ја чув 
че кмет.</p> <p>— Ја бих га узео, да је за мене послат, него за вас.{S} Таман би то лепо било,  
говор, али такав, из кога се види да је за њега сва та наука о земљорадњи лук и вода.</p> <p>Мо 
тељка одговорила повољно и окуражила је за целу ствар.</p> <p>Кад дођоше Јова и Пера из цркве и 
овом олакшицом земљорадничком. — Ово је за сиромаха спас, који нема више од два вола.</p> <p>—  
, петорици је сачувала имање од продаје за порез, а свима је купила најсавршеније гвоздене плуг 
>— Нека Ненад у’рани јунца па да добије за њ 200 динара, а не продаје крџавче за 30—40 динара.< 
знамо да је он погрешио, и да Веца није за председника, али то нема никакве везе са нашим посло 
има, па пуну овцама, а то се све купује за паре.</p> <p>Стеван је погледа замишљен, па окрену г 
ка’ велиш туђа деца, па ти се лепе руке за њин врат.{S} Е, мој синко, чекај док ти добијеш децу 
 црњих доживљаја.{S} Више пут мете руке за појас па само хуче, мрко погледа и наропито одговара 
> <p>Браћа му не рекоше ни црне ни беле за изгубљене паре, пошто су то већ предвидели били, кад 
p> <p>— Кад потражиш.{S} Није сад време за сапун, но за рад.{S} Ајд ти на посао, одакле си дошл 
толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ за твоју љубав, само онако, да га чувам,</ 
према решењу скупштине, нарочито држане за тај циљ.{S} А кад је све било готово и кад је заведе 
дима па неће ни њега оставити без казне за његова дела.{S} А вас нека од сад умудри да умете бо 
 човек да насеје повише, па да не брине за говеда где ће их и да сваке године узме по 100—200 д 
у, то се већина њих мануше орања утрине за извесан број година, док се не „одмори“ и сама од се 
е као председнику општине продаје имање за дуг.{S} Стеван се задужио код Кузмана, „ортака“ свог 
.{S} А трећима порезник продаваше имање за порез.{S} Стеван се не удаљаваше од Кузмана.</p> <p> 
Радича, осећаше у себи неко расположење за свађу и раздор.{S} Сваки беше осетљив, замерљив, неп 
главом поп-Јова, — нити пристајем да се за љубав задруге ја у нечему измењујем, кад знам да сто 
ели за живот свој онолико, колико да се за извесно време не позна оскудица.{S} Али се нису осиг 
 ми испекли мисао, коју смо узели на се за пропаганду?{S} Прво и прво нисмо правила добро проуч 
крчинама набрале <hi>метиља</hi>, те се за неколико година истребише толико да се једва код по  
} Обрадоваће се.</p> <p>— Обрадоваће се за онај дан, а после... пуна кућа људи, пуна једа...</p 
е, што купује кришом сапун.{S} Чудим се за што њен човек не оставља кметство, а он зна зашта км 
да.{S} Већ све што се радило, радило се за партије, јер се мислило да ће партије отклонити сва  
ано.</p> <p>- Причао нам је, сви смо се за трбух ухватили од смеја!{S} Песмом је домамио, а он  
 се пробијаху до порезника и враћаху се за попов и учитељев сто.{S} Други позајмљиваше новац у  
подмире мужеве и децу, онда се тек сете за другога.{S} Зна он све то како иде.{S} Гледао је он  
ицина озбиљно.</p> <p>— Па, како велите за овај плуг? — пита опет председник.</p> <p>— Нека ост 
лебствија у цркви, било готово земљиште за идеју којој они траже места у Ораовцу.{S} Међутим, К 
на првом кораку највећа пијаница намеће за задругара.{S} Али у интересу почетка, морадоше прећу 
тара, што је сео у хлад, па гради ужиће за снопове; да помиришеш јутрос покошену траву, да чује 
 да му саопшти да је изабрао друго лице за тутора.</p> <p>— Како то сме да буде!? скамени се он 
е за њ 200 динара, а не продаје крџавче за 30—40 динара.</p> <p>— Чим да га у’рани сад у пролећ 
тише на подушје сви пратиоци и поседаше за дугачку постављену совру.{S} Живана и Невена приносе 
м пилетом за „курбан“, које Анђа држаше за шију да не крешти.{S} Кад дођоше до места, Анђа пруж 
ник суднички, који у исто време служаше за апсу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1909 
бадњак, затим сламу.{S} Деца запијукаше за њим.{S} Настаде свечани тренутак, који сваку српску  
асице укућана.{S} А од како га изабраше за кмета у селу, њему се не скидаше с памети потреба за 
емена.{S} А син Живанов поче да се чеше за уветом и да се снебива и гужви од стида испред своји 
спроведе капетану.{S} Сви га прогласише за лудога, са таквога преступа његовога.</p> </div> <di 
ги.</p> <p>Пошто крстише дете, заседоше за постављену трапезу, поракијаше мало и заподенуше раз 
 облигацију.</p> <p>Јова и Пера пређоше за други сто.</p> <p>За кратко време напуни се механа љ 
6" /> шта у Београду и колико је подвоз за њу плаћен до Ораовца, ал он му „за љубав“ даје испод 
ру за кукуруз; три жене да саде кукуруз за плугом и да разбијају грудве; а редара, Невена, да р 
.. — збуни се Пера.</p> <p>— Тим пре, и за мене је већа гаранција, кад је председник ту.</p> <p 
дуката и за жито што сам дужан пет... и за ситнице...</p> <p>— Немој тако, узми ти двадесет дук 
и пандур дође да узме ручак за Живана и за љубав две-три чаше ракије наприча Невени и што јест  
 ми, ти већ знаш, за порез пет дуката и за жито што сам дужан пет... и за ситнице...</p> <p>— Н 
Није то лако, мој синко, куповати леб и за себе и за стоку.{S} Јутрос сам пуну карлицу сипала к 
ко, мој синко, куповати леб и за себе и за стоку.{S} Јутрос сам пуну карлицу сипала кокошима, п 
сао, који ће бити кориснији и за тебе и за народ.</p> <pb n="100" /> <p>— И само зато што ти хо 
т, и то је добра ствар кад човек може и за ситнице да узме по коју пару, — додаде поп Јова..</p 
ушао друге, који су знали за то време и за те идеје.</p> <p>— Како их је послушао, тако је и пр 
 не знам како је могао суд те општине и за овакву ситницу спроводити на кривично ислеђење једно 
а нађеш посао, који ће бити кориснији и за тебе и за народ.</p> <pb n="100" /> <p>— И само зато 
вали, кој греду, кој дирек, кој цигљу и за неколико недеља подигоше дивну капелу.{S} Уз источни 
 Па, знаш, треба да зборимо за лепоту и за младост... и очи му се зажарише ко у мачора. </p> <p 
гли набрати хране, ни приближно потреби за годину дана.</p> <p>Да не би више упадали у дуг зара 
о једно добарце, народу за углед и себи за корист.{S} Пера уреди школску башту, као рај, а поп- 
очекивали да видите, а који смо ми себи за задатак поставили, ми вас уверавамо да смо пронашли  
еп од земљаног путира и како су се Срби за време Турака из земљанога путира причешћивали.{S} И  
а ореш.</p> <p>— Ама што сте окупили ви за те гвоздене плугове, кад земља тражи и мотику, а не  
ђај: место што би једни седели, а други за њих радили, сад морају радити сви!{S} А да би те уве 
нећемо да дозволимо ни то да други ради за тебе, него да радиш и ти и други.{S} У томе се састо 
ствар остављамо случају: <hi>Избор људи за задругу</hi>.{S} Него да је бар да пречистимо сами с 
за други, час за трећи и разносаше лажи за полић ракије.</p> <p>Чувши од њега Кузман, шта поп и 
локупно пољопривредно унапређење одложи за даља и даља времена...</p> </div> <div type="chapter 
оја их не прима, потребна је да послужи за резерву будућим напорима, ако у случају пропадну они 
видети и ушима може чути, и што задрузи за похвалу, а околини за поуку може послужити.{S} Зато  
е изделимо, да ли на по двоје или сваки за себе, одмах?</p> <p>— Кад нисте могли да се слажете  
њу у изобиљу.{S} Сад им је ваљало сваки за себе да се брине и домаћинује.{S} А то је посао за Ж 
из породичних задруга неспремни и неуки за усамљен живот.{S} Сад вам се указала прилика да стан 
 варалачко друштво.</p> <p>— А знате ли за овај „Расковник“? — Извади Стеван из недара коренчић 
 Јер га село поново изабра — мислите ли за кмета, не већ за председника.{S} Поп и учитељ, канда 
и“ и сама од себе оснажи.</p> <p>Е; али за то време треба живети, треба се лебом хранити.{S} Жи 
задобио.</p> <p>Сељаци нису ништа знали за намере учитељеве и попове.{S} Они су наставили живот 
ад би сви људи били богати, не би знали за муку и невољу.</p> <p>— И ти си ваљда због те муке о 
 рече Пера.</p> <p>Јова и Пера су знали за многе преваре Кузманове, ал овакву превару нису могл 
p>— Он је послушао друге, који су знали за то време и за те идеје.</p> <p>— Како их је послушао 
ивоту неопходно било, нису се постарали за резерву, ни новчану, ни сточну, ни житну, која би им 
су они у тим критичним данима, сматрали за излишан, пошто су иначе четворо деце пре њега задоби 
имање вама, а мене нису ничим осигурали за оно што су ми дужни.</p> <p>— Колико ти дугују? пита 
исто им невероватно шта су све доживели за кратко време својега рада.{S} Ту беше и Кузман, који 
II.</head> <p>Радичевићи су се снабдели за живот свој онолико, колико да се за извесно време не 
ви, које он и учитељ-Пера беху спремили за препорођавање народа, одлетеше као да нису ни били.{ 
, све до села.{S} Шта су све изговорили за време тога путовања од једнога и по сата, о ономе шт 
м и снахом, који му беху сад добродошли за потпору и одмену.{S} Јер га село поново изабра — мис 
 и напреднијега духа, а овакви су пошли за њима, као мирна вода за заталасалом водом.{S} Зар ти 
n="31" /> судници и мејани ваздан, а ми за њега измећаримо овамо. — упаде Невена.</p> <p>— Ја к 
га доста — рече Пера.</p> <p>— Нисмо ми за све криви — умеша се Невена. — Баш оно, вече кад нам 
о што си ти.“ Кузман се насмеје и прими за шалу. „Ада дај ми те опанке да их исечем, боље но да 
тво“.</p> <p>— Ја нећу да јемствујем ни за кога! — рече Живан.</p> <pb n="92" /> <p>„Задруга се 
едузму у својој задрузи, толико нису ни за целу годину пре тога имали речи о унапређењу своје з 
ти, и што задрузи за похвалу, а околини за поуку може послужити.{S} Зато је програм за ту прву  
тпратио у постељу да се одмори и окрепи за даљи рад и напор свој...</p> <p>— КРАЈ —</p> </div>  
 вам ништа.{S} Јер овакви су људи добри за одржавање постојећега стања, а никако за прогрес как 
 огорченим народом.{S} Кад га поп укори за то његово безбожничко дело, он му рече:</p> <p>— Зар 
 дошао! — трже Невена обрамицу и појури за њим.</p> <p>Кузман зграби кожу и излете напоље као м 
 си сам захтевао да се оно место огласи за цркву.{S} И оно је оглашено.{S} Капела је подигнута, 
богда ја увек месила за моју децу, а ти за кучиће!</p> <p>— Дабогда то што им умесиш да им одне 
зовни Уроша и све остале, који су звати за порез, рече Дамњан.</p> <p>Шиља оде.</p> <p>Не прође 
 онда ће се сами освртати и распитивати за коју лакшу и бољу справу.</p> <p>— Ја сад имам и дру 
зман, те због њега нисмо могли основати за читавих неколико година задругу?</p> <p>— Ми немамо  
им признањем.</p> <p>Поп-Јова се ухвати за браду.{S} А то му је знак одобравања.</p> </div> <di 
у око ушију. <pb n="41" /> Он се ухвати за гривну, покуша уздом да заустави коња, али коњ поче  
<p>— Утрина ће остати, ал ће се изорати за њиве.</p> <p>— То ли ви тражите, да ја купим гвозден 
укоб још на првом кораку свом и застати за један тренут да им се каже: да култура и политика ни 
ипак ће ме десеторица сигурно послушати за ову ствар.</p> <p>— И мене ће десеторица, то су двад 
Каравуле“.</p> <p>— Па то је, може бити за време турске да су се цркве звале Каравуле.{S} Јер о 
ла сметња.{S} А то се све мора оставити за један овакав збор, заказан у школи.</p> <p>— Још их  
 што да не!</p> <p>— А, ја ћу га тужити за чаир.</p> <p>— Не помаже ти ако си му пренео тапију, 
аше опет око Живана и стадоше га молити за бадњак.</p> <p>У том стигоше Ненад и Урош, те салете 
p>Већи пораз није се могао ни замислити за људе, који су тешком муком и то неколико људи прикуп 
 ми!</p> <p>— Не могу ти лако опростити за онолики грех.{S} Ако си паметан ти можеш разумети ко 
и многе друге вечери, да овој готовости за рат код одраслих не пођоше у сусрет и деца.{S} Јер б 
е.{S} А ми ћемо као њихови пастири поћи за њима и враћати их на прави пут.</p> <p>— А, то је др 
 људима, — говори му Станојка гледајући за њим пуна сете и туге.</p> <p>Стеван лупи капију за с 
 Још их нема, — рече поп-Јова, седајући за сто, који стајаше на средини учионице.</p> <p>— Нема 
.{S} Лепо Бога ми.{S} А ти Невена дурај за њих.{S} Тешко мени јадној кад ћу се избавити овога ч 
а, значи да сваке године упадаш у мањак за 70 динара.{S} Додај томе, град, слану, сушу и помор  
 јер је Бог благ, за добре људе, а опак за рђаве.“ Људи се прекрстише и управише поглед у поп Ј 
ља, општински пандур дође да узме ручак за Живана и за љубав две-три чаше ракије наприча Невени 
 и да ће се жене, које он сматраше увек за споредне и много млађе и ниже чланове породице, подб 
.“</p> <p>- Дај ми ту „ствар“ да ти дам за њу десет дуката - рече Стеван.</p> <p>- Зар ја дао з 
 нека узме, и нек му је алал, а ја имам за мене плуг, — рече председник отришући руке од себе.< 
а велике паре али ми и не треба да знам за веће паре, него за онолико, колико мени треба.</p> < 
>— Нисам. — Прибра се Стеван. — Ја знам за Цара Лазара, Краљевића Марка и Милоша Обилића.</p> < 
наш шта су то паре.</p> <p>— Ја не знам за велике паре али ми и не треба да знам за веће паре,  
ом месту била црква, нити га ја уступам за цркву.{S} Оно је моја њива и ништа друго.</p> <pb n= 
оуку може послужити.{S} Зато је програм за ту прву задружну славу гласио овако:</p> <p>1.{S} Мо 
 сад казати.{S} Ти знаш да тебе сматрам за најбољега домаћина у вашој кући.</p> <p>Стеван се уо 
ње.{S} А ти шта ћеш?</p> <p>— Па ја сам за то дошао.</p> <p>— Добро, онда сутра зором да си код 
 па управљај како знаш, а ја ћу да идем за овцама.</p> <p>— А коме ја говорах да домаћински пос 
јеш чашу ракије.{S} А, сад те признајем за човека и тебе и попа учитеља.{S} Па да пијемо сви у  
на, несрећница, што целога века робујем за другога, па сам доживела да ме једна багатела ружи и 
а грозницу.{S} Али најпосле да их узмем за свиње.“ И узме десет кила јабука за грош.</p> <p>Њег 
{S} Зато и климаше главом с одобравањем за све време поповога причања о томе, како треба да буд 
ече Јова.</p> <p>- Ја ћу да се потпишем за љубав попа и учитеља — рече Живан и закрсти се.</p>  
иру.</p> <p>— А, не могу да вас оставим за ово што сте ми данас одузели моју сигурност, — опучи 
 на дрвету?{S} Зашто да месим и готовим за двадесет душа, кад могу за, две и три?{S} Зашто да ј 
} Па тако и сад: „Нећу више ја да радим за Живана он кметује и ужива,“ а ја се мучим, нећу! нек 
} Ја ти онда лепо говорих да не полазим за тебе зарад твоје браће, а ти ме не послуша, сад си с 
нећу да се макнем одавде, док не умесим за моју децу хлеб.</p> <p>— Пробај само немој да одеш д 
апији чекаше општински пандур с позивом за у општину.{S} Радич оде у судницу.{S} Пред судницом  
адуо нас па их не уступамо један другом за живу главу!</p> <p>— То вас је могло довести до веће 
слили да су потпуно готови са припремом за оснивање земљорадничке задруге, укопна и женидбена д 
ви са будаком, мотиком и једним пилетом за „курбан“, које Анђа држаше за шију да не крешти.{S}  
ли да ми нешто све изгоре под ложичицом за тебе...</p> <p>— Ада чекај ћерпузо смрдљива, за то л 
 прочеље и дрвена столица са наслоњачом за домаћина Радича, ту је и полица и на њој каленице и  
S} Али то је рачун без пара.{S} Јер „ум за морем а смрт за вратом!“ Прве године, кад они мишљах 
ко му Кузман напуни главу: „да је Живан за то измајсторисао ту слогу братску, да би браћа за ње 
и весеље.{S} Напослетку данашњи смо дан за то одредили!{S} Дела Стеване да нам отпеваш ту твоју 
ако чинили?</p> <p>— Ми се држимо један за другога, јер ето, један без другога никад не пијемо. 
 низ поледицу, они се придржавају један за другога да не падну.{S} А што не би и ви тако чинили 
Пера: „Ко се год задужи, биће одговоран за свој дуг и лично и имањем“.</p> <p>- Е, то је друга  
ханом стајати и говорити а и судбоносан за народ, који је тада први пут чуо да је главни господ 
ан човек, па да буде добар и спасоносан за земљу! — рече поп-Јова подругљиво и окрену главу уст 
м очима његове патње, и ако знамо да он за све то није крив?</p> <p>— Него ко је крив?</p> <p>- 
ката - рече Стеван.</p> <p>- Зар ја дао за њу двадесет дуката, а ти тражиш за десет! - тврди па 
 а ништа још ниси скунаторио ни завезао за старост.{S} Са чим ћемо јадни старост дочекати без п 
и сељани тим гласом, да је Кузман вукао за нос цело село са измишљеном црквом, дотрчаше у судни 
 и наш.</p> <p>— Па јест, он ми је знао за то време!</p> <p>— Он је послушао друге, који су зна 
<p>— Зашто?</p> <p>— Зато што је гласао за Вецу.</p> <p>— То те не можемо послушати — рече Јова 
се брине и домаћинује.{S} А то је посао за Живанову млађу браћу био и нов и тежак.</p> <p>Једна 
аучити, а батали Кузмана, није он дошао за наше црне очи овде, већ да нам огули кожу.</p> <p>—  
че поп Јова. — Тражили су новац.{S} Ево за доказ пилећа глава.</p> <p>— Доиста, он се тим ствар 
а.{S} Али нуто, тамо се више пије, него за трпезом где су људи.{S} Ту су тетке, ту стрине, ту у 
и и не треба да знам за веће паре, него за онолико, колико мени треба.</p> <p>— Зар није боље и 
бих га узео, да је за мене послат, него за вас.{S} Таман би то лепо било, да ја узмем плуг што  
 и пружи га поп-Јови. — Чаир ми је узео за то коренче траве.</p> <p>— Па ове траве има колико х 
А кад је и поп-Јову обавестио и задобио за ту идеју сматрао је као да је цело село задобио.</p> 
 паре да живи....“</p> <p>Тако је радио за неко време, док се Живану не досади то свакодневно њ 
си узалуд тупио зубе кад си нам говорио за овај плуг, — рече Живан изненађен, овом олакшицом зе 
 није лак и да свакога није Бог створио за домаћина? — рече му Живан смејући се. — Ти судиш кме 
редом грди, да мислите, е би се ухватио за го нож.{S} Али он то чини само по трњацима, њивама и 
а одржавање постојећега стања, а никако за прогрес какав.{S} А наша земља не сме остати на овом 
ња, које је затекао од старих, а никако за измену какву.</p> <p>— А ко је онда ослободио Србију 
 окренуше у такву слогу, да је сад било за сажаљење <pb n="49" /> што се морају делити.{S} И шт 
е свуда проводите, а ја и Урош одривамо за целу кућу, па нашим женама не куписмо ни једнога дуг 
?{S} А зна га Кузман.</p> <p>— Ми знамо за цара Душана, Лазара и Краљевића Марка, а за цара Рад 
S} А колики ти је расход?</p> <p>— Само за порез дајем 120 динара.{S} А толики нам је био порез 
таква партија, која ће да се стара само за вас земљораднике, да вам набавља плугове, семење и д 
а и воска и овако.</p> <p>— Ама не само за мед и восак, већ за све, треба да примаш нове начине 
дичне задруге, Радичевићи су знали само за један пут: да раде сложно и усташно, на начин, као ш 
но самопомагање, то му ми радо праштамо за такву његову нестрпљивост, само нека нас од сад оста 
о и избегавамо.{S} Али свугде не можемо за вама да идемо где нама не доликује.</p> <p>— Ама дал 
н у чаршију, он на гозбе, а ми робујемо за њега“, те изазва Живана да се и домаћинства ратосиља 
ве исповедили један другом.{S} Шта ћемо за укопна и женидбена друштва.{S} Шта ћеш одговорити љу 
 пара.</p> <pb n="69" /> <p>— Лако ћемо за то, пренеси тапију од чаира на мене и свршен посао!< 
мо?</p> <p>— Па, знаш, треба да зборимо за лепоту и за младост... и очи му се зажарише ко у мач 
отражиш.{S} Није сад време за сапун, но за рад.{S} Ајд ти на посао, одакле си дошла!{S} Није те 
ак на друм!</p> <p>Јанаћко одгега журно за кључеве псујући и гунђајући до механе.</p> <p>Мрак с 
ији, он спази насред ћуприје нешто црно за половину човечијег боја.{S} Коса му се надиже и капа 
 /> <p>— Е онда ћеш одговарати кривично за тако велику обману верску. — рече Мића, ћата.</p> <p 
ам и ћирија и перезо и прирезо и акцисо за џаба!{S} Некјеме такој више! — и баци им кључеве на  
о, а ја не плакјам више порезо и акцисо за џабе!</p> <p>— А зар ћу још теби да се повињавам и д 
к поп-Јова и учитељ-Пера су постигли то за кратко време.{S} Једне је обавештавао поп код цркве, 
дала:{S} На једној страни је каса и сто за рад секретарски, на другој је дугачак сто за књиге и 
д секретарски, на другој је дугачак сто за књиге и листове, а на трећој је страни потрошачки од 
ера их у поље полагано и шапућући нешто за свој рачун.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
у беше изустио.</p> <p>— Јеси ли ти чуо за некога <hi>Цара Радована</hi>? — буди га Кузман из ч 
ти не налазиш мане.</p> <p>— Ако си леп за себе си леп.</p> <p>Кузман извади из џепа један леп  
онда им је ова друга врста резерве, бар за прво време била од насушне потребе.{S} Вез резерве н 
 свачије право поштује.{S} Тако је, бар за први мах, изгледало.{S} Радич је био као један памет 
— рече поп-Јова. — Он ти је продао чаир за твоју траву!{S} Па после да се молиш Богу што си црк 
а имађаше да произведе животворни извор за народно кредитирање.{S} Први динар баци Пера, за њим 
оен на свом образу било част, било укор за своју уредбу.{S} Ако је похвала, њој припада, ако је 
у спор међу браћом и подизале свој глас за деобу, али су одлучношћу својих мужева енергично суз 
то, час за један сто, час за други, час за трећи и разносаше лажи за полић ракије.</p> <p>Чувши 
дна мењаше место, час за један сто, час за други, час за трећи и разносаше лажи за полић ракије 
и Шиља пандур изједна мењаше место, час за један сто, час за други, час за трећи и разносаше ла 
 за сваку неисправност, или општи понос за сваку ваљаност.{S} Док међутим, то је сад све припад 
 кад му је вршен попис, Живан је позват за „присутног“.{S} Између осталога нађена је и књига о  
ораве умре једном задругару жена и брат за недељу дана.{S} Остаде он сам са троје деце!{S} А ка 
небеса.</p> <p>— Ти треба да си мукајет за своју жену...</p> <p>— Даћу ти ја мукајет док се вра 
 јутра заквасили били, прибраше се опет за један сто, па наставише започети посао.{S} Ту застад 
ун без пара.{S} Јер „ум за морем а смрт за вратом!“ Прве године, кад они мишљаху да одуже сваки 
 све није зајазило њихову незаситљивост за личном имовином, ни ублажило њихову подозривост и не 
бабо, што те морам погазити, што жалост за тобом морам пре времена заменити весељем.{S} Ти знаш 
изменити.{S} Он би само показао ревност за одржање стања, које је затекао од старих, а никако з 
ући носила са собом и општу одговорност за сваку неисправност, или општи понос за сваку ваљанос 
p> <p>— Ама не само за мед и восак, већ за све, треба да примаш нове начине, ради већих прихода 
, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ за твоју љубав, само онако, да га чувам,</p> <p>— А, не 
во изабра — мислите ли за кмета, не већ за председника.{S} Поп и учитељ, канда су то једва доче 
рими.{S} А Веца им поднесе овакву молбу за надзорни одбор: „Ако ме надзорни одбор не врати у за 
лично на пљусак кише, који повије траву за један сахат два, да се после боље озелени и заталаса 
то је пре био, нити сматраше више цркву за поповски дућан.</p> <p>Кад сазнаде за то духовна вла 
и напила, ни одморила.{S} Расипај снагу за тај свет, па после ко те пита жива ли си!{S} Проклет 
о те у цркву да се најпре помолимо Богу за кишу, па ће мо после видети шта ћемо после радити, — 
им и готовим за двадесет душа, кад могу за, две и три?{S} Зашто да ја навек не знам шта је моје 
ћу, сутра другу, а прекосутра вуку воду за блато.{S} Мајсторима су готовиле јело све одреда.{S} 
ше, те уредише по једно добарце, народу за углед и себи за корист.{S} Пера уреди школску башту, 
 са стране изгледало: да они и не знају за сопствене смерове и интересе.</p> <pb n="16" /> <p>О 
его су то људи патриоте, што се старају за напредак ове земље.{S} Видели су негде такве добре п 
еди да их слушам кад ме они не сматрају за целога човека.</p> <p>— А што!?</p> <p>— Тако, цело  
Шта ћеш одговорити људима кад те питају за онолике бабе што си уписао по селу?</p> <p>— А ти бо 
 сете и туге.</p> <p>Стеван лупи капију за собом и упути се право школи.</p> </div> <div type=" 
ори, он се увуче унутра и тресну капију за собом.</p> <p>А Пера остаде дуго на прозору своје шк 
ока, која је дотле служила земљораднику за приплод и спрегу.</p> <p>Радичевићи су овако урадили 
 што је он, није било тешко наћи одушку за онај тренутак пред огорченим народом.{S} Кад га поп  
ш да напустиш, ако хоћеш да служиш селу за углед.</p> <p>— За ракију, одиста, не би требало да  
азазна: да је Радич довео Станојку саму за Стевана.</p> <p>Сад је ваљало отарасити још две бриг 
и да нема више потребе да замера Живану за сваку ситницу.{S} Већ да треба од сад да буде разлож 
ди кога је дошао.{S} Препоручује Живану за снаху једну добру девојку.</p> <p>Не може се замисли 
мње не може приписати у праведност њену за смрт Радичеву.{S} Једне овако, друге овако, али све  
ки пут Кузман, кад му неки да малу цену за опанке.{S} А овај их још загледа и затеже цену. „Пус 
чаршију, да прода; Стеван и Урош да ору за кукуруз; три жене да саде кукуруз за плугом и да раз 
его да моле Живана и Ненада да им изору за кукуруз да не би прошло време.{S} Али они док поораш 
ечански, човече, зар да ме тераш у апсу за моје имање? — одупре се Кузман.</p> <p>— Одмах ајде  
пет председник.</p> <p>— Нека остане ту за извесно време, док се људи домисле, те ваљда ће се н 
.</p> <p>— Збогом пошли!{S} Ајд и ја ћу за вама, имам да чувам ћурке.</p> <p>— Зар ти ћурке да  
 крај дворишта, од кога преправише кућу за Живана.{S} У градини, недалеко од старе куће, постро 
и мишљаху добра свом народу не сматраху за корисно да тај народ треба само политику да води, ве 
елом у црепуљи, па онда забоде преслицу за појас и оде на њиву.</p> <p>Невена се врати гледећи  
{S} Морали су молити Окружну Штедионицу за продужење.{S} Па су тако урадили и треће године, јер 
ма, пљесну га о сред дворишта!{S} У мах за њим полетеше и кокош, батаци ћурећи и ибрик <pb n="4 
.{S} Јер су јој се <pb n="103" /> одмах за тим успеси, без икаквих тешкоћа, почели низати као ђ 
само неколико минута сама.{S} Јер одмах за Невеном дође Живана још љућа од Невене.</p> <p>„Чека 
 том олакшицом.{S} А то није мали успех за једно село, које је толико векова натезало са дрвени 
 се мре“ — и испреже волове, привеза их за саоне, а из јарма узе једну дебљу палицу и пође.{S}  
ше дотле поразбуђивала децу, упутила их за стоком и наставила други рад по кући.</p> <p>Шиља, о 
ара, Невена, да разбуди децу и упути их за стоком, па да онда гледа остали кућњи посао.</p> <pb 
метне људе.{S} Учитељ-Пера не криви њих за све недаће, али налази да би се могли спасти, кад би 
 дана откос.</p> <p>— Ама ја ономад чух за ту твоју детелину попе, да је већ стигла за косидбу? 
ше пресећи.</p> <p>— Па лепо, ја би баш за вашу љубав пробао једанпут да орем тим плугом, али ш 
да их чујемо из мејане.{S} А ти сматраш за понижење с нама да седиш у мејани.</p> <p>— Епа, ми  
 у дубину.{S} А шта ти је нужно да идеш за таквим људима.{S} Овде има људи, да им даш целу штед 
ћу да покупим.{S} Зар мораш да их бијеш за то?</p> <p>— Море, ја би их побио, да су моја!{S} То 
слим бозна шта ћеш ми рећи, а ти бринеш за наше каљаве сокаке!{S} Ако газимо блато, ми газимо,  
 чиниш оволике сметње и да себе истичеш за пречега него цело село?</p> <p>— Зато што и ви мени  
 дао за њу двадесет дуката, а ти тражиш за десет! - тврди пазар Кузман.</p> <p>- Добро, да ти д 
ити.</p> <p>— Одмах да идеш да га тужиш за ову ужасну отмицу! — рече поп-Јова. — Он ти је прода 
</head> <p>Орачи беху пошли из њиве још за сунца.{S} Стеван застаде позади од осталих са Кузман 
на друштва, која одложише то питање још за неко време!{S} Јер обећања тих друштава беху много п 
ег, упреже у саоне волове и оде у варош за мекиње.</p> <p>Враћајући отуда доцкан, замркну на ср 
"SRP19091_C1.13"> <head>XIII.</head> <p>За то време док је Стеван домаћиновао, Урош је служио в 
 врши над њим што је започела...</p> <p>За све то време, док су Ораовчани лутали од немила до н 
 још га је увукла у замашан дуг.</p> <p>За све пак време док се утрина орала за кукуруз и пшени 
ова и Пера пређоше за други сто.</p> <p>За кратко време напуни се механа људима.{S} Једни се пр 
ку, која је тражила већи испуст.</p> <p>За неколико година изорана утрина доносила је таквога р 
двоз за њу плаћен до Ораовца, ал он му „за љубав“ даје испод цене.{S} Човек га гледа па ако је  
та ми опрости!{S} А ја ти се нећу много забавити, само да ову децу изведем на пут!</p> <p>Четвр 
ду.</p> <p>„Што сам ја луда те се карам забадава.{S} Нека упали кућу кад нема сајбије,“ говораш 
е то... — правда се Живан, — већ сам се забандарао по општини, па не знам где ми је глава.</p>  
> <p>— Шта радиш ти? — пита га Живан са забаченим рукама остраг.</p> <p>— Шта радим то и патим, 
идимо.</p> <p>— Ништа, разговарамо... — забашурава Живан.</p> <p>— Зло, те нагрђено, мој комшиј 
 сложно раде на задружном послу, они се забезекнуше!{S} Јер нису могли ни да замисле да људи ра 
ажене <pb n="44" /> жене погледаше се и забезекнуше, као стрелом погођене!{S} Наста тајац.{S} Б 
на путу, док се није разборавио.{S} Кад забеле зора, он се освести, устаде, разгледа око себе и 
 беше превалила ноћ.</p> <p>— Шта учини забога, мишљах погинуо си негде? — пита га Живан из пос 
 жеравицом и пепелом у црепуљи, па онда забоде преслицу за појас и оде на њиву.</p> <p>Невена с 
 и упути их да се и даље помажу и да не забораве на заветне речи њиховога оца.</p> </div> </div 
с капом под мишицом стругну безобзирце, заборавивши да мете капу на главу.</p> <p>Још пре пола  
е теже на срце што је у великој јарости заборавила да поднесе Невени сапун под нос, који је наш 
тога, ако желите успеха у овом раду, не заборавите да он очекује слогу, љубав, оданост и устала 
ажили такво његово прилагање неће никад заборавити!{S} Јер тај први звекет једнога новчића беше 
/p> <p>— Али моју Јаглику не могу никад заборавити, — настави Радич. — Оно није била жена, већ  
немо заједно?“ Е, таквога друга не могу заборавити, док сам жив!</p> <p>Живан и Ненад погли гла 
и орању, одједанпут прекиде, чим волови забраздише земљу са таквим плуговима, који крижају земљ 
!{S} И да му није било једнога повећега забрана, отишла би му и кућа.</p> </div> <div type="cha 
 да је умесније користити се том општом забуном, па ловити рибу у тој мутној води...{S} Пала је 
?</p> <p>— Судбина, јер док се браћа не заваде, не могу се поделити.</p> <p>— Е није баш то, не 
учио сам собом управљати, морао се прво завадити брат с братом, кум с кумом, отац са сином, дру 
анство, не попушта лако.{S} То је баш и заваравало поп-Јову и учитељ-Перу, што су мислили да је 
љ.{S} А кад је све било готово и кад је заведен потрошачки одељак, онда је задругина канцелариј 
ошарале, а ништа још ниси скунаторио ни завезао за старост.{S} Са чим ћемо јадни старост дочека 
 се само могло ићи пртином.{S} Али снег завејао пртину, па се не познаваше пут.{S} Стеван је ск 
да се и даље помажу и да не забораве на заветне речи њиховога оца.</p> </div> </div> <pb n="51" 
ед срца...{S} А њојзи се канда око срца завила она његова сивкаста и гргурава коса, што пркоси  
се на двоје, од којих га једни још више заволеше а једни толико омрзоше да му почеше оспоравати 
ја мрља.</p> <p>— То ја не одобравам! — заврте главом поп-Јова, — нити пристајем да се за љубав 
ш док се ја вратим, па се држи добро! — Заврте главом Живан и оде у судницу.</p> <p>Живана спот 
> <p>— Има, има и од клетве сиротиња, — заврте главом Ненад.{S} Није добро ни кога благосиљају, 
ма!{S} У том смислу председник конгреса завршаваше свој подужи говор овим речима:</p> <p>„Браћо 
д, уз општи и буран смеј.</p> <p>И тиме заврши овај први састанак ораовачке земљорадничке задру 
 <p>Остали беху загрејали „ђем“ и добро загаламили.{S} Кад наиђе поп и учитељ, они гракнуше од  
<p>И једне вечери кад они највећма беху загаламили по свом обичају лупи неко на капију.{S} Они  
и побије децу по кући!{S} А!.. видиш... загледа се у полицу и спази један пераћи сапун, — купил 
и збуњено Живан:</p> <p>— Како ништа! — загледа га строго поп Јова. — Зар ја чак у селу чујем в 
е да се пење на коња.{S} Коњ се обрну и загледа га добро, па кад зачепи и пусти најжешћи галоп. 
а малу цену за опанке.{S} А овај их још загледа и затеже цену. „Пусти га нека сече кад га је ми 
ћи се поређаше око плуга и почеше да га загледају са сваке стране.</p> <p>Тако се и споразумеше 
 ти нас ово удесио овакве? — рече Живан загледајући опет слику.</p> <p>— О, тачно сте били такв 
Шта је ово, неки људи овде — рече Живан загледајући слику. — Гле, ево мене! дигао сам руку.{S}  
вао тај разговор.</p> <p>Деца ућуташе и загледаше се бленуто у Стевана.</p> <p>— Е... док се ож 
и Ненад погли главе и плачу.{S} Људи се заговорили о Јаглици, па сваки прича по неку причу о њо 
мење.{S} Али му то камење у гомили беше загонетка.</p> <p>А том чепркању нађе једен земљан цреп 
помешаше неколико узвика.{S} Сапун беше загонетка свима.{S} Јер Невена није видела кад је Кузма 
 та узрујаност беше као и рат, где неко заграбуси пуну капу злата, а неко остане и без капе па  
због наплате пореза.</p> <p>Остали беху загрејали „ђем“ и добро загаламили.{S} Кад наиђе поп и  
 „да идем да кажем то Станојки“, али га загуши стид.{S} Скочи, заметну торбу и оде, не проговор 
т онако, како он није заслужио. — Ту се загуши Живан плачем, те изазва сузе и код осталих. -— Б 
ање којим је толике спорове кући својој задавао и оцу пресео последњи час живота.{S} Кад је био 
кивали да видите, а који смо ми себи за задатак поставили, ми вас уверавамо да смо пронашли сам 
мљорадничка задруга у Ораовцу, која има задатак да кредитира задругаре, набавља им стоку, семе, 
 не једу него берићет.{S} Човеку и није задатак да ствара велике паре него да зарађује толико д 
дности.{S} Требало је свакоме објаснити задатак тих установа, уверити га о корисности њиховој и 
.{S} А тиме се може сматрати да је свој задатак испунила, ради кога је образована.{S} Јер су јо 
ородична задруга извршила је најсветије задатке своје: одржала је веру, морал и име народа и ос 
ј задрузи, која је тако светле и велике задатке извршила.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
 почеше прибирати и сконцентрисавати са задатком да упуте народ економном опорављању, да не би  
аквом прославом, који има циљ истоветан задатку задругину.{S} Драги и мили гости наши!{S} Ако о 
 што се оне више не налазе у положају и задаћи некадашњих матера:{S} Марице, Вишње, Књегиње Љуб 
обациваху и оне по неку, да им се човек задиви!</p> <p>Поп-Јова се налакатио у зачељу, па све п 
 мах могло видети оно, што свакога може задивити: даноноћни рад, чуварност, питомост и трезвено 
н, пошто су иначе четворо деце пре њега задобили и одгајили.{S} Али природа не зна за сиротињу, 
сле измењали земљу са суседима, где смо задобили нове и ближе путеве.{S} Сад нам они путеви не  
наду на повољан задружан живот, онда је задобио наду на повољан инокосан живот.</p> <p>Али жене 
у — немаштину, а кад се задужио онда је задобио још једну невољу дуг.</p> <p>Радичевићи су бар  
а и радњу дућанску и част!{S} А тиме је задобио и могућност да може ловити рибе у мутној води.{ 
циљ.{S} А кад је и поп-Јову обавестио и задобио за ту идеју сматрао је као да је цело село задо 
ријатеља, кога је човек својом непажњом задобио.{S} Јер док се није задужио, он је имао само је 
ту идеју сматрао је као да је цело село задобио.</p> <p>Сељаци нису ништа знали за намере учите 
другарском ревношћу, давало је необично задовољавајући изглед гостима и подгревало је њихове ку 
тако то, само да знам — насмеја се Пера задовољан поп-Јовиним признањем.</p> <p>Поп-Јова се ухв 
 спасе од попа и учитеља, — рече Стеван задовољан, што поп и учитељ нису успели са оснивањем за 
 разведри лице Пера и пође с поп-Јовом, задовољен тим, што се Живан почео распитивати о гвозден 
ад.</p> <p>— Само смо дошли онда да вас задовољимо, да не мислите да ми вас презиремо и избегав 
отимаш, већ да отпеваш једну песму и да задовољиш твоје друштво.</p> <p>Стеван немаде куда, нег 
</p> <p>Али жене као заинат, од како се задовољише деобним решењем, окренуше у такву слогу, да  
, те га нисам ја месила, — рече Невена, задовољна тим удесом.</p> <p>— Ја не могу да се сетим н 
шапташе људи побожно и изађоше из цркве задовољни поповом беседом.{S} Затим нагрнуше ону земљу  
То је наша дужност! — и разиђоше се сви задовољни тим удесом што им се указала прилика да могу  
пословима.{S} Примакоше се један другом задовољни и усхићени до дна душе.{S} Чисто им невероват 
ћине, као што је Радић — рече поп-Јова, задовољно.</p> <p>— Е збогом чича — Радичу! — пресече П 
 и хлеба, те да им тамо буде све пуно и задовољно. „Тако се ваља.“</p> <p>У прву недељу позваше 
јој поп-Јова и химне певаше по селу, од задовољства и усхићења.</p> <p>А ко се и не би усхићава 
е поп-Јова, гледајући у децу како се са задовољством и кикоћањем возају.</p> <p>— Молим те попе 
ве посматра и проучава са неким дубоким задовољством и поносом.{S} Његова бела брада и старачко 
од осталих са Кузманом, који га срете и задржа на разговор.</p> <p>— Где си побогу брате, да ми 
ока народнога осиромашавања, највише их задржа...{S} Поп каже да су сами криви што се не моле Б 
а је само доза лека, која је привремено задржала распад тела, које је Радич у целини одржавао.{ 
осети одмах на првом кораку недаће, ако задржи ово стање, у коме се сада налази?{S} Да ли би ус 
хоће.{S} Само ћеш морати бар једнога да задржиш код себе.{S} Ја мислим најбоље Живана, као најс 
другаре измире без даљега парничења.{S} Задруга је успела да учини корисним члановима друштва и 
културе, на коме се сада налази.{S} Ова задруга, ова једнодушност и послушност, коју видиш у Ра 
који је поштенога владања.{S} Ораовачка задруга служиће се новцем од улога и зајма.{S} Зајам се 
 одговор добила Ораовачка Земљорадничка Задруга од Савеза, кад му се обратила за пријем.</p> <p 
сумњати.</p> <p>Ораовичка Земљорадничка Задруга била је такве среће да је на време отклонила св 
>„Члан први.{S} Оснива се земљорадничка задруга у Ораовцу, која има задатак да кредитира задруг 
векова, дозрело је и дозволило да крвна задруга, тај дуговечни плод његов, нема више хране, ни  
 немаштине и недаће?</p> <p>— Породична задруга извршила је најсветије задатке своје: одржала ј 
едну годину дана.{S} Може се рећи да је задруга само у почетку успела у напредовању свом, оно ш 
> <p>3.{S} Изложба свих справа, које је задруга набавила задругарима.</p> <p>4.{S} Изложба сток 
ма.</p> <p>4.{S} Изложба стоке, коју је задруга набавила задругарима.</p> <p>5.{S} Ручак.</p> < 
/> код задругара.{S} У последњој години задруга је у обрту издала 6000 динара зајма задругарима 
итељке и обавестила се, хоће ли сигурно задруга куповати људима волове, те да она дозволи њеном 
кимет и сво офштина, направио мијана от задруга, а ја плакјам и ћирија и перезо и прирезо и акц 
е примљени у коло Савеза Земљорадничких Задруга, пошто међу својим задругарима имате лица, која 
ху много примамљивија од земљорадничких задруга.{S} Сваки је радије нагињао онамо где се обећав 
S} Беше приређен конгрес земљорадничких задруга у њиховој окружној вароши, те им испаде могућно 
угих гостију из оближњих земљорадничких задруга.</p> <p>Учитељ-Пера на скупштинској седници, по 
 само зато што сте изашли из породичних задруга неспремни и неуки за усамљен живот.{S} Сад вам  
 <l>На пос’о сваки што више нас;</l> <l>Задруга наша давно нам рекла:</l> <l>У њојзи лежи свако 
га! — рече Живан.</p> <pb n="92" /> <p>„Задруга се може задужити, ако то три четвртине задругар 
 о трогодишњем раду задругином:</p> <p>„Задруга је основана са <hi>22</hi> задругара, а у трену 
разговарали врло много о земљорадничким задругама, које су се тада у великом почеле оснивати по 
ге су дошле као нужна замена породичним задругама, које су некада сељака држале у добром стању. 
>— Не кажем ја да се враћате породичним задругама, него да се удружите у другим пословима, ради 
 верује да је то законом дозвољен посао задругама!{S} Па кад је обиграо све власти у земљи и ув 
 дугује! — узвикну Ненад.</p> <p>„Сваки задругар одговара својим покретним и непокретним имањем 
ила и по њима ће се видети ко може бити задругар, ко не.</p> <p>Ови поседаше на клупе.{S} А кап 
води нас мети </l> <l>Моли те сваки наш задругар!“</l> </quote> <p>По свршеном скупштинском рад 
вај извештај чита, она има <hi>160</hi> задругара.{S} Рад је отпочела са <hi>20</hi> динара, са 
 <p>„Задруга је основана са <hi>22</hi> задругара, а у тренутку, кад се овај извештај чита, она 
ари спасли <pb n="101" /> једнога свога задругара од пропасти. — рече поп Јова узвишеним и трон 
првом кораку највећа пијаница намеће за задругара.{S} Али у интересу почетка, морадоше прећутат 
динара у позајмицама <pb n="104" /> код задругара.{S} У последњој години задруга је у обрту изд 
оке, справа и др. потреба.{S} Четири је задругара излечила од пијанчења, једнога од зеленашења, 
 се може задужити, ако то три четвртине задругара одобре“.</p> <p>- Никако дуг нећемо!{S} Тешко 
 поднесе списак капетану, имајућих бити задругара.</p> <p>— Нема вам овде Веце? пита капетан.</ 
не донесе.{S} Јер оно, што у пуној кући задругара сваки гост са правом очекује, на једном весељ 
у поп-Јова и учитељ-Пера и још неколико задругара, сви у послу.{S} Јова читаше кроз наочаре „Зе 
вину стоке и справа, од које суме десет задругара узеше плугове, а десеторица приновише по које 
ну стоку, осморици приплодну, осамнаест задругара је извукла из зеленашких руку, петорици је са 
звезоше читаве приче и разговори између задругара и гостију.{S} Пера и Јова иђаху са изасланико 
д добрих људи</hi> решава о неком спору задругара.{S} Руковалац намирница, Урош Радичевић мери  
је имао седам суђења и сва су успела да задругаре измире без даљега парничења.{S} Задруга је ус 
 Ораовцу, која има задатак да кредитира задругаре, набавља им стоку, семе, справе и намирнице и 
абан капут, узе штап у руке и упаде међ задругаре као незван гост на славу.</p> <p>Ту беху поп- 
опште решење, они беху позвали и остале задругаре, ради једнога задругарскога милосрђа.{S} Тога 
 он заокупи кажњавати и гонити поједине задругаре без икаквог смисла и разлога, све у име власт 
кали!</p> <p>Пребродивши ту спотакницу, задругари ораовачки дочекаше и тај знаменити дан, <hi>п 
сја ове удружене и развесељене душе.{S} Задругари наставише весело ћеретање и певање, али их де 
 него што је очекивао, како би желео да задругари остану и даље тако ревносни у извођењу задруж 
 све дотле, док не испаде прилика да се задругари ораовачки увере на један особити начин о свој 
p>По свршеном скупштинском раду гости и задругари се размилеше по изложби, једни код стоке, дру 
јек највећега рада у пољу, то се његови задругари скупише једнога дана те му окопаше сав кукуру 
римају новац и издају зајмове.{S} Други задругари чисте жито на тријеру, трећи седе за дугачким 
ше и остали гости.</p> <p>Остадоше сами задругари са својим учитељем и попом да мезете уз чашу  
</p> <p>— Чули сте браћо, како су добри задругари спасли <pb n="101" /> једнога свога задругара 
ма кредитној задрузи, али кад виде како задругари вуку на својим колима канте гаса и зејтина и  
подужи говор овим речима:</p> <p>„Браћо задругари!{S} Ова је земља свима нама подједнако мила и 
у дворишту.{S} Сваком госту објашњаваху задругари <pb n="105" /> о свему што знађаху.{S} Ту се  
 то име нек вам је срећан рад!“ </p> <p>Задругари се сви погледаше кротко и питомо.{S} А Ораовч 
њим о многим задружним питањима.</p> <p>Задругари беху сви у новом оделу.{S} И цело њихово пито 
а свих справа, које је задруга набавила задругарима.</p> <p>4.{S} Изложба стоке, коју је задруг 
Изложба стоке, коју је задруга набавила задругарима.</p> <p>5.{S} Ручак.</p> <p>6.{S} Весеље.</ 
уга је у обрту издала 6000 динара зајма задругарима за набавку стоке, справа и др. потреба.{S}  
ога милосрђа.{S} Тога ради Пера прочита задругарима један овакав чланак из „Земљорадничке Задру 
о залогаја подиже чашу и топло наздрави задругарима: како је задругарским успесима изненађен, ј 
мљорадничких Задруга, пошто међу својим задругарима имате лица, која не одговарају чл. 5. прави 
ога оснивања, па да се разрачуна са тим задругарима, што му отимају његов леб, на који он порез 
е често виђају попадија и учитељка, где задругаркама нешто показују о кувању јела, сапуна, о же 
 <p>1.{S} Молитва у цркви.</p> <p>2.{S} Задругарска свечана скупштина.</p> <p>3.{S} Изложба сви 
транпутицама, као пређе.{S} Јер и песма задругарска каже:</p> <quote> <l>„Пођимо браћо рука под 
рудника.{S} Тога ради проглашена је <hi>задругарска слава</hi>, једним скупштинским решењем, за 
постављен испод једне липе.</p> <p>Жене задругарске нагрнуше да приносе јестиво и пиће.{S} А из 
уруз, да не остане без летине.{S} То је задругарски и хрићански поступак!“</p> <p>— Чули сте бр 
b n="102" /> ни кмет ни судија, већ <hi>задругарски суд</hi>, који вам добра жели.</p> <p>— Ја  
у и топло наздрави задругарима: како је задругарским успесима изненађен, јер је више видео него 
ко да разуме ту истакнуту неутралност у задругарским правилима: „У задрузи се не могу решавати  
љку и вратио Стевану чаир по решењу <hi>задругарског суда</hi>, кад је Веца напустио пијанчење  
озвали и остале задругаре, ради једнога задругарскога милосрђа.{S} Тога ради Пера прочита задру 
ње, целога дана, скопчано са неизмерном задругарском ревношћу, давало је необично задовољавајућ 
 гласом — А вама је познато да је нашем задругару Милосаву угинула крава из јарма пре неки дан. 
ом селу близу Велике Мораве умре једном задругару жена и брат за недељу дана.{S} Остаде он сам  
у културе и образованости стоји, а нема задруге да се брани од немаштине и недаће?</p> <p>— Пор 
п-Јова, — нити пристајем да се за љубав задруге ја у нечему измењујем, кад знам да стојим на до 
к.</p> <p>6.{S} Весеље.</p> <p>На позив задруге дошао је и један изасланик из Савеза, као и мно 
ве што су могли да одстране политику од задруге.{S} Али заражене људе партизанством тешко је би 
 пре тога имали речи о унапређењу своје задруге, док нису дошли на конгрес.</p> </div> <div typ 
и то пропадање продужило, земљорадничке задруге су дошле као нужна замена породичним задругама, 
н у Ораовцу, дан оснивања земљорадничке задруге.{S} Била је недеља.{S} Јутро је освануло лепо у 
ј први састанак ораовачке земљорадничке задруге.</p> </div> <pb n="95" /> <div type="chapter" x 
 са припремом за оснивање земљорадничке задруге, укопна и женидбена друштва, која одложише то п 
читеља и обузеше оснивање земљорадничке задруге.</p> <p>Најпосле освану и тај дан давно очекива 
ећавају хиљаде, него ли у земљорадничке задруге, које обећавају помоћ под извесним условима.{S} 
а један овакав чланак из „Земљорадничке Задруге“:</p> <p>- „У једном селу близу Велике Мораве у 
ИЋ</p> <p>ПРЕШТАМПАНО ИЗ „ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ“</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБ 
да, око одржања <pb n="45" /> породичне задруге.{S} Али је он је баш тога дана запазио оно, што 
е Радич да сагледа крај своје породичне задруге, или „кошнице пчела“, којој поп-Јова и химне пе 
ј земљи не може ни живети без породичне задруге.{S} Зато се никад не обзираше на поједине несуг 
д не знају пута.{S} Изишав из породичне задруге, Радичевићи су знали само за један пут: да раде 
да усвоје чак кад се распадну породичне задруге.{S} Јер сад имају и стоке и радне снаге доста,  
 такво међусобно гоњење, искључивање из задруге и оптуживање код Савеза, да је због тога двапут 
нтерес на те паре што ћемо их добити из задруге? — пита Урош.</p> <p>— Од прилике шест на сто,  
пристане на ово решење биће искључен из задруге, па нек иде суду.{S} Јер ми не можемо трпети у  
ставимо у задрузи, онда нећемо имати ни задруге.{S} Зато је боље жртвовати њега, него задругу.< 
 <p>Кад се сврши разгледање, председник задруге, поп-Јова, позва госте на ручак, који беше пост 
о поп и учитељ нису успели са оснивањем задруге.</p> <p>— Ви сте данас имали премежденије, — ре 
о да не буде више кмет, само да би било задруге и слоге у кући.</p> <p>Али Стевану ни то не беш 
оји се није умео обзирати на осетљивост задруге и стабилност куће Радичеве?{S} Радич је био прв 
ред срца Кузмана, као потрошачки одељак задругин!{S} Он се унеколико био смирио према кредитној 
о све власти у земљи и уверио се да је „задругин дућан“ на закону основан, реши се да отидне у  
д је заведен потрошачки одељак, онда је задругина канцеларијска просторија оваква изгледала:{S} 
рославу изазвало.{S} Треба прикупити из задругиног живота и рада и изнети свету на видик све он 
е одушевило Јову и Перу да прогласе дан задругиног оснивања за свечан.{S} Јер кад је Кузман пос 
е и тај знаменити дан, <hi>почетак рада задругинога</hi>.{S} И звекну први динар на столу школе 
купштинским решењем, за успомену на дан задругинога оснивања.</p> <p>Али се Јова и Пера постара 
чита овакав извештај о трогодишњем раду задругином:</p> <p>„Задруга је основана са <hi>22</hi>  
ославом, који има циљ истоветан задатку задругину.{S} Драги и мили гости наши!{S} Ако ово још н 
у налагало да већ једном раскине са том задругом, која му од смрти очеве никаква добра не донес 
ар остављамо случају: <hi>Избор људи за задругу</hi>.{S} Него да је бар да пречистимо сами са с 
гли основати за читавих неколико година задругу?</p> <p>— Ми немамо Кузмана у задрузи.</p> <p>— 
и зато сам дошао данас да вам образујем задругу.{S} А ви браћо да слушате ове ваше просветитеље 
чеве и шта је све он чинио да би одржао задругу, па није ништа успео.</p> <p>— Е, онда ту нема  
е.{S} Зато је боље жртвовати њега, него задругу.</p> <p>Па тако и учинише. — Искључише Вецу, из 
о и да ћемо тамо сад доћи да образујемо задругу.{S} Веца, председник“.</p> <p>Шиља оде.{S} А Јо 
 Веца напустио пијанчење ради пријема у задругу и најпосле кад су сви људи у селу, сем Јанаћка  
 на закону основан, реши се да отидне у задругу лично и ако није привирио у њу, од њенога оснив 
вам кажем да Ненада никако не примите у задругу!{S} Ако њега примите, ја ви дајем одма оставке  
дбор: „Ако ме надзорни одбор не врати у задругу, ја ћу ту задругу да растурим, јер ја сам предс 
Урош.</p> <p>— Али Живана нећу никако у задругу!{S} Он ми је одузео имање, — рече Ненад.</p> <p 
важније питање.{S} Људи, које уводимо у задругу, стоје између себе као рогови у врећи.{S} Све ј 
91" /> <p>— Али ја Живана никако нећу у задругу! — дошаптава Ненад Пери.</p> <p>— Само Ненада н 
и појединим бољим људима, земљорадничку задругу као спас њиховом злу, али од како им се оно код 
Јова и Пера им напоменуше земљорадничку задругу, као једини спас у оваквим данима.{S} Али Шиља  
Јова читаше кроз наочаре „Земљорадничку Задругу“ и кад виде Кузмана, затури се на наслоњачу и и 
 исто <hi>време</hi>, које је породичну задругу носило на свом стаблу толико векова, дозрело је 
о као хтео да се ми вратимо у породичну задругу, — рече Живан. — Ја би се вала пре потурчио но  
ином својом, него ли на једну породичну задругу, мирну и договорну.{S} Јер сваки, сем Живана и  
вога, онај неће онога, и онда ћемо лепу задругу основати! — рече Јован љутито.</p> <p>Ненад и У 
 га узме Радич, најбоље, он има и добру задругу и добро имање, — рече поп-Јова.</p> <p>— Не мог 
на поче да праска по кући:</p> <p>„И ту задругу да носи мутна вода у ђавола дабогда.{S} Угови ј 
} Јер они хоће да упишу ваше имање у ту задругу.</p> <p>— А, не превари мене поп да потписујем  
орни одбор не врати у задругу, ја ћу ту задругу да растурим, јер ја сам председник општине“.{S} 
.{S} Јер кад је изгубио наду на повољан задружан живот, онда је задобио наду на повољан инокоса 
мало сви оду на тај конгрес.</p> <p>Ова задружна расправљања су их интересовала онолико, колико 
 остану и даље тако ревносни у извођењу задружне идеје, а он ће са своје стране учинити све што 
ога договора био је овај: да се подигне задружни дом, у који ће моћи стати и потрошачки одељак, 
ком Савеза и разговараху с њим о многим задружним питањима.</p> <p>Задругари беху сви у новом о 
ти као снажан протест против наслеђеног задружног живота у кући и ставити на земљиште, са кога  
партија, где договорно и сложно раде на задружном послу, они се забезекнуше!{S} Јер нису могли  
ослужити.{S} Зато је програм за ту прву задружну славу гласио овако:</p> <p>1.{S} Молитва у црк 
худио задрузи да је остао лојалан према задрузи, али он заокупи кажњавати и гонити поједине зад 
је могао излечити од лажљивости, пришли задрузи; а што је најглавније, у селу више није било чо 
номе шта све мисле да предузму у својој задрузи, толико нису ни за целу годину пре тога имали р 
е реч о причешћу, него о земљорадничкој задрузи — насмеја се и Пера.</p> <p>— Не, ово исповедње 
се унеколико био смирио према кредитној задрузи, али кад виде како задругари вуку на својим кол 
искру поште не одате српској породичној задрузи, која је тако светле и велике задатке извршила. 
p>Видећи Савез тако ваљан почетак у тој задрузи, одобри јој позајмицу од 1500 динара за куповин 
осле дугога праћакања и лудирања пришао задрузи, понудио јој своју услугу у потрошачком одељку  
општине“.{S} И можда би нешто и нахудио задрузи да је остао лојалан према задрузи, али он заоку 
ма може видети и ушима може чути, и што задрузи за похвалу, а околини за поуку може послужити.{ 
его да ми седимо и даље <pb n="36" /> у задрузи, да не погазимо његов аманет.{S} А жене, којој  
а задругу?</p> <p>— Ми немамо Кузмана у задрузи.</p> <p>— Али имамо Вецу, који стоји под упливо 
о је крај попе и више нам нема живота у задрузи, па ти нас клео или благосиљао, чини шта хоћеш! 
и и сродити, па тек онда отпочети рад у задрузи.</p> <p>Поп-Јова изусти да рекне нешто, али га  
рити о потреби неутралности политичке у задрузи.{S} И то је ометало њен рад за целу једну годин 
им“ — рећиће други. „Затворили смо се у задрузи, па нисмо знали ни шта је добро, ни шта зло“ —  
 нам је био порез некада, кад смо сви у задрузи били.</p> <p>— Две славе ме коштају 60 динара.< 
ва четири брата. „И да смо још остали у задрузи, на тој би мери остали, ни бољи, ни гори.“ „Пре 
Ви сте сами криви, што сте се кавџили у задрузи код цуне куће свачега доста — рече Пера.</p> <p 
{S} А ти то не можеш чинити, пошто си у задрузи с браћом.{S} А после тога требало би ти нешто п 
 иде суду.{S} Јер ми не можемо трпети у задрузи парничаре, нарочито рођену браћу.</p> <p>Радиче 
сти поп-Јова. — Сто пута је боље бити у задрузи.{S} Знате ли ви ону причу о снопу прућа?{S} Сло 
 окренути, јер нам са оваквим животом у задрузи грђа робија не треба.{S} Само би ја молио тебе  
 самоћи показала много кориснија него у задрузи.{S} Зато их пусти брате и благослови, па нек ид 
о у задрузи.</p> <p>— Ако га оставимо у задрузи, онда нећемо имати ни задруге.{S} Зато је боље  
емо више главобоље, него да га трпимо у задрузи.</p> <p>— Ако га оставимо у задрузи, онда нећем 
 рече Станојка озбиљније. — Док бесмо у задрузи кавга и несрећа сваког дана, кад се поделисмо н 
а умрем!{S} Толико ми је огрдио живот у задрузи, пун једа и чемера.</p> <pb n="48" /> <p>— Ето, 
а питања“, већ је при сваком решавању у задрузи истицао партију као разлог над свима грубим раз 
и без резерве у радној снази, коју су у задрузи у изобиљу имали, онда им је ова друга врста рез 
еутралност у задругарским правилима: „У задрузи се не могу решавати политичка питања“, већ је п 
Шта хоћеш!? — подвикну Радич, и глас му задрхта.</p> <p>- хоћу то, да сви једнако радимо, па да 
и нисте разумели, рече Пера: „Ко се год задужи, биће одговоран за свој дуг и лично и имањем“.</ 
али се и очајавали због осиромашавања и задуживања, поп-Јова и учитељ-Пера нису седели скрштени 
ом непажњом задобио.{S} Јер док се није задужио, он је имао само једну невољу — немаштину, а ка 
само једну невољу — немаштину, а кад се задужио онда је задобио још једну невољу дуг.</p> <p>Ра 
тине продаје имање за дуг.{S} Стеван се задужио код Кузмана, „ортака“ свога, те платио само инт 
.</p> <pb n="92" /> <p>„Задруга се може задужити, ако то три четвртине задругара одобре“.</p> < 
Тако ти нешто бива и са људима, који се задужују да прекрате извесне невоље, колко од данас до  
алудно потраживање, он скочи узбуђено и зађе по вајатима да се разрачуна са женама.{S} Али нуто 
те, те да се једном спасете тих вечитих зађевица и беспокојстава.</p> <p>— А, не, не, не дам ја 
о и позва их унутра.</p> <p>Јова и Пера зађоше наоколо на капију и уђоше у градинче код Радича. 
о за лепоту и за младост... и очи му се зажарише ко у мачора. </p> <p>- Иди ти до ђавола с том  
 се оре гвозденим плуговима дотле ћу ја зажмурити — рече Радич и покри кошницу рогозом, која му 
баци Пера, за њим поп-Јова и одједанпут зазвекеташе још двадесет динара за њима.{S} Тако уложиш 
, али могу да познам која трмка може да зазими, а која не може.</p> <p>— Како ти цениш слабе и  
атељем.{S} У таквом каламбуру, кад људи зазиру један од другог горе него од Турака, није могао  
у снаху са сажаљењем.</p> <p>— Е, тако, заинат, кад оне навеле сву родбину, па испише сву ракиј 
 само ја чувам!{S} Нећу да их чувам!{S} Заинат нећу!{S} Све навалили на мене, ко да ја немам ду 
 јутрос!{S} Ти мислиш ја не знам што ти заинат тураш паприку по пуну лажицу у јело, због моје д 
S} - Бог му судио дабогда!{S} Ово је он заинат учинио што смо му одузели туторсво код „Каравуле 
љан инокосан живот.</p> <p>Али жене као заинат, од како се задовољише деобним решењем, окренуше 
енаду, онај, који он тражи, него сте ви заинатили, па не попуштате.{S} А ви знате добро да инат 
> <p>— Зло, те нагрђено, мој комшија, — зајадикова Радич изнемоглим гласом. — Траже синови да д 
ено воће и тако даље{S} Али то све није зајазило њихову незаситљивост за личном имовином, ни уб 
 служиће се новцем од улога и зајма.{S} Зајам се може добити на солидарно јемство“.</p> <p>— Ја 
а, пре је од штете, него од користи.{S} Зајам треба да служи већој и бољој производњи, усавршав 
ло леба ни да се купи, ни да се узме на зајам.</p> <p>— А што?</p> <p>— Ето, тако, била су зла  
 умножавању корисних тековина.{S} Такав зајам и личи на ону животворну воду, која оживљава усев 
е да се одупре сунчаној припеци.{S} Али зајам, којим се човек тренутно послужи, па не може да г 
 <p>— А да ли ви мислите да ће вам неко зајам дати на ваше црне очи! — подвикну Пера. -— Зар ви 
невоље, колко од данас до сутра.{S} Јер зајам ако нема животворнога циља, пре је од штете, него 
ад сваком изгледаше да ће пребацивања и заједљива пецкања исчезнути пред Радичевим причама, Жив 
> <p>— Још се не познајемо, — рече Пера заједљиво.</p> <p>— Зар сви мештани одавде, па се не по 
} Сви се подрпкиваху речима наизменце и заједљиво.{S} А Радич им упадаше у реч, као неумитни су 
бити и учитељ и трговац? узвикну Кузман заједљиво.</p> <p>— Ја то и не тражим, него говорим как 
ичеве?{S} Радич је био први, коме је та заједница његове рођене деце лежала на срцу.{S} Живан,  
памети потреба за одржањем његове кућње заједнице у целости.{S} Нити икад помишљаше он на то, д 
 је радост и понос што су дочекали да у заједници ожене једно своје „млађеје“.</p> <p>Живан поч 
ји је држао <pb n="34" /> моје синове у заједници.{S} Нема више места мени међ новим нараштајим 
о, као што смо се сад састали, напр. да заједнички пијемо.</p> <p>— А! а! а! такој друвство и ј 
ности, ми је подједнако морамо љубити и заједнички радити на њеном добру.{S} Овај посао, који н 
литичких партија могу радити неки посао заједнички.{S} Тако су бар васпитавани на својим полити 
одржавао.{S} Синови његови наставили су заједнички живот, али не као пре, под утицајем очевим,  
ољу Божју.{S} До сад си управљао кућом, заједно с Јагликом, а од сад ћеш сам.{S} Синови и снахе 
 за одбрану Отаџбине <pb n="17" /> и да заједно са њима стварају нов живот, који им је само <hi 
ом душом својом и позваше га у помоћ да заједно пробијају лед, који је вековима покривао њихову 
 наше куће.{S} Људи се уортаче, па седе заједно, а ми, браћа од једнога оца и мајке, не можемо  
/> <p>— Ипак, ипак, они су те служили и заједно с тобом одржавали имање.{S} Него ће најбоље бит 
адичевићи уђоше.</p> <p>— О, зар сте ви заједно! — рече поп-Јова насмејано.</p> <p>— Па кад смо 
ч да плаче. — Зар није боље да живе сви заједно, ко што су живели наши стари и ко што сам ја жи 
<p>— Ако не можемо, не можемо ни живети заједно више.{S} Јер ја да радим, а други да ужива, то  
p>— Па кад смо у овој кући, морамо бити заједно. — рече Живан, смешећи се усиљено. — Да је срећ 
ј ја љутито. „Кажи ми шта је да бринемо заједно?“ Е, таквога друга не могу заборавити, док сам  
могу један без другога ићи, али не могу заједно ни <pb n="97" /> једним колосеком газити, већ с 
мражено и поцепане, да нигде два не иду заједно, чак ни рођена браћа.{S} Све то треба зближити, 
дамо овај јад и чемер.</p> <p>Стеван се зајектао па не мога ништа да проговори.</p> <p>— Иди, и 
два брата први пут после деобе њихове и зајецаше од плача, као мала деца...</p> </div> <div typ 
и задруга је у обрту издала 6000 динара зајма задругарима за набавку стоке, справа и др. потреб 
ка задруга служиће се новцем од улога и зајма.{S} Зајам се може добити на солидарно јемство“.</ 
могнемо.{S} Него колико би теби требало зајма највише?{S} Нашао сам паре са јевтиним интересом. 
ше с родом тога лета.{S} И они морадоше зајмити кукуруз те године по селу.{S} Идуће године изор 
 не казујеш!{S} Окружна Штедионица даје зајмове сељацима, извештен сам, али ја нећу да јављам н 
 благајника, где примају новац и издају зајмове.{S} Други задругари чисте жито на тријеру, трећ 
све мора оставити за један овакав збор, заказан у школи.</p> <p>— Још их нема, — рече поп-Јова, 
 чекати порезника у механи, који је био заказао долазак због наплате пореза.</p> <p>Остали беху 
понавља оно што је казао.</p> <p>Тако и заказаше дан испита, па затим и дан венчања Радичевих м 
посао, оде, а они, који су још од јутра заквасили били, прибраше се опет за један сто, па наста 
 принели јатагане и пиштоље, те се њима закитио и превукао неколико пут преко гусала.{S} И та њ 
је грехота!..</p> <p>— Како није греота заклати јагње и прасе?</p> <p>— Друго је јагње и прасе, 
ету, те је због тога неће ни продати ни заклати, док сама не липше.{S} Затим исприча, како је л 
ричања о томе, како треба да буде веран заклетви, да право суди и да брани веру и поштење, као  
а Станојку, док му је кукурузна гора не заклони испред очију...</p> </div> <div type="chapter"  
ешају у наш посао, оно ће им судити! -— заклопи Ненад женска мрмољења и показа руком на главњу  
цркве, па ће ти се казати.</p> <p>С тим закључком одоше у механу да се мало оквасе.</p> </div>  
 батак не принеше пред госте.{S} Па кад заковитла онај комад гибанице што држаше у рукама, пљес 
до места, Анђа пружи пиле Кузману да га закоље, али оно беше већ мртво од силнога стезања.{S} П 
 њихове још налазе у Кузмановим рукама, закон му је на средини, а и полиција му је ту!{S} Већ с 
 <p>— То није по закону!</p> <p>— Нужда закон мења.</p> <p>— Код мене не мења.</p> <p>Радич саж 
а се самном угађају!?</p> <p>— Такав је закон!</p> <p>— То не може да буде никад!{S} Нигде није 
ог смисла и разлога, све у име власти и закона!{S} Али је то насртање његово лично на пљусак ки 
опорављање“ народа и доношење нарочитих закона за ту сврху“.</p> <p>Тога ради почеше се одабира 
нтерес мети у главницу, па си прав пред законом.{S} Шта ћу кад се од мене тражи шест хиљада дин 
 И никако није могао да верује да је то законом дозвољен посао задругама!{S} Па кад је обиграо  
да људе глобим.</p> <p>— Ти се осигурај законски, па не мораш да се парничиш с њим.</p> <p>— Ка 
и и уверио се да је „задругин дућан“ на закону основан, реши се да отидне у задругу лично и ако 
у!</p> <p>— Јакако!</p> <p>— То није по закону!</p> <p>— Нужда закон мења.</p> <p>— Код мене не 
 А ти то не дозвољаваш.</p> <p>— Оно по закону је 12 по сто, интерес.{S} Али ти интерес мети у  
још жив!</p> <p>— Е, видиш како стоји у закону, — прихвати Мића, — отац дели имање на равне час 
тне намере, али је Лазар добио улогу да закопа српско царство на Косову, а ова двојица да га во 
био код мене, то би ти било као у земљу закопано.{S} А ако кажеш другоме, то не знам.</p> <p>—  
 поче венути кад трава око њега објача, закржљави и изгуби се у њеној бујини.</p> </div> <div t 
ом спљеска, спекне и испуца и усев мора закржљати и мањкати.{S} Другачије бива са оном лејом, к 
авља Радич — били смо на време опрани и закрпљени и ја и синови ми нежењени, а сад смо сва трој 
 за љубав попа и учитеља — рече Живан и закрсти се.</p> <p>- Ја ћу зарад волова, ако ми купе, — 
ман каже то је опасно што се тамо имање залаже.</p> <p>— Ама зар ти још слушаш Кузмана?{S} Зар  
добацује Живан Јови.</p> <p>— Али ту се залаже имање! објашњава Кузман свима.</p> <p>— Овде не  
епокретним имањем“..</p> <p>- Нећемо да залажемо имање! — повикаше сви.</p> <p>— Рекох ли ја! у 
Зар ви то не чините и у грађанству, кад залажете овце, козе, свиње, за дуг, па вам нико ту сток 
о размишљање и очајавање.{S} Наједанпут залаја пас и неко викну с капије:</p> <p>— Оди ти бре,  
в ти је аџамија!</p> <p>У тај мах псета залајаше у дворишту и на врата се указаше:{S} Дамњан, к 
 <head>XI.</head> <p>Рана, која се само залечи, а не искорени, није излечена.{S} Смрт Радичева, 
ива неку леју с усевом и што је он више залива, то се она земља више окорева и усев сагорева.{S 
, за време летњих жега и суша, да човек залива неку леју с усевом и што је он више залива, то с 
иваново једно мушкарче врисну и испљува залогај.</p> <p>— Шта је! — прасну Живана на њега.</p>  
о мени треба за кућу.{S} Не могу ја сув залогај да гулим, а други да је моје млеко и живину.</p 
о одредише ред, а нико не поједе ни два залогаја људски, јер их беше обузела нека необична туга 
е.{S} А изасланик Савеза после неколико залогаја подиже чашу и топло наздрави задругарима: како 
ст, — опучи Кузман. — Ови су људи данас заложили имање вама, а мене нису ничим осигурали за оно 
мејани, где људи пију па изгубе памет и залутају.</p> <p>— Зар су људи у кафани залутали!?</p>  
во?</p> <p>— Оћемо, ал кад се поправиш, залутала моја овчице!</p> <p>— Никад више нећу грешити, 
 они су сад на раскрсници и лутају, као залутале овце.{S} А ми ћемо као њихови пастири поћи за  
залутају.</p> <p>— Зар су људи у кафани залутали!?</p> <pb n="94" /> <p>— Потпуно! кој год пије 
се пропалог Живана, ко да изведе на пут залуталога Стевана и ко да убеди тврдоглавога Ненада и  
ој год пије и карта се у мејани, тај је залутао.{S} И ми смо дужни да га изведемо на пут.</p> < 
дили.{S} Али и зрелим људима је могућно залутати кад не знају пута.{S} Изишав из породичне задр 
 не само поколеба, него да је из темеља заљуља и сруши.{S} Јер онај, који тражи длаку у јајету, 
дич се подиже из своје наслоњаче, на се заљуља, али га Живан придржа да не падне и спусти га оп 
та га Живан из постеље.</p> <p>— Готово замало што и то није било. — одговори му Стеван зловољн 
 сав женин „белег“ и још га је увукла у замашан дуг.</p> <p>За све пак време док се утрина орал 
емљорадничке задруге су дошле као нужна замена породичним задругама, које су некада сељака држа 
, што жалост за тобом морам пре времена заменити весељем.{S} Ти знаш какву си голотињу оставила 
о само да помогнемо народу да изврши ту замену и ништа друго.{S} Али питање је сад, да ли ћемо  
осао није лак и да нема више потребе да замера Живану за сваку ситницу.{S} Већ да треба од сад  
 одабрали, него су људи, па им се тешко замерити.</p> <p>— И зато треба отворити добро очи при  
им нису ни деца на путу више, нема више замерке, нема примедбе, ни прекора, ни свађе, ни једа,  
 свађу и раздор.{S} Сваки беше осетљив, замерљив, непопустљив и уопште готов да истерује клином 
на није знала у оној љутини да је сапун замесила са тестом. _</p> <p>- А шта ми се ту изговарат 
танојки“, али га загуши стид.{S} Скочи, заметну торбу и оде, не проговоривши ни речи више.</p>  
 кад виде свој џак са трицама.{S} Па га заметну на раме и однесе на саоне.{S} Упреже волове и п 
најмлађи брат.</p> <p>То рече Живан, па заметну торбу о раме и отиде код оваца.</p> </div> <div 
аком детету по једну пару у руке, а они заметнуше сваки по целу проју под мишицу и као нека лит 
p> <p>— Ако само зину да се још једаред замешају у наш посао, оно ће им судити! -— заклопи Нена 
уће под једним орахом пилиће и ћурчиће, замешеним копривама и изједна викаше на квочке: „иш нен 
се забезекнуше!{S} Јер нису могли ни да замисле да људи разних политичких партија могу радити н 
о ових пчела.{S} Ја примам годишње... - замисли се Радич:</p> <p>- За јунад 20 дуката</p> <p>-  
зао.. и то није сваке године једнако... замисли се опет Радич. — Али потрошим на-прилику:</p> < 
гло некако „политички“ да се изведе.{S} Замисли се поп Јова — или да оставимо случају.</p> <p>— 
као год оно кретање живом организму.{S} Замисли устојалу воду и течну, коју би пре пио или бист 
> <p>— Ја ти не налазим мане, само... — замисли се Невена, незнајући ни сама шта ће да каже ово 
 једну добру девојку.</p> <p>Не може се замислити какво је блаженство изазвала та реч у душама  
манове, ал овакву превару нису могли ни замислити.</p> <p>— Одмах да идеш да га тужиш за ову уж 
јем.</p> <p>Већи пораз није се могао ни замислити за људе, који су тешком муком и то неколико љ 
 Он је толико добар, да ми не можемо ни замислити бољега човека од њега.{S} Управо са гледишта  
рену главу устрану.</p> <p>— Не, не, ја замишљам немирне људе у корисном смислу, да буду предуз 
упује за паре.</p> <p>Стеван је погледа замишљен, па окрену главу на другу страну, хотећи тиме  
 мекиње.</p> <p>Враћајући отуда доцкан, замркну на сред пута.{S} Снег беше толико навејао, да с 
свака се ситница узимаше у такав спор и замршај да се то очигледно дало видети да је то намерно 
спљувајући једну трошицу.</p> <p>Невена замукну, кад чу реч „сапун“.</p> <p>— А!... — отеже Жив 
се с њим.</p> <p>— Извините, ми смо вас замучили, —- рече Пера.</p> <p>— А, не, то је моја дужн 
а ми преотмеш занат, ја да тражим други занат под старост!</p> <p>— Нећемо брате да ти отимамо  
ст!</p> <p>— Нећемо брате да ти отимамо занат — рече поп-Јова, скидајући наочаре с носа, — али  
И само зато што ти хоћеш да ми преотмеш занат, ја да тражим други занат под старост!</p> <p>— Н 
запамтили! — не попушта Стеван од свога заната.{S} Окачи торбу о раме и оде код оваца.</p> <p>Ж 
аху три унучета јој и чекаху је.</p> <p>Занета тим послом, није ни видела кад је Стеван лупио н 
како и не би, кад су га оне њене црне и заносне очи погодиле посред срца...{S} А њојзи се канда 
колико пута и поче сам да говори тихо и заносно:</p> <p>„Ах, мој сан, мој сан никад ме није пре 
дуго на прозору своје школе ослушкујући заносно тај весели ромор септембарске ноћи, кроз који с 
ут ако можемо, да нас више не гониш као зао дух, — викну поп-Јова.</p> <p>Кузман стаде унезвере 
 је остао лојалан према задрузи, али он заокупи кажњавати и гонити поједине задругаре без икакв 
вечитом растројству, Радичевићи нису ни запазили да је Живанов најстарији синчић пристигао осам 
 задруге.{S} Али је он је баш тога дана запазио оно, што му је осведочило узалудност таквога ње 
 и да то исто, што се из далека не може запазити код пчела, има и у Радичевој кући.{S} Само што 
ур дође и отвори врата, почисти ходник, запали цигару и седе да чека своје старешине.</p> <p>Ма 
</p> <p>— Е... ти још незнаш шта сам ја запамтила.{S} Ја сам јела буково лишће и церову кору, з 
падну осуду. — Да ми је да им ја судим, запамтили би ме они добро! затворио би их у једну бајбу 
 министри припиревку код мене, да би ме запамтили који сам ја!{S} Прво би побио сву господштину 
ре, ја кад би им судио, они би ме добро запамтили! — не попушта Стеван од свога заната.{S} Окач 
Бога неразборито дериште.{S} Ко је само запамтио шта је он онда радио, томе неће бити необично  
идео „караконџулу“.{S} И таман хтеде да запева од радости, што ја мимоишао ту опасност и да рас 
а што је певао и више никад није људски запевао, — рече Станојка озбиљније. — Док бесмо у задру 
ље и унесе бадњак, затим сламу.{S} Деца запијукаше за њим.{S} Настаде свечани тренутак, који св 
 — вели четврти брат. „Истина, сад више запињемо, ал више и зарађујемо“ — веле сва четири брата 
— А шта те као нисам до сад послушао? — запита га Живан.</p> <p>— Па, ето ниси хтео да ореш гво 
ди на својој наслоњачи, пуши на чибуку, заповеда и учи своје млађе, онда, хтели не хтели, не мо 
је само три дужности примио на себе: да заповеда, да негује пчеле и да чува ћурке.</p> <p>И сам 
ракије, из руке снахе редаре и најпосле заповеда својим укућанима, шта ће ко да ради тога дана. 
ead> <p>Јунска жега опекла, па ти чисто заповеда да кажеш: е је боља зима, него лето.{S} И да н 
{S} Ви имате само да слушате што вам се заповеди!{S} Ајд у њиву!</p> <p>— Ја нећу да се макнем  
 плуг.</p> <p>— Слуга заустави краве по заповести поповој.{S} Радичевићи се поређаше око плуга  
олитву својој судбини, дотле Радич беше заподенуо читав конгрес са својим пчелама.{S} А оне зуј 
 жагор.</p> <p>Поп-Јова и учитељ - Пера заподенуше између себе разговор:</p> <p>Погледај само о 
а постављену трапезу, поракијаше мало и заподенуше разговор од сваке руке.{S} Али истраживање у 
који крижају земљу као сир, без великог запона и отпора.{S} Једновремено дахнуше и људи и волов 
</p> <p>— А да они ме слушају попе... — започе Радич.</p> <p>— Имају кога и да слушају, — преки 
, вече кад нам је свекар умро, кавга је започела због овога Кузмана — и пружи прст на Кузмана,  
 оставио судбини да врши над њим што је започела...</p> <p>За све то време, док су Ораовчани лу 
еш?</p> <p>— Кад довршим платно што сам започела, дотле ће се и месец напунити, па чим видиш <h 
 и главобоље.{S} Јер посао, који су они започели могао би да тече правилно и напредно само са љ 
раше се опет за један сто, па наставише започети посао.{S} Ту застаде и општинска власт ради „о 
а деца на бабино миловање, па наставише започето чепркање по пасуљу сасвим безбрижно.</p> <p>Ал 
ћве љуљају.</p> <p>— Ја, тукла децу!? — запрепасти се Невена.</p> <p>— Ти! ти!{S} Проклет је он 
и да га склони, па се пишмани.{S} Затим запрећа проју жеравицом и пепелом у црепуљи, па онда за 
 пилету на месту где ће копати па одмах запуца будаком да копа.{S} Анђа му се придружи мотиком. 
и ти ја ту пару узео, па леба да немам! зар ја од моје Свете Богородице да узмем.{S} Недај боже 
кад је предсказао седам гладних година, зар је то лажан сан био?{S} Може бити да је и мени Бог  
војој матери то!</p> <p>- Боже Кузмане, зар сам ја луда то да причам њој! - намршти се Анђа и п 
Имаш ли ти карактер човечански, човече, зар да ме тераш у апсу за моје имање? — одупре се Кузма 
и коју о његовој, <pb n="7" /> женидби, зар би се разговор на другу руку окренуо.{S} Али се мат 
ана да пева.</p> <p>— Оставите се људи, зар сам ја бећар да певам бећарске песме под седом глав 
о.</p> <p>Радичевићи уђоше.</p> <p>— О, зар сте ви заједно! — рече поп-Јова насмејано.</p> <p>— 
 земљи има пара?</p> <p>— Па весео био, зар ти ниси знао да у земљи има више пара, него над зем 
> <p>— Добили би сатисфакцију!</p> <p>- Зар ово није сатисфакција, кад гледамо својим очима њег 
њу десет дуката - рече Стеван.</p> <p>- Зар ја дао за њу двадесет дуката, а ти тражиш за десет! 
тио плуг, па да ми роди не знам шта!{S} Зар ја црквиште да орем!“</p> <p>И већ прве недеље дођо 
дници могу да раде, па их ми трпимо!{S} Зар није дошло крајње време да се и ми угледамо на те п 
 ископао из земље.</p> <p>— Како то!{S} Зар у земљи има пара?</p> <p>— Па весео био, зар ти нис 
знак сиротиње.{S} Ах, деца, деца!...{S} Зар она не представљају своје богатство, кад их родитељ 
 ти опет кажем да је то све судбина.{S} Зар нашем царству није била судбина да пропадне на Косо 
мислићемо и даље.</p> <p>— Вараш се.{S} Зар ти мислиш да смо ми испекли мисао, коју смо узели н 
> <p>— Ако, стрве, ја ћу да покупим.{S} Зар мораш да их бијеш за то?</p> <p>— Море, ја би их по 
као мирна вода за заталасалом водом.{S} Зар ти мислиш да би било Српскога Устанка да су сви Срб 
о стање, ако се не поправите у раду.{S} Зар ви мислите Ненад не би могао добијати више прихода  
 под Богом, сваки има своју судбину.{S} Зар овим нашим људима није судбина што ће ово данас да  
орати сваки, који се разуме у орању.{S} Зар ти мислиш орач је измислио гвозден плуг?</p> <p>— К 
 <p>— Ама зар ти још слушаш Кузмана?{S} Зар ти је мало што те довео до амбиса и још тражиш од њ 
ко да се угодимо, — отвори Радич очи, — зар су они моји ортаци да се самном угађају!?</p> <p>—  
 ништа! — загледа га строго поп Јова. — Зар ја чак у селу чујем вашу кавгу и ти кажеш ништа!</p 
 прву радост... сипну Радич да плаче. — Зар није боље да живе сви заједно, ко што су живели наш 
 из куће Цигани једни! — рикну Радич. — Зар код мене живога да делите мој дом!{S} Кад ли узмем  
и на ваше црне очи! — подвикну Пера. -— Зар ви то не чините и у грађанству, кад залажете овце,  
о, па да ми се сад силиш овде!</p> <p>— Зар ти што си се пре мене родио, па да узмеш целу кућу! 
за онолико, колико мени треба.</p> <p>— Зар није боље имати велике паре?</p> <p>— Боље је, ал к 
 за вама, имам да чувам ћурке.</p> <p>— Зар ти ћурке да чуваш! детињу стоку?{S} То чувају деца! 
е могу да стекнем толике паре.</p> <p>— Зар ти мислиш да све мора да се ради, па да се стекну в 
 могућност да се мало раслади.</p> <p>— Зар ми оне пређашње нису вредиле? — рече поп Јова.</p>  
а помири с разлогом Савезовим.</p> <p>— Зар због једнога и они остали да пропадају!{S} И место  
најемо, — рече Пера заједљиво.</p> <p>— Зар сви мештани одавде, па се не познајете!?</p> <p>— Б 
ју па изгубе памет и залутају.</p> <p>— Зар су људи у кафани залутали!?</p> <pb n="94" /> <p>—  
 суднице, он се избечи и рече:</p> <p>— Зар мимо овога још да им нешто кулучим?</p> <p>— Да! —  
 безбожничко дело, он му рече:</p> <p>— Зар кад се у сну човеку нешто јави, да не верује?</p> < 
ише порезо и акцисо за џабе!</p> <p>— А зар ћу још теби да се повињавам и да те питам шта ћу да 
бавештавања и расправљања.</p> <p>— Ама зар може боље од овога на неки начин да се живи? — пита 
 што се тамо имање залаже.</p> <p>— Ама зар ти још слушаш Кузмана?{S} Зар ти је мало што те дов 
аву устрану смешкајући се.</p> <p>— Ама зар ти је он причао како је довео Станојку? — пита Јова 
ној води...{S} Пала је секира у мед, па зар се отуда празан вратити...</p> <p>Један од таквих п 
наш како си казао да ме увек слушаш, па зар можеш да ми одрекнеш ову жељу? — рече поп-Јова врте 
мој сан никад ме није преварио!..{S} Па зар ја овако порезиљен да изађем свету на очи!{S} Не да 
ромах човек две куће рани.“</p> <p>— Па зар је боље да има сиротиње због тебе једнога!</p> <p>— 
ће и стаде да је разгледа.</p> <p>— Шта зар само четрдесет и осам динара си скупио! — разрогачи 
е земљу као руком.</p> <p>— Како је ово зар може да се оре са две краве?</p> <p>— Овај плуг не  
м.{S} Затим нагрнуше ону земљу у рупу и заравнише, па се упутише под оближње дрво да се склоне  
тавља кметство, а он зна зашта кметује, зарад кметице.{S} Лепо Бога ми.{S} А ти Невена дурај за 
ше црне доживљаје и себи и кући својој, зарад некога свога ружнога сањања:{S} Како су свезде иг 
мирише на подушје.{S} Али је то учинила зарад Стевана.{S} Жао је било да се мучи без женске нег 
ачувај!{S} Чак би ти и џабе венчао сина зарад онога плуга.</p> <p>— Ама шта је теби стало толик 
ана.</p> <p>Да не би више упадали у дуг зарад хране Радичевићи проширише зиратну земљу кроз утр 
онда лепо говорих да не полазим за тебе зарад твоје браће, а ти ме не послуша, сад си се уверио 
 Ти мислиш они су подизали цркве и куле зарад народа, не, већ зато да под њима сакрију благо св 
себе.{S} И дућан држиш зарад себе, а не зарад народа.{S} Јер кад тај народ не би постојао, коме 
— навеже му се Пера.</p> <p>— Дошао сам зарад народа.</p> <p>— И ја долазим у мејану зарад наро 
/p> <pb n="89" /> <p>— Наведе ме Кузман зарад некакога блага цара Радована.{S} А знате ли ви то 
народу, после четири сушне године, само зарад четири хиљаде праведних људи.{S} Бог му је услиши 
мо види, али весеље не тече бујно, само зарад њиховога нехата и рђаве услуге.</p> <p>Живан се и 
лазиш у кафану и дошао си у школу, само зарад себе.{S} И дућан држиш зарад себе, а не зарад нар 
{S} Ја имам десет дуката на чувању само зарад жене. -</p> <p>— Шта су то десет дуката! — мрдну  
 повише имају, него да их се ратосиљају зарад свога угоднијега живота!...</p> <p>У недељу ђурђе 
 народа.</p> <p>— И ја долазим у мејану зарад народа.{S} А ти долазиш у кафану и дошао си у шко 
ије, које не бирају средства, успеле су зарад својих дисциплина да пренебрегну и веће светиње,  
>Али му нису окренули леђа они, који су зарад њега потегли толики пут.{S} Већ му се отворише св 
о ми купе, — рече Урош. </p> <p>- Ја ћу зарад мене — додаде Дамњан.</p> <p>- Куд сви Турци ту и 
рече Живан и закрсти се.</p> <p>- Ја ћу зарад волова, ако ми купе, — рече Урош. </p> <p>- Ја ћу 
колу, само зарад себе.{S} И дућан држиш зарад себе, а не зарад народа.{S} Јер кад тај народ не  
 <p>— Ја тако рачунам, да без рада нема зараде.</p> <p>— Е, мој брате, не знаш ти ништа.</p> <p 
ла браћа.</p> <p>— Ето, шта смо вечерас зарадили! — рече Урош потресеним гласом.</p> <p>— Ово н 
моје руке и снагу, дете и човека, па да зарадим и на камену и на дрвету?{S} Зашто да месим и го 
е задатак да ствара велике паре него да зарађује толико да може добро да живи.</p> <p>Станојка  
читељ-Пера. — Овде није питање: како ко зарађује хлеб, него је реч о томе: како да се лакше оре 
. „Истина, сад више запињемо, ал више и зарађујемо“ — веле сва четири брата. „И да смо још оста 
 у свом зноју и о зноју свога лица хлеб зарађују.</p> <p>Овде-онде видиш по који буљук оваца, г 
да одстране политику од задруге.{S} Али заражене људе партизанством тешко је било уверити о пот 
с тим да је тај први гвозден плуг морао зарђати и пропасти, да би припремио земљиште будућим гв 
тву.</p> <p>То исто повикаше и остали и зарекоше се да неће више ићи у механу.</p> <p>Киша прес 
у, али од како им се оно код цркве људи зарекоше, да ће их боље слушати, они настадоше да о тој 
кну на краве.{S} Оне пођоше.{S} Плуг се зари у земљу и поче да преврће и слаже земљу као руком. 
, половину засеја детелином, а половину засади воћем.{S} Те су његов чаир и школска башта изгле 
многи други.</p> <p>Пошто крстише дете, заседоше за постављену трапезу, поракијаше мало и запод 
н чаир, па га подели на двоје, половину засеја детелином, а половину засади воћем.{S} Те су њег 
дичевом, у чијем прочељу Радич већ беше засео у своју наслоњачу и примаше рапорт од својих укућ 
м! — испречи се Живана. — За толико сам заслужила да попијем чашу ракије.</p> <p>— Ја не пијем  
прихвати Ненад. -</p> <p>— А шта су оне заслужиле, кад су браћу до крви довеле? — пита их Живан 
чинити ван нашега домашаја, кад то нису заслужили.</p> <p>— Ама зашто тако говориш, кад знам да 
цу прекратимо живот онако, како он није заслужио. — Ту се загуши Живан плачем, те изазва сузе и 
погледаше.</p> <p>— А на основу чега ви заснивате права на те путеве? — пита Пера.</p> <p>— Ево 
у пошли из њиве још за сунца.{S} Стеван застаде позади од осталих са Кузманом, који га срете и  
сто, па наставише започети посао.{S} Ту застаде и општинска власт ради „одржања“ реда, затим Не 
доћи у сукоб још на првом кораку свом и застати за један тренут да им се каже: да култура и пол 
н сахат два, да се после боље озелени и заталаса. <pb n="96" /> Јер народ има особину гвожђа, к 
кви су пошли за њима, као мирна вода за заталасалом водом.{S} Зар ти мислиш да би било Српскога 
ости, кад виде како се катанац отвара и затвара без кључа, чим га Кузман дотакне „Расковником.“ 
му год поменуо гвозден плуг, увек ми је затварао уста с тим, што ја нисам земљорадник.{S} Ето,  
 <p>Само Стеван, који је скоро дошао из затвора још сеђаше код куће и сунчаше се са Станојком п 
и.</p> <p>— Ја пристајем да се оба пута затворе, — рече Живан, — јер не могу више да се парничи 
 дај Господе, теби се једноме молим!{S} Затвори ми очи да не гледам више овај нови свет, што не 
. „Сад знам што живим“ — рећиће други. „Затворили смо се у задрузи, па нисмо знали ни шта је до 
им ја судим, запамтили би ме они добро! затворио би их у једну бајбукану, па им не би дао дваде 
ео.{S} Стога смо решили да или оба пута затворите, или их отворите.{S} Који не пристане на ово  
што не би сад пристао да га због народа затвориш?</p> <p>— А од чега ћу да живим!?</p> <p>— Да  
р га позва да пође за њим.{S} И тамо га затворише.</p> <p>Кад би у подне пандур га пусти да иде 
убили оца.</p> <p>— Ја га нисам убио. — затеже Стеван.</p> <p>— Нисам га ни ја убио, — поврати  
у за опанке.{S} А овај их још загледа и затеже цену. „Пусти га нека сече кад га је мило да сече 
казао ревност за одржање стања, које је затекао од старих, а никако за измену какву.</p> <p>— А 
„Певај, певај народе мој, кад сам дошао затекао сам те да певаш, па би желео и кад пођем да ме  
а, хучала и изнемагала.</p> <p>Увече је затекоше укућани, где јечи у једном буџаку, сва у ватри 
а се једва код по којега домаћина могло затећи до десет-петнаест брава оваца.</p> <p>Од све бра 
 и општинска власт ради „одржања“ реда, затим Ненад и Стеван.</p> <p>— Бога ми ти нас данас спа 
.{S} Живан изађе напоље и унесе бадњак, затим сламу.{S} Деца запијукаше за њим.{S} Настаде свеч 
.</p> <p>Тако се о томе најпре зуцкало, затим у тајности приговарало и најпосле отворено изашло 
одати ни заклати, док сама не липше.{S} Затим исприча, како је лежао тога дана на трави, како м 
Помисли да га склони, па се пишмани.{S} Затим запрећа проју жеравицом и пепелом у црепуљи, па о 
 из цркве задовољни поповом беседом.{S} Затим нагрнуше ону земљу у рупу и заравнише, па се упут 
— пољуби им руку Стеван и оде.</p> <p>— Затим уђе Шиља и донесе писмо ове садржине: „Драги попе 
.</p> <p>Тако и заказаше дан испита, па затим и дан венчања Радичевих младенаца.</p> </div> <di 
спотну ватру, мету црепуљу на ватру, па затим отвори наћве, насу брашна и узе да меси хлеб.</p> 
 део тај каламбур у механи.</p> <p>Брзо затим настаде туча, зацингараше „Килићи“ по цигљама, по 
де да чека своје старешине.</p> <p>Мало затим почеше долазити у канцеларију писари и практикант 
поља прекиде му ове снове.{S} Јер одмах затим Урош бану на врата, носећи у рукама говеђу џигери 
несе отуда изгечену торбу лебом.</p> <p>Затим се врати и донесе празан лонац с пасуљем у скуту, 
ше бакраче и остало покућанство.</p> <p>Затим дадоше сваком детету по једну пару у руке, а они  
у варош.</p> <p>Варош беше још у ноћном затишју.{S} Ни дућани не беху још отворени, а камо ли с 
S} Они су знали да ће царство изгубити, зато су сакрили паре, да их ми њихови потомци можемо на 
ераћи сапун, — купила госпођа сапун!{S} Зато ли њен човек иде свакога дана у чаршију да јој куп 
аше као да је нека зверчица чучнула.{S} Зато се мало помучи док јој се приближи.{S} Поред ње на 
нако поступај“ не вреди без примера.{S} Зато се постараше, те уредише по једно добарце, народу  
у решили да преко зиме угоје волове.{S} Зато је домаћину ваљало да оде у варош да купи мекиње.{ 
оже ни живети без породичне задруге.{S} Зато се никад не обзираше на поједине несугласице укућа 
друзи, онда нећемо имати ни задруге.{S} Зато је боље жртвовати њега, него задругу.</p> <p>Па та 
а, али нам се свет овако више смеје.{S} Зато је боље да чинимо на леп начин растур него да се ц 
ажете четворо, нећете моћи ни двоје.{S} Зато је боље да чистите те рачуне одједном. — рече Пера 
непоколебљивих мужева, оно што желе.{S} Зато су потражиле одушке својим тежњама на другој стран 
 је народ остадао без рада и летине.{S} Зато ме сад страх од куповине леба, као од живе ватре!{ 
ме да можете опет певати, као и пре.{S} Зато баталимо те брижне разговоре, него да окренемо на  
ња се чак одликује изобилношћу деце.{S} Зато се многа деца и сматрају као знак сиротиње.{S} Ах, 
зала много кориснија него у задрузи.{S} Зато их пусти брате и благослови, па нек иду где је ком 
, а околини за поуку може послужити.{S} Зато је програм за ту прву задружну славу гласио овако: 
да их ми њихови потомци можемо наћи.{S} Зато се и у песмама помиње: „Куд се деде цар Немање бла 
ти даље од крста и печата у судници.{S} Зато и климаше главом с одобравањем за све време попово 
вори Невена, окрећући сапун у рукама. — Зато она носи беле шамије, што купује кришом сапун.{S}  
ло довести до већега зла — рече Пера. — Зато треба да пристанете на ово решење, које, нису доне 
 — погледа га Јаглика попреко.</p> <p>— Зато што стрве пасуљ!</p> <p>— Ако, стрве, ја ћу да пок 
чеш за пречега него цело село?</p> <p>— Зато што и ви мени сметате, долазите у мејану чак, па о 
ставке још ту!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што је гласао за Вецу.</p> <p>— То те не можемо по 
е у природи својствено, да неко пропада зато, да би се на његовим рушевинама други подигао.{S}  
 и ормане.{S} А плугове граде од гвожђа зато што дубље и лакше ору и боље преврћу земљу.</p> <p 
у, али знађаху ко треба да га унесе, па зато прилазаше једно по једно Живану, молећи га да унес 
ну много и то што је старешина куће, па зато сад окрену сву своју речитост на неправде Живанове 
ећнике, који су остали без домаћице, па зато се и вајка.</p> <p>Кад сахранише Јаглику, онда се  
 о глави, кад сам ја био председник, па зато не могу никад да га волим!</p> <p>— Ко ти је то ка 
говорити нешто „важно“, за народ, па се зато и одазвали учитељевом и поповом позиву.{S} А то „в 
е текла — рече Живан.</p> <p>— Па ми се зато и трудимо да од вас створимо да будете као што вам 
ди, па им се тешко замерити.</p> <p>— И зато треба отворити добро очи при оснивању установе, ко 
 Ја јако ценим и уважавам те установе и зато сам дошао данас да вам образујем задругу.{S} А ви  
у.{S} Српски устаници су били одметници зато што су умели да гледају мало даље од обичне раје.{ 
ећеш то као кмет истина урадити, па сам зато гласао онда за Вецу, само ти да не будеш.</p> <p>— 
снебивали се од немила до недрага, само зато што сте изашли из породичних задруга неспремни и н 
е навикле.{S} Али ће га захтевати, само зато, што се оне више не налазе у положају и задаћи нек 
 су готовиле јело све одреда.{S} И само зато што је све ишло журно и сложно, две су им куће бил 
а народ.</p> <pb n="100" /> <p>— И само зато што ти хоћеш да ми преотмеш занат, ја да тражим др 
иле и своје мужеве и село.{S} А то само зато што је пре општа имовина и множина у кући носила с 
 рече одлучно Живан.</p> <p>— Лако ћемо зато, само се ви решите, — одговори му поп.</p> <p>— А, 
зали цркве и куле зарад народа, не, већ зато да под њима сакрију благо своје.{S} Они су знали д 
ша паметније људе од себе.</p> <p>— Баш зато што је добар и благородан, он баш и кад би хтео, н 
авде, па се не познајете!?</p> <p>— Баш зато што се много познајемо, не можемо да се одаберемо. 
љорадничку Задругу“ и кад виде Кузмана, затури се на наслоњачу и изненађен повика.</p> <p>— Отк 
риче и слутње његове.{S} Јер сваки беше заузет својом тишњом и смером, који му не даваше да мис 
настави да гледа у плуг.</p> <p>— Слуга заустави краве по заповести поповој.{S} Радичевићи се п 
Он се ухвати за гривну, покуша уздом да заустави коња, али коњ поче да подскакује и да баца чив 
 једну празнину међу џаковима.{S} Одмах заустави волове, преброја џакове, и виде да му нема јед 
у по устима Невену, која се још не беше зауставила од лармања.</p> <p>Поп-Јова дође са учитељ-П 
ра страх и тишину око себе, а очи му се зауставише на једну празнину међу џаковима.{S} Одмах за 
ти да му одговори на ово, али му се очи зауставише на децу, која се по дворишту возаху на једни 
 ти нас жалиш — рече Живан.</p> <p>Пера заусти да му одговори на ово, али му се очи зауставише  
 — одобрише Ненад и Урош.</p> <p>Стеван заусти нешто да рекне, али га разлози Живанови угушише, 
апе па чак и без главе.{S} Општа бујица захвати све редове у свој вртлог, па неке подиже у виси 
где би дограбио плен.{S} А тек покаткад захори се глас по неке бабе, где виче на орла да се не  
или да живот ваш, овакав какав је данас захтева од вас да се удружите, јер само удружени можете 
 се он од чуда.</p> <p>— Тако, народ је захтевао. — рече председник.</p> <p>— Одкуд сте ви влас 
имам од њега тапију?</p> <p>— Ти си сам захтевао да се оно место огласи за цркву.{S} И оно је о 
који нису ни саме навикле.{S} Али ће га захтевати, само зато, што се оне више не налазе у полож 
ти на земљиште, са кога ће моћи не само захтевати, него и диктирати нов живот, на који нису ни  
механи.</p> <p>Брзо затим настаде туча, зацингараше „Килићи“ по цигљама, полетеше столице у вис 
 Ненад, гледајући у поповога слугу како зачас истера неколико бразди, без икакве вике и муке.</ 
 задиви!</p> <p>Поп-Јова се налакатио у зачељу, па све посматра и проучава са неким дубоким зад 
Коњ се обрну и загледа га добро, па кад зачепи и пусти најжешћи галоп.{S} Поче опет ваздух да с 
жи.{S} Поред ње нађе белегу, где је коњ зачепио у страну, уплашио се кад је наишао на њу враћај 
 и да сипа требљен у лонац.</p> <p>Деца зачепрљаше рукама у њен скут по пасуљу и почеше га стрв 
превуче дебео вео преко тих рационалних зачетака и целокупно пољопривредно унапређење одложи за 
} Јадна ли ти кожа шта ли ти се чини! — зачикава јој Невена.{S} Па кад немаде шта друго да ради 
астаде једно читаво мимичко изазивање и зачикивање између њега и народа.{S} Народ озлојеђен, хт 
анове, дан кад је требао да види плод и зачинак свога труда, око одржања <pb n="45" /> породичн 
егова бела брада и старачко румено лице зачињаваху допадљиво целу његову старачку и свештеничку 
о, а из оближње њиве, јечмом пожњевене, зачу се крупан глас брата му Ненада.{S} Стеван скочи и  
.{S} Удари је палицом што игда може.{S} Зачу се потмуо звук: „пуп“ .{S} Палица је ударила у неш 
е везе са нашим послом.</p> <p>У том се зачу жагор с поља.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
. — упаде Невена.</p> <p>— Ја купио!? — зачуди се Живан.</p> <p>— Ти!</p> <p>— Нисам!</p> <p>—  
а продавати, кад је све под катанцем? — зачуди се Живан.</p> <p>— Питај децу, како их је провла 
 довољно.</p> <p>— А што!? — згледну се зачуђен Радич у Перу.</p> <p>— Ево зашто.{S} Колико теб 
еђа Стеванова.</p> <p>Кузман га погледа зачуђено.</p> <p>— Уседни кад ти кажем!{S} Хоћу да те у 
тавише се у положај иследника.{S} У мах зашкрипаше женски ковчези.{S} Наста општа преметачина ж 
ерујеш.{S} Ово је настало време да нема зашта пара једна да се узме, нити има где да се нађе.</ 
ва царски.</p> <p>— Нека кошта, кад има зашта.{S} Оно и њива неће да донесе рода, док се прво,  
њен човек не оставља кметство, а он зна зашта кметује, зарад кметице.{S} Лепо Бога ми.{S} А ти  
дина пасуљ једва дотраје до нове бербе, зашто кукуруз у кошу нагло силази на ниже, зашто ракија 
то кукуруз у кошу нагло силази на ниже, зашто ракија у бурићима брзо исчезава и тако даље{S} Па 
варима бави. — рече Пера.</p> <p>- Ето, зашто нам Бог неда кишу. — рече Дамљан.{S} - Бог му суд 
ов ред и поредак, па да се онда увериш, зашто ми оно све радимо.</p> <p>Кузман остаде дуго да г 
адесет душа, кад могу за, две и три?{S} Зашто да ја навек не знам шта је моје, а шта је туђе?{S 
 да зарадим и на камену и на дрвету?{S} Зашто да месим и готовим за двадесет душа, кад могу за, 
 ви дајем одма оставке још ту!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што је гласао за Вецу.</p> <p>— То 
вај жган, да робујем док сам жива!{S} А зашто то, кад имам лепе моје руке и снагу, дете и човек 
, ја пристајем, додаје Урош.</p> <p>— А зашто да се не сме пити ракија? — пита Веца.</p> <p>— Ш 
и боље преврћу земљу.</p> <p>— Па, онда зашто је Св. Сава оставио нама овај плуг у аманет, кад  
ја, кад то нису заслужили.</p> <p>— Ама зашто тако говориш, кад знам да тако не мислиш по савес 
не ћурке.</p> <p>Сад се Живан разборави зашто му о свадби ни један батак не принеше пред госте. 
да нисам видео, не би ти причао.{S} Али зашто да може да буде штедионица у вароши, а да не може 
у се зачуђен Радич у Перу.</p> <p>— Ево зашто.{S} Колико тебе кошта једна свиња, или овца, док  
а ако је неки шерет, он му опучи: „знаш зашто људи купују црн тамњан?“ „Не знам“ - одговара Куз 
авати због извесних опажања, шта се све збива у Живановој кући.{S} И тада се у његовом убеђењу  
ече поп-Јова гордо и усхићено.</p> <p>— Збиља би добро било да одемо сви овако до попове детели 
воје „млађеје“.</p> <p>Живан поче да се збиљи и упреда бркове.{S} Живана поче да покашљује од р 
ком необичном сетом и ћутањем, оличеном збиљи тренутка, у коме се налажаху.{S} Јер и оне поред  
о, чак ни рођена браћа.{S} Све то треба зближити, помирити и сродити, па тек онда отпочети рад  
трошити на умиривање партијских духова, због тога су одборске и скупштинске седнице држане чест 
огодише се неколико туча и два убиства, због отмице утрине, док најзад село не донесе решење: д 
теван такође није осећао велике недаће, због онога женинога „белега“, који му је интерезирањем  
сваке вечери, у оваквој једној множини, због разних послова у кући и <pb n="30" /> ван ње.{S} С 
вој посао.{S} А он, и ако мало невесео, због неких ружних снова, пође у пчеланик, да обиђе свој 
ат тураш паприку по пуну лажицу у јело, због моје деце.{S} Дете дође чак до њиве плачући!{S} Па 
орио дућан, што не би сад пристао да га због народа затвориш?</p> <p>— А од чега ћу да живим!?< 
а муку и невољу.</p> <p>— И ти си ваљда због те муке отворио дућан!</p> <p>— Ја сам отворио дућ 
о, цело ме село рачуна за лудога човека због оне рупе код цркве.</p> <p>— И треба да те рачунај 
д нам је свекар умро, кавга је започела због овога Кузмана — и пружи прст на Кузмана, — Угребе  
<p>— Ти знаш попе да се браћа свуд мрзе због имања — рече Живан.{S} Да је добро имати брата и Б 
 задруге и оптуживање код Савеза, да је због тога двапут морао долазити ревизор Савеза, да их и 
 виде да му нема капе.{S} Сети се да је због ње и пао, те се врати да је потражи.{S} За страх в 
вља блеком, кад овце оду у штету, те је због тога неће ни продати ни заклати, док сама не липше 
/p> <p>— Па зар је боље да има сиротиње због тебе једнога!</p> <p>— Боље је дабоме!{S} Јер кад  
апоре својих земљорадника.{S} А како се због брдовитости није могло изнети ђубре на њу, то се в 
ам је могао не сметати један Кузман, те због њега нисмо могли основати за читавих неколико годи 
ла до недрага, снебивали се и очајавали због осиромашавања и задуживања, поп-Јова и учитељ-Пера 
о дућан због народа.</p> <p>— Па кад си због народа отворио дућан, што не би сад пристао да га  
 гости морали погледати и сневесељавати због извесних опажања, шта се све збива у Живановој кућ 
а у механи, који је био заказао долазак због наплате пореза.</p> <p>Остали беху загрејали „ђем“ 
 не дође и тај давно очекивани дан, дан због кога су сви укућани толике непријатности преживели 
ио дућан!</p> <p>— Ја сам отворио дућан због народа.</p> <p>— Па кад си због народа отворио дућ 
лу кућу.</p> <p>— Али ја нисам ни дошао због коже, већ због тебе.{S} Знаш ли да ми нешто све из 
 калемове онамо, три пут сам их калемио због чобана.{S} Ја их накалемим, они их обуше и пониште 
мири с разлогом Савезовим.</p> <p>— Зар због једнога и они остали да пропадају!{S} И место да н 
>— Али ја нисам ни дошао због коже, већ због тебе.{S} Знаш ли да ми нешто све изгоре под ложичи 
се млађе жене збуне кад га виде.</p> <p>Због такве његове женидбе свима је он у селу постао род 
Радичу! — пресече Пера и пође.</p> <p>— Збогом пошли!{S} Ајд и ја ћу за вама, имам да чувам ћур 
 — рече поп-Јова, задовољно.</p> <p>— Е збогом чича — Радичу! — пресече Пера и пође.</p> <p>— З 
у кљуси човека, који га толико дави.{S} Збор се растури са уверењем да се Кузман неће отуда лак 
то се све мора оставити за један овакав збор, заказан у школи.</p> <p>— Још их нема, — рече поп 
а ни пута.{S} У овој прилици овај други збор села личио је на онај други састанак главара јевре 
 поп-Јова су знали да ће се такав један збор држати у њиховом селу.{S} А село је знало толико д 
оје младих и лепих, они треба лепо и да зборе.</p> <p>— Шта имамо лепо да зборимо?</p> <p>— Па, 
ти не брани...</p> <p>— Ене га сад, шта збори белај!{S} Ама јела сам то на место леба!{S} Није  
мало наљутим.</p> <p>— Добро, добро, ти збори што ’хоћеш, само држи обећање.</p> <p>- А твоја б 
да зборимо?</p> <p>— Па, знаш, треба да зборимо за лепоту и за младост... и очи му се зажарише  
 и да зборе.</p> <p>— Шта имамо лепо да зборимо?</p> <p>— Па, знаш, треба да зборимо за лепоту  
Немој, немој, тако снашке, чворовито да збориш, но окрећи ти разговор мало на згоду.{S} Знаш ка 
огда!</p> <p>— Тебе дабогда, како право збориш!</p> <p>— Исправио те Бог у сандуку мртву!{S} Ти 
отив учитеља и попа, што држе партијске зборове у школи, од стране Кузманове.{S} Шта ћемо с њом 
 се данас уверили г. капетане, какве ми зборове данас држимо у школи — рече учитељ Пера, — па п 
д прихватио ту намеру, требало га је на зборовима обавештавати.{S} И то се најпосле предузело.< 
ан данас доказао да је противан оваквим зборовима за народно самопомагање, то му ми радо прашта 
су бар васпитавани на својим политичким зборовима!{S} У том смислу председник конгреса завршава 
криви шубару, богами коџа се млађе жене збуне кад га виде.</p> <p>Због такве његове женидбе сви 
— Па, знате, он је часник општински.. — збуни се Пера.</p> <p>— Тим пре, и за мене је већа гара 
 слушао шта је се говорило, па се чисто збунио и не уме да отпочне разговор погодан друштву, у  
а.</p> <p>— Шта?{S} Ништа... — одговори збуњено Живан:</p> <p>— Како ништа! — загледа га строго 
ј цреп.</p> <p>— Ја не знам, та се њива звала „код Каравуле“.</p> <p>— Па то је, може бити за в 
{S} Да је долазио, рећи ће: „сама си га звала“.{S} Да не кажем, чуће, па још горе!{S} О дабогда 
оже бити за време турске да су се цркве звале Каравуле.{S} Јер оно камење није џабе онде нагоми 
да се нисмо никад ни одвајали.</p> <p>— Звали смо вас да вам саопштимо решење, о оном вашем пут 
тра.</p> <p>— Молим ја вас, шта сте нас звали? — рече Стеван војничким језиком, стојећи као кип 
ја <hi>двадесет</hi>.</p> <p>— Много је званих али мало изабраних, — рече Јова.</p> <p>- А коли 
S} А већ поп и учитељ су били први међу званицама, као и Дамњан, комшија, Кузман и још многи др 
ед председником.</p> <pb n="39" /> <p>— Звао сам Живана да иде капетану на неко саслушање.{S} А 
Шиљо, зовни Уроша и све остале, који су звати за порез, рече Дамњан.</p> <p>Шиља оде.</p> <p>Не 
четвртима зет, петима пашеног, а сви га зваху ораовачки зет.{S} То је много људе обвезало да па 
 неће никад заборавити!{S} Јер тај први звекет једнога новчића беше поклич и трубни знак свима  
<hi>почетак рада задругинога</hi>.{S} И звекну први динар на столу школе ораовачке, тако милозв 
преда бркове и погледа десно и лево као звер опкољен ловцима.{S} Јер том времену, кад је он мис 
 не треба, али изгледаше као да је нека зверчица чучнула.{S} Зато се мало помучи док јој се при 
 дабогда!“</p> <p>— Шта је, шта је, што звецаш ко луда! — наиђе Живан на врата.</p> <p>— Морам  
алицом што игда може.{S} Зачу се потмуо звук: „пуп“ .{S} Палица је ударила у нешто меко.{S} Охр 
ти ни хлеба довољно.</p> <p>— А што!? — згледну се зачуђен Радич у Перу.</p> <p>— Ево зашто.{S} 
ка се.</p> <p>— Како љут леб!? — Сви се згледнуше у дете.{S} Живана узе да проба леб. </p> <p>— 
авља и т. д.</p> <p>Али ништа тако није згодило посред срца Кузмана, као потрошачки одељак задр 
у Радичевој кући.{S} Само што није било згоднога повода да се то испољи и избије на јавност.{S} 
а збориш, но окрећи ти разговор мало на згоду.{S} Знаш како је, кад се састану двоје младих и л 
обрамицу и појури за њим.</p> <p>Кузман зграби кожу и излете напоље као муња.</p> <p>„Ово је на 
ече.</p> <p>— Бог, па ти!</p> <p>Што се здоговорише, то и учинише.{S} Живан позајми из Штедиони 
мо ’леб!</p> <p>— Тешто, нек смо живи и здрави, па ћемо га и продавати.</p> <p>— Е... ти још не 
<p>— Друго су болесне свиње, а друго су здрави људи, — погледа га презриво Пера.</p> <p>— То ти 
ељи и потреби.{S} После неколико других здравица, изасланик отпутова.{S} За њим отпутоваше и ос 
ичаћу док сам жив!</p> <p>— Нека да Бог здравља попе, тећиће опет вода где је текла — рече Жива 
енским радовима, држању чистоте, чувању здравља и т. д.</p> <p>Али ништа тако није згодило поср 
 чашу вина за покој душе Јагликине, а у здравље живога остатка.{S} Бог, који је <pb n="9" /> уп 
у се извртале саоне и приближио се селу здраво и весело.{S} Прешао је преко „Гребачке“ ћуприје  
 један глас кад видеше Живана.</p> <p>— Здравси зете! — довикну му једна шурњаја и натеже ибрик 
/p> <p>Невена се врати гледећи споља са зебњом да ли није ту још Живана.{S} Кад виде да је нема 
ју и договоре.{S} Полазе школи са неком зебњом и натегом.{S} Још им све није јасно.{S} А Кузман 
а оваквим људима који се овако бенаве и зевају пијани?</p> <p>— Не би никако било лепо.{S} Али  
ови ручак и чува дућан, а ноћу разгрева зејтин, сипа у петролеум воду, ојексичава паклиће, меће 
ђа њој нагура у торбу, пиринча, шећера, зејтина, памука, и тако даље, разуме се све то кришом о 
гари вуку на својим колима канте гаса и зејтина и крупице соли, хтеде да изађе из коже!{S} Све  
угара излечила од пијанчења, једнога од зеленашења, дванаесторици је купила спрежну стоку, осмо 
одну, осамнаест задругара је извукла из зеленашких руку, петорици је сачувала имање од продаје  
оних пустих дебелих хладовина, пољскога зеленила и учестане ваздушне промаје кроз васиону, ти б 
а паде им у очи још из далека са својим зеленилом, да морадоше прећи разговором на њу!</p> <p>— 
рашта и позвати, — рече Живан дивећи се зеленилу и бујности попове детелине.</p> <p>— Е, мој Жи 
 и гргурава коса, што пркоси сунцу, као зелењикава кукурузна свила.{S} И таман се Стеван прибра 
давно се поговарало било да на врховима земаљске управе не иде све као што треба, да поједини љ 
ве на рачун народа и да су многе уредбе земаљске несавремене и непотпуне.{S} Да се све то попра 
итаоницу и тако даље{S} Стока, справе и земаљски производи беху распоређени у дворишту.{S} Свак 
днога у кући — домаћина.{S} Поред тога, земља, стока и новац били су им свагда на расположењу у 
ућа, <hi>моја</hi> стока, <hi>моја</hi> земља и све <hi>моје</hi>, што имам.{S} А овде, шта има 
евом и што је он више залива, то се она земља више окорева и усев сагорева.{S} Јер се земља оно 
а, а никако за прогрес какав.{S} А наша земља не сме остати на овоме ступњу културе, на коме се 
 окупили ви за те гвоздене плугове, кад земља тражи и мотику, а не само плуг, па и кишу, па и б 
има:</p> <p>„Браћо задругари!{S} Ова је земља свима нама подједнако мила и драга.{S} Без обзира 
его је реч о томе: како да се лакше оре земља.{S} Људи вам желе добра, па су вам послали бољи п 
ра.</p> <p>— А шта то мења ствар ако се земља преврне дрвењаком, или гвоздењаком?</p> <p>— Ево  
више окорева и усев сагорева.{S} Јер се земља оном водом спљеска, спекне и испуца и усев мора з 
е!</p> <p>— Пустио те Бог у раку, па те земља не примила!</p> <p>— Примили те ђаволи дабогда, п 
нетка.</p> <p>А том чепркању нађе једен земљан цреп испод једног камена.{S} Више се њему обрадо 
S} А он им исприча како је онај цреп од земљаног путира и како су се Срби за време Турака из зе 
ра и како су се Срби за време Турака из земљанога путира причешћивали.{S} И то се разгласи по ц 
ина, имајући још своје владаре, војске, земље, градове господство.{S} И Кузман је <pb n="83" /> 
 стигоше, нађоше пред црквом велики ров земље и дубоку јаму до дна зида.</p> <p>— Ово је Кузман 
атриоте, што се старају за напредак ове земље.{S} Видели су негде такве добре плугове, па би же 
 први пут чуо да је главни господар ове земље, а да су чиновници његове слуге.{S} Далеко се раз 
могао добијати више прихода од ове исте земље и стоке?</p> <p>— Могао би кад би нашао неке вели 
паре?</p> <p>— Проста ствар, ископао из земље.</p> <p>— Како то!{S} Зар у земљи има пара?</p> < 
и нашао неке велике паре или ископао из земље.</p> <p>— А не, не, паре се не једу него берићет. 
ираз, да би могао поред трговине и мало земље радити.{S} А ношњу је таман удесио да се може с п 
румове!</p> <p>— Право кажеш, кад немаш земље...</p> <p>— Онда казујте, људи, коме да дамо плуг 
м то учинили, онда би ви били богови на земљи.</p> <p>— Остави ти Бога, Бог је Бог, а ми смо љу 
 и срце, па те немало ни на небу, ни на земљи!</p> <p>Невена пође да дигне црепуљу.</p> <p>— Шт 
оне траве, које успевају само на слабој земљи, док најпосле та пространа утрина ораовачка не из 
траше, као год и отац му, да се на овој земљи не може ни живети без породичне задруге.{S} Зато  
 рађају и гаје јунаке, осветнике својој земљи.{S} Ове ће имати удвостручене дужности: да рађају 
акости код њега нема.{S} Благо би нашој земљи било, кад би њени сви овакви људи били.</p> <p>—  
акви људи били.</p> <p>— Тешко би нашој земљи било, кад би јој сви људи били као Радич — одврат 
да ме учиш о цркви, Богу и поштењу, а о земљи како се оре, не тражим ја бољега мајстора од мене 
p>— Па весео био, зар ти ниси знао да у земљи има више пара, него над земљом.{S} Ко зна да не л 
 сањаше. „Досадило се парама да стоје у земљи па морају да се јављају људима у сну да их ископа 
ред тога, за кратко време измењаше се у земљи неколико влада и дочекаше разна изненађења.{S} И  
е све као што треба, да поједини људи у земљи живе на рачун народа и да су многе уредбе земаљск 
е баца дрвљем и камењем на све власти у земљи.{S} А присутни радници, жене и деца, бленули у ње 
гама!{S} Па кад је обиграо све власти у земљи и уверио се да је „задругин дућан“ на закону осно 
е ноћи да се у његовој њиви може наћи у земљи пун казан блага.{S} И одмах ујутру то саопшти жен 
ао из земље.</p> <p>— Како то!{S} Зар у земљи има пара?</p> <p>— Па весео био, зар ти ниси знао 
ог задружног живота у кући и ставити на земљиште, са кога ће моћи не само захтевати, него и дик 
 онога молебствија у цркви, било готово земљиште за идеју којој они траже места у Ораовцу.{S} М 
рао зарђати и пропасти, да би припремио земљиште будућим гвозденим плуговима у том селу.{S} Али 
а које су дошле на готово и припремљено земљиште и нашле велике погодбе за свој развитак!{S} Ра 
знао да у земљи има више пара, него над земљом.{S} Ко зна да не леже дукати овде под нашим нога 
о радиле.{S} Данас их видите попуњавају земљом једну кућу, сутра другу, а прекосутра вуку воду  
ило оно златно време у години кад сваки земљорадник капарише <hi>годижбину</hi> и кад му је сва 
ми је затварао уста с тим, што ја нисам земљорадник.{S} Ето, сад сам пристао и да орем, само да 
овачка не изневери наде и напоре својих земљорадника.{S} А како се због брдовитости није могло  
артија, која ће да се стара само за вас земљораднике, да вам набавља плугове, семење и друге по 
воће</hi>, стока, која је дотле служила земљораднику за приплод и спрегу.</p> <p>Радичевићи су  
 неки дан.{S} Каква је то штета, ви као земљорадници можете боље од нас појмити.{S} Па да не би 
трубни знак свима осиротелим и клонулим земљорадницима у Ораовцу да устају и да протрљају очи,  
> <p>Овакав је одговор добила Ораовачка Земљорадничка Задруга од Савеза, кад му се обратила за  
се не може ни сумњати.</p> <p>Ораовичка Земљорадничка Задруга била је такве среће да је на врем 
а чита:</p> <p>„Члан први.{S} Оснива се земљорадничка задруга у Ораовцу, која има задатак да кр 
} А да се не би то пропадање продужило, земљорадничке задруге су дошле као нужна замена породич 
 давно очекиван у Ораовцу, дан оснивања земљорадничке задруге.{S} Била је недеља.{S} Јутро је о 
име заврши овај први састанак ораовачке земљорадничке задруге.</p> </div> <pb n="95" /> <div ty 
потпуно готови са припремом за оснивање земљорадничке задруге, укопна и женидбена друштва, која 
е око попа и учитеља и обузеше оснивање земљорадничке задруге.</p> <p>Најпосле освану и тај дан 
намо где се обећавају хиљаде, него ли у земљорадничке задруге, које обећавају помоћ под извесни 
ита задругарима један овакав чланак из „Земљорадничке Задруге“:</p> <p>- „У једном селу близу В 
 <p>СРЕТЕН ДИНИЋ</p> <p>ПРЕШТАМПАНО ИЗ „ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ“</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ШТАМПАРИЈ 
ера и поп-Јова разговарали врло много о земљорадничким задругама, које су се тада у великом поч 
амо вам де нисте примљени у коло Савеза Земљорадничких Задруга, пошто међу својим задругарима и 
тих друштава беху много примамљивија од земљорадничких задруга.{S} Сваки је радије нагињао онам 
им трзавицама.{S} Беше приређен конгрес земљорадничких задруга у њиховој окружној вароши, те им 
 као и много других гостију из оближњих земљорадничких задруга.</p> <p>Учитељ-Пера на скупштинс 
>— Али овде није реч о причешћу, него о земљорадничкој задрузи — насмеја се и Пера.</p> <p>— Не 
 — рече Живан изненађен, овом олакшицом земљорадничком. — Ово је за сиромаха спас, који нема ви 
е наговештавали појединим бољим људима, земљорадничку задругу као спас њиховом злу, али од како 
зло стање.{S} Јова и Пера им напоменуше земљорадничку задругу, као једини спас у оваквим данима 
и у послу.{S} Јова читаше кроз наочаре „Земљорадничку Задругу“ и кад виде Кузмана, затури се на 
?{S} Да ли би усвојио Радич нове начине земљорадње и уопште нове културне понуде, кад се он сро 
га се види да је за њега сва та наука о земљорадњи лук и вода.</p> <p>Момак се врати брзо с плу 
 ваљда да ми немамо право да те учимо у земљорадњи, ако ми не оремо? — рече поп.</p> <p>— Ти им 
ући.</p> <p>Стеван се уозбиљи и погледа земљу као одиста важан човек, који има да мисли о важни 
човек, па да буде добар и спасоносан за земљу! — рече поп-Јова подругљиво и окрену главу устран 
 зари у земљу и поче да преврће и слаже земљу као руком.</p> <p>— Како је ово зар може да се ор 
једанпут прекиде, чим волови забраздише земљу са таквим плуговима, који крижају земљу као сир,  
нос берићета.{S} Али смо после измењали земљу са суседима, где смо задобили нове и ближе путеве 
 опет беше изгубио равнотежу и љоснуо о земљу.</p> <p>Коњ одјури напред за својим газдом, а Сте 
господштину, па би онда сиротињи раздао земљу и паре да живи....“</p> <p>Тако је радио за неко  
краве.{S} Оне пођоше.{S} Плуг се зари у земљу и поче да преврће и слаже земљу као руком.</p> <p 
века убио код мене, то би ти било као у земљу закопано.{S} А ако кажеш другоме, то не знам.</p> 
куда сакрити.{S} А где су могли, него у земљу.{S} Ти мислиш они су подизали цркве и куле зарад  
е је твој отац натерао те сам купио ову земљу.{S} Јер кад сам му год поменуо гвозден плуг, увек 
земљу са таквим плуговима, који крижају земљу као сир, без великог запона и отпора.{S} Једновре 
 је вас отац клео, али цело село и целу земљу, нису клели очеви, — рече Пера.</p> <p>— Има, има 
 поповом беседом.{S} Затим нагрнуше ону земљу у рупу и заравнише, па се упутише под оближње дрв 
м дану шта су накопали.{S} Па нађе црну земљу и камење.{S} Али му то камење у гомили беше загон 
арад хране Радичевићи проширише зиратну земљу кроз утрину.{S} А то што су они урадили, урадили  
то што дубље и лакше ору и боље преврћу земљу.</p> <p>— Па, онда зашто је Св. Сава оставио нама 
угима теча, трећима пријатељ, четвртима зет, петима пашеног, а сви га зваху ораовачки зет.{S} Т 
етима пашеног, а сви га зваху ораовачки зет.{S} То је много људе обвезало да пазаре код њега и  
лас кад видеше Живана.</p> <p>— Здравси зете! — довикну му једна шурњаја и натеже ибрик на уста 
чнијем оку.</p> <p>Кад се досади Живану зивкање и узалудно потраживање, он скочи узбуђено и зађ 
м велики ров земље и дубоку јаму до дна зида.</p> <p>— Ово је Кузманово дело. — рече поп Јова.  
ногу мало опружи и стаде да посматра по зидовима слике, прокламације и објаве.</p> <p>У том дођ 
а ти чисто заповеда да кажеш: е је боља зима, него лето.{S} И да није још оних пустих дебелих х 
="subSection" /> <p>Прође то лето, дође зима.{S} Радичевићи беху решили да преко зиме угоје вол 
има.{S} Радичевићи беху решили да преко зиме угоје волове.{S} Зато је домаћину ваљало да оде у  
 не би требало да је пијемо, али кад ми зими изнесу грејаницу, не могу да рекнем нећу, па не зн 
ко се доцкан роји, неће стићи да спреми зимницу; ако је рђава година, неће набрати меда.</p> <p 
мо! — чика их Живана.</p> <p>— Ако само зину да се још једаред замешају у наш посао, оно ће им  
} Па ево и Ненада, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је ово?{S} Где је 
че се о Стеванову ногу.</p> <p>— Што си зинуо као сом магарче један! — издра се капетан на њега 
 у дуг зарад хране Радичевићи проширише зиратну земљу кроз утрину.{S} А то што су они урадили,  
 се мислило да ће партије отклонити сва зла, и људима донети велике добити.{S} Онај који беше б 
 <p>— То вас је могло довести до већега зла — рече Пера. — Зато треба да пристанете на ово реше 
мо.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Од овога зла.</p> <p>— Од кога зла?</p> <p>— Не знаш ти ништа!—  
/p> <p>— Од овога зла.</p> <p>— Од кога зла?</p> <p>— Не знаш ти ништа!— одбаци му овај и окрен 
дри да умете боље распознавати добро од зла и нека вас благослови на многаја љета, амин!“</p> < 
<p>Стеван је био још из малена једно до зла Бога неразборито дериште.{S} Ко је само запамтио шт 
<p>— А што?</p> <p>— Ето, тако, била су зла времена, ратови, гладне године, болешчине, па је на 
као и рат, где неко заграбуси пуну капу злата, а неко остане и без капе па чак и без главе.{S}  
бу Стевана и Уроша.{S} А то је било оно златно време у години кад сваки земљорадник капарише <h 
 Радича, — рече поп-Јова, — чист је као злато, невин је као анђео, никаквих прљавштина, никакви 
оварамо... — забашурава Живан.</p> <p>— Зло, те нагрђено, мој комшија, — зајадикова Радич изнем 
ом полунасмејан. — Ја те не упућујем на зло, да лажеш, да крадеш и да отимаш, већ да отпеваш је 
 па нисмо знали ни шта је добро, ни шта зло“ — рећиће трећи. „Од како смо се поделили, боље рад 
а и почеше се вајкати и жалити на своје зло стање.{S} Јова и Пера им напоменуше земљорадничку з 
нека страшна прилика јавила у будноћи и зло му предсказала и како га је нешто жигнуло преко пле 
 полугласно. — Ја мишљах да вас је неко зло снашло, те зовнух Жику да видимо.</p> <p>— Ништа, р 
> <p>— Иди, па ако те снађе и тамо неко зло, нећеш бар ни жалити, с паметним си људима, — говор 
авштина, никаквих угурсузлука, никаквих злоба, ни пакости код њега нема.{S} Благо би нашој земљ 
пији.</p> <p>— Ајде овамо, — рече Ненад зловољно.</p> <p>— Нећу, него оди ти овамо да проћућори 
то и то није било. — одговори му Стеван зловољно. — Ти само чекаш на готово, а не знаш колико с 
то да и пчеле имају својих: крадљивица, злоћудница и нерадница (трутова), и да то исто, што се  
 налажаху.{S} Јер и оне поред све своје злоћудности и опорости осећаху тежину кривица својих, к 
 земљорадничку задругу као спас њиховом злу, али од како им се оно код цркве људи зарекоше, да  
и децу, онда се тек сете за другога.{S} Зна он све то како иде.{S} Гледао је он такве добросрећ 
е ви школовани људи цара Радована?{S} А зна га Кузман.</p> <p>— Ми знамо за цара Душана, Лазара 
а и Краљевића Марка, а за цара Радована зна Кузман и-његово варалачко друштво.</p> <p>— А знате 
жене, којој се иде из куће, нек иде куд зна, ми нећемо никуда из наше куће.{S} Људи се уортаче, 
 задобили и одгајили.{S} Али природа не зна за сиротињу, већ иде својим редовним током.{S} Сиро 
вис, испреврташе се столови да човек не зна на коју ће страну.{S} Дамњан се потруди да умири та 
а не гледам више овај нови свет, што не зна за поштовање Бога и старијих.{S} Ко ће дочекивати м 
прива. — Лако је вама, кад ви се у њиви зна само један рађ, а ја, док ти поређам све моје потрч 
 с торбом о рамену.</p> <p>— Душа да ми зна шта радим! — одврати му Јаглика још киселије и отре 
тује и ужива,“ а ја се мучим, нећу! нек зна добро <pb n="37" /> да нећу!“ А од како му Кузман н 
што њен човек не оставља кметство, а он зна зашта кметује, зарад кметице.{S} Лепо Бога ми.{S} А 
о једнога гољу да буде посланик, јер он зна шта је сиротиња.{S} Ја кад би био краљ играли би по 
мо вас оставили да и даље пропадате, ко зна шта би од вас било.</p> <p>— Мани се попе не помињи 
и има више пара, него над земљом.{S} Ко зна да не леже дукати овде под нашим ногама.</p> <p>Сте 
 споразумом.{S} И то би тако трајало ко зна докле, да један од њих не упреде у страну, као неко 
ј тако, узми ти двадесет дуката, јер ко зна хоће ли више оваква прилика испасти.</p> <pb n="57" 
не понуде, кад се он сродио с оним, што зна и има?</p> <p>— Би, кад би му се разложило.</p> <p> 
>— Он нам не смета, него помаже.{S} Јер зна да са рђавим људима не можемо ништа учинити, — разл 
цара Радована, поткопао цркву.{S} А већ зна се чијим је упуством и наговором то урадио.{S} И вл 
 час кад ће се унети бадњак у кућу, али знађаху ко треба да га унесе, па зато прилазаше једно п 
ху задругари <pb n="105" /> о свему што знађаху.{S} Ту се развезоше читаве приче и разговори из 
релим људима је могућно залутати кад не знају пута.{S} Изишав из породичне задруге, Радичевићи  
сваком са стране изгледало: да они и не знају за сопствене смерове и интересе.</p> <pb n="16" / 
Е, то се не казује сваком.{S} Ако многи знају оно се не може наћи.</p> <p>— Од мене ти се неће  
не.{S} Слушај ти ове људе, што цео свет знају научити, а батали Кузмана, није он дошао за наше  
-Јова се ухвати за браду.{S} А то му је знак одобравања.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
ет једнога новчића беше поклич и трубни знак свима осиротелим и клонулим земљорадницима у Ораов 
е.{S} Зато се многа деца и сматрају као знак сиротиње.{S} Ах, деца, деца!...{S} Зар она не пред 
вчани се и насменуше један на другог, у знак одобравања и расположења.</p> <p>Кад се сврши конг 
 не послуша, сад си се уверио да сам ја знала још онда шта ће бити с нама.{S} Ето, доживели смо 
 а други чист у наћве.{S} А Живана није знала у оној љутини да је сапун замесила са тестом. _</ 
 село задобио.</p> <p>Сељаци нису ништа знали за намере учитељеве и попове.{S} Они су наставили 
 Јер кад би сви људи били богати, не би знали за муку и невољу.</p> <p>— И ти си ваљда због те  
?</p> <p>— Ми смо промислили колико смо знали и умели, а мислићемо и даље.</p> <p>— Вараш се.{S 
. „Затворили смо се у задрузи, па нисмо знали ни шта је добро, ни шта зло“ — рећиће трећи. „Од  
узело.</p> <p>Учитељ-Пера и поп-Јова су знали да ће се такав један збор држати у њиховом селу.{ 
дио! — рече Пера.</p> <p>Јова и Пера су знали за многе преваре Кузманове, ал овакву превару нис 
</p> <p>— Он је послушао друге, који су знали за то време и за те идеје.</p> <p>— Како их је по 
под њима сакрију благо своје.{S} Они су знали да ће царство изгубити, зато су сакрили паре, да  
а нису седели скрштених руку.{S} Они су знали да голо причање народу: „овако ради“, „онако пост 
шав из породичне задруге, Радичевићи су знали само за један пут: да раде сложно и усташно, на н 
бор држати у њиховом селу.{S} А село је знало толико да ће неки људи доћи и говорити нешто „важ 
м ствари у кући.</p> <pb n="60" /> <p>- Знам, али да ли су ти дозволили приходи да имаш толике  
 Одраше ме порезници ко мачку!</p> <p>— Знам, то је порез на радњу, али на двадесет хиљада дина 
ема равна у селу. — рече Мића.</p> <p>— Знам, али не могу ја после да се парничим с њим.{S} Јер 
њиву може да оре гвозден плуг.</p> <p>— Знам, видео сам ону ђаволију швапску.{S} Швабе и морају 
?</p> <p>— Ја измерим сваку кантаром, а знам да оценим и руком, па, која је тешка 7 ока, ја је  
О Стеване, Стеване, проседе и ти већ, а знам кад си се родио.{S} Ти си ми био прво дете, које с 
нам за велике паре али ми и не треба да знам за веће паре, него за онолико, колико мени треба.< 
ив савести.</p> <p>— Е тако то, само да знам — насмеја се Пера задовољан поп-Јовиним признањем. 
p> <p>— Нисам. — Прибра се Стеван. — Ја знам за Цара Лазара, Краљевића Марка и Милоша Обилића.< 
 Е, па онда, шта ми причаш то, што и ја знам.{S} Дај ми ти нешто што ће да ми донесе хлеба без  
убав задруге ја у нечему измењујем, кад знам да стојим на достојној висини свога положаја.</p>  
и.</p> <p>— Ама зашто тако говориш, кад знам да тако не мислиш по савести?</p> <p>— Дозволићеш  
 људи могу делити“ — рећиће један. „Сад знам што живим“ — рећиће други. „Затворили смо се у зад 
 сваки гледа.</p> <p>— Слушај, попе, не знам ни ја све вештине у орању, што сваког дана орем, т 
арод не може дахнути душом.</p> <p>— Не знам како који, — упаде му Урош у реч, а нас је отац пр 
шли, — рече љутито Пера.</p> <p>— Ја не знам да ли ћемо и данас што успети, кад их још нема.{S} 
 не знаш шта су то паре.</p> <p>— Ја не знам за велике паре али ми и не треба да знам за веће п 
 Анђи и показа јој цреп.</p> <p>— Ја не знам, та се њива звала „код Каравуле“.</p> <p>— Па то ј 
ровала си их јутрос!{S} Ти мислиш ја не знам што ти заинат тураш паприку по пуну лажицу у јело, 
актом капетановим, ове садржине: „Ја не знам како је могао суд те општине и за овакву ситницу с 
 ми ја мој „белег“ не дам никоме, па не знам кој да дође! — јави се Станојка на ту примедбу Нев 
већ сам се забандарао по општини, па не знам где ми је глава.</p> <p>— Верујеш ли ти Живане, —  
рејаницу, не могу да рекнем нећу, па не знам шта да буде.</p> <p>— То ти је прва исповест.{S} А 
ан. — Али шта ми вреди та ствар, кад не знам где има пара.</p> <p>— То ће ти се у сну јавити.{S 
више у њу пустио плуг, па да ми роди не знам шта!{S} Зар ја црквиште да орем!“</p> <p>И већ прв 
имам женин „белег“ десет дуката, али не знам да ли ће то да стигне.</p> <p>У том их пристигоше  
е један <hi>сат</hi>?</p> <p>— Ја ти не знам да мерим време, али могу да познам која трмка може 
 за, две и три?{S} Зашто да ја навек не знам шта је моје, а шта је туђе?{S} Све „наше“, „наше“, 
закопано.{S} А ако кажеш другоме, то не знам.</p> <p>— Шта вреди да ти кажем, кад ти немаш оно  
дор — мирише!</p> <p>— Бога ми ја то не знам ништа.{S} Нико ми није казао ништа за твоју кожу.< 
знаш зашто људи купују црн тамњан?“ „Не знам“ - одговара Кузман. „Да се кади и крсти од таквих  
ицу, задругари ораовачки дочекаше и тај знаменити дан, <hi>почетак рада задругинога</hi>.{S} И  
ате ли ви тога цара Лазара?</p> <p>— Не знамо — рекоше једновремено Јаван и Пера.</p> <p>— Како 
епоштени, али не умемо ка они.{S} Ми не знамо ништа ка стока.</p> <p>— Још мало па да пасемо тр 
е не можемо послушати — рече Јова. — Ми знамо да је он погрешио, и да Веца није за председника, 
дована?{S} А зна га Кузман.</p> <p>— Ми знамо за цара Душана, Лазара и Краљевића Марка, а за ца 
ледамо својим очима његове патње, и ако знамо да он за све то није крив?</p> <p>— Него ко је кр 
еле, што си трговац и што си поштен, то знамо одавно, али што си леп човек да те нема у целом с 
ку, а несложна растичу.</p> <p>— Све то знамо попе. — рече Живан, пошто прво уздахну. — Ти знаш 
ме се и наш.</p> <p>— Па јест, он ми је знао за то време!</p> <p>— Он је послушао друге, који с 
ти да је потражи.{S} За страх више није знао, кад се онако грозно убио, ко вели: „гора ми напас 
и.{S} Ти имаш да радиш толико, да не би знао где ти је глава од послова, само кад би хтео.{S} Н 
ара?</p> <p>— Па весео био, зар ти ниси знао да у земљи има више пара, него над земљом.{S} Ко з 
м овде Веце? пита капетан.</p> <p>— Па, знате, он је часник општински.. — збуни се Пера.</p> <p 
. — Сто пута је боље бити у задрузи.{S} Знате ли ви ону причу о снопу прућа?{S} Сложна браћа ку 
 подигнута, па шта хоћеш сад!?</p> <p>— Знате шта, — окрену Кузман на другу руку — нити је на о 
арад некакога блага цара Радована.{S} А знате ли ви тога цара Лазара?</p> <p>— Не знамо — рекош 
 и-његово варалачко друштво.</p> <p>— А знате ли за овај „Расковник“? — Извади Стеван из недара 
емено Јаван и Пера.</p> <p>— Како да не знате ви школовани људи цара Радована?{S} А зна га Кузм 
 ви заинатили, па не попуштате.{S} А ви знате добро да инат никоме добра није донео.{S} Стога с 
дну кривуљу, па кад вас потерам, нећете знати где су врата!</p> <p>— Доцкан је сад за твоју кри 
<p>— Па разуме се, шта ми сељаци можемо знати, пошто се никуда не мичемо из нашега села.</p> <p 
е у орању, што сваког дана орем, те ћеш знати ти, што никад не ореш.</p> <p>— Не мора орати сва 
ротив Живана.{S} И само да не беше тако значајан дан у години, кад кућа не сме остати без бадња 
нара.{S} А приход ти износи 150 динара, значи да сваке године упадаш у мањак за 70 динара.{S} Д 
иш и као што си га смакао до голе душе, значи да он тебе носи на својим леђима, а ти носиш твог 
еба да ме разумеш, — настави Пера. — Не значи ово што сам ја казао да је Радич рђав човек.{S} Н 
еба да иде наш народ.{S} А пронађен пут значи што и постигнута мета, што и препорођај.{S} Ми см 
Шта имамо лепо да зборимо?</p> <p>— Па, знаш, треба да зборимо за лепоту и за младост... и очи  
Ја сам јела буково лишће и церову кору, знаш ли ти то!</p> <p>— Ти можеш то и сад да јеш, нико  
и знаш како тај старац мене поштује!{S} Знаш шта ми кажу сви у селу: „Већ веле, што си трговац  
м ни дошао због коже, већ због тебе.{S} Знаш ли да ми нешто све изгоре под ложичицом за тебе... 
ецам.</p> <p>— Па, то дангуби пчеле.{S} Знаш ли ти колико оне утроше времена, док направе један 
Нема сиротиње, а ја сам од ње живео.{S} Знаш како кажу: „Сиромах човек две куће рани.“</p> <p>— 
но окрећи ти разговор мало на згоду.{S} Знаш како је, кад се састану двоје младих и лепих, они  
је казао! — кресну му Живан.</p> <p>— А знаш ли шта је мени казао тај исти лажов, мени је казао 
p>— Мани се попе не помињи то, ако Бога знаш! — рече Стеван. — Све ми се јежи кожа, кад се сети 
 је још у свету растурао цркву ако Бога знаш!</p> <p>Стеван сипну да плаче као мало дете.{S} У  
ла ни оволицно без мене узети, добро да знаш!{S} Начетворо ћемо је преградити плотом, па ћемо с 
то, колико ти имаш право, што мислиш да знаш правилно да ореш.</p> <p>— Ама што сте окупили ви  
и незвана?</p> <p>— Ћути, Станојка, кад знаш да то никад неће бити!</p> <p>— Велим ја, да те ма 
 нема зараде.</p> <p>— Е, мој брате, не знаш ти ништа.</p> <p>— Па разуме се, шта ми сељаци мож 
 зла.</p> <p>— Од кога зла?</p> <p>— Не знаш ти ништа!— одбаци му овај и окрену му леђа.</p> <p 
овољно. — Ти само чекаш на готово, а не знаш колико се ја мучим.</p> <p>— Ко те терао да се так 
а! — мрдну усницом Кузман.{S} Ти још не знаш шта су то паре.</p> <p>— Ја не знам за велике паре 
причао, ово што ћу ти сад казати.{S} Ти знаш да тебе сматрам за најбољега домаћина у вашој кући 
рам пре времена заменити весељем.{S} Ти знаш какву си голотињу оставила овамо, па ми опрости, п 
 — рече Живан, пошто прво уздахну. — Ти знаш колико сам се ја трудио и чувао кућу од резила, ал 
 — опет се смешка Станојка.</p> <p>— Ти знаш шта си рекла.</p> <p>— Лако је нама рећи да немамо 
рече Пера — песма је песма.</p> <p>— Ти знаш како си казао да ме увек слушаш, па зар можеш да м 
, те се тако грозно мрзите.</p> <p>— Ти знаш попе да се браћа свуд мрзе због имања — рече Живан 
чича-Радич неће да се љути.{S} О, да ти знаш како тај старац мене поштује!{S} Знаш шта ми кажу  
ред овако лепих наших намера.{S} Јер ти знаш да су Цар Лазар, К.{S}-Ђорђе и Милош Обреновић има 
 ти ја више!{S} Ето ти па управљај како знаш, а ја ћу да идем за овцама.</p> <p>— А коме ја гов 
и ту суму, па се ти после наплаћуј како знаш.{S} Волим ја мене него тај свет!</p> <p>— Добро, к 
мисли о важним стварима.</p> <p>— А већ знаш и то, да ја имам карактер човечански, па кад ме је 
м.</p> <p>— Па... требало би ми, ти већ знаш, за порез пет дуката и за жито што сам дужан пет.. 
еда па ако је неки шерет, он му опучи: „знаш зашто људи купују црн тамњан?“ „Не знам“ - одговар 
 варнице од камења, све их гола вода од зноја спопаде.{S} И ништа не нађоше.{S} Ујутру рано Куз 
, па их опет остави да се купају у свом зноју и о зноју свога лица хлеб зарађују.</p> <p>Овде-о 
ет остави да се купају у свом зноју и о зноју свога лица хлеб зарађују.</p> <p>Овде-онде видиш  
лику порезу дуговао!</p> <p>— Иди Шиљо, зовни Уроша и све остале, који су звати за порез, рече  
Ја мишљах да вас је неко зло снашло, те зовнух Жику да видимо.</p> <p>— Ништа, разговарамо... — 
 каже.{S} Човек кад умре и кад се роди, зову попа, а ко погреши, и он иде попу, па иди и ти.</p 
позив из општине, иди тамо да видиш шта зову, одговори шта траже, па управљај, а ја ћу те слуша 
, док се није разборавио.{S} Кад забеле зора, он се освести, устаде, разгледа око себе и виде д 
за то дошао.</p> <p>— Добро, онда сутра зором да си код капетана!</p> <p>— Разумем! — рече Стев 
 ми донела ту грозницу у кућу?“ „Све су зреле богами, ево да пробаш“ — правда се сељанка. „Није 
ли, не као голуждрави младунци, већ као зрели људи, који су се давно поженили, војску ислужили  
јску ислужили и децу изродили.{S} Али и зрелим људима је могућно залутати кад не знају пута.{S} 
тече правилно и напредно само са људима зрелих политичких и културних појмова.{S} А људи, који  
дозри и сасуши петељку своју.{S} Таквом зрелом плоду треба само потрес мали од руке човекове, и 
 жени буде што приступачнији, па искези зубе:</p> <p>— Шта радиш снашке, како си?.</p> <p>— Ето 
" /> <p>— Е онда попе ниси узалуд тупио зубе кад си нам говорио за овај плуг, — рече Живан изне 
х главе.{S} Али се брзо прибра, шкрипну зубима и јурну трчећим кораком на „сотону“.{S} Удари је 
тав конгрес са својим пчелама.{S} А оне зује ли зује тако лепо и правилно, да је милина човеку  
рес са својим пчелама.{S} А оне зује ли зује тако лепо и правилно, да је милина човеку слушати. 
 старијих.</p> <p>Тако се о томе најпре зуцкало, затим у тајности приговарало и најпосле отворе 
Него да идемо да копамо.{S} Али да ниси зуцнула твојој матери то!</p> <p>- Боже Кузмане, зар са 
пади се:</p> <p>— Такој, такој бравост! и приседник и кимет и сво офштина, направио мијана от з 
вица, злоћудница и нерадница (трутова), и да то исто, што се из далека не може запазити код пче 
 ти?</p> <p>— Ја у Ораовац.</p> <p>— А, и ја ћу на тамо, но ево ти мога коња, узјани па јаши, а 
же, јер да је тамо „горе“ ко што треба, и нама би било боље, — одговори му један оближњи пред њ 
о ви, овај неће овога, онај неће онога, и онда ћемо лепу задругу основати! — рече Јован љутито. 
да продајеш: вуну, млеко, живину, јаја, и тако штогод.., управо оно што се од стоке одвађује, а 
орбу, пиринча, шећера, зејтина, памука, и тако даље, разуме се све то кришом од Кузмана, који у 
 паса пробијаше девојачки пој са прела, и наслађаваше његову племениту и родољубиву душу... кој 
ислило да ће партије отклонити сва зла, и људима донети велике добити.{S} Онај који беше богат  
 пета се парничи са осорљивим квочкама, и тако даље</p> <p>Јаглика, мајка Стеванова, храњаше из 
 у којој је свачија дужност опредељена, и у којој се свачије право поштује.{S} Тако је, бар за  
ставио у аманет да о њима водим рачуна, и ја им не дам да се поделе докле год могу.{S} Јер ако  
ман „Боже помози“ — рекоше Јова и Пера, и оно се наметну опет један белај, да им никад није без 
елина попова не беху излапели из главе, и после толиких ломњава и окршаја политичких.</p> <p>-  
Одмах заустави волове, преброја џакове, и виде да му нема једнога џака.{S} Нити је пристао да и 
их целога века сунце греје и киша бије, и не осврћу се на ту досадну оморину, већ се размилели  
у рече поп-Јова.{S} Јер је дошло време, и дрво које дуго није дало трави око себе да расте, поч 
аћине, који хоће да га узме, нека узме, и нек му је алал, а ја имам за мене плуг, — рече предсе 
>— Па јес’-.. -</p> <p>— Па јес дабоме, и онда докле ћемо да вас уверавамо о томе.</p> <p>— Нап 
 кад гледамо својим очима његове патње, и ако знамо да он за све то није крив?</p> <p>— Него ко 
ки.. — збуни се Пера.</p> <p>— Тим пре, и за мене је већа гаранција, кад је председник ту.</p>  
аса да легне, тад виде да му нема кесе, и да ју је падајући с коња изгубио.{S} Леже у постељу ћ 
ња, па се дигне, а ви тражите да мрете, и ако би могли да живите рече Пера.</p> <p>— Како ћемо  
ећи камен спотицања за такво предузеће, и ако је овако наиван и благородан, познајем га ја врло 
оца, моћи произаћи од ситница крупнице, и да ће се жене, које он сматраше увек за споредне и мн 
ом наиђе порезник и они се сви ућуташе, и прибише на једну страну, направивши му места.</p> <p> 
: мој прадед, дед и отац, па су помрли, и ја ћу да умрем, а утрина ће остати.</p> <p>— Утрина ћ 
 <p>— Е па, лепо, и они су били богати, и своје благо морали су некуда сакрити.{S} А где су мог 
ти вина и ракије, водати коње и појити, и ко ли старога оца дворити?..{S} Оно од чега сам се на 
се очима може видети и ушима може чути, и што задрузи за похвалу, а околини за поуку може послу 
/p> <p>Живан однесе све те рачуне кући, и кад их Урош, који једини беше писмен, прочита пред св 
S} Па богами и кад ми умре неки у кући, и тад ме кошта...{S} Тек, како му драго, мени стиза кол 
у Ораовцу да устају и да протрљају очи, и прва капљица која имађаше да произведе животворни изв 
и кад се роди, зову попа, а ко погреши, и он иде попу, па иди и ти.</p> <pb n="86" /> <p>Стеван 
је славно чувала и очувала: име, језик, и веру српску, за време толиких векова робовања и горки 
ови једном, угови другом, угови трећем, и док све обредим, од мене ни стрва ни јаока; нити се љ 
е под интерес.{S} А то исто и ја радим, и плаћам порез на то!</p> <p>— Није истина!{S} Ето види 
етана!</p> <p>— Разумем! — рече Стеван, и стоји укрућен, не миче се.</p> <p>— Ајд сад иди! — ре 
а, да он више није домаћин, већ Стеван, и да он ништа против тога нема, само да је мир и слога  
ш, одмах се покажу паре. — рече Кузман, и показа Стевану једно коренче од траве.{S} Она сваку б 
путише се сваки на свој посао.{S} А он, и ако мало невесео, због неких ружних снова, пође у пче 
ече Јова. — Ми знамо да је он погрешио, и да Веца није за председника, али то нема никакве везе 
 фактом, што је Кузман побеђен морално, и што је народ дошао к себи, после онога молебствија у  
 и Милоша Обилића.</p> <p>— Е па, лепо, и они су били богати, и своје благо морали су некуда са 
 пожалио Невени да му нешто није добро, и ако ни целога дана ништа није окусио.{S} Али наместо  
 да култура и политика нису једно исто, и да стоје једна према другој као точкови на колима, ко 
м лебу, који им је оцу прекратио живот, и погледаше и нехотице Кузмана попреко, нарочито Живан. 
ретека за продају.</p> <p>— Јест, јест, и то је добра ствар кад човек може и за ситнице да узме 
 домовима, са „младим“ месецем на небу, и пуним рукама пара и хлеба, те да им тамо буде све пун 
веле сву родбину, па испише сву ракију, и ја ћу да пијем! — испречи се Живана. — За толико сам  
ударцем, он сјури нож у ту црну гомилу, и трице му из џака посу руку.{S} Тад виде да је та „кар 
</p> <p>- Шта хоћеш!? — подвикну Радич, и глас му задрхта.</p> <p>- хоћу то, да сви једнако рад 
е шиљкач, дилкош, бушкарач, сплеткарош, и уопште немиран човек, па да буде добар и спасоносан з 
ај како мирише да ти се душа растопи... и поднесе јој под нос мирисан сапун, а другом руком поч 
т дуката и за жито што сам дужан пет... и за ситнице...</p> <p>— Немој тако, узми ти двадесет д 
ба да зборимо за лепоту и за младост... и очи му се зажарише ко у мачора. </p> <p>- Иди ти до ђ 
а.</p> <p>— Па, сад, како би ти казао.. и то није сваке године једнако... замисли се опет Радич 
но напатио, јер много врљају и губе се; и како му је овце лако чувати, од којих има једну „Гару 
уче и жељно очекује своју уморну мајку; и да разбереш ову песму мушкога грла, што одјекиваше из 
инове за одбрану Отаџбине <pb n="17" /> и да заједно са њима стварају нов живот, који им је сам 
ју нас.{S} Тако су радили <pb n="98" /> и други паметни народи, па тако треба и ми.{S} У то име 
, <hi>троскавац</hi>, <hi>пиревина</hi> и све оне траве, које успевају само на слабој земљи, до 
земљорадник капарише <hi>годижбину</hi> и кад му је сваки дан проведен на свом имању од неоткуп 
то <pb n="99" /> сан, а никако јава!{S} И никако није могао да верује да је то законом дозвољен 
деце и врева по кући, да Бог сачува!{S} И тако видиш опет неред, али неред, који је предвиђен б 
Ненада обасја сунце у сред помрчине!{S} И ништа не мога друго да каже, него само подиже руку у  
а мањак, колико износи његово имање!{S} И да му није било једнога повећега забрана, отишла би м 
</p> <p>— А, то, то!{S} То се тражи!{S} И ја теби не налазим мане.{S} И онда? — спусти кожу на  
 си нам показао, баш си нам показао!{S} И имате право и ти и поп што нас избегавате, кад смо ов 
г једнога и они остали да пропадају!{S} И место да нам Савез помаже, он нам смета! рече он гњев 
аво споразумевање између њега и њих!{S} И пчеле познају свога домаћина, као и свака друга стока 
, <hi>почетак рада задругинога</hi>.{S} И звекну први динар на столу школе ораовачке, тако мило 
рим, јер ја сам председник општине“.{S} И можда би нешто и нахудио задрузи да је остао лојалан  
мурећи да не би видео „караконџулу“.{S} И таман хтеде да запева од радости, што ја мимоишао ту  
и може наћи у земљи пун казан блага.{S} И одмах ујутру то саопшти жени.</p> <p>- Е, нема више с 
сторима су готовиле јело све одреда.{S} И само зато што је све ишло журно и сложно, две су им к 
ба гласачка око кметова и посланика.{S} И да би се народ научио сам собом управљати, морао се п 
 Јова али је правда увек побеђивала.{S} И Кузманова слутљивост била је привремена.{S} Све што ј 
 превукао неколико пут преко гусала.{S} И та његова свечаност на самртном часу разбистрила је у 
нцу, као зелењикава кукурузна свила.{S} И таман се Стеван прибра да проговори још нешто, а из о 
ишало, као да живе душе у њему нема.{S} И само се из далека познаје, да у њему има живота, по д 
 тога дана проговорио против Живана.{S} И само да не беше тако значајан дан у години, кад кућа  
еље било је <pb n="78" /> више жена.{S} И тако се њива Кузманова стаде пунити сваке недеље свет 
о влада и дочекаше разна изненађења.{S} И није никакво чудо што је у том комешању, дошао ред и  
е им њиве омашише с родом тога лета.{S} И они морадоше зајмити кукуруз те године по селу.{S} Ид 
 у јесен тамани и у пролеће подсеца.{S} И овога пута, таман што беше повадио нож из појаса да с 
и дошао си у школу, само зарад себе.{S} И дућан држиш зарад себе, а не зарад народа.{S} Јер кад 
да им купује волове, краве, плугове.{S} И то учитељ и поп петљају тамо.</p> <p>— Па то је добро 
, све их гола вода од зноја спопаде.{S} И ништа не нађоше.{S} Ујутру рано Кузман дође да се уве 
е погледа, одмах ме позна шта ми је.{S} И тек ће рећи: „Ти си брижан!“ „Јесам, не питај ме“, -  
тражи!{S} И ја теби не налазим мане.{S} И онда? — спусти кожу на под.</p> <pb n="23" /> <p>— Шт 
{S} Ту су тетке, ту стрине, ту ујне.{S} И без мало свака пијана, па с њима и домаћице пијане.</ 
трчаше у судницу да се о томе увере.{S} И на срећу њихову а на несрећу Кузманову то беше цела-ц 
десеторица приновише по које говече.{S} И одмах се по орању могаде познати тај приновак у плуго 
би неутралности политичке у задрузи.{S} И то је ометало њен рад за целу једну годину дана.{S} М 
е тога, ја имам карактер човечански.{S} И, онда мислим, да и ти нећеш да ми нађеш мане.</p> <p> 
ка из земљанога путира причешћивали.{S} И то се разгласи по целој околини како је Кузман пронаш 
 урадили су још раније други сељани.{S} И сеоска се утрина с дана на дан смањиваше.{S} Наста чи 
ад би стигли на род, да нису рушени.{S} И то је једна од најважнијих дужности председничке, да  
ало га је на зборовима обавештавати.{S} И то се најпосле предузело.</p> <p>Учитељ-Пера и поп-Јо 
ђем цркву, која ће му боље помагати.{S} И кад ми сад општина ту цркву отима, онда, треба она да 
асуљ или брашно из куће, себе штети.{S} И онда није чудо, што је пре грабљено и разношено из ку 
 <pb n="49" /> што се морају делити.{S} И што се куће више приводише дограђивању, то се жене ви 
, шта се све збива у Живановој кући.{S} И тада се у његовом убеђењу изазвао обрт, који га је уп 
S} У том спази онај сапун на полици.{S} И то је још више распламте.</p> <p>„А... видиш молим те 
о док се не извуку из његових канџи.{S} И то није могло бити без утицаја на културни точак, кој 
<p>— Нисам те убила, што си био мој.{S} И ти не би такао ову децу, да су твоја.{S} А овако ка’  
> <p>Пандур га позва да пође за њим.{S} И тамо га затворише.</p> <p>Кад би у подне пандур га пу 
 се Невена сама, товарећи се ручком.{S} И тако љутита однесе радницима на њиву ручак.</p> <pb n 
ји је предвиђен братским споразумом.{S} И то би тако трајало ко зна докле, да један од њих не у 
лучајно.{S} Кузман беше банкротирао.{S} И кад му је вршен попис, Живан је позват за „присутног“ 
и карта се у мејани, тај је залутао.{S} И ми смо дужни да га изведемо на пут.</p> <p>— Добро, т 
, војске, земље, градове господство.{S} И Кузман је <pb n="83" /> изгубио главну битку са народ 
м је упуством и наговором то урадио.{S} И власт га одмах уапси и спроведе капетану.{S} Сви га п 
жу.</p> <p>— А, Живан ми је одобрио.{S} И чича-Радич неће да се љути.{S} О, да ти знаш како тај 
ква похарана!{S} Брже похиташе тамо.{S} И кад стигоше, нађоше пред црквом велики ров земље и ду 
ца и мајке, не можемо да се сложимо.{S} И кокоши ће нам се смејати, кад чују нашу ноћашњу бруку 
да кажеш: е је боља зима, него лето.{S} И да није још оних пустих дебелих хладовина, пољскога з 
вао да се оно место огласи за цркву.{S} И оно је оглашено.{S} Капела је подигнута, па шта хоћеш 
рење у селу према његовом туторству.{S} И једнога дана позва га суд да му саопшти да је изабрао 
оји су били штетни у сваком погледу.{S} И кад је тиме остварила онај други део Христове изреке: 
луг што га је држава послала народу.{S} И да га узмем, шта да орем?{S} Мањ друмове!</p> <p>— Пр 
<p>Задругари беху сви у новом оделу.{S} И цело њихово питомо и мирољубиво држање, целога дана,  
ше увек први од свих укућана својих.{S} И тада му је прво да се помоли Богу, Богородици и свима 
и ти мени откуд Крсману толике паре?{S} И ја сам чуо да он има пуне ћупове дуката!</p> <p>— Как 
кцисо за џаба!{S} Некјеме такој више! — и баци им кључеве на сто. — Еве ви кључеви от мијана па 
да му учинимо!{S} То је наша дужност! — и разиђоше се сви задовољни тим удесом што им се указал 
чтујем! — узвикну Јанаћко, механџија. — И ја кје дам едно ћило ракија.</p> <p>И саставише „друш 
животиња оди да видиш шта пчеле раде. — И одведе га код једне кошнице.</p> <p>— Видиш ове крупн 
Нећу ни ја да идем! — дере се Стеван. — И ја сам Радичев син!</p> <p>— Ти се ниси још ни родио, 
, као да ћемо на Косово, — рече Урош. — И опет нам волови брекћу од умора.</p> <p>— Да ти нама  
 да немамо чим благи дан да дочекамо: — И две јој се сузе скотрљаше низ лице и кануше на његову 
поче сам да говори — једанпут се мре“ — и испреже волове, привеза их за саоне, а из јарма узе ј 
 кавга је започела због овога Кузмана — и пружи прст на Кузмана, — Угребе се тога дана у кућу с 
ебе и за народ.</p> <pb n="100" /> <p>— И само зато што ти хоћеш да ми преотмеш занат, ја да тр 
дуката годишње.</p> <p>— Јес’.</p> <p>— И ту се не види да продајеш: вуну, млеко, живину, јаја, 
 <p>— Ја не отимам ни од кога.</p> <p>— И Кузман не отима.{S} Људи му сами дају, али то узимање 
> <p>— Дошао сам зарад народа.</p> <p>— И ја долазим у мејану зарад народа.{S} А ти долазиш у к 
тај ме пут кошта десет дуката.</p> <p>— И ја пристајем — рече Ненад.</p> <p>— Али с тим није јо 
овека због оне рупе код цркве.</p> <p>— И треба да те рачунају тако, кад си ону бруку урадио.{S 
 то од њега нећемо ни тражити.</p> <p>— И да хоћемо, не вреди вам ништа.{S} Јер овакви су људи  
људи, па им се тешко замерити.</p> <p>— И зато треба отворити добро очи при оснивању установе,  
и од мене живе моји повериоци.</p> <p>— И онда излази да сви ви живите од народа.{S} А народ ва 
игурно послушати за ову ствар.</p> <p>— И мене ће десеторица, то су двадесет људи.{S} Више нам  
евенину. — То је моја младост.</p> <p>— И ми смо имале младост, па нам одузеше људи дукате с гу 
ше нам и не требају у почетку.</p> <p>— И сад смо готови.</p> <p>— Нисмо још готови.{S} Нисмо с 
 не би знали за муку и невољу.</p> <p>— И ти си ваљда због те муке отворио дућан!</p> <p>— Ја с 
ен плуг, да с њим орем утрину.</p> <p>— И утрину и сваку њиву може да оре гвозден плуг.</p> <p> 
ослови на многаја љета, амин!“</p> <p>— И ти да си жив попе! прошапташе људи побожно и изађоше  
 не би побегли од њега, но би орали ка’ и други људи.</p> <pb n="54" /> <p>— Па мислиш ваљда да 
јица, па оремо ко и други људи у селу,“ и тако даље</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Жива 
{S} Али најпосле да их узмем за свиње.“ И узме десет кила јабука за грош.</p> <p>Његово непокол 
раћа не дозвољавају да више буде кмет.“ И тако је пристао да не буде више кмет, само да би било 
и подигао Кузман Аранђеловић, трговац.“ И одреди да тај храм слави Богородичин Покров 1. октобр 
ашан према рђавим, показаће ова прича:“ И исприча како је пророк Илија молио Бога да да кишу ње 
говина му је страћила сав женин „белег“ и још га је увукла у замашан дуг.</p> <p>За све пак вре 
ћи сиграју: „клиса“, „робова“, „швињке“ и тако штогод...</p> <p>А песма, та весела песма из дев 
извесан број година, док се не „одмори“ и сама од себе оснажи.</p> <p>Е; али за то време треба  
еза.</p> <p>Остали беху загрејали „ђем“ и добро загаламили.{S} Кад наиђе поп и учитељ, они грак 
ше кроз наочаре „Земљорадничку Задругу“ и кад виде Кузмана, затури се на наслоњачу и изненађен  
новим рукама, закон му је на средини, а и полиција му је ту!{S} Већ су му се морали повињавати  
могло пред механом стајати и говорити а и судбоносан за народ, који је тада први пут чуо да је  
одине. — прихвати Ненад. — Јер ми треба и нешто друго да радимо, а не само целога века да се де 
> и други паметни народи, па тако треба и ми.{S} У то име нек вам је срећан рад!“ </p> <p>Задру 
ам кроз прсте.{S} Али по неки пут треба и жену послушати.{S} Ја имам десет дуката на чувању сам 
, зашто ракија у бурићима брзо исчезава и тако даље{S} Па се онда сваки својој жени окрену на р 
у у ово доба године оживљава, овесељава и отклања из душе све црне мисли и тегобе.</p> <p>Али о 
апели из главе, и после толиких ломњава и окршаја политичких.</p> <p>- Е, чекај Урошу — рече му 
 пропадну они први, као и то да умерава и контролише нагле и непромишљене људе.{S} Дакле у прав 
почеше оспоравати и његова верска права и дужности.{S} Сви планови, које он и учитељ-Пера беху  
ма задругарима за набавку стоке, справа и др. потреба.{S} Четири је задругара излечила од пијан 
тво брзо помами, те настаде таква врева и дерњава, да су морали <pb n="74" /> учитељ Јова и Пер 
ше залива, то се она земља више окорева и усев сагорева.{S} Јер се земља оном водом спљеска, сп 
а непрекидно.</p> <p>Тако ти нешто бива и са људима, који се задужују да прекрате извесне невољ 
че да се чеше за уветом и да се снебива и гужви од стида испред својих старијих.</p> <p>Тако се 
 <p>— Дабогда, док се не распаднеш жива и мене молила да ти опростим, не испала ти душа!</p> <p 
а уступам за цркву.{S} Оно је моја њива и ништа друго.</p> <pb n="79" /> <p>— Е онда ћеш одгова 
{S} А ваше место није мејана, већ црква и школа.</p> <p>— Наше је место свуда, где год има људи 
лог над свима грубим разлозима.{S} Јова и Пера чинили су све што су могли да одстране политику  
ти и жалити на своје зло стање.{S} Јова и Пера им напоменуше земљорадничку задругу, као једини  
адругинога оснивања.</p> <p>Али се Јова и Пера постараше да та слава не буде обична пијанка, ка 
е за целу ствар.</p> <p>Кад дођоше Јова и Пера из цркве и не нађоше никога у школи, не беше им  
 <p>И таман „Боже помози“ — рекоше Јова и Пера, и оно се наметну опет један белај, да им никад  
 да су морали <pb n="74" /> учитељ Јова и Пера допарнути до механе и навирити на прозор.{S} Учи 
ог осиромашавања и задуживања, поп-Јова и учитељ-Пера нису седели скрштених руку.{S} Они су зна 
ро је освануло лепо у Бога.{S} Поп-Јова и учитељ-Пера пошто су спремили све што треба одоше прв 
ге, или „кошнице пчела“, којој поп-Јова и химне певаше по селу, од задовољства и усхићења.</p>  
 ни мали посао био.{S} Па ипак поп-Јова и учитељ-Пера су постигли то за кратко време.{S} Једне  
} Први динар баци Пера, за њим поп-Јова и одједанпут зазвекеташе још двадесет динара за њима.{S 
 гост на славу.</p> <p>Ту беху поп-Јова и учитељ-Пера и још неколико задругара, сви у послу.{S} 
лога века да се делимо.</p> <p>Поп-Јова и учитељ-Пера посаветоваше их још о којечему, па одоше. 
ихи и непрекидни жагор.</p> <p>Поп-Јова и учитељ - Пера заподенуше између себе разговор:</p> <p 
овеком урадио! — рече Пера.</p> <p>Јова и Пера су знали за многе преваре Кузманове, ал овакву п 
асмејано и позва их унутра.</p> <p>Јова и Пера зађоше наоколо на капију и уђоше у градинче код  
ли, па ћурке ћувам и данас.</p> <p>Јова и Пера се насмејаше и одоше.</p> <p>Радич дохвати један 
узе да саставља облигацију.</p> <p>Јова и Пера пређоше за други сто.</p> <p>За кратко време нап 
ич потражује час ово, час оно од синова и снаха нуди људе:</p> <p>- Ручајте људи, па рекните:{S 
сумњу села на исправност његових синова и снаха према њему.</p> <p>Дођоше поп и учитељ те сахра 
ње воћа, већ борба гласачка око кметова и посланика.{S} И да би се народ научио сам собом управ 
поштено суди народу; Ненад да носи дрва и жито у чаршију, да прода; Стеван и Урош да ору за кук 
...{S} Диже се урнебес, кукњава, клетва и писак деце.</p> <p>Кад излише гњев над својим женама, 
ше бурни дани, дани борбе, беспокојства и омразе, гоњења и освете.{S} Људи се променише и радом 
 и химне певаше по селу, од задовољства и усхићења.</p> <p>А ко се и не би усхићавао таквом кућ 
ела да учини корисним члановима друштва и оне људе, који су били штетни у сваком погледу.{S} И  
ад је држава могла дозволити та друштва и кад је једном таквом друштву честитао славу један срп 
, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је ово?{S} Где је ово било?</p> <p 
ешто, нек смо живи и здрави, па ћемо га и продавати.</p> <p>— Е... ти још незнаш шта сам ја зап 
 озбиљније. — Док бесмо у задрузи кавга и несрећа сваког дана, кад се поделисмо навали сиротиња 
 <p>Бива више пут, за време летњих жега и суша, да човек залива неку леју с усевом и што је он  
</p> <p>— Ослободили су је људи живљега и напреднијега духа, а овакви су пошли за њима, као мир 
ц с пасуљем у скуту, па седе поред њега и деце и узе да треби пасуљ и да сипа требљен у лонац.< 
 на то, да ће у његовој кући поред њега и његовог оца, моћи произаћи од ситница крупнице, и да  
 много људе обвезало да пазаре код њега и да га слушају више него попа и учитеља.</p> <p>Жена м 
ти.{S} Читаво споразумевање између њега и њих!{S} И пчеле познају свога домаћина, као и свака д 
ичко изазивање и зачикивање између њега и народа.{S} Народ озлојеђен, хтеде му сам пресудити, д 
а.</p> <p>Отуда је долазило између њега и Пере врло често до крупних разговора и размимоилажења 
о беше један сусрет на путу између њега и њих.{S} Јер њему гвоздени плуг и детелина попова не б 
кренуо.{S} Али се матери натрпало брига и немоћи, па и не помишља на даље радости, које је чека 
нови свет, што не зна за поштовање Бога и старијих.{S} Ко ће дочекивати моје кумове и пријатеље 
... — започе Радич.</p> <p>— Имају кога и да слушају, — прекиде му реч учитељ. — Таквога доброг 
ачка задруга служиће се новцем од улога и зајма.{S} Зајам се може добити на солидарно јемство“. 
ом Савезовим.</p> <p>— Зар због једнога и они остали да пропадају!{S} И место да нам Савез пома 
орили за време тога путовања од једнога и по сата, о ономе шта све мисле да предузму у својој з 
ој.{S} Радичевићи се поређаше око плуга и почеше да га загледају са сваке стране.</p> <p>Тако с 
 јер их беше обузела нека необична туга и нервоза.</p> <p>По ручку натоварише ствари на кола, п 
актер човечански.{S} И, онда мислим, да и ти нећеш да ми нађеш мане.</p> <p>— Ја ти не налазим  
де такве добре плугове, па би желели да и наш народ оре њима.</p> <p>— А мора ли тај кукуруз да 
е отац био.{S} А да смо вас оставили да и даље пропадате, ко зна шта би од вас било.</p> <p>— М 
а јавност.{S} Али се време постарало да и то буде.{S} Оно исто <hi>време</hi>, које је породичн 
 са кошницом пчела, без обзира на то да и пчеле имају својих: крадљивица, злоћудница и нерадниц 
ја слабо женама водим чес.</p> <p>— Ада и ја им мало гледам кроз прсте.{S} Али по неки пут треб 
реме измењаше се у земљи неколико влада и дочекаше разна изненађења.{S} И није никакво чудо што 
евана и ко да убеди тврдоглавога Ненада и излечи пијаницу Вецу?</p> <p>— Ми!{S} Јер они су сад  
ре куће, постројише две куће, за Ненада и Стевана, А у старој кући решише да остане Урош.</p> < 
ви и постигне, требало је времена, рада и народне помоћи.{S} А да би народ прихватио ту намеру, 
љој производњи, усавршавању начина рада и умножавању корисних тековина.{S} Такав зајам и личи н 
болешчине, па је народ остадао без рада и летине.{S} Зато ме сад страх од куповине леба, као од 
а прикупити из задругиног живота и рада и изнети свету на видик све оно што се очима може видет 
ољством и поносом.{S} Његова бела брада и старачко румено лице зачињаваху допадљиво целу његову 
јој наслоњачи, пуши на чибуку, заповеда и учи своје млађе, онда, хтели не хтели, не можете срцу 
 ми је огрдио живот у задрузи, пун једа и чемера.</p> <pb n="48" /> <p>— Ето, видиш шта каже же 
ену за опанке.{S} А овај их још загледа и затеже цену. „Пусти га нека сече кад га је мило да се 
уке за појас па само хуче, мрко погледа и наропито одговара сваком, који га за по штогод припит 
јати.</p> <p>— Па како да дођем до меда и воска?</p> <p>— Има друга једна врста кошница у санду 
 што да верујем, кад ја долазим до меда и воска и овако.</p> <p>— Ама не само за мед и восак, в 
 уносити: „привредно опорављање“ народа и доношење нарочитих закона за ту сврху“.</p> <p>Тога р 
је: одржала је веру, морал и име народа и ослободила га ропства, па се сад може распадати.</p>  
едини људи у земљи живе на рачун народа и да су многе уредбе земаљске несавремене и непотпуне.{ 
 примаш нове начине, ради већих прихода и олакшица у раду.</p> <p>— Није ми нужда, јер имам вал 
уда то да причам њој! - намршти се Анђа и повуче превезаљче мало к челу.</p> <p>Кад се смрачи,  
Пера и Јова иђаху са изаслаником Савеза и разговараху с њим о многим задружним питањима.</p> <p 
кочи на ону тројицу.{S} Гомила се сроза и сви попадаше на под, уз општи и буран смеј.</p> <p>И  
ваше из једнога најодраслијега кукуруза и узнемираваше срца једне млађане пастирке, у суседној  
ова устаде и отпоче.</p> <p>— Браћо, ја и учитељ смо вам поодавно говорили да живот ваш, овакав 
 да је моје млеко и живину.</p> <p>— Ја и не мислим да ти трпиш гладан, али треба да произведеш 
ов глас.{S} Ви се свуда проводите, а ја и Урош одривамо за целу кућу, па нашим женама не куписм 
ли смо на време опрани и закрпљени и ја и синови ми нежењени, а сад смо сва тројица сирочићи.</ 
 — Оно није била жена, већ муж као и ја и друг неизмеран.{S} Да дођем незнам како брижан и сета 
ти кажем како ћемо да се помогнемо и ја и ти.</p> <p>— Ко може мени да помогне, кад ми Бог не д 
еше онда с нама?</p> <p>— Били смо и ја и поп, али кад смо видели шта ћете ви радити, ми смо се 
је, да је; но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да рђаво живим 
уље и шамије.</p> <p>- Ама понео сам ја и то, али је бољи овај миришљав, гледај како мирише да  
дне волове.{S} Али то, што не можемо ја и ти имати, можемо нас десет.{S} Лепо да се ревенишемо  
а без мало онолико пасуља, брашна, јаја и пилића, колико су пре све имале.{S} Није чудо ни то ш 
 пасуља и брашно, кукуруз, ракију, јаја и пилиће.</p> <p>Живан однесе све те рачуне кући, и кад 
дравси зете! — довикну му једна шурњаја и натеже ибрик на уста.</p> <p>Живан се осврте десно и  
брикант из Беча.</p> <p>Мића се насмеја и скочи на ону тројицу.{S} Гомила се сроза и сви попада 
ма, међ којима се често виђају попадија и учитељка, где задругаркама нешто показују о кувању је 
ијана от задруга, а ја плакјам и ћирија и перезо и прирезо и акцисо за џаба!{S} Некјеме такој в 
ову племениту и родољубиву душу... која и нехотице изговараше ове речи: „Певај, певај народе мо 
 једна од друге и растуриле се куд-која и како је месец то гледао, па напослетку и он пао.</p>  
ини, кад кућа не сме остати без бадњака и сламе, још тада би се пречистило између Живана и Стев 
с дрвљаника, па истера ћурке из воћњака и отера их у поље полагано и шапућући нешто за свој рач 
 ибрик ракије, а у Миленином два батака и два крилета од печене ћурке.</p> <p>Сад се Живан разб 
ебео вео преко тих рационалних зачетака и целокупно пољопривредно унапређење одложи за даља и д 
акије.{S} А, сад те признајем за човека и тебе и попа учитеља.{S} Па да пијемо сви у друству ка 
да куну, људи да псују.{S} Настаде вика и журба, као да ће сви у бежанију!</p> <p>У Живанином к 
ма, њивама и шумама, где нема посланика и министара, а тамо где би га могли они чути, он и не п 
има.{S} Једни се пробијаху до порезника и враћаху се за попов и учитељев сто.{S} Други позајмљи 
вредности.</p> <p>Шта су могле Станојка и Милена друго да раде, него да моле Живана и Ненада да 
тап</hi>, онда... — осмехну се Станојка и сави поглед у преслицу...{S} Па га још једанпут милог 
ујем, ал не хајем! — смешну се Станојка и пови главу у преслицу.</p> <p>Стеван седе на једну по 
— домаћина.{S} Поред тога, земља, стока и новац били су им свагда на расположењу у изобиљу.{S}  
Ја знам за Цара Лазара, Краљевића Марка и Милоша Обилића.</p> <p>— Е па, лепо, и они су били бо 
верујем, кад ја долазим до меда и воска и овако.</p> <p>— Ама не само за мед и восак, већ за св 
сле кад су сви људи у селу, сем Јанаћка и Шиље, који се апсолутно није могао излечити од лажљив 
оделисмо навали сиротиња, па навек мука и невоља, коме је до песме.</p> <p>— Ви сте сами криви, 
евне српске куће, која је славно чувала и очувала: име, језик, и веру српску, за време толиких  
а јавила у будноћи и зло му предсказала и како га је нешто жигнуло преко плећа, да га тај бол и 
је после свакога послића седала, хучала и изнемагала.</p> <p>Увече је затекоше укућани, где јеч 
да умете боље распознавати добро од зла и нека вас благослови на многаја љета, амин!“</p> <p>—  
о прочитати.</p> <p>Пера отвори правила и стаде да чита:</p> <p>„Члан први.{S} Оснива се земљор 
 — рече Пера, — ја ћу прочитати правила и по њима ће се видети ко може бити задругар, ко не.</p 
Ова је земља свима нама подједнако мила и драга.{S} Без обзира на наше партијске подвојености,  
их дебелих хладовина, пољскога зеленила и учестане ваздушне промаје кроз васиону, ти би посрнуо 
је Кузман.{S} Њему је партија повратила и радњу дућанску и част!{S} А тиме је задобио и могућно 
и поједине задругаре без икаквог смисла и разлога, све у име власти и закона!{S} Али је то наср 
азвала на деобу.{S} Она их је покренула и на живљи рад и на бољу штедњу.{S} Отуда се у њиховим  
пољопривредно унапређење одложи за даља и даља времена...</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
адовима, држању чистоте, чувању здравља и т. д.</p> <p>Али ништа тако није згодило посред срца  
 ал овде има једна тужба против учитеља и попа, што држе партијске зборове у школи, од стране К 
д, Урош и још неки приседоше уз учитеља и попа и почеше се вајкати и жалити на своје зло стање. 
и нехотице прикупише око попа и учитеља и обузеше оснивање земљорадничке задруге.</p> <p>Најпос 
и - читају листове, или слушају учитеља и попа, кад им по нешто читају и објашњавају.{S} Или се 
у Стеван и оде.</p> <p>— Затим уђе Шиља и донесе писмо ове садржине: „Драги попе и учитељу, јав 
hi>моја</hi> стока, <hi>моја</hi> земља и све <hi>моје</hi>, што имам.{S} А овде, шта имам?{S}  
 том их пристигоше неки радници из поља и они утишаше говор.{S} Махаше главом један другом идућ 
о поколеба, него да је из темеља заљуља и сруши.{S} Јер онај, који тражи длаку у јајету, не гле 
 Само што су оне продавале поред пасуља и брашно, кукуруз, ракију, јаја и пилиће.</p> <p>Живан  
{S} 15 гроша</p> <p>Донела торбу пасуља и одужила 3 „</p> <p>оста још . .{S} 12 гроша</p> <p>Сл 
жило.</p> <p>— Вараш се, предложи му ма и најмању промену у његову раду и животу, па ћеш видети 
Али он то чини само по трњацима, њивама и шумама, где нема посланика и министара, а тамо где би 
м пилиће и ћурчиће, замешеним копривама и изједна викаше на квочке: „иш ненајешнице!“ „Ти очова 
ућа.{S} Станојка га ороси својим сузама и једва изговори, крстећи се:</p> <p>— Боже, теби се мо 
тати би друкчији били.{S} Новим идејама и није циљ да их одмах усвоји цео свет.{S} Напротив, оп 
ше тако страшни жигови у ногама, рукама и плећима, да је после свакога послића седала, хучала и 
 су већ куће готове — рече Живан женама и не гледајући у њих. — Друга браћа доводе изборни суд  
по пољским ливадама, где су по низинама и водокрчинама набрале <hi>метиља</hi>, те се за неколи 
ући Кузманове приче о многим неистинама и немогућностима.</p> <p>Детелина попова паде им у очи  
 добро развиделило, а Радич, са снахама и другим рођакама, већ беше на гробу Јагликином, сав об 
 далека не може запазити код пчела, има и у Радичевој кући.{S} Само што није било згоднога пово 
и очеви, — рече Пера.</p> <p>— Има, има и од клетве сиротиња, — заврте главом Ненад.{S} Није до 
и сви!{S} А да би те уверио да тога има и код животиња оди да видиш шта пчеле раде. — И одведе  
p>— Нека га узме Радич, најбоље, он има и добру задругу и добро имање, — рече поп-Јова.</p> <p> 
.{S} Али се брзо прибра, шкрипну зубима и јурну трчећим кораком на „сотону“.{S} Удари је палицо 
 Живан смејући се. — Ти судиш кметовима и посланицима само по буџацима, а кад изађеш пред њих,  
у да чува стоку“, обзнани општина свима и свакоме у селу.{S} Ко има своје пашњаке и чобане имаћ 
?</p> <p>— Да вратиш девојку родитељима и да ми донесеш уверење од општине да је враћена, па да 
стиви небески Оче, што судиш праведнима и грешнима, прими мене грешнога, да не гледам више оно  
ми ћемо као њихови пастири поћи за њима и враћати их на прави пут.</p> <p>— А, то је друга ства 
 орла горе, који високо облеће над њима и мотри, где би дограбио плен.{S} А тек покаткад захори 
.{S} И без мало свака пијана, па с њима и домаћице пијане.</p> <p>— Оди, оди овамо, очију ти, д 
угим кметовима, посланицима, министрима и целом свету.{S} Све он критикује, све осуђује, све ре 
 необично задовољавајући изглед гостима и подгревало је њихове културне мисли и побуде до читав 
 љут... —рече Живана, мљацкајући устима и понуди осталима.</p> <p>— Вала Богу, те га нисам ја м 
 ко да изведе на пут залуталога Стевана и ко да убеди тврдоглавога Ненада и излечи пијаницу Вец 
док поораше прво своје њиве, за Стевана и Уроша већ беше доцкан.{S} Те им њиве омашише с родом  
одазва на двадесетодневну вежбу Стевана и Уроша.{S} А то је било оно златно време у години кад  
 за дугачку постављену совру.{S} Живана и Невена приносе јестиво, а Живан и Ненад, старији сино 
ски пандур дође да узме ручак за Живана и за љубав две-три чаше ракије наприча Невени и што јес 
аће Радичевића.{S} Без обзира на Живана и Живану, као родитеље, сви су се осетили срећни том по 
дробио и сипао муње и громове на Живана и његово управљање кућом.{S} Живан га је слушао и <pb n 
лена друго да раде, него да моле Живана и Ненада да им изору за кукуруз да не би прошло време.{ 
ла да их побијеш јутрос — говори Живана и премеће тесто таквом силином да се наћве љуљају.</p>  
ти више не трујеш, — одврати јој Живана и не гледајући у њу.</p> <p>— Кад сам ти их тровала?</p 
у и договорну.{S} Јер сваки, сем Живана и Радича, осећаше у себи неко расположење за свађу и ра 
н.{S} Деца се начичкаше опет око Живана и стадоше га молити за бадњак.</p> <p>У том стигоше Нен 
још тада би се пречистило између Живана и Стевана ко ће бити домаћин.{S} Деца се начичкаше опет 
ете видети сваке недеље дежурнога члана и благајника, где примају новац и издају зајмове.{S} Др 
 ако су се већина њих ослободили обмана и опсена његових, нису се ослободили оскудица својих.{S 
амо чим да те женимо.{S} Година оскудна и гладна...</p> <p>— Ја нећу да се женим — рече Стеван, 
елике Мораве умре једном задругару жена и брат за недељу дана.{S} Остаде он сам са троје деце!{ 
S} За два сата капела је била разваљена и иконе понешене у цркву.</p> <p>Али нуто јада, још нис 
онуде, кад се он сродио с оним, што зна и има?</p> <p>— Би, кад би му се разложило.</p> <p>— Ва 
да јој све своје погрешке мртвој призна и да јој се изјада.{S} Паде му напамет и отац Радич и њ 
, ко им ђаконије спремати, служити вина и ракије, водати коње и појити, и ко ли старога оца дво 
учитељем и попом да мезете уз чашу вина и да разговарају о својим пословима.{S} Примакоше се је 
А то само зато што је пре општа имовина и множина у кући носила са собом и општу одговорност за 
у на својим колима канте гаса и зејтина и крупице соли, хтеде да изађе из коже!{S} Све му се чи 
 реч учитељ. — Таквога доброга домаћина и ја би слушао.</p> <p>— Али моју Јаглику не могу никад 
ижају земљу као сир, без великог запона и отпора.{S} Једновремено дахнуше и људи и волови том о 
 оснивање земљорадничке задруге, укопна и женидбена друштва, која одложише то питање још за нек 
или један другом.{S} Шта ћемо за укопна и женидбена друштва.{S} Шта ћеш одговорити људима кад т 
целом народу <pb n="84" /> да су укопна и женидбена друштва пропала, јер не могу испунити своје 
тру, па затим отвори наћве, насу брашна и узе да меси хлеб.</p> <p>„И то ми је човек, да ме тер 
нуше један на другог, у знак одобравања и расположења.</p> <p>Кад се сврши конгрес Ораовчани се 
маси настао читав жагор од обавештавања и расправљања.</p> <p>— Ама зар може боље од овога на н 
ивали се и очајавали због осиромашавања и задуживања, поп-Јова и учитељ-Пера нису седели скрште 
 кад сваком изгледаше да ће пребацивања и заједљива пецкања исчезнути пред Радичевим причама, Ж 
 узалудност таквога његовога трудбовања и коначно му налагало да већ једном раскине са том задр 
рпску, за време толиких векова робовања и горких искушења.{S} Ту ти је прочеље и дрвена столица 
ер кад је Кузман после дугога праћакања и лудирања пришао задрузи, понудио јој своју услугу у п 
S} Суд добрих људи је имао седам суђења и сва су успела да задругаре измире без даљега парничењ 
удити! -— заклопи Ненад женска мрмољења и показа руком на главњу што сагореваше на ватри.</p> < 
ни борбе, беспокојства и омразе, гоњења и освете.{S} Људи се променише и радом и карактером.{S} 
 појас, као сваки домаћин, појахао коња и изишав из дворишта изгубио се у помрчини.{S} Пут се п 
емља тражи и мотику, а не само плуг, па и кишу, па и берићетну годину.</p> <p>— Добро, онда пос 
вака механа има своје редовне госте, па и ораовачка.{S} Општински персонал, Живан, Веца, Шиља,  
и се матери натрпало брига и немоћи, па и не помишља на даље радости, које је чекају, као да јо 
и мотику, а не само плуг, па и кишу, па и берићетну годину.</p> <p>— Добро, онда посеј на пут к 
<p>- Ја ћу да се потпишем за љубав попа и учитеља — рече Живан и закрсти се.</p> <p>- Ја ћу зар 
<p>— Бога ми ти нас данас спасе од попа и учитеља, — рече Стеван задовољан, што поп и учитељ ни 
 и још неки приседоше уз учитеља и попа и почеше се вајкати и жалити на своје зло стање.{S} Јов 
код њега и да га слушају више него попа и учитеља.</p> <p>Жена му Анђа беше као поручена за њег 
ња, те се и нехотице прикупише око попа и учитеља и обузеше оснивање земљорадничке задруге.</p> 
аше и почеше да ослушкују разговор попа и учитеља.</p> <p>Поп устаде, благослови трпезу и рече: 
адости, кад виде како се катанац отвара и затвара без кључа, чим га Кузман дотакне „Расковником 
таве приче и разговори између задругара и гостију.{S} Пера и Јова иђаху са изаслаником Савеза и 
p> <p>— Ми знамо за цара Душана, Лазара и Краљевића Марка, а за цара Радована зна Кузман и-њего 
м“ месецем на небу, и пуним рукама пара и хлеба, те да им тамо буде све пуно и задовољно. „Тако 
им ћемо јадни старост дочекати без пара и без имања!</p> <p>— Таква је наша судбина да пропадне 
е ћу ја да те крпим и перем овако стара и немоћна.</p> <pb n="8" /> <p>— Док можеш.</p> <p>— Ал 
д добрих људи сачињаваху <hi>Јова, Пера и Дамњан</hi>.{S} Али, пре него што би позвали Радичеви 
ори између задругара и гостију.{S} Пера и Јова иђаху са изаслаником Савеза и разговараху с њим  
 си хтео то да радиш? — прекиде га Пера и приђе му ближе.</p> <p>— Ево видиш ово буђаво саће мо 
p>- У свако време! — разведри лице Пера и пође с поп-Јовом, задовољен тим, што се Живан почео р 
Сад говори плуг место мене, — рече Пера и настави да гледа у плуг.</p> <p>— Слуга заустави крав 
 Е збогом чича — Радичу! — пресече Пера и пође.</p> <p>— Збогом пошли!{S} Ајд и ја ћу за вама,  
.</p> <p>Ту беху поп-Јова и учитељ-Пера и још неколико задругара, сви у послу.{S} Јова читаше к 
head> <p>Другом приликом су учитељ-Пера и поп-Јова разговарали врло много о земљорадничким задр 
 најпосле предузело.</p> <p>Учитељ-Пера и поп-Јова су знали да ће се такав један збор држати у  
ча како је онај цреп од земљаног путира и како су се Срби за време Турака из земљанога путира п 
 и Пере врло често до крупних разговора и размимоилажења.</p> <p>- Лепо, ти велиш да оставимо н 
 се налакатио у зачељу, па све посматра и проучава са неким дубоким задовољством и поносом.{S}  
ју, момак му отвори, он се увуче унутра и тресну капију за собом.</p> <p>А Пера остаде дуго на  
 један тренут да им се каже: да култура и политика нису једно исто, и да стоје једна према друг 
ругари вуку на својим колима канте гаса и зејтина и крупице соли, хтеде да изађе из коже!{S} Св 
 изгледала:{S} На једној страни је каса и сто за рад секретарски, на другој је дугачак сто за к 
} Зар ти је мало што те довео до амбиса и још тражиш од њега науке!{S} Ја ако га још једанпут в 
ад женим сина, па потрошим 30—40 дуката и кад крстим унуче и потрошим око 1—2 дуката, то је дру 
би ми, ти већ знаш, за порез пет дуката и за жито што сам дужан пет... и за ситнице...</p> <p>— 
 рече Живан.{S} Да је добро имати брата и Бог би га имао.</p> <p>— Па, лепо, поделили сте се и  
 тече бујно, само зарад њиховога нехата и рђаве услуге.</p> <p>Живан се изједна осврће и виче:  
ком избистрити и пречистити без покрета и оптицаја?</p> <p>— Онда, према томе, Радич треба да ј 
во шта:</p> <p>- Продам по 2—3 свинчета и узмем до 60 дин.</p> <p>- „ „ 3—4 јагњета „ „ „ 20 „< 
а повереника, твој повереник фабриканта и сви сте се нагомилали на грбачу једнога потрошача.{S} 
S} Треба прикупити из задругиног живота и рада и изнети свету на видик све оно што се очима мож 
е, него да га враћате.{S} То је срамота и брука: да код оволиких домаћина нема ко да узме оваку 
нда око срца завила она његова сивкаста и гргурава коса, што пркоси сунцу, као зелењикава кукур 
ова дужност неће односити даље од крста и печата у судници.{S} Зато и климаше главом с одобрава 
хтавом руком чело уздахну неколико пута и поче сам да говори тихо и заносно:</p> <p>„Ах, мој са 
!</p> <p>— Богме попе имао си нас рашта и позвати, — рече Живан дивећи се зеленилу и бујности п 
се трмка роји.{S} Али ми остајемо браћа и даље, а што ћемо живети одвојено, тако је рекао Бог.  
урци ту и голи Хасан. — Насмеја се Мића и потписа се.</p> <p>Потписаше се и остали.{S} Пера изб 
ио на прагу.{S} Та тежња код појединаца и појединих кругова продирала је до највиших слојева др 
изобилношћу деце.{S} Зато се многа деца и сматрају као знак сиротиње.{S} Ах, деца, деца!...{S}  
 се једном спасете тих вечитих зађевица и беспокојстава.</p> <p>— А, не, не, не дам ја да се де 
 како му је дошла на сан Св. Богородица и наредила му да откопа оно свето место у његовој њиви. 
зонака пчела, а с друге стране вејалица и тријер.</p> <p>Ту ћете видети сваке недеље дежурнога  
ачом за домаћина Радича, ту је и полица и на њој каленице и дрвене лажице, ту су наћве, крчази, 
ле имају својих: крадљивица, злоћудница и нерадница (трутова), и да то исто, што се из далека н 
еде заједно, а ми, браћа од једнога оца и мајке, не можемо да се сложимо.{S} И кокоши ће нам се 
мља оном водом спљеска, спекне и испуца и усев мора закржљати и мањкати.{S} Другачије бива са о 
лова.{S} Ти си набрала пуну врећу прича и спрдњи, ал ја ћу то све да ти изручим на главу.{S} Ма 
ораовачке.{S} Догодише се неколико туча и два убиства, због отмице утрине, док најзад село не д 
дуговао!</p> <p>— Иди Шиљо, зовни Уроша и све остале, који су звати за порез, рече Дамњан.</p>  
пала ти душа!</p> <p>— Испала ти и душа и срце, па те немало ни на небу, ни на земљи!</p> <p>Не 
} Није то лако, мој синко, куповати леб и за себе и за стоку.{S} Јутрос сам пуну карлицу сипала 
ону животворну воду, која оживљава усев и даје му снаге да се одупре сунчаној припеци.{S} Али з 
 се указаше:{S} Дамњан, комшија Радичев и Мића, општински писар.</p> <p>Радичевићи претргоше го 
аки беше осетљив, замерљив, непопустљив и уопште готов да истерује клином чивију, па куд упали! 
посао за Живанову млађу браћу био и нов и тежак.</p> <p>Једна нова, а примамљива добит, у новом 
јаху до порезника и враћаху се за попов и учитељев сто.{S} Други позајмљиваше новац у Кузмана з 
ече поп Јова.</p> <p>Сви прескочише ров и одоше у цркну на молебствије.</p> <p>Поп Јова одслужи 
докле преокрене убеђењем, онда је готов и на ревност.{S} Јер кад је изгубио наду на повољан зад 
 пута, као џак!{S} Коњ се окрете натраг и постоја мало, па, одгалопира, право кући.</p> <p>Стев 
е на свадби било.</p> <p>— Убио вас Вог и Св. Аранђео дабогда! — подвикну Живан женама, — што н 
 динара за њима.{S} Тако уложише другог и трећег месеца док не саставише суму, колико требаше У 
амо удружени можете помоћи један другог и одбити ове недаће, које вас толико година изнуравају  
упили око себе, ради њиховог економског и моралног опорављења.{S} Пера је још разумео умесност  
 год задужи, биће одговоран за свој дуг и лично и имањем“.</p> <p>- Е, то је друга ствар, то се 
у њега и њих.{S} Јер њему гвоздени плуг и детелина попова не беху излапели из главе, и после то 
јима беху поп и учитељ.{S} Стали у круг и гледају нешто.{S} Радич мишљаше да је неки мртав чове 
са пијаним женама, обрну се на левокруг и оде међ своје госте.</p> <p>И како тако, свадба се ис 
ма, што пре да више не гледамо овај јад и чемер.</p> <p>Стеван се зајектао па не мога ништа да  
би радио о глави... —- сусрете га Ненад и сузе му грунуше на очи.</p> <p>Пољубише се обадва бра 
> <p>— Сасвим је тако. — одобрише Ненад и Урош.</p> <p>Стеван заусти нешто да рекне, али га раз 
и за бадњак.</p> <p>У том стигоше Ненад и Урош, те салетеше Живана да изврши свети обичај, по с 
ше прећутати.</p> <p>У том дођоше Ненад и Урош.</p> <p>— Овамо Кузман раструбио, — поче Ненад ј 
 власт ради „одржања“ реда, затим Ненад и Стеван.</p> <p>— Бога ми ти нас данас спасе од попа и 
и ја убио! — упадоше једновремено Ненад и Урош.</p> <p>— Убила га његова судбина. — рече Стеван 
p>— Ко ти је то казао!? — узвикну Ненад и крв му јурну у лице.</p> <p>— Шиља ми је казао! — кре 
вати! — рече Јован љутито.</p> <p>Ненад и Урош изађоше мало постиђени.</p> <p>Најпосле дође Жив 
стељу да се одмори и окрепи за даљи рад и напор свој...</p> <p>— КРАЈ —</p> </div> </div> </bod 
.{S} Она их је покренула и на живљи рад и на бољу штедњу.{S} Отуда се у њиховим кућама у први м 
 утрини пасли су стоку: мој прадед, дед и отац, па су помрли, и ја ћу да умрем, а утрина ће ост 
едише по једно добарце, народу за углед и себи за корист.{S} Пера уреди школску башту, као рај, 
„</p> <p>- „ ракију 30 „</p> <p>- „ мед и восак 5 „</p> <p>— Али то није сваке године једнако.{ 
ка и овако.</p> <p>— Ама не само за мед и восак, већ за све, треба да примаш нове начине, ради  
д дасака, из којих се може вадити и мед и восак и опет пчеле да остану живе.</p> <p>— Бог с тоб 
 стојиш ту цео дан и да видиш њихов ред и поредак, па да се онда увериш, зашто ми оно све радим 
о чудо што је у том комешању, дошао ред и на Вецу да буде председник општине ораовачке!{S} То ј 
а и пође.</p> <p>— Збогом пошли!{S} Ајд и ја ћу за вама, имам да чувам ћурке.</p> <p>— Зар ти ћ 
ближе свом оцу.{S} Он сматраше, као год и отац му, да се на овој земљи не може ни живети без по 
иванове, дан кад је требао да види плод и зачинак свога труда, око одржања <pb n="45" /> породи 
е дотле служила земљораднику за приплод и спрегу.</p> <p>Радичевићи су овако урадили.{S} Живан  
идео сам ону ђаволију швапску.{S} Швабе и морају да граде од гвожђа плугове, пошто немају дубра 
а не може.</p> <p>— Како ти цениш слабе и јаке трмке?</p> <p>— Ја измерим сваку кантаром, а зна 
лако, мој синко, куповати леб и за себе и за стоку.{S} Јутрос сам пуну карлицу сипала кокошима, 
н се освести, устаде, разгледа око себе и виде да му нема капе.{S} Сети се да је због ње и пао, 
посао, који ће бити кориснији и за тебе и за народ.</p> <pb n="100" /> <p>— И само зато што ти  
S} А, сад те признајем за човека и тебе и попа учитеља.{S} Па да пијемо сви у друству ка’ људи. 
бија не треба.{S} Само би ја молио тебе и учитеља да ви нас као паметни и учевни људи посаветуј 
м жив!</p> <p>Живан и Ненад погли главе и плачу.{S} Људи се заговорили о Јаглици, па сваки прич 
 галопу.{S} Стевану одлете капа с главе и поче да му свира ваздух око ушију.{S} Он се осврте да 
ћурчићима поред плотова, извијају главе и гледају час једним, час другим оком у орла горе, који 
 са оваквим људима који се овако бенаве и зевају пијани?</p> <p>— Не би никако било лепо.{S} Ал 
> <head>X.</head> <p>Кад се кола оправе и изведу на чистину, онда је лако терати их којом хоћем 
 читаоницу и тако даље{S} Стока, справе и земаљски производи беху распоређени у дворишту.{S} Св 
другаре, набавља им стоку, семе, справе и намирнице и да их морално крепи и снажи.{S} Члан ове  
 Извади Стеван из недара коренчић траве и пружи га поп-Јови. — Чаир ми је узео за то коренче тр 
овим за двадесет душа, кад могу за, две и три?{S} Зашто да ја навек не знам шта је моје, а шта  
квим одликама изненадиле и своје мужеве и село.{S} А то само зато што је пре општа имовина и мн 
ли снахе, као снахе, кад подмире мужеве и децу, онда се тек сете за другога.{S} Зна он све то к 
ци нису ништа знали за намере учитељеве и попове.{S} Они су наставили живот као и пре, патећи с 
 све се понадувале, све напрћиле носеве и свадба се само види, али весеље не тече бујно, само з 
 догодило у њиховој кући од смрти очеве и шта је све он чинио да би одржао задругу, па није ниш 
м! — цикну Ненад, па довати оне кључеве и жвизну их преко плота чак на друм!</p> <p>Јанаћко одг 
еде на једну повећу грудву на крај њиве и спусти торбу поред себе, коју беше понео кући да доне 
</p> <p>Кад дођоше Јова и Пера из цркве и не нађоше никога у школи, не беше им право.{S} Јер су 
мљу.{S} Ти мислиш они су подизали цркве и куле зарад народа, не, већ зато да под њима сакрију б 
а кола, прво Живанове, па онда Ненадове и Стеванове.{S} Поделише бакраче и остало покућанство.< 
 неко чудовиште.{S} Ћути, упреда бркове и погледа десно и лево као звер опкољен ловцима.{S} Јер 
са штифлетнама.{S} Па кад упреде бркове и накриви шубару, богами коџа се млађе жене збуне кад г 
ћу.{S} Ту је управо подвикнуо на волове и претрчао жмурећи да не би видео „караконџулу“.{S} И т 
аме и однесе на саоне.{S} Упреже волове и продужи пут певајући.{S} Кад стиже кући беше превалил 
а како беше снег, упреже у саоне волове и оде у варош за мекиње.</p> <p>Враћајући отуда доцкан, 
аријих.{S} Ко ће дочекивати моје кумове и пријатеље, ко им ђаконије спремати, служити вина и ра 
емљу са суседима, где смо задобили нове и ближе путеве.{S} Сад нам они путеви не требају, али н 
 — Ја јако ценим и уважавам те установе и зато сам дошао данас да вам образујем задругу.{S} А в 
 је и даље сузбијао све покушаје попове и учитељеве, где је год могао.</p> <p>Али нису ни они с 
 да они и не знају за сопствене смерове и интересе.</p> <pb n="16" /> <p>Отуда је и поп-Јова Ра 
бадва брата први пут после деобе њихове и зајецаше од плача, као мала деца...</p> </div> <div t 
зден плуг.</p> <p>— Лепо је од тебе све и већ не може боље бити, али ми не ваљамо, што окрећемо 
е шта друго да ради, она дохвати крчаге и оде за воду.</p> <p>„Што сам ја луда те се карам заба 
рски, на другој је дугачак сто за књиге и листове, а на трећој је страни потрошачки одељак; у ј 
један белај, да им никад није без бриге и главобоље.{S} Јер посао, који су они започели могао б 
свезде играле, ударајући једна од друге и растуриле се куд-која и како је месец то гледао, па н 
еђусобно гоњење, искључивање из задруге и оптуживање код Савеза, да је због тога двапут морао д 
буде више кмет, само да би било задруге и слоге у кући.</p> <p>Али Стевану ни то не беше доста. 
ије умео обзирати на осетљивост задруге и стабилност куће Радичеве?{S} Радич је био први, коме  
трана утрина ораовачка не изневери наде и напоре својих земљорадника.{S} А како се због брдовит 
-Перу и попа-Јову, где стоје иза ограде и гледају шта он ради.</p> <p>- Ене, сад!{S} Та ваљда н 
наставише започети посао.{S} Ту застаде и општинска власт ради „одржања“ реда, затим Ненад и Ст 
више ићи у механу.</p> <p>Киша престаде и они се вратише кући чисто препорођени поповим и учите 
ом окружише ето.</p> <p>Поп-Јова устаде и отпоче.</p> <p>— Браћо, ја и учитељ смо вам поодавно  
попом, учитељем и председником, па седе и одмах узе пореску књигу од Миће и стаде да је разглед 
а:</p> <p>— О Стеване, Стеване, проседе и ти већ, а знам кад си се родио.{S} Ти си ми био прво  
ашега релативнога живота, ми такве људе и желимо, али са гледишта некога народног препорођаја,  
сматраше увек за споредне и много млађе и ниже чланове породице, подбодене сићушним разлозима,  
у и пође.</p> <p>— Иди, па ако те снађе и тамо неко зло, нећеш бар ни жалити, с паметним си људ 
хов најближи и најбољи комшија.{S} Дође и седе.{S} Кад обреди разговор о времену, берићету и јо 
ест недеља.</p> <p>Док најпосле не дође и тај давно очекивани дан, дан због кога су сви укућани 
</p> <p>Кад се добро свану, пандур дође и отвори врата, почисти ходник, запали цигару и седе да 
 правом чиновању свадбеном.</p> <p>Дође и дан свадбе, дан највеће радости Живанове, дан кад је  
рстове.{S} А кад Црква слави, онда пође и Анђа да кува каве људима.</p> <p>Од тога доба није ви 
ер ти знаш да су Цар Лазар, К.{S}-Ђорђе и Милош Обреновић имали истоветне намере, али је Лазар  
н видећи сељаке да седе по клупама, уђе и он и седе на крај клупе до једнога сељака.{S} Леву но 
т, док се одморио.{S} Па се полако диже и пође кривљући.{S} Стигао је кући у неко доба ноћи.</p 
ну човечијег боја.{S} Коса му се надиже и капа на врх главе.{S} Али се брзо прибра, шкрипну зуб 
 да се ортачи с Кузманом да купују коже и да тргују.{S} Те се једнога дана нађе на сокаку са пр 
ест, и то је добра ствар кад човек може и за ситнице да узме по коју пару, — додаде поп Јова..< 
 сеци ножем, па ћеш видети чим ћеш брже и лакше пресећи.</p> <p>— Па лепо, ја би баш за вашу љу 
 се загуши Живан плачем, те изазва сузе и код осталих. -— Бога ми ја се бојим његове клетве, —  
 да брани веру и поштење, као што га је и отац покојни саветовао.{S} Али кад му Пера рече да за 
ећи се пријатељ беднима.</p> <p>— Да је и мој брат ја га не би погледао, кад би оволику порезу  
је то лажан сан био?{S} Може бити да је и мени Бог одредио то исто да народу пронађем цркву, ко 
ом Кузмановим.{S} То је исто, као да је и Кузман с нама.</p> <p>— Ако Вецу искључимо имаћемо ви 
интересе.</p> <pb n="16" /> <p>Отуда је и поп-Јова Радичеву кућу свуд преузносио и упоређивао ј 
рисутног“.{S} Између осталога нађена је и књига о вересијама, у којој Мића, општински писар про 
аовац имао је само тај циљ.{S} А кад је и поп-Јову обавестио и задобио за ту идеју сматрао је к 
авно покренули у том селу.{S} Кузман је и даље сузбијао све покушаје попове и учитељеве, где је 
/p> <p>Један само мали потрес требао је и Радичевој кући, па да је не само поколеба, него да је 
их грађана.“ па упркос селу лумповао је и драо се целе ноћи у механи са Јанаћком, Вецом и Шиљом 
есеље.</p> <p>На позив задруге дошао је и један изасланик из Савеза, као и много других гостију 
ао?</p> <p>— Како је издржавао, тако је и доспео.{S} Ево сад ћу ти показати како је издржавао.{ 
.</p> <p>— Како их је послушао, тако је и прошао.{S} Што их нисам ја послушао?</p> <pb n="67" / 
а свом стаблу толико векова, дозрело је и дозволило да крвна задруга, тај дуговечни плод његов, 
ра ногом највеће светиње своје, лепо је и од нас да му укажемо прстом на последице са таквога њ 
ојку, са наводњеним очима, као да му је и срце и душа у њојзи остала...{S} Па се лагано крену к 
са наслоњачом за домаћина Радича, ту је и полица и на њој каленице и дрвене лажице, ту су наћве 
је опредељена лична својина, која их је и изазвала на деобу.{S} Она их је покренула и на живљи  
те изједна наговештаваше црне доживљаје и себи и кући својој, зарад некога свога ружнога сањања 
ажова, ко што си ти.“ Кузман се насмеје и прими за шалу. „Ада дај ми те опанке да их исечем, бо 
, навикли да их целога века сунце греје и киша бије, и не осврћу се на ту досадну оморину, већ  
 особину гвожђа, које што се више греје и кваси, то се боље кали!</p> <p>Пребродивши ту спотакн 
требовању: брашна, пасуља, сира, ракије и тако даље, па наставише живот као и пре.</p> </div> < 
ше сви око софре, Живан узе чашу ракије и поче овако:</p> <p>— Поклон браћо моја, поклон жене,  
адим! — одврати му Јаглика још киселије и отресе руке од коприва. — Лако је вама, кад ви се у њ 
лушао ту пријатну вреву ноћњу, док није и последњи јек њен исчезао и њега отпратио у постељу да 
pb n="94" /> <p>— Потпуно! кој год пије и карта се у мејани, тај је залутао.{S} И ми смо дужни  
ичава паклиће, меће поставу на антерије и тако даље{S} Њена мајка је по неки пут посети и увек  
осматра по зидовима слике, прокламације и објаве.</p> <p>У том дође капетан и спотаче се о Стев 
ачин — прихвати Ненад.{S} - Купи кочије и коње па се возај докон, <pb n="93" /> узми пушку и ке 
едни испрезали из јарма ’ранитеље своје и одводили на трг, а други су остављали Штедионици да с 
здели сва утрина међу сељанима, од које и Радичевићи добише свој део.</p> <p>Али општи и слобод 
долазити ревизор Савеза, да их ислеђује и мири.{S} Јер ни Кузман ни Веца нису седели скрштених  
устави коња, али коњ поче да подскакује и да баца чивтета.{S} Стеван му олабави узду и пусти га 
у више ја да радим за Живана он кметује и ужива,“ а ја се мучим, нећу! нек зна добро <pb n="37" 
арости.{S} За тим се вратише на подушје и разиђоше се као и у другим приликама.</p> <p>Жене сре 
свакоме у селу.{S} Ко има своје пашњаке и чобане имаће и стоке, ко нема, више се ником не дозво 
 могао мирно спавати од Кузманове дреке и вике у механи.{S} Он се вратио још истога вечера из с 
истера неколико бразди, без икакве вике и муке.</p> <p>— А ми у дрвењак упрегнемо по три јарма  
ше Милена Урошева долазила код учитељке и обавестила се, хоће ли сигурно задруга куповати људим 
дичне задруге.{S} Јер сад имају и стоке и радне снаге доста, па не осећају потребе за лакшим и  
ком од нас на те путеве за прогон стоке и пренос берићета.{S} Али смо после измењали земљу са с 
ајмицу од 1500 динара за куповину стоке и справа, од које суме десет задругара узеше плугове, а 
артијских духова, због тога су одборске и скупштинске седнице држане често и бурно, али без ика 
{S} А зашто то, кад имам лепе моје руке и снагу, дете и човека, па да зарадим и на камену и на  
ну један похабан капут, узе штап у руке и упаде међ задругаре као незван гост на славу.</p> <p> 
з женске неге.{S} Увече припуцаше пушке и ујутру се већ разазна: да је Радич довео Станојку сам 
х привредних предузећа једино одржавале и помагале Пољопривредно Друштво у његовом пословању, с 
онила све сметње, које су је подгризале и успоравале у раду.{S} А тиме се може сматрати да је с 
стигну, толико су жене двојном устајале и неуморно радиле.{S} Данас их видите попуњавају земљом 
гао сам руку.{S} Па ево и Ненада, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је 
 као и то да умерава и контролише нагле и непромишљене људе.{S} Дакле у праву су они што су при 
о на себе: да заповеда, да негује пчеле и да чува ћурке.</p> <p>И само што Радич прескочи праг  
 <p>Кузман остаде дуго да гледа у пчеле и да размишља о ономе што му рече поп-Јова.{S} Јер је д 
 Мића, ћата.</p> <p>— А како могу пчеле и мрави?{S} Где си видео ти самога мрава или пчелу да ж 
 пчелу да живи?</p> <p>- Друго су пчеле и мрави, а друго смо ми.</p> <p>- Нису оне друго.{S} Он 
ена, које су таквим одликама изненадиле и своје мужеве и село.{S} А то само зато што је пре опш 
 Глас му дрхташе, а руке му се најежиле и све се више примицаше ватри.</p> <p>Деца вечераху мал 
римили нове идеје, а у праву су донекле и они што их нису примили.{S} Препорођај народни друкчи 
ом дувару висе пиштољи, јатагани, гусле и једна икона са воштаницом; а на трећем дувару стоје о 
породичној задрузи, која је тако светле и велике задатке извршила.</p> <milestone unit="subSect 
стук, па мисли на планине, дрвета, куле и цркве, па ће ти се казати.</p> <p>С тим закључком одо 
 плугове граде од гвожђа зато што дубље и лакше ору и боље преврћу земљу.</p> <p>— Па, онда заш 
 и горких искушења.{S} Ту ти је прочеље и дрвена столица са наслоњачом за домаћина Радича, ту ј 
ше, нађоше пред црквом велики ров земље и дубоку јаму до дна зида.</p> <p>— Ово је Кузманово де 
добијати више прихода од ове исте земље и стоке?</p> <p>— Могао би кад би нашао неке велике пар 
ћинској дужности.{S} Живан изађе напоље и унесе бадњак, затим сламу.{S} Деца запијукаше за њим. 
, Бог би те видео, да бар оперем кошуље и шамије.</p> <p>- Ама понео сам ја и то, али је бољи о 
ста тишина, која после даноноћне галаме и немира беше читав пораз овим немирним душама, које се 
ак са трицама.{S} Па га заметну на раме и однесе на саоне.{S} Упреже волове и продужи пут певај 
 од свога заната.{S} Окачи торбу о раме и оде код оваца.</p> <p>Живан предузе опет домаћинство. 
>То рече Живан, па заметну торбу о раме и отиде код оваца.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
а роји, треба имати на уму двоје: време и родност године.{S} Ако се доцкан роји, неће стићи да  
слушао друге, који су знали за то време и за те идеје.</p> <p>— Како их је послушао, тако је и  
 срце жели, сваки упадаше у реч другоме и свака се ситница узимаше у такав спор и замршај да се 
 Искључише Вецу, известише Савез о томе и Савез их по том прими.{S} А Веца им поднесе овакву мо 
дубраве као ми.</p> <p>— Имају они шуме и дубраве више од нас, али они од дрвета граде: клупе,  
ом тек онда, кад су му принели јатагане и пиштоље, те се њима закитио и превукао неколико пут п 
је јасно.{S} А Кузман иде на све стране и разбија.</p> <p>Само Стеван, који је скоро дошао из з 
аграбуси пуну капу злата, а неко остане и без капе па чак и без главе.{S} Општа бујица захвати  
 учитељ Јова и Пера допарнути до механе и навирити на прозор.{S} Учитељ Пера имађаше ручни фото 
ке човекове, или поветарца, па да падне и да се распадне.</p> <p>Један само мали потрес требао  
аљуља, али га Живан придржа да не падне и спусти га опет на столицу....</p> <p>---------------- 
жене, које он сматраше увек за споредне и много млађе и ниже чланове породице, подбодене сићушн 
 — умеша се Урош.</p> <p>— Доиста, жене и нико други. — прихвати Ненад. -</p> <p>— А шта су оне 
ти у земљи.{S} А присутни радници, жене и деца, бленули у њега, па се диве његовој памети и раз 
помоли на истоку те обасја ове удружене и развесељене душе.{S} Задругари наставише весело ћерет 
 за то, пренеси тапију од чаира на мене и свршен посао!</p> <p>— Не могу чаир да ти дам, он ме  
да су многе уредбе земаљске несавремене и непотпуне.{S} Да се све то поправи и постигне, требал 
у као мираз, да би могао поред трговине и мало земље радити.{S} А ношњу је таман удесио да се м 
 им је ваљало сваки за себе да се брине и домаћинује.{S} А то је посао за Живанову млађу браћу  
о је чува.{S} Јер ми имамо доста утрине и попаше.</p> <p>— А кад нестане те утрине, шта ће посл 
а нема задруге да се брани од немаштине и недаће?</p> <p>— Породична задруга извршила је најсве 
Ја не знам како је могао суд те општине и за овакву ситницу спроводити на кривично ислеђење јед 
 приђе му, принесе по штогод, па умакне и трапеза остане опет непопуњена.{S} Покушава Живан да  
Јер се земља оном водом спљеска, спекне и испуца и усев мора закржљати и мањкати.{S} Другачије  
 тих места, где су му се извртале саоне и приближио се селу здраво и весело.{S} Прешао је преко 
одног препорођаја, неке измене културне и унапређења, према духу времена, он би <pb n="10" /> б 
А како и не би, кад су га оне њене црне и заносне очи погодиле посред срца...{S} А њојзи се кан 
 му нема капе.{S} Сети се да је због ње и пао, те се врати да је потражи.{S} За страх више није 
зазивање, а никако наивно споразумевање и обично џевељање, које се иначе понављаше сваке вечери 
 Настаде једно читаво мимичко изазивање и зачикивање између њега и народа.{S} Народ озлојеђен,  
 али кад видеше ко је, продужише лежање и режање.</p> <p>Деца, кад спазише Стевана, повикаше у  
ку.</p> <p>Кад се досади Живану зивкање и узалудно потраживање, он скочи узбуђено и зађе по вај 
новак у плуговима.{S} Јер се оно викање и ударање волова при орању, одједанпут прекиде, чим вол 
черу, а он се бацио у дубоко размишљање и очајавање.{S} Наједанпут залаја пас и неко викну с ка 
а кара унучиће, што више личи на тепање и миловање.{S} Навикла деца на бабино миловање, па наст 
{S} Задругари наставише весело ћеретање и певање, али их девојачки јек са прела све више осваја 
 јагње и прасе?</p> <p>— Друго је јагње и прасе, али пчеле не мораш убијати.</p> <p>— Па како д 
/p> <p>— Како није греота заклати јагње и прасе?</p> <p>— Друго је јагње и прасе, али пчеле не  
би усвојио Радич нове начине земљорадње и уопште нове културне понуде, кад се он сродио с оним, 
раднике, да вам набавља плугове, семење и друге потребе.{S} Јер ти хоћеш гвозден плуг, али нема 
ати, служити вина и ракије, водати коње и појити, и ко ли старога оца дворити?..{S} Оно од чега 
оводило да ти нама чиниш оволике сметње и да себе истичеш за пречега него цело село?</p> <p>— З 
дао, целога је дана дробио и сипао муње и громове на Живана и његово управљање кућом.{S} Живан  
икоћањем возају.</p> <p>— Молим те попе и ти учитељу, — рече Живан мало ватреније, — да је доба 
 донесе писмо ове садржине: „Драги попе и учитељу, јављам вам да је капетан стигао и да ћемо та 
ажеш ништа!</p> <p>— Дошао је крај попе и више нам нема живота у задрузи, па ти нас клео или бл 
е три чаше ракије, из руке снахе редаре и најпосле заповеда својим укућанима, шта ће ко да ради 
 поткресавати и опет истеривати млађаре и да је он најпоштенији и најважнији човек у селу, нигд 
поноћ.{S} Стеван је обукао нове чакшире и гуњче, метуо кесу с новцима за појас, као сваки домаћ 
 каже он што ти каже.{S} Човек кад умре и кад се роди, зову попа, а ко погреши, и он иде попу,  
 <pb n="80" /> који не познају све боре и угнућа на телу полицијских исправности.{S} Јер те ноћ 
или живот као и пре, патећи се још горе и грешећи још више, нити су се коме више обраћали <pb n 
ода, који на примитивном ступњу културе и образованости стоји, а нема задруге да се брани од не 
бујемо за њега“, те изазва Живана да се и домаћинства ратосиља.</p> <p>То је било у очи Божића. 
о!{S} Зар није дошло крајње време да се и ми угледамо на те паметне Божје створове!{S} Треба да 
о сами са собом.{S} Јер може бити да се и у нашој исправности може наћи која мрља.</p> <p>— То  
 домове, благослови их и упути их да се и даље помажу и да не забораве на заветне речи њиховога 
о о земљорадничкој задрузи — насмеја се и Пера.</p> <p>— Не, ово исповедње није рђава ствар.{S} 
ш свакога дана у Бога!</p> <p>Подиже се и хукну.{S} Очи јој се болно и суморно склапаху.{S} А л 
мора да прође сваки народ, па разуме се и наш.</p> <p>— Па јест, он ми је знао за то време!</p> 
људе довело до читавога огорчења, те се и нехотице прикупише око попа и учитеља и обузеше оснив 
ду:</p> <pb n="81" /> <p>„Прекрстите се и спомените име божје, јер је Бог благ, за добре људе,  
мао.</p> <p>— Па, лепо, поделили сте се и шта имате више да сметате један другом!</p> <p>— Он ј 
браћа састану у једном дому, почасте се и посаветују један другога.{S} А већ поп и учитељ су би 
им платно што сам започела, дотле ће се и месец напунити, па чим видиш <hi>уштап</hi>, онда...  
оражене <pb n="44" /> жене погледаше се и забезекнуше, као стрелом погођене!{S} Наста тајац.{S} 
 Мића и потписа се.</p> <p>Потписаше се и остали.{S} Пера изброја <hi>двадесет</hi>.</p> <p>— М 
тали од немила до недрага, снебивали се и очајавали због осиромашавања и задуживања, поп-Јова и 
даше кротко и питомо.{S} А Ораовчани се и насменуше један на другог, у знак одобравања и распол 
 <p>Живан се попе на Кузмана смејући се и претећи му у шали.</p> <p>Наста тајац међу људима.{S} 
<p>— Право кажеш, — рече Пера. — Ово се и не односи на тебе, већ на твоје синове.</p> <p>— Ал ј 
 задовољства и усхићења.</p> <p>А ко се и не би усхићавао таквом кућом, кад је она таква била,  
гледају са сваке стране.</p> <p>Тако се и споразумеше о куповини оваквих плугова.</p> <p>Али на 
 њихови потомци можемо наћи.{S} Зато се и у песмама помиње: „Куд се деде цар Немање благо“.</p> 
који су остали без домаћице, па зато се и вајка.</p> <p>Кад сахранише Јаглику, онда се вратише  
 n="46" /> тада —- на свадби, кад су се и гости морали погледати и сневесељавати због извесних  
верујем таквим друштвима.{S} Тако ћу се и људима исповедити.{S} Па ипак ће ме десеторица сигурн 
а веселу и чилу радничку гмижу, која те и нехотице вуче к себи, да јој се приближиш и видиш там 
 гледа, кад можете сами себе да гледате и да се помажете.{S} Јеси ли ти гледао кад људи газе во 
 него у задрузи.{S} Зато их пусти брате и благослови, па нек иду где је коме мило.</p> <p>— Ама 
, кад имам лепе моје руке и снагу, дете и човека, па да зарадим и на камену и на дрвету?{S} Заш 
га.</p> <p>— Љут леб!... — растеже дете и расцињка се.</p> <p>— Како љут леб!? — Сви се згледну 
 великим товарима берићета.{S} Али пете и шесте године поче из ње да избија: <hi>паламида</hi>, 
и од осталих са Кузманом, који га срете и задржа на разговор.</p> <p>— Где си побогу брате, да  
 му Станојка гледајући за њим пуна сете и туге.</p> <p>Стеван лупи капију за собом и упути се п 
— подвикну Пера. -— Зар ви то не чините и у грађанству, кад залажете овце, козе, свиње, за дуг, 
ало.</p> <p>- Исто онако као што би сте и ви могли.{S} Рецимо теби је нужда за новац да купиш в 
дина пред судницом стајао као чудовиште и нуђен људима на поклон.{S} Па кад га нико није хтео п 
 дошле на готово и припремљено земљиште и нашле велике погодбе за свој развитак!{S} Радич, као  
сно решење: да капелу Кузманову пониште и иконе из ње пренесу у стару цркву.{S} Што рекоше то и 
Нек раде овако, као што ја радим, па ће и њима стизати.</p> <pb n="21" /> <p>— Ако раде све так 
{S} Ко има своје пашњаке и чобане имаће и стоке, ко нема, више се ником не дозвољава да пушта с 
 и ко што сам ја живео са шесторо браће и четири стрица.</p> <p>— Шта ћеш... такво је време дош 
исмо још готови.{S} Нисмо свршили треће и најважније питање.{S} Људи, које уводимо у задругу, с 
вана.</p> <p>— Е... док се ожениш, биће и деце.{S} Но немамо чим да те женимо.{S} Година оскудн 
уле с пилићима по корову и траже црвиће и бубе.{S} А ћурке се разбашкариле с ћурчићима поред пл 
ањаше иза куће под једним орахом пилиће и ћурчиће, замешеним копривама и изједна викаше на квоч 
 седе и одмах узе пореску књигу од Миће и стаде да је разгледа.</p> <p>— Шта зар само четрдесет 
p> <p>Жене их двораху још, служаху пиће и слушаху свачију реч, а богами добациваху и оне по нек 
д могу.{S} Јер ако се поделе, осиротиће и пропашће.</p> <p>— Ама не можеш ти голом наредбом одр 
 себе, као: конопље, вуну, осушено воће и тако даље{S} Али то све није зајазило њихову незаситљ 
 Плуг се зари у земљу и поче да преврће и слаже земљу као руком.</p> <p>— Како је ово зар може  
 услуге.</p> <p>Живан се изједна осврће и виче: „камо вина“, „камо ракије“ „камо јела“.{S} Нека 
ро дошао из затвора још сеђаше код куће и сунчаше се са Станојком пред кућом.{S} Она га бишташе 
 запамтила.{S} Ја сам јела буково лишће и церову кору, знаш ли ти то!</p> <p>— Ти можеш то и са 
их ствари.</p> <p>Станојка принесе кафе и послужи их.</p> <p>- Ето, видиш, јеси ли имао онда шо 
ћи трећега, иде клетва жена, писка деце и врева по кући, да Бог сачува!{S} И тако видиш опет не 
уљем у скуту, па седе поред њега и деце и узе да треби пасуљ и да сипа требљен у лонац.</p> <p> 
атера:{S} Марице, Вишње, Књегиње Љубице и других узоритих Српкиња, које су имале да рађају и га 
 — И две јој се сузе скотрљаше низ лице и кануше на његову косу.</p> <pb n="85" /> <p>— Ја ти о 
али они од дрвета граде: клупе, столице и ормане.{S} А плугове граде од гвожђа зато што дубље и 
 бујица шчепала са председничке столице и треснула толико да му се без мало цело имање од тога  
буњање, те једнога дана дође из суднице и саопшти укућанима, да више није кмет.{S} Оставку свој 
адича, ту је и полица и на њој каленице и дрвене лажице, ту су наћве, крчази, црепуље, совра, т 
ендек, на више места је извртао саонице и поново товарио џакове, док најпосле не ухвати правац  
авља им стоку, семе, справе и намирнице и да их морално крепи и снажи.{S} Члан ове установе мож 
{S} Сви се подрпкиваху речима наизменце и заједљиво.{S} А Радич им упадаше у реч, као неумитни  
а наводњеним очима, као да му је и срце и душа у њојзи остала...{S} Па се лагано крену кроз кук 
, на гроб Јагликин Радич сипну да плаче и једва успе да изговори ове речи:</p> <p>— Опрости ми, 
надове и Стеванове.{S} Поделише бакраче и остало покућанство.</p> <p>Затим дадоше сваком детету 
ови ни снахе не обраћаху пажње на приче и слутње његове.{S} Јер сваки беше заузет својом тишњом 
нађаху.{S} Ту се развезоше читаве приче и разговори између задругара и гостију.{S} Пера и Јова  
цу, како их је провлачила кроз пенџерче и како их је научила точити.</p> <p>— А јаој могли су д 
 да чујеш сисанче под џбуном како вауче и жељно очекује своју уморну мајку; и да разбереш ову п 
уди да умири тај окршај, али кад извуче и он неколико столица по плећкама, он се измуљи из меха 
отрошим 30—40 дуката и кад крстим унуче и потрошим око 1—2 дуката, то је друга ствар.{S} Па бог 
Једини Живан што му се пажњом одазиваше и повлађиваше свакој његовој речи.{S} Уобичајени и осве 
а да унесе бадњак.{S} Живан их миловаше и одбијаше, речима: „Ено вам новога домаћина, па нека в 
засланик отпутова.{S} За њим отпутоваше и остали гости.</p> <p>Остадоше сами задругари са своји 
птембарске ноћи, кроз који се разлегаше и кроз лавеж паса пробијаше девојачки пој са прела, и н 
 боже!..</p> <p>И колико се он правдаше и увераваше свакога о свом поштењу, у толико више расти 
 Невену.</p> <p>Радичевићи се погледаше и као на команду ставише се у положај иследника.{S} У м 
 им је оцу прекратио живот, и погледаше и нехотице Кузмана попреко, нарочито Живан.</p> <p>— Мл 
 душа утаји кад помисли да мора да јаше и још да каса за оним колима.</p> <p>Кола одјурише, а о 
евојачки јек са прела све више освајаше и ућуткиваше.{S} Док напослетку не устадоше сви и у нај 
 данас.</p> <p>Јова и Пера се насмејаше и одоше.</p> <p>Радич дохвати један прут с дрвљаника, п 
потакницу, задругари ораовачки дочекаше и тај знаменити дан, <hi>почетак рада задругинога</hi>. 
ло у пијанству.</p> <p>То исто повикаше и остали и зарекоше се да неће више ићи у механу.</p> < 
љем и камењем на господштину и великаше и док се вели они не побију народ не може дахнути душом 
>Па не само Живану, већ Стеван манисаше и другим кметовима, посланицима, министрима и целом све 
кивао тај разговор.</p> <p>Деца ућуташе и загледаше се бленуто у Стевана.</p> <p>— Е... док се  
отрује цео свет.</p> <p>Људи се утишаше и почеше да ослушкују разговор попа и учитеља.</p> <p>П 
а кратко време својега рада.{S} Ту беше и Кузман, који је целога дана слушао шта је се говорило 
ког припадајућу му гомилу.{S} Они узеше и метуше сваки у своју кесу новац.{S} Па приседоше да р 
сред дворишта!{S} У мах за њим полетеше и кокош, батаци ћурећи и ибрик <pb n="47" /> с ракијом. 
Друштво у његовом пословању, сад почеше и у свој програм уносити: „привредно опорављање“ народа 
ат. „Истина, сад више запињемо, ал више и зарађујемо“ — веле сва четири брата. „И да смо још ос 
, гоњења и освете.{S} Људи се променише и радом и карактером.{S} Јер док једни циљаху политичко 
ме - рече поп-Јова.</p> <p>Сви одобрише и једва дочекаше да се разиђу.</p> </div> <pb n="14" /> 
е, а опак за рђаве.“ Људи се прекрстише и управише поглед у поп Јову. „А колико је бог благ пре 
S} 12 гроша</p> <p>Сличне рачуне нађоше и осталим женама Радичевићевим.{S} Само што су оне прод 
обана.{S} Ја их накалемим, они их обуше и пониште.{S} Док једва одвргоше.{S} До сад би стигли н 
апона и отпора.{S} Једновремено дахнуше и људи и волови том олакшицом.{S} А то није мали успех  
 са своје столице, али му ноге клецнуше и опет се посади на столицу.{S} Протрља дрхтавом руком  
л ако тргне обрамицу, па ме опали уздуж и низдуж, шта ћу ја у њеној кући незвана?</p> <p>— Ћути 
ак време док се утрина орала за кукуруз и пшеницу, овце су чуване по пољским ливадама, где су п 
 за другога да не падну.{S} А што не би и ви тако чинили?</p> <p>— Ми се држимо један за другог 
дна наговештаваше црне доживљаје и себи и кући својој, зарад некога свога ружнога сањања:{S} Ка 
ти кад трава око њега објача, закржљави и изгуби се у њеној бујини.</p> </div> <div type="chapt 
не и непотпуне.{S} Да се све то поправи и постигне, требало је времена, рада и народне помоћи.{ 
ебијана.</p> <p>Стеван се поче да гужви и да ломи руке.{S} Изусти још коју да проговори, ваљда  
јемо ’леб!</p> <p>— Тешто, нек смо живи и здрави, па ћемо га и продавати.</p> <p>— Е... ти још  
у корисном смислу, да буду предузимљиви и напредни, а бушкарачи и сплеткароши коче напредак виш 
 шта ми се ту изговарате, кад сте криви и један и други! — издвоји се Стеванов глас.{S} Ви се с 
с Јагликом, а од сад ћеш сам.{S} Синови и снахе морају те слушати, као до сада.</p> <p>— Ако не 
авично управља својом државом, а синови и снахе слушају га, као верни и одани поданици, тако, д 
 осетити користи.{S} Кузман је био први и „најближи“ за то!</p> <p>Напротив, Живан је био обрат 
ваше.{S} Док напослетку не устадоше сви и у највећем расположењу пођоше својим кућама.</p> <pb  
љ истоветан задатку задругину.{S} Драги и мили гости наши!{S} Ако ово још није препорођај народ 
Не знам“ - одговара Кузман. „Да се кади и крсти од таквих лажова, ко што си ти.“ Кузман се насм 
ији и договорнији, па да се сложно ради и напредује.</p> <p>Али жене не мишљаху тако.{S} Управо 
 дигао од нас руке, но гледај те поједи и попиј што имаш, па то ти је...</p> <p>- Али човек дођ 
па, а ко погреши, и он иде попу, па иди и ти.</p> <pb n="86" /> <p>Стеван устаде, уми се, мету  
мро, скупи се ујутру цело село.{S} Људи и жене прилажаху и припаљиваху му свећу и радознало се  
/p> <p>— Бог да прости! — гракнуше људи и наставише обедовање.</p> <p>Поп Јова подиже први чашу 
утешио и ослободио!... — одјекнуше људи и разиђоше се.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
 отпора.{S} Једновремено дахнуше и људи и волови том олакшицом.{S} А то није мали успех за једн 
а да буде веран заклетви, да право суди и да брани веру и поштење, као што га је и отац покојни 
, онде је била црква. — саопшти он Анђи и показа јој цреп.</p> <p>— Ја не знам, та се њива звал 
за те гвоздене плугове, кад земља тражи и мотику, а не само плуг, па и кишу, па и берићетну год 
о није лака ствар.{S} Треба да се тражи и дангуби.{S} А ти то не можеш чинити, пошто си у задру 
ушу...</p> <p>Скупише се комшије, ближи и даљни рођаци, поп и учитељ на сахрану.</p> <p>Радич м 
бити.{S} То беше Дамњан, њихов најближи и најбољи комшија.{S} Дође и седе.{S} Кад обреди разгов 
 сам доживела да ме једна багатела ружи и грди.“ — говораше сама Живана.</p> <p>Али сад тек Жив 
еднога сељака.{S} Леву ногу мало опружи и стаде да посматра по зидовима слике, прокламације и о 
а нама онако нечовечно поступа, да гази и гура ногом највеће светиње своје, лепо је и од нас да 
 се отворише врата, председник га спази и позва унутра.</p> <p>— Молим ја вас, шта сте нас звал 
еривати млађаре и да је он најпоштенији и најважнији човек у селу, нигде не пропушташе да изјав 
 Већ да треба од сад да буде разложнији и договорнији, па да се сложно ради и напредује.</p> <p 
 Да нађеш посао, који ће бити кориснији и за тебе и за народ.</p> <pb n="100" /> <p>— И само за 
е ори, те пресеца тај тихи сумор пољски и оживљава веселу и чилу радничку гмижу, која те и нехо 
остане без летине.{S} То је задругарски и хрићански поступак!“</p> <p>— Чули сте браћо, како су 
војску ислужили и децу изродили.{S} Али и зрелим људима је могућно залутати кад не знају пута.{ 
/p> <p>— Не би никако било лепо.{S} Али и ти чини ми се беше онда с нама?</p> <p>— Били смо и ј 
 да им саопште решење, они беху позвали и остале задругаре, ради једнога задругарскога милосрђа 
<p>— Ми смо промислили колико смо знали и умели, а мислићемо и даље.</p> <p>— Вараш се.{S} Зар  
нству.</p> <p>То исто повикаше и остали и зарекоше се да неће више ићи у механу.</p> <p>Киша пр 
и даве.{S} Ви сте доста грешили, лутали и снебивали се од немила до недрага, само зато што сте  
 укућани толике непријатности преживели и толика чуда пренели преко главе, дан њихова растанка. 
њена.{S} Покушава Живан да се развесели и распиштољи онако, како сваки свекар у таквој прилици  
су иначе четворо деце пре њега задобили и одгајили.{S} Али природа не зна за сиротињу, већ иде  
 јежи кожа, кад се сетим шта смо радили и шта смо патили...{S} Поменуло се, а не поврнуло се.</ 
ицу за продужење.{S} Па су тако урадили и треће године, јер та година није у стању била накнади 
" /> <p>— Ипак, ипак, они су те служили и заједно с тобом одржавали имање.{S} Него ће најбоље б 
и су се давно поженили, војску ислужили и децу изродили.{S} Али и зрелим људима је могућно залу 
нам је грешка била, што смо се изделили и осамили, друга, што смо свој леб јели а туђу бригу бр 
ствар што ми имамо да учимо њих у школи и цркви, али не морамо то чинити ван нашега домашаја, к 
мо политику да води, већ треба да мисли и о ономе, без чега не може да живи.{S} Мало по мало, п 
а и подгревало је њихове културне мисли и побуде до читавог узбуђења...{S} Једном речи цела та  
сељава и отклања из душе све црне мисли и тегобе.</p> <p>Али одмах после Божића, Живан обзнани  
.{S} А људи, који су једновремено пошли и политику и културу да разбистравају, морали су доћи у 
Савез пође у сусрет свакој њиховој жељи и потреби.{S} После неколико других здравица, изасланик 
млађеје“.</p> <p>Живан поче да се збиљи и упреда бркове.{S} Живана поче да покашљује од радости 
 у вашој кући.</p> <p>Стеван се уозбиљи и погледа земљу као одиста важан човек, који има да мис 
S} Па кад је обиграо све власти у земљи и уверио се да је „задругин дућан“ на закону основан, р 
је било згоднога повода да се то испољи и избије на јавност.{S} Али се време постарало да и то  
о добро прасе, бардак ракије, а Бога ми и пет дуката на погачи, направише мир!</p> <p>Остало је 
> <p>— Ја не знам за велике паре али ми и не треба да знам за веће паре, него за онолико, колик 
дуката, то је друга ствар.{S} Па богами и кад ми умре неки у кући, и тад ме кошта...{S} Тек, ка 
, а сад се морају обесити о врат Живани и Невени, снахама.{S} Али снахе, као снахе, кад подмире 
 Само му не ваља, што их у јесен тамани и у пролеће подсеца.{S} И овога пута, таман што беше по 
ставља Радич — били смо на време опрани и закрпљени и ја и синови ми нежењени, а сад смо сва тр 
убав две-три чаше ракије наприча Невени и што јест и што није о Живану, тако, да је Невени све  
ваше свакој његовој речи.{S} Уобичајени и освештани обичај пристојности и уздржљивости пред ста 
дан сахат два, да се после боље озелени и заталаса. <pb n="96" /> Јер народ има особину гвожђа, 
 — били смо на време опрани и закрпљени и ја и синови ми нежењени, а сад смо сва тројица сирочи 
е наводаџије постараше, те идуће јесени и њега ожени.</p> <p>И тада се тек могло видети да Ради 
 свакоме спас.“</l> <l>„Јер само сложни и удружени </l> <l>Можемо већу постићи ствар </l> <l>А  
{S} Примакоше се један другом задовољни и усхићени до дна душе.{S} Чисто им невероватно шта су  
 изашли из породичних задруга неспремни и неуки за усамљен живот.{S} Сад вам се указала прилика 
а је сваком са стране изгледало: да они и не знају за сопствене смерове и интересе.</p> <pb n=" 
 а синови и снахе слушају га, као верни и одани поданици, тако, да је сваком са стране изгледал 
ио тебе и учитеља да ви нас као паметни и учевни људи посаветујете, како да се изделимо, да ли  
и, морам се искоренити!..{S} О ти Вишњи и милостиви небески Оче, што судиш праведнима и грешним 
праве и намирнице и да их морално крепи и снажи.{S} Члан ове установе може бити сваки пунолетан 
обрну и загледа га добро, па кад зачепи и пусти најжешћи галоп.{S} Поче опет ваздух да свира Ст 
е, тако!{S} Ти лепо разумеваш те ствари и с тобом би се могло радити.</p> <p>— Ама кажи ти мени 
ешташе катанце на кошу, амбару, бачвари и ћилеру, одредише једнога за комесара, који ће издават 
провирују из воћњака, као неки стражари и пуштају с времена на време по који прамичак дима у би 
им почеше долазити у канцеларију писари и практиканти, па онда сељаци и ходник се напуни.</p> < 
ви заједно, ко што су живели наши стари и ко што сам ја живео са шесторо браће и четири стрица. 
{S} Ујутру рано Кузман дође да се увери и на белом дану шта су накопали.{S} Па нађе црну земљу  
уковалац намирница, Урош Радичевић мери и продаје намирнице женама, међ којима се често виђају  
ора отпасти као гњила крушка, кад дозри и сасуши петељку своју.{S} Таквом зрелом плоду треба са 
 и њега отпратио у постељу да се одмори и окрепи за даљи рад и напор свој...</p> <p>— КРАЈ —</p 
, где јечи у једном буџаку, сва у ватри и страшној грозници.</p> <p>После пет дана, даде Богу д 
тво, ни на старешинство, већ свака жури и ради оно, што јој до руке дође, само да би што бољу у 
ом то урадио.{S} И власт га одмах уапси и спроведе капетану.{S} Сви га прогласише за лудога, са 
, не испала ти душа!</p> <p>— Испала ти и душа и срце, па те немало ни на небу, ни на земљи!</p 
ш си нам показао!{S} И имате право и ти и поп што нас избегавате, кад смо овакви.{S} Али ако ме 
 други ради за тебе, него да радиш и ти и други.{S} У томе се састоји сав наш препорођај: место 
еш?</p> <p>— Боже сачувај!{S} Чак би ти и џабе венчао сина зарад онога плуга.</p> <p>— Ама шта  
према задрузи, али он заокупи кажњавати и гонити поједине задругаре без икаквог смисла и разлог 
 толико омрзоше да му почеше оспоравати и његова верска права и дужности.{S} Сви планови, које  
аци као врба, која се може поткресавати и опет истеривати млађаре и да је он најпоштенији и нај 
е отац радио, а да не морају умствовати и бринути, јер је то била дужност само једнога у кући — 
ђајући до механе.</p> <p>Мрак се ухвати и месец се помоли на истоку те обасја ове удружене и ра 
дби, кад су се и гости морали погледати и сневесељавати због извесних опажања, шта се све збива 
 је тај први гвозден плуг морао зарђати и пропасти, да би припремио земљиште будућим гвозденим  
о леп, да се могло пред механом стајати и говорити а и судбоносан за народ, који је тада први п 
е уз учитеља и попа и почеше се вајкати и жалити на своје зло стање.{S} Јова и Пера им напомену 
, спекне и испуца и усев мора закржљати и мањкати.{S} Другачије бива са оном лејом, којој долаз 
чену торбу лебом.</p> <p>Затим се врати и донесе празан лонац с пасуљем у скуту, па седе поред  
“.</p> <p>Тога ради почеше се одабирати и тражити нарочити људи, који ће из чисте љубави према  
мало, па се такви људи почеше прибирати и сконцентрисавати са задатком да упуте народ економном 
ман удесио да се може с правом сматрати и као сељак и као варошанин.{S} Горе фермен и прслук, а 
 кад умање то, онда ће се сами освртати и распитивати за коју лакшу и бољу справу.</p> <p>— Ја  
игне задружни дом, у који ће моћи стати и потрошачки одељак, према решењу скупштине, нарочито д 
 видик све оно што се очима може видети и ушима може чути, и што задрузи за похвалу, а околини  
ама путем, који ће их брже одвести мети и спасењу њихову, ако опет не скрену странпутицама, као 
енули у њега, па се диве његовој памети и разумевању: „Какви кметови, какви посланици, оно су л 
Али питање је сад, да ли ћемо ми успети и поред овако лепих наших намера.{S} Јер ти знаш да су  
аље{S} Њена мајка је по неки пут посети и увек донесе по коју јабуку, крушку или пљоску ракије. 
волове.</p> <p>— Е, па ти не можеш бити и учитељ и трговац? узвикну Кузман заједљиво.</p> <p>—  
јености, ми је подједнако морамо љубити и заједнички радити на њеном добру.{S} Овај посао, који 
цима од дасака, из којих се може вадити и мед и восак и опет пчеле да остану живе.</p> <p>— Бог 
 у свој врт, све што се могло пресадити и накалемити.{S} Ту су руже, разне врсте, ту јагоде, ту 
ако брижан и сетан, она ће ме разгалити и разговорити боље но неки учеван човек.{S} Само докле  
аћа.{S} Све то треба зближити, помирити и сродити, па тек онда отпочети рад у задрузи.</p> <p>П 
орчењу, мора по неки пут човек говорити и против савести.</p> <p>— Е тако то, само да знам — на 
е ли се она вода са жабљаком избистрити и пречистити без покрета и оптицаја?</p> <p>— Онда, пре 
квог смисла и разлога, све у име власти и закона!{S} Али је то насртање његово лично на пљусак  
 <p>По свршеном скупштинском раду гости и задругари се размилеше по изложби, једни код стоке, д 
{S} Живана поче да покашљује од радости и да се гради баба пре времена.{S} А син Живанов поче д 
} Јер и оне поред све своје злоћудности и опорости осећаху тежину кривица својих, које им смрт  
 за њега има врло много важних дужности и ван суднице, он се избечи и рече:</p> <p>— Зар мимо о 
ичајени и освештани обичај пристојности и уздржљивости пред старијим, овога вечера беше неочеки 
е сроза и сви попадаше на под, уз општи и буран смеј.</p> <p>И тиме заврши овај први састанак о 
евићи добише свој део.</p> <p>Али општи и слободан сточни испуст, одједанпут би пресечен тим ре 
а један сто, час за други, час за трећи и разносаше лажи за полић ракије.</p> <p>Чувши од њега  
 за њим полетеше и кокош, батаци ћурећи и ибрик <pb n="47" /> с ракијом.{S} Псета једва дочекаш 
ло је знало толико да ће неки људи доћи и говорити нешто „важно“, за народ, па се зато и одазва 
е нека страшна прилика јавила у будноћи и зло му предсказала и како га је нешто жигнуло преко п 
ше кренуше се сви лагано, разговарајући и слушајући Кузманове приче о многим неистинама и немог 
Јанаћко одгега журно за кључеве псујући и гунђајући до механе.</p> <p>Мрак се ухвати и месец се 
ној множини, због разних послова у кући и <pb n="30" /> ван ње.{S} Сви се подрпкиваху речима на 
отив наслеђеног задружног живота у кући и ставити на земљиште, са кога ће моћи не само захтеват 
о неку причу о њој, те наста један тихи и непрекидни жагор.</p> <p>Поп-Јова и учитељ - Пера зап 
ју писари и практиканти, па онда сељаци и ходник се напуни.</p> <p>Стеван видећи сељаке да седе 
 се примакоше <pb n="35" /> својој деци и мужевима са неком необичном сетом и ћутањем, оличеном 
у је прво да се помоли Богу, Богородици и свима светитељима пред иконом, својом дугачком и наро 
 Ја кад би био краљ играли би посланици и министри припиревку код мене, да би ме запамтили који 
твој, што седи по <pb n="31" /> судници и мејани ваздан, а ми за њега измећаримо овамо. — упаде 
p>— Ми!{S} Јер они су сад на раскрсници и лутају, као залутале овце.{S} А ми ћемо као њихови па 
онда се вратише на подушје сви пратиоци и поседаше за дугачку постављену совру.{S} Живана и Нев 
ду предузимљиви и напредни, а бушкарачи и сплеткароши коче напредак више, него и непредузимљиви 
их дужности и ван суднице, он се избечи и рече:</p> <p>— Зар мимо овога још да им нешто кулучим 
н глас брата му Ненада.{S} Стеван скочи и погледа још једаред Станојку, са наводњеним очима, ка 
у канцеларију.</p> <p>Стеван брзо скочи и стаде мирно — војнички.</p> <p>Пандур га позва да пођ 
 је да се разилазимо.{S} Вог нека утеши и ослободи нашега доброга домаћина Радича.</p> <p>— Вог 
 <p>— Не знаш ти ништа!— одбаци му овај и окрену му леђа.</p> <p>Али му нису окренули леђа они, 
ослали.</p> <pb n="13" /> <p>Наста смеј и жагор.</p> <p>— Какво враћање! — пресече их љутито уч 
а смејући се.</p> <p>Сви прскоше у смеј и погледаше у Стевана.{S} А Станојка пови главу устрану 
танова, уверити га о корисности њиховој и убедити га о неопходности те установе за њихово садаш 
руке.{S} Иза ње стајаху три унучета јој и чекаху је.</p> <p>Занета тим послом, није ни видела к 
 овакав разговор у Кузмановој дућанској и мрачној ћумезини.</p> <p>- Ето видиш, то је та трава  
 користи.{S} Зајам треба да служи већој и бољој производњи, усавршавању начина рада и умножавањ 
ве је мирно и спокојно, свуд је оправак и Божји благослов.{S} Више се не гледа ни на редарство, 
се придружи мотиком.{S} Целе ноћи будак и мотика одјекиваху и одваљиваху варнице од камења, све 
 се уверио да домаћински посао није лак и да нема више потребе да замера Живану за сваку ситниц 
ја говорах да домаћински посао није лак и да свакога није Бог створио за домаћина? — рече му Жи 
а се може с правом сматрати и као сељак и као варошанин.{S} Горе фермен и прслук, а доле пантал 
ога домаћина, па нека вам донесе бадњак и сламу, —- погледајући на Стевана попреко, који сеђаше 
еда сад плуг! — прихвати један окачењак и изазва општи смеј.</p> <p>— Док ми је била жива баба, 
ан намести један сточић на њему свећњак и икону Св. Богородице, ону од хартије што Руси продају 
, из којих се може вадити и мед и восак и опет пчеле да остану живе.</p> <p>— Бог с тобом госпо 
ела да прска.</p> <p>Убрзо обори пљусак и они се сви брибраше ближе стаблу.{S} Само Живан остад 
 злата, а неко остане и без капе па чак и без главе.{S} Општа бујица захвати све редове у свој  
 да живи.</p> <p>Станојка принесе ручак и понуди их да ручају.{S} Кузман се први наклопи на кис 
његов посао.{S} Меси хлеб, готови ручак и чува дућан, а ноћу разгрева зејтин, сипа у петролеум  
 лажове један! — подвикну му председник и угура га у нужник суднички, који у исто време служаше 
 <p>— Такој, такој бравост! и приседник и кимет и сво офштина, направио мијана от задруга, а ја 
Није ни то!</p> <p>У том наиђе порезник и они се сви ућуташе, и прибише на једну страну, направ 
е за њега сва та наука о земљорадњи лук и вода.</p> <p>Момак се врати брзо с плугом и поче да г 
е задатке своје: одржала је веру, морал и име народа и ослободила га ропства, па се сад може ра 
ешто жигнуло преко плећа, да га тај бол и сад не попушта.{S} Глас му дрхташе, а руке му се наје 
p> <p>— Е, па ти не можеш бити и учитељ и трговац? узвикну Кузман заједљиво.</p> <p>— Ја то и н 
 волове, краве, плугове.{S} И то учитељ и поп петљају тамо.</p> <p>— Па то је добро, ми смо и о 
 поред њега и деце и узе да треби пасуљ и да сипа требљен у лонац.</p> <p>Деца зачепрљаше рукам 
 <p>— А зар ћу још теби да се повињавам и да те питам шта ћу да радим! — цикну Ненад, па довати 
 чувао кад сам био мали, па ћурке ћувам и данас.</p> <p>Јова и Пера се насмејаше и одоше.</p> < 
пазар Кузман.</p> <p>- Добро, да ти дам и двадесет, али немам сад пара.</p> <pb n="69" /> <p>—  
авању корисних тековина.{S} Такав зајам и личи на ону животворну воду, која оживљава усев и дај 
аправио мијана от задруга, а ја плакјам и ћирија и перезо и прирезо и акцисо за џаба!{S} Некјем 
кшу и бољу справу.</p> <p>— Ја сад имам и друге моје главобоље. — извињава се даље Радич.</p> < 
орица, то су двадесет људи.{S} Више нам и не требају у почетку.</p> <p>— И сад смо готови.</p>  
ује, разјапио вилице, па се баца дрвљем и камењем на све власти у земљи.{S} А присутни радници, 
ду да осироти.{S} Кузман се баца дрвљем и камењем на господштину и великаше и док се вели они н 
ош две бриге: измирити се са пријатељем и умолити попа да венча бегуницу.{S} Али комшије, жељне 
 клупе.{S} А капетан, с попом, учитељем и Мићом окружише ето.</p> <p>Поп-Јова устаде и отпоче.< 
>Порезник се поздрави с попом, учитељем и председником, па седе и одмах узе пореску књигу од Ми 
адоше сами задругари са својим учитељем и попом да мезете уз чашу вина и да разговарају о своји 
чани се вратише кући са својим учитељем и попом у журном разговору, све до села.{S} Шта су све  
пак која одазива гостима са пуним срцем и предусретљивошћу, као што то једина Живана чињаше, ал 
 поп-Јова момку, грабећи тренутак да им и плуг покаже.</p> <p>Слуга повуче краве за улар и оде. 
 вратише кући чисто препорођени поповим и учитељевим причама.</p> <p>Тамо сазнадоше да је Стева 
е и снагу, дете и човека, па да зарадим и на камену и на дрвету?{S} Зашто да месим и готовим за 
S} Већ му се отворише свим срцем својим и свом душом својом и позваше га у помоћ да заједно про 
е поклич и трубни знак свима осиротелим и клонулим земљорадницима у Ораовцу да устају и да прот 
 дужност, рече капетан. — Ја јако ценим и уважавам те установе и зато сам дошао данас да вам об 
змерим сваку кантаром, а знам да оценим и руком, па, која је тешка 7 ока, ја је оставим, која н 
 од пропасти. — рече поп Јова узвишеним и тронутим гласом — А вама је познато да је нашем задру 
огледаху се испод очију са веома тужним и суморним расположењем.{S} Док најзад ту несносну и се 
у годину дана траћили време у бесциљним и бескорисним трзавицама.{S} Беше приређен конгрес земљ 
ваки задругар одговара својим покретним и непокретним имањем“..</p> <p>- Нећемо да залажемо има 
аглика у очи, — докле ћу ја да те крпим и перем овако стара и немоћна.</p> <pb n="8" /> <p>— До 
а камену и на дрвету?{S} Зашто да месим и готовим за двадесет душа, кад могу за, две и три?{S}  
<p>Тако и заказаше дан испита, па затим и дан венчања Радичевих младенаца.</p> </div> <div type 
 доста, па не осећају потребе за лакшим и савршенијим справама.{S} А кад умање то, онда ће се с 
уге.</p> <p>Стеван лупи капију за собом и упути се право школи.</p> </div> <div type="chapter"  
мовина и множина у кући носила са собом и општу одговорност за сваку неисправност, или општи по 
народ, па се зато и одазвали учитељевом и поповом позиву.{S} А то „важно“ било је ово:{S} 1) да 
уша, да човек залива неку леју с усевом и што је он више залива, то се она земља више окорева и 
у доћи у сукоб још на првом кораку свом и застати за један тренут да им се каже: да култура и п 
ледајући у децу како се са задовољством и кикоћањем возају.</p> <p>— Молим те попе и ти учитељу 
 проучава са неким дубоким задовољством и поносом.{S} Његова бела брада и старачко румено лице  
ркву.{S} А већ зна се чијим је упуством и наговором то урадио.{S} И власт га одмах уапси и спро 
од огњишта на сред куће са оном веригом и котлом на ватри, па до обешене кукаље под стрехом, мо 
ешина куће, који није под масом и дугом и који је поштенога владања.{S} Ораовачка задруга служи 
руз; три жене да саде кукуруз за плугом и да разбијају грудве; а редара, Невена, да разбуди дец 
да.</p> <p>Момак се врати брзо с плугом и поче да га угађа на дну воћњака за орање.{S} Кад све  
м с кумом, отац са сином, друг с другом и пријатељ са пријатељем.{S} У таквом каламбуру, кад љу 
 и освете.{S} Људи се променише и радом и карактером.{S} Јер док једни циљаху политичком борбом 
е свим срцем својим и свом душом својом и позваше га у помоћ да заједно пробијају лед, који је  
ијанчи раднога дана, који оре дрвењаком и који дугује Кузману; онда је право било да се такав у 
ан дан да поживим сама са мојим човеком и децом, не би жалила одмах да умрем!{S} Толико ми је о 
они се кренуше њиви са будаком, мотиком и једним пилетом за „курбан“, које Анђа држаше за шију  
оразбуђивала децу, упутила их за стоком и наставила други рад по кући.</p> <p>Шиља, општински п 
замислити за људе, који су тешком муком и то неколико људи прикупили око себе, ради њиховог еко 
ветитељима пред иконом, својом дугачком и нарочито склопљеном молитвом.{S} Кад то учини, онда с 
 тријеру, трећи седе за дугачким столом и - читају листове, или слушају учитеља и попа, кад им  
дувару стоје окачени кошеви са пастрмом и сланина на дувару.{S} Све је то распоређено и укусно  
зманов Невени, сусрет његов са Стеваном и разговор о копању блага, биле су семке раздора које с 
једним хладом мешаше сламу са детелином и полагаше кравама. </p> <p>— Трчи дотерај онај плуг од 
ријатнији учинио тај нов живот са сином и снахом, који му беху сад добродошли за потпору и одме 
говоре.{S} Полазе школи са неком зебњом и натегом.{S} Још им све није јасно.{S} А Кузман иде на 
{S} Јер сваки беше заузет својом тишњом и смером, који му не даваше да мисли на друго.{S} Једин 
ца вечераху мало даље, за својом совром и не скидаху очију с њега.</p> <p>И ово би вече прошло  
тан старешина куће, који није под масом и дугом и који је поштенога владања.{S} Ораовачка задру 
А син Живанов поче да се чеше за уветом и да се снебива и гужви од стида испред својих старијих 
еци и мужевима са неком необичном сетом и ћутањем, оличеном збиљи тренутка, у коме се налажаху. 
авале често да изазову спор међу браћом и подизале свој глас за деобу, али су одлучношћу својих 
е целе ноћи у механи са Јанаћком, Вецом и Шиљом.</p> <p>Међутим, селу је тешко било док му је о 
шмани.{S} Затим запрећа проју жеравицом и пепелом у црепуљи, па онда забоде преслицу за појас и 
ини.{S} Друга се погрбила под обрамицом и носи пуне котлове воде.{S} Трећа испира платно, четвр 
>— Не знамо — рекоше једновремено Јаван и Пера.</p> <p>— Како да не знате ви школовани људи цар 
онал, Живан, Веца, Шиља, Кузман, Стеван и још неки други, то су њени редовни гости.{S} Ако им с 
дрва и жито у чаршију, да прода; Стеван и Урош да ору за кукуруз; три жене да саде кукуруз за п 
а!...“ — гласну се још један пут Стеван и помоли главу кроз кукуруз.</p> <p>— Чујеш ли ти Стано 
ни онога свега! — пољуби им руку Стеван и оде.</p> <p>— Затим уђе Шиља и донесе писмо ове садрж 
вао, а још му је теже, што су му Стеван и Урош остали неожењени.{S} До сад их је сву тројицу од 
 такво предузеће, и ако је овако наиван и благородан, познајем га ја врло добро.</p> <p>— Ми то 
и.{S} А где су ти браћа?</p> <p>— Живан и Ненад су у мејани, а Стеван, ето га код Кузмана.</p>  
ивана и Невена приносе јестиво, а Живан и Ненад, старији синови Радичеви, служе пићем.</p> <p>Р 
ао, чини шта хоћеш! — исповеди се Живан и развеза клубе, па му исприча од почетка до краја, шта 
>— Да поделимо прво новац, — рече Живан и узе да броји дукате. — На сваког брата припада по чет 
ем за љубав попа и учитеља — рече Живан и закрсти се.</p> <p>- Ја ћу зарад волова, ако ми купе, 
па се држи добро! — Заврте главом Живан и оде у судницу.</p> <p>Живана спотну ватру, мету црепу 
у заборавити, док сам жив!</p> <p>Живан и Ненад погли главе и плачу.{S} Људи се заговорили о Ја 
редседник“.</p> <p>Шиља оде.{S} А Јован и Пера остадоше да се снебивају, шта да раде, кад им се 
н.</p> <p>— Добар дан! одговорише Јован и Петар и поздравише се с њим.</p> <p>— Извините, ми см 
теван, ето га код Кузмана.</p> <p>Јован и Пера упутише се у механу.</p> <p>Али док су они разго 
створове!{S} Треба да стојиш ту цео дан и да видиш њихов ред и поредак, па да се онда увериш, з 
се ту изговарате, кад сте криви и један и други! — издвоји се Стеванов глас.{S} Ви се свуда про 
ра.</p> <p>— Шта нам могу сметати један и два човека, кад је већина добра?</p> <p>— А шта нам ј 
измеран.{S} Да дођем незнам како брижан и сетан, она ће ме разгалити и разговорити боље но неки 
А лице јој издаваше неки необично тужан и болестан изглед.</p> <p>— Пожњесте ли?</p> <p>— Пожње 
ваницама, као и Дамњан, комшија, Кузман и још многи други.</p> <p>Пошто крстише дете, заседоше  
ок су они разговарали са Урошем, Кузман и Стеван водили су овакав разговор у Кузмановој дућанск 
ца, Дамњан, Ненад, Урош, Стеван, Кузман и још двадесет сељака.</p> <p>- Добар дан! — узвикну ка 
ћа Марка, а за цара Радована зна Кузман и-његово варалачко друштво.</p> <p>— А знате ли за овај 
дости <pb n="107" /> — правда се Кузман и смеје се. — Што сад то не радим?</p> <p>— Отуда, одон 
ја паре под интерес! — узмрда се Кузман и погледа у порезника.</p> <p>— Ако је поштен човек, мо 
велиш, онда ја да му дам. — рече Кузман и извади да броји новац Урошу.{S} А Мића узе да састављ 
ма у сну да их ископају, мишљаше Кузман и дању и ноћу.{S} Па тако и усни једне ноћи да се у њег 
вратити.{S} Тако су се парничили Кузман и поп, док се не измирише да подигну на том месту капел 
енад.{S} Најпосле изађоше Живан, Дамњан и Мића, оставивши Радича самога.</p> <p>Радич се подиже 
 разорити.</p> <p>— Потпуно сам паметан и потпуно те разумем.</p> <p>— А што си оно урадио бола 
ије и објаве.</p> <p>У том дође капетан и спотаче се о Стеванову ногу.</p> <p>— Што си зинуо ка 
хтедох да сломијем врат! — рече капетан и оде у канцеларију.</p> <p>Стеван брзо скочи и стаде м 
“.</p> <p>Остаде поп-Јова сам растројен и разочаран до дна душе.{S} Парохијани, који га дотле п 
еке ситније справе, семење, плави камен и рафија, а у дворишту су поређане с једне стране некол 
о сељак и као варошанин.{S} Горе фермен и прслук, а доле панталоне са штифлетнама.{S} Па кад уп 
та, оно је добар плуг, па добар домаћин и треба да га узме.</p> <p>— Е, баш кад ти је толико у  
оље бити да се ви угодите на неки начин и намирите.</p> <p>— Како да се угодимо, — отвори Радич 
ра, а тамо где би га могли они чути, он и не привирује.{S} Тако ћете га видети на сваком раду,  
ава и дужности.{S} Сви планови, које он и учитељ-Пера беху спремили за препорођавање народа, од 
ећи сељаке да седе по клупама, уђе и он и седе на крај клупе до једнога сељака.{S} Леву ногу ма 
дслужи молебствије, па се попе на амвон и свечаним гласом отпоче беседу:</p> <pb n="81" /> <p>„ 
 привиђа нешто.</p> <p>Ишао је тако коњ и фркао ноздрвама, а глас копита одјекивао је далеко кр 
м је толике спорове кући својој задавао и оцу пресео последњи час живота.{S} Кад је био дете, б 
н певач!</p> <p>— То, онда што је певао и више никад није људски запевао, — рече Станојка озбиљ 
ародом, кога је толико година побеђивао и држао у опсади, али није изгубио моћ своју.{S} Народ  
прионуше на рад.{S} Рад је распоређивао и настојавао Живан, онај исти Живан, који се највише пр 
 већ по споразуму.{S} Живан је кметовао и даље, а остали су радили, као и пре.{S} Жене су покуш 
читељу, јављам вам да је капетан стигао и да ћемо тамо сад доћи да образујемо задругу.{S} Веца, 
њу, док није и последњи јек њен исчезао и њега отпратио у постељу да се одмори и окрепи за даљи 
шао је и један изасланик из Савеза, као и много других гостију из оближњих земљорадничких задру 
учитељ су били први међу званицама, као и Дамњан, комшија, Кузман и још многи други.</p> <p>Пош 
{S} И пчеле познају свога домаћина, као и свака друга стока.{S} Навикле су оне на њега, па кад  
а, ако у случају пропадну они први, као и то да умерава и контролише нагле и непромишљене људе. 
метовао и даље, а остали су радили, као и пре.{S} Жене су покушавале често да изазову спор међу 
 дошло време да можете опет певати, као и пре.{S} Зато баталимо те брижне разговоре, него да ок 
трине.{S} Поводом тога, Радичевићи, као и остали сељани морали су умањити ситну стоку, која је  
се вратише на подушје и разиђоше се као и у другим приликама.</p> <p>Жене средише судове од под 
ја спасе.{S} Али та узрујаност беше као и рат, где неко заграбуси пуну капу злата, а неко остан 
адич. — Оно није била жена, већ муж као и ја и друг неизмеран.{S} Да дођем незнам како брижан и 
 али ове ствари морамо имати у кући као и сви други.</p> <p>- Ја те не кривим што си ти набавио 
с њега.</p> <p>И ово би вече прошло као и многе друге вечери, да овој готовости за рат код одра 
ије и тако даље, па наставише живот као и пре.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091_ 
и попове.{S} Они су наставили живот као и пре, патећи се још горе и грешећи још више, нити су с 
Живан је бацио кметство, па је остављао и старешинство куће, само ради Стевана, а Стеван се уве 
 интерес са интересом на интерес растао и њих није чекао да се они опорављају од штета.{S} Тако 
ам земљорадник.{S} Ето, сад сам пристао и да орем, само да вас уверим шта вреди гвозден плуг.</ 
ис: „Храм Пресвете Богородице, пронашао и подигао Кузман Аранђеловић, трговац.“ И одреди да тај 
 управљање кућом.{S} Живан га је слушао и <pb n="38" /> ћутао.{S} Кад би увече Живан уђе љутит  
лиш, али ја се бојим да не испадне ђаво и враг од наше скупаније.{S} Наслушала сам се ја свакој 
вртале саоне и приближио се селу здраво и весело.{S} Прешао је преко „Гребачке“ ћуприје где изл 
вако: да Живан иде у судницу и да право и поштено суди народу; Ненад да носи дрва и жито у чарш 
о, баш си нам показао!{S} И имате право и ти и поп што нас избегавате, кад смо овакви.{S} Али а 
ле, ево мене! дигао сам руку.{S} Па ево и Ненада, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, 
етрва.</p> <p>Све је ишло необично живо и сложно.{S} Колико су се људи трудили да им што пре ку 
ан за земљу! — рече поп-Јова подругљиво и окрену главу устрану.</p> <p>— Не, не, ја замишљам не 
задругарске нагрнуше да приносе јестиво и пиће.{S} А изасланик Савеза после неколико залогаја п 
у семке раздора које су дошле на готово и припремљено земљиште и нашле велике погодбе за свој р 
за тај циљ.{S} А кад је све било готово и кад је заведен потрошачки одељак, онда је задругина к 
 смо узели на се за пропаганду?{S} Прво и прво нисмо правила добро проучили.{S} Јер у њима је г 
ијемо.</p> <p>— А! а! а! такој друвство и ја почтујем! — узвикну Јанаћко, механџија. — И ја кје 
трошачки одељак, четврти у књиговођство и читаоницу и тако даље{S} Стока, справе и земаљски про 
е Живан.</p> <p>— Да вам правим друштво и да вас учим.</p> <pb n="70" /> <p>— Учио нас, не учио 
 и сплеткароши коче напредак више, него и непредузимљиви људи.{S} Али сваки човек не треба да б 
са кога ће моћи не само захтевати, него и диктирати нов живот, на који нису ни саме навикле.{S} 
</p> <p>Шиља оде.</p> <p>Не прође много и дође Урош са Шиљом.</p> <p>— Јеси ли ти Урош Радичеви 
оста.{S} Он сматраше да је Живану много и то што је старешина куће, па зато сад окрену сву свој 
алудним покушавањима.{S} Ми ништа друго и не радимо, него само покушавамо и не успевамо.{S} А с 
 па да се увериш, — рече поп-Јова гордо и усхићено.</p> <p>— Збиља би добро било да одемо сви о 
.{S} Овај посао, који нас је овде довео и сложио, не дозвољава нам, да друкчије радимо.{S} Стог 
а за срце прирасла...{S}" Тако је седео и слушао ту пријатну вреву ноћњу, док није и последњи ј 
 селу штедионицу?</p> <p>— Ја сам видео и да нисам видео, не би ти причао.{S} Али зашто да може 
ао затекао сам те да певаш, па би желео и кад пођем да ме с песмом испратиш.{S} Твоја ми је пес 
задруга, а ја плакјам и ћирија и перезо и прирезо и акцисо за џаба!{S} Некјеме такој више! — и  
 ја плакјам и ћирија и перезо и прирезо и акцисо за џаба!{S} Некјеме такој више! — и баци им кљ 
ите празно, а ја не плакјам више порезо и акцисо за џабе!</p> <p>— А зар ћу још теби да се пови 
то је посао за Живанову млађу браћу био и нов и тежак.</p> <p>Једна нова, а примамљива добит, у 
у дућанску и част!{S} А тиме је задобио и могућност да може ловити рибе у мутној води.{S} Те „р 
то га је Бог дао, целога је дана дробио и сипао муње и громове на Живана и његово управљање кућ 
ахну. — Ти знаш колико сам се ја трудио и чувао кућу од резила, али нам се свет овако више смеј 
раовац и отворио дућан.{S} Ту се оженио и добио уз жену једну њивицу као мираз, да би могао пор 
 шта је се говорило, па се чисто збунио и не уме да отпочне разговор погодан друштву, у коме се 
 поп-Јова Радичеву кућу свуд преузносио и упоређивао је са кошницом пчела, без обзира на то да  
 јатагане и пиштоље, те се њима закитио и превукао неколико пут преко гусала.{S} И та његова св 
ј циљ.{S} А кад је и поп-Јову обавестио и задобио за ту идеју сматрао је као да је цело село за 
домаћина Радича.</p> <p>— Вог га утешио и ослободио!... — одјекнуше људи и разиђоше се.</p> </d 
“ „Уортачимо се по двојица, па оремо ко и други људи у селу,“ и тако даље</p> <milestone unit=" 
 једна <pb n="5" /> другој...{S} А како и не би, кад су га оне њене црне и заносне очи погодиле 
 сиротињи.{S} Можеш се само чудити како и до сад живиш. </p> <p>- Истина богами!... узвикну Нен 
но да нам свако позавиди.</p> <p>— Тако и треба! — одобрише браћа.</p> <p>Живан испи чашу, па и 
од штета.{S} Тако Радичевићима, па тако и осталим дужницима.{S} Је ли онда чудо што је Окружна  
 се не изгуби глас у долини.{S} Па тако и сад: „Нећу више ја да радим за Живана он кметује и уж 
дбина да пропадне на Косову.{S} Па тако и ми, људи, сви смо под Богом, сваки има своју судбину. 
ишљаше Кузман и дању и ноћу.{S} Па тако и усни једне ноћи да се у његовој њиви може наћи у земљ 
вати њега, него задругу.</p> <p>Па тако и учинише. — Искључише Вецу, известише Савез о томе и С 
 па онда венчати Стевана.{S} Он је тако и урадио.</p> <p>Али, како му је Урош само годину и неш 
да буде мир!</p> <p>— Па, лепо, ви тако и радите, једни једно, други друго.{S} На једном послу  
а понавља оно што је казао.</p> <p>Тако и заказаше дан испита, па затим и дан венчања Радичевих 
огај да гулим, а други да је моје млеко и живину.</p> <p>— Ја и не мислим да ти трпиш гладан, а 
<p>Стеван немаде куда, него викну танко и гласовито:</p> <quote> <l>„Ој девојко, душо моја,</l> 
p> <p>Задругари се сви погледаше кротко и питомо.{S} А Ораовчани се и насменуше један на другог 
 рашчистило од свадбе настаде надугачко и нашироко расправљање о свему ономе што је на свадби б 
 за постављену трапезу, поракијаше мало и заподенуше разговор од сваке руке.{S} Али истраживање 
е зуцкало, затим у тајности приговарало и најпосле отворено изашло са том намером, док није дош 
, који им је само <hi>време</hi> донело и наметнуло.</p> <p>Ето, пред таквим стицајем времена и 
ујем да је вас отац клео, али цело село и целу земљу, нису клели очеви, — рече Пера.</p> <p>— И 
 док није дошла јесен, те се приступило и правом чиновању свадбеном.</p> <p>Дође и дан свадбе,  
друго и не радимо, него само покушавамо и не успевамо.{S} А све то не би било, да није овога не 
е да ти кажем како ћемо да се помогнемо и ја и ти.</p> <p>— Ко може мени да помогне, кад ми Бог 
љимо, да не мислите да ми вас презиремо и избегавамо.{S} Али свугде не можемо за вама да идемо  
то Пера.</p> <p>— Ја не знам да ли ћемо и данас што успети, кад их још нема.{S} Већ смо изгубил 
и колико смо знали и умели, а мислићемо и даље.</p> <p>— Вараш се.{S} Зар ти мислиш да смо ми и 
емо нас десет.{S} Лепо да се ревенишемо и да ти купимо волове.</p> <p>— Е, па ти не можеш бити  
. „Од како смо се поделили, боље радимо и боље чувамо“ — вели четврти брат. „Истина, сад више з 
па се љутиш што нећемо с вама да седимо и пијемо.{S} А да ли би то доликовало једном попу и учи 
ви Живан кроз плач, — него да ми седимо и даље <pb n="36" /> у задрузи, да не погазимо његов ам 
а „поремећеним“ језиком, — ми те волимо и... онако поштујемо као онога видиш, горе...{S} Бога!  
апатили смо се господине, на се плашимо и од своје сенке, — рече Урош.</p> <p>— Али Живана нећу 
 у новом оделу.{S} И цело њихово питомо и мирољубиво држање, целога дана, скопчано са неизмерно 
 се беше онда с нама?</p> <p>— Били смо и ја и поп, али кад смо видели шта ћете ви радити, ми с 
у тамо.</p> <p>— Па то је добро, ми смо и онако без волова.{S} А кад су ту поп и учитељ, ја рач 
ка ко у мутну воду.</p> <p>— Ада ми смо и пре њих грешили, — додаде Дамњан - прва нам је грешка 
19091_C1.9"> <head>IX.</head> <p>Лагано и светлуцаво пуцкарала је ватра на огњишту Радичевом, у 
е из воћњака и отера их у поље полагано и шапућући нешто за свој рачун.</p> </div> <div type="c 
човека, - прибра се Радич полунасмејано и позва их унутра.</p> <p>Јова и Пера зађоше наоколо на 
ина на дувару.{S} Све је то распоређено и укусно и смишљено.{S} Па још кад ту видите једнога ст 
узалудно потраживање, он скочи узбуђено и зађе по вајатима да се разрачуна са женама.{S} Али ну 
о рогови у врећи.{S} Све је то омражено и поцепане, да нигде два не иду заједно, чак ни рођена  
} И онда није чудо, што је пре грабљено и разношено из куће, све што се могло руком понети, а с 
о један паметан владалац, који смишљено и правично управља својом државом, а синови и снахе слу 
и жању, трећи косе, а четврти беру сено и дену стогове.{S} Лаки поветарац посети их по који пут 
 њено крило, па тако разговараху брижно и сетно.</p> <p>- Е, мој Стеване, — рећиће Станојка, ве 
да си жив попе! прошапташе људи побожно и изађоше из цркве задовољни поповом беседом.{S} Затим  
знали само за један пут: да раде сложно и усташно, на начин, као што им је отац радио, а да не  
 они започели могао би да тече правилно и напредно само са људима зрелих политичких и културних 
>Подиже се и хукну.{S} Очи јој се болно и суморно склапаху.{S} А лице јој издаваше неки необичн 
ашта јој је учитељка одговорила повољно и окуражила је за целу ствар.</p> <p>Кад дођоше Јова и  
ореваше на ватри.</p> <p>— То је срамно и резилно, -— отпоче мирољубиво Живан, — да нас жене до 
 <p>— Нека кошта, кад има зашта.{S} Оно и њива неће да донесе рода, док се прво, семе не посеје 
ђе, ни једа, ни чемера.{S} Све је мирно и спокојно, свуд је оправак и Божји благослов.{S} Више  
су људе из свију партија, где договорно и сложно раде на задружном послу, они се забезекнуше!{S 
а.{S} И само зато што је све ишло журно и сложно, две су им куће биле готове за шест недеља.</p 
{S} Ћути, упреда бркове и погледа десно и лево као звер опкољен ловцима.{S} Јер том времену, ка 
к на уста.</p> <p>Живан се осврте десно и лево, па немогући никакав споразум учинити са пијаним 
вару.{S} Све је то распоређено и укусно и смишљено.{S} Па још кад ту видите једнога старца, дуг 
ра и хлеба, те да им тамо буде све пуно и задовољно. „Тако се ваља.“</p> <p>У прву недељу позва 
ужи, биће одговоран за свој дуг и лично и имањем“.</p> <p>- Е, то је друга ствар, то се разуме, 
ован, реши се да отидне у задругу лично и ако није привирио у њу, од њенога оснивања, па да се  
ну двоје младих и лепих, они треба лепо и да зборе.</p> <p>— Шта имамо лепо да зборимо?</p> <p> 
челама.{S} А оне зује ли зује тако лепо и правилно, да је милина човеку слушати.{S} Читаво спор 
г, па ти!</p> <p>Што се здоговорише, то и учинише.{S} Живан позајми из Штедионице четрдесет дук 
ече лаганије Ненад.</p> <p>— Ако, ја то и хоћу!</p> <p>- Шта хоћеш!? — подвикну Радич, и глас м 
звикну Кузман заједљиво.</p> <p>— Ја то и не тражим, него говорим како би се могло народу помоћ 
пренесу у стару цркву.{S} Што рекоше то и учинише.{S} За два сата капела је била разваљена и ик 
им рукама остраг.</p> <p>— Шта радим то и патим, — одговори му Ненад с беде.</p> <p>— Немој виш 
ру, знаш ли ти то!</p> <p>— Ти можеш то и сад да јеш, нико ти не брани...</p> <p>— Ене га сад,  
ље од крста и печата у судници.{S} Зато и климаше главом с одобравањем за све време поповога пр 
ити нешто „важно“, за народ, па се зато и одазвали учитељевом и поповом позиву.{S} А то „важно“ 
ла — рече Живан.</p> <p>— Па ми се зато и трудимо да од вас створимо да будете као што вам је о 
 говоре људима, пришуња се уз њихов сто и не откани се од њих док их својим изрогаченим побијањ 
рдесет дуката, пошто је у кеси било сто и шесет дуката.</p> <p>И гурну пред сваког припадајућу  
ране.{S} Одмах им уступише „прво“ место и упиљише очи у њих.</p> <p>— Епа, одавно вичете на нас 
рске и скупштинске седнице држане често и бурно, али без икаквих корисних решавања.{S} Настало  
а дајете паре под интерес.{S} А то исто и ја радим, и плаћам порез на то!</p> <p>— Није истина! 
ен пут значи што и постигнута мета, што и препорођај.{S} Ми смо постигли нешто, а то <hi>нешто< 
 <p>— Е, па онда, шта ми причаш то, што и ја знам.{S} Дај ми ти нешто што ће да ми донесе хлеба 
 наш народ.{S} А пронађен пут значи што и постигнута мета, што и препорођај.{S} Ми смо постигли 
 из постеље.</p> <p>— Готово замало што и то није било. — одговори му Стеван зловољно. — Ти сам 
ечега него цело село?</p> <p>— Зато што и ви мени сметате, долазите у мејану чак, па одбијате н 
редседник општине“.{S} И можда би нешто и нахудио задрузи да је остао лојалан према задрузи, ал 
неколико пута и поче сам да говори тихо и заносно:</p> <p>„Ах, мој сан, мој сан никад ме није п 
си рекао?</p> <p>- Рекао сам да сам леп и да ми ти не налазиш мане.</p> <p>— Ако си леп за себе 
/p> <p>— А јаој могли су да испусте чеп и сву ракију да источе! — пљесну се Живан по бутини.</p 
а, него казану дуката.{S} Мету га у џеп и врати се кући.</p> <p>— Е, Анђо, немамо шта више да л 
е се комшије, ближи и даљни рођаци, поп и учитељ на сахрану.</p> <p>Радич метуо руке под појас, 
за кмета, не већ за председника.{S} Поп и учитељ, канда су то једва дочекали, те одмах похиташе 
е.</p> <p>Чувши од њега Кузман, шта поп и учитељ говоре људима, пришуња се уз њихов сто и не от 
м“ и добро загаламили.{S} Кад наиђе поп и учитељ, они гракнуше од радости као на беле вране.{S} 
 цела-целцета истина.</p> <p>Дођоше поп и учитељ.{S} Скупи се цело село.</p> <p>Кузман стајаше  
а и снаха према њему.</p> <p>Дођоше поп и учитељ те сахранише свечано Радича, како доликује њег 
итеља, — рече Стеван задовољан, што поп и учитељ нису успели са оснивањем задруге.</p> <p>— Ви  
 посаветују један другога.{S} А већ поп и учитељ су били први међу званицама, као и Дамњан, ком 
 утицаја на културни точак, који су поп и учитељ поодавно покренули у том селу.{S} Кузман је и  
 и онако без волова.{S} А кад су ту поп и учитељ, ја рачунам да то неће рђаво да испадне.</p> < 
све првих домаћина, међ којима беху поп и учитељ.{S} Стали у круг и гледају нешто.{S} Радич миш 
 уопште немиран човек, па да буде добар и спасоносан за земљу! — рече поп-Јова подругљиво и окр 
од себе.</p> <p>— Баш зато што је добар и благородан, он баш и кад би хтео, не би умео јавити с 
 препорођавање народа.</p> <p>— А макар и непромишљено?</p> <p>— Ми смо промислили колико смо з 
каже.</p> <p>Слуга повуче краве за улар и оде.</p> <p>Кузман предузе разговор, али такав, из ко 
p>— Добар дан! одговорише Јован и Петар и поздравише се с њим.</p> <p>— Извините, ми смо вас за 
скрену странпутицама, као пређе.{S} Јер и песма задругарска каже:</p> <quote> <l>„Пођимо браћо  
 ово исповедње није рђава ствар.{S} Јер и Христос је казао: „Врачу исцјелисја сам“.</p> <p>— Ал 
љи тренутка, у коме се налажаху.{S} Јер и оне поред све своје злоћудности и опорости осећаху те 
овину засади воћем.{S} Те су његов чаир и школска башта изгледали у селу као две <hi>оазе</hi>  
 ништа против тога нема, само да је мир и слога у кући.</p> <p>— Ја нећу! — рече набусито Стева 
и свака се ситница узимаше у такав спор и замршај да се то очигледно дало видети да је то намер 
уклоњено све оно, што је изазивало спор и неслогу.{S} Живан је бацио кметство, па је остављао и 
епуљи, па онда забоде преслицу за појас и оде на њиву.</p> <p>Невена се врати гледећи споља са  
анов.</p> <p>Ненад познаде Живанов глас и пође капији.</p> <p>— Ајде овамо, — рече Ненад зловољ 
е и очајавање.{S} Наједанпут залаја пас и неко викну с капије:</p> <p>— Оди ти бре, овамо! — чу 
од мене.{S} Имам оца.</p> <p>— Њему чес и поштење.{S} Али ово се више не може да трпи.{S} Ево п 
теби ти се молим! погледа Јаглика у вис и прекрсти се. — Да видим једанпут ’леб из моје њиве!</ 
го да каже, него само подиже руку у вис и рече.</p> <p>— Бог, па ти!</p> <p>Што се здоговорише, 
у мејани, где људи пију па изгубе памет и залутају.</p> <p>— Зар су људи у кафани залутали!?</p 
 и да јој се изјада.{S} Паде му напамет и отац Радич и његова пуна кеса дуката.{S} Изађе му пре 
кој, такој бравост! и приседник и кимет и сво офштина, направио мијана от задруга, а ја плакјам 
 за рат код одраслих не пођоше у сусрет и деца.{S} Јер баш кад сваком изгледаше да ће пребацива 
а се одморе од галаме, која се двадесет и четири сата протезала.</p> </div> <div type="chapter" 
дну бајбукану, па им не би дао двадесет и четири сата да окусе леб да виде шта је мука, па да н 
згледа.</p> <p>— Шта зар само четрдесет и осам динара си скупио! — разрогачи очи на председника 
 честитао славу један српски митрополит и министар, шта сам ја, сеоски попа могао да мислим дру 
и чаше ракије наприча Невени и што јест и што није о Живану, тако, да је Невени све месо играло 
могуће вратити га на ону подухватљивост и самопожртвовање које је имао пре појаве партија.{S} Ј 
мовином, ни ублажило њихову подозривост и неповерљивост.{S} Него потражише још неке накнаде за  
 понудом Дамњановом.{S} Свима је радост и понос што су дочекали да у заједници ожене једно свој 
ити: даноноћни рад, чуварност, питомост и трезвеност, нарочито код жена, које су таквим одликам 
ите да он очекује слогу, љубав, оданост и усталаштво свију нас.{S} Тако су радили <pb n="98" /> 
од радости, што ја мимоишао ту опасност и да растера страх и тишину око себе, а очи му се зауст 
алази.{S} Ова задруга, ова једнодушност и послушност, коју видиш у Радичевој кући, само је оста 
тио у оној рупи једну стару икону, крст и поставио себе за тутора те „цркве“.{S} Жене полежаше  
о млеко.{S} А Пера пошто кусну једанпут и обриса брк, настави даље:</p> <p>— Нека Ненад у’рани  
узман извади из џепа један леп сапунчић и понуди га Невени.</p> <p>- Не треба ми твој сапун, —  
га загуши стид.{S} Скочи, заметну торбу и оде, не проговоривши ни речи више.</p> </div> <div ty 
ква скромна раја, која је погнула главу и гледала <pb n="11" /> само свој посао.{S} Али српској 
ене полежаше мало, метуше крст на главу и метуше на икону свака по пару.{S} Друге недеље било ј 
еван устаде, уми се, мету капу на главу и пође.</p> <p>— Иди, па ако те снађе и тамо неко зло,  
д мене не мења.</p> <p>Радич саже главу и поче да упреда бркове.</p> <p>— Да теби, попе, није д 
учитељ-Перин.</p> <p>Радич подиже главу и спази учитеља-Перу и попа-Јову, где стоје иза ограде  
зи Живанови угушише, те само сави главу и шикну кроз нос.</p> <p>После таквога споразума, полег 
но коренче од траве.{S} Она сваку браву и катанац отвара.{S} Ево сад ћеш да видиш.</p> <p>Стева 
 ђердани...</p> <p>То је одушевило Јову и Перу да прогласе дан задругиног оснивања за свечан.{S 
ако.{S} То је баш и заваравало поп-Јову и учитељ-Перу, што су мислили да је тим фактом, што је  
} Квочке се расуле с пилићима по корову и траже црвиће и бубе.{S} А ћурке се разбашкариле с ћур 
у, дакле, људи донекле потребни друштву и држави, као год оно кретање живом организму.{S} Замис 
а. — Зар ја чак у селу чујем вашу кавгу и ти кажеш ништа!</p> <p>— Дошао је крај попе и више на 
 Ти имаш право да ме учиш о цркви, Богу и поштењу, а о земљи како се оре, не тражим ја бољега м 
почео да долазим на оно место фала Богу и Богородици, никако ме више не боли.</p> <p>„Па хоћеш  
же да су сами криви што се не моле Богу и не слушају паметне људе.{S} Учитељ-Пера не криви њих  
те смо осиротели, за нашу грдну неслогу и кавгу.</p> <p>— Ама ја верујем да је вас отац клео, а 
очекује, на једном весељу: добру услугу и дебелу гозбу, тога није било на свадби Живановој.{S}  
пустио пијанчење ради пријема у задругу и најпосле кад су сви људи у селу, сем Јанаћка и Шиље,  
 Радич, најбоље, он има и добру задругу и добро имање, — рече поп-Јова.</p> <p>— Не могу ја, по 
ра уинтересираног новца треба ти хиљаду и пет стотина динара пореза с казном што ниси пријавио. 
грунуше сузе на очи, а тако исто Ненаду и Стевану омаче се по једна суза из ока, а Урош се окуп 
и му ма и најмању промену у његову раду и животу, па ћеш видети, дал ће те послушати.</p> <p>—  
та у Бечу, <pb n="76" /> шта у Београду и колико је подвоз за њу плаћен до Ораовца, ал он му „з 
баца чивтета.{S} Стеван му олабави узду и пусти га да трчи док хоће.{S} Коњ угоди галоп са овак 
вом организму.{S} Замисли устојалу воду и течну, коју би пре пио или бистру, која жубори, или о 
сећаше у себи неко расположење за свађу и раздор.{S} Сваки беше осетљив, замерљив, непопустљив  
слови их и упути их да се и даље помажу и да не забораве на заветне речи њиховога оца.</p> </di 
ди где му је капа, али изгуби равнотежу и љосну с коња на сред пута, као џак!{S} Коњ се окрете  
ванов, који опет беше изгубио равнотежу и љоснуо о земљу.</p> <p>Коњ одјури напред за својим га 
ојури за њим.</p> <p>Кузман зграби кожу и излете напоље као муња.</p> <p>„Ово је напаст!{S} Да  
 кожетина? — угледа му се Невена у кожу и намргоди лице.</p> <p>— Донео сам да је разапнем на т 
а.</p> <p>Поп устаде, благослови трпезу и рече:</p> <p>— Време је да се разилазимо.{S} Вог нека 
даће, које вас толико година изнуравају и даве.{S} Ви сте доста грешили, лутали и снебивали се  
оритих Српкиња, које су имале да рађају и гаје јунаке, осветнике својој земљи.{S} Ове ће имати  
о, што се оне више не налазе у положају и задаћи некадашњих матера:{S} Марице, Вишње, Књегиње Љ 
е истегли у хладовини, па само жмиркају и реже, кад их која бува у живац дирне...{S} Квочке се  
уркама грозно напатио, јер много врљају и губе се; и како му је овце лако чувати, од којих има  
дну породичне задруге.{S} Јер сад имају и стоке и радне снаге доста, па не осећају потребе за л 
 учитеља и попа, кад им по нешто читају и објашњавају.{S} Или се седнице држе, или <hi>суд добр 
улим земљорадницима у Ораовцу да устају и да протрљају очи, и прва капљица која имађаше да прои 
, 2) да више не трпи власничку тиранију и 3) да сам <pb n="64" /> собом управља.{S} У том смисл 
ни видела кад је Стеван лупио на капију и ушао.{S} Псета лануше из хлада, али кад видеше ко је, 
<p>Јова и Пера зађоше наоколо на капију и уђоше у градинче код Радича.</p> <p>- Па још како си? 
х опет остави да се купају у свом зноју и о зноју свога лица хлеб зарађују.</p> <p>Овде-онде ви 
и где два, где три да се још посаветују и договоре.{S} Полазе школи са неком зебњом и натегом.{ 
паре се не једу него берићет.{S} Човеку и није задатак да ствара велике паре него да зарађује т 
радите! — извади Пера фотографску слику и показа је Живану.</p> <p>Сви нагрнуше да виде слику.< 
, који су једновремено пошли и политику и културу да разбистравају, морали су доћи у сукоб још  
 <p>— Ја сам уписао био само моју мајку и ташту, а ти нигде бабу ниси оставио, коју нису уписао 
о јој своју услугу у потрошачком одељку и вратио Стевану чаир по решењу <hi>задругарског суда</ 
 се могло скинути: раоник, цртак, даску и шрафофе, па метули на своје дрвењаке, а колица остави 
у је партија повратила и радњу дућанску и част!{S} А тиме је задобио и могућност да може ловити 
 како је месец то гледао, па напослетку и он пао.</p> <p>Али ни синови ни снахе не обраћаху паж 
и људи били богати, не би знали за муку и невољу.</p> <p>— И ти си ваљда због те муке отворио д 
<pb n="18" /> <p>Сви га пољубише у руку и упутише се сваки на свој посао.{S} А он, и ако мало н 
чињаваху допадљиво целу његову старачку и свештеничку достојанственост.{S} Стеван се беше распр 
е возај докон, <pb n="93" /> узми пушку и керове па иди у лов, пиј ракију, пуши дуван, кметуј д 
н ми, човек, није крив.{S} Нашао будалу и преварио, што да не!</p> <p>— А, ја ћу га тужити за ч 
тај тихи сумор пољски и оживљава веселу и чилу радничку гмижу, која те и нехотице вуче к себи,  
озвати, — рече Живан дивећи се зеленилу и бујности попове детелине.</p> <p>— Е, мој Живане, шта 
рти.</p> <p>Снахе се растрчале по послу и свака на свој начин приповедаше о смрти Радичевој.{S} 
ишом од Кузмана, који увек беше у послу и пазару са сељацима.</p> <p>Дође човек да купи неку ст 
навали, кој греду, кој дирек, кој цигљу и за неколико недеља подигоше дивну капелу.{S} Уз источ 
ао на савет, без ичијега позива учитељу и попу.{S} Управо, то беше један сусрет на путу између  
штину, па би онда сиротињи раздао земљу и паре да живи....“</p> <p>Тако је радио за неко време, 
{S} Оне пођоше.{S} Плуг се зари у земљу и поче да преврће и слаже земљу као руком.</p> <p>— Как 
 шта су накопали.{S} Па нађе црну земљу и камење.{S} Али му то камење у гомили беше загонетка.< 
 зачепрљаше рукама у њен скут по пасуљу и почеше га стрвити ван скута.{S} Она викаше на њих она 
 једнога повећега забрана, отишла би му и кућа.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091 
нети, а сад се више води рачуна о свему и свачему.{S} Није чудо, што сад једна домаћица има без 
не разговоре, него да окренемо на песму и весеље.{S} Напослетку данашњи смо дан за то одредили! 
и да отимаш, већ да отпеваш једну песму и да задовољиш твоје друштво.</p> <p>Стеван немаде куда 
адничке задруге.</p> <p>Најпосле освану и тај дан давно очекиван у Ораовцу, дан оснивања земљор 
 одмах поизврташе свако на своју страну и нададоше дреку...</p> <p>— Што бијеш децу!? — погледа 
ивао, како би желео да задругари остану и даље тако ревносни у извођењу задружне идеје, а он ће 
 зарад народа.{S} А ти долазиш у кафану и дошао си у школу, само зарад себе.{S} И дућан држиш з 
 зарад својих дисциплина да пренебрегну и веће светиње, а камо ли једнога попа, који је у таком 
ћу да те уверим!</p> <p>Стеван се погну и Кузман уседе на њ.</p> <p>Растеже се смеј.</p> <p>— С 
да помогнемо народу да изврши ту замену и ништа друго.{S} Али питање је сад, да ли ћемо ми успе 
ете и човека, па да зарадим и на камену и на дрвету?{S} Зашто да месим и готовим за двадесет ду 
ано Радича, како доликује његовом имену и старости.{S} За тим се вратише на подушје и разиђоше  
.</p> <pb n="6" /> <p>Јаглика се окрену и угледа Стевана, где већ стоји иза ње.</p> <p>— Шта ра 
 писар Стевана.</p> <p>Стеван се окрену и стаде мирно.</p> <p>— Куда ћеш ти?</p> <p>— Ја у Орао 
/p> <p>Али, како му је Урош само годину и нешто више млађи од Стевана, то се наводаџије постара 
да с њим орем утрину.</p> <p>— И утрину и сваку њиву може да оре гвозден плуг.</p> <p>— Знам, в 
се баца дрвљем и камењем на господштину и великаше и док се вели они не побију народ не може да 
то је сад све припадало сваком домаћину и домаћици у својој <pb n="52" /> кући.{S} Свака жена п 
аде да се пење на коња.{S} Коњ се обрну и загледа га добро, па кад зачепи и пусти најжешћи гало 
го ли на једну породичну задругу, мирну и договорну.{S} Јер сваки, сем Живана и Радича, осећаше 
причама, Живаново једно мушкарче врисну и испљува залогај.</p> <p>— Шта је! — прасну Живана на  
расположењем.{S} Док најзад ту несносну и сетну тишину не прекиде Живан:</p> <p>— Не помаже нам 
 већи део свога века провео у кметовању и политици, није могао никако да разуме ту истакнуту не 
у да их ископају, мишљаше Кузман и дању и ноћу.{S} Па тако и усни једне ноћи да се у његовој њи 
IV.</head> <p>Али у том таквом комешању и вечитом растројству, Радичевићи нису ни запазили да ј 
ти?</p> <p>— Дозволићеш да у разочарењу и огорчењу, мора по неки пут човек говорити и против са 
ишао на њу враћајући се.{S} Натуче капу и пожури пешице у варош.</p> <p>Варош беше још у ноћном 
окрену се мало накосо Кузман према попу и учитељу.</p> <p>- Па лепо шта хоћемо? — плану поп-Јов 
S} А да ли би то доликовало једном попу и учитељу да седе барабар са оваквим људима који се ова 
е поп-Јова, седајући на принешену клупу и пребацујући један крај мантије преко колена.{S} Млада 
дом.{S} Затим нагрнуше ону земљу у рупу и заравнише, па се упутише под оближње дрво да се склон 
ри врата, почисти ходник, запали цигару и седе да чека своје старешине.</p> <p>Мало затим почеш 
заклетви, да право суди и да брани веру и поштење, као што га је и отац покојни саветовао.{S} А 
Радич подиже главу и спази учитеља-Перу и попа-Јову, где стоје иза ограде и гледају шта он ради 
де од гвожђа зато што дубље и лакше ору и боље преврћу земљу.</p> <p>— Па, онда зашто је Св. Са 
 који му беху сад добродошли за потпору и одмену.{S} Јер га село поново изабра — мислите ли за  
, домаћина чекаше.{S} Жене ложаху ватру и очекиваху да домаћин унесе бадњак.{S} Деца очекиваху  
на време по који прамичак дима у бистру и треперећу атмосверу...{S} Пси се истегли у хладовини, 
ибе у мутној води.{S} Те „рибе“ које су и пре лутале биле, политичком узрујаношћу су се толико  
јим тежњама на другој страни.{S} Оне су и пре делиле извесне производе између себе, као: конопљ 
4" /> собом управља.{S} У том смислу су и говорници, који су са стране дошли држали своје говор 
</p> <p>Живан испи чашу, па извади кесу и изручи новац на совру.</p> <pb n="50" /> <p>— Да поде 
одаде Дамњан.</p> <p>- Куд сви Турци ту и голи Хасан. — Насмеја се Мића и потписа се.</p> <p>По 
Кад обреди разговор о времену, берићету и још којечему, он изјави разлог ради кога је дошао.{S} 
а прела, и наслађаваше његову племениту и родољубиву душу... која и нехотице изговараше ове реч 
>— Па, знаш, треба да зборимо за лепоту и за младост... и очи му се зажарише ко у мачора. </p>  
 најстарији синчић пристигао осамнаесту и да су се на њ почеле освртати поједине деве у селу, а 
 <p>У тај мах псета залајаше у дворишту и на врата се указаше:{S} Дамњан, комшија Радичев и Мић 
и жене прилажаху и припаљиваху му свећу и радознало се распитиваху о његовој изненадној смрти.< 
што!{S} Чудно ми чудо, сапун!{S} Купићу и ја теби.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Кад потражиш.{S} Није 
еде под орах.</p> <p>Јаглика оде у кућу и изнесе отуда изгечену торбу лебом.</p> <p>Затим се вр 
{S} Кад би увече Живан уђе љутит у кућу и повуче се са својим троножцем у један буџак ћутећи, н 
е доведу до тога да растурамо нашу кућу и да старом оцу прекратимо живот онако, како он није за 
} Свака говораше са таквом безазленошћу и притворством, да јој се ни искра сумње не може припис 
{S} Целе ноћи будак и мотика одјекиваху и одваљиваху варнице од камења, све их гола вода од зно 
лушаху свачију реч, а богами добациваху и оне по неку, да им се човек задиви!</p> <p>Поп-Јова с 
укама говеђу џигерицу..{S} За њим иђаху и остала браћа.</p> <p>— Ето, шта смо вечерас зарадили! 
тру цело село.{S} Људи и жене прилажаху и припаљиваху му свећу и радознало се распитиваху о њег 
ма, које сеђаху на троножцима, уздисаху и погледаху се испод очију са веома тужним и суморним р 
ијани, који га дотле подједнако слушаху и уважаваху, предвојише се на двоје, од којих га једни  
удве; а редара, Невена, да разбуди децу и упути их за стоком, па да онда гледа остали кућњи пос 
на пландишту, предући танку вунену жицу и ослушкујући ту песму, чији гласоудари дирљиво допирах 
ек може носити на својим леђима тројицу и четворицу?</p> <p>— А како је пре издржавао?</p> <p>— 
аоне, а из јарма узе једну дебљу палицу и пође.{S} У леву руку мету палицу, а десном извади нож 
и!{S} А!.. видиш... загледа се у полицу и спази један пераћи сапун, — купила госпођа сапун!{S}  
 ли си ми дошао! — трже Невена обрамицу и појури за њим.</p> <p>Кузман зграби кожу и излете нап 
ич нареди овако: да Живан иде у судницу и да право и поштено суди народу; Ненад да носи дрва и  
љак, четврти у књиговођство и читаоницу и тако даље{S} Стока, справе и земаљски производи беху  
аметнуше сваки по целу проју под мишицу и као нека литија кренуше се новим домовима, са „младим 
жи.{S} Напослетку сијну му кураж у срцу и реши се да <pb n="42" /> се врати на она места, где ј 
ад виде Кузмана, затури се на наслоњачу и изненађен повика.</p> <p>— Откуд ти овде сад, где ти  
 Радич већ беше засео у своју наслоњачу и примаше рапорт од својих укућана за тај дан.{S} Невен 
еза после неколико залогаја подиже чашу и топло наздрави задругарима: како је задругарским успе 
овање.</p> <p>Поп Јова подиже први чашу и отпоче:</p> <p>— Боже помози, да пијемо ову чашу вина 
ми освртати и распитивати за коју лакшу и бољу справу.</p> <p>— Ја сад имам и друге моје главоб 
инара.{S} Додај томе, град, слану, сушу и помор стоке, па се онда немој чудити твојој сиротињи. 
мимоишао ту опасност и да растера страх и тишину око себе, а очи му се зауставише на једну праз 
ише, па да не брине за говеда где ће их и да сваке године узме по 100—200 динара за стоку.</p>  
те им освети нове домове, благослови их и упути их да се и даље помажу и да не забораве на заве 
аш како је, кад се састану двоје младих и лепих, они треба лепо и да зборе.</p> <p>— Шта имамо  
предно само са људима зрелих политичких и културних појмова.{S} А људи, који су једновремено по 
анџија, који бану као из оџака пред њих и разгоропади се:</p> <p>— Такој, такој бравост! и прис 
ојица дошли.{S} Јер ја сам живео од њих и они су од мене живели, а ви мени баш не дате да живим 
е канда највише осећао тежину тих црњих и црњих доживљаја.{S} Више пут мете руке за појас па са 
стекао капитал, па се доселио у Ораовац и отворио дућан.{S} Ту се оженио и добио уз жену једну  
у сви у селу: „Већ веле, што си трговац и што си поштен, то знамо одавно, али што си леп човек  
редовно свакога празника, скупљао новац и мећао женама крстове.{S} А кад Црква слави, онда пође 
а члана и благајника, где примају новац и издају зајмове.{S} Други задругари чисте жито на триј 
вима дотле ћу ја зажмурити — рече Радич и покри кошницу рогозом, која му беше откривена.</p> <p 
изјада.{S} Паде му напамет и отац Радич и његова пуна кеса дуката.{S} Изађе му пред очи цела не 
први звекет једнога новчића беше поклич и трубни знак свима осиротелим и клонулим земљорадницим 
ожанство, не попушта лако.{S} То је баш и заваравало поп-Јову и учитељ-Перу, што су мислили да  
 зато што је добар и благородан, он баш и кад би хтео, не би умео јавити се као протест против  
..{S} Бога! али брате, ти нас избегаваш и нећеш никад с нама да попијеш чашу ракије.{S} А, сад  
p>— Де, де, ти кукумавко!{S} Само кукаш и наричеш! — брецну јој се Стеван.</p> <p>— Како да не  
 о важним стварима.</p> <p>— А већ знаш и то, да ја имам карактер човечански, па кад ме једна ж 
ац с главе.{S} А кад смо ми дале, мораш и ти, — придаде Живана.</p> <p>- Баш да не дам! — испре 
не упућујем на зло, да лажеш, да крадеш и да отимаш, већ да отпеваш једну песму и да задовољиш  
Стеван, сељак, као што ти од њега живиш и као што си га смакао до голе душе, значи да он тебе н 
то да други ради за тебе, него да радиш и ти и други.{S} У томе се састоји сав наш препорођај:  
хотице вуче к себи, да јој се приближиш и видиш тамо: онога проседога ратара, што је сео у хлад 
ртија.</p> <p>— Могао си ти да осиротиш и на други начин — прихвати Ненад.{S} - Купи кочије и к 
даљаваше од Кузмана.</p> <p>Ненад, Урош и још неки приседоше уз учитеља и попа и почеше се вајк 
 <p>Стеван истрча напоље, а за њим Урош и Ненад.{S} Најпосле изађоше Живан, Дамњан и Мића, оста 
d="SRP19091_C3.7"> <head>VII.</head> <p>И таман „Боже помози“ — рекоше Јова и Пера, и оно се на 
> <p>— Ти си!</p> <p>— Боже мој!</p> <p>И одједанпут се помешаше неколико узвика.{S} Сапун беше 
одице да узмем.{S} Недај боже!..</p> <p>И колико се он правдаше и увераваше свакога о свом пошт 
овром и не скидаху очију с њега.</p> <p>И ово би вече прошло као и многе друге вечери, да овој  
— И ја кје дам едно ћило ракија.</p> <p>И саставише „друштво“, али се то друштво брзо помами, т 
 у кеси било сто и шесет дуката.</p> <p>И гурну пред сваког припадајућу му гомилу.{S} Они узеше 
е у селу, а још више наводаџије.</p> <p>И једне вечери кад они највећма беху загаламили по свом 
да негује пчеле и да чува ћурке.</p> <p>И само што Радич прескочи праг кућњи, Невена поче да пр 
евени све месо играло од љутине.</p> <p>И тек што испрати Шиљу, наиђе Кузман, сеоски дућанџија, 
 левокруг и оде међ своје госте.</p> <p>И како тако, свадба се истера до краја.{S} Али та несло 
е, те идуће јесени и њега ожени.</p> <p>И тада се тек могло видети да Радичева кућа личи на јед 
е на под, уз општи и буран смеј.</p> <p>И тиме заврши овај први састанак ораовачке земљорадничк 
пролеће га купујем дуплом ценом.</p> <p>И онда излази да ти имаш просечнога годишњега прихода о 
, свадби, где год улуче прилику.</p> <p>И тада баш кад су мислили да су потпуно готови са припр 
Веца нису седели скрштених руку.</p> <p>И то је трајало све дотле, док не испаде прилика да се  
та!{S} Зар ја црквиште да орем!“</p> <p>И већ прве недеље дођоше неколико главобољних жена на и 
и зарађујемо“ — веле сва четири брата. „И да смо још остали у задрузи, на тој би мери остали, н 
насу брашна и узе да меси хлеб.</p> <p>„И то ми је човек, да ме тера за другога да робујем!“ —  
 Невена поче да праска по кући:</p> <p>„И ту задругу да носи мутна вода у ђавола дабогда.{S} Уг 
те! — довикну му једна шурњаја и натеже ибрик на уста.</p> <p>Живан се осврте десно и лево, па  
а њим полетеше и кокош, батаци ћурећи и ибрик <pb n="47" /> с ракијом.{S} Псета једва дочекаше  
енином, печену кокош, у Станојкином пун ибрик ракије, а у Миленином два батака и два крилета од 
 ракија направи бару испод раскомаданог ибрика.{S} Жене привикаше опет.{S} Ади им Живан подвикн 
вунице 5 „</p> <p>„ чивита 1 „</p> <p>„ игала 1 „</p> <p>„ сапуна 2 „</p> <p>„ ђинђува 2 „</p>  
ом на „сотону“.{S} Удари је палицом што игда може.{S} Зачу се потмуо звук: „пуп“ .{S} Палица је 
да трпим више!</p> <p>— Ако не можеш ти играј!{S} Не може све да буде тако како ви жене оћете.{ 
м, него си дозволио да ти се деца с њим играју.</p> <p>— Е, то му никад не могу опростити! — ре 
свога ружнога сањања:{S} Како су свезде играле, ударајући једна од друге и растуриле се куд-кој 
 шта је сиротиња.{S} Ја кад би био краљ играли би посланици и министри припиревку код мене, да  
е о Живану, тако, да је Невени све месо играло од љутине.</p> <p>И тек што испрати Шиљу, наиђе  
руги своју другога дана, трећи трећега, иде клетва жена, писка деце и врева по кући, да Бог сач 
им Живан подвикну:</p> <p>— Мир! ето га иде поп!</p> <p>Ненад пљесну по устима Невену, која се  
нашли само <hi>пут</hi>, којим треба да иде наш народ.{S} А пронађен пут значи што и постигнута 
> <pb n="39" /> <p>— Звао сам Живана да иде капетану на неко саслушање.{S} А ти шта ћеш?</p> <p 
p> <p>Кад би у подне пандур га пусти да иде кући, с напоменом да други пут пази како да седи.</ 
ема једнога џака.{S} Нити је пристао да иде без џака кући, ни да се враћа преко ћуприје да га т 
пострадао“ био једаред, па није хтео да иде из њега.{S} Служио је у вароши док није стекао капи 
 било да на врховима земаљске управе не иде све као што треба, да поједини људи у земљи живе на 
 отишао не прима више.{S} А после подне иде на пут.{S} Дођи други дан.</p> <p>Стеван пође кући  
азимо његов аманет.{S} А жене, којој се иде из куће, нек иде куд зна, ми нећемо никуда из наше  
ила госпођа сапун!{S} Зато ли њен човек иде свакога дана у чаршију да јој купује сапуне.{S} А ј 
т.{S} А жене, којој се иде из куће, нек иде куд зна, ми нећемо никуда из наше куће.{S} Људи се  
решење биће искључен из задруге, па нек иде суду.{S} Јер ми не можемо трпети у задрузи парничар 
нога јутра Радич нареди овако: да Живан иде у судницу и да право и поштено суди народу; Ненад д 
.{S} Још им све није јасно.{S} А Кузман иде на све стране и разбија.</p> <p>Само Стеван, који ј 
 се роди, зову попа, а ко погреши, и он иде попу, па иди и ти.</p> <pb n="86" /> <p>Стеван уста 
 сете за другога.{S} Зна он све то како иде.{S} Гледао је он такве добросрећнике, који су остал 
{S} Али природа не зна за сиротињу, већ иде својим редовним током.{S} Сиротиња се чак одликује  
е један од оних учитеља, код кога је та идеја највећега прибежишта нашла.{S} Повратак његов у О 
о, резултати би друкчији били.{S} Новим идејама и није циљ да их одмах усвоји цео свет.{S} Напр 
акле у праву су они што су примили нове идеје, а у праву су донекле и они што их нису примили.{ 
 даље тако ревносни у извођењу задружне идеје, а он ће са своје стране учинити све што може да  
руге, који су знали за то време и за те идеје.</p> <p>— Како их је послушао, тако је и прошао.{ 
ствија у цркви, било готово земљиште за идеју којој они траже места у Ораовцу.{S} Међутим, Кузм 
је и поп-Јову обавестио и задобио за ту идеју сматрао је као да је цело село задобио.</p> <p>Се 
е! — рече Ненад.</p> <p>— Нећу ни ја да идем! — дере се Стеван. — И ја сам Радичев син!</p> <p> 
то ти па управљај како знаш, а ја ћу да идем за овцама.</p> <p>— А коме ја говорах да домаћинск 
 ти овамо да проћућоримо коју, па ћу да идем, имам посла, — рече Живан.</p> <p>— Шта радиш ти?  
у да проговори, ваљда би хтео рећи: „да идем да кажем то Станојки“, али га загуши стид.{S} Скоч 
алеко...</p> <p>— Не идем ја далеко, ја идем близу, почињем од Радича, па говорим о нашем народ 
тање, куд ти идеш далеко...</p> <p>— Не идем ја далеко, ја идем близу, почињем од Радича, па го 
 а ја не идем из моје куће.</p> <p>— Не идем ни ја из ове куће! — рече Ненад.</p> <p>— Нећу ни  
е можеш, ти тражи где има боље, а ја не идем из моје куће.</p> <p>— Не идем ни ја из ове куће!  
слова, само кад би хтео.{S} Не треба да идемо далеко, да пођемо од твога прага, па ћеш одмах ви 
амо.{S} Али свугде не можемо за вама да идемо где нама не доликује.</p> <p>— Ама дали смо истин 
н, а мене сан никад не вара.{S} Него да идемо да копамо.{S} Али да ниси зуцнула твојој матери т 
 око мечке.</p> <p>— Право кажеш, те не идемо да гледамо своја посла — рече један од присутних. 
 да станете на прави пут којим треба да идете, па да више никад не страхујете од онога, од чега 
га села.</p> <p>— Не мораш никуда ни да идеш, богатство је ту, само што ти не умеш да га нађеш. 
двући у дубину.{S} А шта ти је нужно да идеш за таквим људима.{S} Овде има људи, да им даш целу 
у могли ни замислити.</p> <p>— Одмах да идеш да га тужиш за ову ужасну отмицу! — рече поп-Јова. 
ану.</p> <p>— Е баш си дрвендекаста, не идеш ми по вољи ни мало. </p> <p>- Шта имам да ти угађа 
/p> <p>— Ама то је друго питање, куд ти идеш далеко...</p> <p>— Не идем ја далеко, ја идем близ 
вина на вратима.</p> <p>— Иди до врага! иди, иди! ти си луд! — развика се Јова.</p> <p>— Нисам  
бољи?{S} Ено дошао је позив из општине, иди тамо да видиш шта зову, одговори шта траже, па упра 
на вратима.</p> <p>— Иди до врага! иди, иди! ти си луд! — развика се Јова.</p> <p>— Нисам луд,  
 мога ништа да проговори.</p> <p>— Иди, иди код попа, рече му Станојка утешно. — Нек ти каже он 
и му се зажарише ко у мачора. </p> <p>- Иди ти до ђавола с том својом смрдљивом кожом!{S} Усмрд 
кад би оволику порезу дуговао!</p> <p>— Иди Шиљо, зовни Уроша и све остале, који су звати за по 
ече појава Стевина на вратима.</p> <p>— Иди до врага! иди, иди! ти си луд! — развика се Јова.</ 
се, мету капу на главу и пође.</p> <p>— Иди, па ако те снађе и тамо неко зло, нећеш бар ни жали 
па не мога ништа да проговори.</p> <p>— Иди, иди код попа, рече му Станојка утешно. — Нек ти ка 
у попа, а ко погреши, и он иде попу, па иди и ти.</p> <pb n="86" /> <p>Стеван устаде, уми се, м 
н, <pb n="93" /> узми пушку и керове па иди у лов, пиј ракију, пуши дуван, кметуј две-три годин 
и укрућен, не миче се.</p> <p>— Ајд сад иди! — рече му председник.</p> <p>Стеван изађе на врата 
то омражено и поцепане, да нигде два не иду заједно, чак ни рођена браћа.{S} Све то треба зближ 
си ли ти гледао кад људи газе воду, или иду низ поледицу, они се придржавају један за другога д 
ато их пусти брате и благослови, па нек иду где је коме мило.</p> <p>— Ама лако ће се они подел 
нда им мораш дати што је њихово, па нек иду, куд који хоће.{S} Само ћеш морати бар једнога да з 
о.</p> <p>— Онда остани с њим а ови нек иду — рече Дамњан.</p> <p>— А ко ће да прежали Живана,  
е зајмити кукуруз те године по селу.{S} Идуће године изораше сви своје њиве на време али тада п 
Стевана, то се наводаџије постараше, те идуће јесени и њега ожени.</p> <p>И тада се тек могло в 
тај свој недостатак осете.{S} Јер одмах идућега пролећа после њихове деобе, команда војна одазв 
 кућу кад нема сајбије,“ говораше сама, идући Невена.</p> <p>„Ја јадна, несрећница, што целога  
ше говор.{S} Махаше главом један другом идући док се не растадоше.</p> </div> <div type="chapte 
еђу задругара и гостију.{S} Пера и Јова иђаху са изаслаником Савеза и разговараху с њим о многи 
ћи у рукама говеђу џигерицу..{S} За њим иђаху и остала браћа.</p> <p>— Ето, шта смо вечерас зар 
на врста кошница у сандуцима од дасака, из којих се може вадити и мед и восак и опет пчеле да о 
 <p>Кузман предузе разговор, али такав, из кога се види да је за њега сва та наука о земљорадњи 
 потпали чибук, попије три чаше ракије, из руке снахе редаре и најпосле заповеда својим укућани 
 испреже волове, привеза их за саоне, а из јарма узе једну дебљу палицу и пође.{S} У леву руку  
Стеван прибра да проговори још нешто, а из оближње њиве, јечмом пожњевене, зачу се крупан глас  
 нашем задругару Милосаву угинула крава из јарма пре неки дан.{S} Каква је то штета, ви као зем 
 тесто, а ћурићи кљуцаху грудву коприва из њене руке.{S} Иза ње стајаху три унучета јој и чеках 
куће, нек иде куд зна, ми нећемо никуда из наше куће.{S} Људи се уортаче, па седе заједно, а ми 
Ненаду и Стевану омаче се по једна суза из ока, а Урош се окупа у сузама. — Дошао је дан нашега 
ем из моје куће.</p> <p>— Не идем ни ја из ове куће! — рече Ненад.</p> <p>— Нећу ни ја да идем! 
утира и како су се Срби за време Турака из земљанога путира причешћивали.{S} И то се разгласи п 
иплодну, осамнаест задругара је извукла из зеленашких руку, петорици је сачувала имање од прода 
огод...</p> <p>А песма, та весела песма из девојачких грла, сваки час се ори, те пресеца тај ти 
ба године оживљава, овесељава и отклања из душе све црне мисли и тегобе.</p> <p>Али одмах после 
лу ствар.</p> <p>Кад дођоше Јова и Пера из цркве и не нађоше никога у школи, не беше им право.{ 
хани.{S} Он се вратио још истога вечера из среза са актом капетановим, ове садржине: „Ја не зна 
рдељу, као бежанац, — додаје један чича из доњега краја трпезе.</p> <p>— А да они ме слушају по 
и прекрсти се. — Да видим једанпут ’леб из моје њиве!</p> <p>— Де, де, ти кукумавко!{S} Само ку 
о залутати кад не знају пута.{S} Изишав из породичне задруге, Радичевићи су знали само за један 
ао сваки домаћин, појахао коња и изишав из дворишта изгубио се у помрчини.{S} Пут се по мало бе 
ин, буди ти бољи?{S} Ено дошао је позив из општине, иди тамо да видиш шта зову, одговори шта тр 
радао“ био једаред, па није хтео да иде из њега.{S} Служио је у вароши док није стекао капитал, 
о његов аманет.{S} А жене, којој се иде из куће, нек иде куд зна, ми нећемо никуда из наше куће 
> <p>Ненад изговоривши то, напи се воде из крчага, па оде да веже волове.{S} А Невена остаде са 
али.{S} Али кад видеше на конгресу људе из свију партија, где договорно и сложно раде на задруж 
 зејтина и крупице соли, хтеде да изађе из коже!{S} Све му се чинило да је то <pb n="99" /> сан 
 његово трабуњање, те једнога дана дође из суднице и саопшти укућанима, да више није кмет.{S} О 
 од врха до дна!</p> <p>Радич се подиже из своје наслоњаче, на се заљуља, али га Живан придржа  
од мене тражи шест хиљада динара порезе из ове општине, а ја не могу да скупим ни шест стотина! 
, па да је не само поколеба, него да је из темеља заљуља и сруши.{S} Јер онај, који тражи длаку 
један прут с дрвљаника, па истера ћурке из воћњака и отера их у поље полагано и шапућући нешто  
ти сам у њој башкарити!</p> <p>— Напоље из куће Цигани једни! — рикну Радич. — Зар код мене жив 
ње: да капелу Кузманову пониште и иконе из ње пренесу у стару цркву.{S} Што рекоше то и учинише 
дно такво међусобно гоњење, искључивање из задруге и оптуживање код Савеза, да је због тога два 
 да живе душе у њему нема.{S} И само се из далека познаје, да у њему има живота, по димњацима,  
радница (трутова), и да то исто, што се из далека не може запазити код пчела, има и у Радичевој 
лску башту, као рај, а поп-Јова пренесе из ње у свој врт, све што се могло пресадити и накалеми 
бирати и тражити нарочити људи, који ће из чисте љубави према народу такве послове за народ при 
рићета.{S} Али пете и шесте године поче из ње да избија: <hi>паламида</hi>, <hi>боца</hi>, <hi> 
 ову песму мушкога грла, што одјекиваше из једнога најодраслијега кукуруза и узнемираваше срца  
попе! прошапташе људи побожно и изађоше из цркве задовољни поповом беседом.{S} Затим нагрнуше о 
лупио на капију и ушао.{S} Псета лануше из хлада, али кад видеше ко је, продужише лежање и режа 
у руку мету палицу, а десном извади нож из појаса.{S} Кад се приближи ћуприји, он спази насред  
 овога пута, таман што беше повадио нож из појаса да сече, а неко викну иза плота:</p> <p>- Не! 
еп за себе си леп.</p> <p>Кузман извади из џепа један леп сапунчић и понуди га Невени.</p> <p>- 
остати без стоке, па су једни испрезали из јарма ’ранитеље своје и одводили на трг, а други су  
плуг и детелина попова не беху излапели из главе, и после толиких ломњава и окршаја политичких. 
ла до недрага, само зато што сте изашли из породичних задруга неспремни и неуки за усамљен живо 
 <head>VIII.</head> <p>Орачи беху пошли из њиве још за сунца.{S} Стеван застаде позади од остал 
олико столица по плећкама, он се измуљи из механе са ћатом, невиђен.</p> <p>Сутрадан је Кузман  
оворише, то и учинише.{S} Живан позајми из Штедионице четрдесет дуката, а остала му браћа по дв 
а интерес на те паре што ћемо их добити из задруге? — пита Урош.</p> <p>— Од прилике шест на ст 
у прославу изазвало.{S} Треба прикупити из задругиног живота и рада и изнети свету на видик све 
/p> <p>У том их пристигоше неки радници из поља и они утишаше говор.{S} Махаше главом један дру 
ко урадили.{S} Живан је одужио дуг свој из општинске касе.{S} Не би ни било лепо да му се као п 
прочита задругарима један овакав чланак из „Земљорадничке Задруге“:</p> <p>- „У једном селу бли 
— то је Невенин сапун, што јој је човек из чаршије донео.</p> <p>— Кој донео!? — викну Ненад.</ 
озив задруге дошао је и један изасланик из Савеза, као и много других гостију из оближњих земљо 
воздени плуг.</p> <p>— Ето, послали нам из Београда нов хлеб, управо нов плуг, са којим се лакш 
еш, ти тражи где има боље, а ја не идем из моје куће.</p> <p>— Не идем ни ја из ове куће! — реч 
познамо са Кузманом.</p> <p>Он је родом из вароши.{S} Али се још из малена сродио са сељацима,  
ли за овај „Расковник“? — Извади Стеван из недара коренчић траве и пружи га поп-Јови. — Чаир ми 
ишљах погинуо си негде? — пита га Живан из постеље.</p> <p>— Готово замало што и то није било.  
hi>Цара Радована</hi>? — буди га Кузман из чуђења.</p> <p>— Нисам. — Прибра се Стеван. — Ја зна 
p>— То ти немаш, а други има.{S} Крсман из чаршије има више дуката, него што је тежак.</p> <p>— 
не пристане на ово решење биће искључен из задруге, па нек иде суду.{S} Јер ми не можемо трпети 
е лебом хранити.{S} Живан се подмиривао из плате председничке.{S} А онда <pb n="56" /> се некак 
есече Јанаћко, механџија, који бану као из оџака пред њих и разгоропади се:</p> <p>— Такој, так 
ке паре?</p> <p>— Проста ствар, ископао из земље.</p> <p>— Како то!{S} Зар у земљи има пара?</p 
д би нашао неке велике паре или ископао из земље.</p> <p>— А не, не, паре се не једу него берић 
и хлеба тога дана.</p> <p>Кад је изашао из вароши стигоше га једна кола, у којима беху нека гос 
/p> <p>Само Стеван, који је скоро дошао из затвора још сеђаше код куће и сунчаше се са Станојко 
е су, али где смо ми могли да их чујемо из мејане.{S} А ти сматраш за понижење с нама да седиш  
можемо знати, пошто се никуда не мичемо из нашега села.</p> <p>— Не мораш никуда ни да идеш, бо 
</p> <p>СРЕТЕН ДИНИЋ</p> <p>ПРЕШТАМПАНО ИЗ „ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ“</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>ШТАМП 
е чудо, што је пре грабљено и разношено из куће, све што се могло руком понети, а сад се више в 
је стид.{S} Продаје ли пасуљ или брашно из куће, себе штети.{S} И онда није чудо, што је пре гр 
егове слуге.{S} Далеко се разлегао глас из уста говорника, кад је то изговорио, те је у маси на 
/p> <p>— Оди ти Мићо да будеш фабрикант из Беча.</p> <p>Мића се насмеја и скочи на ону тројицу. 
зрогаченим побијањима, не изазва да оду из механе.</p> <p>Порезник кад сврши посао, оде, а они, 
Све лепо, — рече капетан вадећи хартију из џепа ал овде има једна тужба против учитеља и попа,  
к из Савеза, као и много других гостију из оближњих земљорадничких задруга.</p> <p>Учитељ-Пера  
ма живота, по димњацима, који провирују из воћњака, као неки стражари и пуштају с времена на вр 
вињавати бар притворно док се не извуку из његових канџи.{S} И то није могло бити без утицаја н 
 сјури нож у ту црну гомилу, и трице му из џака посу руку.{S} Тад виде да је та „караконџула“,  
неки сељаци припитивати, где дева новац из те његове цркве.</p> <p>—- „Боже сачувај! — брани се 
<p>Он је родом из вароши.{S} Али се још из малена сродио са сељацима, па воли да живи у њиховој 
p> <p>Детелина попова паде им у очи још из далека са својим зеленилом, да морадоше прећи разгов 
зјави.</p> <p>Али га је једна мисао још из малена морила, мисао о копању блага Цара Радована.{S 
ављено бравче.</p> <p>Стеван је био још из малена једно до зла Бога неразборито дериште.{S} Ко  
кљуцаху грудву коприва из њене руке.{S} Иза ње стајаху три унучета јој и чекаху је.</p> <p>Зане 
ази учитеља-Перу и попа-Јову, где стоје иза ограде и гледају шта он ради.</p> <p>- Ене, сад!{S} 
p> <p>Јаглика, мајка Стеванова, храњаше иза куће под једним орахом пилиће и ћурчиће, замешеним  
 окрену и угледа Стевана, где већ стоји иза ње.</p> <p>— Шта радиш то? — пита је Стеван натмуре 
дио нож из појаса да сече, а неко викну иза плота:</p> <p>- Не! шта ћеш то! — чу се глас учитељ 
потпору и одмену.{S} Јер га село поново изабра — мислите ли за кмета, не већ за председника.{S} 
/hi>.</p> <p>— Много је званих али мало изабраних, — рече Јова.</p> <p>- А колико се плаћа инте 
а дана позва га суд да му саопшти да је изабрао друго лице за тутора.</p> <p>— Како то сме да б 
оучили.{S} Јер у њима је главно тежиште изабрати људе за ту установу.{S} А то је најтежа ствар. 
не несугласице укућана.{S} А од како га изабраше за кмета у селу, њему се не скидаше с памети п 
тац Радич и његова пуна кеса дуката.{S} Изађе му пред очи цела некадашња Радичева кућа.{S} Стан 
гаса и зејтина и крупице соли, хтеде да изађе из коже!{S} Све му се чинило да је то <pb n="99"  
ди! — рече му председник.</p> <p>Стеван изађе на врата, па с капом под мишицом стругну безобзир 
о својој домаћинској дужности.{S} Живан изађе напоље и унесе бадњак, затим сламу.{S} Деца запиј 
е ме пред људима да више не могу жив да изађем у свет!{S} Срамота ме од овога новога чељадета,  
арио!..{S} Па зар ја овако порезиљен да изађем свету на очи!{S} Не дај Господе, теби се једноме 
а и посланицима само по буџацима, а кад изађеш пред њих, ти не смеш ни у очи људски да их погле 
оље, а за њим Урош и Ненад.{S} Најпосле изађоше Живан, Дамњан и Мића, оставивши Радича самога.< 
 си жив попе! прошапташе људи побожно и изађоше из цркве задовољни поповом беседом.{S} Затим на 
 рече Јован љутито.</p> <p>Ненад и Урош изађоше мало постиђени.</p> <p>Најпосле дође Живан.</p> 
ок их својим изрогаченим побијањима, не изазва да оду из механе.</p> <p>Порезник кад сврши поса 
он на гозбе, а ми робујемо за њега“, те изазва Живана да се и домаћинства ратосиља.</p> <p>То ј 
служио. — Ту се загуши Живан плачем, те изазва сузе и код осталих. -— Бога ми ја се бојим његов 
а сад плуг! — прихвати један окачењак и изазва општи смеј.</p> <p>— Док ми је била жива баба, — 
 опредељена лична својина, која их је и изазвала на деобу.{S} Она их је покренула и на живљи ра 
е може се замислити какво је блаженство изазвала та реч у душама браће Радичевића.{S} Без обзир 
е се видети, све оно што је ту прославу изазвало.{S} Треба прикупити из задругиног живота и рад 
ој кући.{S} И тада се у његовом убеђењу изазвао обрт, који га је упутио на неминовну деобу с бр 
у кући, кад је уклоњено све оно, што је изазивало спор и неслогу.{S} Живан је бацио кметство, п 
 одзив.{S} Настаде једно читаво мимичко изазивање и зачикивање између њега и народа.{S} Народ о 
 очигледно дало видети да је то намерно изазивање, а никако наивно споразумевање и обично џевељ 
о и пре.{S} Жене су покушавале често да изазову спор међу браћом и подизале свој глас за деобу, 
еби.{S} После неколико других здравица, изасланик отпутова.{S} За њим отпутоваше и остали гости 
агрнуше да приносе јестиво и пиће.{S} А изасланик Савеза после неколико залогаја подиже чашу и  
p> <p>На позив задруге дошао је и један изасланик из Савеза, као и много других гостију из обли 
гара и гостију.{S} Пера и Јова иђаху са изаслаником Савеза и разговараху с њим о многим задружн 
окусивши хлеба тога дана.</p> <p>Кад је изашао из вароши стигоше га једна кола, у којима беху н 
од немила до недрага, само зато што сте изашли из породичних задруга неспремни и неуки за усамљ 
ајности приговарало и најпосле отворено изашло са том намером, док није дошла јесен, те се прис 
 за њих.{S} Тешко мени јадној кад ћу се избавити овога чемера!... “ — бризну да плаче.</p> <p>— 
еле, — настави поп-Јова, — што их пчеле избацују напоље, то су њихови нерадници, битанге, труто 
мо, да не мислите да ми вас презиремо и избегавамо.{S} Али свугде не можемо за вама да идемо гд 
ао!{S} И имате право и ти и поп што нас избегавате, кад смо овакви.{S} Али ако ме видите више у 
диш, горе...{S} Бога! али брате, ти нас избегаваш и нећеш никад с нама да попијеш чашу ракије.{ 
го важних дужности и ван суднице, он се избечи и рече:</p> <p>— Зар мимо овога још да им нешто  
} Али пете и шесте године поче из ње да избија: <hi>паламида</hi>, <hi>боца</hi>, <hi>троскавац 
 било згоднога повода да се то испољи и избије на јавност.{S} Али се време постарало да и то бу 
к?{S} А може ли се она вода са жабљаком избистрити и пречистити без покрета и оптицаја?</p> <p> 
RP19091_C3.1"> <head>I.</head> <p>Да се изближе упознамо са Кузманом.</p> <p>Он је родом из вар 
што главну ствар остављамо случају: <hi>Избор људи за задругу</hi>.{S} Него да је бар да пречис 
е гледајући у њих. — Друга браћа доводе изборни суд за деобу, а ми то нећемо чинити, већ ћемо с 
.</p> <p>Потписаше се и остали.{S} Пера изброја <hi>двадесет</hi>.</p> <p>— Много је званих али 
ш попе, да те частим ја? — рече Веца са избуљеним очима од ракије.</p> <p>— Нећу ништа — одгово 
ми у механи?</p> <p>— Ево шта радите! — извади Пера фотографску слику и показа је Живану.</p> < 
 <p>— А знате ли за овај „Расковник“? — Извади Стеван из недара коренчић траве и пружи га поп-Ј 
брише браћа.</p> <p>Живан испи чашу, па извади кесу и изручи новац на совру.</p> <pb n="50" />  
лиш, онда ја да му дам. — рече Кузман и извади да броји новац Урошу.{S} А Мића узе да саставља  
е.{S} У леву руку мету палицу, а десном извади нож из појаса.{S} Кад се приближи ћуприји, он сп 
ко си леп за себе си леп.</p> <p>Кузман извади из џепа један леп сапунчић и понуди га Невени.</ 
?{S} Ко да спасе пропалог Живана, ко да изведе на пут залуталога Стевана и ко да убеди тврдогла 
ад би то могло некако „политички“ да се изведе.{S} Замисли се поп Јова — или да оставимо случај 
е нећу много забавити, само да ову децу изведем на пут!</p> <p>Четвртог дана после смрти Јаглик 
тај је залутао.{S} И ми смо дужни да га изведемо на пут.</p> <p>— Добро, ти, а учитељ, шта ће п 
потражи врата..</p> <p>— Стој!... да те изведемо на прави пут ако можемо, да нас више не гониш  
ебе кошта једна свиња, или овца, док је изведеш на пијац?</p> <p>— Ништа ме не кошта, само чоба 
<head>X.</head> <p>Кад се кола оправе и изведу на чистину, онда је лако терати их којом хоћемо  
то се већина њих мануше орања утрине за извесан број година, док се не „одмори“ и сама од себе  
а другој страни.{S} Оне су и пре делиле извесне производе између себе, као: конопље, вуну, осуш 
са људима, који се задужују да прекрате извесне невоље, колко од данас до сутра.{S} Јер зајам а 
ничке задруге, које обећавају помоћ под извесним условима.{S} Док најзад после једне године дан 
и морали погледати и сневесељавати због извесних опажања, шта се све збива у Живановој кући.{S} 
 за живот свој онолико, колико да се за извесно време не позна оскудица.{S} Али се нису осигура 
 председник.</p> <p>— Нека остане ту за извесно време, док се људи домисле, те ваљда ће се наћи 
е ту да се пописује, па смо дошли да се известимо, ако може да нам се не пописује имање, а онак 
<p>Па тако и учинише. — Искључише Вецу, известише Савез о томе и Савез их по том прими.{S} А Ве 
ле службе Божје у цркви, прочита овакав извештај о трогодишњем раду задругином:</p> <p>„Задруга 
i> задругара, а у тренутку, кад се овај извештај чита, она има <hi>160</hi> задругара.{S} Рад ј 
ружна Штедионица даје зајмове сељацима, извештен сам, али ја нећу да јављам ником у селу, док м 
разбашкариле с ћурчићима поред плотова, извијају главе и гледају час једним, час другим оком у  
и Петар и поздравише се с њим.</p> <p>— Извините, ми смо вас замучили, —- рече Пера.</p> <p>— А 
— Ја сад имам и друге моје главобоље. — извињава се даље Радич.</p> <p>— Јес’ јес’, сад он има  
задругари остану и даље тако ревносни у извођењу задружне идеје, а он ће са своје стране учинит 
ца која имађаше да произведе животворни извор за народно кредитирање.{S} Први динар баци Пера,  
од смеја!{S} Песмом је домамио, а он је изврсан певач!</p> <p>— То, онда што је певао и више ни 
ати на она места, где је су му се саоне извртале да потражи џак. „Шта ту — поче сам да говори — 
 већ одмакао од тих места, где су му се извртале саоне и приближио се селу здраво и весело.{S}  
еку њиву, час у ендек, на више места је извртао саонице и поново товарио џакове, док најпосле н 
оше Ненад и Урош, те салетеше Живана да изврши свети обичај, по својој домаћинској дужности.{S} 
и могао ни извршити.</p> <p>— Али ко да изврши тај препорођај код нас са оваквим пропалим људим 
S} Ми имамо само да помогнемо народу да изврши ту замену и ништа друго.{S} Али питање је сад, д 
му поп-Јова — сад има друго нешто да се изврши па тек онда да дођеш ти до плуга.</p> <p>- Шта,  
не и недаће?</p> <p>— Породична задруга извршила је најсветије задатке своје: одржала је веру,  
и, која је тако светле и велике задатке извршила.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Радич  
ођај народни друкчије се не би могао ни извршити.</p> <p>— Али ко да изврши тај препорођај код  
орици приплодну, осамнаест задругара је извукла из зеленашких руку, петорици је сачувала имање  
рали повињавати бар притворно док се не извуку из његових канџи.{S} И то није могло бити без ут 
се потруди да умири тај окршај, али кад извуче и он неколико столица по плећкама, он се измуљи  
p> <p>Јаглика оде у кућу и изнесе отуда изгечену торбу лебом.</p> <p>Затим се врати и донесе пр 
 те после увече мирише леб на сапун, да изгинемо око тога.</p> <p>Једва се разабраше Радичевићи 
ошћу, давало је необично задовољавајући изглед гостима и подгревало је њихове културне мисли и  
издаваше неки необично тужан и болестан изглед.</p> <p>— Пожњесте ли?</p> <p>— Пожњесмо.</p> <p 
другина канцеларијска просторија оваква изгледала:{S} На једној страни је каса и сто за рад сек 
ем.{S} Те су његов чаир и школска башта изгледали у селу као две <hi>оазе</hi> у пустињи Сахари 
је.</p> <p>— Ама дали смо истина овакви изгледали, бићеш ти нас ово удесио овакве? — рече Живан 
о поштује.{S} Тако је, бар за први мах, изгледало.{S} Радич је био као један паметан владалац,  
 поданици, тако, да је сваком са стране изгледало: да они и не знају за сопствене смерове и инт 
сликујеш.</p> <p>— Да вам покажем какви изгледате кад седите у механи.</p> <p>— Е ако си нам по 
 ко вели: „гора ми напаст не треба, али изгледаше као да је нека зверчица чучнула.{S} Зато се м 
 у сусрет и деца.{S} Јер баш кад сваком изгледаше да ће пребацивања и заједљива пецкања исчезну 
ла са тестом. _</p> <p>- А шта ми се ту изговарате, кад сте криви и један и други! — издвоји се 
ту и родољубиву душу... која и нехотице изговараше ове речи: „Певај, певај народе мој, кад сам  
Станојка га ороси својим сузама и једва изговори, крстећи се:</p> <p>— Боже, теби се молим, окр 
пренеражен од чуда, па чисто не мога да изговори реч, коју беше изустио.</p> <p>— Јеси ли ти чу 
ин Радич сипну да плаче и једва успе да изговори ове речи:</p> <p>— Опрости ми, бабо, што те мо 
 спрдњама да водимо бригу.</p> <p>Ненад изговоривши то, напи се воде из крчага, па оде да веже  
м разговору, све до села.{S} Шта су све изговорили за време тога путовања од једнога и по сата, 
легао глас из уста говорника, кад је то изговорио, те је у маси настао читав жагор од обавештав 
ћ због тебе.{S} Знаш ли да ми нешто све изгоре под ложичицом за тебе...</p> <p>— Ада чекај ћерп 
зама, јецаше као дете.</p> <p>У сунчани изгревак врати се кући, где га на капији чекаше општинс 
, а нарочито у мејани, где људи пију па изгубе памет и залутају.</p> <p>— Зар су људи у кафани  
је дрвењаке, а колица оставили да се не изгуби о њему успомена.</p> <p>Пера се одавно помирио с 
 мрмољи до на крај села, докле му се не изгуби глас у долини.{S} Па тако и сад: „Нећу више ја д 
 кад трава око њега објача, закржљави и изгуби се у њеној бујини.</p> </div> <div type="chapter 
н се осврте да види где му је капа, али изгуби равнотежу и љосну с коња на сред пута, као џак!{ 
1_C3.3"> <head>III.</head> <p>Србија је изгубила битку на Косову, али је после тога живела још  
што успети, кад их још нема.{S} Већ смо изгубили сваку наду са тим узалудним покушавањима.{S} М 
раћали <pb n="68" /> за помоћ, пошто су изгубили сваку наду.{S} Једини од њих Урош, беше дошао  
осподство.{S} И Кузман је <pb n="83" /> изгубио главну битку са народом, кога је толико година  
у нема кесе, и да ју је падајући с коња изгубио.{S} Леже у постељу ћутећи.</p> <p>Браћа му не р 
аћин, појахао коња и изишав из дворишта изгубио се у помрчини.{S} Пут се по мало белио, а њему  
да је готов и на ревност.{S} Јер кад је изгубио наду на повољан задружан живот, онда је задобио 
на побеђивао и држао у опсади, али није изгубио моћ своју.{S} Народ наш радо прашта свачије гре 
!... чу се пад Стеванов, који опет беше изгубио равнотежу и љоснуо о земљу.</p> <p>Коњ одјури н 
го своје.{S} Они су знали да ће царство изгубити, зато су сакрили паре, да их ми њихови потомци 
p>Браћа му не рекоше ни црне ни беле за изгубљене паре, пошто су то већ предвидели били, кад су 
ете, била му је редовна навика, да прво изгунђа па онда да пође за неком стоком: „Нису само мој 
је сваке године једнако.{S} Неке године изда грожђе, друге шљиве...</p> <p>— Па ипак ти примаш  
, одредише једнога за комесара, који ће издавати редушама по требовању: брашна, пасуља, сира, р 
болно и суморно склапаху.{S} А лице јој издаваше неки необично тужан и болестан изглед.</p> <p> 
члана и благајника, где примају новац и издају зајмове.{S} Други задругари чисте жито на тријер 
} У последњој години задруга је у обрту издала 6000 динара зајма задругарима за набавку стоке,  
/p> <p>— Али ја не могу више.{S} Очи ме издале, ноге, руке, све ме боли, као да сам сва испреби 
арате, кад сте криви и један и други! — издвоји се Стеванов глас.{S} Ви се свуда проводите, а ј 
док најзад село не донесе решење: да се издели сва утрина међу сељанима, од које и Радичевићи д 
н - прва нам је грешка била, што смо се изделили и осамили, друга, што смо свој леб јели а туђу 
 и учевни људи посаветујете, како да се изделимо, да ли на по двоје или сваки за себе, одмах?</ 
— Што си зинуо као сом магарче један! — издра се капетан на њега. — Уапсите овога, што се истег 
како је пре издржавао?</p> <p>— Како је издржавао, тако је и доспео.{S} Ево сад ћу ти показати  
спео.{S} Ево сад ћу ти показати како је издржавао.{S} Рецимо овај Стеван, сељак, као што ти од  
ицу и четворицу?</p> <p>— А како је пре издржавао?</p> <p>— Како је издржавао, тако је и доспео 
ода.{S} А народ вас толики број не може издржати.{S} Где си ти видео да један човек може носити 
трошача.{S} Да видиш сад да л’ вас може издржати он.{S} Уседни сад на леђа Стеванова.</p> <p>Ку 
правио те Бог у сандуку мртву!{S} Ти ми изеде душу моју!</p> <p>— Изеле те вечне муке, што сам  
це!“ „Гле, ове шта ради!“ „Иш лисица те изела дабогда!“ Пилићи кљуцаху просуто тесто, а ћурићи  
p> <p>— Изеле те вечне муке, што сам те изела!</p> <p>— Вечне те муке спопале, па те никад не п 
тву!{S} Ти ми изеде душу моју!</p> <p>— Изеле те вечне муке, што сам те изела!</p> <p>— Вечне т 
"SRP19091_C1.5"> <head>V.</head> <p>Кад изиђе треће јутро, на гроб Јагликин Радич сипну да плач 
 могућно залутати кад не знају пута.{S} Изишав из породичне задруге, Радичевићи су знали само з 
ојас, као сваки домаћин, појахао коња и изишав из дворишта изгубио се у помрчини.{S} Пут се по  
ји човек у селу, нигде не пропушташе да изјави.</p> <p>Али га је једна мисао још из малена мори 
 о времену, берићету и још којечему, он изјави разлог ради кога је дошао.{S} Препоручује Живану 
воје погрешке мртвој призна и да јој се изјада.{S} Паде му напамет и отац Радич и његова пуна к 
 лагано крену кроз кукуруз, осврћући се изједна на Станојку, док му је кукурузна гора не заклон 
 нехата и рђаве услуге.</p> <p>Живан се изједна осврће и виче: „камо вина“, „камо ракије“ „камо 
витак!{S} Радич, као да назираше то, те изједна наговештаваше црне доживљаје и себи и кући свој 
пилиће и ћурчиће, замешеним копривама и изједна викаше на квочке: „иш ненајешнице!“ „Ти очовадн 
S} Највише га је плашило то, што му коњ изједна фрче ноздрвама, јер је слушао да кад коњ ноћу в 
ас у оваквим данима.{S} Али Шиља пандур изједна мењаше место, час за један сто, час за други, ч 
p>Сви вечераху, сем Радича, који се још изјутра беше пожалио Невени да му нешто није добро, и а 
не живе моји повериоци.</p> <p>— И онда излази да сви ви живите од народа.{S} А народ вас толик 
 га купујем дуплом ценом.</p> <p>И онда излази да ти имаш просечнога годишњега прихода око 150  
 Прешао је преко „Гребачке“ ћуприје где излази свака „анатема“ ноћу.{S} Ту је управо подвикнуо  
гвоздени плуг и детелина попова не беху излапели из главе, и после толиких ломњава и окршаја по 
, неће набрати меда.</p> <p>Кад се тица излеже, па распусти своје младунце, пре него их научи л 
ури за њим.</p> <p>Кузман зграби кожу и излете напоље као муња.</p> <p>„Ово је напаст!{S} Да чо 
оја се само залечи, а не искорени, није излечена.{S} Смрт Радичева, била је само доза лека, кој 
ана и ко да убеди тврдоглавога Ненада и излечи пијаницу Вецу?</p> <p>— Ми!{S} Јер они су сад на 
а и др. потреба.{S} Четири је задругара излечила од пијанчења, једнога од зеленашења, дванаесто 
ка и Шиље, који се апсолутно није могао излечити од лажљивости, пришли задрузи; а што је најгла 
они у тим критичним данима, сматрали за излишан, пошто су иначе четворо деце пре њега задобили  
укњава, клетва и писак деце.</p> <p>Кад излише гњев над својим женама, они понамешташе катанце  
угарска свечана скупштина.</p> <p>3.{S} Изложба свих справа, које је задруга набавила задругари 
руга набавила задругарима.</p> <p>4.{S} Изложба стоке, коју је задруга набавила задругарима.</p 
 раду гости и задругари се размилеше по изложби, једни код стоке, други код справа, трећи одоше 
Кузман напуни главу: „да је Живан за то измајсторисао ту слогу братску, да би браћа за њега рад 
пис, Живан је позват за „присутног“.{S} Између осталога нађена је и књига о вересијама, у којој 
} Оне су и пре делиле извесне производе између себе, као: конопље, вуну, осушено воће и тако да 
{S} Људи, које уводимо у задругу, стоје између себе као рогови у врећи.{S} Све је то омражено и 
човеку слушати.{S} Читаво споразумевање између њега и њих!{S} И пчеле познају свога домаћина, к 
о читаво мимичко изазивање и зачикивање између њега и народа.{S} Народ озлојеђен, хтеде му сам  
 <p>Поп-Јова и учитељ - Пера заподенуше између себе разговор:</p> <p>Погледај само овога Радича 
у се развезоше читаве приче и разговори између задругара и гостију.{S} Пера и Јова иђаху са иза 
итичка начела.</p> <p>Отуда је долазило између њега и Пере врло често до крупних разговора и ра 
њака и сламе, још тада би се пречистило између Живана и Стевана ко ће бити домаћин.{S} Деца се  
<p>Једне недеље имађаше да се реши спор између браће Радичевића, који се вођаше још од њихове д 
S} Управо, то беше један сусрет на путу између њега и њих.{S} Јер њему гвоздени плуг и детелина 
муњом погођен...{S} Наста блажени тајац између ове две младе душе, које тако прикладно пођоше у 
дишта некога народног препорођаја, неке измене културне и унапређења, према духу времена, он би 
> <p>— Па добро у чему би се ми требали изменити?</p> <p>— Хоћеш да почнемо прво од тебе?</p> < 
ротив постојећег стања, које би требало изменити.{S} Он би само показао ревност за одржање стањ 
 које је затекао од старих, а никако за измену какву.</p> <p>— А ко је онда ослободио Србију, д 
оке и пренос берићета.{S} Али смо после измењали земљу са суседима, где смо задобили нове и бли 
ане.</p> <p>Поред тога, за кратко време измењаше се у земљи неколико влада и дочекаше разна изн 
ајем да се за љубав задруге ја у нечему измењујем, кад знам да стојим на достојној висини свога 
и цениш слабе и јаке трмке?</p> <p>— Ја измерим сваку кантаром, а знам да оценим и руком, па, к 
> судници и мејани ваздан, а ми за њега измећаримо овамо. — упаде Невена.</p> <p>— Ја купио!? — 
дам суђења и сва су успела да задругаре измире без даљега парничења.{S} Задруга је успела да уч 
ијанке, салетеше Станојкиног оца, те се измири са Радичем.{S} Једно добро прасе, бардак ракије, 
>Сад је ваљало отарасити још две бриге: измирити се са пријатељем и умолити попа да венча бегун 
су се парничили Кузман и поп, док се не измирише да подигну на том месту капелу, а Кузман да пр 
азуме у орању.{S} Зар ти мислиш орач је измислио гвозден плуг?</p> <p>— Ко је, да је; но кажи т 
 да је Кузман вукао за нос цело село са измишљеном црквом, дотрчаше у судницу да се о томе увер 
 он неколико столица по плећкама, он се измуљи из механе са ћатом, невиђен.</p> <p>Сутрадан је  
јпосле та пространа утрина ораовачка не изневери наде и напоре својих земљорадника.{S} А како с 
нице.</p> <p>— Нема их дабоме, а да смо изнели чабар ракије, одавно би дошли, — рече љутито Пер 
 после свакога послића седала, хучала и изнемагала.</p> <p>Увече је затекоше укућани, где јечи  
ка обема рукама прихватила.{S} Иначе је изнемогла да ме одева више.</p> <p>— Ал ако тргне обрам 
грђено, мој комшија, — зајадикова Радич изнемоглим гласом. — Траже синови да деле имање, а ја ј 
очито код жена, које су таквим одликама изненадиле и своје мужеве и село.{S} А то само зато што 
ница роји. — теши га Дамњан.</p> <p>Али изненадна рика говеди споља пресече овај разговор.</p>  
> с ракијом.{S} Псета једва дочекаше те изненадне оброке...{S} А ракија направи бару испод раск 
, ни житну, која би им одстранила сваки изненадни препад, било с неба, било од људи.{S} Јер кад 
ћу и радознало се распитиваху о његовој изненадној смрти.</p> <p>Снахе се растрчале по послу и  
ругарима: како је задругарским успесима изненађен, јер је више видео него што је очекивао, како 
 виде Кузмана, затури се на наслоњачу и изненађен повика.</p> <p>— Откуд ти овде сад, где ти ни 
 нам говорио за овај плуг, — рече Живан изненађен, овом олакшицом земљорадничком. — Ово је за с 
у земљи неколико влада и дочекаше разна изненађења.{S} И није никакво чудо што је у том комешањ 
е године уби град све усеве.{S} А то су изненађења, <pb n="58" /> на која они нису ни помишљали 
бољша дотадање стање.{S} Ненад је добио изненађење, које му није погоршало материјално стање, а 
емерне дане, искрене често пута по неко изненађење, које им или <pb n="59" /> погорша, или побо 
е под орах.</p> <p>Јаглика оде у кућу и изнесе отуда изгечену торбу лебом.</p> <p>Затим се врат 
и требало да је пијемо, али кад ми зими изнесу грејаницу, не могу да рекнем нећу, па не знам шт 
прикупити из задругиног живота и рада и изнети свету на видик све оно што се очима може видети  
} А како се због брдовитости није могло изнети ђубре на њу, то се већина њих мануше орања утрин 
 годишње око 220 динара.{S} А приход ти износи 150 динара, значи да сваке године упадаш у мањак 
 Јер му је контрола нашла мањак, колико износи његово имање!{S} И да му није било једнога повећ 
бити ове недаће, које вас толико година изнуравају и даве.{S} Ви сте доста грешили, лутали и сн 
вним током.{S} Сиротиња се чак одликује изобилношћу деце.{S} Зато се многа деца и сматрају као  
рве у радној снази, коју су у задрузи у изобиљу имали, онда им је ова друга врста резерве, бар  
овац били су им свагда на расположењу у изобиљу.{S} Сад им је ваљало сваки за себе да се брине  
идим, видим ја шта ви хоћете с попом! — изокрену се мало накосо Кузман према попу и учитељу.</p 
ли тај кукуруз да се копа после, кад је изоран тим плугом?</p> <p>— Па разуме се.{S} Где си вид 
 већи испуст.</p> <p>За неколико година изорана утрина доносила је таквога рода да су свуд редо 
ти.</p> <p>— Утрина ће остати, ал ће се изорати за њиве.</p> <p>— То ли ви тражите, да ја купим 
уруз те године по селу.{S} Идуће године изораше сви своје њиве на време али тада пак навали так 
 Стога ћемо сви сутра поћи у поље да му изоремо, колико му треба.</p> <p>— Оћемо!{S} Оћемо! — п 
аде, него да моле Живана и Ненада да им изору за кукуруз да не би прошло време.{S} Али они док  
старијим, овога вечера беше неочекивано изостављен.{S} Сваки говораше оно што му срце жели, сва 
 тиме остварила онај други део Христове изреке: <hi>последњи ће бити први</hi>, онда је умесно  
сто и не откани се од њих док их својим изрогаченим побијањима, не изазва да оду из механе.</p> 
 давно поженили, војску ислужили и децу изродили.{S} Али и зрелим људима је могућно залутати ка 
p> <p>Живан испи чашу, па извади кесу и изручи новац на совру.</p> <pb n="50" /> <p>— Да подели 
у прича и спрдњи, ал ја ћу то све да ти изручим на главу.{S} Мало је нама кућњих брига но још о 
, јер се он ни онда није противио новим изумењима, -— упаде поп-Јова.</p> <p>— Кад дође време д 
ван се поче да гужви и да ломи руке.{S} Изусти још коју да проговори, ваљда би хтео рећи: „да и 
отпочети рад у задрузи.</p> <p>Поп-Јова изусти да рекне нешто, али га пресече појава Стевина на 
исто не мога да изговори реч, коју беше изустио.</p> <p>— Јеси ли ти чуо за некога <hi>Цара Рад 
гове кућње заједнице у целости.{S} Нити икад помишљаше он на то, да ће у његовој кући поред њег 
 како зачас истера неколико бразди, без икакве вике и муке.</p> <p>— А ми у дрвењак упрегнемо п 
<pb n="103" /> одмах за тим успеси, без икаквих тешкоћа, почели низати као ђердани...</p> <p>То 
е седнице држане често и бурно, али без икаквих корисних решавања.{S} Настало је једно такво ме 
жњавати и гонити поједине задругаре без икаквог смисла и разлога, све у име власти и закона!{S} 
у висе пиштољи, јатагани, гусле и једна икона са воштаницом; а на трећем дувару стоје окачени к 
 За два сата капела је била разваљена и иконе понешене у цркву.</p> <p>Али нуто јада, још нису  
о решење: да капелу Кузманову пониште и иконе из ње пренесу у стару цркву.{S} Што рекоше то и у 
гу, Богородици и свима светитељима пред иконом, својом дугачком и нарочито склопљеном молитвом. 
 мало, метуше крст на главу и метуше на икону свака по пару.{S} Друге недеље било је <pb n="78" 
 намести један сточић на њему свећњак и икону Св. Богородице, ону од хартије што Руси продају,  
ћ беше наместио у оној рупи једну стару икону, крст и поставио себе за тутора те „цркве“.{S} Же 
ма начина, испала је једна прилика, сад ил никад да се помогнемо.{S} Него колико би теби требал 
ашто.{S} Колико тебе кошта једна свиња, или овца, док је изведеш на пијац?</p> <p>— Ништа ме не 
ење, које им или <pb n="59" /> погорша, или побољша дотадање стање.{S} Ненад је добио изненађењ 
нису могли обавестити шта је горе, дуг, или остати без стоке, па су једни испрезали из јарма ’р 
реба само потрес мали од руке човекове, или поветарца, па да падне и да се распадне.</p> <p>Јед 
 за дугачким столом и - читају листове, или слушају учитеља и попа, кад им по нешто читају и об 
а сагледа крај своје породичне задруге, или „кошнице пчела“, којој поп-Јова и химне певаше по с 
 и објашњавају.{S} Или се седнице држе, или <hi>суд добрих људи</hi> решава о неком спору задру 
поп код цркве, друге, учитељ код школе, или на путу, слави, свадби, где год улуче прилику.</p>  
а смо решили да или оба пута затворите, или их отворите.{S} Који не пристане на ово решење биће 
 <p>— Добро, онда посеј на пут кукуруз, или на њиву неорану, па да видиш да ли ћеш имати рода,  
од свиња то одужити кад стигну вепрови, или најпосле од жита, доста су га насејали.{S} Али то ј 
оју би пре пио или бистру, која жубори, или ону, коју је покрио жабљак?{S} А може ли се она вод 
а ствар ако се земља преврне дрвењаком, или гвоздењаком?</p> <p>— Ево шта мења, сеци леб дрвено 
ич мишљаше да је неки мртав човек тамо, или нека ретка животиња.{S} А кад виде шта је, оне рече 
пшту одговорност за сваку неисправност, или општи понос за сваку ваљаност.{S} Док међутим, то ј 
} Јеси ли ти гледао кад људи газе воду, или иду низ поледицу, они се придржавају један за друго 
маћина, његов један во кошта толико!{S} Или ће од свиња то одужити кад стигну вепрови, или најп 
ко је крив?</p> <p>- Криво је време.{S} Или још можемо да кажемо време је у праву.{S} Јер кроз  
ад им по нешто читају и објашњавају.{S} Или се седнице држе, или <hi>суд добрих људи</hi> решав 
 да се изведе.{S} Замисли се поп Јова — или да оставимо случају.</p> <p>— А то је баш најгоре,  
 мрави?{S} Где си видео ти самога мрава или пчелу да живи?</p> <p>- Друго су пчеле и мрави, а д 
некима, пошто није могао исповедати два или три политичка начела.</p> <p>Отуда је долазило изме 
обра није донео.{S} Стога смо решили да или оба пута затворите, или их отворите.{S} Који не при 
утрине, шта ће после коштати једна овца или свиња, онога, који је има?</p> <p>— На овој утрини  
 како да се изделимо, да ли на по двоје или сваки за себе, одмах?</p> <p>— Кад нисте могли да с 
 Могао би кад би нашао неке велике паре или ископао из земље.</p> <p>— А не, не, паре се не јед 
служи, њен је стид.{S} Продаје ли пасуљ или брашно из куће, себе штети.{S} И онда није чудо, шт 
 често пута по неко изненађење, које им или <pb n="59" /> погорша, или побољша дотадање стање.{ 
м нема живота у задрузи, па ти нас клео или благосиљао, чини шта хоћеш! — исповеди се Живан и р 
 устојалу воду и течну, коју би пре пио или бистру, која жубори, или ону, коју је покрио жабљак 
ти и увек донесе по коју јабуку, крушку или пљоску ракије.{S} А Анђа њој нагура у торбу, пиринч 
 чуће, па још горе!{S} О дабогда га Св. Илија погодио, где га ђаво донесе данас у моју кућу!“ — 
ће ова прича:“ И исприча како је пророк Илија молио Бога да да кишу његовом грешном народу, пос 
 за таквим људима.{S} Овде има људи, да им даш целу штедионицу, па им не би помогао.</p> <p>— Н 
, и оно се наметну опет један белај, да им никад није без бриге и главобоље.{S} Јер посао, који 
, а богами добациваху и оне по неку, да им се човек задиви!</p> <p>Поп-Јова се налакатио у заче 
а раде, него да моле Живана и Ненада да им изору за кукуруз да не би прошло време.{S} Али они д 
но своју горопадну осуду. — Да ми је да им ја судим, запамтили би ме они добро! затворио би их  
ебу, и пуним рукама пара и хлеба, те да им тамо буде све пуно и задовољно. „Тако се ваља.“</p>  
е да састављају неко друство, што ће да им купује волове, краве, плугове.{S} И то учитељ и поп  
, пре него што би позвали Радичевиће да им саопште решење, они беху позвали и остале задругаре, 
сложно.{S} Колико су се људи трудили да им што пре куће стигну, толико су жене двојном устајале 
тро поп-Јова момку, грабећи тренутак да им и плуг покаже.</p> <p>Слуга повуче краве за улар и о 
ораку свом и застати за један тренут да им се каже: да култура и политика нису једно исто, и да 
е!</p> <p>— Дабогда то што им умесиш да им однесеш на гробље!</p> <p>— Не куни ми децу кучко, ј 
 и рече:</p> <p>— Зар мимо овога још да им нешто кулучим?</p> <p>— Да! — рече Пера, — ово што т 
коју су у задрузи у изобиљу имали, онда им је ова друга врста резерве, бар за прво време била о 
/p> <p>— Али кад неће да се слажу, онда им мораш дати што је њихово, па нек иду, куд који хоће. 
а, још нису ни доспели до цркве а отуда им дође глас да је црква похарана!{S} Брже похиташе там 
о у аманет да о њима водим рачуна, и ја им не дам да се поделе докле год могу.{S} Јер ако се по 
або женама водим чес.</p> <p>— Ада и ја им мало гледам кроз прсте.{S} Али по неки пут треба и ж 
 примамљива добит, у новом животу, била им је опредељена лична својина, која их је и изазвала н 
задатак да кредитира задругаре, набавља им стоку, семе, справе и намирнице и да их морално креп 
и би их лако одабрали, него су људи, па им се тешко замерити.</p> <p>— И зато треба отворити до 
о! затворио би их у једну бајбукану, па им не би дао двадесет и четири сата да окусе леб да вид 
има људи, да им даш целу штедионицу, па им не би помогао.</p> <p>— Не треба њима туђа штедиониц 
лити на своје зло стање.{S} Јова и Пера им напоменуше земљорадничку задругу, као једини спас у  
томе и Савез их по том прими.{S} А Веца им поднесе овакву молбу за надзорни одбор: „Ако ме надз 
истове, или слушају учитеља и попа, кад им по нешто читају и објашњавају.{S} Или се седнице држ 
адоше да се снебивају, шта да раде, кад им се на првом кораку највећа пијаница намеће за задруг 
е, могу радити колико која хоће.{S} Сад им нису ни деца на путу више, нема више замерке, нема п 
свагда на расположењу у изобиљу.{S} Сад им је ваљало сваки за себе да се брине и домаћинује.{S} 
гућностима.</p> <p>Детелина попова паде им у очи још из далека са својим зеленилом, да морадоше 
ене често пута по неко изненађење, које им или <pb n="59" /> погорша, или побољша дотадање стањ 
сти осећаху тежину кривица својих, које им смрт Радичева натовари на срце.</p> <p>Наста тишина, 
“</p> <p>У прву недељу позваше попа, те им освети нове домове, благослови их и упути их да се и 
х задруга у њиховој окружној вароши, те им испаде могућност да без мало сви оду на тај конгрес. 
 Стевана и Уроша већ беше доцкан.{S} Те им њиве омашише с родом тога лета.{S} И они морадоше за 
ош једаред замешају у наш посао, оно ће им судити! -— заклопи Ненад женска мрмољења и показа ру 
кве и не нађоше никога у школи, не беше им право.{S} Јер су имали већ таквих неколико безуспешн 
и новчану, ни сточну, ни житну, која би им одстранила сваки изненадни препад, било с неба, било 
а их погледаш.</p> <p>— Море, ја кад би им судио, они би ме добро запамтили! — не попушта Стева 
 га цео украли, па с њим орали, радо би им опростио тај грех, — уздахну поп-Јова.</p> <p>— А да 
шити, ни овога ни онога свега! — пољуби им руку Стеван и оде.</p> <p>— Затим уђе Шиља и донесе  
 ибрика.{S} Жене привикаше опет.{S} Ади им Живан подвикну:</p> <p>— Мир! ето га иде поп!</p> <p 
аједно са њима стварају нов живот, који им је само <hi>време</hi> донело и наметнуло.</p> <p>Ет 
ићи тек сад о том миришљавом лебу, који им је оцу прекратио живот, и погледаше и нехотице Кузма 
а џаба!{S} Некјеме такој више! — и баци им кључеве на сто. — Еве ви кључеви от мијана па го ви  
овни гости.{S} Ако им се ко принови, он им је добродошао!{S} Дамњан, нови председник никад није 
љаци дојурише да виде то место.{S} А он им исприча како је онај цреп од земљаног путира и како  
 дочекивати моје кумове и пријатеље, ко им ђаконије спремати, служити вина и ракије, водати коњ 
дили.{S} Они су лепо били смислили, ако им роди шљивар, само ће ракијом одужити тај дуг.{S} Шта 
други, то су њени редовни гости.{S} Ако им се ко принови, он им је добродошао!{S} Дамњан, нови  
пре пиле.</p> <p>Ако питате браћу, како им је сад, они ће вам од мора до Дунава причати спасоно 
другу као спас њиховом злу, али од како им се оно код цркве људи зарекоше, да ће их боље слушат 
овољни и усхићени до дна душе.{S} Чисто им невероватно шта су све доживели за кратко време свој 
ица.{S} Али се нису осигурали оним, што им је у новом животу неопходно било, нису се постарали  
азиђоше се сви задовољни тим удесом што им се указала прилика да могу учинити једно такво племе 
аде сложно и усташно, на начин, као што им је отац радио, а да не морају умствовати и бринути,  
а ти за кучиће!</p> <p>— Дабогда то што им умесиш да им однесеш на гробље!</p> <p>— Не куни ми  
 што је све ишло журно и сложно, две су им куће биле готове за шест недеља.</p> <p>Док најпосле 
оред тога, земља, стока и новац били су им свагда на расположењу у изобиљу.{S} Сад им је ваљало 
 од радости као на беле вране.{S} Одмах им уступише „прво“ место и упиљише очи у њих.</p> <p>—  
ечима наизменце и заједљиво.{S} А Радич им упадаше у реч, као неумитни судија, који суди неразб 
школи са неком зебњом и натегом.{S} Још им све није јасно.{S} А Кузман иде на све стране и разб 
е из далека не може запазити код пчела, има и у Радичевој кући.{S} Само што није било згоднога  
клели очеви, — рече Пера.</p> <p>— Има, има и од клетве сиротиња, — заврте главом Ненад.{S} Ниј 
е да! — сусрете га Ненад.</p> <p>— Има, има начина, испала је једна прилика, сад ил никад да се 
упове дуката!</p> <p>— Какве ћупове!{S} Има он пун подрум дуката!</p> <p>— Шта велиш човече!?{S 
нису клели очеви, — рече Пера.</p> <p>— Има, има и од клетве сиротиња, — заврте главом Ненад.{S 
Бог не да! — сусрете га Ненад.</p> <p>— Има, има начина, испала је једна прилика, сад ил никад  
како да дођем до меда и воска?</p> <p>— Има друга једна врста кошница у сандуцима од дасака, из 
еш!</p> <p>- Шта да му продам?</p> <p>— Има шта, не живи он о ваздуху.{S} Него сте тако научили 
вао.{S} Али кад му Пера рече да за њега има врло много важних дужности и ван суднице, он се изб 
адити сви!{S} А да би те уверио да тога има и код животиња оди да видиш шта пчеле раде. — И одв 
е детелину, ко што је поп урадио, па да има пре Ђурђева дана откос.</p> <p>— Ама ја ономад чух  
 куће рани.“</p> <p>— Па зар је боље да има сиротиње због тебе једнога!</p> <p>— Боље је дабоме 
е земљорадничка задруга у Ораовцу, која има задатак да кредитира задругаре, набавља им стоку, с 
.8"> <head>VIII.</head> <p>Свака механа има своје редовне госте, па и ораовачка.{S} Општински п 
, а камо ли сапуна.</p> <p>— Твоја жена има пара, па нека купи, одврати му Невена.</p> <p>- Бог 
ренутку, кад се овај извештај чита, она има <hi>160</hi> задругара.{S} Рад је отпочела са <hi>2 
ви ли смо, мртви ли смо! -</p> <p>- Шта има да вас ко гледа, кад можете сами себе да гледате и  
 узвикну Кузман очајнички.</p> <p>— Шта има овде твоје?</p> <p>- Сви су ови људи били моји, па  
у.{S} Није чудо, што сад једна домаћица има без мало онолико пасуља, брашна, јаја и пилића, кол 
 ужива царски.</p> <p>— Нека кошта, кад има зашта.{S} Оно и њива неће да донесе рода, док се пр 
итељ, шта ће по мејани да учи људе, кад има своју школу?</p> <p>— А шта ћеш ти у школи, кад има 
 је отпочела са <hi>20</hi> динара, сад има <hi>6000</hi> динара у позајмицама <pb n="104" /> к 
Е, чекај Урошу — рече му поп-Јова — сад има друго нешто да се изврши па тек онда да дођеш ти до 
.</p> <p>— Наше је место свуда, где год има људи, а нарочито у мејани, где људи пију па изгубе  
ени и заталаса. <pb n="96" /> Јер народ има особину гвожђа, које што се више греје и кваси, то  
то коренче траве.</p> <p>— Па ове траве има колико хоћеш у твом чаиру!</p> <p>— Е то не ради ни 
нужно да идеш за таквим људима.{S} Овде има људи, да им даш целу штедионицу, па им не би помога 
 капетан вадећи хартију из џепа ал овде има једна тужба против учитеља и попа, што држе партијс 
...</p> <p>— Ако не можеш, ти тражи где има боље, а ја не идем из моје куће.</p> <p>— Не идем н 
 шта ми вреди та ствар, кад не знам где има пара.</p> <p>— То ће ти се у сну јавити.{S} Кад лег 
н сељацима, ја сам одмах познао да онде има неко „Боженство“, кад год отиднем на оно место, мен 
ти једна овца или свиња, онога, који је има?</p> <p>— На овој утрини пасли су стоку: мој прадед 
емаш, а други има.{S} Крсман из чаршије има више дуката, него што је тежак.</p> <p>— Ја да се у 
уде, кад се он сродио с оним, што зна и има?</p> <p>— Би, кад би му се разложило.</p> <p>— Вара 
- Е, нема више сумње Анђо, у нашој њиви има блага сигурно.{S} Ноћас ми је дошло на сан, а мене  
кад нема!</p> <p>— То ти немаш, а други има.{S} Крсман из чаршије има више дуката, него што је  
леда земљу као одиста важан човек, који има да мисли о важним стварима.</p> <p>— А већ знаш и т 
 крунише једном оваквом прославом, који има циљ истоветан задатку задругину.{S} Драги и мили го 
ко и ми, људи, сви смо под Богом, сваки има своју судбину.{S} Зар овим нашим људима није судбин 
 весео био, зар ти ниси знао да у земљи има више пара, него над земљом.{S} Ко зна да не леже ду 
земље.</p> <p>— Како то!{S} Зар у земљи има пара?</p> <p>— Па весео био, зар ти ниси знао да у  
 нема зашта пара једна да се узме, нити има где да се нађе.</p> <p>— Па, ето, могао си да узмеш 
p> <p>— Нека га узме Радич, најбоље, он има и добру задругу и добро имање, — рече поп-Јова.</p> 
ману толике паре?{S} И ја сам чуо да он има пуне ћупове дуката!</p> <p>— Какве ћупове!{S} Има о 
 даље Радич.</p> <p>— Јес’ јес’, сад он има да тражи бабу, ко ти гледа сад плуг! — прихвати јед 
и општина свима и свакоме у селу.{S} Ко има своје пашњаке и чобане имаће и стоке, ко нема, више 
 И само се из далека познаје, да у њему има живота, по димњацима, који провирују из воћњака, ка 
и како му је овце лако чувати, од којих има једну „Гарушу“ што му увек јавља блеком, кад овце о 
 онда је сигурно полудео.{S} Где то још има да се црква поткопава!</p> <p>— Ајде мо те у цркву  
и да протрљају очи, и прва капљица која имађаше да произведе животворни извор за народно кредит 
не и навирити на прозор.{S} Учитељ Пера имађаше ручни фотографски апарат те сними кришом део та 
C3.9"> <head>IX.</head> <p>Једне недеље имађаше да се реши спор између браће Радичевића, који с 
, пошто немају дубраве као ми.</p> <p>— Имају они шуме и дубраве више од нас, али они од дрвета 
лушају попе... — започе Радич.</p> <p>— Имају кога и да слушају, — прекиде му реч учитељ. — Так 
 распадну породичне задруге.{S} Јер сад имају и стоке и радне снаге доста, па не осећају потреб 
ицом пчела, без обзира на то да и пчеле имају својих: крадљивица, злоћудница и нерадница (труто 
своје богатство, кад их родитељи повише имају, него да их се ратосиљају зарад свога угоднијега  
браћа с оцем, већ отац је отац а синови имају да слушају оца!</p> <p>— Али кад неће да се слажу 
</p> <p>— Али они немају ништа, све што имају, то је моје.{S} Ја сам стекао ово имање.</p> <pb  
тога живела још педесет — шесет година, имајући још своје владаре, војске, земље, градове госпо 
е.</p> <p>Пера поднесе списак капетану, имајућих бити задругара.</p> <p>— Нема вам овде Веце? п 
рашна, јаја и пилића, колико су пре све имале.{S} Није чудо ни то што сад ни ракију не пију, ко 
— То је моја младост.</p> <p>— И ми смо имале младост, па нам одузеше људи дукате с гуше, чим с 
бице и других узоритих Српкиња, које су имале да рађају и гаје јунаке, осветнике својој земљи.{ 
 толико нису ни за целу годину пре тога имали речи о унапређењу своје задруге, док нису дошли н 
ери остали, ни бољи, ни гори.“ „Пре смо имали четири вола, сад имамо осам.“ „Уортачимо се по дв 
снивањем задруге.</p> <p>— Ви сте данас имали премежденије, — рече гордо Кузман. — Да вам ја ни 
ар Лазар, К.{S}-Ђорђе и Милош Обреновић имали истоветне намере, али је Лазар добио улогу да зак 
дној снази, коју су у задрузи у изобиљу имали, онда им је ова друга врста резерве, бар за прво  
ги састанак главара јеврејских, који су имали да суде Христу, с том разликом, што је овај суд и 
га у школи, не беше им право.{S} Јер су имали већ таквих неколико безуспешних почетака.{S} Те о 
d="SRP19091_C1.15"> <head>XV.</head> <p>Имали су један повећи вајат крај дворишта, од кога преп 
— Збогом пошли!{S} Ајд и ја ћу за вама, имам да чувам ћурке.</p> <p>— Зар ти ћурке да чуваш! де 
амо да проћућоримо коју, па ћу да идем, имам посла, — рече Живан.</p> <p>— Шта радиш ти? — пита 
не могу, јер имам старијега од мене.{S} Имам оца.</p> <p>— Њему чес и поштење.{S} Али ово се ви 
омаћин данас?</p> <p>— Ја нисам још.{S} Имам ја једнога домаћина у кући.{S} Не можемо бити сви  
јбољи човек у селу.{S} А после тога, ја имам карактер човечански.{S} И, онда мислим, да и ти не 
 неки пут треба и жену послушати.{S} Ја имам десет дуката на чувању само зарад жене. -</p> <p>— 
узме, нека узме, и нек му је алал, а ја имам за мене плуг, — рече председник отришући руке од с 
варима.</p> <p>— А већ знаш и то, да ја имам карактер човечански, па кад ме једна жена не сматр 
- Е па, нису све године једнаке, али ја имам, ево шта:</p> <p>- Продам по 2—3 свинчета и узмем  
ај посао.</p> <pb n="29" /> <p>— Оно ја имам женин „белег“ десет дуката, али не знам да ли ће т 
а после да се парничим с њим.{S} Јер ја имам карактер човечански.{S} А немам ни то срце да људе 
<hi>моје</hi>, што имам.{S} А овде, шта имам?{S} Ништа!{S} Само је моја снага, а све друго је „ 
 идеш ми по вољи ни мало. </p> <p>- Шта имам да ти угађам, ћорава ти страна!{S} Шта си ми ти?</ 
јете моје имање другом на руковање, кад имам од њега тапију?</p> <p>— Ти си сам захтевао да се  
обујем док сам жива!{S} А зашто то, кад имам лепе моје руке и снагу, дете и човека, па да зарад 
p>— Ово није проклетство, већ срећа кад имам ствари у кући.</p> <pb n="60" /> <p>- Знам, али да 
ју лакшу и бољу справу.</p> <p>— Ја сад имам и друге моје главобоље. — извињава се даље Радич.< 
оја</hi> земља и све <hi>моје</hi>, што имам.{S} А овде, шта имам?{S} Ништа!{S} Само је моја сн 
ица у раду.</p> <p>— Није ми нужда, јер имам вала Богу свега доста што мени треба.</p> <pb n="2 
p>— У општини могу, а овде не могу, јер имам старијега од мене.{S} Имам оца.</p> <p>— Њему чес  
они треба лепо и да зборе.</p> <p>— Шта имамо лепо да зборимо?</p> <p>— Па, знаш, треба да збор 
 гори.“ „Пре смо имали четири вола, сад имамо осам.“ „Уортачимо се по двојица, па оремо ко и др 
асход?</p> <p>- Боже сачувај!{S} Ми сад имамо много мање годижбине, но пређашњих година.</p> <p 
 њима тамо не треба нов хлеб, а ми овде имамо хлеба, колико нама треба — рече један одборник.</ 
 немамо Кузмана у задрузи.</p> <p>— Али имамо Вецу, који стоји под упливом Кузмановим.{S} То је 
ада сељака држале у добром стању.{S} Ми имамо само да помогнемо народу да изврши ту замену и ни 
т.</p> <p>— А, то је друга ствар што ми имамо да учимо њих у школи и цркви, али не морамо то чи 
та, само чобанин што је чува.{S} Јер ми имамо доста утрине и попаше.</p> <p>— А кад нестане те  
Ти знаш попе да се браћа свуд мрзе због имања — рече Живан.{S} Да је добро имати брата и Бог би 
о јадни старост дочекати без пара и без имања!</p> <p>— Таква је наша судбина да пропаднемо, —  
з зеленашких руку, петорици је сачувала имање од продаје за порез, а свима је купила најсавршен 
а вам ја нисам био, отишло би вам свима имање.{S} Јер они хоће да упишу ваше имање у ту задругу 
е Живан Јови.</p> <p>— Али ту се залаже имање! објашњава Кузман свима.</p> <p>— Овде не треба п 
а му се као председнику општине продаје имање за дуг.{S} Стеван се задужио код Кузмана, „ортака 
те да се пољубимо.{S} Нити сам ја твоје имање желе...</p> <p>— Нити сам ја теби радио о глави.. 
 човече, зар да ме тераш у апсу за моје имање? — одупре се Кузман.</p> <p>— Одмах ајде тамо лаж 
 превари мене поп да потписујем ја моје имање у те спрдње... проломаћа Веца, климајући главом,  
— Одкуд сте ви власни да предајете моје имање другом на руковање, кад имам од њега тапију?</p>  
вестимо, ако може да нам се не пописује имање, а онако ма пристајемо на све.</p> <p>— А да ли в 
немоглим гласом. — Траже синови да деле имање, а ја још жив!</p> <p>— Е, видиш како стоји у зак 
кметуј две-три године, па ако ти остане имање у целости, убиј ме!</p> <p>Живан саже главу на ту 
ма имање.{S} Јер они хоће да упишу ваше имање у ту задругу.</p> <p>— А, не превари мене поп да  
 порез.{S} А трећима порезник продаваше имање за порез.{S} Стеван се не удаљаваше од Кузмана.</ 
 — поче Ненад још од врата — да ће наше имање ту да се пописује, па смо дошли да се известимо,  
 те служили и заједно с тобом одржавали имање.{S} Него ће најбоље бити да се ви угодите на неки 
 у закону, — прихвати Мића, — отац дели имање на равне части са пунолетним синовима.</p> <p>Сте 
чи Кузман. — Ови су људи данас заложили имање вама, а мене нису ничим осигурали за оно што су м 
имају, то је моје.{S} Ја сам стекао ово имање.</p> <pb n="33" /> <p>— Ипак, ипак, они су те слу 
трола нашла мањак, колико износи његово имање!{S} И да му није било једнога повећега забрана, о 
ћу никако у задругу!{S} Он ми је одузео имање, — рече Ненад.</p> <p>— Тако, тако ви, овај неће  
 треснула толико да му се без мало цело имање од тога распало.{S} Јер му је контрола нашла мања 
ао да се ти спремаш да ми преотмеш цело имање.{S} А ја сам се бојао, право да ти кажем, да неће 
>— Кузман каже то је опасно што се тамо имање залаже.</p> <p>— Ама зар ти још слушаш Кузмана?{S 
м имањем“..</p> <p>- Нећемо да залажемо имање! — повикаше сви.</p> <p>— Рекох ли ја! ускликну К 
најбоље, он има и добру задругу и добро имање, — рече поп-Јова.</p> <p>— Не могу ја, попе, то д 
и, биће одговоран за свој дуг и лично и имањем“.</p> <p>- Е, то је друга ствар, то се разуме, т 
одговара својим покретним и непокретним имањем“..</p> <p>- Нећемо да залажемо имање! — повикаше 
 и кад му је сваки дан проведен на свом имању од неоткупне вредности.</p> <p>Шта су могле Стано 
{S} Да је добро имати брата и Бог би га имао.</p> <p>— Па, лепо, поделили сте се и шта имате ви 
ине.</p> <p>— Е, мој Живане, шта сам ја имао муке док сам то сачувао, — рече поп-Јова уздахнувш 
p> <p>Ето, пред таквим стицајем времена имао је Радич да сагледа крај своје породичне задруге,  
је место, кад ми је све ту, што сам год имао! — узвикну Кузман очајнички.</p> <p>— Шта има овде 
Христу, с том разликом, што је овај суд имао да суди једном антихристу.</p> <p>Немогући се успр 
одухватљивост и самопожртвовање које је имао пре појаве партија.{S} Јер партије, које не бирају 
гвоздене плугове.{S} Суд добрих људи је имао седам суђења и сва су успела да задругаре измире б 
обио.{S} Јер док се није задужио, он је имао само једну невољу — немаштину, а кад се задужио он 
и разговором на њу!</p> <p>— Богме попе имао си нас рашта и позвати, — рече Живан дивећи се зел 
ослужи их.</p> <p>- Ето, видиш, јеси ли имао онда шоље у кући, кад ти је био жив отац?</p> <p>— 
о сеђаше трећи од попа.</p> <p>— Ја сам имао једнога инаџију, па ено га сад седи у бурдељу, као 
ти је био жив отац?</p> <p>— Онда нисам имао ни тањире, а камо ди шоље.{S} Али тако је време до 
ишта нашла.{S} Повратак његов у Ораовац имао је само тај циљ.{S} А кад је и поп-Јову обавестио  
та у Ораовцу.{S} Међутим, Кузман је још имао утицаја на људе, који су му били у џепу.{S} Јер ак 
ршен ваш спор, — рече ова. — Ви мора да имате још нечега међу вама, те се тако грозно мрзите.</ 
 Задруга, пошто међу својим задругарима имате лица, која не одговарају чл. 5. правила ваших“.</ 
p> <p>— Па, лепо, поделили сте се и шта имате више да сметате један другом!</p> <p>— Он је ради 
и нам показао, баш си нам показао!{S} И имате право и ти и поп што нас избегавате, кад смо овак 
 да буде тако како ви жене оћете.{S} Ви имате само да слушате што вам се заповеди!{S} Ајд у њив 
d>I.</head> <p>Кад се пчела роји, треба имати на уму двоје: време и родност године.{S} Ако се д 
лико мени треба.</p> <p>— Зар није боље имати велике паре?</p> <p>— Боље је, ал кад нема!</p> < 
ка у селу обавесте, за кога мисле да ће имати вредности.{S} Требало је свакоме објаснити задата 
наке, осветнике својој земљи.{S} Ове ће имати удвостручене дужности: да рађају синове за одбран 
де све тако, као што ти радиш, они неће имати ни хлеба довољно.</p> <p>— А што!? — згледну се з 
олове.{S} Али то, што не можемо ја и ти имати, можемо нас десет.{S} Лепо да се ревенишемо и да  
о да се наједемо, али ове ствари морамо имати у кући као и сви други.</p> <p>- Ја те не кривим  
 Ако га оставимо у задрузи, онда нећемо имати ни задруге.{S} Зато је боље жртвовати њега, него  
због имања — рече Живан.{S} Да је добро имати брата и Бог би га имао.</p> <p>— Па, лепо, подели 
треба њима туђа штедионица.{S} Они могу имати своју штедионицу.</p> <pb n="71" /> <p>— О ваиме  
 на њиву неорану, па да видиш да ли ћеш имати рода, — рече Пера.</p> <p>— А шта то мења ствар а 
 селу.{S} Ко има своје пашњаке и чобане имаће и стоке, ко нема, више се ником не дозвољава да п 
ман с нама.</p> <p>— Ако Вецу искључимо имаћемо више главобоље, него да га трпимо у задрузи.</p 
е, кад ми треба.</p> <p>— Али не мораш, имаш одмене.</p> <p>— Не би ти ја седео без посла, па д 
Председник нареди да га уапсе.</p> <p>— Имаш ли ти карактер човечански, човече, зар да ме тераш 
ан, али треба да произведеш више, па да имаш претека за продају.</p> <p>— Јест, јест, и то је д 
м, али да ли су ти дозволили приходи да имаш толике расходе за куповину кућњих ствари.</p> <p>С 
од твога прага, па ћеш одмах видети шта имаш да радиш.{S} Да наспеш прво овај твој сокак.{S} Па 
олу?</p> <p>— А шта ћеш ти у школи, кад имаш твој дућан у мејани? — навеже му се Пера.</p> <p>— 
ни.</p> <p>— А што ће ти после чаир кад имаш пуне ћупове дуката?{S} За своје паре после можеш к 
мо кад хоће, може много да уради.{S} Ти имаш да радиш толико, да не би знао где ти је глава од  
ко ми не оремо? — рече поп.</p> <p>— Ти имаш право да ме учиш о цркви, Богу и поштењу, а о земљ 
уплом ценом.</p> <p>И онда излази да ти имаш просечнога годишњега прихода око 150 динара.{S} А  
е учимо о плугу онолико исто, колико ти имаш право, што мислиш да знаш правилно да ореш.</p> <p 
с руке, но гледај те поједи и попиј што имаш, па то ти је...</p> <p>- Али човек дође до умирања 
 куће, која је славно чувала и очувала: име, језик, и веру српску, за време толиких векова робо 
то више.</p> <pb n="53" /> <p>— Шта, за име Бога?</p> <p>— Ево шта, један председник општине, с 
n="81" /> <p>„Прекрстите се и спомените име божје, јер је Бог благ, за добре људе, а опак за рђ 
задатке своје: одржала је веру, морал и име народа и ослободила га ропства, па се сад може расп 
тни народи, па тако треба и ми.{S} У то име нек вам је срећан рад!“ </p> <p>Задругари се сви по 
аре без икаквог смисла и разлога, све у име власти и закона!{S} Али је то насртање његово лично 
е свечано Радича, како доликује његовом имену и старости.{S} За тим се вратише на подушје и раз 
ело.{S} А то само зато што је пре општа имовина и множина у кући носила са собом и општу одгово 
зајазило њихову незаситљивост за личном имовином, ни ублажило њихову подозривост и неповерљивос 
па не попуштате.{S} А ви знате добро да инат никоме добра није донео.{S} Стога смо решили да ил 
м они путеви не требају, али наш српски инат, што си рекао ти, попе, надуо нас па их не уступам 
оном вашем путу.{S} Мораћете попустити, иначе нећете бити ни један на овом месту где сте сада.< 
би те мајка обема рукама прихватила.{S} Иначе је изнемогла да ме одева више.</p> <p>— Ал ако тр 
поразумевање и обично џевељање, које се иначе понављаше сваке вечери, у оваквој једној множини, 
руги.{S} Деца грђе неће.{S} А ја сам се иначе <pb n="22" /> подетињао.{S} Ћурке сам чувао кад с 
м данима, сматрали за излишан, пошто су иначе четворо деце пре њега задобили и одгајили.{S} Али 
и од попа.</p> <p>— Ја сам имао једнога инаџију, па ено га сад седи у бурдељу, као бежанац, — д 
 живот, онда је задобио наду на повољан инокосан живот.</p> <p>Али жене као заинат, од како се  
бог онога женинога „белега“, који му је интерезирањем нарастао од десет на четрдесет дуката.{S} 
ш.</p> <p>— Оно по закону је 12 по сто, интерес.{S} Али ти интерес мети у главницу, па си прав  
> <p>Међутим је интерес са интересом на интерес растао и њих није чекао да се они опорављају од 
, дотле му се код куће родио интерес на интерес.{S} Жена му је родила сина!{S} А то је приновак 
— рече Јова.</p> <p>- А колико се плаћа интерес на те паре што ћемо их добити из задруге? — пит 
ан.</p> <p>— А не, не дајем ја паре под интерес! — узмрда се Кузман и погледа у порезника.</p>  
Јова.</p> <p>— Оћете да дајете паре под интерес.{S} А то исто и ја радим, и плаћам порез на то! 
ти штете првих двеју.</p> <p>Међутим је интерес са интересом на интерес растао и њих није чекао 
закону је 12 по сто, интерес.{S} Али ти интерес мети у главницу, па си прав пред законом.{S} Шт 
је ни побољшало.{S} Јер док му је један интерес растао код Окружне Штедионице, дотле му се код  
 Штедионице, дотле му се код куће родио интерес на интерес.{S} Жена му је родила сина!{S} А то  
Кузмана, „ортака“ свога, те платио само интерес.{S} Урош је продао волове, хранитеље своје.{S}  
 дам јевтиније од четири гроша на банку интереса, месечно.{S} А ти то не дозвољаваш.</p> <p>— О 
а они и не знају за сопствене смерове и интересе.</p> <pb n="16" /> <p>Отуда је и поп-Јова Ради 
.</p> <p>Ова задружна расправљања су их интересовала онолико, колико су их разумевали.{S} Али к 
вих двеју.</p> <p>Међутим је интерес са интересом на интерес растао и њих није чекао да се они  
 највише?{S} Нашао сам паре са јевтиним интересом.</p> <p>— Па... требало би ми, ти већ знаш, з 
 пијаница намеће за задругара.{S} Али у интересу почетка, морадоше прећутати.</p> <p>У том дођо 
ово имање.</p> <pb n="33" /> <p>— Ипак, ипак, они су те служили и заједно с тобом одржавали има 
текао ово имање.</p> <pb n="33" /> <p>— Ипак, ипак, они су те служили и заједно с тобом одржава 
озденим плуговима у том селу.{S} Али га ипак ова слатка вожња председничке деце на његовим коли 
бе, већ на твоје синове.</p> <p>— Ал ја ипак желим: да Бог поживи овакве домаћине, као што је Р 
} Тако ћу се и људима исповедити.{S} Па ипак ће ме десеторица сигурно послушати за ову ствар.</ 
 А то није лак ни мали посао био.{S} Па ипак поп-Јова и учитељ-Пера су постигли то за кратко вр 
га воскресну.</p> <pb n="87" /> <p>— Па ипак, ми сачињавамо средину, која треба да убрзава то п 
изда грожђе, друге шљиве...</p> <p>— Па ипак ти примаш просечно око сто дуката годишње.</p> <p> 
а поливаше људе да перу руке.</p> <p>Па ипак цео овај породични скуп, овога тренутка, више лича 
 нису ни створени да могу радити, па их ипак пчеле не трпе, а наши нерадници могу да раде, па и 
ми за шалу. „Ада дај ми те опанке да их исечем, боље но да их дам њему џабе“, разгоропади се не 
ј љутој жени буде што приступачнији, па искези зубе:</p> <p>— Шта радиш снашке, како си?.</p> < 
{S} Који не пристане на ово решење биће искључен из задруге, па нек иде суду.{S} Јер ми не може 
астало је једно такво међусобно гоњење, искључивање из задруге и оптуживање код Савеза, да је з 
а је и Кузман с нама.</p> <p>— Ако Вецу искључимо имаћемо више главобоље, него да га трпимо у з 
го задругу.</p> <p>Па тако и учинише. — Искључише Вецу, известише Савез о томе и Савез их по то 
е оца, учитељу!{S} Јеси ли ти крштен, — исколачи очи Живан, — где си видео ти у селу штедионицу 
свим равнодушно.</p> <p>— Шта кажеш!? — исколачи очи поп-Јова.</p> <p>— То, што кажем.{S} Али т 
морају да се јављају људима у сну да их ископају, мишљаше Кузман и дању и ноћу.{S} Па тако и ус 
ађе толике паре?</p> <p>— Проста ствар, ископао из земље.</p> <p>— Како то!{S} Зар у земљи има  
едио, искрсну јама, коју је он сам себи ископао, да га сахрани.{S} Али препреденом човеку, као  
ао би кад би нашао неке велике паре или ископао из земље.</p> <p>— А не, не, паре се не једу не 
 Па после да се молиш Богу што си цркву ископао.</p> <p>— А оћете ли да ме примите у то друштво 
ead> <p>Рана, која се само залечи, а не искорени, није излечена.{S} Смрт Радичева, била је само 
навалити.{S} Морам се сломити, морам се искоренити!..{S} О ти Вишњи и милостиви небески Оче, шт 
зазленошћу и притворством, да јој се ни искра сумње не може приписати у праведност њену за смрт 
ма, кад људи преживљавају чемерне дане, искрене често пута по неко изненађење, које им или <pb  
је он мислио да је он цео свет победио, искрсну јама, коју је он сам себи ископао, да га сахран 
квих плугова.</p> <p>Али на супрот томе искрсну у народу нешто треће, које превуче дебео вео пр 
 не можете срцу одолети, а да бар једну искру поште не одате српској породичној задрузи, која ј 
 време толиких векова робовања и горких искушења.{S} Ту ти је прочеље и дрвена столица са насло 
е и као на команду ставише се у положај иследника.{S} У мах зашкрипаше женски ковчези.{S} Наста 
а овакву ситницу спроводити на кривично ислеђење једнога од најбољих својих грађана.“ па упркос 
ут морао долазити ревизор Савеза, да их ислеђује и мири.{S} Јер ни Кузман ни Веца нису седели с 
људи, који су се давно поженили, војску ислужили и децу изродили.{S} Али и зрелим људима је мог 
p> <p>И то је трајало све дотле, док не испаде прилика да се задругари ораовачки увере на један 
адруга у њиховој окружној вароши, те им испаде могућност да без мало сви оду на тај конгрес.</p 
 учитељ, ја рачунам да то неће рђаво да испадне.</p> <p>— Кузман каже то је опасно што се тамо  
— Е... ти мислиш, али ја се бојим да не испадне ђаво и враг од наше скупаније.{S} Наслушала сам 
ете га Ненад.</p> <p>— Има, има начина, испала је једна прилика, сад ил никад да се помогнемо.{ 
и опростим, не испала ти душа!</p> <p>— Испала ти и душа и срце, па те немало ни на небу, ни на 
ш жива и мене молила да ти опростим, не испала ти душа!</p> <p>— Испала ти и душа и срце, па те 
о да ми да.</p> <p>— Ево каква је ствар испала, ал ником да не казујеш!{S} Окружна Штедионица д 
 јер ко зна хоће ли више оваква прилика испасти.</p> <pb n="57" /> <p>- Ада ја би узео, но да л 
>— Вараш се.{S} Зар ти мислиш да смо ми испекли мисао, коју смо узели на се за пропаганду?{S} П 
и треба! — одобрише браћа.</p> <p>Живан испи чашу, па извади кесу и изручи новац на совру.</p>  
ицом и носи пуне котлове воде.{S} Трећа испира платно, четврта поји телад, пета се парничи са о 
р!</p> <p>Остало је још умолити попа да испита младенце.{S} Али ко ће да одобровољи поп-Јову по 
то је казао.</p> <p>Тако и заказаше дан испита, па затим и дан венчања Радичевих младенаца.</p> 
е од општине да је враћена, па да ти је испитам.</p> <p>— Уверење ћу ти донети какво хоћеш, а з 
 заинат, кад оне навеле сву родбину, па испише сву ракију, и ја ћу да пијем! — испречи се Живан 
ичама, Живаново једно мушкарче врисну и испљува залогај.</p> <p>— Шта је! — прасну Живана на ње 
>— Баш на сапун мирише, — додаде Ненад, испљувајући једну трошицу.</p> <p>Невена замукну, кад ч 
Лепо, благослови оче!{S} Љубим руку.{S} Исповедај ме.. — приклони главу Пера пред поп-Јовом.</p 
орао бити крив некима, пошто није могао исповедати два или три политичка начела.</p> <p>Отуда ј 
ва исповест!{S} Ти треба код мене да се исповедаш, а не ја код тебе.{S} Ја сам твој свештеник.< 
 клео или благосиљао, чини шта хоћеш! — исповеди се Живан и развеза клубе, па му исприча од поч 
исја сам“.</p> <p>— Али се ми нисмо све исповедили један другом.{S} Шта ћемо за укопна и женидб 
аквим друштвима.{S} Тако ћу се и људима исповедити.{S} Па ипак ће ме десеторица сигурно послуша 
и — насмеја се и Пера.</p> <p>— Не, ово исповедње није рђава ствар.{S} Јер и Христос је казао:  
ва исповест.{S} А друга?</p> <p>— Каква исповест!{S} Ти треба код мене да се исповедаш, а не ја 
нам шта да буде.</p> <p>— То ти је прва исповест.{S} А друга?</p> <p>— Каква исповест!{S} Ти тр 
} Па га још једанпут милогледно погледа испод ока...</p> <p>Стеван озарен њеним погледом, пресе 
ен до Ораовца, ал он му „за љубав“ даје испод цене.{S} Човек га гледа па ако је неки шерет, он  
 на троножцима, уздисаху и погледаху се испод очију са веома тужним и суморним расположењем.{S} 
зва госте на ручак, који беше постављен испод једне липе.</p> <p>Жене задругарске нагрнуше да п 
p>А том чепркању нађе једен земљан цреп испод једног камена.{S} Више се њему обрадова, него каз 
адне оброке...{S} А ракија направи бару испод раскомаданог ибрика.{S} Жене привикаше опет.{S} А 
 што није било згоднога повода да се то испољи и избије на јавност.{S} Али се време постарало д 
бе дабогда, како право збориш!</p> <p>— Исправио те Бог у сандуку мртву!{S} Ти ми изеде душу мо 
разбистрила је у неколико сумњу села на исправност његових синова и снаха према њему.</p> <p>До 
собом.{S} Јер може бити да се и у нашој исправности може наћи која мрља.</p> <p>— То ја не одоб 
у све боре и угнућа на телу полицијских исправности.{S} Јер те ноћи ни један у селу није могао  
 женама, — што не сачекасте да се гости испрате, па после пукните пијући, порезилисте ме пред љ 
месо играло од љутине.</p> <p>И тек што испрати Шиљу, наиђе Кузман, сеоски дућанџија, са једном 
и од мојега дрвењака.</p> <p>— То су га испратили они што траже хлеба без мотике — додаде један 
 па би желео и кад пођем да ме с песмом испратиш.{S} Твоја ми је песма за срце прирасла...{S}"  
ноге, руке, све ме боли, као да сам сва испребијана.</p> <p>Стеван се поче да гужви и да ломи р 
ћи“ по цигљама, полетеше столице у вис, испреврташе се столови да човек не зна на коју ће стран 
уветом и да се снебива и гужви од стида испред својих старијих.</p> <p>Тако се о томе најпре зу 
ку, док му је кукурузна гора не заклони испред очију...</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
че сам да говори — једанпут се мре“ — и испреже волове, привеза их за саоне, а из јарма узе јед 
 дуг, или остати без стоке, па су једни испрезали из јарма ’ранитеље своје и одводили на трг, а 
идаде Живана.</p> <p>- Баш да не дам! — испречи се Станојка мало јачим гласом. — Нигде се у све 
 испише сву ракију, и ја ћу да пијем! — испречи се Живана. — За толико сам заслужила да попијем 
ан према рђавим, показаће ова прича:“ И исприча како је пророк Илија молио Бога да да кишу њего 
и дојурише да виде то место.{S} А он им исприча како је онај цреп од земљаног путира и како су  
ни заклати, док сама не липше.{S} Затим исприча, како је лежао тога дана на трави, како му се н 
 није окусио.{S} Али наместо вечере, он исприча, како се са ћуркама грозно напатио, јер много в 
споведи се Живан и развеза клубе, па му исприча од почетка до краја, шта се све догодило у њихо 
је да сам те данас тревио, друкче би ти испричао, ово што ћу ти сад казати.{S} Ти знаш да тебе  
име се може сматрати да је свој задатак испунила, ради кога је образована.{S} Јер су јој се <pb 
 женидбена друштва пропала, јер не могу испунити своје услове прописане.</p> <p>Поред тога, за  
део.</p> <p>Али општи и слободан сточни испуст, одједанпут би пресечен тим решењем. „Сваки у св 
ањити ситну стоку, која је тражила већи испуст.</p> <p>За неколико година изорана утрина доноси 
ила точити.</p> <p>— А јаој могли су да испусте чеп и сву ракију да источе! — пљесну се Живан п 
р се земља оном водом спљеска, спекне и испуца и усев мора закржљати и мањкати.{S} Другачије би 
олитици, није могао никако да разуме ту истакнуту неутралност у задругарским правилима: „У задр 
е би могао добијати више прихода од ове исте земље и стоке?</p> <p>— Могао би кад би нашао неке 
апетан на њега. — Уапсите овога, што се истегао као Шаров, хтедох да сломијем врат! — рече капе 
стру и треперећу атмосверу...{S} Пси се истегли у хладовини, па само жмиркају и реже, кад их ко 
адич дохвати један прут с дрвљаника, па истера ћурке из воћњака и отера их у поље полагано и ша 
је госте.</p> <p>И како тако, свадба се истера до краја.{S} Али та неслога у кући, никад није т 
, гледајући у поповога слугу како зачас истера неколико бразди, без икакве вике и муке.</p> <p> 
 врба, која се може поткресавати и опет истеривати млађаре и да је он најпоштенији и најважнији 
замерљив, непопустљив и уопште готов да истерује клином чивију, па куд упали!{S} Долазак Кузман 
ешто</hi> састоји се у овоме: <hi>једни исти људи, ал дручији њихов рад</hi>.{S} Па шта би више 
е распоређивао и настојавао Живан, онај исти Живан, који се највише противио деоби.{S} Човек до 
p> <p>— А знаш ли шта је мени казао тај исти лажов, мени је казао да се ти спремаш да ми преотм 
заху на једним гвозденим колицима, оним истим колицима од онога плуга, који је пре неколико год 
о чудити како и до сад живиш. </p> <p>- Истина богами!... узвикну Ненад чисто поражен.</p> <p>— 
.{S} Живана узе да проба леб. </p> <p>— Истина љут... —рече Живана, мљацкајући устима и понуди  
 несрећу Кузманову то беше цела-целцета истина.</p> <p>Дођоше поп и учитељ.{S} Скупи се цело се 
е верује?</p> <p>— Сан је лажа а Бог је истина. — рече поп Јова.</p> <p>— А Фараонов сан кад је 
мо сва тројица сирочићи.</p> <p>— То је истина. — додадоше неколицина озбиљно.</p> <p>— Па, как 
им, и плаћам порез на то!</p> <p>— Није истина!{S} Ето видиш да незнаш шта хоћемо!</p> <p>— Онд 
о да пробаш“ — правда се сељанка. „Није истина, јео сам ја такве јабуке, па сам лежао шест годи 
нама не доликује.</p> <p>— Ама дали смо истина овакви изгледали, бићеш ти нас ово удесио овакве 
право да ти кажем, да нећеш то као кмет истина урадити, па сам зато гласао онда за Вецу, само т 
мо и боље чувамо“ — вели четврти брат. „Истина, сад више запињемо, ал више и зарађујемо“ — веле 
“, већ је при сваком решавању у задрузи истицао партију као разлог над свима грубим разлозима.{ 
 ти нама чиниш оволике сметње и да себе истичеш за пречега него цело село?</p> <p>— Зато што и  
? — Умеша се Дамњан радознало.</p> <p>- Исто онако као што би сте и ви могли.{S} Рецимо теби је 
 стоји под упливом Кузмановим.{S} То је исто, као да је и Кузман с нама.</p> <p>— Ако Вецу искљ 
о. — Женама грунуше сузе на очи, а тако исто Ненаду и Стевану омаче се по једна суза из ока, а  
емамо право да те учимо о плугу онолико исто, колико ти имаш право, што мислиш да знаш правилно 
 каже: да култура и политика нису једно исто, и да стоје једна према другој као точкови на коли 
се време постарало да и то буде.{S} Оно исто <hi>време</hi>, које је породичну задругу носило н 
ете да дајете паре под интерес.{S} А то исто и ја радим, и плаћам порез на то!</p> <p>— Није ис 
оћудница и нерадница (трутова), и да то исто, што се из далека не може запазити код пчела, има  
} Може бити да је и мени Бог одредио то исто да народу пронађем цркву, која ће му боље помагати 
несреће начинило у пијанству.</p> <p>То исто повикаше и остали и зарекоше се да неће више ићи у 
ик и угура га у нужник суднички, који у исто време служаше за апсу.</p> </div> <div type="chapt 
 једном оваквом прославом, који има циљ истоветан задатку задругину.{S} Драги и мили гости наши 
ар, К.{S}-Ђорђе и Милош Обреновић имали истоветне намере, али је Лазар добио улогу да закопа ср 
ке и вике у механи.{S} Он се вратио још истога вечера из среза са актом капетановим, ове садржи 
 <p>Мрак се ухвати и месец се помоли на истоку те обасја ове удружене и развесељене душе.{S} За 
могли су да испусте чеп и сву ракију да источе! — пљесну се Живан по бутини.</p> <p>— Погледајт 
ико недеља подигоше дивну капелу.{S} Уз источни дувар Кузман намести један сточић на њему свећњ 
црепуље, совра, троножне столице; ту на источном дувару висе пиштољи, јатагани, гусле и једна и 
поденуше разговор од сваке руке.{S} Али истраживање узрока народнога осиромашавања, највише их  
е људима.</p> <p>Од тога доба није више истраживао благо Цара Радована, него је ту „мајсторију“ 
i>метиља</hi>, те се за неколико година истребише толико да се једва код по којега домаћина мог 
ља пресече овај разговор.</p> <p>Стеван истрча напоље, а за њим Урош и Ненад.{S} Најпосле изађо 
еље дођоше неколико главобољних жена на исцелење.{S} А Кузман дотле већ беше наместио у оној ру 
твар.{S} Јер и Христос је казао: „Врачу исцјелисја сам“.</p> <p>— Али се ми нисмо све исповедил 
и на ниже, зашто ракија у бурићима брзо исчезава и тако даље{S} Па се онда сваки својој жени ок 
реву ноћњу, док није и последњи јек њен исчезао и њега отпратио у постељу да се одмори и окрепи 
е да ће пребацивања и заједљива пецкања исчезнути пред Радичевим причама, Живаново једно мушкар 
 колима, који не могу један без другога ићи, али не могу заједно ни <pb n="97" /> једним колосе 
аше и остали и зарекоше се да неће више ићи у механу.</p> <p>Киша престаде и они се вратише кућ 
г беше толико навејао, да се само могло ићи пртином.{S} Али снег завејао пртину, па се не позна 
- прибра се Радич полунасмејано и позва их унутра.</p> <p>Јова и Пера зађоше наоколо на капију  
вапут морао долазити ревизор Савеза, да их ислеђује и мири.{S} Јер ни Кузман ни Веца нису седел 
ство изгубити, зато су сакрили паре, да их ми њихови потомци можемо наћи.{S} Зато се и у песмам 
 чак до њиве плачући!{S} Па си хтела да их побијеш јутрос — говори Живана и премеће тесто такво 
прими за шалу. „Ада дај ми те опанке да их исечем, боље но да их дам њему џабе“, разгоропади се 
ест година грозницу.{S} Али најпосле да их узмем за свиње.“ И узме десет кила јабука за грош.</ 
а неком стоком: „Нису само моје овце да их само ја чувам!{S} Нећу да их чувам!{S} Заинат нећу!{ 
им стоку, семе, справе и намирнице и да их морално крепи и снажи.{S} Члан ове установе може бит 
ам огули кожу.</p> <p>— Шта ми вреди да их слушам кад ме они не сматрају за целога човека.</p>  
пред њих, ти не смеш ни у очи људски да их погледаш.</p> <p>— Море, ја кад би им судио, они би  
трчице, досадило би ти се, а камо ли да их одриваш свакога дана у Бога!</p> <p>Подиже се и хукн 
p>— Вределе су, али где смо ми могли да их чујемо из мејане.{S} А ти сматраш за понижење с нама 
ком сунчаним.{S} Али ратари, навикли да их целога века сунце греје и киша бије, и не осврћу се  
ји били.{S} Новим идејама и није циљ да их одмах усвоји цео свет.{S} Напротив, опозиција, која  
, кад их родитељи повише имају, него да их се ратосиљају зарад свога угоднијега живота!...</p>  
ј ми те опанке да их исечем, боље но да их дам њему џабе“, разгоропади се неки пут Кузман, кад  
а је што их ниси ти послушао.{S} Јер да их је цео народ послушао, резултати би друкчији били.{S 
па морају да се јављају људима у сну да их ископају, мишљаше Кузман и дању и ноћу.{S} Па тако и 
је овце да их само ја чувам!{S} Нећу да их чувам!{S} Заинат нећу!{S} Све навалили на мене, ко д 
трве, ја ћу да покупим.{S} Зар мораш да их бијеш за то?</p> <p>— Море, ја би их побио, да су мо 
пут се мре“ — и испреже волове, привеза их за саоне, а из јарма узе једну дебљу палицу и пође.{ 
и пут сам их калемио због чобана.{S} Ја их накалемим, они их обуше и пониште.{S} Док једва одвр 
 цео свет.{S} Напротив, опозиција, која их не прима, потребна је да послужи за резерву будућим  
ла им је опредељена лична својина, која их је и изазвала на деобу.{S} Она их је покренула и на  
е Невена</p> <p>— Пробајте само! — чика их Живана.</p> <p>— Ако само зину да се још једаред зам 
 беше дотле поразбуђивала децу, упутила их за стоком и наставила други рад по кући.</p> <p>Шиља 
јаше на средини учионице.</p> <p>— Нема их дабоме, а да смо изнели чабар ракије, одавно би дошл 
 која их је и изазвала на деобу.{S} Она их је покренула и на живљи рад и на бољу штедњу.{S} Оту 
трпе, а наши нерадници могу да раде, па их ми трпимо!{S} Зар није дошло крајње време да се и ми 
они нису ни створени да могу радити, па их ипак пчеле не трпе, а наши нерадници могу да раде, п 
аки поветарац посети их по који пут, па их опет остави да се купају у свом зноју и о зноју свог 
ат, што си рекао ти, попе, надуо нас па их не уступамо један другом за живу главу!</p> <p>— То  
ика, па истера ћурке из воћњака и отера их у поље полагано и шапућући нешто за свој рачун.</p>  
ле, кад су браћу до крви довеле? — пита их Живан.</p> <p>Жене се устремише очима у Живана.</p>  
хладовини, па само жмиркају и реже, кад их која бува у живац дирне...{S} Квочке се расуле с пил 
знам да ли ћемо и данас што успети, кад их још нема.{S} Већ смо изгубили сваку наду са тим узал 
на не представљају своје богатство, кад их родитељи повише имају, него да их се ратосиљају зара 
>Живан однесе све те рачуне кући, и кад их Урош, који једини беше писмен, прочита пред свима у  
еван и Урош остали неожењени.{S} До сад их је сву тројицу одевала Јаглика, а сад се морају обес 
аху и одваљиваху варнице од камења, све их гола вода од зноја спопаде.{S} И ништа не нађоше.{S} 
 друштву, у коме се налази.</p> <p>Жене их двораху још, служаху пиће и слушаху свачију реч, а б 
м се оно код цркве људи зарекоше, да ће их боље слушати, они настадоше да о тој ствари свакога  
повише, па да не брине за говеда где ће их и да сваке године узме по 100—200 динара за стоку.</ 
послушали да пођу с нама путем, који ће их брже одвести мети и спасењу њихову, ако опет не скре 
агор.</p> <p>— Какво враћање! — пресече их љутито учитељ-Пера. — Боље да га баците, него да га  
 <p>Поп-Јова и учитељ-Пера посаветоваше их још о којечему, па одоше.</p> <p>А Радичевићи остадо 
узрока народнога осиромашавања, највише их задржа...{S} Поп каже да су сами криви што се не мол 
ше Вецу, известише Савез о томе и Савез их по том прими.{S} А Веца им поднесе овакву молбу за н 
да их бијеш за то?</p> <p>— Море, ја би их побио, да су моја!{S} То нису деца, то су антрзи!</p 
 ствар.</p> <p>— Да су то крушке, ми би их лако одабрали, него су људи, па им се тешко замерити 
 запамтили би ме они добро! затворио би их у једну бајбукану, па им не би дао двадесет и четири 
а, те им освети нове домове, благослови их и упути их да се и даље помажу и да не забораве на з 
</p> <p>Станојка принесе ручак и понуди их да ручају.{S} Кузман се први наклопи на кисело млеко 
</p> <p>Станојка принесе кафе и послужи их.</p> <p>- Ето, видиш, јеси ли имао онда шоље у кући, 
наставише весело ћеретање и певање, али их девојачки јек са прела све више освајаше и ућуткиваш 
 по пасуљу сасвим безбрижно.</p> <p>Али их Стеван припуца шамарима, да се одмах поизврташе свак 
о решили да или оба пута затворите, или их отворите.{S} Који не пристане на ово решење биће иск 
 сама да месим ’леб за моју децу, да ми их ти више не трујеш, — одврати јој Живана и не гледају 
>- Сви су ови људи били моји, па сте ми их ви преотели!</p> <p>— Па добро, ми да ти их вратимо, 
ио због чобана.{S} Ја их накалемим, они их обуше и пониште.{S} Док једва одвргоше.{S} До сад би 
ам ти их тровала?</p> <p>— Потровала си их јутрос!{S} Ти мислиш ја не знам што ти заинат тураш  
и преотели!</p> <p>— Па добро, ми да ти их вратимо, ако они хоће, ал они, видиш, беже од тебе,  
 не гледајући у њу.</p> <p>— Кад сам ти их тровала?</p> <p>— Потровала си их јутрос!{S} Ти мисл 
 изведу на чистину, онда је лако терати их којом хоћемо брзином.{S} У томе се огледа успех свак 
о њихови пастири поћи за њима и враћати их на прави пут.</p> <p>— А, то је друга ствар што ми и 
 дену стогове.{S} Лаки поветарац посети их по који пут, па их опет остави да се купају у свом з 
редара, Невена, да разбуди децу и упути их за стоком, па да онда гледа остали кућњи посао.</p>  
вети нове домове, благослови их и упути их да се и даље помажу и да не забораве на заветне речи 
 неки да малу цену за опанке.{S} А овај их још загледа и затеже цену. „Пусти га нека сече кад г 
 уз њихов сто и не откани се од њих док их својим изрогаченим побијањима, не изазва да оду из м 
— Видиш оне калемове онамо, три пут сам их калемио због чобана.{S} Ја их накалемим, они их обуш 
нам да ли ће то да стигне.</p> <p>У том их пристигоше неки радници из поља и они утишаше говор. 
ну, молећи га да унесе бадњак.{S} Живан их миловаше и одбијаше, речима: „Ено вам новога домаћин 
иришљав сапунчиће, кад ја не примих, он их спустио у наћве где је тесто, те после увече мирише  
да није овога несрећнога Кузмана.{S} Он их је сигурно разјурио.</p> <p>— А, није то, да није ов 
е, па распусти своје младунце, пре него их научи летети, они ће скапати.</p> <p>Ми с таквим мла 
уди се Живан.</p> <p>— Питај децу, како их је провлачила кроз пенџерче и како их је научила точ 
а то време и за те идеје.</p> <p>— Како их је послушао, тако је и прошао.{S} Што их нисам ја по 
о их је провлачила кроз пенџерче и како их је научила точити.</p> <p>— А јаој могли су да испус 
ко се плаћа интерес на те паре што ћемо их добити из задруге? — пита Урош.</p> <p>— Од прилике  
много кориснија него у задрузи.{S} Зато их пусти брате и благослови, па нек иду где је коме мил 
с њима срастао.{S} Само му не ваља, што их у јесен тамани и у пролеће подсеца.{S} И овога пута, 
х је послушао, тако је и прошао.{S} Што их нисам ја послушао?</p> <pb n="67" /> <p>— Срећа је ш 
крупне пчеле, — настави поп-Јова, — што их пчеле избацују напоље, то су њихови нерадници, битан 
ао?</p> <pb n="67" /> <p>— Срећа је што их ниси ти послушао.{S} Јер да их је цео народ послушао 
е идеје, а у праву су донекле и они што их нису примили.{S} Препорођај народни друкчије се не б 
о не поједе ни два залогаја људски, јер их беше обузела нека необична туга и нервоза.</p> <p>По 
ом устајале и неуморно радиле.{S} Данас их видите попуњавају земљом једну кућу, сутра другу, а  
у Ненад, па довати оне кључеве и жвизну их преко плота чак на друм!</p> <p>Јанаћко одгега журно 
рес.</p> <p>Ова задружна расправљања су их интересовала онолико, колико су их разумевали.{S} Ал 
 на која они нису ни помишљали, нити су их каквом предвиђеном резервом предузели.{S} Морали су  
а су их интересовала онолико, колико су их разумевали.{S} Али кад видеше на конгресу људе из св 
е још неке накнаде за оне батине што су их повукле од својих мужева.</p> <p>То се обелоданило с 
кав збор, заказан у школи.</p> <p>— Још их нема, — рече поп-Јова, седајући за сто, који стајаше 
и од њих Урош, беше дошао на савет, без ичијега позива учитељу и попу.{S} Управо, то беше један 
 копривама и изједна викаше на квочке: „иш ненајешнице!“ „Ти очоваднице!“ „Гле, ове шта ради!“  
 „Ти очоваднице!“ „Гле, ове шта ради!“ „Иш лисица те изела дабогда!“ Пилићи кљуцаху просуто тес 
ад коњ ноћу врче, привиђа нешто.</p> <p>Ишао је тако коњ и фркао ноздрвама, а глас копита одјек 
о све одреда.{S} И само зато што је све ишло журно и сложно, две су им куће биле готове за шест 
тавила о себи код јетрва.</p> <p>Све је ишло необично живо и сложно.{S} Колико су се људи труди 
една жена не сматра ни колико једно г., ја треба да се убијем!</p> <p>— А која то жена? — погле 
далу и преварио, што да не!</p> <p>— А, ја ћу га тужити за чаир.</p> <p>— Не помаже ти ако си м 
 најбољи човек у селу.{S} А после тога, ја имам карактер човечански.{S} И, онда мислим, да и ти 
после казати нешто друго.</p> <p>— Ада, ја ћу ти казати, али шта је вајде, кад ћеш ми ти маниса 
ценим и руком, па, која је тешка 7 ока, ја је оставим, која није, ја је убијем.</p> <p>— Убијеш 
 <p>„Верујте људи, — прича он сељацима, ја сам одмах познао да онде има неко „Боженство“, кад г 
уги пут пази како да седи.</p> <p>— Па, ја сам дошао до капетана... — рече Стеван страшљиво.</p 
> <p>— Да, али само буђаво.</p> <p>— Е, ја свако по мало подсецам.</p> <p>— Па, то дангуби пчел 
њан.</p> <p>— Ако ће да ми купе волове, ја пристајем, додаје Урош.</p> <p>— А зашто да се не см 
о што стрве пасуљ!</p> <p>— Ако, стрве, ја ћу да покупим.{S} Зар мораш да их бијеш за то?</p> < 
 тешка 7 ока, ја је оставим, која није, ја је убијем.</p> <p>— Убијеш! како убијеш?</p> <p>— Та 
 окрену главу устрану.</p> <p>— Не, не, ја замишљам немирне људе у корисном смислу, да буду пре 
и људски да их погледаш.</p> <p>— Море, ја кад би им судио, они би ме добро запамтили! — не поп 
мораш да их бијеш за то?</p> <p>— Море, ја би их побио, да су моја!{S} То нису деца, то су антр 
примите у задругу!{S} Ако њега примите, ја ви дајем одма оставке још ту!</p> <p>— Зашто?</p> <p 
е орете.</p> <p>— Па, сад ето вам људи, ја сам позвао све прве домаћине, који хоће да га узме,  
p> <p>— Е, баш кад ти је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ за твоју љубав, с 
 <pb n="12" /> <p>— Боже мој, Боже мој, ја мислим бозна шта.{S} Скупили се људи, као око мечке. 
ез волова.{S} А кад су ту поп и учитељ, ја рачунам да то неће рђаво да испадне.</p> <p>— Кузман 
 <pb n="32" /> <p>— Бацио га, не бацио, ја не могу више да останем тако...</p> <p>— Ако не може 
и, — рече лаганије Ненад.</p> <p>— Ако, ја то и хоћу!</p> <p>- Шта хоћеш!? — подвикну Радич, и  
ш далеко...</p> <p>— Не идем ја далеко, ја идем близу, почињем од Радича, па говорим о нашем на 
брже и лакше пресећи.</p> <p>— Па лепо, ја би баш за вашу љубав пробао једанпут да орем тим плу 
и кметујеш а ми радимо.</p> <p>- Добро, ја ћу да бацим кметство, само да буде мир.</p> <pb n="3 
п-Јова устаде и отпоче.</p> <p>— Браћо, ја и учитељ смо вам поодавно говорили да живот ваш, ова 
зато што ти хоћеш да ми преотмеш занат, ја да тражим други занат под старост!</p> <p>— Нећемо б 
о ме надзорни одбор не врати у задругу, ја ћу ту задругу да растурим, јер ја сам председник опш 
ва, ако ми купе, — рече Урош. </p> <p>- Ја ћу зарад мене — додаде Дамњан.</p> <p>- Куд сви Турц 
ђе да се потпише, — рече Јова.</p> <p>- Ја ћу да се потпишем за љубав попа и учитеља — рече Жив 
еља — рече Живан и закрсти се.</p> <p>- Ја ћу зарад волова, ако ми купе, — рече Урош. </p> <p>- 
 имати у кући као и сви други.</p> <p>- Ја те не кривим што си ти набавио те ствари.{S} Јер ти  
мену о себи свом селу.</p> <p>— Тхи!... ја мислим бозна шта ћеш ми рећи, а ти бринеш за наше ка 
о амбиса и још тражиш од њега науке!{S} Ја ако га још једанпут видим у мојој авлији, он ће грђе 
акне, као да скинем од себе сто ока.{S} Ја пре нисам могао од главе да макнем а од како сам поч 
ти манисати, као год око ових пчела.{S} Ја примам годишње... - замисли се Радич:</p> <p>- За ју 
 ти још незнаш шта сам ја запамтила.{S} Ја сам јела буково лишће и церову кору, знаш ли ти то!< 
 три пут сам их калемио због чобана.{S} Ја их накалемим, они их обуше и пониште.{S} Док једва о 
осланик, јер он зна шта је сиротиња.{S} Ја кад би био краљ играли би посланици и министри припи 
ати бар једнога да задржиш код себе.{S} Ја мислим најбоље Живана, као најстаријега.</p> <p>— Не 
е да се исповедаш, а не ја код тебе.{S} Ја сам твој свештеник.</p> <pb n="88" /> <p>— Лепо, бла 
ју ништа, све што имају, то је моје.{S} Ја сам стекао ово имање.</p> <pb n="33" /> <p>— Ипак, и 
<p>— Овај плуг не тражи више говеди.{S} Ја сам орем кравама.</p> <pb n="63" /> <p>— Е онда попе 
 си да нас тучеш док смо били млађи.{S} Ја одавно теби говорим:{S} Стеван је самовољан, устукни 
 по неки пут треба и жену послушати.{S} Ја имам десет дуката на чувању само зарад жене. -</p> < 
аже што сад јадикујем на моју срећу.{S} Ја ти онда лепо говорих да не полазим за тебе зарад тво 
..</p> <p>— Пазите људи, — рече Пера, — ја ћу прочитати правила и по њима ће се видети ко може  
вариш сваки посао. — одврати му Јова. — Ја сам те повео да ми бајаги помажеш, а ти ми одмажеш.< 
.</p> <p>— Нисам. — Прибра се Стеван. — Ја знам за Цара Лазара, Краљевића Марка и Милоша Обилић 
мо у породичну задругу, — рече Живан. — Ја би се вала пре потурчио но што би се вратио поново с 
 поп-Јова вртећи главом полунасмејан. — Ја те не упућујем на зло, да лажеш, да крадеш и да отим 
не, то је моја дужност, рече капетан. — Ја јако ценим и уважавам те установе и зато сам дошао д 
е толико? — отпоче Дамњан полугласно. — Ја мишљах да вас је неко зло снашло, те зовнух Жику да  
нисам!{S} Двеста динара плаћам пореза — ја један човек!{S} Одраше ме порезници ко мачку!</p> <p 
 на његову косу.</p> <pb n="85" /> <p>— Ја ти опет кажем да је то све судбина.{S} Зар нашем цар 
да због те муке отворио дућан!</p> <p>— Ја сам отворио дућан због народа.</p> <p>— Па кад си зб 
!{S} Није теби сад овде посао!</p> <p>— Ја не могу то да трпим више!</p> <p>— Ако не можеш ти и 
ам се заповеди!{S} Ајд у њиву!</p> <p>— Ја нећу да се макнем одавде, док не умесим за моју децу 
. пуна кућа људи, пуна једа...</p> <p>— Ја мислим да неће бити тако...</p> <p>— Е... ти мислиш, 
{S} Година оскудна и гладна...</p> <p>— Ја нећу да се женим — рече Стеван, тек само да постакне 
 добити на солидарно јемство“.</p> <p>— Ја нећу да јемствујем ни за кога! — рече Живан.</p> <pb 
 деца! — осврте се поп — Јова.</p> <p>— Ја ко ће други.{S} Деца грђе неће.{S} А ја сам се иначе 
ећаримо овамо. — упаде Невена.</p> <p>— Ја купио!? — зачуди се Живан.</p> <p>— Ти!</p> <p>— Нис 
има, што сеђаше трећи од попа.</p> <p>— Ја сам имао једнога инаџију, па ено га сад седи у бурде 
 би дошли, — рече љутито Пера.</p> <p>— Ја не знам да ли ћемо и данас што успети, кад их још не 
д уздисање, кад смо убили оца.</p> <p>— Ја га нисам убио. — затеже Стеван.</p> <p>— Нисам га ни 
лужила да попијем чашу ракије.</p> <p>— Ја не пијем ракију, ал ја ћу од сад мој део да распем,  
а и ти нећеш да ми нађеш мане.</p> <p>— Ја ти не налазим мане, само... — замисли се Невена, нез 
Ти још не знаш шта су то паре.</p> <p>— Ја не знам за велике паре али ми и не треба да знам за  
е људима, то да не чиниш више.</p> <p>— Ја не отимам ни од кога.</p> <p>— И Кузман не отима.{S} 
суд</hi>, који вам добра жели.</p> <p>— Ја пристајем да се оба пута затворе, — рече Живан, — је 
само да је мир и слога у кући.</p> <p>— Ја нећу! — рече набусито Стеван.</p> <p>— Ти мораш! — п 
ише дуката, него што је тежак.</p> <p>— Ја да се убијем радећи, па не могу да стекнем толике па 
 Невена, задовољна тим удесом.</p> <p>— Ја не могу да се сетим на шта ово мирише... — рече Жива 
Веца, климајући главом, пијан.</p> <p>— Ја разумем да саставимо друштво овако, као што смо се с 
шта ја певам? — довикну је он.</p> <p>— Ја чујем, ал не хајем! — смешну се Станојка и пови глав 
вац? узвикну Кузман заједљиво.</p> <p>— Ја то и не тражим, него говорим како би се могло народу 
шти он Анђи и показа јој цреп.</p> <p>— Ја не знам, та се њива звала „код Каравуле“.</p> <p>— П 
, попе, не узмеш? — рече кмет.</p> <p>— Ја бих га узео, да је за мене послат, него за вас.{S} Т 
и за коју лакшу и бољу справу.</p> <p>— Ја сад имам и друге моје главобоље. — извињава се даље  
ом силином да се наћве љуљају.</p> <p>— Ја, тукла децу!? — запрепасти се Невена.</p> <p>— Ти! т 
уги да је моје млеко и живину.</p> <p>— Ја и не мислим да ти трпиш гладан, али треба да произве 
пе семе од ње? - пита га Урош.</p> <p>— Ја у Београду.</p> <p>— Е баш да ми даш једну шаку тога 
ок направе један <hi>сат</hi>?</p> <p>— Ја ти не знам да мерим време, али могу да познам која т 
о ти цениш слабе и јаке трмке?</p> <p>— Ја измерим сваку кантаром, а знам да оценим и руком, па 
, па да се стекну велике паре?</p> <p>— Ја тако рачунам, да без рада нема зараде.</p> <p>— Е, м 
лу?</p> <p>— А ти бојаги ниси?</p> <p>— Ја сам уписао био само моју мајку и ташту, а ти нигде б 
е мирно.</p> <p>— Куда ћеш ти?</p> <p>— Ја у Ораовац.</p> <p>— А, и ја ћу на тамо, но ево ти мо 
>— А јеси ли ти домаћин данас?</p> <p>— Ја нисам још.{S} Имам ја једнога домаћина у кући.{S} Не 
си видео ти у селу штедионицу?</p> <p>— Ја сам видео и да нисам видео, не би ти причао.{S} Али  
/p> <p>— За женске ситнице 4 „</p> <p>— Ја потрошим овде-онде 3 „</p> <p>— А већ кад женим сина 
 офштина, направио мијана от задруга, а ја плакјам и ћирија и перезо и прирезо и акцисо за џаба 
ва.{S} Моли Бога што је то ваша кућа, а ја би јој показао који сам ја!{S} Јер ја слабо женама в 
 кад ви се у њиви зна само један рађ, а ја, док ти поређам све моје потрчице, досадило би ти се 
 Ако не можеш, ти тражи где има боље, а ја не идем из моје куће.</p> <p>— Не идем ни ја из ове  
 хиљада динара порезе из ове општине, а ја не могу да скупим ни шест стотина!{S} Камо <pb n="73 
гласом. — Траже синови да деле имање, а ја још жив!</p> <p>— Е, видиш како стоји у закону, — пр 
>— Чега нема?</p> <p>— Нема сиротиње, а ја сам од ње живео.{S} Знаш како кажу: „Сиромах човек д 
ванов глас.{S} Ви се свуда проводите, а ја и Урош одривамо за целу кућу, па нашим женама не куп 
 но ево ти мога коња, узјани па јаши, а ја ћу с овим људима да се возим на колима.</p> <p>— Раз 
ову, одговори шта траже, па управљај, а ја ћу те слушати као најмлађи брат.</p> <p>То рече Жива 
га узме, нека узме, и нек му је алал, а ја имам за мене плуг, — рече председник отришући руке о 
еви от мијана па го ви држите празно, а ја не плакјам више порезо и акцисо за џабе!</p> <p>— А  
ише!{S} Ето ти па управљај како знаш, а ја ћу да идем за овцама.</p> <p>— А коме ја говорах да  
и опрости, по сто пута ми опрости!{S} А ја ти се нећу много забавити, само да ову децу изведем  
на у чаршију да јој купује сапуне.{S} А ја немам чим крпу да оперем.{S} Мртву је опрали дабогда 
спремаш да ми преотмеш цело имање.{S} А ја сам се бојао, право да ти кажем, да нећеш то као кме 
Ја ко ће други.{S} Деца грђе неће.{S} А ја сам се иначе <pb n="22" /> подетињао.{S} Ћурке сам ч 
 радим за Живана он кметује и ужива,“ а ја се мучим, нећу! нек зна добро <pb n="37" /> да нећу! 
 теби стало толико до тога плуга, да га ја узмем?</p> <pb n="15" /> <p>— Ево шта, оно је добар  
ти је на оном месту била црква, нити га ја уступам за цркву.{S} Оно је моја њива и ништа друго. 
 овако наиван и благородан, познајем га ја врло добро.</p> <p>— Ми то од њега нећемо ни тражити 
 да живим, кад сад нема онога, без чега ја не могу живети.</p> <p>— Чега нема?</p> <p>— Нема си 
 за њиве.</p> <p>— То ли ви тражите, да ја купим гвозден плуг, да с њим орем утрину.</p> <p>— И 
го за вас.{S} Таман би то лепо било, да ја узмем плуг што га је држава послала народу.{S} И да  
 стварима.</p> <p>— А већ знаш и то, да ја имам карактер човечански, па кад ме једна жена не см 
ат нећу!{S} Све навалили на мене, ко да ја немам душу да се одморим, а они само уживају... “ Та 
ша, кад могу за, две и три?{S} Зашто да ја навек не знам шта је моје, а шта је туђе?{S} Све „на 
ика испасти.</p> <pb n="57" /> <p>- Ада ја би узео, но да л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево как 
астави Невена да куне.</p> <p>— Дабогда ја увек месила за моју децу, а ти за кучиће!</p> <p>— Д 
вет!</p> <p>— Добро, кад ти велиш, онда ја да му дам. — рече Кузман и извади да броји новац Уро 
ма пре Ђурђева дана откос.</p> <p>— Ама ја ономад чух за ту твоју детелину попе, да је већ стиг 
ашу грдну неслогу и кавгу.</p> <p>— Ама ја верујем да је вас отац клео, али цело село и целу зе 
саслушање.{S} А ти шта ћеш?</p> <p>— Па ја сам за то дошао.</p> <p>— Добро, онда сутра зором да 
уруз.</p> <p>— Чујеш ли ти Станојка шта ја певам? — довикну је он.</p> <p>— Ја чујем, ал не хај 
е да ми донесе хлеба без мотике, а плуг ја не тражим бољи од мојега дрвењака.</p> <p>— То су га 
ном, па ми нуди миришљав сапунчиће, кад ја не примих, он их спустио у наћве где је тесто, те по 
м.</p> <p>— Како ћу де се осигурам, кад ја немам рачуна да дам јевтиније од четири гроша на бан 
смејано.</p> <p>— А што да верујем, кад ја долазим до меда и воска и овако.</p> <p>— Ама не сам 
подвикну му Живан, чисто кметски! — Кад ја нисам добар домаћин, буди ти бољи?{S} Ено дошао је п 
— нити пристајем да се за љубав задруге ја у нечему измењујем, кад знам да стојим на достојној  
авиш ракију — рече поп.</p> <p>— Ако је ја оставим други ће да је нађе.</p> <p>Настаде општи см 
, него тих десет плугова.</p> <p>— Коме ја кажем! — угледа се Пера поп-Јови у очи. — Овај ће пл 
а ћу да идем за овцама.</p> <p>— А коме ја говорах да домаћински посао није лак и да свакога ни 
Ти треба код мене да се исповедаш, а не ја код тебе.{S} Ја сам твој свештеник.</p> <pb n="88" / 
а, онда, треба она да буде кажњена а не ја.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>Кузман поче очима 
нараштајима.{S} Нема наслона на који се ја могу навалити.{S} Морам се сломити, морам се искорен 
> <p>— Пробај само немој да одеш док се ја вратим, па се држи добро! — Заврте главом Живан и од 
 од наше скупаније.{S} Наслушала сам се ја свакојаких људи по свету.</p> <p>— Па ти батали сад  
о прво уздахну. — Ти знаш колико сам се ја трудио и чувао кућу од резила, али нам се свет овако 
мо чекаш на готово, а не знаш колико се ја мучим.</p> <p>— Ко те терао да се тако мучиш?</p> <p 
 у долини.{S} Па тако и сад: „Нећу више ја да радим за Живана он кметује и ужива,“ а ја се мучи 
и?</p> <p>— Ја у Ораовац.</p> <p>— А, и ја ћу на тамо, но ево ти мога коња, узјани па јаши, а ј 
авио у аманет да о њима водим рачуна, и ја им не дам да се поделе докле год могу.{S} Јер ако се 
мој прадед, дед и отац, па су помрли, и ја ћу да умрем, а утрина ће остати.</p> <p>— Утрина ће  
ле сву родбину, па испише сву ракију, и ја ћу да пијем! — испречи се Живана. — За толико сам за 
p> <p>— А, то, то!{S} То се тражи!{S} И ја теби не налазим мане.{S} И онда? — спусти кожу на по 
ти мени откуд Крсману толике паре?{S} И ја сам чуо да он има пуне ћупове дуката!</p> <p>— Какве 
ујем! — узвикну Јанаћко, механџија. — И ја кје дам едно ћило ракија.</p> <p>И саставише „друштв 
ћу ни ја да идем! — дере се Стеван. — И ја сам Радичев син!</p> <p>— Ти се ниси још ни родио, к 
<p>— Дошао сам зарад народа.</p> <p>— И ја долазим у мејану зарад народа.{S} А ти долазиш у каф 
ј ме пут кошта десет дуката.</p> <p>— И ја пристајем — рече Ненад.</p> <p>— Али с тим није још  
 слабо женама водим чес.</p> <p>— Ада и ја им мало гледам кроз прсте.{S} Али по неки пут треба  
еч учитељ. — Таквога доброга домаћина и ја би слушао.</p> <p>— Али моју Јаглику не могу никад з 
и пође.</p> <p>— Збогом пошли!{S} Ајд и ја ћу за вама, имам да чувам ћурке.</p> <p>— Зар ти ћур 
 били смо на време опрани и закрпљени и ја и синови ми нежењени, а сад смо сва тројица сирочићи 
ич. — Оно није била жена, већ муж као и ја и друг неизмеран.{S} Да дођем незнам како брижан и с 
емо.</p> <p>— А! а! а! такој друвство и ја почтујем! — узвикну Јанаћко, механџија. — И ја кје д 
да ти кажем како ћемо да се помогнемо и ја и ти.</p> <p>— Ко може мени да помогне, кад ми Бог н 
е беше онда с нама?</p> <p>— Били смо и ја и поп, али кад смо видели шта ћете ви радити, ми смо 
дајете паре под интерес.{S} А то исто и ја радим, и плаћам порез на то!</p> <p>— Није истина!{S 
p>— Е, па онда, шта ми причаш то, што и ја знам.{S} Дај ми ти нешто што ће да ми донесе хлеба б 
о!{S} Чудно ми чудо, сапун!{S} Купићу и ја теби.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Кад потражиш.{S} Није с 
адрузи грђа робија не треба.{S} Само би ја молио тебе и учитеља да ви нас као паметни и учевни  
мање! — повикаше сви.</p> <p>— Рекох ли ја! ускликну Кузман.</p> <p>- Молим вас да вам објасним 
Ко је, да је; но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да рђаво жи 
<p>- Е па, нису све године једнаке, али ја имам, ево шта:</p> <p>- Продам по 2—3 свинчета и узм 
> <p>— Ама лако ће се они поделити, али ја би желео да до тога не дође. — попусти поп-Јова. — С 
аје зајмове сељацима, извештен сам, али ја нећу да јављам ником у селу, док ми прво не узмемо.< 
ти тако...</p> <p>— Е... ти мислиш, али ја се бојим да не испадне ђаво и враг од наше скупаније 
едседник ту.</p> <pb n="91" /> <p>— Али ја Живана никако нећу у задругу! — дошаптава Ненад Пери 
м!{S} Усмрде ми делу кућу.</p> <p>— Али ја нисам ни дошао због коже, већ због тебе.{S} Знаш ли  
b n="8" /> <p>— Док можеш.</p> <p>— Али ја не могу више.{S} Очи ме издале, ноге, руке, све ме б 
пи, одврати му Невена.</p> <p>- Бога ми ја мој „белег“ не дам никоме, па не знам кој да дође! — 
е изазва сузе и код осталих. -— Бога ми ја се бојим његове клетве, — настави Живан кроз плач, — 
у с њега дор — мирише!</p> <p>— Бога ми ја то не знам ништа.{S} Нико ми није казао ништа за тво 
о га ми сви убили.</p> <p>— Нисам га ни ја убио! — упадоше једновремено Ненад и Урош.</p> <p>—  
. — затеже Стеван.</p> <p>— Нисам га ни ја убио, — поврати му Живан, — али смо га ми сви убили. 
а купиш волове, а ти немаш, па немам ни ја толико колико треба за једне волове.{S} Али то, што  
леда.</p> <p>— Слушај, попе, не знам ни ја све вештине у орању, што сваког дана орем, те ћеш зн 
 идем из моје куће.</p> <p>— Не идем ни ја из ове куће! — рече Ненад.</p> <p>— Нећу ни ја да ид 
ве куће! — рече Ненад.</p> <p>— Нећу ни ја да идем! — дере се Стеван. — И ја сам Радичев син!</ 
Боже сачувај! — брани се он, — не би ти ја ту пару узео, па леба да немам! зар ја од моје Свете 
е мораш, имаш одмене.</p> <p>— Не би ти ја седео без посла, па да ме вежеш!</p> <p>— А, шта си  
 више џаба ти кирија, не домаћинујем ти ја више!{S} Ето ти па управљај како знаш, а ја ћу да ид 
кајет за своју жену...</p> <p>— Даћу ти ја мукајет док се вратим од волова.{S} Ти си набрала пу 
ка се још више Невена.</p> <p>— Даћу ти ја судбину, ако тргнем један оплавак.{S} Вама женама не 
ан!“ „Јесам, не питај ме“, - рекнем јој ја љутито. „Кажи ми шта је да бринемо заједно?“ Е, такв 
и набрала пуну врећу прича и спрдњи, ал ја ћу то све да ти изручим на главу.{S} Мало је нама ку 
ракије.</p> <p>— Ја не пијем ракију, ал ја ћу од сад мој део да распем, не дам га другом да га  
 тебе, већ на твоје синове.</p> <p>— Ал ја ипак желим: да Бог поживи овакве домаћине, као што ј 
ежденије, — рече гордо Кузман. — Да вам ја нисам био, отишло би вам свима имање.{S} Јер они хоћ 
спокојстава.</p> <p>— А, не, не, не дам ја да се деле! — рече поп-Јова одсечно. — Мени је њихов 
А, шта ти велиш учитељу?</p> <p>— Немам ја шта више да говорим.{S} Сад говори плуг место мене,  
н данас?</p> <p>— Ја нисам још.{S} Имам ја једнога домаћина у кући.{S} Не можемо бити сви домаћ 
 један, што стајаше спротив, — не турам ја то у моју њиву!</p> <p>— Онда шта да радимо, коме да 
 ме не послуша, сад си се уверио да сам ја знала још онда шта ће бити с нама.{S} Ето, доживели  
телине.</p> <p>— Е, мој Живане, шта сам ја имао муке док сам то сачувао, — рече поп-Јова уздахн 
н српски митрополит и министар, шта сам ја, сеоски попа могао да мислим друго, него да верујем  
ти.</p> <p>— Е... ти још незнаш шта сам ја запамтила.{S} Ја сам јела буково лишће и церову кору 
 <p>— Он је радио мени о глави, кад сам ја био председник, па зато не могу никад да га волим!</ 
> <p>— Ти се ниси још ни родио, кад сам ја ову кућу с оцем градио, па да ми се сад силиш овде!< 
у код мене, да би ме запамтили који сам ја!{S} Прво би побио сву господштину, па би онда сироти 
ваша кућа, а ја би јој показао који сам ја!{S} Јер ја слабо женама водим чес.</p> <p>— Ада и ја 
— Оди брате да се пољубимо.{S} Нити сам ја твоје имање желе...</p> <p>— Нити сам ја теби радио  
а твоје имање желе...</p> <p>— Нити сам ја теби радио о глави... —- сусрете га Ненад и сузе му  
равда се сељанка. „Није истина, јео сам ја такве јабуке, па сам лежао шест година грозницу.{S}  
кошуље и шамије.</p> <p>- Ама понео сам ја и то, али је бољи овај миришљав, гледај како мирише  
 — настави Пера. — Не значи ово што сам ја казао да је Радич рђав човек.{S} Не, недај Боже!{S}  
о што су живели наши стари и ко што сам ја живео са шесторо браће и четири стрица.</p> <p>— Шта 
и крчаге и оде за воду.</p> <p>„Што сам ја луда те се карам забадава.{S} Нека упали кућу кад не 
тери то!</p> <p>- Боже Кузмане, зар сам ја луда то да причам њој! - намршти се Анђа и повуче пр 
ева.</p> <p>— Оставите се људи, зар сам ја бећар да певам бећарске песме под седом главом — бра 
талима.</p> <p>— Вала Богу, те га нисам ја месила, — рече Невена, задовољна тим удесом.</p> <p> 
ушао, тако је и прошао.{S} Што их нисам ја послушао?</p> <pb n="67" /> <p>— Срећа је што их нис 
 куд ти идеш далеко...</p> <p>— Не идем ја далеко, ја идем близу, почињем од Радича, па говорим 
во с браћом да живим.</p> <p>— Не кажем ја да се враћате породичним задругама, него да се удруж 
, — рече Живан.</p> <p>— А не, не дајем ја паре под интерес! — узмрда се Кузман и погледа у пор 
>— А, не превари мене поп да потписујем ја моје имање у те спрдње... проломаћа Веца, климајући  
аде гласовити Ненад.</p> <p>— Не плачем ја, но плаче моја судбина... — расцињка се још више Нев 
своју горопадну осуду. — Да ми је да им ја судим, запамтили би ме они добро! затворио би их у ј 
ло народу помоћи.</p> <p>— Видим, видим ја шта ви хоћете с попом! — изокрену се мало накосо Куз 
ћа од Невене.</p> <p>„Чекај ти да видим ја каква је то асија што ’хоће да ми побије децу по кућ 
штењу, а о земљи како се оре, не тражим ја бољега мајстора од мене.</p> <p>— Ми немамо право да 
ш да то никад неће бити!</p> <p>— Велим ја, да те мало наљутим.</p> <p>— Добро, добро, ти збори 
е ти после наплаћуј како знаш.{S} Волим ја мене него тај свет!</p> <p>— Добро, кад ти велиш, он 
га спази и позва унутра.</p> <p>— Молим ја вас, шта сте нас звали? — рече Стеван војничким јези 
p>— Шта ћеш да пијеш попе, да те частим ја? — рече Веца са избуљеним очима од ракије.</p> <p>—  
стоком: „Нису само моје овце да их само ја чувам!{S} Нећу да их чувам!{S} Заинат нећу!{S} Све н 
 једне волове.{S} Али то, што не можемо ја и ти имати, можемо нас десет.{S} Лепо да се ревенише 
а тај посао.</p> <pb n="29" /> <p>— Оно ја имам женин „белег“ десет дуката, али не знам да ли ћ 
вности може наћи која мрља.</p> <p>— То ја не одобравам! — заврте главом поп-Јова, — нити прист 
И таман хтеде да запева од радости, што ја мимоишао ту опасност и да растера страх и тишину око 
уг, увек ми је затварао уста с тим, што ја нисам земљорадник.{S} Ето, сад сам пристао и да орем 
изати.</p> <p>— Нек раде овако, као што ја радим, па ће и њима стизати.</p> <pb n="21" /> <p>—  
 ја ту пару узео, па леба да немам! зар ја од моје Свете Богородице да узмем.{S} Недај боже!..< 
есет дуката - рече Стеван.</p> <p>- Зар ја дао за њу двадесет дуката, а ти тражиш за десет! - т 
плуг, па да ми роди не знам шта!{S} Зар ја црквиште да орем!“</p> <p>И већ прве недеље дођоше н 
та! — загледа га строго поп Јова. — Зар ја чак у селу чујем вашу кавгу и ти кажеш ништа!</p> <p 
сан никад ме није преварио!..{S} Па зар ја овако порезиљен да изађем свету на очи!{S} Не дај Го 
ругу, ја ћу ту задругу да растурим, јер ја сам председник општине“.{S} И можда би нешто и нахуд 
а ја би јој показао који сам ја!{S} Јер ја слабо женама водим чес.</p> <p>— Ада и ја им мало гл 
е можемо ни живети заједно више.{S} Јер ја да радим, а други да ужива, то нећу више.</p> <p>— А 
гали да нисте вас двојица дошли.{S} Јер ја сам живео од њих и они су од мене живели, а ви мени  
у ја после да се парничим с њим.{S} Јер ја имам карактер човечански.{S} А немам ни то срце да љ 
атељ беднима.</p> <p>— Да је и мој брат ја га не би погледао, кад би оволику порезу дуговао!</p 
огами то мени треба за кућу.{S} Не могу ја сув залогај да гулим, а други да је моје млеко и жив 
мање, — рече поп-Јова.</p> <p>— Не могу ја, попе, то да узмем, да ми даш цео чин твој.{S} Више  
— рече Мића.</p> <p>— Знам, али не могу ја после да се парничим с њим.{S} Јер ја имам карактер  
ицу, па ме опали уздуж и низдуж, шта ћу ја у њеној кући незвана?</p> <p>— Ћути, Станојка, кад з 
 угледа му се Јаглика у очи, — докле ћу ја да те крпим и перем овако стара и немоћна.</p> <pb n 
 да се оре гвозденим плуговима дотле ћу ја зажмурити — рече Радич и покри кошницу рогозом, која 
> <p>— Де, пробај Бога ти!{S} Ти мислиш ја немам руке!{S} Јадна ли ти кожа шта ли ти се чини! — 
>— Потровала си их јутрос!{S} Ти мислиш ја не знам што ти заинат тураш паприку по пуну лажицу у 
за са актом капетановим, ове садржине: „Ја не знам како је могао суд те општине и за овакву сит 
,“ говораше сама, идући Невена.</p> <p>„Ја јадна, несрећница, што целога века робујем за другог 
а их узмем за свиње.“ И узме десет кила јабука за грош.</p> <p>Његово непоколебиво мишљење о цр 
сељанка. „Није истина, јео сам ја такве јабуке, па сам лежао шест година грозницу.{S} Али најпо 
 други шерет Ако му нека сељанка донесе јабуке на продају он од врата повиче: „Што си ми донела 
у недра твоја?</l> <l>Да ли дуњом, да л јабуком,</l> <l>Да ли ружом миришљавом?“</l> </quote> < 
о неки пут посети и увек донесе по коју јабуку, крушку или пљоску ракије.{S} А Анђа њој нагура  
ло да је то <pb n="99" /> сан, а никако јава!{S} И никако није могао да верује да је то законом 
/p> <p>— Не знамо — рекоше једновремено Јаван и Пера.</p> <p>— Како да не знате ви школовани љу 
е дам никоме, па не знам кој да дође! — јави се Станојка на ту примедбу Невенину. — То је моја  
</p> <p>— Зар кад се у сну човеку нешто јави, да не верује?</p> <p>— Сан је лажа а Бог је истин 
 трави, како му се нека страшна прилика јавила у будноћи и зло му предсказала и како га је нешт 
ице, подбодене сићушним разлозима, моћи јавити као снажан протест против наслеђеног задружног ж 
родан, он баш и кад би хтео, не би умео јавити се као протест против постојећег стања, које би  
де има пара.</p> <p>— То ће ти се у сну јавити.{S} Кад легнеш увече, а ти мети „Расковник“ под  
од којих има једну „Гарушу“ што му увек јавља блеком, кад овце оду у штету, те је због тога нећ 
парама да стоје у земљи па морају да се јављају људима у сну да их ископају, мишљаше Кузман и д 
мо ове садржине: „Драги попе и учитељу, јављам вам да је капетан стигао и да ћемо тамо сад доћи 
 сељацима, извештен сам, али ја нећу да јављам ником у селу, док ми прво не узмемо.</p> <p>Нена 
p>„На ваше писмо од 25. септембра т. г. јављамо вам де нисте примљени у коло Савеза Земљораднич 
нога повода да се то испољи и избије на јавност.{S} Али се време постарало да и то буде.{S} Оно 
</p> <p>- За јунад 20 дуката</p> <p>- „ јагањце 10 „</p> <p>- „ свиње 20 „</p> <p>- „ ракију 30 
</p> <p>— Што бијеш децу!? — погледа га Јаглика попреко.</p> <p>— Зато што стрве пасуљ!</p> <p> 
 <p>— Еј Боже теби ти се молим! погледа Јаглика у вис и прекрсти се. — Да видим једанпут ’леб и 
нојка му не беше жена, већ његова мајка Јаглика, чијим се саветима он увек опирао, па је сад до 
ни.{S} До сад их је сву тројицу одевала Јаглика, а сад се морају обесити о врат Живани и Невени 
овор.</p> <p>— Како то!? — угледа му се Јаглика у очи, — докле ћу ја да те крпим и перем овако  
 Душа да ми зна шта радим! — одврати му Јаглика још киселије и отресе руке од коприва. — Лако ј 
с: „чила!“ „чила!“.</p> <pb n="6" /> <p>Јаглика се окрену и угледа Стевана, где већ стоји иза њ 
 јој он торбу, па седе под орах.</p> <p>Јаглика оде у кућу и изнесе отуда изгечену торбу лебом. 
 осорљивим квочкама, и тако даље</p> <p>Јаглика, мајка Стеванова, храњаше иза куће под једним о 
head> <p>Кад изиђе треће јутро, на гроб Јагликин Радич сипну да плаче и једва успе да изговори  
, да пијемо ову чашу вина за покој душе Јагликине, а у здравље живога остатка.{S} Бог, који је  
чу сачекати бар четрдесет дана од смрти Јагликине, па онда венчати Стевана.{S} Он је тако и ура 
а пут!</p> <p>Четвртог дана после смрти Јагликине, већ је била Станојка у кући Радичевој.{S} Ма 
ма и другим рођакама, већ беше на гробу Јагликином, сав обливен сузама, јецаше као дете.</p> <p 
{S} До сад си управљао кућом, заједно с Јагликом, а од сад ћеш сам.{S} Синови и снахе морају те 
а зато се и вајка.</p> <p>Кад сахранише Јаглику, онда се вратише на подушје сви пратиоци и посе 
аћина и ја би слушао.</p> <p>— Али моју Јаглику не могу никад заборавити, — настави Радич. — Он 
људи, па рекните:{S} Бог да прости моју Јаглику!</p> <p>— Бог да прости! — гракнуше људи и наст 
d="SRP19091_C1.3"> <head>III.</head> <p>Јаглику одмах спопадоше тако страшни жигови у ногама, р 
 главе и плачу.{S} Људи се заговорили о Јаглици, па сваки прича по неку причу о њој, те наста ј 
аклати јагње и прасе?</p> <p>— Друго је јагње и прасе, али пчеле не мораш убијати.</p> <p>— Па  
та!..</p> <p>— Како није греота заклати јагње и прасе?</p> <p>— Друго је јагње и прасе, али пче 
ета и узмем до 60 дин.</p> <p>- „ „ 3—4 јагњета „ „ „ 20 „</p> <p>- „ „ једно крџаво теле „ „ „ 
алемити.{S} Ту су руже, разне врсте, ту јагоде, ту малине, рибизле, ту разно благородно воће.{S 
с нама, што пре да више не гледамо овај јад и чемер.</p> <p>Стеван се зајектао па не мога ништа 
иконе понешене у цркву.</p> <p>Али нуто јада, још нису ни доспели до цркве а отуда им дође глас 
ју, ко што мени ништа не помаже што сад јадикујем на моју срећу.{S} Ја ти онда лепо говорих да  
 се курталишем овога калабалука, да се, јадна, слатко леба наједем!“</p> <p>Док Невена читаше т 
Бога ти!{S} Ти мислиш ја немам руке!{S} Јадна ли ти кожа шта ли ти се чини! — зачикава јој Неве 
говораше сама, идући Невена.</p> <p>„Ја јадна, несрећница, што целога века робујем за другога,  
о ни завезао за старост.{S} Са чим ћемо јадни старост дочекати без пара и без имања!</p> <p>— Т 
А ти Невена дурај за њих.{S} Тешко мени јадној кад ћу се избавити овога чемера!... “ — бризну д 
 Вез резерве не оставља себе ни миш, ни јазавац, ни мрав, ни пчела, ни никаква војска у свету,  
ца има без мало онолико пасуља, брашна, јаја и пилића, колико су пре све имале.{S} Није чудо ни 
поред пасуља и брашно, кукуруз, ракију, јаја и пилиће.</p> <p>Живан однесе све те рачуне кући,  
 види да продајеш: вуну, млеко, живину, јаја, и тако штогод.., управо оно што се од стоке одвађ 
у јајету, не гледа на то, хоће ли се то јаје одржати у целости, док он нађе у њему што тражи.{S 
 сруши.{S} Јер онај, који тражи длаку у јајету, не гледа на то, хоће ли се то јаје одржати у це 
асом.</p> <p>— Довео си снаху!</p> <p>— Јакако!</p> <p>— То није по закону!</p> <p>— Нужда зако 
не може.</p> <p>— Како ти цениш слабе и јаке трмке?</p> <p>— Ја измерим сваку кантаром, а знам  
 то је моја дужност, рече капетан. — Ја јако ценим и уважавам те установе и зато сам дошао дана 
слио да је он цео свет победио, искрсну јама, коју је он сам себи ископао, да га сахрани.{S} Ал 
е пред црквом велики ров земље и дубоку јаму до дна зида.</p> <p>— Ово је Кузманово дело. — реч 
 и најпосле кад су сви људи у селу, сем Јанаћка и Шиље, који се апсолутно није могао излечити о 
твоја..“</l> </quote> <p>Али га пресече Јанаћко, механџија, који бану као из оџака пред њих и р 
такој друвство и ја почтујем! — узвикну Јанаћко, механџија. — И ја кје дам едно ћило ракија.</p 
изну их преко плота чак на друм!</p> <p>Јанаћко одгега журно за кључеве псујући и гунђајући до  
овао је и драо се целе ноћи у механи са Јанаћком, Вецом и Шиљом.</p> <p>Међутим, селу је тешко  
и како их је научила точити.</p> <p>— А јаој могли су да испусте чеп и сву ракију да источе! —  
 и док све обредим, од мене ни стрва ни јаока; нити се људски обукла, ни најела, ни напила, ни  
преже волове, привеза их за саоне, а из јарма узе једну дебљу палицу и пође.{S} У леву руку мет 
шем задругару Милосаву угинула крава из јарма пре неки дан.{S} Каква је то штета, ви као земљор 
ати без стоке, па су једни испрезали из јарма ’ранитеље своје и одводили на трг, а други су ост 
p> <p>— А ми у дрвењак упрегнемо по три јарма волова, па надамо вику, као да ћемо на Косово, —  
вани паде теже на срце што је у великој јарости заборавила да поднесе Невени сапун под нос, кој 
ом зебњом и натегом.{S} Још им све није јасно.{S} А Кузман иде на све стране и разбија.</p> <p> 
гођене!{S} Наста тајац.{S} Браћи сад би јасно, откуда од неких година пасуљ једва дотраје до но 
легнеш увече, а ти мети „Расковник“ под јастук, па мисли на планине, дрвета, куле и цркве, па ћ 
војом душом тек онда, кад су му принели јатагане и пиштоље, те се њима закитио и превукао некол 
це; ту на источном дувару висе пиштољи, јатагани, гусле и једна икона са воштаницом; а на треће 
, тако је рекао Бог. — Жене сипнуше још јаче у плач. — Сад не помаже плач, кад су већ куће гото 
ш да не дам! — испречи се Станојка мало јачим гласом. — Нигде се у свету не одузима девојачки „ 
му се душа утаји кад помисли да мора да јаше и још да каса за оним колима.</p> <p>Кола одјурише 
на тамо, но ево ти мога коња, узјани па јаши, а ја ћу с овим људима да се возим на колима.</p>  
вићима, па тако и осталим дужницима.{S} Је ли онда чудо што је Окружна Штедионица принуђена бил 
ан убедљиво.</p> <p>— Добро, судбина, а је ли судбина била нама да делимо кућу ноћас?</p> <p>—  
 растужили пред смрт.</p> <p>— Добро, а је ли те отац проклео, те си купио те тањире?</p> <p>—  
а крава из јарма пре неки дан.{S} Каква је то штета, ви као земљорадници можете боље од нас пој 
ене.</p> <p>„Чекај ти да видим ја каква је то асија што ’хоће да ми побије децу по кући!{S} А!. 
л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево каква је ствар испала, ал ником да не казујеш!{S} Окружна Ште 
ти без пара и без имања!</p> <p>— Таква је наша судбина да пропаднемо, — промумла гордо Стева.< 
речима:</p> <p>„Браћо задругари!{S} Ова је земља свима нама подједнако мила и драга.{S} Без обз 
затеже цену. „Пусти га нека сече кад га је мило да сече“ — додаје други шерет Ако му нека сељан 
а на врх главе од страха.{S} Највише га је плашило то, што му коњ изједна фрче ноздрвама, јер ј 
у његовом убеђењу изазвао обрт, који га је упутио на неминовну деобу с браћом.</p> <p>Трећега ј 
 не пропушташе да изјави.</p> <p>Али га је једна мисао још из малена морила, мисао о копању бла 
а и његово управљање кућом.{S} Живан га је слушао и <pb n="38" /> ћутао.{S} Кад би увече Живан  
 будноћи и зло му предсказала и како га је нешто жигнуло преко плећа, да га тај бол и сад не по 
и народ прихватио ту намеру, требало га је на зборовима обавештавати.{S} И то се најпосле преду 
и то лепо било, да ја узмем плуг што га је држава послала народу.{S} И да га узмем, шта да орем 
и и да брани веру и поштење, као што га је и отац покојни саветовао.{S} Али кад му Пера рече да 
било у очи Божића.{S} Стеван као што га је Бог дао, целога је дана дробио и сипао муње и громов 
 је страћила сав женин „белег“ и још га је увукла у замашан дуг.</p> <p>За све пак време док се 
оно, вече кад нам је свекар умро, кавга је започела због овога Кузмана — и пружи прст на Кузман 
ротив, Живан је био обратне среће, њега је бујица шчепала са председничке столице и треснула то 
одужи, личи на новога непријатеља, кога је човек својом непажњом задобио.{S} Јер док се није за 
> изгубио главну битку са народом, кога је толико година побеђивао и држао у опсади, али није и 
ра беше један од оних учитеља, код кога је та идеја највећега прибежишта нашла.{S} Повратак њег 
 да је свој задатак испунила, ради кога је образована.{S} Јер су јој се <pb n="103" /> одмах за 
ош којечему, он изјави разлог ради кога је дошао.{S} Препоручује Живану за снаху једну добру де 
S} Стеван као што га је Бог дао, целога је дана дробио и сипао муње и громове на Живана и његов 
измире без даљега парничења.{S} Задруга је успела да учини корисним члановима друштва и оне људ 
адругара.{S} У последњој години задруга је у обрту издала 6000 динара зајма задругарима за наба 
дишњем раду задругином:</p> <p>„Задруга је основана са <hi>22</hi> задругара, а у тренутку, кад 
 из задруге и оптуживање код Савеза, да је због тога двапут морао долазити ревизор Савеза, да и 
и жигови у ногама, рукама и плећима, да је после свакога послића седала, хучала и изнемагала.</ 
мислио гвозден плуг?</p> <p>— Ко је, да је; но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да живимо.</ 
номад чух за ту твоју детелину попе, да је већ стигла за косидбу? — рече Живан.</p> <p>— Пођи,  
head> <p>Поражени сељани тим гласом, да је Кузман вукао за нос цело село са измишљеном црквом,  
 рече кмет.</p> <p>— Ја бих га узео, да је за мене послат, него за вас.{S} Таман би то лепо бил 
а, као верни и одани поданици, тако, да је сваком са стране изгледало: да они и не знају за соп 
 што јест и што није о Живану, тако, да је Невени све месо играло од љутине.</p> <p>И тек што и 
е зује ли зује тако лепо и правилно, да је милина човеку слушати.{S} Читаво споразумевање измеђ 
ним решењем, окренуше у такву слогу, да је сад било за сажаљење <pb n="49" /> што се морају дел 
уцаше пушке и ујутру се већ разазна: да је Радич довео Станојку саму за Стевана.</p> <p>Сад је  
 Он је толико био <hi>разубеђен</hi> да је било готово немогуће вратити га на ону подухватљивос 
вуд мрзе због имања — рече Живан.{S} Да је добро имати брата и Бог би га имао.</p> <p>— Па, леп 
ко ћу вечерас да кажем укућанима?{S} Да је долазио, рећи ће: „сама си га звала“.{S} Да не кажем 
тељу, — рече Живан мало ватреније, — да је добар плуг, ви не би побегли од њега, но би орали ка 
 — рече Живан, смешећи се усиљено. — Да је среће да се нисмо никад ни одвајали.</p> <p>— Звали  
равећи се пријатељ беднима.</p> <p>— Да је и мој брат ја га не би погледао, кад би оволику поре 
> <p>— Онда, према томе, Радич треба да је шиљкач, дилкош, бушкарач, сплеткарош, и уопште немир 
дели били, кад су видели самога коња да је дошао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прође  
отрес требао је и Радичевој кући, па да је не само поколеба, него да је из темеља заљуља и сруш 
ах узе пореску књигу од Миће и стаде да је разгледа.</p> <p>— Шта зар само четрдесет и осам дин 
а ли није ту још Живана.{S} Кад виде да је нема, као да јој свану.{S} Поче да разгледа по кући  
це му из џака посу руку.{S} Тад виде да је та „караконџула“, којој се он тако грдно свети, њего 
ва!{S} И никако није могао да верује да је то законом дозвољен посао задругама!{S} Па кад је об 
уге овако, али све се сложише у томе да је се Радич растао са својом душом тек онда, кад су му  
а и да ми донесеш уверење од општине да је враћена, па да ти је испитам.</p> <p>— Уверење ћу ти 
е и виде да му нема капе.{S} Сети се да је због ње и пао, те се врати да је потражи.{S} За стра 
играо све власти у земљи и уверио се да је „задругин дућан“ на закону основан, реши се да отидн 
</p> <p>— Ако је ја оставим други ће да је нађе.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>— Кад можете 
радничка Задруга била је такве среће да је на време отклонила све сметње, које су је подгризале 
неки пријатан стид, којим показиваше да је очекивао тај разговор.</p> <p>Деца ућуташе и загледа 
уг и гледају нешто.{S} Радич мишљаше да је неки мртав човек тамо, или нека ретка животиња.{S} А 
 ни то не беше доста.{S} Он сматраше да је Живану много и то што је старешина куће, па зато сад 
љевим причама.</p> <p>Тамо сазнадоше да је Стеван био тај, који је тражећи благо цара Радована, 
ресавати и опет истеривати млађаре и да је он најпоштенији и најважнији човек у селу, нигде не  
>Његово непоколебиво мишљење о цркви да је то „поповски дућан“ да су сељаци као врба, која се м 
огу ја сув залогај да гулим, а други да је моје млеко и живину.</p> <p>— Ја и не мислим да ти т 
разговор, али такав, из кога се види да је за њега сва та наука о земљорадњи лук и вода.</p> <p 
} И можда би нешто и нахудио задрузи да је остао лојалан према задрузи, али он заокупи кажњават 
е паметнијих од себе.{S} Дамњан вели да је Бог тако досудио народу да осироти.{S} Кузман се бац 
ројству, Радичевићи нису ни запазили да је Живанов најстарији синчић пристигао осамнаесту и да  
п-Јову и учитељ-Перу, што су мислили да је тим фактом, што је Кузман побеђен морално, и што је  
S} А Живана није знала у оној љутини да је сапун замесила са тестом. _</p> <p>- А шта ми се ту  
 се да је због ње и пао, те се врати да је потражи.{S} За страх више није знао, кад се онако гр 
е у раду.{S} А тиме се може сматрати да је свој задатак испунила, ради кога је образована.{S} Ј 
мршај да се то очигледно дало видети да је то намерно изазивање, а никако наивно споразумевање  
ар је то лажан сан био?{S} Може бити да је и мени Бог одредио то исто да народу пронађем цркву, 
нога дана позва га суд да му саопшти да је изабрао друго лице за тутора.</p> <p>— Како то сме д 
у једну годину дана.{S} Може се рећи да је задруга само у почетку успела у напредовању свом, он 
е: „Драги попе и учитељу, јављам вам да је капетан стигао и да ћемо тамо сад доћи да образујемо 
 и намргоди лице.</p> <p>— Донео сам да је разапнем на твој дувар.{S} Много ми се твој дувар до 
 <pb n="85" /> <p>— Ја ти опет кажем да је то све судбина.{S} Зар нашем царству није била судби 
огу и кавгу.</p> <p>— Ама ја верујем да је вас отац клео, али цело село и целу земљу, нису клел 
</p> <p>Пера се одавно помирио с тим да је тај први гвозден плуг морао зарђати и пропасти, да б 
ера. — Не значи ово што сам ја казао да је Радич рђав човек.{S} Не, недај Боже!{S} Он је толико 
, — па пошто је Кузман данас доказао да је противан оваквим зборовима за народно самопомагање,  
ливом Кузмановим.{S} То је исто, као да је и Кузман с нама.</p> <p>— Ако Вецу искључимо имаћемо 
не на њега, па кад уђе међу њих, као да је с њима срастао.{S} Само му не ваља, што их у јесен т 
и задобио за ту идеју сматрао је као да је цело село задобио.</p> <p>Сељаци нису ништа знали за 
и напаст не треба, али изгледаше као да је нека зверчица чучнула.{S} Зато се мало помучи док јо 
ући, па да је не само поколеба, него да је из темеља заљуља и сруши.{S} Јер онај, који тражи дл 
>Избор људи за задругу</hi>.{S} Него да је бар да пречистимо сами са собом.{S} Јер може бити да 
S} Јер том времену, кад је он мислио да је он цео свет победио, искрсну јама, коју је он сам се 
p>— За ракију, одиста, не би требало да је пијемо, али кад ми зими изнесу грејаницу, не могу да 
а изађе из коже!{S} Све му се чинило да је то <pb n="99" /> сан, а никако јава!{S} И никако ниј 
мо послушати — рече Јова. — Ми знамо да је он погрешио, и да Веца није за председника, али то н 
и да он ништа против тога нема, само да је мир и слога у кући.</p> <p>— Ја нећу! — рече набусит 
 тронутим гласом — А вама је познато да је нашем задругару Милосаву угинула крава из јарма пре  
 за народ, који је тада први пут чуо да је главни господар ове земље, а да су чиновници његове  
задини.</p> <p>— Дабоме да може, јер да је тамо „горе“ ко што треба, и нама би било боље, — одг 
1_C1.10"> <head>X.</head> <p>На глас да је Радич напрасно умро, скупи се ујутру цело село.{S} Љ 
оспели до цркве а отуда им дође глас да је црква похарана!{S} Брже похиташе тамо.{S} И кад стиг 
ле ко те пита жива ли си!{S} Проклет да је онај час, кад прескочих прага у овај жган, да робује 
бом бољитку народном, други сматраху да је умесније користити се том општом забуном, па ловити  
“ А од како му Кузман напуни главу: „да је Живан за то измајсторисао ту слогу братску, да би бр 
е: <hi>последњи ће бити први</hi>, онда је умесно учинила што је нашла за потребно да цео тај с 
 кад је заведен потрошачки одељак, онда је задругина канцеларијска просторија оваква изгледала: 
S} Човек докле преокрене убеђењем, онда је готов и на ревност.{S} Јер кад је изгубио наду на по 
ио наду на повољан задружан живот, онда је задобио наду на повољан инокосан живот.</p> <p>Али ж 
е кола оправе и изведу на чистину, онда је лако терати их којом хоћемо брзином.{S} У томе се ог 
е дрвењаком и који дугује Кузману; онда је право било да се такав успех крунише једном свечанош 
ле“.{S} Ако ли је други ово урадио онда је сигурно полудео.{S} Где то још има да се црква потко 
вољу — немаштину, а кад се задужио онда је задобио још једну невољу дуг.</p> <p>Радичевићи су б 
и Штедионици да сама то уради.{S} Отуда је на говеђи трг, од некога времена почела долазити сто 
 и интересе.</p> <pb n="16" /> <p>Отуда је и поп-Јова Радичеву кућу свуд преузносио и упоређива 
 или три политичка начела.</p> <p>Отуда је долазило између њега и Пере врло често до крупних ра 
 извади Пера фотографску слику и показа је Живану.</p> <p>Сви нагрнуше да виде слику.</p> <p>—  
им и руком, па, која је тешка 7 ока, ја је оставим, која није, ја је убијем.</p> <p>— Убијеш! к 
шка 7 ока, ја је оставим, која није, ја је убијем.</p> <p>— Убијеш! како убијеш?</p> <p>— Тако, 
9091_C3.3"> <head>III.</head> <p>Србија је изгубила битку на Косову, али је после тога живела ј 
бродошла била оваква скромна раја, која је погнула главу и гледала <pb n="11" /> само свој поса 
 Радичева, била је само доза лека, која је привремено задржала распад тела, које је Радич у цел 
а <hi>од веће каквоће</hi>, стока, која је дотле служила земљораднику за приплод и спрегу.</p>  
ром, а знам да оценим и руком, па, која је тешка 7 ока, ја је оставим, која није, ја је убијем. 
себи слику оне древне српске куће, која је славно чувала и очувала: име, језик, и веру српску,  
 одате српској породичној задрузи, која је тако светле и велике задатке извршила.</p> <mileston 
ани морали су умањити ситну стоку, која је тражила већи испуст.</p> <p>За неколико година изора 
 је <pb n="9" /> уплашио ову кућу, нека је ослободи.{S} Ти си Радину паметан човек, па ћеш умет 
у на антерије и тако даље{S} Њена мајка је по неки пут посети и увек донесе по коју јабуку, кру 
ла је најсветије задатке своје: одржала је веру, морал и име народа и ослободила га ропства, па 
цела та слављеничка врева, представљала је нов живот једнога села, које је пристало да пође нов 
овити рибу у тој мутној води...{S} Пала је секира у мед, па зар се отуда празан вратити...</p>  
Ненад.</p> <p>— Има, има начина, испала је једна прилика, сад ил никад да се помогнемо.{S} Него 
/head> <p>Лагано и светлуцаво пуцкарала је ватра на огњишту Радичевом, у чијем прочељу Радич ве 
ојединаца и појединих кругова продирала је до највиших слојева државне управе.{S} Јер док <pb n 
 а све остало време у тој години морала је трошити на умиривање партијских духова, због тога су 
 цркву.{S} И оно је оглашено.{S} Капела је подигнута, па шта хоћеш сад!?</p> <p>— Знате шта, —  
оше то и учинише.{S} За два сата капела је била разваљена и иконе понешене у цркву.</p> <p>Али  
, није излечена.{S} Смрт Радичева, била је само доза лека, која је привремено задржала распад т 
оснивања земљорадничке задруге.{S} Била је недеља.{S} Јутро је освануло лепо у Бога.{S} Поп-Јов 
<p>Ораовичка Земљорадничка Задруга била је такве среће да је на време отклонила све сметње, кој 
еђивала.{S} И Кузманова слутљивост била је привремена.{S} Све што је радио није му било дугога  
учитељка одговорила повољно и окуражила је за целу ствар.</p> <p>Кад дођоше Јова и Пера из цркв 
 свечаност на самртном часу разбистрила је у неколико сумњу села на исправност његових синова и 
неколико година изорана утрина доносила је таквога рода да су свуд редом кола крчала под велики 
ће?</p> <p>— Породична задруга извршила је најсветије задатке своје: одржала је веру, морал и и 
ва узвишеним и тронутим гласом — А вама је познато да је нашем задругару Милосаву угинула крава 
срећни том понудом Дамњановом.{S} Свима је радост и понос што су дочекали да у заједници ожене  
вала имање од продаје за порез, а свима је купила најсавршеније гвоздене плугове.{S} Суд добрих 
</p> <p>Због такве његове женидбе свима је он у селу постао род, те једнима кум, другима теча,  
и децу изродили.{S} Али и зрелим људима је могућно залутати кад не знају пута.{S} Изишав из пор 
о правила добро проучили.{S} Јер у њима је главно тежиште изабрати људе за ту установу.{S} А то 
 су сви Срби били као Радич?{S} Турцима је добродошла била оваква скромна раја, која је погнула 
 <p>— То није ништа — рече Пера — песма је песма.</p> <p>— Ти знаш како си казао да ме увек слу 
, опозиција, која их не прима, потребна је да послужи за резерву будућим напорима, ако у случај 
 „присутног“.{S} Између осталога нађена је и књига о вересијама, у којој Мића, општински писар  
них сатрудника.{S} Тога ради проглашена је <hi>задругарска слава</hi>, једним скупштинским реше 
а, ратови, гладне године, болешчине, па је народ остадао без рада и летине.{S} Зато ме сад стра 
амацију, кад смо му о томе говорили, па је није ни турао у главу, — рече Пера смешећи се.</p> < 
а, чијим се саветима он увек опирао, па је сад дошло време да јој све своје погрешке мртвој при 
неслогу.{S} Живан је бацио кметство, па је остављао и старешинство куће, само ради Стевана, а С 
осморици приплодну, осамнаест задругара је извукла из зеленашких руку, петорици је сачувала има 
ономског и моралног опорављења.{S} Пера је још разумео умесност тог решења, али се Јова није мо 
и иза ње.</p> <p>— Шта радиш то? — пита је Стеван натмурено, с торбом о рамену.</p> <p>— Душа д 
у неку њиву, час у ендек, на више места је извртао саонице и поново товарио џакове, док најпосл 
не дође. — попусти поп-Јова. — Сто пута је боље бити у задрузи.{S} Знате ли ви ону причу о сноп 
е опрали дабогда!“</p> <p>— Шта је, шта је, што звецаш ко луда! — наиђе Живан на врата.</p> <p> 
а другој прикажу шта је некад било, шта је која коју кад жацнула, све се понадувале, све напрћи 
е зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је ово?{S} Где је ово било?</p> <p>— Сећај се... — рече 
само ће ракијом одужити тај дуг.{S} Шта је то двадесет дуката за једнога домаћина, његов један  
а!... “ — бризну да плаче.</p> <p>— Шта је!{S} Што плачеш сузу ти женску! — допаде гласовити Не 
 врисну и испљува залогај.</p> <p>— Шта је! — прасну Живана на њега.</p> <p>— Љут леб!... — рас 
Јова дође са учитељ-Пером.</p> <p>— Шта је то с вама побогу! — рече поп-Јова, седајући на прине 
ви нагрнуше да виде слику.</p> <p>— Шта је ово, неки људи овде — рече Живан загледајући слику.  
 Мртву је опрали дабогда!“</p> <p>— Шта је, шта је, што звецаш ко луда! — наиђе Живан на врата. 
 да ја навек не знам шта је моје, а шта је туђе?{S} Све „наше“, „наше“, „наше“, кад ће нешто би 
ина зарад онога плуга.</p> <p>— Ама шта је теби стало толико до тога плуга, да га ја узмем?</p> 
 Кажи ти мени овде пред овим људима шта је тебе руководило да ти нама чиниш оволике сметње и да 
а гољу да буде посланик, јер он зна шта је сиротиња.{S} Ја кад би био краљ играли би посланици  
 и четири сата да окусе леб да виде шта је мука, па да не товаре више намет на народ.{S} Па би  
 нека ретка животиња.{S} А кад виде шта је, оне рече:</p> <pb n="12" /> <p>— Боже мој, Боже мој 
ило у њиховој кући од смрти очеве и шта је све он чинио да би одржао задругу, па није ништа усп 
кресну му Живан.</p> <p>— А знаш ли шта је мени казао тај исти лажов, мени је казао да се ти сп 
</p> <p>— Ада, ја ћу ти казати, али шта је вајде, кад ћеш ми ти манисати, као год око ових пчел 
“, - рекнем јој ја љутито. „Кажи ми шта је да бринемо заједно?“ Е, таквога друга не могу забора 
смо се у задрузи, па нисмо знали ни шта је добро, ни шта зло“ — рећиће трећи. „Од како смо се п 
љили.</p> <p>— Море, да си видео ти шта је после било, — рече Ненад.</p> <p>— Само смо дошли он 
.{S} Многи се нису могли обавестити шта је горе, дуг, или остати без стоке, па су једни испреза 
 свану.{S} Поче да разгледа по кући шта је Живана радила.{S} У том спази онај сапун на полици.{ 
и три?{S} Зашто да ја навек не знам шта је моје, а шта је туђе?{S} Све „наше“, „наше“, „наше“,  
 Кузман, који је целога дана слушао шта је се говорило, па се чисто збунио и не уме да отпочне  
ито дериште.{S} Ко је само запамтио шта је он онда радио, томе неће бити необично његово потоње 
е да тога дана једна другој прикажу шта је некад било, шта је која коју кад жацнула, све се пон 
 послушао?</p> <pb n="67" /> <p>— Срећа је што их ниси ти послушао.{S} Јер да их је цео народ п 
 Зачу се потмуо звук: „пуп“ .{S} Палица је ударила у нешто меко.{S} Охрабрен тим ударцем, он сј 
ју чл. 5. правила ваших“.</p> <p>Овакав је одговор добила Ораовачка Земљорадничка Задруга од Са 
вно говорили да живот ваш, овакав какав је данас захтева од вас да се удружите, јер само удруже 
и да се самном угађају!?</p> <p>— Такав је закон!</p> <p>— То не може да буде никад!{S} Нигде н 
а Кузмана био би ти други.{S} Јер такав је живот нашега сељака био, да се Кузман морао уздићи п 
 на земљи.</p> <p>— Остави ти Бога, Бог је Бог, а ми смо људи.{S} Него шта можемо ми с тобом је 
b n="70" /> <p>— Учио нас, не учио, Бог је дигао од нас руке, но гледај те поједи и попиј што и 
а не верује?</p> <p>— Сан је лажа а Бог је истина. — рече поп Јова.</p> <p>— А Фараонов сан кад 
 решењу <hi>задругарског суда</hi>, кад је Веца напустио пијанчење ради пријема у задругу и нај 
м пре, и за мене је већа гаранција, кад је председник ту.</p> <pb n="91" /> <p>— Али ја Живана  
ам могу сметати један и два човека, кад је већина добра?</p> <p>— А шта нам је могао не сметати 
се разлегао глас из уста говорника, кад је то изговорио, те је у маси настао читав жагор од оба 
о, коју нису уписао.</p> <p>— Вама, кад је држава могла дозволити та друштва и кад је једном та 
та! — додаје поп-Јова.</p> <p>— Па, кад је толико добар плуг, што га ти, попе, не узмеш? — рече 
ра ли тај кукуруз да се копа после, кад је изоран тим плугом?</p> <p>— Па разуме се.{S} Где си  
</p> <p>— Откуд је могла продавати, кад је све под катанцем? — зачуди се Живан.</p> <p>— Питај  
се мислило да ће бити слоге у кући, кад је уклоњено све оно, што је изазивало спор и неслогу.{S 
 се и не би усхићавао таквом кућом, кад је она таква била, да би човек, бацивши само један погл 
ва оставио нама овај плуг у аманет, кад је он рђав?</p> <p>— Св. Сава сад кад би устао, он би п 
пкољен ловцима.{S} Јер том времену, кад је он мислио да је он цео свет победио, искрсну јама, к 
 оцу пресео последњи час живота.{S} Кад је био дете, била му је редовна навика, да прво изгунђа 
 лепо! — узвикну поп-Јова јетко.{S} Кад је од њега било лепо да са нама онако нечовечно поступа 
е, нарочито држане за тај циљ.{S} А кад је све било готово и кад је заведен потрошачки одељак,  
 Ораовац имао је само тај циљ.{S} А кад је и поп-Јову обавестио и задобио за ту идеју сматрао ј 
ка свима.{S} Јер Невена није видела кад је Кузман спустио пераћи сапун на полицу, а други чист  
p>Занета тим послом, није ни видела кад је Стеван лупио на капију и ушао.{S} Псета лануше из хл 
ном дозвољен посао задругама!{S} Па кад је обиграо све власти у земљи и уверио се да је „задруг 
је коњ зачепио у страну, уплашио се кад је наишао на њу враћајући се.{S} Натуче капу и пожури п 
 били штетни у сваком погледу.{S} И кад је тиме остварила онај други део Христове изреке: <hi>п 
држава могла дозволити та друштва и кад је једном таквом друштву честитао славу један српски ми 
 циљ.{S} А кад је све било готово и кад је заведен потрошачки одељак, онда је задругина канцела 
, дан највеће радости Живанове, дан кад је требао да види плод и зачинак свога труда, око одржа 
е поп Јова.</p> <p>— А Фараонов сан кад је предсказао седам гладних година, зар је то лажан сан 
ош од вечера.{S} Али га није осетио кад је пошао, пошто је била поноћ.{S} Стеван је обукао нове 
другиног оснивања за свечан.{S} Јер кад је Кузман после дугога праћакања и лудирања пришао задр 
 онда је готов и на ревност.{S} Јер кад је изгубио наду на повољан задружан живот, онда је задо 
Живана.</p> <p>— Не дам ти да месиш кад је моја недеља!</p> <p>— Недирај ми црепуљу, сад ћу те  
не окусивши хлеба тога дана.</p> <p>Кад је изашао из вароши стигоше га једна кола, у којима бех 
.</p> <p>Од све браће Радичевића, Ненад је канда највише осећао тежину тих црњих и црњих доживљ 
а, или побољша дотадање стање.{S} Ненад је добио изненађење, које му није погоршало материјално 
 она има <hi>160</hi> задругара.{S} Рад је отпочела са <hi>20</hi> динара, сад има <hi>6000</hi 
 мајстори одмах прионуше на рад.{S} Рад је распоређивао и настојавао Живан, онај исти Живан, ко 
дили, него да се сад тек патите.{S} Сад је дошло време да можете опет певати, као и пре.{S} Зат 
ео Станојку саму за Стевана.</p> <p>Сад је ваљало отарасити још две бриге: измирити се са прија 
ени се он од чуда.</p> <p>— Тако, народ је захтевао. — рече председник.</p> <p>— Одкуд сте ви в 
 својој парохијској цркви.{S} Али народ је народ, где нагне, не можеш га вратити.{S} Тако су се 
емера.{S} Све је мирно и спокојно, свуд је оправак и Божји благослов.{S} Више се не гледа ни на 
у! — довикну јој Невена.</p> <p>— Откуд је могла продавати, кад је све под катанцем? — зачуди с 
пекла, па ти чисто заповеда да кажеш: е је боља зима, него лето.{S} И да није још оних пустих д 
а, ни свађе, ни једа, ни чемера.{S} Све је мирно и спокојно, свуд је оправак и Божји благослов. 
 између себе као рогови у врећи.{S} Све је то омражено и поцепане, да нигде два не иду заједно, 
са пастрмом и сланина на дувару.{S} Све је то распоређено и укусно и смишљено.{S} Па још кад ту 
 оставила о себи код јетрва.</p> <p>Све је ишло необично живо и сложно.{S} Колико су се људи тр 
pb n="42" /> се врати на она места, где је су му се саоне извртале да потражи џак. „Шта ту — по 
ао све покушаје попове и учитељеве, где је год могао.</p> <p>Али нису ни они седели скрштених р 
 приближи.{S} Поред ње нађе белегу, где је коњ зачепио у страну, уплашио се кад је наишао на њу 
 га и Шиља, Мића!{S} Шта је ово?{S} Где је ово било?</p> <p>— Сећај се... — рече Пера.</p> <p>— 
 Бог здравља попе, тећиће опет вода где је текла — рече Живан.</p> <p>— Па ми се зато и трудимо 
ја не примих, он их спустио у наћве где је тесто, те после увече мирише леб на сапун, да изгине 
усти брате и благослови, па нек иду где је коме мило.</p> <p>— Ама лако ће се они поделити, али 
, Анђо, немамо шта више да лутамо, онде је била црква. — саопшти он Анђи и показа јој цреп.</p> 
 буде.{S} Оно исто <hi>време</hi>, које је породичну задругу носило на свом стаблу толико веков 
</p> <p>3.{S} Изложба свих справа, које је задруга набавила задругарима.</p> <p>4.{S} Изложба с 
тављала је нов живот једнога села, које је пристало да пође новим културним путем, којим су га  
е привремено задржала распад тела, које је Радич у целини одржавао.{S} Синови његови наставили  
 показао ревност за одржање стања, које је затекао од старих, а никако за измену какву.</p> <p> 
у оне друго.{S} Оно су животињице, које је Бог створио да покажу људима, како треба да живе.</p 
, па и не помишља на даље радости, које је чекају, као да јој нешто казује да неће доживети ни  
 то није мали успех за једно село, које је толико векова натезало са дрвеним плуговима.</p> </d 
у подухватљивост и самопожртвовање које је имао пре појаве партија.{S} Јер партије, које не бир 
да учитеља Перу врати у Ораовац, одакле је по сили партијској био премештен.</p> <p>Али на то,  
о било док му је објавило рат, па после је било готово на све сударе с њим.{S} На позив општинс 
ротиње због тебе једнога!</p> <p>— Боље је дабоме!{S} Јер кад би сви људи били богати, не би зн 
е боље имати велике паре?</p> <p>— Боље је, ал кад нема!</p> <p>— То ти немаш, а други има.{S}  
, — подухвати га опет поп-Јова, — да ме је твој отац натерао те сам купио ову земљу.{S} Јер кад 
од чега сам се највише плашио снашло ме је!..{S} Оно, што сам највише мрзео, доживео сам!...{S} 
лагослови трпезу и рече:</p> <p>— Време је да се разилазимо.{S} Вог нека утеши и ослободи нашег 
реме.{S} Или још можемо да кажемо време је у праву.{S} Јер кроз те мене мора да прође сваки нар 
тила и радњу дућанску и част!{S} А тиме је задобио и могућност да може ловити рибе у мутној вод 
 сиротиња, па навек мука и невоља, коме је до песме.</p> <p>— Ви сте сами криви, што сте се кав 
ће Радичеве?{S} Радич је био први, коме је та заједница његове рођене деце лежала на срцу.{S} Ж 
у постигли то за кратко време.{S} Једне је обавештавао поп код цркве, друге, учитељ код школе,  
ни се Пера.</p> <p>— Тим пре, и за мене је већа гаранција, кад је председник ту.</p> <pb n="91" 
 ту замену и ништа друго.{S} Али питање је сад, да ли ћемо ми успети и поред овако лепих наших  
р зајам ако нема животворнога циља, пре је од штете, него од користи.{S} Зајам треба да служи в 
уста говорника, кад је то изговорио, те је у маси настао читав жагор од обавештавања и расправљ 
 јавља блеком, кад овце оду у штету, те је због тога неће ни продати ни заклати, док сама не ли 
ио те ствари.{S} Јер ти сам видиш да те је само време навело да то урадиш.{S} Али да ли ти је т 
 је то време донело већи приход, кад те је навело на већи расход?</p> <p>- Боже сачувај!{S} Ми  
 дал ће те послушати.</p> <p>— Немогуће је овако добром човеку да не послуша паметније људе од  
мајка обема рукама прихватила.{S} Иначе је изнемогла да ме одева више.</p> <p>— Ал ако тргне об 
дала, хучала и изнемагала.</p> <p>Увече је затекоше укућани, где јечи у једном буџаку, сва у ва 
ејана, већ црква и школа.</p> <p>— Наше је место свуда, где год има људи, а нарочито у мејани,  
о што би сте и ви могли.{S} Рецимо теби је нужда за новац да купиш волове, а ти немаш, па немам 
је гвоздене плугове.{S} Суд добрих људи је имао седам суђења и сва су успела да задругаре измир 
штати једна овца или свиња, онога, који је има?</p> <p>— На овој утрини пасли су стоку: мој пра 
ним истим колицима од онога плуга, који је пре неколико година пред судницом стајао као чудовиш 
е светиње, а камо ли једнога попа, који је у таком случају морао бити крив некима, пошто није м 
 у здравље живога остатка.{S} Бог, који је <pb n="9" /> уплашио ову кућу, нека је ослободи.{S}  
 у помоћ да заједно пробијају лед, који је вековима покривао њихову свест.</p> <p>Али министар  
 тако видиш опет неред, али неред, који је предвиђен братским споразумом.{S} И то би тако траја 
 говорити а и судбоносан за народ, који је тада први пут чуо да је главни господар ове земље, а 
његов најстарији син био је други, који је у том погледу стајао најближе свом оцу.{S} Он сматра 
а ћатом чекати порезника у механи, који је био заказао долазак због наплате пореза.</p> <p>Оста 
мо сазнадоше да је Стеван био тај, који је тражећи благо цара Радована, поткопао цркву.{S} А ве 
ане и разбија.</p> <p>Само Стеван, који је скоро дошао из затвора још сеђаше код куће и сунчаше 
азити, већ сваки својим.{S} Живан, који је већи део свога века провео у кметовању и политици, н 
својега рада.{S} Ту беше и Кузман, који је целога дана слушао шта је се говорило, па се чисто з 
а да поднесе Невени сапун под нос, који је нашла на полици.{S} Помисли да га склони, па се пишм 
уће, који није под масом и дугом и који је поштенога владања.{S} Ораовачка задруга служиће се н 
живео сам!...{S} Прекинуо се појас који је држао <pb n="34" /> моје синове у заједници.{S} Нема 
ија од земљорадничких задруга.{S} Сваки је радије нагињао онамо где се обећавају хиљаде, него л 
Ако си паметан ти можеш разумети колики је то грех цркву разорити.</p> <p>— Потпуно сам паметан 
зели туторсво код „Каравуле“.{S} Ако ли је други ово урадио онда је сигурно полудео.{S} Где то  
ш Обреновић имали истоветне намере, али је Лазар добио улогу да закопа српско царство на Косову 
је.</p> <p>- Ама понео сам ја и то, али је бољи овај миришљав, гледај како мирише да ти се душа 
.{S} Сад није нигде повредио главу, али је нагњечио бутину.{S} Лежао је читав сахат, док се одм 
Србија је изгубила битку на Косову, али је после тога живела још педесет — шесет година, имајућ 
лога, све у име власти и закона!{S} Али је то насртање његово лично на пљусак кише, који повије 
<pb n="45" /> породичне задруге.{S} Али је он је баш тога дана запазио оно, што му је осведочил 
ућу, која још мирише на подушје.{S} Али је то учинила зарад Стевана.{S} Жао је било да се мучи  
није припадао кафанском друштву.{S} Али је овом приликом, морао са ћатом чекати порезника у мех 
и било од вајкада, настави поп Јова али је правда увек побеђивала.{S} И Кузманова слутљивост би 
зира на наше партијске подвојености, ми је подједнако морамо љубити и заједнички радити на њено 
ор.</p> <p>— Где си побогу брате, да ми је да сам те данас тревио, друкче би ти испричао, ово ш 
н обично своју горопадну осуду. — Да ми је да им ја судим, запамтили би ме они добро! затворио  
ем да ме с песмом испратиш.{S} Твоја ми је песма за срце прирасла...{S}" Тако је седео и слушао 
и крв му јурну у лице.</p> <p>— Шиља ми је казао! — кресну му Живан.</p> <p>— А знаш ли шта је  
размишљања рече љутито:</p> <p>— Шта ми је вајде да ти говорим, кад ме не слушаш!</p> <p>— А шт 
докле ме погледа, одмах ме позна шта ми је.{S} И тек ће рећи: „Ти си брижан!“ „Јесам, не питај  
</p> <p>— Како да ми није место, кад ми је све ту, што сам год имао! — узвикну Кузман очајнички 
абандарао по општини, па не знам где ми је глава.</p> <p>— Верујеш ли ти Живане, — подухвати га 
ам му год поменуо гвозден плуг, увек ми је затварао уста с тим, што ја нисам земљорадник.{S} Ет 
ак и изазва општи смеј.</p> <p>— Док ми је била жива баба, — наставља Радич — били смо на време 
шта за твоју кожу.</p> <p>— А, Живан ми је одобрио.{S} И чича-Радич неће да се љути.{S} О, да т 
p> <p>— Не могу да оставим Уроша, он ми је најбољи.{S} А није ни војску одслужио.</p> <p>— Онда 
азуме се и наш.</p> <p>— Па јест, он ми је знао за то време!</p> <p>— Он је послушао друге, кој 
 Живана нећу никако у задругу!{S} Он ми је одузео имање, — рече Ненад.</p> <p>— Тако, тако ви,  
 би жалила одмах да умрем!{S} Толико ми је огрдио живот у задрузи, пун једа и чемера.</p> <pb n 
а да поклониш Кузману чаир.{S} Дошло ми је видиш, да узмем секиру, па да отидем у сред дућана д 
/p> <p>— О „ћорава ти страна“!{S} То ми је баш мерак кад ми жене кажу „ћорава ти страва“!{S} Не 
шна и узе да меси хлеб.</p> <p>„И то ми је човек, да ме тера за другога да робујем!“ — говори с 
ић траве и пружи га поп-Јови. — Чаир ми је узео за то коренче траве.</p> <p>— Па ове траве има  
шој њиви има блага сигурно.{S} Ноћас ми је дошло на сан, а мене сан никад не вара.{S} Него да и 
их несрећних укопних друштава.{S} Ту ми је отишло тридесет банака ко у мутну воду.</p> <p>— Ада 
а оваква изгледала:{S} На једној страни је каса и сто за рад секретарски, на другој је дугачак  
 шта је мени казао тај исти лажов, мени је казао да се ти спремаш да ми преотмеш цело имање.{S} 
е деле! — рече поп-Јова одсечно. — Мени је њихов отац оставио у аманет да о њима водим рачуна,  
у трчећим кораком на „сотону“.{S} Удари је палицом што игда може.{S} Зачу се потмуо звук: „пуп“ 
 стоке, справа и др. потреба.{S} Четири је задругара излечила од пијанчења, једнога од зеленаше 
, како си?.</p> <p>— Ето...{S} Каква ти је то кожетина? — угледа му се Невена у кожу и намргоди 
рење од општине да је враћена, па да ти је испитам.</p> <p>— Уверење ћу ти донети какво хоћеш,  
 л те неће одвући у дубину.{S} А шта ти је нужно да идеш за таквим људима.{S} Овде има људи, да 
права не уме да лаже.</p> <p>— А шта ти је стало било до тога да нас сликујеш.</p> <p>— Да вам  
још је аџамија“, ето ти га сад какав ти је аџамија!</p> <p>У тај мах псета залајаше у дворишту  
, јеси ли имао онда шоље у кући, кад ти је био жив отац?</p> <p>— Онда нисам имао ни тањире, а  
реба да га узме.</p> <p>— Е, баш кад ти је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њиву, већ 
ошак 40 „</p> <p>- Према томе расход ти је сигуран годишње око 220 динара.{S} А приход ти износ 
ш да радиш толико, да не би знао где ти је глава од послова, само кад би хтео.{S} Не треба да и 
ашњих година.</p> <p>— Добро, колики ти је годишњи приход садашњих година?</p> <p>- Е па, нису  
 прихода око 150 динара.{S} А колики ти је расход?</p> <p>— Само за порез дајем 120 динара.{S}  
 додаде поп Јова..</p> <p>— А колики ти је расход годишњи? — пита га Пера.</p> <p>— Па, сад, ка 
ме навело да то урадиш.{S} Али да ли ти је то време донело већи приход, кад те је навело на већ 
или да кукате као кукавице!{S} А кој ти је ово Урош Радичевић, што није ни мало платио порез?</ 
ужасну отмицу! — рече поп-Јова. — Он ти је продао чаир за твоју траву!{S} Па после да се молиш  
 могу никад да га волим!</p> <p>— Ко ти је то казао!? — узвикну Ненад и крв му јурну у лице.</p 
огледа га презриво Пера.</p> <p>— То ти је све једно, ухвати дављеника за руку, да видиш, да л  
 па не знам шта да буде.</p> <p>— То ти је прва исповест.{S} А друга?</p> <p>— Каква исповест!{ 
ај те поједи и попиј што имаш, па то ти је...</p> <p>- Али човек дође до умирања, па се дигне,  
ма зар ти још слушаш Кузмана?{S} Зар ти је мало што те довео до амбиса и још тражиш од њега нау 
рану смешкајући се.</p> <p>— Ама зар ти је он причао како је довео Станојку? — пита Јова Перу,  
ва робовања и горких искушења.{S} Ту ти је прочеље и дрвена столица са наслоњачом за домаћина Р 
и виде да му нема једнога џака.{S} Нити је пристао да иде без џака кући, ни да се враћа преко ћ 
а, — окрену Кузман на другу руку — нити је на оном месту била црква, нити га ја уступам за цркв 
је извукла из зеленашких руку, петорици је сачувала имање од продаје за порез, а свима је купил 
а, једнога од зеленашења, дванаесторици је купила спрежну стоку, осморици приплодну, осамнаест  
! кој год пије и карта се у мејани, тај је залутао.{S} И ми смо дужни да га изведемо на пут.</p 
е дошли држали своје говоре.</p> <p>Тај је дан био леп, да се могло пред механом стајати и гово 
аса и сто за рад секретарски, на другој је дугачак сто за књиге и листове, а на трећој је стран 
ном Урошу да се може уписати, нашта јој је учитељка одговорила повољно и окуражила је за целу с 
 Живана, — то је Невенин сапун, што јој је човек из чаршије донео.</p> <p>— Кој донео!? — викну 
а личи на једну уређену државу, у којој је свачија дужност опредељена, и у којој се свачије пра 
чак сто за књиге и листове, а на трећој је страни потрошачки одељак; у једном углу стоје неке с 
о тебе кошта једна свиња, или овца, док је изведеш на пијац?</p> <p>— Ништа ме не кошта, само ч 
> <head>XIII.</head> <p>За то време док је Стеван домаћиновао, Урош је служио војску, па се до  
 своје вајате с децом.</p> <p>— Шта вам је те вичете толико? — отпоче Дамњан полугласно. — Ја м 
па тако треба и ми.{S} У то име нек вам је срећан рад!“ </p> <p>Задругари се сви погледаше крот 
а од вас створимо да будете као што вам је отац био.{S} А да смо вас оставили да и даље пропада 
њих грешили, — додаде Дамњан - прва нам је грешка била, што смо се изделили и осамили, друга, ш 
кад је већина добра?</p> <p>— А шта нам је могао не сметати један Кузман, те због њега нисмо мо 
меша се Невена. — Баш оно, вече кад нам је свекар умро, кавга је започела због овога Кузмана —  
порез дајем 120 динара.{S} А толики нам је био порез некада, кад смо сви у задрузи били.</p> <p 
 Стевана насмејано.</p> <p>- Причао нам је, сви смо се за трбух ухватили од смеја!{S} Песмом је 
рош потресеним гласом.</p> <p>— Ово нам је слога донела! — додаде Живан.</p> <p>— Напредак у ку 
у су у задрузи у изобиљу имали, онда им је ова друга врста резерве, бар за прво време била од н 
имамљива добит, у новом животу, била им је опредељена лична својина, која их је и изазвала на д 
гда на расположењу у изобиљу.{S} Сад им је ваљало сваки за себе да се брине и домаћинује.{S} А  
дно са њима стварају нов живот, који им је само <hi>време</hi> донело и наметнуло.</p> <p>Ето,  
 тек сад о том миришљавом лебу, који им је оцу прекратио живот, и погледаше и нехотице Кузмана  
и гости.{S} Ако им се ко принови, он им је добродошао!{S} Дамњан, нови председник никад није пр 
 пиле.</p> <p>Ако питате браћу, како им је сад, они ће вам од мора до Дунава причати спасоносно 
.{S} Али се нису осигурали оним, што им је у новом животу неопходно било, нису се постарали за  
 сложно и усташно, на начин, као што им је отац радио, а да не морају умствовати и бринути, јер 
ују нашу ноћашњу бруку!</p> <p>— Сасвим је тако. — одобрише Ненад и Урош.</p> <p>Стеван заусти  
, поткопао цркву.{S} А већ зна се чијим је упуством и наговором то урадио.{S} И власт га одмах  
и необично његово потоње понашање којим је толике спорове кући својој задавао и оцу пресео посл 
шко му је што је остао без друга, с ким је век вековао, а још му је теже, што су му Стеван и Ур 
адити штете првих двеју.</p> <p>Међутим је интерес са интересом на интерес растао и њих није че 
е за трбух ухватили од смеја!{S} Песмом је домамио, а он је изврсан певач!</p> <p>— То, онда шт 
тину, па се не познаваше пут.{S} Стеван је скретао саонама час у неку њиву, час у ендек, на виш 
е пошао, пошто је била поноћ.{S} Стеван је обукао нове чакшире и гуњче, метуо кесу с новцима за 
и.{S} Ја одавно теби говорим:{S} Стеван је самовољан, устукни га за времена, а ти кажеш: „Нека  
то се све купује за паре.</p> <p>Стеван је погледа замишљен, па окрену главу на другу страну, х 
ко острмоглављено бравче.</p> <p>Стеван је био још из малена једно до зла Бога неразборито дери 
, одгалопира, право кући.</p> <p>Стеван је лежао на путу, док се није разборавио.{S} Кад забеле 
најближи“ за то!</p> <p>Напротив, Живан је био обратне среће, њега је бујица шчепала са председ 
ирао.{S} И кад му је вршен попис, Живан је позват за „присутног“.{S} Између осталога нађена је  
p>Радичевићи су овако урадили.{S} Живан је одужио дуг свој из општинске касе.{S} Не би ни било  
о је изазивало спор и неслогу.{S} Живан је бацио кметство, па је остављао и старешинство куће,  
ајем очевим, већ по споразуму.{S} Живан је кметовао и даље, а остали су радили, као и пре.{S} Ж 
хане са ћатом, невиђен.</p> <p>Сутрадан је Кузман тужио кривично Ненада што му је раскрвавио гл 
ете знати где су врата!</p> <p>— Доцкан је сад за твоју кривуљу, отац, — рече Ненад. — Требао с 
аже места у Ораовцу.{S} Међутим, Кузман је још имао утицаја на људе, који су му били у џепу.{S} 
орао је неко осетити користи.{S} Кузман је био први и „најближи“ за то!</p> <p>Напротив, Живан  
оодавно покренули у том селу.{S} Кузман је и даље сузбијао све покушаје попове и учитељеве, где 
 земље, градове господство.{S} И Кузман је <pb n="83" /> изгубио главну битку са народом, кога  
 нешто јави, да не верује?</p> <p>— Сан је лажа а Бог је истина. — рече поп Јова.</p> <p>— А Фа 
 ли ракије у кући да госте послужи, њен је стид.{S} Продаје ли пасуљ или брашно из куће, себе ш 
че поп-Јова, — чист је као злато, невин је као анђео, никаквих прљавштина, никаквих угурсузлука 
е? пита капетан.</p> <p>— Па, знате, он је часник општински.. — збуни се Пера.</p> <p>— Тим пре 
задобио.{S} Јер док се није задужио, он је имао само једну невољу — немаштину, а кад се задужио 
ич рђав човек.{S} Не, недај Боже!{S} Он је толико добар, да ми не можемо ни замислити бољега чо 
гликине, па онда венчати Стевана.{S} Он је тако и урадио.</p> <p>Али, како му је Урош само годи 
у пчеланик, да обиђе своје пчеле.{S} Он је само три дужности примио на себе: да заповеда, да не 
аовац, поп-Јова није више мислио.{S} Он је толико био <hi>разубеђен</hi> да је било готово немо 
у безбедност.</p> <pb n="62" /> <p>— Он је сигурно то сматрао, као нашу декламацију, кад смо му 
 он ми је знао за то време!</p> <p>— Он је послушао друге, који су знали за то време и за те ид 
ше да сметате један другом!</p> <p>— Он је радио мени о глави, кад сам ја био председник, па за 
ли од смеја!{S} Песмом је домамио, а он је изврсан певач!</p> <p>— То, онда што је певао и више 
 — рече Стеван страшљиво.</p> <p>— Е он је отишао не прима више.{S} А после подне иде на пут.{S 
"45" /> породичне задруге.{S} Али је он је баш тога дана запазио оно, што му је осведочило узал 
изближе упознамо са Кузманом.</p> <p>Он је родом из вароши.{S} Али се још из малена сродио са с 
е.</p> <p>Један само мали потрес требао је и Радичевој кући, па да је не само поколеба, него да 
ичеву кућу свуд преузносио и упоређивао је са кошницом пчела, без обзира на то да и пчеле имају 
ркао ноздрвама, а глас копита одјекивао је далеко кроз помрчину.{S} С обе стране пута црнели су 
војих грађана.“ па упркос селу лумповао је и драо се целе ноћи у механи са Јанаћком, Вецом и Ши 
 полако диже и пође кривљући.{S} Стигао је кући у неко доба ноћи.</p> <p>Кад се распаса да легн 
{S} Оставку своју на кметство, оправдао је тиме „што му браћа не дозвољавају да више буде кмет. 
а.{S} Зна он све то како иде.{S} Гледао је он такве добросрећнике, који су остали без домаћице, 
Али је то учинила зарад Стевана.{S} Жао је било да се мучи без женске неге.{S} Увече припуцаше  
главу, али је нагњечио бутину.{S} Лежао је читав сахат, док се одморио.{S} Па се полако диже и  
оде у судницу, по позиву.</p> <p>Стајао је цео сат пред вратима судничким, незнајући како да се 
>Ето, пред таквим стицајем времена имао је Радич да сагледа крај своје породичне задруге, или „ 
нашла.{S} Повратак његов у Ораовац имао је само тај циљ.{S} А кад је и поп-Јову обавестио и зад 
{S} Од толиких недаћа ораовачких, морао је неко осетити користи.{S} Кузман је био први и „најбл 
обавестио и задобио за ту идеју сматрао је као да је цело село задобио.</p> <p>Сељаци нису ништ 
ижио се селу здраво и весело.{S} Прешао је преко „Гребачке“ ћуприје где излази свака „анатема“  
њ ноћу врче, привиђа нешто.</p> <p>Ишао је тако коњ и фркао ноздрвама, а глас копита одјекивао  
 ока, а Урош се окупа у сузама. — Дошао је дан нашега растанка, дошло је време да се трмка роји 
 кавгу и ти кажеш ништа!</p> <p>— Дошао је крај попе и више нам нема живота у задрузи, па ти на 
} Весеље.</p> <p>На позив задруге дошао је и један изасланик из Савеза, као и много других гост 
бар домаћин, буди ти бољи?{S} Ено дошао је позив из општине, иди тамо да видиш шта зову, одгово 
p> <p>— Него ко је крив?</p> <p>- Криво је време.{S} Или још можемо да кажемо време је у праву. 
ојку.</p> <p>Не може се замислити какво је блаженство изазвала та реч у душама браће Радичевића 
етири стрица.</p> <p>— Шта ћеш... такво је време дошло.{S} Дошло време да се кошница роји. — те 
н од присутних.</p> <p>— А, не, не; ово је једна нова олакшица за ваш тежак рад, — рече учитељ  
мљан.{S} - Бог му судио дабогда!{S} Ово је он заинат учинио што смо му одузели туторсво код „Ка 
ше у механи слободно ме пљуните!{S} Ово је дибидуз грозно, кад се од нас красних људи овакве не 
ера.</p> <p>— А!.. сад се сећам.{S} Ово је било у мејани.</p> <pb n="82" /> <p>— Ето видиш, шта 
се одкуд господине, ако верујеш.{S} Ово је настало време да нема зашта пара једна да се узме, н 
н, овом олакшицом земљорадничком. — Ово је за сиромаха спас, који нема више од два вола.</p> <p 
и дубоку јаму до дна зида.</p> <p>— Ово је Кузманово дело. — рече поп Јова. — Тражили су новац. 
о 100—200 динара за стоку.</p> <p>— Ово је доиста живот! — рекоше сви.</p> <p>— А где си купио  
у и излете напоље као муња.</p> <p>„Ово је напаст!{S} Да човек пострада усред подне у својој ку 
— Не мораш никуда ни да идеш, богатство је ту, само што ти не умеш да га нађеш.</p> <pb n="28"  
ше истраживао благо Цара Радована, него је ту „мајсторију“ — „расковнике“ другима продавао.</p> 
ије питање: како ко зарађује хлеб, него је реч о томе: како да се лакше оре земља.{S} Људи вам  
броја <hi>двадесет</hi>.</p> <p>— Много је званих али мало изабраних, — рече Јова.</p> <p>- А к 
а заклати јагње и прасе?</p> <p>— Друго је јагње и прасе, али пчеле не мораш убијати.</p> <p>—  
шта!{S} Само је моја снага, а све друго је „наше“.{S} Убио ти Бог то „наше“!{S} Кад ћу једанпут 
ан од таквих промућурних политичара био је Кузман.{S} Њему је партија повратила и радњу дућанск 
 <p>Резултат тога плоднога договора био је овај: да се подигне задружни дом, у који ће моћи ста 
рцу.{S} Живан, његов најстарији син био је други, који је у том погледу стајао најближе свом оц 
 па није хтео да иде из њега.{S} Служио је у вароши док није стекао капитал, па се доселио у Ор 
 кад стигне слатко вино.</p> <p>Долазио је он редовно свакога празника, скупљао новац и мећао ж 
овој прилици овај други збор села личио је на онај други састанак главара јеврејских, који су и 
 до зла Бога неразборито дериште.{S} Ко је само запамтио шта је он онда радио, томе неће бити н 
ју тако, кад си ону бруку урадио.{S} Ко је још у свету растурао цркву ако Бога знаш!</p> <p>Сте 
ч је измислио гвозден плуг?</p> <p>— Ко је, да је; но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да жи 
, док он нађе у њему што тражи.{S} А ко је био тај, који се није умео обзирати на осетљивост за 
а никако за измену какву.</p> <p>— А ко је онда ослободио Србију, да није било оваквих Срба?</p 
сета лануше из хлада, али кад видеше ко је, продужише лежање и режање.</p> <p>Деца, кад спазише 
н за све то није крив?</p> <p>— Него ко је крив?</p> <p>- Криво је време.{S} Или још можемо да  
бу.{S} Ако је похвала, њој припада, ако је резил, такође.{S} Нема ли ракије у кући да госте пос 
роји, неће стићи да спреми зимницу; ако је рђава година, неће набрати меда.</p> <p>Кад се тица  
част, било укор за своју уредбу.{S} Ако је похвала, њој припада, ако је резил, такође.{S} Нема  
ман и погледа у порезника.</p> <p>— Ако је поштен човек, можеш му дати. — рече порезник.</p> <p 
оставиш ракију — рече поп.</p> <p>— Ако је ја оставим други ће да је нађе.</p> <p>Настаде општи 
је испод цене.{S} Човек га гледа па ако је неки шерет, он му опучи: „знаш зашто људи купују црн 
мен спотицања за такво предузеће, и ако је овако наиван и благородан, познајем га ја врло добро 
к сама не липше.{S} Затим исприча, како је лежао тога дана на трави, како му се нека страшна пр 
иш ни једну да одрива посао онако, како је то неопходно, нити се пак која одазива гостима са пу 
чашу и топло наздрави задругарима: како је задругарским успесима изненађен, јер је више видео н 
 и слаже земљу као руком.</p> <p>— Како је ово зар може да се оре са две краве?</p> <p>— Овај п 
 А како је пре издржавао?</p> <p>— Како је издржавао, тако је и доспео.{S} Ево сад ћу ти показа 
ма тројицу и четворицу?</p> <p>— А како је пре издржавао?</p> <p>— Како је издржавао, тако је и 
.{S} Па ево и Ненада, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је ово?{S} Где 
им, показаће ова прича:“ И исприча како је пророк Илија молио Бога да да кишу његовом грешном н 
 виде то место.{S} А он им исприча како је онај цреп од земљаног путира и како су се Срби за вр 
од друге и растуриле се куд-која и како је месец то гледао, па напослетку и он пао.</p> <p>Али  
 И то се разгласи по целој околини како је Кузман пронашао цркву.</p> <p>„Верујте људи, — прича 
 поврнуло се.</p> <p>— Питај га ти како је он довео Станојку кад се женио, а друго батали, — ре 
 доспео.{S} Ево сад ћу ти показати како је издржавао.{S} Рецимо овај Стеван, сељак, као што ти  
тановим, ове садржине: „Ја не знам како је могао суд те општине и за овакву ситницу спроводити  
.</p> <p>— Ама зар ти је он причао како је довео Станојку? — пита Јова Перу, а гледа у Стевана  
 путеве? — пита Пера.</p> <p>— Ево како је то било, — отпоче Живан, — кад смо се делили, ми смо 
ти разговор мало на згоду.{S} Знаш како је, кад се састану двоје младих и лепих, они треба лепо 
селије и отресе руке од коприва. — Лако је вама, кад ви се у њиви зна само један рађ, а ја, док 
p>— Ти знаш шта си рекла.</p> <p>— Лако је нама рећи да немамо ми сајбије над нама.</p> <p>— Ва 
и је песма за срце прирасла...{S}" Тако је седео и слушао ту пријатну вреву ноћњу, док није и п 
жавао?</p> <p>— Како је издржавао, тако је и доспео.{S} Ево сад ћу ти показати како је издржава 
еје.</p> <p>— Како их је послушао, тако је и прошао.{S} Што их нисам ја послушао?</p> <pb n="67 
 даље, а што ћемо живети одвојено, тако је рекао Бог. — Жене сипнуше још јаче у плач. — Сад не  
којој се свачије право поштује.{S} Тако је, бар за први мах, изгледало.{S} Радич је био као јед 
 се прво, семе не посеје.</p> <p>— Тако је, тако!{S} Ти лепо разумеваш те ствари и с тобом би с 
 дозвољавају да више буде кмет.“ И тако је пристао да не буде више кмет, само да би било задруг 
 ни тањире, а камо ди шоље.{S} Али тако је време дошло, мимо света не може да се живи.{S} Ми не 
о земљу и паре да живи....“</p> <p>Тако је радио за неко време, док се Живану не досади то свак 
авац пута по бандерама...</p> <p>Далеко је већ одмакао од тих места, где су му се извртале саон 
и управише поглед у поп Јову. „А колико је бог благ према добрим људима а страшан према рђавим, 
, <pb n="76" /> шта у Београду и колико је подвоз за њу плаћен до Ораовца, ал он му „за љубав“  
} Али заражене људе партизанством тешко је било уверити о потреби неутралности политичке у задр 
а се све то поправи и постигне, требало је времена, рада и народне помоћи.{S} А да би народ при 
мисле да ће имати вредности.{S} Требало је свакоме објаснити задатак тих установа, уверити га о 
9091_C1.6"> <head>VI.</head> <p>Требало је Радичу сачекати бар четрдесет дана од смрти Јагликин 
еизмерном задругарском ревношћу, давало је необично задовољавајући изглед гостима и подгревало  
овољавајући изглед гостима и подгревало је њихове културне мисли и побуде до читавог узбуђења.. 
 то све да ти изручим на главу.{S} Мало је нама кућњих брига но још о вашим спрдњама да водимо  
з икаквих корисних решавања.{S} Настало је једно такво међусобно гоњење, искључивање из задруге 
на погачи, направише мир!</p> <p>Остало је још умолити попа да испита младенце.{S} Али ко ће да 
о на свом стаблу толико векова, дозрело је и дозволило да крвна задруга, тај дуговечни плод њег 
н збор држати у њиховом селу.{S} А село је знало толико да ће неки људи доћи и говорити нешто „ 
 и поповом позиву.{S} А то „важно“ било је ово:{S} 1) да се народ упише у партију, 2) да више н 
ону свака по пару.{S} Друге недеље било је <pb n="78" /> више жена.{S} И тако се њива Кузманова 
. — Дошао је дан нашега растанка, дошло је време да се трмка роји.{S} Али ми остајемо браћа и д 
ност, коју видиш у Радичевој кући, само је остатак од српскога патријархалног живота, али она н 
{S} А овде, шта имам?{S} Ништа!{S} Само је моја снага, а све друго је „наше“.{S} Убио ти Бог то 
 за народ примити у своје руке.{S} Само је такав разлог руководио надлежнога министра да учитељ 
одао волове, хранитеље своје.{S} А само је Ненад оставио судбини да врши над њим што је започел 
узети, добро да знаш!{S} Начетворо ћемо је преградити плотом, па ћемо сваки у својој огради сед 
ем?</p> <pb n="15" /> <p>— Ево шта, оно је добар плуг, па добар домаћин и треба да га узме.</p> 
ва, нити га ја уступам за цркву.{S} Оно је моја њива и ништа друго.</p> <pb n="79" /> <p>— Е он 
 се оно место огласи за цркву.{S} И оно је оглашено.{S} Капела је подигнута, па шта хоћеш сад!? 
 гура ногом највеће светиње своје, лепо је и од нас да му укажемо прстом на последице са таквог 
м шта вреди гвозден плуг.</p> <p>— Лепо је од тебе све и већ не може боље бити, али ми не ваљам 
ке задруге.{S} Била је недеља.{S} Јутро је освануло лепо у Бога.{S} Поп-Јова и учитељ-Пера пошт 
враћати их на прави пут.</p> <p>— А, то је друга ствар што ми имамо да учимо њих у школи и цркв 
тим унуче и потрошим око 1—2 дуката, то је друга ствар.{S} Па богами и кад ми умре неки у кући, 
ј дуг и лично и имањем“.</p> <p>- Е, то је друга ствар, то се разуме, то може бити.. — надовезо 
учили, —- рече Пера.</p> <p>— А, не, то је моја дужност, рече капетан. — Ја јако ценим и уважав 
е порезници ко мачку!</p> <p>— Знам, то је порез на радњу, али на двадесет хиљада динара уинтер 
с за сваку ваљаност.{S} Док међутим, то је сад све припадало сваком домаћину и домаћици у својо 
Али они немају ништа, све што имају, то је моје.{S} Ја сам стекао ово имање.</p> <pb n="33" />  
рачној ћумезини.</p> <p>- Ето видиш, то је та трава „Расковник,“ где њоме такнеш, одмах се пока 
ш на банку месечно.</p> <p>- Пхи!... то је џабе!.. — сви гракнуше.</p> <p>— Само треба да се тр 
уде председник општине ораовачке!{S} То је боље људе довело до читавога огорчења, те се и нехот 
ле у огањ. --</p> <p>— Ух, брате!{S} То је грозно!..{S} То је грехота!..</p> <p>— Како није гре 
икаше сви. — Треба да му учинимо!{S} То је наша дужност! — и разиђоше се сви задовољни тим удес 
p>— Ух, брате!{S} То је грозно!..{S} То је грехота!..</p> <p>— Како није греота заклати јагње и 
су му сад биле готове за удицу...{S} То је у природи својствено, да неко пропада зато, да би се 
кукуруз, да не остане без летине.{S} То је задругарски и хрићански поступак!“</p> <p>— Чули сте 
да га баците, него да га враћате.{S} То је срамота и брука: да код оволиких домаћина нема ко да 
оји стоји под упливом Кузмановим.{S} То је исто, као да је и Кузман с нама.</p> <p>— Ако Вецу и 
ву, у божанство, не попушта лако.{S} То је баш и заваравало поп-Јову и учитељ-Перу, што су мисл 
сокаци у селу да не газимо блато.{S} То је посао који припада у дужност председнику општине, а  
ог, а сви га зваху ораовачки зет.{S} То је много људе обвезало да пазаре код њега и да га слуша 
н“.</p> <p>— А!... — отеже Живана, — то је Невенин сапун, што јој је човек из чаршије донео.</p 
 Станојка на ту примедбу Невенину. — То је моја младост.</p> <p>— И ми смо имале младост, па на 
њу што сагореваше на ватри.</p> <p>— То је срамно и резилно, -— отпоче мирољубиво Живан, — да н 
д смо сва тројица сирочићи.</p> <p>— То је истина. — додадоше неколицина озбиљно.</p> <p>— Па,  
 није ни мало платио порез?</p> <p>— То је Живанов брат.</p> <p>— Не би требало њега дирати, по 
рес.{S} Жена му је родила сина!{S} А то је приновак, који су они у тим критичним данима, сматра 
тодневну вежбу Стевана и Уроша.{S} А то је било оно златно време у години кад сваки земљорадник 
 себе да се брине и домаћинује.{S} А то је посао за Живанову млађу браћу био и нов и тежак.</p> 
е изабрати људе за ту установу.{S} А то је најтежа ствар.</p> <p>— Да су то крушке, ми би их ла 
луг, али немаш чим да га купиш.{S} А то је прече питање да ти се нађе кредит у овој нужди сад.< 
 или да оставимо случају.</p> <p>— А то је баш најгоре, што главну ствар остављамо случају: <hi 
о није пробитачно било.</p> <p>— Ама то је друго питање, куд ти идеш далеко...</p> <p>— Не идем 
ва звала „код Каравуле“.</p> <p>— Па то је, може бити за време турске да су се цркве звале Кара 
итељ и поп петљају тамо.</p> <p>— Па то је добро, ми смо и онако без волова.{S} А кад су ту поп 
аво да испадне.</p> <p>— Кузман каже то је опасно што се тамо имање залаже.</p> <p>— Ама зар ти 
а за продају.</p> <p>— Јест, јест, и то је добра ствар кад човек може и за ситнице да узме по к 
утралности политичке у задрузи.{S} И то је ометало њен рад за целу једну годину дана.{S} Може с 
 стигли на род, да нису рушени.{S} И то је једна од најважнијих дужности председничке, да се ст 
том спази онај сапун на полици.{S} И то је још више распламте.</p> <p>„А... видиш молим те... — 
нису седели скрштених руку.</p> <p>И то је трајало све дотле, док не испаде прилика да се задру 
д жита, доста су га насејали.{S} Али то је рачун без пара.{S} Јер „ум за морем а смрт за вратом 
 почели низати као ђердани...</p> <p>То је одушевило Јову и Перу да прогласе дан задругиног осн 
да се и домаћинства ратосиља.</p> <p>То је било у очи Божића.{S} Стеван као што га је Бог дао,  
или да преко зиме угоје волове.{S} Зато је домаћину ваљало да оде у варош да купи мекиње.{S} Ст 
, онда нећемо имати ни задруге.{S} Зато је боље жртвовати њега, него задругу.</p> <p>Па тако и  
и нам се свет овако више смеје.{S} Зато је боље да чинимо на леп начин растур него да се циганч 
 четворо, нећете моћи ни двоје.{S} Зато је боље да чистите те рачуне одједном. — рече Пера.</p> 
колини за поуку може послужити.{S} Зато је програм за ту прву задружну славу гласио овако:</p>  
видиш тамо: онога проседога ратара, што је сео у хлад, па гради ужиће за снопове; да помиришеш  
али да суде Христу, с том разликом, што је овај суд имао да суди једном антихристу.</p> <p>Немо 
у, што су мислили да је тим фактом, што је Кузман побеђен морално, и што је народ дошао к себи, 
е, себе штети.{S} И онда није чудо, што је пре грабљено и разношено из куће, све што се могло р 
ге у кући, кад је уклоњено све оно, што је изазивало спор и неслогу.{S} Живан је бацио кметство 
ти од лажљивости, пришли задрузи; а што је најглавније, у селу више није било човека, који пија 
ао последњега ниткова.{S} Моли Бога што је то ваша кућа, а ја би јој показао који сам ја!{S} Је 
 молитва вреди попе, — хвалећи Бога што је добио могућност да се мало раслади.</p> <p>— Зар ми  
је изврсан певач!</p> <p>— То, онда што је певао и више никад није људски запевао, — рече Стано 
и први</hi>, онда је умесно учинила што је нашла за потребно да цео тај свој културни преокрет  
утљивост била је привремена.{S} Све што је радио није му било дугога века.{S} Бог не остаје дуж 
ојако, њему најтеже.{S} Тешко му је што је остао без друга, с ким је век вековао, а још му је т 
 нашироко расправљање о свему ономе што је на свадби било.</p> <p>— Убио вас Вог и Св. Аранђео  
ли сад тек Живани паде теже на срце што је у великој јарости заборавила да поднесе Невени сапун 
м, што је Кузман побеђен морално, и што је народ дошао к себи, после онога молебствија у цркви, 
а човек залива неку леју с усевом и што је он више залива, то се она земља више окорева и усев  
еће да се слажу, онда им мораш дати што је њихово, па нек иду, куд који хоће.{S} Само ћеш морат 
над оставио судбини да врши над њим што је започела...</p> <p>За све то време, док су Ораовчани 
p>— Ништа ме не кошта, само чобанин што је чува.{S} Јер ми имамо доста утрине и попаше.</p> <p> 
 да Бог поживи овакве домаћине, као што је Радић — рече поп-Јова, задовољно.</p> <p>— Е збогом  
ани.{S} Али препреденом човеку, као што је он, није било тешко наћи одушку за онај тренутак пре 
ан из чаршије има више дуката, него што је тежак.</p> <p>— Ја да се убијем радећи, па не могу д 
а изненађен, јер је више видео него што је очекивао, како би желео да задругари остану и даље т 
талим дужницима.{S} Је ли онда чудо што је Окружна Штедионица принуђена била наплаћивати дуг од 
 изненађења.{S} И није никакво чудо што је у том комешању, дошао ред и на Вецу да буде председн 
ди ни разбојник с пушком у руци, ко што је Кузман с овим човеком урадио! — рече Пера.</p> <p>Јо 
а?</p> <p>— Нек посеје детелину, ко што је поп урадио, па да има пре Ђурђева дана откос.</p> <p 
} Сад више Кузман није безбожник ко што је пре био, нити сматраше више цркву за поповски дућан. 
етку успела у напредовању свом, оно што је успела била, а све остало време у тој години морала  
раше да нема потребе да понавља оно што је казао.</p> <p>Тако и заказаше дан испита, па затим и 
илеј, на коме ће се видети, све оно што је ту прославу изазвало.{S} Треба прикупити из задругин 
вреди да ти кажем, кад ти немаш оно што је најглавније.{S} То мора најпре да кошта.{S} Али се б 
Он сматраше да је Живану много и то што је старешина куће, па зато сад окрену сву своју речитос 
ш ту!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што је гласао за Вецу.</p> <p>— То те не можемо послушати — 
иле јело све одреда.{S} И само зато што је све ишло журно и сложно, две су им куће биле готове  
је мужеве и село.{S} А то само зато што је пре општа имовина и множина у кући носила са собом и 
ије људе од себе.</p> <p>— Баш зато што је добар и благородан, он баш и кад би хтео, не би умео 
 преврћу земљу.</p> <p>— Па, онда зашто је Св. Сава оставио нама овај плуг у аманет, кад је он  
рата припада по четрдесет дуката, пошто је у кеси било сто и шесет дуката.</p> <p>И гурну пред  
> <p>— Не би требало њега дирати, пошто је брат Живанов. — рече Кузман, правећи се пријатељ бед 
 Али га није осетио кад је пошао, пошто је била поноћ.{S} Стеван је обукао нове чакшире и гуњче 
 у школи — рече учитељ Пера, — па пошто је Кузман данас доказао да је противан оваквим зборовим 
је предсказао седам гладних година, зар је то лажан сан био?{S} Може бити да је и мени Бог одре 
х човек две куће рани.“</p> <p>— Па зар је боље да има сиротиње због тебе једнога!</p> <p>— Бољ 
 што му коњ изједна фрче ноздрвама, јер је слушао да кад коњ ноћу врче, привиђа нешто.</p> <p>И 
рекрстите се и спомените име божје, јер је Бог благ, за добре људе, а опак за рђаве.“ Људи се п 
 да не морају умствовати и бринути, јер је то била дужност само једнога у кући — домаћина.{S} П 
је задругарским успесима изненађен, јер је више видео него што је очекивао, како би желео да за 
ља о ономе што му рече поп-Јова.{S} Јер је дошло време, и дрво које дуго није дало трави око се 
е Дамњан полугласно. — Ја мишљах да вас је неко зло снашло, те зовнух Жику да видимо.</p> <p>—  
н другом за живу главу!</p> <p>— То вас је могло довести до већега зла — рече Пера. — Зато треб 
како који, — упаде му Урош у реч, а нас је отац проклео, те смо осиротели, за нашу грдну неслог 
на њеном добру.{S} Овај посао, који нас је овде довео и сложио, не дозвољава нам, да друкчије р 
едње није рђава ствар.{S} Јер и Христос је казао: „Врачу исцјелисја сам“.</p> <p>— Али се ми ни 
 се Невена.</p> <p>— Ти! ти!{S} Проклет је онај, који те први доведе у ову кућу!</p> <p>— Дабог 
о овога Радича, — рече поп-Јова, — чист је као злато, невин је као анђео, никаквих прљавштина,  
не могу решавати политичка питања“, већ је при сваком решавању у задрузи истицао партију као ра 
етвртог дана после смрти Јагликине, већ је била Станојка у кући Радичевој.{S} Мало људи, мало ж 
А ја немам чим крпу да оперем.{S} Мртву је опрали дабогда!“</p> <p>— Шта је, шта је, што звецаш 
егне, тад виде да му нема кесе, и да ју је падајући с коња изгубио.{S} Леже у постељу ћутећи.</ 
Ненада што му је раскрвавио главу да ју је морао месец дана носити превезану црним луком.</p> < 
он цео свет победио, искрсну јама, коју је он сам себи ископао, да га сахрани.{S} Али препреден 
арима.</p> <p>4.{S} Изложба стоке, коју је задруга набавила задругарима.</p> <p>5.{S} Ручак.</p 
 или бистру, која жубори, или ону, коју је покрио жабљак?{S} А може ли се она вода са жабљаком  
ом, Вецом и Шиљом.</p> <p>Међутим, селу је тешко било док му је објавило рат, па после је било  
танојку, са наводњеним очима, као да му је и срце и душа у њојзи остала...{S} Па се лагано крен 
ви од свих укућана својих.{S} И тада му је прво да се помоли Богу, Богородици и свима светитељи 
закон му је на средини, а и полиција му је ту!{S} Већ су му се морали повињавати бар притворно  
час живота.{S} Кад је био дете, била му је редовна навика, да прво изгунђа па онда да пође за н 
ће родио интерес на интерес.{S} Жена му је родила сина!{S} А то је приновак, који су они у тим  
окаку са празним шакама!{S} Трговина му је страћила сав женин „белег“ и још га је увукла у зама 
четири хиљаде праведних људи.{S} Бог му је услишио молитву. „Грешних је људи било од вајкада, н 
ик капарише <hi>годижбину</hi> и кад му је сваки дан проведен на свом имању од неоткупне вредно 
S} Кузман беше банкротирао.{S} И кад му је вршен попис, Живан је позват за „присутног“.{S} Изме 
о ушију.{S} Он се осврте да види где му је капа, али изгуби равнотежу и љосну с коња на сред пу 
, због онога женинога „белега“, који му је интерезирањем нарастао од десет на четрдесет дуката. 
рављању, да не би наступио крах који му је већ био на прагу.{S} Та тежња код појединаца и појед 
ји хоће да га узме, нека узме, и нек му је алал, а ја имам за мене плуг, — рече председник отри 
осврћући се изједна на Станојку, док му је кукурузна гора не заклони испред очију...</p> </div> 
> <p>Међутим, селу је тешко било док му је објавило рат, па после је било готово на све сударе  
али му није ни побољшало.{S} Јер док му је један интерес растао код Окружне Штедионице, дотле м 
вао од страха да не одоцни.{S} Живан му је оседлао коња још од вечера.{S} Али га није осетио ка 
ош налазе у Кузмановим рукама, закон му је на средини, а и полиција му је ту!{S} Већ су му се м 
p>Одмах објави Кузман сељацима, како му је дошла на сан Св. Богородица и наредила му да откопа  
н је тако и урадио.</p> <p>Али, како му је Урош само годину и нешто више млађи од Стевана, то с 
, јер много врљају и губе се; и како му је овце лако чувати, од којих има једну „Гарушу“ што му 
ма свакојако, њему најтеже.{S} Тешко му је што је остао без друга, с ким је век вековао, а још  
Поп-Јова се ухвати за браду.{S} А то му је знак одобравања.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
он је баш тога дана запазио оно, што му је осведочило узалудност таквога његовога трудбовања и  
 је Кузман тужио кривично Ненада што му је раскрвавио главу да ју је морао месец дана носити пр 
о цело имање од тога распало.{S} Јер му је контрола нашла мањак, колико износи његово имање!{S} 
з друга, с ким је век вековао, а још му је теже, што су му Стеван и Урош остали неожењени.{S} Д 
урних политичара био је Кузман.{S} Њему је партија повратила и радњу дућанску и част!{S} А тиме 
 ли ти Станојка шта ја певам? — довикну је он.</p> <p>— Ја чујем, ал не хајем! — смешну се Стан 
о не дозвољаваш.</p> <p>— Оно по закону је 12 по сто, интерес.{S} Али ти интерес мети у главниц 
рговине и мало земље радити.{S} А ношњу је таман удесио да се може с правом сматрати и као сеља 
 на време отклонила све сметње, које су је подгризале и успоравале у раду.{S} А тиме се може см 
ло оваквих Срба?</p> <p>— Ослободили су је људи живљега и напреднијега духа, а овакви су пошли  
ца са наслоњачом за домаћина Радича, ту је и полица и на њој каленице и дрвене лажице, ту су на 
 где излази свака „анатема“ ноћу.{S} Ту је управо подвикнуо на волове и претрчао жмурећи да не  
Иза ње стајаху три унучета јој и чекаху је.</p> <p>Занета тим послом, није ни видела кад је Сте 
ви у њиховој средини.{S} Ето, у Ораовцу је „пострадао“ био једаред, па није хтео да иде из њега 
е што их ниси ти послушао.{S} Јер да их је цео народ послушао, резултати би друкчији били.{S} Н 
им је опредељена лична својина, која их је и изазвала на деобу.{S} Она их је покренула и на жив 
ја их је и изазвала на деобу.{S} Она их је покренула и на живљи рад и на бољу штедњу.{S} Отуда  
н и Урош остали неожењени.{S} До сад их је сву тројицу одевала Јаглика, а сад се морају обесити 
није овога несрећнога Кузмана.{S} Он их је сигурно разјурио.</p> <p>— А, није то, да није овога 
 се Живан.</p> <p>— Питај децу, како их је провлачила кроз пенџерче и како их је научила точити 
о време и за те идеје.</p> <p>— Како их је послушао, тако је и прошао.{S} Што их нисам ја послу 
х је провлачила кроз пенџерче и како их је научила точити.</p> <p>— А јаој могли су да испусте  
{S} Бог му је услишио молитву. „Грешних је људи било од вајкада, настави поп Јова али је правда 
у да синови буду браћа с оцем, већ отац је отац а синови имају да слушају оца!</p> <p>— Али кад 
е разуме у орању.{S} Зар ти мислиш орач је измислио гвозден плуг?</p> <p>— Ко је, да је; но каж 
е, бар за први мах, изгледало.{S} Радич је био као један паметан владалац, који смишљено и прав 
ге и стабилност куће Радичеве?{S} Радич је био први, коме је та заједница његове рођене деце ле 
га за времена, а ти кажеш: „Нека га још је аџамија“, ето ти га сад какав ти је аџамија!</p> <p> 
о време док је Стеван домаћиновао, Урош је служио војску, па се до повратка Живанова у домаћинс 
 свога, те платио само интерес.{S} Урош је продао волове, хранитеље своје.{S} А само је Ненад о 
личио је на онај други састанак главара јеврејских, који су имали да суде Христу, с том разлико 
се осигурам, кад ја немам рачуна да дам јевтиније од четири гроша на банку интереса, месечно.{S 
ало зајма највише?{S} Нашао сам паре са јевтиним интересом.</p> <p>— Па... требало би ми, ти ве 
мед</hi>, да га полиже свет, ни као <hi>јед</hi>, да потрује цео свет.</p> <p>Људи се утишаше и 
ај дан, а после... пуна кућа људи, пуна једа...</p> <p>— Ја мислим да неће бити тако...</p> <p> 
нема примедбе, ни прекора, ни свађе, ни једа, ни чемера.{S} Све је мирно и спокојно, свуд је оп 
олико ми је огрдио живот у задрузи, пун једа и чемера.</p> <pb n="48" /> <p>— Ето, видиш шта ка 
p>— Шта, за име Бога?</p> <p>— Ево шта, један председник општине, само кад хоће, може много да  
Ми се држимо један за другога, јер ето, један без другога никад не пијемо.</p> <p>— Боље би ти  
.{S} Браћа му се дала на друге послове: један око стоке, други око пецива, а трећи око точења п 
} И то би тако трајало ко зна докле, да један од њих не упреде у страну, као неко острмоглављен 
не може издржати.{S} Где си ти видео да један човек може носити на својим леђима тројицу и четв 
б још на првом кораку свом и застати за један тренут да им се каже: да култура и политика нису  
сметња.{S} А то се све мора оставити за један овакав збор, заказан у школи.</p> <p>— Још их нем 
не задруге, Радичевићи су знали само за један пут: да раде сложно и усташно, на начин, као што  
иља пандур изједна мењаше место, час за један сто, час за други, час за трећи и разносаше лажи  
тра заквасили били, прибраше се опет за један сто, па наставише започети посао.{S} Ту застаде и 
но на пљусак кише, који повије траву за један сахат два, да се после боље озелени и заталаса. < 
ам!{S} Двеста динара плаћам пореза — ја један човек!{S} Одраше ме порезници ко мачку!</p> <p>—  
.{S} Тога ради Пера прочита задругарима један овакав чланак из „Земљорадничке Задруге“:</p> <p> 
лика да се задругари ораовачки увере на један особити начин о својој погрешци, што су годину да 
бе си леп.</p> <p>Кузман извади из џепа један леп сапунчић и понуди га Невени.</p> <p>- Не треб 
 овога на неки начин да се живи? — пита један безазлени слушалац у позадини.</p> <p>— Дабоме да 
аки прича по неку причу о њој, те наста један тихи и непрекидни жагор.</p> <p>Поп-Јова и учитељ 
, општински писар прочита Живану овакав један рачун:</p> <p>„<hi>Живана жена Живана Радичевића< 
Пера и поп-Јова су знали да ће се такав један збор држати у њиховом селу.{S} А село је знало то 
десет дуката за једнога домаћина, његов један во кошта толико!{S} Или ће од свиња то одужити ка 
 колико оне утроше времена, док направе један <hi>сат</hi>?</p> <p>— Ја ти не знам да мерим вре 
Кузман.</p> <p>— Одмах ајде тамо лажове један! — подвикну му председник и угура га у нужник суд 
они што траже хлеба без мотике — додаде један.</p> <p>— Немојте тако, људи, да говорите као дец 
неће да слушају, они ће напоље! — упаде један с пуним устима, што сеђаше трећи од попа.</p> <p> 
се друге славе обављају, већ да то буде један мали јубилеј, на коме ће се видети, све оно што ј 
 му није ни побољшало.{S} Јер док му је један интерес растао код Окружне Штедионице, дотле му с 
д седи у бурдељу, као бежанац, — додаје један чича из доњега краја трпезе.</p> <p>— А да они ме 
ају о својим пословима.{S} Примакоше се један другом задовољни и усхићени до дна душе.{S} Чисто 
лили сте се и шта имате више да сметате један другом!</p> <p>— Он је радио мени о глави, кад са 
о рече да се људи могу делити“ — рећиће један. „Сад знам што живим“ — рећиће други. „Затворили  
е имамо хлеба, колико нама треба — рече један одборник.</p> <p>— Немој да траже они од нас, а м 
 не идемо да гледамо своја посла — рече један од присутних.</p> <p>— А, не, не; ово је једна но 
.</p> <p>— Што си зинуо као сом магарче један! — издра се капетан на њега. — Уапсите овога, што 
е учитељ Пера.</p> <p>Пред њима стајаше један гвоздени плуг.</p> <p>— Ето, послали нам из Беогр 
ревском округу.{S} Јер учитељ-Пера беше један од оних учитеља, код кога је та идеја највећега п 
зива учитељу и попу.{S} Управо, то беше један сусрет на путу између њега и њих.{S} Јер њему гво 
и питомо.{S} А Ораовчани се и насменуше један на другог, у знак одобравања и расположења.</p> < 
еље.</p> <p>На позив задруге дошао је и један изасланик из Савеза, као и много других гостију и 
та ми се ту изговарате, кад сте криви и један и други! — издвоји се Стеванов глас.{S} Ви се сву 
.. видиш... загледа се у полицу и спази један пераћи сапун, — купила госпођа сапун!{S} Зато ли  
/p> <p>— Али се ми нисмо све исповедили један другом.{S} Шта ћемо за укопна и женидбена друштва 
се Живан разборави зашто му о свадби ни један батак не принеше пред госте.{S} Па кад заковитла  
ораћете попустити, иначе нећете бити ни један на овом месту где сте сада.</p> <p>— Како да попу 
ицијских исправности.{S} Јер те ноћи ни један у селу није могао мирно спавати од Кузманове дрек 
родно воће.{S} Поред тога поп-Јова купи један чаир, па га подели на двоје, половину засеја дете 
 бабу, ко ти гледа сад плуг! — прихвати један окачењак и изазва општи смеј.</p> <p>— Док ми је  
насмејаше и одоше.</p> <p>Радич дохвати један прут с дрвљаника, па истера ћурке из воћњака и от 
</p> <p>— А шта нам је могао не сметати један Кузман, те због њега нисмо могли основати за чита 
аже Пера.</p> <p>— Шта нам могу сметати један и два човека, кад је већина добра?</p> <p>— А шта 
елу.{S} Уз источни дувар Кузман намести један сточић на њему свећњак и икону Св. Богородице, он 
ружите, јер само удружени можете помоћи један другог и одбити ове недаће, које вас толико годин 
дајући на принешену клупу и пребацујући један крај мантије преко колена.{S} Млада невеста га по 
 ми даш цео чин твој.{S} Више вреди мој један дрвењак, него тих десет плугова.</p> <p>— Коме ја 
/p> <p>— Даћу ти ја судбину, ако тргнем један оплавак.{S} Вама женама не може да угоди ни Св. П 
а и они утишаше говор.{S} Махаше главом један другом идући док се не растадоше.</p> </div> <div 
е.</p> <p>— Боже сачувај! — махну руком један, што стајаше спротив, — не турам ја то у моју њив 
рви мах, изгледало.{S} Радич је био као један паметан владалац, који смишљено и правично управљ 
о ти, попе, надуо нас па их не уступамо један другом за живу главу!</p> <p>— То вас је могло до 
Лако је вама, кад ви се у њиви зна само један рађ, а ја, док ти поређам све моје потрчице, доса 
Живана Пери. — Да хоће да ме пусте само један дан да поживим сама са мојим човеком и децом, не  
а таква била, да би човек, бацивши само један поглед у њену унутрашњост, почевши од огњишта на  
и ви тако чинили?</p> <p>— Ми се држимо један за другога, јер ето, један без другога никад не п 
коше Јова и Пера, и оно се наметну опет један белај, да им никад није без бриге и главобоље.{S} 
 видиш како жене пију! — гракнуше све у један глас кад видеше Живана.</p> <p>— Здравси зете! —  
 кућу и повуче се са својим троножцем у један буџак ћутећи, не осврћући се на посао, који њега, 
је једном таквом друштву честитао славу један српски митрополит и министар, шта сам ја, сеоски  
гој као точкови на колима, који не могу један без другога ићи, али не могу заједно ни <pb n="97 
ли иду низ поледицу, они се придржавају један за другога да не падну.{S} А што не би и ви тако  
 у једном дому, почасте се и посаветују један другога.{S} А већ поп и учитељ су били први међу  
еба, и нама би било боље, — одговори му један оближњи пред њим.</p> <p>— Па шта треба ми сад да 
на који он порез плаћа!{S} Стога, огрну један похабан капут, узе штап у руке и упаде међ задруг 
нека господа.{S} За њима јураше на коњу један писар полицијски.</p> <p>— Еј сељаче! — викну пис 
{S} У таквом каламбуру, кад људи зазиру један од другог горе него од Турака, није могао нико ни 
91_C1.15"> <head>XV.</head> <p>Имали су један повећи вајат крај дворишта, од кога преправише ку 
ужева енергично сузбијане.{S} Тек видиш један припуцао своју жену једнога дана, други своју дру 
 девојко душо моја!...“ — гласну се још један пут Стеван и помоли главу кроз кукуруз.</p> <p>—  
а зар се отуда празан вратити...</p> <p>Један од таквих промућурних политичара био је Кузман.{S 
а, па да падне и да се распадне.</p> <p>Један само мали потрес требао је и Радичевој кући, па д 
ажи џак. „Шта ту — поче сам да говори — једанпут се мре“ — и испреже волове, привеза их за саон 
Јаглика у вис и прекрсти се. — Да видим једанпут ’леб из моје њиве!</p> <p>— Де, де, ти кукумав 
Па лепо, ја би баш за вашу љубав пробао једанпут да орем тим плугом, али шта вреди кад су му по 
 на кисело млеко.{S} А Пера пошто кусну једанпут и обриса брк, настави даље:</p> <p>— Нека Нена 
е“.{S} Убио ти Бог то „наше“!{S} Кад ћу једанпут да се курталишем овога калабалука, да се, јадн 
 сави поглед у преслицу...{S} Па га још једанпут милогледно погледа испод ока...</p> <p>Стеван  
 тражиш од њега науке!{S} Ја ако га још једанпут видим у мојој авлији, он ће грђе да прође но о 
и.{S} Ето, у Ораовцу је „пострадао“ био једаред, па није хтео да иде из њега.{S} Служио је у ва 
у Ненада.{S} Стеван скочи и погледа још једаред Станојку, са наводњеним очима, као да му је и с 
ивана.</p> <p>— Ако само зину да се још једаред замешају у наш посао, оно ће им судити! -— закл 
ибрик <pb n="47" /> с ракијом.{S} Псета једва дочекаше те изненадне оброке...{S} А ракија напра 
 неколико година истребише толико да се једва код по којега домаћина могло затећи до десет-петн 
а.{S} Станојка га ороси својим сузама и једва изговори, крстећи се:</p> <p>— Боже, теби се моли 
на гроб Јагликин Радич сипну да плаче и једва успе да изговори ове речи:</p> <p>— Опрости ми, б 
 - рече поп-Јова.</p> <p>Сви одобрише и једва дочекаше да се разиђу.</p> </div> <pb n="14" /> < 
калемим, они их обуше и пониште.{S} Док једва одвргоше.{S} До сад би стигли на род, да нису руш 
 би јасно, откуда од неких година пасуљ једва дотраје до нове бербе, зашто кукуруз у кошу нагло 
едседника.{S} Поп и учитељ, канда су то једва дочекали, те одмах похиташе његовој кући да га об 
 на сапун, да изгинемо око тога.</p> <p>Једва се разабраше Радичевићи тек сад о том миришљавом  
е загонетка.</p> <p>А том чепркању нађе једен земљан цреп испод једног камена.{S} Више се њему  
им срцем и предусретљивошћу, као што то једина Живана чињаше, али сама шта може учинити.{S} Већ 
који му не даваше да мисли на друго.{S} Једини Живан што му се пажњом одазиваше и повлађиваше с 
помоћ, пошто су изгубили сваку наду.{S} Једини од њих Урош, беше дошао на савет, без ичијега по 
све те рачуне кући, и кад их Урош, који једини беше писмен, прочита пред свима у кући, поражене 
м напоменуше земљорадничку задругу, као једини спас у оваквим данима.{S} Али Шиља пандур изједн 
аде од свих својих привредних предузећа једино одржавале и помагале Пољопривредно Друштво у њег 
> <p>Кад је изашао из вароши стигоше га једна кола, у којима беху нека господа.{S} За њима јура 
ђем до меда и воска?</p> <p>— Има друга једна врста кошница у сандуцима од дасака, из којих се  
етан вадећи хартију из џепа ал овде има једна тужба против учитеља и попа, што држе партијске з 
инити.{S} Већ су све нашле да тога дана једна другој прикажу шта је некад било, шта је која кој 
Ово је настало време да нема зашта пара једна да се узме, нити има где да се нађе.</p> <p>— Па, 
p> <p>— Ево зашто.{S} Колико тебе кошта једна свиња, или овца, док је изведеш на пијац?</p> <p> 
 свему и свачему.{S} Није чудо, што сад једна домаћица има без мало онолико пасуља, брашна, јај 
 пропушташе да изјави.</p> <p>Али га је једна мисао још из малена морила, мисао о копању блага  
ад.</p> <p>— Има, има начина, испала је једна прилика, сад ил никад да се помогнемо.{S} Него ко 
д присутних.</p> <p>— А, не, не; ово је једна нова олакшица за ваш тежак рад, — рече учитељ Пер 
игли на род, да нису рушени.{S} И то је једна од најважнијих дужности председничке, да се стара 
 и политика нису једно исто, и да стоје једна према другој као точкови на колима, који не могу  
бујем за другога, па сам доживела да ме једна багатела ружи и грди.“ — говораше сама Живана.</p 
 ја имам карактер човечански, па кад ме једна жена не сматра ни колико једно г., ја треба да се 
 приводише дограђивању, то се жене више једна другој приближаваху.{S} Сад више не беху једна др 
 дувару висе пиштољи, јатагани, гусле и једна икона са воштаницом; а на трећем дувару стоје ока 
нестане те утрине, шта ће после коштати једна овца или свиња, онога, који је има?</p> <p>— На о 
ња:{S} Како су свезде играле, ударајући једна од друге и растуриле се куд-која и како је месец  
какав ратнички табор, коме требаше само једна чарка, па да ступи у борбу, свом жестином својом, 
 тако исто Ненаду и Стевану омаче се по једна суза из ока, а Урош се окупа у сузама. — Дошао је 
ше, које тако прикладно пођоше у сусрет једна <pb n="5" /> другој...{S} А како и не би, кад су  
на.</p> <p>— Здравси зете! — довикну му једна шурњаја и натеже ибрик на уста.</p> <p>Живан се о 
ругој приближаваху.{S} Сад више не беху једна другој досадне, као пре, могу јести шта која хоће 
у млађу браћу био и нов и тежак.</p> <p>Једна нова, а примамљива добит, у новом животу, била им 
 година?</p> <p>- Е па, нису све године једнаке, али ја имам, ево шта:</p> <p>- Продам по 2—3 с 
ко би ти казао.. и то није сваке године једнако... замисли се опет Радич. — Али потрошим на-при 
к 5 „</p> <p>— Али то није сваке године једнако.{S} Неке године изда грожђе, друге шљиве...</p> 
ас му задрхта.</p> <p>- хоћу то, да сви једнако радимо, па да буде мир!</p> <p>— Па, лепо, ви т 
Пера су постигли то за кратко време.{S} Једне је обавештавао поп код цркве, друге, учитељ код ш 
 у праведност њену за смрт Радичеву.{S} Једне овако, друге овако, али све се сложише у томе да  
, па немам ни ја толико колико треба за једне волове.{S} Али то, што не можемо ја и ти имати, м 
драслијега кукуруза и узнемираваше срца једне млађане пастирке, у суседној ливади:</p> <quote>  
видиш шта пчеле раде. — И одведе га код једне кошнице.</p> <p>— Видиш ове крупне пчеле, — наста 
сте на ручак, који беше постављен испод једне липе.</p> <p>Жене задругарске нагрнуше да приносе 
 извесним условима.{S} Док најзад после једне године дана не пуче глас по целом народу <pb n="8 
у селу, а још више наводаџије.</p> <p>И једне вечери кад они највећма беху загаламили по свом о 
Кузман и дању и ноћу.{S} Па тако и усни једне ноћи да се у његовој њиви може наћи у земљи пун к 
ен и рафија, а у дворишту су поређане с једне стране неколико ђерзонака пчела, а с друге стране 
id="SRP19091_C3.9"> <head>IX.</head> <p>Једне недеље имађаше да се реши спор између браће Радич 
р!</p> <p>— Па, лепо, ви тако и радите, једни једно, други друго.{S} На једном послу сви не мож 
ти и задругари се размилеше по изложби, једни код стоке, други код справа, трећи одоше у потрош 
љу, као вредни мрави, па само одривају: једни копају, други жању, трећи косе, а четврти беру се 
ратко време напуни се механа људима.{S} Једни се пробијаху до порезника и враћаху се за попов и 
, од којих га једни још више заволеше а једни толико омрзоше да му почеше оспоравати и његова в 
ху, предвојише се на двоје, од којих га једни још више заволеше а једни толико омрзоше да му по 
астоји сав наш препорођај: место што би једни седели, а други за њих радили, сад морају радити  
шкарити!</p> <p>— Напоље из куће Цигани једни! — рикну Радич. — Зар код мене живога да делите м 
менише и радом и карактером.{S} Јер док једни циљаху политичком борбом бољитку народном, други  
 горе, дуг, или остати без стоке, па су једни испрезали из јарма ’ранитеље своје и одводили на  
 <hi>нешто</hi> састоји се у овоме: <hi>једни исти људи, ал дручији њихов рад</hi>.{S} Па шта б 
оглашена је <hi>задругарска слава</hi>, једним скупштинским решењем, за успомену на дан задруги 
и, али не могу заједно ни <pb n="97" /> једним колосеком газити, већ сваки својим.{S} Живан, ко 
 на децу, која се по дворишту возаху на једним гвозденим колицима, оним истим колицима од онога 
оше до на врх њиве, где попов слуга под једним хладом мешаше сламу са детелином и полагаше крав 
, мајка Стеванова, храњаше иза куће под једним орахом пилиће и ћурчиће, замешеним копривама и и 
и се кренуше њиви са будаком, мотиком и једним пилетом за „курбан“, које Анђа држаше за шију да 
смо људи.{S} Него шта можемо ми с тобом једним учинити.{S} За тај посао треба прописан број људ 
д плотова, извијају главе и гледају час једним, час другим оком у орла горе, који високо облеће 
нидбе свима је он у селу постао род, те једнима кум, другима теча, трећима пријатељ, четвртима  
ваком, који га за по штогод припита.{S} Једно вече беше дошао уморан с рада, па се спустио на т 
јкиног оца, те се измири са Радичем.{S} Једно добро прасе, бардак ракије, а Бога ми и пет дукат 
„ „ 3—4 јагњета „ „ „ 20 „</p> <p>- „ „ једно крџаво теле „ „ „ 40 „</p> <p>— За шљиве узмем ка 
м олакшицом.{S} А то није мали успех за једно село, које је толико векова натезало са дрвеним п 
вче.</p> <p>Стеван је био још из малена једно до зла Бога неразборито дериште.{S} Ко је само за 
га презриво Пера.</p> <p>— То ти је све једно, ухвати дављеника за руку, да видиш, да л те неће 
уда показаше друкчији одзив.{S} Настаде једно читаво мимичко изазивање и зачикивање између њега 
каквих корисних решавања.{S} Настало је једно такво међусобно гоњење, искључивање из задруге и  
ос што су дочекали да у заједници ожене једно своје „млађеје“.</p> <p>Живан поче да се збиљи и  
ко треба да га унесе, па зато прилазаше једно по једно Живану, молећи га да унесе бадњак.{S} Жи 
 <p>— Па, лепо, ви тако и радите, једни једно, други друго.{S} На једном послу сви не можете ни 
 ову кућу!</p> <p>— Дабогда, ако сам ти једно такла, такао ме Бог у живац!</p> <p>— Такао те па 
о им се указала прилика да могу учинити једно такво племенито дело.</p> <p>Радичевићи уђоше.</p 
езнути пред Радичевим причама, Живаново једно мушкарче врисну и испљува залогај.</p> <p>— Шта ј 
а кад ме једна жена не сматра ни колико једно г., ја треба да се убијем!</p> <p>— А која то жен 
ра.{S} Зато се постараше, те уредише по једно добарце, народу за углед и себи за корист.{S} Пер 
да га унесе, па зато прилазаше једно по једно Живану, молећи га да унесе бадњак.{S} Живан их ми 
у паре. — рече Кузман, и показа Стевану једно коренче од траве.{S} Она сваку браву и катанац от 
 им се каже: да култура и политика нису једно исто, и да стоје једна према другој као точкови н 
е мишљаху тако.{S} Управо, људи мишљаху једно, а жене рађаху друго.{S} Оне су виделе да голим ј 
ао сир, без великог запона и отпора.{S} Једновремено дахнуше и људи и волови том олакшицом.{S}  
/p> <p>— Нисам га ни ја убио! — упадоше једновремено Ненад и Урош.</p> <p>— Убила га његова суд 
цара Лазара?</p> <p>— Не знамо — рекоше једновремено Јаван и Пера.</p> <p>— Како да не знате ви 
и културних појмова.{S} А људи, који су једновремено пошли и политику и културу да разбистравај 
м чепркању нађе једен земљан цреп испод једног камена.{S} Више се њему обрадова, него казану ду 
сваки човек у селу, али ми од тебе, као једног разборитог домаћина, очекујемо нешто више.</p> < 
ири је задругара излечила од пијанчења, једнога од зеленашења, дванаесторици је купила спрежну  
у добри задругари спасли <pb n="101" /> једнога свога задругара од пропасти. — рече поп Јова уз 
ај дуг.{S} Шта је то двадесет дуката за једнога домаћина, његов један во кошта толико!{S} Или ћ 
анас?</p> <p>— Ја нисам још.{S} Имам ја једнога домаћина у кући.{S} Не можемо бити сви домаћини 
ове, преброја џакове, и виде да му нема једнога џака.{S} Нити је пристао да иде без џака кући,  
с разлогом Савезовим.</p> <p>— Зар због једнога и они остали да пропадају!{S} И место да нам Са 
ве изговорили за време тога путовања од једнога и по сата, о ономе шта све мисле да предузму у  
ортаче, па седе заједно, а ми, браћа од једнога оца и мајке, не можемо да се сложимо.{S} И коко 
а зар је боље да има сиротиње због тебе једнога!</p> <p>— Боље је дабоме!{S} Јер кад би сви људ 
ситницу спроводити на кривично ислеђење једнога од најбољих својих грађана.“ па упркос селу лум 
ом да купују коже и да тргују.{S} Те се једнога дана нађе на сокаку са празним шакама!{S} Тргов 
ади то свакодневно његово трабуњање, те једнога дана дође из суднице и саопшти укућанима, да ви 
сно и смишљено.{S} Па још кад ту видите једнога старца, дугачких седих бркова, обријана лица, с 
ошу, амбару, бачвари и ћилеру, одредише једнога за комесара, који ће издавати редушама по требо 
 у пољу, то се његови задругари скупише једнога дана те му окопаше сав кукуруз, да не остане бе 
у песму мушкога грла, што одјекиваше из једнога најодраслијега кукуруза и узнемираваше срца јед 
ње у селу према његовом туторству.{S} И једнога дана позва га суд да му саопшти да је изабрао д 
и беху позвали и остале задругаре, ради једнога задругарскога милосрђа.{S} Тога ради Пера прочи 
а пренебрегну и веће светиње, а камо ли једнога попа, који је у таком случају морао бити крив н 
рош да купи мекиње.{S} Стеван се опреми једнога дана, па како беше снег, упреже у саоне волове  
елу кућу, па нашим женама не куписмо ни једнога дугмета, а камо ли сапуна.</p> <p>— Твоја жена  
ше намет на народ.{S} Па би онда позвао једнога гољу да буде посланик, јер он зна шта је сироти 
аше трећи од попа.</p> <p>— Ја сам имао једнога инаџију, па ено га сад седи у бурдељу, као бежа 
упама, уђе и он и седе на крај клупе до једнога сељака.{S} Леву ногу мало опружи и стаде да пос 
носи његово имање!{S} И да му није било једнога повећега забрана, отишла би му и кућа.</p> </di 
 и бринути, јер је то била дужност само једнога у кући — домаћина.{S} Поред тога, земља, стока  
, куд који хоће.{S} Само ћеш морати бар једнога да задржиш код себе.{S} Ја мислим најбоље Живан 
икад заборавити!{S} Јер тај први звекет једнога новчића беше поклич и трубни знак свима осироте 
еничка врева, представљала је нов живот једнога села, које је пристало да пође новим културним  
{S} Тек видиш један припуцао своју жену једнога дана, други своју другога дана, трећи трећега,  
канта и сви сте се нагомилали на грбачу једнога потрошача.{S} Да видиш сад да л’ вас може издрж 
ма, шта ће ко да ради тога дана.</p> <p>Једнога јутра Радич нареди овако: да Живан иде у судниц 
етанову решење о Кузману, сељани донеше једногласно решење: да капелу Кузманову пониште и иконе 
оме се сада налази.{S} Ова задруга, ова једнодушност и послушност, коју видиш у Радичевој кући, 
јска просторија оваква изгледала:{S} На једној страни је каса и сто за рад секретарски, на друг 
иначе понављаше сваке вечери, у оваквој једној множини, због разних послова у кући и <pb n="30" 
исли и побуде до читавог узбуђења...{S} Једном речи цела та слављеничка врева, представљала је  
ругара сваки гост са правом очекује, на једном весељу: добру услугу и дебелу гозбу, тога није б 
радите, једни једно, други друго.{S} На једном послу сви не можете ни радити.</p> <p>— Ако не м 
иљу, наиђе Кузман, сеоски дућанџија, са једном говеђом кожом у рукама.</p> <p>Невену жигну прек 
узмана, — Угребе се тога дана у кућу са једном смрдљивом кожетином, па ми нуди миришљав сапунчи 
ава могла дозволити та друштва и кад је једном таквом друштву честитао славу један српски митро 
„У једном селу близу Велике Мораве умре једном задругару жена и брат за недељу дана.{S} Остаде  
, него да се што пре поделите, те да се једном спасете тих вечитих зађевица и беспокојстава.</p 
 цео тај свој културни преокрет крунише једном оваквом прославом, који има циљ истоветан задатк 
је право било да се такав успех крунише једном свечаношћу, која ће дати одушке одушевљењу њених 
и мутна вода у ђавола дабогда.{S} Угови једном, угови другом, угови трећем, и док све обредим,  
 разликом, што је овај суд имао да суди једном антихристу.</p> <p>Немогући се успротивити капет 
о и пијемо.{S} А да ли би то доликовало једном попу и учитељу да седе барабар са оваквим људима 
трудбовања и коначно му налагало да већ једном раскине са том задругом, која му од смрти очеве  
а трећој је страни потрошачки одељак; у једном углу стоје неке ситније справе, семење, плави ка 
ш да оставимо народ, — рећиће му Пера у једном таквом разговору. — А да ли би лепо било од нас  
p>Увече је затекоше укућани, где јечи у једном буџаку, сва у ватри и страшној грозници.</p> <p> 
Дивна прилика да се сва браћа састану у једном дому, почасте се и посаветују један другога.{S}  
из „Земљорадничке Задруге“:</p> <p>- „У једном селу близу Велике Мораве умре једном задругару ж 
вету на очи!{S} Не дај Господе, теби се једноме молим!{S} Затвори ми очи да не гледам више овај 
ко му је овце лако чувати, од којих има једну „Гарушу“ што му увек јавља блеком, кад овце оду у 
главу у преслицу.</p> <p>Стеван седе на једну повећу грудву на крај њиве и спусти торбу поред с 
зник и они се сви ућуташе, и прибише на једну страну, направивши му места.</p> <p>Порезник се п 
ину око себе, а очи му се зауставише на једну празнину међу џаковима.{S} Одмах заустави волове, 
борбу, свом жестином својом, него ли на једну породичну задругу, мирну и договорну.{S} Јер свак 
к могло видети да Радичева кућа личи на једну уређену државу, у којој је свачија дужност опреде 
ве, привеза их за саоне, а из јарма узе једну дебљу палицу и пође.{S} У леву руку мету палицу,  
жене устумарале по кући, ал не видиш ни једну да одрива посао онако, како је то неопходно, нити 
ман дотле већ беше наместио у оној рупи једну стару икону, крст и поставио себе за тутора те „ц 
пун мирише, — додаде Ненад, испљувајући једну трошицу.</p> <p>Невена замукну, кад чу реч „сапун 
вога да делите мој дом!{S} Кад ли узмем једну кривуљу, па кад вас потерам, нећете знати где су  
е.{S} Данас их видите попуњавају земљом једну кућу, сутра другу, а прекосутра вуку воду за блат 
ер док се није задужио, он је имао само једну невољу — немаштину, а кад се задужио онда је задо 
о.</p> <p>Затим дадоше сваком детету по једну пару у руке, а они заметнуше сваки по целу проју  
хтели, не можете срцу одолети, а да бар једну искру поште не одате српској породичној задрузи,  
мтили би ме они добро! затворио би их у једну бајбукану, па им не би дао двадесет и четири сата 
узи.{S} И то је ометало њен рад за целу једну годину дана.{S} Може се рећи да је задруга само у 
 дућан.{S} Ту се оженио и добио уз жену једну њивицу као мираз, да би могао поред трговине и ма 
е дошао.{S} Препоручује Живану за снаху једну добру девојку.</p> <p>Не може се замислити какво  
, да крадеш и да отимаш, већ да отпеваш једну песму и да задовољиш твоје друштво.</p> <p>Стеван 
Ја у Београду.</p> <p>— Е баш да ми даш једну шаку тога семена да пробам.</p> <p>— Поручићу ти  
у, а кад се задужио онда је задобио још једну невољу дуг.</p> <p>Радичевићи су бар тако урадили 
е, трутови, што неће да раде, а хоће да једу, то су њихови готовани!{S} Али они нису ни створен 
из земље.</p> <p>— А не, не, паре се не једу него берићет.{S} Човеку и није задатак да ствара в 
о Бога знаш! — рече Стеван. — Све ми се јежи кожа, кад се сетим шта смо радили и шта смо патили 
S} Пут се по мало белио, а њему се кожа јежила а капа подигла на врх главе од страха.{S} Највиш 
, која је славно чувала и очувала: име, језик, и веру српску, за време толиких векова робовања  
попе... — отпоче Живан са „поремећеним“ језиком, — ми те волимо и... онако поштујемо као онога  
 сте нас звали? — рече Стеван војничким језиком, стојећи као кип пред председником.</p> <pb n=" 
рађаху друго.{S} Оне су виделе да голим језиком не могу постићи код својих непоколебљивих мужев 
 сам са троје деце!{S} А како тада беше јек највећега рада у пољу, то се његови задругари скупи 
ело ћеретање и певање, али их девојачки јек са прела све више освајаше и ућуткиваше.{S} Док нап 
ијатну вреву ноћњу, док није и последњи јек њен исчезао и њега отпратио у постељу да се одмори  
p>— Ене га сад, шта збори белај!{S} Ама јела сам то на место леба!{S} Није било леба ни да се к 
 незнаш шта сам ја запамтила.{S} Ја сам јела буково лишће и церову кору, знаш ли ти то!</p> <p> 
 виче: „камо вина“, „камо ракије“ „камо јела“.{S} Нека од њих приђе му, принесе по штогод, па у 
де задругаркама нешто показују о кувању јела, сапуна, о женским радовима, држању чистоте, чувањ 
 се молим, окрени нас на неки бољи пут, јели кидај с нама, што пре да више не гледамо овај јад  
лили и осамили, друга, што смо свој леб јели а туђу бригу бринули, око ових несрећних партија.< 
оду за блато.{S} Мајсторима су готовиле јело све одреда.{S} И само зато што је све ишло журно и 
и заинат тураш паприку по пуну лажицу у јело, због моје деце.{S} Дете дође чак до њиве плачући! 
а.{S} Зајам се може добити на солидарно јемство“.</p> <p>— Ја нећу да јемствујем ни за кога! —  
солидарно јемство“.</p> <p>— Ја нећу да јемствујем ни за кога! — рече Живан.</p> <pb n="92" />  
баш“ — правда се сељанка. „Није истина, јео сам ја такве јабуке, па сам лежао шест година грозн 
/p> <p>— Ми се држимо један за другога, јер ето, један без другога никад не пијемо.</p> <p>— Бо 
лакшица у раду.</p> <p>— Није ми нужда, јер имам вала Богу свега доста што мени треба.</p> <pb  
 су укопна и женидбена друштва пропала, јер не могу испунити своје услове прописане.</p> <p>Пор 
 то, што му коњ изједна фрче ноздрвама, јер је слушао да кад коњ ноћу врче, привиђа нешто.</p>  
да делимо кућу ноћас?</p> <p>— Судбина, јер док се браћа не заваде, не могу се поделити.</p> <p 
>— Немој тако, узми ти двадесет дуката, јер ко зна хоће ли више оваква прилика испасти.</p> <pb 
ао, он би први тражио гвоздене плугове, јер се он ни онда није противио новим изумењима, -— упа 
рече Пера.</p> <p>— То не може да буде, јер данас сваки себе гледа — рече Мића, ћата.</p> <p>—  
ац у позадини.</p> <p>— Дабоме да може, јер да је тамо „горе“ ко што треба, и нама би било боље 
p>„Прекрстите се и спомените име божје, јер је Бог благ, за добре људе, а опак за рђаве.“ Људи  
ве што се радило, радило се за партије, јер се мислило да ће партије отклонити сва зла, и људим 
.{S} Па су тако урадили и треће године, јер та година није у стању била накнадити штете првих д 
је данас захтева од вас да се удружите, јер само удружени можете помоћи један другог и одбити о 
 нико не поједе ни два залогаја људски, јер их беше обузела нека необична туга и нервоза.</p> < 
Можда ће нам се срећа на боље окренути, јер нам са оваквим животом у задрузи грђа робија не тре 
о, а да не морају умствовати и бринути, јер је то била дужност само једнога у кући — домаћина.{ 
а позвао једнога гољу да буде посланик, јер он зна шта је сиротиња.{S} Ја кад би био краљ играл 
 задругу, ја ћу ту задругу да растурим, јер ја сам председник општине“.{S} И можда би нешто и н 
ају деца. —- Спусти мало гласом Стеван, јер га обузе неки пријатан стид, којим показиваше да је 
ако је задругарским успесима изненађен, јер је више видео него што је очекивао, како би желео д 
ича, како се са ћуркама грозно напатио, јер много врљају и губе се; и како му је овце лако чува 
гробље!</p> <p>— Не куни ми децу кучко, јер ако дохватим онај ожег, надвоје ћу ти главу располу 
p> <p>— У општини могу, а овде не могу, јер имам старијега од мене.{S} Имам оца.</p> <p>— Њему  
 боље озелени и заталаса. <pb n="96" /> Јер народ има особину гвожђа, које што се више греје и  
ћа, а ја би јој показао који сам ја!{S} Јер ја слабо женама водим чес.</p> <p>— Ада и ја им мал 
дложише то питање још за неко време!{S} Јер обећања тих друштава беху много примамљивија од зем 
бе једнога!</p> <p>— Боље је дабоме!{S} Јер кад би сви људи били богати, не би знали за муку и  
задружном послу, они се забезекнуше!{S} Јер нису могли ни да замисле да људи разних политичких  
и излечи пијаницу Вецу?</p> <p>— Ми!{S} Јер они су сад на раскрсници и лутају, као залутале овц 
ужива? — пита га Живан.</p> <p>— Ти!{S} Јер ти кметујеш а ми радимо.</p> <p>- Добро, ја ћу да б 
ово прилагање неће никад заборавити!{S} Јер тај први звекет једнога новчића беше поклич и трубн 
 земља више окорева и усев сагорева.{S} Јер се земља оном водом спљеска, спекне и испуца и усев 
змишља о ономе што му рече поп-Јова.{S} Јер је дошло време, и дрво које дуго није дало трави ок 
 не кошта, само чобанин што је чува.{S} Јер ми имамо доста утрине и попаше.</p> <p>— А кад нест 
држиш зарад себе, а не зарад народа.{S} Јер кад тај народ не би постојао, коме би ти држао дућа 
ање које је имао пре појаве партија.{S} Јер партије, које не бирају средства, успеле су зарад с 
 томе се огледа успех свакога посла.{S} Јер кад се уклоне препоне, које ометају неки рад, у усп 
ћа остаде само неколико минута сама.{S} Јер одмах за Невеном дође Живана још љућа од Невене.</p 
де познати тај приновак у плуговима.{S} Јер се оно викање и ударање волова при орању, одједанпу 
вика.{S} Сапун беше загонетка свима.{S} Јер Невена није видела кад је Кузман спустио пераћи сап 
сно и лево као звер опкољен ловцима.{S} Јер том времену, кад је он мислио да је он цео свет поб 
 мисао о копању блага Цара Радована.{S} Јер му се ситни приходи чињаху незнатни према ћуповима  
к испунила, ради кога је образована.{S} Јер су јој се <pb n="103" /> одмах за тим успеси, без и 
рао уздићи поред његовога пропадања.{S} Јер кад неко пропада други се уздиже.{S} А да се не би  
сејали.{S} Али то је рачун без пара.{S} Јер „ум за морем а смрт за вратом!“ Прве године, кад он 
ти и поред овако лепих наших намера.{S} Јер ти знаш да су Цар Лазар, К.{S}-Ђорђе и Милош Обрено 
сне невоље, колко од данас до сутра.{S} Јер зајам ако нема животворнога циља, пре је од штете,  
p>— И да хоћемо, не вреди вам ништа.{S} Јер овакви су људи добри за одржавање постојећега стања 
 одраслих не пођоше у сусрет и деца.{S} Јер баш кад сваком изгледаше да ће пребацивања и заједљ 
вља плугове, семење и друге потребе.{S} Јер ти хоћеш гвозден плуг, али немаш чим да га купиш.{S 
 до највиших слојева државне управе.{S} Јер док <pb n="66" /> су пређашње владе од свих својих  
ћаху пажње на приче и слутње његове.{S} Јер сваки беше заузет својом тишњом и смером, који му н 
разговор споља прекиде му ове снове.{S} Јер одмах затим Урош бану на врата, носећи у рукама гов 
к кад се распадну породичне задруге.{S} Јер сад имају и стоке и радне снаге доста, па не осећај 
 не скрену странпутицама, као пређе.{S} Јер и песма задругарска каже:</p> <quote> <l>„Пођимо бр 
> <p>— Он нам не смета, него помаже.{S} Јер зна да са рђавим људима не можемо ништа учинити, —  
урске да су се цркве звале Каравуле.{S} Јер оно камење није џабе онде нагомилано.</p> <p>Одмах  
им никад није без бриге и главобоље.{S} Јер посао, који су они започели могао би да тече правил 
исам био, отишло би вам свима имање.{S} Јер они хоће да упишу ваше имање у ту задругу.</p> <p>— 
смрти очеве никаква добра не донесе.{S} Јер оно, што у пуној кући задругара сваки гост са право 
рилика да тај свој недостатак осете.{S} Јер одмах идућега пролећа после њихове деобе, команда в 
о, не можемо ни живети заједно више.{S} Јер ја да радим, а други да ужива, то нећу више.</p> <p 
у.</p> <p>— О, тачно сте били такви.{S} Јер она справа не уме да лаже.</p> <p>— А шта ти је ста 
 није овога Кузмана био би ти други.{S} Јер такав је живот нашега сељака био, да се Кузман мора 
и препад, било с неба, било од људи.{S} Јер кад су већ остали без резерве у радној снази, коју  
и прво нисмо правила добро проучили.{S} Јер у њима је главно тежиште изабрати људе за ту устано 
и бегали да нисте вас двојица дошли.{S} Јер ја сам живео од њих и они су од мене живели, а ви м 
 кривим што си ти набавио те ствари.{S} Јер ти сам видиш да те је само време навело да то уради 
визор Савеза, да их ислеђује и мири.{S} Јер ни Кузман ни Веца нису седели скрштених руку.</p> < 
ућа на телу полицијских исправности.{S} Јер те ноћи ни један у селу није могао мирно спавати од 
него да је из темеља заљуља и сруши.{S} Јер онај, који тражи длаку у јајету, не гледа на то, хо 
 могу ја после да се парничим с њим.{S} Јер ја имам карактер човечански.{S} А немам ни то срце  
 је бар да пречистимо сами са собом.{S} Јер може бити да се и у нашој исправности може наћи кој 
и се променише и радом и карактером.{S} Јер док једни циљаху политичком борбом бољитку народном 
е дан задругиног оснивања за свечан.{S} Јер кад је Кузман после дугога праћакања и лудирања при 
>— Срећа је што их ниси ти послушао.{S} Јер да их је цео народ послушао, резултати би друкчији  
ше никога у школи, не беше им право.{S} Јер су имали већ таквих неколико безуспешних почетака.{ 
га је човек својом непажњом задобио.{S} Јер док се није задужио, он је имао само једну невољу — 
без мало цело имање од тога распало.{S} Јер му је контрола нашла мањак, колико износи његово им 
лно стање, али му није ни побољшало.{S} Јер док му је један интерес растао код Окружне Штедиони 
 Не, ово исповедње није рђава ствар.{S} Јер и Христос је казао: „Врачу исцјелисја сам“.</p> <p> 
беђењем, онда је готов и на ревност.{S} Јер кад је изгубио наду на повољан задружан живот, онда 
ш можемо да кажемо време је у праву.{S} Јер кроз те мене мора да прође сваки народ, па разуме с 
 не дам да се поделе докле год могу.{S} Јер ако се поделе, осиротиће и пропашће.</p> <p>— Ама н 
еле оснивати по смедеревском округу.{S} Јер учитељ-Пера беше један од оних учитеља, код кога је 
скључен из задруге, па нек иде суду.{S} Јер ми не можемо трпети у задрузи парничаре, нарочито р 
отац натерао те сам купио ову земљу.{S} Јер кад сам му год поменуо гвозден плуг, увек ми је зат 
 сад добродошли за потпору и одмену.{S} Јер га село поново изабра — мислите ли за кмета, не већ 
ородичну задругу, мирну и договорну.{S} Јер сваки, сем Живана и Радича, осећаше у себи неко рас 
аја на људе, који су му били у џепу.{S} Јер ако су се већина њих ослободили обмана и опсена њег 
 збиљи тренутка, у коме се налажаху.{S} Јер и оне поред све своје злоћудности и опорости осећах 
ан сусрет на путу између њега и њих.{S} Јер њему гвоздени плуг и детелина попова не беху излапе 
да се оба пута затворе, — рече Живан, — јер не могу више да се парничим, тај ме пут кошта десет 
во кажеш господине. — прихвати Ненад. — Јер ми треба и нешто друго да радимо, а не само целога  
тезања.{S} Почеше да се мувају рукама, „јер се не <pb n="77" /> ваља“ ту да говоре, шта да раде 
 <l>У њојзи лежи свакоме спас.“</l> <l>„Јер само сложни и удружени </l> <l>Можемо већу постићи  
— Мотку! — придаде Урош.</p> <p>— Јес’, јес’ кад би то могли! — довикује Невена</p> <p>— Пробај 
осечно око сто дуката годишње.</p> <p>— Јес’.</p> <p>— И ту се не види да продајеш: вуну, млеко 
оље. — извињава се даље Радич.</p> <p>— Јес’ јес’, сад он има да тражи бабу, ко ти гледа сад пл 
p> <p>— Мотку! — придаде Урош.</p> <p>— Јес’, јес’ кад би то могли! — довикује Невена</p> <p>—  
— извињава се даље Радич.</p> <p>— Јес’ јес’, сад он има да тражи бабу, ко ти гледа сад плуг! — 
 плаћате дуг.</p> <pb n="90" /> <p>— Па јес’-.. -</p> <p>— Па јес дабоме, и онда докле ћемо да  
n="90" /> <p>— Па јес’-.. -</p> <p>— Па јес дабоме, и онда докле ћемо да вас уверавамо о томе.< 
Радичевић? — пита га порезник.</p> <p>— Јесам, — одговори снуждено Урош.</p> <p>— А што ниси пл 
 је.{S} И тек ће рећи: „Ти си брижан!“ „Јесам, не питај ме“, - рекнем јој ја љутито. „Кажи ми ш 
о изашло са том намером, док није дошла јесен, те се приступило и правом чиновању свадбеном.</p 
а срастао.{S} Само му не ваља, што их у јесен тамани и у пролеће подсеца.{S} И овога пута, тама 
а, то се наводаџије постараше, те идуће јесени и њега ожени.</p> <p>И тада се тек могло видети  
кафе и послужи их.</p> <p>- Ето, видиш, јеси ли имао онда шоље у кући, кад ти је био жив отац?< 
n="71" /> <p>— О ваиме оца, учитељу!{S} Јеси ли ти крштен, — исколачи очи Живан, — где си видео 
ми себе да гледате и да се помажете.{S} Јеси ли ти гледао кад људи газе воду, или иду низ полед 
то си дошла?{S} Што ћеш ти сад овде?{S} Јеси ли ти редара данас?</p> <p>— А јеси ли ти домаћин  
ђе много и дође Урош са Шиљом.</p> <p>— Јеси ли ти Урош Радичевић? — пита га порезник.</p> <p>— 
говори реч, коју беше изустио.</p> <p>— Јеси ли ти чуо за некога <hi>Цара Радована</hi>? — буди 
<p>— Двадесет хиљада динара!</p> <p>— А јеси ли платио порез на ту суму?</p> <p>— Како да нисам 
{S} Јеси ли ти редара данас?</p> <p>— А јеси ли ти домаћин данас?</p> <p>— Ја нисам још.{S} Има 
имаш претека за продају.</p> <p>— Јест, јест, и то је добра ствар кад човек може и за ситнице д 
па да имаш претека за продају.</p> <p>— Јест, јест, и то је добра ствар кад човек може и за сит 
 народ, па разуме се и наш.</p> <p>— Па јест, он ми је знао за то време!</p> <p>— Он је послуша 
ве-три чаше ракије наприча Невени и што јест и што није о Живану, тако, да је Невени све месо и 
а га Урош.</p> <p>— Неће то...</p> <p>- Јесте! — притече Пера, — али таква партија, која ће да  
еху једна другој досадне, као пре, могу јести шта која хоће, могу радити колико која хоће.{S} С 
<p>Жене задругарске нагрнуше да приносе јестиво и пиће.{S} А изасланик Савеза после неколико за 
вљену совру.{S} Живана и Невена приносе јестиво, а Живан и Ненад, старији синови Радичеви, служ 
</p> <p>- Врло лепо! — узвикну поп-Јова јетко.{S} Кад је од њега било лепо да са нама онако неч 
и што бољу успомену оставила о себи код јетрва.</p> <p>Све је ишло необично живо и сложно.{S} К 
а гробу Јагликином, сав обливен сузама, јецаше као дете.</p> <p>У сунчани изгревак врати се кућ 
.</p> <p>Увече је затекоше укућани, где јечи у једном буџаку, сва у ватри и страшној грозници.< 
проговори још нешто, а из оближње њиве, јечмом пожњевене, зачу се крупан глас брата му Ненада.{ 
ли ти то!</p> <p>— Ти можеш то и сад да јеш, нико ти не брани...</p> <p>— Ене га сад, шта збори 
о разлог над свима грубим разлозима.{S} Јова и Пера чинили су све што су могли да одстране поли 
вајкати и жалити на своје зло стање.{S} Јова и Пера им напоменуше земљорадничку задругу, као је 
још неколико задругара, сви у послу.{S} Јова читаше кроз наочаре „Земљорадничку Задругу“ и кад  
у?{S} То чувају деца! — осврте се поп — Јова.</p> <p>— Ја ко ће други.{S} Деца грђе неће.{S} А  
н причао како је довео Станојку? — пита Јова Перу, а гледа у Стевана насмејано.</p> <p>- Причао 
рага! иди, иди! ти си луд! — развика се Јова.</p> <p>— Нисам луд, — рече Стеван скрушено.{S} Др 
још разумео умесност тог решења, али се Јова није могао никако да помири с разлогом Савезовим.< 
дан задругинога оснивања.</p> <p>Али се Јова и Пера постараше да та слава не буде обична пијанк 
е прима нек приђе да се потпише, — рече Јова.</p> <p>- Ја ћу да се потпишем за љубав попа и учи 
сте морали да прођете тим путем, — рече Јова а пре, а после.{S} Боље што сте то пребродили, нег 
го је званих али мало изабраних, — рече Јова.</p> <p>- А колико се плаћа интерес на те паре што 
<p>— Ти радиш, никако не стојиш? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћу, попе, кад ми треба.</p> <p>— Али 
> <p>— То те не можемо послушати — рече Јова. — Ми знамо да је он погрешио, и да Веца није за п 
ила је за целу ствар.</p> <p>Кад дођоше Јова и Пера из цркве и не нађоше никога у школи, не беш 
head> <p>И таман „Боже помози“ — рекоше Јова и Пера, и оно се наметну опет један белај, да им н 
и између задругара и гостију.{S} Пера и Јова иђаху са изаслаником Савеза и разговараху с њим о  
њава, да су морали <pb n="74" /> учитељ Јова и Пера допарнути до механе и навирити на прозор.{S 
нице да узме по коју пару, — додаде поп Јова..</p> <p>— А колики ти је расход годишњи? — пита г 
итички“ да се изведе.{S} Замисли се поп Јова — или да оставимо случају.</p> <p>— А то је баш на 
идети шта ћемо после радити, — рече поп Јова.</p> <p>Сви прескочише ров и одоше у цркну на моле 
Сан је лажа а Бог је истина. — рече поп Јова.</p> <p>— А Фараонов сан кад је предсказао седам г 
свога задругара од пропасти. — рече поп Јова узвишеним и тронутим гласом — А вама је познато да 
 <p>— Ово је Кузманово дело. — рече поп Јова. — Тражили су новац.{S} Ево за доказ пилећа глава. 
и оне пређашње нису вредиле? — рече поп Јова.</p> <p>— Вределе су, али где смо ми могли да их ч 
их је људи било од вајкада, настави поп Јова али је правда увек побеђивала.{S} И Кузманова слут 
p>— Како ништа! — загледа га строго поп Јова. — Зар ја чак у селу чујем вашу кавгу и ти кажеш н 
војим кућама.</p> <pb n="108" /> <p>Поп Јова куцну својом дреновачом на капију, момак му отвори 
доше у цркну на молебствије.</p> <p>Поп Јова одслужи молебствије, па се попе на амвон и свечани 
 људи и наставише обедовање.</p> <p>Поп Јова подиже први чашу и отпоче:</p> <p>— Боже помози, д 
кије.</p> <p>— Нећу ништа — одговори му Јова.</p> <p>— А шта ћеш нам овде, кад нећеш да пијеш?  
читељу квариш сваки посао. — одврати му Јова. — Ја сам те повео да ми бајаги помажеш, а ти ми о 
ли због осиромашавања и задуживања, поп-Јова и учитељ-Пера нису седели скрштених руку.{S} Они с 
рши разгледање, председник задруге, поп-Јова, позва госте на ручак, који беше постављен испод ј 
ради чега се Пера вратио у Ораовац, поп-Јова није више мислио.{S} Он је толико био <hi>разубеђе 
} Јутро је освануло лепо у Бога.{S} Поп-Јова и учитељ-Пера пошто су спремили све што треба одош 
ера уреди школску башту, као рај, а поп-Јова пренесе из ње у свој врт, све што се могло пресади 
војим доживљајима, <pb n="106" /> а поп-Јова га после дугог посматрања прекиде овим речима:</p> 
<p>— Није тако, кмете, — сусрете га поп-Јова, — не треба њима наш хлеб, него су то људи патриот 
азно благородно воће.{S} Поред тога поп-Јова купи један чаир, па га подели на двоје, половину з 
 противио новим изумењима, -— упаде поп-Јова.</p> <p>— Кад дође време да се оре гвозденим плуго 
је, као „бунтовника“.</p> <p>Остаде поп-Јова сам растројен и разочаран до дна душе.{S} Парохија 
у справу!</p> <p>— Доиста! — додаје поп-Јова.</p> <p>— Па, кад је толико добар плуг, што га ти, 
 ће се наћи неко, да га узме - рече поп-Јова.</p> <p>Сви одобрише и једва дочекаше да се разиђу 
е, не, не дам ја да се деле! — рече поп-Јова одсечно. — Мени је њихов отац оставио у аманет да  
 механу“, ето сад смо дошли! — рече поп-Јова, седајући поред њих с Пером.</p> <p>— Видиш попе.. 
 му никад не могу опростити! — рече поп-Јова, гледајући у децу како се са задовољством и кикоћа 
 <p>— О, зар сте ви заједно! — рече поп-Јова насмејано.</p> <p>— Па кад смо у овој кући, морамо 
p>— Шта је то с вама побогу! — рече поп-Јова, седајући на принешену клупу и пребацујући један к 
добар и спасоносан за земљу! — рече поп-Јова подругљиво и окрену главу устрану.</p> <p>— Не, не 
 тужиш за ову ужасну отмицу! — рече поп-Јова. — Он ти је продао чаир за твоју траву!{S} Па посл 
школи.</p> <p>— Још их нема, — рече поп-Јова, седајући за сто, који стајаше на средини учионице 
>Погледај само овога Радича, — рече поп-Јова, — чист је као злато, невин је као анђео, никаквих 
добру задругу и добро имање, — рече поп-Јова.</p> <p>— Не могу ја, попе, то да узмем, да ми даш 
мао муке док сам то сачувао, — рече поп-Јова уздахнувши пре тога. — Видиш оне калемове онамо, т 
 <p>— Пођи, па да се увериш, — рече поп-Јова гордо и усхићено.</p> <p>— Збиља би добро било да  
ио!{S} Казуј своје грехове.. — рече поп-Јова смејући се.</p> <p>— Али овде није реч о причешћу, 
жеш да ми одрекнеш ову жељу? — рече поп-Јова вртећи главом полунасмејан. — Ја те не упућујем на 
мо брате да ти отимамо занат — рече поп-Јова, скидајући наочаре с носа, — али нећемо да дозволи 
е домаћине, као што је Радић — рече поп-Јова, задовољно.</p> <p>— Е збогом чича — Радичу! — пре 
е и да размишља о ономе што му рече поп-Јова.{S} Јер је дошло време, и дрво које дуго није дало 
<p>Другом приликом су учитељ-Пера и поп-Јова разговарали врло много о земљорадничким задругама, 
сле предузело.</p> <p>Учитељ-Пера и поп-Јова су знали да ће се такав један збор држати у њихово 
се.</p> <pb n="16" /> <p>Отуда је и поп-Јова Радичеву кућу свуд преузносио и упоређивао је са к 
— Видиш ове крупне пчеле, — настави поп-Јова, — што их пчеле избацују напоље, то су њихови нера 
желео да до тога не дође. — попусти поп-Јова. — Сто пута је боље бити у задрузи.{S} Знате ли ви 
/p> <p>— Шта кажеш!? — исколачи очи поп-Јова.</p> <p>— То, што кажем.{S} Али треба да ме разуме 
задруге, или „кошнице пчела“, којој поп-Јова и химне певаше по селу, од задовољства и усхићења. 
е лак ни мали посао био.{S} Па ипак поп-Јова и учитељ-Пера су постигли то за кратко време.{S} Ј 
ње.{S} Први динар баци Пера, за њим поп-Јова и одједанпут зазвекеташе још двадесет динара за њи 
То ја не одобравам! — заврте главом поп-Јова, — нити пристајем да се за љубав задруге ја у нече 
куће да пробамо овде! — рече жустро поп-Јова момку, грабећи тренутак да им и плуг покаже.</p> < 
ш ли ти Живане, — подухвати га опет поп-Јова, — да ме је твој отац натерао те сам купио ову зем 
.</p> <p>- Е, чекај Урошу — рече му поп-Јова — сад има друго нешто да се изврши па тек онда да  
p> <p>- Па лепо шта хоћемо? — плану поп-Јова.</p> <p>— Оћете да дајете паре под интерес.{S} А т 
 више не гониш као зао дух, — викну поп-Јова.</p> <p>Кузман стаде унезверено.</p> <p>— Кажи ти  
пада?</p> <p>- Врло лепо! — узвикну поп-Јова јетко.{S} Кад је од њега било лепо да са нама онак 
 би им опростио тај грех, — уздахну поп-Јова.</p> <p>— А да ли би му се могли набавити они дело 
езван гост на славу.</p> <p>Ту беху поп-Јова и учитељ-Пера и још неколико задругара, сви у посл 
неку, да им се човек задиви!</p> <p>Поп-Јова се налакатио у зачељу, па све посматра и проучава  
 беше зауставила од лармања.</p> <p>Поп-Јова дође са учитељ-Пером.</p> <p>— Шта је то с вама по 
а оде Радич њему, тога ради.</p> <p>Поп-Јова не хтеде ни да га погледа, него му одазва Бога гле 
онда отпочети рад у задрузи.</p> <p>Поп-Јова изусти да рекне нешто, али га пресече појава Стеви 
вољан поп-Јовиним признањем.</p> <p>Поп-Јова се ухвати за браду.{S} А то му је знак одобравања. 
мо целога века да се делимо.</p> <p>Поп-Јова и учитељ-Пера посаветоваше их још о којечему, па о 
итељем и Мићом окружише ето.</p> <p>Поп-Јова устаде и отпоче.</p> <p>— Браћо, ја и учитељ смо в 
дан тихи и непрекидни жагор.</p> <p>Поп-Јова и учитељ - Пера заподенуше између себе разговор:</ 
еобе.{S} Суд добрих људи сачињаваху <hi>Јова, Пера и Дамњан</hi>.{S} Али, пре него што би позва 
вим човеком урадио! — рече Пера.</p> <p>Јова и Пера су знали за многе преваре Кузманове, ал ова 
полунасмејано и позва их унутра.</p> <p>Јова и Пера зађоше наоколо на капију и уђоше у градинче 
ио мали, па ћурке ћувам и данас.</p> <p>Јова и Пера се насмејаше и одоше.</p> <p>Радич дохвати  
Мића узе да саставља облигацију.</p> <p>Јова и Пера пређоше за други сто.</p> <p>За кратко врем 
еца, председник“.</p> <p>Шиља оде.{S} А Јован и Пера остадоше да се снебивају, шта да раде, кад 
онда ћемо лепу задругу основати! — рече Јован љутито.</p> <p>Ненад и Урош изађоше мало постиђен 
капетан.</p> <p>— Добар дан! одговорише Јован и Петар и поздравише се с њим.</p> <p>— Извините, 
и, а Стеван, ето га код Кузмана.</p> <p>Јован и Пера упутише се у механу.</p> <p>Али док су они 
 Ето, видиш шта каже жена, — рече Пера, Јови, — а можда би се она у самоћи показала много корис 
нада нећу да видим овде! добацује Живан Јови.</p> <p>— Али ту се залаже имање! објашњава Кузман 
из недара коренчић траве и пружи га поп-Јови. — Чаир ми је узео за то коренче траве.</p> <p>— П 
p>— Коме ја кажем! — угледа се Пера поп-Јови у очи. — Овај ће плуг они да усвоје чак кад се рас 
да знам — насмеја се Пера задовољан поп-Јовиним признањем.</p> <p>Поп-Јова се ухвати за браду.{ 
дај ме.. — приклони главу Пера пред поп-Јовом.</p> <p>— Бог те благословио!{S} Казуј своје грех 
реме! — разведри лице Пера и пође с поп-Јовом, задовољен тим, што се Живан почео распитивати о  
и као ђердани...</p> <p>То је одушевило Јову и Перу да прогласе дан задругиног оснивања за свеч 
и се прекрстише и управише поглед у поп Јову. „А колико је бог благ према добрим људима а страш 
и, ни у шта не верују! — погледа Пера у Јову насмејано.</p> <p>— А што да верујем, кад ја долаз 
одиже главу и спази учитеља-Перу и попа-Јову, где стоје иза ограде и гледају шта он ради.</p> < 
имао је само тај циљ.{S} А кад је и поп-Јову обавестио и задобио за ту идеју сматрао је као да  
ладенце.{S} Али ко ће да одобровољи поп-Јову после онаквога неуспеха код суднице.{S} Трећега ју 
шта лако.{S} То је баш и заваравало поп-Јову и учитељ-Перу, што су мислили да је тим фактом, шт 
и ти кожа шта ли ти се чини! — зачикава јој Невена.{S} Па кад немаде шта друго да ради, она дох 
ижу, која те и нехотице вуче к себи, да јој се приближиш и видиш тамо: онога проседога ратара,  
 таквом безазленошћу и притворством, да јој се ни искра сумње не може приписати у праведност ње 
н увек опирао, па је сад дошло време да јој све своје погрешке мртвој призна и да јој се изјада 
ј све своје погрешке мртвој призна и да јој се изјада.{S} Паде му напамет и отац Радич и његова 
 Живана.{S} Кад виде да је нема, као да јој свану.{S} Поче да разгледа по кући шта је Живана ра 
на даље радости, које је чекају, као да јој нешто казује да неће доживети ни Стевана да ожени,  
њен човек иде свакога дана у чаршију да јој купује сапуне.{S} А ја немам чим крпу да оперем.{S} 
 била црква. — саопшти он Анђи и показа јој цреп.</p> <p>— Ја не знам, та се њива звала „код Ка 
 на полици, — купио јој човек сапун, па јој се није дало да га сакрије.</p> <p>— Тешто!{S} Чудн 
ене руке.{S} Иза ње стајаху три унучета јој и чекаху је.</p> <p>Занета тим послом, није ни виде 
и њеном Урошу да се може уписати, нашта јој је учитељка одговорила повољно и окуражила је за це 
мамо чим благи дан да дочекамо: — И две јој се сузе скотрљаше низ лице и кануше на његову косу. 
рише да ти се душа растопи... и поднесе јој под нос мирисан сапун, а другом руком поче да мува  
 се болно и суморно склапаху.{S} А лице јој издаваше неки необично тужан и болестан изглед.</p> 
 Моли Бога што је то ваша кућа, а ја би јој показао који сам ја!{S} Јер ја слабо женама водим ч 
 <p>— Тешко би нашој земљи било, кад би јој сви људи били као Радич — одврати Пера сасвим равно 
а Уроша.</p> <p>— Ево ти торба. — Пружи јој он торбу, па седе под орах.</p> <p>Јаглика оде у ку 
ако ваљан почетак у тој задрузи, одобри јој позајмицу од 1500 динара за куповину стоке и справа 
, да ми их ти више не трујеш, — одврати јој Живана и не гледајући у њу.</p> <p>— Кад сам ти их  
 Бога!</p> <p>Подиже се и хукну.{S} Очи јој се болно и суморно склапаху.{S} А лице јој издаваше 
ица чучнула.{S} Зато се мало помучи док јој се приближи.{S} Поред ње нађе белегу, где је коњ за 
брижан!“ „Јесам, не питај ме“, - рекнем јој ја љутито. „Кажи ми шта је да бринемо заједно?“ Е,  
кања и лудирања пришао задрузи, понудио јој своју услугу у потрошачком одељку и вратио Стевану  
.. — показа му сапун на полици, — купио јој човек сапун, па јој се није дало да га сакрије.</p> 
теже Живана, — то је Невенин сапун, што јој је човек из чаршије донео.</p> <p>— Кој донео!? — в 
шинство, већ свака жури и ради оно, што јој до руке дође, само да би што бољу успомену оставила 
то продајеш ракију по дућану! — довикну јој Невена.</p> <p>— Откуд је могла продавати, кад је с 
ки „белег“.</p> <p>— Ти мораш! — кресну јој Ненад.</p> <p>— Не мора! — узвикну Стеван.</p> <p>— 
авко!{S} Само кукаш и наричеш! — брецну јој се Стеван.</p> <p>— Како да не кукам црни синко, ка 
ила, ради кога је образована.{S} Јер су јој се <pb n="103" /> одмах за тим успеси, без икаквих  
понешене у цркву.</p> <p>Али нуто јада, још нису ни доспели до цркве а отуда им дође глас да је 
кућа не сме остати без бадњака и сламе, још тада би се пречистило између Живана и Стевана ко ће 
азе школи са неком зебњом и натегом.{S} Још им све није јасно.{S} А Кузман иде на све стране и  
S} Ми не знамо ништа ка стока.</p> <p>— Још мало па да пасемо траву — додаде Веца.</p> <p>— А к 
 овакав збор, заказан у школи.</p> <p>— Још их нема, — рече поп-Јова, седајући за сто, који ста 
— Бар нисам био такав штетник.</p> <p>— Још си грђи био!</p> <p>— А ти што ме ниси убила?</p> < 
та сад чекамо? — пита капетан.</p> <p>— Још се не познајемо, — рече Пера заједљиво.</p> <p>— За 
стао без друга, с ким је век вековао, а још му је теже, што су му Стеван и Урош остали неожењен 
почеле освртати поједине деве у селу, а још више наводаџије.</p> <p>И једне вечери кад они најв 
> <p>Леп ручак беху спремиле жене.{S} А још лепши растанак беше приредио Живан.{S} Кад поседаше 
кни га за времена, а ти кажеш: „Нека га још је аџамија“, ето ти га сад какав ти је аџамија!</p> 
ка и сави поглед у преслицу...{S} Па га још једанпут милогледно погледа испод ока...</p> <p>Сте 
 још тражиш од њега науке!{S} Ја ако га још једанпут видим у мојој авлији, он ће грђе да прође  
 избечи и рече:</p> <p>— Зар мимо овога још да им нешто кулучим?</p> <p>— Да! — рече Пера, — ов 
та му Ненада.{S} Стеван скочи и погледа још једаред Станојку, са наводњеним очима, као да му је 
сом. — Траже синови да деле имање, а ја још жив!</p> <p>— Е, видиш како стоји у закону, — прихв 
који беше богат надаше се да му партија још донесе.{S} А онај који беше сиромах надаше се да га 
јку, да као бегуница улети у кућу, која још мирише на подушје.{S} Али је то учинила зарад Стева 
 ми зна шта радим! — одврати му Јаглика још киселије и отресе руке од коприва. — Лако је вама,  
слуша, сад си се уверио да сам ја знала још онда шта ће бити с нама.{S} Ето, доживели смо да не 
тку на Косову, али је после тога живела још педесет — шесет година, имајући још своје владаре,  
ма.{S} Јер одмах за Невеном дође Живана још љућа од Невене.</p> <p>„Чекај ти да видим ја каква  
 не одоцни.{S} Живан му је оседлао коња још од вечера.{S} Али га није осетио кад је пошао, пошт 
 си га звала“.{S} Да не кажем, чуће, па још горе!{S} О дабогда га Св. Илија погодио, где га ђав 
ђоше у градинче код Радича.</p> <p>- Па још како си? — ослови га Пера.</p> <pb n="19" /> <p>— Д 
 распоређено и укусно и смишљено.{S} Па још кад ту видите једнога старца, дугачких седих бркова 
 Стеван, који је скоро дошао из затвора још сеђаше код куће и сунчаше се са Станојком пред кућо 
 торбу пасуља и одужила 3 „</p> <p>оста још . .{S} 12 гроша</p> <p>Сличне рачуне нађоше и остал 
већ су те беле длаке прошарале, а ништа још ниси скунаторио ни завезао за старост.{S} Са чим ће 
а разбистравају, морали су доћи у сукоб још на првом кораку свом и застати за један тренут да и 
>— Овамо Кузман раструбио, — поче Ненад још од врата — да ће наше имање ту да се пописује, па с 
III.</head> <p>Орачи беху пошли из њиве још за сунца.{S} Стеван застаде позади од осталих са Ку 
јатељство.{S} Него се облигације њихове још налазе у Кузмановим рукама, закон му је на средини, 
мског и моралног опорављења.{S} Пера је још разумео умесност тог решења, али се Јова није могао 
 места у Ораовцу.{S} Међутим, Кузман је још имао утицаја на људе, који су му били у џепу.{S} Је 
тако, кад си ону бруку урадио.{S} Ко је још у свету растурао цркву ако Бога знаш!</p> <p>Стеван 
погачи, направише мир!</p> <p>Остало је још умолити попа да испита младенце.{S} Али ко ће да од 
 спази онај сапун на полици.{S} И то је још више распламте.</p> <p>„А... видиш молим те... — по 
е је боља зима, него лето.{S} И да није још оних пустих дебелих хладовина, пољскога зеленила и  
м — рече Ненад.</p> <p>— Али с тим није још свршен ваш спор, — рече ова. — Ви мора да имате још 
 њега примите, ја ви дајем одма оставке још ту!</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што је гласао за  
идбена друштва, која одложише то питање још за неко време!{S} Јер обећања тих друштава беху мно 
почеше прибирати где два, где три да се још посаветују и договоре.{S} Полазе школи са неком зеб 
их Живана.</p> <p>— Ако само зину да се још једаред замешају у наш посао, оно ће им судити! -—  
>Ненад пљесну по устима Невену, која се још не беше зауставила од лармања.</p> <p>Поп-Јова дође 
 но плаче моја судбина... — расцињка се још више Невена.</p> <p>— Даћу ти ја судбину, ако тргне 
p> <p>Сви вечераху, сем Радича, који се још изјутра беше пожалио Невени да му нешто није добро, 
/p> <p>Он је родом из вароши.{S} Али се још из малена сродио са сељацима, па воли да живи у њих 
су наставили живот као и пре, патећи се још горе и грешећи још више, нити су се коме више обраћ 
>„Ој девојко душо моја!...“ — гласну се још један пут Стеван и помоли главу кроз кукуруз.</p> < 
аш спор, — рече ова. — Ви мора да имате још нечега међу вама, те се тако грозно мрзите.</p> <p> 
између браће Радичевића, који се вођаше још од њихове деобе.{S} Суд добрих људи сачињаваху <hi> 
а њим поп-Јова и одједанпут зазвекеташе још двадесет динара за њима.{S} Тако уложише другог и т 
4"> <head>IV.</head> <p>У школу не беше још нико дошао, сем што беше Милена Урошева долазила ко 
ожури пешице у варош.</p> <p>Варош беше још у ноћном затишју.{S} Ни дућани не беху још отворени 
вост и неповерљивост.{S} Него потражише још неке накнаде за оне батине што су их повукле од сво 
јено, тако је рекао Бог. — Жене сипнуше још јаче у плач. — Сад не помаже плач, кад су већ куће  
вина му је страћила сав женин „белег“ и још га је увукла у замашан дуг.</p> <p>За све пак време 
/p> <p>Ту беху поп-Јова и учитељ-Пера и још неколико задругара, сви у послу.{S} Јова читаше кро 
Зар ти је мало што те довео до амбиса и још тражиш од њега науке!{S} Ја ако га још једанпут вид 
уша утаји кад помисли да мора да јаше и још да каса за оним колима.</p> <p>Кола одјурише, а он  
ал, Живан, Веца, Шиља, Кузман, Стеван и још неки други, то су њени редовни гости.{S} Ако им се  
ницама, као и Дамњан, комшија, Кузман и још многи други.</p> <p>Пошто крстише дете, заседоше за 
, Дамњан, Ненад, Урош, Стеван, Кузман и још двадесет сељака.</p> <p>- Добар дан! — узвикну капе 
д обреди разговор о времену, берићету и још којечему, он изјави разлог ради кога је дошао.{S} П 
љаваше од Кузмана.</p> <p>Ненад, Урош и још неки приседоше уз учитеља и попа и почеше се вајкат 
ашњости, а не о прошлости“.{S} А кад би још хтела рећи коју о његовој, <pb n="7" /> женидби, за 
е крив?</p> <p>- Криво је време.{S} Или још можемо да кажемо време је у праву.{S} Јер кроз те м 
едвојише се на двоје, од којих га једни још више заволеше а једни толико омрзоше да му почеше о 
} И таман се Стеван прибра да проговори још нешто, а из оближње њиве, јечмом пожњевене, зачу се 
ја сам Радичев син!</p> <p>— Ти се ниси још ни родио, кад сам ја ову кућу с оцем градио, па да  
а ћемо га и продавати.</p> <p>— Е... ти још незнаш шта сам ја запамтила.{S} Ја сам јела буково  
т дуката! — мрдну усницом Кузман.{S} Ти још не знаш шта су то паре.</p> <p>— Ја не знам за вели 
 тамо имање залаже.</p> <p>— Ама зар ти још слушаш Кузмана?{S} Зар ти је мало што те довео до а 
Стевана.</p> <p>Сад је ваљало отарасити још две бриге: измирити се са пријатељем и умолити попа 
поче да гужви и да ломи руке.{S} Изусти још коју да проговори, ваљда би хтео рећи: „да идем да  
као и пре, патећи се још горе и грешећи још више, нити су се коме више обраћали <pb n="68" /> з 
ела још педесет — шесет година, имајући још своје владаре, војске, земље, градове господство.{S 
а.</p> <p>Детелина попова паде им у очи још из далека са својим зеленилом, да морадоше прећи ра 
 ли ти домаћин данас?</p> <p>— Ја нисам још.{S} Имам ја једнога домаћина у кући.{S} Не можемо б 
да изјави.</p> <p>Али га је једна мисао још из малена морила, мисао о копању блага Цара Радован 
{S} Драги и мили гости наши!{S} Ако ово још није препорођај народни, који сте ви можда очекивал 
моглављено бравче.</p> <p>Стеван је био још из малена једно до зла Бога неразборито дериште.{S} 
штину, а кад се задужио онда је задобио још једну невољу дуг.</p> <p>Радичевићи су бар тако ура 
 дреке и вике у механи.{S} Он се вратио још истога вечера из среза са актом капетановим, ове са 
емо“ — веле сва четири брата. „И да смо још остали у задрузи, на тој би мери остали, ни бољи, н 
> <p>— И сад смо готови.</p> <p>— Нисмо још готови.{S} Нисмо свршили треће и најважније питање. 
 главу.{S} Мало је нама кућњих брига но још о вашим спрдњама да водимо бригу.</p> <p>Ненад изго 
адио онда је сигурно полудео.{S} Где то још има да се црква поткопава!</p> <p>— Ајде мо те у цр 
ик кад сврши посао, оде, а они, који су још од јутра заквасили били, прибраше се опет за један  
{S} А то што су они урадили, урадили су још раније други сељани.{S} И сеоска се утрина с дана н 
ни они седели скрштених руку.{S} Они су још пре наговештавали појединим бољим људима, земљорадн 
и гледећи споља са зебњом да ли није ту још Живана.{S} Кад виде да је нема, као да јој свану.{S 
езо и акцисо за џабе!</p> <p>— А зар ћу још теби да се повињавам и да те питам шта ћу да радим! 
 коме се налази.</p> <p>Жене их двораху још, служаху пиће и слушаху свачију реч, а богами добац 
 у ноћном затишју.{S} Ни дућани не беху још отворени, а камо ли среска канцеларија.</p> <pb n=" 
м да ли ћемо и данас што успети, кад их још нема.{S} Већ смо изгубили сваку наду са тим узалудн 
>Поп-Јова и учитељ-Пера посаветоваше их још о којечему, па одоше.</p> <p>А Радичевићи остадоше  
ки да малу цену за опанке.{S} А овај их још загледа и затеже цену. „Пусти га нека сече кад га ј 
id="SRP19091_C1.4"> <head>IV.</head> <p>Још се јутро није добро развиделило, а Радич, са снахам 
боравивши да мете капу на главу.</p> <p>Још пре пола ноћи Стеван устаде да се спрема за пут.{S} 
а легне, тад виде да му нема кесе, и да ју је падајући с коња изгубио.{S} Леже у постељу ћутећи 
но Ненада што му је раскрвавио главу да ју је морао месец дана носити превезану црним луком.</p 
аве обављају, већ да то буде један мали јубилеј, на коме ће се видети, све оно што је ту просла 
ишње... - замисли се Радич:</p> <p>- За јунад 20 дуката</p> <p>- „ јагањце 10 „</p> <p>- „ свињ 
Српкиња, које су имале да рађају и гаје јунаке, осветнике својој земљи.{S} Ове ће имати удвостр 
 суму, колико требаше Урошу да купи два јунета.{S} Кад скупише другу суму, онда купише Живану г 
:id="SRP19091_C1.1"> <head>I.</head> <p>Јунска жега опекла, па ти чисто заповеда да кажеш: е је 
астави даље:</p> <p>— Нека Ненад у’рани јунца па да добије за њ 200 динара, а не продаје крџавч 
 у којима беху нека господа.{S} За њима јураше на коњу један писар полицијски.</p> <p>— Еј сеља 
S} Али се брзо прибра, шкрипну зубима и јурну трчећим кораком на „сотону“.{S} Удари је палицом  
 је то казао!? — узвикну Ненад и крв му јурну у лице.</p> <p>— Шиља ми је казао! — кресну му Жи 
аквога неуспеха код суднице.{S} Трећега јутра оде Радич њему, тога ради.</p> <p>Поп-Јова не хте 
еминовну деобу с браћом.</p> <p>Трећега јутра, кад се све беше рашчистило од свадбе настаде над 
ће ко да ради тога дана.</p> <p>Једнога јутра Радич нареди овако: да Живан иде у судницу и да п 
сврши посао, оде, а они, који су још од јутра заквасили били, прибраше се опет за један сто, па 
радничке задруге.{S} Била је недеља.{S} Јутро је освануло лепо у Бога.{S} Поп-Јова и учитељ-Пер 
19091_C1.4"> <head>IV.</head> <p>Још се јутро није добро развиделило, а Радич, са снахама и дру 
.5"> <head>V.</head> <p>Кад изиђе треће јутро, на гроб Јагликин Радич сипну да плаче и једва ус 
, куповати леб и за себе и за стоку.{S} Јутрос сам пуну карлицу сипала кокошима, па пуну карлиц 
ти их тровала?</p> <p>— Потровала си их јутрос!{S} Ти мислиш ја не знам што ти заинат тураш пап 
е плачући!{S} Па си хтела да их побијеш јутрос — говори Живана и премеће тесто таквом силином д 
па гради ужиће за снопове; да помиришеш јутрос покошену траву, да чујеш сисанче под џбуном како 
намера.{S} Јер ти знаш да су Цар Лазар, К.{S}-Ђорђе и Милош Обреновић имали истоветне намере, а 
радничку гмижу, која те и нехотице вуче к себи, да јој се приближиш и видиш тамо: онога проседо 
н побеђен морално, и што је народ дошао к себи, после онога молебствија у цркви, било готово зе 
амршти се Анђа и повуче превезаљче мало к челу.</p> <p>Кад се смрачи, они се кренуше њиви са бу 
и не умемо ка они.{S} Ми не знамо ништа ка стока.</p> <p>— Још мало па да пасемо траву — додаде 
, ви не би побегли од њега, но би орали ка’ и други људи.</p> <pb n="54" /> <p>— Па мислиш ваљд 
такао ову децу, да су твоја.{S} А овако ка’ велиш туђа деца, па ти се лепе руке за њин врат.{S} 
p>— Па... нисмо непоштени, али не умемо ка они.{S} Ми не знамо ништа ка стока.</p> <p>— Још мал 
 учитеља.{S} Па да пијемо сви у друству ка’ људи. -</p> <p>— Шта ћеш да пијеш попе, да те части 
— Баш оно, вече кад нам је свекар умро, кавга је започела због овога Кузмана — и пружи прст на  
анојка озбиљније. — Док бесмо у задрузи кавга и несрећа сваког дана, кад се поделисмо навали си 
 смо осиротели, за нашу грдну неслогу и кавгу.</p> <p>— Ама ја верујем да је вас отац клео, али 
оп Јова. — Зар ја чак у селу чујем вашу кавгу и ти кажеш ништа!</p> <p>— Дошао је крај попе и в 
и.</p> <p>— Е није баш то, него су нашу кавгу само жене сачиниле. — умеша се Урош.</p> <p>— Дои 
д Црква слави, онда пође и Анђа да кува каве људима.</p> <p>Од тога доба није више истраживао б 
</p> <p>— Ви сте сами криви, што сте се кавџили у задрузи код цуне куће свачега доста — рече Пе 
р по решењу <hi>задругарског суда</hi>, кад је Веца напустио пијанчење ради пријема у задругу и 
је туђе?{S} Све „наше“, „наше“, „наше“, кад ће нешто бити <hi>моје</hi>: <hi>Моје</hi> дете, <h 
ах познао да онде има неко „Боженство“, кад год отиднем на оно место, мени тек нешто лакне, као 
а.{S} А толики нам је био порез некада, кад смо сви у задрузи били.</p> <p>— Две славе ме кошта 
мо! -</p> <p>- Шта има да вас ко гледа, кад можете сами себе да гледате и да се помажете.{S} Је 
 Радич растао са својом душом тек онда, кад су му принели јатагане и пиштоље, те се њима закити 
н на врата.</p> <p>— Морам да сам луда, кад сам дошла...</p> <p>— Што си дошла?{S} Што ћеш ти с 
! — рече Стеван. — Све ми се јежи кожа, кад се сетим шта смо радили и шта смо патили...{S} Поме 
овачка Земљорадничка Задруга од Савеза, кад му се обратила за пријем.</p> <p>Већи пораз није се 
е морамо то чинити ван нашега домашаја, кад то нису заслужили.</p> <p>— Ама зашто тако говориш, 
ју!</p> <p>- Зар ово није сатисфакција, кад гледамо својим очима његове патње, и ако знамо да о 
— Тим пре, и за мене је већа гаранција, кад је председник ту.</p> <pb n="91" /> <p>— Али ја Жив 
та нам могу сметати један и два човека, кад је већина добра?</p> <p>— А шта нам је могао не сме 
еко се разлегао глас из уста говорника, кад је то изговорио, те је у маси настао читав жагор од 
 кући незвана?</p> <p>— Ћути, Станојка, кад знаш да то никад неће бити!</p> <p>— Велим ја, да т 
, већ да мора отпасти као гњила крушка, кад дозри и сасуши петељку своју.{S} Таквом зрелом плод 
тавио, коју нису уписао.</p> <p>— Вама, кад је држава могла дозволити та друштва и кад је једно 
отресе руке од коприва. — Лако је вама, кад ви се у њиви зна само један рађ, а ја, док ти поређ 
<head>IV.</head> <p>У таквим приликама, кад људи преживљавају чемерне дане, искрене често пута  
ли ти учо да помогнеш болесним свињама, кад оне почну да липсавају? — уплете се Кузман..</p> <p 
 у задрузи кавга и несрећа сваког дана, кад се поделисмо навали сиротиња, па навек мука и невољ 
Доиста! — додаје поп-Јова.</p> <p>— Па, кад је толико добар плуг, што га ти, попе, не узмеш? —  
ју листове, или слушају учитеља и попа, кад им по нешто читају и објашњавају.{S} Или се седнице 
ам слави Богородичин Покров 1. октобра, кад стигне слатко вино.</p> <p>Долазио је он редовно св 
у деобу с браћом.</p> <p>Трећега јутра, кад се све беше рашчистило од свадбе настаде надугачко  
е да ужива царски.</p> <p>— Нека кошта, кад има зашта.{S} Оно и њива неће да донесе рода, док с 
продужише лежање и режање.</p> <p>Деца, кад спазише Стевана, повикаше у глас: „чила!“ „чила!“.< 
то да месим и готовим за двадесет душа, кад могу за, две и три?{S} Зашто да ја навек не знам шт 
а ли ти је то време донело већи приход, кад те је навело на већи расход?</p> <p>- Боже сачувај! 
ђе кредит у овој нужди сад.</p> <p>— Е, кад би нам то учинили, онда би ви били богови на земљи. 
 сте окупили ви за те гвоздене плугове, кад земља тражи и мотику, а не само плуг, па и кишу, па 
 остадоше да се снебивају, шта да раде, кад им се на првом кораку највећа пијаница намеће за за 
и му Јова.</p> <p>— А шта ћеш нам овде, кад нећеш да пијеш? — рече Живан.</p> <p>— Да вам прави 
Ада, ја ћу ти казати, али шта је вајде, кад ћеш ми ти манисати, као год око ових пчела.{S} Ја п 
а учитељ, шта ће по мејани да учи људе, кад има своју школу?</p> <p>— А шта ћеш ти у школи, кад 
мљорадње и уопште нове културне понуде, кад се он сродио с оним, што зна и има?</p> <p>— Би, ка 
и у хладовини, па само жмиркају и реже, кад их која бува у живац дирне...{S} Квочке се расуле с 
азговор мало на згоду.{S} Знаш како је, кад се састану двоје младих и лепих, они треба лепо и д 
над. -</p> <p>— А шта су оне заслужиле, кад су браћу до крви довеле? — пита их Живан.</p> <p>Же 
А мора ли тај кукуруз да се копа после, кад је изоран тим плугом?</p> <p>— Па разуме се.{S} Где 
и ти.</p> <p>— Ко може мени да помогне, кад ми Бог не да! — сусрете га Ненад.</p> <p>— Има, има 
а морем а смрт за вратом!“ Прве године, кад они мишљаху да одуже сваки свој дуг, шљиве уби слан 
редајете моје имање другом на руковање, кад имам од њега тапију?</p> <p>— Ти си сам захтевао да 
н:</p> <p>— Не помаже нам сад уздисање, кад смо убили оца.</p> <p>— Ја га нисам убио. — затеже  
иш? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћу, попе, кад ми треба.</p> <p>— Али не мораш, имаш одмене.</p> < 
те право и ти и поп што нас избегавате, кад смо овакви.{S} Али ако ме видите више у механи слоб 
. _</p> <p>- А шта ми се ту изговарате, кад сте криви и један и други! — издвоји се Стеванов гл 
p> <p>— Чим да га у’рани сад у пролеће, кад нема сена?</p> <p>— Нек посеје детелину, ко што је  
жетином, па ми нуди миришљав сапунчиће, кад ја не примих, он их спустио у наћве где је тесто, т 
вени, снахама.{S} Али снахе, као снахе, кад подмире мужеве и децу, онда се тек сете за другога. 
дио с оним, што зна и има?</p> <p>— Би, кад би му се разложило.</p> <p>— Вараш се, предложи му  
b n="5" /> другој...{S} А како и не би, кад су га оне њене црне и заносне очи погодиле посред с 
е, као <pb n="46" /> тада —- на свадби, кад су се и гости морали погледати и сневесељавати због 
гом!</p> <p>— Он је радио мени о глави, кад сам ја био председник, па зато не могу никад да га  
 паре, пошто су то већ предвидели били, кад су видели самога коња да је дошао.</p> <milestone u 
у школу?</p> <p>— А шта ћеш ти у школи, кад имаш твој дућан у мејани? — навеже му се Пера.</p>  
у антрзи!</p> <p>— А ти си ми био бољи, кад си био као они.</p> <p>— Бар нисам био такав штетни 
 да не беше тако значајан дан у години, кад кућа не сме остати без бадњака и сламе, још тада би 
ена.</p> <p>— Откуд је могла продавати, кад је све под катанцем? — зачуди се Живан.</p> <p>— Пи 
сложимо.{S} И кокоши ће нам се смејати, кад чују нашу ноћашњу бруку!</p> <p>— Сасвим је тако. — 
 не знам да ли ћемо и данас што успети, кад их још нема.{S} Већ смо изгубили сваку наду са тим  
даће, али налази да би се могли спасти, кад би послушали савете паметнијих од себе.{S} Дамњан в 
/p> <p>Стеван чисто поскочи од радости, кад виде како се катанац отвара и затвара без кључа, чи 
Сад се мислило да ће бити слоге у кући, кад је уклоњено све оно, што је изазивало спор и неслог 
, видиш, јеси ли имао онда шоље у кући, кад ти је био жив отац?</p> <p>— Онда нисам имао ни тањ 
аше ове речи: „Певај, певај народе мој, кад сам дошао затекао сам те да певаш, па би желео и ка 
с њим.</p> <p>— Како ћу де се осигурам, кад ја немам рачуна да дам јевтиније од четири гроша на 
е знам.</p> <p>— Шта вреди да ти кажем, кад ти немаш оно што је најглавније.{S} То мора најпре  
за љубав задруге ја у нечему измењујем, кад знам да стојим на достојној висини свога положаја.< 
у насмејано.</p> <p>— А што да верујем, кад ја долазим до меда и воска и овако.</p> <p>— Ама не 
и, — рече Пера.</p> <p>— Како да живим, кад сад нема онога, без чега ја не могу живети.</p> <p> 
/p> <p>— Шта ми је вајде да ти говорим, кад ме не слушаш!</p> <p>— А шта те као нисам до сад по 
едну „Гарушу“ што му увек јавља блеком, кад овце оду у штету, те је због тога неће ни продати н 
А ко се и не би усхићавао таквом кућом, кад је она таква била, да би човек, бацивши само један  
 џабе“, разгоропади се неки пут Кузман, кад му неки да малу цену за опанке.{S} А овај их још за 
 Да је и мој брат ја га не би погледао, кад би оволику порезу дуговао!</p> <p>— Иди Шиљо, зовни 
је потражи.{S} За страх више није знао, кад се онако грозно убио, ко вели: „гора ми напаст не т 
ар она не представљају своје богатство, кад их родитељи повише имају, него да их се ратосиљају  
 син!</p> <p>— Ти се ниси још ни родио, кад сам ја ову кућу с оцем градио, па да ми се сад сили 
.</p> <p>— И треба да те рачунају тако, кад си ону бруку урадио.{S} Ко је још у свету растурао  
.</p> <p>— Како да не кукам црни синко, кад ево већ шес,. недеља купујемо ’леб!</p> <p>— Тешто, 
ега нема.{S} Благо би нашој земљи било, кад би њени сви овакви људи били.</p> <p>— Тешко би наш 
ли.</p> <p>— Тешко би нашој земљи било, кад би јој сви људи били као Радич — одврати Пера сасви 
ече Пера.</p> <p>— Како ћемо да живимо, кад нас нико не гледа, живи ли смо, мртви ли смо! -</p> 
о ме пљуните!{S} Ово је дибидуз грозно, кад се од нас красних људи овакве несреће начинило у пи 
 ја мене него тај свет!</p> <p>— Добро, кад ти велиш, онда ја да му дам. — рече Кузман и извади 
да робујем док сам жива!{S} А зашто то, кад имам лепе моје руке и снагу, дете и човека, па да з 
место!?</p> <p>— Како да ми није место, кад ми је све ту, што сам год имао! — узвикну Кузман оч 
че Стеван. — Али шта ми вреди та ствар, кад не знам где има пара.</p> <p>— То ће ти се у сну ја 
 жива ли си!{S} Проклет да је онај час, кад прескочих прага у овај жган, да робујем док сам жив 
са сажаљењем.</p> <p>— Е, тако, заинат, кад оне навеле сву родбину, па испише сву ракију, и ја  
. Сава оставио нама овај плуг у аманет, кад је он рђав?</p> <p>— Св. Сава сад кад би устао, он  
 -— Зар ви то не чините и у грађанству, кад залажете овце, козе, свиње, за дуг, па вам нико ту  
гурно то сматрао, као нашу декламацију, кад смо му о томе говорили, па је није ни турао у главу 
са <hi>22</hi> задругара, а у тренутку, кад се овај извештај чита, она има <hi>160</hi> задруга 
ер опкољен ловцима.{S} Јер том времену, кад је он мислио да је он цео свет победио, искрсну јам 
и једну трошицу.</p> <p>Невена замукну, кад чу реч „сапун“.</p> <p>— А!... — отеже Живана, — то 
љ са пријатељем.{S} У таквом каламбуру, кад људи зазиру један од другог горе него од Турака, ни 
 још јаче у плач. — Сад не помаже плач, кад су већ куће готове — рече Живан женама и не гледају 
?{S} Мањ друмове!</p> <p>— Право кажеш, кад немаш земље...</p> <p>— Онда казујте, људи, коме да 
pb n="25" /> <p>— Шта ти то жено радиш, кад ти није недеља? — упаде на врата Невена.</p> <p>— Н 
ужили.</p> <p>— Ама зашто тако говориш, кад знам да тако не мислиш по савести?</p> <p>— Дозволи 
„ „ 40 „</p> <p>— За шљиве узмем кад 40 кад 50, а никад више од 100 динара.{S} Али оне не рађај 
је „наше“.{S} Убио ти Бог то „наше“!{S} Кад ћу једанпут да се курталишем овога калабалука, да с 
р код мене живога да делите мој дом!{S} Кад ли узмем једну кривуљу, па кад вас потерам, нећете  
 са зебњом да ли није ту још Живана.{S} Кад виде да је нема, као да јој свану.{S} Поче да разгл 
лицу, а десном извади нож из појаса.{S} Кад се приближи ћуприји, он спази насред ћуприје нешто  
ко требаше Урошу да купи два јунета.{S} Кад скупише другу суму, онда купише Живану гвозден плуг 
ао и оцу пресео последњи час живота.{S} Кад је био дете, била му је редовна навика, да прво изг 
и и најбољи комшија.{S} Дође и седе.{S} Кад обреди разговор о времену, берићету и још којечему, 
дувар допада, што ми лепо суши коже.{S} Кад скинем кожу с њега дор — мирише!</p> <p>— Бога ми ј 
да га угађа на дну воћњака за орање.{S} Кад све удеси, он погледа у попа.</p> <p>— Терај! — вик 
ичким, незнајући како да се пријави.{S} Кад се отворише врата, председник га спази и позва унут 
 загрејали „ђем“ и добро загаламили.{S} Кад наиђе поп и учитељ, они гракнуше од радости као на  
.</p> <p>— То ће ти се у сну јавити.{S} Кад легнеш увече, а ти мети „Расковник“ под јастук, па  
је Анђа држаше за шију да не крешти.{S} Кад дођоше до места, Анђа пружи пиле Кузману да га зако 
преже волове и продужи пут певајући.{S} Кад стиже кући беше превалила ноћ.</p> <p>— Шта учини з 
чком и нарочито склопљеном молитвом.{S} Кад то учини, онда седне на своју наслоњачу, потпали чи 
нај тренутак пред огорченим народом.{S} Кад га поп укори за то његово безбожничко дело, он му р 
 лепши растанак беше приредио Живан.{S} Кад поседаше сви око софре, Живан узе чашу ракије и поч 
 га је слушао и <pb n="38" /> ћутао.{S} Кад би увече Живан уђе љутит у кућу и повуче се са свој 
жао на путу, док се није разборавио.{S} Кад забеле зора, он се освести, устаде, разгледа око се 
Врло лепо! — узвикну поп-Јова јетко.{S} Кад је од њега било лепо да са нама онако нечовечно пос 
! — подвикну му Живан, чисто кметски! — Кад ја нисам добар домаћин, буди ти бољи?{S} Ено дошао  
 Ево како је то било, — отпоче Живан, — кад смо се делили, ми смо оставили право сваком од нас  
 изумењима, -— упаде поп-Јова.</p> <p>— Кад дође време да се оре гвозденим плуговима дотле ћу ј 
о, сапун!{S} Купићу и ја теби.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Кад потражиш.{S} Није сад време за сапун, 
ј треба добар темељ поставити.</p> <p>— Кад би то могло некако „политички“ да се изведе.{S} Зам 
ђе.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>— Кад можете у пијењу да се помажете, онда тим пре треба  
ој Живана и не гледајући у њу.</p> <p>— Кад сам ти их тровала?</p> <p>— Потровала си их јутрос! 
упићу и ја теби.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Кад потражиш.{S} Није сад време за сапун, но за рад.{S} 
воје или сваки за себе, одмах?</p> <p>— Кад нисте могли да се слажете четворо, нећете моћи ни д 
 но казуј кад мислиш да пођеш?</p> <p>— Кад довршим платно што сам започела, дотле ће се и месе 
ку! — придаде Урош.</p> <p>— Јес’, јес’ кад би то могли! — довикује Невена</p> <p>— Пробајте са 
овима и посланицима само по буџацима, а кад изађеш пред њих, ти не смеш ни у очи људски да их п 
е имао само једну невољу — немаштину, а кад се задужио онда је задобио још једну невољу дуг.</p 
ако!{S} Него, ако хоћеш да ореш њиме; а кад ће да стоји код тебе, онда боље да стоји пред судни 
и о садашњости, а не о прошлости“.{S} А кад би још хтела рећи коју о његовој, <pb n="7" /> жени 
 добро, ми смо и онако без волова.{S} А кад су ту поп и учитељ, ја рачунам да то неће рђаво да  
 за лакшим и савршенијим справама.{S} А кад умање то, онда ће се сами освртати и распитивати за 
век тамо, или нека ретка животиња.{S} А кад виде шта је, оне рече:</p> <pb n="12" /> <p>— Боже  
 гуше, чим скидосмо венац с главе.{S} А кад смо ми дале, мораш и ти, — придаде Живана.</p> <p>- 
пљао новац и мећао женама крстове.{S} А кад Црква слави, онда пође и Анђа да кува каве људима.< 
штине, нарочито држане за тај циљ.{S} А кад је све било готово и кад је заведен потрошачки одељ 
ов у Ораовац имао је само тај циљ.{S} А кад је и поп-Јову обавестио и задобио за ту идеју сматр 
имамо доста утрине и попаше.</p> <p>— А кад нестане те утрине, шта ће после коштати једна овца  
зједна фрче ноздрвама, јер је слушао да кад коњ ноћу врче, привиђа нешто.</p> <p>Ишао је тако к 
удски да их погледаш.</p> <p>— Море, ја кад би им судио, они би ме добро запамтили! — не попушт 
аник, јер он зна шта је сиротиња.{S} Ја кад би био краљ играли би посланици и министри припирев 
онетка свима.{S} Јер Невена није видела кад је Кузман спустио пераћи сапун на полицу, а други ч 
p> <p>Занета тим послом, није ни видела кад је Стеван лупио на капију и ушао.{S} Псета лануше и 
а друштва.{S} Шта ћеш одговорити људима кад те питају за онолике бабе што си уписао по селу?</p 
га стока.{S} Навикле су оне на њега, па кад уђе међу њих, као да је с њима срастао.{S} Само му  
 то, да ја имам карактер човечански, па кад ме једна жена не сматра ни колико једно г., ја треб 
{S} Коњ се обрну и загледа га добро, па кад зачепи и пусти најжешћи галоп.{S} Поче опет ваздух  
 дом!{S} Кад ли узмем једну кривуљу, па кад вас потерам, нећете знати где су врата!</p> <p>— До 
законом дозвољен посао задругама!{S} Па кад је обиграо све власти у земљи и уверио се да је „за 
 а доле панталоне са штифлетнама.{S} Па кад упреде бркове и накриви шубару, богами коџа се млађ 
и се чини! — зачикава јој Невена.{S} Па кад немаде шта друго да ради, она дохвати крчаге и оде  
едан батак не принеше пред госте.{S} Па кад заковитла онај комад гибанице што држаше у рукама,  
довиште и нуђен људима на поклон.{S} Па кад га нико није хтео примити, онда су поједини крадљив 
 отворио дућан због народа.</p> <p>— Па кад си због народа отворио дућан, што не би сад пристао 
 — рече поп-Јова насмејано.</p> <p>— Па кад смо у овој кући, морамо бити заједно. — рече Живан, 
p> <p>— Ово није проклетство, већ срећа кад имам ствари у кући.</p> <pb n="60" /> <p>- Знам, ал 
 рукама.</p> <p>Невену жигну преко срца кад га виде.</p> <p>Кузман се нагоди да овој љутој жени 
, кад је он рђав?</p> <p>— Св. Сава сад кад би устао, он би први тражио гвоздене плугове, јер с 
векар у таквој прилици чини, али узалуд кад нема ко да га помогне у томе.{S} Браћа му се дала н 
<p>— Е онда попе ниси узалуд тупио зубе кад си нам говорио за овај плуг, — рече Живан изненађен 
нчење ради пријема у задругу и најпосле кад су сви људи у селу, сем Јанаћка и Шиље, који се апс 
шубару, богами коџа се млађе жене збуне кад га виде.</p> <p>Због такве његове женидбе свима је  
где је коњ зачепио у страну, уплашио се кад је наишао на њу враћајући се.{S} Натуче капу и пожу 
/p> <p>— Да вам покажем какви изгледате кад седите у механи.</p> <p>— Е ако си нам показао, баш 
риви — умеша се Невена. — Баш оно, вече кад нам је свекар умро, кавга је започела због овога Ку 
леда и затеже цену. „Пусти га нека сече кад га је мило да сече“ — додаје други шерет Ако му нек 
> <p>Живан однесе све те рачуне кући, и кад их Урош, који једини беше писмен, прочита пред свим 
мљорадник капарише <hi>годижбину</hi> и кад му је сваки дан проведен на свом имању од неоткупне 
м цркву, која ће му боље помагати.{S} И кад ми сад општина ту цркву отима, онда, треба она да б 
чајно.{S} Кузман беше банкротирао.{S} И кад му је вршен попис, Живан је позват за „присутног“.{ 
а похарана!{S} Брже похиташе тамо.{S} И кад стигоше, нађоше пред црквом велики ров земље и дубо 
и су били штетни у сваком погледу.{S} И кад је тиме остварила онај други део Христове изреке: < 
 кроз наочаре „Земљорадничку Задругу“ и кад виде Кузмана, затури се на наслоњачу и изненађен по 
 је држава могла дозволити та друштва и кад је једном таквом друштву честитао славу један српск 
 женим сина, па потрошим 30—40 дуката и кад крстим унуче и потрошим око 1—2 дуката, то је друга 
аже он што ти каже.{S} Човек кад умре и кад се роди, зову попа, а ко погреши, и он иде попу, па 
ката, то је друга ствар.{S} Па богами и кад ми умре неки у кући, и тад ме кошта...{S} Тек, како 
 тај циљ.{S} А кад је све било готово и кад је заведен потрошачки одељак, онда је задругина кан 
 затекао сам те да певаш, па би желео и кад пођем да ме с песмом испратиш.{S} Твоја ми је песма 
ато што је добар и благородан, он баш и кад би хтео, не би умео јавити се као протест против по 
е исте земље и стоке?</p> <p>— Могао би кад би нашао неке велике паре или ископао из земље.</p> 
анпут да орем тим плугом, али шта вреди кад су му поскидали све делове, — одобровољи се Живан.< 
... — рече Стеван, али му се душа утаји кад помисли да мора да јаше и још да каса за оним колим 
у и ушао.{S} Псета лануше из хлада, али кад видеше ко је, продужише лежање и режање.</p> <p>Дец 
род наш радо прашта свачије грешке, али кад му се дирне у светињу, цркву, у божанство, не попуш 
био смирио према кредитној задрузи, али кад виде како задругари вуку на својим колима канте гас 
њан се потруди да умири тај окршај, али кад извуче и он неколико столица по плећкама, он се изм 
одиста, не би требало да је пијемо, али кад ми зими изнесу грејаницу, не могу да рекнем нећу, п 
нама?</p> <p>— Били смо и ја и поп, али кад смо видели шта ћете ви радити, ми смо се удаљили.</ 
нолико, колико су их разумевали.{S} Али кад видеше на конгресу људе из свију партија, где догов 
 га је и отац покојни саветовао.{S} Али кад му Пера рече да за њега има врло много важних дужно 
нови имају да слушају оца!</p> <p>— Али кад неће да се слажу, онда им мораш дати што је њихово, 
— рече Пера, ал’ ви нама нисте веровали кад смо вам говорили, да ћете доживети овакво стање, ак 
ан га погледа зачуђено.</p> <p>— Уседни кад ти кажем!{S} Хоћу да те уверим!</p> <p>Стеван се по 
 А то је било оно златно време у години кад сваки земљорадник капарише <hi>годижбину</hi> и кад 
 више наводаџије.</p> <p>И једне вечери кад они највећма беху загаламили по свом обичају лупи н 
Али и зрелим људима је могућно залутати кад не знају пута.{S} Изишав из породичне задруге, Ради 
а толико!{S} Или ће од свиња то одужити кад стигну вепрови, или најпосле од жита, доста су га н 
ече Стеван, незнајући шта ће од радости кад виде свој џак са трицама.{S} Па га заметну на раме  
ло трави око себе да расте, поче венути кад трава око њега објача, закржљави и изгуби се у њено 
вена дурај за њих.{S} Тешко мени јадној кад ћу се избавити овога чемера!... “ — бризну да плаче 
 шта ће бити после сто година, но казуј кад мислиш да пођеш?</p> <p>— Кад довршим платно што са 
орава ти страна“!{S} То ми је баш мерак кад ми жене кажу „ћорава ти страва“!{S} Немој, немој, т 
у очи. — Овај ће плуг они да усвоје чак кад се распадну породичне задруге.{S} Јер сад имају и с 
 — Нек ти каже он што ти каже.{S} Човек кад умре и кад се роди, зову попа, а ко погреши, и он и 
зазва да оду из механе.</p> <p>Порезник кад сврши посао, оде, а они, који су још од јутра заква 
имати велике паре?</p> <p>— Боље је, ал кад нема!</p> <p>— То ти немаш, а други има.{S} Крсман  
римите у то друштво?</p> <p>— Оћемо, ал кад се поправиш, залутала моја овчице!</p> <p>— Никад в 
ване, Стеване, проседе и ти већ, а знам кад си се родио.{S} Ти си ми био прво дете, које сам он 
ожу.</p> <p>— Шта ми вреди да их слушам кад ме они не сматрају за целога човека.</p> <p>— А што 
теле „ „ „ 40 „</p> <p>— За шљиве узмем кад 40 кад 50, а никад више од 100 динара.{S} Али оне н 
 обмани. —</p> <p>Цело село дахну душом кад виде у кљуси човека, који га толико дави.{S} Збор с 
адбе, дан највеће радости Живанове, дан кад је требао да види плод и зачинак свога труда, око о 
 рече поп Јова.</p> <p>— А Фараонов сан кад је предсказао седам гладних година, зар је то лажан 
n="22" /> подетињао.{S} Ћурке сам чувао кад сам био мали, па ћурке ћувам и данас.</p> <p>Јова и 
 и да се помажете.{S} Јеси ли ти гледао кад људи газе воду, или иду низ поледицу, они се придрж 
ња још од вечера.{S} Али га није осетио кад је пошао, пошто је била поноћ.{S} Стеван је обукао  
и знао где ти је глава од послова, само кад би хтео.{S} Не треба да идемо далеко, да пођемо од  
Ево шта, један председник општине, само кад хоће, може много да уради.{S} Ти имаш да радиш толи 
p> <p>— Јест, јест, и то је добра ствар кад човек може и за ситнице да узме по коју пару, — дод 
божничко дело, он му рече:</p> <p>— Зар кад се у сну човеку нешто јави, да не верује?</p> <p>—  
еднога!</p> <p>— Боље је дабоме!{S} Јер кад би сви људи били богати, не би знали за муку и нево 
ш зарад себе, а не зарад народа.{S} Јер кад тај народ не би постојао, коме би ти држао дућан?</ 
е се огледа успех свакога посла.{S} Јер кад се уклоне препоне, које ометају неки рад, у успех с 
уздићи поред његовога пропадања.{S} Јер кад неко пропада други се уздиже.{S} А да се не би то п 
епад, било с неба, било од људи.{S} Јер кад су већ остали без резерве у радној снази, коју су у 
н задругиног оснивања за свечан.{S} Јер кад је Кузман после дугога праћакања и лудирања пришао  
њем, онда је готов и на ревност.{S} Јер кад је изгубио наду на повољан задружан живот, онда је  
 натерао те сам купио ову земљу.{S} Јер кад сам му год поменуо гвозден плуг, увек ми је затвара 
 ’рани.</p> <p>— А што ће ти после чаир кад имаш пуне ћупове дуката?{S} За своје паре после мож 
 жене пију! — гракнуше све у један глас кад видеше Живана.</p> <p>— Здравси зете! — довикну му  
есе бадњак.{S} Деца очекиваху жељно час кад ће се унети бадњак у кућу, али знађаху ко треба да  
а потрошим овде-онде 3 „</p> <p>— А већ кад женим сина, па потрошим 30—40 дуката и кад крстим у 
ажу шта је некад било, шта је која коју кад жацнула, све се понадувале, све напрћиле носеве и с 
— Питај га ти како је он довео Станојку кад се женио, а друго батали, — рече Пера смејући се.</ 
ицу, па си прав пред законом.{S} Шта ћу кад се од мене тражи шест хиљада динара порезе из ове о 
е се карам забадава.{S} Нека упали кућу кад нема сајбије,“ говораше сама, идући Невена.</p> <p> 
ћин и треба да га узме.</p> <p>— Е, баш кад ти је толико у вољи, ја ћу да га узмем, ал не за њи 
де год улуче прилику.</p> <p>И тада баш кад су мислили да су потпуно готови са припремом за осн 
х не пођоше у сусрет и деца.{S} Јер баш кад сваком изгледаше да ће пребацивања и заједљива пецк 
кну Живана.</p> <p>— Не дам ти да месиш кад је моја недеља!</p> <p>— Недирај ми црепуљу, сад ћу 
поређено и укусно и смишљено.{S} Па још кад ту видите једнога старца, дугачких седих бркова, об 
:id="SRP19091_C2.1"> <head>I.</head> <p>Кад се пчела роји, треба имати на уму двоје: време и ро 
:id="SRP19091_C1.5"> <head>V.</head> <p>Кад изиђе треће јутро, на гроб Јагликин Радич сипну да  
id="SRP19091_C3.10"> <head>X.</head> <p>Кад се кола оправе и изведу на чистину, онда је лако те 
рђава година, неће набрати меда.</p> <p>Кад се тица излеже, па распусти своје младунце, пре нег 
ез домаћице, па зато се и вајка.</p> <p>Кад сахранише Јаглику, онда се вратише на подушје сви п 
ући не окусивши хлеба тога дана.</p> <p>Кад је изашао из вароши стигоше га једна кола, у којима 
 канцеларијска да чека капетана.</p> <p>Кад се добро свану, пандур дође и отвори врата, почисти 
у знак одобравања и расположења.</p> <p>Кад се сврши конгрес Ораовчани се вратише кући са своји 
с, кукњава, клетва и писак деце.</p> <p>Кад излише гњев над својим женама, они понамешташе ката 
 за њим.{S} И тамо га затворише.</p> <p>Кад би у подне пандур га пусти да иде кући, с напоменом 
су га његови предводници повели.</p> <p>Кад се сврши разгледање, председник задруге, поп-Јова,  
Стигао је кући у неко доба ноћи.</p> <p>Кад се распаса да легне, тад виде да му нема кесе, и да 
ше више цркву за поповски дућан.</p> <p>Кад сазнаде за то духовна власт, нареди да се та „црква 
но и окуражила је за целу ствар.</p> <p>Кад дођоше Јова и Пера из цркве и не нађоше никога у шк 
аде сакрити ни најобичнијем оку.</p> <p>Кад се досади Живану зивкање и узалудно потраживање, он 
и повуче превезаљче мало к челу.</p> <p>Кад се смрачи, они се кренуше њиви са будаком, мотиком  
н?“ „Не знам“ - одговара Кузман. „Да се кади и крсти од таквих лажова, ко што си ти.“ Кузман се 
у главу на другу страну, хотећи тиме да каже: „говори ти о садашњости, а не о прошлости“.{S} А  
 се Невена, незнајући ни сама шта ће да каже овом наметљивцу.</p> <p>— А, то, то!{S} То се траж 
д помрчине!{S} И ништа не мога друго да каже, него само подиже руку у вис и рече.</p> <p>— Бог, 
, као пређе.{S} Јер и песма задругарска каже:</p> <quote> <l>„Пођимо браћо рука под руку</l> <l 
.</p> <pb n="48" /> <p>— Ето, видиш шта каже жена, — рече Пера, Јови, — а можда би се она у сам 
свом и застати за један тренут да им се каже: да култура и политика нису једно исто, и да стоје 
попа, рече му Станојка утешно. — Нек ти каже он што ти каже.{S} Човек кад умре и кад се роди, з 
танојка утешно. — Нек ти каже он што ти каже.{S} Човек кад умре и кад се роди, зову попа, а ко  
 неће рђаво да испадне.</p> <p>— Кузман каже то је опасно што се тамо имање залаже.</p> <p>— Ам 
ромашавања, највише их задржа...{S} Поп каже да су сами криви што се не моле Богу и не слушају  
говори, ваљда би хтео рећи: „да идем да кажем то Станојки“, али га загуши стид.{S} Скочи, замет 
не у својој кући!{S} Како ћу вечерас да кажем укућанима?{S} Да је долазио, рећи ће: „сама си га 
его тих десет плугова.</p> <p>— Коме ја кажем! — угледа се Пера поп-Јови у очи. — Овај ће плуг  
о поново с браћом да живим.</p> <p>— Не кажем ја да се враћате породичним задругама, него да се 
, рећи ће: „сама си га звала“.{S} Да не кажем, чуће, па још горе!{S} О дабогда га Св. Илија пог 
Немој више да патиш, но слушај ме да ти кажем како ћемо да се помогнемо и ја и ти.</p> <p>— Ко  
е, то не знам.</p> <p>— Шта вреди да ти кажем, кад ти немаш оно што је најглавније.{S} То мора  
мање.{S} А ја сам се бојао, право да ти кажем, да нећеш то као кмет истина урадити, па сам зато 
огледа зачуђено.</p> <p>— Уседни кад ти кажем!{S} Хоћу да те уверим!</p> <p>Стеван се погну и К 
 рече он полушапатом. — Хтео сам да вам кажем да Ненада никако не примите у задругу!{S} Ако њег 
исколачи очи поп-Јова.</p> <p>— То, што кажем.{S} Али треба да ме разумеш, — настави Пера. — Не 
косу.</p> <pb n="85" /> <p>— Ја ти опет кажем да је то све судбина.{S} Зар нашем царству није б 
>- Криво је време.{S} Или још можемо да кажемо време је у праву.{S} Јер кроз те мене мора да пр 
ка жега опекла, па ти чисто заповеда да кажеш: е је боља зима, него лето.{S} И да није још оних 
ти Пера сасвим равнодушно.</p> <p>— Шта кажеш!? — исколачи очи поп-Јова.</p> <p>— То, што кажем 
 самовољан, устукни га за времена, а ти кажеш: „Нека га још је аџамија“, ето ти га сад какав ти 
Зар ја чак у селу чујем вашу кавгу и ти кажеш ништа!</p> <p>— Дошао је крај попе и више нам нем 
да орем?{S} Мањ друмове!</p> <p>— Право кажеш, кад немаш земље...</p> <p>— Онда казујте, људи,  
 која му беше откривена.</p> <p>— Право кажеш, — рече Пера. — Ово се и не односи на тебе, већ н 
е одједном. — рече Пера.</p> <p>— Право кажеш господине. — прихвати Ненад. — Јер ми треба и неш 
ожеш купити десет чаира.</p> <p>— Право кажеш — рече Стеван. — Али шта ми вреди та ствар, кад н 
 се људи, као око мечке.</p> <p>— Право кажеш, те не идемо да гледамо своја посла — рече један  
 ти било као у земљу закопано.{S} А ако кажеш другоме, то не знам.</p> <p>— Шта вреди да ти каж 
треба.</p> <pb n="20" /> <p>— Е, добро, кажи ми твој годишњи приход, па ћу ти после казати нешт 
p> <p>Кузман стаде унезверено.</p> <p>— Кажи ти мени овде пред овим људима шта је тебе руководи 
 тобом би се могло радити.</p> <p>— Ама кажи ти мени откуд Крсману толике паре?{S} И ја сам чуо 
гвозден плуг?</p> <p>— Ко је, да је; но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да живимо.</p> <p>— 
 не питај ме“, - рекнем јој ја љутито. „Кажи ми шта је да бринемо заједно?“ Е, таквога друга не 
о лојалан према задрузи, али он заокупи кажњавати и гонити поједине задругаре без икаквог смисл 
ту цркву отима, онда, треба она да буде кажњена а не ја.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>Кузм 
ана“!{S} То ми је баш мерак кад ми жене кажу „ћорава ти страва“!{S} Немој, немој, тако снашке,  
тај старац мене поштује!{S} Знаш шта ми кажу сви у селу: „Већ веле, што си трговац и што си пош 
иње, а ја сам од ње живео.{S} Знаш како кажу: „Сиромах човек две куће рани.“</p> <p>— Па зар је 
се у његовој њиви може наћи у земљи пун казан блага.{S} И одмах ујутру то саопшти жени.</p> <p> 
 камена.{S} Више се њему обрадова, него казану дуката.{S} Мету га у џеп и врати се кући.</p> <p 
настави Пера. — Не значи ово што сам ја казао да је Радич рђав човек.{S} Не, недај Боже!{S} Он  
рв му јурну у лице.</p> <p>— Шиља ми је казао! — кресну му Живан.</p> <p>— А знаш ли шта је мен 
а је мени казао тај исти лажов, мени је казао да се ти спремаш да ми преотмеш цело имање.{S} А  
е да нема потребе да понавља оно што је казао.</p> <p>Тако и заказаше дан испита, па затим и да 
е није рђава ствар.{S} Јер и Христос је казао: „Врачу исцјелисја сам“.</p> <p>— Али се ми нисмо 
ми ја то не знам ништа.{S} Нико ми није казао ништа за твоју кожу.</p> <p>— А, Живан ми је одоб 
у Живан.</p> <p>— А знаш ли шта је мени казао тај исти лажов, мени је казао да се ти спремаш да 
есма је песма.</p> <p>— Ти знаш како си казао да ме увек слушаш, па зар можеш да ми одрекнеш ов 
а га Пера.</p> <p>— Па, сад, како би ти казао.. и то није сваке године једнако... замисли се оп 
никад да га волим!</p> <p>— Ко ти је то казао!? — узвикну Ненад и крв му јурну у лице.</p> <p>— 
рукче би ти испричао, ово што ћу ти сад казати.{S} Ти знаш да тебе сматрам за најбољега домаћин 
 ми твој годишњи приход, па ћу ти после казати нешто друго.</p> <p>— Ада, ја ћу ти казати, али  
нине, дрвета, куле и цркве, па ће ти се казати.</p> <p>С тим закључком одоше у механу да се мал 
 обећање.</p> <p>- А твоја браћа шта ће казати?</p> <p>— Ништа неће казати.{S} Обрадоваће се.</ 
раћа шта ће казати?</p> <p>— Ништа неће казати.{S} Обрадоваће се.</p> <p>— Обрадоваће се за она 
ати нешто друго.</p> <p>— Ада, ја ћу ти казати, али шта је вајде, кад ћеш ми ти манисати, као г 
ним људима па неће ни њега оставити без казне за његова дела.{S} А вас нека од сад умудри да ум 
ти хиљаду и пет стотина динара пореза с казном што ниси пријавио.</p> <p>Кузман потражи врата.. 
-Јовом.</p> <p>— Бог те благословио!{S} Казуј своје грехове.. — рече поп-Јова смејући се.</p> < 
агађаш шта ће бити после сто година, но казуј кад мислиш да пођеш?</p> <p>— Кад довршим платно  
} Где да га нађем?</p> <p>— Е, то се не казује сваком.{S} Ако многи знају оно се не може наћи.< 
дости, које је чекају, као да јој нешто казује да неће доживети ни Стевана да ожени, а камо ли  
о каква је ствар испала, ал ником да не казујеш!{S} Окружна Штедионица даје зајмове сељацима, и 
кажеш, кад немаш земље...</p> <p>— Онда казујте, људи, коме да дамо плуг? — понавља председник  
као млад свештеник крстио.{S} Боже мој, какав беше твој отад онда, домаћиновање његово причаћу  
ни скуп, овога тренутка, више личаше на какав ратнички табор, коме требаше само једна чарка, па 
 поодавно говорили да живот ваш, овакав какав је данас захтева од вас да се удружите, јер само  
„Нека га још је аџамија“, ето ти га сад какав ти је аџамија!</p> <p>У тај мах псета залајаше у  
 постојећега стања, а никако за прогрес какав.{S} А наша земља не сме остати на овоме ступњу ку 
иш снашке, како си?.</p> <p>— Ето...{S} Каква ти је то кожетина? — угледа му се Невена у кожу и 
угинула крава из јарма пре неки дан.{S} Каква је то штета, ви као земљорадници можете боље од н 
 је прва исповест.{S} А друга?</p> <p>— Каква исповест!{S} Ти треба код мене да се исповедаш, а 
од Невене.</p> <p>„Чекај ти да видим ја каква је то асија што ’хоће да ми побије децу по кући!{ 
но да л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево каква је ствар испала, ал ником да не казујеш!{S} Окруж 
>— Ви сте се данас уверили г. капетане, какве ми зборове данас држимо у школи — рече учитељ Пер 
 да он има пуне ћупове дуката!</p> <p>— Какве ћупове!{S} Има он пун подрум дуката!</p> <p>— Шта 
ој памети и разумевању: „Какви кметови, какви посланици, оно су лопови, оно треба све побити, — 
а нас сликујеш.</p> <p>— Да вам покажем какви изгледате кад седите у механи.</p> <p>— Е ако си  
а се диве његовој памети и разумевању: „Какви кметови, какви посланици, оно су лопови, оно треб 
"13" /> <p>Наста смеј и жагор.</p> <p>— Какво враћање! — пресече их љутито учитељ-Пера. — Боље  
 могао нико ни мислити <pb n="65" /> на какво културно препорођавање народа.{S} Већ све што се  
 испитам.</p> <p>— Уверење ћу ти донети какво хоћеш, а за враћање девојке, то ћемо да видимо.</ 
ру девојку.</p> <p>Не може се замислити какво је блаженство изазвала та реч у душама браће Ради 
 која они нису ни помишљали, нити су их каквом предвиђеном резервом предузели.{S} Морали су мол 
емена почела долазити стока <hi>од веће каквоће</hi>, стока, која је дотле служила земљораднику 
то поражен.</p> <p>— Сад сте се уверили какву муку ми мучимо. - рече Стеван.</p> <pb n="61" />  
е затекао од старих, а никако за измену какву.</p> <p>— А ко је онда ослободио Србију, да није  
ре времена заменити весељем.{S} Ти знаш какву си голотињу оставила овамо, па ми опрости, по сто 
ја није, ја је убијем.</p> <p>— Убијеш! како убијеш?</p> <p>— Тако, стресем пчеле у огањ. --</p 
ио живу дабогда!</p> <p>— Тебе дабогда, како право збориш!</p> <p>— Исправио те Бог у сандуку м 
, које је Бог створио да покажу људима, како треба да живе.</p> <p>- А, ти би то као хтео да се 
о.</p> <p>Одмах објави Кузман сељацима, како му је дошла на сан Св. Богородица и наредила му да 
дадоше неколицина озбиљно.</p> <p>— Па, како велите за овај плуг? — пита опет председник.</p> < 
п и учитељ те сахранише свечано Радича, како доликује његовом имену и старости.{S} За тим се вр 
и, док сама не липше.{S} Затим исприча, како је лежао тога дана на трави, како му се нека страш 
сио.{S} Али наместо вечере, он исприча, како се са ћуркама грозно напатио, јер много врљају и г 
ишњи? — пита га Пера.</p> <p>— Па, сад, како би ти казао.. и то није сваке године једнако... за 
искези зубе:</p> <p>— Шта радиш снашке, како си?.</p> <p>— Ето...{S} Каква ти је то кожетина? — 
м за све време поповога причања о томе, како треба да буде веран заклетви, да право суди и да б 
као паметни и учевни људи посаветујете, како да се изделимо, да ли на по двоје или сваки за себ 
рича, како је лежао тога дана на трави, како му се нека страшна прилика јавила у будноћи и зло  
на.{S} Он је тако и урадио.</p> <p>Али, како му је Урош само годину и нешто више млађи од Стева 
 неки у кући, и тад ме кошта...{S} Тек, како му драго, мени стиза колико ми треба.</p> <p>— Али 
<pb n="19" /> <p>— Да рекнем добро сам, како сте ми ви, али није баш понајбоље.</p> <p>— Ти рад 
јер је више видео него што је очекивао, како би желео да задругари остану и даље тако ревносни  
ван да се развесели и распиштољи онако, како сваки свекар у таквој прилици чини, али узалуд кад 
е видиш ни једну да одрива посао онако, како је то неопходно, нити се пак која одазива гостима  
и да старом оцу прекратимо живот онако, како он није заслужио. — Ту се загуши Живан плачем, те  
 ван скута.{S} Она викаше на њих онако, како само баба може да кара унучиће, што више личи на т 
и венчаш сина?</p> <p>— Хоћу, али тако, како си урадио, нећу!</p> <p>— Но како хоћеш?</p> <p>—  
ски поступак!“</p> <p>— Чули сте браћо, како су добри задругари спасли <pb n="101" /> једнога с 
о су пре пиле.</p> <p>Ако питате браћу, како им је сад, они ће вам од мора до Дунава причати сп 
— зачуди се Живан.</p> <p>— Питај децу, како их је провлачила кроз пенџерче и како их је научил 
диже чашу и топло наздрави задругарима: како је задругарским успесима изненађен, јер је више ви 
о ко зарађује хлеб, него је реч о томе: како да се лакше оре земља.{S} Људи вам желе добра, па  
— рече учитељ-Пера. — Овде није питање: како ко зарађује хлеб, него је реч о томе: како да се л 
 неправде Живанове, као старешине куће: како се Живан свуда проводи, „он у чаршију, он на гозбе 
 пострада усред подне у својој кући!{S} Како ћу вечерас да кажем укућанима?{S} Да је долазио, р 
, зарад некога свога ружнога сањања:{S} Како су свезде играле, ударајући једна од друге и расту 
 грозно!..{S} То је грехота!..</p> <p>— Како није греота заклати јагње и прасе?</p> <p>— Друго  
ан на овом месту где сте сада.</p> <p>— Како да попустимо? — пита Живан.</p> <p>— Ево како, тај 
ате, ко ти брани, — рече Пера.</p> <p>— Како да живим, кад сад нема онога, без чега ја не могу  
 би могли да живите рече Пера.</p> <p>— Како ћемо да живимо, кад нас нико не гледа, живи ли смо 
оше једновремено Јаван и Пера.</p> <p>— Како да не знате ви школовани људи цара Радована?{S} А  
 изабрао друго лице за тутора.</p> <p>— Како то сме да буде!? скамени се он од чуда.</p> <p>— Т 
оже да зазими, а која не може.</p> <p>— Како ти цениш слабе и јаке трмке?</p> <p>— Ја измерим с 
али за то време и за те идеје.</p> <p>— Како их је послушао, тако је и прошао.{S} Што их нисам  
роста ствар, ископао из земље.</p> <p>— Како то!{S} Зар у земљи има пара?</p> <p>— Па весео био 
 — растеже дете и расцињка се.</p> <p>— Како љут леб!? — Сви се згледнуше у дете.{S} Живана узе 
дите на неки начин и намирите.</p> <p>— Како да се угодимо, — отвори Радич очи, — зар су они мо 
не мораш да се парничиш с њим.</p> <p>— Како ћу де се осигурам, кад ја немам рачуна да дам јевт 
еврће и слаже земљу као руком.</p> <p>— Како је ово зар може да се оре са две краве?</p> <p>— О 
ричеш! — брецну јој се Стеван.</p> <p>— Како да не кукам црни синко, кад ево већ шес,. недеља к 
остакне матер на тај разговор.</p> <p>— Како то!? — угледа му се Јаглика у очи, — докле ћу ја д 
а... — одговори збуњено Живан:</p> <p>— Како ништа! — загледа га строго поп Јова. — Зар ја чак  
 овде сад, где ти није место!?</p> <p>— Како да ми није место, кад ми је све ту, што сам год им 
 <p>— А како је пре издржавао?</p> <p>— Како је издржавао, тако је и доспео.{S} Ево сад ћу ти п 
си ли платио порез на ту суму?</p> <p>— Како да нисам!{S} Двеста динара плаћам пореза — ја једа 
а.{S} Остаде он сам са троје деце!{S} А како тада беше јек највећега рада у пољу, то се његови  
усрет једна <pb n="5" /> другој...{S} А како и не би, кад су га оне њене црне и заносне очи пог 
наде и напоре својих земљорадника.{S} А како се због брдовитости није могло изнети ђубре на њу, 
га, од чега сте до сад страховали.{S} А како ћете то постићи, учитељ ће вам, ево прочитати.</p> 
д се деде цар Немање благо“.</p> <p>— А како би се могло пронаћи то благо?</p> <p>— Па, да види 
ви домаћини мимо оца живога.</p> <p>— А како можеш у општини бити домаћин?</p> <p>— У општини м 
ебе гледа — рече Мића, ћата.</p> <p>— А како могу пчеле и мрави?{S} Где си видео ти самога мрав 
 пасемо траву — додаде Веца.</p> <p>— А како су варошани удесили те њиове штедионице, те могу д 
 леђима тројицу и четворицу?</p> <p>— А како је пре издржавао?</p> <p>— Како је издржавао, тако 
е.{S} Стеван се опреми једнога дана, па како беше снег, упреже у саоне волове и оде у варош за  
али пчеле не мораш убијати.</p> <p>— Па како да дођем до меда и воска?</p> <p>— Има друга једна 
 руку.{S} Па ево и Ненада, а гле и Веца како је зинуо!{S} Ево га и Шиља, Мића!{S} Шта је ово?{S 
 рђавим, показаће ова прича:“ И исприча како је пророк Илија молио Бога да да кишу његовом греш 
ше да виде то место.{S} А он им исприча како је онај цреп од земљаног путира и како су се Срби  
н живот.</p> <p>Али жене као заинат, од како се задовољише деобним решењем, окренуше у такву сл 
а поједине несугласице укућана.{S} А од како га изабраше за кмета у селу, њему се не скидаше с  
 зна добро <pb n="37" /> да нећу!“ А од како му Кузман напуни главу: „да је Живан за то измајст 
пре нисам могао од главе да макнем а од како сам почео да долазим на оно место фала Богу и Бого 
ку задругу као спас њиховом злу, али од како им се оно код цркве људи зарекоше, да ће их боље с 
 добро, ни шта зло“ — рећиће трећи. „Од како смо се поделили, боље радимо и боље чувамо“ — вели 
еван чисто поскочи од радости, кад виде како се катанац отвара и затвара без кључа, чим га Кузм 
о према кредитној задрузи, али кад виде како задругари вуку на својим колима канте гаса и зејти 
 напатио, јер много врљају и губе се; и како му је овце лако чувати, од којих има једну „Гарушу 
една од друге и растуриле се куд-која и како је месец то гледао, па напослетку и он пао.</p> <p 
јавила у будноћи и зло му предсказала и како га је нешто жигнуло преко плећа, да га тај бол и с 
 како је онај цреп од земљаног путира и како су се Срби за време Турака из земљанога путира при 
, како их је провлачила кроз пенџерче и како их је научила точити.</p> <p>— А јаој могли су да  
евокруг и оде међ своје госте.</p> <p>И како тако, свадба се истера до краја.{S} Али та неслога 
иде кући, с напоменом да други пут пази како да седи.</p> <p>— Па, ја сам дошао до капетана...  
учиш о цркви, Богу и поштењу, а о земљи како се оре, не тражим ја бољега мајстора од мене.</p>  
и.{S} И то се разгласи по целој околини како је Кузман пронашао цркву.</p> <p>„Верујте људи, —  
 а не поврнуло се.</p> <p>— Питај га ти како је он довео Станојку кад се женио, а друго батали, 
 је и доспео.{S} Ево сад ћу ти показати како је издржавао.{S} Рецимо овај Стеван, сељак, као шт 
војој сиротињи.{S} Можеш се само чудити како и до сад живиш. </p> <p>- Истина богами!... узвикн 
о сат пред вратима судничким, незнајући како да се пријави.{S} Кад се отворише врата, председни 
и то, али је бољи овај миришљав, гледај како мирише да ти се душа растопи... и поднесе јој под  
нујем ти ја више!{S} Ето ти па управљај како знаш, а ја ћу да идем за овцама.</p> <p>— А коме ј 
мирити ту суму, па се ти после наплаћуј како знаш.{S} Волим ја мене него тај свет!</p> <p>— Доб 
не може дахнути душом.</p> <p>— Не знам како који, — упаде му Урош у реч, а нас је отац проклео 
 капетановим, ове садржине: „Ја не знам како је могао суд те општине и за овакву ситницу спрово 
ја и друг неизмеран.{S} Да дођем незнам како брижан и сетан, она ће ме разгалити и разговорити  
више да патиш, но слушај ме да ти кажем како ћемо да се помогнемо и ја и ти.</p> <p>— Ко може м 
p> <p>— Ја то и не тражим, него говорим како би се могло народу помоћи.</p> <p>— Видим, видим ј 
шену траву, да чујеш сисанче под џбуном како вауче и жељно очекује своју уморну мајку; и да раз 
ако ће жени купити сапун, а није гледао како ће волове везати.{S} Одкинуо се <hi>Сивоња</hi>, п 
ћи се.</p> <p>— Ама зар ти је он причао како је довео Станојку? — пита Јова Перу, а гледа у Сте 
на те путеве? — пита Пера.</p> <p>— Ево како је то било, — отпоче Живан, — кад смо се делили, м 
а попустимо? — пита Живан.</p> <p>— Ево како, тај пут теби не треба ни Ненаду, онај, који он тр 
ш ти играј!{S} Не може све да буде тако како ви жене оћете.{S} Ви имате само да слушате што вам 
тако, како си урадио, нећу!</p> <p>— Но како хоћеш?</p> <p>— Да вратиш девојку родитељима и да  
 лепо било од нас да гледамо равнодушно како наш народ пропада?</p> <p>- Врло лепо! — узвикну п 
е тек сете за другога.{S} Зна он све то како иде.{S} Гледао је он такве добросрећнике, који су  
ући!.. — цичи Стеван. — Ненад се бринуо како ће жени купити сапун, а није гледао како ће волове 
 рече Ненад, гледајући у поповога слугу како зачас истера неколико бразди, без икакве вике и му 
тити! — рече поп-Јова, гледајући у децу како се са задовољством и кикоћањем возају.</p> <p>— Мо 
сиротиње, а ја сам од ње живео.{S} Знаш како кажу: „Сиромах човек две куће рани.“</p> <p>— Па з 
рећи ти разговор мало на згоду.{S} Знаш како је, кад се састану двоје младих и лепих, они треба 
Пера — песма је песма.</p> <p>— Ти знаш како си казао да ме увек слушаш, па зар можеш да ми одр 
Радич неће да се љути.{S} О, да ти знаш како тај старац мене поштује!{S} Знаш шта ми кажу сви у 
 имање, а ја још жив!</p> <p>— Е, видиш како стоји у закону, — прихвати Мића, — отац дели имање 
<p>— Оди, оди овамо, очију ти, да видиш како жене пију! — гракнуше све у један глас кад видеше  
 у градинче код Радича.</p> <p>- Па још како си? — ослови га Пера.</p> <pb n="19" /> <p>— Да ре 
 Кад ћу једанпут да се курталишем овога калабалука, да се, јадна, слатко леба наједем!“</p> <p> 
ографски апарат те сними кришом део тај каламбур у механи.</p> <p>Брзо затим настаде туча, заци 
м и пријатељ са пријатељем.{S} У таквом каламбуру, кад људи зазиру један од другог горе него од 
идиш оне калемове онамо, три пут сам их калемио због чобана.{S} Ја их накалемим, они их обуше и 
ше на реду био ни плуг, ни детелина, ни калемљење воћа, већ борба гласачка око кметова и послан 
п-Јова уздахнувши пре тога. — Видиш оне калемове онамо, три пут сам их калемио због чобана.{S}  
омаћина Радича, ту је и полица и на њој каленице и дрвене лажице, ту су наћве, крчази, црепуље, 
е што се више греје и кваси, то се боље кали!</p> <p>Пребродивши ту спотакницу, задругари ораов 
на шта ћеш ми рећи, а ти бринеш за наше каљаве сокаке!{S} Ако газимо блато, ми газимо, што ти н 
тоје неке ситније справе, семење, плави камен и рафија, а у дворишту су поређане с једне стране 
адашњега стања.{S} Он би ти био највећи камен спотицања за такво предузеће, и ако је овако наив 
ању нађе једен земљан цреп испод једног камена.{S} Више се њему обрадова, него казану дуката.{S 
нагу, дете и човека, па да зарадим и на камену и на дрвету?{S} Зашто да месим и готовим за двад 
тика одјекиваху и одваљиваху варнице од камења, све их гола вода од зноја спопаде.{S} И ништа н 
та су накопали.{S} Па нађе црну земљу и камење.{S} Али му то камење у гомили беше загонетка.</p 
 су се цркве звале Каравуле.{S} Јер оно камење није џабе онде нагомилано.</p> <p>Одмах објави К 
 нађе црну земљу и камење.{S} Али му то камење у гомили беше загонетка.</p> <p>А том чепркању н 
е, разјапио вилице, па се баца дрвљем и камењем на све власти у земљи.{S} А присутни радници, ж 
 да осироти.{S} Кузман се баца дрвљем и камењем на господштину и великаше и док се вели они не  
а не могу да скупим ни шест стотина!{S} Камо <pb n="73" /> среће да ми можеш намирити ту суму,  
делове, — одобровољи се Живан.</p> <p>— Камо лепе среће да су га цео украли, па с њим орали, ра 
женама не куписмо ни једнога дугмета, а камо ли сапуна.</p> <p>— Твоја жена има пара, па нека к 
иплина да пренебрегну и веће светиње, а камо ли једнога попа, који је у таком случају морао бит 
?</p> <p>— Онда нисам имао ни тањире, а камо ди шоље.{S} Али тако је време дошло, мимо света не 
све моје потрчице, досадило би ти се, а камо ли да их одриваш свакога дана у Бога!</p> <p>Подиж 
да неће доживети ни Стевана да ожени, а камо ли млађега Уроша.</p> <p>— Ево ти торба. — Пружи ј 
у.{S} Ни дућани не беху још отворени, а камо ли среска канцеларија.</p> <pb n="40" /> <p>Стеван 
д.{S} Није добро ни кога благосиљају, а камо ли кога куну.{S} Ми смо нашег оца много растужили  
се изједна осврће и виче: „камо вина“, „камо ракије“ „камо јела“.{S} Нека од њих приђе му, прин 
/p> <p>Живан се изједна осврће и виче: „камо вина“, „камо ракије“ „камо јела“.{S} Нека од њих п 
рће и виче: „камо вина“, „камо ракије“ „камо јела“.{S} Нека од њих приђе му, принесе по штогод, 
не већ за председника.{S} Поп и учитељ, канда су то једва дочекали, те одмах похиташе његовој к 
p> <p>Од све браће Радичевића, Ненад је канда највише осећао тежину тих црњих и црњих доживљаја 
и погодиле посред срца...{S} А њојзи се канда око срца завила она његова сивкаста и гргурава ко 
и јаке трмке?</p> <p>— Ја измерим сваку кантаром, а знам да оценим и руком, па, која је тешка 7 
де како задругари вуку на својим колима канте гаса и зејтина и крупице соли, хтеде да изађе из  
зела 3 чилета памука 3 гроша</p> <p>„ 2 кануре вунице 5 „</p> <p>„ чивита 1 „</p> <p>„ игала 1  
 И две јој се сузе скотрљаше низ лице и кануше на његову косу.</p> <pb n="85" /> <p>— Ја ти опе 
 не беху још отворени, а камо ли среска канцеларија.</p> <pb n="40" /> <p>Стеван се сћућури уз  
ен потрошачки одељак, онда је задругина канцеларијска просторија оваква изгледала:{S} На једној 
n="40" /> <p>Стеван се сћућури уз врата канцеларијска да чека капетана.</p> <p>Кад се добро сва 
а сломијем врат! — рече капетан и оде у канцеларију.</p> <p>Стеван брзо скочи и стаде мирно — в 
не.</p> <p>Мало затим почеше долазити у канцеларију писари и практиканти, па онда сељаци и ходн 
р притворно док се не извуку из његових канџи.{S} И то није могло бити без утицаја на културни  
{S} Зато ме сад страх од куповине леба, као од живе ватре!{S} Није то лако, мој синко, куповати 
људи да псују.{S} Настаде вика и журба, као да ће сви у бежанију!</p> <p>У Живанином ковчегу на 
м државом, а синови и снахе слушају га, као верни и одани поданици, тако, да је сваком са стран 
е дошао је и један изасланик из Савеза, као и много других гостију из оближњих земљорадничких з 
о димњацима, који провирују из воћњака, као неки стражари и пуштају с времена на време по који  
аше да та слава не буде обична пијанка, као што се друге славе обављају, већ да то буде један м 
п и учитељ су били први међу званицама, као и Дамњан, комшија, Кузман и још многи други.</p> <p 
хову, ако опет не скрену странпутицама, као пређе.{S} Јер и песма задругарска каже:</p> <quote> 
 ту још Живана.{S} Кад виде да је нема, као да јој свану.{S} Поче да разгледа по кући шта је Жи 
нијега духа, а овакви су пошли за њима, као мирна вода за заталасалом водом.{S} Зар ти мислиш д 
 једаред Станојку, са наводњеним очима, као да му је и срце и душа у њојзи остала...{S} Па се л 
 код себе.{S} Ја мислим најбоље Живана, као најстаријега.</p> <p>— Не могу да оставим Уроша, он 
 тако није згодило посред срца Кузмана, као потрошачки одељак задругин!{S} Он се унеколико био  
њих!{S} И пчеле познају свога домаћина, као и свака друга стока.{S} Навикле су оне на њега, па  
 равнотежу и љосну с коња на сред пута, као џак!{S} Коњ се окрете натраг и постоја мало, па, од 
после деобе њихове и зајецаше од плача, као мала деца...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
е делиле извесне производе између себе, као: конопље, вуну, осушено воће и тако даље{S} Али то  
 они хоће, ал они, видиш, беже од тебе, као овце од вука!</p> <p>— Не би они бегали да нисте ва 
ади сваки човек у селу, али ми од тебе, као једног разборитог домаћина, очекујемо нешто више.</ 
ву своју речитост на неправде Живанове, као старешине куће: како се Живан свуда проводи, „он у  
емести учитељ-Перу у други крај Србије, као „бунтовника“.</p> <p>Остаде поп-Јова сам растројен  
 Сад више не беху једна другој досадне, као пре, могу јести шта која хоће, могу радити колико к 
к желим: да Бог поживи овакве домаћине, као што је Радић — рече поп-Јова, задовољно.</p> <p>— Е 
нем на оно место, мени тек нешто лакне, као да скинем од себе сто ока.{S} Ја пре нисам могао од 
а право суди и да брани веру и поштење, као што га је и отац покојни саветовао.{S} Али кад му П 
Живани и Невени, снахама.{S} Али снахе, као снахе, кад подмире мужеве и децу, онда се тек сете  
 није тако осетно ујела Живана за срце, као <pb n="46" /> тада —- на свадби, кад су се и гости  
ајао најближе свом оцу.{S} Он сматраше, као год и отац му, да се на овој земљи не може ни живет 
44" /> жене погледаше се и забезекнуше, као стрелом погођене!{S} Наста тајац.{S} Браћи сад би ј 
људи донекле потребни друштву и држави, као год оно кретање живом организму.{S} Замисли устојал 
орима, ако у случају пропадну они први, као и то да умерава и контролише нагле и непромишљене љ 
а мислим бозна шта.{S} Скупили се људи, као око мечке.</p> <p>— Право кажеш, те не идемо да гле 
је кметовао и даље, а остали су радили, као и пре.{S} Жене су покушавале често да изазову спор  
Очи ме издале, ноге, руке, све ме боли, као да сам сва испребијана.</p> <p>Стеван се поче да гу 
д је дошло време да можете опет певати, као и пре.{S} Зато баталимо те брижне разговоре, него д 
и шта је вајде, кад ћеш ми ти манисати, као год око ових пчела.{S} Ја примам годишње... - замис 
м.{S} Синови и снахе морају те слушати, као до сада.</p> <p>— Ако неће да слушају, они ће напољ 
а неће дотрајати, она ће се расплинути, као да није ни била.{S} Шта ћеш онда очекивати од такво 
ле утрине.{S} Поводом тога, Радичевићи, као и остали сељани морали су умањити ситну стоку, која 
здржавао.{S} Рецимо овај Стеван, сељак, као што ти од њега живиш и као што си га смакао до голе 
 озарен њеним погледом, пресече гласом, као муњом погођен...{S} Наста блажени тајац између ове  
 стајаше опкољен народом пред судницом, као неко чудовиште.{S} Ћути, упреда бркове и погледа де 
преко, који сеђаше уз ватру равнодушан, као да није ни речи тога дана проговорио против Живана. 
ут: да раде сложно и усташно, на начин, као што им је отац радио, а да не морају умствовати и б 
="62" /> <p>— Он је сигурно то сматрао, као нашу декламацију, кад смо му о томе говорили, па је 
 неће стизати.</p> <p>— Нек раде овако, као што ја радим, па ће и њима стизати.</p> <pb n="21"  
 Ја разумем да саставимо друштво овако, као што смо се сад састали, напр. да заједнички пијемо. 
> <pb n="21" /> <p>— Ако раде све тако, као што ти радиш, они неће имати ни хлеба довољно.</p>  
"> <head>II.</head> <p>Село се утишало, као да живе душе у њему нема.{S} И само се из далека по 
 под упливом Кузмановим.{S} То је исто, као да је и Кузман с нама.</p> <p>— Ако Вецу искључимо  
и гуњче, метуо кесу с новцима за појас, као сваки домаћин, појахао коња и изишав из дворишта из 
ра им напоменуше земљорадничку задругу, као једини спас у оваквим данима.{S} Али Шиља пандур из 
омишља на даље радости, које је чекају, као да јој нешто казује да неће доживети ни Стевана да  
 Јер они су сад на раскрсници и лутају, као залутале овце.{S} А ми ћемо као њихови пастири поћи 
 га сахрани.{S} Али препреденом човеку, као што је он, није било тешко наћи одушку за онај трен 
мо по три јарма волова, па надамо вику, као да ћемо на Косово, — рече Урош. — И опет нам волови 
 инаџију, па ено га сад седи у бурдељу, као бежанац, — додаје један чича из доњега краја трпезе 
адну оморину, већ се размилели по пољу, као вредни мрави, па само одривају: једни копају, други 
вића.{S} Без обзира на Живана и Живану, као родитеље, сви су се осетили срећни том понудом Дамњ 
ле, да један од њих не упреде у страну, као неко острмоглављено бравче.</p> <p>Стеван је био јо 
за корист.{S} Пера уреди школску башту, као рај, а поп-Јова пренесе из ње у свој врт, све што с 
тима са пуним срцем и предусретљивошћу, као што то једина Живана чињаше, али сама шта може учин 
аста и гргурава коса, што пркоси сунцу, као зелењикава кукурузна свила.{S} И таман се Стеван пр 
ле су оне на њега, па кад уђе међу њих, као да је с њима срастао.{S} Само му не ваља, што их у  
заједљиво.{S} А Радич им упадаше у реч, као неумитни судија, који суди неразборитим парничарима 
ике погодбе за свој развитак!{S} Радич, као да назираше то, те изједна наговештаваше црне дожив 
о људи, мало жене салетеше Станојку, да као бегуница улети у кућу, која још мирише на подушје.{ 
} Ти си ми био прво дете, које сам онда као млад свештеник крстио.{S} Боже мој, какав беше твој 
м кожу на ваш дувар, а она ме сиктериса као последњега ниткова.{S} Моли Бога што је то ваша кућ 
је уводимо у задругу, стоје између себе као рогови у врећи.{S} Све је то омражено и поцепане, д 
од гвожђа плугове, пошто немају дубраве као ми.</p> <p>— Имају они шуме и дубраве више од нас,  
 на врховима земаљске управе не иде све као што треба, да поједини људи у земљи живе на рачун н 
ди.{S} Али сваки човек не треба да буде као <hi>мед</hi>, да га полиже свет, ни као <hi>јед</hi 
поп-Јова, — чист је као злато, невин је као анђео, никаквих прљавштина, никаквих угурсузлука, н 
вестио и задобио за ту идеју сматрао је као да је цело село задобио.</p> <p>Сељаци нису ништа з 
вога Радича, — рече поп-Јова, — чист је као злато, невин је као анђео, никаквих прљавштина, ник 
одужило, земљорадничке задруге су дошле као нужна замена породичним задругама, које су некада с 
> <p>Кузман зграби кожу и излете напоље као муња.</p> <p>„Ово је напаст!{S} Да човек пострада у 
инове Радичеве, који су се поделили, не као голуждрави младунци, већ као зрели људи, који су се 
метовати по десет-петнаест година, а не као сад.{S} Стеван такође није осећао велике недаће, зб 
и наставили су заједнички живот, али не као пре, под утицајем очевим, већ по споразуму.{S} Жива 
повољан инокосан живот.</p> <p>Али жене као заинат, од како се задовољише деобним решењем, окре 
, узе штап у руке и упаде међ задругаре као незван гост на славу.</p> <p>Ту беху поп-Јова и учи 
тим се вратише на подушје и разиђоше се као и у другим приликама.</p> <p>Жене средише судове од 
баш и кад би хтео, не би умео јавити се као протест против постојећег стања, које би требало из 
ке касе.{S} Не би ни било лепо да му се као председнику општине продаје имање за дуг.{S} Стеван 
им, кад ме не слушаш!</p> <p>— А шта те као нисам до сад послушао? — запита га Живан.</p> <p>—  
уху.{S} Него сте тако научили да кукате као кукавице!{S} А кој ти је ово Урош Радичевић, што ни 
 и трудимо да од вас створимо да будете као што вам је отац био.{S} А да смо вас оставили да и  
p> <p>— Немојте тако, људи, да говорите као деца — рече учитељ-Пера. — Овде није питање: како к 
Бога знаш!</p> <p>Стеван сипну да плаче као мало дете.{S} У овом тренутку Станојка му не беше ж 
„гора ми напаст не треба, али изгледаше као да је нека зверчица чучнула.{S} Зато се мало помучи 
 Јагликином, сав обливен сузама, јецаше као дете.</p> <p>У сунчани изгревак врати се кући, где  
опа и учитеља.</p> <p>Жена му Анђа беше као поручена за његов посао.{S} Меси хлеб, готови ручак 
артија спасе.{S} Али та узрујаност беше као и рат, где неко заграбуси пуну капу злата, а неко о 
емили за препорођавање народа, одлетеше као да нису ни били.{S} Није више на реду био ни плуг,  
ви Радич. — Оно није била жена, већ муж као и ја и друг неизмеран.{S} Да дођем незнам како бриж 
евену.</p> <p>Радичевићи се погледаше и као на команду ставише се у положај иследника.{S} У мах 
н удесио да се може с правом сматрати и као сељак и као варошанин.{S} Горе фермен и прслук, а д 
се може с правом сматрати и као сељак и као варошанин.{S} Горе фермен и прслук, а доле панталон 
етнуше сваки по целу проју под мишицу и као нека литија кренуше се новим домовима, са „младим“  
еван, сељак, као што ти од њега живиш и као што си га смакао до голе душе, значи да он тебе нос 
 пре неки дан.{S} Каква је то штета, ви као земљорадници можете боље од нас појмити.{S} Па да н 
ло Српскога Устанка да су сви Срби били као Радич?{S} Турцима је добродошла била оваква скромна 
ој земљи било, кад би јој сви људи били као Радич — одврати Пера сасвим равнодушно.</p> <p>— Шт 
као <hi>мед</hi>, да га полиже свет, ни као <hi>јед</hi>, да потрује цео свет.</p> <p>Људи се у 
еси, без икаквих тешкоћа, почели низати као ђердани...</p> <p>То је одушевило Јову и Перу да пр 
 траже, па управљај, а ја ћу те слушати као најмлађи брат.</p> <p>То рече Живан, па заметну тор 
дбодене сићушним разлозима, моћи јавити као снажан протест против наслеђеног задружног живота у 
 на стаблу његовом, већ да мора отпасти као гњила крушка, кад дозри и сасуши петељку своју.{S}  
е поп и учитељ, они гракнуше од радости као на беле вране.{S} Одмах им уступише „прво“ место и  
 рече Стеван војничким језиком, стојећи као кип пред председником.</p> <pb n="39" /> <p>— Звао  
точења пића.{S} Жене само тутње по кући као шантаве, да рекне човек е се поломише од послова, а 
емо, али ове ствари морамо имати у кући као и сви други.</p> <p>- Ја те не кривим што си ти наб 
 да је то „поповски дућан“ да су сељаци као врба, која се може поткресавати и опет истеривати м 
дно исто, и да стоје једна према другој као точкови на колима, који не могу један без другога и 
> <p>То је било у очи Божића.{S} Стеван као што га је Бог дао, целога је дана дробио и сипао му 
а њега. — Уапсите овога, што се истегао као Шаров, хтедох да сломијем врат! — рече капетан и од 
ре неколико година пред судницом стајао као чудовиште и нуђен људима на поклон.{S} Па кад га ни 
и, упреда бркове и погледа десно и лево као звер опкољен ловцима.{S} Јер том времену, кад је он 
за први мах, изгледало.{S} Радич је био као један паметан владалац, који смишљено и правично уп 
p> <p>— А ти си ми био бољи, кад си био као они.</p> <p>— Бар нисам био такав штетник.</p> <p>— 
е Дамњан радознало.</p> <p>- Исто онако као што би сте и ви могли.{S} Рецимо теби је нужда за н 
 си човека убио код мене, то би ти било као у земљу закопано.{S} А ако кажеш другоме, то не зна 
ију с њега.</p> <p>И ово би вече прошло као и многе друге вечери, да овој готовости за рат код  
ом, — ми те волимо и... онако поштујемо као онога видиш, горе...{S} Бога! али брате, ти нас изб 
лутају, као залутале овце.{S} А ми ћемо као њихови пастири поћи за њима и враћати их на прави п 
ако треба да живе.</p> <p>- А, ти би то као хтео да се ми вратимо у породичну задругу, — рече Ж 
е бојао, право да ти кажем, да нећеш то као кмет истина урадити, па сам зато гласао онда за Вец 
о Стеванову ногу.</p> <p>— Што си зинуо као сом магарче један! — издра се капетан на њега. — Уа 
мо би ја молио тебе и учитеља да ви нас као паметни и учевни људи посаветујете, како да се изде 
 ракије и тако даље, па наставише живот као и пре.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
еве и попове.{S} Они су наставили живот као и пре, патећи се још горе и грешећи још више, нити  
делили, не као голуждрави младунци, већ као зрели људи, који су се давно поженили, војску ислуж 
ним бољим људима, земљорадничку задругу као спас њиховом злу, али од како им се оно код цркве љ 
 деце.{S} Зато се многа деца и сматрају као знак сиротиње.{S} Ах, деца, деца!...{S} Зар она не  
аком решавању у задрузи истицао партију као разлог над свима грубим разлозима.{S} Јова и Пера ч 
в чаир и школска башта изгледали у селу као две <hi>оазе</hi> у пустињи Сахари...</p> </div> <d 
p> <p>Стеван се уозбиљи и погледа земљу као одиста важан човек, који има да мисли о важним ства 
у земљу и поче да преврће и слаже земљу као руком.</p> <p>— Како је ово зар може да се оре са д 
са таквим плуговима, који крижају земљу као сир, без великог запона и отпора.{S} Једновремено д 
а пресече Јанаћко, механџија, који бану као из оџака пред њих и разгоропади се:</p> <p>— Такој, 
 се оженио и добио уз жену једну њивицу као мираз, да би могао поред трговине и мало земље ради 
ви пут ако можемо, да нас више не гониш као зао дух, — викну поп-Јова.</p> <p>Кузман стаде унез 
 по мало белио, а њему се кожа јежила а капа подигла на врх главе од страха.{S} Највише га је п 
шију.{S} Он се осврте да види где му је капа, али изгуби равнотежу и љосну с коња на сред пута, 
ну у највећем галопу.{S} Стевану одлете капа с главе и поче да му свира ваздух око ушију.{S} Он 
 човечијег боја.{S} Коса му се надиже и капа на врх главе.{S} Али се брзо прибра, шкрипну зубим 
но време у години кад сваки земљорадник капарише <hi>годижбину</hi> и кад му је сваки дан прове 
де, разгледа око себе и виде да му нема капе.{S} Сети се да је због ње и пао, те се врати да је 
си пуну капу злата, а неко остане и без капе па чак и без главе.{S} Општа бујица захвати све ре 
ласи за цркву.{S} И оно је оглашено.{S} Капела је подигнута, па шта хоћеш сад!?</p> <p>— Знате  
Што рекоше то и учинише.{S} За два сата капела је била разваљена и иконе понешене у цркву.</p>  
у, сељани донеше једногласно решење: да капелу Кузманову пониште и иконе из ње пренесу у стару  
гли одужити Кузману чим су му развалили капелу, те да с њим прекину свако пријатељство.{S} Него 
гљу и за неколико недеља подигоше дивну капелу.{S} Уз источни дувар Кузман намести један сточић 
 се не измирише да подигну на том месту капелу, а Кузман да предаје новац месној цркви на чувањ 
<head>V.</head> <p>На врата се указаше: капетан, Мића, Веца, Дамњан, Ненад, Урош, Стеван, Кузма 
 не.</p> <p>Ови поседаше на клупе.{S} А капетан, с попом, учитељем и Мићом окружише ето.</p> <p 
жни.</p> <p>— Колико ти дугују? пита га капетан.</p> <p>— Двадесет хиљада динара!</p> <p>— А је 
гара.</p> <p>— Нема вам овде Веце? пита капетан.</p> <p>— Па, знате, он је часник општински.. — 
а Веца.</p> <p>— Шта сад чекамо? — пита капетан.</p> <p>— Још се не познајемо, — рече Пера заје 
рокламације и објаве.</p> <p>У том дође капетан и спотаче се о Стеванову ногу.</p> <p>— Што си  
„Драги попе и учитељу, јављам вам да је капетан стигао и да ћемо тамо сад доћи да образујемо за 
зинуо као сом магарче један! — издра се капетан на њега. — Уапсите овога, што се истегао као Ша 
p> <p>— А, не, то је моја дужност, рече капетан. — Ја јако ценим и уважавам те установе и зато  
 Шаров, хтедох да сломијем врат! — рече капетан и оде у канцеларију.</p> <p>Стеван брзо скочи и 
трудите, па да на време враћате, — рече капетан.</p> <p>— Ми се трудимо господин-капетане, — ре 
реч Ненадову.</p> <p>— Све лепо, — рече капетан вадећи хартију из џепа ал овде има једна тужба  
т сељака.</p> <p>- Добар дан! — узвикну капетан.</p> <p>— Добар дан! одговорише Јован и Петар и 
 сћућури уз врата канцеларијска да чека капетана.</p> <p>Кад се добро свану, пандур дође и отво 
 <p>— Добро, онда сутра зором да си код капетана!</p> <p>— Разумем! — рече Стеван, и стоји укру 
о да седи.</p> <p>— Па, ја сам дошао до капетана... — рече Стеван страшљиво.</p> <p>— Е он је о 
ом?</p> <p>— Ви сте се данас уверили г. капетане, какве ми зборове данас држимо у школи — рече  
апетан.</p> <p>— Ми се трудимо господин-капетане, — рече Живан, али смо много пострадали од они 
тио још истога вечера из среза са актом капетановим, ове садржине: „Ја не знам како је могао су 
ихристу.</p> <p>Немогући се успротивити капетанову решење о Кузману, сељани донеше једногласно  
дити, да га општинска власт не спроведе капетану са актом о верској обмани. —</p> <p>Цело село  
о.{S} И власт га одмах уапси и спроведе капетану.{S} Сви га прогласише за лудога, са таквога пр 
b n="39" /> <p>— Звао сам Живана да иде капетану на неко саслушање.{S} А ти шта ћеш?</p> <p>— П 
росветитеље.</p> <p>Пера поднесе списак капетану, имајућих бити задругара.</p> <p>— Нема вам ов 
S} Наједанпут залаја пас и неко викну с капије:</p> <p>— Оди ти бре, овамо! — чу се глас Живано 
нчани изгревак врати се кући, где га на капији чекаше општински пандур с позивом за у општину.{ 
p> <p>Ненад познаде Живанов глас и пође капији.</p> <p>— Ајде овамо, — рече Ненад зловољно.</p> 
 <p>Поп Јова куцну својом дреновачом на капију, момак му отвори, он се увуче унутра и тресну ка 
, није ни видела кад је Стеван лупио на капију и ушао.{S} Псета лануше из хлада, али кад видеше 
загаламили по свом обичају лупи неко на капију.{S} Они се утишаше, упутивши погледе у капију, к 
а.</p> <p>Јова и Пера зађоше наоколо на капију и уђоше у градинче код Радича.</p> <p>- Па још к 
им пуна сете и туге.</p> <p>Стеван лупи капију за собом и упути се право школи.</p> </div> <div 
.{S} Они се утишаше, упутивши погледе у капију, ко ће то бити.{S} То беше Дамњан, њихов најближ 
 му отвори, он се увуче унутра и тресну капију за собом.</p> <p>А Пера остаде дуго на прозору с 
.{S} Служио је у вароши док није стекао капитал, па се доселио у Ораовац и отворио дућан.{S} Ту 
цу да устају и да протрљају очи, и прва капљица која имађаше да произведе животворни извор за н 
ник.</p> <p>Стеван изађе на врата, па с капом под мишицом стругну безобзирце, заборавивши да ме 
стругну безобзирце, заборавивши да мете капу на главу.</p> <p>Још пре пола ноћи Стеван устаде д 
је наишао на њу враћајући се.{S} Натуче капу и пожури пешице у варош.</p> <p>Варош беше још у н 
беше као и рат, где неко заграбуси пуну капу злата, а неко остане и без капе па чак и без главе 
="86" /> <p>Стеван устаде, уми се, мету капу на главу и пође.</p> <p>— Иди, па ако те снађе и т 
ез плаћа!{S} Стога, огрну један похабан капут, узе штап у руке и упаде међ задругаре као незван 
ше на њих онако, како само баба може да кара унучиће, што више личи на тепање и миловање.{S} На 
апуна 2 „</p> <p>„ ђинђува 2 „</p> <p>„ карабоје 1 „</p> <p>свега . .{S} 15 гроша</p> <p>Донела 
 <p>— Ја не знам, та се њива звала „код Каравуле“.</p> <p>— Па то је, може бити за време турске 
ти за време турске да су се цркве звале Каравуле.{S} Јер оно камење није џабе онде нагомилано.< 
учинио што смо му одузели туторсво код „Каравуле“.{S} Ако ли је други ово урадио онда је сигурн 
з џака посу руку.{S} Тад виде да је та „караконџула“, којој се он тако грдно свети, његов џак!  
лове и претрчао жмурећи да не би видео „караконџулу“.{S} И таман хтеде да запева од радости, шт 
нареди да га уапсе.</p> <p>— Имаш ли ти карактер човечански, човече, зар да ме тераш у апсу за  
 човек у селу.{S} А после тога, ја имам карактер човечански.{S} И, онда мислим, да и ти нећеш д 
а.</p> <p>— А већ знаш и то, да ја имам карактер човечански, па кад ме једна жена не сматра ни  
ле да се парничим с њим.{S} Јер ја имам карактер човечански.{S} А немам ни то срце да људе глоб 
 освете.{S} Људи се променише и радом и карактером.{S} Јер док једни циљаху политичком борбом б 
 за воду.</p> <p>„Што сам ја луда те се карам забадава.{S} Нека упали кућу кад нема сајбије,“ г 
м пуну карлицу сипала кокошима, па пуну карлицу прасићима, па пуну овцама, а то се све купује з 
 за себе и за стоку.{S} Јутрос сам пуну карлицу сипала кокошима, па пуну карлицу прасићима, па  
 n="94" /> <p>— Потпуно! кој год пије и карта се у мејани, тај је залутао.{S} И ми смо дужни да 
ји кад помисли да мора да јаше и још да каса за оним колима.</p> <p>Кола одјурише, а он остаде  
ваква изгледала:{S} На једној страни је каса и сто за рад секретарски, на другој је дугачак сто 
} Живан је одужио дуг свој из општинске касе.{S} Не би ни било лепо да му се као председнику оп 
то поскочи од радости, кад виде како се катанац отвара и затвара без кључа, чим га Кузман дотак 
 коренче од траве.{S} Она сваку браву и катанац отвара.{S} Ево сад ћеш да видиш.</p> <p>Стеван  
гњев над својим женама, они понамешташе катанце на кошу, амбару, бачвари и ћилеру, одредише јед 
ткуд је могла продавати, кад је све под катанцем? — зачуди се Живан.</p> <p>— Питај децу, како  
амет и залутају.</p> <p>— Зар су људи у кафани залутали!?</p> <pb n="94" /> <p>— Потпуно! кој г 
ан, нови председник никад није припадао кафанском друштву.{S} Али је овом приликом, морао са ћа 
 мејану зарад народа.{S} А ти долазиш у кафану и дошао си у школу, само зарад себе.{S} И дућан  
 кућњих ствари.</p> <p>Станојка принесе кафе и послужи их.</p> <p>- Ето, видиш, јеси ли имао он 
а су одељени.</p> <p>— Е, ти ми учитељу квариш сваки посао. — одврати му Јова. — Ја сам те пове 
собину гвожђа, које што се више греје и кваси, то се боље кали!</p> <p>Пребродивши ту спотакниц 
оји телад, пета се парничи са осорљивим квочкама, и тако даље</p> <p>Јаглика, мајка Стеванова,  
е, кад их која бува у живац дирне...{S} Квочке се расуле с пилићима по корову и траже црвиће и  
замешеним копривама и изједна викаше на квочке: „иш ненајешнице!“ „Ти очоваднице!“ „Гле, ове шт 
возај докон, <pb n="93" /> узми пушку и керове па иди у лов, пиј ракију, пуши дуван, кметуј две 
е му напамет и отац Радич и његова пуна кеса дуката.{S} Изађе му пред очи цела некадашња Радиче 
е распаса да легне, тад виде да му нема кесе, и да ју је падајући с коња изгубио.{S} Леже у пос 
припада по четрдесет дуката, пошто је у кеси било сто и шесет дуката.</p> <p>И гурну пред свако 
раћа.</p> <p>Живан испи чашу, па извади кесу и изручи новац на совру.</p> <pb n="50" /> <p>— Да 
н је обукао нове чакшире и гуњче, метуо кесу с новцима за појас, као сваки домаћин, појахао коњ 
лу.{S} Они узеше и метуше сваки у своју кесу новац.{S} Па приседоше да ручају.{S} Али то само о 
олим, окрени нас на неки бољи пут, јели кидај с нама, што пре да више не гледамо овај јад и чем 
дајући у децу како се са задовољством и кикоћањем возају.</p> <p>— Молим те попе и ти учитељу,  
сле да их узмем за свиње.“ И узме десет кила јабука за грош.</p> <p>Његово непоколебиво мишљење 
p>Брзо затим настаде туча, зацингараше „Килићи“ по цигљама, полетеше столице у вис, испреврташе 
} Тешко му је што је остао без друга, с ким је век вековао, а још му је теже, што су му Стеван  
p>— Такој, такој бравост! и приседник и кимет и сво офштина, направио мијана от задруга, а ја п 
е Стеван војничким језиком, стојећи као кип пред председником.</p> <pb n="39" /> <p>— Звао сам  
мучиш?</p> <p>— Ти!{S} Ал’ више џаба ти кирија, не домаћинујем ти ја више!{S} Ето ти па управља 
зна шта радим! — одврати му Јаглика још киселије и отресе руке од коприва. — Лако је вама, кад  
да ручају.{S} Кузман се први наклопи на кисело млеко.{S} А Пера пошто кусну једанпут и обриса б 
навикли да их целога века сунце греје и киша бије, и не осврћу се на ту досадну оморину, већ се 
ше се да неће више ићи у механу.</p> <p>Киша престаде и они се вратише кући чисто препорођени п 
путише под оближње дрво да се склоне од кише, која већ беше почела да прска.</p> <p>Убрзо обори 
и је то насртање његово лично на пљусак кише, који повије траву за један сахат два, да се после 
е ближе стаблу.{S} Само Живан остаде на киши да се расхлађује.</p> <p>— Е ова ти молитва вреди  
а како је пророк Илија молио Бога да да кишу његовом грешном народу, после четири сушне године, 
 Пера.</p> <p>- Ето, зашто нам Бог неда кишу. — рече Дамљан.{S} - Бог му судио дабогда!{S} Ово  
е у цркву да се најпре помолимо Богу за кишу, па ће мо после видети шта ћемо после радити, — ре 
ља тражи и мотику, а не само плуг, па и кишу, па и берићетну годину.</p> <p>— Добро, онда посеј 
м! — узвикну Јанаћко, механџија. — И ја кје дам едно ћило ракија.</p> <p>И саставише „друштво“, 
 клео, али цело село и целу земљу, нису клели очеви, — рече Пера.</p> <p>— Има, има и од клетве 
ше нам нема живота у задрузи, па ти нас клео или благосиљао, чини шта хоћеш! — исповеди се Жива 
</p> <p>— Ама ја верујем да је вас отац клео, али цело село и целу земљу, нису клели очеви, — р 
навање....{S} Диже се урнебес, кукњава, клетва и писак деце.</p> <p>Кад излише гњев над својим  
 своју другога дана, трећи трећега, иде клетва жена, писка деце и врева по кући, да Бог сачува! 
ви, — рече Пера.</p> <p>— Има, има и од клетве сиротиња, — заврте главом Ненад.{S} Није добро н 
 осталих. -— Бога ми ја се бојим његове клетве, — настави Живан кроз плач, — него да ми седимо  
се подиже са своје столице, али му ноге клецнуше и опет се посади на столицу.{S} Протрља дрхтав 
је имање у те спрдње... проломаћа Веца, климајући главом, пијан.</p> <p>— Ја разумем да састави 
 од крста и печата у судници.{S} Зато и климаше главом с одобравањем за све време поповога прич 
p>— Е, онда ту нема више Боже помози, — климну главом учитељ-Пера, него да се што пре поделите, 
 непопустљив и уопште готов да истерује клином чивију, па куд упали!{S} Долазак Кузманов Невени 
дује, а око њега се чобанчићи сиграју: „клиса“, „робова“, „швињке“ и тако штогод...</p> <p>А пе 
поклич и трубни знак свима осиротелим и клонулим земљорадницима у Ораовцу да устају и да протрљ 
та хоћеш! — исповеди се Живан и развеза клубе, па му исприча од почетка до краја, шта се све до 
</p> <p>Стеван видећи сељаке да седе по клупама, уђе и он и седе на крај клупе до једнога сељак 
е више од нас, али они од дрвета граде: клупе, столице и ормане.{S} А плугове граде од гвожђа з 
задругар, ко не.</p> <p>Ови поседаше на клупе.{S} А капетан, с попом, учитељем и Мићом окружише 
еде по клупама, уђе и он и седе на крај клупе до једнога сељака.{S} Леву ногу мало опружи и ста 
 — рече поп-Јова, седајући на принешену клупу и пребацујући један крај мантије преко колена.{S} 
/p> <p>Цело село дахну душом кад виде у кљуси човека, који га толико дави.{S} Збор се растури с 
!“ „Иш лисица те изела дабогда!“ Пилићи кљуцаху просуто тесто, а ћурићи кљуцаху грудву коприва  
 Пилићи кљуцаху просуто тесто, а ћурићи кљуцаху грудву коприва из њене руке.{S} Иза ње стајаху  
де како се катанац отвара и затвара без кључа, чим га Кузман дотакне „Расковником.“</p> <p>- Да 
на друм!</p> <p>Јанаћко одгега журно за кључеве псујући и гунђајући до механе.</p> <p>Мрак се у 
 да радим! — цикну Ненад, па довати оне кључеве и жвизну их преко плота чак на друм!</p> <p>Јан 
аба!{S} Некјеме такој више! — и баци им кључеве на сто. — Еве ви кључеви от мијана па го ви држ 
е! — и баци им кључеве на сто. — Еве ви кључеви от мијана па го ви држите празно, а ја не плакј 
то му браћа не дозвољавају да више буде кмет.“ И тако је пристао да не буде више кмет, само да  
днице и саопшти укућанима, да више није кмет.{S} Оставку своју на кметство, оправдао је тиме „ш 
плуг, што га ти, попе, не узмеш? — рече кмет.</p> <p>— Ја бих га узео, да је за мене послат, не 
од нас, а ми од њих нећемо никад — рече кмет.</p> <p>— Није тако, кмете, — сусрете га поп-Јова, 
мет.“ И тако је пристао да не буде више кмет, само да би било задруге и слоге у кући.</p> <p>Ал 
ње, које, нису донели <pb n="102" /> ни кмет ни судија, већ <hi>задругарски суд</hi>, који вам  
јао, право да ти кажем, да нећеш то као кмет истина урадити, па сам зато гласао онда за Вецу, с 
це укућана.{S} А од како га изабраше за кмета у селу, њему се не скидаше с памети потреба за од 
р га село поново изабра — мислите ли за кмета, не већ за председника.{S} Поп и учитељ, канда су 
 никад — рече кмет.</p> <p>— Није тако, кмете, — сусрете га поп-Јова, — не треба њима наш хлеб, 
кметство, а он зна зашта кметује, зарад кметице.{S} Лепо Бога ми.{S} А ти Невена дурај за њих.{ 
 калемљење воћа, већ борба гласачка око кметова и посланика.{S} И да би се народ научио сам соб 
н, који је већи део свога века провео у кметовању и политици, није могао никако да разуме ту ис 
м очевим, већ по споразуму.{S} Живан је кметовао и даље, а остали су радили, као и пре.{S} Жене 
S} А онда <pb n="56" /> се некако могло кметовати по десет-петнаест година, а не као сад.{S} Ст 
иве његовој памети и разумевању: „Какви кметови, какви посланици, оно су лопови, оно треба све  
мо Живану, већ Стеван манисаше и другим кметовима, посланицима, министрима и целом свету.{S} Св 
 — рече му Живан смејући се. — Ти судиш кметовима и посланицима само по буџацима, а кад изађеш  
>— Ти мораш! — подвикну му Живан, чисто кметски! — Кад ја нисам добар домаћин, буди ти бољи?{S} 
S} Чудим се за што њен човек не оставља кметство, а он зна зашта кметује, зарад кметице.{S} Леп 
 да више није кмет.{S} Оставку своју на кметство, оправдао је тиме „што му браћа не дозвољавају 
 радимо.</p> <p>- Добро, ја ћу да бацим кметство, само да буде мир.</p> <pb n="32" /> <p>— Баци 
ивало спор и неслогу.{S} Живан је бацио кметство, па је остављао и старешинство куће, само ради 
е па иди у лов, пиј ракију, пуши дуван, кметуј две-три године, па ако ти остане имање у целости 
век не оставља кметство, а он зна зашта кметује, зарад кметице.{S} Лепо Бога ми.{S} А ти Невена 
ад: „Нећу више ја да радим за Живана он кметује и ужива,“ а ја се мучим, нећу! нек зна добро <p 
— пита га Живан.</p> <p>— Ти!{S} Јер ти кметујеш а ми радимо.</p> <p>- Добро, ја ћу да бацим км 
ћи некадашњих матера:{S} Марице, Вишње, Књегиње Љубице и других узоритих Српкиња, које су имале 
сутног“.{S} Између осталога нађена је и књига о вересијама, у којој Мића, општински писар прочи 
екретарски, на другој је дугачак сто за књиге и листове, а на трећој је страни потрошачки одеља 
ћи одоше у потрошачки одељак, четврти у књиговођство и читаоницу и тако даље{S} Стока, справе и 
едседником, па седе и одмах узе пореску књигу од Миће и стаде да је разгледа.</p> <p>— Шта зар  
. „Да се кади и крсти од таквих лажова, ко што си ти.“ Кузман се насмеје и прими за шалу. „Ада  
људима?{S} Ко да спасе пропалог Живана, ко да изведе на пут залуталога Стевана и ко да убеди тв 
а своје пашњаке и чобане имаће и стоке, ко нема, више се ником не дозвољава да пушта стоку широ 
 ће дочекивати моје кумове и пријатеље, ко им ђаконије спремати, служити вина и ракије, водати  
} Заинат нећу!{S} Све навалили на мене, ко да ја немам душу да се одморим, а они само уживају.. 
а смо вас оставили да и даље пропадате, ко зна шта би од вас било.</p> <p>— Мани се попе не пом 
 не дате да живим!</p> <p>— Живи брате, ко ти брани, — рече Пера.</p> <p>— Како да живим, кад с 
о не ради ни разбојник с пушком у руци, ко што је Кузман с овим човеком урадио! — рече Пера.</p 
ше није знао, кад се онако грозно убио, ко вели: „гора ми напаст не треба, али изгледаше као да 
е. — Зар није боље да живе сви заједно, ко што су живели наши стари и ко што сам ја живео са ше 
има ће се видети ко може бити задругар, ко не.</p> <p>Ови поседаше на клупе.{S} А капетан, с по 
>— Јес’ јес’, сад он има да тражи бабу, ко ти гледа сад плуг! — прихвати један окачењак и изазв 
е чудо ни то што сад ни ракију не пију, ко што су пре пиле.</p> <p>Ако питате браћу, како им је 
 се утишаше, упутивши погледе у капију, ко ће то бити.{S} То беше Дамњан, њихов најближи и најб 
— Не помаже ти ако си му пренео тапију, ко што мени ништа не помаже што сад јадикујем на моју с 
ема сена?</p> <p>— Нек посеје детелину, ко што је поп урадио, па да има пре Ђурђева дана откос. 
сви. </p> <p>— Сад сте чули правила.{S} Ко се прима нек приђе да се потпише, — рече Јова.</p> < 
дно до зла Бога неразборито дериште.{S} Ко је само запамтио шта је он онда радио, томе неће бит 
емљи има више пара, него над земљом.{S} Ко зна да не леже дукати овде под нашим ногама.</p> <p> 
унају тако, кад си ону бруку урадио.{S} Ко је још у свету растурао цркву ако Бога знаш!</p> <p> 
нани општина свима и свакоме у селу.{S} Ко има своје пашњаке и чобане имаће и стоке, ко нема, в 
не зна за поштовање Бога и старијих.{S} Ко ће дочекивати моје кумове и пријатеље, ко им ђакониј 
 код нас са оваквим пропалим људима?{S} Ко да спасе пропалог Живана, ко да изведе на пут залута 
ато не могу никад да га волим!</p> <p>— Ко ти је то казао!? — узвикну Ненад и крв му јурну у ли 
емо да се помогнемо и ја и ти.</p> <p>— Ко може мени да помогне, кад ми Бог не да! — сусрете га 
 а не знаш колико се ја мучим.</p> <p>— Ко те терао да се тако мучиш?</p> <p>— Ти!{S} Ал’ више  
орач је измислио гвозден плуг?</p> <p>— Ко је, да је; но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да 
— Дабоме да може, јер да је тамо „горе“ ко што треба, и нама би било боље, — одговори му један  
ек кад умре и кад се роди, зову попа, а ко погреши, и он иде попу, па иди и ти.</p> <pb n="86"  
сти, док он нађе у њему што тражи.{S} А ко је био тај, који се није умео обзирати на осетљивост 
руги да ужива, то нећу више.</p> <p>— А ко ужива? — пита га Живан.</p> <p>— Ти!{S} Јер ти кмету 
а ови нек иду — рече Дамњан.</p> <p>— А ко ће да прежали Живана, прву радост... сипну Радич да  
х, а никако за измену какву.</p> <p>— А ко је онда ослободио Србију, да није било оваквих Срба? 
лу, од задовољства и усхићења.</p> <p>А ко се и не би усхићавао таквом кућом, кад је она таква  
ца! — осврте се поп — Јова.</p> <p>— Ја ко ће други.{S} Деца грђе неће.{S} А ја сам се иначе <p 
ава.{S} Ту ми је отишло тридесет банака ко у мутну воду.</p> <p>— Ада ми смо и пре њих грешили, 
 и брука: да код оволиких домаћина нема ко да узме оваку корисну справу!</p> <p>— Доиста! — дод 
аквој прилици чини, али узалуд кад нема ко да га помогне у томе.{S} Браћа му се дала на друге п 
и се пречистило између Живана и Стевана ко ће бити домаћин.{S} Деца се начичкаше опет око Живан 
{S} Расипај снагу за тај свет, па после ко те пита жива ли си!{S} Проклет да је онај час, кад п 
 то су њени редовни гости.{S} Ако им се ко принови, он им је добродошао!{S} Дамњан, нови предсе 
после заповеда својим укућанима, шта ће ко да ради тога дана.</p> <p>Једнога јутра Радич нареди 
} Псета лануше из хлада, али кад видеше ко је, продужише лежање и режање.</p> <p>Деца, кад спаз 
ту и за младост... и очи му се зажарише ко у мачора. </p> <p>- Иди ти до ђавола с том својом см 
 вина и ракије, водати коње и појити, и ко ли старога оца дворити?..{S} Оно од чега сам се најв 
о да изведе на пут залуталога Стевана и ко да убеди тврдоглавога Ненада и излечи пијаницу Вецу? 
 заједно, ко што су живели наши стари и ко што сам ја живео са шесторо браће и четири стрица.</ 
умолити попа да испита младенце.{S} Али ко ће да одобровољи поп-Јову после онаквога неуспеха ко 
е не би могао ни извршити.</p> <p>— Али ко да изврши тај препорођај код нас са оваквим пропалим 
рочитати правила и по њима ће се видети ко може бити задругар, ко не.</p> <p>Ови поседаше на кл 
чати спасоносност деобе. „Бог да прости ко рече да се људи могу делити“ — рећиће један. „Сад зн 
 ја један човек!{S} Одраше ме порезници ко мачку!</p> <p>— Знам, то је порез на радњу, али на д 
етом.{S} Сад више Кузман није безбожник ко што је пре био, нити сматраше више цркву за поповски 
а он за све то није крив?</p> <p>— Него ко је крив?</p> <p>- Криво је време.{S} Или још можемо  
е учитељ-Пера. — Овде није питање: како ко зарађује хлеб, него је реч о томе: како да се лакше  
ким споразумом.{S} И то би тако трајало ко зна докле, да један од њих не упреде у страну, као н 
ам.“ „Уортачимо се по двојица, па оремо ко и други људи у селу,“ и тако даље</p> <milestone uni 
емој тако, узми ти двадесет дуката, јер ко зна хоће ли више оваква прилика испасти.</p> <pb n=" 
мртви ли смо! -</p> <p>- Шта има да вас ко гледа, кад можете сами себе да гледате и да се помаж 
 ће се унети бадњак у кућу, али знађаху ко треба да га унесе, па зато прилазаше једно по једно  
а!“</p> <p>— Шта је, шта је, што звецаш ко луда! — наиђе Живан на врата.</p> <p>— Морам да сам  
ај члан, ви нисте разумели, рече Пера: „Ко се год задужи, биће одговоран за свој дуг и лично и  
по бутини.</p> <p>— Погледајте ви у њен ковчег, па ћете видети њено поштење! — рече Станојка гл 
а ће сви у бежанију!</p> <p>У Живанином ковчегу нађоше пола гибанице, у Невенином, печену кокош 
ј иследника.{S} У мах зашкрипаше женски ковчези.{S} Наста општа преметачина женских оставштина. 
а га одужи, личи на новога непријатеља, кога је човек својом непажњом задобио.{S} Јер док се ни 
83" /> изгубио главну битку са народом, кога је толико година побеђивао и држао у опсади, али н 
вари свакога човека у селу обавесте, за кога мисле да ће имати вредности.{S} Требало је свакоме 
“.</p> <p>— Ја нећу да јемствујем ни за кога! — рече Живан.</p> <pb n="92" /> <p>„Задруга се мо 
живота у кући и ставити на земљиште, са кога ће моћи не само захтевати, него и диктирати нов жи 
ође и тај давно очекивани дан, дан због кога су сви укућани толике непријатности преживели и то 
су један повећи вајат крај дворишта, од кога преправише кућу за Живана.{S} У градини, недалеко  
ога?</p> <p>— Од овога зла.</p> <p>— Од кога зла?</p> <p>— Не знаш ти ништа!— одбаци му овај и  
</p> <p>— Да се ослободимо.</p> <p>— Од кога?</p> <p>— Од овога зла.</p> <p>— Од кога зла?</p>  
чиниш више.</p> <p>— Ја не отимам ни од кога.</p> <p>— И Кузман не отима.{S} Људи му сами дају, 
ељ-Пера беше један од оних учитеља, код кога је та идеја највећега прибежишта нашла.{S} Поврата 
>Кузман предузе разговор, али такав, из кога се види да је за њега сва та наука о земљорадњи лу 
трати да је свој задатак испунила, ради кога је образована.{S} Јер су јој се <pb n="103" /> одм 
у и још којечему, он изјави разлог ради кога је дошао.{S} Препоручује Живану за снаху једну доб 
је добро ни кога благосиљају, а камо ли кога куну.{S} Ми смо нашег оца много растужили пред смр 
— заврте главом Ненад.{S} Није добро ни кога благосиљају, а камо ли кога куну.{S} Ми смо нашег  
pb n="4" /> све ближе оном крају, близу кога у ливади под хладом сеђаше Станојка, сусетка његов 
 попе... — започе Радич.</p> <p>— Имају кога и да слушају, — прекиде му реч учитељ. — Таквога д 
учитељ-Пера беше један од оних учитеља, код кога је та идеја највећега прибежишта нашла.{S} Пов 
hi> динара у позајмицама <pb n="104" /> код задругара.{S} У последњој години задруга је у обрту 
ну!</p> <p>— Нужда закон мења.</p> <p>— Код мене не мења.</p> <p>Радич саже главу и поче да упр 
а?</p> <p>— Каква исповест!{S} Ти треба код мене да се исповедаш, а не ја код тебе.{S} Ја сам т 
ико година истребише толико да се једва код по којега домаћина могло затећи до десет-петнаест б 
 да видиш шта пчеле раде. — И одведе га код једне кошнице.</p> <p>— Видиш ове крупне пчеле, — н 
н и Ненад су у мејани, а Стеван, ето га код Кузмана.</p> <p>Јован и Пера упутише се у механу.</ 
а враћате.{S} То је срамота и брука: да код оволиких домаћина нема ко да узме оваку корисну спр 
треба код мене да се исповедаш, а не ја код тебе.{S} Ја сам твој свештеник.</p> <pb n="88" /> < 
о, сем што беше Милена Урошева долазила код учитељке и обавестила се, хоће ли сигурно задруга к 
оји му је већ био на прагу.{S} Та тежња код појединаца и појединих кругова продирала је до најв 
ровољи поп-Јову после онаквога неуспеха код суднице.{S} Трећега јутра оде Радич њему, тога ради 
 Живан, па заметну торбу о раме и отиде код оваца.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
ога заната.{S} Окачи торбу о раме и оде код оваца.</p> <p>Живан предузе опет домаћинство.</p> < 
ње, искључивање из задруге и оптуживање код Савеза, да је због тога двапут морао долазити ревиз 
о рачуна за лудога човека због оне рупе код цркве.</p> <p>— И треба да те рачунају тако, кад си 
{S} То је много људе обвезало да пазаре код њега и да га слушају више него попа и учитеља.</p>  
тао код Окружне Штедионице, дотле му се код куће родио интерес на интерес.{S} Жена му је родила 
ше наоколо на капију и уђоше у градинче код Радича.</p> <p>- Па још како си? — ослови га Пера.< 
ји је скоро дошао из затвора још сеђаше код куће и сунчаше се са Станојком пред кућом.{S} Она г 
сви!{S} А да би те уверио да тога има и код животиња оди да видиш шта пчеле раде. — И одведе га 
е загуши Живан плачем, те изазва сузе и код осталих. -— Бога ми ја се бојим његове клетве, — на 
да би што бољу успомену оставила о себи код јетрва.</p> <p>Све је ишло необично живо и сложно.{ 
леше по изложби, једни код стоке, други код справа, трећи одоше у потрошачки одељак, четврти у  
а ништа да проговори.</p> <p>— Иди, иди код попа, рече му Станојка утешно. — Нек ти каже он што 
ами криви, што сте се кавџили у задрузи код цуне куће свачега доста — рече Пера.</p> <p>— Нисмо 
о хоћеш да ореш њиме; а кад ће да стоји код тебе, онда боље да стоји пред судницом, да га сваки 
адругари се размилеше по изложби, једни код стоке, други код справа, трећи одоше у потрошачки о 
</p> <p>— Добро, онда сутра зором да си код капетана!</p> <p>— Разумем! — рече Стеван, и стоји  
исто, што се из далека не може запазити код пчела, има и у Радичевој кући.{S} Само што није бил 
угурсузлука, никаквих злоба, ни пакости код њега нема.{S} Благо би нашој земљи било, кад би њен 
виделе да голим језиком не могу постићи код својих непоколебљивих мужева, оно што желе.{S} Зато 
p> <p>— Али ко да изврши тај препорођај код нас са оваквим пропалим људима?{S} Ко да спасе проп 
бавештавао поп код цркве, друге, учитељ код школе, или на путу, слави, свадби, где год улуче пр 
.{S} Јер док му је један интерес растао код Окружне Штедионице, дотле му се код куће родио инте 
инат учинио што смо му одузели туторсво код „Каравуле“.{S} Ако ли је други ово урадио онда је с 
е неће чути ништа, па да си човека убио код мене, то би ти било као у земљу закопано.{S} А ако  
даје имање за дуг.{S} Стеван се задужио код Кузмана, „ортака“ свога, те платио само интерес.{S} 
спас њиховом злу, али од како им се оно код цркве људи зарекоше, да ће их боље слушати, они нас 
арност, питомост и трезвеност, нарочито код жена, које су таквим одликама изненадиле и своје му 
атко време.{S} Једне је обавештавао поп код цркве, друге, учитељ код школе, или на путу, слави, 
куће Цигани једни! — рикну Радич. — Зар код мене живога да делите мој дом!{S} Кад ли узмем једн 
 друге вечери, да овој готовости за рат код одраслих не пођоше у сусрет и деца.{S} Јер баш кад  
рали би посланици и министри припиревку код мене, да би ме запамтили који сам ја!{S} Прво би по 
 Само ћеш морати бар једнога да задржиш код себе.{S} Ја мислим најбоље Живана, као најстаријега 
</p> <p>— Ја не знам, та се њива звала „код Каравуле“.</p> <p>— Па то је, може бити за време ту 
ини.{S} Пут се по мало белио, а њему се кожа јежила а капа подигла на врх главе од страха.{S} Н 
а знаш! — рече Стеван. — Све ми се јежи кожа, кад се сетим шта смо радили и шта смо патили...{S 
Ти мислиш ја немам руке!{S} Јадна ли ти кожа шта ли ти се чини! — зачикава јој Невена.{S} Па ка 
ћу.</p> <p>— Али ја нисам ни дошао због коже, већ због тебе.{S} Знаш ли да ми нешто све изгоре  
јтина и крупице соли, хтеде да изађе из коже!{S} Све му се чинило да је то <pb n="99" /> сан, а 
 се твој дувар допада, што ми лепо суши коже.{S} Кад скинем кожу с њега дор — мирише!</p> <p>—  
p>— Не можемо да немамо очи, лице, боју коже, а друго можемо.</p> <p>— Па добро у чему би се ми 
 враг да се ортачи с Кузманом да купују коже и да тргују.{S} Те се једнога дана нађе на сокаку  
 си?.</p> <p>— Ето...{S} Каква ти је то кожетина? — угледа му се Невена у кожу и намргоди лице. 
се тога дана у кућу са једном смрдљивом кожетином, па ми нуди миришљав сапунчиће, кад ја не при 
Иди ти до ђавола с том својом смрдљивом кожом!{S} Усмрде ми делу кућу.</p> <p>— Али ја нисам ни 
ан, сеоски дућанџија, са једном говеђом кожом у рукама.</p> <p>Невену жигну преко срца кад га в 
у и појури за њим.</p> <p>Кузман зграби кожу и излете напоље као муња.</p> <p>„Ово је напаст!{S 
за наше црне очи овде, већ да нам огули кожу.</p> <p>— Шта ми вреди да их слушам кад ме они не  
би не налазим мане.{S} И онда? — спусти кожу на под.</p> <pb n="23" /> <p>— Шта?</p> <p>— Па то 
а, што ми лепо суши коже.{S} Кад скинем кожу с њега дор — мирише!</p> <p>— Бога ми ја то не зна 
Невена!{S} Отишао сам данас да разапнем кожу на ваш дувар, а она ме сиктериса као последњега ни 
је то кожетина? — угледа му се Невена у кожу и намргоди лице.</p> <p>— Донео сам да је разапнем 
а.{S} Нико ми није казао ништа за твоју кожу.</p> <p>— А, Живан ми је одобрио.{S} И чича-Радич  
ните и у грађанству, кад залажете овце, козе, свиње, за дуг, па вам нико ту стоку не дира, ако  
утали!?</p> <pb n="94" /> <p>— Потпуно! кој год пије и карта се у мејани, тај је залутао.{S} И  
 <p>- Никако дуг нећемо!{S} Тешко томе, кој држави дугује! — узвикну Ненад.</p> <p>„Сваки задру 
цркви на чување.{S} Одмах народ навали, кој греду, кој дирек, кој цигљу и за неколико недеља по 
мах народ навали, кој греду, кој дирек, кој цигљу и за неколико недеља подигоше дивну капелу.{S 
вање.{S} Одмах народ навали, кој греду, кој дирек, кој цигљу и за неколико недеља подигоше дивн 
јој је човек из чаршије донео.</p> <p>— Кој донео!? — викну Ненад.</p> <p>— Није мој човек купи 
ко научили да кукате као кукавице!{S} А кој ти је ово Урош Радичевић, што није ни мало платио п 
а мој „белег“ не дам никоме, па не знам кој да дође! — јави се Станојка на ту примедбу Невенину 
„поповски дућан“ да су сељаци као врба, која се може поткресавати и опет истеривати млађаре и д 
ке задруге, укопна и женидбена друштва, која одложише то питање још за неко време!{S} Јер обећа 
је добродошла била оваква скромна раја, која је погнула главу и гледала <pb n="11" /> само свој 
е! — притече Пера, — али таква партија, која ће да се стара само за вас земљораднике, да вам на 
своји цео свет.{S} Напротив, опозиција, која их не прима, потребна је да послужи за резерву буд 
 Смрт Радичева, била је само доза лека, која је привремено задржала распад тела, које је Радич  
 стока <hi>од веће каквоће</hi>, стока, која је дотле служила земљораднику за приплод и спрегу. 
19091_C1.11"> <head>XI.</head> <p>Рана, која се само залечи, а не искорени, није излечена.{S} С 
у, била им је опредељена лична својина, која их је и изазвала на деобу.{S} Она их је покренула  
</p> <p>Наста тишина, она пуста тишина, која после даноноћне галаме и немира беше читав пораз о 
кантаром, а знам да оценим и руком, па, која је тешка 7 ока, ја је оставим, која није, ја је уб 
што међу својим задругарима имате лица, која не одговарају чл. 5. правила ваших“.</p> <p>Овакав 
 полегаше браћа да се одморе од галаме, која се двадесет и четири сата протезала.</p> </div> <d 
вити себи слику оне древне српске куће, која је славно чувала и очувала: име, језик, и веру срп 
 под оближње дрво да се склоне од кише, која већ беше почела да прска.</p> <p>Убрзо обори пљуса 
те не одате српској породичној задрузи, која је тако светле и велике задатке извршила.</p> <mil 
па, која је тешка 7 ока, ја је оставим, која није, ја је убијем.</p> <p>— Убијеш! како убијеш?< 
 да већ једном раскине са том задругом, која му од смрти очеве никаква добра не донесе.{S} Јер  
и — рече Радич и покри кошницу рогозом, која му беше откривена.</p> <p>— Право кажеш, — рече Пе 
редио то исто да народу пронађем цркву, која ће му боље помагати.{S} И кад ми сад општина ту цр 
ав зајам и личи на ону животворну воду, која оживљава усев и даје му снаге да се одупре сунчано 
 оживљава веселу и чилу радничку гмижу, која те и нехотице вуче к себи, да јој се приближиш и в 
и сељани морали су умањити ситну стоку, која је тражила већи испуст.</p> <p>За неколико година  
!</p> <p>Ненад пљесну по устима Невену, која се још не беше зауставила од лармања.</p> <p>Поп-Ј 
/> <p>— Па ипак, ми сачињавамо средину, која треба да убрзава то препорођавање народа.</p> <p>— 
зерву, ни новчану, ни сточну, ни житну, која би им одстранила сваки изненадни препад, било с не 
ду и течну, коју би пре пио или бистру, која жубори, или ону, коју је покрио жабљак?{S} А може  
Станојку, да као бегуница улети у кућу, која још мирише на подушје.{S} Али је то учинила зарад  
 такав успех крунише једном свечаношћу, која ће дати одушке одушевљењу њених сатрудника.{S} Тог 
ива се земљорадничка задруга у Ораовцу, која има задатак да кредитира задругаре, набавља им сто 
 ово, али му се очи зауставише на децу, која се по дворишту возаху на једним гвозденим колицима 
е његову племениту и родољубиву душу... која и нехотице изговараше ове речи: „Певај, певај наро 
 да познам која трмка може да зазими, а која не може.</p> <p>— Како ти цениш слабе и јаке трмке 
о г., ја треба да се убијем!</p> <p>— А која то жена? — погледа Стеван отворенијим очима.</p> < 
S} А то су изненађења, <pb n="58" /> на која они нису ни помишљали, нити су их каквом предвиђен 
другој досадне, као пре, могу јести шта која хоће, могу радити колико која хоће.{S} Сад им нису 
тају и да протрљају очи, и прва капљица која имађаше да произведе животворни извор за народно к 
ругој прикажу шта је некад било, шта је која коју кад жацнула, све се понадувале, све напрћиле  
и да се и у нашој исправности може наћи која мрља.</p> <p>— То ја не одобравам! — заврте главом 
нако, како је то неопходно, нити се пак која одазива гостима са пуним срцем и предусретљивошћу, 
знам да мерим време, али могу да познам која трмка може да зазими, а која не може.</p> <p>— Как 
јести шта која хоће, могу радити колико која хоће.{S} Сад им нису ни деца на путу више, нема ви 
довини, па само жмиркају и реже, кад их која бува у живац дирне...{S} Квочке се расуле с пилићи 
ајући једна од друге и растуриле се куд-која и како је месец то гледао, па напослетку и он пао. 
 и то буде.{S} Оно исто <hi>време</hi>, које је породичну задругу носило на свом стаблу толико  
, мотиком и једним пилетом за „курбан“, које Анђа држаше за шију да не крешти.{S} Кад дођоше до 
тина.</p> <p>3.{S} Изложба свих справа, које је задруга набавила задругарима.</p> <p>4.{S} Изло 
и чињаху незнатни према ћуповима блага, које он често, врло често сањаше. „Досадило се парама д 
n="96" /> Јер народ има особину гвожђа, које што се више греје и кваси, то се боље кали!</p> <p 
представљала је нов живот једнога села, које је пристало да пође новим културним путем, којим с 
оја је привремено задржала распад тела, које је Радич у целини одржавао.{S} Синови његови наста 
 врло много о земљорадничким задругама, које су се тада у великом почеле оснивати по смедеревск 
 као нужна замена породичним задругама, које су некада сељака држале у добром стању.{S} Ми имам 
 беше читав пораз овим немирним душама, које сеђаху на троножцима, уздисаху и погледаху се испо 
томост и трезвеност, нарочито код жена, које су таквим одликама изненадиле и своје мужеве и сел 
се као протест против постојећег стања, које би требало изменити.{S} Он би само показао ревност 
 само показао ревност за одржање стања, које је затекао од старих, а никако за измену какву.</p 
егиње Љубице и других узоритих Српкиња, које су имале да рађају и гаје јунаке, осветнике својој 
hi>, <hi>пиревина</hi> и све оне траве, које успевају само на слабој земљи, док најпосле та про 
иљаде, него ли у земљорадничке задруге, које обећавају помоћ под извесним условима.{S} Док најз 
мао пре појаве партија.{S} Јер партије, које не бирају средства, успеле су зарад својих дисципл 
и од ситница крупнице, и да ће се жене, које он сматраше увек за споредне и много млађе и ниже  
га посла.{S} Јер кад се уклоне препоне, које ометају неки рад, у успех се не може ни сумњати.</ 
наивно споразумевање и обично џевељање, које се иначе понављаше сваке вечери, у оваквој једној  
ње стање.{S} Ненад је добио изненађење, које му није погоршало материјално стање, али му није н 
 искрене често пута по неко изненађење, које им или <pb n="59" /> погорша, или побољша дотадање 
Зато треба да пристанете на ово решење, које, нису донели <pb n="102" /> ни кмет ни судија, већ 
ће да је на време отклонила све сметње, које су је подгризале и успоравале у раду.{S} А тиме се 
си се родио.{S} Ти си ми био прво дете, које сам онда као млад свештеник крстио.{S} Боже мој, к 
омоћи један другог и одбити ове недаће, које вас толико година изнуравају и даве.{S} Ви сте дос 
прот томе искрсну у народу нешто треће, које превуче дебео вео преко тих рационалних зачетака и 
- Нису оне друго.{S} Оно су животињице, које је Бог створио да покажу људима, како треба да жив 
лажени тајац између ове две младе душе, које тако прикладно пођоше у сусрет једна <pb n="5" />  
ерска права и дужности.{S} Сви планови, које он и учитељ-Пера беху спремили за препорођавање на 
или треће и најважније питање.{S} Људи, које уводимо у задругу, стоје између себе као рогови у  
емоћи, па и не помишља на даље радости, које је чекају, као да јој нешто казује да неће доживет 
{S} А то није мали успех за једно село, које је толико векова натезало са дрвеним плуговима.</p 
опорости осећаху тежину кривица својих, које им смрт Радичева натовари на срце.</p> <p>Наста ти 
ловити рибе у мутној води.{S} Те „рибе“ које су и пре лутале биле, политичком узрујаношћу су се 
р о копању блага, биле су семке раздора које су дошле на готово и припремљено земљиште и нашле  
0 динара за куповину стоке и справа, од које суме десет задругара узеше плугове, а десеторица п 
 се издели сва утрина међу сељанима, од које и Радичевићи добише свој део.</p> <p>Али општи и с 
на ону подухватљивост и самопожртвовање које је имао пре појаве партија.{S} Јер партије, које н 
поп-Јова.{S} Јер је дошло време, и дрво које дуго није дало трави око себе да расте, поче венут 
зеше плугове, а десеторица приновише по које говече.{S} И одмах се по орању могаде познати тај  
ина истребише толико да се једва код по којега домаћина могло затећи до десет-петнаест брава ов 
н свима.</p> <p>— Овде не треба примати којекакве људе, — вели Дамњан.</p> <p>— Ако ће да ми ку 
ова и учитељ-Пера посаветоваше их још о којечему, па одоше.</p> <p>А Радичевићи остадоше да се  
реди разговор о времену, берићету и још којечему, он изјави разлог ради кога је дошао.{S} Препо 
и судија, већ <hi>задругарски суд</hi>, који вам добра жели.</p> <p>— Ја пристајем да се оба пу 
е недаће, због онога женинога „белега“, који му је интерезирањем нарастао од десет на четрдесет 
ле коштати једна овца или свиња, онога, који је има?</p> <p>— На овој утрини пасли су стоку: мо 
ма, оним истим колицима од онога плуга, који је пре неколико година пред судницом стајао као чу 
а ћеш онда очекивати од таквога народа, који на примитивном ступњу културе и образованости стој 
 им упадаше у реч, као неумитни судија, који суди неразборитим парничарима.</p> <p>Сви вечераху 
> <p>Али га пресече Јанаћко, механџија, који бану као из оџака пред њих и разгоропади се:</p> < 
ло дахну душом кад виде у кљуси човека, који га толико дави.{S} Збор се растури са уверењем да  
главније, у селу више није било човека, који пијанчи раднога дана, који оре дрвењаком и који ду 
и забраздише земљу са таквим плуговима, који крижају земљу као сир, без великог запона и отпора 
</p> <p>Тако ти нешто бива и са људима, који се задужују да прекрате извесне невоље, колко од д 
дна према другој као точкови на колима, који не могу један без другога ићи, али не могу заједно 
је, да у њему има живота, по димњацима, који провирују из воћњака, као неки стражари и пуштају  
било човека, који пијанчи раднога дана, који оре дрвењаком и који дугује Кузману; онда је право 
ље, разуме се све то кришом од Кузмана, који увек беше у послу и пазару са сељацима.</p> <p>Дођ 
и веће светиње, а камо ли једнога попа, који је у таком случају морао бити крив некима, пошто н 
и ћилеру, одредише једнога за комесара, који ће издавати редушама по требовању: брашна, пасуља, 
а се реши спор између браће Радичевића, који се вођаше још од њихове деобе.{S} Суд добрих људи  
арима.</p> <p>Сви вечераху, сем Радича, који се још изјутра беше пожалио Невени да му нешто ниј 
p> <hi>Бап</hi>!... чу се пад Стеванов, који опет беше изгубио равнотежу и љоснуо о земљу.</p>  
не, а у здравље живога остатка.{S} Бог, који је <pb n="9" /> уплашио ову кућу, нека је ослободи 
ше га у помоћ да заједно пробијају лед, који је вековима покривао њихову свест.</p> <p>Али мини 
{S} И тако видиш опет неред, али неред, који је предвиђен братским споразумом.{S} И то би тако  
ати и говорити а и судбоносан за народ, који је тада први пут чуо да је главни господар ове зем 
има нећемо упоређивати синове Радичеве, који су се поделили, не као голуждрави младунци, већ ка 
о време!</p> <p>— Он је послушао друге, који су знали за то време и за те идеје.</p> <p>— Како  
раз није се могао ни замислити за људе, који су тешком муком и то неколико људи прикупили око с 
им, Кузман је још имао утицаја на људе, који су му били у џепу.{S} Јер ако су се већина њих осл 
 корисним члановима друштва и оне људе, који су били штетни у сваком погледу.{S} И кад је тиме  
е.{S} Гледао је он такве добросрећнике, који су остали без домаћице, па зато се и вајка.</p> <p 
p>— Иди Шиљо, зовни Уроша и све остале, који су звати за порез, рече Дамњан.</p> <p>Шиља оде.</ 
су сви људи у селу, сем Јанаћка и Шиље, који се апсолутно није могао излечити од лажљивости, пр 
 људи, ја сам позвао све прве домаћине, који хоће да га узме, нека узме, и нек му је алал, а ја 
ас једним, час другим оком у орла горе, који високо облеће над њима и мотри, где би дограбио пл 
же бити сваки пунолетан старешина куће, који није под масом и дугом и који је поштенога владања 
о насртање његово лично на пљусак кише, који повије траву за један сахат два, да се после боље  
ван, његов најстарији син био је други, који је у том погледу стајао најближе свом оцу.{S} Он с 
итичких и културних појмова.{S} А људи, који су једновремено пошли и политику и културу да разб 
91_C2.6"> <head>VI.</head> <p>Али људи, који мишљаху добра свом народу не сматраху за корисно д 
олуждрави младунци, већ као зрели људи, који су се давно поженили, војску ислужили и децу изрод 
е се одабирати и тражити нарочити људи, који ће из чисте љубави према народу такве послове за н 
 не ореш.</p> <p>— Не мора орати сваки, који се разуме у орању.{S} Зар ти мислиш орач је измисл 
редседник и угура га у нужник суднички, који у исто време служаше за апсу.</p> </div> <div type 
и разочаран до дна душе.{S} Парохијани, који га дотле подједнако слушаху и уважаваху, предвојиш 
рао са ћатом чекати порезника у механи, који је био заказао долазак због наплате пореза.</p> <p 
S} Ако ово још није препорођај народни, који сте ви можда очекивали да видите, а који смо ми се 
p>Порезник кад сврши посао, оде, а они, који су још од јутра заквасили били, прибраше се опет з 
ко милозвучно, тако надежно, да га они, који су тражили такво његово прилагање неће никад забор 
.</p> <p>Али му нису окренули леђа они, који су зарад њега потегли толики пут.{S} Већ му се отв 
 обе стране пута црнели су се предмети, који већи, који мањи, где ограда, где трње, где дрвеће, 
 пута црнели су се предмети, који већи, који мањи, где ограда, где трње, где дрвеће, где прошје 
правља.{S} У том смислу су и говорници, који су са стране дошли држали своје говоре.</p> <p>Тај 
 тај пут теби не треба ни Ненаду, онај, који он тражи, него сте ви заинатили, па не попуштате.{ 
а.</p> <p>— Ти! ти!{S} Проклет је онај, који те први доведе у ову кућу!</p> <p>— Дабогда, ако с 
 из темеља заљуља и сруши.{S} Јер онај, који тражи длаку у јајету, не гледа на то, хоће ли се т 
е у њему што тражи.{S} А ко је био тај, који се није умео обзирати на осетљивост задруге и стаб 
b n="10" /> био нула.{S} Он би био тај, који би се први успротивио свакој промени садашњега ста 
<p>Тамо сазнадоше да је Стеван био тај, који је тражећи благо цара Радована, поткопао цркву.{S} 
му је родила сина!{S} А то је приновак, који су они у тим критичним данима, сматрали за излишан 
ше за њим.{S} Настаде свечани тренутак, који сваку српску кућу у ово доба године оживљава, овес 
гло бити без утицаја на културни точак, који су поп и учитељ поодавно покренули у том селу.{S}  
адруге, поп-Јова, позва госте на ручак, који беше постављен испод једне липе.</p> <p>Жене задру 
и погледа земљу као одиста важан човек, који има да мисли о важним стварима.</p> <p>— А већ зна 
 су нас послушали да пођу с нама путем, који ће их брже одвести мети и спасењу њихову, ако опет 
окрет крунише једном оваквом прославом, који има циљ истоветан задатку задругину.{S} Драги и ми 
рко погледа и наропито одговара сваком, који га за по штогод припита.{S} Једно вече беше дошао  
 застаде позади од осталих са Кузманом, који га срете и задржа на разговор.</p> <p>— Где си поб 
аки беше заузет својом тишњом и смером, који му не даваше да мисли на друго.{S} Једини Живан шт 
учинио тај нов живот са сином и снахом, који му беху сад добродошли за потпору и одмену.{S} Јер 
е стране и разбија.</p> <p>Само Стеван, који је скоро дошао из затвора још сеђаше код куће и су 
ком газити, већ сваки својим.{S} Живан, који је већи део свога века провео у кметовању и полити 
ао и настојавао Живан, онај исти Живан, који се највише противио деоби.{S} Човек докле преокрен 
реме својега рада.{S} Ту беше и Кузман, који је целога дана слушао шта је се говорило, па се чи 
 буџак ћутећи, не осврћући се на посао, који њега, домаћина чекаше.{S} Жене ложаху ватру и очек 
и радити на њеном добру.{S} Овај посао, који нас је овде довео и сложио, не дозвољава нам, да д 
је без бриге и главобоље.{S} Јер посао, који су они започели могао би да тече правилно и напред 
 ћу да живим!?</p> <p>— Да нађеш посао, који ће бити кориснији и за тебе и за народ.</p> <pb n= 
аму, —- погледајући на Стевана попреко, који сеђаше уз ватру равнодушан, као да није ни речи то 
нема, — рече поп-Јова, седајући за сто, који стајаше на средини учионице.</p> <p>— Нема их дабо 
љорадничком. — Ово је за сиромаха спас, који нема више од два вола.</p> <p>— Сви треба да узмем 
равила да поднесе Невени сапун под нос, који је нашла на полици.{S} Помисли да га склони, па се 
 да заједно са њима стварају нов живот, који им је само <hi>време</hi> донело и наметнуло.</p>  
тада се у његовом убеђењу изазвао обрт, који га је упутио на неминовну деобу с браћом.</p> <p>Т 
дичевићи тек сад о том миришљавом лебу, који им је оцу прекратио живот, и погледаше и нехотице  
ана у задрузи.</p> <p>— Али имамо Вецу, који стоји под упливом Кузмановим.{S} То је исто, као д 
онај други састанак главара јеврејских, који су имали да суде Христу, с том разликом, што је ов 
адич је био као један паметан владалац, који смишљено и правично управља својом државом, а сино 
несе све те рачуне кући, и кад их Урош, који једини беше писмен, прочита пред свима у кући, пор 
о само могу мислити људи, <pb n="80" /> који не познају све боре и угнућа на телу полицијских и 
оба пута затворите, или их отворите.{S} Који не пристане на ово решење биће искључен из задруге 
оји сте ви можда очекивали да видите, а који смо ми себи за задатак поставили, ми вас уверавамо 
итељу да седе барабар са оваквим људима који се овако бенаве и зевају пијани?</p> <p>— Не би ни 
другарима, што му отимају његов леб, на који он порез плаћа!{S} Стога, огрну један похабан капу 
хтевати, него и диктирати нов живот, на који нису ни саме навикле.{S} Али ће га захтевати, само 
ђ новим нараштајима.{S} Нема наслона на који се ја могу навалити.{S} Морам се сломити, морам се 
раш дати што је њихово, па нек иду, куд који хоће.{S} Само ћеш морати бар једнога да задржиш ко 
ај весели ромор септембарске ноћи, кроз који се разлегаше и кроз лавеж паса пробијаше девојачки 
ина куће, који није под масом и дугом и који је поштенога владања.{S} Ораовачка задруга служиће 
анчи раднога дана, који оре дрвењаком и који дугује Кузману; онда је право било да се такав усп 
припиревку код мене, да би ме запамтили који сам ја!{S} Прво би побио сву господштину, па би он 
 и људима донети велике добити.{S} Онај који беше богат надаше се да му партија још донесе.{S}  
 се да му партија још донесе.{S} А онај који беше сиромах надаше се да га партија спасе.{S} Али 
то је то ваша кућа, а ја би јој показао који сам ја!{S} Јер ја слабо женама водим чес.</p> <p>— 
селу да не газимо блато.{S} То је посао који припада у дужност председнику општине, а теби се д 
же дахнути душом.</p> <p>— Не знам како који, — упаде му Урош у реч, а нас је отац проклео, те  
тражари и пуштају с времена на време по који прамичак дима у бистру и треперећу атмосверу...{S} 
стогове.{S} Лаки поветарац посети их по који пут, па их опет остави да се купају у свом зноју и 
леб зарађују.</p> <p>Овде-онде видиш по који буљук оваца, где под неким пространим хладом планд 
о, доживео сам!...{S} Прекинуо се појас који је држао <pb n="34" /> моје синове у заједници.{S} 
 је овај: да се подигне задружни дом, у који ће моћи стати и потрошачки одељак, према решењу ск 
мном опорављању, да не би наступио крах који му је већ био на прагу.{S} Та тежња код појединаца 
вамо да смо пронашли само <hi>пут</hi>, којим треба да иде наш народ.{S} А пронађен пут значи ш 
теван, јер га обузе неки пријатан стид, којим показиваше да је очекивао тај разговор.</p> <p>Де 
 одупре сунчаној припеци.{S} Али зајам, којим се човек тренутно послужи, па не може да га одужи 
пристало да пође новим културним путем, којим су га његови предводници повели.</p> <p>Кад се св 
 Београда нов хлеб, управо нов плуг, са којим се лакше долази до хлеба, — рече мало насмејано п 
ће бити необично његово потоње понашање којим је толике спорове кући својој задавао и оцу пресе 
указала прилика да станете на прави пут којим треба да идете, па да више никад не страхујете од 
ић мери и продаје намирнице женама, међ којима се често виђају попадија и учитељка, где задруга 
акупљених људи, све првих домаћина, међ којима беху поп и учитељ.{S} Стали у круг и гледају неш 
ашао из вароши стигоше га једна кола, у којима беху нека господа.{S} За њима јураше на коњу јед 
и уважаваху, предвојише се на двоје, од којих га једни још више заволеше а једни толико омрзоше 
е се; и како му је овце лако чувати, од којих има једну „Гарушу“ што му увек јавља блеком, кад  
врста кошница у сандуцима од дасака, из којих се може вадити и мед и восак и опет пчеле да оста 
породичне задруге, или „кошнице пчела“, којој поп-Јова и химне певаше по селу, од задовољства и 
ку.{S} Тад виде да је та „караконџула“, којој се он тако грдно свети, његов џак! „Ти ли си лепи 
ворити добро очи при оснивању установе, којој треба добар темељ поставити.</p> <p>— Кад би то м 
да не погазимо његов аманет.{S} А жене, којој се иде из куће, нек иде куд зна, ми нећемо никуда 
њкати.{S} Другачије бива са оном лејом, којој долази жива вода непрекидно.</p> <p>Тако ти нешто 
алога нађена је и књига о вересијама, у којој Мића, општински писар прочита Живану овакав један 
ва кућа личи на једну уређену државу, у којој је свачија дужност опредељена, и у којој се свачи 
ојој је свачија дужност опредељена, и у којој се свачије право поштује.{S} Тако је, бар за први 
 у цркви, било готово земљиште за идеју којој они траже места у Ораовцу.{S} Међутим, Кузман је  
 Стеване да нам отпеваш ту твоју песму, којом си домамио Станојку.</p> <p>Опет настаде смеј.{S} 
веду на чистину, онда је лако терати их којом хоћемо брзином.{S} У томе се огледа успех свакога 
а је он цео свет победио, искрсну јама, коју је он сам себи ископао, да га сахрани.{S} Али преп 
на крај њиве и спусти торбу поред себе, коју беше понео кући да донесе радницима ужину.</p> <p> 
адругарима.</p> <p>4.{S} Изложба стоке, коју је задруга набавила задругарима.</p> <p>5.{S} Руча 
пред кућом.{S} Она га бишташе по глави, коју он беше положио на њено крило, па тако разговараху 
 већ остали без резерве у радној снази, коју су у задрузи у изобиљу имали, онда им је ова друга 
 Зар ти мислиш да смо ми испекли мисао, коју смо узели на се за пропаганду?{S} Прво и прво нисм 
 и ташту, а ти нигде бабу ниси оставио, коју нису уписао.</p> <p>— Вама, кад је држава могла до 
задруга, ова једнодушност и послушност, коју видиш у Радичевој кући, само је остатак од српског 
е пио или бистру, која жубори, или ону, коју је покрио жабљак?{S} А може ли се она вода са жабљ 
изму.{S} Замисли устојалу воду и течну, коју би пре пио или бистру, која жубори, или ону, коју  
чуда, па чисто не мога да изговори реч, коју беше изустио.</p> <p>— Јеси ли ти чуо за некога <h 
да ће се сами освртати и распитивати за коју лакшу и бољу справу.</p> <p>— Ја сад имам и друге  
 прикажу шта је некад било, шта је која коју кад жацнула, све се понадувале, све напрћиле носев 
преврташе се столови да човек не зна на коју ће страну.{S} Дамњан се потруди да умири тај окрша 
 прошлости“.{S} А кад би још хтела рећи коју о његовој, <pb n="7" /> женидби, зар би се разгово 
 Нећу, него оди ти овамо да проћућоримо коју, па ћу да идем, имам посла, — рече Живан.</p> <p>— 
 кад човек може и за ситнице да узме по коју пару, — додаде поп Јова..</p> <p>— А колики ти је  
 је по неки пут посети и увек донесе по коју јабуку, крушку или пљоску ракије.{S} А Анђа њој на 
 да гужви и да ломи руке.{S} Изусти још коју да проговори, ваљда би хтео рећи: „да идем да каже 
ед дворишта!{S} У мах за њим полетеше и кокош, батаци ћурећи и ибрик <pb n="47" /> с ракијом.{S 
ђоше пола гибанице, у Невенином, печену кокош, у Станојкином пун ибрик ракије, а у Миленином дв 
 и мајке, не можемо да се сложимо.{S} И кокоши ће нам се смејати, кад чују нашу ноћашњу бруку!< 
току.{S} Јутрос сам пуну карлицу сипала кокошима, па пуну карлицу прасићима, па пуну овцама, а  
а.</p> <p>По ручку натоварише ствари на кола, прво Живанове, па онда Ненадове и Стеванове.{S} П 
ад је изашао из вароши стигоше га једна кола, у којима беху нека господа.{S} За њима јураше на  
19091_C3.10"> <head>X.</head> <p>Кад се кола оправе и изведу на чистину, онда је лако терати их 
носила је таквога рода да су свуд редом кола крчала под великим товарима берићета.{S} Али пете  
ше и још да каса за оним колима.</p> <p>Кола одјурише, а он остаде да се пење на коња.{S} Коњ с 
 и пребацујући један крај мантије преко колена.{S} Млада невеста га пољуби у руку невесела.</p> 
е, но пређашњих година.</p> <p>— Добро, колики ти је годишњи приход садашњих година?</p> <p>- Е 
 годишњега прихода око 150 динара.{S} А колики ти је расход?</p> <p>— Само за порез дајем 120 д 
ју пару, — додаде поп Јова..</p> <p>— А колики ти је расход годишњи? — пита га Пера.</p> <p>— П 
ех.{S} Ако си паметан ти можеш разумети колики је то грех цркву разорити.</p> <p>— Потпуно сам  
 треба нов хлеб, а ми овде имамо хлеба, колико нама треба — рече један одборник.</p> <p>— Немој 
 онолико пасуља, брашна, јаја и пилића, колико су пре све имале.{S} Није чудо ни то што сад ни  
ало.{S} Јер му је контрола нашла мањак, колико износи његово имање!{S} И да му није било једног 
 да знам за веће паре, него за онолико, колико мени треба.</p> <p>— Зар није боље имати велике  
расправљања су их интересовала онолико, колико су их разумевали.{S} Али кад видеше на конгресу  
и су се снабдели за живот свој онолико, колико да се за извесно време не позна оскудица.{S} Али 
мо сви сутра поћи у поље да му изоремо, колико му треба.</p> <p>— Оћемо!{S} Оћемо! — привикаше  
право да те учимо о плугу онолико исто, колико ти имаш право, што мислиш да знаш правилно да ор 
 и трећег месеца док не саставише суму, колико требаше Урошу да купи два јунета.{S} Кад скупише 
>Све је ишло необично живо и сложно.{S} Колико су се људи трудили да им што пре куће стигну, то 
ен Радич у Перу.</p> <p>— Ево зашто.{S} Колико тебе кошта једна свиња, или овца, док је изведеш 
гурали за оно што су ми дужни.</p> <p>— Колико ти дугују? пита га капетан.</p> <p>— Двадесет хи 
мало изабраних, — рече Јова.</p> <p>- А колико се плаћа интерес на те паре што ћемо их добити и 
ке шест на сто, — рече Пера.</p> <p>— А колико му то чини на банку?</p> <p>— Марјаш на банку ме 
рстише и управише поглед у поп Јову. „А колико је бог благ према добрим људима а страшан према  
та...{S} Тек, како му драго, мени стиза колико ми треба.</p> <p>— Али твојим синовима неће стиз 
оренче траве.</p> <p>— Па ове траве има колико хоћеш у твом чаиру!</p> <p>— Е то не ради ни раз 
а да пробам.</p> <p>— Поручићу ти брате колико хоћеш, само се реши да посејеш.</p> <p>Дођоше до 
 у Бечу, <pb n="76" /> шта у Београду и колико је подвоз за њу плаћен до Ораовца, ал он му „за  
ице да узмем.{S} Недај боже!..</p> <p>И колико се он правдаше и увераваше свакога о свом поштењ 
епромишљено?</p> <p>— Ми смо промислили колико смо знали и умели, а мислићемо и даље.</p> <p>—  
нски, па кад ме једна жена не сматра ни колико једно г., ја треба да се убијем!</p> <p>— А која 
p>— Па, то дангуби пчеле.{S} Знаш ли ти колико оне утроше времена, док направе један <hi>сат</h 
, могу јести шта која хоће, могу радити колико која хоће.{S} Сад им нису ни деца на путу више,  
, сад ил никад да се помогнемо.{S} Него колико би теби требало зајма највише?{S} Нашао сам паре 
лове, а ти немаш, па немам ни ја толико колико треба за једне волове.{S} Али то, што не можемо  
о. — Ти само чекаш на готово, а не знаш колико се ја мучим.</p> <p>— Ко те терао да се тако муч 
че Живан, пошто прво уздахну. — Ти знаш колико сам се ја трудио и чувао кућу од резила, али нам 
стоје једна према другој као точкови на колима, који не могу један без другога ићи, али не могу 
и, а ја ћу с овим људима да се возим на колима.</p> <p>— Разумем... — рече Стеван, али му се ду 
 кад виде како задругари вуку на својим колима канте гаса и зејтина и крупице соли, хтеде да из 
и да мора да јаше и још да каса за оним колима.</p> <p>Кола одјурише, а он остаде да се пење на 
шрафофе, па метули на своје дрвењаке, а колица оставили да се не изгуби о њему успомена.</p> <p 
атка вожња председничке деце на његовим колицима доведе до читавог огорчења.{S} Па после таког  
 по дворишту возаху на једним гвозденим колицима, оним истим колицима од онога плуга, који је п 
а једним гвозденим колицима, оним истим колицима од онога плуга, који је пре неколико година пр 
се задужују да прекрате извесне невоље, колко од данас до сутра.{S} Јер зајам ако нема животвор 
а т. г. јављамо вам де нисте примљени у коло Савеза Земљорадничких Задруга, пошто међу својим з 
не могу заједно ни <pb n="97" /> једним колосеком газити, већ сваки својим.{S} Живан, који је в 
ше пред госте.{S} Па кад заковитла онај комад гибанице што држаше у рукама, пљесну га о сред дв 
мах идућега пролећа после њихове деобе, команда војна одазва на двадесетодневну вежбу Стевана и 
/p> <p>Радичевићи се погледаше и као на команду ставише се у положај иследника.{S} У мах зашкри 
авали сиротиња, па навек мука и невоља, коме је до песме.</p> <p>— Ви сте сами криви, што сте с 
ст куће Радичеве?{S} Радич је био први, коме је та заједница његове рођене деце лежала на срцу. 
ш земље...</p> <p>— Онда казујте, људи, коме да дамо плуг? — понавља председник питање.</p> <p> 
а.{S} Јер кад тај народ не би постојао, коме би ти држао дућан?</p> <p>— Али од мене живе моји  
моју њиву!</p> <p>— Онда шта да радимо, коме да га дамо?</p> <p>— Врати ти то, нека ору њиме он 
а, више личаше на какав ратнички табор, коме требаше само једна чарка, па да ступи у борбу, сво 
вењак, него тих десет плугова.</p> <p>— Коме ја кажем! — угледа се Пера поп-Јови у очи. — Овај  
, а ја ћу да идем за овцама.</p> <p>— А коме ја говорах да домаћински посао није лак и да свако 
 сме остати на овоме ступњу културе, на коме се сада налази.{S} Ова задруга, ова једнодушност и 
, већ да то буде један мали јубилеј, на коме ће се видети, све оно што је ту прославу изазвало. 
и брате и благослови, па нек иду где је коме мило.</p> <p>— Ама лако ће се они поделити, али ја 
још горе и грешећи још више, нити су се коме више обраћали <pb n="68" /> за помоћ, пошто су изг 
м и ћутањем, оличеном збиљи тренутка, у коме се налажаху.{S} Јер и оне поред све своје злоћудно 
 кораку недаће, ако задржи ово стање, у коме се сада налази?{S} Да ли би усвојио Радич нове нач 
 да отпочне разговор погодан друштву, у коме се налази.</p> <p>Жене их двораху још, служаху пић 
, бачвари и ћилеру, одредише једнога за комесара, који ће издавати редушама по требовању: брашн 
> <head>XIV.</head> <p>Али у том таквом комешању и вечитом растројству, Радичевићи нису ни запа 
ња.{S} И није никакво чудо што је у том комешању, дошао ред и на Вецу да буде председник општин 
ришту и на врата се указаше:{S} Дамњан, комшија Радичев и Мића, општински писар.</p> <p>Радичев 
били први међу званицама, као и Дамњан, комшија, Кузман и још многи други.</p> <p>Пошто крстише 
о беше Дамњан, њихов најближи и најбољи комшија.{S} Дође и седе.{S} Кад обреди разговор о време 
а Живан.</p> <p>— Зло, те нагрђено, мој комшија, — зајадикова Радич изнемоглим гласом. — Траже  
на, даде Богу душу...</p> <p>Скупише се комшије, ближи и даљни рођаци, поп и учитељ на сахрану. 
 умолити попа да венча бегуницу.{S} Али комшије, жељне пијанке, салетеше Станојкиног оца, те се 
залудност таквога његовога трудбовања и коначно му налагало да већ једном раскине са том задруг 
ређењу своје задруге, док нису дошли на конгрес.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1909 
дбини, дотле Радич беше заподенуо читав конгрес са својим пчелама.{S} А оне зује ли зује тако л 
вања и расположења.</p> <p>Кад се сврши конгрес Ораовчани се вратише кући са својим учитељем и  
де могућност да без мало сви оду на тај конгрес.</p> <p>Ова задружна расправљања су их интересо 
ескорисним трзавицама.{S} Беше приређен конгрес земљорадничких задруга у њиховој окружној варош 
м зборовима!{S} У том смислу председник конгреса завршаваше свој подужи говор овим речима:</p>  
 су их разумевали.{S} Али кад видеше на конгресу људе из свију партија, где договорно и сложно  
иле извесне производе између себе, као: конопље, вуну, осушено воће и тако даље{S} Али то све н 
ело имање од тога распало.{S} Јер му је контрола нашла мањак, колико износи његово имање!{S} И  
ропадну они први, као и то да умерава и контролише нагле и непромишљене људе.{S} Дакле у праву  
ке.{S} Наједанпут шушну нешто у трњаку, коњ се секну, па стругну у највећем галопу.{S} Стевану  
 љосну с коња на сред пута, као џак!{S} Коњ се окрете натраг и постоја мало, па, одгалопира, пр 
ише, а он остаде да се пење на коња.{S} Коњ се обрну и загледа га добро, па кад зачепи и пусти  
ви узду и пусти га да трчи док хоће.{S} Коњ угоди галоп са оваким темпом: „тапара“, „тапара“, „ 
на фрче ноздрвама, јер је слушао да кад коњ ноћу врче, привиђа нешто.</p> <p>Ишао је тако коњ и 
иближи.{S} Поред ње нађе белегу, где је коњ зачепио у страну, уплашио се кад је наишао на њу вр 
вну, покуша уздом да заустави коња, али коњ поче да подскакује и да баца чивтета.{S} Стеван му  
рче, привиђа нешто.</p> <p>Ишао је тако коњ и фркао ноздрвама, а глас копита одјекивао је далек 
ха.{S} Највише га је плашило то, што му коњ изједна фрче ноздрвама, јер је слушао да кад коњ но 
убио равнотежу и љоснуо о земљу.</p> <p>Коњ одјури напред за својим газдом, а Стеван остаде да  
<p>— А, и ја ћу на тамо, но ево ти мога коња, узјани па јаши, а ја ћу с овим људима да се возим 
ћ предвидели били, кад су видели самога коња да је дошао.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
ола одјурише, а он остаде да се пење на коња.{S} Коњ се обрну и загледа га добро, па кад зачепи 
ати за гривну, покуша уздом да заустави коња, али коњ поче да подскакује и да баца чивтета.{S}  
ха да не одоцни.{S} Живан му је оседлао коња још од вечера.{S} Али га није осетио кад је пошао, 
ма за појас, као сваки домаћин, појахао коња и изишав из дворишта изгубио се у помрчини.{S} Пут 
 да му нема кесе, и да ју је падајући с коња изгубио.{S} Леже у постељу ћутећи.</p> <p>Браћа му 
је капа, али изгуби равнотежу и љосну с коња на сред пута, као џак!{S} Коњ се окрете натраг и п 
ин — прихвати Ненад.{S} - Купи кочије и коње па се возај докон, <pb n="93" /> узми пушку и керо 
спремати, служити вина и ракије, водати коње и појити, и ко ли старога оца дворити?..{S} Оно од 
беху нека господа.{S} За њима јураше на коњу један писар полицијски.</p> <p>— Еј сељаче! — викн 
де ће копати па одмах запуца будаком да копа.{S} Анђа му се придружи мотиком.{S} Целе ноћи буда 
се.{S} Где си видео ти кукуруз да се не копа.</p> <p>— Е, па онда, шта ми причаш то, што и ја з 
а.</p> <p>— А мора ли тај кукуруз да се копа после, кад је изоран тим плугом?</p> <p>— Па разум 
о вредни мрави, па само одривају: једни копају, други жању, трећи косе, а четврти беру сено и д 
 сан никад не вара.{S} Него да идемо да копамо.{S} Али да ниси зуцнула твојој матери то!</p> <p 
дна мисао још из малена морила, мисао о копању блага Цара Радована.{S} Јер му се ситни приходи  
, сусрет његов са Стеваном и разговор о копању блага, биле су семке раздора које су дошле на го 
ан прекиде главу пилету на месту где ће копати па одмах запуца будаком да копа.{S} Анђа му се п 
о је тако коњ и фркао ноздрвама, а глас копита одјекивао је далеко кроз помрчину.{S} С обе стра 
у Јаглика још киселије и отресе руке од коприва. — Лако је вама, кад ви се у њиви зна само једа 
 просуто тесто, а ћурићи кљуцаху грудву коприва из њене руке.{S} Иза ње стајаху три унучета јој 
дним орахом пилиће и ћурчиће, замешеним копривама и изједна викаше на квочке: „иш ненајешнице!“ 
 прибра, шкрипну зубима и јурну трчећим кораком на „сотону“.{S} Удари је палицом што игда може. 
бивају, шта да раде, кад им се на првом кораку највећа пијаница намеће за задругара.{S} Али у и 
м животом, а да не осети одмах на првом кораку недаће, ако задржи ово стање, у коме се сада нал 
ју, морали су доћи у сукоб још на првом кораку свом и застати за један тренут да им се каже: да 
. — рече Кузман, и показа Стевану једно коренче од траве.{S} Она сваку браву и катанац отвара.{ 
жи га поп-Јови. — Чаир ми је узео за то коренче траве.</p> <p>— Па ове траве има колико хоћеш у 
 „Расковник“? — Извади Стеван из недара коренчић траве и пружи га поп-Јови. — Чаир ми је узео з 
можда би се она у самоћи показала много кориснија него у задрузи.{S} Зато их пусти брате и благ 
 а ту би снагу могли употребити на неки кориснији посао да су одељени.</p> <p>— Е, ти ми учитељ 
?</p> <p>— Да нађеш посао, који ће бити кориснији и за тебе и за народ.</p> <pb n="100" /> <p>— 
арничења.{S} Задруга је успела да учини корисним члановима друштва и оне људе, који су били ште 
и, усавршавању начина рада и умножавању корисних тековина.{S} Такав зајам и личи на ону животво 
е држане често и бурно, али без икаквих корисних решавања.{S} Настало је једно такво међусобно  
ишљаху добра свом народу не сматраху за корисно да тај народ треба само политику да води, већ т 
<p>— Не, не, ја замишљам немирне људе у корисном смислу, да буду предузимљиви и напредни, а буш 
нити задатак тих установа, уверити га о корисности њиховој и убедити га о неопходности те устан 
оволиких домаћина нема ко да узме оваку корисну справу!</p> <p>— Доиста! — додаје поп-Јова.</p> 
едно добарце, народу за углед и себи за корист.{S} Пера уреди школску башту, као рај, а поп-Јов 
творнога циља, пре је од штете, него од користи.{S} Зајам треба да служи већој и бољој производ 
едаћа ораовачких, морао је неко осетити користи.{S} Кузман је био први и „најближи“ за то!</p>  
народном, други сматраху да је умесније користити се том општом забуном, па ловити рибу у тој м 
не...{S} Квочке се расуле с пилићима по корову и траже црвиће и бубе.{S} А ћурке се разбашкарил 
а.{S} Ја сам јела буково лишће и церову кору, знаш ли ти то!</p> <p>— Ти можеш то и сад да јеш, 
што црно за половину човечијег боја.{S} Коса му се надиже и капа на врх главе.{S} Али се брзо п 
а завила она његова сивкаста и гргурава коса, што пркоси сунцу, као зелењикава кукурузна свила. 
ривају: једни копају, други жању, трећи косе, а четврти беру сено и дену стогове.{S} Лаки повет 
воју детелину попе, да је већ стигла за косидбу? — рече Живан.</p> <p>— Пођи, па да се увериш,  
 волова, па надамо вику, као да ћемо на Косово, — рече Урош. — И опет нам волови брекћу од умор 
арству није била судбина да пропадне на Косову.{S} Па тако и ми, људи, сви смо под Богом, сваки 
добио улогу да закопа српско царство на Косову, а ова двојица да га воскресну.</p> <pb n="87" / 
.</head> <p>Србија је изгубила битку на Косову, али је после тога живела још педесет — шесет го 
е скотрљаше низ лице и кануше на његову косу.</p> <pb n="85" /> <p>— Ја ти опет кажем да је то  
а се погрбила под обрамицом и носи пуне котлове воде.{S} Трећа испира платно, четврта поји тела 
 огњишта на сред куће са оном веригом и котлом на ватри, па до обешене кукаље под стрехом, мора 
и и напредни, а бушкарачи и сплеткароши коче напредак више, него и непредузимљиви људи.{S} Али  
други начин — прихвати Ненад.{S} - Купи кочије и коње па се возај докон, <pb n="93" /> узми пуш 
 упреде бркове и накриви шубару, богами коџа се млађе жене збуне кад га виде.</p> <p>Због такве 
ницом; а на трећем дувару стоје окачени кошеви са пастрмом и сланина на дувару.{S} Све је то ра 
и воска?</p> <p>— Има друга једна врста кошница у сандуцима од дасака, из којих се може вадити  
во је време дошло.{S} Дошло време да се кошница роји. — теши га Дамњан.</p> <p>Али изненадна ри 
шта пчеле раде. — И одведе га код једне кошнице.</p> <p>— Видиш ове крупне пчеле, — настави поп 
леда крај своје породичне задруге, или „кошнице пчела“, којој поп-Јова и химне певаше по селу,  
кућу свуд преузносио и упоређивао је са кошницом пчела, без обзира на то да и пчеле имају своји 
ле ћу ја зажмурити — рече Радич и покри кошницу рогозом, која му беше откривена.</p> <p>— Право 
то је најглавније.{S} То мора најпре да кошта.{S} Али се бар после може да ужива царски.</p> <p 
сле може да ужива царски.</p> <p>— Нека кошта, кад има зашта.{S} Оно и њива неће да донесе рода 
ар, а он развезе од мора до Дунава, шта кошта та ствар у Паризу, шта у Бечу, <pb n="76" /> шта  
еру.</p> <p>— Ево зашто.{S} Колико тебе кошта једна свиња, или овца, док је изведеш на пијац?</ 
ами и кад ми умре неки у кући, и тад ме кошта...{S} Тек, како му драго, мени стиза колико ми тр 
 изведеш на пијац?</p> <p>— Ништа ме не кошта, само чобанин што је чува.{S} Јер ми имамо доста  
ата за једнога домаћина, његов један во кошта толико!{S} Или ће од свиња то одужити кад стигну  
не могу више да се парничим, тај ме пут кошта десет дуката.</p> <p>— И ја пристајем — рече Нена 
и у задрузи били.</p> <p>— Две славе ме коштају 60 динара.</p> <p>— Остали кућњи трошак 40 „</p 
— А кад нестане те утрине, шта ће после коштати једна овца или свиња, онога, који је има?</p> < 
ојим женама, они понамешташе катанце на кошу, амбару, бачвари и ћилеру, одредише једнога за ком 
 дотраје до нове бербе, зашто кукуруз у кошу нагло силази на ниже, зашто ракија у бурићима брзо 
н сапун, Бог би те видео, да бар оперем кошуље и шамије.</p> <p>- Ама понео сам ја и то, али је 
 да је нашем задругару Милосаву угинула крава из јарма пре неки дан.{S} Каква је то штета, ви к 
ом мешаше сламу са детелином и полагаше кравама. </p> <p>— Трчи дотерај онај плуг од куће да пр 
уг не тражи више говеди.{S} Ја сам орем кравама.</p> <pb n="63" /> <p>— Е онда попе ниси узалуд 
ко друство, што ће да им купује волове, краве, плугове.{S} И то учитељ и поп петљају тамо.</p>  
другу страну.</p> <p>— Ето, шта одржава краве, — рече Пера.{S} Овакве детелине човек да насеје  
то метара даљине.</p> <p>Слуга викну на краве.{S} Оне пођоше.{S} Плуг се зари у земљу и поче да 
— Како је ово зар може да се оре са две краве?</p> <p>— Овај плуг не тражи више говеди.{S} Ја с 
а им и плуг покаже.</p> <p>Слуга повуче краве за улар и оде.</p> <p>Кузман предузе разговор, ал 
а гледа у плуг.</p> <p>— Слуга заустави краве по заповести поповој.{S} Радичевићи се поређаше о 
 Ја те не упућујем на зло, да лажеш, да крадеш и да отимаш, већ да отпеваш једну песму и да зад 
з обзира на то да и пчеле имају својих: крадљивица, злоћудница и нерадница (трутова), и да то и 
ико није хтео примити, онда су поједини крадљивци поскидали од њега све што се могло скинути: р 
пи за даљи рад и напор свој...</p> <p>— КРАЈ —</p> </div> </div> </body> </text> </TEI> 
ицајем времена имао је Радич да сагледа крај своје породичне задруге, или „кошнице пчела“, којо 
 да седе по клупама, уђе и он и седе на крај клупе до једнога сељака.{S} Леву ногу мало опружи  
 уживају... “ Тако мрмољи, мрмољи до на крај села, докле му се не изгуби глас у долини.{S} Па т 
p>Стеван седе на једну повећу грудву на крај њиве и спусти торбу поред себе, коју беше понео ку 
вгу и ти кажеш ништа!</p> <p>— Дошао је крај попе и више нам нема живота у задрузи, па ти нас к 
бије, него премести учитељ-Перу у други крај Србије, као „бунтовника“.</p> <p>Остаде поп-Јова с 
 својим газдом, а Стеван остаде да лежи крај пута.{S} Сад није нигде повредио главу, али је наг 
 на принешену клупу и пребацујући један крај мантије преко колена.{S} Млада невеста га пољуби у 
.</head> <p>Имали су један повећи вајат крај дворишта, од кога преправише кућу за Живана.{S} У  
 бежанац, — додаје један чича из доњега краја трпезе.</p> <p>— А да они ме слушају попе... — за 
веза клубе, па му исприча од почетка до краја, шта се све догодило у њиховој кући од смрти очев 
/p> <p>И како тако, свадба се истера до краја.{S} Али та неслога у кући, никад није тако осетно 
аде, па их ми трпимо!{S} Зар није дошло крајње време да се и ми угледамо на те паметне Божје ст 
роз кукуруз <pb n="4" /> све ближе оном крају, близу кога у ливади под хладом сеђаше Станојка,  
н зна шта је сиротиња.{S} Ја кад би био краљ играли би посланици и министри припиревку код мене 
ра се Стеван. — Ја знам за Цара Лазара, Краљевића Марка и Милоша Обилића.</p> <p>— Е па, лепо,  
 <p>— Ми знамо за цара Душана, Лазара и Краљевића Марка, а за цара Радована зна Кузман и-његово 
S} Ово је дибидуз грозно, кад се од нас красних људи овакве несреће начинило у пијанству.</p> < 
услове прописане.</p> <p>Поред тога, за кратко време измењаше се у земљи неколико влада и дочек 
о им невероватно шта су све доживели за кратко време својега рада.{S} Ту беше и Кузман, који је 
оп-Јова и учитељ-Пера су постигли то за кратко време.{S} Једне је обавештавао поп код цркве, др 
 и Пера пређоше за други сто.</p> <p>За кратко време напуни се механа људима.{S} Једни се проби 
економном опорављању, да не би наступио крах који му је већ био на прагу.{S} Та тежња код појед 
— Ко ти је то казао!? — узвикну Ненад и крв му јурну у лице.</p> <p>— Шиља ми је казао! — кресн 
А шта су оне заслужиле, кад су браћу до крви довеле? — пита их Живан.</p> <p>Жене се устремише  
олико векова, дозрело је и дозволило да крвна задруга, тај дуговечни плод његов, нема више хран 
.{S} А то је прече питање да ти се нађе кредит у овој нужди сад.</p> <p>— Е, кад би нам то учин 
 задруга у Ораовцу, која има задатак да кредитира задругаре, набавља им стоку, семе, справе и н 
а произведе животворни извор за народно кредитирање.{S} Први динар баци Пера, за њим поп-Јова и 
ин!{S} Он се унеколико био смирио према кредитној задрузи, али кад виде како задругари вуку на  
 душа у њојзи остала...{S} Па се лагано крену кроз кукуруз, осврћући се изједна на Станојку, до 
целу проју под мишицу и као нека литија кренуше се новим домовима, са „младим“ месецем на небу, 
ло к челу.</p> <p>Кад се смрачи, они се кренуше њиви са будаком, мотиком и једним пилетом за „к 
! — пристадоше сви.</p> <p>Пошто ручаше кренуше се сви лагано, разговарајући и слушајући Кузман 
еме, справе и намирнице и да их морално крепи и снажи.{S} Члан ове установе може бити сваки пун 
ну у лице.</p> <p>— Шиља ми је казао! — кресну му Живан.</p> <p>— А знаш ли шта је мени казао т 
девојачки „белег“.</p> <p>— Ти мораш! — кресну јој Ненад.</p> <p>— Не мора! — узвикну Стеван.</ 
 потребни друштву и држави, као год оно кретање живом организму.{S} Замисли устојалу воду и теч 
курбан“, које Анђа држаше за шију да не крешти.{S} Кад дођоше до места, Анђа пружи пиле Кузману 
а све то није крив?</p> <p>— Него ко је крив?</p> <p>- Криво је време.{S} Или још можемо да каж 
ог без очију!{S} Тек он ми, човек, није крив.{S} Нашао будалу и преварио, што да не!</p> <p>— А 
патње, и ако знамо да он за све то није крив?</p> <p>— Него ко је крив?</p> <p>- Криво је време 
опа, који је у таком случају морао бити крив некима, пошто није могао исповедати два или три по 
а — рече Пера.</p> <p>— Нисмо ми за све криви — умеша се Невена. — Баш оно, вече кад нам је све 
слушају паметне људе.{S} Учитељ-Пера не криви њих за све недаће, али налази да би се могли спас 
<p>- А шта ми се ту изговарате, кад сте криви и један и други! — издвоји се Стеванов глас.{S} В 
 коме је до песме.</p> <p>— Ви сте сами криви, што сте се кавџили у задрузи код цуне куће сваче 
ише их задржа...{S} Поп каже да су сами криви што се не моле Богу и не слушају паметне људе.{S} 
кући као и сви други.</p> <p>- Ја те не кривим што си ти набавио те ствари.{S} Јер ти сам видиш 
е злоћудности и опорости осећаху тежину кривица својих, које им смрт Радичева натовари на срце. 
штине и за овакву ситницу спроводити на кривично ислеђење једнога од најбољих својих грађана.“  
pb n="79" /> <p>— Е онда ћеш одговарати кривично за тако велику обману верску. — рече Мића, ћат 
евиђен.</p> <p>Сутрадан је Кузман тужио кривично Ненада што му је раскрвавио главу да ју је мор 
се одморио.{S} Па се полако диже и пође кривљући.{S} Стигао је кући у неко доба ноћи.</p> <p>Ка 
рив?</p> <p>— Него ко је крив?</p> <p>- Криво је време.{S} Или још можемо да кажемо време је у  
 врата!</p> <p>— Доцкан је сад за твоју кривуљу, отац, — рече Ненад. — Требао си да нас тучеш д 
а делите мој дом!{S} Кад ли узмем једну кривуљу, па кад вас потерам, нећете знати где су врата! 
раздише земљу са таквим плуговима, који крижају земљу као сир, без великог запона и отпора.{S}  
 ракије, а у Миленином два батака и два крилета од печене ћурке.</p> <p>Сад се Живан разборави  
 по глави, коју он беше положио на њено крило, па тако разговараху брижно и сетно.</p> <p>- Е,  
ма, министрима и целом свету.{S} Све он критикује, све осуђује, све редом грди, да мислите, е б 
{S} А то је приновак, који су они у тим критичним данима, сматрали за излишан, пошто су иначе ч 
— Зато она носи беле шамије, што купује кришом сапун.{S} Чудим се за што њен човек не оставља к 
ађаше ручни фотографски апарат те сними кришом део тај каламбур у механи.</p> <p>Брзо затим нас 
, памука, и тако даље, разуме се све то кришом од Кузмана, који увек беше у послу и пазару са с 
 <head>ПРВИ ДЕО</head> <head>ПОД СТАРИМ КРОВОМ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19091_C1.1 
сно тај весели ромор септембарске ноћи, кроз који се разлегаше и кроз лавеж паса пробијаше дево 
 <p>— Питај децу, како их је провлачила кроз пенџерче и како их је научила точити.</p> <p>— А ј 
га зеленила и учестане ваздушне промаје кроз васиону, ти би посрнуо под притиском сунчаним.{S}  
ладић од осамнаест година, примичући се кроз кукуруз <pb n="4" /> све ближе оном крају, близу к 
 задругара, сви у послу.{S} Јова читаше кроз наочаре „Земљорадничку Задругу“ и кад виде Кузмана 
ембарске ноћи, кроз који се разлегаше и кроз лавеж паса пробијаше девојачки пој са прела, и нас 
м чес.</p> <p>— Ада и ја им мало гледам кроз прсте.{S} Али по неки пут треба и жену послушати.{ 
се бојим његове клетве, — настави Живан кроз плач, — него да ми седимо и даље <pb n="36" /> у з 
вама, а глас копита одјекивао је далеко кроз помрчину.{S} С обе стране пута црнели су се предме 
жемо да кажемо време је у праву.{S} Јер кроз те мене мора да прође сваки народ, па разуме се и  
 се још један пут Стеван и помоли главу кроз кукуруз.</p> <p>— Чујеш ли ти Станојка шта ја пева 
ране Радичевићи проширише зиратну земљу кроз утрину.{S} А то што су они урадили, урадили су још 
у њојзи остала...{S} Па се лагано крену кроз кукуруз, осврћући се изједна на Станојку, док му ј 
ови угушише, те само сави главу и шикну кроз нос.</p> <p>После таквога споразума, полегаше браћ 
ад!“ </p> <p>Задругари се сви погледаше кротко и питомо.{S} А Ораовчани се и насменуше један на 
у се Јаглика у очи, — докле ћу ја да те крпим и перем овако стара и немоћна.</p> <pb n="8" /> < 
да јој купује сапуне.{S} А ја немам чим крпу да оперем.{S} Мртву је опрали дабогда!“</p> <p>— Ш 
!</p> <p>— То ти немаш, а други има.{S} Крсман из чаршије има више дуката, него што је тежак.</ 
радити.</p> <p>— Ама кажи ти мени откуд Крсману толике паре?{S} И ја сам чуо да он има пуне ћуп 
наместио у оној рупи једну стару икону, крст и поставио себе за тутора те „цркве“.{S} Жене поле 
 „цркве“.{S} Жене полежаше мало, метуше крст на главу и метуше на икону свака по пару.{S} Друге 
се његова дужност неће односити даље од крста и печата у судници.{S} Зато и климаше главом с од 
а ороси својим сузама и једва изговори, крстећи се:</p> <p>— Боже, теби се молим, окрени нас на 
 да не будеш.</p> <p>— О!{S} О!{S} О! — крсти се Живан. — Оди брате да се пољубимо.{S} Нити сам 
 знам“ - одговара Кузман. „Да се кади и крсти од таквих лажова, ко што си ти.“ Кузман се насмеј 
им сина, па потрошим 30—40 дуката и кад крстим унуче и потрошим око 1—2 дуката, то је друга ств 
 дете, које сам онда као млад свештеник крстио.{S} Боже мој, какав беше твој отад онда, домаћин 
 Кузман и још многи други.</p> <p>Пошто крстише дете, заседоше за постављену трапезу, поракијаш 
 празника, скупљао новац и мећао женама крстове.{S} А кад Црква слави, онда пође и Анђа да кува 
еђ којима беху поп и учитељ.{S} Стали у круг и гледају нешто.{S} Радич мишљаше да је неки мртав 
{S} Та тежња код појединаца и појединих кругова продирала је до највиших слојева државне управе 
ребно да цео тај свој културни преокрет крунише једном оваквом прославом, који има циљ истовета 
у; онда је право било да се такав успех крунише једном свечаношћу, која ће дати одушке одушевље 
оближње њиве, јечмом пожњевене, зачу се крупан глас брата му Ненада.{S} Стеван скочи и погледа  
на својим колима канте гаса и зејтина и крупице соли, хтеде да изађе из коже!{S} Све му се чини 
а код једне кошнице.</p> <p>— Видиш ове крупне пчеле, — настави поп-Јова, — што их пчеле избацу 
лазило између њега и Пере врло често до крупних разговора и размимоилажења.</p> <p>- Лепо, ти в 
и његовог оца, моћи произаћи од ситница крупнице, и да ће се жене, које он сматраше увек за спо 
 његовом, већ да мора отпасти као гњила крушка, кад дозри и сасуши петељку своју.{S} Таквом зре 
 то је најтежа ствар.</p> <p>— Да су то крушке, ми би их лако одабрали, него су људи, па им се  
ут посети и увек донесе по коју јабуку, крушку или пљоску ракије.{S} А Анђа њој нагура у торбу, 
p>Ненад изговоривши то, напи се воде из крчага, па оде да веже волове.{S} А Невена остаде сама  
д немаде шта друго да ради, она дохвати крчаге и оде за воду.</p> <p>„Што сам ја луда те се кар 
 каленице и дрвене лажице, ту су наћве, крчази, црепуље, совра, троножне столице; ту на источно 
а је таквога рода да су свуд редом кола крчала под великим товарима берићета.{S} Али пете и шес 
4 јагњета „ „ „ 20 „</p> <p>- „ „ једно крџаво теле „ „ „ 40 „</p> <p>— За шљиве узмем кад 40 к 
да добије за њ 200 динара, а не продаје крџавче за 30—40 динара.</p> <p>— Чим да га у’рани сад  
p>— О ваиме оца, учитељу!{S} Јеси ли ти крштен, — исколачи очи Живан, — где си видео ти у селу  
p>У недељу ђурђевску Ненад беше одредио крштење својега детета.{S} Дивна прилика да се сва браћ 
 А кад Црква слави, онда пође и Анђа да кува каве људима.</p> <p>Од тога доба није више истражи 
ељка, где задругаркама нешто показују о кувању јела, сапуна, о женским радовима, држању чистоте 
 било.</p> <p>— Ама то је друго питање, куд ти идеш далеко...</p> <p>— Не идем ја далеко, ја ид 
м мораш дати што је њихово, па нек иду, куд који хоће.{S} Само ћеш морати бар једнога да задржи 
ћу зарад мене — додаде Дамњан.</p> <p>- Куд сви Турци ту и голи Хасан. — Насмеја се Мића и потп 
ште готов да истерује клином чивију, па куд упали!{S} Долазак Кузманов Невени, сусрет његов са  
12"> <head>XII.</head> <p>Стеван немаде куд, него оде у судницу, по позиву.</p> <p>Стајао је це 
} А жене, којој се иде из куће, нек иде куд зна, ми нећемо никуда из наше куће.{S} Људи се уорт 
ударајући једна од друге и растуриле се куд-која и како је месец то гледао, па напослетку и он  
о наћи.{S} Зато се и у песмама помиње: „Куд се деде цар Немање благо“.</p> <p>— А како би се мо 
теван се окрену и стаде мирно.</p> <p>— Куда ћеш ти?</p> <p>— Ја у Ораовац.</p> <p>— А, и ја ћу 
љиш твоје друштво.</p> <p>Стеван немаде куда, него викну танко и гласовито:</p> <quote> <l>„Ој  
 међу званицама, као и Дамњан, комшија, Кузман и још многи други.</p> <p>Пошто крстише дете, за 
 Општински персонал, Живан, Веца, Шиља, Кузман, Стеван и још неки други, то су њени редовни гос 
p>Али док су они разговарали са Урошем, Кузман и Стеван водили су овакав разговор у Кузмановој  
 они траже места у Ораовцу.{S} Међутим, Кузман је још имао утицаја на људе, који су му били у џ 
ића, Веца, Дамњан, Ненад, Урош, Стеван, Кузман и још двадесет сељака.</p> <p>- Добар дан! — узв 
 Бог тако досудио народу да осироти.{S} Кузман се баца дрвљем и камењем на господштину и велика 
чких, морао је неко осетити користи.{S} Кузман је био први и „најближи“ за то!</p> <p>Напротив, 
.</p> <p>То се обелоданило случајно.{S} Кузман беше банкротирао.{S} И кад му је вршен попис, Жи 
принесе ручак и понуди их да ручају.{S} Кузман се први наклопи на кисело млеко.{S} А Пера пошто 
читељ поодавно покренули у том селу.{S} Кузман је и даље сузбијао све покушаје попове и учитеље 
м да то неће рђаво да испадне.</p> <p>— Кузман каже то је опасно што се тамо имање залаже.</p>  
 крсти од таквих лажова, ко што си ти.“ Кузман се насмеје и прими за шалу. „Ада дај ми те опанк 
ирише да подигну на том месту капелу, а Кузман да предаје новац месној цркви на чување.{S} Одма 
лико главобољних жена на исцелење.{S} А Кузман дотле већ беше наместио у оној рупи једну стару  
натегом.{S} Још им све није јасно.{S} А Кузман иде на све стране и разбија.</p> <p>Само Стеван, 
 <p>— Али ту се залаже имање! објашњава Кузман свима.</p> <p>— Овде не треба примати којекакве  
оловани људи цара Радована?{S} А зна га Кузман.</p> <p>— Ми знамо за цара Душана, Лазара и Краљ 
екога <hi>Цара Радована</hi>? — буди га Кузман из чуђења.</p> <p>— Нисам. — Прибра се Стеван. — 
анац отвара и затвара без кључа, чим га Кузман дотакне „Расковником.“</p> <p>- Дај ми ту „ствар 
и за полић ракије.</p> <p>Чувши од њега Кузман, шта поп и учитељ говоре људима, пришуња се уз њ 
Краљевића Марка, а за цара Радована зна Кузман и-његово варалачко друштво.</p> <p>— А знате ли  
упују црн тамњан?“ „Не знам“ - одговара Кузман. „Да се кади и крсти од таквих лажова, ко што си 
е.</p> <p>И тек што испрати Шиљу, наиђе Кузман, сеоски дућанџија, са једном говеђом кожом у рук 
d> <p>Поражени сељани тим гласом, да је Кузман вукао за нос цело село са измишљеном црквом, дот 
свима.{S} Јер Невена није видела кад је Кузман спустио пераћи сапун на полицу, а други чист у н 
гиног оснивања за свечан.{S} Јер кад је Кузман после дугога праћакања и лудирања пришао задрузи 
е са ћатом, невиђен.</p> <p>Сутрадан је Кузман тужио кривично Ненада што му је раскрвавио главу 
од таквих промућурних политичара био је Кузман.{S} Њему је партија повратила и радњу дућанску и 
то се разгласи по целој околини како је Кузман пронашао цркву.</p> <p>„Верујте људи, — прича он 
што су мислили да је тим фактом, што је Кузман побеђен морално, и што је народ дошао к себи, по 
ни разбојник с пушком у руци, ко што је Кузман с овим човеком урадио! — рече Пера.</p> <p>Јова  
школи — рече учитељ Пера, — па пошто је Кузман данас доказао да је противан оваквим зборовима з 
а да раде с мртвим пилетом.{S} Најпосле Кузман прекиде главу пилету на месту где ће копати па о 
дичев!</p> <pb n="89" /> <p>— Наведе ме Кузман зарад некакога блага цара Радована.{S} А знате л 
такав је живот нашега сељака био, да се Кузман морао уздићи поред његовога пропадања.{S} Јер ка 
и.{S} Збор се растури са уверењем да се Кузман неће отуда лако вратити.{S} Али тако само могу м 
и у младости <pb n="107" /> — правда се Кузман и смеје се. — Што сад то не радим?</p> <p>— Отуд 
 дајем ја паре под интерес! — узмрда се Кузман и погледа у порезника.</p> <p>— Ако је поштен чо 
тераш у апсу за моје имање? — одупре се Кузман.</p> <p>— Одмах ајде тамо лажове један! — подвик 
кад оне почну да липсавају? — уплете се Кузман..</p> <p>— Друго су болесне свиње, а друго су зд 
а дирати, пошто је брат Живанов. — рече Кузман, правећи се пријатељ беднима.</p> <p>— Да је и м 
ме такнеш, одмах се покажу паре. — рече Кузман, и показа Стевану једно коренче од траве.{S} Она 
кад ти велиш, онда ја да му дам. — рече Кузман и извади да броји новац Урошу.{S} А Мића узе да  
ју људима у сну да их ископају, мишљаше Кузман и дању и ноћу.{S} Па тако и усни једне ноћи да с 
пунити сваке недеље светом.{S} Сад више Кузман није безбожник ко што је пре био, нити сматраше  
војске, земље, градове господство.{S} И Кузман је <pb n="83" /> изгубио главну битку са народом 
p>— Ја не отимам ни од кога.</p> <p>— И Кузман не отима.{S} Људи му сами дају, али то узимање н 
 Кузмановим.{S} То је исто, као да је и Кузман с нама.</p> <p>— Ако Вецу искључимо имаћемо више 
кратко време својега рада.{S} Ту беше и Кузман, који је целога дана слушао шта је се говорило,  
 да те уверим!</p> <p>Стеван се погну и Кузман уседе на њ.</p> <p>Растеже се смеј.</p> <p>— Сад 
бе онде нагомилано.</p> <p>Одмах објави Кузман сељацима, како му је дошла на сан Св. Богородица 
жеш га вратити.{S} Тако су се парничили Кузман и поп, док се не измирише да подигну на том мест 
авеза, да их ислеђује и мири.{S} Јер ни Кузман ни Веца нису седели скрштених руку.</p> <p>И то  
и данас одузели моју сигурност, — опучи Кузман. — Ови су људи данас заложили имање вама, а мене 
Шта су то десет дуката! — мрдну усницом Кузман.{S} Ти још не знаш шта су то паре.</p> <p>— Ја н 
p>— А шта нам је могао не сметати један Кузман, те због њега нисмо могли основати за читавих не 
Пресвете Богородице, пронашао и подигао Кузман Аранђеловић, трговац.“ И одреди да тај храм слав 
 данас имали премежденије, — рече гордо Кузман. — Да вам ја нисам био, отишло би вам свима имањ 
том дођоше Ненад и Урош.</p> <p>— Овамо Кузман раструбио, — поче Ненад још од врата — да ће наш 
е.{S} И ништа не нађоше.{S} Ујутру рано Кузман дође да се увери и на белом дану шта су накопали 
ћете с попом! — изокрену се мало накосо Кузман према попу и учитељу.</p> <p>- Па лепо шта хоћем 
игоше дивну капелу.{S} Уз источни дувар Кузман намести један сточић на њему свећњак и икону Св. 
та, а ти тражиш за десет! - тврди пазар Кузман.</p> <p>- Добро, да ти дам и двадесет, али немам 
дам њему џабе“, разгоропади се неки пут Кузман, кад му неки да малу цену за опанке.{S} А овај и 
ро <pb n="37" /> да нећу!“ А од како му Кузман напуни главу: „да је Живан за то измајсторисао т 
оћеш сад!?</p> <p>— Знате шта, — окрену Кузман на другу руку — нити је на оном месту била црква 
 можеш бити и учитељ и трговац? узвикну Кузман заједљиво.</p> <p>— Ја то и не тражим, него гово 
 је све ту, што сам год имао! — узвикну Кузман очајнички.</p> <p>— Шта има овде твоје?</p> <p>- 
аше сви.</p> <p>— Рекох ли ја! ускликну Кузман.</p> <p>- Молим вас да вам објасним овај члан, в 
ш као зао дух, — викну поп-Јова.</p> <p>Кузман стаде унезверено.</p> <p>— Кажи ти мени овде пре 
S} Уседни сад на леђа Стеванова.</p> <p>Кузман га погледа зачуђено.</p> <p>— Уседни кад ти каже 
ну жигну преко срца кад га виде.</p> <p>Кузман се нагоди да овој љутој жени буде што приступачн 
луга повуче краве за улар и оде.</p> <p>Кузман предузе разговор, али такав, из кога се види да  
е ја.</p> <p>Настаде општи смеј.</p> <p>Кузман поче очима да прети неким својим дужницима.{S} А 
Невена обрамицу и појури за њим.</p> <p>Кузман зграби кожу и излете напоље као муња.</p> <p>„Ов 
реза с казном што ниси пријавио.</p> <p>Кузман потражи врата..</p> <p>— Стој!... да те изведемо 
и учитељ.{S} Скупи се цело село.</p> <p>Кузман стајаше опкољен народом пред судницом, као неко  
увериш, зашто ми оно све радимо.</p> <p>Кузман остаде дуго да гледа у пчеле и да размишља о оно 
 <p>— Ако си леп за себе си леп.</p> <p>Кузман извади из џепа један леп сапунчић и понуди га Не 
екар умро, кавга је започела због овога Кузмана — и пружи прст на Кузмана, — Угребе се тога дан 
рио.</p> <p>— А, није то, да није овога Кузмана био би ти други.{S} Јер такав је живот нашега с 
то не би било, да није овога несрећнога Кузмана.{S} Он их је сигурно разјурио.</p> <p>— А, није 
вога повериоца.</p> <p>Живан се попе на Кузмана смејући се и претећи му у шали.</p> <p>Наста та 
.</p> <p>— Сад оди ти Живане, уседни на Кузмана.{S} Ти ћеш представљати његовога повериоца.</p> 
ла због овога Кузмана — и пружи прст на Кузмана, — Угребе се тога дана у кућу са једном смрдљив 
Али ништа тако није згодило посред срца Кузмана, као потрошачки одељак задругин!{S} Он се унеко 
 за порез.{S} Стеван се не удаљаваше од Кузмана.</p> <p>Ненад, Урош и још неки приседоше уз учи 
и тако даље, разуме се све то кришом од Кузмана, који увек беше у послу и пазару са сељацима.</ 
</p> <p>— Па, ето, могао си да узмеш од Кузмана, — рече Живан.</p> <p>— А не, не дајем ја паре  
Ненад су у мејани, а Стеван, ето га код Кузмана.</p> <p>Јован и Пера упутише се у механу.</p> < 
 имање за дуг.{S} Стеван се задужио код Кузмана, „ортака“ свога, те платио само интерес.{S} Уро 
чаре „Земљорадничку Задругу“ и кад виде Кузмана, затури се на наслоњачу и изненађен повика.</p> 
прекратио живот, и погледаше и нехотице Кузмана попреко, нарочито Живан.</p> <p>— Младост-лудос 
е, што цео свет знају научити, а батали Кузмана, није он дошао за наше црне очи овде, већ да на 
лико година задругу?</p> <p>— Ми немамо Кузмана у задрузи.</p> <p>— Али имамо Вецу, који стоји  
ељев сто.{S} Други позајмљиваше новац у Кузмана за порез.{S} А трећима порезник продаваше имање 
 залаже.</p> <p>— Ама зар ти још слушаш Кузмана?{S} Зар ти је мало што те довео до амбиса и још 
зуцнула твојој матери то!</p> <p>- Боже Кузмане, зар сам ја луда то да причам њој! - намршти се 
клином чивију, па куд упали!{S} Долазак Кузманов Невени, сусрет његов са Стеваном и разговор о  
 n="78" /> више жена.{S} И тако се њива Кузманова стаде пунити сваке недеље светом.{S} Сад више 
ова али је правда увек побеђивала.{S} И Кузманова слутљивост била је привремена.{S} Све што је  
едан у селу није могао мирно спавати од Кузманове дреке и вике у механи.{S} Он се вратио још ис 
же партијске зборове у школи, од стране Кузманове.{S} Шта ћемо с њом?</p> <p>— Ви сте се данас  
p>Јова и Пера су знали за многе преваре Кузманове, ал овакву превару нису могли ни замислити.</ 
е сви лагано, разговарајући и слушајући Кузманове приче о многим неистинама и немогућностима.</ 
 Али имамо Вецу, који стоји под упливом Кузмановим.{S} То је исто, као да је и Кузман с нама.</ 
 Него се облигације њихове још налазе у Кузмановим рукама, закон му је на средини, а и полиција 
убоку јаму до дна зида.</p> <p>— Ово је Кузманово дело. — рече поп Јова. — Тражили су новац.{S} 
ан и Стеван водили су овакав разговор у Кузмановој дућанској и мрачној ћумезини.</p> <p>- Ето в 
ни донеше једногласно решење: да капелу Кузманову пониште и иконе из ње пренесу у стару цркву.{ 
вере.{S} И на срећу њихову а на несрећу Кузманову то беше цела-целцета истина.</p> <p>Дођоше по 
>I.</head> <p>Да се изближе упознамо са Кузманом.</p> <p>Он је родом из вароши.{S} Али се још и 
{S} Стеван застаде позади од осталих са Кузманом, који га срете и задржа на разговор.</p> <p>—  
а.{S} Али га нанесе враг да се ортачи с Кузманом да купују коже и да тргују.{S} Те се једнога д 
 дана, који оре дрвењаком и који дугује Кузману; онда је право било да се такав успех крунише ј 
S} Кад дођоше до места, Анђа пружи пиле Кузману да га закоље, али оно беше већ мртво од силнога 
ело се опет скупи, да само пресуди томе Кузману, што му нема ни суда ни пута.{S} У овој прилици 
кудица својих.{S} Нису се могли одужити Кузману чим су му развалили капелу, те да с њим прекину 
гући се успротивити капетанову решење о Кузману, сељани донеше једногласно решење: да капелу Ку 
 <p>— Судбина ти није рекла да поклониш Кузману чаир.{S} Дошло ми је видиш, да узмем секиру, па 
{S} Него сте тако научили да кукате као кукавице!{S} А кој ти је ово Урош Радичевић, што није н 
еригом и котлом на ватри, па до обешене кукаље под стрехом, морао представити себи слику оне др 
ецну јој се Стеван.</p> <p>— Како да не кукам црни синко, кад ево већ шес,. недеља купујемо ’ле 
 о ваздуху.{S} Него сте тако научили да кукате као кукавице!{S} А кој ти је ово Урош Радичевић, 
</p> <p>— Де, де, ти кукумавко!{S} Само кукаш и наричеш! — брецну јој се Стеван.</p> <p>— Како  
а разрачунавање....{S} Диже се урнебес, кукњава, клетва и писак деце.</p> <p>Кад излише гњев на 
 ’леб из моје њиве!</p> <p>— Де, де, ти кукумавко!{S} Само кукаш и наричеш! — брецну јој се Сте 
су оне продавале поред пасуља и брашно, кукуруз, ракију, јаја и пилиће.</p> <p>Живан однесе све 
За све пак време док се утрина орала за кукуруз и пшеницу, овце су чуване по пољским ливадама,  
шију, да прода; Стеван и Урош да ору за кукуруз; три жене да саде кукуруз за плугом и да разбиј 
 да моле Живана и Ненада да им изору за кукуруз да не би прошло време.{S} Али они док поораше п 
 скупише једнога дана те му окопаше сав кукуруз, да не остане без летине.{S} То је задругарски  
рош да ору за кукуруз; три жене да саде кукуруз за плугом и да разбијају грудве; а редара, Неве 
 од осамнаест година, примичући се кроз кукуруз <pb n="4" /> све ближе оном крају, близу кога у 
ош један пут Стеван и помоли главу кроз кукуруз.</p> <p>— Чујеш ли ти Станојка шта ја певам? —  
зи остала...{S} Па се лагано крену кроз кукуруз, осврћући се изједна на Станојку, док му је кук 
> <p>— Па разуме се.{S} Где си видео ти кукуруз да се не копа.</p> <p>— Е, па онда, шта ми прич 
ом тога лета.{S} И они морадоше зајмити кукуруз те године по селу.{S} Идуће године изораше сви  
 народ оре њима.</p> <p>— А мора ли тај кукуруз да се копа после, кад је изоран тим плугом?</p> 
асуљ једва дотраје до нове бербе, зашто кукуруз у кошу нагло силази на ниже, зашто ракија у бур 
дину.</p> <p>— Добро, онда посеј на пут кукуруз, или на њиву неорану, па да видиш да ли ћеш има 
то одјекиваше из једнога најодраслијега кукуруза и узнемираваше срца једне млађане пастирке, у  
 коса, што пркоси сунцу, као зелењикава кукурузна свила.{S} И таман се Стеван прибра да прогово 
рћући се изједна на Станојку, док му је кукурузна гора не заклони испред очију...</p> </div> <d 
од јастук, па мисли на планине, дрвета, куле и цркве, па ће ти се казати.</p> <p>С тим закључко 
у.{S} Ти мислиш они су подизали цркве и куле зарад народа, не, већ зато да под њима сакрију бла 
стати за један тренут да им се каже: да култура и политика нису једно исто, и да стоје једна пр 
аша земља не сме остати на овоме ступњу културе, на коме се сада налази.{S} Ова задруга, ова је 
вога народа, који на примитивном ступњу културе и образованости стоји, а нема задруге да се бра 
ич нове начине земљорадње и уопште нове културне понуде, кад се он сродио с оним, што зна и има 
и изглед гостима и подгревало је њихове културне мисли и побуде до читавог узбуђења...{S} Једно 
екога народног препорођаја, неке измене културне и унапређења, према духу времена, он би <pb n= 
{S} И то није могло бити без утицаја на културни точак, који су поп и учитељ поодавно покренули 
то је нашла за потребно да цео тај свој културни преокрет крунише једном оваквом прославом, кој 
га села, које је пристало да пође новим културним путем, којим су га његови предводници повели. 
едно само са људима зрелих политичких и културних појмова.{S} А људи, који су једновремено пошл 
 нико ни мислити <pb n="65" /> на какво културно препорођавање народа.{S} Већ све што се радило 
који су једновремено пошли и политику и културу да разбистравају, морали су доћи у сукоб још на 
/p> <p>— Зар мимо овога још да им нешто кулучим?</p> <p>— Да! — рече Пера, — ово што ти радиш,  
, морао се прво завадити брат с братом, кум с кумом, отац са сином, друг с другом и пријатељ са 
има је он у селу постао род, те једнима кум, другима теча, трећима пријатељ, четвртима зет, пет 
га и старијих.{S} Ко ће дочекивати моје кумове и пријатеље, ко им ђаконије спремати, служити ви 
о се прво завадити брат с братом, кум с кумом, отац са сином, друг с другом и пријатељ са прија 
ила, па више никад! — настави Невена да куне.</p> <p>— Дабогда ја увек месила за моју децу, а т 
иш да им однесеш на гробље!</p> <p>— Не куни ми децу кучко, јер ако дохватим онај ожег, надвоје 
бро ни кога благосиљају, а камо ли кога куну.{S} Ми смо нашег оца много растужили пред смрт.</p 
 женских оставштина.{S} Жене стадоше да куну, људи да псују.{S} Настаде вика и журба, као да ће 
их по који пут, па их опет остави да се купају у свом зноју и о зноју свога лица хлеб зарађују. 
е, — вели Дамњан.</p> <p>— Ако ће да ми купе волове, ја пристајем, додаје Урош.</p> <p>— А зашт 
се.</p> <p>- Ја ћу зарад волова, ако ми купе, — рече Урош. </p> <p>- Ја ћу зарад мене — додаде  
и на други начин — прихвати Ненад.{S} - Купи кочије и коње па се возај докон, <pb n="93" /> узм 
благородно воће.{S} Поред тога поп-Јова купи један чаир, па га подели на двоје, половину засеја 
азару са сељацима.</p> <p>Дође човек да купи неку ствар, а он развезе од мора до Дунава, шта ко 
саставише суму, колико требаше Урошу да купи два јунета.{S} Кад скупише другу суму, онда купише 
то је домаћину ваљало да оде у варош да купи мекиње.{S} Стеван се опреми једнога дана, па како  
.</p> <p>— Твоја жена има пара, па нека купи, одврати му Невена.</p> <p>- Бога ми ја мој „белег 
 место леба!{S} Није било леба ни да се купи, ни да се узме на зајам.</p> <p>— А што?</p> <p>—  
 у полицу и спази један пераћи сапун, — купила госпођа сапун!{S} Зато ли њен човек иде свакога  
а имање од продаје за порез, а свима је купила најсавршеније гвоздене плугове.{S} Суд добрих љу 
једнога од зеленашења, дванаесторици је купила спрежну стоку, осморици приплодну, осамнаест зад 
 њиве.</p> <p>— То ли ви тражите, да ја купим гвозден плуг, да с њим орем утрину.</p> <p>— И ут 
десет.{S} Лепо да се ревенишемо и да ти купимо волове.</p> <p>— Е, па ти не можеш бити и учитељ 
ледај... — показа му сапун на полици, — купио јој човек сапун, па јој се није дало да га сакриј 
римо овамо. — упаде Невена.</p> <p>— Ја купио!? — зачуди се Живан.</p> <p>— Ти!</p> <p>— Нисам! 
 живот! — рекоше сви.</p> <p>— А где си купио попе семе од ње? - пита га Урош.</p> <p>— Ја у Бе 
— Добро, а је ли те отац проклео, те си купио те тањире?</p> <p>— Ово није проклетство, већ сре 
 — викну Ненад.</p> <p>— Није мој човек купио, већ твој, што седи по <pb n="31" /> судници и ме 
ва, — да ме је твој отац натерао те сам купио ову земљу.{S} Јер кад сам му год поменуо гвозден  
ривамо за целу кућу, па нашим женама не куписмо ни једнога дугмета, а камо ли сапуна.</p> <p>—  
 Стеван. — Ненад се бринуо како ће жени купити сапун, а није гледао како ће волове везати.{S} О 
ве дуката?{S} За своје паре после можеш купити десет чаира.</p> <p>— Право кажеш — рече Стеван. 
<p>— Тешто!{S} Чудно ми чудо, сапун!{S} Купићу и ја теби.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Кад потражиш.{ 
хоћеш гвозден плуг, али немаш чим да га купиш.{S} А то је прече питање да ти се нађе кредит у о 
ли.{S} Рецимо теби је нужда за новац да купиш волове, а ти немаш, па немам ни ја толико колико  
јунета.{S} Кад скупише другу суму, онда купише Живану гвозден плуг.</p> <p>Видећи Савез тако ва 
живе ватре!{S} Није то лако, мој синко, куповати леб и за себе и за стоку.{S} Јутрос сам пуну к 
 обавестила се, хоће ли сигурно задруга куповати људима волове, те да она дозволи њеном Урошу д 
 рада и летине.{S} Зато ме сад страх од куповине леба, као од живе ватре!{S} Није то лако, мој  
 стране.</p> <p>Тако се и споразумеше о куповини оваквих плугова.</p> <p>Али на супрот томе иск 
 одобри јој позајмицу од 1500 динара за куповину стоке и справа, од које суме десет задругара у 
олили приходи да имаш толике расходе за куповину кућњих ствари.</p> <p>Станојка принесе кафе и  
 прасићима, па пуну овцама, а то се све купује за паре.</p> <p>Стеван је погледа замишљен, па о 
човек иде свакога дана у чаршију да јој купује сапуне.{S} А ја немам чим крпу да оперем.{S} Мрт 
а састављају неко друство, што ће да им купује волове, краве, плугове.{S} И то учитељ и поп пет 
укама. — Зато она носи беле шамије, што купује кришом сапун.{S} Чудим се за што њен човек не ос 
S} Жито продајем ујесен, а у пролеће га купујем дуплом ценом.</p> <p>И онда излази да ти имаш п 
ам црни синко, кад ево већ шес,. недеља купујемо ’леб!</p> <p>— Тешто, нек смо живи и здрави, п 
 нанесе враг да се ортачи с Кузманом да купују коже и да тргују.{S} Те се једнога дана нађе на  
ки шерет, он му опучи: „знаш зашто људи купују црн тамњан?“ „Не знам“ - одговара Кузман. „Да се 
ије да га тражи.{S} Напослетку сијну му кураж у срцу и реши се да <pb n="42" /> се врати на она 
а будаком, мотиком и једним пилетом за „курбан“, које Анђа држаше за шију да не крешти.{S} Кад  
Бог то „наше“!{S} Кад ћу једанпут да се курталишем овога калабалука, да се, јадна, слатко леба  
аклопи на кисело млеко.{S} А Пера пошто кусну једанпут и обриса брк, настави даље:</p> <p>— Нек 
дете, <hi>мој</hi> човек, <hi>моја</hi> кућа, <hi>моја</hi> стока, <hi>моја</hi> земља и све <h 
>И тада се тек могло видети да Радичева кућа личи на једну уређену државу, у којој је свачија д 
ађе му пред очи цела некадашња Радичева кућа.{S} Станојка га ороси својим сузама и једва изгово 
адоваће се за онај дан, а после... пуна кућа људи, пуна једа...</p> <p>— Ја мислим да неће бити 
га ниткова.{S} Моли Бога што је то ваша кућа, а ја би јој показао који сам ја!{S} Јер ја слабо  
не беше тако значајан дан у години, кад кућа не сме остати без бадњака и сламе, још тада би се  
еднога повећега забрана, отишла би му и кућа.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19091_C 
има на њиву ручак.</p> <pb n="24" /> <p>Кућа остаде само неколико минута сама.{S} Јер одмах за  
и на бољу штедњу.{S} Отуда се у њиховим кућама у први мах могло видети оно, што свакога може за 
 и у највећем расположењу пођоше својим кућама.</p> <pb n="108" /> <p>Поп Јова куцну својом дре 
p>Јаглика, мајка Стеванова, храњаше иза куће под једним орахом пилиће и ћурчиће, замешеним копр 
а је Живану много и то што је старешина куће, па зато сад окрену сву своју речитост на неправде 
ове може бити сваки пунолетан старешина куће, који није под масом и дугом и који је поштенога в 
унутрашњост, почевши од огњишта на сред куће са оном веригом и котлом на ватри, па до обешене к 
ма. </p> <p>— Трчи дотерај онај плуг од куће да пробамо овде! — рече жустро поп-Јова момку, гра 
код Окружне Штедионице, дотле му се код куће родио интерес на интерес.{S} Жена му је родила син 
е скоро дошао из затвора још сеђаше код куће и сунчаше се са Станојком пред кућом.{S} Она га би 
 недалеко од старе куће, постројише две куће, за Ненада и Стевана, А у старој кући решише да ос 
.{S} Знаш како кажу: „Сиромах човек две куће рани.“</p> <p>— Па зар је боље да има сиротиње збо 
оје куће.</p> <p>— Не идем ни ја из ове куће! — рече Ненад.</p> <p>— Нећу ни ја да идем! — дере 
ражи где има боље, а ја не идем из моје куће.</p> <p>— Не идем ни ја из ове куће! — рече Ненад. 
редставити себи слику оне древне српске куће, која је славно чувала и очувала: име, језик, и ве 
ост на неправде Живанове, као старешине куће: како се Живан свуда проводи, „он у чаршију, он на 
, што сте се кавџили у задрузи код цуне куће свачега доста — рече Пера.</p> <p>— Нисмо ми за св 
Живана.{S} У градини, недалеко од старе куће, постројише две куће, за Ненада и Стевана, А у ста 
Колико су се људи трудили да им што пре куће стигну, толико су жене двојном устајале и неуморно 
9" /> што се морају делити.{S} И што се куће више приводише дограђивању, то се жене више једна  
к иде куд зна, ми нећемо никуда из наше куће.{S} Људи се уортаче, па седе заједно, а ми, браћа  
егов аманет.{S} А жене, којој се иде из куће, нек иде куд зна, ми нећемо никуда из наше куће.{S 
сам у њој башкарити!</p> <p>— Напоље из куће Цигани једни! — рикну Радич. — Зар код мене живога 
удо, што је пре грабљено и разношено из куће, све што се могло руком понети, а сад се више води 
стид.{S} Продаје ли пасуљ или брашно из куће, себе штети.{S} И онда није чудо, што је пре грабљ 
о је све ишло журно и сложно, две су им куће биле готове за шест недеља.</p> <p>Док најпосле не 
кметство, па је остављао и старешинство куће, само ради Стевана, а Стеван се уверио да домаћинс 
рати на осетљивост задруге и стабилност куће Радичеве?{S} Радич је био први, коме је та заједни 
 плач. — Сад не помаже плач, кад су већ куће готове — рече Живан женама и не гледајући у њих. — 
аћину и домаћици у својој <pb n="52" /> кући.{S} Свака жена поен на свом образу било част, било 
ака.{S} Нити је пристао да иде без џака кући, ни да се враћа преко ћуприје да га тражи.{S} Напо 
потоње понашање којим је толике спорове кући својој задавао и оцу пресео последњи час живота.{S 
p>Кад би у подне пандур га пусти да иде кући, с напоменом да други пут пази како да седи.</p> < 
.{S} Дођи други дан.</p> <p>Стеван пође кући не окусивши хлеба тога дана.</p> <p>Кад је изашао  
ве и продужи пут певајући.{S} Кад стиже кући беше превалила ноћ.</p> <p>— Шта учини забога, миш 
лако диже и пође кривљући.{S} Стигао је кући у неко доба ноћи.</p> <p>Кад се распаса да легне,  
лиће.</p> <p>Живан однесе све те рачуне кући, и кад их Урош, који једини беше писмен, прочита п 
ану дуката.{S} Мету га у џеп и врати се кући.</p> <p>— Е, Анђо, немамо шта више да лутамо, онде 
ете.</p> <p>У сунчани изгревак врати се кући, где га на капији чекаше општински пандур с позиво 
д се сврши конгрес Ораовчани се вратише кући са својим учитељем и попом у журном разговору, све 
.</p> <p>Киша престаде и они се вратише кући чисто препорођени поповим и учитељевим причама.</p 
а наговештаваше црне доживљаје и себи и кући својој, зарад некога свога ружнога сањања:{S} Како 
 само мали потрес требао је и Радичевој кући, па да је не само поколеба, него да је из темеља з 
е запазити код пчела, има и у Радичевој кући.{S} Само што није било згоднога повода да се то ис 
ст и послушност, коју видиш у Радичевој кући, само је остатак од српскога патријархалног живота 
а насмејано.</p> <p>— Па кад смо у овој кући, морамо бити заједно. — рече Живан, смешећи се уси 
два дочекали, те одмах похиташе његовој кући да га обавесте о важности председничке дужности.</ 
кад помишљаше он на то, да ће у његовој кући поред њега и његовог оца, моћи произаћи од ситница 
х опажања, шта се све збива у Живановој кући.{S} И тада се у његовом убеђењу изазвао обрт, који 
до краја, шта се све догодило у њиховој кући од смрти очеве и шта је све он чинио да би одржао  
 Да човек пострада усред подне у својој кући!{S} Како ћу вечерас да кажем укућанима?{S} Да је д 
опали уздуж и низдуж, шта ћу ја у њеној кући незвана?</p> <p>— Ћути, Станојка, кад знаш да то н 
обра не донесе.{S} Јер оно, што у пуној кући задругара сваки гост са правом очекује, на једном  
е куће, за Ненада и Стевана, А у старој кући решише да остане Урош.</p> <p>Погођени мајстори од 
е сматрам за најбољега домаћина у вашој кући.</p> <p>Стеван се уозбиљи и погледа земљу као одис 
г и постоја мало, па, одгалопира, право кући.</p> <p>Стеван је лежао на путу, док се није разбо 
пусти торбу поред себе, коју беше понео кући да донесе радницима ужину.</p> <p>— Бе’шале шта си 
 иде клетва жена, писка деце и врева по кући, да Бог сачува!{S} И тако видиш опет неред, али не 
ао да јој свану.{S} Поче да разгледа по кући шта је Живана радила.{S} У том спази онај сапун на 
чи праг кућњи, Невена поче да праска по кући:</p> <p>„И ту задругу да носи мутна вода у ђавола  
а их за стоком и наставила други рад по кући.</p> <p>Шиља, општински пандур дође да узме ручак  
ановој.{S} Све су се жене устумарале по кући, ал не видиш ни једну да одрива посао онако, како  
 око точења пића.{S} Жене само тутње по кући као шантаве, да рекне човек е се поломише од посло 
е.{S} А Невена остаде сама да мрмољи по кући.</p> </div> <pb n="27" /> <div type="chapter" xml: 
то асија што ’хоће да ми побије децу по кући!{S} А!.. видиш... загледа се у полицу и спази једа 
ј једној множини, због разних послова у кући и <pb n="30" /> ван ње.{S} Сви се подрпкиваху речи 
тив тога нема, само да је мир и слога у кући.</p> <p>— Ја нећу! — рече набусито Стеван.</p> <p> 
се истера до краја.{S} Али та неслога у кући, никад није тако осетно ујела Живана за срце, као  
, јер је то била дужност само једнога у кући — домаћина.{S} Поред тога, земља, стока и новац би 
смрти Јагликине, већ је била Станојка у кући Радичевој.{S} Мало људи, мало жене салетеше Станој 
едини беше писмен, прочита пред свима у кући, поражене <pb n="44" /> жене погледаше се и забезе 
то што је пре општа имовина и множина у кући носила са собом и општу одговорност за сваку неисп 
исам још.{S} Имам ја једнога домаћина у кући.{S} Не можемо бити сви домаћини мимо оца живога.</ 
ст против наслеђеног задружног живота у кући и ставити на земљиште, са кога ће моћи не само зах 
кмет, само да би било задруге и слоге у кући.</p> <p>Али Стевану ни то не беше доста.{S} Он сма 
/> <p>Сад се мислило да ће бити слоге у кући, кад је уклоњено све оно, што је изазивало спор и  
о је резил, такође.{S} Нема ли ракије у кући да госте послужи, њен је стид.{S} Продаје ли пасуљ 
>- Ето, видиш, јеси ли имао онда шоље у кући, кад ти је био жив отац?</p> <p>— Онда нисам имао  
твар.{S} Па богами и кад ми умре неки у кући, и тад ме кошта...{S} Тек, како му драго, мени сти 
роклетство, већ срећа кад имам ствари у кући.</p> <pb n="60" /> <p>- Знам, али да ли су ти дозв 
наједемо, али ове ствари морамо имати у кући као и сви други.</p> <p>- Ја те не кривим што си т 
ла! — додаде Живан.</p> <p>— Напредак у кући!.. — цичи Стеван. — Ненад се бринуо како ће жени к 
аше с памети потреба за одржањем његове кућње заједнице у целости.{S} Нити икад помишљаше он на 
славе у години потрошим 4 „</p> <p>— На кућњи трошак 5 „</p> <p>— За женске ситнице 4 „</p> <p> 
.</p> <p>И само што Радич прескочи праг кућњи, Невена поче да праска по кући:</p> <p>„И ту задр 
е ме коштају 60 динара.</p> <p>— Остали кућњи трошак 40 „</p> <p>- Према томе расход ти је сигу 
и их за стоком, па да онда гледа остали кућњи посао.</p> <pb n="18" /> <p>Сви га пољубише у рук 
да ти изручим на главу.{S} Мало је нама кућњих брига но још о вашим спрдњама да водимо бригу.</ 
ходи да имаш толике расходе за куповину кућњих ствари.</p> <p>Станојка принесе кафе и послужи и 
код куће и сунчаше се са Станојком пред кућом.{S} Она га бишташе по глави, коју он беше положио 
ран с рада, па се спустио на траву пред кућом да се одмара.{S} Жена му спремаше вечеру, а он се 
 и громове на Живана и његово управљање кућом.{S} Живан га је слушао и <pb n="38" /> ћутао.{S}  
/p> <p>А ко се и не би усхићавао таквом кућом, кад је она таква била, да би човек, бацивши само 
зумеш вољу Божју.{S} До сад си управљао кућом, заједно с Јагликом, а од сад ћеш сам.{S} Синови  
ру.</p> <p>— Е, богами то мени треба за кућу.{S} Не могу ја сув залогај да гулим, а други да је 
ну причу о снопу прућа?{S} Сложна браћа кућу теку, а несложна растичу.</p> <p>— Све то знамо по 
вајат крај дворишта, од кога преправише кућу за Живана.{S} У градини, недалеко од старе куће, п 
уда те се карам забадава.{S} Нека упали кућу кад нема сајбије,“ говораше сама, идући Невена.</p 
Ти знаш колико сам се ја трудио и чувао кућу од резила, али нам се свет овако више смеје.{S} За 
на, а је ли судбина била нама да делимо кућу ноћас?</p> <p>— Судбина, јер док се браћа не завад 
рст на Кузмана, — Угребе се тога дана у кућу са једном смрдљивом кожетином, па ми нуди миришљав 
 па седе под орах.</p> <p>Јаглика оде у кућу и изнесе отуда изгечену торбу лебом.</p> <p>Затим  
етеше Станојку, да као бегуница улети у кућу, која још мирише на подушје.{S} Али је то учинила  
ваху жељно час кад ће се унети бадњак у кућу, али знађаху ко треба да га унесе, па зато прилаза 
утао.{S} Кад би увече Живан уђе љутит у кућу и повуче се са својим троножцем у један буџак ћуте 
повиче: „Што си ми донела ту грозницу у кућу?“ „Све су зреле богами, ево да пробаш“ — правда се 
"16" /> <p>Отуда је и поп-Јова Радичеву кућу свуд преузносио и упоређивао је са кошницом пчела, 
Ти се ниси још ни родио, кад сам ја ову кућу с оцем градио, па да ми се сад силиш овде!</p> <p> 
} Бог, који је <pb n="9" /> уплашио ову кућу, нека је ослободи.{S} Ти си Радину паметан човек,  
клет је онај, који те први доведе у ову кућу!</p> <p>— Дабогда, ако сам ти једно такла, такао м 
огодио, где га ђаво донесе данас у моју кућу!“ — Тужи се Невена сама, товарећи се ручком.{S} И  
аде свечани тренутак, који сваку српску кућу у ово доба године оживљава, овесељава и отклања из 
ојом смрдљивом кожом!{S} Усмрде ми делу кућу.</p> <p>— Али ја нисам ни дошао због коже, већ збо 
проводите, а ја и Урош одривамо за целу кућу, па нашим женама не куписмо ни једнога дугмета, а  
 си се пре мене родио, па да узмеш целу кућу!{S} Нећеш вала ни оволицно без мене узети, добро д 
Данас их видите попуњавају земљом једну кућу, сутра другу, а прекосутра вуку воду за блато.{S}  
с жене доведу до тога да растурамо нашу кућу и да старом оцу прекратимо живот онако, како он ни 
 кућама.</p> <pb n="108" /> <p>Поп Јова куцну својом дреновачом на капију, момак му отвори, он  
да ја увек месила за моју децу, а ти за кучиће!</p> <p>— Дабогда то што им умесиш да им однесеш 
сеш на гробље!</p> <p>— Не куни ми децу кучко, јер ако дохватим онај ожег, надвоје ћу ти главу  
ишу недра твоја?</l> <l>Да ли дуњом, да л јабуком,</l> <l>Да ли ружом миришљавом?“</l> </quote> 
 ухвати дављеника за руку, да видиш, да л те неће одвући у дубину.{S} А шта ти је нужно да идеш 
у једнога потрошача.{S} Да видиш сад да л’ вас може издржати он.{S} Уседни сад на леђа Стеванов 
pb n="57" /> <p>- Ада ја би узео, но да л’ ће неко да ми да.</p> <p>— Ево каква је ствар испала 
ске ноћи, кроз који се разлегаше и кроз лавеж паса пробијаше девојачки пој са прела, и наслађав 
онда ће нас то најбрже поделити, — рече лаганије Ненад.</p> <p>— Ако, ја то и хоћу!</p> <p>- Шт 
 срце и душа у њојзи остала...{S} Па се лагано крену кроз кукуруз, осврћући се изједна на Стано 
сви.</p> <p>Пошто ручаше кренуше се сви лагано, разговарајући и слушајући Кузманове приче о мно 
id="SRP19091_C1.9"> <head>IX.</head> <p>Лагано и светлуцаво пуцкарала је ватра на огњишту Радич 
што јави, да не верује?</p> <p>— Сан је лажа а Бог је истина. — рече поп Јова.</p> <p>— А Фарао 
дсказао седам гладних година, зар је то лажан сан био?{S} Може бити да је и мени Бог одредио то 
били такви.{S} Јер она справа не уме да лаже.</p> <p>— А шта ти је стало било до тога да нас сл 
асмејан. — Ја те не упућујем на зло, да лажеш, да крадеш и да отимаш, већ да отпеваш једну песм 
 час за други, час за трећи и разносаше лажи за полић ракије.</p> <p>Чувши од њега Кузман, шта  
 је и полица и на њој каленице и дрвене лажице, ту су наћве, крчази, црепуље, совра, троножне с 
нам што ти заинат тураш паприку по пуну лажицу у јело, због моје деце.{S} Дете дође чак до њиве 
оји се апсолутно није могао излечити од лажљивости, пришли задрузи; а што је најглавније, у сел 
>— А знаш ли шта је мени казао тај исти лажов, мени је казао да се ти спремаш да ми преотмеш це 
а Кузман. „Да се кади и крсти од таквих лажова, ко што си ти.“ Кузман се насмеје и прими за шал 
пре се Кузман.</p> <p>— Одмах ајде тамо лажове један! — подвикну му председник и угура га у нуж 
бреновић имали истоветне намере, али је Лазар добио улогу да закопа српско царство на Косову, а 
 наших намера.{S} Јер ти знаш да су Цар Лазар, К.{S}-Ђорђе и Милош Обреновић имали истоветне на 
зман.</p> <p>— Ми знамо за цара Душана, Лазара и Краљевића Марка, а за цара Радована зна Кузман 
ра Радована.{S} А знате ли ви тога цара Лазара?</p> <p>— Не знамо — рекоше једновремено Јаван и 
. — Прибра се Стеван. — Ја знам за Цара Лазара, Краљевића Марка и Милоша Обилића.</p> <p>— Е па 
еван се уверио да домаћински посао није лак и да нема више потребе да замера Живану за сваку си 
оме ја говорах да домаћински посао није лак и да свакога није Бог створио за домаћина? — рече м 
е за њихово садашње стање.{S} А то није лак ни мали посао био.{S} Па ипак поп-Јова и учитељ-Пер 
о благо?</p> <p>— Па, да видиш, то није лака ствар.{S} Треба да се тражи и дангуби.{S} А ти то  
 а четврти беру сено и дену стогове.{S} Лаки поветарац посети их по који пут, па их опет остави 
од отиднем на оно место, мени тек нешто лакне, као да скинем од себе сто ока.{S} Ја пре нисам м 
ош киселије и отресе руке од коприва. — Лако је вама, кад ви се у њиви зна само један рађ, а ја 
 немам сад пара.</p> <pb n="69" /> <p>— Лако ћемо за то, пренеси тапију од чаира на мене и сврш 
/p> <p>— Ти знаш шта си рекла.</p> <p>— Лако је нама рећи да немамо ми сајбије над нама.</p> <p 
ве попе! — рече одлучно Живан.</p> <p>— Лако ћемо зато, само се ви решите, — одговори му поп.</ 
ури са уверењем да се Кузман неће отуда лако вратити.{S} Али тако само могу мислити људи, <pb n 
 нек иду где је коме мило.</p> <p>— Ама лако ће се они поделити, али ја би желео да до тога не  
светињу, цркву, у божанство, не попушта лако.{S} То је баш и заваравало поп-Јову и учитељ-Перу, 
ола оправе и изведу на чистину, онда је лако терати их којом хоћемо брзином.{S} У томе се оглед 
ого врљају и губе се; и како му је овце лако чувати, од којих има једну „Гарушу“ што му увек ја 
те попе опрости ми!</p> <p>— Не могу ти лако опростити за онолики грех.{S} Ако си паметан ти мо 
ине леба, као од живе ватре!{S} Није то лако, мој синко, куповати леб и за себе и за стоку.{S}  
вар.</p> <p>— Да су то крушке, ми би их лако одабрали, него су људи, па им се тешко замерити.</ 
 добра, па су вам послали бољи плуг, да лакше орете.</p> <p>— Па, сад ето вам људи, ја сам позв 
је хлеб, него је реч о томе: како да се лакше оре земља.{S} Људи вам желе добра, па су вам посл 
 нов хлеб, управо нов плуг, са којим се лакше долази до хлеба, — рече мало насмејано председник 
еци ножем, па ћеш видети чим ћеш брже и лакше пресећи.</p> <p>— Па лепо, ја би баш за вашу љуба 
лугове граде од гвожђа зато што дубље и лакше ору и боље преврћу земљу.</p> <p>— Па, онда зашто 
е снаге доста, па не осећају потребе за лакшим и савршенијим справама.{S} А кад умање то, онда  
 се сами освртати и распитивати за коју лакшу и бољу справу.</p> <p>— Ја сад имам и друге моје  
Стеван лупио на капију и ушао.{S} Псета лануше из хлада, али кад видеше ко је, продужише лежање 
вену, која се још не беше зауставила од лармања.</p> <p>Поп-Јова дође са учитељ-Пером.</p> <p>— 
гледнуше у дете.{S} Живана узе да проба леб. </p> <p>— Истина љут... —рече Живана, мљацкајући у 
а тим задругарима, што му отимају његов леб, на који он порез плаћа!{S} Стога, огрну један поха 
 би дао двадесет и четири сата да окусе леб да виде шта је мука, па да не товаре више намет на  
ћве где је тесто, те после увече мирише леб на сапун, да изгинемо око тога.</p> <p>Једва се раз 
е!{S} Није то лако, мој синко, куповати леб и за себе и за стоку.{S} Јутрос сам пуну карлицу си 
воздењаком?</p> <p>— Ево шта мења, сеци леб дрвеном цепанком, а сеци ножем, па ћеш видети чим ћ 
изделили и осамили, друга, што смо свој леб јели а туђу бригу бринули, око ових несрећних парти 
! — прасну Живана на њега.</p> <p>— Љут леб!... — растеже дете и расцињка се.</p> <p>— Како љут 
е дете и расцињка се.</p> <p>— Како љут леб!? — Сви се згледнуше у дете.{S} Живана узе да проба 
и недељу ни месец, но ћу сама да месим ’леб за моју децу, да ми их ти више не трујеш, — одврати 
нко, кад ево већ шес,. недеља купујемо ’леб!</p> <p>— Тешто, нек смо живи и здрави, па ћемо га  
вис и прекрсти се. — Да видим једанпут ’леб из моје њиве!</p> <p>— Де, де, ти кукумавко!{S} Сам 
и се он, — не би ти ја ту пару узео, па леба да немам! зар ја од моје Свете Богородице да узмем 
етине.{S} Зато ме сад страх од куповине леба, као од живе ватре!{S} Није то лако, мој синко, ку 
а не може да се живи.{S} Ми не смемо ни леба довољно да се наједемо, али ове ствари морамо имат 
 овога калабалука, да се, јадна, слатко леба наједем!“</p> <p>Док Невена читаше ту горопадну мо 
јела сам то на место леба!{S} Није било леба ни да се купи, ни да се узме на зајам.</p> <p>— А  
бори белај!{S} Ама јела сам то на место леба!{S} Није било леба ни да се купи, ни да се узме на 
</p> <p>— Не могу чаир да ти дам, он ме лебом ’рани.</p> <p>— А што ће ти после чаир кад имаш п 
 али за то време треба живети, треба се лебом хранити.{S} Живан се подмиривао из плате председн 
де у кућу и изнесе отуда изгечену торбу лебом.</p> <p>Затим се врати и донесе празан лонац с па 
аше Радичевићи тек сад о том миришљавом лебу, који им је оцу прекратио живот, и погледаше и нех 
ице, ону од хартије што Руси продају, с леве стране прилепи натпис: „Храм Пресвете Богородице,  
} Ћути, упреда бркове и погледа десно и лево као звер опкољен ловцима.{S} Јер том времену, кад  
на уста.</p> <p>Живан се осврте десно и лево, па немогући никакав споразум учинити са пијаним ж 
 учинити са пијаним женама, обрну се на левокруг и оде међ своје госте.</p> <p>И како тако, сва 
н сапун, а другом руком поче да мува по левом џепу.</p> <p>— Невена окрену главу устрану.</p> < 
еде на крај клупе до једнога сељака.{S} Леву ногу мало опружи и стаде да посматра по зидовима с 
рма узе једну дебљу палицу и пође.{S} У леву руку мету палицу, а десном извади нож из појаса.{S 
еко доба ноћи.</p> <p>Кад се распаса да легне, тад виде да му нема кесе, и да ју је падајући с  
> <p>— То ће ти се у сну јавити.{S} Кад легнеш увече, а ти мети „Расковник“ под јастук, па мисл 
 министар просвете није чекао да се тај лед потпуно разбије, него премести учитељ-Перу у други  
позваше га у помоћ да заједно пробијају лед, који је вековима покривао њихову свест.</p> <p>Али 
 вас може издржати он.{S} Уседни сад на леђа Стеванова.</p> <p>Кузман га погледа зачуђено.</p>  
ну му леђа.</p> <p>Али му нису окренули леђа они, који су зарад њега потегли толики пут.{S} Већ 
ш ти ништа!— одбаци му овај и окрену му леђа.</p> <p>Али му нису окренули леђа они, који су зар 
е душе, значи да он тебе носи на својим леђима, а ти носиш твога повереника, твој повереник фаб 
ео да један човек може носити на својим леђима тројицу и четворицу?</p> <p>— А како је пре издр 
коме је та заједница његове рођене деце лежала на срцу.{S} Живан, његов најстарији син био је д 
 хлада, али кад видеше ко је, продужише лежање и режање.</p> <p>Деца, кад спазише Стевана, пови 
редио главу, али је нагњечио бутину.{S} Лежао је читав сахат, док се одморио.{S} Па се полако д 
дгалопира, право кући.</p> <p>Стеван је лежао на путу, док се није разборавио.{S} Кад забеле зо 
ама не липше.{S} Затим исприча, како је лежао тога дана на трави, како му се нека страшна прили 
истина, јео сам ја такве јабуке, па сам лежао шест година грозницу.{S} Али најпосле да их узмем 
 и да ју је падајући с коња изгубио.{S} Леже у постељу ћутећи.</p> <p>Браћа му не рекоше ни црн 
 пара, него над земљом.{S} Ко зна да не леже дукати овде под нашим ногама.</p> <p>Стеван се пре 
ед за својим газдом, а Стеван остаде да лежи крај пута.{S} Сад није нигде повредио главу, али ј 
га наша давно нам рекла:</l> <l>У њојзи лежи свакоме спас.“</l> <l>„Јер само сложни и удружени  
ти и мањкати.{S} Другачије бива са оном лејом, којој долази жива вода непрекидно.</p> <p>Тако т 
етњих жега и суша, да човек залива неку леју с усевом и што је он више залива, то се она земља  
на.{S} Смрт Радичева, била је само доза лека, која је привремено задржала распад тела, које је  
е се устремише очима у Живана.</p> <p>— Лемез! — рече Ненад.</p> <p>— Мотку! — придаде Урош.</p 
ише смеје.{S} Зато је боље да чинимо на леп начин растур него да се циганчимо сваког дана.{S} М 
иш мане.</p> <p>— Ако си леп за себе си леп.</p> <p>Кузман извади из џепа један леп сапунчић и  
 ми ти не налазиш мане.</p> <p>— Ако си леп за себе си леп.</p> <p>Кузман извади из џепа један  
 си поштен, то знамо одавно, али што си леп човек да те нема у целом свету!“ Све су ми жене при 
Шта си рекао?</p> <p>- Рекао сам да сам леп и да ми ти не налазиш мане.</p> <p>— Ако си леп за  
леп.</p> <p>Кузман извади из џепа један леп сапунчић и понуди га Невени.</p> <p>- Не треба ми т 
али своје говоре.</p> <p>Тај је дан био леп, да се могло пред механом стајати и говорити а и су 
понедеоник, после мене месечеве.</p> <p>Леп ручак беху спремиле жене.{S} А још лепши растанак б 
} А овако ка’ велиш туђа деца, па ти се лепе руке за њин врат.{S} Е, мој синко, чекај док ти до 
м док сам жива!{S} А зашто то, кад имам лепе моје руке и снагу, дете и човека, па да зарадим и  
е, — одобровољи се Живан.</p> <p>— Камо лепе среће да су га цео украли, па с њим орали, радо би 
 тако грдно свети, његов џак! „Ти ли си лепи мој!“ — рече Стеван, незнајући шта ће од радости к 
 како је, кад се састану двоје младих и лепих, они треба лепо и да зборе.</p> <p>— Шта имамо ле 
сад, да ли ћемо ми успети и поред овако лепих наших намера.{S} Јер ти знаш да су Цар Лазар, К.{ 
ко радимо, па да буде мир!</p> <p>— Па, лепо, ви тако и радите, једни једно, други друго.{S} На 
 па се сад може распадати.</p> <p>— Па, лепо, да ли може народ живети тим новим усамљеним живот 
ти брата и Бог би га имао.</p> <p>— Па, лепо, поделили сте се и шта имате више да сметате један 
 Марка и Милоша Обилића.</p> <p>— Е па, лепо, и они су били богати, и своје благо морали су нек 
ази и гура ногом највеће светиње своје, лепо је и од нас да му укажемо прстом на последице са т 
их разговора и размимоилажења.</p> <p>- Лепо, ти велиш да оставимо народ, — рећиће му Пера у је 
он зна зашта кметује, зарад кметице.{S} Лепо Бога ми.{S} А ти Невена дурај за њих.{S} Тешко мен 
емо ја и ти имати, можемо нас десет.{S} Лепо да се ревенишемо и да ти купимо волове.</p> <p>— Е 
 твој свештеник.</p> <pb n="88" /> <p>— Лепо, благослови оче!{S} Љубим руку.{S} Исповедај ме..  
уверим шта вреди гвозден плуг.</p> <p>— Лепо је од тебе све и већ не може боље бити, али ми не  
састану двоје младих и лепих, они треба лепо и да зборе.</p> <p>— Шта имамо лепо да зборимо?</p 
 јадикујем на моју срећу.{S} Ја ти онда лепо говорих да не полазим за тебе зарад твоје браће, а 
узман према попу и учитељу.</p> <p>- Па лепо шта хоћемо? — плану поп-Јова.</p> <p>— Оћете да да 
м ћеш брже и лакше пресећи.</p> <p>— Па лепо, ја би баш за вашу љубав пробао једанпут да орем т 
 главу на ту реч Ненадову.</p> <p>— Све лепо, — рече капетан вадећи хартију из џепа ал овде има 
у једном таквом разговору. — А да ли би лепо било од нас да гледамо равнодушно како наш народ п 
} Много ми се твој дувар допада, што ми лепо суши коже.{S} Кад скинем кожу с њега дор — мирише! 
е посеје.</p> <p>— Тако је, тако!{S} Ти лепо разумеваш те ствари и с тобом би се могло радити.< 
а је; но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да рђаво живимо.</p 
јим пчелама.{S} А оне зује ли зује тако лепо и правилно, да је милина човеку слушати.{S} Читаво 
 поп-Јова јетко.{S} Кад је од њега било лепо да са нама онако нечовечно поступа, да гази и гура 
вој из општинске касе.{S} Не би ни било лепо да му се као председнику општине продаје имање за  
вају пијани?</p> <p>— Не би никако било лепо.{S} Али и ти чини ми се беше онда с нама?</p> <p>— 
о како наш народ пропада?</p> <p>- Врло лепо! — узвикну поп-Јова јетко.{S} Кад је од њега било  
S} Била је недеља.{S} Јутро је освануло лепо у Бога.{S} Поп-Јова и учитељ-Пера пошто су спремил 
еба лепо и да зборе.</p> <p>— Шта имамо лепо да зборимо?</p> <p>— Па, знаш, треба да зборимо за 
ене послат, него за вас.{S} Таман би то лепо било, да ја узмем плуг што га је држава послала на 
дичевићи су бар тако урадили.{S} Они су лепо били смислили, ако им роди шљивар, само ће ракијом 
</p> <p>— Па, знаш, треба да зборимо за лепоту и за младост... и очи му се зажарише ко у мачора 
еће овога, онај неће онога, и онда ћемо лепу задругу основати! — рече Јован љутито.</p> <p>Нена 
а теби се дала прилика, да тиме оставиш лепу успомену о себи свом селу.</p> <p>— Тхи!... ја мис 
>Леп ручак беху спремиле жене.{S} А још лепши растанак беше приредио Живан.{S} Кад поседаше сви 
кан.{S} Те им њиве омашише с родом тога лета.{S} И они морадоше зајмити кукуруз те године по се 
пусти своје младунце, пре него их научи летети, они ће скапати.</p> <p>Ми с таквим младунцима н 
у окопаше сав кукуруз, да не остане без летине.{S} То је задругарски и хрићански поступак!“</p> 
лешчине, па је народ остадао без рада и летине.{S} Зато ме сад страх од куповине леба, као од ж 
>III.</head> <p>Бива више пут, за време летњих жега и суша, да човек залива неку леју с усевом  
заповеда да кажеш: е је боља зима, него лето.{S} И да није још оних пустих дебелих хладовина, п 
estone unit="subSection" /> <p>Прође то лето, дође зима.{S} Радичевићи беху решили да преко зим 
у за тај свет, па после ко те пита жива ли си!{S} Проклет да је онај час, кад прескочих прага у 
и ништа друго.{S} Али питање је сад, да ли ћемо ми успети и поред овако лепих наших намера.{S}  
и посаветујете, како да се изделимо, да ли на по двоје или сваки за себе, одмах?</p> <p>— Кад н 
д може распадати.</p> <p>— Па, лепо, да ли може народ живети тим новим усамљеним животом, а да  
ово стање, у коме се сада налази?{S} Да ли би усвојио Радич нове начине земљорадње и уопште нов 
смејано председник општине.</p> <p>— Да ли њима тамо не треба нов хлеб, а ми овде имамо хлеба,  
ћемо с вама да седимо и пијемо.{S} А да ли би то доликовало једном попу и учитељу да седе бараб 
 Пера у једном таквом разговору. — А да ли би лепо било од нас да гледамо равнодушно како наш н 
грех, — уздахну поп-Јова.</p> <p>— А да ли би му се могли набавити они делови, што су му покрађ 
ако ма пристајемо на све.</p> <p>— А да ли ви мислите да ће вам неко зајам дати на ваше црне оч 
ћи.</p> <pb n="60" /> <p>- Знам, али да ли су ти дозволили приходи да имаш толике расходе за ку 
мо време навело да то урадиш.{S} Али да ли ти је то време донело већи приход, кад те је навело  
ече љутито Пера.</p> <p>— Ја не знам да ли ћемо и данас што успети, кад их још нема.{S} Већ смо 
ин „белег“ десет дуката, али не знам да ли ће то да стигне.</p> <p>У том их пристигоше неки рад 
 чекај док ти добијеш децу, да видим да ли ћеш тако радити!</p> <p>— Мени не требају деца. —- С 
ена се врати гледећи споља са зебњом да ли није ту још Живана.{S} Кад виде да је нема, као да ј 
уз, или на њиву неорану, па да видиш да ли ћеш имати рода, — рече Пера.</p> <p>— А шта то мења  
<l>Да ли дуњом, да л јабуком,</l> <l>Да ли ружом миришљавом?“</l> </quote> <p>Тако позадуго пон 
l> <l>Чим миришу недра твоја?</l> <l>Да ли дуњом, да л јабуком,</l> <l>Да ли ружом миришљавом?“ 
 припада, ако је резил, такође.{S} Нема ли ракије у кући да госте послужи, њен је стид.{S} Прод 
и!{S} Ти мислиш ја немам руке!{S} Јадна ли ти кожа шта ли ти се чини! — зачикава јој Невена.{S} 
а и наш народ оре њима.</p> <p>— А мора ли тај кукуруз да се копа после, кад је изоран тим плуг 
 ја немам руке!{S} Јадна ли ти кожа шта ли ти се чини! — зачикава јој Невена.{S} Па кад немаде  
д мене живога да делите мој дом!{S} Кад ли узмем једну кривуљу, па кад вас потерам, нећете знат 
и ону, коју је покрио жабљак?{S} А може ли се она вода са жабљаком избистрити и пречистити без  
има, па тако и осталим дужницима.{S} Је ли онда чудо што је Окружна Штедионица принуђена била н 
убедљиво.</p> <p>— Добро, судбина, а је ли судбина била нама да делимо кућу ноћас?</p> <p>— Суд 
стужили пред смрт.</p> <p>— Добро, а је ли те отац проклео, те си купио те тањире?</p> <p>— Ово 
 госте послужи, њен је стид.{S} Продаје ли пасуљ или брашно из куће, себе штети.{S} И онда није 
онгрес са својим пчелама.{S} А оне зује ли зује тако лепо и правилно, да је милина човеку слуша 
о пута је боље бити у задрузи.{S} Знате ли ви ону причу о снопу прућа?{S} Сложна браћа кућу тек 
екакога блага цара Радована.{S} А знате ли ви тога цара Лазара?</p> <p>— Не знамо — рекоше једн 
ово варалачко друштво.</p> <p>— А знате ли за овај „Расковник“? — Извади Стеван из недара корен 
 што си цркву ископао.</p> <p>— А оћете ли да ме примите у то друштво?</p> <p>— Оћемо, ал кад с 
{S} Јер га село поново изабра — мислите ли за кмета, не већ за председника.{S} Поп и учитељ, ка 
?</p> <p>— Пожњесмо.</p> <p>— Повезасте ли?</p> <p>— Повезасмо.</p> <p>— Еј Боже теби ти се мол 
ан и болестан изглед.</p> <p>— Пожњесте ли?</p> <p>— Пожњесмо.</p> <p>— Повезасте ли?</p> <p>—  
зила код учитељке и обавестила се, хоће ли сигурно задруга куповати људима волове, те да она до 
жи длаку у јајету, не гледа на то, хоће ли се то јаје одржати у целости, док он нађе у њему што 
зми ти двадесет дуката, јер ко зна хоће ли више оваква прилика испасти.</p> <pb n="57" /> <p>-  
 да живимо, кад нас нико не гледа, живи ли смо, мртви ли смо! -</p> <p>- Шта има да вас ко глед 
д нас нико не гледа, живи ли смо, мртви ли смо! -</p> <p>- Шта има да вас ко гледа, кад можете  
и послужи их.</p> <p>- Ето, видиш, јеси ли имао онда шоље у кући, кад ти је био жив отац?</p> < 
" /> <p>— О ваиме оца, учитељу!{S} Јеси ли ти крштен, — исколачи очи Живан, — где си видео ти у 
бе да гледате и да се помажете.{S} Јеси ли ти гледао кад људи газе воду, или иду низ поледицу,  
 дошла?{S} Што ћеш ти сад овде?{S} Јеси ли ти редара данас?</p> <p>— А јеси ли ти домаћин данас 
ого и дође Урош са Шиљом.</p> <p>— Јеси ли ти Урош Радичевић? — пита га порезник.</p> <p>— Јеса 
и реч, коју беше изустио.</p> <p>— Јеси ли ти чуо за некога <hi>Цара Радована</hi>? — буди га К 
Двадесет хиљада динара!</p> <p>— А јеси ли платио порез на ту суму?</p> <p>— Како да нисам!{S}  
еси ли ти редара данас?</p> <p>— А јеси ли ти домаћин данас?</p> <p>— Ја нисам још.{S} Имам ја  
 се он тако грдно свети, његов џак! „Ти ли си лепи мој!“ — рече Стеван, незнајући шта ће од рад 
њао онамо где се обећавају хиљаде, него ли у земљорадничке задруге, које обећавају помоћ под из 
упи у борбу, свом жестином својом, него ли на једну породичну задругу, мирну и договорну.{S} Је 
на и ракије, водати коње и појити, и ко ли старога оца дворити?..{S} Оно од чега сам се највише 
одузели туторсво код „Каравуле“.{S} Ако ли је други ово урадио онда је сигурно полудео.{S} Где  
а не куписмо ни једнога дугмета, а камо ли сапуна.</p> <p>— Твоја жена има пара, па нека купи,  
а да пренебрегну и веће светиње, а камо ли једнога попа, који је у таком случају морао бити кри 
оје потрчице, досадило би ти се, а камо ли да их одриваш свакога дана у Бога!</p> <p>Подиже се  
ће доживети ни Стевана да ожени, а камо ли млађега Уроша.</p> <p>— Ево ти торба. — Пружи јој он 
 Ни дућани не беху још отворени, а камо ли среска канцеларија.</p> <pb n="40" /> <p>Стеван се с 
 Није добро ни кога благосиљају, а камо ли кога куну.{S} Ми смо нашег оца много растужили пред  
, ал ће се изорати за њиве.</p> <p>— То ли ви тражите, да ја купим гвозден плуг, да с њим орем  
 <p>— Ада чекај ћерпузо смрдљива, за то ли си ми дошао! — трже Невена обрамицу и појури за њим. 
 сапун, — купила госпођа сапун!{S} Зато ли њен човек иде свакога дана у чаршију да јој купује с 
о имање! — повикаше сви.</p> <p>— Рекох ли ја! ускликну Кузман.</p> <p>- Молим вас да вам објас 
едник нареди да га уапсе.</p> <p>— Имаш ли ти карактер човечански, човече, зар да ме тераш у ап 
м јела буково лишће и церову кору, знаш ли ти то!</p> <p>— Ти можеш то и сад да јеш, нико ти не 
дошао због коже, већ због тебе.{S} Знаш ли да ми нешто све изгоре под ложичицом за тебе...</p>  
</p> <p>— Па, то дангуби пчеле.{S} Знаш ли ти колико оне утроше времена, док направе један <hi> 
зао! — кресну му Живан.</p> <p>— А знаш ли шта је мени казао тај исти лажов, мени је казао да с 
ловима, ради помагања.</p> <p>- А можеш ли ти учо да помогнеш болесним свињама, кад оне почну д 
 знам где ми је глава.</p> <p>— Верујеш ли ти Живане, — подухвати га опет поп-Јова, — да ме је  
моли главу кроз кукуруз.</p> <p>— Чујеш ли ти Станојка шта ја певам? — довикну је он.</p> <p>—  
>— Ко је, да је; но кажи ти мени: хоћеш ли ја и ти лепо да живимо.</p> <p>— Не дао Бог да рђаво 
икако ме више не боли.</p> <p>„Па хоћеш ли да ореш ти ту њиву?“ — питају га сељаци „Боже сачува 
уз и пшеницу, овце су чуване по пољским ливадама, где су по низинама и водокрчинама набрале <hi 
срца једне млађане пастирке, у суседној ливади:</p> <quote> <l>„Ој девојко душо моја</l> <l>Чим 
" /> све ближе оном крају, близу кога у ливади под хладом сеђаше Станојка, сусетка његова, уз с 
 ручак, који беше постављен испод једне липе.</p> <p>Жене задругарске нагрнуше да приносе јести 
гнеш болесним свињама, кад оне почну да липсавају? — уплете се Кузман..</p> <p>— Друго су болес 
неће ни продати ни заклати, док сама не липше.{S} Затим исприча, како је лежао тога дана на тра 
и очоваднице!“ „Гле, ове шта ради!“ „Иш лисица те изела дабогда!“ Пилићи кљуцаху просуто тесто, 
ки, на другој је дугачак сто за књиге и листове, а на трећој је страни потрошачки одељак; у јед 
рећи седе за дугачким столом и - читају листове, или слушају учитеља и попа, кад им по нешто чи 
аки по целу проју под мишицу и као нека литија кренуше се новим домовима, са „младим“ месецем н 
 се купају у свом зноју и о зноју свога лица хлеб зарађују.</p> <p>Овде-онде видиш по који буљу 
старца, дугачких седих бркова, обријана лица, с фесом на глави, да седи на својој наслоњачи, пу 
га, пошто међу својим задругарима имате лица, која не одговарају чл. 5. правила ваших“.</p> <p> 
жаја.</p> <p>— Не можемо да немамо очи, лице, боју коже, а друго можемо.</p> <p>— Па добро у че 
и јој се болно и суморно склапаху.{S} А лице јој издаваше неки необично тужан и болестан изглед 
камо: — И две јој се сузе скотрљаше низ лице и кануше на његову косу.</p> <pb n="85" /> <p>— Ја 
— угледа му се Невена у кожу и намргоди лице.</p> <p>— Донео сам да је разапнем на твој дувар.{ 
ван.</p> <p>- У свако време! — разведри лице Пера и пође с поп-Јовом, задовољен тим, што се Жив 
а суд да му саопшти да је изабрао друго лице за тутора.</p> <p>— Како то сме да буде!? скамени  
{S} Његова бела брада и старачко румено лице зачињаваху допадљиво целу његову старачку и свеште 
азао!? — узвикну Ненад и крв му јурну у лице.</p> <p>— Шиља ми је казао! — кресну му Живан.</p> 
ај породични скуп, овога тренутка, више личаше на какав ратнички табор, коме требаше само једна 
енутно послужи, па не може да га одужи, личи на новога непријатеља, кога је човек својом непажњ 
да се тек могло видети да Радичева кућа личи на једну уређену државу, у којој је свачија дужнос 
амо баба може да кара унучиће, што више личи на тепање и миловање.{S} Навикла деца на бабино ми 
ању корисних тековина.{S} Такав зајам и личи на ону животворну воду, која оживљава усев и даје  
{S} У овој прилици овај други збор села личио је на онај други састанак главара јеврејских, кој 
, у новом животу, била им је опредељена лична својина, која их је и изазвала на деобу.{S} Она и 
од задужи, биће одговоран за свој дуг и лично и имањем“.</p> <p>- Е, то је друга ствар, то се р 
 и закона!{S} Али је то насртање његово лично на пљусак кише, који повије траву за један сахат  
ну основан, реши се да отидне у задругу лично и ако није привирио у њу, од њенога оснивања, па  
е није зајазило њихову незаситљивост за личном имовином, ни ублажило њихову подозривост и непов 
сам ја запамтила.{S} Ја сам јела буково лишће и церову кору, знаш ли ти то!</p> <p>— Ти можеш т 
 n="93" /> узми пушку и керове па иди у лов, пиј ракију, пуши дуван, кметуј две-три године, па  
ије користити се том општом забуном, па ловити рибу у тој мутној води...{S} Пала је секира у ме 
} А тиме је задобио и могућност да може ловити рибе у мутној води.{S} Те „рибе“ које су и пре л 
и погледа десно и лево као звер опкољен ловцима.{S} Јер том времену, кад је он мислио да је он  
ао, који њега, домаћина чекаше.{S} Жене ложаху ватру и очекиваху да домаћин унесе бадњак.{S} Де 
.{S} Знаш ли да ми нешто све изгоре под ложичицом за тебе...</p> <p>— Ада чекај ћерпузо смрдљив 
 би нешто и нахудио задрузи да је остао лојалан према задрузи, али он заокупи кажњавати и гонит 
на.</p> <p>Стеван се поче да гужви и да ломи руке.{S} Изусти још коју да проговори, ваљда би хт 
беху излапели из главе, и после толиких ломњава и окршаја политичких.</p> <p>- Е, чекај Урошу — 
.</p> <p>Затим се врати и донесе празан лонац с пасуљем у скуту, па седе поред њега и деце и уз 
 узе да треби пасуљ и да сипа требљен у лонац.</p> <p>Деца зачепрљаше рукама у њен скут по пасу 
— рече Станојка.</p> <p>— Ћути, ћути ти лопове, што продајеш ракију по дућану! — довикну јој Не 
„Какви кметови, какви посланици, оно су лопови, оно треба све побити, — отпочиње он обично свој 
</p> <p>— Иди до врага! иди, иди! ти си луд! — развика се Јова.</p> <p>— Нисам луд, — рече Стев 
 луд! — развика се Јова.</p> <p>— Нисам луд, — рече Стеван скрушено.{S} Други су ме тако разгла 
рчаге и оде за воду.</p> <p>„Што сам ја луда те се карам забадава.{S} Нека упали кућу кад нема  
и то!</p> <p>- Боже Кузмане, зар сам ја луда то да причам њој! - намршти се Анђа и повуче преве 
е Живан на врата.</p> <p>— Морам да сам луда, кад сам дошла...</p> <p>— Што си дошла?{S} Што ће 
</p> <p>— Шта је, шта је, што звецаш ко луда! — наиђе Живан на врата.</p> <p>— Морам да сам луд 
 кад је Кузман после дугога праћакања и лудирања пришао задрузи, понудио јој своју услугу у пот 
?</p> <p>— Тако, цело ме село рачуна за лудога човека због оне рупе код цркве.</p> <p>— И треба 
оведе капетану.{S} Сви га прогласише за лудога, са таквога преступа његовога.</p> </div> <div t 
преко, нарочито Живан.</p> <p>— Младост-лудост! — Шта неће човек да ради у младости <pb n="107" 
да је за њега сва та наука о земљорадњи лук и вода.</p> <p>Момак се врати брзо с плугом и поче  
морао месец дана носити превезану црним луком.</p> </div> </div> <pb n="75" /> <div type="group 
ајбољих својих грађана.“ па упркос селу лумповао је и драо се целе ноћи у механи са Јанаћком, В 
иже у висину, а неке сурва на дно, неке лупи о обалу те се разбише.{S} Настадоше бурни дани, да 
 за њим пуна сете и туге.</p> <p>Стеван лупи капију за собом и упути се право школи.</p> </div> 
ајвећма беху загаламили по свом обичају лупи неко на капију.{S} Они се утишаше, упутивши поглед 
им послом, није ни видела кад је Стеван лупио на капију и ушао.{S} Псета лануше из хлада, али к 
— Ми!{S} Јер они су сад на раскрсници и лутају, као залутале овце.{S} А ми ћемо као њихови паст 
мутној води.{S} Те „рибе“ које су и пре лутале биле, политичком узрујаношћу су се толико ошумог 
равају и даве.{S} Ви сте доста грешили, лутали и снебивали се од немила до недрага, само зато ш 
p> <p>За све то време, док су Ораовчани лутали од немила до недрага, снебивали се и очајавали з 
и.</p> <p>— Е, Анђо, немамо шта више да лутамо, онде је била црква. — саопшти он Анђи и показа  
од зла и нека вас благослови на многаја љета, амин!“</p> <p>— И ти да си жив попе! прошапташе љ 
 где му је капа, али изгуби равнотежу и љосну с коња на сред пута, као џак!{S} Коњ се окрете на 
нов, који опет беше изгубио равнотежу и љоснуо о земљу.</p> <p>Коњ одјури напред за својим газд 
аду, не заборавите да он очекује слогу, љубав, оданост и усталаштво свију нас.{S} Тако су радил 
вом поп-Јова, — нити пристајем да се за љубав задруге ја у нечему измењујем, кад знам да стојим 
андур дође да узме ручак за Живана и за љубав две-три чаше ракије наприча Невени и што јест и ш 
 Јова.</p> <p>- Ја ћу да се потпишем за љубав попа и учитеља — рече Живан и закрсти се.</p> <p> 
з за њу плаћен до Ораовца, ал он му „за љубав“ даје испод цене.{S} Човек га гледа па ако је нек 
а га узмем, ал не за њиву, већ за твоју љубав, само онако, да га чувам,</p> <p>— А, нећу тако!{ 
ћи.</p> <p>— Па лепо, ја би баш за вашу љубав пробао једанпут да орем тим плугом, али шта вреди 
тражити нарочити људи, који ће из чисте љубави према народу такве послове за народ примити у св 
n="88" /> <p>— Лепо, благослови оче!{S} Љубим руку.{S} Исповедај ме.. — приклони главу Пера пре 
ДОВИЋ“ - АЦЕ М. СТАНОЈЕВИЋА</p> <p>ЧИКА-ЉУБИНА УЛИЦА БРОЈ 8.</p> <p>1909</p> <p>ЦЕНА 1 ДИНАР</p 
е подвојености, ми је подједнако морамо љубити и заједнички радити на њеном добру.{S} Овај поса 
ашњих матера:{S} Марице, Вишње, Књегиње Љубице и других узоритих Српкиња, које су имале да рађа 
ер човечански.{S} А немам ни то срце да људе глобим.</p> <p>— Ти се осигурај законски, па не мо 
ећи пораз није се могао ни замислити за људе, који су тешком муком и то неколико људи прикупили 
 Међутим, Кузман је још имао утицаја на људе, који су му били у џепу.{S} Јер ако су се већина њ 
p> <p>— Овде не треба примати којекакве људе, — вели Дамњан.</p> <p>— Ако ће да ми купе волове, 
шта нашега релативнога живота, ми такве људе и желимо, али са гледишта некога народног препорођ 
да прође но од Невене.{S} Слушај ти ове људе, што цео свет знају научити, а батали Кузмана, ниј 
о добром човеку да не послуша паметније људе од себе.</p> <p>— Баш зато што је добар и благород 
седник општине ораовачке!{S} То је боље људе довело до читавога огорчења, те се и нехотице прик 
не политику од задруге.{S} Али заражене људе партизанством тешко је било уверити о потреби неут 
ерава и контролише нагле и непромишљене људе.{S} Дакле у праву су они што су примили нове идеје 
 учини корисним члановима друштва и оне људе, који су били штетни у сваком погледу.{S} И кад је 
у.</p> <p>— Не, не, ја замишљам немирне људе у корисном смислу, да буду предузимљиви и напредни 
то се не моле Богу и не слушају паметне људе.{S} Учитељ-Пера не криви њих за све недаће, али на 
те име божје, јер је Бог благ, за добре људе, а опак за рђаве.“ Људи се прекрстише и управише п 
стављаше вечеру.{S} А Станојка поливаше људе да перу руке.</p> <p>Па ипак цео овај породични ск 
час ово, час оно од синова и снаха нуди људе:</p> <p>- Ручајте људи, па рекните:{S} Бог да прос 
} Јер у њима је главно тежиште изабрати људе за ту установу.{S} А то је најтежа ствар.</p> <p>— 
, ти, а учитељ, шта ће по мејани да учи људе, кад има своју школу?</p> <p>— А шта ћеш ти у школ 
 га зваху ораовачки зет.{S} То је много људе обвезало да пазаре код њега и да га слушају више н 
зумевали.{S} Али кад видеше на конгресу људе из свију партија, где договорно и сложно раде на з 
е од обичне раје.{S} Немирни су, дакле, људи донекле потребни друштву и држави, као год оно кре 
д немаш земље...</p> <p>— Онда казујте, људи, коме да дамо плуг? — понавља председник питање.</ 
да пропадне на Косову.{S} Па тако и ми, људи, сви смо под Богом, сваки има своју судбину.{S} За 
<p>Али жене не мишљаху тако.{S} Управо, људи мишљаху једно, а жене рађаху друго.{S} Оне су виде 
 — додаде један.</p> <p>— Немојте тако, људи, да говорите као деца — рече учитељ-Пера. — Овде н 
их оставштина.{S} Жене стадоше да куну, људи да псују.{S} Настаде вика и журба, као да ће сви у 
 о томе: како да се лакше оре земља.{S} Људи вам желе добра, па су вам послали бољи плуг, да ла 
од кога.</p> <p>— И Кузман не отима.{S} Људи му сами дају, али то узимање није часно.{S} Па онд 
о свршили треће и најважније питање.{S} Људи, које уводимо у задругу, стоје између себе као рог 
покојства и омразе, гоњења и освете.{S} Људи се променише и радом и карактером.{S} Јер док једн 
 зна, ми нећемо никуда из наше куће.{S} Људи се уортаче, па седе заједно, а ми, браћа од једног 
сно умро, скупи се ујутру цело село.{S} Људи и жене прилажаху и припаљиваху му свећу и радознал 
p>Живан и Ненад погли главе и плачу.{S} Људи се заговорили о Јаглици, па сваки прича по неку пр 
теља.{S} Па да пијемо сви у друству ка’ људи. -</p> <p>— Шта ћеш да пијеш попе, да те частим ја 
 благ, за добре људе, а опак за рђаве.“ Људи се прекрстише и управише поглед у поп Јову. „А кол 
их политичких и културних појмова.{S} А људи, који су једновремено пошли и политику и културу д 
реба одоше прво у цркву на службу.{S} А људи се у селу почеше прибирати где два, где три да се  
уше!{S} Јер нису могли ни да замисле да људи разних политичких партија могу радити неки посао з 
> <p>— Наше је место свуда, где год има људи, а нарочито у мејани, где људи пију па изгубе паме 
о да идеш за таквим људима.{S} Овде има људи, да им даш целу штедионицу, па им не би помогао.</ 
ће се за онај дан, а после... пуна кућа људи, пуна једа...</p> <p>— Ја мислим да неће бити тако 
d>IV.</head> <p>У таквим приликама, кад људи преживљавају чемерне дане, искрене често пута по н 
 пријатељем.{S} У таквом каламбуру, кад људи зазиру један од другог горе него од Турака, није м 
а се помажете.{S} Јеси ли ти гледао кад људи газе воду, или иду низ поледицу, они се придржавај 
 изненадни препад, било с неба, било од људи.{S} Јер кад су већ остали без резерве у радној сна 
ом злу, али од како им се оно код цркве људи зарекоше, да ће их боље слушати, они настадоше да  
 год има људи, а нарочито у мејани, где људи пију па изгубе памет и залутају.</p> <p>— Зар су љ 
оваквих Срба?</p> <p>— Ослободили су је људи живљега и напреднијега духа, а овакви су пошли за  
 Бог му је услишио молитву. „Грешних је људи било од вајкада, настави поп Јова али је правда ув 
ост деобе. „Бог да прости ко рече да се људи могу делити“ — рећиће један. „Сад знам што живим“  
а Стевана да пева.</p> <p>— Оставите се људи, зар сам ја бећар да певам бећарске песме под седо 
мој, ја мислим бозна шта.{S} Скупили се људи, као око мечке.</p> <p>— Право кажеш, те не идемо  
Нека остане ту за извесно време, док се људи домисле, те ваљда ће се наћи неко, да га узме - ре 
необично живо и сложно.{S} Колико су се људи трудили да им што пре куће стигну, толико су жене  
ожемо да се одаберемо..</p> <p>— Пазите људи, — рече Пера, — ја ћу прочитати правила и по њима  
ова и снаха нуди људе:</p> <p>- Ручајте људи, па рекните:{S} Бог да прости моју Јаглику!</p> <p 
 Кузман пронашао цркву.</p> <p>„Верујте људи, — прича он сељацима, ја сам одмах познао да онде  
p> <p>— И ти да си жив попе! прошапташе људи побожно и изађоше из цркве задовољни поповом бесед 
 И ми смо имале младост, па нам одузеше људи дукате с гуше, чим скидосмо венац с главе.{S} А ка 
ику!</p> <p>— Бог да прости! — гракнуше људи и наставише обедовање.</p> <p>Поп Јова подиже први 
г га утешио и ослободио!... — одјекнуше људи и разиђоше се.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
она и отпора.{S} Једновремено дахнуше и људи и волови том олакшицом.{S} А то није мали успех за 
уго су болесне свиње, а друго су здрави људи, — погледа га презриво Пера.</p> <p>— То ти је све 
че напредак више, него и непредузимљиви људи.{S} Али сваки човек не треба да буде као <hi>мед</ 
ашој земљи било, кад би њени сви овакви људи били.</p> <p>— Тешко би нашој земљи било, кад би ј 
е да живи.{S} Мало по мало, па се такви људи почеше прибирати и сконцентрисавати са задатком да 
Шта има овде твоје?</p> <p>- Сви су ови људи били моји, па сте ми их ви преотели!</p> <p>— Па д 
 <p>— Боље је дабоме!{S} Јер кад би сви људи били богати, не би знали за муку и невољу.</p> <p> 
шко би нашој земљи било, кад би јој сви људи били као Радич — одврати Пера сасвим равнодушно.</ 
пријема у задругу и најпосле кад су сви људи у селу, сем Јанаћка и Шиље, који се апсолутно није 
обегли од њега, но би орали ка’ и други људи.</p> <pb n="54" /> <p>— Па мислиш ваљда да ми нема 
чимо се по двојица, па оремо ко и други људи у селу,“ и тако даље</p> <milestone unit="subSecti 
а виде слику.</p> <p>— Шта је ово, неки људи овде — рече Живан загледајући слику. — Гле, ево ме 
у.{S} А село је знало толико да ће неки људи доћи и говорити нешто „важно“, за народ, па се зат 
SRP19091_C2.6"> <head>VI.</head> <p>Али људи, који мишљаху добра свом народу не сматраху за кор 
 као голуждрави младунци, већ као зрели људи, који су се давно поженили, војску ислужили и децу 
</p> <p>— Како да не знате ви школовани људи цара Радована?{S} А зна га Кузман.</p> <p>— Ми зна 
 учитеља да ви нас као паметни и учевни људи посаветујете, како да се изделимо, да ли на по дво 
шани, а друго смо ми.{S} Оно су поштени људи.</p> <p>— А ви сте непоштени!</p> <p>— Па... нисмо 
е не иде све као што треба, да поједини људи у земљи живе на рачун народа и да су многе уредбе  
ндуку!?</p> <p>— Е, што су ти ови стари људи, ни у шта не верују! — погледа Пера у Јову насмеја 
 вратити.{S} Али тако само могу мислити људи, <pb n="80" /> који не познају све боре и угнућа н 
 почеше се одабирати и тражити нарочити људи, који ће из чисте љубави према народу такве послов 
/hi> састоји се у овоме: <hi>једни исти људи, ал дручији њихов рад</hi>.{S} Па шта би више ми м 
ти.{S} За тај посао треба прописан број људи.{S} А где су ти браћа?</p> <p>— Живан и Ненад су у 
а лакше орете.</p> <p>— Па, сад ето вам људи, ја сам позвао све прве домаћине, који хоће да га  
уде, који су тешком муком и то неколико људи прикупили око себе, ради њиховог економског и мора 
била Станојка у кући Радичевој.{S} Мало људи, мало жене салетеше Станојку, да као бегуница улет 
>— Остави ти Бога, Бог је Бог, а ми смо људи.{S} Него шта можемо ми с тобом једним учинити.{S}  
а, — не треба њима наш хлеб, него су то људи патриоте, што се старају за напредак ове земље.{S} 
је неки шерет, он му опучи: „знаш зашто људи купују црн тамњан?“ „Не знам“ - одговара Кузман. „ 
авну ствар остављамо случају: <hi>Избор људи за задругу</hi>.{S} Него да је бар да пречистимо с 
>— И мене ће десеторица, то су двадесет људи.{S} Више нам и не требају у почетку.</p> <p>— И са 
мо се више пије, него за трпезом где су људи.{S} Ту су тетке, ту стрине, ту ујне.{S} И без мало 
о, не вреди вам ништа.{S} Јер овакви су људи добри за одржавање постојећега стања, а никако за  
 рогове у врећи. — рече Пера.{S} Ови су људи утрошили највећи део своје снаге у најбољим година 
оју сигурност, — опучи Кузман. — Ови су људи данас заложили имање вама, а мене нису ничим осигу 
крушке, ми би их лако одабрали, него су људи, па им се тешко замерити.</p> <p>— И зато треба от 
згубе памет и залутају.</p> <p>— Зар су људи у кафани залутали!?</p> <pb n="94" /> <p>— Потпуно 
није.{S} Наслушала сам се ја свакојаких људи по свету.</p> <p>— Па ти батали сад да нагађаш шта 
ине, само зарад четири хиљаде праведних људи.{S} Бог му је услишио молитву. „Грешних је људи би 
 Пред судницом беше прилично сакупљених људи, све првих домаћина, међ којима беху поп и учитељ. 
е дибидуз грозно, кад се од нас красних људи овакве несреће начинило у пијанству.</p> <p>То ист 
ђаше још од њихове деобе.{S} Суд добрих људи сачињаваху <hi>Јова, Пера и Дамњан</hi>.{S} Али, п 
ршеније гвоздене плугове.{S} Суд добрих људи је имао седам суђења и сва су успела да задругаре  
Или се седнице држе, или <hi>суд добрих људи</hi> решава о неком спору задругара.{S} Руковалац  
i>јед</hi>, да потрује цео свет.</p> <p>Људи се утишаше и почеше да ослушкују разговор попа и у 
/p> <p>За кратко време напуни се механа људима.{S} Једни се пробијаху до порезника и враћаху се 
рекидно.</p> <p>Тако ти нешто бива и са људима, који се задужују да прекрате извесне невоље, ко 
 би да тече правилно и напредно само са људима зрелих политичких и културних појмова.{S} А људи 
сле пукните пијући, порезилисте ме пред људима да више не могу жив да изађем у свет!{S} Срамота 
ва слави, онда пође и Анђа да кува каве људима.</p> <p>Од тога доба није више истраживао благо  
од њега Кузман, шта поп и учитељ говоре људима, пришуња се уз њихов сто и не откани се од њих д 
си напр. до сад наплаћивао преко тарифе људима, то да не чиниш више.</p> <p>— Ја не отимам ни о 
лило да ће партије отклонити сва зла, и људима донети велике добити.{S} Онај који беше богат на 
рујем таквим друштвима.{S} Тако ћу се и људима исповедити.{S} Па ипак ће ме десеторица сигурно  
зло, нећеш бар ни жалити, с паметним си људима, — говори му Станојка гледајући за њим пуна сете 
ла се, хоће ли сигурно задруга куповати људима волове, те да она дозволи њеном Урошу да се може 
енидбена друштва.{S} Шта ћеш одговорити људима кад те питају за онолике бабе што си уписао по с 
а, него помаже.{S} Јер зна да са рђавим људима не можемо ништа учинити, — разлаже Пера.</p> <p> 
пу и учитељу да седе барабар са оваквим људима који се овако бенаве и зевају пијани?</p> <p>— Н 
{S} А шта