, млада!{S} Вај, лепа!{S} Вај, од соја! а толико несрећна!</p> <p>И још се нешто говори, то јес |
без узде и улара, (жена која нема мужа) а чини севап, спремајући и удајући сироте девојке?...{S |
е.{S} Мајка је љуби, а она:</p> <p>— А, а!{S} Нов тахтариван мој, без врата и пенџера, из џамиј |
са била и Џафер-бејова и мула-Халимова, а од овога часа ниједнога.{S} Оба су јој венчања, по за |
мо, па наружила лице: липти крв с њега, а она нариче, пролива горке сузе...{S} Хита да се напла |
Алах не праћа по душу богаташа једнога, а по душу сиромаха другога, не: све један долази...{S} |
е живи с мужем, те га остави.{S} Млада, а без мужа беше пет година: заинатио се онај, па не уда |
оворивши, осмехне, мајка се добру нада, а кад се сухо накашље, страхује; обухвата рукама колена |
дена Фати-султан, киша непрестано пада, а мусломанке међу собом говоре да су то сузе девојака с |
ћутала; а сад, има три дана, не гледа, а и дању и ноћу говори.{S} Њена мајка, и мулина кћи, ко |
рнаута.{S} Склопи очи, да ово не гледа, а оно ето мулина сина, на ату; млад, леп, исти његов Ба |
<p>— Да пошаљемо у град Суљу, ја Саида, а, мула?</p> <p>— Још мало...{S} Млад, и луд, па се зад |
га рата из Топлице, из племена Војњака, а ћатиб унук Бал-бејов, праунук Шемси-паше лесковачког. |
ује се топот и вриска атова, из далека, а чаршијом отвореном, завлада <pb n="97" /> неописан ст |
необична.</p> <p>Аллааа! простења мула, а не диже руку с груди.</p> <p>— Да те не пробада?</p> |
} Ни мушке тице пред њом није поменула, а камо ли човека.{S} А сад га будна пред мајком помиње, |
га се много пре рока.) Она се опоравља, а мајка види па се нада, радује се; Богу се моли и дању |
и виче, дању, у пролеће, с кукавицама, а ноћу, увек, с кукумавкама.{S} Понекад дође у Лесковац |
овци.{S} Пошикља крв читавим млазевима, а Арнаутка се подиже с обојеним крвљу уснама и зубима, |
ју чија је која.{S} Своју фереџу узима, а не познаје је; бошчицу држи, а тражи је!{S} Неке <hi> |
је бојала никога до Бога и мула-Халима, а ево два три дана како се боји некаквога сна!{S} Кад п |
мирисаве гранчице јасмина и јоргована, а мајка је то, својом руком, наместила по јастуку око к |
ед у кћер, увела лица, изгорелих усана, а обучену у свилену антерију, и накићену; па кад се она |
/> га посади до мулина деснога колена, а сам седе према њима.{S} Ту су седели, прво попили по |
{S} Час је тужна, час толико замишљена, а час немирна, хтела би некуд далеко, ни сама не зна ку |
и не свете.{S} Камо да си му убио сина, а да не направи оно што направи.{S} Ама кад је било, ха |
ултанијо!{S} Ашколсун!{S} Толико болна, а голем посао изврши:{S} Шемси-паши блато на чело приле |
их је доста — пале; ухватила их трешња, а не смеју поискати чашу воде, да не би, проговоривши, |
рђев дан...</p> <p>Ђурђев дан је сутра, а она је у постељи, свиленој.</p> <p>Лежала на миндеру, |
-ха-ха! насмеја се мула из свега гласа, а из очију му живи пламен сукну. „За крв ич не знам!{S} |
и сироте девојке?...{S} Она беше удата, а не живи с мужем, те га остави.{S} Млада, а без мужа б |
p>Пашиница напала стару: пита је, пита, а она јој не одговара, но је само гледа и пушта неке чу |
Али за што?{S} Фати-султан је невеста, а турска невеста мора ћутати, стидети се.</p> <p>У <hi> |
це и бело грло...{S} Пољубио би и уста, а још се уздржава, као Мифтар...{S} Узе руку, белу, мек |
i>море</hi>?! цикну мула као гуја љута, а рука му паде на јабуку мале пушке.</p> <p>Паша се пом |
То рече па издахну.</p> <p>Мула ућута, а још се клати и држи груди, још гледа у исту шару ћили |
„капаклија“ на мангалима крај огњишта, а ове то и не гледају, но се наредиле крај софра-тепсиј |
а је све то она умним очима два месеца, а после, молила да се из Топлице <pb n="138" /> донесе; |
рцу памети; сестра <pb n="63" /> прича, а Фати се и смеје и плаче, смеје се детињој памети, пла |
под Јастрепцем, увијена у бели покров, а она се залеђена суза отопила и низ образ пролила, и т |
</p> <p>Имам ућута, помаче се, одахнув, а уз врата, одшкринута, приђе Махмуд-беј, с великом бел |
отово нечујно, и тресе се више но икад, а мулина кћи задрхта целим телом, не пустивши гласа.{S} |
отим нежно.</p> <p>Прошетала је каткад, а ни с једном није проговорила, пак ни једну није погле |
и дан веселој, сад брига, страх и стид, а кад би се нешто ово мерило, ко зна шта би претегло.{S |
после се прашта као да ће Вог зна куд, а не у Топлицу, оцу и мајци, старој...{S} И отац му ста |
.{S} Виде: има часова кад је човек луд, а чини му се да је паметан.</p> <p>И досад су се Арнаут |
тукну; мулу познаје од кад зна за себе, а први пут му се сад учини да не личи на човека, но на |
була не устаде, не пусти гласа од себе, а однеше јој невесту!{S} Оне две и робиња ударише у вик |
.{S} Није скинула ни покривала с главе, а камо ли фереџу; смакла јашмак с усана, окренула се к |
и слажу у крстине, неки деду у стогове, а неки већ вршу: пуста остадоше поља, празна гумна, све |
арнаутских и високе куле мула-Халимове, а прошарани су јатима врана, што с маха на мах прхну, г |
pb n="53" /> дошао.{S} Затим паша седе, а и мула, према паши, и ако му овај не рече да седне.{S |
ора, заплакаше.</p> <p>Хафуз-Ахмед оде, а не рече мули:{S} Зашто ми украде кћер?{S} И не потраж |
> <p>Још јој људски и не казаше шта је, а она чупа косу, гребе лице, грува се у груди и виче из |
да је отме, полудео.{S} Из Власине је, а никад од тада није у Власини, него тумара, завлачи се |
и, са страхом.</p> <p>Киша не престаје, а буде окупише „леш“.</p> <p>— Има леша у Топлици, није |
чудо! груди му се расцепише, на двоје, а из ране покуља крв као из кладенца вода!...{S} Опет п |
пазише, па Лесковчанка се тајно радује, а мулина кћи дршће...</p> <p>Око конака свет, иглу да п |
ћери и сина.{S} Па дадије је остављале, а мула никако, жао му било; или је није остављао, што м |
ула-Халимовој; па људи остају око куле, а жене се пењу на кулу, да виде несуђену кадуну Исмаил- |
ола, с дивним коњима, улази у Прокупље, а хладна Топлица тужно шуми, те се много меко срце расп |
и ако размажено лане, није видео Фатме, а у њу се заљубио: причала му мајка, и робиње, и једна |
огао је допрети и до падишахове хануме, а до ње не.{S} Ко ће јој о томе говорити, кад јој паша |
Прокупље одјекну на све четири стране, а Исмаил се стропошта с коња, не пустив ни гласа од себ |
ила, е нису ни њенога друштва достојне, а камо ли њој равне.{S} Њој је писано овако, њима онако |
љубећи је.</p> <p>Свесно схвата питање, а бесвесно одговара:</p> <p>— Исмаил ће у зору овамо... |
о је, по мњењу Турака, жени за причање, а камо ли овако што.{S} Гордила се, поносила се, па сад |
ко никад досле.{S} Не гледа у слушкиње, а заповеда им, не заповеда, него наређује, као кћерима, |
е Фати-султан упита шта је, шта говоре, а она не каза е њој прете, него слага: „Шемси, проклет |
га као ђулов сок, опија се, заноси се, а очи се склапају, саме...</p> <p>...{S} И видела му ду |
олео.{S} Кад му је украли, разболео се, а кад му она поручила да није човек него жена кад не мо |
Кад је најлепша месечина највише виче, а тишином разлеже се његов глас далеко, језа подузима с |
а.{S} Старац се тресе; усне му се грче, а он пружа стиснуту песницу према Прокупљу, к Лесковцу; |
а, себе више не може.{S} Мајка је љуби, а она:</p> <p>— А, а!{S} Нов тахтариван мој, без врата |
у узима, а не познаје је; бошчицу држи, а тражи је!{S} Неке <hi>синирли</hi>(нервозне) — њих је |
</p> <p>Прилупа капак један, прозорски, а буле и робиња окренуше се прозору, вриснуше и простре |
е његовим именом сина, кад је био мали, а и сама га се бојала; а камо ли сад.{S} Кад се мало пр |
осад чуо Мане Кукувију у својој махали, а сад свако вече.</p> <p>Тишина, глуха, мртва, само се, |
још прве године пошто су је потурчили, а он је још тражи, још кука за њом и прети Турцима.{S} |
а госпоство!“ Мисли паша, гласно мисли, а глас му дрхти, и чисто је промењен, сам га не познаје |
окисне перје.</p> <p>„Ко ходи по земљи, а гледа у небо, па се сплете и падне — врло је смешно“. |
во било.</p> <p>Она још лежи у незнани, а мула тражи пуномоћнике, сведоке, имама.{S} И чим дође |
ице насмејаше; једна рече: „Паметна си, а лудо питаш, Фати-султан- ханум!{S} Где је Алах, ту је |
х, најстарији, узе нешто живо казивати, а он испрва ништа не разуме, као да је пијан, или луд; |
башту, мисли да ће му тамо лакше бити, а оно горе: у јаблановој сенци види мулу; од сунчева зр |
Шемси-паши мило, цикнуо би од радости, а уздржава се, крије радост, да је мула не опази, да се |
пих и слатких речи и његове понизности, а не зна да би и једно и друго било што глуху шаптати и |
толиким животима до сад сузе не пусти, а сад за једним кишом их лије.{S} Па бар да се опије, з |
b n="132" /> караван: коњићи, магарићи, а камила им предњачи.{S} На магарићима пуни џакови, на |
и обезнањена; над њом плаче мулина кћи, а кропе је некаквом водом две старе Арнаутке, дадије му |
једним фисом није ни у малој задевици, а камо ли да је коме крви дужан.{S} То је неко из града |
рота Фати-султан!{S} Чује страшне речи, а за срећу ништа не разуме, нити јој их когод преводи.. |
ло виђење.{S} Овде им је први састанак, а где ће им бити други, Алах зна...</p> </div> <pb n="1 |
селам сад одмах.</p> <p>И отури чибук, а узе: дивит, перо и хартију...{S} Прво зажмуре, па поч |
е около, пуше, мирише им одело на угаљ, а неко и на неопранштину; прозори сад затворени, на ћер |
ди се прибише уз врата.{S} Чу се кашаљ, а потом говор, тако тих, а из дубине празних груди.{S} |
сана на арнаутски: сад ту књигу гледам, а ништа не могу да разберем.{S} Да ли се књига много чи |
однесе пријатељеву сину од муле селам, а мула у Топлицу, да каже Арнаутима е се са Шемси-пашом |
Нећу за мојега сина крв паре да узмем, а хоћу Шемси-пашу да оставим.{S} Јербо, добро збориш: и |
свети мули он, што плаши робиње мишем, а и сам га се готово боји, нарочито пацова, кад се поја |
чит, с дугачком, као снег белом брадом, а с лицем свежим, готово без бора, с оком црним и крупн |
ају...</p> <p>Путоваше до Солуна лађом, а од Солуна коњима и тахтариванима путовали су дуго до |
мертечким ексерима, затворене чивијом, а негде, где су укућани плашљивији, и мандалом: и позат |
то је пошао, није га додирнуо стрменом, а ат није вриснуо, да одјекну брда и Јастребац, <pb n=" |
ковцу, Нишу и Врањи.{S} Говоре шапатом, а те речи одјекују чак по Топлици.{S} Слушају Арнаути, |
е.{S} На глави му фес с дугачком китом, а испод феса види му се чикмани ћулав: ћулав му је изра |
уле главом мула, и насмеја се грохотом, а његове се слуге уплашено згледаше.</p> <p>Поглавар ар |
из очију, као оно њену оцу пред пашом, а час-по, па је тако нежна, разнежи се, и плаче, плаче, |
срамоту за жалост...</p> <p>Трећи дан, а Фати нити ромори, ни говори, нити заплака, ни уздахну |
вунен, у куту одаје, седи Фати-султан, а према њој је мајка њена.{S} Час-по, па стара упре пог |
> <p>А мула-Халим?{S} Јуче тако срећан, а данас и без кадуне и без сина.{S} Крв за крв!{S} Наћи |
љају га на миру ни док му је род зелен, а камо ли кад узри...{S} Много рода, много каменица.{S} |
у Топлици под Јастрепцем не.{S} А коњ, а во, а човек — у њих све једно.{S} За једнога роба дад |
ој отвори.</p> <p>Три дана се затварао, а после пошао из одаје у одају, с ћошке на софу, у дуга |
лици под Јастрепцем не.{S} А коњ, а во, а човек — у њих све једно.{S} За једнога роба даду пет |
у глави написао и у глави цару поднео, а ево сад где је у глави повлачи, цепа, пали, и пушта п |
на свој образ.{S} Како би и њу ижљубио, а не може, и ако је оволико воли; јер то је рука, истин |
или кадуна: јашмак јој све лице сакрио, а очи, плаве као зумбул, преда се гледају.{S} Дуга пово |
оту за жалост!“</p> <p>У Топлици овако, а у Прокупљу сврши се Фати-султан-ханумино венчање.{S} |
не, пустио га да иде како хоће, полако, а сам је подигао главу, гледа у небо, тражи звезду свој |
.{S} И што се икад, међу булама, знало, а и сад знаде лека за ову несрећну бољку, <hi>верем</hi |
Прокупљу је.{S} Сунце се тек помолило, а топло је, летње, те се испаравају цветне лехе, заливе |
робиње не знају више кад јој је бунило, а кад јава.{S} Јер и кад бунца, лепо их гледа, као на ј |
n="136" /> <p>И робиња је одведе тамо, а она седне на мекано шиљте: провлачи бројенице кроз пр |
Тако данас, тако сутра — остало једно, а он се радовао као дете играчки, као што се радовао ка |
нам, мула, муца паша тобоже изненађено, а у лицу му не бејаше ни капи крви, и целим телом задрх |
ретлери (светли).“ Одговара му понизно, а гледа га уплашено, јер јој се учини да није баш... са |
<p>— Кажи, кажи, вели момче задовољно, а она се застиде, па поче да крије лице и да се смеје.{ |
Гледајте на сат...</p> <p>И тихо, тихо, а ипак разумљиво, чу се из празних груди песма:</p> <qu |
сам трговац, нити мога сина крв хеспап, а он се за ту крв погађа; уместо бакарних грошева, злат |
овину Житорађа.</p> <p>Отац дивља звер, а кћи питома голубица.{S} И жена му је добра; у кући је |
преко дебелоуснате црне робиње, Ђултер, а сад сама!{S} Слушкиње раде <pb n="76" /> и чуде се шт |
харамија.{S} Сам би ишао да тражи кћер, а не зна на коју ће страну: пођоше сејмени једни к Леск |
адић или ат његов: извија дугачки врат, а танким ногама мислиш не додирује земљу...</p> <p>Прој |
и.{S} Пређе преко ниске одаје једанпут, а, штоно реч, <pb n="26" /> затресе се кула из темеља; |
е стоје према њој као земља према небу, а с којима се може разговарати, па чак и проћеретати, т |
ским.{S} Очи га задивљавају, и збуњују, а коса опија као зумбул, јасмин, њена светла мека коса, |
р у недељу ујутру рашчу се по Прокупљу, а до довече оде тај глас у Лесковац, у Ниш, и Врању.{S} |
иса мула-Халимова, што живе у Прокупљу, а познавале су Фати-султан, плачу и уздишу: цело Прокуп |
n="24" /> рано врате у Прокупље, њему, а њих још нема!</p> <p>— Па?</p> <p>— Неће их ни бити: |
од себе далеко; жар се просу по ћилиму, а он то не гледа, него рашири руке на груди, притисну и |
забрали.{S} Он воли Фати-султан-хануму, а срамота га да им каже.{S} Лепа је...{S} Нека питају с |
<p>Никад није видео Фати-султан-хануму, а толико је познаје, да би јој могао, чини му <pb n="12 |
} Дебео снег притиснуо и брдо и долину, а вуци силазе с планине урлајући, долазе топличким домо |
ка; мисли и са женом се покаткад, дању, а и ноћу, разговара.{S} Она вели да испрате Бал-беја у |
широких шалвара; и чим би устао ујутру, а она: — Избаци једно, Бал-беј.{S} Тако данас, тако сут |
едној отвореној ћошки на меком шиљтету, а месечина га бије у обријано теме, изазива му заједно |
ед очима.{S} Сад је ушао у седамнаесту, а до пре три године ишао је у женски хамам, с мајком; д |
о овако, њима онако.{S} Бог дели срећу, а ашчија чорбу, па нека им није на њу жао.{S} А оне кој |
ас, хуче; иде око куће, дође пред кућу, а не улази унутра, не може, не сме.{S} Најпосле, брзо, |
рах их је.{S} Обилазе хафуз-Ахмедовицу, а ниједна се не усуђује да узнемири тужно-свечану тишин |
ица је знала добро ту турску пословицу, а није се ње ниједанпут сетила.{S} Али откуд је мислила |
вује стари Арнаутин и псује Шемси-пашу, а мула јаше напред оборене главе.</p> <p>Мула смућен, А |
} Чу се кашаљ, а потом говор, тако тих, а из дубине празних груди.{S} Фати говори:</p> <p>— Где |
сина нарочито кад је љут...!{S} Старац, а док му не погибе син, играо се јуначких игара с топли |
не...{S} Леп.{S} А, очи!{S} А, веђе!... а над горњом усницом као ћумуром направљено, толико...{ |
ао махнит?...</p> <p>Тако првих недеља: а после: „мула ме позвао на мегдан, па се покајао, јер |
епо обучено, све весело, све се радује: а Исмаил чучи пред њом, подигао руке, хоће да је загрди |
ш жућа.{S} Мулина је кћи љуби и милује: а Лесковчанка, притискујући белим јашмаком место на грл |
т, мрмља молитву, спрема се за клањање: а неколике старице <pb n="32" /> већ су с абдестом гото |
рским махалама као да је тражи, и ћути: а ноћу виче.{S} Двадесет осам година од то доба, од њег |
?“ упита једном, зачуђено, Фати-султан: а њене се другарице насмејаше; једна рече: „Паметна си, |
арнаутску силу и салтанат (госпоство); а подједнако се уплашише и Турци и Срби, кад видеше раж |
те су видели да је <hi>телејисана</hi>; а по руху су познали да је из куће богате.</p> </div> < |
се турски зову <hi>мусафир-одаје</hi>; а још лепше су намештене сад, кад ово причамо: зидови с |
се играти с њим <hi>Шећер-Шербет</hi>; а понекад се и он с њом затворио, па је тамо плашио, от |
чин може да буде када се укаже потреба; а нишки паша, и ако млађи од овога, у свему, почиње раз |
и сан, што јој изиђе пред очи као јава; а он јој гледа руке и не мислећи на њен сан, па се неко |
оваца, и мукање гојних крава и волова; а над високом кулом старца мула-Халима између расејаних |
уни, четрдесет дана га Алах не погледа; а кога Алах не погледа један трен, на душу му пада грех |
што је мало час на доксату каву кувала; а ове, све, скочише и похиташе за мангал: даће свекрва |
кад је био мали, а и сама га се бојала; а камо ли сад.{S} Кад се мало прибра, стид је обузе.{S} |
па се уморила.{S} Гледала то и ћутала; а сад, има три дана, не гледа, а и дању и ноћу говори.{ |
ораха, почупана трава, утапкана земља; а мајка наредила те се јасминова честа посекла; све се |
јој мајци, своме оцу, својим старијима; а Фати-султан-хануми је он старешина, господар...{S} Гр |
Арнаутлук, мајци његовој, и Арнаутима; а буновно Прокупље трља очи, и гледа: чисто не верује д |
ре, сви отмени хареми, и свирка, песма; а сад нико, и ништа.{S} Тишина.{S} Крај капије је непре |
су се разговарали у одаји, нико не зна; а кад се растајаху, мула рече ово:</p> <p>— Јок!{S} Нек |
дан кад се Арнаути не боје ни падишаха; а заборави рећи, <hi>ни Бога</hi>.{S} Јер да су се овај |
ш пуно трава; све се окупало пре сунца; а Фати-султан-хануму ће после сунца...{S} Окупани дочек |
- ханум!{S} Где је Алах, ту је и љубав; а кажи један град, или једно село, или гору, или воду г |
а по кадивеној хаши, бели се као лабуд; а са зеленог чоханог гуња чепкени, од силнога веза раме |
чита молитву, једну, две, дуге молитве; а на њеним грудима, испод кошуље, на ибришим-врвци, хам |
ађанина.{S} Зашто га уби нико не знаде; а сваки знаде да му млади ћатиб не бејаше ништа учинио. |
раја, Срби, скупили се од поноћи, раде; а снег веје, веје, завејава пут; и раде, опет раде, јер |
колико толико Божји људи, и обиђоше је; а други, ђаволови синови, окренуше коње к њој, да је пр |
не казује несуђеној снаси снове своје; а толкује их срце сестрино:{S} Исмаила је Шемси-паша уб |
а који непрестано пита, коме се радује; а на њену се лицу радост опази, неисказана радост, раши |
хао би, обично, кроз све турске сокаке; а на сапима мазге држали су руке сејмени, обучени у пра |
је рана оволика?“ Пролазе људи и мисле; а ето ти је једна жена, па не могаде да прође, но заста |
еде Фати и Исмаилова сестра, замишљене; а попци зричу, свици по ливади трепере као по небу звез |
кле од залеђених суза, у изгореле усне; а кад чује кашаљ, дубоко уздахне, крадом, и крије сузе, |
ао за себе.{S} За крв или крв или паре; а паша ти селам послао...</p> <p>— Слушај, пријатељу.{S |
вље, посла телала да му сазове Арнауте; а он се узе полако спремати.{S} Обуче се у „карпус-чоха |
ци, ко би рекао да ће дочекати пролеће; а она га чекала, и, ево, <pb n="137" /> дочекала га, и |
чека да пође, те час-по тужно прошапће; А, женски севда!{S} Добро људи зборе: траје од петка до |
величине, па <pb n="72" /> конци, жице; а хануме као садањи тапетари; оброк им је био одмор; не |
ја се не плаче, с обичаја се не уздише; а ево где комшилук, где хануме, где чак и Арнаутке из ф |
" /> <p>Овако одговара несуђеној заови; а кад јој мајка опет дође, њој:{S} Ништа ми није... ниј |
палише им се чибуци, све мула-Халимови; а овамо, код Фати-султан, Лесковчанка, беговица, седи и |
еко бисага, увијене у јапунџа као људи; а дице им је умотано до самих очију.{S} Пођоше по нерав |
е чини, никад није чуо у својој махали; а сад, има недеља дана, сваку ноћ, баш око поноћи, кад |
у кад те махалом опазе“.{S} Тако мисли; а после куне брод који Ахмед-хафуза и његов харем из Ца |
ма мула више од шездесет, шездесет три; а да су га хануме сад виделе, како скочи с коња, кад ус |
л (мед), ако се може бал у џаку носити; а бал се претворио у дућану Ахмеда туџара у кадуну са з |
Замбак својој хануми на тужбу плачући; а кад ханума саслуша девојче, отеже:{S} Аааа!{S} И забр |
} Аман!{S} Како ми је било онда, Зулфи; а сад!...</p> <p>— Кс’мет (судбина), чучук ханум.</p> < |
ово чу, Фати-султан се још више уплаши; а Исмаил рече:</p> <p>Што се бојите, ти и моја нене?{S} |
ти ораха с црном Ђултер и белом Замбак; а оне му све угађале, више него пре, зажмуриле су кад б |
то је био леп, колико што је био јунак; а и он је жене волео; женио се седам пута.{S} У двадесе |
м...{S} Ја сам мислила да је то Исмаил; а оно...{S} Хедрлес (Св. Ђорђе)...{S} Благо мени!...{S} |
фуза, раја турска, Срби, опасани ликом; а дванаест крај носила иду, за смену, и по двојица их с |
риште тахтариван с Фати-султан-ханумом; а овај с њеном мајком однесе се кући Ахмед-хафузовој.{S |
n="78" /> се затвара са Замбак-робињом; а у вече рече паши е је време да се хануме крију од њих |
наутка, и опет је лупи у врат песницом; а сирота Фати сад заплака и трипут, уплашено, узвикну а |
обуњене Арнауте, и увек их брзо стишао; а Арнаути, ови други јаничари, што се не боје, каткад, |
д би се понова свадбовало да је готово; а кад се врати, па јој каза шта је и како <pb n="75" /> |
ој баба, воли овамо.{S} И пре је волео; а сад ти поручује да не слушаш ни овога ни онога, већ д |
а је Фати-султан, плакао је као женско; а после се стидео, пак и од црне и беле робиње.{S} Залу |
ли му син долази у Прокупље врло често; а кад пројезди махалама, кадуне се, и жене и девојке, г |
давно, у старо време, па скривио нешто; а суд нареди..., нареди суд да се ископа рупа, да се та |
рете и ударају коње стрменом сваки час; а кад дођу близу каквога дрвета, опале, неки, из пушке, |
е мулима кћи и лупи је песницом у врат; а сирота Фати задрхта и уплашено изусти „амани.“</p> <p |
<p>Тако у очи Ђурђева дана, и сву ноћ; а сад, у ђурђевску зору:</p> <p>— Отворите пенџере.,..< |
по вас дан, неколико дана пред свадбу; а пашиница се појавила каткад, прошетала кроз те одаје, |
нице кроз прсте, испрва, шапће молитву; а после мисли, занесе се:{S} Исмаила душом гледа, ту кр |
а се бојиш?{S} Венчани смо, хвала Богу; а нашем се венчању нисмо обрадовали само ми, или само н |
ипак се рашчу, за час, по делом граду; а из града глас оде у Топлицу.</p> <p>— Три заптије:{S} |
и да мисли, да размишља читаву недељу; а онда, у петак, јутро бејаше, дође к њој у одају једна |
оне лице; и стара подиже главу, врисну; а на ову вриску невеста се прену, подиже се, тешки јој |
може се да...</p> <p>— Питаш за снаху; а ти си мени, пашо, крви дужан, рече мула, не слушајући |
.{S} По некад му воде коња у коњушницу; а он се са сестром, много старијом од себе, дуго разгов |
Гугутке се из својих котарица не мичу; а псима се носи храна у њихне кочине.{S} Сокацима, крив |
ко, док сасвим не леже...{S} Сирота!{S} А док сасвим не леже, мало, мало, па белој робињи на са |
поспале.{S} Нигде мушке главе будне!{S} А у харему је весеље; Фати-султан је на постељи; лице ј |
д хиљаду ока.{S} Немај срца на мене!{S} А ово што ти казах, обичај је.{S} Ти тај обичај знаш ка |
у Есма-кадуне...{S} Леп.{S} А, очи!{S} А, веђе!... а над горњом усницом као ћумуром направљено |
ом, била је <hi>бош</hi> (слободна).{S} А сад?...{S} Јазук!{S} Јазук!{S} Јазук! ...{S} Непуштен |
на ли је освета твоја!{S} Алла’!“...{S} А јоргован опет мирише! опет лишће шушти и опет ветрић |
нека лошотиња, тражи помоћ у мене...{S} А он је оном топличком вуку, медведу, и земљак, и друг, |
шће, и да јој мирише цветало воће...{S} А од пре три дана је у соби из баште, одакле кроз прозо |
се чешће чује сух кашаљ, из груди...{S} А мула све смућенији, и као да се све више нешто стиди, |
ца.{S} Ухо на срце, кћери, слушај...{S} А кад будеш, кузум, на испиту, пуштена си и од једнога |
о одело, но покров, за њен сандук...{S} А кад се спусти ноћ, хануме узеше да се веселе; свирка |
ти обновимо венчање с Џафер-бејом...{S} А?{S} Џафер-беј... јок, Бал-беј, тако га од милости зов |
и Алах за један грех једну казну...{S} А Шемси-паша, змија погана, ако искаш, добио је две: ја |
га пријатеља и друга нишкога пашу...{S} А!{S} Како уме овај паша!{S} Реч по реч као бисер на иб |
е мајка не сети е је <hi>човек</hi>.{S} А ево откуд се тога сетила.{S} Увек се играо с робињама |
да би пошла стотина на мене једнога.{S} А ако ће ме штогод снаћи од Алаха, шућур!</p> <p>И она |
њом није поменула, а камо ли човека.{S} А сад га будна пред мајком помиње, жали: у бунилу виче: |
ри, истина, било би до сада сведока.{S} А где су сведоци?...{S} Нигде једнога...{S} Тек онако г |
том!</p> <p>Не, ту закон нема посла.{S} А није вала ни грех, рекли би мусломани.{S} И додали би |
ивану је мајка Фати-султан-ханумина.{S} А главним путем сеоским воде Турци, кириџије, неколике |
Стоји као камен; ништа више не пита.{S} А кад се прибра, узе да зове војне старешине, да им зап |
осле ће га сакрити на бесу, и ништа.{S} А и кад би га ухватили, каква би њој вајда била, кад... |
ако.{S} Бал-беја из харема не пушта.{S} А пашиница од страха чисто луда.{S} Час плаче, час се с |
мео светити; сви остављали на Алаха.{S} А он како се свети, ето.{S} Страшна ли је твоја освета, |
њу траже, не од људи, него од Алаха.{S} А Алах, благ и милосрдан, није као човек: да аспру, па |
који немају на души ни трунке греха.{S} А овако увене, зацело, биљка кад јој украте сунце и рос |
а је мула не опази, да се не покаје.{S} А како да се не радује!...{S} Зна за кога ће Фати-султа |
оворе Турци. „Јазук!“ узвикују буле.{S} А она, лепа Фати-султан-ханума мирна; бледа је као свећ |
ми овде у Топлици под Јастрепцем не.{S} А коњ, а во, а човек — у њих све једно.{S} За једнога р |
а из Дијарбекира, све вез из Смирне.{S} А Фатина спрема, и рухо, дарови од Солуна до Прокупља, |
е, не окани га се докле га не сатре.{S} А кад му год дође <hi>селам</hi> (поздрав) од сараја, т |
у не разболи, те да писмо не однесе.{S} А скадарски паша, чим прими писмо, и прочита га, пође н |
нешто смеје, и устаје, хода по соби.{S} А Садије-ханум од тада брата не помену; реч „Исмаил“ за |
су увијени у јапунџа.{S} Нестрпљиви.{S} А кад се појави мула на ату, узвикнуше „машала“!{S} Мал |
в учинили; турска ће глава да плати.{S} А?{S} Говори сад мула?</p> <p>Мула сад опет ћути.{S} Гл |
киња.{S} Јер што мула узе, не врати.{S} А и како да врати кад је ту венчање!{S} Венчао се с нев |
p> <p>— Биће...{S} Свашта може бити.{S} А Шемси-паша ако је изгубио образ (Вај!{S} Да ме чује!) |
е она што за три дана сузе не пусти.{S} А не казиваше мајци за чим плаче, да ли плаче за пашиће |
ака, ни пашиница, ни пашић, Бал-беј.{S} А буд се оволико осрамотише, ту да бар више не страхују |
ело.</p> <p>Тако пашиница и син јој.{S} А паша?{S} Прошав мимо ове три одаје, широм отворене, к |
лује, да ти се баба врати у Стамбол.{S} А!{S} Стамбол! <pb n="104" /> тамо су два мора, тамо ад |
сам хтео да ти кажем аманет и селам.{S} А ти знаш, мула, мој пријатељу, да за непродат аманет н |
а после њена другог венчања с мулом.{S} А у одаји, где сад лежи, према постељи, чивилук, пун, И |
ој трави, сва у бело, личи на љиљан.{S} А и она је као љиљан, чиста је, чисте јој очи, којима с |
а казати колико је лепа Фати-султан.{S} А кад из одаје изиђе мула, као џин, дугачке беле браде, |
ја чорбу, па нека им није на њу жао.{S} А оне које нису њој равне, и које стоје према њој као з |
Сам га је на комар турио и изгубио.{S} А за каљаво чело и катрањав образ што му могу ја?!{S} С |
ов чибугџија, једно момче арнаутско.{S} А кад је већил пошао, мула га испратио до преко прага!{ |
знице и кашаљ, све као руком однето.{S} А ако није, ти ухо на срце...{S} Да ти обновимо венчање |
га једанпут у Есма-кадуне...{S} Леп.{S} А, очи!{S} А, веђе!... а над горњом усницом као ћумуром |
пуца из две мале пушке од једанпут.{S} А једанпут <pb n="15" /> је убила из дугачке пушке медв |
сија, тад највише на њ кучићи лају.{S} А шта му могу кучићи?{S} Није месец свећа под судом...{ |
тај глас у Лесковац, у Ниш, и Врању.{S} А сутра-дан, још у свитање, стиже паша у Прокупље. „Вал |
може пушка и сабља, ту ће лепа реч.{S} А мула долази у сарај кад се год позове.{S} Зваће и сво |
може.{S} Мајка је љуби, а она:</p> <p>— А, а!{S} Нов тахтариван мој, без врата и пенџера, из џа |
мула, оставив чибук; и говори:</p> <p>— А, пријатељу, јазук!{S} То ли ти је нож, мој говор?{S} |
му одговара.{S} Пита: „где је Бал-беј?“ А слушкиња: „С ханум-ефендијом, пашо азретлери (светли) |
би ту сео, и наслонио лактове на колена а загњурио главу у руке, и по читав сат тако остао.{S} |
готово запретаног у пепелу крај ниског а широког огњишта, све је будно; и ашчике, и слушкиње и |
наредиле крај софра-тепсије, неке седе а неке чуче, па једу смокве, урме, поморанџе, нарове, б |
него од болести у крстима; сва се тресе а ипак кочоперна, смелих погледа као мушко; била је са |
ед њом, подигао руке, хоће да је загрди а не може, онај га свет гледа; и она диже руке, па опет |
>Чује се топот; вриште атови, фрчу коњи а алачу Арнаути.</p> <p>Све живо похита да гледа.{S} Же |
не, гради сметове, камо би запали и ати а некмоли људи.{S} Умукле су тице певачице, само се, но |
ада бела, дуга.</p> <p>У једној великој а ниској одаји, са вратима на свод, са шареним таваном, |
} Неке спавају на миндерлуцима, широким а ниским, као ватра црвеним; неке на шареним шиљтетима |
енила красне Топлице, — над том високом а трошном кулом зачу се кроз ноћну тишину јејина, тица |
ан!{S} Одјекну њено лепо име, њему мило а он зарида, изиђе из одаје; побеже удно вотњака, изгов |
нове.</p> <p>Кад се виле хватају у коло а дуси блуде земљом, на месечини, сања и мање болно срц |
ико високу ограду, растргао би десеторо а то ли једнога, али заман! ланац је грдно дебео, причв |
та пастушаста, паметна ока, танких ногу а дугачке гриве и репа, с кићеном опремом, с абаијом ве |
га нежно омилова, попљескав га по танку а дугачку врату, као у лабуда, па се вину на њ.{S} Опко |
ош јој боље би кад се опрости бремена. (А опростила га се много пре рока.) Она се опоравља, а м |
лим напевом, с припевом:</p> <quote> <l>А! ха! ха!{S} Дервиш Баба!</l> <l>Љуби младу, удри стар |
ћи:</p> <p>— Фати-султан, срећа!</p> <p>А она се промени у лицу и рече:</p> <p>— Исмаил-бег... |
е удави.</p> <p>— Фати!{S} Фати!</p> <p>А као одјек и на њену цику и на Исмаилове сестре речи з |
S} Аман, султанијо!{S} Ашколсун!</p> <p>А оне две дадије, што досад удно собе стајаху, очекујућ |
жар угаси, и то још тако стоји.)</p> <p>А хафуз-Ахмед још није стао.{S} Иде, тумара сокацима ка |
зато што ју је Исмаил волео!...</p> <p>А једно вече, појави се на јасно-плавом небу топличком |
сти се, затутње под њим земља...</p> <p>А онај велики пас у дишар-авлији чисто помахнита: лаје, |
равњује ли се цвет с копривом...</p> <p>А она?{S} И чула свађу, и гледала песнице, и видела крв |
купљају се хануме на разговор...</p> <p>А о чем говоре хануме?</p> <p>Како дође из Цариграда Ах |
чка с мишем...</p> <p>Спавају...</p> <p>А на отвореној ћошки, где се преко ниске ограде наднеле |
i>султан</hi>, то јест принцеза.</p> <p>А куда ће из Цариграда? „Цариград види па умри!{S} Али |
Исмаила... невесту његова сина.</p> <p>А кад се Садије-ханум, мулина кћи, врати, затече је стр |
..{S} Какву крв? муца опет паша.</p> <p>А мула:</p> <p>— Е, пашо!{S} Да сам жена, ја бих ти каз |
ле с ногу радећи; и ноћу радиле.</p> <p>А кад ово би готово, пашиница пусти глас, да је свакој |
прву милост господаровој кадуни.</p> <p>А од ње се мулина кћи не миче.{S} Црмпураста, млада, кр |
и да није баш... сасвим паметан.</p> <p>А да ли види он, оџаковић, паша, фукару, ону тројицу из |
кошчате песнице према Прокупљу.</p> <p>А мула-Халим?{S} Јуче тако срећан, а данас и без кадуне |
128" /> толико?“ Он одговори: „Ружом“. „А, шегу тераш.{S} Како може да расцепи груди ружа, кад |
ефенди! одговара Есма понизно, и хита. „А ти, ђозум Ајше, душеке... душек по душек, јорган по ј |
рокупље, нека га виде и Турци и ђаури. „А!{S} Шта може лепа реч! и што се не може постићи кад с |
ама није муж...; муж је само по имену, ааа?“ И загледа се стара у кћерину угашену зеницу.{S} Њ |
унак Шемси-пашин бакшиш? <pb n="114" /> Ааа?{S} То пашин бакшиш збори, ђувендеее! цикну млада А |
ти мула?{S} Да те не учи његова кћи?{S} Ааа“ Кад не доби одговора, стара настави:{S} Џафер-беј |
а кад ханума саслуша девојче, отеже:{S} Аааа!{S} И забрани сину да <pb n="78" /> се затвара са |
ачке гриве и репа, с кићеном опремом, с абаијом везеном <pb n="51" /> жеженим златом.{S} Кад оп |
руке до лаката, ноге до колена — узима абдест, мрмља молитву, спрема се за клањање: а неколике |
дно јутро, пашиница устаде, уми се, узе абдест, отклања јутарњу молитву, па изиђе пред пашу, не |
неколике старице <pb n="32" /> већ су с абдестом готове, па се забрађују јашмаком, приносе број |
радоше Ахмед-хафузу ата из ахара, ни из авлије загара, него чедо, кћер му украдоше.{S} Вај, чуд |
то се уочи тога дана скидао у Ахмедовој авлији гар с тенџера?</p> <p>— Гар с тенџера..., не зна |
е на грудима од јада, и плачући раде по авлији, по кући, посла се има много, данас, на тужан, в |
приносе бројенице, простиру серџаде, у авлији по троскот-трави, ослушкују глас мујезина с вита |
мља...</p> <p>А онај велики пас у дишар-авлији чисто помахнита: лаје, трза се, прескочио би још |
езиново <hi>Алах-екбер</hi>.{S} У дишер-авлији залаје грдно велики пас, јер му се час по учини |
е му широке кућне стрехе, и дућанске, и авлијске ограде, и капије, и прозори и врата: свечано с |
ромолили главу кроз врата, па стрчаше у авлију и избацише мале пушке, у знак весеља.</p> <p>Алл |
сала се у прси, чупала косу, своје седе аврапе, па се уморила; села ту, рашчупана и угрухана, п |
би, Боже!“ чују се дивљи узвици. „Аман, ага! <pb n="36" /> Аман, моја деца!“ У часу забуне, оси |
ага: „Шемси, проклет да је! убио Мифтар-агина сина...{S} Још није платио један дуг, ево где нап |
Мора ђемијом; носићемо те у Стамбол, па аде, па румелијска страна, и анадолска, на Босфору, отк |
! <pb n="104" /> тамо су два мора, тамо аде, тамо наши конаци, на румелијској страни, и на анад |
, по мусломански и Стамбол и <hi>Дер-Се’адет/</hi>, то јест Врата Блаженства, на седам брегова |
b n="9" /> реч, мања од макова зрна.{S} Ади да није таква, одлетела би јој с рамена глава одавн |
петао био надбивен, и ту је проговорила азијатска крв, хтео је својега друга, кога је био петао |
аха другога, не: све један долази...{S} Азраил, па Азраил.{S} Тако, пашо, пријатељу.</p> <p>— Е |
, не: све један долази...{S} Азраил, па Азраил.{S} Тако, пашо, пријатељу.</p> <p>— Е кад је так |
се мула-Халим, цео фис...{S} Буна, пашо азретлери!...</p> <p>— Десет пута пита, и десет пута од |
?“ А слушкиња: „С ханум-ефендијом, пашо азретлери (светли).“ Одговара му понизно, а гледа га уп |
чећи; донеше му црн глас:</p> <p>— Пашо азретлери!{S} Буна!{S} Ноћас изгинули Турци, ђаури...{S |
вој баба је хафуз, и био је имам красне Аја-Софије; зна сав мусаф напамет, и познаје све како ј |
ким:</p> <p>— Мој је отац био први имам Аја-Софије, и хафуз је, зна напамет мусаф од корица до |
м џамијом, где се чува Санџаги-Шериф, с Аја-Софијом, с турбама, с текијама; и тапију од Шама, е |
вара Есма понизно, и хита. „А ти, ђозум Ајше, душеке... душек по душек, јорган по јорган из мус |
и ћерком њихова чифлук-сахибије.{S} Ах! ако се удаје врањскога паше кћи у Лесковац, зими, кад ј |
ичких јабука...</p> <p>— Или бал (мед), ако се може бал у џаку носити; а бал се претворио у дућ |
скинућеш га, ако си Бог; растопићеш га, ако си сунце.{S} Име ти Шемси (сунце), ама бадава...{S} |
и ти камен, у срцу ти лед: скинућеш га, ако си Бог; растопићеш га, ако си сунце.{S} Име ти Шемс |
ој заискао пуномоћје, по гласу познала, ако га не би видела.{S} Али какав закон?{S} Зар је по з |
казну...{S} А Шемси-паша, змија погана, ако искаш, добио је две: ја сам змији размрскао главу, |
а.{S} На глави му камен, у срцу му лед, ако се зове Шемси, није шемси (сунце) да га отопи...{S} |
ли се заклињу да ће мулиницу на комаде, ако рече да ће за Шемси-пашина сина, или ће је привезат |
S} И отац му стар; има осамдесет, веле, ако је крепак, ако из пушке нишани боље него многи млад |
чинио си, осрамотио си се, па сад седи, ако хоћеш да се људи не подмигују кад те чаршијом виде, |
их мерити гајтаном колико су ока тешки, ако га не послушају, или ако га после одаду.</p> <p>— П |
ар; има осамдесет, веле, ако је крепак, ако из пушке нишани боље него многи младић.</p> <p>Фати |
ћи, праха и олова: „нека је све готово, ако се паша посили, па опет пусти онакав луд глас, то ј |
ива нешто што га узнемирује: на пример, ако пукне даска на тавану, или ископа пас рупу крај кон |
жени и кћери рекао: „Топлица је близу, ако се <hi>моја</hi>, после Алахове најстарија, не посл |
} Да ли се сећа поруке мајке Исмаилове: ако ми не освети сина мушка глава, нека га освети женск |
ће снег, да невеста и јенђе лако прођу; ако из Лесковца у Ниш тако... све раја, кулук, од свију |
вук, гладан вук, па ћу га питати...{S} Ако су ме слагали..., гајтан“.{S} Хода, хода паша по пр |
а дуг што ми дугујеш, за крв, већ...{S} Ако си бољи од мене, ено ти Фати-султан, не твоје снахе |
мушка глава, нека га освети женска“.{S} Ако не може крв за крв, <hi>како може</hi>, додаје она, |
<p>— Кадуну Шемси-пашина сина!</p> <p>— Ако није одведена, била је венчана.</p> <p>— Јазук!</p> |
м говоре шапатом, све у двоје.</p> <p>— Ако је <hi>ово</hi> истина, како ће грдна пашиница међу |
би пошла стотина на мене једнога.{S} А ако ће ме штогод снаћи од Алаха, шућур!</p> <p>И она ре |
ице и кашаљ, све као руком однето.{S} А ако није, ти ухо на срце...{S} Да ти обновимо венчање с |
неосвећен; и трипут јој је поручила, да ако га не освети мушка глава, нека га освети женска...{ |
Јок!</p> <p>— Да идемо заради муле; ама ако она каже да ће за пашина сина, на комаде ћемо је.</ |
..{S} Свашта може бити.{S} А Шемси-паша ако је изгубио образ (Вај!{S} Да ме чује!) није и памет |
тера, није више ни он човек.{S} Одавде ако ћу даље, срамота ће у воду да потоне, жалост ће на |
ко пронело...{S} Позваћу мула-Халима, и ако није човек, већ вук, гладан вук, па ћу га питати... |
када се укаже потреба; а нишки паша, и ако млађи од овога, у свему, почиње разговор, само ниже |
е сме даље.</p> <p>Пашић, и ако млад, и ако размажено лане, није видео Фатме, а у њу се заљубио |
но је будних, и то готово саме јенђе, и ако ће скоро зора, време кад ће Лесковчани Турци доћи п |
.{S} Како би и њу ижљубио, а не може, и ако је оволико воли; јер то је рука, истина, девојке <h |
пет пролази свет, али га не каменује, и ако има рока још до мрака.{S} Пролазе људи и чуде се: „ |
} Али што је чудновато, и он њу воли, и ако је никад није видео; ради ње сваки дан у Прокупље д |
атим паша седе, а и мула, према паши, и ако му овај не рече да седне.{S} Паша ћути, мери мулу; |
-хануминих.{S} Млад, он није веровао, и ако му је верни Мифтар причао, да човеку може бити и на |
о очи у врх.{S} И ено га тамо одавно, и ако није устрчао, него отпузао“.{S} Хода, па тек застан |
ерино срце не сме даље.</p> <p>Пашић, и ако млад, и ако размажено лане, није видео Фатме, а у њ |
е.{S} Заптије из прокупачког сараја.“ И ако се говори шапатом, све у двоје, ипак се рашчу, за ч |
је Фати-султан, да је кадуна другога и ако није од њихна сина пуштена, и, најпосле, шта <hi>ми |
су ока тешки, ако га не послушају, или ако га после одаду.</p> <p>— Па?</p> <p>— Нема ни Хасан |
ашк’на (за Божју љубав)!...{S} Харам ти ако не...</p> <p>Не могаде више, јер се са узбуђења и и |
hi>; ама сам човек, па не могу.{S} Него ако ти је воља да чујеш одмах, ја ћу...{S} Мула не довр |
а; не истрчавају људи да их гледају, но ако су се нашли на улици, брзо улазе и ударају чивију.{ |
јка је узе љубити, да сакрије сузе, јер ако њу још надом заварава, себе више не може.{S} Мајка |
нчана.{S} После с мула-Халимом, то јест ако...</p> <p>Имам ућута, помаче се, одахнув, а уз врат |
урака обичај примити госта, и казати му ако није домаћин (или домаћица) код куће пошто је сео и |
по, па се сети поруке мајке Исмаилове: „Ако га не освети мушка глава, нека га освети женска“.{S |
о, учио ме, световао ме, и говорио ми: „Ако те снађе, не дај Боже, нека лошотиња, тражи помоћ у |
она </l> <l>Чак до ђердане...</l> <l>Од акшама љубиће је драго...</l> <l>Док се не сване...</l> |
{S} И Арнаути из пратње Фатине деру се, Алаа’!{S} Аллааа’! слободни су, кроз свој град иду, не |
први састанак, а где ће им бити други, Алах зна...</p> </div> <pb n="18" /> <div type="chapter |
одавде што би, сваки би рекао јазук!{S} Алах за један грех једну казну, за голем голему, за мал |
воја прилика.{S} Ти си чула да је...{S} Алах зна ко је убио мулина сина.{S} Душмани обедили паш |
ега сиромаха.{S} Није ли тако добро?{S} Алах не праћа по душу богаташа једнога, а по душу сиром |
траже, не од људи, него од Алаха.{S} А Алах, благ и милосрдан, није као човек: да аспру, па се |
самртнику не испуни, четрдесет дана га Алах не погледа; а кога Алах не погледа један трен, на |
трдесет дана га Алах не погледа; а кога Алах не погледа један трен, на душу му пада грех тежи о |
олем сам пут, пријатељу, учинио, и нека Алах да да ми је за вајду.{S} Ти, мула, пријатељу, чуо |
до питаш, Фати-султан- ханум!{S} Где је Алах, ту је и љубав; а кажи један град, или једно село, |
у да оставим.{S} Јербо, добро збориш: и Алах за један грех једну казну...{S} А Шемси-паша, змиј |
ахач као пустињски Арапи, нишанџија као Алах: у нокту (тачку) удари...{S} Јеси ли чула да се од |
укурекања учинило јој се мујезиново <hi>Алах-екбер</hi>.{S} У дишер-авлији залаје грдно велики |
грехота радити што по обрасцу јединога Алаха.</p> <p>Једно вече, кад се врати из града и хтеде |
хтео ни смео светити; сви остављали на Алаха.{S} А он како се свети, ето.{S} Страшна ли је тво |
{S} Бездушник!{S} И лаже и узима у уста Алаха и пејгамбера!{S} Јараби, како трпиш?!{S} Како му |
једнога.{S} А ако ће ме штогод снаћи од Алаха, шућур!</p> <p>И она рече „шућур“ па погледа у не |
е, милостињу траже, не од људи, него од Алаха.{S} А Алах, благ и милосрдан, није као човек: да |
једно село, или гору, или воду где није Алаха?“ Она се застиде, поцрвене: истина лудо питала.{S |
судбину, у <hi>Алахово Писмо</hi> као у Алаха: не може је снаћи друго до оно што јој је писано. |
га сам падишах, цар царева, пуномоћник Алахов.{S} Шућур!{S} Овако узвикиваху једнога петка нек |
лтана Махмуда, цара царева, пуномоћника Алахова.{S} И пре неки дан убио човека, ни крива ни дуж |
усти:</p> <p>— Беше, мула, ама...{S} Од Алахова Писма не може се да...</p> <p>— Питаш за снаху; |
а је близу, ако се <hi>моја</hi>, после Алахове најстарија, не послуша.“</p> </div> <pb n="28" |
} Кад би се Шемси ородио с пуномоћником Алаховим, као и са самим Алахом: не би пашовао у малом |
и друго, до оно што му је писано прстом Алаховим по челу, кад је на свет дошао.</p> <p>Како да |
ди)!</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли д |
епи.</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли д |
ном.</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим...{S} Али шта да пона |
мов:</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли д |
да је теши, да је подсети на к’смет, на Алахово Писмо, то јест да никога не може снаћи друго, д |
тешила, залуд јој је помињала к’смет и Алахово Писмо, она, по њену доласку, ока не сушаше; и д |
единице своје; заборавила у тешком јаду Алахово Писмо, па наружила лице: липти крв с њега, а он |
еши је, подсећа је на „к’смет“ и на <hi>Алахово Писмо</hi> и казује да ће одмах у Прокупље, да |
мусломанка, па верује у судбину, у <hi>Алахово Писмо</hi> као у Алаха: не може је снаћи друго |
ка мм је конак тамо...{S} Носите ме, за Алахову љубав!</p> <p>— Аман, бебег’м! промуца мајка, п |
S} Носите ме на брег под Јастрепцем, за Алахову љубав!...{S} И тамо је ваздух сам мирис...; и т |
ејеш, да певаш, па ништа...{S} Аман, за Алахову љубав, пусти све да кажем...{S} Није, каже, џел |
И после, мула, Шемси-паша се заклиње у Алахову љубав да није џелат; да ти није он сина...</p> |
с пуномоћником Алаховим, као и са самим Алахом: не би пашовао у малом Лесковцу, него би везиров |
ује се топот; вриште атови, фрчу коњи а алачу Арнаути.</p> <p>Све живо похита да гледа.{S} Жене |
аути узвикиваху, с времена на време:{S} Алда’!{S} Алла’!</p> <p>Паша остаде на тахту као скамењ |
ет једну-две; родом из Сирије, из града Алепа, кћи некога паше, Турчина; па ипак јој буле, Леск |
али он се попе и загрме:</p> <p>— Селам-Алећ, пашо!</p> <p>— Алећим-Селам! одговори паша, своји |
ме:</p> <p>— Селам-Алећ, пашо!</p> <p>— Алећим-Селам! одговори паша, својим танким гласом, уста |
рани ситним варком.{S} Стара је готова, али још не устаје, хоће да удари још један <hi>ђелин-пу |
, растргао би десеторо а то ли једнога, али заман! ланац је грдно дебео, причвршћен је великом |
и капци, она их с муком отвара, и сања, али не више будна, него као у бунилу, у полусну...</p> |
блато на образ...{S} Одустају од пута, али се заклињу да ће мулиницу на комаде, ако рече да ће |
дају бој петлова.{S} И јахао је каткад, али не на ату, него на једној дивној мазги, длаке као а |
ти мулу.{S} Бекрија, <pb n="61" /> луд, али хафуз, па зна: кад се дивљак ражљути, разума ни тру |
ина, једне хануме долазе, друге одлазе, али све тихо и полако.{S} Са „чадром“, кроз капиџике, и |
на белу платну, на свили: сликао би је, али не уме, и не сме, јер је чуо да је грехота радити ш |
.</p> <p>И праштала му.{S} Украо ју је, али не да осрамоти њу, не њене родитеље, него њена најв |
>— К’смет!</p> <p>Шапатом, све у двоје, али од уста до уста...{S} Мула дође у Прокупље, сјаха п |
S} Јутро је, рано јутро, дршћу од зиме, али се они први <pb n="108" /> загрејаше јер угледаше т |
аспала је, на грудима Исмаилове сестре, али опет Исмаил.{S} Отворио се гроб...{S} Збацио <pb n= |
иво радује, и да...</p> <p>— Радује се, али...{S} Ја сам ноћас снила..., па...{S} Не доврши нег |
ad> <p>Сирота Фати-султан!{S} Још живи, али болује, тешко болује.</p> <p>Кад је венчаше с мулом |
ру... по мене...“ То је казала Зулфији, али није мајци.</p> <p>Мајка се нагла над њу, љуби косу |
{S} Пашу су, како она верује, набедили, али ко ће то доказати оним дивљацима.{S} Излетеће неко |
алија живи у Арнаутлуку, и лети и зими, али му син долази у Прокупље врло често; а кад пројезди |
се Арнаути бунили, и то против власти, али њему није било овако.{S} Бал-беја из харема не пушт |
и покренуше... врисну и хтеде да скочи, али...</p> <p>Човек један, крупан, у уским белим чакшир |
трошној кули мула-Халимовој, у великој, али ниској одаји наложена је пећ земљана, с крчазима; п |
арио рогом јарац вука, опростио му вук, али нису вучићи.</p> </div> <pb n="134" /> <div type="c |
опличким јабукама.{S} Мула је Арнаутин, али да се обазре и виде шта учинише ови ђаволови синови |
удариле у груди кад је за угао замакао, али она није ништа осетила, јер Исмаилово јој је лице б |
— Ја се не чудим теби, назли-Стамболко, али се чудим својој нени.{S} Моја је нене Арнаутка.{S} |
лова, блејање оваца, лавеж паса, жагор, али све мање, тише, полако нестаје, изумире, док не зав |
кладенца вода!...{S} Опет пролази свет, али га не каменује, и ако има рока још до мрака.{S} Про |
ту!{S} Оне две и робиња ударише у вику, али доцкан: човека је с невестом нестало...{S} На вриск |
ула.</p> <p>Мулино место није на тахту, али он се попе и загрме:</p> <p>— Селам-Алећ, пашо!</p> |
он је задиркивао многу лепу Циганчицу, али је још „гонџе-лале“...</p> <p>Никад није видео Фати |
ко да их нађу.{S} То јест, нашле су их, али не знају чија је која.{S} Своју фереџу узима, а не |
не пушта.{S} Није јахач, није стрелац, али је мушко, младић, па би му тешко било у харему, да |
} Ниси дервиш...</p> <p>— Нисам дервиш, али ћу да постанем, и папаз ћу да будем, од чуда...{S} |
а јој се зна гроб, и да проговоре коју: али овако...{S} Шта да говоре?</p> <p>Бедна старица!{S} |
оштре јатагане.{S} И није дирао никога; али ко њега дирне, тешко томе, не окани га се докле га |
узјахао својега вранца, пастушаста ата; али пре него што је пошао, није га додирнуо стрменом, а |
, несвесно, врат у рамена, као корњача; али ипак продужава.</p> <p>— Аман, кћери!{S} Кад бездуш |
адије више не прекида Фати-султан ради; али зачегрља реза на вратима.</p> <p>— Хајде, Фати-султ |
болест, мајка га набави, даде га кћери; али, узалуд: одсеченој глави лека нема.{S} Испрва у пос |
свршено је.{S} Шемси-паша је на чисто; али му је сад сто пута горе, већи стид, срамота, и жене |
наћи пара.{S} У кући свађа, сваки час; али, пуста младост!{S} Фати-султан је ипак весела, па и |
ђоше по неравну друму, по дебелу снегу; али само мало, па наиђоше на пут очишћен; мноштво сељак |
а се опије, заборавио би своју несрећу; али како да се опије, кад ово два дана ништа не пије.{S |
е рука, истина, девојке <hi>султан</hi> али и његове кадуне.{S} Он љуби руку само својој мајци, |
чући:{S} Сичан!{S} Сичан (миш! миш)!{S} Али једанпут дође Замбак својој хануми на тужбу плачући |
з Цариграда? „Цариград види па умри!{S} Али не, немој умрети, но живи и <pb n="8" /> гледај: по |
му петао осветла образ. — Сутра ту!{S} Али ето шта му је то њему драго сутра донело!</p> <pb n |
ели да се арслан с арсланом бије!...{S} Али тај исти мула признао је и да је хајдук, да ми је у |
Алаховим допуштењем, с пророковим...{S} Али шта да понављамо.{S} Исти ред речи, само место Џаве |
је маскара.</p> <p>— То јест, глава.{S} Али и главу могу по глави, кад се много похаси.</p> <p> |
од очију, од живота, и од завичаја.{S} Али што је чудновато, и он њу воли, и ако је никад није |
гласу познала, ако га не би видела.{S} Али какав закон?{S} Зар је по закону венчати жену с дру |
ицу, а није се ње ниједанпут сетила.{S} Али откуд је мислила да ће се сплести и пасти, кад јој |
ој кћи много бледа, и онолико мирна.{S} Али за што?{S} Фати-султан је невеста, а турска невеста |
а лицу читају, бригу, страх, и стид.{S} Али како ће оне баш све опазити, кад је у „светло лице“ |
а, да не певају кад им ближњи плаче.{S} Али ово сад није обичаја ради: јер с обичаја се не плач |
украо невесту, што се венчао с њом.{S} Али како да се свети мули он, што плаши робиње мишем, а |
авају измирење, други не одобравају.{S} Али и сад мула сиђе с куле, па кроз разјарену руљу, све |
даће свекрва пашиница добар бакшиш.{S} Али их претече бела робиња, с дебелим златним ланцем ок |
куче, жали маче, те неће ли човека?{S} Али он је, Шемси-паша, Фати-султан, ј’лдз’м (звездо), ш |
орила пуномоћнику да неће за пашића?{S} Али каква би то била освета?{S} Мало жалости, ни мало с |
тарост — <hi>бесу</hi> је дао...</p> <p>Али уместо Шемси-паша „Дангалија“, примив мулин селам, |
не испушта бројенице из руку...</p> <p>Али Фати би добро само до пролећа, па опет рђаво, потај |
е морала потрести под њим земља.</p> <p>Али Исмаилова мајка није преживела црни глас: једна ста |
и-султан, плачући с њом за дуго.</p> <p>Али од тада Фати мулу не двори, не пуни му чибук, не па |
рехота, па полете кћери у одају.</p> <p>Али камо јој кћери?...</p> <p>Још јој људски и не казаш |
девет нико не могаде.{S} И чиме ли га, Алла’ удари, кад је рана оволика?“ Пролазе људи и мисле |
ну.</p> <p>— Мерхаметли (милосрдан) је, Алла’! жали куче, жали маче, те неће ли човека?{S} Али |
иваху, с времена на време:{S} Алда’!{S} Алла’!</p> <p>Паша остаде на тахту као скамењен.</p> </ |
<pb n="119" /> <p>— Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’! продераше се дивље Арнаути што беху промолили гл |
знак весеља.</p> <p>Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’! прихватише сви остали, па и они избацише пушке.{ |
е нож; ударише ме куршуми.{S} Алла’!{S} Алла’!{S} Рана!...</p> <p>— Од шта рана, пријатељу!</p> |
мболу.</p> <pb n="25" /> <p>— Алла’!{S} Алла’!{S} Госпоства ради даде душу ђаволу.</p> <p>— Нав |
уди“.</p> <pb n="119" /> <p>— Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’! продераше се дивље Арнаути што беху пр |
о овоме венчању, зачуди се. „ Алла’!{S} Алла’! севдах женски! од петка у вече до суботе ујутру! |
пушке, у знак весеља.</p> <p>Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’! прихватише сви остали, па и они избаци |
.{S} Пролазе људи и чуде се: „Алла’!{S} Алла’!{S} Ко ли га четрдесетог дана уби, кад за тридесе |
лла’!{S} Страшна ли је освета твоја!{S} Алла’!“...{S} А јоргован опет мирише! опет лишће шушти |
Кажи му селам, <pb n="120" /> аман!{S} Алла’ ашк’на (за Божју љубав)!...{S} Харам ти ако не... |
Прободе ме нож; ударише ме куршуми.{S} Алла’!{S} Алла’!{S} Рана!...</p> <p>— Од шта рана, приј |
еликом Стамболу.</p> <pb n="25" /> <p>— Алла’!{S} Алла’!{S} Госпоства ради даде душу ђаволу.</p |
дговори „буди“.</p> <pb n="119" /> <p>— Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’! продераше се дивље Арнаути ш |
ла, убиле харамије; он хоће...</p> <p>— Алла’!{S} Ху!{S} Лела’!{S} Ху!...</p> <p>— Мула!{S} Мул |
се зачу вриска ата Исмаилова.</p> <p>— Алла’! узвикну стара Арнаутка, и скочи, покуша, онако с |
хватише и продераше се, дивље:</p> <p>— Алла!{S} Аллааа!</p> <p>Одјекнуше брда и Јастребац:</p> |
<p>Одјекнуше брда и Јастребац:</p> <p>— Алла!{S} Аллааа!</p> <p>Приведоше му вранца, ата пастуш |
ко год чу о овоме венчању, зачуди се. „ Алла’!{S} Алла’! севдах женски! од петка у вече до субо |
небу кад је когод увреди и узвикује <hi>Алла’!</hi> буди успавана, или, боље, никад непробуђена |
ацише мале пушке, у знак весеља.</p> <p>Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’! прихватише сви остали, па и |
ш до мрака.{S} Пролазе људи и чуде се: „Алла’!{S} Алла’!{S} Ко ли га четрдесетог дана уби, кад |
побеже удно вотњака, изговори стењући: „Алла’!{S} Страшна ли је освета твоја!{S} Алла’!“...{S} |
ути из пратње Фатине деру се, Алаа’!{S} Аллааа’! слободни су, кроз свој град иду, не иду кроз < |
продераше се, дивље:</p> <p>— Алла!{S} Аллааа!</p> <p>Одјекнуше брда и Јастребац:</p> <p>— Алл |
уше брда и Јастребац:</p> <p>— Алла!{S} Аллааа!</p> <p>Приведоше му вранца, ата пастушаста, пам |
е робље из конака и даје ти...</p> <p>— Аллааа! викну мула колико може, и отури чибук од себе д |
ев га овако промењена, необична.</p> <p>Аллааа! простења мула, а не диже руку с груди.</p> <p>— |
д се чу топот коња, небо се проломи... „Аллааа’!.. припуцаше мале пушке, забубњаше бубњи, писну |
ти, ето.{S} Страшна ли је твоја освета, Аллах! говоре мусломани, са страхом.</p> <p>Киша не пре |
аг и милосрдан, и оком неће тренути.{S} Аллах!{S} Ама и осветљив си.{S} Ко на тебе један час за |
сно се разумевало с материних усана <hi>Аллах-екбер</hi>, и у томе се зачу вриска ата Исмаилова |
а; јер црн, прљав образ није што прљава аљина...{S} И чуо сам, пашо, да га сад зову Шемси-паша |
ако си сунце.{S} Име ти Шемси (сунце), ама бадава...{S} Ич ми не излази на мегдан, арслан арсл |
и дан, ето ти једнога; баци се на њега, ама не каменом, него ружом.{S} И види чудо! груди му се |
помаче, и изусти:</p> <p>— Беше, мула, ама...{S} Од Алахова Писма не може се да...</p> <p>— Пи |
редо...{S} Мула је човек, то је истина, ама није муж...; муж је само по имену, ааа?“ И загледа |
{S} Топола висока, и у лето пуна лишћа, ама је само гледамо; јер зашто бисмо на њу каменицама?. |
е и певају, па дођоше и у наш Лесковац, ама им даде сургун Шемси-паша.</p> <p>— Туџар, шаир-дев |
их ти казао у одаји <hi>какву крв</hi>; ама сам човек, па не могу.{S} Него ако ти је воља да чу |
а-Халим ти је <hi>венчање</hi>, истина; ама <hi>то</hi> ти је и Џафер-беј, јер ти ниси била пуш |
{S} Јок!</p> <p>— Да идемо заради муле; ама ако она каже да ће за пашина сина, на комаде ћемо ј |
ови.{S} Хм!...</p> <p>— Истина за чудо; ама...</p> <p>— Ама зашто је из Шемси-пашина конака, то |
и све да кажем...{S} Није, каже, џелат; ама кад ти... он ће ти платити крвнину.{S} Крвнину поне |
дишаху...{S} Тужбу ћу ја, <pb n="83" /> ама...{S} Како би било да прво пустим глас да ћу поднет |
рдан, и оком неће тренути.{S} Аллах!{S} Ама и осветљив си.{S} Ко на тебе један час заборави, ст |
а, удаде...{S} Хиљаду пута јазук!...{S} Ама није.{S} То се само тако пронело...{S} Позваћу мула |
плати, Прокупље, ту је крв учињена.{S} Ама Шемси-паша то неће: неће да удара намет на сиротињу |
на, бебег’м.{S} И ја знам... истина.{S} Ама што питаш?{S} Ти ћеш мајци оздравити, иншала! па ев |
: хајде метни ово двоје на теразије.{S} Ама, ко би био луд да мери перо с оловом?!...</p> </div |
на, а да не направи оно што направи.{S} Ама кад је било, хајде се са Шемси-пашом измири.</p> <p |
пушка ми.{S} Јатаган ти, јатаган ми.{S} Ама то нећемо за дуг што ми дугујеш, за крв, већ...{S} |
ека, толико је колико да пљуне небо.{S} Ама ко пљује у небо, томе пљувачка пада на лице.{S} Ниј |
о</hi> снаху?</p> <p>— Истина, пашо.{S} Ама зар Фати-султан није била пре моја снаха него твоја |
p> <p>— Истина за чудо; ама...</p> <p>— Ама зашто је из Шемси-пашина конака, тога дана, пред зо |
му лете варнице...: освета...</p> <p>— Ама шта ће Шемси-паши крв мулина сина?</p> <p>— Стамбол |
мере се, и најпосле паша рече:</p> <p>— Ама, море, је ли истина да си ми ти <hi>украо</hi> снах |
ас да је убица Шемси, паша лесковачки! „Ама зар баш сам паша?“ „Не.{S} Заптије из прокупачког с |
Аман!...{S} Како су се Арнаутке обукле, аман!... аман!..{S} Пољубићу му мајци и ногу и скут и р |
“...{S}Валла’! тако.{S} Шта да се ради, аман, Јараби!“</p> <p>Једно јутро, пашиница устаде, уми |
S} Како су се Арнаутке обукле, аман!... аман!..{S} Пољубићу му мајци и ногу и скут и руку...{S} |
_N2" /> из руке твоје...</l> <l>Аман... аман... јен... ђе...</l> <l>Јенђе!{S} Последња реч.</l> |
ста...{S} Кажи му селам, <pb n="120" /> аман!{S} Алла’ ашк’на (за Божју љубав)!...{S} Харам ти |
дивљи узвици. „Аман, ага! <pb n="36" /> Аман, моја деца!“ У часу забуне, осим несрећне мајке, ш |
5" /> <p>— Аман, пашо, главо Скадру!{S} Аман!...{S} Ха! ха! ха!{S} Бездушник!{S} И лаже и узима |
3" /> се Фати-султан није удавила...{S} Аман, Јараби!</p> <p>Кад изиђе из дворишта хафуз-Ахмед |
да се смејеш, да певаш, па ништа...{S} Аман, за Алахову љубав, пусти све да кажем...{S} Није, |
енђе... дошле!...{S} Ево му мајке...{S} Аман!...{S} Како су се Арнаутке обукле, аман!... аман!. |
стриној је башчи чучао он, Исмаил...{S} Аман!{S} Како ми је било онда, Зулфи; а сад!...</p> <p> |
ја била девојка, он је био бећар...{S} Аман!{S} Висок као селвија, очи му као у шаина, веђе са |
на лице удари; Исмаилу турбе подиже.{S} Аман, султанијо!{S} Ашколсун!</p> <p>А оне две дадије, |
није он сина...</p> <pb n="125" /> <p>— Аман, пашо, главо Скадру!{S} Аман!...{S} Ха! ха! ха!{S} |
го моје кадуне...{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Аман! узвикну паша престрављено.</p> <p>— Тако, пашо.{S |
} Носите ме, за Алахову љубав!</p> <p>— Аман, бебег’м! промуца мајка, па заплака.{S} Зна она: т |
о корњача; али ипак продужава.</p> <p>— Аман, кћери!{S} Кад бездушан човек баци кривицу на душе |
сина за сина њихова поглавара.</p> <p>— Аман, ћути!</p> <p>— Мули <hi>жалост</hi>, паши <hi>сра |
ћа је, плаче над њом и говори:</p> <p>— Аман, султанијо!{S} Ашколсун!{S} Толико болна, а голем |
Мало поћуташе, па он узвикну:</p> <p>— Аман! зар нам је оваква прва забава!{S} Мани се сна, не |
сином, Хајредин-Шемси-пашиним?</p> <p>— Аман, кћери, сунце, не стиди се, кажи „буди“...{S} Млад |
не би, проговоривши, језик прегризле. „ Аман, Јараби (Господи)! шта би, Боже!“ чују се дивљи уз |
сад заплака и трипут, уплашено, узвикну аман.</p> <p>Мулина кћи ражљућена лавица; Лесковчанка с |
SRP19070_N2" /> из руке твоје...</l> <l>Аман... аман... јен... ђе...</l> <l>Јенђе!{S} Последња |
! шта би, Боже!“ чују се дивљи узвици. „Аман, ага! <pb n="36" /> Аман, моја деца!“ У часу забун |
ном ни ружом; само сам хтео да ти кажем аманет и селам.{S} А ти знаш, мула, мој пријатељу, да з |
аш, мула, мој пријатељу, да за непродат аманет на овом свету дрхте руке: за селам на оном носи |
кћи, полазећи, оставила <pb n="92" /> у аманет као себе, или Исмаила... невесту његова сина.</p |
ку, што отиде у сарај паши, што прими у аманет од своје кћери невесту својега сина.</p> <p>Трип |
мој отац, његов друг, на самрти њему у аманет оставио.{S} Кад сам млад био, често ми је писмо |
сирота Фати задрхта и уплашено изусти „амани.“</p> <p>— Јеси ли видела, звездо, садберк-ђул у |
ваздух на шебој и каранфил из баште, на амбер и зумбул-ливанту с косе, на ђул-су с недара, грла |
за, Сирије, и тапију од Смирне, челенку Анадолије, ја бих па рекао, срам га било!...{S} Они, Ст |
ду гроша: и конак у Румелији, и један у Анадолији; и чифлук у Тракији, и један у Македонији; и |
тамбол, па аде, па румелијска страна, и анадолска, на Босфору, откуд се сунце рађа: и грознице |
аши конаци, на румелијској страни, и на анадолској, од куда се сунце рађа: и грознице и кашаљ, |
; и тамо је сунце <pb n="142" /> као на анадолској страни...{S} Нека мм је конак тамо...{S} Нос |
то знам шта је небо, земља, рај, пакао, анђели, <pb n="16" /> ђаволи.{S} Ја, Исмаил-бег, знам н |
енедик-кошуља — свилене шалваре, кратке антерије, срмали-колане, обоце, билензуке и беде руке, |
љу, врховима прстију, где је поруб њене антерије дотакао, па тад приносиле прсте к својим уснам |
те одаје, с дугачким скутом свилене јој антерије, држећи главу високо, на прстима, и крећући пл |
} Робиње и слушкиње <pb n="147" /> деру антерије на грудима од јада, и плачући раде по авлији, |
е кћи „телејисана“, у свиленој дугачкој антерији с кћерине свадбе, и провлачи бројенице кроз пр |
је у одају, с ћошке на софу, у дугачкој антерији, готово као женској, хаљини какву Турци носе к |
ен, мршав, као снег беле браде, у белој антерији и белој чалми.</p> <pb n="112" /> <p>Они посед |
једној затвореној софи крај мангала, у антерији и ћулаву, скрштених ногу, и пуши.{S} Загледао |
о у мушкарца, науснице као у младића, у антерији скројеној по стамболски, коју је у срећно доба |
а, изгорелих усана, а обучену у свилену антерију, и накићену; па кад се она, нешто проговоривши |
ти-султан-хануминим даровима; позлаћене арабеске на тавану сакривене су свиленим материјама, зл |
Да га крилати коњи, ветрови, пренеше у Арабистан, где, како су му причали, за недељу дана роде |
<p>— Гар с тенџера..., не знам, осим за Арапе...{S} За џак:{S} Шемси-паша је, може бити <pb n=" |
На магарићима пуни џакови, на коњићима Арапи, на камили кадуна: јашмак јој све лице сакрио, а |
л-бејова уста...{S} Јахач као пустињски Арапи, нишанџија као Алах: у нокту (тачку) удари...{S} |
е чешће завришти Рузиђар (Ветар), диван арапски коњ, ождребљен близу Мртвога Мора, однегован на |
итање <pb n="37" /> пројездио друмом на арапском ату, у кога су копите обавијене белим крпама, |
ну душом, јер му јавише да је мир! нема Арнаута по друмовима, ни у Прокупљу; мир...{S} Дахну ду |
Знаш ли шта је то беса?{S} Часна реч у Арнаута.{S} Знаш ли да је Арнаутину више једна беса, не |
јатаган; од жубора шадрвана шапат љутих Арнаута.{S} Склопи очи, да ово не гледа, а оно ето мули |
јаше јер угледаше тахтариване и пратњу, Арнауте; дошао им је крај муци...</p> <p>Зима.{S} Хладн |
а...</p> <p>И кад већил оде, мула позва Арнауте.{S} Сутрадан су Арнаути опколили кулу својега м |
м, па зарида...</p> <pb n="22" /> <p>На Арнауте није зажалио; ни с једним фисом није ни у малој |
но поздравље, посла телала да му сазове Арнауте; а он се узе полако спремати.{S} Обуче се у „ка |
ску на оружје, да иду да умире побуњене Арнауте.</p> <p>— Тражио си од ђавола челенку, он ти ме |
а, који је много пута стишавао побуњене Арнауте, и увек их брзо стишао; а Арнаути, ови други ја |
ом; плашио мечку решетом, мула-Халима и Арнауте падишахом и законом!{S} Ха! ха! ха! насмеја се |
, не би пала на земљу; човек до човека, Арнаути, па сви као разјарени рисови, и сви оружани до |
рене главе, замишљен, његова кћи тужна, Арнаути љути: шкргућу зубма, прете, сваки час <pb n="10 |
Турци су, и Срби, са својима код куће, Арнаути око конака мула-Халимова, очекују господара с х |
.{S} Ја не плачем...{S} Пушке, сватови, Арнаути...{S} Сад ће да ме воде...{S} Исмаилу...{S} Сад |
од страха пала, мртву.{S} Још исти дан, Арнаути сахранише, по обредима мусломанске вере, жену и |
пред оборене главе.</p> <p>Мула смућен, Арнаути гори него пре, љути што им мула иде Шемси-паши, |
жна, смућена, тужна...{S} Ат је осетио, Арнаути опазили да нема у мулину оку пламена што буктиј |
а, вика, дивљи узвици, небо се пролама; Арнаути се деру, сви у један глас:</p> <p>— Нећемо!{S} |
p> <p>И мало, па се граја сасвим стиша; Арнаути се разиђоше, сваки отиде својој кући; мула се п |
и и Срби, кад видеше ражљућена мулу.{S} Арнаути узвикиваху, с времена на време:{S} Алда’!{S} Ал |
уњене Арнауте, и увек их брзо стишао; а Арнаути, ови други јаничари, што се не боје, каткад, ни |
лабуда, па се вину на њ.{S} Опколише га Арнаути, крупни као горштаци, опаљена лица и дугих брка |
насмеје, грохотом, да гора одјекује, па Арнаути чују, било у по дана или у по ноћи, одмах се сп |
ћи све једнако Фати по коси.</p> <p>Кад Арнаути доведоше хафуза, па се он стропошта крај своје |
се са Шемси-пашом измирио.</p> <p>Никад Арнаути, Војњаци, нису гори били.{S} Крв хтеде пасти, д |
{S} Алла’!{S} Алла’! продераше се дивље Арнаути што беху промолили главу кроз врата, па стрчаше |
.. то поздрављају долазак мулине кадуне Арнаути грађани.{S} И Арнаути из пратње Фатине деру се, |
говори шапатом.{S} Боји се буне, да се Арнаути не дигну на њена оца, што никад досле, да му не |
е „пешкеш“ Мурат-паши, не знајући да се Арнаути сад нису умирили, већ само примирили, јер им не |
да има у години макар један дан, кад се Арнаути не боје ни падишаха.</p> <p>Пусти глас једнога |
ма у години дана макар један дан кад се Арнаути не боје ни падишаха; а заборави рећи, <hi>ни Бо |
а га мајка као девојку, јер зна како се Арнаути свете.{S} Пашу су, како она верује, набедили, а |
И после, мула, ти си се светио како се Арнаути не свете.{S} Камо да си му убио сина, а да не н |
се да је паметан.</p> <p>И досад су се Арнаути бунили, и то против власти, али њему није било |
оговори звер.</p> <p>Сутра-дан угледаше Арнаути кроз своја до пре неки дан тучна поља, кроз лив |
и се...{S} Кад се последњи пут побунише Арнаути, убише јој сина, њену милост и хранитеља, кириџ |
е у својој глави одавно, кад се умирише Арнаути, писао и написао Шемси-паша.{S} Шемси-паши мило |
зак мулине кадуне Арнаути грађани.{S} И Арнаути из пратње Фатине деру се, Алаа’!{S} Аллааа’! сл |
ан.</p> <p>После дођоше у конак Турци и Арнаути Прокупчани, и само Турци Лесковчани; међу њима |
иван неће носити Цигани... него Турци и Арнаути...{S} Не у Стамбол...{S} Ох, мајчице!{S} Носите |
ијом и отишли за тахтариваном.{S} Млади Арнаути опколили конак с грађанима, па све чешће пуцају |
S} Гроб се затворио.{S} Белег су однели Арнаути некуд далеко...{S} Чује му глас, бесу јој даје. |
зовој.{S} На задњу капију улажаху стари Арнаути и сјахиваху с коња пред коњушницом.{S} Мула и А |
И после зар мислиш да су с овом осветом Арнаути готови.{S} Јок.{S} Ништа без крви.{S} Крв за кр |
гом Фати-султан.{S} Носе је Цигани, јер Арнаути, Војњаци, носе само мртву жену, „за севап“.{S} |
ечи одјекују чак по Топлици.{S} Слушају Арнаути, и слуша мула, чека...{S} Дође петак, Шемси-паш |
у се мало повратила...{S} Пред кулом су Арнаути, не као до сада из неколико села, већ из свих, |
оде, мула позва Арнауте.{S} Сутрадан су Арнаути опколили кулу својега муле, рано, спремни за пу |
настави: „Ово није, пашо, раја, ово су Арнаути: има у години макар један дан, кад се не боје н |
ха.{S} И ово нису, пашо, Турди, него су Арнаути: раде земљу, гаје стоку и држе бесу.{S} Арнаути |
ле многе чифчије хафуз-Ахмедове, јер су Арнаути до његових чифлука, и гине војска...{S} Он посл |
} Нека не долазе паше у Топлицу, јер су Арнаути сад...{S} У сарај ћу ја...</p> <p>И кад већил о |
топот; вриште атови, фрчу коњи а алачу Арнаути.</p> <p>Све живо похита да гледа.{S} Жене се пр |
ијано теме.{S} Стрча с куле, назва Бога Арнаутима; они му Бога прихватише и продераше се, дивље |
иве и кићену опрему.{S} Сејмени јуре за Арнаутима, погледају се час-по међу собом, и ћуте као з |
и с пашама, па се врати у Топлицу, каза Арнаутима, пред кулом, за овај договор, па оде у кулу; |
д муле селам, а мула у Топлицу, да каже Арнаутима е се са Шемси-пашом измирио.</p> <p>Никад Арн |
понесе га у Арнаутлук, мајци његовој, и Арнаутима; а буновно Прокупље трља очи, и гледа: чисто |
отумачити, и, са Суљом и Саидом, младим Арнаутима из племена кому је он поглавар, одмах пошао к |
на прозорима, јер се чуло е иде мула с Арнаутима.{S} Чује се топот и вриска атова, из далека, |
.</p> <p>Прокупчани су видели где оде с Арнаутима к Топлици.</p> </div> <pb n="44" /> <div type |
/p> <p>— Да се бије.</p> <p>— Како ће с Арнаутима на крај изићи?</p> <p>— Убио је мула-Халиму с |
слони и она око на стакло, угледа, међу Арнаутима, оца.{S} Не чује се шта им говори; пролази кр |
преко закона: пуномоћник јој био човек, Арнаутин један, кога она ни у сну није снила; уместо да |
S} Шта је Турчин?{S} Лист од јасике.{S} Арнаутин?{S} Од репуха.{S} Онај трепери без ветра.{S} О |
рој Србији, у Митровици, уби један млад Арнаутин младога ћатиба Хасан-беја, Цариграђанина.{S} З |
у Ниш с топличким јабукама.{S} Мула је Арнаутин, али да се обазре и виде шта учинише ови ђавол |
чиста је, чисте јој очи, којима се чуди Арнаутин, и чисто јој лице, коме се такођер чуди Арнаут |
и чисто јој лице, коме се такођер чуди Арнаутин, јер он није мислио да може бити тако белога л |
уста поља, само замакне за брег по који Арнаутин с пушком о рамену и хртом за собом, иде у лов |
, па тиња, тиња.{S} Тако умствује стари Арнаутин и псује Шемси-пашу, а мула јаше напред оборене |
ушао трипут мулин кавеџија, један стари Арнаутин, и ушао је трипут његов чибугџија, једно момче |
ништа учинио.{S} После се чу, да је тај Арнаутин син једнога старца досељена после српско-турск |
; преко рамена му љута арнаутка.</p> <p>Арнаутин је висок, и за своје године врло крупан: још м |
заљуби...</p> <p>Виде једнога младића, Арнаутина, јединца сина, и мезимца старога мула-Халима, |
је је добио на дар од скадарскога паше, Арнаутина; поврх аџемскога шала опасао је силај, па нам |
говори: „Кад је била заволела простога Арнаутина, зар да не заводи господскога сина пашина.“</ |
дају; нико ништа не говори.{S} Неколико Арнаутина отворише врата на предсобљу, гурају се, промо |
о, он виде пред својом капијом неколико Арнаутина.{S} Један му од њих, најстарији, узе нешто жи |
раде земљу, гаје стоку и држе бесу.{S} Арнаутину је више једна беса, него Турчину стотину јеми |
} Часна реч у Арнаута.{S} Знаш ли да је Арнаутину више једна беса, него Турчину, опрости, сто з |
ци.{S} Пошикља крв читавим млазевима, а Арнаутка се подиже с обојеним крвљу уснама и зубима, ок |
ин бакшиш збори, ђувендеее! цикну млада Арнаутка, као гуја, и за тренуће ока баци се на Лесковч |
а није преживела црни глас: једна стара Арнаутка нађе је у одаји, камо је од страха пала, мртву |
смаилова.</p> <p>— Алла’! узвикну стара Арнаутка, и скочи, покуша, онако стара, да истрчи, па н |
са златним китама; преко рамена му љута арнаутка.</p> <p>Арнаутин је висок, и за своје године в |
ум...</p> <p>— Ђувенде! опет је прекиде Арнаутка, и опет је лупи у врат песницом; а сирота Фати |
и се чудим својој нени.{S} Моја је нене Арнаутка.{S} Колико сам пута гледао, кад сам био мали, |
доке, имама.{S} И чим дође мало к себи, Арнаутке је покрише фереџом мулине кћери, метнуше јој н |
> <p>Кроз арнаутску махалу нигде капка; Арнаутке се прибијају уз кафезе, веселе, радознало глед |
ке на гранчицама, и крушке из сламе.{S} Арнаутке седе около, пуше, мирише им одело на угаљ, а н |
ах у Прокупље, да јој испрати мајку.{S} Арнаутке гледају тугу и јад, па и ове окорела срца жене |
ер му не отиде на гроб; од тада оне две Арнаутке, дадије мулине кћери и сина, нешто се крадом п |
} Минире!</p> <p>У собу улетеше оне две Арнаутке, дадије; сручише читав ибрик воде на Фатину гл |
ча, и кад види да само мрдне рука младе Арнаутке, нада се песници, те увлачи, несвесно, врат у |
ћи, а кропе је некаквом водом две старе Арнаутке, дадије мулине кћери и сина; трећа јој лила ол |
, од страха, или изгубила језик, говоре Арнаутке...</p> <p>Пуна соба жена.</p> <p>Неки још жању |
о му мајке...{S} Аман!...{S} Како су се Арнаутке обукле, аман!... аман!..{S} Пољубићу му мајци |
иваху с коња пред коњушницом.{S} Мула и Арнаутке сјахали су пред главном капијом и отишли за та |
ево где комшилук, где хануме, где чак и Арнаутке из фиса мула-Халимова, што живе у Прокупљу, а |
ечеве, и прођу сеоским путем но две-три Арнаутке на коњима, журе се у оближње село послом, или |
, окрећући главу од своје кћери.</p> <p>Арнаутке, из свих села, чувши да им је болна мулиница, |
елим јашмаком место на грлу где су били Арнауткини секутићи, да крв заустави, меће главу у торб |
в, страшан глас.{S} Продера се сова.{S} Арнаутку обузе језа каква никад није; заклела би се у г |
љи, моја сестра, него све Прокупље, сав Арнаутлук.{S} Који год ми каже: „Срећна ти невеста!“ см |
ртва сина на Суљина коња, и понесе га у Арнаутлук, мајци његовој, и Арнаутима; а буновно Прокуп |
е главу и полете, као да крила доби, ка Арнаутлуку, да што пре однесе црни глас родитељима, оја |
ега се заљуби.</p> <p>Шкодралија живи у Арнаутлуку, и лети и зими, али му син долази у Прокупље |
и, где је год турски дућан, или српски; арнаутски осташе отворени.{S} Наједанпут се прошара: дв |
, твоје су ми очи биле књига, писана на арнаутски: сад ту књигу гледам, а ништа не могу да разб |
мула-Халим Фати-султан.</p> <p>— Украде арнаутски мула турскога хафуза кћер!</p> <p>— Рођаку ца |
дионице, испуњава поље, села с кућицама арнаутским, покривеним и сламом <pb n="66" /> и каменом |
ешали репови, него главе; турски паша с арнаутским мутом.</p> <p>Кад стиже мула-Халим пред сара |
Па чак у кули готово ништа више него у арнаутским кућама, да им не буде жао.{S} За Бајрам отер |
б Исмаилов; беле се кровови ниских кућа арнаутских и високе куле мула-Халимове, а прошарани су |
ула-Халима између расејаних ниских кућа арнаутских, и окречених и неокречених, покривених и сла |
је трипут његов чибугџија, једно момче арнаутско.{S} А кад је већил пошао, мула га испратио до |
е, кад је венчаше са мном, с поглаваром арнаутскога племена Војњака...{S} Ха-ха-ха!{S} Пашо, ка |
луге уплашено згледаше.</p> <p>Поглавар арнаутскога племена Војњака!{S} Крупан, наочит, с дугач |
во стадо овнова, те подели по сиротињи, арнаутској па и турској, и многима пошље по врећу брашн |
ла <pb n="56" /> чаршија изиђе да гледа арнаутску силу и салтанат (госпоство); а подједнако се |
ровова кошавиним крилима; нико не гледа арнаутску силу и <hi>салтанат</hi>, јер свуд капак до к |
де шамију с главе, гологлава проклињаше арнаутску силу и турску обест. „Луда!{S} Луда!“ узвикну |
ршћу, гребу и тужно циче...</p> <p>Кроз арнаутску махалу нигде капка; Арнаутке се прибијају уз |
бадава...{S} Ич ми не излази на мегдан, арслан арслана тражи...{S} Арслан сам, пашо, нисам кука |
и на мегдан, арслан арслана тражи...{S} Арслан сам, пашо, нисам кукавица...{S} Ха-ха-ха-ха-ха! |
а мегдан, па се покајао, јер вели да се арслан с арсланом бије!...{S} Али тај исти мула признао |
..{S} Ич ми не излази на мегдан, арслан арслана тражи...{S} Арслан сам, пашо, нисам кукавица... |
ворио је, кад бих имао овде себи равне, арслане“.{S} Његов фис, то му је његова породица; пази |
па се покајао, јер вели да се арслан с арсланом бије!...{S} Али тај исти мула признао је и да |
олико колико се узима: хиљаду гроша, ни аспре више.{S} Ја нисам трговац, нити мога сина крв хес |
х, благ и милосрдан, није као човек: да аспру, па се големи, милостињу дадох; дариваће их прво |
!{S} Јазук!{S} Хиљаду пута јазук! једну аспру <pb n="82" /> за милијон лира, за небројено благо |
емси (сунце) да га отопи...{S} За једну аспру милијон лира, небројено благо...{S} Пође по конак |
на капија искрпљена парчадма тенећке, и асуре, и истрча из дворишта једна сиромашна жена, Српки |
аде, но се заљуља и лупи о под застрвен асуром.</p> <p>Материно је срце разумело какав јој глас |
љута, него брижна, смућена, тужна...{S} Ат је осетио, Арнаути опазили да нема у мулину оку плам |
је пошао, није га додирнуо стрменом, а ат није вриснуо, да одјекну брда и Јастребац, <pb n="96 |
питају се ко је поноситији, младић или ат његов: извија дугачки врат, а танким ногама мислиш н |
је срце разумело какав јој глас доноси ат сина њезина...</p> <p>И мула је протумачио вриску ат |
проводи је мимо коњушницу где је пусти ат брата њена; води је по дворишту где му је хрт и соко |
утњише сарајске степенице и зарза мулин ат, прими господара и полете, вриштећи.{S} За њим закас |
уму до теткине ти куће, што је увек као ат без узде и улара, (жена која нема мужа) а чини севап |
1" /> жеженим златом.{S} Кад опази мулу ат зарза, трза се од сеиза, и одмах се зачу силна вриск |
кну глухо и мртво Прокупље...{S} Врисну ат још једном, и још једанпут над својим мртвим господа |
{S} Аллааа!</p> <p>Приведоше му вранца, ата пастушаста, паметна ока, танких ногу а дугачке грив |
Исмаилов гроб; што ће гледати Исмаилова ата; што ће миловати Исмаилова хрта и сокола; што ће љу |
менама на Исмаила; кад му више не гледа ата, не милује хрта и сокола, не љуби рухо, не плаче на |
пет хиљада, за трећега петнаест, као за ата.{S} Ми овде хиљаду гроша како за крв мулина сина, т |
лах-екбер</hi>, и у томе се зачу вриска ата Исмаилова.</p> <p>— Алла’! узвикну стара Арнаутка, |
баш је сам украде.{S} Кроз пенџер па на ата...{S} Кириџије су њега среле.</p> <p>— Онако стар с |
ласа од себе; чу се вриска обезглављена ата, и опет одјекну глухо и мртво Прокупље...{S} Врисну |
о, и узјахао својега вранца, пастушаста ата; али пре него што је пошао, није га додирнуо стрмен |
р, уста стамболски дивит!{S} Кад узјаше ата па прође прокупачким сокацима, женама вечера загоре |
ојим очима гледао!{S} У заносу заборави ата, заборави где је...{S} У ђердеку је с невестом...{S |
трчаше пашини сеизи те ухватише под њим ата: скочи мула као младић.{S} Право каже она стара: не |
у му приђе сестрин сеиз, ухвати под њим ата, да га причува, знојава провода, док се он са сестр |
е цеви, и чу се пуцањ, виде где момак с ата паде... „Јазук!{S} Јазук!{S} Хиљаду пута јазук! јед |
, и најпосле: „Не украдоше Ахмед-хафузу ата из ахара, ни из авлије загара, него чедо, кћер му у |
а...</p> <p>И мула је протумачио вриску ата како ју је ваљало протумачити, и, са Суљом и Саидом |
сватовима велики барјак... трка, вриште ати; зурне и бубњеви, пушке...</p> <p>...{S} У Топлици |
долине, гради сметове, камо би запали и ати а некмоли људи.{S} Умукле су тице певачице, само се |
те, вриштећи.{S} За њим закасаше остали ати и коњи.{S} Цела <pb n="56" /> чаршија изиђе да глед |
него на једној дивној мазги, длаке као атлаз, у самим златним китама.{S} Кад би отишао у Проку |
-Бурну, где је сарај султан-Махмудов, с Атмејданом, где изгибоше јаничари, са султан-Ахмедовом |
с Арнаутима.{S} Чује се топот и вриска атова, из далека, а чаршијом отвореном, завлада <pb n=" |
тњи земља.{S} Лети блато у вис с копита атова и чилих коња, искићена чела и груди, прља им сапи |
у опанцима.{S} Стаде вриска пастушастих атова, бију земљу копитама, и само што их додирнуше стр |
Прокупље.</p> <p>Чује се топот; вриште атови, фрчу коњи а алачу Арнаути.</p> <p>Све живо похит |
ово не гледа, а оно ето мулина сина, на ату; млад, леп, исти његов Бал-беј; пролази мимо прокуп |
ту је већ Ђурђев дан, јунак Хедрлес, на ату, с миздраком, <pb n="143" /> у златним хаљинама, ок |
:</p> <p>— Исмаил ће у зору овамо... на ату, на коме је онда отишао, у оном срмали-џамадану... |
Нестрпљиви.{S} А кад се појави мула на ату, узвикнуше „машала“!{S} Мало, па се отвори капија, |
етлова.{S} И јахао је каткад, али не на ату, него на једној дивној мазги, длаке као атлаз, у са |
S} Иди под Јастребац...{S} Исмаил ће на ату у ђурђевску зору...{S} Сефа ђелд’н!{S} Сефа ђелд’н! |
с травом до колена; пред њима јунак на ату, у златним хаљинама, с миздраком...{S} Ја сам мисли |
ви му венац од врбе, и око паса врба; и ату му грива врбом накићена...{S} Сав град будан, одавн |
n="37" /> пројездио друмом на арапском ату, у кога су копите обавијене белим крпама, старац је |
ста!{S} Довде што си правио, сваки рече аферим! одавде што би, сваки би рекао јазук!{S} Алах за |
не грознице, кашаљ сух, све чешће...{S} Ах, пролеће!{S} Кад се топи снег и бујају реке и потоци |
мом и ћерком њихова чифлук-сахибије.{S} Ах! ако се удаје врањскога паше кћи у Лесковац, зими, к |
после: „Не украдоше Ахмед-хафузу ата из ахара, ни из авлије загара, него чедо, кћер му украдоше |
зник, дан смрти њихове чучук-хануме.{S} Ахмед-хафуз, отац, трезан, гологлав, обријане главе, пр |
српске.{S} Пре српска села, сад лудога Ахмед-хафуза спахилуци...</p> <p>Не прође много, па хаф |
ишћен; мноштво сељака, чифчије пијанога Ахмед-хафуза, раја турска, бедни робови, Срби, истерани |
е хануме?</p> <p>Како дође из Цариграда Ахмед-хафуз, о њему па о њему.{S} Прво, убио је својега |
...{S} Из врта, из непрегледног вотњака Ахмед-хафузова са свакојаким воћкама, обученим у густо |
товали су дуго до Прокупља; Прокупље је Ахмед-хафузу досуђено за „сургун.“ На уживање му дато п |
укне јој пламен из очију.</p> <p>Док је Ахмед-хафузовица седела у Топлици Фати се мало повратил |
а, <pb n="107" /> Цигани.{S} У првом је Ахмед-хафузовица; у другом Фати-султан.{S} Носе је Цига |
роте што ово дана слушаху, и три робиње Ахмед-хафузове, две црнкиње и једна Черкескиња.{S} Мири |
вриске, писке, од урнебеса, избудише се Ахмед-хафузове слуге и похиташе, по наредби Шемси-пашин |
Један тахтариван, леп, бојадисан, носе Ахмед-хафузове чифчије; други, нов, од простих белих да |
апијом своје сестре удате овде, до куће Ахмед-хафузове: ту му приђе сестрин сеиз, ухвати под њи |
и-пашина сина, и најпосле: „Не украдоше Ахмед-хафузу ата из ахара, ни из авлије загара, него че |
дочекали Ђурђевдан.{S} Из махале, не из Ахмед-хафузова комшилука (јер у комшилуку је тужно), ве |
-пашинице, по пратњу Шемси-пашину.{S} И Ахмед-хафуз се пробуди, па кад чу шта је било, истрезни |
.{S} Тако мисли; а после куне брод који Ахмед-хафуза и његов харем из Цариграда понесе, и тахта |
м; а овај с њеном мајком однесе се кући Ахмед-хафузовој.{S} На задњу капију улажаху стари Арнау |
пашиним харемом зауставише пред капијом Ахмед-хафузовом, па одјезди у Топлицу да исприча мули.{ |
т-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафуза, са Осман-Џафер-бејем, сином Хајредин-Шемс |
т-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафузову с мула-Халимом, поглаваром фиса Војњаци? |
т-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафузову, са Осман-Џафер-бејем, сином, Хајредин-Ш |
гледајући где уђе у велику морску лађу Ахмед-Хафуз, то јест човек који зна коран напамет, први |
ше к Топлици, брзо се вратише па казују Ахмед-хафузу да су срели неке кириџије, и да су од њих |
и, и то још тако стоји.)</p> <p>А хафуз-Ахмед још није стао.{S} Иде, тумара сокацима као луд, п |
аби!</p> <p>Кад изиђе из дворишта хафуз-Ахмед треће јутро, он виде пред својом капијом неколико |
чуда и покора, заплакаше.</p> <p>Хафуз-Ахмед оде, а не рече мули:{S} Зашто ми украде кћер?{S} |
е мотке, коју носе четири чифчије бекри-Ахмед-хафуза, раја турска, Срби, опасани ликом; а двана |
l:id="SRP19070_C11"> <head>XI</head> <p>Ахмед-хафузовица је седела у Топлици по за дуго.{S} Зал |
е...</p> <p>— Чији је караван?</p> <p>— Ахмеда туџара (трговца).</p> <p>— Шта носи?</p> <p>— Ко |
акав грдно дугачак џак, и однет у дућан Ахмеда-туџара, одакле се после караван кренуо?{S} И заш |
аку носити; а бал се претворио у дућану Ахмеда туџара у кадуну са зумбул-очима...</p> <p>— Биће |
а и ђаура, изгинуле многе чифчије хафуз-Ахмедове, јер су Арнаути до његових чифлука, и гине вој |
тешко, и страх их је.{S} Обилазе хафуз-Ахмедовицу, а ниједна се не усуђује да узнемири тужно-с |
?{S} И зашто се уочи тога дана скидао у Ахмедовој авлији гар с тенџера?</p> <p>— Гар с тенџера. |
афузову.</p> <pb n="40" /> <p>И у хафуз-Ахмедовој кући тишина.{S} Истина, једне хануме долазе, |
даном, где изгибоше јаничари, са султан-Ахмедовом џамијом, где се чува Санџаги-Шериф, с Аја-Соф |
о је Фати-султан нестало, нигде у хафуз-Ахмедову комшилуку дахира, ни саза, ни зила, нити се гд |
ј, чуда!{S} Вај, вај, вај!“ Све о хафуз-Ахмеду.{S} Ни ко у неком граду мање да седи, ни да се о |
р од скадарскога паше, Арнаутина; поврх аџемскога шала опасао је силај, па наместио ваздан киће |
ном времену, о јунаштву, и о младости и ашиковању, па се опростише: паша оде у Лесковац, да одн |
си-паша.</p> <p>— Туџар, шаир-девојка и ашици!{S} Конопци и сазови.{S} Хм!...</p> <p>— Истина з |
ум, шаир (песник)-девојка.</p> <p>— .{S}Ашици, сваки има саз под мишком, зар ниси видео?{S} Од |
<pb n="133" /> послао по шаир-девојци и ашицима неком своме пријатељу топличких јабука...</p> < |
му селам, <pb n="120" /> аман!{S} Алла’ ашк’на (за Божју љубав)!...{S} Харам ти ако не...</p> < |
лу турбе подиже.{S} Аман, султанијо!{S} Ашколсун!</p> <p>А оне две дадије, што досад удно собе |
и говори:</p> <p>— Аман, султанијо!{S} Ашколсун!{S} Толико болна, а голем посао изврши:{S} Шем |
му нешто шаптати; шапће дуго.</p> <p>— Ашколсун!{S} Сто пута нека ти жена савет да, једанпут г |
да јој куца у саз и пева: о севдаху, о ашку, о Меџнуну и Лејли, двоје драгих, што се толико во |
овако, њима онако.{S} Бог дели срећу, а ашчија чорбу, па нека им није на њу жао.{S} А оне које |
ског а широког огњишта, све је будно; и ашчике, и слушкиње из целе махале, и неке сироте што ов |
, пуштена си и од једнога и од другога, баба ти каже.{S} Твој баба је хафуз, и био је имам крас |
тивога падишаха да се смилује, да ти се баба врати у Стамбол.{S} А!{S} Стамбол! <pb n="104" /> |
говоре, душмани...{S} И хафуз-беј, твој баба, воли овамо.{S} И пре је волео; а сад ти поручује |
ога и од другога, баба ти каже.{S} Твој баба је хафуз, и био је имам красне Аја-Софије; зна сав |
ом:</p> <quote> <l>А! ха! ха!{S} Дервиш Баба!</l> <l>Љуби младу, удри стару кадуну!</l> </quote |
Био би грех да се оженило дете (младић) бабом.{S} И ово сад није учињено од обести, већ из осве |
ица се грче, прибијају се уз матер, или бабу, или дадију, јер осећају у сну хладноћу и сањају: |
итај, молим те..., хоћеш да питаш хафуз-бабу: је ли истина да у шта ко умре, у томе га виде на |
си сунце.{S} Име ти Шемси (сунце), ама бадава...{S} Ич ми не излази на мегдан, арслан арслана |
а једу смокве, урме, поморанџе, нарове, бадем, што је претекло ханумама; једу <pb n="33" /> пол |
утским кућама, да им не буде жао.{S} За Бајрам отера у град читаво стадо овнова, те подели по с |
ена чела јагањце, које чувају за Курбан-бајрам...{S} Месец је зашао, звезде су утрнуле, дан се |
ећил, по у годинама човек, обучен као о Бајраму.{S} Допратише га сејмени.{S} Мула га примио на |
е свекрва, пашиница.{S} Насред ћошке је бакаран мангал, пун жара.{S} Једна млада Прокупчанка, б |
још је насред собе; још је крај ње онај бакаран мангал, пун пепела и угљевља, уместо жара; још |
понуде.{S} Пуни рафови понуда, баница у бакарним сановима, грожђе из туршије у земљаним зделама |
еспап, а он се за ту крв погађа; уместо бакарних грошева, златне ми лире за њу нуди, срам га би |
врискују, падају у севдах; свекрва баца бакшиш чочецима, весели се, ни у кога не гледа, ни на к |
бакшиш? <pb n="114" /> Ааа?{S} То пашин бакшиш збори, ђувендеее! цикну млада Арнаутка, као гуја |
!{S} Баш толики ли је јунак Шемси-пашин бакшиш? <pb n="114" /> Ааа?{S} То пашин бакшиш збори, ђ |
за мангал: даће свекрва пашиница добар бакшиш.{S} Али их претече бела робиња, с дебелим златни |
фер-бејом...{S} А?{S} Џафер-беј... јок, Бал-беј, тако га од милости зову.{S} Баш је, вала, „бал |
опривом...{S} Усред зиме имаћеш зумбул, Бал-бејове очи; усред зиме имаћеш ђул, Бал-бејова уста. |
Бал-бејове очи; усред зиме имаћеш ђул, Бал-бејова уста...{S} Јахач као пустињски Арапи, нишанџ |
би устао ујутру, а она: — Избаци једно, Бал-беј.{S} Тако данас, тако сутра — остало једно, а он |
злази из конака, ни пашиница, ни пашић, Бал-беј.{S} А буд се оволико осрамотише, ту да бар више |
или, како га родитељи од милости зову, Бал (мед), висок је, танак је, очију плавих, трепавица |
ив власти, али њему није било овако.{S} Бал-беја из харема не пушта.{S} А пашиница од страха чи |
(мед), ако се може бал у џаку носити; а бал се претворио у дућану Ахмеда туџара у кадуну са зум |
и дланом у врата, заклињући га у њихова Бал-беја, да јој отвори.</p> <p>Три дана се затварао, а |
уле, или да дође његову Бал-беју.{S} За Бал-беја ће; ружа је за булбула...{S} И то венчање умни |
е да..!{S} Кад је питају за кога ће „За Бал-беја“, одговориће весело...{S} Мој Бал-беј булбул; |
у венчање!{S} Венчао се с невестом њена Бал-беја! „Јазук, јазук!{S} Опет јазук!{S} Има ли правд |
образ бити, кад Фати-султан буде кадуна Бал-бејова...</p> <p>Мисли паша, мисли, ни с ким се не |
ина сина, на ату; млад, леп, исти његов Бал-беј; пролази мимо прокупачки сарај; засијаше се кро |
жене крију?{S} Ниси.{S} Криле су се од Бал-беја..., јок од њега, од његове <pb n="115" /> паме |
...</p> <p>— Или бал (мед), ако се може бал у џаку носити; а бал се претворио у дућану Ахмеда т |
види шта му одговара.{S} Пита: „где је Бал-беј?“ А слушкиња: „С ханум-ефендијом, пашо азретлер |
n="81" /> преко зида па у њу, и кад се Бал-беј игра, да изиђе, да...{S} Не!{S} Материно срде д |
ноћу, разговара.{S} Она вели да испрате Бал-беја у Цариград... „Какав Стамбол, женска главо?!{S |
јатељу топличких јабука...</p> <p>— Или бал (мед), ако се може бал у џаку носити; а бал се прет |
Бал-беја“, одговориће весело...{S} Мој Бал-беј булбул; мула вук... медвед...“</p> <p>Хоће да з |
плице, из племена Војњака, а ћатиб унук Бал-бејов, праунук Шемси-паше лесковачког.</p> <p>За кр |
же хоће ли код муле, или да дође његову Бал-беју.{S} За Бал-беја ће; ружа је за булбула...{S} И |
о га од милости зову.{S} Баш је, вала, „бал“.{S} Млад, леп, гонџе-лале, и од соја; стриц му је |
ј донесу понуде.{S} Пуни рафови понуда, баница у бакарним сановима, грожђе из туршије у земљани |
дана и три ноћи: једоше печене кокошке, банице; пише каву и шербет и водише разговор о свачему, |
.{S} А буд се оволико осрамотише, ту да бар више не страхују, друкчије би било, лакше.</p> <pb |
и, а сад за једним кишом их лије.{S} Па бар да се опије, заборавио би своју несрећу; али како д |
е још није попила, ни цигару духана, ни бардак воде“, шапћу оне три робиње у предсобљу ханумама |
од Турака, послаше им улака, да склопе барјак... повукоше се, и одмах почеше доносити из Ниша, |
и, искићени коњи; пред сватовима велики барјак... трка, вриште ати; зурне и бубњеви, пушке...</ |
рдно велики пас, јер му се час по учини бахат од човека; звечи синџир: ево пета ноћ где га не п |
, подврискују, падају у севдах; свекрва баца бакшиш чочецима, весели се, ни у кога не гледа, ни |
} Голо дрво нико не погледа, на лиснато бацају очи, на родно камење.{S} Што више рода, више кам |
стаде крај незатворена капцима прозора, баци крвав поглед према Прокупљу, к Лесковцу, и викну: |
Кад би четрдесети дан, ето ти једнога; баци се на њега, ама не каменом, него ружом.{S} И види |
да Арнаутка, као гуја, и за тренуће ока баци се на Лесковчанку, заиста добро плаћену, дохвати ј |
<p>— Аман, кћери!{S} Кад бездушан човек баци кривицу на душевна човека, толико је колико да пљу |
{S} Бела робиња час гледа у хануме, час баци поглед на своју кјучук-хануму (младу <pb n="34" /> |
едан, крупан, дуге беле браде; за се је бацио кадуну: на лицу јој био пешкир, па се смакао, те |
који год је прошао, на њега се каменом бацио (ко великим, ко малим, како је коме срце било), и |
ах, за њен јад.{S} Хафуз, што улажаше у бачву, да се у вину купа, трезан; плаче и грли кћер, од |
трезнио, који је, како причају улазио у бачву, те се у вину купао.{S} Хода до ноћи, тад долази, |
али; а сад, има недеља дана, сваку ноћ, баш око поноћи, кад се сам слободи, и развесели.{S} Јеж |
— Ђувенде!{S} Ђувенде!{S} Ђувендеее!{S} Баш толики ли је јунак Шемси-пашин бакшиш? <pb n="114" |
к, Бал-беј, тако га од милости зову.{S} Баш је, вала, „бал“.{S} Млад, леп, гонџе-лале, и од сој |
Босфору, носићеш га у срцу до века, па баш да живиш, пошто си га видео, још сто година“.{S} Та |
, не бој се!{S} Ја се људи не бојим, па баш да би пошла стотина на мене једнога.{S} А ако ће ме |
а га уплашено, јер јој се учини да није баш... сасвим паметан.</p> <p>А да ли види он, оџаковић |
ригу, страх, и стид.{S} Али како ће оне баш све опазити, кад је у „светло лице“ никако не гледа |
је венчана.</p> <p>— Јазук!</p> <p>— И баш је сам украде.{S} Кроз пенџер па на ата...{S} Кириџ |
убица Шемси, паша лесковачки! „Ама зар баш сам паша?“ „Не.{S} Заптије из прокупачког сараја.“ |
мирис тако јак, све јачи, као да је ту башта онога света...{S} Из онога сахана пало је сребро, |
емљи као на небу, у рају где је зелених башта, извора, девојака с великим црним очима, у сеница |
рица наглуха прострла телећу кожу усред баште, између густих, великих шимшира, па клања: од пет |
арему три одаје, једна с улице и две из баште, где пашиница госте прима, што се турски зову <hi |
ће...{S} А од пре три дана је у соби из баште, одакле кроз прозор види капиџик мулине кћери, и |
веж ноћни ваздух на шебој и каранфил из баште, на амбер и зумбул-ливанту с косе, на ђул-су с не |
лепа као руже што осташе саме у пустој башти његовој, Фати-Султан...{S} Од рода је султанова, |
то буле, младе жене и девојке, певају у башти између леха, крај пупољале руже где је ћуп пун во |
зеле, певају!...{S} Из далека, из једне баштованџинице допире кларнет и турска песма, турска мо |
ким гласом, сам говори; мало, па сиђе у башту, мисли да ће му тамо лакше бити, а оно горе: у ја |
113" /> де вене...{S} За садберк-ђул је башча према сунцу; за танку главу танка реч; за тебе, ђ |
> <p>— Тамо сам ја била; у сестриној је башчи чучао он, Исмаил...{S} Аман!{S} Како ми је било о |
на оном свету његови.</p> <p>— Истина, бебег’м.{S} И ја знам... истина.{S} Ама што питаш?{S} Т |
, да у зору изнова ради.</p> <p>— Фати, бебег’м (зеницо моја)!{S} Зашто да у зору изнова ради? |
те ме, за Алахову љубав!</p> <p>— Аман, бебег’м! промуца мајка, па заплака.{S} Зна она: тахтари |
ли, <pb n="16" /> ђаволи.{S} Ја, Исмаил-бег, знам нашу највећу заклетву <hi>валлахи</hi>, <hi>б |
промени у лицу и рече:</p> <p>— Исмаил-бег... ћути!</p> <p>— Зашто да ћутим, Фати-султан?</p> |
већи празник — свадба.{S} Сад је Исмаил-бег видео Фати-султан: једанпут с отлукане, једанпут са |
а овамо, код Фати-султан, Лесковчанка, беговица, седи и пуши.{S} Није скинула ни покривала с г |
ичала му мајка, и робиње, и једна стара беговица о њеној лепоти много.{S} Нестрпљив био.{S} Црн |
бејаше, дође к њој у одају једна стара беговица, Лесковчанка, погурена, не од старости, него о |
е, и руке и ноге, и стас и ход, све.{S} Беговицу је послао Шемси-паша, бојећи се преваре с мули |
на кулу, да виде несуђену кадуну Исмаил-бегову, мула-Халимовицу, Стамболку, рођаку цара царева. |
рије, срмали-колане, обоце, билензуке и беде руке, разбачене, забачене преко главе.{S} Смакле с |
: али овако...{S} Шта да говоре?</p> <p>Бедна старица!{S} Ситна, мршава, с очима утеклим у глав |
ије пијанога Ахмед-хафуза, раја турска, бедни робови, Срби, истерани су на кулук од поноћи; раз |
заплака, ни уздахну.</p> <p>Уз прозоре, без ћерчива и капка, кроз које улази мирис једне велике |
пашиница пусти глас, да је свакој жени, без разлике вере, слободно доћи и видети, те поврвеше ж |
:</p> <p>— А, а!{S} Нов тахтариван мој, без врата и пенџера, из џамије...{S} Покрите га дувком |
да је не виде људи с откривеном главом, без фереџе.</p> <p>Чу се из предсобља врло слаб, мушки |
а млада и зелена испратио на онај свет, без невоље, тек од обести, Шемси-паша.{S} И ту јој се з |
живи с мужем, те га остави.{S} Млада, а без мужа беше пет година: заинатио се онај, па не удара |
е што ни усред бела дана не иду улицама без пратње, похиташе у ово доба саме!!{S} Жене!...{S} Б |
прети, па му окрете леђа, сиђе с тахта без збогом.</p> <p>Затутњише сарајске степенице и зарза |
светом Арнаути готови.{S} Јок.{S} Ништа без крви.{S} Крв за крв.{S} Пашина сина за сина њихова |
оброк им је био одмор; некад се прошле без оброка, јеле с ногу радећи; и ноћу радиле.</p> <p>А |
уче тако срећан, а данас и без кадуне и без сина.{S} Крв за крв!{S} Наћи ће убицу, па макар иша |
а-Халим?{S} Јуче тако срећан, а данас и без кадуне и без сина.{S} Крв за крв!{S} Наћи ће убицу, |
ићи, плакаће им деца, остаће им мужеви без вечере, па ће бити грђене.</p> <p>Једне су долазиле |
Арнаутин?{S} Од репуха.{S} Онај трепери без ветра.{S} Овај се једва миче кад кокошке иду на сед |
Фати-султан!{S} Дочекала зиму у Топлици без наде на срећне дане, и ко зна <pb n="91" /> да ли с |
белом брадом, а с лицем свежим, готово без бора, с оком црним и крупним, што с маха на мах син |
под судом...{S} Није велики човек дрво без хлада.{S} Од Шемси-паше има фајду читав вилајет...{ |
Зулфи?{S} Волим с Исмаилом недељу, него без њега век...{S} Он је тамо...</p> <p>— Чучук-ханум.. |
до теткине ти куће, што је увек као ат без узде и улара, (жена која нема мужа) а чини севап, с |
b n="89" /> га; не грде га што иде ноћу без фењера као хајдук, грехота; не осврћу се на његове |
з прокупачког сараја, што оставише децу без родитеља и хранитеља, где грцају у плиткој Морави? |
љак ражљути, разума ни трунке, осећања „без узде и удара“; умукне човек проговори звер.</p> <p> |
продужава.</p> <p>— Аман, кћери!{S} Кад бездушан човек баци кривицу на душевна човека, толико ј |
о Скадру!{S} Аман!...{S} Ха! ха! ха!{S} Бездушник!{S} И лаже и узима у уста Алаха и пејгамбера! |
астребац, и брда и долине, и увија се у бези покров брег под Јастрепцем на чијем је врху гроб И |
ма, оним што је било најлепше у великом Безистану цариградском, и што су везле три сиротице, Ту |
вим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Мурад-беј будем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе, Сафет-Фати |
а тражи.{S} Овде су Махмуд-беј, и Мурад-беј, њена оца комшије, па нека јој буду пуномоћници...< |
а сина?</p> <p>— Ево га, одговори Мурад-беј, и гурну уз врата једнога дежмекастог старца.</p> < |
<p>— Буди!</p> <p>И још једанпут Мурад-беј онако пита; и трећи пут Фати одговори „буди“.</p> < |
и наказни; чекају жртву...</p> <p>Мурад-беј понови питање.</p> <p>Опет ништа.</p> <p>Трећи пут. |
а имена име мула-Халимово.</p> <p>Мурад-беј јој тражи пуномоћје за венчање с мулом.</p> <p>Ништ |
им одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе, Сафет-Фат |
им одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш ли да венчамо тебе, Сафет- |
в, а уз врата, одшкринута, приђе Махмуд-беј, с великом белом чалмом и с ћурком до земље, Турчин |
их пуномоћника тражи.{S} Овде су Махмуд-беј, и Мурад-беј, њена оца комшије, па нека јој буду пу |
не дишу.{S} Мртва тишина.</p> <p>Махмуд-беј понови питање, истим редом речи, истим тоном.</p> < |
ора нема.</p> <p>Свршено.</p> <p>Махмуд-беј се помаче, уступи место Мурад-беју, <pb n="118" /> |
Тек онако говоре, душмани...{S} И хафуз-беј, твој баба, воли овамо.{S} И пре је волео; а сад ти |
бејом...{S} А?{S} Џафер-беј... јок, Бал-беј, тако га од милости зову.{S} Баш је, вала, „бал“.{S |
стао ујутру, а она: — Избаци једно, Бал-беј.{S} Тако данас, тако сутра — остало једно, а он се |
и из конака, ни пашиница, ни пашић, Бал-беј.{S} А буд се оволико осрамотише, ту да бар више не |
сина, на ату; млад, леп, исти његов Бал-беј; пролази мимо прокупачки сарај; засијаше се кроз пу |
и шта му одговара.{S} Пита: „где је Бал-беј?“ А слушкиња: „С ханум-ефендијом, пашо азретлери (с |
81" /> преко зида па у њу, и кад се Бал-беј игра, да изиђе, да...{S} Не!{S} Материно срде даље |
-беја“, одговориће весело...{S} Мој Бал-беј булбул; мула вук... медвед...“</p> <p>Хоће да запла |
доби одговора, стара настави:{S} Џафер-беј је млад, видела сам га једанпут у Есма-кадуне...{S} |
венчање с Џафер-бејом...{S} А?{S} Џафер-беј... јок, Бал-беј, тако га од милости зову.{S} Баш је |
олико...{S} Волела бих, кузум, да Џафер-беј стане поред <pb n="105" /> мула-Халима, да их видиш |
, истина; ама <hi>то</hi> ти је и Џафер-беј, јер ти ниси била пуштеница.{S} Ухо на срце, кћери, |
ласти, али њему није било овако.{S} Бал-беја из харема не пушта.{S} А пашиница од страха чисто |
аном у врата, заклињући га у њихова Бал-беја, да јој отвори.</p> <p>Три дана се затварао, а пос |
или да дође његову Бал-беју.{S} За Бал-беја ће; ружа је за булбула...{S} И то венчање умним ок |
..!{S} Кад је питају за кога ће „За Бал-беја“, одговориће весело...{S} Мој Бал-беј булбул; мула |
нчање!{S} Венчао се с невестом њена Бал-беја! „Јазук, јазук!{S} Опет јазук!{S} Има ли правде и |
е крију?{S} Ниси.{S} Криле су се од Бал-беја..., јок од њега, од његове <pb n="115" /> памети: |
, разговара.{S} Она вели да испрате Бал-беја у Цариград... „Какав Стамбол, женска главо?!{S} За |
време да се хануме крију од њихова Бел-беја — пропевао петлић...</p> <p>Џафер, или, како га ро |
едан млад Арнаутин младога ћатиба Хасан-беја, Цариграђанина.{S} Зашто га уби нико не знаде; а с |
ут, хоће ли за Шемси-пашина сина, Џафер-беја; она му је трипут одговорила: хоћу, и била је тако |
S} Шемси има сина, млада, красна, Џафер-беја.{S} Шемси је био већ спремио Фати-султан дар, који |
ипомоћ слушкиња десет дана.{S} Одаје се бејаху претвориле у радионице: лествице, чекићи, гвозде |
да га од тога не задржаше Турци што се бејаху скупили да гледају бој петлова.{S} И јахао је ка |
з кафезе и пробушене ограде; људи, који бејаху код куће, изиђоше на капију, пред дућане, у чарш |
му ништа не казује, ништа не говори.{S} Бејаше се мало повратила, и разгалила, па...{S} Оде јој |
.{S} Кад зађоше у српску махалу, и мула бејаше далеко, отвори се једна трошна капија искрпљена |
и о брату; прича о његову разговору кад бејаше мали, о јунаштву кад поста бећаром, о његову срц |
> <p>Кад размота дугачак појас којим је бејаше за се привезао, изнесе је на кулу.{S} Колико се |
аде; а сваки знаде да му млади ћатиб не бејаше ништа учинио.{S} После се чу, да је тај Арнаутин |
паша тобоже изненађено, а у лицу му не бејаше ни капи крви, и целим телом задрхта.{S} И опет с |
ера; шест му умреше (најмлађа, којом се бејаше пре три године оженио, умре преклани; и веле да |
њену милост и хранитеља, кириџију, који бејаше пошао у Ниш с топличким јабукама.{S} Мула је Арн |
{S} Прва реч коју после три дана изусти бејаше <hi>мајка</hi>.{S} За мајку оца пита, за њен стр |
ну, не тужну него као убивену; глас јој бејаше промукао, и болан, болан, кад, угледавши несуђен |
а читаву недељу; а онда, у петак, јутро бејаше, дође к њој у одају једна стара беговица, Лесков |
мала пушка, с искићеном јабуком, где му бејаше рука, кад даваше бесу Фати-султан; све је то так |
р, ујак садразам, оба деда паше, рођаци бејелербејови...{S} Млад, кузум, твоја прилика.{S} Ти с |
рева, кћер Ахмед-хафуза, са Осман-Џафер-бејем, сином Хајредин-Шемси-пашиним?</p> <pb n="117" /> |
ва, кћер Ахмед-хафузову, са Осман-Џафер-бејем, сином, Хајредин-Шемси-пашиним?</p> <p>— Аман, кћ |
е, из племена Војњака, а ћатиб унук Бал-бејов, праунук Шемси-паше лесковачког.</p> <p>За крв си |
-бејове очи; усред зиме имаћеш ђул, Бал-бејова уста...{S} Јахач као пустињски Арапи, нишанџија |
з бити, кад Фати-султан буде кадуна Бал-бејова...</p> <p>Мисли паша, мисли, ни с ким се не разг |
амо.{S} Исти ред речи, само место Џавер-бејова имена име мула-Халимово.</p> <p>Мурад-беј јој тр |
ануми, да је до овога часа била и Џафер-бејова и мула-Халимова, а од овога часа ниједнога.{S} О |
вом...{S} Усред зиме имаћеш зумбул, Бал-бејове очи; усред зиме имаћеш ђул, Бал-бејова уста...{S |
ти тражити пуномоћје за венчање с Џафер-бејом, јер си прво била с њим венчана.{S} После с мула- |
це...{S} Да ти обновимо венчање с Џафер-бејом...{S} А?{S} Џафер-беј... јок, Бал-беј, тако га од |
ахмуд-беј се помаче, уступи место Мурад-беју, <pb n="118" /> Турчину, у високом фесу, и ћурку п |
оће ли код муле, или да дође његову Бал-беју.{S} За Бал-беја ће; ружа је за булбула...{S} И то |
на две мотке, коју носе четири чифчије бекри-Ахмед-хафуза, раја турска, Срби, опасани ликом; а |
авно, нарочито кад хафуз није при себи: бекрија је бивши имам Свете Софије да му је мучно наћи |
уле, — не смеде, да не ражљути мулу.{S} Бекрија, <pb n="61" /> луд, али хафуз, па зна: кад се д |
е је време да се хануме крију од њихова Бел-беја — пропевао петлић...</p> <p>Џафер, или, како г |
ечки, певају, и онако седећи играју.{S} Бела робиња час гледа у хануме, час баци поглед на свој |
од двадесет пет лета, да му није брада бела, дуга.</p> <p>У једној великој а ниској одаји, са |
лицу развијене! друге, оне што ни усред бела дана не иду улицама без пратње, похиташе у ово доб |
вљацима.{S} Излетеће неко преда њ усред бела дана, па...{S} После ће га сакрити на бесу, и ништ |
сам!</p> <p>— Ваш сам...{S} Како му је бела брада: има деведесет.</p> <pb n="45" /> <p>— Сто.< |
ашиница добар бакшиш.{S} Али их претече бела робиња, с дебелим златним ланцем око врата, с вели |
н јој доле, код ногу; једна ножица, још бела, с црвеним табаном и ноктима, вири испод ружичасте |
трепцем на чијем је врху гроб Исмаилов; беле се кровови ниских кућа арнаутских и високе куле му |
Турчин, мали, погурен, мршав, као снег беле браде, у белој антерији и белој чалми.</p> <pb n=" |
му и подбуле очи; подбуо у лицу; обрве беле, дугачке, наднеле се над очи сасвим; дуга брада, п |
елим крпама, старац један, крупан, дуге беле браде; за се је бацио кадуну: на лицу јој био пешк |
д из одаје изиђе мула, као џин, дугачке беле браде, Исмаил оде мајци, поче да се око ње мази, д |
мо, онако некога радника, већ робиње, и беле и црне.{S} С првима је, по мњењу „правих турских п |
ско; а после се стидео, пак и од црне и беле робиње.{S} Залуд су га звале да се играју ораха; н |
за рамена, обори је на под, и зари јој беле, оштре секутиће своје у смежурано грло, као вук ов |
никуд од ње...{S} Гроб се затворио.{S} Белег су однели Арнаути некуд далеко...{S} Чује му глас |
" /> бора, разастрта по кадивеној хаши, бели се као лабуд; а са зеленог чоханог гуња чепкени, о |
сваке икиндије мимо њену кућу пролази: бели му се хаљина, фистан, широка, у небројено <pb n="1 |
реџом мулине кћери, метнуше јој на лице бели јашмак, па изиђоше; уђоше људи:{S} Фатин пуномоћни |
ете из мајкине руке соко, не соко, него бели голуб...</p> <p>Уста занемела; очи склопљене (закл |
на врх брега под Јастрепцем, увијена у бели покров, а она се залеђена суза отопила и низ образ |
, на онај брег под Јастрепцем, увијен у бели покров, може бити? или некуд даље, далеко од муле? |
а и изгорелих од сунца прсију, у уским, белим, сукненим чакширама, ишараним црним гајтанима, у |
уго.{S} Мајка седи према њој, забрађена белим јашмаком онако као кад се Богу моле, с бројеницам |
рапском ату, у кога су копите обавијене белим крпама, старац један, крупан, дуге беле браде; за |
и и милује: а Лесковчанка, притискујући белим јашмаком место на грлу где су били Арнауткини сек |
...</p> <p>Човек један, крупан, у уским белим чакширама, забрађен великим пешкиром тако да му с |
, почеше долазити на коњма, с раширеним белим чаршавима преко пупих бисага, да је обиђу, и да ј |
ноћас снила..., па...{S} Не доврши него белим ручицама, меким као паперје покри очи: да не глед |
и и оне две дадије, све три на коњма, с белим чаршавима преко бисага, увијене у јапунџа као људ |
лада Прокупчанка, була, <pb n="31" /> у белим шалварама, чучи крај мангала и кува каву у жутој |
ну на дланове и табане, на нокте руку и белих ножица, као невести; Исмаилова сестра <pb n="140" |
афузове чифчије; други, нов, од простих белих дасака, <pb n="107" /> Цигани.{S} У првом је Ахме |
Збацио <pb n="69" /> је Исмаил са себе бело платно...{S} У руху је у коме га је живога гледала |
ти-султан...{S} Љуби јој и очи и лице и бело грло...{S} Пољубио би и уста, а још се уздржава, к |
, јер духа с Јастрепца помаман ветар: у бело се облачи Јастребац, и брда и долине, и увија се у |
-султан, чучећи на зеленој трави, сва у бело, личи на љиљан.{S} А и она је као љиљан, чиста је, |
до Белога Мора ћемо те тахтариваном, од Белога Мора ђемијом; носићемо те у Стамбол, па аде, па |
hi>?{S} У весељу, од вечери до зоре, до белога дана.{S} Мирише свеж ноћни ваздух на шебој и кар |
{S} Начинићемо ти леп тахтариван, па до Белога Мора ћемо те тахтариваном, од Белога Мора ђемијо |
н, јер он није мислио да може бити тако белога лица под топлим сунцем стамболским.{S} Очи га за |
S} А док сасвим не леже, мало, мало, па белој робињи на само, на ухо: „Зулфи!{S} За Божју љубав |
као снег беле браде, у белој антерији и белој чалми.</p> <pb n="112" /> <p>Они поседаше у једно |
мало, „ биљбиљур“, у мршавој руци, тако белој, с црвеним ноктима и дланом, с плавим жилама кроз |
погурен, мршав, као снег беле браде, у белој антерији и белој чалми.</p> <pb n="112" /> <p>Они |
нда отишао, у оном срмали-џамадану... у белој хаљини... оној...{S} И јенђе... дошле!...{S} Ево |
S} Крупан, наочит, с дугачком, као снег белом брадом, а с лицем свежим, готово без бора, с оком |
, узео се играти ораха с црном Ђултер и белом Замбак; а оне му све угађале, више него пре, зажм |
раним црним гајтанима, у гуњевима, неки белом ћечету, неки у фесу и пешкиру, сви у опанцима.{S} |
одшкринута, приђе Махмуд-беј, с великом белом чалмом и с ћурком до земље, Турчин, комшија Фатин |
Турци носе кад су код куће, распојас, у белом ћулаву, бос, у терлуцима од црвена сактијана.{S} |
се уздржава, као Мифтар...{S} Узе руку, белу, меку као паперје, каква је, по његову мњењу и пам |
му <pb n="12" /> се, израдити слику на белу платну, на свили: сликао би је, али не уме, и не с |
из празних груди песма:</p> <quote> <l>Белу рубу обукла невеста,</l> <l>Убаво лане;</l> <l>Мор |
{S} Враћам му слободу, то могу; не могу бео образ.{S} Сам га је на комар турио и изгубио.{S} А |
p>САФИ-ХАНУМ</p> <p>МЕЈРЕМ-ХАНУМ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“</p> <p>Ч |
од мене нека више страха нема.</p> <p>— Беса, мула?</p> <p>— Беса, пашо!</p> <p>— Ејвала, мула, |
аха нема.</p> <p>— Беса, мула?</p> <p>— Беса, пашо!</p> <p>— Ејвала, мула, пријатељу!{S} Што Шк |
и држе бесу.{S} Арнаутину је више једна беса, него Турчину стотину јемина.{S} Ха-ха-ха!...{S} Т |
.{S} Знаш ли да је Арнаутину више једна беса, него Турчину, опрости, сто заклетава?</p> <p>Он г |
ио, бесу ти дајем.{S} Знаш ли шта је то беса?{S} Часна реч у Арнаута.{S} Знаш ли да је Арнаутин |
бећи је.</p> <p>Свесно схвата питање, а бесвесно одговара:</p> <p>— Исмаил ће у зору овамо... н |
оследњи је лист одавно опао, откинуо га бесни север, што час-по са страшним фијукањем диже снеж |
-Богданова кула, гледајући, муком, чуда бесних освајача царевине српске.{S} Пре српска села, са |
ad>I</head> <p>Шућур!{S} Прогнаше онога бесног пса, коме човеков живот није ништа; прогнаше га |
, нариче, љути се на оца што јој својом бесом спута и ноге руке, те не може да се и она освети |
е отме сам падишах, ја бих и њега убио, бесу ти дајем.{S} Знаш ли шта је то беса?{S} Часна реч |
рнаути некуд далеко...{S} Чује му глас, бесу јој даје.{S} С њом ће увек, овде, у кули, врло вел |
ри, очи му се сијају, лице се зажарило: бесу даје својој невести; рука му пала на искићену јабу |
а дана, па...{S} После ће га сакрити на бесу, и ништа.{S} А и кад би га ухватили, каква би њој |
Арнаути: раде земљу, гаје стоку и држе бесу.{S} Арнаутину је више једна беса, него Турчину сто |
јабуком, где му бејаше рука, кад даваше бесу Фати-султан; све је то тако <hi>сестра</hi> намест |
е живога гледала...{S} Леп!{S} Даје јој бесу да неће никуд од ње...{S} Гроб се затворио.{S} Бел |
е била Исмаилова рука, кад јој је давао бесу.{S} И врховима својих нежних прстију додирну место |
сви стари узеше говорити е је мула дао бесу, па би му они залепили блато на образ...{S} Одуста |
ести, већ из освете.{S} Јер мула је дао бесу сам себи да ће паши срамоту за жалост...</p> <p>Тр |
да га не осрамоте сад под старост — <hi>бесу</hi> је дао...</p> <p>Али уместо Шемси-паша „Данга |
.{S} Кад сам ја била девојка, он је био бећар...{S} Аман!{S} Висок као селвија, очи му као у ша |
у кад бејаше мали, о јунаштву кад поста бећаром, о његову срцу памети; сестра <pb n="63" /> при |
} Алла’! продераше се дивље Арнаути што беху промолили главу кроз врата, па стрчаше у авлију и |
> <p>Паша се помаче, и изусти:</p> <p>— Беше, мула, ама...{S} Од Алахова Писма не може се да... |
жем, те га остави.{S} Млада, а без мужа беше пет година: заинатио се онај, па не удара печат за |
ући и удајући сироте девојке?...{S} Она беше удата, а не живи с мужем, те га остави.{S} Млада, |
га, одговори она (јер ни код другога не беше јој добро), па се врати мајци слободна.{S} Тако је |
торо деце.{S} Сад једно.{S} Ни једна не беше из његова фиса. „Грехота,“ говораше. „Жени ли се о |
на.{S} Ха-ха-ха!...{S} Теби, пашо, мало беше твојега госпоства и твоје величине, па си желео јо |
ашо.{S} Кадуна ми је Фати-султан.{S} Ту беше пуномоћник, ту сведоци, ту онај Сведок што све вид |
, па се сети да је се и празне боји.{S} Би јој мило што се не расрди кад је младожења назва наз |
ништа.{S} А и кад би га ухватили, каква би њој вајда била, кад...{S} Материно срце не сме даље. |
моћнику да неће за пашића?{S} Али каква би то била освета?{S} Мало жалости, ни мало срамоте. „К |
, или рођака, или добра познаника, кога би, кад би јој заискао пуномоћје, по гласу познала, ако |
-султан-хануму, а толико је познаје, да би јој могао, чини му <pb n="12" /> се, израдити слику |
ио се.{S} Пашиница покварила обичај, да би се сачувала од погледа тајно подсмешљивих, и запитки |
х речи и његове понизности, а не зна да би и једно и друго било што глуху шаптати и слепу намиг |
је неко из града.{S} Наћи ће га, па да би, овако стар, ишао на крај света.{S} Тужан, и несрећо |
је лице и да се смеје.{S} Хтеде рећи да би некога убила из пушке, па се сети да је се и празне |
ј се!{S} Ја се људи не бојим, па баш да би пошла стотина на мене једнога.{S} А ако ће ме штогод |
ку обузе језа каква никад није; заклела би се у гроб брата јединца, да се та тица злослутница п |
овом часу, учини толико леп, прегорела би, зацело, и спомен на свој завичај, кад би могла да з |
ва зрна.{S} Ади да није таква, одлетела би јој с рамена глава одавно, нарочито кад хафуз није п |
толико замишљена, а час немирна, хтела би некуд далеко, ни сама не зна куд, на онај брег под Ј |
</p> <p>Тишина.{S} Муха да пролети чула би се.</p> <p>Људи опет у земљу гледају, и помислили би |
лави, кад се много похаси.</p> <p>— Она би тада репом.</p> <p>— Змији жалац није у репу.{S} И п |
варао; метнуо би шиљте на праг софе, па би ту сео, и наслонио лактове на колена а загњурио глав |
није стрелац, али је мушко, младић, па би му тешко било у харему, да није са женама научио.{S} |
и узеше говорити е је мула дао бесу, па би му они залепили блато на образ...{S} Одустају од пут |
регризле. „ Аман, Јараби (Господи)! шта би, Боже!“ чују се дивљи узвици. „Аман, ага! <pb n="36" |
кад би се нешто ово мерило, ко зна шта би претегло.{S} До пред свадбу сваку ноћ, до зоре, сви |
ла ништа ни од дарова ни од спреме, кад би се понова свадбовало да је готово; а кад се врати, п |
ђака, или добра познаника, кога би, кад би јој заискао пуномоћје, по гласу познала, ако га не б |
, зацело, и спомен на свој завичај, кад би могла да заборави ноћашњи сан.{S} Па гледајући у њег |
те, ти и моја нене?{S} Фати-султан, кад би нешто хтео да те отме сам падишах, ја бих и њега уби |
нигде ране, само понека модрица!{S} Кад би четрдесети дан, ето ти једнога; баци се на њега, ама |
>биллахи</hi>, <hi>таллахи</hi>.{S} Кад би ме неки раставио од тебе, ја бих га...</p> <p>— Кажи |
о атлаз, у самим златним китама.{S} Кад би отишао у Прокупље, пројахао би, обично, кроз све тур |
претече мула.</p> <p>— Претече.{S} Кад би се Шемси ородио с пуномоћником Алаховим, као и са са |
веселој, сад брига, страх и стид, а кад би се нешто ово мерило, ко зна шта би претегло.{S} До п |
га сакрити на бесу, и ништа.{S} А и кад би га ухватили, каква би њој вајда била, кад...{S} Мате |
гађале, више него пре, зажмуриле су кад би год њихов „ојнак“ растурио његову „купу.“ Игра се с |
да се око ње мази, да је испитује. „Кад би нешто мајка рекла: просићемо ти Фати-султан, ја бих |
кад досле, да му не запале кулу, па куд би сирота Фати-султан, <pb n="101" /> по зими, болна пр |
де је крв учињена.{S} Је ли?...{S} Овде би требало сав град да плати, Прокупље, ту је крв учиње |
зида и с читавом честом од јасмина, где би се лако скрио човек, и крио за дуго.</p> <p>Конак је |
"101" /> по зими, болна преболна, и где би она дела рухо и оружје брата јединца...{S} Уђе у ода |
е, ту да бар више не страхују, друкчије би било, лакше.</p> <pb n="122" /> <p>Мисли паша како д |
кад устрча уз сарајске степенице, рекле би: преварила си се, стара: нема мула ни шездесет ни пе |
морале се крити.</p> <p>И ко зна докле би Лесковчанка овако, китила и везла, јер је Садије виш |
подиже Исмаилу турбе.{S} И још јој боље би кад се опрости бремена. (А опростила га се много пре |
а, јер веле да је од краја „видела“, не би имала велики нос, то <pb n="73" /> јест, не би била |
ице што личе на зумбул и на мерџане, не би му усне осетиле оволико сласти, као кад се дотакоше |
Да је ово смешење видела мулина кћи, не би знала да ли је у Фатину срцу туга или радост...{S} П |
са женском главом и ојађеном мајком, не би им се прошло наште срца.</p> <p>У прокупачком сарају |
аже шта се са Шемси-пашом договорио, не би ли га тада погледала, и опростила му што се заборави |
а велики нос, то <pb n="73" /> јест, не би била охола, него би са себи равним кадунама љубазно, |
<p>Око конака свет, иглу да пустиш, не би пала на земљу; човек до човека, Арнаути, па сви као |
ком Алаховим, као и са самим Алахом: не би пашовао у малом Лесковцу, него би везировао у велико |
ру лимуни и портокали, <pb n="17" /> не би у срцу и лицу оволико горео.{S} Да га послужише шерб |
пуномоћје, по гласу познала, ако га не би видела.{S} Али какав закон?{S} Зар је по закону венч |
а, а не смеју поискати чашу воде, да не би, проговоривши, језик прегризле. „ Аман, Јараби (Госп |
: ево пета ноћ где га не пуштају, да не би на кога налетео — мноштво је.{S} Што ближе јутру, св |
лским ђубретом.{S} Уклонила честу да не би неко <pb n="81" /> преко зида па у њу, и кад се Бал- |
дила, било би је сад мање срамота, и не би пролазила кроз одаје као петао кад му покисне перје. |
борене главе, и погурен: чисто човек не би рекао да је то онај старац што пре неколико месеца у |
е био већ спремио Фати-султан дар, који би јој младожења дао за виђење.{S} Какав дар!{S} Калпак |
сваки рече аферим! одавде што би, сваки би рекао јазук!{S} Алах за један грех једну казну, за г |
и грех, рекли би мусломани.{S} И додали би:{S} Био би грех да се оженило дете (младић) бабом.{S |
а светила.{S} Да није било муле, одвели би је у харем пашин, обљубио би јој лице пашић, и онда. |
>Људи опет у земљу гледају, и помислили би да у одаји нема никога, да се не чу кашаљ...{S} Жене |
ма посла.{S} А није вала ни грех, рекли би мусломани.{S} И додали би:{S} Био би грех да се ожен |
ишом му грунуше сузе...</p> <p>— Што ти би, мула?! пита паша зачуђено, видев га овако промењена |
на брегу под Јастрепцем — гроб.{S} Фати би лакше.{S} Зна она, мусломанка, да ко жељу самртнику |
та бројенице из руку...</p> <p>Али Фати би добро само до пролећа, па опет рђаво, потајне грозни |
оде непознат пљачкаш, харамија.{S} Сам би ишао да тражи кћер, а не зна на коју ће страну: пођо |
а у чпаг његових широких шалвара; и чим би устао ујутру, а она: — Избаци једно, Бал-беј.{S} Так |
о би још толико високу ограду, растргао би десеторо а то ли једнога, али заман! ланац је грдно |
слику на белу платну, на свили: сликао би је, али не уме, и не сме, јер је чуо да је грехота р |
.{S} Кад би отишао у Прокупље, пројахао би, обично, кроз све турске сокаке; а на сапима мазге д |
радећи; и ноћу радиле.</p> <p>А кад ово би готово, пашиница пусти глас, да је свакој жени, без |
n="73" /> јест, не би била охола, него би са себи равним кадунама љубазно, с малим благо, са с |
м: не би пашовао у малом Лесковцу, него би везировао у великом Стамболу.</p> <pb n="25" /> <p>— |
ли би мусломани.{S} И додали би:{S} Био би грех да се оженило дете (младић) бабом.{S} И ово сад |
е и устане, осећа се тако лак.{S} И био би сад чак и весео, да не бива нешто што га узнемирује: |
ле, одвели би је у харем пашин, обљубио би јој лице пашић, и онда...{S} Да га остави?{S} Или да |
и очи и лице и бело грло...{S} Пољубио би и уста, а још се уздржава, као Мифтар...{S} Узе руку |
лије.{S} Па бар да се опије, заборавио би своју несрећу; али како да се опије, кад ово два дан |
сто помахнита: лаје, трза се, прескочио би још толико високу ограду, растргао би десеторо а то |
метни ово двоје на теразије.{S} Ама, ко би био луд да мери перо с оловом?!...</p> </div> <pb n= |
а као ја...</p> <p>Зимус, у Топлици, ко би рекао да ће дочекати пролеће; а она га чекала, и, ев |
Смишљао је, тако, седећи на прагу, како би се осветио мули, и што му набедио оца, и што му укра |
је полако, пажљиво, <pb n="19" /> како би узео лептирова крила, па је метну на свој образ.{S} |
жбу ћу ја, <pb n="83" /> ама...{S} Како би било да прво пустим глас да ћу поднети падишаху тужб |
ила, па је метну на свој образ.{S} Како би и њу ижљубио, а не може, и ако је оволико воли; јер |
у главом платила, није јој жао.{S} Како би се она млада, одрасла у кафезу као кумрија светила.{ |
арева.{S} Да се онда мање гордила, било би је сад мање срамота, и не би пролазила кроз одаје ка |
ца...{S} Јер да је, кћери, истина, било би до сада сведока.{S} А где су сведоци?...{S} Нигде је |
је с брда у долине, гради сметове, камо би запали и ати а некмоли људи.{S} Умукле су тице певач |
ема за <pb n="135" /> мртви сан.{S} Што би имама, дервиша, па и попа, све јој очита молитву, је |
и правио, сваки рече аферим! одавде што би, сваки би рекао јазук!{S} Алах за један грех једну к |
Шемси-паша.{S} Шемси-паши мило, цикнуо би од радости, а уздржава се, крије радост, да је мула |
играо, ни се с њима разговарао; метнуо би шиљте на праг софе, па би ту сео, и наслонио лактове |
Јер да су се овај дан бојали Бога, зар би тражили <pb n="58" /> пуномоћје за венчање од оне шт |
девојкама као девојка.{S} И ко зна, још би, да се мајка не сети е је <hi>човек</hi>.{S} А ево о |
лак.{S} И био би сад чак и весео, да не бива нешто што га узнемирује: на пример, ако пукне даск |
ито кад хафуз није при себи: бекрија је бивши имам Свете Софије да му је мучно наћи пара.{S} У |
ј ћошки на меком шиљтету, а месечина га бије у обријано теме, изазива му заједно с мирисом бошч |
а од бруке?{S} И шта ће?</p> <p>— Да се бије.</p> <p>— Како ће с Арнаутима на крај изићи?</p> < |
кајао, јер вели да се арслан с арсланом бије!...{S} Али тај исти мула признао је и да је хајдук |
има.{S} Стаде вриска пастушастих атова, бију земљу копитама, и само што их додирнуше стрменом, |
{S} Нећу ја у одаји; по одајама нека се бију жене.{S} Хајде на мегдан!{S} Пушка ти, пушка ми.{S |
ашина сина!</p> <p>— Ако није одведена, била је венчана.</p> <p>— Јазук!</p> <p>— И баш је сам |
.{S} Кад сам је венчао са својим сином, била је <hi>бош</hi> (слободна).{S} А сад?...{S} Јазук! |
ак кочоперна, смелих погледа као мушко; била је са Шемси-пашиницом у јенђебулство, и видела, то |
кад би га ухватили, каква би њој вајда била, кад...{S} Материно срце не сме даље.</p> <p>Пашић |
ти озго још једну, и две.{S} Кад сам ја била девојка, он је био бећар...{S} Аман!{S} Висок као |
>— Чучук ханум?...</p> <p>— Тамо сам ја била; у сестриној је башчи чучао он, Исмаил...{S} Аман! |
Фати-султан-хануми, да је до овога часа била и Џафер-бејова и мула-Халимова, а од овога часа ни |
и онда...{S} Да га остави?{S} Или да је била при свести, па да је одговорила пуномоћнику да нећ |
Стамболку..{S} И зацело говори: „Кад је била заволела простога Арнаутина, зар да не заводи госп |
над искићеном јабуком мале пушке где је била Исмаилова рука, кад јој је давао бесу.{S} И врхови |
тина, пашо.{S} Ама зар Фати-султан није била пре моја снаха него твоја? пита мула, својом крупн |
ивезао, изнесе је на кулу.{S} Колико се била препала, од Прокупља до мулина села десет пута је |
а; она му је трипут одговорила: хоћу, и била је тако мирна.</p> <p>— Фати-султан не зна шта рад |
елики нос, то <pb n="73" /> јест, не би била охола, него би са себи равним кадунама љубазно, с |
>то</hi> ти је и Џафер-беј, јер ти ниси била пуштеница.{S} Ухо на срце, кћери, слушај...{S} А к |
p>Дође дан поласка.{S} То јутро је Фати била врло весела; и у лицу се мало повратила...{S} Пред |
.{S} Јер она је знала да је Фати-султан била венчана, да јој је погинуо младожења, и да је она |
е за венчање с Џафер-бејом, јер си прво била с њим венчана.{S} После с мула-Халимом, то јест ак |
у да неће за пашића?{S} Али каква би то била освета?{S} Мало жалости, ни мало срамоте. „Кад жел |
> <p>— Кад си био млад, твоје су ми очи биле књига, писана на арнаутски: сад ту књигу гледам, а |
кратке антерије, срмали-колане, обоце, билензуке и беде руке, разбачене, забачене преко главе. |
макар изгореле, крај својих, ма и мртви били.{S} Једне појурише на улицу развијене! друге, оне |
p> <p>Никад Арнаути, Војњаци, нису гори били.{S} Крв хтеде пасти, да се покољу међу собом, јер |
/> ли је пре пуцао таван и да ли су пси били гробари, не сећа се.{S} И не сећа се да је икад до |
ући белим јашмаком место на грлу где су били Арнауткини секутићи, да крв заустави, меће главу у |
највећу заклетву <hi>валлахи</hi>, <hi>биллахи</hi>, <hi>таллахи</hi>.{S} Кад би ме неки раста |
ара царева.{S} Да се онда мање гордила, било би је сад мање срамота, и не би пролазила кроз ода |
аменица...{S} Јер да је, кћери, истина, било би до сада сведока.{S} А где су сведоци?...{S} Ниг |
том, да гора одјекује, па Арнаути чују, било у по дана или у по ноћи, одмах се спремају за „кав |
конаци, чифлуци, ергелу, робље, срам га било!{S} И опет га срам било!{S} И још једанпут га срам |
ева, златне ми лире за њу нуди, срам га било! <pb n="129" /> И нуди ми мал његов, конаци, чифлу |
нку Анадолије, ја бих па рекао, срам га било!...{S} Они, Стамболије, Турци, продају и купују жи |
хмед-хафуз се пробуди, па кад чу шта је било, истрезни се; распитује куд оде непознат пљачкаш, |
направи оно што направи.{S} Ама кад је било, хајде се са Шемси-пашом измири.</p> <p>Мула извуч |
ао он, Исмаил...{S} Аман!{S} Како ми је било онда, Зулфи; а сад!...</p> <p>— Кс’мет (судбина), |
па се врати мајци слободна.{S} Тако је било, кузум...{S} И твоја ће венчања пасти...{S} Хајде |
, кесама кићеним, газовима, оним што је било најлепше у великом Безистану цариградском, и што с |
онело!</p> <pb n="80" /> <p>Тешко му је било што их је то снашло, и врло му жао било.{S} Кад му |
вадбе.{S} Не сачека свадбу; данас му је било виђење.{S} Овде им је први састанак, а где ће им б |
, обучени у празнично рухо; около их је било још, као да су посадили на мазгу дете, па пазе да |
кафезу као кумрија светила.{S} Да није било муле, одвели би је у харем пашин, обљубио би јој л |
нили, и то против власти, али њему није било овако.{S} Бал-беја из харема не пушта.{S} А пашини |
ишта осетила, јер Исмаилово јој је лице било урезано у срце прво, те јој било као она светлост |
ко великим, ко малим, како је коме срце било), и он жив, нигде ране, само понека модрица!{S} Ка |
ту да бар више не страхују, друкчије би било, лакше.</p> <pb n="122" /> <p>Мисли паша како да с |
ћу ја, <pb n="83" /> ама...{S} Како би било да прво пустим глас да ћу поднети падишаху тужбу?. |
е лице било урезано у срце прво, те јој било као она светлост што јој допре до зенице ујутру, к |
робље, срам га било!{S} И опет га срам било!{S} И још једанпут га срам било! загрме мула, пуст |
га срам било!{S} И још једанпут га срам било! загрме мула, пустив груди.{S} Шта су конаци, шта |
било што их је то снашло, и врло му жао било.{S} Кад му мајка казала код кога је Фати-султан, п |
ипа у уста кап по кап воде где је олово било.</p> <p>Она још лежи у незнани, а мула тражи пуном |
изности, а не зна да би и једно и друго било што глуху шаптати и слепу намигивати, да мула нема |
ц, али је мушко, младић, па би му тешко било у харему, да није са женама научио.{S} Материн јед |
ије је остављале, а мула никако, жао му било; или је није остављао, што му је њу његова кћи, по |
Исмаилом...{S} Огледало јој је мало, „ биљбиљур“, у мршавој руци, тако белој, с црвеним ноктим |
ну душицу, на хиљадама лековитих трава, биље.</p> <p>И тако.{S} Повраћена у живот и мало разгаљ |
трунке греха.{S} А овако увене, зацело, биљка кад јој украте сунце и росу...</p> <p>Фати-султан |
рекли би мусломани.{S} И додали би:{S} Био би грех да се оженило дете (младић) бабом.{S} И ово |
у, него у шарен ћилим на поду.</p> <p>— Био један човек, ко зна кад, одавно, у старо време, па |
вица о њеној лепоти много.{S} Нестрпљив био.{S} Црна Ђултер пребројила колико је дана до његове |
њему у аманет оставио.{S} Кад сам млад био, често ми је писмо праћао, учио ме, световао ме, и |
ска крв, хтео је својега друга, кога је био петао „победилац“, ножем посред срца, да га од тога |
плашила је његовим именом сина, кад је био мали, а и сама га се бојала; а камо ли сад.{S} Кад |
шином.{S} Ману су Турци, одавно, кад је био млад, момче за женидбу, украли и потурчили девојку, |
млада, красна, Џафер-беја.{S} Шемси је био већ спремио Фати-султан дар, који би јој младожења |
хануме као садањи тапетари; оброк им је био одмор; некад се прошле без оброка, јеле с ногу раде |
две.{S} Кад сам ја била девојка, он је био бећар...{S} Аман!{S} Висок као селвија, очи му као |
не толико што је био леп, колико што је био јунак; а и он је жене волео; женио се седам пута.{S |
не су га много волеле, не толико што је био леп, колико што је био јунак; а и он је жене волео; |
леп, гонџе-лале, и од соја; стриц му је био велики везир, ујак садразам, оба деда паше, рођаци |
и Прокупчани, ни Турци ни Срби.{S} Није био правичан старешина; и <pb n="48" /> много је покази |
баба ти каже.{S} Твој баба је хафуз, и био је имам красне Аја-Софије; зна сав мусаф напамет, и |
стеље и устане, осећа се тако лак.{S} И био би сад чак и весео, да не бива нешто што га узнемир |
ни ово двоје на теразије.{S} Ама, ко би био луд да мери перо с оловом?!...</p> </div> <pb n="47 |
ог пашу.</p> <pb n="126" /> <p>— Кад си био млад, твоје су ми очи биле књига, писана на арнаутс |
радили су преко закона: пуномоћник јој био човек, Арнаутин један, кога она ни у сну није снила |
аде; за се је бацио кадуну: на лицу јој био пешкир, па се смакао, те су видели да је <hi>телеји |
на свето место, на место где је Исмаил био, њој о љубави говорио, њено лице прстима додирнуо, |
тка.{S} Колико сам пута гледао, кад сам био мали, где нене, веселећи се с другарицама, пуца из |
Хасан, Халид и Хусеин.</p> <p>— Паша им био рекао, свој тројици, да више неће бити заптије, но |
једнога петла за бој.{S} Лани му петао био надбивен, и ту је проговорила азијатска крв, хтео ј |
уд наредио; и за тридесет девет дана ту био, ни јео ни пио, и који год је прошао, на њега се ка |
чјем цариградским:</p> <p>— Мој је отац био први имам Аја-Софије, и хафуз је, зна напамет мусаф |
е три на коњма, с белим чаршавима преко бисага, увијене у јапунџа као људи; а дице им је умотан |
с раширеним белим чаршавима преко пупих бисага, да је обиђу, и да јој донесу понуде.{S} Пуни ра |
едалу и <pb n="141" /> намешта Исмаилов бисер на грлу, извлачи венедик-кошуљу с мемицама око гр |
ку хаљину; легнуше јој на грло Исмаилов бисер, и накитише је другим накитом, гривне с рубинима, |
а, па га даде невести.{S} Мајка му овај бисер спремила за „виђење“, и он га већ три дана у недр |
у, почиње разговор, само ниже речи, као бисер на ибришим, с медом на уснама, са шећером на јези |
} Како уме овај паша!{S} Реч по реч као бисер на ибришим.{S} На уснама му мед, на језику шећер; |
правио за свадбу, да јој метну на грло бисер што јој Исмаил дао за <hi>виђење</hi>...</p> <p>Р |
да се растану; он извади из недара низ бисера, па га даде невести.{S} Мајка му овај бисер спре |
к, по кадиви извезен златом, и поднизан бисером, искићен драгим камењем! и од драгога камења че |
нема мула ни шездесет ни педесет; рекле бисмо да је од двадесет пет лета, да му није брада бела |
а лишћа, ама је само гледамо; јер зашто бисмо на њу каменицама?...{S} За кумрију је шарен кафез |
че над оружјем.{S} Замутиле јој се очи, бистри горски кладенци, увело лице, свежа мајска ружа, |
не Топлице, испресецане рекама, ишаране бистрим потоцима, пуне бујнога зеленила, што у рано јут |
аукова...{S} И ја знам, кћери.{S} Ти си бита мала, не знаш.{S} Не живи Мејрем-ханума...{S} Знаш |
Јастрепцем, увијен у бели покров, може бити? или некуд даље, далеко од муле? или у Лесковац?.. |
пе...{S} За џак:{S} Шемси-паша је, може бити <pb n="133" /> послао по шаир-девојци и ашицима не |
{S} Срце ће једно, глава ће друго, може бити. <pb n="103" /> Мула-Халим ти је <hi>венчање</hi>, |
ди Арнаутин, јер он није мислио да може бити тако белога лица под топлим сунцем стамболским.{S} |
више од шездесет, шездесет три, па може бити озго још једну, и две.{S} Кад сам ја била девојка, |
чима...</p> <p>— Биће...{S} Свашта може бити.{S} А Шемси-паша ако је изгубио образ (Вај!{S} Да |
је верни Мифтар причао, да човеку може бити и на земљи као на небу, у рају где је зелених башт |
еца, остаће им мужеви без вечере, па ће бити грђене.</p> <p>Једне су долазиле, друге одлазиле, |
љке у које је Исмаил очи упирао; што ће бити близу пошумљена брега на чијем је врху Исмаилов гр |
м био рекао, свој тројици, да више неће бити заптије, но кадије.</p> <p>— И претио им, да ће их |
сиђе у башту, мисли да ће му тамо лакше бити, а оно горе: у јаблановој сенци види мулу; од сунч |
разу му је блато...{S} Чист ће му образ бити, кад Фати-султан буде кадуна Бал-бејова...</p> <p> |
нема!</p> <p>— Па?</p> <p>— Неће их ни бити: прелазећи скелом Мораву... удавише се.</p> <p>— Н |
} Овде им је први састанак, а где ће им бити други, Алах зна...</p> </div> <pb n="18" /> <div t |
син хафузовом кћери; сто, двеста пута: биће ми снаха рођака цара царева.{S} Да се онда мање го |
то развлачи јој усне на радостан осмех; биће тамо срећна, кад овамо није; здружиће се с Исмаило |
ра у кадуну са зумбул-очима...</p> <p>— Биће...{S} Свашта може бити.{S} А Шемси-паша ако је изг |
а:</p> <p>— Е, пашо!{S} Да сам жена, ја бих ти казао у одаји <hi>какву крв</hi>; ама сам човек, |
:{S} Да хоћу паре за крв свога сина, ја бих узео онолико колико се узима: хиљаду гроша, ни аспр |
{S} Кад би ме неки раставио од тебе, ја бих га...</p> <p>— Кажи, кажи, вели момче задовољно, а |
тапију од Смирне, челенку Анадолије, ја бих па рекао, срам га било!...{S} Они, Стамболије, Турц |
јка рекла: просићемо ти Фати-султан, ја бих јој пољубио руку сто пута и секао бих курбан (жртву |
и нешто хтео да те отме сам падишах, ја бих и њега убио, бесу ти дајем.{S} Знаш ли шта је то бе |
ћумуром направљено, толико...{S} Волела бих, кузум, да Џафер-беј стане поред <pb n="105" /> мул |
уке. „Ни на њих не бих, говорио је, кад бих имао овде себи равне, арслане“.{S} Његов фис, то му |
је полазио само на вуке. „Ни на њих не бих, говорио је, кад бих имао овде себи равне, арслане“ |
а бих јој пољубио руку сто пута и секао бих курбан (жртву) црнога овна“.{S} Тако помисли, и узе |
х прво цветом, па лишћем, па родом, Он, благ и милосрдан, и оком неће тренути.{S} Аллах!{S} Ама |
, не од људи, него од Алаха.{S} А Алах, благ и милосрдан, није као човек: да аспру, па се голем |
виче: „Ево Исмаила!{S} Долази по мене, благо мени!“...{S} Зна дан, сат, час његова доласка.</p |
; а оно...{S} Хедрлес (Св. Ђорђе)...{S} Благо мени!...{S} Навијате сат увек кад мујезин чита ве |
небу топличком пун месец.{S} Ваздух је благо заталасан, те се повијају травке, пригињу једна к |
а себи равним кадунама љубазно, с малим благо, са сиротим нежно.</p> <p>Прошетала је каткад, а |
За једну аспру милијон лира, небројено благо...{S} Пође по конаку, онако распојас и бос, у тер |
n="82" /> за милијон лира, за небројено благо, мир душе за госпоство!“ Мисли паша, гласно мисли |
акој је понешто наредила, свакој покоју благу рекла.{S} Лепо, и као некако другарски, с њима, д |
и <hi>Дер-Се’адет/</hi>, то јест Врата Блаженства, на седам брегова искићеним смоквама и масли |
м оком гледа, па се радује, опрао се од блата; испраћа сина и снаху у Цариград, па му је лако.. |
линих речи сети, и мисли: „Јесте, мула, блато ми до појаса, до гуше: како ћу каљав кроз град, к |
мси-паши, џелату: данас му је прилепила блато на чело и ударила катран на лице Исмаилова невест |
деда... <pb n="87" /> И на образу му је блато...{S} Чист ће му образ бити, кад Фати-султан буде |
Зна за кога ће Фати-султан...{S} Спраће блато с образа; пројездиће кроз сав Лесковац, и Прокупљ |
је мула дао бесу, па би му они залепили блато на образ...{S} Одустају од пута, али се заклињу д |
{S} Грдан мој резил! ...{S} Мора опрати блато са својега образа, и с образа својега прадеда... |
ластавице су.{S} Затутњи земља.{S} Лети блато у вис с копита атова и чилих коња, искићена чела |
на, а голем посао изврши:{S} Шемси-паши блато на чело прилепи, катран на лице удари; Исмаилу ту |
ули поју, па си ишао жмурећи, и запао у блато; пошао си да ловиш рибу у мутној води, па си изву |
були поју, па си ишао жмурећи и запао у блато.“ Сад се тих мулиних речи сети, и мисли: „Јесте, |
} А она, лепа Фати-султан-ханума мирна; бледа је као свећа или као једна звезда коју, од Исмаил |
удна, уплашена, ваљда што јој кћи много бледа, и онолико мирна.{S} Али за што?{S} Фати-султан ј |
ем, и уздисала је, и ронила је сузе низ бледе образе...</p> <p>Враћала се на исте мисли неброје |
же</hi>, додаје она, и облије јој румен бледо лице.</p> <pb n="65" /> <p>И повраћају је у живот |
и кроз борове гране сипа сребро на њено бледо чело; и сања, на ружној јави сања најлепше снове. |
до оно што јој је писано.{S} Гледа у ту бледу звезду, па јој се чини да је то њена звезда.{S} Ј |
.</p> <p>Само мало, па дође к себи, још блеђа, још жућа.{S} Мулина је кћи љуби и милује: а Леск |
тњаке.{S} Мукање гојних крава и волова, блејање оваца, лавеж паса, жагор, али све мање, тише, п |
р је удесио жалосну песму.{S} Умукло је блејање оваца, и мукање гојних крава и волова; а над ви |
сма се чује, из далека, турска песма, и блејање јагањаца...; по росној трави <pb n="144" /> пов |
би на кога налетео — мноштво је.{S} Што ближе јутру, све чешће завришти Рузиђар (Ветар), диван |
се врата отворише, и не види где му се ближи главом мула.</p> <p>Мулино место није на тахту, а |
} У мусломана је обичај да поштују тугу ближњега, да не певају кад им ближњи плаче.{S} Али ово |
тују тугу ближњега, да не певају кад им ближњи плаче.{S} Али ово сад није обичаја ради: јер с о |
дан свршава као човек.</p> <p>У ливади, близу мулине куле, под великим бором једним, што шушти, |
пуни мангал, изнесе га горе, намести га близу невесте и измаче се, стаде, с прекрштеним рукама, |
кад је жени и кћери рекао: „Топлица је близу, ако се <hi>моја</hi>, после Алахове најстарија, |
које је Исмаил очи упирао; што ће бити близу пошумљена брега на чијем је врху Исмаилов гроб; ш |
р (Ветар), диван арапски коњ, ождребљен близу Мртвога Мора, однегован на обалама немирне Мармар |
ају коње стрменом сваки час; а кад дођу близу каквога дрвета, опале, неки, из пушке, те се стре |
p> <p>Кад се виле хватају у коло а дуси блуде земљом, на месечини, сања и мање болно срце, и не |
припалила душама невино изгинулих, што блуде ноћу, на месечини, жељне овога света.</p> <p>Тиши |
{S} Њој је писано овако, њима онако.{S} Бог дели срећу, а ашчија чорбу, па нека им није на њу ж |
ајка, сад кад јој се кћи насмеја.{S} Да Бог да се, кузум, од сада увек смејала!{S} И хоћеш, инш |
не помисли:{S} Хајде!{S} Опростиће ми и Бог и син, кад пристанем да се и њена реч чује.</p> <p> |
мен, у срцу ти лед: скинућеш га, ако си Бог; растопићеш га, ако си сунце.{S} Име ти Шемси (сунц |
нису писали великаши, не дај Боже, него Бог; и прва и друга уредба није пуштена с каквога земаљ |
и обријано теме.{S} Стрча с куле, назва Бога Арнаутима; они му Бога прихватише и продераше се, |
ва, како верују мусломани, који није од Бога <pb n="53" /> дошао.{S} Затим паша седе, а и мула, |
овек учи да верује и <pb n="74" /> љуби Бога, и како ће му се судити на оном свету за рђава дел |
а</hi>.{S} Јер да су се овај дан бојали Бога, зар би тражили <pb n="58" /> пуномоћје за венчање |
је ни падишаха; а заборави рећи, <hi>ни Бога</hi>.{S} Јер да су се овај дан бојали Бога, зар би |
га овна“.{S} Тако помисли, и узе молити Бога.{S} И чини му се да га умоли, кад му мајка рече: „ |
ло.{S} Нене ми се није бојала никога до Бога и мула-Халима, а ево два три дана како се боји нек |
ча с куле, назва Бога Арнаутима; они му Бога прихватише и продераше се, дивље:</p> <p>— Алла!{S |
не одаје и гледале чудо од лепоте, и од богаства, збуњено, не умејући одатле изићи, док их не о |
на.{S} Душмани обедили пашу...{S} Паша, богат, велики човек, сила, те како неће имати душмана?! |
ли тако добро?{S} Алах не праћа по душу богаташа једнога, а по душу сиромаха другога, не: све ј |
hi>; а по руху су познали да је из куће богате.</p> </div> <pb n="38" /> <div type="chapter" xm |
/> пода до тавана, покривени красним и богатим Фати-султан-хануминим даровима; позлаћене арабе |
уздаси мртве мајке Исмаилове.</p> <p>О богатим даровима, оделу и накиту, снаси од свекрве, све |
ханумино венчање.{S} И старо и младо, и богато и сирото, ко год чу о овоме венчању, зачуди се. |
је Фати-султан пред јенђама; погледа у богато одело, кадивено, извезено златом, спремљено њој |
њене усне црвене као род једне вишње у богатој воћем Топлици његовој, сети се једне приче свог |
овара с Топлицом; где мучи опустела Југ-Богданова кула, гледајући, муком, чуда бесних освајача |
ља, а мајка види па се нада, радује се; Богу се моли и дању и ноћу, на јави, и у сну шапће моли |
S} Чега се бојиш?{S} Венчани смо, хвала Богу; а нашем се венчању нисмо обрадовали само ми, или |
брађена белим јашмаком онако као кад се Богу моле, с бројеницама; провлачи урмине кошчице кроз |
ији.{S} Жене се бусају у прси и моле се Богу да се „на кавгу“ не <pb n="52" /> окрене; људи, уп |
јеца, нариче, тужећи се на силу и обест Богу...{S} И чифчије пијанога хафуза, турска раја, Срби |
изле. „ Аман, Јараби (Господи)! шта би, Боже!“ чују се дивљи узвици. „Аман, ага! <pb n="36" /> |
ме, и говорио ми: „Ако те снађе, не дај Боже, нека лошотиња, тражи помоћ у мене...{S} А он је о |
дбу, веле, нису писали великаши, не дај Боже, него Бог; и прва и друга уредба није пуштена с ка |
устајући, јер се у поздраву помену име Божје, и што нема поздрава, како верују мусломани, који |
S} Луда!“ узвикнуше неки, колико толико Божји људи, и обиђоше је; а други, ђаволови синови, окр |
ј робињи на само, на ухо: „Зулфи!{S} За Божју љубав!{S} Носи шиљте тамо, онде, крај капиџика... |
pb n="120" /> аман!{S} Алла’ ашк’на (за Божју љубав)!...{S} Харам ти ако не...</p> <p>Не могаде |
и уским, много каљавим, осим симиџија, бозаџија и оних што воће продају готово више никога.{S} |
Сваке године спреми по једнога петла за бој.{S} Лани му петао био надбивен, и ту је проговорила |
оваква прва забава!{S} Мани се сна, не бој се!{S} Ја се људи не бојим, па баш да би пошла стот |
до ладен, мајчице, шербете..., па се не бој урока.</p> <p>Метнуше јој ладен, то јест пуце од не |
ревртање голубова „на дванаест глава“ и бој петлова.{S} Голубарник му је пун голубова.{S} Сваке |
Турци што се бејаху скупили да гледају бој петлова.{S} И јахао је каткад, али не на ату, него |
огледалима са стакленим оквиром од сто боја и стотину шара.{S} Најлепше су намештене у харему |
тахтаривана.{S} Један тахтариван, леп, бојадисан, носе Ахмед-хафузове чифчије; други, нов, од |
снегу, сишао у село.{S} Нене ми се није бојала никога до Бога и мула-Халима, а ево два три дана |
м сина, кад је био мали, а и сама га се бојала; а камо ли сад.{S} Кад се мало прибра, стид је о |
>ни Бога</hi>.{S} Јер да су се овај дан бојали Бога, зар би тражили <pb n="58" /> пуномоћје за |
грехота; не осврћу се на његове претње, боје се.</p> <p>Паша га досад, како му се чини, никад н |
ав, висок, у чоханим шалварама циметове боје и чалми; попе се на тахт, Шемси <pb n="98" /> га п |
на чалма скроз мокра, и кафтан циметове боје мокар.{S} Мутне су му и подбуле очи; подбуо у лицу |
амењем, те према сунцу дају од себе све боје; о силај му три паласке са златним китама; преко р |
има у години макар један дан, кад се не боје ни падишаха.{S} И ово нису, пашо, Турди, него су А |
Арнаути, ови други јаничари, што се не боје, каткад, ни падишаха, често су се бунили, паша сла |
дини макар један дан, кад се Арнаути не боје ни падишаха.</p> <p>Пусти глас једнога дана, па че |
дана макар један дан кад се Арнаути не боје ни падишаха; а заборави рећи, <hi>ни Бога</hi>.{S} |
, или што се тога не сећају, или што се боје да је не расвесте и не подсете на њене јаде.</p> < |
госпоство, јер није желео да га се само боје, него и да му се диве, да се застиде од његова гос |
све.{S} Беговицу је послао Шемси-паша, бојећи се преваре с мулине стране, да му не подметне на |
у груди и с дадијама говори шапатом.{S} Боји се буне, да се Арнаути не дигну на њена оца, што н |
из пушке, па се сети да је се и празне боји.{S} Би јој мило што се не расрди кад је младожења |
ивице очних капка сурмом, па тобоже се боји урока.</p> <p>Метни ми на чедо ладен, мајчице, шер |
мула-Халима, а ево два три дана како се боји некаквога сна!{S} Кад пођем у град од страха дрхти |
лаши робиње мишем, а и сам га се готово боји, нарочито пацова, кад се појави изненада, из прегр |
ани се сна, не бој се!{S} Ја се људи не бојим, па баш да би пошла стотина на мене једнога.{S} А |
ше уплаши; а Исмаил рече:</p> <p>Што се бојите, ти и моја нене?{S} Фати-султан, кад би нешто хт |
сам...</p> <p>— Шта, ханум?{S} Чега се бојиш?{S} Венчани смо, хвала Богу; а нашем се венчању н |
ринута врата чу се загушљив, врло слаб, болан глас:</p> <p>— Ол (буди)!</p> <p>— Фати-султан, з |
ену; глас јој бејаше промукао, и болан, болан, кад, угледавши несуђену заову, узвикну: „Вај, ха |
ао убивену; глас јој бејаше промукао, и болан, болан, кад, угледавши несуђену заову, узвикну: „ |
крушку и мећу је крај ње не као понуду болеснику, него као прву милост господаровој кадуни.</p |
ласом нарицати, кћер јој опет снађе она болест, стаде јој се грчити и кривити лице, и удари јој |
ћну бољку, <hi>верем</hi>, то јест суху болест, мајка га набави, даде га кћери; али, узалуд: од |
анка, погурена, не од старости, него од болести у крстима; сва се тресе а ипак кочоперна, смели |
од силне ватре; очита молитву, ту, она, болна...</p> <p>— Па да умрем.{S} Што, Зулфи?{S} Волим |
та Фати-султан, <pb n="101" /> по зими, болна преболна, и где би она дела рухо и оружје брата ј |
>Арнаутке, из свих села, чувши да им је болна мулиница, почеше долазити на коњма, с раширеним б |
/p> <p>Врата се одшкринуше; Фати, онако болна, склања се, да је не виде људи с откривеном главо |
Аман, султанијо!{S} Ашколсун!{S} Толико болна, а голем посао изврши:{S} Шемси-паши блато на чел |
блуде земљом, на месечини, сања и мање болно срце, и не оволико растужена душа; сновима се зан |
и ће петли сад, изусти мајка шапатом, с болом, са страхом.</p> <p>Јесте, трећи ће петли; ту је |
<p>Сирота Фати-султан!{S} Још живи, али болује, тешко болује.</p> <p>Кад је венчаше с мулом пон |
-султан!{S} Још живи, али болује, тешко болује.</p> <p>Кад је венчаше с мулом понова, однесоше |
ује <hi>Алла’!</hi> буди успавана, или, боље, никад непробуђена кћи оца варварина.{S} И час-по, |
ша, туга, ниоткуд нада на <pb n="94" /> боље дане: све више вене лице, све се чешће чује сух ка |
у свитање, стиже паша у Прокупље. „Вала боље смрт, него ова грдна срамота.{S} Кад сам је венчао |
снама му мед, на језику шећер; лепим ће боље мулу него најмирнијега човека; разговараће се, дог |
еле, ако је крепак, ако из пушке нишани боље него многи младић.</p> <p>Фати-султан виђа младића |
це и подиже Исмаилу турбе.{S} И још јој боље би кад се опрости бремена. (А опростила га се мног |
, права мусломанка: верује у онај свет, бољи од овога, у живот после смрти.{S} И тврда вера у т |
то ми дугујеш, за крв, већ...{S} Ако си бољи од мене, ено ти Фати-султан, не твоје снахе, него |
ало, а и сад знаде лека за ову несрећну бољку, <hi>верем</hi>, то јест суху болест, мајка га на |
борове гране на њене капке...{S} Шушти бор... шапат је то, Исмаилов, дисање, тако јако, све ја |
вици, не певају тице, тишина, само онај бор много шушти, и тужно се превија голо дрвеће, јер ду |
стан, широка, у небројено <pb n="11" /> бора, разастрта по кадивеној хаши, бели се као лабуд; а |
ом брадом, а с лицем свежим, готово без бора, с оком црним и крупним, што с маха на мах сине ка |
ада опростио свега земаљског, изишао из борбе каткад велике, мучне.{S} Обукоше је, накитише је. |
хан, из кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене очи...{S} Капци су јој тешки, скла |
ахан из кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене капке...{S} Шушти бор... шапат је |
над Јастрепцем, што је обасјава, и кроз борове гране сипа сребро на њено бледо чело; и сања, на |
ише копитњак и мајкина душица, под овим бором, што шушти, и као да се с дусима разговара...{S} |
ливади, близу мулине куле, под великим бором једним, што шушти, и као да се с дусима разговара |
су код куће, распојас, у белом ћулаву, бос, у терлуцима од црвена сактијана.{S} Тумара, забрин |
...{S} Пође по конаку, онако распојас и бос, у терлуцима од црвена сактијана.{S} Брже ходи него |
>Одмах по Светом Илији.{S} Изгуби сласт бостан, и све воће.{S} Духа с околних висова помаман ве |
, па румелијска страна, и анадолска, на Босфору, откуд се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све к |
ао се у његова два мора, Златном Рогу и Босфору, носићеш га у срцу до века, па баш да живиш, по |
је венчао са својим сином, била је <hi>бош</hi> (слободна).{S} А сад?...{S} Јазук!{S} Јазук!{S |
јано теме, изазива му заједно с мирисом бошче дувана рој мисли; и кад се после поноћи сети пост |
шта која говори ни шта која хоће; траже бошчице с јашмацима, с хаљинама за дан, па никако да их |
S} Своју фереџу узима, а не познаје је; бошчицу држи, а тражи је!{S} Неке <hi>синирли</hi>(нерв |
, притисну их, и узе да јечи, да стење; брада му се узе трести, много: кишом му грунуше сузе... |
угачке, наднеле се над очи сасвим; дуга брада, проседа, округло подшишана, затрепери кад се узм |
</p> <p>— Ваш сам...{S} Како му је бела брада: има деведесет.</p> <pb n="45" /> <p>— Сто.</p> < |
да је од двадесет пет лета, да му није брада бела, дуга.</p> <p>У једној великој а ниској одај |
у ћилима; скадарском се паши узе трести брада, као мало час мули, и ударише му сузе на очи.{S} |
ин, мали, погурен, мршав, као снег беле браде, у белој антерији и белој чалми.</p> <pb n="112" |
крпама, старац један, крупан, дуге беле браде; за се је бацио кадуну: на лицу јој био пешкир, п |
одаје изиђе мула, као џин, дугачке беле браде, Исмаил оде мајци, поче да се око ње мази, да је |
чених јагодица, проседе, кратко ошишане браде, танка гласа, као у жене; у чоханим, широким шалв |
пан, наочит, с дугачком, као снег белом брадом, а с лицем свежим, готово без бора, с оком црним |
вица: обухватила рукама колена, метнула браду на њих, па се клати, дрхти, трза се, ослушкује.{S |
рахује; обухвата рукама колена, наслања браду на руке, и заниха се, сузе јој падају по рукама.. |
и очи, сави руке оцу око врата, љуби му браду, и проговори!{S} Прва реч коју после три дана изу |
оћи, да обиђе кућу (јер како јој погибе брат, напустила и кућу и мужа); остаде она с мулом и да |
била!{S} То <hi>све</hi> Исмаил је, мој брат“, толковала је сестра и љубила Фати-султан, плачућ |
хода по соби.{S} А Садије-ханум од тада брата не помену; реч „Исмаил“ застаје јој у грлу.{S} Ви |
може да се и она освети Шемси-паши и за брата и за несуђену снаху.{S} Робиње и слушкиње <pb n=" |
каква никад није; заклела би се у гроб брата јединца, да се та тица злослутница продера с куле |
„Е ја друго не знам...{S} У Брусу, код брата ми“. „Еј!{S} Стамбол и Бруса, комшија и комшика“. |
еболна, и где би она дела рухо и оружје брата јединца...{S} Уђе у одају, па кад је Фати-султан |
оводи је мимо коњушницу где је пусти ат брата њена; води је по дворишту где му је хрт и соко и |
воришту где му је хрт и соко и говори о брату; прича о његову разговору кад бејаше мали, о јуна |
па и турској, и многима пошље по врећу брашна и ћупче масла; купи им рухо.{S} Жене су га много |
атворени, на ћерчивима хартија, ћерчива брашном облепљена да не улази хладноћа у одају; светлос |
и одмах се зачу силна вриска; одјекнуше брда и Јастребац.{S} Мула га нежно омилова, попљескав г |
<p>— Алла!{S} Аллааа!</p> <p>Одјекнуше брда и Јастребац:</p> <p>— Алла!{S} Аллааа!</p> <p>Прив |
ан ветар: у бело се облачи Јастребац, и брда и долине, и увија се у бези покров брег под Јастре |
укањем диже снежну прашину и сноси је с брда у долине, гради сметове, камо би запали и ати а не |
стрменом, а ат није вриснуо, да одјекну брда и Јастребац, <pb n="96" /> јер је осетио да не нос |
а скоро није.{S} Дебео снег притиснуо и брдо и долину, а вуци силазе с планине урлајући, долазе |
по кућама, пуста поља, само замакне за брег по који Арнаутин с пушком о рамену и хртом за собо |
мбол...{S} Ох, мајчице!{S} Носите ме на брег под Јастрепцем, за Алахову љубав!...{S} И тамо је |
брда и долине, и увија се у бези покров брег под Јастрепцем на чијем је врху гроб Исмаилов; бел |
куд далеко, ни сама не зна куд, на онај брег под Јастрепцем, увијен у бели покров, може бити? и |
м гроб, на врху <pb n="68" /> пошумљена брега пред Јастрепцем, и уздисала је, и ронила је сузе |
очи упирао; што ће бити близу пошумљена брега на чијем је врху Исмаилов гроб; што ће гледати Ис |
оглед пао кроз отвор тахтаривана на врх брега под Јастрепцем, увијена у бели покров, а она се з |
hi>, то јест Врата Блаженства, на седам брегова искићеним смоквама и маслинама, лимунима и нера |
оволишног, ћатиба.{S} Мали, стоји према брегу, па не гледа докле му глава досеже, него упро очи |
н из џамије — мртвачки сандук; конак на брегу под Јастрепцем — гроб.{S} Фати би лакше.{S} Зна о |
рати очи у високи Јастребац, у засејане брежуљке у које је Исмаил очи упирао; што ће бити близу |
бе.{S} И још јој боље би кад се опрости бремена. (А опростила га се много пре рока.) Она се опо |
ос, у терлуцима од црвена сактијана.{S} Брже ходи него досад, мисли на коју ће страну; и нигде |
и унутра, не може, не сме.{S} Најпосле, брзо, уђе у кућу, у одају где му кћи лежи мртва; и кад |
к Топлици.{S} Они што пођоше к Топлици, брзо се вратише па казују Ахмед-хафузу да су срели неке |
х гледају, но ако су се нашли на улици, брзо улазе и ударају чивију.{S} Сокаци празни, капије, |
хо и достојанствено, <pb n="39" /> него брзо, погурени под разапетом чадром; иду у џамију на мо |
та стишавао побуњене Арнауте, и увек их брзо стишао; а Арнаути, ови други јаничари, што се не б |
овој кући, до пре неки дан веселој, сад брига, страх и стид, а кад би се нешто ово мерило, ко з |
сактијана.{S} Тумара, забринут, луд од бриге; застане, зажмури и почне својим танким гласом, с |
њом оно што јој зацело на лицу читају, бригу, страх, и стид.{S} Али како ће оне баш све опазит |
и на плећима весела муду, ни љута, него брижна, смућена, тужна...{S} Ат је осетио, Арнаути опаз |
упни као горштаци, опаљена лица и дугих брка, раздрљени, жилава врата и изгорелих од сунца прси |
Лице му лепо, мушко, сунцем преплануто; бркова још нема, тек га сад гарила мрка наусница, испод |
лом опазе“.{S} Тако мисли; а после куне брод који Ахмед-хафуза и његов харем из Цариграда понес |
ујдурма.{S} Да се удаве кад Морава има брода где га скоро није имала!</p> <p>— К’смет!</p> <p> |
м.{S} Дебела глава ни тамо где је десет бројеница речи...{S} Финоћа, то је Шемси-паша; простота |
јашмаком онако као кад се Богу моле, с бројеницама; провлачи урмине кошчице кроз прсте, шапће, |
јави, и у сну шапће молитву; не испушта бројенице из руку...</p> <p>Али Фати би добро само до п |
тове, па се забрађују јашмаком, приносе бројенице, простиру серџаде, у авлији по троскот-трави, |
, а она седне на мекано шиљте: провлачи бројенице кроз прсте, испрва, шапће молитву; а после ми |
ј антерији с кћерине свадбе, и провлачи бројенице кроз прсте, шапће нешто, шапће, ваљда молитву |
ј јашмак, Зулфи, да покријем главу, дај бројенице: на хаџилук идем.</p> <p>— Чучук ханум!</p> < |
међу другарице!</p> <p>— Куд ће паша од бруке?{S} И шта ће?</p> <p>— Да се бије.</p> <p>— Како |
ало прибра, стид је обузе.{S} Куд ће од бруке!{S} Срамота је чак и од слушкиња.{S} Јер што мула |
Брусу, код брата ми“. „Еј!{S} Стамбол и Бруса, комшија и комшика“...{S}Валла’! тако.{S} Шта да |
ол далеко?“ „Е ја друго не знам...{S} У Брусу, код брата ми“. „Еј!{S} Стамбол и Бруса, комшија |
а, па све чешће пуцају мале пушке, јаче бубњају бубњи и пиште зурне...</p> </div> <pb n="111" / |
ики барјак... трка, вриште ати; зурне и бубњеви, пушке...</p> <p>...{S} У Топлици је.{S} Код ње |
цају пушке...{S} Јаче кларнет пишти.... бубњи се и зурне чују чак из далека, из циганске махале |
ааа’!.. припуцаше мале пушке, забубњаше бубњи, писнуше зурне... то поздрављају долазак мулине к |
, па и они избацише пушке.{S} Забубњаше бубњи; писнуше зурне.</p> <p>И ови у предсобљу с мулине |
е чешће пуцају мале пушке, јаче бубњају бубњи и пиште зурне...</p> </div> <pb n="111" /> <div t |
а, ни пашиница, ни пашић, Бал-беј.{S} А буд се оволико осрамотише, ту да бар више не страхују, |
му грива врбом накићена...{S} Сав град будан, одавно; искићене му широке кућне стрехе, и дућан |
недрима носи, гледајући да им „виђење“ буде пре свадбе.{S} Не сачека свадбу; данас му је било |
са страхом.</p> <p>Киша не престаје, а буде окупише „леш“.</p> <p>— Има леша у Топлици, није д |
у да се изврши понова венчање... све да буде по оном реду, који је у својој глави одавно, кад с |
зан, понизан много, како Турчин може да буде када се укаже потреба; а нишки паша, и ако млађи о |
плаче док јој је кћи врх земље; јер кад буде под земљом, уздржаваће се од суза, молитвом, да кћ |
више него у арнаутским кућама, да им не буде жао.{S} За Бајрам отера у град читаво стадо овнова |
је венчана; и свадба ће јој скоро, чим буде с даровима готова.{S} Мимо кафезе јој пролази млад |
Чист ће му образ бити, кад Фати-султан буде кадуна Бал-бејова...</p> <p>Мисли паша, мисли, ни |
обрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе, Сафет-Фати-сул |
обрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш ли да венчамо тебе, Сафет-Фати- |
рвиш, али ћу да постанем, и папаз ћу да будем, од чуда...{S} Чудо!{S} Чудо!{S} Чудо!...{S} Толи |
одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Мурад-беј будем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе, Сафет-Фати-сул |
Ухо на срце, кћери, слушај...{S} А кад будеш, кузум, на испиту, пуштена си и од једнога и од д |
когод увреди и узвикује <hi>Алла’!</hi> буди успавана, или, боље, никад непробуђена кћи оца вар |
имом, поглаваром фиса Војњаци?</p> <p>— Буди!</p> <p>И још једанпут Мурад-беј онако пита; и тре |
рава: кад се сва природа из мртвога сна буди, Фати-султан се спрема за <pb n="135" /> мртви сан |
..</p> <p>Јутро је: сунце се родило: не буди се!<ref target="#SRP19070_N1" /> викнуше Лесковчан |
ив, врло слаб, болан глас:</p> <p>— Ол (буди)!</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допу |
Аман, кћери, сунце, не стиди се, кажи „буди“...{S} Млад, леп, твоја прилика...{S} Усред зиме з |
онако пита; и трећи пут Фати одговори „буди“.</p> <pb n="119" /> <p>— Алла’!{S} Алла’!{S} Алла |
поменула, а камо ли човека.{S} А сад га будна пред мајком помиње, жали: у бунилу виче: „Ево Исм |
, очи су се склопиле...{S} Не сања више будна.{S} Није више бунило, ни полусан...{S} Сан је сад |
их с муком отвара, и сања, али не више будна, него као у бунилу, у полусну...</p> <p>Јастребац |
, и слуге поспале.{S} Нигде мушке главе будне!{S} А у харему је весеље; Фати-султан је на посте |
невесте и старе кадуне, у овој су одаји будне још три младице.{S} Од певања, играња, разузданог |
а устане.{S} Једна од оне три, мало час будне, заспала; друге две натакле на прсте филџане, па |
ареном ћилиму и меким шиљтетима пуно је будних, и то готово саме јенђе, и ако ће скоро зора, вр |
у крај ниског а широког огњишта, све је будно; и ашчике, и слушкиње из целе махале, и неке сиро |
, звече котлови.{S} Све живо већ одавно будно, жене и девојке, и млади људи, и момци, и деца; с |
урад-беј, њена оца комшије, па нека јој буду пуномоћници...</p> <p>— Дај им, кћери, пуномоћје.. |
.{S} Ах, пролеће!{S} Кад се топи снег и бујају реке и потоци, кад цвета кукурек, кад ниче трава |
ченце стакла на прозору, па гледа...{S} Бујица!{S} Нема мислиш уставе која ће је зауставити.{S} |
ривених и сламом и плочама, што вире из бујног зеленила красне Топлице, — над том високом а тро |
рекама, ишаране бистрим потоцима, пуне бујнога зеленила, што у рано јутро, поливена росом, или |
пазили да нема у мулину оку пламена што буктијаше кад је ишао Шемси-паши први пут, и кад диже б |
, пун жара.{S} Једна млада Прокупчанка, була, <pb n="31" /> у белим шалварама, чучи крај мангал |
ом халком за гвозден клинац...{S} Стара була не устаде, не пусти гласа од себе, а однеше јој не |
и од севдаха...{S} И што се икад, међу булама, знало, а и сад знаде лека за ову несрећну бољку |
а“, одговориће весело...{S} Мој Бал-беј булбул; мула вук... медвед...“</p> <p>Хоће да заплаши м |
Бал-беју.{S} За Бал-беја ће; ружа је за булбула...{S} И то венчање умним оком гледа, па се раду |
ео још већи да си.{S} Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи, и запао у блато; поша |
ну, па опет терет... „Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи и запао у блато.“ Сад |
о Прокупља, донети су на двадесет коња, буле причају.</p> <p>Колико је дарова и спреме види се, |
хиташе у ово доба саме!!{S} Жене!...{S} Буле!!{S} Кад пусте осећањима на вољу, некад дивљаци; к |
p> <p>Прилупа капак један, прозорски, а буле и робиња окренуше се прозору, вриснуше и простреше |
мерава...</p> <p>Ха-ха-ха! насмејаше се буле, први пут како је Фати-султан нестало.</p> <p>И на |
пашина.“</p> <p>Тако говоре, и Турци и буле, све у двоје, шапатом, у Прокупљу, по Лесковцу, Ни |
, кћи некога паше, Турчина; па ипак јој буле, Лесковчанке, споре племство, за то што је много о |
из далека, чује се дахире, и песма; то буле, младе жене и девојке, певају у башти између леха, |
ротице, Туркиње из Смирне, како причају буле, три године.{S} У дну једне мусафир-одаје сложени |
јутру!“ говоре Турци. „Јазук!“ узвикују буле.{S} А она, лепа Фати-султан-ханума мирна; бледа је |
е су тице певачице, само се, ноћу, чује буљина с урлањем огладнела вука.{S} Замрзла се Топлица. |
у црн глас:</p> <p>— Пашо азретлери!{S} Буна!{S} Ноћас изгинули Турци, ђаури...{S} Дигао буну м |
<p>— Дигао се мула-Халим, цео фис...{S} Буна, пашо азретлери!...</p> <p>— Десет пута пита, и де |
дно те једно, испрекидано, задихани:{S} Буна...</p> <p>Паша се окамени.{S} Стоји као камен; ниш |
и гласови, у сваком сату по један, е се буна не стишава, е су друмови поседнути, па нико не сме |
под исцветалом јабуком, у води са седам бунара и испод левог воденичког камена, где је, од сино |
и с дадијама говори шапатом.{S} Боји се буне, да се Арнаути не дигну на њена оца, што никад дос |
боје, каткад, ни падишаха, често су се бунили, паша слао војску да их стишава, и да <pb n="86" |
е паметан.</p> <p>И досад су се Арнаути бунили, и то против власти, али њему није било овако.{S |
мичу, и робиње не знају више кад јој је бунило, а кад јава.{S} Јер и кад бунца, лепо их гледа, |
...{S} Не сања више будна.{S} Није више бунило, ни полусан...{S} Сан је сад...</p> <p>Заспала ј |
араби шућур!...</p> <p>Говорила тако, у бунилу, па се расвестила и тражила да јој простру посте |
ад га будна пред мајком помиње, жали: у бунилу виче: „Ево Исмаила!{S} Долази по мене, благо мен |
, и сања, али не више будна, него као у бунилу, у полусну...</p> <p>Јастребац јој није планина, |
рнаутлук, мајци његовој, и Арнаутима; а буновно Прокупље трља очи, и гледа: чисто не верује да |
Таласа се, човек до човека, па сви као бунтовници, из очију пламен сукља, лица чисто онакажена |
је ишао Шемси-паши први пут, и кад диже буну с претње и плашења Шемси-пашина; те један старац, |
Ноћас изгинули Турци, ђаури...{S} Дигао буну мула-Халим...{S} На власт хоће...{S} Дигао се цео |
јој је бунило, а кад јава.{S} Јер и кад бунца, лепо их гледа, као на јави.{S} Увек, само о Исма |
атио тапију од Стамбола с његовим Сарај-Бурну, где је сарај султан-Махмудов, с Атмејданом, где |
ију, пред дућане, у чаршији.{S} Жене се бусају у прси и моле се Богу да се „на кавгу“ не <pb n= |
свукла, нити је легла; плакала, кукала, бусала се у прси, чупала косу, своје седе аврапе, па се |
на прстима, и као са страхом, па чучну, ваде из недара по јабуку или крушку и мећу је крај ње н |
рада до града иду, ударају у саз, песме ваде и певају, па дођоше и у наш Лесковац, ама им даде |
скога шала опасао је силај, па наместио ваздан кићене пиштоље и јатаган; метну на главу нов ћул |
сно-плавом небу топличком пун месец.{S} Ваздух је благо заталасан, те се повијају травке, приги |
пцем, за Алахову љубав!...{S} И тамо је ваздух сам мирис...; и тамо је сунце <pb n="142" /> као |
ва; не помену га.{S} Као красне Топлице ваздух, што мирисаше на мајкину душицу и на друге леков |
селе; свирка и песма разлеже се; мирише ваздух на шебој, на каранфил, на росну траву; свирачице |
отворите.</p> <p>Отворише и врата; свеж ваздух, мирисав испуни одају...</p> <p>— Трећи ће петли |
; повратише је у живот материна љубав и ваздух красне Топлице, испресецане рекама, ишаране бист |
е, до белога дана.{S} Мирише свеж ноћни ваздух на шебој и каранфил из баште, на амбер и зумбул- |
вити, иншала! па ево га Хедрлес, красан ваздух...{S} Сваки дан ће топлије...{S} Начинићемо ти л |
хладноћа у одају; светлости мало, чиста ваздуха ни мало, мирис јела, с одела, дим дувана, угаљ |
, она одшкрине капију и тешка се: „Вај! вај!{S} Јазук што ћете се по овој врућини вратити: хану |
му украдоше.{S} Вај, чуда!{S} Вај, вај, вај!“ Све о хафуз-Ахмеду.{S} Ни ко у неком граду мање д |
кћер му украдоше.{S} Вај, чуда!{S} Вај, вај, вај!“ Све о хафуз-Ахмеду.{S} Ни ко у неком граду м |
ела, од страха.</p> <p>— Вај, млада!{S} Вај, лепа!{S} Вај, од соја! а толико несрећна!</p> <p>И |
едо, кћер му украдоше.{S} Вај, чуда!{S} Вај, вај, вај!“ Све о хафуз-Ахмеду.{S} Ни ко у неком гр |
.</p> <p>— Вај, млада!{S} Вај, лепа!{S} Вај, од соја! а толико несрећна!</p> <p>И још се нешто |
ну длановима и закука: „Вај!{S} Вај!{S} Вај!{S} Јазук, кћери, твоја младост!“ Па поклопи лице р |
те пљесну длановима и закука: „Вај!{S} Вај!{S} Вај!{S} Јазук, кћери, твоја младост!“ Па поклоп |
загара, него чедо, кћер му украдоше.{S} Вај, чуда!{S} Вај, вај, вај!“ Све о хафуз-Ахмеду.{S} Ни |
?{S} Веле полудела, од страха.</p> <p>— Вај, млада!{S} Вај, лепа!{S} Вај, од соја! а толико нес |
.{S} А Шемси-паша ако је изгубио образ (Вај!{S} Да ме чује!) није и памет; и зна причу <hi>Јара |
х очију, те пљесну длановима и закука: „Вај!{S} Вај!{S} Вај!{S} Јазук, кћери, твоја младост!“ П |
векир, она одшкрине капију и тешка се: „Вај! вај!{S} Јазук што ћете се по овој врућини вратити: |
ад, угледавши несуђену заову, узвикну: „Вај, ханум, све сам изгубила“!...{S} И ту је ударила у |
S} А и кад би га ухватили, каква би њој вајда била, кад...{S} Материно срце не сме даље.</p> <p |
ељу, учинио, и нека Алах да да ми је за вајду.{S} Ти, мула, пријатељу, чуо сам, хоћеш још да се |
и крви дужан. „За крв ич не знам, мула, вала! и похита на чардак.{S} Коју год слушкињу сретне, |
еј, тако га од милости зову.{S} Баш је, вала, „бал“.{S} Млад, леп, гонџе-лале, и од соја; стриц |
а крв ич не знам!{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Вала, мула, кажи...{S} Крв...{S} Какву крв? муца опет п |
> <p>Не, ту закон нема посла.{S} А није вала ни грех, рекли би мусломани.{S} И додали би:{S} Би |
још у свитање, стиже паша у Прокупље. „Вала боље смрт, него ова грдна срамота.{S} Кад сам је в |
тамбол и Бруса, комшија и комшика“...{S}Валла’! тако.{S} Шта да се ради, аман, Јараби!“</p> <p> |
аил-бег, знам нашу највећу заклетву <hi>валлахи</hi>, <hi>биллахи</hi>, <hi>таллахи</hi>.{S} Ка |
док их не опомену пашине слушкиње е им ваља ићи, плакаће им деца, остаће им мужеви без вечере, |
ула је протумачио вриску ата како ју је ваљало протумачити, и, са Суљом и Саидом, младим Арнаут |
-ханумина мајка некако чудна, уплашена, ваљда што јој кћи много бледа, и онолико мирна.{S} Али |
е, као да у одаји никога нема; претура, ваљда, нешто крупно по глави, јер час-по, па јој се чуј |
ојенице кроз прсте, шапће нешто, шапће, ваљда молитву.{S} Нити се од тада свукла, нити је легла |
то доба, од његове девојке само пепео, ваљда, јер је умрла још прве године пошто су је потурчи |
нежном, као од воска...{S} Тако умиру, ваљда, само они који немају на души ни трунке греха.{S} |
га Николе на тавану мула-Халимове куле; ваљда се потресе сам светитељ с несреће потомка оних шт |
а, или, боље, никад непробуђена кћи оца варварина.{S} И час-по, па се сети поруке мајке Исмаило |
очима: очни су јој каици ишарани ситним варком.{S} Стара је готова, али још не устаје, хоће да |
рибор за телејисање, мали жути тасови с варком и ђелинпули; још је поред ње кутија с дуваном; ј |
иђе очајан, но махнит, из очију му лете варнице...: освета...</p> <p>— Ама шта ће Шемси-паши кр |
ицом у јенђебулство, и видела, то јест, вас дан и сву ноћ гледала Фати-султан-хануму, те јој до |
џамију на молитву.</p> <p>Једне куће по вас дан празне, друге пуне; скупљају се хануме на разго |
не су долазиле, друге одлазиле, тако по вас дан, неколико дана пред свадбу; а пашиница се појав |
ра с пламеном; после, пламен се угасио, ватра прегорела, остао жар под пепелом, па тиња, тиња.{ |
ку на чело, ухвати је за руку.</p> <p>— Ватра, Фати-султан!{S} Грозница?</p> <p>— Грозница, Сад |
на миндерлуцима, широким а ниским, као ватра црвеним; неке на шареним шиљтетима поред миндерлу |
идео, мишљаше, е је прво време туге што ватра с пламеном; после, пламен се угасио, ватра прегор |
еле усне, сад изгореле, много, од силне ватре; очита молитву, ту, она, болна...</p> <p>— Па да |
реле.</p> <p>— Онако стар сам!</p> <p>— Ваш сам...{S} Како му је бела брада: има деведесет.</p> |
, и у вече, кад месец изиђе, пође небом ведрим, мирише, сва, на копитњак, на омиљен, на одољен, |
Есма-кадуне...{S} Леп.{S} А, очи!{S} А, веђе!... а над горњом усницом као ћумуром направљено, т |
Висок као селвија, очи му као у шаина, веђе самур, уста стамболски дивит!{S} Кад узјаше ата па |
<p>— Хиљаду гроша.</p> <p>— Немој...{S} Вежи кесу, па је врати у недра...{S} Нећу за мојега син |
та рубе“, све свила из Дијарбекира, све вез из Смирне.{S} А Фатина спрема, и рухо, дарови од Со |
еленог чоханог гуња чепкени, од силнога веза раменима му претегли, трепери, према сунцу, чисто |
чакшире и џамадан, у чепкенли-гуњ срмом везен; први пут је обуо жуте чизме које је добио на дар |
ашља: и метнувши на уста јаглук, златом везен, обоји га крвљу...{S} Склопише се уморне зенице.{ |
еле се лабуд, широка хаљина, затрепташе везени тозлуци...{S} Прибила се уз кафез, сама је, слух |
е извезен златом; и сијају му се златом везени од црвене чохе тозлуци.{S} Ти његови тозлуци, пр |
акривене су свиленим материјама, златом везеним, махрамама много шареним, кесама кићеним, газов |
ргани, јастуци, све свила и кадива, све везено златом.{S} У дну друге мусафир-одаје читава кују |
ве и репа, с кићеном опремом, с абаијом везеном <pb n="51" /> жеженим златом.{S} Кад опази мулу |
лале, и од соја; стриц му је био велики везир, ујак садразам, оба деда паше, рођаци бејелербејо |
не би пашовао у малом Лесковцу, него би везировао у великом Стамболу.</p> <pb n="25" /> <p>— Ал |
на докле би Лесковчанка овако, китила и везла, јер је Садије више не прекида Фати-султан ради; |
еликом Безистану цариградском, и што су везле три сиротице, Туркиње из Смирне, како причају бул |
и његови тозлуци, причају се!{S} Њих су везле, у Нишу, најбоље терзије.{S} На глави му фес с ду |
купили се од поноћи, раде; а снег веје, веје, завејава пут; и раде, опет раде, јер се не зна вр |
рби, скупили се од поноћи, раде; а снег веје, веје, завејава пут; и раде, опет раде, јер се не |
Волим с Исмаилом недељу, него без њега век...{S} Он је тамо...</p> <p>— Чучук-ханум... мајка т |
, пријатељу.{S} Слушаћу те од сад па до века.</p> <p>Мула непрестано држи груди, клати се и поч |
траха, кад не може срамоте, никад ни до века; мисли и са женом се покаткад, дању, а и ноћу, раз |
ом Рогу и Босфору, носићеш га у срцу до века, па баш да живиш, пошто си га видео, још сто годин |
ој...{S} И отац му стар; има осамдесет, веле, ако је крепак, ако из пушке нишани боље него мног |
ругима севап.{S} И прву и другу уредбу, веле, нису писали великаши, не дај Боже, него Бог; и пр |
Пуцала је из дуге пушке, <pb n="60" /> веле, у петнаестој години на једнога кириџију, што им ј |
да је утеши...</p> <p>— Како утеши?{S} Веле полудела, од страха.</p> <p>— Вај, млада!{S} Вај, |
пре три године оженио, умре преклани; и веле да је хтела постати мајком).{S} Кад стаде сатирати |
племство, за то што је много охола, јер веле да је од краја „видела“, не би имала велики нос, т |
привиђење.{S} Сваке ноћи у глухо доба, вели, види мајку; хода по кули, каже, као жива, и све о |
а, нека га освети женска...{S} И мајка, вели, зна да је Исмаила млада и зелена испратио на онај |
тебе, ја бих га...</p> <p>— Кажи, кажи, вели момче задовољно, а она се застиде, па поче да криј |
ткад, дању, а и ноћу, разговара.{S} Она вели да испрате Бал-беја у Цариград... „Какав Стамбол, |
ме позвао на мегдан, па се покајао, јер вели да се арслан с арсланом бије!...{S} Али тај исти м |
оставља онда кад треба да је у њему...; велика је, девојка.{S} Родитељи греше, деца испаштају.. |
а прекиде молитву, заборавивши да је то велика грехота, па полете кћери у одају.</p> <p>Али кам |
прву и другу уредбу, веле, нису писали великаши, не дај Боже, него Бог; и прва и друга уредба |
уље, на ибришим-врвци, хамајлије, мале, велике, од урока, од намере, проклете намере, од страха |
свега земаљског, изишао из борбе каткад велике, мучне.{S} Обукоше је, накитише је...{S} Тражила |
ва и капка, кроз које улази мирис једне велике илијњаче, пуне рода, и илијинске траве, сагореле |
ака, двоспратне куће једне, старе, врло велике, са житницом удно непрегледног дворишта, с кошев |
</p> <p>И тај дивни град, с много душа, велики, по мусломански и Стамбол и <hi>Дер-Се’адет/</hi |
и, посла се има много, данас, на тужан, велики празник, дан смрти њихове чучук-хануме.{S} Ахмед |
Душмани обедили пашу...{S} Паша, богат, велики човек, сила, те како неће имати душмана?!...{S} |
ле да је од краја „видела“, не би имала велики нос, то <pb n="73" /> јест, не би била охола, не |
ени људи, искићени коњи; пред сватовима велики барјак... трка, вриште ати; зурне и бубњеви, пуш |
} Није месец свећа под судом...{S} Није велики човек дрво без хлада.{S} Од Шемси-паше има фајду |
еха, за уживање и прање пред молитву, и велики вотњак са свакојаким воћкама и чардаклијом с јед |
затутње под њим земља...</p> <p>А онај велики пас у дишар-авлији чисто помахнита: лаје, трза с |
трећој мусафир одаји, с улице, чивилук велики, заузео цео један зид: педесет „ката рубе“, све |
гонџе-лале, и од соја; стриц му је био велики везир, ујак садразам, оба деда паше, рођаци беје |
ер</hi>.{S} У дишер-авлији залаје грдно велики пас, јер му се час по учини бахат од човека; зве |
/p> <p>У ливади, близу мулине куле, под великим бором једним, што шушти, и као да се с дусима р |
.“ Игра се с њима у вотњаку, под једним великим шам-дудом, у хладовини, камо је нарочито направ |
упан, у уским белим чакширама, забрађен великим пешкиром тако да му се само очи виде, ускочи кр |
је прошао, на њега се каменом бацио (ко великим, ко малим, како је коме срце било), и он жив, н |
, с дебелим златним ланцем око врата, с великим златним карикама у ушима, обучена као каква хан |
ирима, кутије од срме, и један чибук, с великим ћилибаром, за Фатина ђувегију, све филигран рад |
де је зелених башта, извора, девојака с великим црним очима, у сеницама, сад...</p> <p>Дође вре |
телећу кожу усред баште, између густих, великих шимшира, па клања: од петлова кукурекања учинил |
, па се отвори капија, и појавише се из великога дворишта, опасана високим, дебелим зидом два т |
<pb n="112" /> <p>Они поседаше у једној великој одаји, и припалише им се чибуци, све мула-Халим |
није брада бела, дуга.</p> <p>У једној великој а ниској одаји, са вратима на свод, са шареним |
е.{S} С њом ће увек, овде, у кули, врло великој, дивној као падишахов сарај, коју је обасјало, |
ad> <p>У трошној кули мула-Халимовој, у великој, али ниској одаји наложена је пећ земљана, с кр |
ан! ланац је грдно дебео, причвршћен је великом халком за гвозден клинац...{S} Стара була не ус |
дног дворишта, с кошевима за кукуруз, с великом коњушницом.{S} То је конак мула-Халимов, у коме |
врата, одшкринута, приђе Махмуд-беј, с великом белом чалмом и с ћурком до земље, Турчин, комши |
лице јој шара једна стара Прокупчанка с великом пажњом, јер воли да се сутра Лесковчанке зачуде |
смаилово рухо, Исмаилово оружје...{S} У великом дрвеном кафезу, према постељи, соко; на шиљтету |
, газовима, оним што је било најлепше у великом Безистану цариградском, и што су везле три сиро |
о у малом Лесковцу, него би везировао у великом Стамболу.</p> <pb n="25" /> <p>— Алла’!{S} Алла |
во...{S} И извади из недара кожну кесу, велику, па је стаде дрешити.</p> <p>— Шта ћеш, пашо?</p |
бали Златнога Рога, гледајући где уђе у велику морску лађу Ахмед-Хафуз, то јест човек који зна |
релих, у хаљини коју јој је отац за <hi>Велику К’на-Ноћ</hi> правно.{S} Њена лепа коса, сад зам |
шо, мало беше твојега госпоства и твоје величине, па си желео још већи да си.{S} Хтео си у луг |
лествице, чекићи, гвоздени клинци разне величине, па <pb n="72" /> конци, жице; а хануме као са |
ен исцветалом врбом.{S} Не; на глави му венац од врбе, и око паса врба; и ату му грива врбом на |
} Пустио жиле и почео <pb n="113" /> де вене...{S} За садберк-ђул је башча према сунцу; за танк |
да на <pb n="94" /> боље дане: све више вене лице, све се чешће чује сух кашаљ, из груди...{S} |
здрљена — раскопчала се, спала паучина, венедик-кошуља — свилене шалваре, кратке антерије, срма |
намешта Исмаилов бисер на грлу, извлачи венедик-кошуљу с мемицама око грла, да се види, смеши с |
у се кћи с мула-Халимовим сином; после, венчала му се кћи с мула-Халимовим сином; после, убили |
хмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш ли да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћ |
Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћ |
а, Мурад-беј будем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћ |
Јер она је знала да је Фати-султан била венчана, да јој је погинуо младожења, и да је она остал |
на!</p> <p>— Ако није одведена, била је венчана.</p> <p>— Јазук!</p> <p>— И баш је сам украде.{ |
_C2"> <head>II</head> <p>Фати-султан је венчана; и свадба ће јој скоро, чим буде с даровима гот |
е с Џафер-бејом, јер си прво била с њим венчана.{S} После с мула-Халимом, то јест ако...</p> <p |
> <p>— Шта, ханум?{S} Чега се бојиш?{S} Венчани смо, хвала Богу; а нашем се венчању нисмо обрад |
е, у његов конак: ту да јој „падну“ оба венчања, ту да је испитају, ту да се изврши понова венч |
ит изиђе; на испиту ће... пашће јој оба венчања...{S} Жена не може имати два мужа, по закону; н |
.{S} Кад изиђе пред суд, падоше јој оба венчања. „Кога ћеш сад?“ пита је суд. — Ниједнога, одго |
, у свој конак, па да јој падну она два венчања, ту да је испитају, ту да каже хоће ли код муле |
већи празник од дана рођења, и од дана венчања; човек се тада опростио свега земаљског, изишао |
з Шемси-пашина конака после њена другог венчања с мулом.{S} А у одаји, где сад лежи, према пост |
S} Тако је било, кузум...{S} И твоја ће венчања пасти...{S} Хајде мени, кћери...{S} Да идемо об |
од овога часа ниједнога.{S} Оба су јој венчања, по закону, пала, те је слободна, и може да пон |
да је испитају, ту да се изврши понова венчање... све да буде по оном реду, који је у својој г |
р би тражили <pb n="58" /> пуномоћје за венчање од оне што не зна ни где је, ни ко је она, ни ш |
/p> <p>Мурад-беј јој тражи пуномоћје за венчање с мулом.</p> <p>Ништа.</p> <p>Оба пуномоћника з |
ш.{S} Прво ћемо ти тражити пуномоћје за венчање с Џафер-бејом, јер си прво била с њим венчана.{ |
пала, те је слободна, и може да понови венчање с пашићем, може с мулом, јер је и један и други |
ати-султан...{S} Све мисли на њено ново венчање, и на њен селам који му пуномоћник предаде, иск |
је, ти ухо на срце...{S} Да ти обновимо венчање с Џафер-бејом...{S} А?{S} Џафер-беј... јок, Бал |
Прокупљу сврши се Фати-султан-ханумино венчање.{S} И старо и младо, и богато и сирото, ко год |
овори да му је по вољи само ово кћерино венчање; синоћ су и слуге и слушкиње чуле кад је жени и |
-беја ће; ружа је за булбула...{S} И то венчање умним оком гледа, па се радује, опрао се од бла |
е врати.{S} А и како да врати кад је ту венчање!{S} Венчао се с невестом њена Бал-беја! „Јазук, |
ти. <pb n="103" /> Мула-Халим ти је <hi>венчање</hi>, истина; ама <hi>то</hi> ти је и Џафер-беј |
о, и богато и сирото, ко год чу о овоме венчању, зачуди се. „ Алла’!{S} Алла’! севдах женски! о |
{S} Венчани смо, хвала Богу; а нашем се венчању нисмо обрадовали само ми, или само наши родитељ |
А и како да врати кад је ту венчање!{S} Венчао се с невестом њена Бал-беја! „Јазук, јазук!{S} О |
, него ова грдна срамота.{S} Кад сам је венчао са својим сином, била је <hi>бош</hi> (слободна) |
дио оца, и што му украо невесту, што се венчао с њом.{S} Али како да се свети мули он, што плаш |
S} Али какав закон?{S} Зар је по закону венчати жену с другим кад је није први пустио.</p> <p>И |
узеше пуномоћје од ње, па изиђоше...{S} Венчаше је с мулом с мирном савешћу.</p> <p>Мула рече п |
и, све чује, кад даде пуномоћје, кад је венчаше са мном, с поглаваром арнаутскога племена Војња |
али болује, тешко болује.</p> <p>Кад је венчаше с мулом понова, однесоше је мајци, по њеној жељ |
овога, у живот после смрти.{S} И тврда вера у то развлачи јој усне на радостан осмех; биће там |
ти глас, да је свакој жени, без разлике вере, слободно доћи и видети, те поврвеше жене, Туркиње |
аути сахранише, по обредима мусломанске вере, жену и сина свога поглавара, жене плачући, људи ш |
д знаде лека за ову несрећну бољку, <hi>верем</hi>, то јест суху болест, мајка га набави, даде |
.{S} Млад, он није веровао, и ако му је верни Мифтар причао, да човеку може бити и на земљи као |
лици његовој, сети се једне приче свога вернога друга Мифтара, сети се те приче, њему миле, нов |
Фати-султан-хануминих.{S} Млад, он није веровао, и ако му је верни Мифтар причао, да човеку мож |
S} И Фати је као оне, права мусломанка: верује у онај свет, бољи од овога, у живот после смрти. |
четири књиге, из којих се човек учи да верује и <pb n="74" /> љуби Бога, и како ће му се судит |
се Арнаути свете.{S} Пашу су, како она верује, набедили, али ко ће то доказати оним дивљацима. |
ано.{S} Јер она је права мусломанка, па верује у судбину, у <hi>Алахово Писмо</hi> као у Алаха: |
но Прокупље трља очи, и гледа: чисто не верује да је толико заспало, те да не осети ово од шта |
бина,“ тако мисли Шемси-паша; јер тврдо верује да мула пристаде на разговор и договор, и на све |
шта се по Прокупљу говори, у шта тврдо верују <pb n="27" /> и Лесковчани и Прокупчани, и Врања |
ну име Божје, и што нема поздрава, како верују мусломани, који није од Бога <pb n="53" /> дошао |
еда у небо, тражи звезду своје невесте, верујући да је њена звезда најлепша, најсветлија, кад ј |
/> јер је осетио да не носи на плећима весела муду, ни љута, него брижна, смућена, тужна...{S} |
и гледала песнице, и видела крв, и сад весела, смеши се!{S} Ове две то опазише, па Лесковчанка |
а Фати-султан е ће на испит, од тада је весела, сваки час се за понешто смеје, и устаје, хода п |
застаје јој у грлу.{S} Види да је Фати весела, да једва чека да пође, те час-по тужно прошапће |
, пуста младост!{S} Фати-султан је ипак весела, па и тужну, много забринуту мајку често разгово |
поласка.{S} То јутро је Фати била врло весела; и у лицу се мало повратила...{S} Пред кулом су |
капка; Арнаутке се прибијају уз кафезе, веселе, радознало гледају у тахтариване, не знајући у к |
А кад се спусти ноћ, хануме узеше да се веселе; свирка и песма разлеже се; мирише ваздух на шеб |
а по трави и цвећу крупна роса; удесише веселе тичице, сухих крила, песму као у пролеће.</p> <p |
ута гледао, кад сам био мали, где нене, веселећи се с другарицама, пуца из две мале пушке од је |
у севдах; свекрва баца бакшиш чочецима, весели се, ни у кога не гледа, ни на кога овде не мисли |
p> <p>И ови у предсобљу с мулине стране весели су; и таман да носе свом господару добар глас, т |
то оне с девојачке стране.{S} Зар су се веселиле само ноћас?{S} Где је <hi>Хамам</hi>?{S} Где < |
и извија кроз нос нову сокачку песму, с веселим напевом, с припевом:</p> <quote> <l>А! ха! ха!{ |
је пуно света, па све лепо обучено, све весело, све се радује: а Исмаил чучи пред њом, подигао |
ју за кога ће „За Бал-беја“, одговориће весело...{S} Мој Бал-беј булбул; мула вук... медвед...“ |
ју.</p> <p>У овој кући, до пре неки дан веселој, сад брига, страх и стид, а кад би се нешто ово |
свађе, и какве несреће усред највећега весеља.{S} Гости се разишли, пијани хафуз дубоко заспао |
адице.{S} Од певања, играња, разузданог весеља, хануме се замориле, и поспале.{S} Неке спавају |
петнаест дана, онда Турци обично праве весеља; по Фати-султан дошле су из Лесковца јенђе, Шемс |
у авлију и избацише мале пушке, у знак весеља.</p> <p>Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’! прихватише св |
где мушке главе будне!{S} А у харему је весеље; Фати-султан је на постељи; лице јој шара једна |
је прошла <hi>Мала К’на-ноћ</hi>?{S} У весељу, од вечери до зоре, до белога дана.{S} Мирише св |
ни, и Врањанци...{S} Њен отац радостан, весео, говори да му је по вољи само ово кћерино венчање |
сећа се тако лак.{S} И био би сад чак и весео, да не бива нешто што га узнемирује: на пример, а |
о тужан; звезде не трепте као мало час; ветар је удесио жалосну песму.{S} Умукло је блејање ова |
прозор у голо дрвеће.{S} Хладан, зимни ветар љуља гране, голе. „Као просјаци: голе, клате се, |
воће.{S} Духа с околних висова помаман ветар и наноси кишу кроз прозоре, рђаво затворене, у од |
ло дрвеће, јер духа с Јастрепца помаман ветар: у бело се облачи Јастребац, и брда и долине, и у |
лиже јутру, све чешће завришти Рузиђар (Ветар), диван арапски коњ, ождребљен близу Мртвога Мора |
I</head> <p>У Лесковцу, на десној обади Ветернице, диже се Шемси-пашин конак, двоспратна кућа ј |
образ што му могу ја?!{S} Сву Топлицу и Ветерницу да исцрпем, па ништа; јер црн, прљав образ ни |
слутница: зајецаше струне на гуслама од ветра кроз незатворене капцима прозоре; потресе се покр |
утин?{S} Од репуха.{S} Онај трепери без ветра.{S} Овај се једва миче кад кокошке иду на седало |
ан опет мирише! опет лишће шушти и опет ветрић душе!{S} Славуј у лугу од јасмина удесио још леп |
рума привиђало му се тело Исмаилово; од ветрова ујања причуло му се, час-по, јечање његова сина |
себе додирне...{S} Да га крилати коњи, ветрови, пренеше у Арабистан, где, како су му причали, |
овлачи, цепа, пали, и пушта пепео према ветру, да га разнесе, <pb n="85" /> да му нигде трага н |
а комшилука (јер у комшилуку је тужно), већ из далека, чује се дахире, и песма; то буле, младе |
и хафузову кћер, ни рођаку цара царева, већ пашину снаху.</p> <p>— Кадуну Шемси-пашина сина!</p |
оручује да не слушаш ни овога ни онога, већ да метнеш ухо на срце...{S} Да ти не прети мула?{S} |
ије, или, рецимо, онако некога радника, већ робиње, и беле и црне.{S} С првима је, по мњењу „пр |
наути, не као до сада из неколико села, већ из свих, и што је год за пушку дошло је, па све ору |
о нећемо за дуг што ми дугујеш, за крв, већ...{S} Ако си бољи од мене, ено ти Фати-султан, не т |
етло лице“ никако не гледају, није ред, већ одговарају погнуте главе и спуштених очију.</p> <p> |
знајући да се Арнаути сад нису умирили, већ само примирили, јер им нестало праха и олова.{S} Кр |
м.{S} И ово сад није учињено од обести, већ из освете.{S} Јер мула је дао бесу сам себи да ће п |
Позваћу мула-Халима, и ако није човек, већ вук, гладан вук, па ћу га питати...{S} Ако су ме сл |
..{S} Све Исмаилово; ту је, у Прокупљу, већ читав месец.{S} Гледала је све то она умним очима д |
ањање: а неколике старице <pb n="32" /> већ су с абдестом готове, па се забрађују јашмаком, при |
опада кад год се опије; па уместо да га већ једанпут казне смрћу, досудише му „сургун“.{S} С њи |
вај бисер спремила за „виђење“, и он га већ три дана у недрима носи, гледајући да им „виђење“ б |
ом.</p> <p>Јесте, трећи ће петли; ту је већ Ђурђев дан, јунак Хедрлес, на ату, с миздраком, <pb |
, и млади људи, и момци, и деца; све се већ окупало, пре сунца, крај пуне пупољака руже, под ви |
вис пробуђен поветарац; певају певачице већ промуклим гласовима; пљескају хануме длановима, под |
рве, свекра, говори цело Прокупље.{S} И већ је Фати-султан пред јенђама; погледа у богато одело |
} Силистер изврши пашину заповест.{S} И већ до подне опколише сејмени кулу мула-Халимову.</p> < |
ори.</p> <p>— Зна.{S} Туга није у глави већ у срцу.</p> <p>— Не дамо мулине кадуне.</p> <p>— Јо |
у крстине, неки деду у стогове, а неки већ вршу: пуста остадоше поља, празна гумна, све се то, |
пећу папуче, звече котлови.{S} Све живо већ одавно будно, жене и девојке, и млади људи, и момци |
да, красна, Џафер-беја.{S} Шемси је био већ спремио Фати-султан дар, који би јој младожења дао |
мања, где их мајка купа у хладној води; већа, где се отац на њих наљутио, па их истерао напоље, |
јој се син радује, па и њу обузима све већа радост.{S} Савест јој чиста, јер онај глас могао ј |
на чисто; али му је сад сто пута горе, већи стид, срамота, и жене му се свете! осветила му се |
спремише као за свадбу.{S} Дан смрти је већи празник од дана рођења, и од дана венчања; човек с |
оства и твоје величине, па си желео још већи да си.{S} Хтео си у луг где булбули поју, па си иш |
сад...{S} У сарај ћу ја...</p> <p>И кад већил оде, мула позва Арнауте.{S} Сутрадан су Арнаути о |
ија, једно момче арнаутско.{S} А кад је већил пошао, мула га испратио до преко прага!{S} Шта су |
>XIV</head> <p>Јуче је дошао мули пашин већил, по у годинама човек, обучен као о Бајраму.{S} До |
лави, у дућан; у вече се враћа.{S} Пред вече се јаве сокацима мусломани, не ходећи као обично т |
у рано јутро, поливена росом, или пред вече, и у вече, кад месец изиђе, пође небом ведрим, мир |
звезда коју, од Исмаилове смрти, свако вече гледа: с ње чита шта јој је писано.{S} Јер она је |
е Кукувију у својој махали, а сад свако вече.</p> <p>Тишина, глуха, мртва, само се, с времена н |
о ју је Исмаил волео!...</p> <p>А једно вече, појави се на јасно-плавом небу топличком пун месе |
по обрасцу јединога Алаха.</p> <p>Једно вече, кад се врати из града и хтеде ући у одају, родите |
у мокра угљевља. (Изврнуо се мангал оно вече, у оном <pb n="42" /> чуду и забуни, па нека изруч |
пунџе, или с џаком на глави, у дућан; у вече се враћа.{S} Пред вече се јаве сокацима мусломани, |
8" /> се затвара са Замбак-робињом; а у вече рече паши е је време да се хануме крију од њихова |
а’!{S} Алла’! севдах женски! од петка у вече до суботе ујутру!“ говоре Турци. „Јазук!“ узвикују |
тро, поливена росом, или пред вече, и у вече, кад месец изиђе, пође небом ведрим, мирише, сва, |
а па прође прокупачким сокацима, женама вечера загорева, невестама се јувка цепа, девојкама ибр |
, плакаће им деца, остаће им мужеви без вечере, па ће бити грђене.</p> <p>Једне су долазиле, др |
<hi>Мала К’на-ноћ</hi>?{S} У весељу, од вечери до зоре, до белога дана.{S} Мирише свеж ноћни ва |
за људе, нигде госта.{S} Скупише се, с вечери, па се одмах разиђоше, јер се невестин отац опио |
трза се, ослушкује.{S} Чека сина још од вечерње, па никако да га дочека.{S} И мула-Халим не спа |
шке.{S} Покисле кокоши су на седалу пре вечерње.{S} Мокри врапци џакају испод широке стрехе, од |
.{S} Навијате сат увек кад мујезин чита вечерњи езан..., навите га сад пред зору, да у зору изн |
варају.{S} И диже се мирис кроз свежину вечерњу са ливада загрејаних дневном жегом, диже се као |
ли да се сутра Лесковчанке зачуде њеној вештини.{S} Осим невесте и старе кадуне, у овој су одај |
је, поглавара племена <hi>Војњака</hi>, виде га и у њега се заљуби.</p> <p>Шкодралија живи у Ар |
пушкарнице пушчане цеви, и чу се пуцањ, виде где момак с ата паде... „Јазук!{S} Јазук!{S} Хиљад |
насмеја се својој лудости грохотом.{S} Виде: има часова кад је човек луд, а чини му се да је п |
и кола с пашиним харемом, и пратњу.{S} Виде кад се кола с пашиним харемом зауставише пред капи |
{S} Јер ове просте, дивље „потпланинке“ виде у једној хануми четири, и за све четири су подједн |
кроз сав Лесковац, и Прокупље, нека га виде и Турци и ђаури. „А!{S} Шта може лепа реч! и што с |
е ли истина да у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови.</p> <p>— Истина, бебег’м.{S} |
накитиле; јер у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови...{S} И Фати је као оне, прав |
ју око куле, а жене се пењу на кулу, да виде несуђену кадуну Исмаил-бегову, мула-Халимовицу, Ст |
у одају где му кћи лежи мртва; и кад је виде, зовну је по имену трипут:{S} Фати-султан!{S} Фати |
ајци, по њеној жељи; и никад од тада не виде муле, мужа свога, ни јој он дође, нити га она позв |
Фати, онако болна, склања се, да је не виде људи с откривеном главом, без фереџе.</p> <p>Чу се |
и изиђе Лесковчанка, ниједна од њих не виде.</p> </div> <pb n="121" /> <div type="chapter" xml |
S} Мула је Арнаутин, али да се обазре и виде шта учинише ови ђаволови синови са женском главом |
ашам, чешемм’и нури, (Пашо мој, очни ми виде).</p> <pb n="123" /> <p>— Шта има, ханум?...{S} Се |
ли (срећно)!</p> <p>— Да зовеш, очни ми виде, пашу Шкодралију: да он иде мула-Халиму.{S} Он мож |
великим пешкиром тако да му се само очи виде, ускочи кроз прозор.{S} Једним кораком дође до нев |
скићена врбом толико, да му се само уши виде, и извија кроз нос нову сокачку песму, с веселим н |
да се људи не подмигују кад те чаршијом виде, да се жене не кикоћу кад те махалом опазе“.{S} Та |
из дворишта хафуз-Ахмед треће јутро, он виде пред својом капијом неколико Арнаутина.{S} Један м |
црвене: истина лудо питала.{S} Нарочито виде да је лудо питала кад се заљуби...</p> <p>Виде јед |
по међу собом, и ћуте као заливени, јер виде да и над њиховом силом има сила.{S} Уђоше у Прокуп |
је лудо питала кад се заљуби...</p> <p>Виде једнога младића, Арнаутина, јединца сина, и мезимц |
— Што ти би, мула?! пита паша зачуђено, видев га овако промењена, необична.</p> <p>Аллааа! прос |
у њему је она, млада, чиста, неискусна, видела само уцвељена оца, и кад уздахне, и кад јој коју |
а, стара настави:{S} Џафер-беј је млад, видела сам га једанпут у Есма-кадуне...{S} Леп.{S} А, о |
е е су му очи зумбул, е су му уста ђул; видела да су се удариле у груди кад је за угао замакао, |
-султан виђа младића често: једанпут га видела кроз пробушену ограду, једанпут кроз одшкринуту |
аузнак и смеши се.{S} Да је ово смешење видела мулина кћи, не би знала да ли је у Фатину срцу т |
?{S} И чула свађу, и гледала песнице, и видела крв, и сад весела, смеши се!{S} Ове две то опази |
је са Шемси-пашиницом у јенђебулство, и видела, то јест, вас дан и сву ноћ гледала Фати-султан- |
чи се склапају, саме...</p> <p>...{S} И видела му душом гроб, на врху <pb n="68" /> пошумљена б |
номоћје, по гласу познала, ако га не би видела.{S} Али какав закон?{S} Зар је по закону венчати |
ка пада на лице.{S} Није ли?{S} Јеси ли видела месец: кад највише сија, тад највише на њ кучићи |
лашено изусти „амани.“</p> <p>— Јеси ли видела, звездо, садберк-ђул у саксији и у хладовини?{S} |
а пазе да не падне.{S} И Фати га двапут видела, на мазги, прошао је мимо њене кафезе, и <pb n=" |
е много охола, јер веле да је од краја „видела“, не би имала велики нос, то <pb n="73" /> јест, |
ет, шездесет три; а да су га хануме сад виделе, како скочи с коња, кад устрча уз сарајске степе |
ицу јој био пешкир, па се смакао, те су видели да је <hi>телејисана</hi>; а по руху су познали |
о; и освести се...</p> <p>Прокупчани су видели где оде с Арнаутима к Топлици.</p> </div> <pb n= |
опала, као да је годину дана сунце није видело, <pb n="41" /> као да читаву годину из постеље н |
у до века, па баш да живиш, пошто си га видео, још сто година“.{S} Тако говоре хануме.</p> <p>И |
живи и <pb n="8" /> гледај: пошто си га видео, грејао се на његову сунцу, огледао се у његова д |
празник — свадба.{S} Сад је Исмаил-бег видео Фати-султан: једанпут с отлукане, једанпут са зер |
није ишао стиже у Прокупље.{S} Суља је видео пашу, и кола с пашиним харемом, и пратњу.{S} Виде |
и ако млад, и ако размажено лане, није видео Фатме, а у њу се заљубио: причала му мајка, и роб |
вато, и он њу воли, и ако је никад није видео; ради ње сваки дан у Прокупље долази, и ради ње с |
е још „гонџе-лале“...</p> <p>Никад није видео Фати-султан-хануму, а толико је познаје, да би јо |
џин, џински цар, кога до сад нико није видео, само га она гледа.{S} На глави му у место круне |
кад се вратим из града радује се....; и видео сам: клања и кад није време молитви...</p> <p>— К |
ици, сваки има саз под мишком, зар ниси видео?{S} Од града до града иду, ударају у саз, песме в |
ипут у Цариград ишао, и тамо свако чудо видео, мишљаше, е је прво време туге што ватра с пламен |
жени, без разлике вере, слободно доћи и видети, те поврвеше жене, Туркиње, Српкиње и Јеврејке, |
своје кћери, и узе је грлити и плакати, видеше да јој се свест повратила; отвори очи, сави руке |
једнако се уплашише и Турци и Срби, кад видеше ражљућена мулу.{S} Арнаути узвикиваху, с времена |
голубица!{S} Тек што је раширила крила, види да не може, склапа их, клоне...{S} И опет се као н |
ђење.{S} Сваке ноћи у глухо доба, вели, види мајку; хода по кули, каже, као жива, и све о Исмаи |
ну; реч „Исмаил“ застаје јој у грлу.{S} Види да је Фати весела, да једва чека да пође, те час-п |
но, јер хоће не само да чује, него и да види шта му одговара.{S} Пита: „где је Бал-беј?“ А слуш |
ого пре рока.) Она се опоравља, а мајка види па се нада, радује се; Богу се моли и дању и ноћу, |
и му фес с дугачком китом, а испод феса види му се чикмани ћулав: ћулав му је израдила сестра њ |
анка смела, дрска; говори, прича, и кад види да само мрдне рука младе Арнаутке, нада се песници |
p> <p>А куда ће из Цариграда? „Цариград види па умри!{S} Али не, немој умрети, но живи и <pb n= |
ник, ту сведоци, ту онај Сведок што све види, све чује, кад даде пуномоћје, кад је венчаше са м |
ј кули.{S} Звао је њена оца јуче, да је види, и да је утеши...</p> <p>— Како утеши?{S} Веле пол |
ичају.</p> <p>Колико је дарова и спреме види се, што је тим украшавало ове три одаје десет жена |
а, коју мало час изнеше из одаје, да не види кад јој кћи издише, клечи сад крај ње, јединице св |
ао да не чује е се врата отворише, и не види где му се ближи главом мула.</p> <p>Мулино место н |
с кога ће краја почети; сад краја и не види.{S} Тужбу је у глави написао и у глави цару поднео |
недик-кошуљу с мемицама око грла, да се види, смеши се радосним осмехом...</p> <p>— Мајчице мој |
с фес.{S} Затурио фес и ћулав, те му се види обријано теме.{S} Стрча с куле, назва Бога Арнаути |
и и последњи, једини...</p> <p>...{S} И види свадбу.{S} У свечано рухо обучени људи, искићени к |
њега, ама не каменом, него ружом.{S} И види чудо! груди му се расцепише, на двоје, а из ране п |
е баш... сасвим паметан.</p> <p>А да ли види он, оџаковић, паша, фукару, ону тројицу из прокупа |
ше бити, а оно горе: у јаблановој сенци види мулу; од сунчева зрака причини му се мулин јатаган |
, знојава провода, док се он са сестром види, поразговара.{S} По некад му воде коња у коњушницу |
је у соби из баште, одакле кроз прозор види капиџик мулине кћери, и крај њега место, свој хаџи |
: или сам ја толико остарео да ништа не видим?</p> <p>Мула ћути.</p> <p>— Ти ћутиш, мула, ја ћу |
поред <pb n="105" /> мула-Халима, да их видиш напоредо...{S} Мула је човек, то је истина, ама н |
ама, много пута кроз прозорске решетке; виђа га, воли га, много, њој се чини више од очију, од |
е него многи младић.</p> <p>Фати-султан виђа младића често: једанпут га видела кроз пробушену о |
ултан дар, који би јој младожења дао за виђење.{S} Какав дар!{S} Калпак, по кадиви извезен злат |
.{S} Не сачека свадбу; данас му је било виђење.{S} Овде им је први састанак, а где ће им бити д |
на грло бисер што јој Исмаил дао за <hi>виђење</hi>...</p> <p>Робиње јој простреше постељу; мет |
ти.{S} Мајка му овај бисер спремила за „виђење“, и он га већ три дана у недрима носи, гледајући |
и дана у недрима носи, гледајући да им „виђење“ буде пре свадбе.{S} Не сачека свадбу; данас му |
кулу; и наједанпут се диже силна граја, вика, дивљи узвици, небо се пролама; Арнаути се деру, с |
јпросвећеније жене, но оне...</p> <p>Од вике, вриске, писке, од урнебеса, избудише се Ахмед-хаф |
, јавља сате:{S} Так!{S} Так!{S} Так! и викне Мане Кукувија:{S} Кукувију!{S} Куку!{S} Кукувију! |
из конака и даје ти...</p> <p>— Аллааа! викну мула колико може, и отури чибук од себе далеко; ж |
овцу; и пошто пусти некакав дивљи глас, викну: „Шемси!{S} Крв за крв!“ Суља се опет уплаши.{S} |
ав поглед према Прокупљу, к Лесковцу, и викну: „Шемси!{S} Срамоту за жалост!“</p> <p>У Топлици |
е буди се!<ref target="#SRP19070_N1" /> викнуше Лесковчанке, јенђе.{S} Закукурекаше трећи петли |
лас обори за цигли један тренутак.{S} С виком Мана Кукувије причују му се и мулине речи: ти си |
нестало...{S} На вриску и <pb n="35" /> вику ханума и робиње, све се избудише, појурише.{S} Фат |
невесту!{S} Оне две и робиња ударише у вику, али доцкан: човека је с невестом нестало...{S} На |
хлада.{S} Од Шемси-паше има фајду читав вилајет...{S} Шта је Турчин?{S} Лист од јасике.{S} Арна |
до гуше: како ћу каљав кроз град, кроз вилајет где пашујем?!{S} Насмејаће ми се и турско и кау |
!{S} Јазук!{S} Човек!{S} Паша!{S} Глава вилајету!{S} Нећу ја у одаји; по одајама нека се бију ж |
јави сања најлепше снове.</p> <p>Кад се виле хватају у коло а дуси блуде земљом, на месечини, с |
ку а дугачку врату, као у лабуда, па се вину на њ.{S} Опколише га Арнаути, крупни као горштаци, |
{S} Хафуз, што улажаше у бачву, да се у вину купа, трезан; плаче и грли кћер, одговара јој, теш |
е, како причају улазио у бачву, те се у вину купао.{S} Хода до ноћи, тад долази, и онако мокар |
них, покривених и сламом и плочама, што вире из бујног зеленила красне Топлице, — над том висок |
још бела, с црвеним табаном и ноктима, вири испод ружичасте, свилене хаљине, златом извезене.. |
ује.{S} Дим дувана колута се, носи га у вис пробуђен поветарац; певају певачице већ промуклим г |
е су.{S} Затутњи земља.{S} Лети блато у вис с копита атова и чилих коња, искићена чела и груди, |
м отвореним долапима; Исмаилово оружје, виси на чивилуку непокривено.{S} Па ту је међу оружјем |
т бостан, и све воће.{S} Духа с околних висова помаман ветар и наноси кишу кроз прозоре, рђаво |
га родитељи од милости зову, Бал (мед), висок је, танак је, очију плавих, трепавица црних, наус |
Из друге одаје изиђе нишки паша, плав, висок, у чоханим шалварама циметове боје и чалми; попе |
девојка, он је био бећар...{S} Аман!{S} Висок као селвија, очи му као у шаина, веђе самур, уста |
на му љута арнаутка.</p> <p>Арнаутин је висок, и за своје године врло крупан: још мало па ће ст |
унце, од Јастрепца, око које су џамије, висока минара с кандилима, испрва као свици по ливади, |
стамболски; прошетала се као паун...{S} Висока, танка, очију плавих као море, трепавица црних к |
} Много рода, много каменица.{S} Топола висока, и у лето пуна лишћа, ама је само гледамо; јер з |
арају чивију.{S} Сокаци празни, капије, високе, оковане мертечким ексерима, затворене чивијом, |
еле се кровови ниских кућа арнаутских и високе куле мула-Халимове, а прошарани су јатима врана, |
а честа посекла; све се пребацило преко високе ограде на улицу, те закрчило пут, заједно с малс |
е је Исмаил ходио; што ће упирати очи у високи Јастребац, у засејане брежуљке у које је Исмаил |
ске уске улице, опточене ниским кућама, високим чардацима и оградама, покривене дебелим снегом, |
јавише се из великога дворишта, опасана високим, дебелим зидом два тахтаривана.{S} Један тахтар |
лећима по стамболски, што не држи главе високо, и што ходећи стаје целом ногом.{S} Колико је го |
утом свилене јој антерије, држећи главу високо, на прстима, и крећући плећима по стамболски; пр |
у жене; у чоханим, широким шалварама, у високој чалми.{S} Кад хоће да говори, прво зажмури, па |
ним таваном, и миндерима около зида, на високом <hi>тахту</hi>, као неком престолу, на шиљтету |
, и мукање гојних крава и волова; а над високом кулом старца мула-Халима између расејаних ниски |
јног зеленила красне Топлице, — над том високом а трошном кулом зачу се кроз ноћну тишину јејин |
о Мурад-беју, <pb n="118" /> Турчину, у високом фесу, и ћурку постављеном лисичином.</p> <p>— Ф |
лаје, трза се, прескочио би још толико високу ограду, растргао би десеторо а то ли једнога, ал |
роскот-трави, ослушкују глас мујезина с вита минара, позивање на молитву; једна старица наглуха |
е он старешина, господар...{S} Грли јој вити стас... „Мифтара је затекла у постељи само једна ј |
а њену засијаше се оловне капе с врхова витих минара.{S} Улазе у град, пуст, као да му је све к |
ркивао једну час другу, час их вукао за витице, час их штипао за образе, час угризао за руку, ч |
у страху, да јој се муж не опије, да не виче, да не нападне кога.) Потамнела, земља је попала, |
ма.{S} Кад је најлепша месечина највише виче, а тишином разлеже се његов глас далеко, језа поду |
ра, завлачи се по шуми у дупље дрвећа и виче, дању, у пролеће, с кукавицама, а ноћу, увек, с ку |
па косу, гребе лице, грува се у груди и виче из свега грла:</p> <p>— <hi>Султан’м!{S} К’з’м</hi |
удна пред мајком помиње, жали: у бунилу виче: „Ево Исмаила!{S} Долази по мене, благо мени!“...{ |
ахалама као да је тражи, и ћути: а ноћу виче.{S} Двадесет осам година од то доба, од његове дев |
ици салебџије, <pb n="148" /> симиџије, вичу; њачу магарци; једно Туре јаше магарца искићена вр |
ти-султан, и силно припљеска длановима, вичући:</p> <p>— Мирсаде!{S} Минире!</p> <p>У собу улет |
ишћурка самур, па јој то метао у недра, вичући:{S} Сичан!{S} Сичан (миш! миш)!{S} Али једанпут |
очи, на родно камење.{S} Што више рода, више каменица...{S} Јер да је, кћери, истина, било би д |
а!{S} И оне две младе хануме, и робиња, више говоре покретима руку и главе но устима: показују |
ај да га осрамотиш“, то је чула од оца, више пута, и у њој се мирној и доброј, милостивој према |
годице, пламен, сијају очи, две звезде, више, два сунца...</p> <p>...{S} У Прокупљу је.{S} Чује |
р и белом Замбак; а оне му све угађале, више него пре, зажмуриле су кад би год њихов „ојнак“ ра |
p>— Паша им био рекао, свој тројици, да више неће бити заптије, но кадије.</p> <p>— И претио им |
му селам, пашо, пријатељу, од мене нека више страха нема.</p> <p>— Беса, мула?</p> <p>— Беса, п |
дић.{S} Право каже она стара: нема мула више од шездесет, шездесет три; а да су га хануме сад в |
/> <p>— Сто.</p> <p>— Нема, кћери, нема више од шездесет, шездесет три, па може бити озго још ј |
у локвама усирене крви искуљале из рана више леве сисе и главе, он рикну као стрелом погођен ла |
капке, очи су се склопиле...{S} Не сања више будна.{S} Није више бунило, ни полусан...{S} Сан ј |
а се окамени.{S} Стоји као камен; ништа више не пита.{S} А кад се прибра, узе да зове војне ста |
као отац.{S} Па чак у кули готово ништа више него у арнаутским кућама, да им не буде жао.{S} За |
зе, јер ако њу још надом заварава, себе више не може.{S} Мајка је љуби, а она:</p> <p>— А, а!{S |
, и као да се све више нешто стиди, све више избегава кћер; не посипа пиринач по гробу својега |
уд нада на <pb n="94" /> боље дане: све више вене лице, све се чешће чује сух кашаљ, из груди.. |
} А мула све смућенији, и као да се све више нешто стиди, све више избегава кћер; не посипа пир |
{S} Харам ти ако не...</p> <p>Не могаде више, јер се са узбуђења и и силнога напрезања закашља: |
обу својега сина, јер му на гроб не иде више никако...</p> </div> <pb n="95" /> <div type="chap |
гаје стоку и држе бесу.{S} Арнаутину је више једна беса, него Турчину стотину јемина.{S} Ха-ха- |
ка овако, китила и везла, јер је Садије више не прекида Фати-султан ради; али зачегрља реза на |
човека, па и на мртвом пизму тера, није више ни он човек.{S} Одавде ако ћу даље, срамота ће у в |
опиле...{S} Не сања више будна.{S} Није више бунило, ни полусан...{S} Сан је сад...</p> <p>Засп |
ућур“ па погледа у небо.{S} Она му није више о сну говорила, но му исказивала љубав погледима, |
име на уснама.{S} Не стиди се од мајке више.{S} Пре се стидела.{S} Ни мушке тице пред њом није |
, она их с муком отвара, и сања, али не више будна, него као у бунилу, у полусну...</p> <p>Јаст |
колико се узима: хиљаду гроша, ни аспре више.{S} Ја нисам трговац, нити мога сина крв хеспап, а |
Лесковчанка готово нечујно, и тресе се више но икад, а мулина кћи задрхта целим телом, не пуст |
ећена крвљу, и то после пола столећа, и више.</p> </div> </body> <back> <div type="notes"> <not |
де се зими снег не топи за месец дана и више; протера га сам падишах, цар царева, пуномоћник Ал |
е; виђа га, воли га, много, њој се чини више од очију, од живота, и од завичаја.{S} Али што је |
не опази, не прислушкује; од тада Фати више лежи него што хода и седи, и плаче...{S} Час-по па |
ead>V</head> <p>По Прокупљу се ни о чем више не говори, до о грозном убиству мулина сина, о нес |
ела ту, рашчупана и угрухана, па готово више није устала. „Ни филџан кахве још није попила, ни |
ов, у коме, одавно, осим послуге готово више никад никога.{S} Отвори се главна капија широм, и |
бозаџија и оних што воће продају готово више никога.{S} Они набили џак на главу, и прођу једанп |
ато бацају очи, на родно камење.{S} Што више рода, више каменица...{S} Јер да је, кћери, истина |
А буд се оволико осрамотише, ту да бар више не страхују, друкчије би било, лакше.</p> <pb n="1 |
њене постеље не мичу, и робиње не знају више кад јој је бунило, а кад јава.{S} Јер и кад бунца, |
> да ли с успоменама на Исмаила; кад му више не гледа ата, не милује хрта и сокола, не љуби рух |
ком граду мање да седи, ни да се о њему више говори.</p> <p>Како је Фати-султан нестало, нигде |
ч у Арнаута.{S} Знаш ли да је Арнаутину више једна беса, него Турчину, опрости, сто заклетава?< |
снила, да се она, казујући му сан, још више не уплаши, но само рече;</p> <p>— Ја се не чудим т |
дође сутра.</p> <p>Мајка се заљуља још више, и узе мрмљати молитву.{S} У ниској готово празној |
/p> <p>— Кад ово чу, Фати-султан се још више уплаши; а Исмаил рече:</p> <p>Што се бојите, ти и |
ледајући њене усне црвене као род једне вишње у богатој воћем Топлици његовој, сети се једне пр |
пре сунца, крај пуне пупољака руже, под вишњом, под исцветалом јабуком, у води са седам бунара |
же од Турака да је отме, полудео.{S} Из Власине је, а никад од тада није у Власини, него тумара |
} Из Власине је, а никад од тада није у Власини, него тумара, завлачи се по шуми у дупље дрвећа |
ри...{S} Дигао буну мула-Халим...{S} На власт хоће...{S} Дигао се цео фис <pb n="84" /> његов.. |
досад су се Арнаути бунили, и то против власти, али њему није било овако.{S} Бал-беја из харема |
Топлици под Јастрепцем не.{S} А коњ, а во, а човек — у њих све једно.{S} За једнога роба даду |
до икиндије; после се прашта као да ће Вог зна куд, а не у Топлицу, оцу и мајци, старој...{S} |
де да прође, но застаде и пита: „Је ли, Вога ти, чиме те ударише <pb n="128" /> толико?“ Он одг |
е, а из ране покуља крв као из кладенца вода!...{S} Опет пролази свет, али га не каменује, и ак |
твори покоја дрвена капија, тешка, пуна воде, изиђе дућанџија какав, занатлија, и похита, увије |
ке, сватови, Арнаути...{S} Сад ће да ме воде...{S} Исмаилу...{S} Сад ће трећи петли...{S} Дошао |
ије попила, ни цигару духана, ни бардак воде“, шапћу оне три робиње у предсобљу ханумама.{S} Па |
е Арнаутке, дадије; сручише читав ибрик воде на Фатину главу.{S} Уплашила се, па се онесвестила |
ан-ханумина.{S} А главним путем сеоским воде Турци, кириџије, неколике товарне коње; носе Фати- |
леха, крај пупољале руже где је ћуп пун воде и ствари с наменом, спремљен за <hi>Мартифал</hi>. |
ла олово, па јој сипа у уста кап по кап воде где је олово било.</p> <p>Она још лежи у незнани, |
стром види, поразговара.{S} По некад му воде коња у коњушницу; а он се са сестром, много стариј |
ила их трешња, а не смеју поискати чашу воде, да не би, проговоривши, језик прегризле. „ Аман, |
м, у води са седам бунара и испод левог воденичког камена, где је, од синоћ, селена, копитњака, |
оси шиљте тамо, онде, крај капиџика...; води ме тамо“.</p> <p>— Чучук ханум?...</p> <p>— Тамо с |
о коњушницу где је пусти ат брата њена; води је по дворишту где му је хрт и соко и говори о бра |
њају: мања, где их мајка купа у хладној води; већа, где се отац на њих наљутио, па их истерао н |
блато; пошао си да ловиш рибу у мутној води, па си извукао у мрежи змију; тражио си од ђавола |
, под вишњом, под исцветалом јабуком, у води са седам бунара и испод левог воденичког камена, г |
е кокошке, банице; пише каву и шербет и водише разговор о свачему, о прошлом срећном времену, о |
м плаче мулина кћи, а кропе је некаквом водом две старе Арнаутке, дадије мулине кћери и сина; т |
амота ће у воду да потоне, жалост ће на воду да искочи: сваки ће узети да жали Шемси-пашу.</p> |
дан град, или једно село, или гору, или воду где није Алаха?“ Она се застиде, поцрвене: истина |
ек.{S} Одавде ако ћу даље, срамота ће у воду да потоне, жалост ће на воду да искочи: сваки ће у |
е пита.{S} А кад се прибра, узе да зове војне старешине, да им заповеда да дигну војску на оруж |
} Леп, иста мајка.{S} Час је обучен као војник, час као софта, данас као Персијанац, сутра као |
мном, с поглаваром арнаутскога племена Војњака...{S} Ха-ха-ха!{S} Пашо, кажи <hi>михаирли</hi> |
ше.</p> <p>Поглавар арнаутскога племена Војњака!{S} Крупан, наочит, с дугачком, као снег белом |
ко-турскога рата из Топлице, из племена Војњака, а ћатиб унук Бал-бејов, праунук Шемси-паше лес |
лима, Шкодралије, поглавара племена <hi>Војњака</hi>, виде га и у њега се заљуби.</p> <p>Шкодра |
си-пашом измирио.</p> <p>Никад Арнаути, Војњаци, нису гори били.{S} Крв хтеде пасти, да се поко |
султан.{S} Носе је Цигани, јер Арнаути, Војњаци, носе само мртву жену, „за севап“.{S} За тахтар |
ао се цео фис <pb n="84" /> његов...{S} Војњаци посели друмове...{S} Иду к Лесковцу...{S} Хоће |
афузову с мула-Халимом, поглаваром фиса Војњаци?</p> <p>— Буди!</p> <p>И још једанпут Мурад-беј |
бол, женска главо?!{S} Зар мислиш да је Војњацима Стамбол далеко?“ „Е ја друго не знам...{S} У |
сковачког.</p> <p>За крв сина поглавара војњачког није узета крвнина, те је освећена крвљу, и т |
аљаху: „Нашем се паши не држе коњи, као Војњачком мули жене.{S} Од седам жена имао само петоро |
р су Арнаути до његових чифлука, и гине војска...{S} Он посла још војске, и пред војском Мурат- |
флука, и гине војска...{S} Он посла још војске, и пред војском Мурат-пашу, старца, који је мног |
ојска...{S} Он посла још војске, и пред војском Мурат-пашу, старца, који је много пута стишавао |
падишаха, често су се бунили, паша слао војску да их стишава, и да <pb n="86" /> гине, заједно |
ојне старешине, да им заповеда да дигну војску на оружје, да иду да умире побуњене Арнауте.</p> |
је све куга поморила.{S} Нигде коња, ни вола, ни магарца с угљем...{S} Пролазе турске уске улиц |
ом као ћумуром направљено, толико...{S} Волела бих, кузум, да Џафер-беј стане поред <pb n="105" |
са ливаде козу музару, коју је она врло волела.</p> <p>Милује Фати по коси, и замислила се, као |
асла; купи им рухо.{S} Жене су га много волеле, не толико што је био леп, колико што је био јун |
ну и Лејли, двоје драгих, што се толико волели, па се не узели: умрли обоје уочи ђердека...{S} |
жмури, па тад почне.{S} Овога пашу нису волели Лесковчани и Прокупчани, ни Турци ни Срби.{S} Ни |
беј, твој баба, воли овамо.{S} И пре је волео; а сад ти поручује да не слушаш ни овога ни онога |
колико што је био јунак; а и он је жене волео; женио се седам пута.{S} У двадесет седмој имао ј |
отурчили девојку, с којом се три године волео.{S} Кад му је украли, разболео се, а кад му она п |
ко сад себе воли, зато што ју је Исмаил волео!...</p> <p>А једно вече, појави се на јасно-плаво |
, душмани...{S} И хафуз-беј, твој баба, воли овамо.{S} И пре је волео; а сад ти поручује да не |
о пута кроз прозорске решетке; виђа га, воли га, много, њој се чини више од очију, од живота, и |
ојега чифчију; после, опет тако; после, воли му се кћи с мула-Халимовим сином; после, венчала м |
вет.{S} Паша Шкодралија ми је као отац, воли ме, јер ме мој отац, његов друг, на самрти њему у |
о, и страсно...</p> <p>О, како сад себе воли, зато што ју је Исмаил волео!...</p> <p>А једно ве |
е уплаши, коју ли су му изабрали.{S} Он воли Фати-султан-хануму, а срамота га да им каже.{S} Ле |
њу ижљубио, а не може, и ако је оволико воли; јер то је рука, истина, девојке <hi>султан</hi> а |
стара Прокупчанка с великом пажњом, јер воли да се сутра Лесковчанке зачуде њеној вештини.{S} О |
ичаја.{S} Али што је чудновато, и он њу воли, и ако је никад није видео; ради ње сваки дан у Пр |
/p> <p>— Па да умрем.{S} Што, Зулфи?{S} Волим с Исмаилом недељу, него без њега век...{S} Он је |
елене вотњаке.{S} Мукање гојних крава и волова, блејање оваца, лавеж паса, жагор, али све мање, |
блејање оваца, и мукање гојних крава и волова; а над високом кулом старца мула-Халима између р |
ам човек, па не могу.{S} Него ако ти је воља да чујеш одмах, ја ћу...{S} Мула не доврши, него м |
тац радостан, весео, говори да му је по вољи само ово кћерино венчање; синоћ су и слуге и слушк |
...{S} Буле!!{S} Кад пусте осећањима на вољу, некад дивљаци; кад <hi>мисле</hi>, пре ће заборав |
кад мула хоће.</p> <p>— Зар да правимо вољу Шемси-паши?</p> <p>— Крвнику?</p> <p>— Јок Шемси-п |
наузнак, очију полуотворених, лица као восак жута, усана помодрелих, у хаљини коју јој је отац |
разлио се по целом лицу нежном, као од воска...{S} Тако умиру, ваљда, само они који немају на |
уживање и прање пред молитву, и велики вотњак са свакојаким воћкама и чардаклијом с једнога кр |
а јунака...{S} Из врта, из непрегледног вотњака Ахмед-хафузова са свакојаким воћкама, обученим |
он зарида, изиђе из одаје; побеже удно вотњака, изговори стењући: „Алла’!{S} Страшна ли је осв |
чом, чији кровови провирују кроз зелене вотњаке.{S} Мукање гојних крава и волова, блејање оваца |
ој је Исмаил живео; што ће се шетати по вотњаку по коме се Исмаил шетао; што ће ходити кроз пољ |
астурио његову „купу.“ Игра се с њима у вотњаку, под једним великим шам-дудом, у хладовини, кам |
ом Илији.{S} Изгуби сласт бостан, и све воће.{S} Духа с околних висова помаман ветар и наноси к |
бучено у лишће, и да јој мирише цветало воће...{S} А од пре три дана је у соби из баште, одакле |
ргован, мирише јасмин, мирише исцветало воће, мирише росна трава...{S} Шушти лишће крај прозора |
вим, осим симиџија, бозаџија и оних што воће продају готово више никога.{S} Они набили џак на г |
не црвене као род једне вишње у богатој воћем Топлици његовој, сети се једне приче свога верног |
ог вотњака Ахмед-хафузова са свакојаким воћкама, обученим у густо ђурђевско лишће долази мирис: |
молитву, и велики вотњак са свакојаким воћкама и чардаклијом с једнога краја на други, с јабла |
ле мула-Халимове, а прошарани су јатима врана, што с маха на мах прхну, гачући, као да се од не |
се стресе снег и прхне преплашено јато врана, гачући.</p> <p>Уђоше у Прокупље и пођоше његовим |
мула се онако обукао, и узјахао својега вранца, пастушаста ата; али пре него што је пошао, није |
>— Алла!{S} Аллааа!</p> <p>Приведоше му вранца, ата пастушаста, паметна ока, танких ногу а дуга |
n="27" /> и Лесковчани и Прокупчани, и Врањанци...{S} Њен отац радостан, весео, говори да му ј |
це, чочеци, једни из Лесковца, једни из Врање, једни чак из Скопља, дошли с јенђама, све то дов |
се гледају.{S} Дуга поворка ова оде пут Врање...</p> <p>— Чији је караван?</p> <p>— Ахмеда туџа |
апатом, у Прокупљу, по Лесковцу, Нишу и Врањи.{S} Говоре шапатом, а те речи одјекују чак по Топ |
ва чифлук-сахибије.{S} Ах! ако се удаје врањскога паше кћи у Лесковац, зими, кад је снега доста |
овече оде тај глас у Лесковац, у Ниш, и Врању.{S} А сутра-дан, још у свитање, стиже паша у Прок |
коши су на седалу пре вечерње.{S} Мокри врапци џакају испод широке стрехе, одакле се киша лије. |
, нада се песници, те увлачи, несвесно, врат у рамена, као корњача; али ипак продужава.</p> <p> |
ји, младић или ат његов: извија дугачки врат, а танким ногама мислиш не додирује земљу...</p> < |
т је прекиде Арнаутка, и опет је лупи у врат песницом; а сирота Фати сад заплака и трипут, упла |
киде је мулима кћи и лупи је песницом у врат; а сирота Фати задрхта и уплашено изусти „амани.“< |
нџере.,..</p> <p>Послушаше је.</p> <p>— Врата отворите.</p> <p>Отворише и врата; свеж ваздух, м |
на лица и дугих брка, раздрљени, жилава врата и изгорелих од сунца прсију, у уским, белим, сукн |
конака, тога дана, пред зору, на задња врата изнесен некакав грдно дугачак џак, и однет у дућа |
пут...</p> <p>Из собе, кроз одшкринута врата чу се загушљив, врло слаб, болан глас:</p> <p>— О |
и дан у години, Ђурђев дан...{S} Шкрипе врата, лупају капиџици, клопарају по калдрми дворишта н |
удара на мемлу, па као да не чује е се врата отворише, и не види где му се ближи главом мула.< |
говори.{S} Неколико Арнаутина отворише врата на предсобљу, гурају се, промолише главу.{S} Стра |
> <p>— А, а!{S} Нов тахтариван мој, без врата и пенџера, из џамије...{S} Покрите га дувком из Т |
е Арнаути што беху промолили главу кроз врата, па стрчаше у авлију и избацише мале пушке, у зна |
<p>Имам ућута, помаче се, одахнув, а уз врата, одшкринута, приђе Махмуд-беј, с великом белом ча |
ше, не знају шта ће, људи се прибише уз врата.{S} Чу се кашаљ, а потом говор, тако тих, а из ду |
и под другу мишку.</p> <p>Све су три уз врата.</p> <p>— Не дршћи, звездо.{S} Све по срцу...</p> |
Ево га, одговори Мурад-беј, и гурну уз врата једнога дежмекастог старца.</p> <p>Она поче, испр |
<p>— Врата отворите.</p> <p>Отворише и врата; свеж ваздух, мирисав испуни одају...</p> <p>— Тр |
авлијске ограде, и капије, и прозори и врата: свечано се дочекује најрадоснији дан у години, Ђ |
ла робиња, с дебелим златним ланцем око врата, с великим златним карикама у ушима, обучена као |
е се: цикну, стеже Исмаилову сестру око врата, да је удави.</p> <p>— Фати!{S} Фати!</p> <p>А ка |
овратила; отвори очи, сави руке оцу око врата, љуби му браду, и проговори!{S} Прва реч коју пос |
тамбол и <hi>Дер-Се’адет/</hi>, то јест Врата Блаженства, на седам брегова искићеним смоквама и |
чу лупа.{S} Фати-султан удари дланом у врата; жене се зачудише, не знају шта ће, људи се приби |
ка, док пашиница не узе лупати дланом у врата, заклињући га у њихова Бал-беја, да јој отвори.</ |
.{S} Чекају Фатин одговор, па...</p> <p>Врата се одшкринуше; Фати, онако болна, склања се, да ј |
ић, так!...{S} Душа слухти, срце дршће, вратаоца се отварају, полако... забеле се широка хаљина |
о им да се сутра-дан <pb n="24" /> рано врате у Прокупље, њему, а њих још нема!</p> <p>— Па?</p |
> <p>А кад се Садије-ханум, мулина кћи, врати, затече је страшну, жуту као лимун, сву уплакану, |
а падишаха да се смилује, да ти се баба врати у Стамбол.{S} А!{S} Стамбол! <pb n="104" /> тамо |
о и каурско“.{S} Па још кад дође ред да врати оно што је Фати-султан-ханумино: кад пође читав к |
што мула узе, не врати.{S} А и како да врати кад је ту венчање!{S} Венчао се с невестом њена Б |
аје, широм отворене, кад се из Прокупља врати, и угледав искићене зидове, у земљу да пропадне.{ |
.</p> <p>— Немој...{S} Вежи кесу, па је врати у недра...{S} Нећу за мојега сина крв паре да узм |
и од слушкиња.{S} Јер што мула узе, не врати.{S} А и како да врати кад је ту венчање!{S} Венча |
поносила се, па сад?{S} Док се паша не врати из Прокупља, све је нешто лепо очекивала, све се |
и код другога не беше јој добро), па се врати мајци слободна.{S} Тако је било, кузум...{S} И тв |
/p> <p>Мула се договори с пашама, па се врати у Топлицу, каза Арнаутима, пред кулом, за овај до |
динога Алаха.</p> <p>Једно вече, кад се врати из града и хтеде ући у одају, родитељима, чу да м |
онова свадбовало да је готово; а кад се врати, па јој каза шта је и како <pb n="75" /> је, код |
ад пођем у град од страха дрхти; кад се вратим из града радује се....; и видео сам: клања и кад |
Фати-султан ради; али зачегрља реза на вратима.</p> <p>— Хајде, Фати-султан, звездо: дође врем |
<p>У једној великој а ниској одаји, са вратима на свод, са шареним таваном, и миндерима около |
емси-паша га на ногама дочека, чак пред вратима одаје с тахтом; уведе га у одају, посади га на |
играла као с другарицом, час погледа к вратима, изгледа ханум-ефендију, да је подвори...</p> < |
окре чадре, фереџе, скидају пред собним вратима обућу, па улазе у собу (необучене, незакићене, |
е.{S} Остављајући обуће још пред кућним вратима, пеле су се на чардак, улазиле у те красне одај |
ј!{S} Јазук што ћете се по овој врућини вратити: ханум-ефенди није код куће.“ Гошће се враћају |
и.{S} Они што пођоше к Топлици, брзо се вратише па казују Ахмед-хафузу да су срели неке кириџиј |
милова, попљескав га по танку а дугачку врату, као у лабуда, па се вину на њ.{S} Опколише га Ар |
ли с џаком на глави, у дућан; у вече се враћа.{S} Пред вече се јаве сокацима мусломани, не ходе |
: ханум-ефенди није код куће.“ Гошће се враћају постиђене; јер у отмених је Турака обичај прими |
одузима свакога који га чује.{S} Турци, враћајући се из каване, обилазе <pb n="89" /> га; не гр |
нпут идући једној другарици, и једанпут враћајући се из хамама, много пута кроз прозорске решет |
нила је сузе низ бледе образе...</p> <p>Враћала се на исте мисли небројено пута, час из почетка |
оди; он, шетајући се, нека не преза.{S} Враћам му слободу, то могу; не могу бео образ.{S} Сам г |
дивиле Лесковчанке.{S} И та је постеља враћена из Шемси-пашина конака после њена другог венчањ |
; на глави му венац од врбе, и око паса врба; и ату му грива врбом накићена...{S} Сав град буда |
алом врбом.{S} Не; на глави му венац од врбе, и око паса врба; и ату му грива врбом накићена... |
д врбе, и око паса врба; и ату му грива врбом накићена...{S} Сав град будан, одавно; искићене м |
гарци; једно Туре јаше магарца искићена врбом толико, да му се само уши виде, и извија кроз нос |
н мирисом јоргована, искићен исцветалом врбом.{S} Не; на глави му венац од врбе, и око паса врб |
ну траву, и његов јоргован, и исцветалу врбу, и најрадоснији празник његов, Ђурђев дан...</p> < |
њеним грудима, испод кошуље, на ибришим-врвци, хамајлије, мале, велике, од урока, од намере, пр |
ска жена и писка деце разлеже се; силна врева! не зна се ни шта која говори ни шта која хоће; т |
као смиљ жуто лице зажарених јагодица, вреле руке, и казује својој кћери е је сутра празник ко |
оје прсте љубио, и њене усне, најпосле, вреле усне, сад изгореле, много, од силне ватре; очита |
овала, милује мршавом, смежураном руком врело чело, као смиљ жуто лице зажарених јагодица, врел |
готово саме јенђе, и ако ће скоро зора, време кад ће Лесковчани Турци доћи по невесту.{S} Међу |
смоле, насред чела.</p> <p>— Е, готово, време је...</p> <p>Мајка зајеца...{S} Изведоше је, изне |
на, глуха, мртва, само се, с времена на време, чује ноћнога стражара палица, јавља сате:{S} Так |
лу.{S} Арнаути узвикиваху, с времена на време:{S} Алда’!{S} Алла’!</p> <p>Паша остаде на тахту |
а пут; и раде, опет раде, јер се не зна време, доба ноћи или дана, кад ће се појавити тахтарива |
p> <p>— Хајде, Фати-султан, сунце: дође време изусти и Лесковчанка, устајући, и исправљајући се |
> <p>— Хајде, Фати-султан, звездо: дође време, говори јој мулина кћи и хвата је под мишку да је |
м очима, у сеницама, сад...</p> <p>Дође време да се растану; он извади из недара низ бисера, па |
Замбак-робињом; а у вече рече паши е је време да се хануме крију од њихова Бел-беја — пропевао |
е се....; и видео сам: клања и кад није време молитви...</p> <p>— Кад ово чу, Фати-султан се јо |
мо свако чудо видео, мишљаше, е је прво време туге што ватра с пламеном; после, пламен се угаси |
едан човек, ко зна кад, одавно, у старо време, па скривио нешто; а суд нареди..., нареди суд да |
дним погледом, и то погледом што у исто време и мрзи и прети, па му окрете леђа, сиђе с тахта б |
/p> <p>Тишина, глуха, мртва, само се, с времена на време, чује ноћнога стражара палица, јавља с |
ажљућена мулу.{S} Арнаути узвикиваху, с времена на време:{S} Алда’!{S} Алла’!</p> <p>Паша остад |
е разговор о свачему, о прошлом срећном времену, о јунаштву, и о младости и ашиковању, па се оп |
ако трпиш?!{S} Како му не пустиш у зиму врео камен на главу, да му размрскаш главу...{S} Из пак |
утској па и турској, и многима пошље по врећу брашна и ћупче масла; купи им рухо.{S} Жене су га |
то јест да им је неко украо невесту.{S} Вриска жена и писка деце разлеже се; силна врева! не зн |
трза се од сеиза, и одмах се зачу силна вриска; одјекнуше брда и Јастребац.{S} Мула га нежно ом |
есу и пешкиру, сви у опанцима.{S} Стаде вриска пастушастих атова, бију земљу копитама, и само ш |
коња, не пустив ни гласа од себе; чу се вриска обезглављена ата, и опет одјекну глухо и мртво П |
де мула с Арнаутима.{S} Чује се топот и вриска атова, из далека, а чаршијом отвореном, завлада |
<hi>Аллах-екбер</hi>, и у томе се зачу вриска ата Исмаилова.</p> <p>— Алла’! узвикну стара Арн |
ећеније жене, но оне...</p> <p>Од вике, вриске, писке, од урнебеса, избудише се Ахмед-хафузове |
: човека је с невестом нестало...{S} На вриску и <pb n="35" /> вику ханума и робиње, све се изб |
а њезина...</p> <p>И мула је протумачио вриску ата како ју је ваљало протумачити, и, са Суљом и |
и стара подиже главу, врисну; а на ову вриску невеста се прену, подиже се, тешки јој се очни к |
да заклоне лице; и стара подиже главу, врисну; а на ову вриску невеста се прену, подиже се, те |
е, тешки јој се очни капци покренуше... врисну и хтеде да скочи, али...</p> <p>Човек један, кру |
ет одјекну глухо и мртво Прокупље...{S} Врисну ат још једном, и још једанпут над својим мртвим |
о, није га додирнуо стрменом, а ат није вриснуо, да одјекну брда и Јастребац, <pb n="96" /> јер |
и, а буле и робиња окренуше се прозору, вриснуше и простреше се по поду, да заклоне лице; и ста |
; пред сватовима велики барјак... трка, вриште ати; зурне и бубњеви, пушке...</p> <p>...{S} У Т |
Уђоше у Прокупље.</p> <p>Чује се топот; вриште атови, фрчу коњи а алачу Арнаути.</p> <p>Све жив |
рза мулин ат, прими господара и полете, вриштећи.{S} За њим закасаше остали ати и коњи.{S} Цела |
мси-пашин конак, двоспратна кућа једна, врло пространа; одаје, одајице, ћошке, софе, горе; доле |
, кроз одшкринута врата чу се загушљив, врло слаб, болан глас:</p> <p>— Ол (буди)!</p> <p>— Фат |
о конака, двоспратне куће једне, старе, врло велике, са житницом удно непрегледног дворишта, с |
ј даје.{S} С њом ће увек, овде, у кули, врло великој, дивној као падишахов сарај, коју је обасј |
p>Конак је, нарочито тамо где је харем, врло лепо намештен скупоценим застиркама и јастуцима из |
а гледа у небо, па се сплете и падне — врло је смешно“.</p> <p>Пашиница је знала добро ту турс |
е дан поласка.{S} То јутро је Фати била врло весела; и у лицу се мало повратила...{S} Пред куло |
, без фереџе.</p> <p>Чу се из предсобља врло слаб, мушки глас; имам говори, то јест чита неку м |
асти са ливаде козу музару, коју је она врло волела.</p> <p>Милује Фати по коси, и замислила се |
је он поглавар.{S} Смеје се само кад је врло љут.{S} Кад се некад пред кулом насмеје, грохотом, |
ти и зими, али му син долази у Прокупље врло често; а кад пројезди махалама, кадуне се, и жене |
<p>Арнаутин је висок, и за своје године врло крупан: још мало па ће ступити у осамнаесту.{S} Ли |
стисну песнице и рикну.{S} Суља, иначе врло јуначан, устукну; мулу познаје од кад зна за себе, |
Тешко му је било што их је то снашло, и врло му жао било.{S} Кад му мајка казала код кога је Фа |
ушку, под харемом женску.{S} Око конака врт са шадрваном између леха, за уживање и прање пред м |
купани дочекују окупана јунака...{S} Из врта, из непрегледног вотњака Ахмед-хафузова са свакоја |
„Вај! вај!{S} Јазук што ћете се по овој врућини вратити: ханум-ефенди није код куће.“ Гошће се |
је поглед пао кроз отвор тахтаривана на врх брега под Јастрепцем, увијена у бели покров, а она |
..{S} Хита да се наплаче док јој је кћи врх земље; јер кад буде под земљом, уздржаваће се од су |
докле му глава досеже, него упро очи у врх.{S} И ено га тамо одавно, и ако није устрчао, него |
те према њену засијаше се оловне капе с врхова витих минара.{S} Улазе у град, пуст, као да му ј |
а, па ни онда, кад су додиривале земљу, врховима прстију, где је поруб њене антерије дотакао, п |
илова рука, кад јој је давао бесу.{S} И врховима својих нежних прстију додирну место на лицу гд |
дају се; он, у љубавном заносу, додирну врховима прстију њено <pb n="14" /> лице, и очи, и косу |
p> <p>...{S} И видела му душом гроб, на врху <pb n="68" /> пошумљена брега пред Јастрепцем, и у |
бити близу пошумљена брега на чијем је врху Исмаилов гроб; што ће гледати Исмаилова ата; што ћ |
покров брег под Јастрепцем на чијем је врху гроб Исмаилов; беле се кровови ниских кућа арнаутс |
рстине, неки деду у стогове, а неки већ вршу: пуста остадоше поља, празна гумна, све се то, и м |
е весело...{S} Мој Бал-беј булбул; мула вук... медвед...“</p> <p>Хоће да заплаши мулу падишахом |
) није и памет; и зна причу <hi>Јарац и Вук</hi>...{S} Кад је оно ударио рогом јарац вука, опро |
лима, и ако није човек, већ вук, гладан вук, па ћу га питати...{S} Ако су ме слагали..., гајтан |
ре секутиће своје у смежурано грло, као вук овци.{S} Пошикља крв читавим млазевима, а Арнаутка |
ваћу мула-Халима, и ако није човек, већ вук, гладан вук, па ћу га питати...{S} Ако су ме слагал |
но ударио рогом јарац вука, опростио му вук, али нису вучићи.</p> </div> <pb n="134" /> <div ty |
.{S} Да пустим.{S} Да заплашим горскога вука, гладна...{S} Доћи ће ми на разговор, и на договор |
, ноћу, чује буљина с урлањем огладнела вука.{S} Замрзла се Топлица.{S} Цела природа заспала ду |
е сад учини да не личи на човека, но на вука, или медведа.{S} Старац се тресе; усне му се грче, |
hi>...{S} Кад је оно ударио рогом јарац вука, опростио му вук, али нису вучићи.</p> </div> <pb |
час задиркивао једну час другу, час их вукао за витице, час их штипао за образе, час угризао з |
, тако сад.{S} У лов је полазио само на вуке. „Ни на њих не бих, говорио је, кад бих имао овде |
кије, наставља:</p> <p>— Сравни јагње с вуком, сравни цвеће с копривом...{S} Усред зиме имаћеш |
моћ у мене...{S} А он је оном топличком вуку, медведу, и земљак, и друг, и добар пријатељ...{S} |
није.{S} Претња!{S} Плашење!{S} Претио вуку овцом; плашио мечку решетом, мула-Халима и Арнауте |
коро није.{S} Наваљена на један јастук, вунен, у куту одаје, седи Фати-султан, а према њој је м |
Дебео снег притиснуо и брдо и долину, а вуци силазе с планине урлајући, долазе топличким домови |
м јарац вука, опростио му вук, али нису вучићи.</p> </div> <pb n="134" /> <div type="chapter" x |
и; попе се на тахт, Шемси <pb n="98" /> га посади до мулина деснога колена, а сам седе према њи |
ући се из каване, обилазе <pb n="89" /> га; не грде га што иде ноћу без фењера као хајдук, грех |
ко се зове Шемси, није шемси (сунце) да га отопи...{S} За једну аспру милијон лира, небројено б |
ђе сестрин сеиз, ухвати под њим ата, да га причува, знојава провода, док се он са сестром види, |
етао „победилац“, ножем посред срца, да га од тога не задржаше Турци што се бејаху скупили да г |
ештава их, моли их да не учине крви, да га не осрамоте сад под старост — <hi>бесу</hi> је дао.. |
војим грудима, на грудима материним, да га те груди задрже у харему, кад зажели да изиђе, да од |
прљава аљина...{S} И чуо сам, пашо, да га сад зову Шемси-паша „Дангалија“.{S} Што ћу му ја.{S} |
па, пали, и пушта пепео према ветру, да га разнесе, <pb n="85" /> да му нигде трага није.{S} Пр |
убио би јој лице пашић, и онда...{S} Да га остави?{S} Или да је била при свести, па да је одгов |
нув, први цвет до себе додирне...{S} Да га крилати коњи, ветрови, пренеше у Арабистан, где, как |
е би у срцу и лицу оволико горео.{S} Да га послужише шербетом оне девице којих се нису дотакли |
десет дана, који год мимо њега прође да га каменује.{S} Ископаше рупу, закопаше га онако како ј |
, и узе молити Бога.{S} И чини му се да га умоли, кад му мајка рече: „Просићемо ти, сине, Фати- |
лиш да се коме много осветиш, гледај да га осрамотиш“, то је чула од оца, више пута, и у њој се |
>, то јест госпоство, јер није желео да га се само боје, него и да му се диве, да се застиде од |
Чека сина још од вечерње, па никако да га дочека.{S} И мула-Халим не спава.</p> <pb n="21" /> |
спопада кад год се опије; па уместо да га већ једанпут казне смрћу, досудише му „сургун“.{S} С |
пљу, душом у Лесковцу, крај сина, гледа га умним оком како се угађа, дотерује, очекује невесту, |
?</p> <p>Он ништа не одговара.{S} Гледа га.</p> <p>— И после, мула, Шемси-паша се заклиње у Ала |
(светли).“ Одговара му понизно, а гледа га уплашено, јер јој се учини да није баш... сасвим пам |
много пута кроз прозорске решетке; виђа га, воли га, много, њој се чини више од очију, од живот |
ако ми не освети сина мушка глава, нека га освети женска; или...{S} Никому ништа не казује, ниш |
, да ако га не освети мушка глава, нека га освети женска...{S} И мајка, вели, зна да је Исмаила |
ве: „Ако га не освети мушка глава, нека га освети женска“.{S} Ако не може крв за крв, <hi>како |
иће кроз сав Лесковац, и Прокупље, нека га виде и Турци и ђаури. „А!{S} Шта може лепа реч! и шт |
>верем</hi>, то јест суху болест, мајка га набави, даде га кћери; али, узалуд: одсеченој глави |
чекала, и, ево, <pb n="137" /> дочекала га, и његов јутарњи поветарац, и његову зелену траву, и |
риносила му чибук, <pb n="64" /> пунила га дуваном, палила, и гледала старца са сажаљавањем, је |
пробуди и очи отвори.</p> <p>Затворила га мајка као девојку, јер зна како се Арнаути свете.{S} |
би кад се опрости бремена. (А опростила га се много пре рока.) Она се опоравља, а мајка види па |
ша му <pb n="124" /> све каза...; посла га мула-Халиму на разговор, и на договор...</p> <p>— Му |
рнаутско.{S} А кад је већил пошао, мула га испратио до преко прага!{S} Шта су се разговарали у |
јраму.{S} Допратише га сејмени.{S} Мула га примио на куди.{S} Сами су седели, сами се разговара |
ка; одјекнуше брда и Јастребац.{S} Мула га нежно омилова, попљескав га по танку а дугачку врату |
именом сина, кад је био мали, а и сама га се бојала; а камо ли сад.{S} Кад се мало прибра, сти |
ељу самртнику не испуни, четрдесет дана га Алах не погледа; а кога Алах не погледа један трен, |
еној ћошки на меком шиљтету, а месечина га бије у обријано теме, изазива му заједно с мирисом б |
Мимо кафезе јој пролази младожења; она га дочекује крадом, иза кафеза, да је нико не спази; до |
би рекао да ће дочекати пролеће; а она га чекала, и, ево, <pb n="137" /> дочекала га, и његов |
ану; он извади из недара низ бисера, па га даде невести.{S} Мајка му овај бисер спремила за „ви |
</p> <p>Затворила момка као девојку, па га не пушта.{S} Није јахач, није стрелац, али је мушко, |
од драгога камења челенку!</p> <p>— Па га претече мула.</p> <p>— Претече.{S} Кад би се Шемси о |
г не топи за месец дана и више; протера га сам падишах, цар царева, пуномоћник Алахов.{S} Шућур |
дарски паша, чим прими писмо, и прочита га, пође на пут; дође у Лесковац, сину својега умрлога |
} Он воли Фати-султан-хануму, а срамота га да им каже.{S} Лепа је...{S} Нека питају своју кћер; |
е спази; дочекује га с осмехом, испраћа га са сузом, и са жељом, да јој што пре дође највећи пр |
/p> <p>У прокупачком сарају, Шемси-паша га на ногама дочека, чак пред вратима одаје с тахтом; у |
на његове претње, боје се.</p> <p>Паша га досад, како му се чини, никад није чуо у својој маха |
ац.{S} Мула га нежно омилова, попљескав га по танку а дугачку врату, као у лабуда, па се вину н |
ти би, мула?! пита паша зачуђено, видев га овако промењена, необична.</p> <p>Аллааа! простења м |
је поменула, а камо ли човека.{S} А сад га будна пред мајком помиње, жали: у бунилу виче: „Ево |
еду мула-Халима, то јест, да му кажу, е га је поздравио Шемси-паша, да му дође у прокупачки сар |
јест суху болест, мајка га набави, даде га кћери; али, узалуд: одсеченој глави лека нема.{S} Ис |
S} Да се удаве кад Морава има брода где га скоро није имала!</p> <p>— К’смет!</p> <p>Шапатом, с |
човека; звечи синџир: ево пета ноћ где га не пуштају, да не би на кога налетео — мноштво је.{S |
ради даде душу ђаволу.</p> <p>— Наведе га <hi>ифрит</hi> (сотона).{S} Сад, у петак који први д |
чак пред вратима одаје с тахтом; уведе га у одају, посади га на тахт, на своје место.{S} Из др |
оглавара племена <hi>Војњака</hi>, виде га и у њега се заљуби.</p> <p>Шкодралија живи у Арнаутл |
ване, обилазе <pb n="89" /> га; не грде га што иде ноћу без фењера као хајдук, грехота; не освр |
та ата; али пре него што је пошао, није га додирнуо стрменом, а ат није вриснуо, да одјекну брд |
нама, удише га као зумбулов мирис, пије га као ђулов сок, опија се, заноси се, а очи се склапај |
овека, ни крива ни дужна, у лудилу које га спопада кад год се опије; па уместо да га већ једанп |
а кафеза, да је нико не спази; дочекује га с осмехом, испраћа га са сузом, и са жељом, да јој ш |
дирне, тешко томе, не окани га се докле га не сатре.{S} А кад му год дође <hi>селам</hi> (поздр |
себе бело платно...{S} У руху је у коме га је живога гледала...{S} Леп!{S} Даје јој бесу да нећ |
: је ли истина да у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови.</p> <p>— Истина, бебег’м. |
ле, накитиле; јер у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови...{S} И Фати је као оне, п |
као каква ханума; напуни мангал, изнесе га горе, намести га близу невесте и измаче се, стаде, с |
ари мртва сина на Суљина коња, и понесе га у Арнаутлук, мајци његовој, и Арнаутима; а буновно П |
} Она беше удата, а не живи с мужем, те га остави.{S} Млада, а без мужа беше пет година: заинат |
ад мујезин чита вечерњи езан..., навите га сад пред зору, да у зору изнова ради.</p> <p>— Фати, |
рата и пенџера, из џамије...{S} Покрите га дувком из Топлице... што је Исмаил спремио за моје л |
да њ усред бела дана, па...{S} После ће га сакрити на бесу, и ништа.{S} А и кад би га ухватили, |
жан.{S} То је неко из града.{S} Наћи ће га, па да би, овако стар, ишао на крај света.{S} Тужан, |
ора одаје где лежи Фати-султан, покреће га поветарац; славуј је удесио у лугу од јасмина слатко |
коме човеков живот није ништа; прогнаше га далеко, где се зими снег не топи за месец дана и виш |
га каменује.{S} Ископаше рупу, закопаше га онако како је суд наредио; и за тридесет девет дана |
в дах, топли, на лицу, на уснама, удише га као зумбулов мирис, пије га као ђулов сок, опија се, |
у лабуда, па се вину на њ.{S} Опколише га Арнаути, крупни као горштаци, опаљена лица и дугих б |
век, обучен као о Бајраму.{S} Допратише га сејмени.{S} Мула га примио на куди.{S} Сами су седел |
сакрити на бесу, и ништа.{S} А и кад би га ухватили, каква би њој вајда била, кад...{S} Материн |
даје с тахтом; уведе га у одају, посади га на тахт, на своје место.{S} Из друге одаје изиђе ниш |
гов фис, то му је његова породица; пази га као отац.{S} Па чак у кули готово ништа више него у |
вши на уста јаглук, златом везен, обоји га крвљу...{S} Склопише се уморне зенице.{S} Исмаилова |
глас далеко, језа подузима свакога који га чује.{S} Турци, враћајући се из каване, обилазе <pb |
есет девет нико не могаде.{S} И чиме ли га, Алла’ удари, кад је рана оволика?“ Пролазе људи и м |
а се са Шемси-пашом договорио, не би ли га тада погледала, и опростила му што се заборавио, <hi |
и и чуде се: „Алла’!{S} Алла’!{S} Ко ли га четрдесетог дана уби, кад за тридесет девет нико не |
енца вода!...{S} Опет пролази свет, али га не каменује, и ако има рока још до мрака.{S} Пролазе |
а кроз прозорске решетке; виђа га, воли га, много, њој се чини више од очију, од живота, и од з |
о година му се светиш“.</p> <p>Из мисли га трже пашиница.</p> <p>— Пашам, чешемм’и нури, (Пашо |
..{S} Изиђите из собе, јенђе..., ето ми га отац: пева се Растанак...{S} Што плачу кад слушају о |
али ко њега дирне, тешко томе, не окани га се докле га не сатре.{S} А кад му год дође <hi>селам |
срцу до века, па баш да живиш, пошто си га видео, још сто година“.{S} Тако говоре хануме.</p> < |
но живи и <pb n="8" /> гледај: пошто си га видео, грејао се на његову сунцу, огледао се у његов |
ослужује.{S} Дим дувана колута се, носи га у вис пробуђен поветарац; певају певачице већ промук |
гу дете, па пазе да не падне.{S} И Фати га двапут видела, на мазги, прошао је мимо њене кафезе, |
муле, мужа свога, ни јој он дође, нити га она позва; не помену га.{S} Као красне Топлице вазду |
напуни мангал, изнесе га горе, намести га близу невесте и измаче се, стаде, с прекрштеним рука |
ајући сину као малом детету, стискајући га на својим грудима, на грудима материним, да га те гр |
не узе лупати дланом у врата, заклињући га у њихова Бал-беја, да јој отвори.</p> <p>Три дана се |
а под топлим сунцем стамболским.{S} Очи га задивљавају, и збуњују, а коса опија као зумбул, јас |
руке, хоће да је загрди а не може, онај га свет гледа; и она диже руке, па опет их спушта, свет |
стаде јој читав само реп...{S} Нека јој га, нека се заките њим Турди...{S} Кад умртви човек неч |
сунцем преплануто; бркова још нема, тек га сад гарила мрка наусница, испод које се, при сваком |
селамлука, и хуче ту, хуче сву ноћ, док га најпосле сан не савлада.</p> <p>— Нико му се није хт |
а се застиде од његова госпоства. „Знам га оволишног, ћатиба.{S} Мали, стоји према брегу, па не |
в, конаци, чифлуци, ергелу, робље, срам га било!{S} И опет га срам било!{S} И још једанпут га с |
рошева, златне ми лире за њу нуди, срам га било! <pb n="129" /> И нуди ми мал његов, конаци, чи |
еленку Анадолије, ја бих па рекао, срам га било!...{S} Они, Стамболије, Турци, продају и купују |
глас му дрхти, и чисто је промењен, сам га не познаје, чини у се да то неко други говори.{S} И |
оду, то могу; не могу бео образ.{S} Сам га је на комар турио и изгубио.{S} А за каљаво чело и к |
стави:{S} Џафер-беј је млад, видела сам га једанпут у Есма-кадуне...{S} Леп.{S} А, очи!{S} А, в |
ули он, што плаши робиње мишем, а и сам га се готово боји, нарочито пацова, кад се појави изнен |
у овај бисер спремила за „виђење“, и он га већ три дана у недрима носи, гледајући да им „виђење |
омоћник Шемси-пашина сина?</p> <p>— Ево га, одговори Мурад-беј, и гурну уз врата једнога дежмек |
Ти ћеш мајци оздравити, иншала! па ево га Хедрлес, красан ваздух...{S} Сваки дан ће топлије... |
Исмаил је попустио коњу дизгине, пустио га да иде како хоће, полако, а сам је подигао главу, гл |
аискао пуномоћје, по гласу познала, ако га не би видела.{S} Али какав закон?{S} Зар је по закон |
ерити гајтаном колико су ока тешки, ако га не послушају, или ако га после одаду.</p> <p>— Па?</ |
већен; и трипут јој је поручила, да ако га не освети мушка глава, нека га освети женска...{S} И |
ока тешки, ако га не послушају, или ако га после одаду.</p> <p>— Па?</p> <p>— Нема ни Хасана, н |
па се сети поруке мајке Исмаилове: „Ако га не освети мушка глава, нека га освети женска“.{S} Ак |
певао петлић...</p> <p>Џафер, или, како га родитељи од милости зову, Бал (мед), висок је, танак |
} А?{S} Џафер-беј... јок, Бал-беј, тако га од милости зову.{S} Баш је, вала, „бал“.{S} Млад, ле |
цар, кога до сад нико није видео, само га она гледа.{S} На глави му у место круне сахан, из ко |
а досеже, него упро очи у врх.{S} И ено га тамо одавно, и ако није устрчао, него отпузао“.{S} Х |
и сад чак и весео, да не бива нешто што га узнемирује: на пример, ако пукне даска на тавану, ил |
дости и лепоти пашићевој, о севдаху што га за њу има, о госпоству и милосрђу Шемси-пашину.</p> |
иба Хасан-беја, Цариграђанина.{S} Зашто га уби нико не знаде; а сваки знаде да му млади ћатиб н |
и последњи је лист одавно опао, откинуо га бесни север, што час-по са страшним фијукањем диже с |
ергелу, робље, срам га било!{S} И опет га срам било!{S} И још једанпут га срам било! загрме му |
то пута нека ти жена савет да, једанпут га прими.{S} И ја ћу да примим сад, једанпут, твој саве |
ати-султан виђа младића често: једанпут га видела кроз пробушену ограду, једанпут кроз одшкрину |
И опет га срам било!{S} И још једанпут га срам било! загрме мула, пустив груди.{S} Шта су кона |
...{S} Знаш такво дрво?{S} Не остављају га на миру ни док му је род зелен, а камо ли кад узри.. |
не двори, не пуни му чибук, не пали му га; од тада мула није љут и тужан, него смућен, и као д |
у се да то неко други говори.{S} И узму га пити змије присојкиње, мула-Халимове речи:{S} Ти си |
ј он дође, нити га она позва; не помену га.{S} Као красне Топлице ваздух, што мирисаше на мајки |
више од шездесет, шездесет три; а да су га хануме сад виделе, како скочи с коња, кад устрча уз |
ак и од црне и беле робиње.{S} Залуд су га звале да се играју ораха; нити се играо, ни се с њим |
и ћупче масла; купи им рухо.{S} Жене су га много волеле, не толико што је био леп, колико што ј |
није човек, већ вук, гладан вук, па ћу га питати...{S} Ако су ме слагали..., гајтан“.{S} Хода, |
ише.{S} Испрати писмо по тројици; страх га да се један у путу не разболи, те да писмо не однесе |
Кад би ме неки раставио од тебе, ја бих га...</p> <p>— Кажи, кажи, вели момче задовољно, а она |
ед: скинућеш га, ако си Бог; растопићеш га, ако си сунце.{S} Име ти Шемси (сунце), ама бадава.. |
а мора, Златном Рогу и Босфору, носићеш га у срцу до века, па баш да живиш, пошто си га видео, |
глави ти камен, у срцу ти лед: скинућеш га, ако си Бог; растопићеш га, ако си сунце.{S} Име ти |
ахрамама много шареним, кесама кићеним, газовима, оним што је било најлепше у великом Безистану |
шо, Турди, него су Арнаути: раде земљу, гаје стоку и држе бесу.{S} Арнаутину је више једна беса |
у га питати...{S} Ако су ме слагали..., гајтан“.{S} Хода, хода паша по прокупачком сарају, и ми |
лим, сукненим чакширама, ишараним црним гајтанима, у гуњевима, неки белом ћечету, неки у фесу и |
.</p> <p>— И претио им, да ће их мерити гајтаном колико су ока тешки, ако га не послушају, или |
хмедовој авлији гар с тенџера?</p> <p>— Гар с тенџера..., не знам, осим за Арапе...{S} За џак:{ |
очи тога дана скидао у Ахмедовој авлији гар с тенџера?</p> <p>— Гар с тенџера..., не знам, осим |
преплануто; бркова још нема, тек га сад гарила мрка наусница, испод које се, при сваком осмејку |
есе снег и прхне преплашено јато врана, гачући.</p> <p>Уђоше у Прокупље и пођоше његовим уским |
јатима врана, што с маха на мах прхну, гачући, као да се од нечега уплаше; стока по појатама, |
дебео, причвршћен је великом халком за гвозден клинац...{S} Стара була не устаде, не пусти гла |
етвориле у радионице: лествице, чекићи, гвоздени клинци разне величине, па <pb n="72" /> конци, |
у ноћ што се зове <hi>Кадр-Лејле</hi>, где је пуно света, па све лепо обучено, све весело, све |
оставише децу без родитеља и хранитеља, где грцају у плиткој Морави? да ли њих угледа онда кад |
ини Ниша, и Прокупља, дивљега лепотана, где се поветарац разговара с Топлицом; где мучи опустел |
бунара и испод левог воденичког камена, где је, од синоћ, селена, копитњака, коприве, расковник |
око зида и с читавом честом од јасмина, где би се лако скрио човек, и крио за дуго.</p> <p>Кона |
осећају у сну хладноћу и сањају: мања, где их мајка купа у хладној води; већа, где се отац на |
где их мајка купа у хладној води; већа, где се отац на њих наљутио, па их истерао напоље, на зи |
м ексерима, затворене чивијом, а негде, где су укућани плашљивији, и мандалом: и позатварани су |
уздише; а ево где комшилук, где хануме, где чак и Арнаутке из фиса мула-Халимова, што живе у Пр |
ри одаје, једна с улице и две из баште, где пашиница госте прима, што се турски зову <hi>мусафи |
а другог венчања с мулом.{S} А у одаји, где сад лежи, према постељи, чивилук, пун, Исмаилово ру |
Спавају...</p> <p>А на отвореној ћошки, где се преко ниске ограде наднеле гране џанарика, на ша |
лико сам пута гледао, кад сам био мали, где нене, веселећи се с другарицама, пуца из две мале п |
сан страх, и узеше се спуштати ћепенци, где је год турски дућан, или српски; арнаутски осташе о |
ичаја се не уздише; а ево где комшилук, где хануме, где чак и Арнаутке из фиса мула-Халимова, ш |
оћи; разгрћу снег лопатама целим путем, где ће проћи тахтаривани с ханумом и ћерком њихова чифл |
јаничари, са султан-Ахмедовом џамијом, где се чува Санџаги-Шериф, с Аја-Софијом, с турбама, с |
и она мала пушка, с искићеном јабуком, где му бејаше рука, кад даваше бесу Фати-султан; све је |
је сарај султан-Махмудов, с Атмејданом, где изгибоше јаничари, са султан-Ахмедовом џамијом, где |
ати коњи, ветрови, пренеше у Арабистан, где, како су му причали, за недељу дана роде и узру лим |
в живот није ништа; прогнаше га далеко, где се зими снег не топи за месец дана и више; протера |
су додиривале земљу, врховима прстију, где је поруб њене антерије дотакао, па тад приносиле пр |
пију од Стамбола с његовим Сарај-Бурну, где је сарај султан-Махмудов, с Атмејданом, где изгибош |
укумавкама.{S} Понекад дође у Лесковац, где му је девојка потурчена, па дању тумара турским мах |
где се поветарац разговара с Топлицом; где мучи опустела Југ-Богданова кула, гледајући, муком, |
и, а лудо питаш, Фати-султан- ханум!{S} Где је Алах, ту је и љубав; а кажи један град, или једн |
{S} Најпосле смисли: да почне лепим.{S} Где не може пушка и сабља, ту ће лепа реч.{S} А мула до |
амо ноћас?{S} Где је <hi>Хамам</hi>?{S} Где <hi>Девојачка К’на-ноћ</hi>?{S} У што им је прошла |
е.{S} Зар су се веселиле само ноћас?{S} Где је <hi>Хамам</hi>?{S} Где <hi>Девојачка К’на-ноћ</h |
празних груди.{S} Фати говори:</p> <p>— Где је пуномоћник Шемси-пашина сина?</p> <p>— Ево га, о |
виђење.{S} Овде им је први састанак, а где ће им бити други, Алах зна...</p> </div> <pb n="18" |
, истина, било би до сада сведока.{S} А где су сведоци?...{S} Нигде једнога...{S} Тек онако гов |
ма.{S} Да се удаве кад Морава има брода где га скоро није имала!</p> <p>— К’смет!</p> <p>Шапато |
ш нису пресвукле, ни робиње.{S} Постеља где је Фати-султан телејисана још је насред собе; још ј |
е, очекује невесту, нестрпљив је; осећа где јој се син радује, па и њу обузима све већа радост. |
желео још већи да си.{S} Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи, и запао у блато; |
дахну, па опет терет... „Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи и запао у блато.“ |
аписао и у глави цару поднео, а ево сад где је у глави повлачи, цепа, пали, и пушта пепео према |
рнице пушчане цеви, и чу се пуцањ, виде где момак с ата паде... „Јазук!{S} Јазук!{S} Хиљаду пут |
ово, па јој сипа у уста кап по кап воде где је олово било.</p> <p>Она још лежи у незнани, а мул |
у башти између леха, крај пупољале руже где је ћуп пун воде и ствари с наменом, спремљен за <hi |
ва...{S} Шушти лишће крај прозора одаје где лежи Фати-султан, покреће га поветарац; славуј је у |
адом саломљена, у једном куту оне одаје где јој је кћи „телејисана“, у свиленој дугачкој антери |
ужјем, над искићеном јабуком мале пушке где је била Исмаилова рука, кад јој је давао бесу.{S} И |
b n="101" /> по зими, болна преболна, и где би она дела рухо и оружје брата јединца...{S} Уђе у |
дао!{S} У заносу заборави ата, заборави где је...{S} У ђердеку је с невестом...{S} Оживеше прич |
не чује е се врата отворише, и не види где му се ближи главом мула.</p> <p>Мулино место није н |
оклет да је“!...{S} Лаже, лаже, и опази где се граја стишава, прислони и она око на стакло, угл |
едати ханум-ефендију.</p> <p>И на одаји где је невеста прозори широм отворени; на тим прозорима |
из преграда под долапима, у оној одаји где с мајком спава.</p> <p>Туговао, стидео се, и, најпо |
вести се...</p> <p>Прокупчани су видели где оде с Арнаутима к Топлици.</p> </div> <pb n="44" /> |
номоћје за венчање од оне што не зна ни где је, ни ко је она, ни шта је питају, ни шта одговара |
учећи на обали Златнога Рога, гледајући где уђе у велику морску лађу Ахмед-Хафуз, то јест човек |
ој: не пуше.{S} Чини им се да су у кући где је куга све поморила, па им је жао, тешко, и страх |
тија с дуваном; још испретурани јастуци где су оне с девојачке стране спавале; још нису затворе |
ноћ нисам спавала..., и ти... чула сам где у поноћи изиђе...{S} Нисам могла спавати, мислила с |
спава; крај мраморне чесме, пред ћошком где су јенђе, умива се, пере уши, руке до лаката, ноге |
на...{S} Још није платио један дуг, ево где направи други, проклет да је“!...{S} Лаже, лаже, и |
не плаче, с обичаја се не уздише; а ево где комшилук, где хануме, где чак и Арнаутке из фиса му |
нину.{S} Крвнину понекад плаћа све село где је крв учињена.{S} Је ли?...{S} Овде би требало сав |
ва куд ти оком.{S} Дебела глава ни тамо где је десет бројеница речи...{S} Финоћа, то је Шемси-п |
за дуго.</p> <p>Конак је, нарочито тамо где је харем, врло лепо намештен скупоценим застиркама |
, наслони чело на свето место, на место где је Исмаил био, њој о љубави говорио, њено лице прст |
: како ћу каљав кроз град, кроз вилајет где пашујем?!{S} Насмејаће ми се и турско и каурско“.{S |
т од човека; звечи синџир: ево пета ноћ где га не пуштају, да не би на кога налетео — мноштво ј |
рад, или једно село, или гору, или воду где није Алаха?“ Она се застиде, поцрвене: истина лудо |
{S} Најпосле, брзо, уђе у кућу, у одају где му кћи лежи мртва; и кад је виде, зовну је по имену |
својега сина.</p> <p>Трипут уђе у одају где је Фати-султан, и трипут из ње изиђе.{S} Гледа да н |
дивљи узвици; мулина кћи улази у одају где је Фати-султан, излази из ње; разабрала је шта је, |
оже бити и на земљи као на небу, у рају где је зелених башта, извора, девојака с великим црним |
итискујући белим јашмаком место на грлу где су били Арнауткини секутићи, да крв заустави, меће |
усти ат брата њена; води је по дворишту где му је хрт и соко и говори о брату; прича о његову р |
их нежних прстију додирну место на лицу где је Исмаил додирнуо, па их тад љубљаше, много, и стр |
а се прохода; проводи је мимо коњушницу где је пусти ат брата њена; води је по дворишту где му |
го и да види шта му одговара.{S} Пита: „где је Бал-беј?“ А слушкиња: „С ханум-ефендијом, пашо а |
илуку дахира, ни саза, ни зила, нити се гдегод песма чује.{S} Тишина.{S} У мусломана је обичај |
да је пије и да гледа кад јој облаче и гиздају снаху,“ говори она млада Прокупчанка, што је ма |
ојску да их стишава, и да <pb n="86" /> гине, заједно са сиротињом, и турском и српском...</p> |
е, јер су Арнаути до његових чифлука, и гине војска...{S} Он посла још војске, и пред војском М |
мој, кузум, по глави.{S} Срце ће једно, глава ће друго, може бити. <pb n="103" /> Мула-Халим ти |
е</hi>, није маскара.</p> <p>— То јест, глава.{S} Али и главу могу по глави, кад се много похас |
Јазук!{S} Јазук!{S} Човек!{S} Паша!{S} Глава вилајету!{S} Нећу ја у одаји; по одајама нека се |
у на седало пре одређена сата.{S} Танка глава куд ти оком.{S} Дебела глава ни тамо где је десет |
Исмаилове: ако ми не освети сина мушка глава, нека га освети женска; или...{S} Никому ништа не |
је поручила, да ако га не освети мушка глава, нека га освети женска...{S} И мајка, вели, зна д |
ајке Исмаилове: „Ако га не освети мушка глава, нека га освети женска“.{S} Ако не може крв за кр |
.{S} Танка глава куд ти оком.{S} Дебела глава ни тамо где је десет бројеница речи...{S} Финоћа, |
да није таква, одлетела би јој с рамена глава одавно, нарочито кад хафуз није при себи: бекрија |
S} Турски репови крв учинили; турска ће глава да плати.{S} А?{S} Говори сад мула?</p> <p>Мула с |
о гледа превртање голубова „на дванаест глава“ и бој петлова.{S} Голубарник му је пун голубова. |
стоји према брегу, па не гледа докле му глава досеже, него упро очи у врх.{S} И ено га тамо ода |
заспао, и слуге поспале.{S} Нигде мушке главе будне!{S} А у харему је весеље; Фати-султан је на |
хафуз, отац, трезан, гологлав, обријане главе, пре звер, сад човек, мека срца, завукао руке под |
јој кући; мула се попе на кулу, оборене главе, и погурен: чисто човек не би рекао да је то онај |
p>Дођоше наспрам Прокупља, мула оборене главе, замишљен, његова кћи тужна, Арнаути љути: шкргућ |
Шемси-пашу, а мула јаше напред оборене главе.</p> <p>Мула смућен, Арнаути гори него пре, љути |
руком, наместила по јастуку око кћерине главе, по јоргану...{S} Мирис...{S} Она се радује...{S} |
едају, није ред, већ одговарају погнуте главе и спуштених очију.</p> <p>У овој кући, до пре нек |
крви искуљале из рана више леве сисе и главе, он рикну као стрелом погођен лав, и сруши се на |
и робиња, више говоре покретима руку и главе но устима: показују према прозору...{S} Досетише |
реће плећима по стамболски, што не држи главе високо, и што ходећи стаје целом ногом.{S} Колико |
.{S} Јер сад нису замешали репови, него главе; турски паша с арнаутским мутом.</p> <p>Кад стиже |
и беде руке, разбачене, забачене преко главе.{S} Смакле се с главе шамијце и <hi>каикотос</hi> |
и пуши.{S} Није скинула ни покривала с главе, а камо ли фереџу; смакла јашмак с усана, окренул |
е, забачене преко главе.{S} Смакле се с главе шамијце и <hi>каикотос</hi>.{S} Тврдим сном спава |
ња, наричући за сином, и скиде шамију с главе, гологлава проклињаше арнаутску силу и турску обе |
на, искићен исцветалом врбом.{S} Не; на глави му венац од врбе, и око паса врба; и ату му грива |
смаил...{S} Чује ход из далека...{S} На глави му сахан из кога се лије сребро и пада кроз боров |
ко није видео, само га она гледа.{S} На глави му у место круне сахан, из кога се лије сребро и |
главу камен.</p> <p>Погодио мула.{S} На глави му камен, у срцу му лед, ако се зове Шемси, није |
у везле, у Нишу, најбоље терзије.{S} На глави му фес с дугачком китом, а испод феса види му се |
нку, он ти метнуо на главу камен.{S} На глави ти камен, у срцу ти лед: скинућеш га, ако си Бог; |
охита, увијен у јапунџе, или с џаком на глави, у дућан; у вече се враћа.{S} Пред вече се јаве с |
да буде по оном реду, који је у својој глави одавно, кад се умирише Арнаути, писао и написао Ш |
, даде га кћери; али, узалуд: одсеченој глави лека нема.{S} Испрва у постељи дан, на ногама два |
дно, и све по срцу.{S} Немој, кузум, по глави.{S} Срце ће једно, глава ће друго, може бити. <pb |
а нема; претура, ваљда, нешто крупно по глави, јер час-по, па јој се чује шкргут зуба, и сукне |
То јест, глава.{S} Али и главу могу по глави, кад се много похаси.</p> <p>— Она би тада репом. |
у глави цару поднео, а ево сад где је у глави повлачи, цепа, пали, и пушта пепео према ветру, д |
ети; сад краја и не види.{S} Тужбу је у глави написао и у глави цару поднео, а ево сад где је у |
шта збори.</p> <p>— Зна.{S} Туга није у глави већ у срцу.</p> <p>— Не дамо мулине кадуне.</p> < |
е види.{S} Тужбу је у глави написао и у глави цару поднео, а ево сад где је у глави повлачи, це |
готово више никад никога.{S} Отвори се главна капија широм, и унесе се у двориште тахтариван с |
ану је мајка Фати-султан-ханумина.{S} А главним путем сеоским воде Турци, кириџије, неколике то |
цом.{S} Мула и Арнаутке сјахали су пред главном капијом и отишли за тахтариваном.{S} Млади Арна |
...</p> <pb n="125" /> <p>— Аман, пашо, главо Скадру!{S} Аман!...{S} Ха! ха! ха!{S} Бездушник!{ |
ја у Цариград... „Какав Стамбол, женска главо?!{S} Зар мислиш да је Војњацима Стамбол далеко?“ |
дође, ха-ха-ха! одговара с прозора куле главом мула, и насмеја се грохотом, а његове се слуге у |
ата отворише, и не види где му се ближи главом мула.</p> <p>Мулино место није на тахту, али он |
ну; и нигде излаза, свуд зид, свуд лупи главом.{S} Пре само није знао с кога ће краја почети; с |
учинише ови ђаволови синови са женском главом и ојађеном мајком, не би им се прошло наште срца |
ања се, да је не виде људи с откривеном главом, без фереџе.</p> <p>Чу се из предсобља врло слаб |
а.{S} Ово је освета.{S} Макар она за њу главом платила, није јој жао.{S} Како би се она млада, |
отово више никога.{S} Они набили џак на главу, и прођу једанпут махалама пустим.{S} Јутром се о |
Како му не пустиш у зиму врео камен на главу, да му размрскаш главу...{S} Из пакла камен да пу |
о си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.</p> <p>Погодио мула.{S} На глави му камен, |
о си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.{S} На глави ти камен, у срцу ти лед: скину |
здан кићене пиштоље и јатаган; метну на главу нов ћулав и тунус фес.{S} Затурио фес и ћулав, те |
о поду, да заклоне лице; и стара подиже главу, врисну; а на ову вриску невеста се прену, подиже |
својим мртвим господаром, па тек подиже главу и полете, као да крила доби, ка Арнаутлуку, да шт |
ауткини секутићи, да крв заустави, меће главу у торбу и, још смелије, још дрскије, наставља:</p |
рата на предсобљу, гурају се, промолише главу.{S} Страшни су и наказни; чекају жртву...</p> <p> |
кара.</p> <p>— То јест, глава.{S} Али и главу могу по глави, кад се много похаси.</p> <p>— Она |
аше се дивље Арнаути што беху промолили главу кроз врата, па стрчаше у авлију и избацише мале п |
ким скутом свилене јој антерије, држећи главу високо, на прстима, и крећући плећима по стамболс |
b n="116" /> кроз нос, жмурећи, клатећи главу.{S} После узе говорити.{S} Каже Фати-султан-ханум |
уздахне, крадом, и крије сузе, окрећући главу од своје кћери.</p> <p>Арнаутке, из свих села, чу |
/p> <p>— Дај јашмак, Зулфи, да покријем главу, дај бројенице: на хаџилук идем.</p> <p>— Чучук х |
иде како хоће, полако, а сам је подигао главу, гледа у небо, тражи звезду своје невесте, верују |
ш, добио је две: ја сам змији размрскао главу, Фати-султан трупину.{S} Остаде јој читав само ре |
и наслонио лактове на колена а загњурио главу у руке, и по читав сат тако остао.{S} Смишљао је, |
ца!{S} Ситна, мршава, с очима утеклим у главу, збрчкана, много, не од старости, него од невоље: |
берк-ђул је башча према сунцу; за танку главу танка реч; за тебе, ђозум...</p> <p>— Ђувенде! оп |
ије; сручише читав ибрик воде на Фатину главу.{S} Уплашила се, па се онесвестила.</p> <p>Само м |
з; за господско чедо конак; за танку су главу танке речи: за тебе, кузум...</p> <p>— Ђувенде! п |
му врео камен на главу, да му размрскаш главу...{S} Из пакла камен да пустиш...</p> <p>— Остави |
мула-Халима, и ако није човек, већ вук, гладан вук, па ћу га питати...{S} Ако су ме слагали..., |
а пустим.{S} Да заплашим горскога вука, гладна...{S} Доћи ће ми на разговор, и на договор, није |
ну, и тужну, не тужну него као убивену; глас јој бејаше промукао, и болан, болан, кад, угледавш |
госпоство!“ Мисли паша, гласно мисли, а глас му дрхти, и чисто је промењен, сам га не познаје, |
шчу, за час, по делом граду; а из града глас оде у Топлицу.</p> <p>— Три заптије:{S} Хасан, Хал |
злато на кадифели-џамадану...{S} Слуша глас, њој мио; гледа очи, њој драге; осећа на лицу топл |
ајвише виче, а тишином разлеже се његов глас далеко, језа подузима свакога који га чује.{S} Тур |
на као пред оца.{S} И одмах се чу његов глас, тих и слаб, готово као мало час имамов:</p> <p>— |
у души зидао за неколико сата, то Манов глас обори за цигли један тренутак.{S} С виком Мана Кук |
е паша посили, па опет пусти онакав луд глас, то јест, да ће пред падишаха с тужбом против мула |
е је у наручје...{S} Из груди му се оте глас један, радостан, сличан гласу какве животиње кад с |
<p>Чу се из предсобља врло слаб, мушки глас; имам говори, то јест чита неку молитву, <pb n="11 |
к Лесковцу; и пошто пусти некакав дивљи глас, викну: „Шемси!{S} Крв за крв!“ Суља се опет уплаш |
Али Исмаилова мајка није преживела црни глас: једна стара Арнаутка нађе је у одаји, камо је од |
, ка Арнаутлуку, да што пре однесе црни глас родитељима, ојађеној мајци Исмаиловој... </p> </di |
<p>А кад ово би готово, пашиница пусти глас, да је свакој жени, без разлике вере, слободно доћ |
наути не боје ни падишаха.</p> <p>Пусти глас једнога дана, па чека, ослушкује.{S} Чим халка на |
а радост.{S} Савест јој чиста, јер онај глас могао је допрети и до падишахове хануме, а до ње н |
шчу се по Прокупљу, а до довече оде тај глас у Лесковац, у Ниш, и Врању.{S} А сутра-дан, још у |
<p>Материно је срце разумело какав јој глас доноси ат сина њезина...</p> <p>И мула је протумач |
> ама...{S} Како би било да прво пустим глас да ћу поднети падишаху тужбу?...{S} Да пустим.{S} |
е пролама; Арнаути се деру, сви у један глас:</p> <p>— Нећемо!{S} Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад |
врата чу се загушљив, врло слаб, болан глас:</p> <p>— Ол (буди)!</p> <p>— Фати-султан, звездо! |
лове сестре речи зачу се рапав, страшан глас.{S} Продера се сова.{S} Арнаутку обузе језа каква |
уку!{S} Кукувију!{S} Разлеже се страшан глас овај, лудаков, ноћном тишином.{S} Ману су Турци, о |
а су пешке дошли, трчећи; донеше му црн глас:</p> <p>— Пашо азретлери!{S} Буна!{S} Ноћас изгину |
је убио Исмаила.</p> <p>Данас се пронео глас да је убица Шемси, паша лесковачки! „Ама зар баш с |
у; и таман да носе свом господару добар глас, тргоше се, јер се чу лупа.{S} Фати-султан удари д |
е, у авлији по троскот-трави, ослушкују глас мујезина с вита минара, позивање на молитву; једна |
овори; гледа му очи, њој миле, слуша му глас, њој сладак...{S} И најпосле моли робињу да јој ку |
нели Арнаути некуд далеко...{S} Чује му глас, бесу јој даје.{S} С њом ће увек, овде, у кули, вр |
<p>— Ха-ха-ха! насмеја се мула из свега гласа, а из очију му живи пламен сукну. „За крв ич не з |
буне, осим несрећне мајке, што из свега гласа нариче и помиње име своје јединице, ниједна не ми |
а, проседе, кратко ошишане браде, танка гласа, као у жене; у чоханим, широким шалварама, у висо |
смаил се стропошта с коња, не пустив ни гласа од себе; чу се вриска обезглављена ата, и опет од |
ац...{S} Стара була не устаде, не пусти гласа од себе, а однеше јој невесту!{S} Оне две и робињ |
на кћи задрхта целим телом, не пустивши гласа.{S} Држи Фати-султан-хануму, страхује: по трећи п |
49" /> ума, него дивљака; па она његова гласина нарочито кад је љут...!{S} Старац, а док му не |
а него твоја? пита мула, својом крупном гласином, гледајући пашу закрвављеним очима и примичући |
го, мир душе за госпоство!“ Мисли паша, гласно мисли, а глас му дрхти, и чисто је промењен, сам |
зао“.{S} Хода, па тек застане, зажмури, гласно мисли: не зна с кога краја да почне.{S} Пљесну д |
но је само гледа и пушта неке чудновате гласове.{S} Од силног страха — онемела!{S} И оне две мл |
ругове...</p> <p>Из Прокупља стижу паши гласови, у сваком сату по један, е се буна не стишава, |
оветарац; певају певачице већ промуклим гласовима; пљескају хануме длановима, подврискују, пада |
и однесе је на кулу, па она узе слабим гласом нарицати, кћер јој опет снађе она болест, стаде |
ћим-Селам! одговори паша, својим танким гласом, устајући, јер се у поздраву помену име Божје, и |
застане, зажмури и почне својим танким гласом, сам говори; мало, па сиђе у башту, мисли да ће |
слушкињу сретне, пита својим промењеним гласом, не затварајући очи, као обично, јер хоће не сам |
му се оте глас један, радостан, сличан гласу какве животиње кад се докопала плена...{S} Похита |
га би, кад би јој заискао пуномоћје, по гласу познала, ако га не би видела.{S} Али какав закон? |
Прокупљу, душом у Лесковцу, крај сина, гледа га умним оком како се угађа, дотерује, очекује не |
о хоће, полако, а сам је подигао главу, гледа у небо, тражи звезду своје невесте, верујући да ј |
руку на кћерино чело, узме је за руку, гледа је у пуне туге очи, што се стакле од залеђених су |
рај капиџика, с Исмаилом у души говори; гледа му очи, њој миле, слуша му глас, њој сладак...{S} |
ели-џамадану...{S} Слуша глас, њој мио; гледа очи, њој драге; осећа на лицу топле прсте, и на у |
ао да у одаји никога нема, ни мајке!{S} Гледа се у огледалу и <pb n="141" /> намешта Исмаилов б |
добро?</p> <p>Он ништа не одговара.{S} Гледа га.</p> <p>— И после, мула, Шемси-паша се заклиње |
е Фати-султан, и трипут из ње изиђе.{S} Гледа да нема код ње некога, те да јој сам каже шта се |
сад мула?</p> <p>Мула сад опет ћути.{S} Гледа скадарског пашу.</p> <pb n="126" /> <p>— Кад си б |
жилама кроз које крв струји полако.{S} Гледа се у огледалу као да у одаји никога нема, ни мајк |
наћи друго до оно што јој је писано.{S} Гледа у ту бледу звезду, па јој се чини да је то њена з |
исне перје.</p> <p>„Ко ходи по земљи, а гледа у небо, па се сплете и падне — врло је смешно“.</ |
тлери (светли).“ Одговара му понизно, а гледа га уплашено, јер јој се учини да није баш... сасв |
лачу Арнаути.</p> <p>Све живо похита да гледа.{S} Жене се прибише уз кафезе и пробушене ограде; |
{S} Цела <pb n="56" /> чаршија изиђе да гледа арнаутску силу и салтанат (госпоство); а подједна |
сама да кува каву, тамо да је пије и да гледа кад јој облаче и гиздају снаху,“ говори она млада |
ога до сад нико није видео, само га она гледа.{S} На глави му у место круне сахан, из кога се л |
а око на парченце стакла на прозору, па гледа...{S} Бујица!{S} Нема мислиш уставе која ће је за |
ла то и ћутала; а сад, има три дана, не гледа, а и дању и ноћу говори.{S} Њена мајка, и мулина |
<p>Пође одајама како никад досле.{S} Не гледа у слушкиње, а заповеда им, не заповеда, него наре |
акшиш чочецима, весели се, ни у кога не гледа, ни на кога овде не мисли: телом је у Прокупљу, д |
ама, меким као паперје покри очи: да не гледа ноћашњи сан, што јој изиђе пред очи као јава; а о |
тиба.{S} Мали, стоји према брегу, па не гледа докле му глава досеже, него упро очи у врх.{S} И |
с успоменама на Исмаила; кад му више не гледа ата, не милује хрта и сокола, не љуби рухо, не пл |
ивеше приче Мифтарове...; умним оком не гледа Мифтара и његову невесту, него себе и Фати-султан |
љутих Арнаута.{S} Склопи очи, да ово не гледа, а оно ето мулина сина, на ату; млад, леп, исти њ |
им с кровова кошавиним крилима; нико не гледа арнаутску силу и <hi>салтанат</hi>, јер свуд капа |
еко; жар се просу по ћилиму, а он то не гледа, него рашири руке на груди, притисну их, и узе да |
да коју, од Исмаилове смрти, свако вече гледа: с ње чита шта јој је писано.{S} Јер она је права |
наутима; а буновно Прокупље трља очи, и гледа: чисто не верује да је толико заспало, те да не о |
о јој изиђе пред очи као јава; а он јој гледа руке и не мислећи на њен сан, па се неколико пута |
а булбула...{S} И то венчање умним оком гледа, па се радује, опрао се од блата; испраћа сина и |
осле мисли, занесе се:{S} Исмаила душом гледа, ту крај капиџика, с Исмаилом у души говори; глед |
пита, а она јој не одговара, но је само гледа и пушта неке чудновате гласове.{S} Од силног стра |
.{S} Страстан је играч ораха, и страсно гледа превртање голубова „на дванаест глава“ и бој петл |
есе; и, ево, месец дана чулним очима то гледа.{S} Гледала, погледима миловала, па се уморила.{S |
онако седећи играју.{S} Бела робиња час гледа у хануме, час баци поглед на своју кјучук-хануму |
она диже руке, па опет их спушта, свет гледа...{S} И загрлише се: цикну, стеже Исмаилову сестр |
ће да је загрди а не може, онај га свет гледа; и она диже руке, па опет их спушта, свет гледа.. |
а кад јава.{S} Јер и кад бунца, лепо их гледа, као на јави.{S} Увек, само о Исмаилу говори.{S} |
ућута, а још се клати и држи груди, још гледа у исту шару ћилима; скадарском се паши узе трести |
е. „Кад желиш да се коме много осветиш, гледај да га осрамотиш“, то је чула од оца, више пута, |
е, немој умрети, но живи и <pb n="8" /> гледај: пошто си га видео, грејао се на његову сунцу, о |
е трећи петли...{S} Дошао Хедрлес...{S} Гледајте на сат...</p> <p>И тихо, тихо, а ипак разумљив |
о; закукурекаће трећи петли...</p> <p>— Гледајте на сат...{S} Спремајте ме...{S} Завијајте ме.. |
лица чисто онакажена, загледају пушке, гледају јатагане.{S} Млади хоће у Прокупље, да убију Ше |
руке материне...</p> <p>Разговарају се, гледају се; он, у љубавном заносу, додирну врховима прс |
} Грдно су му страшни погледи.{S} Ћуте, гледају се, мере се, и најпосле паша рече:</p> <p>— Ама |
задржаше Турци што се бејаху скупили да гледају бој петлова.{S} И јахао је каткад, али не на ат |
упље, да јој испрати мајку.{S} Арнаутке гледају тугу и јад, па и ове окорела срца жене, што се |
а мангалима крај огњишта, а ове то и не гледају, но се наредиле крај софра-тепсије, неке седе а |
азити, кад је у „светло лице“ никако не гледају, није ред, већ одговарају погнуте главе и спушт |
крио, а очи, плаве као зумбул, преда се гледају.{S} Дуга поворка ова оде пут Врање...</p> <p>— |
а пуномоћника згледаше се, и сведоци се гледају; нико ништа не говори.{S} Неколико Арнаутина от |
прибијају уз кафезе, веселе, радознало гледају у тахтариване, не знајући у коме је кадуна њихо |
"117" /> <p>Наста тајац.{S} Сви у земљу гледају.{S} Сви се претворили у ухо.{S} Чисто не дишу.{ |
ти чула би се.</p> <p>Људи опет у земљу гледају, и помислили би да у одаји нема никога, да се н |
ским сокацима; не истрчавају људи да их гледају, но ако су се нашли на улици, брзо улазе и удар |
хануме, чучећи на обали Златнога Рога, гледајући где уђе у велику морску лађу Ахмед-Хафуз, то |
; где мучи опустела Југ-Богданова кула, гледајући, муком, чуда бесних освајача царевине српске. |
“, и он га већ три дана у недрима носи, гледајући да им „виђење“ буде пре свадбе.{S} Не сачека |
ја? пита мула, својом крупном гласином, гледајући пашу закрвављеним очима и примичући му се.</p |
љубав погледима, осмесима — душом; он, гледајући њене усне црвене као род једне вишње у богато |
би могла да заборави ноћашњи сан.{S} Па гледајући у њега поче, лепо, лепим наречјем цариградски |
ултан па јој, пушећи, говори, прича, не гледајући што је у кући Шемси-пашина противника; не слу |
клати се и поче причу полако, тужно, не гледајући у пашу, него у шарен ћилим на поду.</p> <p>— |
о, месец дана чулним очима то гледа.{S} Гледала, погледима миловала, па се уморила.{S} Гледала |
, погледима миловала, па се уморила.{S} Гледала то и ћутала; а сад, има три дана, не гледа, а и |
ту је, у Прокупљу, већ читав месец.{S} Гледала је све то она умним очима два месеца, а после, |
тно...{S} У руху је у коме га је живога гледала...{S} Леп!{S} Даје јој бесу да неће никуд од ње |
n="64" /> пунила га дуваном, палила, и гледала старца са сажаљавањем, јер у њему је она, млада |
вом...</p> <p>А она?{S} И чула свађу, и гледала песнице, и видела крв, и сад весела, смеши се!{ |
о, и видела, то јест, вас дан и сву ноћ гледала Фати-султан-хануму, те јој добро упамтила и очи |
на чардак, улазиле у те красне одаје и гледале чудо од лепоте, и од богаства, збуњено, не умеј |
њига, писана на арнаутски: сад ту књигу гледам, а ништа не могу да разберем.{S} Да ли се књига |
исока, и у лето пуна лишћа, ама је само гледамо; јер зашто бисмо на њу каменицама?...{S} За кум |
је лепша; шта је он данас својим очима гледао!{S} У заносу заборави ата, заборави где је...{S} |
ја је нене Арнаутка.{S} Колико сам пута гледао, кад сам био мали, где нене, веселећи се с друга |
на чијем је врху Исмаилов гроб; што ће гледати Исмаилова ата; што ће миловати Исмаилова хрта и |
, па се загледа у пашу.</p> <p>— Што ме гледаш, мула?{S} Не зборим ли добро?</p> <p>Он ништа не |
авни пошироки и чести зуби, с ивицама и глеђом као у детета.{S} Очију је црних и крупних, смели |
ахали, а сад свако вече.</p> <p>Тишина, глуха, мртва, само се, с времена на време, чује ноћнога |
смаил, сањајући о својој првој ноћи.{S} Глухо и мртво Прокупље одјекну на све четири стране, а |
ко...</p> <p>Паша је сам, сваку ноћ, до глухо доба; седи на једној отвореној ћошки на меком шиљ |
} Помиње јој привиђење.{S} Сваке ноћи у глухо доба, вели, види мајку; хода по кули, каже, као ж |
вриска обезглављена ата, и опет одјекну глухо и мртво Прокупље...{S} Врисну ат још једном, и јо |
а не зна да би и једно и друго било што глуху шаптати и слепу намигивати, да мула немаде и на у |
ијатељу, јазук!{S} То ли ти је нож, мој говор?{S} То ли су ти куршуми, моје речи?...{S} Није, п |
ибише уз врата.{S} Чу се кашаљ, а потом говор, тако тих, а из дубине празних груди.{S} Фати гов |
една не беше из његова фиса. „Грехота,“ говораше. „Жени ли се отац ћерком?“</p> <p>Сад мула, ка |
.{S} Страшна ли је твоја освета, Аллах! говоре мусломани, са страхом.</p> <p>Киша не престаје, |
, јадна, од страха, или изгубила језик, говоре Арнаутке...</p> <p>Пуна соба жена.</p> <p>Неки ј |
бију Шемси-пашу.{S} Стари их стишавају, говоре; сви стари узеше говорити е је мула дао бесу, па |
Прокупљу, по Лесковцу, Нишу и Врањи.{S} Говоре шапатом, а те речи одјекују чак по Топлици.{S} С |
ски! од петка у вече до суботе ујутру!“ говоре Турци. „Јазук!“ узвикују буле.{S} А она, лепа Фа |
проговоре коју: али овако...{S} Шта да говоре?</p> <p>Бедна старица!{S} Ситна, мршава, с очима |
па кад је Фати-султан упита шта је, шта говоре, а она не каза е њој прете, него слага: „Шемси, |
И оне две младе хануме, и робиња, више говоре покретима руку и главе но устима: показују према |
се хануме на разговор...</p> <p>А о чем говоре хануме?</p> <p>Како дође из Цариграда Ахмед-хафу |
епрестано пада, а мусломанке међу собом говоре да су то сузе девојака са седмога неба, што је Ф |
го тајно шапће.{S} И људи и жене о овом говоре шапатом, све у двоје.</p> <p>— Ако је <hi>ово</h |
ци?...{S} Нигде једнога...{S} Тек онако говоре, душмани...{S} И хафуз-беј, твој баба, воли овам |
о си га видео, још сто година“.{S} Тако говоре хануме.</p> <p>И тај дивни град, с много душа, в |
и господскога сина пашина.“</p> <p>Тако говоре, и Турци и буле, све у двоје, шапатом, у Прокупљ |
е, и очи, и косу, па их тада узе љубити говорећи:</p> <p>— Фати-султан, срећа!</p> <p>А она се |
прућише се код Фатиних ногу, кроз плач говорећи:</p> <p>У џенет ћеш, султанијо!{S} Голем си се |
јарену руљу, све од једнога до другога, говори им, обавештава их, моли их да не учине крви, да |
елу и накиту, снаси од свекрве, свекра, говори цело Прокупље.{S} И већ је Фати-султан пред јенђ |
Хајде, Фати-султан, звездо: дође време, говори јој мулина кћи и хвата је под мишку да је дигне. |
ренула се к Фати-султан па јој, пушећи, говори, прича, не гледајући што је у кући Шемси-пашина |
-Халима, да му дође у прокупачки сарај, говори под кулом Суљи старешина сејмена.</p> <p>— Да до |
рањанци...{S} Њен отац радостан, весео, говори да му је по вољи само ово кћерино венчање; синоћ |
ућена лавица; Лесковчанка смела, дрска; говори, прича, и кад види да само мрдне рука младе Арна |
или; турска ће глава да плати.{S} А?{S} Говори сад мула?</p> <p>Мула сад опет ћути.{S} Гледа ск |
гледа кад јој облаче и гиздају снаху,“ говори она млада Прокупчанка, што је мало час на доксат |
варама, у високој чалми.{S} Кад хоће да говори, прво зажмури, па тад почне.{S} Овога пашу нису |
се; силна врева! не зна се ни шта која говори ни шта која хоће; траже бошчице с јашмацима, с х |
а је, те се грухне у груди и с дадијама говори шапатом.{S} Боји се буне, да се Арнаути не дигну |
дужан, рече мула, не слушајући шта паша говори.</p> <p>— Какву крв?...{S} За крв... не знам..., |
> <p>И још се нешто говори, то јест, не говори, него тајно шапће.{S} И људи и жене о овом говор |
...{S} Никому ништа не казује, ништа не говори.{S} Бејаше се мало повратила, и разгалила, па... |
се, и сведоци се гледају; нико ништа не говори.{S} Неколико Арнаутина отворише врата на предсоб |
ead> <p>По Прокупљу се ни о чем више не говори, до о грозном убиству мулина сина, о несрећној љ |
аптије из прокупачког сараја.“ И ако се говори шапатом, све у двоје, ипак се рашчу, за час, по |
раду мање да седи, ни да се о њему више говори.</p> <p>Како је Фати-султан нестало, нигде у хаф |
е се клатити као мула, оставив чибук; и говори:</p> <p>— А, пријатељу, јазук!{S} То ли ти је но |
лује, љуби, повраћа је, плаче над њом и говори:</p> <p>— Аман, султанијо!{S} Ашколсун!{S} Толик |
и је по дворишту где му је хрт и соко и говори о брату; прича о његову разговору кад бејаше мал |
не познаје, чини у се да то неко други говори.{S} И узму га пити змије присојкиње, мула-Халимо |
p> <p>Трећи дан, а Фати нити ромори, ни говори, нити заплака, ни уздахну.</p> <p>Уз прозоре, бе |
те на њене јаде.</p> <p>Нити ромори, ни говори.</p> <p>— Зар полудела, јадна, од страха, или из |
тих, а из дубине празних груди.{S} Фати говори:</p> <p>— Где је пуномоћник Шемси-пашина сина?</ |
да, ту крај капиџика, с Исмаилом у души говори; гледа му очи, њој миле, слуша му глас, њој слад |
з предсобља врло слаб, мушки глас; имам говори, то јест чита неку молитву, <pb n="116" /> кроз |
жмури и почне својим танким гласом, сам говори; мало, па сиђе у башту, мисли да ће му тамо лакш |
ђу Арнаутима, оца.{S} Не чује се шта им говори; пролази кроз руљу; сви му праве место...</p> <p |
чину, опрости, сто заклетава?</p> <p>Он говори, очи му се сијају, лице се зажарило: бесу даје с |
аду <hi>сербез</hi>, оно се нешто друго говори.{S} После одласка скадарскога паше из Лесковца, |
емси ће по лепу Стамболку..{S} И зацело говори: „Кад је била заволела простога Арнаутина, зар д |
толико несрећна!</p> <p>И још се нешто говори, то јест, не говори, него тајно шапће.{S} И људи |
о кули, каже, као жива, и све о Исмаилу говори; и трипут је њој, својој кћери казала, да се још |
а, као на јави.{S} Увек, само о Исмаилу говори.{S} Његово јој је име на уснама.{S} Не стиди се |
слушкиње, ни робиње, шта се по Прокупљу говори, у шта тврдо верују <pb n="27" /> и Лесковчани и |
има три дана, не гледа, а и дању и ноћу говори.{S} Њена мајка, и мулина кћи, које се од њене по |
гледа у небо.{S} Она му није више о сну говорила, но му исказивала љубав погледима, осмесима — |
би шућур!...{S} Јараби шућур!...</p> <p>Говорила тако, у бунилу, па се расвестила и тражила да |
олазио само на вуке. „Ни на њих не бих, говорио је, кад бих имао овде себи равне, арслане“.{S} |
јој о томе говорити, кад јој паша није говорио, кад је и од ње крио као и од туђинаца...</p> < |
е писмо праћао, учио ме, световао ме, и говорио ми: „Ако те снађе, не дај Боже, нека лошотиња, |
а место где је Исмаил био, њој о љубави говорио, њено лице прстима додирнуо, своје прсте љубио, |
и од <hi>оџака</hi> (од колена) срамота говорити; с другима севап.{S} И прву и другу уредбу, ве |
с, жмурећи, клатећи главу.{S} После узе говорити.{S} Каже Фати-султан-хануми, да је до овога ча |
хануме, а до ње не.{S} Ко ће јој о томе говорити, кад јој паша није говорио, кад је и од ње кри |
и их стишавају, говоре; сви стари узеше говорити е је мула дао бесу, па би му они залепили блат |
разничном руху, оружани до зуба.{S} Кад год прате мулу у сарај, увек се обуку, наките коње.{S} |
ни дужна, у лудилу које га спопада кад год се опије; па уместо да га већ једанпут казне смрћу, |
ах, и узеше се спуштати ћепенци, где је год турски дућан, или српски; арнаутски осташе отворени |
ходећи стаје целом ногом.{S} Колико је год слушкиња, свакој је понешто наредила, свакој покоју |
из неколико села, већ из свих, и што је год за пушку дошло је, па све оружано до зуба, све шкри |
па реч.{S} А мула долази у сарај кад се год позове.{S} Зваће и свога пријатеља и друга нишкога |
але, више него пре, зажмуриле су кад би год њихов „ојнак“ растурио његову „купу.“ Игра се с њим |
ан до појаса, и за четрдесет дана, који год мимо њега прође да га каменује.{S} Ископаше рупу, з |
го све Прокупље, сав Арнаутлук.{S} Који год ми каже: „Срећна ти невеста!“ смеје се... познајем |
евет дана ту био, ни јео ни пио, и који год је прошао, на њега се каменом бацио (ко великим, ко |
И старо и младо, и богато и сирото, ко год чу о овоме венчању, зачуди се. „ Алла’!{S} Алла’! с |
мула, вала! и похита на чардак.{S} Коју год слушкињу сретне, пита својим промењеним гласом, не |
ни га се докле га не сатре.{S} А кад му год дође <hi>селам</hi> (поздрав) од сараја, то јест од |
, и ћути: а ноћу виче.{S} Двадесет осам година од то доба, од његове девојке само пепео, ваљда, |
.{S} Ко на тебе један час заборави, сто година му се светиш“.</p> <p>Из мисли га трже пашиница. |
аш да живиш, пошто си га видео, још сто година“.{S} Тако говоре хануме.</p> <p>И тај дивни град |
а остави.{S} Млада, а без мужа беше пет година: заинатио се онај, па не удара печат за њено пуш |
ne unit="subSection" /> <p>Пре десетину година, у Старој Србији, у Митровици, уби један млад Ар |
ибука), крупан човек, као мула, мулиних година, у ћурку расеченом позади од пета др струка.{S} |
њега, од његове <pb n="115" /> памети: годинама и узрастом дете, памећу човек — морале се крит |
<p>Јуче је дошао мули пашин већил, по у годинама човек, обучен као о Бајраму.{S} Допратише га с |
је у женски хамам, с мајком; до пре две године излазиле преда њ девојке, развијене; купао се са |
амо пепео, ваљда, јер је умрла још прве године пошто су је потурчили, а он је још тражи, још ку |
а.</p> <p>Арнаутин је висок, и за своје године врло крупан: још мало па ће ступити у осамнаесту |
Голубарник му је пун голубова.{S} Сваке године спреми по једнога петла за бој.{S} Лани му петао |
ркиње из Смирне, како причају буле, три године.{S} У дну једне мусафир-одаје сложени су душеци, |
реше (најмлађа, којом се бејаше пре три године оженио, умре преклани; и веле да је хтела постат |
Сад је ушао у седамнаесту, а до пре три године ишао је у женски хамам, с мајком; до пре две год |
али и потурчили девојку, с којом се три године волео.{S} Кад му је украли, разболео се, а кад м |
пушке, <pb n="60" /> веле, у петнаестој години на једнога кириџију, што им је хтео украсти са л |
није, пашо, раја, ово су Арнаути: има у години макар један дан, кад се не боје ни падишаха.{S} |
се; не сећа се шта мула рече, да има у години макар један дан, кад се Арнаути не боје ни падиш |
савешћу.</p> <p>Мула рече паши, е има у години дана макар један дан кад се Арнаути не боје ни п |
свечано се дочекује најрадоснији дан у години, Ђурђев дан...{S} Шкрипе врата, лупају капиџици, |
) Потамнела, земља је попала, као да је годину дана сунце није видело, <pb n="41" /> као да чит |
сарачану, тамо...“ не изусти „камо се у годину дана једанпут улази.“ Досад заповедала преко деб |
ије видело, <pb n="41" /> као да читаву годину из постеље није устала.{S} Седи, јадом саломљена |
ровирују кроз зелене вотњаке.{S} Мукање гојних крава и волова, блејање оваца, лавеж паса, жагор |
у.{S} Умукло је блејање оваца, и мукање гојних крава и волова; а над високом кулом старца мула- |
еће.{S} Хладан, зимни ветар љуља гране, голе. „Као просјаци: голе, клате се, милостињу траже, н |
ветар љуља гране, голе. „Као просјаци: голе, клате се, милостињу траже, не од људи, него од Ал |
рећи:</p> <p>У џенет ћеш, султанијо!{S} Голем си севап учинила!{S} Џелату си катран на образ; с |
расеченом позади од пета др струка.{S} Голем сам пут, пријатељу, учинио, и нека Алах да да ми |
танијо!{S} Ашколсун!{S} Толико болна, а голем посао изврши:{S} Шемси-паши блато на чело прилепи |
!{S} Алах за један грех једну казну, за голем голему, за мали малу.{S} Ти, мула, пријатељу, хоћ |
осрдан, није као човек: да аспру, па се големи, милостињу дадох; дариваће их прво цветом, па ли |
лах за један грех једну казну, за голем голему, за мали малу.{S} Ти, мула, пријатељу, хоћеш две |
ила, те како неће имати душмана?!...{S} Голо дрво нико не погледа, на лиснато бацају очи, на ро |
нај бор много шушти, и тужно се превија голо дрвеће, јер духа с Јастрепца помаман ветар: у бело |
домовима у госте...{S} Украј пута мучи голо дрвеће, искићено ињем; и последњи је лист одавно о |
у, и пуши.{S} Загледао се кроз прозор у голо дрвеће.{S} Хладан, зимни ветар љуља гране, голе. „ |
к-хануме.{S} Ахмед-хафуз, отац, трезан, гологлав, обријане главе, пре звер, сад човек, мека срц |
ичући за сином, и скиде шамију с главе, гологлава проклињаше арнаутску силу и турску обест. „Лу |
з мајкине руке соко, не соко, него бели голуб...</p> <p>Уста занемела; очи склопљене (заклопи и |
а „на дванаест глава“ и бој петлова.{S} Голубарник му је пун голубова.{S} Сваке године спреми п |
а.</p> <p>Отац дивља звер, а кћи питома голубица.{S} И жена му је добра; у кући је, штоно <pb n |
окреће, душом полази...{S} Тешко рањена голубица!{S} Тек што је раширила крила, види да не може |
играч ораха, и страсно гледа превртање голубова „на дванаест глава“ и бој петлова.{S} Голубарн |
и бој петлова.{S} Голубарник му је пун голубова.{S} Сваке године спреми по једнога петла за бо |
лове и дахира, ни мангал, ни скупља ону гомилу мокра угљевља. (Изврнуо се мангал оно вече, у он |
.{S} Баш је, вала, „бал“.{S} Млад, леп, гонџе-лале, и од соја; стриц му је био велики везир, уј |
кивао многу лепу Циганчицу, али је још „гонџе-лале“...</p> <p>Никад није видео Фати-султан-хану |
некад пред кулом насмеје, грохотом, да гора одјекује, па Арнаути чују, било у по дана или у по |
ени за причање, а камо ли овако што.{S} Гордила се, поносила се, па сад?{S} Док се паша не врат |
тога дао душу ђаволу; за то се пашиница гордила, поносила се и онако поношљива.{S} Ниједанпут н |
рођака цара царева.{S} Да се онда мање гордила, било би је сад мање срамота, и не би пролазила |
пространа; одаје, одајице, ћошке, софе, горе; доле трем и одаје за послугу, под селамлуком мушк |
каква ханума; напуни мангал, изнесе га горе, намести га близу невесте и измаче се, стаде, с пр |
аша је на чисто; али му је сад сто пута горе, већи стид, срамота, и жене му се свете! осветила |
, мисли да ће му тамо лакше бити, а оно горе: у јаблановој сенци види мулу; од сунчева зрака пр |
b n="17" /> не би у срцу и лицу оволико горео.{S} Да га послужише шербетом оне девице којих се |
рене главе.</p> <p>Мула смућен, Арнаути гори него пре, љути што им мула иде Шемси-паши, крвнику |
ио.</p> <p>Никад Арнаути, Војњаци, нису гори били.{S} Крв хтеде пасти, да се покољу међу собом, |
липти крв с њега, а она нариче, пролива горке сузе...{S} Хита да се наплаче док јој је кћи врх |
S} Леп.{S} А, очи!{S} А, веђе!... а над горњом усницом као ћумуром направљено, толико...{S} Вол |
оружјем.{S} Замутиле јој се очи, бистри горски кладенци, увело лице, свежа мајска ружа, и, катк |
тужбу?...{S} Да пустим.{S} Да заплашим горскога вука, гладна...{S} Доћи ће ми на разговор, и н |
а кажи један град, или једно село, или гору, или воду где није Алаха?“ Она се застиде, поцрвен |
а њ.{S} Опколише га Арнаути, крупни као горштаци, опаљена лица и дугих брка, раздрљени, жилава |
; а Фати-султан-хануми је он старешина, господар...{S} Грли јој вити стас... „Мифтара је затекл |
ајске степенице и зарза мулин ат, прими господара и полете, вриштећи.{S} За њим закасаше остали |
наути око конака мула-Халимова, очекују господара с ханумом и пратњом...{S} И кад се чу топот к |
понуду болеснику, него као прву милост господаровој кадуни.</p> <p>А од ње се мулина кћи не ми |
едном, и још једанпут над својим мртвим господаром, па тек подиже главу и полете, као да крила |
стране весели су; и таман да носе свом господару добар глас, тргоше се, јер се чу лупа.{S} Фат |
ривши, језик прегризле. „ Аман, Јараби (Господи)! шта би, Боже!“ чују се дивљи узвици. „Аман, а |
ло ханумама; једу <pb n="33" /> полако, господски, као хануме, и тек покоју проговоре. „Да се о |
ма?...{S} За кумрију је шарен кафез; за господско чедо конак; за танку су главу танке речи: за |
ла простога Арнаутина, зар да не заводи господскога сина пашина.“</p> <p>Тако говоре, и Турци и |
type="titlepage"> <p>ФАТИ-СУЛТАН</p> <p>Госпођи Јоки Петровић-Његош</p> </div> <pb n="6" /> </f |
воју кјучук-хануму (младу <pb n="34" /> госпођу), с којом се играла као с другарицом, час погле |
<pb n="25" /> <p>— Алла’!{S} Алла’!{S} Госпоства ради даде душу ђаволу.</p> <p>— Наведе га <hi |
да му се диве, да се застиде од његова госпоства. „Знам га оволишног, ћатиба.{S} Мали, стоји п |
ха!...{S} Теби, пашо, мало беше твојега госпоства и твоје величине, па си желео још већи да си. |
м свету за рђава дела.</p> <p>Племство, госпоство, госпоство, племство, на то се паша полакомио |
рђава дела.</p> <p>Племство, госпоство, госпоство, племство, на то се паша полакомио, стога дао |
н лира, за небројено благо, мир душе за госпоство!“ Мисли паша, гласно мисли, а глас му дрхти, |
казивао свој <hi>салтанат</hi>, то јест госпоство, јер није желео да га се само боје, него и да |
иђе да гледа арнаутску силу и салтанат (госпоство); а подједнако се уплашише и Турци и Срби, ка |
ашићевој, о севдаху што га за њу има, о госпоству и милосрђу Шемси-пашину.</p> <p>— Мерхаметли |
.</p> <p>— Остави мене да зборим, мула, гост сам ти...{S} Тако!{S} Пуши и слушај.{S} Он није џе |
ибука једно за друго; и остаде паша као гост мулин три дана и три ноћи: једоше печене кокошке, |
<hi>конаку</hi>, одељењу за људе, нигде госта.{S} Скупише се, с вечери, па се одмах разиђоше, ј |
јер у отмених је Турака обичај примити госта, и казати му ако није домаћин (или домаћица) код |
на с улице и две из баште, где пашиница госте прима, што се турски зову <hi>мусафир-одаје</hi>; |
е урлајући, долазе топличким домовима у госте...{S} Украј пута мучи голо дрвеће, искићено ињем; |
а, журе се у оближње село послом, или у госте.{S} Зима...</p> <p>Сирота Фати-султан!{S} Дочекал |
акве несреће усред највећега весеља.{S} Гости се разишли, пијани хафуз дубоко заспао, и слуге п |
вадба ће јој скоро, чим буде с даровима готова.{S} Мимо кафезе јој пролази младожења; она га до |
аици ишарани ситним варком.{S} Стара је готова, али још не устаје, хоће да удари још један <hi> |
старице <pb n="32" /> већ су с абдестом готове, па се забрађују јашмаком, приносе бројенице, пр |
зар мислиш да су с овом осветом Арнаути готови.{S} Јок.{S} Ништа без крви.{S} Крв за крв.{S} Па |
ришта, осим једнога слушчета Циганчета, готово запретаног у пепелу крај ниског а широког огњишт |
} И одмах се чу његов глас, тих и слаб, готово као мало час имамов:</p> <p>— Фати-султан, звезд |
ве црне смоле, насред чела.</p> <p>— Е, готово, време је...</p> <p>Мајка зајеца...{S} Изведоше |
, с ћошке на софу, у дугачкој антерији, готово као женској, хаљини какву Турци носе кад су код |
ао снег белом брадом, а с лицем свежим, готово без бора, с оком црним и крупним, што с маха на |
ул! и усред зиме ђул! шапће Лесковчанка готово нечујно, и тресе се више но икад, а мулина кћи з |
рила; села ту, рашчупана и угрухана, па готово више није устала. „Ни филџан кахве још није попи |
ијумчарећи, праха и олова: „нека је све готово, ако се паша посили, па опет пусти онакав луд гл |
а-Халимов, у коме, одавно, осим послуге готово више никад никога.{S} Отвори се главна капија ши |
реме, кад би се понова свадбовало да је готово; а кад се врати, па јој каза шта је и како <pb n |
, што плаши робиње мишем, а и сам га се готово боји, нарочито пацова, кад се појави изненада, и |
<p>Она поче, испрекидано, одмарајући се готово после сваке речи:</p> <p>— Кажи селам Шемси-паши |
ећи; и ноћу радиле.</p> <p>А кад ово би готово, пашиница пусти глас, да је свакој жени, без раз |
ица; пази га као отац.{S} Па чак у кули готово ништа више него у арнаутским кућама, да им не бу |
ише, и узе мрмљати молитву.{S} У ниској готово празној соби јасно се разумевало с материних уса |
и меким шиљтетима пуно је будних, и то готово саме јенђе, и ако ће скоро зора, време кад ће Ле |
иџија, бозаџија и оних што воће продају готово више никога.{S} Они набили џак на главу, и прођу |
и вратити: ханум-ефенди није код куће.“ Гошће се враћају постиђене; јер у отмених је Турака оби |
и ату му грива врбом накићена...{S} Сав град будан, одавно; искићене му широке кућне стрехе, и |
на.{S} Је ли?...{S} Овде би требало сав град да плати, Прокупље, ту је крв учињена.{S} Ама Шемс |
до појаса, до гуше: како ћу каљав кроз град, кроз вилајет где пашујем?!{S} Насмејаће ми се и т |
с њим леже, с њим устаје; како ће кроз град с катраном на образу!... „Мисли сад, кад ниси пре |
џама, и ружама, и јасмином, тај чаробни град Фати-султан оставља онда кад треба да је у њему... |
Тако говоре хануме.</p> <p>И тај дивни град, с много душа, велики, по мусломански и Стамбол и |
аа’!{S} Аллааа’! слободни су, кроз свој град иду, не иду кроз <pb n="110" /> турски Ниш, или Ле |
де је Алах, ту је и љубав; а кажи један град, или једно село, или гору, или воду где није Алаха |
да им не буде жао.{S} За Бајрам отера у град читаво стадо овнова, те подели по сиротињи, арнаут |
капе с врхова витих минара.{S} Улазе у град, пуст, као да му је све куга поморила.{S} Нигде ко |
о се боји некаквога сна!{S} Кад пођем у град од страха дрхти; кад се вратим из града радује се. |
а.</p> <pb n="21" /> <p>— Да пошаљемо у град Суљу, ја Саида, а, мула?</p> <p>— Још мало...{S} М |
а саз под мишком, зар ниси видео?{S} Од града до града иду, ударају у саз, песме ваде и певају, |
тридесет једну-две; родом из Сирије, из града Алепа, кћи некога паше, Турчина; па ипак јој буле |
се рашчу, за час, по делом граду; а из града глас оде у Топлицу.</p> <p>— Три заптије:{S} Хаса |
аха.</p> <p>Једно вече, кад се врати из града и хтеде ући у одају, родитељима, чу да му се роди |
град од страха дрхти; кад се вратим из града радује се....; и видео сам: клања и кад није врем |
да је коме крви дужан.{S} То је неко из града.{S} Наћи ће га, па да би, овако стар, ишао на кра |
мишком, зар ниси видео?{S} Од града до града иду, ударају у саз, песме ваде и певају, па дођош |
жну прашину и сноси је с брда у долине, гради сметове, камо би запали и ати а некмоли људи.{S} |
!“ Све о хафуз-Ахмеду.{S} Ни ко у неком граду мање да седи, ни да се о њему више говори.</p> <p |
двоје, ипак се рашчу, за час, по делом граду; а из града глас оде у Топлицу.</p> <p>— Три запт |
“, примив мулин селам, да пусти сина по граду <hi>сербез</hi>, оно се нешто друго говори.{S} По |
не дрхти његова ханума; син нека му по граду сербез ходи; он, шетајући се, нека не преза.{S} В |
чке стране чини као да су поубијани сви грађани Прокупља, попаљени сви домови, па свака своје ж |
здрављају долазак мулине кадуне Арнаути грађани.{S} И Арнаути из пратње Фатине деру се, Алаа’!{ |
аном.{S} Млади Арнаути опколили конак с грађанима, па све чешће пуцају мале пушке, јаче бубњају |
оде у кулу; и наједанпут се диже силна граја, вика, дивљи узвици, небо се пролама; Арнаути се |
му праве место...</p> <p>И мало, па се граја сасвим стиша; Арнаути се разиђоше, сваки отиде св |
а је“!...{S} Лаже, лаже, и опази где се граја стишава, прислони и она око на стакло, угледа, ме |
је привезати коњма за репове...</p> <p>Граја се не стишава, ни дивљи узвици; мулина кћи улази |
оло дрвеће.{S} Хладан, зимни ветар љуља гране, голе. „Као просјаци: голе, клате се, милостињу т |
кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене капке...{S} Шушти бор... шапат је то, Исм |
кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене очи...{S} Капци су јој тешки, склапају се |
трепцем, што је обасјава, и кроз борове гране сипа сребро на њено бледо чело; и сања, на ружној |
ошки, где се преко ниске ограде наднеле гране џанарика, на шареном ћилиму и меким шиљтетима пун |
емљаним зделама, и мушмуле, и јабуке на гранчицама, и крушке из сламе.{S} Арнаутке седе около, |
и јоргован...{S} Робиње унеле мирисаве гранчице јасмина и јоргована, а мајка је то, својом рук |
ће се, увек, кад се макар мало превије грбина,“ тако мисли Шемси-паша; јер тврдо верује да мул |
кафезе да — сејире!...{S} Резил!...{S} Грдан мој резил! ...{S} Мора опрати блато са својега об |
из каване, обилазе <pb n="89" /> га; не грде га што иде ноћу без фењера као хајдук, грехота; не |
а у Прокупље. „Вала боље смрт, него ова грдна срамота.{S} Кад сам је венчао са својим сином, би |
p>— Ако је <hi>ово</hi> истина, како ће грдна пашиница међу другарице!</p> <p>— Куд ће паша од |
.{S} Грдно се закрвавише мулине очи!{S} Грдно су му страшни погледи.{S} Ћуте, гледају се, мере |
, мери мулу; мула ћути, мери пашу...{S} Грдно се закрвавише мулине очи!{S} Грдно су му страшни |
ед зору, на задња врата изнесен некакав грдно дугачак џак, и однет у дућан Ахмеда-туџара, одакл |
ро а то ли једнога, али заман! ланац је грдно дебео, причвршћен је великом халком за гвозден кл |
ах-екбер</hi>.{S} У дишер-авлији залаје грдно велики пас, јер му се час по учини бахат од човек |
чке пушке медведа, кад је с планине, по грдном снегу, сишао у село.{S} Нене ми се није бојала н |
остаће им мужеви без вечере, па ће бити грђене.</p> <p>Једне су долазиле, друге одлазиле, тако |
ки и не казаше шта је, а она чупа косу, гребе лице, грува се у груди и виче из свега грла:</p> |
ње пушака, те прилазе уз капије, дршћу, гребу и тужно циче...</p> <p>Кроз арнаутску махалу нигд |
<pb n="8" /> гледај: пошто си га видео, грејао се на његову сунцу, огледао се у његова два мора |
не погледа један трен, на душу му пада грех тежи од најтеже стене.</p> <p>— Исмаил!...{S} Исма |
би мусломани.{S} И додали би:{S} Био би грех да се оженило дете (младић) бабом.{S} И ово сад ни |
ту закон нема посла.{S} А није вала ни грех, рекли би мусломани.{S} И додали би:{S} Био би гре |
сваки би рекао јазук!{S} Алах за један грех једну казну, за голем голему, за мали малу.{S} Ти, |
S} Јербо, добро збориш: и Алах за један грех једну казну...{S} А Шемси-паша, змија погана, ако |
само они који немају на души ни трунке греха.{S} А овако увене, зацело, биљка кад јој украте с |
га што иде ноћу без фењера као хајдук, грехота; не осврћу се на његове претње, боје се.</p> <p |
де молитву, заборавивши да је то велика грехота, па полете кћери у одају.</p> <p>Али камо јој к |
али не уме, и не сме, јер је чуо да је грехота радити што по обрасцу јединога Алаха.</p> <p>Је |
о.{S} Ни једна не беше из његова фиса. „Грехота,“ говораше. „Жени ли се отац ћерком?“</p> <p>Са |
ему...; велика је, девојка.{S} Родитељи греше, деца испаштају...</p> <p>Путоваше до Солуна лађо |
енац од врбе, и око паса врба; и ату му грива врбом накићена...{S} Сав град будан, одавно; иски |
а, искићена чела и груди, прља им сапи, гриве и кићену опрему.{S} Сејмени јуре за Арнаутима, по |
ста, паметна ока, танких ногу а дугачке гриве и репа, с кићеном опремом, с абаијом везеном <pb |
ов бисер, и накитише је другим накитом, гривне с рубинима, обоци са сафирима, челенка са смараг |
бул-ливанту с косе, на ђул-су с недара, грла и руку...{S} Дечица се грче, прибијају се уз матер |
лице, грува се у груди и виче из свега грла:</p> <p>— <hi>Султан’м!{S} К’з’м</hi> (Султанијо!{ |
, извлачи венедик-кошуљу с мемицама око грла, да се види, смеши се радосним осмехом...</p> <p>— |
— Кучку псима! захори се силно, из свих грла, небо се пролама.</p> <p>Сирота Фати-султан!{S} Чу |
-хануми је он старешина, господар...{S} Грли јој вити стас... „Мифтара је затекла у постељи сам |
чву, да се у вину купа, трезан; плаче и грли кћер, одговара јој, теши је, подсећа је на „к’смет |
он стропошта крај своје кћери, и узе је грлити и плакати, видеше да јој се свест повратила; отв |
буче невестинску хаљину; легнуше јој на грло Исмаилов бисер, и накитише је другим накитом, грив |
смаил правио за свадбу, да јој метну на грло бисер што јој Исмаил дао за <hi>виђење</hi>...</p> |
лтан...{S} Љуби јој и очи и лице и бело грло...{S} Пољубио би и уста, а још се уздржава, као Ми |
беле, оштре секутиће своје у смежурано грло, као вук овци.{S} Пошикља крв читавим млазевима, а |
а, притискујући белим јашмаком место на грлу где су били Арнауткини секутићи, да крв заустави, |
pb n="141" /> намешта Исмаилов бисер на грлу, извлачи венедик-кошуљу с мемицама око грла, да се |
а не помену; реч „Исмаил“ застаје јој у грлу.{S} Види да је Фати весела, да једва чека да пође, |
Даје јој бесу да неће никуд од ње...{S} Гроб се затворио.{S} Белег су однели Арнаути некуд дале |
сандук; конак на брегу под Јастрепцем — гроб.{S} Фати би лакше.{S} Зна она, мусломанка, да ко ж |
ина ни зрно пиринџа, јер му не отиде на гроб; од тада оне две Арнаутке, дадије мулине кћери и с |
иринач по гробу својега сина, јер му на гроб не иде више никако...</p> </div> <pb n="95" /> <di |
?{S} Да јој је кћи умрла, да јој се зна гроб, и да проговоре коју: али овако...{S} Шта да говор |
шумљена брега на чијем је врху Исмаилов гроб; што ће гледати Исмаилова ата; што ће миловати Исм |
сестре, али опет Исмаил.{S} Отворио се гроб...{S} Збацио <pb n="69" /> је Исмаил са себе бело |
саме...</p> <p>...{S} И видела му душом гроб, на врху <pb n="68" /> пошумљена брега пред Јастре |
језа каква никад није; заклела би се у гроб брата јединца, да се та тица злослутница продера с |
ов брег под Јастрепцем на чијем је врху гроб Исмаилов; беле се кровови ниских кућа арнаутских и |
је пре пуцао таван и да ли су пси били гробари, не сећа се.{S} И не сећа се да је икад досад ч |
су та суза и тај осмех збогом Топлици и гробу Исмаилову...</p> <p>Дођоше наспрам Прокупља, мула |
ао да избегава кћер; од тада не посу по гробу свога сина ни зрно пиринџа, јер му не отиде на гр |
ише избегава кћер; не посипа пиринач по гробу својега сина, јер му на гроб не иде више никако.. |
се још смирила није, што Исмаил лежи у гробу неосвећен; и трипут јој је поручила, да ако га не |
ови понуда, баница у бакарним сановима, грожђе из туршије у земљаним зделама, и мушмуле, и јабу |
а руку.</p> <p>— Ватра, Фати-султан!{S} Грозница?</p> <p>— Грозница, Садије-ханум.{S} Не знам к |
тра, Фати-султан!{S} Грозница?</p> <p>— Грозница, Садије-ханум.{S} Не знам кад ме ухватила.</p> |
пет дође, њој:{S} Ништа ми није... није грозница.{S} И силом поче устајати; седа у једном куту, |
само до пролећа, па опет рђаво, потајне грознице, кашаљ сух, све чешће...{S} Ах, пролеће!{S} Ка |
на анадолској, од куда се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето.{S} А ако није, |
ска, на Босфору, откуд се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето...{S} Оздравићеш |
се на њега, нема и непомична, нагрђена грозном смрћу, сруши се као храст ишчупан олујом, па за |
окупљу се ни о чем више не говори, до о грозном убиству мулина сина, о несрећној љубави двоје м |
ут.{S} Кад се некад пред кулом насмеје, грохотом, да гора одјекује, па Арнаути чују, било у по |
прозора куле главом мула, и насмеја се грохотом, а његове се слуге уплашено згледаше.</p> <p>П |
} Ха! ха! ха! насмеја се својој лудости грохотом.{S} Виде: има часова кад је човек луд, а чини |
но.{S} За једнога роба даду пет стотина гроша, за другога пет хиљада, за трећега петнаест, као |
их узео онолико колико се узима: хиљаду гроша, ни аспре више.{S} Ја нисам трговац, нити мога си |
ш, пашо?</p> <pb n="130" /> <p>— Хиљаду гроша.</p> <p>— Немој...{S} Вежи кесу, па је врати у не |
петнаест, као за ата.{S} Ми овде хиљаду гроша како за крв мулина сина, тако за крв последњега с |
д Шемси-паше: хиљаду лира уместо хиљаду гроша: и конак у Румелији, и један у Анадолији; и чифлу |
он се за ту крв погађа; уместо бакарних грошева, златне ми лире за њу нуди, срам га било! <pb n |
ако ће остати до зоре...</p> <p>Гру!{S} Гру! плануше неколике пушке кроз пушкарнице прокупачког |
м..., овако ће остати до зоре...</p> <p>Гру!{S} Гру! плануше неколике пушке кроз пушкарнице про |
ше шта је, а она чупа косу, гребе лице, грува се у груди и виче из свега грла:</p> <p>— <hi>Сул |
не каменом, него ружом.{S} И види чудо! груди му се расцепише, на двоје, а из ране покуља крв к |
пољем, у ливади, те Фати, наслоњена на груди Исмаилове сестре, упире очи у месец над Јастрепце |
, а он то не гледа, него рашири руке на груди, притисну их, и узе да јечи, да стење; брада му с |
анпут га срам било! загрме мула, пустив груди.{S} Шта су конаци, шта су чифлуци, шта је ергела! |
грудима, на грудима материним, да га те груди задрже у харему, кад зажели да изиђе, да оде међу |
е лице, све се чешће чује сух кашаљ, из груди...{S} А мула све смућенији, и као да се све више |
ружа, и, каткад, чује се сух кашаљ, из груди.{S} Час је тужна, час толико замишљена, а час нем |
е испод леђа, узе је у наручје...{S} Из груди му се оте глас један, радостан, сличан гласу какв |
ита атова и чилих коња, искићена чела и груди, прља им сапи, гриве и кићену опрему.{S} Сејмени |
p> <p>Мула ућута, а још се клати и држи груди, још гледа у исту шару ћилима; скадарском се паши |
па до века.</p> <p>Мула непрестано држи груди, клати се и поче причу полако, тужно, не гледајућ |
„А, шегу тераш.{S} Како може да расцепи груди ружа, кад није могло камење?“ „Камењем ме ударали |
Аллааа! простења мула, а не диже руку с груди.</p> <p>— Да те не пробада?</p> <p>— Прободе ме н |
му уста ђул; видела да су се удариле у груди кад је за угао замакао, али она није ништа осетил |
ње; разабрала је шта је, те се грухне у груди и с дадијама говори шапатом.{S} Боји се буне, да |
а она чупа косу, гребе лице, грува се у груди и виче из свега грла:</p> <p>— <hi>Султан’м!{S} К |
о није.{S} Подижу јој се плећа, одскачу груди, јеца...</p> </div> <pb n="106" /> <div type="cha |
ом говор, тако тих, а из дубине празних груди.{S} Фати говори:</p> <p>— Где је пуномоћник Шемси |
ихо, а ипак разумљиво, чу се из празних груди песма:</p> <quote> <l>Белу рубу обукла невеста,</ |
ту, стискајући га на својим грудима, на грудима материним, да га те груди задрже у харему, кад |
{S} Сан је сад...</p> <p>Заспала је, на грудима Исмаилове сестре, али опет Исмаил.{S} Отворио с |
лушкиње <pb n="147" /> деру антерије на грудима од јада, и плачући раде по авлији, по кући, пос |
гризао за руку, час ударио по плећима и грудима, час их затварао у једну сасвим мрачну сарачану |
о малом детету, стискајући га на својим грудима, на грудима материним, да га те груди задрже у |
у, једну, две, дуге молитве; а на њеним грудима, испод кошуље, на ибришим-врвци, хамајлије, мал |
брада му се узе трести, много: кишом му грунуше сузе...</p> <p>— Што ти би, мула?! пита паша за |
злази из ње; разабрала је шта је, те се грухне у груди и с дадијама говори шапатом.{S} Боји се |
више децу без родитеља и хранитеља, где грцају у плиткој Морави? да ли њих угледа онда кад очи |
у с недара, грла и руку...{S} Дечица се грче, прибијају се уз матер, или бабу, или дадију, јер |
медведа.{S} Старац се тресе; усне му се грче, а он пружа стиснуту песницу према Прокупљу, к Лес |
сам изгубила“!...{S} И ту је ударила у грчевито јецање. „Све сам изгубила!{S} То <hi>све</hi> |
кукурекаше.</p> <p>Ни мало хропца, мало грчења...{S} Левом је руком згужвала танку паучину, чар |
јој опет снађе она болест, стаде јој се грчити и кривити лице, и удари јој пена на уста...</p> |
кругло подшишана, затрепери кад се узму грчити танке, изгореле усне.{S} За толиким животима до |
свуд капак до капка...; и псе, шугаве и губаве, уличке, обузима страх слушајући дивље узвике и |
, звездо.{S} Све по срцу...</p> <p>— Не губи памети, сунце.{S} Сравњује ли се цвет с копривом.. |
широке стрехе, одакле се киша лије.{S} Гугутке се из својих котарица не мичу; а псима се носи |
од јасмина удесио још лепше песму!{S} И гугутке се избудиле, гугучу!{S} Све тице „дестур“ (допу |
лепше песму!{S} И гугутке се избудиле, гугучу!{S} Све тице „дестур“ (допуст) узеле, певају!... |
и, ђувендеее! цикну млада Арнаутка, као гуја, и за тренуће ока баци се на Лесковчанку, заиста д |
>— Ко је <hi>море</hi>?! цикну мула као гуја љута, а рука му паде на јабуку мале пушке.</p> <p> |
и већ вршу: пуста остадоше поља, празна гумна, све се то, и мушко и женско, и старо и младо, по |
пус-чоха“ чакшире и џамадан, у чепкенли-гуњ срмом везен; први пут је обуо жуте чизме које је до |
бели се као лабуд; а са зеленог чоханог гуња чепкени, од силнога веза раменима му претегли, тре |
чакширама, ишараним црним гајтанима, у гуњевима, неки белом ћечету, неки у фесу и пешкиру, сви |
махалама, кадуне се, и жене и девојке, гурају уз <hi>кафезе</hi>, решетке на прозорима, па се |
Арнаутина отворише врата на предсобљу, гурају се, промолише главу.{S} Страшни су и наказни; че |
</p> <p>— Ево га, одговори Мурад-беј, и гурну уз врата једнога дежмекастог старца.</p> <p>Она п |
а, тица злослутница: зајецаше струне на гуслама од ветра кроз незатворене капцима прозоре; потр |
зумбул, јасмин, њена светла мека коса, густа и дугачка, коју негује материна љубав, још чешљај |
рострла телећу кожу усред баште, између густих, великих шимшира, па клања: од петлова кукурекањ |
узова са свакојаким воћкама, обученим у густо ђурђевско лишће долази мирис: мирише јоргован, ми |
и: „Јесте, мула, блато ми до појаса, до гуше: како ћу каљав кроз град, кроз вилајет где пашујем |
о и хартију...{S} Прво зажмуре, па поче гушчјим пером с десна на лево...; на колену пише.{S} Ис |
, ако се зове Шемси, није шемси (сунце) да га отопи...{S} За једну аспру милијон лира, небројен |
ним белим чаршавима преко пупих бисага, да је обиђу, и да јој донесу понуде.{S} Пуни рафови пон |
ана је обичај да поштују тугу ближњега, да не певају кад им ближњи плаче.{S} Али ово сад није о |
и помислили би да у одаји нема никога, да се не чу кашаљ...{S} Жене упрле очи у Фати-султан; з |
ња; она га дочекује крадом, иза кафеза, да је нико не спази; дочекује га с осмехом, испраћа га |
врата, заклињући га у њихова Бал-беја, да јој отвори.</p> <p>Три дана се затварао, а после пош |
ријући ово од Турака, послаше им улака, да склопе барјак... повукоше се, и одмах почеше доносит |
и те не урекну...</p> <p>Жали је мајка, да се не мучи мажући ивице очних капка сурмом, па тобож |
Фати би лакше.{S} Зна она, мусломанка, да ко жељу самртнику не испуни, четрдесет дана га Алах |
; и трипут је њој, својој кћери казала, да се још смирила није, што Исмаил лежи у гробу неосвећ |
јој у грлу.{S} Види да је Фати весела, да једва чека да пође, те час-по тужно прошапће; А, жен |
авом руком.{S} Не пита је шта је снила, да се она, казујући му сан, још више не уплаши, но само |
бу неосвећен; и трипут јој је поручила, да ако га не освети мушка глава, нека га освети женска. |
ачи венедик-кошуљу с мемицама око грла, да се види, смеши се радосним осмехом...</p> <p>— Мајчи |
ако да је теше?{S} Да јој је кћи умрла, да јој се зна гроб, и да проговоре коју: али овако...{S |
во ништа више него у арнаутским кућама, да им не буде жао.{S} За Бајрам отера у град читаво ста |
е, као кћерима, или млађим другарицама, да што пре поскидају и склоне спрему и дарове. „Нека ти |
стане поред <pb n="105" /> мула-Халима, да их видиш напоредо...{S} Мула је човек, то је истина, |
<p>— Поздравио Шемси-паша мула-Халима, да му дође у прокупачки сарај, говори под кулом Суљи ст |
} Лепо, и као некако другарски, с њима, да јој се тајно не подсмевају (јер јавно не смеју), и д |
е знала да је Фати-султан била венчана, да јој је погинуо младожења, и да је она остала <hi>сло |
ареди..., нареди суд да се ископа рупа, да се тај кривац закопа у њу таман до појаса, и за четр |
Арнаутка, и скочи, покуша, онако стара, да истрчи, па не могаде, но се заљуља и лупи о под заст |
ко зида па у њу, и кад се Бал-беј игра, да изиђе, да...{S} Не!{S} Материно срде даље није смело |
приђе сестрин сеиз, ухвати под њим ата, да га причува, знојава провода, док се он са сестром ви |
икну, стеже Исмаилову сестру око врата, да је удави.</p> <p>— Фати!{S} Фати!</p> <p>А као одјек |
рекле бисмо да је од двадесет пет лета, да му није брада бела, дуга.</p> <p>У једној великој а |
је; заклела би се у гроб брата јединца, да се та тица злослутница продера с куле њезина оца.</p |
о петао „победилац“, ножем посред срца, да га од тога не задржаше Турци што се бејаху скупили д |
му кажу, е га је поздравио Шемси-паша, да му дође у прокупачки сарај.{S} Силистер изврши пашин |
снега доста, кулучи раја, разгрће снег, да невеста и јенђе лако прођу; ако из Лесковца у Ниш та |
га се само боје, него и да му се диве, да се застиде од његова госпоства. „Знам га оволишног, |
S} И не потражи је од муле, — не смеде, да не ражљути мулу.{S} Бекрија, <pb n="61" /> луд, али |
људи не подмигују кад те чаршијом виде, да се жене не кикоћу кад те махалом опазе“.{S} Тако мис |
трешња, а не смеју поискати чашу воде, да не би, проговоривши, језик прегризле. „ Аман, Јараби |
у њу, и кад се Бал-беј игра, да изиђе, да...{S} Не!{S} Материно срде даље није смело.</p> <p>Т |
и задрже у харему, кад зажели да изиђе, да оде међу другове...</p> <p>Из Прокупља стижу паши гл |
љи старешина сејмена.</p> <p>— Да дође, да дође, ха-ха-ха! одговара с прозора куле главом мула, |
а мајка, коју мало час изнеше из одаје, да не види кад јој кћи издише, клечи сад крај ње, једин |
ати-султан-хануму, а толико је познаје, да би јој могао, чини му <pb n="12" /> се, израдити сли |
им заповеда да дигну војску на оружје, да иду да умире побуњене Арнауте.</p> <p>— Тражио си од |
увек у страху, да јој се муж не опије, да не виче, да не нападне кога.) Потамнела, земља је по |
ње.{S} Најпосле је научише две муфтије, да се уда за другога непуштена.{S} Живела с овим другим |
имо милостивога падишаха да се смилује, да ти се баба врати у Стамбол.{S} А!{S} Стамбол! <pb n= |
не дигну на њена оца, што никад досле, да му не запале кулу, па куд би сирота Фати-султан, <pb |
ају јатагане.{S} Млади хоће у Прокупље, да убију Шемси-пашу.{S} Стари их стишавају, говоре; сви |
о</hi> и казује да ће одмах у Прокупље, да јој испрати мајку.{S} Арнаутке гледају тугу и јад, п |
аша, бојећи се преваре с мулине стране, да му не подметне на испит коју другу уместо Фати-султа |
се прибра, узе да зове војне старешине, да им заповеда да дигну војску на оружје, да иду да уми |
дијама говори шапатом.{S} Боји се буне, да се Арнаути не дигну на њена оца, што никад досле, да |
шкринуше; Фати, онако болна, склања се, да је не виде људи с откривеном главом, без фереџе.</p> |
и.{S} А не казиваше мајци за чим плаче, да ли плаче за пашићем, или што се за старца удала, или |
ом, решио се; не сећа се шта мула рече, да има у години макар један дан, кад се Арнаути не боје |
ху, да јој се муж не опије, да не виче, да не нападне кога.) Потамнела, земља је попала, као да |
мулиној кули.{S} Звао је њена оца јуче, да је види, и да је утеши...</p> <p>— Како утеши?{S} Ве |
јкама као девојка.{S} И ко зна, још би, да се мајка не сети е је <hi>човек</hi>.{S} А ево откуд |
бавештава их, моли их да не учине крви, да га не осрамоте сад под старост — <hi>бесу</hi> је да |
маил оде мајци, поче да се око ње мази, да је испитује. „Кад би нешто мајка рекла: просићемо ти |
се, крије радост, да је мула не опази, да се не покаје.{S} А како да се не радује!...{S} Зна з |
го је оставише да се одмори и да мисли, да размишља читаву недељу; а онда, у петак, јутро бејаш |
е говорити.{S} Каже Фати-султан-хануми, да је до овога часа била и Џафер-бејова и мула-Халимова |
<p>У тахтариванима и душеци и јоргани, да не осете хладноће хануме...{S} Фати лежи наузнак и с |
S} Он заповеди да се наоружају сејмени, да што пре отиду у Топлицу, под Јастребац, да му доведу |
, као да чека да се која капија отвори, да изиђе Фати-султан.{S} Не понесе чадре, те му зелена |
зама својим, мајкиним сузама не сагори, да се не лиши једине наде, састанка с њом на оном свету |
о што глуху шаптати и слепу намигивати, да мула немаде и на уму и на срцу онај увели пупољак у |
ншалла’!...</p> <p>Мајка је узе љубити, да сакрије сузе, јер ако њу још надом заварава, себе ви |
ци, нису гори били.{S} Крв хтеде пасти, да се покољу међу собом, јер једни одобравају измирење, |
а грлу где су били Арнауткини секутићи, да крв заустави, меће главу у торбу и, још смелије, још |
ана, или, како Турци кажу, на две ноћи, да обиђе кућу (јер како јој погибе брат, напустила и ку |
е поведе...</p> <p>— Дај јашмак, Зулфи, да покријем главу, дај бројенице: на хаџилук идем.</p> |
> <p>— Паша им био рекао, свој тројици, да више неће бити заптије, но кадије.</p> <p>— И претио |
у онај увели пупољак у његовој Топлици, да не помисли:{S} Хајде!{S} Опростиће ми и Бог и син, к |
е на груди, притисну их, и узе да јечи, да стење; брада му се узе трести, много: кишом му груну |
ана шапат љутих Арнаута.{S} Склопи очи, да ово не гледа, а оно ето мулина сина, на ату; млад, л |
султан-хануминој мајци, или да је теши, да је подсети на к’смет, на Алахово Писмо, то јест да н |
морио се.{S} Пашиница покварила обичај, да би се сачувала од погледа тајно подсмешљивих, и запи |
, ђаволови синови, окренуше коње к њој, да је прескоче...{S} Прегазише је, па продужише пут, не |
чуду и забуни, па нека изручила ибрик, да жар угаси, и то још тако стоји.)</p> <p>А хафуз-Ахме |
ај исти мула признао је и да је хајдук, да ми је украо снаху.{S} За мулима сина нема сведока: з |
и-паша „Дангалија“, примив мулин селам, да пусти сина по граду <hi>сербез</hi>, оно се нешто др |
птије, но кадије.</p> <p>— И претио им, да ће их мерити гајтаном колико су ока тешки, ако га не |
а својим грудима, на грудима материним, да га те груди задрже у харему, кад зажели да изиђе, да |
да јој мирише земља, покривена травом, да јој мирише дрвеће, обучено у лишће, и да јој мирише |
емљом, уздржаваће се од суза, молитвом, да кћер сузама својим, мајкиним сузама не сагори, да се |
мехом, испраћа га са сузом, и са жељом, да јој што пре дође највећи празник — свадба.{S} Сад је |
се некад пред кулом насмеје, грохотом, да гора одјекује, па Арнаути чују, било у по дана или у |
ављено, толико...{S} Волела бих, кузум, да Џафер-беј стане поред <pb n="105" /> мула-Халима, да |
n="75" /> је, код кога је Фати-султан, да је кадуна другога и ако није од њихна сина пуштена, |
ровао, и ако му је верни Мифтар причао, да човеку може бити и на земљи као на небу, у рају где |
тако лак.{S} И био би сад чак и весео, да не бива нешто што га узнемирује: на пример, ако пукн |
уре јаше магарца искићена врбом толико, да му се само уши виде, и извија кроз нос нову сокачку |
а додирнуо стрменом, а ат није вриснуо, да одјекну брда и Јастребац, <pb n="96" /> јер је осети |
што прљава аљина...{S} И чуо сам, пашо, да га сад зову Шемси-паша „Дангалија“.{S} Што ћу му ја. |
кад ово би готово, пашиница пусти глас, да је свакој жени, без разлике вере, слободно доћи и ви |
бац, да му доведу мула-Халима, то јест, да му кажу, е га је поздравио Шемси-паша, да му дође у |
шта <hi>мисли</hi> мула-Халим, то јест, да му је сина он убио, срце јој за час стаде, свест је |
па опет пусти онакав луд глас, то јест, да ће пред падишаха с тужбом против мула-Халима.“ Само |
д радости, а уздржава се, крије радост, да је мула не опази, да се не покаје.{S} А како да се н |
аљину коју јој Исмаил правио за свадбу, да јој метну на грло бисер што јој Исмаил дао за <hi>ви |
у не пустиш у зиму врео камен на главу, да му размрскаш главу...{S} Из пакла камен да пустиш... |
њен јад.{S} Хафуз, што улажаше у бачву, да се у вину купа, трезан; плаче и грли кћер, одговара |
озору, вриснуше и простреше се по поду, да заклоне лице; и стара подиже главу, врисну; а на ову |
и по двојица их са стране придржавају, да се не накрећу.{S} Тахтариван прате неколико оружаних |
синџир: ево пета ноћ где га не пуштају, да не би на кога налетео — мноштво је.{S} Што ближе јут |
леда к вратима, изгледа ханум-ефендију, да је подвори...</p> <p>Прилупа капак један, прозорски, |
лете, као да крила доби, ка Арнаутлуку, да што пре однесе црни глас родитељима, ојађеној мајци |
стају око куле, а жене се пењу на кулу, да виде несуђену кадуну Исмаил-бегову, мула-Халимовицу, |
лам.{S} А ти знаш, мула, мој пријатељу, да за непродат аманет на овом свету дрхте руке: за села |
{S} Материн јединац, одрастао у харему, да је увек мајци пред очима.{S} Сад је ушао у седамнаес |
, младић, па би му тешко било у харему, да није са женама научио.{S} Материн јединац, одрастао |
уђује да узнемири тужно-свечану тишину, да се обрне макар с једним питањем Фати-султан-ханумино |
черњи езан..., навите га сад пред зору, да у зору изнова ради.</p> <p>— Фати, бебег’м (зеницо м |
цепа, пали, и пушта пепео према ветру, да га разнесе, <pb n="85" /> да му нигде трага није.{S} |
мирно проведен дан, сат, увек у страху, да јој се муж не опије, да не виче, да не нападне кога. |
у сину од муле селам, а мула у Топлицу, да каже Арнаутима е се са Шемси-пашом измирио.</p> <p>Н |
не бејаше ништа учинио.{S} После се чу, да је тај Арнаутин син једнога старца досељена после ср |
што пре отиду у Топлицу, под Јастребац, да му доведу мула-Халима, то јест, да му кажу, е га је |
, па се опростише: паша оде у Лесковац, да однесе пријатељеву сину од муле селам, а мула у Топл |
S} Не треси се!{S} Да плачеш, да кукаш, да се смејеш, да певаш, па ништа...{S} Аман, за Алахову |
!{S} Да плачеш, да кукаш, да се смејеш, да певаш, па ништа...{S} Аман, за Алахову љубав, пусти |
ријатељу!{S} Не треси се!{S} Да плачеш, да кукаш, да се смејеш, да певаш, па ништа...{S} Аман, |
...</p> <p>— Немој, чедо, сурме сада... да ми те не урекну...</p> <p>Жали је мајка, да се не му |
им се не разговара.{S} Најпосле смисли: да почне лепим.{S} Где не може пушка и сабља, ту ће леп |
ручицама, меким као паперје покри очи: да не гледа ноћашњи сан, што јој изиђе пред очи као јав |
Алах, благ и милосрдан, није као човек: да аспру, па се големи, милостињу дадох; дариваће их пр |
а зовеш, очни ми виде, пашу Шкодралију: да он иде мула-Халиму.{S} Он може да...{S} И узе му неш |
евско сунце земљу понекад и на доксату: да јој мирише земља, покривена травом, да јој мирише др |
ни, кћери...{S} Да идемо обе у Стамбол; да молимо милостивога падишаха да се смилује, да ти се |
на разговор, и на договор, није друго; да се договоримо да...{S} Фати-султан на испит изиђе; н |
заклиње у Алахову љубав да није џелат; да ти није он сина...</p> <pb n="125" /> <p>— Аман, паш |
на срећне дане, и ко зна <pb n="91" /> да ли с успоменама на Исмаила; кад му више не гледа ата |
ема ветру, да га разнесе, <pb n="85" /> да му нигде трага није.{S} Претња!{S} Плашење!{S} Прети |
хранитеља, где грцају у плиткој Морави? да ли њих угледа онда кад очи исколачи, подиже ћулав с |
наци, шта су чифлуци, шта је ергела!{S} Да ми је са селамом пратио тапију од Стамбола с његовим |
} Полако, пријатељу!{S} Не треси се!{S} Да плачеш, да кукаш, да се смејеш, да певаш, па ништа.. |
емси-паша ако је изгубио образ (Вај!{S} Да ме чује!) није и памет; и зна причу <hi>Јарац и Вук< |
ша.</p> <p>А мула:</p> <p>— Е, пашо!{S} Да сам жена, ја бих ти казао у одаји <hi>какву крв</hi> |
лас да ћу поднети падишаху тужбу?...{S} Да пустим.{S} Да заплашим горскога вука, гладна...{S} Д |
обљубио би јој лице пашић, и онда...{S} Да га остави?{S} Или да је била при свести, па да је од |
осрнув, први цвет до себе додирне...{S} Да га крилати коњи, ветрови, пренеше у Арабистан, где, |
то.{S} А ако није, ти ухо на срце...{S} Да ти обновимо венчање с Џафер-бејом...{S} А?{S} Џафер- |
онога, већ да метнеш ухо на срце...{S} Да ти не прети мула?{S} Да те не учи његова кћи?{S} Ааа |
ања пасти...{S} Хајде мени, кћери...{S} Да идемо обе у Стамбол; да молимо милостивога падишаха |
а: биће ми снаха рођака цара царева.{S} Да се онда мање гордила, било би је сад мање срамота, и |
е мајка, сад кад јој се кћи насмеја.{S} Да Бог да се, кузум, од сада увек смејала!{S} И хоћеш, |
драсла у кафезу као кумрија светила.{S} Да није било муле, одвели би је у харем пашин, обљубио |
се.</p> <p>— Не, то је нека ујдурма.{S} Да се удаве кад Морава има брода где га скоро није имал |
...{S} Фати лежи наузнак и смеши се.{S} Да је ово смешење видела мулина кћи, не би знала да ли |
гледам, а ништа не могу да разберем.{S} Да ли се књига много читала, па се слова поабала: или с |
ети падишаху тужбу?...{S} Да пустим.{S} Да заплашим горскога вука, гладна...{S} Доћи ће ми на р |
<p>— Има леша у Топлици, није друго.{S} Да <pb n="43" /> се Фати-султан није удавила...{S} Аман |
> не би у срцу и лицу оволико горео.{S} Да га послужише шербетом оне девице којих се нису дотак |
ископа пас рупу крај конака, страх.{S} Да <pb n="88" /> ли је пре пуцао таван и да ли су пси б |
мени; од мене носи селам Шемси-паши:{S} Да хоћу паре за крв свога сина, ја бих узео онолико кол |
о на срце...{S} Да ти не прети мула?{S} Да те не учи његова кћи?{S} Ааа“ Кад не доби одговора, |
S} Чему има да се нада, шта очекује?{S} Да ли се сећа поруке мајке Исмаилове: ако ми не освети |
свет дошао.</p> <p>Како да је теше?{S} Да јој је кћи умрла, да јој се зна гроб, и да проговоре |
-Халим не спава.</p> <pb n="21" /> <p>— Да пошаљемо у град Суљу, ја Саида, а, мула?</p> <p>— Јо |
<p>— Нека је хаирли (срећно)!</p> <p>— Да зовеш, очни ми виде, пашу Шкодралију: да он иде мула |
</p> <p>— Јок!{S} Јок!{S} Јок!</p> <p>— Да идемо заради муле; ама ако она каже да ће за пашина |
:</p> <p>— Нећемо!{S} Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар нашега муле кадуна |
на на испит?</p> <p>— Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар да правимо вољу Шем |
кулом Суљи старешина сејмена.</p> <p>— Да дође, да дође, ха-ха-ха! одговара с прозора куле гла |
мула, а не диже руку с груди.</p> <p>— Да те не пробада?</p> <p>— Прободе ме нож; ударише ме к |
ће паша од бруке?{S} И шта ће?</p> <p>— Да се бије.</p> <p>— Како ће с Арнаутима на крај изићи? |
не свете.{S} Камо да си му убио сина, а да не направи оно што направи.{S} Ама кад је било, хајд |
мула више од шездесет, шездесет три; а да су га хануме сад виделе, како скочи с коња, кад устр |
да није баш... сасвим паметан.</p> <p>А да ли види он, оџаковић, паша, фукару, ону тројицу из п |
град Фати-султан оставља онда кад треба да је у њему...; велика је, девојка.{S} Родитељи греше, |
ски репови крв учинили; турска ће глава да плати.{S} А?{S} Говори сад мула?</p> <p>Мула сад опе |
дугих као крила ластавице; млада, једва да има тридесет једну-две; родом из Сирије, из града Ал |
н воли Фати-султан-хануму, а срамота га да им каже.{S} Лепа је...{S} Нека питају своју кћер; он |
аил је попустио коњу дизгине, пустио га да иде како хоће, полако, а сам је подигао главу, гледа |
.{S} Испрати писмо по тројици; страх га да се један у путу не разболи, те да писмо не однесе.{S |
пут, пријатељу, учинио, и нека Алах да да ми је за вајду.{S} Ти, мула, пријатељу, чуо сам, хоћ |
да зове војне старешине, да им заповеда да дигну војску на оружје, да иду да умире побуњене Арн |
-султан, и трипут из ње изиђе.{S} Гледа да нема код ње некога, те да јој сам каже шта се са Шем |
мури, гласно мисли: не зна с кога краја да почне.{S} Пљесну длановима.{S} Уђе његов силистер по |
е човек него жена кад не може од Турака да је отме, полудео.{S} Из Власине је, а никад од тада |
} Види да је Фати весела, да једва чека да пође, те час-по тужно прошапће; А, женски севда!{S} |
огледом, као да кћер тражи, као да чека да се која капија отвори, да изиђе Фати-султан.{S} Не п |
, кад чу пашино поздравље, посла телала да му сазове Арнауте; а он се узе полако спремати.{S} О |
раван као тепсија.{S} Јер она је знала да је Фати-султан била венчана, да јој је погинуо младо |
смешење видела мулина кћи, не би знала да ли је у Фатину срцу туга или радост...{S} Последњи ј |
и спомен на свој завичај, кад би могла да заборави ноћашњи сан.{S} Па гледајући у њега поче, л |
му очи зумбул, е су му уста ђул; видела да су се удариле у груди кад је за угао замакао, али он |
епа, онако светла.{S} Сестра није умела да му је опише; она је лепша; шта је он данас својим оч |
о, у бунилу, па се расвестила и тражила да јој простру постељу, спремљену за ђердек, њен, и мол |
умним очима два месеца, а после, молила да се из Топлице <pb n="138" /> донесе; и, ево, месец д |
ељу, спремљену за ђердек, њен, и молила да јој обуку хаљину коју јој Исмаил правио за свадбу, д |
еданпут сетила.{S} Али откуд је мислила да ће се сплести и пасти, кад јој се пут којим је за па |
инама, с миздраком...{S} Ја сам мислила да је то Исмаил; а оно...{S} Хедрлес (Св. Ђорђе)...{S} |
али, разболео се, а кад му она поручила да није човек него жена кад не може од Турака да је отм |
нокту (тачку) удари...{S} Јеси ли чула да се од петогодишњег мушкарца жене крију?{S} Ниси.{S} |
ад, кузум, твоја прилика.{S} Ти си чула да је...{S} Алах зна ко је убио мулина сина.{S} Душмани |
век, па не могу.{S} Него ако ти је воља да чујеш одмах, ја ћу...{S} Мула не доврши, него метну |
цом код невесте; ханум-ефенди хоће сама да кува каву, тамо да је пије и да гледа кад јој облаче |
нечему нада, нешто очекује?{S} Чему има да се нада, шта очекује?{S} Да ли се сећа поруке мајке |
вима хартија, ћерчива брашном облепљена да не улази хладноћа у одају; светлости мало, чиста ваз |
освети женска...{S} И мајка, вели, зна да је Исмаила млада и зелена испратио на онај свет, без |
тких речи и његове понизности, а не зна да би и једно и друго било што глуху шаптати и слепу на |
рече:</p> <p>— Ама, море, је ли истина да си ми ти <hi>украо</hi> снаху?</p> <p>— Ко је <hi>мо |
усти:</p> <p>— Мула-Халим, је ли истина да си ми ти <hi>однео</hi> снаху?</p> <p>— Истина, пашо |
хоћеш да питаш хафуз-бабу: је ли истина да у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови.< |
То је неко из града.{S} Наћи ће га, па да би, овако стар, ишао на крај света.{S} Тужан, и неср |
њене извијене, лепо нашаране обрве, па да устане.{S} Једна од оне три, мало час будне, заспала |
стави?{S} Или да је била при свести, па да је одговорила пуномоћнику да неће за пашића?{S} Али |
ати-султан у Прокупље, у свој конак, па да јој падну она два венчања, ту да је испитају, ту да |
молитву, ту, она, болна...</p> <p>— Па да умрем.{S} Што, Зулфи?{S} Волим с Исмаилом недељу, не |
а нариче, пролива горке сузе...{S} Хита да се наплаче док јој је кћи врх земље; јер кад буде по |
а алачу Арнаути.</p> <p>Све живо похита да гледа.{S} Жене се прибише уз кафезе и пробушене огра |
да проговоре коју: али овако...{S} Шта да говоре?</p> <p>Бедна старица!{S} Ситна, мршава, с оч |
ја и комшика“...{S}Валла’! тако.{S} Шта да се ради, аман, Јараби!“</p> <p>Једно јутро, пашиница |
допуштењем, с пророковим...{S} Али шта да понављамо.{S} Исти ред речи, само место Џавер-бејова |
ињу, и није је пуштао отуд док не обећа да ће се играти с њим <hi>Шећер-Шербет</hi>; а понекад |
Стамбол; да молимо милостивога падишаха да се смилује, да ти се баба врати у Стамбол.{S} А!{S} |
чи, истим тоном.</p> <p>Тишина.{S} Муха да пролети чула би се.</p> <p>Људи опет у земљу гледају |
, Шемси-паша се заклиње у Алахову љубав да није џелат; да ти није он сина...</p> <pb n="125" /> |
, сад кад јој се кћи насмеја.{S} Да Бог да се, кузум, од сада увек смејала!{S} И хоћеш, иншала’ |
} Је ли?...{S} Овде би требало сав град да плати, Прокупље, ту је крв учињена.{S} Ама Шемси-паш |
рско и каурско“.{S} Па још кад дође ред да врати оно што је Фати-султан-ханумино: кад пође чита |
воје на теразије.{S} Ама, ко би био луд да мери перо с оловом?!...</p> </div> <pb n="47" /> <di |
ивио нешто; а суд нареди..., нареди суд да се ископа рупа, да се тај кривац закопа у њу таман д |
, ту да се изврши понова венчање... све да буде по оном реду, који је у својој глави одавно, ка |
..{S} Аман, за Алахову љубав, пусти све да кажем...{S} Није, каже, џелат; ама кад ти... он ће т |
е; а ето ти је једна жена, па не могаде да прође, но застаде и пита: „Је ли, Вога ти, чиме те у |
што га уби нико не знаде; а сваки знаде да му млади ћатиб не бејаше ништа учинио.{S} После се ч |
ћером на језику...</p> <p>Мула пристаде да се Фати-султан доведе у Прокупље, у његов конак: ту |
очни капци покренуше... врисну и хтеде да скочи, али...</p> <p>Човек један, крупан, у уским бе |
е: истина лудо питала.{S} Нарочито виде да је лудо питала кад се заљуби...</p> <p>Виде једнога |
ђу собом, и ћуте као заливени, јер виде да и над њиховом силом има сила.{S} Уђоше у Прокупље.</ |
њи.{S} Цела <pb n="56" /> чаршија изиђе да гледа арнаутску силу и салтанат (госпоство); а подје |
етрдесет дана, који год мимо њега прође да га каменује.{S} Ископаше рупу, закопаше га онако как |
Да идемо заради муле; ама ако она каже да ће за пашина сина, на комаде ћемо је.</p> <p>— На ов |
и онако широке зенице, нагло се подиже да устане, па кад не могаде, завали се, опет, у јастуке |
може имати два мужа, по закону; не може да..!{S} Кад је питају за кога ће „За Бал-беја“, одгово |
лук с тавана у сандуке, оне...“ не може да рече „Фати-султан-ханумине“.{S} Одмах, ханум-ефенди! |
јом бесом спута и ноге руке, те не може да се и она освети Шемси-паши и за брата и за несуђену |
по закону, пала, те је слободна, и може да понови венчање с пашићем, може с мулом, јер је и јед |
убазан, понизан много, како Турчин може да буде када се укаже потреба; а нишки паша, и ако млађ |
лију: да он иде мула-Халиму.{S} Он може да...{S} И узе му нешто шаптати; шапће дуго.</p> <p>— А |
: „Ружом“. „А, шегу тераш.{S} Како може да расцепи груди ружа, кад није могло камење?“ „Камењем |
о да су посадили на мазгу дете, па пазе да не падне.{S} И Фати га двапут видела, на мазги, прош |
ред дућане, кадуне се прибију уз кафезе да — сејире!...{S} Резил!...{S} Грдан мој резил! ...{S} |
а више не пита.{S} А кад се прибра, узе да зове војне старешине, да им заповеда да дигну војску |
ашири руке на груди, притисну их, и узе да јечи, да стење; брада му се узе трести, много: кишом |
мо њене кафезе, и <pb n="79" /> чула је да су њене другарице узвикнуле е су му очи зумбул, е су |
еби: бекрија је бивши имам Свете Софије да му је мучно наћи пара.{S} У кући свађа, сваки час; а |
што се тога не сећају, или што се боје да је не расвесте и не подсете на њене јаде.</p> <p>Нит |
фуз-Ахмедовицу, а ниједна се не усуђује да узнемири тужно-свечану тишину, да се обрне макар с ј |
т“ и на <hi>Алахово Писмо</hi> и казује да ће одмах у Прокупље, да јој испрати мајку.{S} Арнаут |
сине, Фати-султан.{S} Сестра ти казује да је то красна девојка, и лепа, па смо се мула и ја ра |
упље трља очи, и гледа: чисто не верује да је толико заспало, те да не осети ово од шта се мора |
тако мисли Шемси-паша; јер тврдо верује да мула пристаде на разговор и договор, и на све друго, |
о.{S} И пре је волео; а сад ти поручује да не слушаш ни овога ни онога, већ да метнеш ухо на ср |
рне и беле робиње.{S} Залуд су га звале да се играју ораха; нити се играо, ни се с њима разгова |
ри године оженио, умре преклани; и веле да је хтела постати мајком).{S} Кад стаде сатирати сака |
тво, за то што је много охола, јер веле да је од краја „видела“, не би имала велики нос, то <pb |
а, у сеницама, сад...</p> <p>Дође време да се растану; он извади из недара низ бисера, па га да |
-робињом; а у вече рече паши е је време да се хануме крију од њихова Бел-беја — пропевао петлић |
p>И праштала му.{S} Украо ју је, али не да осрамоти њу, не њене родитеље, него њена највећега н |
камен да пустиш...</p> <p>— Остави мене да зборим, мула, гост сам ти...{S} Тако!{S} Пуши и слуш |
фуз-Ахмеду.{S} Ни ко у неком граду мање да седи, ни да се о њему више говори.</p> <p>Како је Фа |
едра...{S} Нећу за мојега сина крв паре да узмем, а хоћу Шемси-пашу да оставим.{S} Јербо, добро |
но пада, а мусломанке међу собом говоре да су то сузе девојака са седмога неба, што је Фати-сул |
ли гробари, не сећа се.{S} И не сећа се да је икад досад чуо Мане Кукувију у својој махали, а с |
, ама...{S} Од Алахова Писма не може се да...</p> <p>— Питаш за снаху; а ти си мени, пашо, крви |
жали, над својим добром нариче; жури се да је што пре код своје куће, макар изгореле, крај свој |
>телејисање</hi>, и уздише: чини јој се да то није њено свадбено одело, но покров, за њен санду |
ултан-хануминој: не пуше.{S} Чини им се да су у кући где је куга све поморила, па им је жао, те |
промењен, сам га не познаје, чини у се да то неко други говори.{S} И узму га пити змије присој |
а часова кад је човек луд, а чини му се да је паметан.</p> <p>И досад су се Арнаути бунили, и т |
сли, и узе молити Бога.{S} И чини му се да га умоли, кад му мајка рече: „Просићемо ти, сине, Фа |
, и шапћу нешто, кад су саме, осврћу се да их когод не опази, не прислушкује; од тада Фати више |
иђе.{S} Гледа да нема код ње некога, те да јој сам каже шта се са Шемси-пашом договорио, не би |
ах га да се један у путу не разболи, те да писмо не однесе.{S} А скадарски паша, чим прими писм |
исто не верује да је толико заспало, те да не осети ово од шта се морала потрести под њим земља |
S} Пушке, сватови, Арнаути...{S} Сад ће да ме воде...{S} Исмаилу...{S} Сад ће трећи петли...{S} |
чињена.{S} Ама Шемси-паша то неће: неће да удара намет на сиротињу.{S} Турски репови крв учинил |
тара је готова, али још не устаје, хоће да удари још један <hi>ђелин-пули</hi> међу њене извије |
смаил чучи пред њом, подигао руке, хоће да је загрди а не може, онај га свет гледа; и она диже |
p>— Кажи селам Шемси-паши, џелату: хоће да има чедо... од муле...{S} Фати-султан.{S} И кажи сел |
друмове...{S} Иду к Лесковцу...{S} Хоће да опколе прокупачки сарај...{S} Сва чаршија затворена. |
шалварама, у високој чалми.{S} Кад хоће да говори, прво зажмури, па тад почне.{S} Овога пашу ни |
ростре јој ћилим и шиљте робиња, и хоће да је поведе...</p> <p>— Дај јашмак, Зулфи, да покријем |
бул; мула вук... медвед...“</p> <p>Хоће да заплаши мулу падишахом, решио се; не сећа се шта мул |
мула, према паши, и ако му овај не рече да седне.{S} Паша ћути, мери мулу; мула ћути, мери пашу |
лињу да ће мулиницу на комаде, ако рече да ће за Шемси-пашина сина, или ће је привезати коњма з |
ачке беле браде, Исмаил оде мајци, поче да се око ње мази, да је испитује. „Кад би нешто мајка |
че задовољно, а она се застиде, па поче да крије лице и да се смеје.{S} Хтеде рећи да би некога |
ћери, и узе је грлити и плакати, видеше да јој се свест повратила; отвори очи, сави руке оцу ок |
..{S} А кад се спусти ноћ, хануме узеше да се веселе; свирка и песма разлеже се; мирише ваздух |
<p>И најзад, дахну душом, јер му јавише да је мир! нема Арнаута по друмовима, ни у Прокупљу; ми |
уму не узеше на испит, него је оставише да се одмори и да мисли, да размишља читаву недељу; а о |
о не подсмевају (јер јавно не смеју), и да деле с њом оно што јој зацело на лицу читају, бригу, |
нили, паша слао војску да их стишава, и да <pb n="86" /> гине, заједно са сиротињом, и турском |
венчана, да јој је погинуо младожења, и да је она остала <hi>слободна</hi>.{S} Толико знала.{S} |
јој је кћи умрла, да јој се зна гроб, и да проговоре коју: али овако...{S} Шта да говоре?</p> < |
мед-хафузу да су срели неке кириџије, и да су од њих чули, како је у свитање <pb n="37" /> прој |
се... познајем да се све живо радује, и да...</p> <p>— Радује се, али...{S} Ја сам ноћас снила. |
а јој мирише дрвеће, обучено у лишће, и да јој мирише цветало воће...{S} А од пре три дана је у |
S} Звао је њена оца јуче, да је види, и да је утеши...</p> <p>— Како утеши?{S} Веле полудела, о |
вима преко пупих бисага, да је обиђу, и да јој донесу понуде.{S} Пуни рафови понуда, баница у б |
е!...{S} Али тај исти мула признао је и да је хајдук, да ми је украо снаху.{S} За мулима сина н |
ће сама да кува каву, тамо да је пије и да гледа кад јој облаче и гиздају снаху,“ говори она мл |
она се застиде, па поче да крије лице и да се смеје.{S} Хтеде рећи да би некога убила из пушке, |
испит, него је оставише да се одмори и да мисли, да размишља читаву недељу; а онда, у петак, ј |
а <pb n="88" /> ли је пре пуцао таван и да ли су пси били гробари, не сећа се.{S} И не сећа се |
р није желео да га се само боје, него и да му се диве, да се застиде од његова госпоства. „Знам |
бично, јер хоће не само да чује, него и да види шта му одговара.{S} Пита: „где је Бал-беј?“ А с |
ди опет у земљу гледају, и помислили би да у одаји нема никога, да се не чу кашаљ...{S} Жене уп |
свете.{S} Јер мула је дао бесу сам себи да ће паши срамоту за жалост...</p> <p>Трећи дан, а Фат |
"9" /> реч, мања од макова зрна.{S} Ади да није таква, одлетела би јој с рамена глава одавно, н |
р полако, и мало погнут.{S} Он заповеди да се наоружају сејмени, да што пре отиду у Топлицу, по |
ица!{S} Тек што је раширила крила, види да не може, склапа их, клоне...{S} И опет се као нечему |
еч „Исмаил“ застаје јој у грлу.{S} Види да је Фати весела, да једва чека да пође, те час-по туж |
смела, дрска; говори, прича, и кад види да само мрдне рука младе Арнаутке, нада се песници, те |
овим уским сокацима; не истрчавају људи да их гледају, но ако су се нашли на улици, брзо улазе |
сом није ни у малој задевици, а камо ли да је коме крви дужан.{S} То је неко из града.{S} Наћи |
еса?{S} Часна реч у Арнаута.{S} Знаш ли да је Арнаутину више једна беса, него Турчину, опрости, |
Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш ли да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, |
тењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш да венчам |
тењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш ли да вен |
тењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Мурад-беј будем пуномоћник, хоћеш да венчамо |
чким јабукама.{S} Мула је Арнаутин, али да се обазре и виде шта учинише ови ђаволови синови са |
i>телејисана</hi>; а по руху су познали да је из куће богате.</p> </div> <pb n="38" /> <div typ |
дању, а и ноћу, разговара.{S} Она вели да испрате Бал-беја у Цариград... „Какав Стамбол, женск |
звао на мегдан, па се покајао, јер вели да се арслан с арсланом бије!...{S} Али тај исти мула п |
био пешкир, па се смакао, те су видели да је <hi>телејисана</hi>; а по руху су познали да је и |
га те груди задрже у харему, кад зажели да изиђе, да оде међу другове...</p> <p>Из Прокупља сти |
итају, ту да каже хоће ли код муле, или да дође његову Бал-беју.{S} За Бал-беја ће; ружа је за |
итањем Фати-султан-хануминој мајци, или да је теши, да је подсети на к’смет, на Алахово Писмо, |
ашић, и онда...{S} Да га остави?{S} Или да је била при свести, па да је одговорила пуномоћнику |
жна...{S} Ат је осетио, Арнаути опазили да нема у мулину оку пламена што буктијаше кад је ишао |
не задржаше Турци што се бејаху скупили да гледају бој петлова.{S} И јахао је каткад, али не на |
Прокупчанка с великом пажњом, јер воли да се сутра Лесковчанке зачуде њеној вештини.{S} Осим н |
ам говори; мало, па сиђе у башту, мисли да ће му тамо лакше бити, а оно горе: у јаблановој сенц |
S} Ни ко у неком граду мање да седи, ни да се о њему више говори.</p> <p>Како је Фати-султан не |
Гледа у ту бледу звезду, па јој се чини да је то њена звезда.{S} Јутрос ју је пуномоћник питао |
зна за себе, а први пут му се сад учини да не личи на човека, но на вука, или медведа.{S} Стара |
, а гледа га уплашено, јер јој се учини да није баш... сасвим паметан.</p> <p>А да ли види он, |
ого меко срце расплака, јер му се учини да су то уздаси мртве мајке Исмаилове.</p> <p>О богатим |
...{S} Њен отац радостан, весео, говори да му је по вољи само ово кћерино венчање; синоћ су и с |
ишао жмурећи, и запао у блато; пошао си да ловиш рибу у мутној води, па си извукао у мрежи змиј |
ст ће на воду да искочи: сваки ће узети да жали Шемси-пашу.</p> <p>— Тако, тако, пријатељу.</p> |
да би некога убила из пушке, па се сети да је се и празне боји.{S} Би јој мило што се не расрди |
и твоје величине, па си желео још већи да си.{S} Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жм |
крије лице и да се смеје.{S} Хтеде рећи да би некога убила из пушке, па се сети да је се и праз |
већ три дана у недрима носи, гледајући да им „виђење“ буде пре свадбе.{S} Не сачека свадбу; да |
акав ће „пешкеш“ Мурат-паши, не знајући да се Арнаути сад нису умирили, већ само примирили, јер |
о, тражи звезду своје невесте, верујући да је њена звезда најлепша, најсветлија, кад је она оно |
оне четири књиге, из којих се човек учи да верује и <pb n="74" /> љуби Бога, и како ће му се су |
мина мајка прекиде молитву, заборавивши да је то велика грехота, па полете кћери у одају.</p> < |
и.</p> <p>Арнаутке, из свих села, чувши да им је болна мулиница, почеше долазити на коњма, с ра |
желиш да се коме много осветиш, гледај да га осрамотиш“, то је чула од оца, више пута, и у њој |
је.{S} Тишина.{S} У мусломана је обичај да поштују тугу ближњега, да не певају кад им ближњи пл |
ла спавати, мислила сам, и смислила сам да...</p> <p>— Нека је хаирли (срећно)!</p> <p>— Да зов |
рећна ти невеста!“ смеје се... познајем да се све живо радује, и да...</p> <p>— Радује се, али. |
Опростиће ми и Бог и син, кад пристанем да се и њена реч чује.</p> <p>Мула се договори с пашама |
Ниш у очи прошлога петка, и наредио им да се сутра-дан <pb n="24" /> рано врате у Прокупље, ње |
; разговараће се, договориће се с мулом да доведе Фати-султан у Прокупље, у свој конак, па да ј |
, па устаде.</p> <p>Паша скочи, и таман да пљесне длановима за сејмене, мула узвикну!</p> <p>— |
обљу с мулине стране весели су; и таман да носе свом господару добар глас, тргоше се, јер се чу |
ивене.{S} И час-по, па зове Фати-султан да се прохода; проводи је мимо коњушницу где је пусти а |
му размрскаш главу...{S} Из пакла камен да пустиш...</p> <p>— Остави мене да зборим, мула, гост |
о!{S} Чудо!...{S} Толико ли може Турчин да лаже?!{S} Харамије сина мојега...</p> <p>— Мула!{S} |
кога.) Потамнела, земља је попала, као да је годину дана сунце није видело, <pb n="41" /> као |
Фати-султан лежи мртва, лепа, лепа, као да је заспала.... коса се по јастуку просула.... јорган |
ивати, а он испрва ништа не разуме, као да је пијан, или луд; па се прибираше, полако; и освест |
илује Фати по коси, и замислила се, као да у одаји никога нема; претура, ваљда, нешто крупно по |
аром, па тек подиже главу и полете, као да крила доби, ка Арнаутлуку, да што пре однесе црни гл |
аилов, дисање, тако јако, све јаче, као да су се скупили око ње сви ноћни дуси...{S} Мирише коп |
го смућен, и као да се нешто стиди, као да избегава кћер; од тада не посу по гробу свога сина н |
сокак погледом, као да кћер тражи, као да чека да се која капија отвори, да изиђе Фати-султан. |
ше преда њ три сејменина, задихани, као да су пешке дошли, трчећи; донеше му црн глас:</p> <p>— |
а, што с маха на мах прхну, гачући, као да се од нечега уплаше; стока по појатама, људи по кућа |
Исмаилов, мирис тако јак, све јачи, као да је ту башта онога света...{S} Из онога сахана пало ј |
ају травке, пригињу једна к другој, као да се разговарају.{S} И диже се мирис кроз свежину вече |
ек застане, премери сокак погледом, као да кћер тражи, као да чека да се која капија отвори, да |
итих минара.{S} Улазе у град, пуст, као да му је све куга поморила.{S} Нигде коња, ни вола, ни |
азнично рухо; около их је било још, као да су посадили на мазгу дете, па пазе да не падне.{S} И |
на сунце није видело, <pb n="41" /> као да читаву годину из постеље није устала.{S} Седи, јадом |
еле јагодице; обори очи...{S} Мајка као да нешто страшно прочита са зажарених јагодица, из обор |
на, па дању тумара турским махалама као да је тражи, и ћути: а ноћу виче.{S} Двадесет осам годи |
црном кожом, што удара на мемлу, па као да не чује е се врата отворише, и не види где му се бли |
, седи до икиндије; после се прашта као да ће Вог зна куд, а не у Топлицу, оцу и мајци, старој. |
груди...{S} А мула све смућенији, и као да се све више нешто стиди, све више избегава кћер; не |
великим бором једним, што шушти, и као да се с дусима разговара, седе Фати и Исмаилова сестра, |
ушица, под овим бором, што шушти, и као да се с дусима разговара...{S} Тишина, дубока, мртва... |
ла није љут и тужан, него смућен, и као да се нешто стиди, као да избегава кћер; од тада не пос |
ц; онима се с девојачке стране чини као да су поубијани сви грађани Прокупља, попаљени сви домо |
руји полако.{S} Гледа се у огледалу као да у одаји никога нема, ни мајке!{S} Гледа се у огледал |
аве, и погурен: чисто човек не би рекао да је то онај старац што пре неколико месеца украде дев |
..</p> <p>Зимус, у Топлици, ко би рекао да ће дочекати пролеће; а она га чекала, и, ево, <pb n= |
ознат пљачкаш, харамија.{S} Сам би ишао да тражи кћер, а не зна на коју ће страну: пођоше сејме |
/hi>, то јест госпоство, јер није желео да га се само боје, него и да му се диве, да се застиде |
лова поабала: или сам ја толико остарео да ништа не видим?</p> <p>Мула ћути.</p> <p>— Ти ћутиш, |
арим ни каменом ни ружом; само сам хтео да ти кажем аманет и селам.{S} А ти знаш, мула, мој при |
нене?{S} Фати-султан, кад би нешто хтео да те отме сам падишах, ја бих и њега убио, бесу ти дај |
ад, и луд, па се задоцнио...{S} Оставио да дође сутра.</p> <p>Мајка се заљуља још више, и узе м |
кођер чуди Арнаутин, јер он није мислио да може бити тако белога лица под топлим сунцем стамбол |
...{S} Није, пријатељу.{S} Нисам мислио да те ударим ни каменом ни ружом; само сам хтео да ти к |
Јастребац, <pb n="96" /> јер је осетио да не носи на плећима весела муду, ни љута, него брижна |
ла не опази, да се не покаје.{S} А како да се не радује!...{S} Зна за кога ће Фати-султан...{S} |
.</p> <pb n="122" /> <p>Мисли паша како да се опрости страха, кад не може срамоте, никад ни до |
Јер што мула узе, не врати.{S} А и како да врати кад је ту венчање!{S} Венчао се с невестом њен |
е, заборавио би своју несрећу; али како да се опије, кад ово два дана ништа не пије.{S} Није пи |
весту, што се венчао с њом.{S} Али како да се свети мули он, што плаши робиње мишем, а и сам га |
челу, кад је на свет дошао.</p> <p>Како да је теше?{S} Да јој је кћи умрла, да јој се зна гроб, |
{S} Чека сина још од вечерње, па никако да га дочека.{S} И мула-Халим не спава.</p> <pb n="21" |
јашмацима, с хаљинама за дан, па никако да их нађу.{S} То јест, нашле су их, али не знају чија |
кширама, забрађен великим пешкиром тако да му се само очи виде, ускочи кроз прозор.{S} Једним к |
ицу на душевна човека, толико је колико да пљуне небо.{S} Ама ко пљује у небо, томе пљувачка па |
од спреме, кад би се понова свадбовало да је готово; а кад се врати, па јој каза шта је и како |
а, <pb n="83" /> ама...{S} Како би било да прво пустим глас да ћу поднети падишаху тужбу?...{S} |
ветио како се Арнаути не свете.{S} Камо да си му убио сина, а да не направи оно што направи.{S} |
ајући очи, као обично, јер хоће не само да чује, него и да види шта му одговара.{S} Пита: „где |
нум-ефенди хоће сама да кува каву, тамо да је пије и да гледа кад јој облаче и гиздају снаху,“ |
а договор, није друго; да се договоримо да...{S} Фати-султан на испит изиђе; на испиту ће... па |
ула ни шездесет ни педесет; рекле бисмо да је од двадесет пет лета, да му није брада бела, дуга |
рцем јуначким.</p> <p>И мало које јутро да не казује несуђеној снаси снове своје; а толкује их |
н, кога она ни у сну није снила; уместо да су тражили њена комшију, или рођака, или добра позна |
га спопада кад год се опије; па уместо да га већ једанпут казне смрћу, досудише му „сургун“.{S |
— Фати, бебег’м (зеницо моја)!{S} Зашто да у зору изнова ради? пита мајка, љубећи је.</p> <p>Св |
<p>— Исмаил-бег... ћути!</p> <p>— Зашто да ћутим, Фати-султан?</p> <p>— Па... страх ме, јер сам |
арњу молитву, па изиђе пред пашу, нешто да му каже.{S} Он седи у једној затвореној софи крај ма |
би је, али не уме, и не сме, јер је чуо да је грехота радити што по обрасцу јединога Алаха.</p> |
сад за једним кишом их лије.{S} Па бар да се опије, заборавио би своју несрећу; али како да се |
е била заволела простога Арнаутина, зар да не заводи господскога сина пашина.“</p> <p>Тако гово |
p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар да правимо вољу Шемси-паши?</p> <p>— Крвнику?</p> <p>— |
Што више рода, више каменица...{S} Јер да је, кћери, истина, било би до сада сведока.{S} А где |
заборави рећи, <hi>ни Бога</hi>.{S} Јер да су се овај дан бојали Бога, зар би тражили <pb n="58 |
...{S} Како би било да прво пустим глас да ћу поднети падишаху тужбу?...{S} Да пустим.{S} Да за |
ио Исмаила.</p> <p>Данас се пронео глас да је убица Шемси, паша лесковачки! „Ама зар баш сам па |
И хоћеш, иншала’! јер ево дошао је сат да се и твоја реч чује.{S} Фати, ђозум!{S} Твоја мајка |
школсун!{S} Сто пута нека ти жена савет да, једанпут га прими.{S} И ја ћу да примим сад, једанп |
дан дуг, ево где направи други, проклет да је“!...{S} Лаже, лаже, и опази где се граја стишава, |
њој прете, него слага: „Шемси, проклет да је! убио Мифтар-агина сина...{S} Још није платио јед |
озору...{S} Досетише се шта је, то јест да им је неко украо невесту.{S} Вриска жена и писка дец |
ти на к’смет, на Алахово Писмо, то јест да никога не може снаћи друго, до оно што му је писано |
ује да не слушаш ни овога ни онога, већ да метнеш ухо на срце...{S} Да ти не прети мула?{S} Да |
S} Жене се бусају у прси и моле се Богу да се „на кавгу“ не <pb n="52" /> окрене; људи, уплашен |
и: сад ту књигу гледам, а ништа не могу да разберем.{S} Да ли се књига много читала, па се слов |
оведа да дигну војску на оружје, да иду да умире побуњене Арнауте.</p> <p>— Тражио си од ђавола |
ће у воду да потоне, жалост ће на воду да искочи: сваки ће узети да жали Шемси-пашу.</p> <p>— |
} Одавде ако ћу даље, срамота ће у воду да потоне, жалост ће на воду да искочи: сваки ће узети |
брзо се вратише па казују Ахмед-хафузу да су срели неке кириџије, и да су од њих чули, како је |
{S} Жене упрле очи у Фати-султан; знају да се одмах не одговара, срамота, те једна се нада, дру |
свести, па да је одговорила пуномоћнику да неће за пашића?{S} Али каква би то била освета?{S} М |
а, често су се бунили, паша слао војску да их стишава, и да <pb n="86" /> гине, заједно са сиро |
ори јој мулина кћи и хвата је под мишку да је дигне.</p> <p>— Хајде, Фати-султан, сунце: дође в |
и дршће...</p> <p>Око конака свет, иглу да пустиш, не би пала на земљу; човек до човека, Арнаут |
ати, и угледав искићене зидове, у земљу да пропадне.{S} Уђе у своју одају, метну чивију, па се |
ојче, отеже:{S} Аааа!{S} И забрани сину да <pb n="78" /> се затвара са Замбак-робињом; а у вече |
њој сладак...{S} И најпосле моли робињу да јој куца у саз и пева: о севдаху, о ашку, о Меџнуну |
...{S} Одустају од пута, али се заклињу да ће мулиницу на комаде, ако рече да ће за Шемси-пашин |
ога гледала...{S} Леп!{S} Даје јој бесу да неће никуд од ње...{S} Гроб се затворио.{S} Белег су |
онак: ту да јој „падну“ оба венчања, ту да је испитају, ту да се изврши понова венчање... све д |
ак, па да јој падну она два венчања, ту да је испитају, ту да каже хоће ли код муле, или да дођ |
беј.{S} А буд се оволико осрамотише, ту да бар више не страхују, друкчије би било, лакше.</p> < |
дну“ оба венчања, ту да је испитају, ту да се изврши понова венчање... све да буде по оном реду |
она два венчања, ту да је испитају, ту да каже хоће ли код муле, или да дође његову Бал-беју.{ |
ан доведе у Прокупље, у његов конак: ту да јој „падну“ оба венчања, ту да је испитају, ту да се |
о с малским ђубретом.{S} Уклонила честу да не би неко <pb n="81" /> преко зида па у њу, и кад с |
ла ћути.</p> <p>— Ти ћутиш, мула, ја ћу да зборим.{S} Селам ти од Шемси-паше: хиљаду лира умест |
савет да, једанпут га прими.{S} И ја ћу да примим сад, једанпут, твој савет.{S} Паша Шкодралија |
дервиш, али ћу да постанем, и папаз ћу да будем, од чуда...{S} Чудо!{S} Чудо!{S} Чудо!...{S} Т |
дервиш...</p> <p>— Нисам дервиш, али ћу да постанем, и папаз ћу да будем, од чуда...{S} Чудо!{S |
ак, и друг, и добар пријатељ...{S} хоћу да му пратим писмо и у њему селам сад одмах.</p> <p>И о |
м Ахмед-хафузовом, па одјезди у Топлицу да исприча мули.{S} Кад мула чу, ништа не рече, само за |
му могу ја?!{S} Сву Топлицу и Ветерницу да исцрпем, па ништа; јер црн, прљав образ није што прљ |
ада и хтеде ући у одају, родитељима, чу да му се родитељи полако разговарају о његовој женидби, |
на крв паре да узмем, а хоћу Шемси-пашу да оставим.{S} Јербо, добро збориш: и Алах за један гре |
сам пут, пријатељу, учинио, и нека Алах да да ми је за вајду.{S} Ти, мула, пријатељу, чуо сам, |
сломани.{S} И додали би:{S} Био би грех да се оженило дете (младић) бабом.{S} И ово сад није уч |
гога, говори им, обавештава их, моли их да не учине крви, да га не осрамоте сад под старост — < |
фору, носићеш га у срцу до века, па баш да живиш, пошто си га видео, још сто година“.{S} Тако г |
бој се!{S} Ја се људи не бојим, па баш да би пошла стотина на мене једнога.{S} А ако ће ме што |
текијо моја, питај, молим те..., хоћеш да питаш хафуз-бабу: је ли истина да у шта ко умре, у т |
ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, |
и ја, Мурад-беј будем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, |
ам једну причу, мој пријатељу?{S} хоћеш да ме слушаш?</p> <pb n="127" /> <p>— Причај, пријатељу |
Од шта рана, пријатељу!</p> <p>— хоћеш да ти причам једну причу, мој пријатељу?{S} хоћеш да ме |
осрамотио си се, па сад седи, ако хоћеш да се људи не подмигују кад те чаршијом виде, да се жен |
ло жалости, ни мало срамоте. „Кад желиш да се коме много осветиш, гледај да га осрамотиш“, то ј |
в Стамбол, женска главо?!{S} Зар мислиш да је Војњацима Стамбол далеко?“ „Е ја друго не знам... |
алац није у репу.{S} И после зар мислиш да су с овом осветом Арнаути готови.{S} Јок.{S} Ништа б |
Ти, мула, пријатељу, чуо сам, хоћеш још да се светиш Шемси-паши?{S} Доста!{S} Довде што си прав |
и, као хануме, и тек покоју проговоре. „Да се однесе онај лепи мангал са звездом и месецом код |
где је била Исмаилова рука, кад јој је давао бесу.{S} И врховима својих нежних прстију додирну |
ићеном јабуком, где му бејаше рука, кад даваше бесу Фати-султан; све је то тако <hi>сестра</hi> |
, то јест суху болест, мајка га набави, даде га кћери; али, узалуд: одсеченој глави лека нема.{ |
; он извади из недара низ бисера, па га даде невести.{S} Мајка му овај бисер спремила за „виђењ |
онај Сведок што све види, све чује, кад даде пуномоћје, кад је венчаше са мном, с поглаваром ар |
торађа.{S} Мало, па опет уби човека, те даде другу половину Житорађа.</p> <p>Отац дивља звер, а |
ђе много, па хафуз и овде уби човека, и даде крвнину пола Житорађа.{S} Мало, па опет уби човека |
<p>— Алла’!{S} Алла’!{S} Госпоства ради даде душу ђаволу.</p> <p>— Наведе га <hi>ифрит</hi> (со |
ају, па дођоше и у наш Лесковац, ама им даде сургун Шемси-паша.</p> <p>— Туџар, шаир-девојка и |
ла и кућу и мужа); остаде она с мулом и дадијама мулине кћери и сина.{S} Па дадије је остављале |
ала је шта је, те се грухне у груди и с дадијама говори шапатом.{S} Боји се буне, да се Арнаути |
тиде на гроб; од тада оне две Арнаутке, дадије мулине кћери и сина, нешто се крадом погледају, |
/p> <p>У собу улетеше оне две Арнаутке, дадије; сручише читав ибрик воде на Фатину главу.{S} Уп |
е је некаквом водом две старе Арнаутке, дадије мулине кћери и сина; трећа јој лила олово, па јо |
м и дадијама мулине кћери и сина.{S} Па дадије је остављале, а мула никако, жао му било; или је |
ултанијо!{S} Ашколсун!</p> <p>А оне две дадије, што досад удно собе стајаху, очекујући свршетак |
одмах, појавише се мулина кћи и оне две дадије, све три на коњма, с белим чаршавима преко бисаг |
е, прибијају се уз матер, или бабу, или дадију, јер осећају у сну хладноћу и сањају: мања, где |
овек: да аспру, па се големи, милостињу дадох; дариваће их прво цветом, па лишћем, па родом, Он |
<p>— Сурме ми дајте.</p> <p>И сурме јој дадоше.</p> <p>Мршаве руке дршћу...{S} Малаксаше...</p> |
вијајте ме..., не... огледало...</p> <p>Дадоше јој огледало.</p> <p>— Сурме ми дајте.</p> <p>И |
к — у њих све једно.{S} За једнога роба даду пет стотина гроша, за другога пет хиљада, за треће |
— Дај јашмак, Зулфи, да покријем главу, дај бројенице: на хаџилук идем.</p> <p>— Чучук ханум!</ |
жалост, ја теби срамоту. <pb n="55" /> Дај теразије, ела! на једну страну метни перо, на другу |
робиња, и хоће да је поведе...</p> <p>— Дај јашмак, Зулфи, да покријем главу, дај бројенице: на |
а нека јој буду пуномоћници...</p> <p>— Дај им, кћери, пуномоћје...{S} Хајде, за кога ти хоћеш. |
вао ме, и говорио ми: „Ако те снађе, не дај Боже, нека лошотиња, тражи помоћ у мене...{S} А он |
уредбу, веле, нису писали великаши, не дај Боже, него Бог; и прва и друга уредба није пуштена |
коме га је живога гледала...{S} Леп!{S} Даје јој бесу да неће никуд од ње...{S} Гроб се затвори |
донији; и даје ти сву ергелу из Мире; и даје ти све робље из конака и даје ти...</p> <p>— Аллаа |
флук у Тракији, и један у Македонији; и даје ти сву ергелу из Мире; и даје ти све робље из кона |
з Мире; и даје ти све робље из конака и даје ти...</p> <p>— Аллааа! викну мула колико може, и о |
куд далеко...{S} Чује му глас, бесу јој даје.{S} С њом ће увек, овде, у кули, врло великој, див |
чи му се сијају, лице се зажарило: бесу даје својој невести; рука му пала на искићену јабуку је |
ам падишах, ја бих и њега убио, бесу ти дајем.{S} Знаш ли шта је то беса?{S} Часна реч у Арнаут |
>Дадоше јој огледало.</p> <p>— Сурме ми дајте.</p> <p>И сурме јој дадоше.</p> <p>Мршаве руке др |
скићеним драгим камењем, те према сунцу дају од себе све боје; о силај му три паласке са златни |
d="SRP19070_C18"> <head>XVIII</head> <p>Дакле свршено је.{S} Шемси-паша је на чисто; али му је |
ван на обалама немирне Мармаре, коме је дала име сама Фати-султан.{S} У ниској, неолепљеној кух |
Чује се топот коњски, из <pb n="67" /> далека: душа слухти, срце дршће... забеле се лабуд, шир |
ма.{S} Чује се топот и вриска атова, из далека, а чаршијом отвореном, завлада <pb n="97" /> нео |
тко-тужну песму...{S} Песма се чује, из далека, турска песма, и блејање јагањаца...; по росној |
естур“ (допуст) узеле, певају!...{S} Из далека, из једне баштованџинице допире кларнет и турска |
че се... то је Исмаил...{S} Чује ход из далека...{S} На глави му сахан из кога се лије сребро и |
пишти.... бубњи се и зурне чују чак из далека, из циганске махале...</p> <p>Живот.</p> <p>Фати |
лука (јер у комшилуку је тужно), већ из далека, чује се дахире, и песма; то буле, младе жене и |
бели покров, може бити? или некуд даље, далеко од муле? или у Лесковац?...{S} К Лесковцу се окр |
е човеков живот није ништа; прогнаше га далеко, где се зими снег не топи за месец дана и више; |
амишљена, а час немирна, хтела би некуд далеко, ни сама не зна куд, на онај брег под Јастрепцем |
ворио.{S} Белег су однели Арнаути некуд далеко...{S} Чује му глас, бесу јој даје.{S} С њом ће у |
мула колико може, и отури чибук од себе далеко; жар се просу по ћилиму, а он то не гледа, него |
д зађоше у српску махалу, и мула бејаше далеко, отвори се једна трошна капија искрпљена парчадм |
!{S} Зар мислиш да је Војњацима Стамбол далеко?“ „Е ја друго не знам...{S} У Брусу, код брата м |
е виче, а тишином разлеже се његов глас далеко, језа подузима свакога који га чује.{S} Турци, в |
јен у бели покров, може бити? или некуд даље, далеко од муле? или у Лесковац?...{S} К Лесковцу |
да изиђе, да...{S} Не!{S} Материно срде даље није смело.</p> <p>Тако пашиница и син јој.{S} А п |
да била, кад...{S} Материно срце не сме даље.</p> <p>Пашић, и ако млад, и ако размажено лане, н |
ина.{S} Застајкивао, ослушкивао, и ишао даље; у зору прошао прокупачке улице, и дошао пред сара |
није више ни он човек.{S} Одавде ако ћу даље, срамота ће у воду да потоне, жалост ће на воду да |
p> <p>— Нећемо!{S} Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар нашега муле кадуна на |
на испит?</p> <p>— Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар да правимо вољу Шемси- |
ви у један глас:</p> <p>— Нећемо!{S} Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар наше |
га није у глави већ у срцу.</p> <p>— Не дамо мулине кадуне.</p> <p>— Јок!{S} Јок!{S} Јок!</p> < |
ашега муле кадуна на испит?</p> <p>— Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар да п |
.{S} Месец је зашао, звезде су утрнуле, дан се забелео; закукурекаће трећи петли...</p> <p>— Гл |
много, данас, на тужан, велики празник, дан смрти њихове чучук-хануме.{S} Ахмед-хафуз, отац, тр |
: за смрт је спремише као за свадбу.{S} Дан смрти је већи празник од дана рођења, и од дана вен |
раже бошчице с јашмацима, с хаљинама за дан, па никако да их нађу.{S} То јест, нашле су их, али |
ељи дан, на ногама два; после на ногама дан, у постељи два: тако, тако, док сасвим не леже...{S |
Долази по мене, благо мени!“...{S} Зна дан, сат, час његова доласка.</p> <p>„На Ђурђев дан ће |
у, и најрадоснији празник његов, Ђурђев дан...</p> <p>Ђурђев дан је сутра, а она је у постељи, |
екује најрадоснији дан у години, Ђурђев дан...{S} Шкрипе врата, лупају капиџици, клопарају по к |
, час његова доласка.</p> <p>„На Ђурђев дан ће доћи, рано, у ђурђевску зору... по мене...“ То ј |
Јесте, трећи ће петли; ту је већ Ђурђев дан, јунак Хедрлес, на ату, с миздраком, <pb n="143" /> |
зник његов, Ђурђев дан...</p> <p>Ђурђев дан је сутра, а она је у постељи, свиленој.</p> <p>Лежа |
траје од петка до суботе...</p> <p>Дође дан поласка.{S} То јутро је Фати била врло весела; и у |
завлада дубока, мртва тишина.</p> <p>И дан свршава као човек.</p> <p>У ливади, близу мулине ку |
врата: свечано се дочекује најрадоснији дан у години, Ђурђев дан...{S} Шкрипе врата, лупају кап |
о га Хедрлес, красан ваздух...{S} Сваки дан ће топлије...{S} Начинићемо ти леп тахтариван, па д |
ако је никад није видео; ради ње сваки дан у Прокупље долази, и ради ње свако јутро, сваке ики |
ева, пуномоћника Алахова.{S} И пре неки дан убио човека, ни крива ни дужна, у лудилу које га сп |
очију.</p> <p>У овој кући, до пре неки дан веселој, сад брига, страх и стид, а кад би се нешто |
угледаше Арнаути кроз своја до пре неки дан тучна поља, кроз ливаде тахтариван, то јест носила, |
ој глави лека нема.{S} Испрва у постељи дан, на ногама два; после на ногама дан, у постељи два: |
мо понека модрица!{S} Кад би четрдесети дан, ето ти једнога; баци се на њега, ама не каменом, н |
<p>Освану недеља, турски пазар, четврти дан како је Фати-султан нестало.{S} Сунце сину, те затр |
о је од страха пала, мртву.{S} Још исти дан, Арнаути сахранише, по обредима мусломанске вере, ж |
паши срамоту за жалост...</p> <p>Трећи дан, а Фати нити ромори, ни говори, нити заплака, ни уз |
<hi>ни Бога</hi>.{S} Јер да су се овај дан бојали Бога, зар би тражили <pb n="58" /> пуномоћје |
е паши, е има у години дана макар један дан кад се Арнаути не боје ни падишаха; а заборави рећи |
во су Арнаути: има у години макар један дан, кад се не боје ни падишаха.{S} И ово нису, пашо, Т |
мула рече, да има у години макар један дан, кад се Арнаути не боје ни падишаха.</p> <p>Пусти г |
о се удала она не зна за мирно проведен дан, сат, увек у страху, да јој се муж не опије, да не |
у јенђебулство, и видела, то јест, вас дан и сву ноћ гледала Фати-султан-хануму, те јој добро |
ју на молитву.</p> <p>Једне куће по вас дан празне, друге пуне; скупљају се хануме на разговор. |
у долазиле, друге одлазиле, тако по вас дан, неколико дана пред свадбу; а пашиница се појавила |
у Лесковац, у Ниш, и Врању.{S} А сутра-дан, још у свитање, стиже паша у Прокупље. „Вала боље с |
рошлога петка, и наредио им да се сутра-дан <pb n="24" /> рано врате у Прокупље, њему, а њих јо |
укне човек проговори звер.</p> <p>Сутра-дан угледаше Арнаути кроз своја до пре неки дан тучна п |
јој несуђена заова, у Прокупље, на два дана, или, како Турци кажу, на две ноћи, да обиђе кућу |
рећу; али како да се опије, кад ово два дана ништа не пије.{S} Није пио два дана онај који се н |
два дана ништа не пије.{S} Није пио два дана онај који се није трезнио, који је, како причају у |
Добро дошао!)</p> <p>Тако у очи Ђурђева дана, и сву ноћ; а сад, у ђурђевску зору:</p> <p>— Отво |
У весељу, од вечери до зоре, до белога дана.{S} Мирише свеж ноћни ваздух на шебој и каранфил и |
ни падишаха.</p> <p>Пусти глас једнога дана, па чека, ослушкује.{S} Чим халка на капији, или з |
а зашто је из Шемси-пашина конака, тога дана, пред зору, на задња врата изнесен некакав грдно д |
караван кренуо?{S} И зашто се уочи тога дана скидао у Ахмедовој авлији гар с тенџера?</p> <p>— |
развијене! друге, оне што ни усред бела дана не иду улицама без пратње, похиташе у ово доба сам |
ма.{S} Излетеће неко преда њ усред бела дана, па...{S} После ће га сакрити на бесу, и ништа.{S} |
чуо у својој махали; а сад, има недеља дана, сваку ноћ, баш око поноћи, кад се сам слободи, и |
лла’!{S} Алла’!{S} Ко ли га четрдесетог дана уби, кад за тридесет девет нико не могаде.{S} И чи |
ти је већи празник од дана рођења, и од дана венчања; човек се тада опростио свега земаљског, и |
свадбу.{S} Дан смрти је већи празник од дана рођења, и од дана венчања; човек се тада опростио |
ио.{S} Црна Ђултер пребројила колико је дана до његове свадбе, па толико зрна пасуља метнула у |
аде, јер се не зна време, доба ноћи или дана, кад ће се појавити тахтаривани с ханумом и кћери |
.</p> <p>Мула рече паши, е има у години дана макар један дан кад се Арнаути не боје ни падишаха |
га до Бога и мула-Халима, а ево два три дана како се боји некаквога сна!{S} Кад пођем у град од |
е; и дању и ноћу плакаше она што за три дана сузе не пусти.{S} А не казиваше мајци за чим плаче |
{S} Гледала то и ћутала; а сад, има три дана, не гледа, а и дању и ноћу говори.{S} Њена мајка, |
Са седмога су неба плакале девојке три дана и три ноћи за живом Фати-султан.</p> <p>— Украде м |
и проговори!{S} Прва реч коју после три дана изусти бејаше <hi>мајка</hi>.{S} За мајку оца пита |
мирише цветало воће...{S} А од пре три дана је у соби из баште, одакле кроз прозор види капиџи |
друго; и остаде паша као гост мулин три дана и три ноћи: једоше печене кокошке, банице; пише ка |
р спремила за „виђење“, и он га већ три дана у недрима носи, гледајући да им „виђење“ буде пре |
ова Бал-беја, да јој отвори.</p> <p>Три дана се затварао, а после пошао из одаје у одају, с ћош |
е из целе махале, и неке сироте што ово дана слушаху, и три робиње Ахмед-хафузове, две црнкиње |
уге одлазиле, тако по вас дан, неколико дана пред свадбу; а пашиница се појавила каткад, прошет |
ра одјекује, па Арнаути чују, било у по дана или у по ноћи, одмах се спремају за „кавгу“, пуне |
ако је суд наредио; и за тридесет девет дана ту био, ни јео ни пио, и који год је прошао, на ње |
е десет жена уз припомоћ слушкиња десет дана.{S} Одаје се бејаху претвориле у радионице: лестви |
ко жељу самртнику не испуни, четрдесет дана га Алах не погледа; а кога Алах не погледа један т |
па у њу таман до појаса, и за четрдесет дана, који год мимо њега прође да га каменује.{S} Ископ |
<head>VI</head> <p>Месец је од петнаест дана, онда Турци обично праве весеља; по Фати-султан до |
тан, где, како су му причали, за недељу дана роде и узру лимуни и портокали, <pb n="17" /> не б |
нела, земља је попала, као да је годину дана сунце није видело, <pb n="41" /> као да читаву год |
у, тамо...“ не изусти „камо се у годину дана једанпут улази.“ Досад заповедала преко дебелоусна |
це <pb n="138" /> донесе; и, ево, месец дана чулним очима то гледа.{S} Гледала, погледима милов |
леко, где се зими снег не топи за месец дана и више; протера га сам падишах, цар царева, пуномо |
ас је обучен као војник, час као софта, данас као Персијанац, сутра као Черкез, сад јерлија...{ |
по авлији, по кући, посла се има много, данас, на тужан, велики празник, дан смрти њихове чучук |
до.{S} И кажи селам Шемси-паши, џелату: данас му је прилепила блато на чело и ударила катран на |
нпут с отлукане, једанпут са зерделије; данас кроз капиџик: сестра му удесила састанак.{S} Фати |
“ буде пре свадбе.{S} Не сачека свадбу; данас му је било виђење.{S} Овде им је први састанак, а |
ми мула у прокупачки сарај на договор.“ Данас, сутра, прексутра...{S} Прексутра се чу топот коњ |
<p>А мула-Халим?{S} Јуче тако срећан, а данас и без кадуне и без сина.{S} Крв за крв!{S} Наћи ћ |
да му је опише; она је лепша; шта је он данас својим очима гледао!{S} У заносу заборави ата, за |
а она: — Избаци једно, Бал-беј.{S} Тако данас, тако сутра — остало једно, а он се радовао као д |
ли; погађају ко је убио Исмаила.</p> <p>Данас се пронео глас да је убица Шемси, паша лесковачки |
је дао...</p> <p>Али уместо Шемси-паша „Дангалија“, примив мулин селам, да пусти сина по граду |
о сам, пашо, да га сад зову Шемси-паша „Дангалија“.{S} Што ћу му ја.{S} Сам је зарадио то прези |
а.{S} Сам је зарадио то презиме, стекао дангу (ожиљак)...{S} Ха, ха, ха!{S} Шта ко чини, све са |
уга, ниоткуд нада на <pb n="94" /> боље дане: све више вене лице, све се чешће чује сух кашаљ, |
екала зиму у Топлици без наде на срећне дане, и ко зна <pb n="91" /> да ли с успоменама на Исма |
до века; мисли и са женом се покаткад, дању, а и ноћу, разговара.{S} Она вели да испрате Бал-б |
влачи се по шуми у дупље дрвећа и виче, дању, у пролеће, с кукавицама, а ноћу, увек, с кукумавк |
сковац, где му је девојка потурчена, па дању тумара турским махалама као да је тражи, и ћути: а |
она, по њену доласку, ока не сушаше; и дању и ноћу плакаше она што за три дана сузе не пусти.{ |
ала; а сад, има три дана, не гледа, а и дању и ноћу говори.{S} Њена мајка, и мулина кћи, које с |
и па се нада, радује се; Богу се моли и дању и ноћу, на јави, и у сну шапће молитву; не испушта |
{S} У Топлици је.{S} Код њега је, с њим дању, и ноћу, у кули, и у овој ливади, на месечини, кад |
лемство, на то се паша полакомио, стога дао душу ђаволу; за то се пашиница гордила, поносила се |
оре; сви стари узеше говорити е је мула дао бесу, па би му они залепили блато на образ...{S} Од |
Фати-султан дар, који би јој младожења дао за виђење.{S} Какав дар!{S} Калпак, по кадиви извез |
моте сад под старост — <hi>бесу</hi> је дао...</p> <p>Али уместо Шемси-паша „Дангалија“, примив |
д обести, већ из освете.{S} Јер мула је дао бесу сам себи да ће паши срамоту за жалост...</p> < |
јој метну на грло бисер што јој Исмаил дао за <hi>виђење</hi>...</p> <p>Робиње јој простреше п |
пут је обуо жуте чизме које је добио на дар од скадарскога паше, Арнаутина; поврх аџемскога шал |
и јој младожења дао за виђење.{S} Какав дар!{S} Калпак, по кадиви извезен златом, и поднизан би |
S} Шемси је био већ спремио Фати-султан дар, који би јој младожења дао за виђење.{S} Какав дар! |
а аспру, па се големи, милостињу дадох; дариваће их прво цветом, па лишћем, па родом, Он, благ |
скога хафуза кћер!</p> <p>— Рођаку цара дарова!</p> <p>— Није, није украо ни хафузову кћер, ни |
бру надала, те није дирнула ништа ни од дарова ни од спреме, кад би се понова свадбовало да је |
ет коња, буле причају.</p> <p>Колико је дарова и спреме види се, што је тим украшавало ове три |
да што пре поскидају и склоне спрему и дарове. „Нека ти се донесу, кузум Есма, мердивене, па ч |
из Смирне.{S} А Фатина спрема, и рухо, дарови од Солуна до Прокупља, донети су на двадесет коњ |
ад пође читав караван с њеном спремом и даровима од његове куће к Прокупљу, па чаршилије истрче |
красним и богатим Фати-султан-хануминим даровима; позлаћене арабеске на тавану сакривене су сви |
мртве мајке Исмаилове.</p> <p>О богатим даровима, оделу и накиту, снаси од свекрве, свекра, гов |
чана; и свадба ће јој скоро, чим буде с даровима готова.{S} Мимо кафезе јој пролази младожења; |
ан, то јест носила, као собицу неку, од дасака, притврђену на две мотке, коју носе четири чифчи |
е чифчије; други, нов, од простих белих дасака, <pb n="107" /> Цигани.{S} У првом је Ахмед-хафу |
што га узнемирује: на пример, ако пукне даска на тавану, или ископа пас рупу крај конака, страх |
узу досуђено за „сургун.“ На уживање му дато пет села у околини Ниша, и Прокупља, дивљега лепот |
ове, све, скочише и похиташе за мангал: даће свекрва пашиница добар бакшиш.{S} Али их претече б |
ва... чује његово дисање, и осећа његов дах, топли, на лицу, на уснама, удише га као зумбулов м |
ане филџане и џезве, разбацане зилове и дахира, ни мангал, ни скупља ону гомилу мокра угљевља. |
стало, нигде у хафуз-Ахмедову комшилуку дахира, ни саза, ни зила, нити се гдегод песма чује.{S} |
илуку је тужно), већ из далека, чује се дахире, и песма; то буле, младе жене и девојке, певају |
и турском и српском...</p> <p>И најзад, дахну душом, јер му јавише да је мир! нема Арнаута по д |
по друмовима, ни у Прокупљу; мир...{S} Дахну душом паша, смишљајући, одмах, какав ће „пешкеш“ |
бом против мула-Халима.“ Само мало паша дахну, па опет терет... „Хтео си у луг где булбули поју |
, пламен, сијају очи, две звезде, више, два сунца...</p> <p>...{S} У Прокупљу је.{S} Чује камен |
аше отворени.{S} Наједанпут се прошара: два дућана отворена, на три ћепенци спуштени, тако цело |
се на његову сунцу, огледао се у његова два мора, Златном Рогу и Босфору, носићеш га у срцу до |
ема.{S} Испрва у постељи дан, на ногама два; после на ногама дан, у постељи два: тако, тако, до |
ц.{S} Гледала је све то она умним очима два месеца, а после, молила да се из Топлице <pb n="138 |
оде јој несуђена заова, у Прокупље, на два дана, или, како Турци кажу, на две ноћи, да обиђе к |
упље, у свој конак, па да јој падну она два венчања, ту да је испитају, ту да каже хоће ли код |
ама два; после на ногама дан, у постељи два: тако, тако, док сасвим не леже...{S} Сирота!{S} А |
ој оба венчања...{S} Жена не може имати два мужа, по закону; не може да..!{S} Кад је питају за |
воришта, опасана високим, дебелим зидом два тахтаривана.{S} Један тахтариван, леп, бојадисан, н |
ала никога до Бога и мула-Халима, а ево два три дана како се боји некаквога сна!{S} Кад пођем у |
несрећу; али како да се опије, кад ово два дана ништа не пије.{S} Није пио два дана онај који |
ово два дана ништа не пије.{S} Није пио два дана онај који се није трезнио, који је, како прича |
а њима.{S} Ту су седели, прво попили по два филџана каве и попушили по чибук дувана, па отворил |
} А!{S} Стамбол! <pb n="104" /> тамо су два мора, тамо аде, тамо наши конаци, на румелијској ст |
ао да је тражи, и ћути: а ноћу виче.{S} Двадесет осам година од то доба, од његове девојке само |
ови од Солуна до Прокупља, донети су на двадесет коња, буле причају.</p> <p>Колико је дарова и |
здесет ни педесет; рекле бисмо да је од двадесет пет лета, да му није брада бела, дуга.</p> <p> |
е жене волео; женио се седам пута.{S} У двадесет седмој имао је четири жене (једну у Прокупљу, |
за, раја турска, Срби, опасани ликом; а дванаест крај носила иду, за смену, и по двојица их са |
и страсно гледа превртање голубова „на дванаест глава“ и бој петлова.{S} Голубарник му је пун |
дете, па пазе да не падне.{S} И Фати га двапут видела, на мазги, прошао је мимо њене кафезе, и |
а слушаху, и три робиње Ахмед-хафузове, две црнкиње и једна Черкескиња.{S} Мирише капама и сарм |
се румене јагодице, пламен, сијају очи, две звезде, више, два сунца...</p> <p>...{S} У Прокупљу |
а и попа, све јој очита молитву, једну, две, дуге молитве; а на њеним грудима, испод кошуље, на |
, на два дана, или, како Турци кажу, на две ноћи, да обиђе кућу (јер како јој погибе брат, напу |
о собицу неку, од дасака, притврђену на две мотке, коју носе четири чифчије бекри-Ахмед-хафуза, |
ела крв, и сад весела, смеши се!{S} Ове две то опазише, па Лесковчанка се тајно радује, а мулин |
оне три, мало час будне, заспала; друге две натакле на прсте филџане, па ударају као зиловима, |
паша, змија погана, ако искаш, добио је две: ја сам змији размрскао главу, Фати-султан трупину. |
а од себе, а однеше јој невесту!{S} Оне две и робиња ударише у вику, али доцкан: човека је с не |
н, султанијо!{S} Ашколсун!</p> <p>А оне две дадије, што досад удно собе стајаху, очекујући сврш |
а, јер му не отиде на гроб; од тада оне две Арнаутке, дадије мулине кћери и сина, нешто се крад |
е!{S} Минире!</p> <p>У собу улетеше оне две Арнаутке, дадије; сручише читав ибрик воде на Фатин |
S} Од силног страха — онемела!{S} И оне две младе хануме, и робиња, више говоре покретима руку |
ма, одмах, појавише се мулина кћи и оне две дадије, све три на коњма, с белим чаршавима преко б |
шао је у женски хамам, с мајком; до пре две године излазиле преда њ девојке, развијене; купао с |
за њено пуштање.{S} Најпосле је научише две муфтије, да се уда за другога непуштена.{S} Живела |
ене, веселећи се с другарицама, пуца из две мале пушке од једанпут.{S} А једанпут <pb n="15" /> |
сет три, па може бити озго још једну, и две.{S} Кад сам ја била девојка, он је био бећар...{S} |
ене у харему три одаје, једна с улице и две из баште, где пашиница госте прима, што се турски з |
његова.{S} Силај, па у силају јатаган и две мале пушке пећанке, са сребрним јабукама искићеним |
е мулина кћи, а кропе је некаквом водом две старе Арнаутке, дадије мулине кћери и сина; трећа ј |
лов на зечеве, и прођу сеоским путем но две-три Арнаутке на коњима, журе се у оближње село посл |
али малу.{S} Ти, мула, пријатељу, хоћеш две!{S} Немој!{S} Срамоту си за жалост; немој још и жал |
ице; млада, једва да има тридесет једну-две; родом из Сирије, из града Алепа, кћи некога паше, |
а: жени ми се син хафузовом кћери; сто, двеста пута: биће ми снаха рођака цара царева.{S} Да се |
: о севдаху, о ашку, о Меџнуну и Лејли, двоје драгих, што се толико волели, па се не узели: умр |
И види чудо! груди му се расцепише, на двоје, а из ране покуља крв као из кладенца вода!...{S} |
убиству мулина сина, о несрећној љубави двоје младих.{S} Сваки их жали; погађају ко је убио Исм |
паши <hi>срамота</hi>: хајде метни ово двоје на теразије.{S} Ама, ко би био луд да мери перо с |
> <p>Тако говоре, и Турци и буле, све у двоје, шапатом, у Прокупљу, по Лесковцу, Нишу и Врањи.{ |
уди и жене о овом говоре шапатом, све у двоје.</p> <p>— Ако је <hi>ово</hi> истина, како ће грд |
сараја.“ И ако се говори шапатом, све у двоје, ипак се рашчу, за час, по делом граду; а из град |
</p> <p>— К’смет!</p> <p>Шапатом, све у двоје, али од уста до уста...{S} Мула дође у Прокупље, |
ванаест крај носила иду, за смену, и по двојица их са стране придржавају, да се не накрећу.{S} |
а дуго.</p> <p>Али од тада Фати мулу не двори, не пуни му чибук, не пали му га; од тада мула ни |
аћена у живот и мало разгаљена узела је дворити мулу, као оца, или онако стара човека; приносил |
твори капија, и појавише се из великога дворишта, опасана високим, дебелим зидом два тахтариван |
о велике, са житницом удно непрегледног дворишта, с кошевима за кукуруз, с великом коњушницом.{ |
парчадма тенећке, и асуре, и истрча из дворишта једна сиромашна жена, Српкиња, наричући за син |
..{S} Аман, Јараби!</p> <p>Кад изиђе из дворишта хафуз-Ахмед треће јутро, он виде пред својом к |
, лупају капиџици, клопарају по калдрми дворишта налуне, клепећу папуче, звече котлови.{S} Све |
.{S} У ниској, неолепљеној кухини преко дворишта, осим једнога слушчета Циганчета, готово запре |
ри се главна капија широм, и унесе се у двориште тахтариван с Фати-султан-ханумом; а овај с њен |
где је пусти ат брата њена; води је по дворишту где му је хрт и соко и говори о брату; прича о |
и Ветернице, диже се Шемси-пашин конак, двоспратна кућа једна, врло пространа; одаје, одајице, |
Шемси-пашину.</p> <p>Дођоше до конака, двоспратне куће једне, старе, врло велике, са житницом |
?{S} Пустио жиле и почео <pb n="113" /> де вене...{S} За садберк-ђул је башча према сунцу; за т |
на сата.{S} Танка глава куд ти оком.{S} Дебела глава ни тамо где је десет бројеница речи...{S} |
из великога дворишта, опасана високим, дебелим зидом два тахтаривана.{S} Један тахтариван, леп |
високим чардацима и оградама, покривене дебелим снегом, обрисаним с кровова кошавиним крилима; |
акшиш.{S} Али их претече бела робиња, с дебелим златним ланцем око врата, с великим златним кар |
једанпут улази.“ Досад заповедала преко дебелоуснате црне робиње, Ђултер, а сад сама!{S} Слушки |
х очију.{S} Пођоше по неравну друму, по дебелу снегу; али само мало, па наиђоше на пут очишћен; |
ша; прекрстио ноге, загледао се у једну дебелу књижурину, укоричену црном кожом, што удара на м |
>Зима.{S} Хладноћа каква скоро није.{S} Дебео снег притиснуо и брдо и долину, а вуци силазе с п |
о ли једнога, али заман! ланац је грдно дебео, причвршћен је великом халком за гвозден клинац.. |
аш сам...{S} Како му је бела брада: има деведесет.</p> <pb n="45" /> <p>— Сто.</p> <p>— Нема, к |
а четрдесетог дана уби, кад за тридесет девет нико не могаде.{S} И чиме ли га, Алла’ удари, кад |
нако како је суд наредио; и за тридесет девет дана ту био, ни јео ни пио, и који год је прошао, |
јих се нису дотакли ни човек ни ђеније, девице што личе на зумбул и на мерџане, не би му усне о |
горео.{S} Да га послужише шербетом оне девице којих се нису дотакли ни човек ни ђеније, девице |
у, у рају где је зелених башта, извора, девојака с великим црним очима, у сеницама, сад...</p> |
ломанке међу собом говоре да су то сузе девојака са седмога неба, што је Фати-султан несрећна.< |
с?{S} Где је <hi>Хамам</hi>?{S} Где <hi>Девојачка К’на-ноћ</hi>?{S} У што им је прошла <hi>Мала |
м спавају, мртве уморне, нарочито оне с девојачке стране.{S} Зар су се веселиле само ноћас?{S} |
м; још испретурани јастуци где су оне с девојачке стране спавале; још нису затворени прозори, н |
сина; јенђе помињу Лесковац; онима се с девојачке стране чини као да су поубијани сви грађани П |
еру, лежала на шиљтету, лежала у својој девојачкој постељи; мењала место, час у мусафир-одаји, |
а кад треба да је у њему...; велика је, девојка.{S} Родитељи греше, деца испаштају...</p> <p>Пу |
го још једну, и две.{S} Кад сам ја била девојка, он је био бећар...{S} Аман!{S} Висок као селви |
ан.{S} Сестра ти казује да је то красна девојка, и лепа, па смо се мула и ја разговорили и дого |
.{S} Понекад дође у Лесковац, где му је девојка потурчена, па дању тумара турским махалама као |
нама као жена, играо се с девојкама као девојка.{S} И ко зна, још би, да се мајка не сети е је |
<p>— Лејле, Лејле-ханум, шаир (песник)-девојка.</p> <p>— .{S}Ашици, сваки има саз под мишком, |
сургун Шемси-паша.</p> <p>— Туџар, шаир-девојка и ашици!{S} Конопци и сазови.{S} Хм!...</p> <p> |
чера загорева, невестама се јувка цепа, девојкама ибришим мрси, удовицама памет померава...</p> |
оје јој причају о Прокупљу, о женама, о девојкама, о младићима, о љубави. „Зар и овде има љубав |
купао се са женама као жена, играо се с девојкама као девојка.{S} И ко зна, још би, да се мајка |
е оволико воли; јер то је рука, истина, девојке <hi>султан</hi> али и његове кадуне.{S} Он љуби |
аја, Фати-султан и овде нађе другарице, девојке, турске, Прокупчанке, које јој причају о Прокуп |
десет осам година од то доба, од његове девојке само пепео, ваљда, јер је умрла још прве године |
ема леша.{S} Са седмога су неба плакале девојке три дана и три ноћи за живом Фати-султан.</p> < |
чини севап, спремајући и удајући сироте девојке?...{S} Она беше удата, а не живи с мужем, те га |
и.{S} Све живо већ одавно будно, жене и девојке, и млади људи, и момци, и деца; све се већ окуп |
дахире, и песма; то буле, младе жене и девојке, певају у башти између леха, крај пупољале руже |
пројезди махалама, кадуне се, и жене и девојке, гурају уз <hi>кафезе</hi>, решетке на прозорим |
ком; до пре две године излазиле преда њ девојке, развијене; купао се са женама као жена, играо |
пних, смелих као у човека, чедних као у девојке.{S} Истина, и он је задиркивао многу лепу Циган |
, комшија Фатина оца, пред кога је Фати девојком излазила развијена као пред оца.{S} И одмах се |
ј старац што пре неколико месеца украде девојку, што отиде у сарај паши, што прими у аманет од |
д, момче за женидбу, украли и потурчили девојку, с којом се три године волео.{S} Кад му је укра |
и отвори.</p> <p>Затворила га мајка као девојку, јер зна како се Арнаути свете.{S} Пашу су, как |
харему син.</p> <p>Затворила момка као девојку, па га не пушта.{S} Није јахач, није стрелац, а |
у и уздишу: цело Прокупље жали несрећну девојку, кћер хафузову.</p> <pb n="40" /> <p>И у хафуз- |
може бити <pb n="133" /> послао по шаир-девојци и ашицима неком своме пријатељу топличких јабук |
на тужбу плачући; а кад ханума саслуша девојче, отеже:{S} Аааа!{S} И забрани сину да <pb n="78 |
је био велики везир, ујак садразам, оба деда паше, рођаци бејелербејови...{S} Млад, кузум, твој |
ки још жању, неки слажу у крстине, неки деду у стогове, а неки већ вршу: пуста остадоше поља, п |
ори Мурад-беј, и гурну уз врата једнога дежмекастог старца.</p> <p>Она поче, испрекидано, одмар |
ће му се судити на оном свету за рђава дела.</p> <p>Племство, госпоство, госпоство, племство, |
> по зими, болна преболна, и где би она дела рухо и оружје брата јединца...{S} Уђе у одају, па |
е подсмевају (јер јавно не смеју), и да деле с њом оно што јој зацело на лицу читају, бригу, ст |
Њој је писано овако, њима онако.{S} Бог дели срећу, а ашчија чорбу, па нека им није на њу жао.{ |
све у двоје, ипак се рашчу, за час, по делом граду; а из града глас оде у Топлицу.</p> <p>— Тр |
велики, по мусломански и Стамбол и <hi>Дер-Се’адет/</hi>, то јест Врата Блаженства, на седам б |
припевом:</p> <quote> <l>А! ха! ха!{S} Дервиш Баба!</l> <l>Љуби младу, удри стару кадуну!</l> |
Ху!...</p> <p>— Мула!{S} Мула!{S} Ниси дервиш...</p> <p>— Нисам дервиш, али ћу да постанем, и |
Мула!{S} Ниси дервиш...</p> <p>— Нисам дервиш, али ћу да постанем, и папаз ћу да будем, од чуд |
n="135" /> мртви сан.{S} Што би имама, дервиша, па и попа, све јој очита молитву, једну, две, |
ху.{S} Робиње и слушкиње <pb n="147" /> деру антерије на грудима од јада, и плачући раде по авл |
грађани.{S} И Арнаути из пратње Фатине деру се, Алаа’!{S} Аллааа’! слободни су, кроз свој град |
вљи узвици, небо се пролама; Арнаути се деру, сви у један глас:</p> <p>— Нећемо!{S} Не дамо!</p |
..{S} Буна, пашо азретлери!...</p> <p>— Десет пута пита, и десет пута одговарају, једно те једн |
ила препала, од Прокупља до мулина села десет пута је снашле и пустиле детиње.{S} Сад лежи обез |
и одаје десет жена уз припомоћ слушкиња десет дана.{S} Одаје се бејаху претвориле у радионице: |
ти оком.{S} Дебела глава ни тамо где је десет бројеница речи...{S} Финоћа, то је Шемси-паша; пр |
се, што је тим украшавало ове три одаје десет жена уз припомоћ слушкиња десет дана.{S} Одаје се |
ретлери!...</p> <p>— Десет пута пита, и десет пута одговарају, једно те једно, испрекидано, зад |
<milestone unit="subSection" /> <p>Пре десетину година, у Старој Србији, у Митровици, уби једа |
и још толико високу ограду, растргао би десеторо а то ли једнога, али заман! ланац је грдно деб |
} Прво зажмуре, па поче гушчјим пером с десна на лево...; на колену пише.{S} Испрати писмо по т |
Шемси <pb n="98" /> га посади до мулина деснога колена, а сам седе према њима.{S} Ту су седели, |
12"> <head>XII</head> <p>У Лесковцу, на десној обади Ветернице, диже се Шемси-пашин конак, двос |
гутке се избудиле, гугучу!{S} Све тице „дестур“ (допуст) узеле, певају!...{S} Из далека, из јед |
n="115" /> памети: годинама и узрастом дете, памећу човек — морале се крити.</p> <p>И ко зна д |
тра — остало једно, а он се радовао као дете играчки, као што се радовао кад му петао осветла о |
додали би:{S} Био би грех да се оженило дете (младић) бабом.{S} И ово сад није учињено од обест |
е било још, као да су посадили на мазгу дете, па пазе да не падне.{S} И Фати га двапут видела, |
и чести зуби, с ивицама и глеђом као у детета.{S} Очију је црних и крупних, смелих као у човек |
рви пустио.</p> <p>И... ожени се старац дететом!</p> <p>Не, ту закон нема посла.{S} А није вала |
е смеје, смеје, тепајући сину као малом детету, стискајући га на својим грудима, на грудима мат |
ина села десет пута је снашле и пустиле детиње.{S} Сад лежи обезнањена; над њом плаче мулина кћ |
ча, а Фати се и смеје и плаче, смеје се детињој памети, плаче за срцем јуначким.</p> <p>И мало |
велика је, девојка.{S} Родитељи греше, деца испаштају...</p> <p>Путоваше до Солуна лађом, а од |
и. „Аман, ага! <pb n="36" /> Аман, моја деца!“ У часу забуне, осим несрећне мајке, што из свега |
; по росној трави <pb n="144" /> повела деца накићене, обојена чела јагањце, које чувају за Кур |
ене и девојке, и млади људи, и момци, и деца; све се већ окупало, пре сунца, крај пуне пупољака |
шине слушкиње е им ваља ићи, плакаће им деца, остаће им мужеви без вечере, па ће бити грђене.</ |
о украо невесту.{S} Вриска жена и писка деце разлеже се; силна врева! не зна се ни шта која гов |
жене.{S} Од седам жена имао само петоро деце.{S} Сад једно.{S} Ни једна не беше из његова фиса. |
ицу из прокупачког сараја, што оставише децу без родитеља и хранитеља, где грцају у плиткој Мор |
, на ђул-су с недара, грла и руку...{S} Дечица се грче, прибијају се уз матер, или бабу, или да |
ру, све чешће завришти Рузиђар (Ветар), диван арапски коњ, ождребљен близу Мртвога Мора, однего |
ењала место, час у мусафир-одаји, час у диван-хане, како је загрејало пролетње, ђурђевско сунце |
афезе</hi>, решетке на прозорима, па се диве младићу, његовој <pb n="10" /> лепоти, његову одел |
лео да га се само боје, него и да му се диве, да се застиде од његова госпоства. „Знам га оволи |
ђердек спремили.{S} И тој су се постељи дивиле Лесковчанке.{S} И та је постеља враћена из Шемси |
сад одмах.</p> <p>И отури чибук, а узе: дивит, перо и хартију...{S} Прво зажмуре, па поче гушчј |
ао у шаина, веђе самур, уста стамболски дивит!{S} Кад узјаше ата па прође прокупачким сокацима, |
де другу половину Житорађа.</p> <p>Отац дивља звер, а кћи питома голубица.{S} И жена му је добр |
="61" /> луд, али хафуз, па зна: кад се дивљак ражљути, разума ни трунке, осећања „без узде и у |
дића просвећена <pb n="49" /> ума, него дивљака; па она његова гласина нарочито кад је љут...!{ |
!{S} Кад пусте осећањима на вољу, некад дивљаци; кад <hi>мисле</hi>, пре ће заборавити правила |
е, набедили, али ко ће то доказати оним дивљацима.{S} Излетеће неко преда њ усред бела дана, па |
они му Бога прихватише и продераше се, дивље:</p> <p>— Алла!{S} Аллааа!</p> <p>Одјекнуше брда |
рођаку цара царева.{S} Јер ове просте, дивље „потпланинке“ виде у једној хануми четири, и за с |
Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’! продераше се дивље Арнаути што беху промолили главу кроз врата, па с |
губаве, уличке, обузима страх слушајући дивље узвике и пуцање пушака, те прилазе уз капије, дрш |
то пет села у околини Ниша, и Прокупља, дивљега лепотана, где се поветарац разговара с Топлицом |
и наједанпут се диже силна граја, вика, дивљи узвици, небо се пролама; Арнаути се деру, сви у ј |
упљу, к Лесковцу; и пошто пусти некакав дивљи глас, викну: „Шемси!{S} Крв за крв!“ Суља се опет |
араби (Господи)! шта би, Боже!“ чују се дивљи узвици. „Аман, ага! <pb n="36" /> Аман, моја деца |
епове...</p> <p>Граја се не стишава, ни дивљи узвици; мулина кћи улази у одају где је Фати-султ |
а“.{S} Тако говоре хануме.</p> <p>И тај дивни град, с много душа, велики, по мусломански и Стам |
нијим харемима: дугачка поворка кола, с дивним коњима, улази у Прокупље, а хладна Топлица тужно |
ом ће увек, овде, у кули, врло великој, дивној као падишахов сарај, коју је обасјало, сву, сунц |
е каткад, али не на ату, него на једној дивној мазги, длаке као атлаз, у самим златним китама.{ |
ну мула-Халим...{S} На власт хоће...{S} Дигао се цео фис <pb n="84" /> његов...{S} Војњаци посе |
а!{S} Ноћас изгинули Турци, ђаури...{S} Дигао буну мула-Халим...{S} На власт хоће...{S} Дигао с |
.</p> <p>— Шта?!{S} Шта? ! ...</p> <p>— Дигао се мула-Халим, цео фис...{S} Буна, пашо азретлери |
ј мулина кћи и хвата је под мишку да је дигне.</p> <p>— Хајде, Фати-султан, сунце: дође време и |
зове војне старешине, да им заповеда да дигну војску на оружје, да иду да умире побуњене Арнаут |
атом.{S} Боји се буне, да се Арнаути не дигну на њена оца, што никад досле, да му не запале кул |
>У Лесковцу, на десној обади Ветернице, диже се Шемси-пашин конак, двоспратна кућа једна, врло |
рњу са ливада загрејаних дневном жегом, диже се као дим тамјана из кадионице, испуњава поље, се |
ди а не може, онај га свет гледа; и она диже руке, па опет их спушта, свет гледа...{S} И загрли |
кад је ишао Шемси-паши први пут, и кад диже буну с претње и плашења Шемси-пашина; те један ста |
чна.</p> <p>Аллааа! простења мула, а не диже руку с груди.</p> <p>— Да те не пробада?</p> <p>— |
договор, па оде у кулу; и наједанпут се диже силна граја, вика, дивљи узвици, небо се пролама; |
а к другој, као да се разговарају.{S} И диже се мирис кроз свежину вечерњу са ливада загрејаних |
север, што час-по са страшним фијукањем диже снежну прашину и сноси је с брда у долине, гради с |
е покоја угаси; Исмаил је попустио коњу дизгине, пустио га да иде како хоће, полако, а сам је п |
зид: педесет „ката рубе“, све свила из Дијарбекира, све вез из Смирне.{S} А Фатина спрема, и р |
кама и јастуцима из Смирне, завесама из Дијарбекира, персијским ћилимима, огледалима са стаклен |
а ваздуха ни мало, мирис јела, с одела, дим дувана, угаљ у мангалу, дисање толико душа, туга, н |
ет сипе: сваку по на особ послужује.{S} Дим дувана колута се, носи га у вис пробуђен поветарац; |
а загрејаних дневном жегом, диже се као дим тамјана из кадионице, испуњава поље, села с кућицам |
div type="titlepage"> <p>ЈЕЛЕНА ЈОВ.{S} ДИМИТРИЈЕВИЋА</p> <p>ФАТИ-СУЛТАН</p> <p>САФИ-ХАНУМ</p> |
аје све како је у нашем танком дину.{S} Дин нам је танак, танак, мрежа паукова...{S} И ја знам, |
т, и познаје све како је у нашем танком дину.{S} Дин нам је танак, танак, мрежа паукова...{S} И |
, пуне пушке, оштре јатагане.{S} И није дирао никога; али ко њега дирне, тешко томе, не окани г |
не.{S} И није дирао никога; али ко њега дирне, тешко томе, не окани га се докле га не сатре.{S} |
очекивала, све се добру надала, те није дирнула ништа ни од дарова ни од спреме, кад би се поно |
{S} Шушти бор... шапат је то, Исмаилов, дисање, тако јако, све јаче, као да су се скупили око њ |
а, с одела, дим дувана, угаљ у мангалу, дисање толико душа, туга, ниоткуд нада на <pb n="94" /> |
S} Тишина, дубока, мртва... чује његово дисање, и осећа његов дах, топли, на лицу, на уснама, у |
о бисага, увијене у јапунџа као људи; а дице им је умотано до самих очију.{S} Пођоше по неравну |
њим земља...</p> <p>А онај велики пас у дишар-авлији чисто помахнита: лаје, трза се, прескочио |
се мујезиново <hi>Алах-екбер</hi>.{S} У дишер-авлији залаје грдно велики пас, јер му се час по |
тамо плашио, откидао од једнога старога дишћурка самур, па јој то метао у недра, вичући:{S} Сич |
S} Сви се претворили у ухо.{S} Чисто не дишу.{S} Мртва тишина.</p> <p>Махмуд-беј понови питање, |
не на ату, него на једној дивној мазги, длаке као атлаз, у самим златним китама.{S} Кад би отиш |
простреше постељу; метнуше јој кану на дланове и табане, на нокте руку и белих ножица, као нев |
апију, одједанпут, и звекир, и халка, и дланови.</p> <p>— Шта је?...{S} Ко тако лупа?!...</p> < |
се према Фати-султан, и силно припљеска длановима, вичући:</p> <p>— Мирсаде!{S} Минире!</p> <p> |
ећ промуклим гласовима; пљескају хануме длановима, подврискују, падају у севдах; свекрва баца б |
е.</p> <p>Паша скочи, и таман да пљесне длановима за сејмене, мула узвикну!</p> <p>— Јазук!{S} |
не зна с кога краја да почне.{S} Пљесну длановима.{S} Уђе његов силистер полако, и мало погнут. |
јагодица, из оборених очију, те пљесну длановима и закука: „Вај!{S} Вај!{S} Вај!{S} Јазук, кће |
ј руци, тако белој, с црвеним ноктима и дланом, с плавим жилама кроз које крв струји полако.{S} |
е, јер се чу лупа.{S} Фати-султан удари дланом у врата; жене се зачудише, не знају шта ће, људи |
ви до мрака, док пашиница не узе лупати дланом у врата, заклињући га у њихова Бал-беја, да јој |
оз свежину вечерњу са ливада загрејаних дневном жегом, диже се као дим тамјана из кадионице, ис |
не, како причају буле, три године.{S} У дну једне мусафир-одаје сложени су душеци, јоргани, јас |
свила и кадива, све везено златом.{S} У дну друге мусафир-одаје читава кујунџиница, зарфови од |
исли: „Јесте, мула, блато ми до појаса, до гуше: како ћу каљав кроз град, кроз вилајет где пашу |
е пред капијом своје сестре удате овде, до куће Ахмед-хафузове: ту му приђе сестрин сеиз, ухват |
ћ</hi>?{S} У весељу, од вечери до зоре, до белога дана.{S} Мирише свеж ноћни ваздух на шебој и |
По Прокупљу се ни о чем више не говори, до о грозном убиству мулина сина, о несрећној љубави дв |
оја мајка не уме те друкчије световати, до: кад те испитују, одговарај слободно, и све по срцу. |
и спуштених очију.</p> <p>У овој кући, до пре неки дан веселој, сад брига, страх и стид, а кад |
то јест да никога не може снаћи друго, до оно што му је писано прстом Алаховим по челу, кад је |
лако...</p> <p>Паша је сам, сваку ноћ, до глухо доба; седи на једној отвореној ћошки на меком |
претегло.{S} До пред свадбу сваку ноћ, до зоре, сви отмени хареми, и свирка, песма; а сад нико |
одине ишао је у женски хамам, с мајком; до пре две године излазиле преда њ девојке, развијене; |
ово мерило, ко зна шта би претегло.{S} До пред свадбу сваку ноћ, до зоре, сви отмени хареми, и |
ао је допрети и до падишахове хануме, а до ње не.{S} Ко ће јој о томе говорити, кад јој паша ни |
у недељу ујутру рашчу се по Прокупљу, а до довече оде тај глас у Лесковац, у Ниш, и Врању.{S} А |
очима.{S} Сад је ушао у седамнаесту, а до пре три године ишао је у женски хамам, с мајком; до |
ије планина, него џин, џински цар, кога до сад нико није видео, само га она гледа.{S} На глави |
село.{S} Нене ми се није бојала никога до Бога и мула-Халима, а ево два три дана како се боји |
па кроз разјарену руљу, све од једнога до другога, говори им, обавештава их, моли их да не учи |
под мишком, зар ниси видео?{S} Од града до града иду, ударају у саз, песме ваде и певају, па до |
мо: зидови су им, од <pb n="71" /> пода до тавана, покривени красним и богатим Фати-султан-хану |
ио у бачву, те се у вину купао.{S} Хода до ноћи, тад долази, и онако мокар сруши се на шиљте, у |
p>Сутра-дан угледаше Арнаути кроз своја до пре неки дан тучна поља, кроз ливаде тахтариван, то |
да!{S} Добро људи зборе: траје од петка до суботе...</p> <p>Дође дан поласка.{S} То јутро је Фа |
{S} Колико се била препала, од Прокупља до мулина села десет пута је снашле и пустиле детиње.{S |
, изгореле усне.{S} За толиким животима до сад сузе не пусти, а сад за једним кишом их лије.{S} |
} Црна Ђултер пребројила колико је дана до његове свадбе, па толико зрна пасуља метнула у чпаг |
Фатина спрема, и рухо, дарови од Солуна до Прокупља, донети су на двадесет коња, буле причају.< |
...{S} Начинићемо ти леп тахтариван, па до Белога Мора ћемо те тахтариваном, од Белога Мора ђем |
чај, пријатељу.{S} Слушаћу те од сад па до века.</p> <p>Мула непрестано држи груди, клати се и |
кроз капиџике, из целе махале, од јутра до мрака: остављају у предсобљу мокре чадре, фереџе, ск |
p> <p>Шапатом, све у двоје, али од уста до уста...{S} Мула дође у Прокупље, сјаха пред сарај, н |
и хафуз је, зна напамет мусаф од корица до корица, па и мене учио мусафу, ја многе суре знам он |
мива се, пере уши, руке до лаката, ноге до колена — узима абдест, мрмља молитву, спрема се за к |
очи кроз прозор.{S} Једним кораком дође до невесте, подвуче јој засукане, жилаве руке испод леђ |
рити.{S} Каже Фати-султан-хануми, да је до овога часа била и Џафер-бејова и мула-Халимова, а од |
где су јенђе, умива се, пере уши, руке до лаката, ноге до колена — узима абдест, мрмља молитву |
јој било као она светлост што јој допре до зенице ујутру, кад се пробуди и очи отвори.</p> <p>З |
} Алла’! севдах женски! од петка у вече до суботе ујутру!“ говоре Турци. „Јазук!“ узвикују буле |
реше, деца испаштају...</p> <p>Путоваше до Солуна лађом, а од Солуна коњима и тахтариванима пут |
ац, столицу Шемси-пашину.</p> <p>Дођоше до конака, двоспратне куће једне, старе, врло велике, с |
чиста, јер онај глас могао је допрети и до падишахове хануме, а до ње не.{S} Ко ће јој о томе г |
..{S} Јер да је, кћери, истина, било би до сада сведока.{S} А где су сведоци?...{S} Нигде једно |
ју одају, метну чивију, па се не појави до мрака, док пашиница не узе лупати дланом у врата, за |
на тахт, Шемси <pb n="98" /> га посади до мулина деснога колена, а сам седе према њима.{S} Ту |
бе, дуго разговара, и код ње руча, седи до икиндије; после се прашта као да ће Вог зна куд, а н |
и сети, и мисли: „Јесте, мула, блато ми до појаса, до гуше: како ћу каљав кроз град, кроз вилај |
и страха, кад не може срамоте, никад ни до века; мисли и са женом се покаткад, дању, а и ноћу, |
т, на коњма, у празничном руху, оружани до зуба.{S} Кад год прате мулу у сарај, увек се обуку, |
сви као разјарени рисови, и сви оружани до зуба.{S} Чекају Фатин одговор, па...</p> <p>Врата се |
а К’на-ноћ</hi>?{S} У весељу, од вечери до зоре, до белога дана.{S} Мирише свеж ноћни ваздух на |
њене усне на својим..., овако ће остати до зоре...</p> <p>Гру!{S} Гру! плануше неколике пушке к |
чифчије хафуз-Ахмедове, јер су Арнаути до његових чифлука, и гине војска...{S} Он посла још во |
илу и <hi>салтанат</hi>, јер свуд капак до капка...; и псе, шугаве и губаве, уличке, обузима ст |
<l>Мор дугмета запучила она </l> <l>Чак до ђердане...</l> <l>Од акшама љубиће је драго...</l> < |
а ће је зауставити.{S} Таласа се, човек до човека, па сви као бунтовници, из очију пламен сукља |
у да пустиш, не би пала на земљу; човек до човека, Арнаути, па сви као разјарени рисови, и сви |
ливадом, зеленом, пуном цвећа, с травом до колена; пред њима јунак на ату, у златним хаљинама, |
-беј, с великом белом чалмом и с ћурком до земље, Турчин, комшија Фатина оца, пред кога је Фати |
упа, да се тај кривац закопа у њу таман до појаса, и за четрдесет дана, који год мимо њега прођ |
ила...{S} Пред кулом су Арнаути, не као до сада из неколико села, већ из свих, и што је год за |
коњима и тахтариванима путовали су дуго до Прокупља; Прокупље је Ахмед-хафузу досуђено за „сург |
hi> као у Алаха: не може је снаћи друго до оно што јој је писано.{S} Гледа у ту бледу звезду, п |
А кад је већил пошао, мула га испратио до преко прага!{S} Шта су се разговарали у одаји, нико |
з руку...</p> <p>Али Фати би добро само до пролећа, па опет рђаво, потајне грознице, кашаљ сух, |
е год за пушку дошло је, па све оружано до зуба, све шкрипи зубма, све тајно прети паши, највиш |
јапунџа као људи; а дице им је умотано до самих очију.{S} Пођоше по неравну друму, по дебелу с |
што сарош-каранфил, посрнув, први цвет до себе додирне...{S} Да га крилати коњи, ветрови, прен |
листер изврши пашину заповест.{S} И већ до подне опколише сејмени кулу мула-Халимову.</p> <p>— |
рем-ханума...{S} Знаш ону Мејрем-хануму до теткине ти куће, што је увек као ат без узде и улара |
атном Рогу и Босфору, носићеш га у срцу до века, па баш да живиш, пошто си га видео, још сто го |
али га не каменује, и ако има рока још до мрака.{S} Пролазе људи и чуде се: „Алла’!{S} Алла’!{ |
и раде, опет раде, јер се не зна време, доба ноћи или дана, кад ће се појавити тахтаривани с ха |
иду улицама без пратње, похиташе у ово доба саме!!{S} Жене!...{S} Буле!!{S} Кад пусте осећањим |
ројеној по стамболски, коју је у срећно доба Фати скројила.{S} Пуцала је из дуге пушке, <pb n=" |
оћу виче.{S} Двадесет осам година од то доба, од његове девојке само пепео, ваљда, јер је умрла |
/p> <p>Паша је сам, сваку ноћ, до глухо доба; седи на једној отвореној ћошки на меком шиљтету, |
ње јој привиђење.{S} Сваке ноћи у глухо доба, вели, види мајку; хода по кули, каже, као жива, и |
хиташе за мангал: даће свекрва пашиница добар бакшиш.{S} Али их претече бела робиња, с дебелим |
чком вуку, медведу, и земљак, и друг, и добар пријатељ...{S} хоћу да му пратим писмо и у њему с |
сели су; и таман да носе свом господару добар глас, тргоше се, јер се чу лупа.{S} Фати-султан у |
тек подиже главу и полете, као да крила доби, ка Арнаутлуку, да што пре однесе црни глас родите |
Да те не учи његова кћи?{S} Ааа“ Кад не доби одговора, стара настави:{S} Џафер-беј је млад, вид |
А Шемси-паша, змија погана, ако искаш, добио је две: ја сам змији размрскао главу, Фати-султан |
ен; први пут је обуо жуте чизме које је добио на дар од скадарскога паше, Арнаутина; поврх аџем |
а кћи питома голубица.{S} И жена му је добра; у кући је, штоно <pb n="9" /> реч, мања од маков |
у тражили њена комшију, или рођака, или добра познаника, кога би, кад би јој заискао пуномоћје, |
а хоћу Шемси-пашу да оставим.{S} Јербо, добро збориш: и Алах за један грех једну казну...{S} А |
-по тужно прошапће; А, женски севда!{S} Добро људи зборе: траје од петка до суботе...</p> <p>До |
тене.</p> <p>— Исмаил!...{S} Исмаил!{S} Добро дошао! рећи ће му сабајле сестра.</p> <p>— Ево ме |
елд’н!{S} Сефа ђелд’н! (Добро дошао!{S} Добро дошао!)</p> <p>Тако у очи Ђурђева дана, и сву ноћ |
ло је смешно“.</p> <p>Пашиница је знала добро ту турску пословицу, а није се ње ниједанпут сети |
нуће ока баци се на Лесковчанку, заиста добро плаћену, дохвати је за рамена, обори је на под, и |
ха, ха!{S} Шта ко чини, све сам себи, и добро <pb n="131" /> и зло...{S} Носи му селам, пашо, п |
бројенице из руку...</p> <p>Али Фати би добро само до пролећа, па опет рђаво, потајне грознице, |
>— Што ме гледаш, мула?{S} Не зборим ли добро?</p> <p>Он ништа не одговара.{S} Гледа га.</p> <p |
ноћ гледала Фати-султан-хануму, те јој добро упамтила и очи и лице, и руке и ноге, и стас и хо |
ори она (јер ни код другога не беше јој добро), па се врати мајци слободна.{S} Тако је било, ку |
рв последњега сиромаха.{S} Није ли тако добро?{S} Алах не праћа по душу богаташа једнога, а по |
ору...{S} Сефа ђелд’н!{S} Сефа ђелд’н! (Добро дошао!{S} Добро дошао!)</p> <p>Тако у очи Ђурђева |
i>мисле</hi>, пре ће заборавити правила доброг понашања најпросвећеније жене, но оне...</p> <p> |
од оца, више пута, и у њој се мирној и доброј, милостивој према сваком, што подиже очи к небу |
домови, па свака своје жали, над својим добром нариче; жури се да је што пре код своје куће, ма |
, нешто проговоривши, осмехне, мајка се добру нада, а кад се сухо накашље, страхује; обухвата р |
ља, све је нешто лепо очекивала, све се добру надала, те није дирнула ништа ни од дарова ни од |
ш да се светиш Шемси-паши?{S} Доста!{S} Довде што си правио, сваки рече аферим! одавде што би, |
азговараће се, договориће се с мулом да доведе Фати-султан у Прокупље, у свој конак, па да јој |
</p> <p>Мула пристаде да се Фати-султан доведе у Прокупље, у његов конак: ту да јој „падну“ оба |
еднако Фати по коси.</p> <p>Кад Арнаути доведоше хафуза, па се он стропошта крај своје кћери, и |
е отиду у Топлицу, под Јастребац, да му доведу мула-Халима, то јест, да му кажу, е га је поздра |
чак из Скопља, дошли с јенђама, све то довела свекрва пашиница.{S} Скоро <pb n="29" /> ће теле |
едељу ујутру рашчу се по Прокупљу, а до довече оде тај глас у Лесковац, у Ниш, и Врању.{S} А су |
.{S} Ја сам ноћас снила..., па...{S} Не доврши него белим ручицама, меким као паперје покри очи |
оља да чујеш одмах, ја ћу...{S} Мула не доврши, него метну руку на јатаган, па устаде.</p> <p>П |
ign xml:lang="tr-Cyrl">Саба олду, ђунеш догду, ујанмаз!</foreign> </note> <note xml:id="SRP1907 |
адна...{S} Доћи ће ми на разговор, и на договор, није друго; да се договоримо да...{S} Фати-сул |
посла га мула-Халиму на разговор, и на договор...</p> <p>— Мула, стари друже, пријатељу, рече |
... дошао ми мула у прокупачки сарај на договор.“ Данас, сутра, прексутра...{S} Прексутра се чу |
о верује да мула пристаде на разговор и договор, и на све друго, с пашиних <pb n="99" /> лепих |
цу, каза Арнаутима, пред кулом, за овај договор, па оде у кулу; и наједанпут се диже силна грај |
м да се и њена реч чује.</p> <p>Мула се договори с пашама, па се врати у Топлицу, каза Арнаутим |
лепа, па смо се мула и ја разговорили и договорили“...{S} Он је ижљубио мајци руку, и „секао“ ц |
зговор, и на договор, није друго; да се договоримо да...{S} Фати-султан на испит изиђе; на испи |
е да јој сам каже шта се са Шемси-пашом договорио, не би ли га тада погледала, и опростила му ш |
го најмирнијега човека; разговараће се, договориће се с мулом да доведе Фати-султан у Прокупље, |
не може крв за крв, <hi>како може</hi>, додаје она, и облије јој румен бледо лице.</p> <pb n="6 |
вала ни грех, рекли би мусломани.{S} И додали би:{S} Био би грех да се оженило дете (младић) б |
едну није погледала, па ни онда, кад су додиривале земљу, врховима прстију, где је поруб њене а |
ош-каранфил, посрнув, први цвет до себе додирне...{S} Да га крилати коњи, ветрови, пренеше у Ар |
се, гледају се; он, у љубавном заносу, додирну врховима прстију њено <pb n="14" /> лице, и очи |
срну као од поветарца „сарош каранфил,“ додирну својим чистим уснама њене чисте усне, као што с |
су.{S} И врховима својих нежних прстију додирну место на лицу где је Исмаил додирнуо, па их тад |
ата; али пре него што је пошао, није га додирнуо стрменом, а ат није вриснуо, да одјекну брда и |
њој о љубави говорио, њено лице прстима додирнуо, своје прсте љубио, и њене усне, најпосле, вре |
ију додирну место на лицу где је Исмаил додирнуо, па их тад љубљаше, много, и страсно...</p> <p |
па се неколико пута сеже и не смеде их додирнути својом препланутом и доста рапавом руком.{S} |
ова, бију земљу копитама, и само што их додирнуше стрменом, раширише ноздрве, полетеше; па и он |
дугачки врат, а танким ногама мислиш не додирује земљу...</p> <p>Пројезди махалама, па стане пр |
као руке под појас, хуче; иде око куће, дође пред кућу, а не улази унутра, не може, не сме.{S} |
недељу; а онда, у петак, јутро бејаше, дође к њој у одају једна стара беговица, Лесковчанка, п |
не.</p> <p>— Хајде, Фати-султан, сунце: дође време изусти и Лесковчанка, устајући, и исправљају |
а.</p> <p>— Хајде, Фати-султан, звездо: дође време, говори јој мулина кћи и хвата је под мишку |
прими писмо, и прочита га, пође на пут; дође у Лесковац, сину својега умрлога друга; Шемси-паша |
ушају Арнаути, и слуша мула, чека...{S} Дође петак, Шемси-паша, са својим харемом и с таквом пр |
старешина сејмена.</p> <p>— Да дође, да дође, ха-ха-ха! одговара с прозора куле главом мула, и |
лом Суљи старешина сејмена.</p> <p>— Да дође, да дође, ха-ха-ха! одговара с прозора куле главом |
ју, ту да каже хоће ли код муле, или да дође његову Бал-беју.{S} За Бал-беја ће; ружа је за бул |
и луд, па се задоцнио...{S} Оставио да дође сутра.</p> <p>Мајка се заљуља још више, и узе мрмљ |
у двоје, али од уста до уста...{S} Мула дође у Прокупље, сјаха пред сарај, нема заптија.{S} Из |
па се онесвестила.</p> <p>Само мало, па дође к себи, још блеђа, још жућа.{S} Мулина је кћи љуби |
и се и турско и каурско“.{S} Па још кад дође ред да врати оно што је Фати-султан-ханумино: кад |
а ноћу, увек, с кукумавкама.{S} Понекад дође у Лесковац, где му је девојка потурчена, па дању т |
а се докле га не сатре.{S} А кад му год дође <hi>селам</hi> (поздрав) од сараја, то јест од паш |
га са сузом, и са жељом, да јој што пре дође највећи празник — свадба.{S} Сад је Исмаил-бег вид |
hi> (сотона).{S} Сад, у петак који први дође, Шемси ће по лепу Стамболку..{S} И зацело говори: |
ла, као Лејле, Лејле-ханум...{S} Па јој дође мило, лако јој је, наслони чело на свето место, на |
и пуномоћнике, сведоке, имама.{S} И чим дође мало к себи, Арнаутке је покрише фереџом мулине кћ |
, ускочи кроз прозор.{S} Једним кораком дође до невесте, подвуче јој засукане, жилаве руке испо |
ада не виде муле, мужа свога, ни јој он дође, нити га она позва; не помену га.{S} Као красне То |
> <p>А о чем говоре хануме?</p> <p>Како дође из Цариграда Ахмед-хафуз, о њему па о њему.{S} Прв |
а несуђеној заови; а кад јој мајка опет дође, њој:{S} Ништа ми није... није грозница.{S} И сило |
н!{S} Сичан (миш! миш)!{S} Али једанпут дође Замбак својој хануми на тужбу плачући; а кад ханум |
Поздравио Шемси-паша мула-Халима, да му дође у прокупачки сарај, говори под кулом Суљи старешин |
жу, е га је поздравио Шемси-паша, да му дође у прокупачки сарај.{S} Силистер изврши пашину запо |
црним очима, у сеницама, сад...</p> <p>Дође време да се растану; он извади из недара низ бисер |
оре: траје од петка до суботе...</p> <p>Дође дан поласка.{S} То јутро је Фати била врло весела; |
ударају у саз, песме ваде и певају, па дођоше и у наш Лесковац, ама им даде сургун Шемси-паша. |
другу уместо Фати-султан.</p> <p>После дођоше у конак Турци и Арнаути Прокупчани, и само Турци |
гом Топлици и гробу Исмаилову...</p> <p>Дођоше наспрам Прокупља, мула оборене главе, замишљен, |
Лесковац, столицу Шемси-пашину.</p> <p>Дођоше до конака, двоспратне куће једне, старе, врло ве |
ударају коње стрменом сваки час; а кад дођу близу каквога дрвета, опале, неки, из пушке, те се |
им ата, да га причува, знојава провода, док се он са сестром види, поразговара.{S} По некад му |
метну чивију, па се не појави до мрака, док пашиница не узе лупати дланом у врата, заклињући га |
ве мање, тише, полако нестаје, изумире, док не завлада дубока, мртва тишина.</p> <p>И дан сврша |
ства, збуњено, не умејући одатле изићи, док их не опомену пашине слушкиње е им ваља ићи, плакаћ |
ногама дан, у постељи два: тако, тако, док сасвим не леже...{S} Сирота!{S} А док сасвим не леж |
уту селамлука, и хуче ту, хуче сву ноћ, док га најпосле сан не савлада.</p> <p>— Нико му се ниј |
{S} Гордила се, поносила се, па сад?{S} Док се паша не врати из Прокупља, све је нешто лепо оче |
на нарочито кад је љут...!{S} Старац, а док му не погибе син, играо се јуначких игара с топличк |
, док сасвим не леже...{S} Сирота!{S} А док сасвим не леже, мало, мало, па белој робињи на само |
то Замбак-робињу, и није је пуштао отуд док не обећа да ће се играти с њим <hi>Шећер-Шербет</hi |
ива горке сузе...{S} Хита да се наплаче док јој је кћи врх земље; јер кад буде под земљом, уздр |
кво дрво?{S} Не остављају га на миру ни док му је род зелен, а камо ли кад узри...{S} Много род |
<l>Од акшама љубиће је драго...</l> <l>Док се не сване...</l> <l>Сад ће одлетет’, мајко,</l> < |
ба, и сукне јој пламен из очију.</p> <p>Док је Ахмед-хафузовица седела у Топлици Фати се мало п |
како она верује, набедили, али ко ће то доказати оним дивљацима.{S} Излетеће неко преда њ усред |
S} Мали, стоји према брегу, па не гледа докле му глава досеже, него упро очи у врх.{S} И ено га |
овек — морале се крити.</p> <p>И ко зна докле би Лесковчанка овако, китила и везла, јер је Сади |
њега дирне, тешко томе, не окани га се докле га не сатре.{S} А кад му год дође <hi>селам</hi> |
тан, сличан гласу какве животиње кад се докопала плена...{S} Похита кроз прозор с невестом: спу |
тње, ђурђевско сунце земљу понекад и на доксату: да јој мирише земља, покривена травом, да јој |
а млада Прокупчанка, што је мало час на доксату каву кувала; а ове, све, скочише и похиташе за |
бубњи, писнуше зурне... то поздрављају долазак мулине кадуне Арнаути грађани.{S} И Арнаути из |
лину, а вуци силазе с планине урлајући, долазе топличким домовима у госте...{S} Украј пута мучи |
ој кући тишина.{S} Истина, једне хануме долазе, друге одлазе, али све тихо и полако.{S} Са „чад |
мула рече ово:</p> <p>— Јок!{S} Нека не долазе паше у Топлицу, јер су Арнаути сад...{S} У сарај |
, жали: у бунилу виче: „Ево Исмаила!{S} Долази по мене, благо мени!“...{S} Зна дан, сат, час ње |
ушка и сабља, ту ће лепа реч.{S} А мула долази у сарај кад се год позове.{S} Зваће и свога приј |
е се у вину купао.{S} Хода до ноћи, тад долази, и онако мокар сруши се на шиљте, у једном куту |
ије видео; ради ње сваки дан у Прокупље долази, и ради ње свако јутро, сваке икиндије мимо њену |
ћкама, обученим у густо ђурђевско лишће долази мирис: мирише јоргован, мирише јасмин, мирише ис |
по душу сиромаха другога, не: све један долази...{S} Азраил, па Азраил.{S} Тако, пашо, пријатељ |
у Арнаутлуку, и лети и зими, али му син долази у Прокупље врло често; а кад пројезди махалама, |
ере, па ће бити грђене.</p> <p>Једне су долазиле, друге одлазиле, тако по вас дан, неколико дан |
, чувши да им је болна мулиница, почеше долазити на коњма, с раширеним белим чаршавима преко пу |
ако <hi>сестра</hi> наместила, оставила долапе незатворене, чивилуке непокривене.{S} И час-по, |
кад се појави изненада, из преграда под долапима, у оној одаји где с мајком спава.</p> <p>Тугов |
о рухо, стоји сложено у широм отвореним долапима; Исмаилово оружје, виси на чивилуку непокривен |
о мени!“...{S} Зна дан, сат, час његова доласка.</p> <p>„На Ђурђев дан ће доћи, рано, у ђурђевс |
ла к’смет и Алахово Писмо, она, по њену доласку, ока не сушаше; и дању и ноћу плакаше она што з |
ана; одаје, одајице, ћошке, софе, горе; доле трем и одаје за послугу, под селамлуком мушку, под |
у звезде, као кандила која је природа и доле припалила душама невино изгинулих, што блуде ноћу, |
са се по јастуку просула.... јорган јој доле, код ногу; једна ножица, још бела, с црвеним табан |
р: у бело се облачи Јастребац, и брда и долине, и увија се у бези покров брег под Јастрепцем на |
диже снежну прашину и сноси је с брда у долине, гради сметове, камо би запали и ати а некмоли љ |
није.{S} Дебео снег притиснуо и брдо и долину, а вуци силазе с планине урлајући, долазе топлич |
чај примити госта, и казати му ако није домаћин (или домаћица) код куће пошто је сео и одморио |
оста, и казати му ако није домаћин (или домаћица) код куће пошто је сео и одморио се.{S} Пашини |
јани сви грађани Прокупља, попаљени сви домови, па свака своје жали, над својим добром нариче; |
зе с планине урлајући, долазе топличким домовима у госте...{S} Украј пута мучи голо дрвеће, иск |
} Али ето шта му је то њему драго сутра донело!</p> <pb n="80" /> <p>Тешко му је било што их је |
p>— Слушај, пријатељу.{S} Од Шемси-паше донео си селам мени; од мене носи селам Шемси-паши:{S} |
молила да се из Топлице <pb n="138" /> донесе; и, ево, месец дана чулним очима то гледа.{S} Гл |
који рођаку цара царева у његов пашалук донесе.{S} Ни он излази из конака, ни пашиница, ни паши |
у и склоне спрему и дарове. „Нека ти се донесу, кузум Есма, мердивене, па чеврета... чевре по ч |
еко пупих бисага, да је обиђу, и да јој донесу понуде.{S} Пуни рафови понуда, баница у бакарним |
, и рухо, дарови од Солуна до Прокупља, донети су на двадесет коња, буле причају.</p> <p>Колико |
адихани, као да су пешке дошли, трчећи; донеше му црн глас:</p> <p>— Пашо азретлери!{S} Буна!{S |
атерино је срце разумело какав јој глас доноси ат сина њезина...</p> <p>И мула је протумачио вр |
е барјак... повукоше се, и одмах почеше доносити из Ниша, кријумчарећи, праха и олова: „нека је |
.{S} Из далека, из једне баштованџинице допире кларнет и турска песма, турска момчад свирају и |
одинама човек, обучен као о Бајраму.{S} Допратише га сејмени.{S} Мула га примио на куди.{S} Сам |
о, те јој било као она светлост што јој допре до зенице ујутру, кад се пробуди и очи отвори.</p |
авест јој чиста, јер онај глас могао је допрети и до падишахове хануме, а до ње не.{S} Ко ће јо |
избудиле, гугучу!{S} Све тице „дестур“ (допуст) узеле, певају!...{S} Из далека, из једне баштов |
<p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, |
<p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, |
<p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, |
<p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим...{S} Али шта да понављамо.{S} |
„камо се у годину дана једанпут улази.“ Досад заповедала преко дебелоуснате црне робиње, Ђултер |
његове претње, боје се.</p> <p>Паша га досад, како му се чини, никад није чуо у својој махали; |
не сећа се.{S} И не сећа се да је икад досад чуо Мане Кукувију у својој махали, а сад свако ве |
д, а чини му се да је паметан.</p> <p>И досад су се Арнаути бунили, и то против власти, али њем |
од црвена сактијана.{S} Брже ходи него досад, мисли на коју ће страну; и нигде излаза, свуд зи |
Ашколсун!</p> <p>А оне две дадије, што досад удно собе стајаху, очекујући свршетак, прућише се |
према брегу, па не гледа докле му глава досеже, него упро очи у врх.{S} И ено га тамо одавно, и |
, да је тај Арнаутин син једнога старца досељена после српско-турскога рата из Топлице, из плем |
но устима: показују према прозору...{S} Досетише се шта је, то јест да им је неко украо невесту |
ХАНУМ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“</p> <p>Чика-Љубина улица, 8.</p> <p |
она!...“</p> <p>Пође одајама како никад досле.{S} Не гледа у слушкиње, а заповеда им, не запове |
Арнаути не дигну на њена оца, што никад досле, да му не запале кулу, па куд би сирота Фати-султ |
, хоћеш још да се светиш Шемси-паши?{S} Доста!{S} Довде што си правио, сваки рече аферим! одавд |
паше кћи у Лесковац, зими, кад је снега доста, кулучи раја, разгрће снег, да невеста и јенђе ла |
еке <hi>синирли</hi>(нервозне) — њих је доста — пале; ухватила их трешња, а не смеју поискати ч |
смеде их додирнути својом препланутом и доста рапавом руком.{S} Не пита је шта је снила, да се |
мусломани, не ходећи као обично тихо и достојанствено, <pb n="39" /> него брзо, погурени под р |
је пресудила, е нису ни њенога друштва достојне, а камо ли њој равне.{S} Њој је писано овако, |
уместо да га већ једанпут казне смрћу, досудише му „сургун“.{S} С њим је и његова ханума, и кћ |
о до Прокупља; Прокупље је Ахмед-хафузу досуђено за „сургун.“ На уживање му дато пет села у око |
има прстију, где је поруб њене антерије дотакао, па тад приносиле прсте к својим уснама, што је |
ужише шербетом оне девице којих се нису дотакли ни човек ни ђеније, девице што личе на зумбул и |
усне осетиле оволико сласти, као кад се дотакоше усана Фати-султан-хануминих.{S} Млад, он није |
ина, гледа га умним оком како се угађа, дотерује, очекује невесту, нестрпљив је; осећа где јој |
Да заплашим горскога вука, гладна...{S} Доћи ће ми на разговор, и на договор, није друго; да се |
егова доласка.</p> <p>„На Ђурђев дан ће доћи, рано, у ђурђевску зору... по мене...“ То је казал |
оро зора, време кад ће Лесковчани Турци доћи по невесту.{S} Међу јенђама је свекрва, пашиница.{ |
свакој жени, без разлике вере, слободно доћи и видети, те поврвеше жене, Туркиње, Српкиње и Јев |
е на Лесковчанку, заиста добро плаћену, дохвати је за рамена, обори је на под, и зари јој беле, |
S} Оне две и робиња ударише у вику, али доцкан: човека је с невестом нестало...{S} На вриску и |
d> <p>Исмаил је пошао из Прокупља много доцније но други пут.{S} Пошао је у ноћ, летњу ноћ, леп |
ка сина још од вечерње, па никако да га дочека.{S} И мула-Халим не спава.</p> <pb n="21" /> <p> |
упачком сарају, Шемси-паша га на ногама дочека, чак пред вратима одаје с тахтом; уведе га у ода |
а она га чекала, и, ево, <pb n="137" /> дочекала га, и његов јутарњи поветарац, и његову зелену |
} Зима...</p> <p>Сирота Фати-султан!{S} Дочекала зиму у Топлици без наде на срећне дане, и ко з |
турска момчад свирају и певају, песмом дочекали Ђурђевдан.{S} Из махале, не из Ахмед-хафузова |
<p>Зимус, у Топлици, ко би рекао да ће дочекати пролеће; а она га чекала, и, ево, <pb n="137" |
радом, иза кафеза, да је нико не спази; дочекује га с осмехом, испраћа га са сузом, и са жељом, |
мо кафезе јој пролази младожења; она га дочекује крадом, иза кафеза, да је нико не спази; дочек |
и капије, и прозори и врата: свечано се дочекује најрадоснији дан у години, Ђурђев дан...{S} Шк |
тан-хануму ће после сунца...{S} Окупани дочекују окупана јунака...{S} Из врта, из непрегледног |
а на капији, или звекир: „То је улак... дошао ми мула у прокупачки сарај на договор.“ Данас, су |
угледаше тахтариване и пратњу, Арнауте; дошао им је крај муци...</p> <p>Зима.{S} Хладноћа каква |
ломани, који није од Бога <pb n="53" /> дошао.{S} Затим паша седе, а и мула, према паши, и ако |
Исмаилу...{S} Сад ће трећи петли...{S} Дошао Хедрлес...{S} Гледајте на сат...</p> <p>И тихо, т |
19070_C14"> <head>XIV</head> <p>Јуче је дошао мули пашин већил, по у годинама човек, обучен као |
даље; у зору прошао прокупачке улице, и дошао пред сарај.</p> <p>Кад угледа мртва сина, испруже |
к смејала!{S} И хоћеш, иншала’! јер ево дошао је сат да се и твоја реч чује.{S} Фати, ђозум!{S} |
/p> <p>— Исмаил!...{S} Исмаил!{S} Добро дошао! рећи ће му сабајле сестра.</p> <p>— Ево мене, Фа |
{S} Сефа ђелд’н! (Добро дошао!{S} Добро дошао!)</p> <p>Тако у очи Ђурђева дана, и сву ноћ; а са |
{S} Сефа ђелд’н!{S} Сефа ђелд’н! (Добро дошао!{S} Добро дошао!)</p> <p>Тако у очи Ђурђева дана, |
прстом Алаховим по челу, кад је на свет дошао.</p> <p>Како да је теше?{S} Да јој је кћи умрла, |
у белој хаљини... оној...{S} И јенђе... дошле!...{S} Ево му мајке...{S} Аман!...{S} Како су се |
гу и скут и руку...{S} Јенђе из Топлице дошле...{S} Јараби шућур!...{S} Јараби шућур!...{S} Јар |
рци обично праве весеља; по Фати-султан дошле су из Лесковца јенђе, Шемси-пашиница са својим ро |
а, једни из Врање, једни чак из Скопља, дошли с јенђама, све то довела свекрва пашиница.{S} Ско |
ри сејменина, задихани, као да су пешке дошли, трчећи; донеше му црн глас:</p> <p>— Пашо азретл |
ела, већ из свих, и што је год за пушку дошло је, па све оружано до зуба, све шкрипи зубма, све |
одина, у ћурку расеченом позади од пета др струка.{S} Голем сам пут, пријатељу, учинио, и нека |
а плаче за ћерком?</p> <p>— И зар једна драга тугује за драгим?</p> <p>— Ниједна као ја...</p> |
{S} Слуша глас, њој мио; гледа очи, њој драге; осећа на лицу топле прсте, и на уснама пољубац, |
м?</p> <p>— И зар једна драга тугује за драгим?</p> <p>— Ниједна као ја...</p> <p>Зимус, у Топл |
пећанке, са сребрним јабукама искићеним драгим камењем, те према сунцу дају од себе све боје; о |
зен златом, и поднизан бисером, искићен драгим камењем! и од драгога камења челенку!</p> <p>— П |
вдаху, о ашку, о Меџнуну и Лејли, двоје драгих, што се толико волели, па се не узели: умрли обо |
о ђердане...</l> <l>Од акшама љубиће је драго...</l> <l>Док се не сване...</l> <l>Сад ће одлете |
Сутра ту!{S} Али ето шта му је то њему драго сутра донело!</p> <pb n="80" /> <p>Тешко му је би |
н бисером, искићен драгим камењем! и од драгога камења челенку!</p> <p>— Па га претече мула.</p |
лама пустим.{S} Јутром се отвори покоја дрвена капија, тешка, пуна воде, изиђе дућанџија какав, |
рухо, Исмаилово оружје...{S} У великом дрвеном кафезу, према постељи, соко; на шиљтету, меком, |
ном сваки час; а кад дођу близу каквога дрвета, опале, неки, из пушке, те се стресе снег и прхн |
него тумара, завлачи се по шуми у дупље дрвећа и виче, дању, у пролеће, с кукавицама, а ноћу, у |
земља, покривена травом, да јој мирише дрвеће, обучено у лишће, и да јој мирише цветало воће.. |
ор много шушти, и тужно се превија голо дрвеће, јер духа с Јастрепца помаман ветар: у бело се о |
вима у госте...{S} Украј пута мучи голо дрвеће, искићено ињем; и последњи је лист одавно опао, |
пуши.{S} Загледао се кроз прозор у голо дрвеће.{S} Хладан, зимни ветар љуља гране, голе. „Као п |
свећа под судом...{S} Није велики човек дрво без хлада.{S} Од Шемси-паше има фајду читав вилаје |
здо), што дрво с родом...{S} Знаш такво дрво?{S} Не остављају га на миру ни док му је род зелен |
те како неће имати душмана?!...{S} Голо дрво нико не погледа, на лиснато бацају очи, на родно к |
аша, Фати-султан, ј’лдз’м (звездо), што дрво с родом...{S} Знаш такво дрво?{S} Не остављају га |
недара кожну кесу, велику, па је стаде дрешити.</p> <p>— Шта ћеш, пашо?</p> <pb n="130" /> <p> |
оз све турске сокаке; а на сапима мазге држали су руке сејмени, обучени у празнично рухо; около |
ци међу собом шаљаху: „Нашем се паши не држе коњи, као Војњачком мули жене.{S} Од седам жена им |
го су Арнаути: раде земљу, гаје стоку и држе бесу.{S} Арнаутину је више једна беса, него Турчин |
с дугачким скутом свилене јој антерије, држећи главу високо, на прстима, и крећући плећима по с |
рхта целим телом, не пустивши гласа.{S} Држи Фати-султан-хануму, страхује: по трећи пут питање, |
не креће плећима по стамболски, што не држи главе високо, и што ходећи стаје целом ногом.{S} К |
ну.</p> <p>Мула ућута, а још се клати и држи груди, још гледа у исту шару ћилима; скадарском се |
сад па до века.</p> <p>Мула непрестано држи груди, клати се и поче причу полако, тужно, не гле |
фереџу узима, а не познаје је; бошчицу држи, а тражи је!{S} Неке <hi>синирли</hi>(нервозне) — |
ћи ражљућена лавица; Лесковчанка смела, дрска; говори, прича, и кад види да само мрдне рука мла |
меће главу у торбу и, још смелије, још дрскије, наставља:</p> <p>— Сравни јагње с вуком, сравн |
о отац, воли ме, јер ме мој отац, његов друг, на самрти њему у аманет оставио.{S} Кад сам млад |
ом топличком вуку, медведу, и земљак, и друг, и добар пријатељ...{S} хоћу да му пратим писмо и |
не одговара, срамота, те једна се нада, друга стрепи.</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алахов |
говорила азијатска крв, хтео је својега друга, кога је био петао „победилац“, ножем посред срца |
; дође у Лесковац, сину својега умрлога друга; Шемси-паша му <pb n="124" /> све каза...; посла |
овој, сети се једне приче свога вернога друга Мифтара, сети се те приче, њему миле, нове, и од |
ликаши, не дај Боже, него Бог; и прва и друга уредба није пуштена с каквога земаљског престола, |
од позове.{S} Зваће и свога пријатеља и друга нишкога пашу...{S} А!{S} Како уме овај паша!{S} Р |
него наређује, као кћерима, или млађим другарицама, да што пре поскидају и склоне спрему и дар |
д сам био мали, где нене, веселећи се с другарицама, пуца из две мале пушке од једанпут.{S} А ј |
свога завичаја, Фати-султан и овде нађе другарице, девојке, турске, Прокупчанке, које јој прича |
езе, и <pb n="79" /> чула је да су њене другарице узвикнуле е су му очи зумбул, е су му уста ђу |
едном, зачуђено, Фати-султан: а њене се другарице насмејаше; једна рече: „Паметна си, а лудо пи |
не зна; нико јој не рече, ни мајка, ни другарице, ни слушкиње, ни робиње, шта се по Прокупљу г |
hi> истина, како ће грдна пашиница међу другарице!</p> <p>— Куд ће паша од бруке?{S} И шта ће?< |
дшкринуту капију, једанпут идући једној другарици, и једанпут враћајући се из хамама, много пут |
4" /> госпођу), с којом се играла као с другарицом, час погледа к вратима, изгледа ханум-ефенди |
коју благу рекла.{S} Лепо, и као некако другарски, с њима, да јој се тајно не подсмевају (јер ј |
.{S} Једне појурише на улицу развијене! друге, оне што ни усред бела дана не иду улицама без пр |
тишина.{S} Истина, једне хануме долазе, друге одлазе, али све тихо и полако.{S} Са „чадром“, кр |
бити грђене.</p> <p>Једне су долазиле, друге одлазиле, тако по вас дан, неколико дана пред сва |
у.</p> <p>Једне куће по вас дан празне, друге пуне; скупљају се хануме на разговор...</p> <p>А |
на од оне три, мало час будне, заспала; друге две натакле на прсте филџане, па ударају као зило |
ух, што мирисаше на мајкину душицу и на друге лековите траве, прошлога лета, тако је сад опорав |
осади га на тахт, на своје место.{S} Из друге одаје изиђе нишки паша, плав, висок, у чоханим ша |
а и кадива, све везено златом.{S} У дну друге мусафир-одаје читава кујунџиница, зарфови од сухо |
у собом, јер једни одобравају измирење, други не одобравају.{S} Али и сад мула сиђе с куле, па |
трану: пођоше сејмени једни к Лесковцу, други к Нишу, трећи к Топлици.{S} Они што пођоше к Топл |
бојадисан, носе Ахмед-хафузове чифчије; други, нов, од простих белих дасака, <pb n="107" /> Циг |
лико толико Божји људи, и обиђоше је; а други, ђаволови синови, окренуше коње к њој, да је прес |
оћкама и чардаклијом с једнога краја на други, с јабланима око зида и с читавом честом од јасми |
пашићем, може с мулом, јер је и један и други преко својих пуномоћника тражи.{S} Овде су Махмуд |
није платио један дуг, ево где направи други, проклет да је“!...{S} Лаже, лаже, и опази где се |
, и увек их брзо стишао; а Арнаути, ови други јаничари, што се не боје, каткад, ни падишаха, че |
е им је први састанак, а где ће им бити други, Алах зна...</p> </div> <pb n="18" /> <div type=" |
дна</hi>.{S} Толико знала.{S} Мање него други.{S} Муж јој није причао ни нешто што је, по мњењу |
сам га не познаје, чини у се да то неко други говори.{S} И узму га пити змије присојкиње, мула- |
л је пошао из Прокупља много доцније но други пут.{S} Пошао је у ноћ, летњу ноћ, лепу, обасјану |
ј на грло Исмаилов бисер, и накитише је другим накитом, гривне с рубинима, обоци са сафирима, ч |
за другога непуштена.{S} Живела с овим другим мало, па је први тужи.{S} Кад изиђе пред суд, па |
кон?{S} Зар је по закону венчати жену с другим кад је није први пустио.</p> <p>И... ожени се ст |
ка</hi> (од колена) срамота говорити; с другима севап.{S} И прву и другу уредбу, веле, нису пис |
ше пријатељи још по три чибука једно за друго; и остаде паша као гост мулин три дана и три ноћи |
да је Војњацима Стамбол далеко?“ „Е ја друго не знам...{S} У Брусу, код брата ми“. „Еј!{S} Ста |
ристаде на разговор и договор, и на све друго, с пашиних <pb n="99" /> лепих и слатких речи и њ |
леш“.</p> <p>— Има леша у Топлици, није друго.{S} Да <pb n="43" /> се Фати-султан није удавила. |
и ће ми на разговор, и на договор, није друго; да се договоримо да...{S} Фати-султан на испит и |
м, по глави.{S} Срце ће једно, глава ће друго, може бити. <pb n="103" /> Мула-Халим ти је <hi>в |
ве понизности, а не зна да би и једно и друго било што глуху шаптати и слепу намигивати, да мул |
Писмо, то јест да никога не може снаћи друго, до оно што му је писано прстом Алаховим по челу, |
исмо</hi> као у Алаха: не може је снаћи друго до оно што јој је писано.{S} Гледа у ту бледу зве |
по граду <hi>сербез</hi>, оно се нешто друго говори.{S} После одласка скадарскога паше из Леск |
арему, кад зажели да изиђе, да оде међу другове...</p> <p>Из Прокупља стижу паши гласови, у сва |
аћена из Шемси-пашина конака после њена другог венчања с мулом.{S} А у одаји, где сад лежи, пре |
једнога роба даду пет стотина гроша, за другога пет хиљада, за трећега петнаест, као за ата.{S} |
ле је научише две муфтије, да се уда за другога непуштена.{S} Живела с овим другим мало, па је |
, код кога је Фати-султан, да је кадуна другога и ако није од њихна сина пуштена, и, најпосле, |
шу богаташа једнога, а по душу сиромаха другога, не: све један долази...{S} Азраил, па Азраил.{ |
џелату: непуштена кадуна његова сина од другога... чедо.{S} И кажи селам Шемси-паши, џелату: да |
на испиту, пуштена си и од једнога и од другога, баба ти каже.{S} Твој баба је хафуз, и био је |
. — Ниједнога, одговори она (јер ни код другога не беше јој добро), па се врати мајци слободна. |
кроз разјарену руљу, све од једнога до другога, говори им, обавештава их, моли их да не учине |
те се повијају травке, пригињу једна к другој, као да се разговарају.{S} И диже се мирис кроз |
у у коме их је украо сан.</p> <p>Па и у другој одаји спавају, и у трећој.{S} Кућа пространа с м |
гани.{S} У првом је Ахмед-хафузовица; у другом Фати-султан.{S} Носе је Цигани, јер Арнаути, Вој |
је, ела! на једну страну метни перо, на другу олово, ела!{S} Ха-ха-ха! засмеја се мула, па наст |
ћи, и исправљајући се, па је ухвати под другу мишку.</p> <p>Све су три уз врата.</p> <p>— Не др |
а.{S} Мало, па опет уби човека, те даде другу половину Житорађа.</p> <p>Отац дивља звер, а кћи |
говорити; с другима севап.{S} И прву и другу уредбу, веле, нису писали великаши, не дај Боже, |
скињом Замбак; час задиркивао једну час другу, час их вукао за витице, час их штипао за образе, |
стране, да му не подметне на испит коју другу уместо Фати-султан.</p> <p>После дођоше у конак Т |
х истерао напоље, на зиму, на цичу, кад другује мачка с мишем...</p> <p>Спавају...</p> <p>А на |
р, и на договор...</p> <p>— Мула, стари друже, пријатељу, рече скадарски паша (пошто се с мулом |
осрамотише, ту да бар више не страхују, друкчије би било, лакше.</p> <pb n="122" /> <p>Мисли па |
} Фати, ђозум!{S} Твоја мајка не уме те друкчије световати, до: кад те испитују, одговарај слоб |
дмах пошао к Прокупљу.{S} Од клада крај друма привиђало му се тело Исмаилово; од ветрова ујања |
pb n="84" /> његов...{S} Војњаци посели друмове...{S} Иду к Лесковцу...{S} Хоће да опколе проку |
ту по један, е се буна не стишава, е су друмови поседнути, па нико не сме ни тамо ни овамо, ни |
ер му јавише да је мир! нема Арнаута по друмовима, ни у Прокупљу; мир...{S} Дахну душом паша, с |
ко је у свитање <pb n="37" /> пројездио друмом на арапском ату, у кога су копите обавијене бели |
но до самих очију.{S} Пођоше по неравну друму, по дебелу снегу; али само мало, па наиђоше на пу |
ове, она је пресудила, е нису ни њенога друштва достојне, а камо ли њој равне.{S} Њој је писано |
љу, да за непродат аманет на овом свету дрхте руке: за селам на оном носи се товар од хиљаду ок |
ена, метнула браду на њих, па се клати, дрхти, трза се, ослушкује.{S} Чека сина још од вечерње, |
вога сна!{S} Кад пођем у град од страха дрхти; кад се вратим из града радује се....; и видео са |
је тако, носи му селам: од мене нека не дрхти његова ханума; син нека му по граду сербез ходи; |
о!“ Мисли паша, гласно мисли, а глас му дрхти, и чисто је промењен, сам га не познаје, чини у с |
} Прибила се уз кафез, сама је, слухти, дршће... зажариле му се румене јагодице, пламен, сијају |
<pb n="67" /> далека: душа слухти, срце дршће... забеле се лабуд, широка хаљина, затрепташе вез |
каменчић, так!...{S} Душа слухти, срце дршће, вратаоца се отварају, полако... забеле се широка |
сковчанка се тајно радује, а мулина кћи дршће...</p> <p>Око конака свет, иглу да пустиш, не би |
/p> <p>Све су три уз врата.</p> <p>— Не дршћи, звездо.{S} Све по срцу...</p> <p>— Не губи памет |
и пуцање пушака, те прилазе уз капије, дршћу, гребу и тужно циче...</p> <p>Кроз арнаутску маха |
ије.{S} И ето.{S} Јутро је, рано јутро, дршћу од зиме, али се они први <pb n="108" /> загрејаше |
>И сурме јој дадоше.</p> <p>Мршаве руке дршћу...{S} Малаксаше...</p> <p>— Немој, чедо, сурме са |
се кашаљ, а потом говор, тако тих, а из дубине празних груди.{S} Фати говори:</p> <p>— Где је п |
четири жене (једну у Прокупљу, једну у Дубову, једну у Житном Потоку, Исмаилову мајку овде).{S |
да се с дусима разговара...{S} Тишина, дубока, мртва... чује његово дисање, и осећа његов дах, |
чини, жељне овога света.</p> <p>Тишина, дубока, мртва.{S} Нигде никога пољем, у ливади, те Фати |
полако нестаје, изумире, док не завлада дубока, мртва тишина.</p> <p>И дан свршава као човек.</ |
зла се Топлица.{S} Цела природа заспала дубоким сном.</p> <p>У тахтариванима и душеци и јоргани |
уза, у изгореле усне; а кад чује кашаљ, дубоко уздахне, крадом, и крије сузе, окрећући главу од |
сеља.{S} Гости се разишли, пијани хафуз дубоко заспао, и слуге поспале.{S} Нигде мушке главе бу |
еме, изазива му заједно с мирисом бошче дувана рој мисли; и кад се после поноћи сети постеље и |
по два филџана каве и попушили по чибук дувана, па отворили <hi>мухабет</hi>, то јест разговор. |
здуха ни мало, мирис јела, с одела, дим дувана, угаљ у мангалу, дисање толико душа, туга, ниотк |
ипе: сваку по на особ послужује.{S} Дим дувана колута се, носи га у вис пробуђен поветарац; пев |
осила му чибук, <pb n="64" /> пунила га дуваном, палила, и гледала старца са сажаљавањем, јер у |
м и ђелинпули; још је поред ње кутија с дуваном; још испретурани јастуци где су оне с девојачке |
а и пенџера, из џамије...{S} Покрите га дувком из Топлице... што је Исмаил спремио за моје лице |
ган ти, јатаган ми.{S} Ама то нећемо за дуг што ми дугујеш, за крв, већ...{S} Ако си бољи од ме |
-агина сина...{S} Још није платио један дуг, ево где направи други, проклет да је“!...{S} Лаже, |
адесет пет лета, да му није брада бела, дуга.</p> <p>У једној великој а ниској одаји, са вратим |
ле, дугачке, наднеле се над очи сасвим; дуга брада, проседа, округло подшишана, затрепери кад с |
плаве као зумбул, преда се гледају.{S} Дуга поворка ова оде пут Врање...</p> <p>— Чији је кара |
лтан мули је кадуна.</p> <p>Кад размота дугачак појас којим је бејаше за се привезао, изнесе је |
Лесковца, једно јутро, рано, је изишао дугачак <pb n="132" /> караван: коњићи, магарићи, а кам |
у, на задња врата изнесен некакав грдно дугачак џак, и однет у дућан Ахмеда-туџара, одакле се п |
пријатељицама, с најотменијим харемима: дугачка поворка кола, с дивним коњима, улази у Прокупље |
јасмин, њена светла мека коса, густа и дугачка, коју негује материна љубав, још чешљају руке м |
подбуле очи; подбуо у лицу; обрве беле, дугачке, наднеле се над очи сасвим; дуга брада, проседа |
{S} А кад из одаје изиђе мула, као џин, дугачке беле браде, Исмаил оде мајци, поче да се око ње |
пастушаста, паметна ока, танких ногу а дугачке гриве и репа, с кићеном опремом, с абаијом везе |
S} А једанпут <pb n="15" /> је убила из дугачке пушке медведа, кад је с планине, по грдном снег |
поноситији, младић или ат његов: извија дугачки врат, а танким ногама мислиш не додирује земљу. |
вила каткад, прошетала кроз те одаје, с дугачким скутом свилене јој антерије, држећи главу висо |
где јој је кћи „телејисана“, у свиленој дугачкој антерији с кћерине свадбе, и провлачи бројениц |
ао из одаје у одају, с ћошке на софу, у дугачкој антерији, готово као женској, хаљини какву Тур |
а племена Војњака!{S} Крупан, наочит, с дугачком, као снег белом брадом, а с лицем свежим, гото |
, најбоље терзије.{S} На глави му фес с дугачком китом, а испод феса види му се чикмани ћулав: |
нежно омилова, попљескав га по танку а дугачку врату, као у лабуда, па се вину на њ.{S} Опколи |
опа, све јој очита молитву, једну, две, дуге молитве; а на њеним грудима, испод кошуље, на ибри |
ене белим крпама, старац један, крупан, дуге беле браде; за се је бацио кадуну: на лицу јој био |
ћно доба Фати скројила.{S} Пуцала је из дуге пушке, <pb n="60" /> веле, у петнаестој години на |
као море, трепавица црних као ибришим, дугих као крила ластавице; млада, једва да има тридесет |
ти, крупни као горштаци, опаљена лица и дугих брка, раздрљени, жилава врата и изгорелих од сунц |
невеста,</l> <l>Убаво лане;</l> <l>Мор дугмета запучила она </l> <l>Чак до ђердане...</l> <l>О |
се са сестром, много старијом од себе, дуго разговара, и код ње руча, седи до икиндије; после |
и су седели, сами се разговарали нешто, дуго.{S} У собу је ушао трипут мулин кавеџија, један ст |
и љубила Фати-султан, плачући с њом за дуго.</p> <p>Али од тада Фати мулу не двори, не пуни му |
, где би се лако скрио човек, и крио за дуго.</p> <p>Конак је, нарочито тамо где је харем, врло |
ед-хафузовица је седела у Топлици по за дуго.{S} Залуд је кћер тешила, залуд јој је помињала к’ |
једном куту, навали се, па тако остаје дуго.{S} Мајка седи према њој, забрађена белим јашмаком |
да...{S} И узе му нешто шаптати; шапће дуго.</p> <p>— Ашколсун!{S} Сто пута нека ти жена савет |
луна коњима и тахтариванима путовали су дуго до Прокупља; Прокупље је Ахмед-хафузу досуђено за |
p> <p>— Кучку псима, рече један оспичав дугоња.</p> <p>— Кучку псима! захори се силно, из свих |
аган ми.{S} Ама то нећемо за дуг што ми дугујеш, за крв, већ...{S} Ако си бољи од мене, ено ти |
њима у вотњаку, под једним великим шам-дудом, у хладовини, камо је нарочито направљено за игра |
иташ за снаху; а ти си мени, пашо, крви дужан, рече мула, не слушајући шта паша говори.</p> <p> |
лој задевици, а камо ли да је коме крви дужан.{S} То је неко из града.{S} Наћи ће га, па да би, |
ју му се и мулине речи: ти си мени крви дужан.</p> </div> <pb n="90" /> <div type="chapter" xml |
мула-Халимове речи:{S} Ти си мени крви дужан. „За крв ич не знам, мула, вала! и похита на чард |
И пре неки дан убио човека, ни крива ни дужна, у лудилу које га спопада кад год се опије; па ум |
сини, него тумара, завлачи се по шуми у дупље дрвећа и виче, дању, у пролеће, с кукавицама, а н |
ве.</p> <p>Кад се виле хватају у коло а дуси блуде земљом, на месечини, сања и мање болно срце, |
, као да су се скупили око ње сви ноћни дуси...{S} Мирише копитњак и мајкина душица... дух је т |
бором једним, што шушти, и као да се с дусима разговара, седе Фати и Исмаилова сестра, замишље |
од овим бором, што шушти, и као да се с дусима разговара...{S} Тишина, дубока, мртва... чује ње |
се спуштати ћепенци, где је год турски дућан, или српски; арнаутски осташе отворени.{S} Наједа |
ијен у јапунџе, или с џаком на глави, у дућан; у вече се враћа.{S} Пред вече се јаве сокацима м |
ен некакав грдно дугачак џак, и однет у дућан Ахмеда-туџара, одакле се после караван кренуо?{S} |
отворени.{S} Наједанпут се прошара: два дућана отворена, на три ћепенци спуштени, тако целом ча |
ејаху код куће, изиђоше на капију, пред дућане, у чаршији.{S} Жене се бусају у прси и моле се Б |
ће к Прокупљу, па чаршилије истрче пред дућане, кадуне се прибију уз кафезе да — сејире!...{S} |
вно; искићене му широке кућне стрехе, и дућанске, и авлијске ограде, и капије, и прозори и врат |
бал у џаку носити; а бал се претворио у дућану Ахмеда туџара у кадуну са зумбул-очима...</p> <p |
дрвена капија, тешка, пуна воде, изиђе дућанџија какав, занатлија, и похита, увијен у јапунџе, |
ме из махале, кадуне каквога занатлије, дућанџије, или, рецимо, онако некога радника, већ робињ |
{S} Мирише копитњак и мајкина душица... дух је то, Исмаилов, мирис тако јак, све јачи, као да ј |
{S} Изгуби сласт бостан, и све воће.{S} Духа с околних висова помаман ветар и наноси кишу кроз |
ти, и тужно се превија голо дрвеће, јер духа с Јастрепца помаман ветар: у бело се облачи Јастре |
филџан кахве још није попила, ни цигару духана, ни бардак воде“, шапћу оне три робиње у предсоб |
топот коњски, из <pb n="67" /> далека: душа слухти, срце дршће... забеле се лабуд, широка хаљи |
окупљу је.{S} Чује каменчић, так!...{S} Душа слухти, срце дршће, вратаоца се отварају, полако.. |
мање болно срце, и не оволико растужена душа; сновима се заноси љубав...</p> <p>...{S} У Прокуп |
ануме.</p> <p>И тај дивни град, с много душа, велики, по мусломански и Стамбол и <hi>Дер-Се’аде |
м дувана, угаљ у мангалу, дисање толико душа, туга, ниоткуд нада на <pb n="94" /> боље дане: св |
а најтежи, и што се тело смрзава, и што душа плаче, јеца, нариче, тужећи се на силу и обест Бог |
андила која је природа и доле припалила душама невино изгинулих, што блуде ноћу, на месечини, ж |
а милијон лира, за небројено благо, мир душе за госпоство!“ Мисли паша, гласно мисли, а глас му |
мирише! опет лишће шушти и опет ветрић душе!{S} Славуј у лугу од јасмина удесио још лепше песм |
!{S} Кад бездушан човек баци кривицу на душевна човека, толико је колико да пљуне небо.{S} Ама |
у постељи новој; све свила, све кадива, душек, јорган, јастуци, све извезено златом.{S} Ту су ј |
о, и хита. „А ти, ђозум Ајше, душеке... душек по душек, јорган по јорган из мусафир-одаје у сар |
. „А ти, ђозум Ајше, душеке... душек по душек, јорган по јорган из мусафир-одаје у сарачану, та |
сма понизно, и хита. „А ти, ђозум Ајше, душеке... душек по душек, јорган по јорган из мусафир-о |
руком згужвала танку паучину, чаршав на душеку, испружила се, окренула се мало на леву страну, |
дубоким сном.</p> <p>У тахтариванима и душеци и јоргани, да не осете хладноће хануме...{S} Фат |
S} У дну једне мусафир-одаје сложени су душеци, јоргани, јастуци, све свила и кадива, све везен |
о умиру, ваљда, само они који немају на души ни трунке греха.{S} А овако увене, зацело, биљка к |
звесели.{S} Јежи му се кожа, и што је у души зидао за неколико сата, то Манов глас обори за циг |
м гледа, ту крај капиџика, с Исмаилом у души говори; гледа му очи, њој миле, слуша му глас, њој |
ни дуси...{S} Мирише копитњак и мајкина душица... дух је то, Исмаилов, мирис тако јак, све јачи |
ни, кад силно мирише копитњак и мајкина душица, под овим бором, што шушти, и као да се с дусима |
итњак, на омиљен, на одољен, на мајкину душицу, на хиљадама лековитих трава, биље.</p> <p>И так |
Топлице ваздух, што мирисаше на мајкину душицу и на друге лековите траве, прошлога лета, тако ј |
велики човек, сила, те како неће имати душмана?!...{S} Голо дрво нико не погледа, на лиснато б |
} Нигде једнога...{S} Тек онако говоре, душмани...{S} И хафуз-беј, твој баба, воли овамо.{S} И |
{S} Алах зна ко је убио мулина сина.{S} Душмани обедили пашу...{S} Паша, богат, велики човек, с |
у Лесковац?...{S} К Лесковцу се окреће, душом полази...{S} Тешко рањена голубица!{S} Тек што је |
ога овде не мисли: телом је у Прокупљу, душом у Лесковцу, крај сина, гледа га умним оком како с |
исказивала љубав погледима, осмесима — душом; он, гледајући њене усне црвене као род једне виш |
у; а после мисли, занесе се:{S} Исмаила душом гледа, ту крај капиџика, с Исмаилом у души говори |
пају, саме...</p> <p>...{S} И видела му душом гроб, на врху <pb n="68" /> пошумљена брега пред |
ком и српском...</p> <p>И најзад, дахну душом, јер му јавише да је мир! нема Арнаута по друмови |
умовима, ни у Прокупљу; мир...{S} Дахну душом паша, смишљајући, одмах, какав ће „пешкеш“ Мурат- |
; а кога Алах не погледа један трен, на душу му пада грех тежи од најтеже стене.</p> <p>— Исмаи |
Алла’!{S} Алла’!{S} Госпоства ради даде душу ђаволу.</p> <p>— Наведе га <hi>ифрит</hi> (сотона) |
, Турци, продају и купују живот, тело и душу, и слободу туђу; ми овде у Топлици под Јастрепцем |
тво, на то се паша полакомио, стога дао душу ђаволу; за то се пашиница гордила, поносила се и о |
не праћа по душу богаташа једнога, а по душу сиромаха другога, не: све један долази...{S} Азраи |
Није ли тако добро?{S} Алах не праћа по душу богаташа једнога, а по душу сиромаха другога, не: |
си извукао у мрежи змију; тражио си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.{S} На глав |
побуњене Арнауте.</p> <p>— Тражио си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.</p> <p>Пог |
емља, рај, пакао, анђели, <pb n="16" /> ђаволи.{S} Ја, Исмаил-бег, знам нашу највећу заклетву < |
лико Божји људи, и обиђоше је; а други, ђаволови синови, окренуше коње к њој, да је прескоче... |
али да се обазре и виде шта учинише ови ђаволови синови са женском главом и ојађеном мајком, не |
!{S} Алла’!{S} Госпоства ради даде душу ђаволу.</p> <p>— Наведе га <hi>ифрит</hi> (сотона).{S} |
на то се паша полакомио, стога дао душу ђаволу; за то се пашиница гордила, поносила се и онако |
олико „јерлија“, Прокупчана, и Турака и ђаура, изгинуле многе чифчије хафуз-Ахмедове, јер су Ар |
лери!{S} Буна!{S} Ноћас изгинули Турци, ђаури...{S} Дигао буну мула-Халим...{S} На власт хоће.. |
вац, и Прокупље, нека га виде и Турци и ђаури. „А!{S} Шта може лепа реч! и што се не може пости |
твоје...</l> <l>Аман... аман... јен... ђе...</l> <l>Јенђе!{S} Последња реч.</l> </quote> <p>Тр |
рђевску зору...{S} Сефа ђелд’н!{S} Сефа ђелд’н! (Добро дошао!{S} Добро дошао!)</p> <p>Тако у оч |
л ће на ату у ђурђевску зору...{S} Сефа ђелд’н!{S} Сефа ђелд’н! (Добро дошао!{S} Добро дошао!)< |
не устаје, хоће да удари још један <hi>ђелин-пули</hi> међу њене извијене, лепо нашаране обрве |
телејисање, мали жути тасови с варком и ђелинпули; још је поред ње кутија с дуваном; још испрет |
ра ћемо те тахтариваном, од Белога Мора ђемијом; носићемо те у Стамбол, па аде, па румелијска с |
евице којих се нису дотакли ни човек ни ђеније, девице што личе на зумбул и на мерџане, не би м |
Мор дугмета запучила она </l> <l>Чак до ђердане...</l> <l>Од акшама љубиће је драго...</l> <l>Д |
латом.{S} Ту су јој постељу родитељи за ђердек спремили.{S} И тој су се постељи дивиле Лесковча |
ла да јој простру постељу, спремљену за ђердек, њен, и молила да јој обуку хаљину коју јој Исма |
олели, па се не узели: умрли обоје уочи ђердека...{S} О, како су лепе те песме, како је слатка |
у заборави ата, заборави где је...{S} У ђердеку је с невестом...{S} Оживеше приче Мифтарове...; |
нцу; за танку главу танка реч; за тебе, ђозум...</p> <p>— Ђувенде! опет је прекиде Арнаутка, и |
! одговара Есма понизно, и хита. „А ти, ђозум Ајше, душеке... душек по душек, јорган по јорган |
је сат да се и твоја реч чује.{S} Фати, ђозум!{S} Твоја мајка не уме те друкчије световати, до: |
еш?</p> <p>— Познајем те, Садије-ханум, ђозум...{S} Иди под Јастребац...{S} Исмаил ће на ату у |
је то Исмаил; а оно...{S} Хедрлес (Св. Ђорђе)...{S} Благо мени!...{S} Навијате сат увек кад му |
ицу, те закрчило пут, заједно с малским ђубретом.{S} Уклонила честу да не би неко <pb n="81" /> |
н чибук, с великим ћилибаром, за Фатина ђувегију, све филигран рад; па силно посуђе, па легени |
остота, мула-Ха...</p> <p>— Ђувенде!{S} Ђувенде!{S} Ђувендеее!{S} Баш толики ли је јунак Шемси- |
мси-паша; простота, мула-Ха...</p> <p>— Ђувенде!{S} Ђувенде!{S} Ђувендеее!{S} Баш толики ли је |
у танка реч; за тебе, ђозум...</p> <p>— Ђувенде! опет је прекиде Арнаутка, и опет је лупи у вра |
танке речи: за тебе, кузум...</p> <p>— Ђувенде! прекиде је мулима кћи и лупи је песницом у вра |
"114" /> Ааа?{S} То пашин бакшиш збори, ђувендеее! цикну млада Арнаутка, као гуја, и за тренуће |
-Ха...</p> <p>— Ђувенде!{S} Ђувенде!{S} Ђувендеее!{S} Баш толики ли је јунак Шемси-пашин бакшиш |
е, на амбер и зумбул-ливанту с косе, на ђул-су с недара, грла и руку...{S} Дечица се грче, приб |
икнуле е су му очи зумбул, е су му уста ђул; видела да су се удариле у груди кад је за угао зам |
а...{S} Усред зиме зумбул! и усред зиме ђул! шапће Лесковчанка готово нечујно, и тресе се више |
мбул, Бал-бејове очи; усред зиме имаћеш ђул, Бал-бејова уста...{S} Јахач као пустињски Арапи, н |
p> <p>— Јеси ли видела, звездо, садберк-ђул у саксији и у хладовини?{S} Пустио жиле и почео <pb |
<pb n="113" /> де вене...{S} За садберк-ђул је башча према сунцу; за танку главу танка реч; за |
дише га као зумбулов мирис, пије га као ђулов сок, опија се, заноси се, а очи се склапају, саме |
оведала преко дебелоуснате црне робиње, Ђултер, а сад сама!{S} Слушкиње раде <pb n="76" /> и чу |
лепоти много.{S} Нестрпљив био.{S} Црна Ђултер пребројила колико је дана до његове свадбе, па т |
е, шта ће, узео се играти ораха с црном Ђултер и белом Замбак; а оне му све угађале, више него |
S} Увек се играо с робињама, с црнкињом Ђултер, и Черкескињом Замбак; час задиркивао једну час |
правога сребра које Турци зову <hi>срма-ђумиш</hi>.{S} У трећој мусафир одаји, с улице, чивилук |
<foreign xml:lang="tr-Cyrl">Саба олду, ђунеш догду, ујанмаз!</foreign> </note> <note xml:id="S |
алу врбу, и најрадоснији празник његов, Ђурђев дан...</p> <p>Ђурђев дан је сутра, а она је у по |
се дочекује најрадоснији дан у години, Ђурђев дан...{S} Шкрипе врата, лупају капиџици, клопара |
ан, сат, час његова доласка.</p> <p>„На Ђурђев дан ће доћи, рано, у ђурђевску зору... по мене.. |
/p> <p>Јесте, трећи ће петли; ту је већ Ђурђев дан, јунак Хедрлес, на ату, с миздраком, <pb n=" |
ији празник његов, Ђурђев дан...</p> <p>Ђурђев дан је сутра, а она је у постељи, свиленој.</p> |
шао!{S} Добро дошао!)</p> <p>Тако у очи Ђурђева дана, и сву ноћ; а сад, у ђурђевску зору:</p> < |
омчад свирају и певају, песмом дочекали Ђурђевдан.{S} Из махале, не из Ахмед-хафузова комшилука |
диван-хане, како је загрејало пролетње, ђурђевско сунце земљу понекад и на доксату: да јој мири |
са свакојаким воћкама, обученим у густо ђурђевско лишће долази мирис: мирише јоргован, мирише ј |
у очи Ђурђева дана, и сву ноћ; а сад, у ђурђевску зору:</p> <p>— Отворите пенџере.,..</p> <p>По |
</p> <p>„На Ђурђев дан ће доћи, рано, у ђурђевску зору... по мене...“ То је казала Зулфији, али |
под Јастребац...{S} Исмаил ће на ату у ђурђевску зору...{S} Сефа ђелд’н!{S} Сефа ђелд’н! (Добр |
ом сату по један, е се буна не стишава, е су друмови поседнути, па нико не сме ни тамо ни овамо |
њену сину у сватове, она је пресудила, е нису ни њенога друштва достојне, а камо ли њој равне. |
ишао, и тамо свако чудо видео, мишљаше, е је прво време туге што ватра с пламеном; после, пламе |
мирном савешћу.</p> <p>Мула рече паши, е има у години дана макар један дан кад се Арнаути не б |
другарице узвикнуле е су му очи зумбул, е су му уста ђул; видела да су се удариле у груди кад ј |
у паши гласови, у сваком сату по један, е се буна не стишава, е су друмови поседнути, па нико н |
оведу мула-Халима, то јест, да му кажу, е га је поздравио Шемси-паша, да му дође у прокупачки с |
какве црне смоле, насред чела.</p> <p>— Е, готово, време је...</p> <p>Мајка зајеца...{S} Изведо |
p> <p>— Тако, тако, пријатељу.</p> <p>— Е, кад је тако, носи му селам: од мене нека не дрхти ње |
аил.{S} Тако, пашо, пријатељу.</p> <p>— Е кад је тако, слушај, не срди се, ево...{S} И извади и |
муца опет паша.</p> <p>А мула:</p> <p>— Е, пашо!{S} Да сам жена, ја бих ти казао у одаји <hi>ка |
упита шта је, шта говоре, а она не каза е њој прете, него слага: „Шемси, проклет да је! убио Ми |
ам, а мула у Топлицу, да каже Арнаутима е се са Шемси-пашом измирио.</p> <p>Никад Арнаути, Војњ |
, што удара на мемлу, па као да не чује е се врата отворише, и не види где му се ближи главом м |
чула је да су њене другарице узвикнуле е су му очи зумбул, е су му уста ђул; видела да су се у |
зићи, док их не опомену пашине слушкиње е им ваља ићи, плакаће им деца, остаће им мужеви без ве |
дица, вреле руке, и казује својој кћери е је сутра празник који толико чека, за који непрестано |
} И ко зна, још би, да се мајка не сети е је <hi>човек</hi>.{S} А ево откуд се тога сетила.{S} |
авају, говоре; сви стари узеше говорити е је мула дао бесу, па би му они залепили блато на обра |
а са Замбак-робињом; а у вече рече паши е је време да се хануме крију од њихова Бел-беја — проп |
VI</head> <p>Како мула каза Фати-султан е ће на испит, од тада је весела, сваки час се за понеш |
су свуд капци на прозорима, јер се чуло е иде мула с Арнаутима.{S} Чује се топот и вриска атова |
ислиш да је Војњацима Стамбол далеко?“ „Е ја друго не знам...{S} У Брусу, код брата ми“. „Еј!{S |
а сина...{S} Још није платио један дуг, ево где направи други, проклет да је“!...{S} Лаже, лаже |
<p>— Е кад је тако, слушај, не срди се, ево...{S} И извади из недара кожну кесу, велику, па је |
е дочекати пролеће; а она га чекала, и, ево, <pb n="137" /> дочекала га, и његов јутарњи повета |
се из Топлице <pb n="138" /> донесе; и, ево, месец дана чулним очима то гледа.{S} Гледала, погл |
по учини бахат од човека; звечи синџир: ево пета ноћ где га не пуштају, да не би на кога налете |
и... оној...{S} И јенђе... дошле!...{S} Ево му мајке...{S} Аман!...{S} Како су се Арнаутке обук |
ао! рећи ће му сабајле сестра.</p> <p>— Ево мене, Фати-султан, кумријо.{S} Зар ме не познајеш?< |
пуномоћник Шемси-пашина сина?</p> <p>— Ево га, одговори Мурад-беј, и гурну уз врата једнога де |
бојала никога до Бога и мула-Халима, а ево два три дана како се боји некаквога сна!{S} Кад пођ |
глави написао и у глави цару поднео, а ево сад где је у глави повлачи, цепа, пали, и пушта пеп |
се не плаче, с обичаја се не уздише; а ево где комшилук, где хануме, где чак и Арнаутке из фис |
мајка не сети е је <hi>човек</hi>.{S} А ево откуд се тога сетила.{S} Увек се играо с робињама, |
?{S} Ти ћеш мајци оздравити, иншала! па ево га Хедрлес, красан ваздух...{S} Сваки дан ће топлиј |
увек смејала!{S} И хоћеш, иншала’! јер ево дошао је сат да се и твоја реч чује.{S} Фати, ђозум |
ед мајком помиње, жали: у бунилу виче: „Ево Исмаила!{S} Долази по мене, благо мени!“...{S} Зна |
ијате сат увек кад мујезин чита вечерњи езан..., навите га сад пред зору, да у зору изнова ради |
не знам...{S} У Брусу, код брата ми“. „Еј!{S} Стамбол и Бруса, комшија и комшика“...{S}Валла’! |
Шкодра роди и јунак је и паметно је.{S} Ејвала!</p> <p>И испушише пријатељи још по три чибука ј |
са, мула?</p> <p>— Беса, пашо!</p> <p>— Ејвала, мула, пријатељу!{S} Што Шкодра роди и јунак је |
кања учинило јој се мујезиново <hi>Алах-екбер</hi>.{S} У дишер-авлији залаје грдно велики пас, |
разумевало с материних усана <hi>Аллах-екбер</hi>, и у томе се зачу вриска ата Исмаилова.</p> |
азни, капије, високе, оковане мертечким ексерима, затворене чивијом, а негде, где су укућани пл |
би срамоту. <pb n="55" /> Дај теразије, ела! на једну страну метни перо, на другу олово, ела!{S |
едну страну метни перо, на другу олово, ела!{S} Ха-ха-ха! засмеја се мула, па настави: „Ово ниј |
турбама, с текијама; и тапију од Шама, елмаза, Сирије, и тапију од Смирне, челенку Анадолије, |
за крв, већ...{S} Ако си бољи од мене, ено ти Фати-султан, не твоје снахе, него моје кадуне... |
глава досеже, него упро очи у врх.{S} И ено га тамо одавно, и ако није устрчао, него отпузао“.{ |
} Шта су конаци, шта су чифлуци, шта је ергела!{S} Да ми је са селамом пратио тапију од Стамбол |
> И нуди ми мал његов, конаци, чифлуци, ергелу, робље, срам га било!{S} И опет га срам било!{S} |
ји, и један у Македонији; и даје ти сву ергелу из Мире; и даје ти све робље из конака и даје ти |
мине“.{S} Одмах, ханум-ефенди! одговара Есма понизно, и хита. „А ти, ђозум Ајше, душеке... душе |
ему и дарове. „Нека ти се донесу, кузум Есма, мердивене, па чеврета... чевре по чевре, јаглук п |
р-беј је млад, видела сам га једанпут у Есма-кадуне...{S} Леп.{S} А, очи!{S} А, веђе!... а над |
станак...{S} Изиђите из собе, јенђе..., ето ми га отац: пева се Растанак...{S} Што плачу кад сл |
ављали на Алаха.{S} А он како се свети, ето.{S} Страшна ли је твоја освета, Аллах! говоре мусло |
нека модрица!{S} Кад би четрдесети дан, ето ти једнога; баци се на њега, ама не каменом, него р |
рана оволика?“ Пролазе људи и мисле; а ето ти је једна жена, па не могаде да прође, но застаде |
ом и кћери њихова чифлук-сахибије.{S} И ето.{S} Јутро је, рано јутро, дршћу од зиме, али се они |
петао осветла образ. — Сутра ту!{S} Али ето шта му је то њему драго сутра донело!</p> <pb n="80 |
.{S} Склопи очи, да ово не гледа, а оно ето мулина сина, на ату; млад, леп, исти његов Бал-беј; |
, што је значило „љубимо ти скут, ханум-ефенди“.{S} Јер те што нису звате њену сину у сватове, |
„Фати-султан-ханумине“.{S} Одмах, ханум-ефенди! одговара Есма понизно, и хита. „А ти, ђозум Ајш |
ћете се по овој врућини вратити: ханум-ефенди није код куће.“ Гошће се враћају постиђене; јер |
са звездом и месецом код невесте; ханум-ефенди хоће сама да кува каву, тамо да је пије и да гле |
„где је Бал-беј?“ А слушкиња: „С ханум-ефендијом, пашо азретлери (светли).“ Одговара му понизн |
м, час погледа к вратима, изгледа ханум-ефендију, да је подвори...</p> <p>Прилупа капак један, |
кама, удно собе, па узе изгледати ханум-ефендију.</p> <p>И на одаји где је невеста прозори широ |
ва и волова, блејање оваца, лавеж паса, жагор, али све мање, тише, полако нестаје, изумире, док |
<p>— Она би тада репом.</p> <p>— Змији жалац није у репу.{S} И после зар мислиш да су с овом о |
<p>— Мерхаметли (милосрдан) је, Алла’! жали куче, жали маче, те неће ли човека?{S} Али он је, |
.{S} А сад га будна пред мајком помиње, жали: у бунилу виче: „Ево Исмаила!{S} Долази по мене, б |
метли (милосрдан) је, Алла’! жали куче, жали маче, те неће ли човека?{S} Али он је, Шемси-паша, |
ће на воду да искочи: сваки ће узети да жали Шемси-пашу.</p> <p>— Тако, тако, пријатељу.</p> <p |
не мисли на украдену невесту: пашиница жали свога сина; јенђе помињу Лесковац; онима се с дево |
ља, попаљени сви домови, па свака своје жали, над својим добром нариче; жури се да је што пре к |
и-султан, плачу и уздишу: цело Прокупље жали несрећну девојку, кћер хафузову.</p> <pb n="40" /> |
рећној љубави двоје младих.{S} Сваки их жали; погађају ко је убио Исмаила.</p> <p>Данас се прон |
ме сада... да ми те не урекну...</p> <p>Жали је мајка, да се не мучи мажући ивице очних капка с |
не трепте као мало час; ветар је удесио жалосну песму.{S} Умукло је блејање оваца, и мукање гој |
о ћу даље, срамота ће у воду да потоне, жалост ће на воду да искочи: сваки ће узети да жали Шем |
, хоћеш две!{S} Немој!{S} Срамоту си за жалост; немој још и жалост...{S} И после, мула, ти си с |
есковцу, и викну: „Шемси!{S} Срамоту за жалост!“</p> <p>У Топлици овако, а у Прокупљу сврши се |
дао бесу сам себи да ће паши срамоту за жалост...</p> <p>Трећи дан, а Фати нити ромори, ни гово |
ј!{S} Срамоту си за жалост; немој још и жалост...{S} И после, мула, ти си се светио како се Арн |
..{S} Ха-ха-ха!{S} Мој пашо!{S} Ти мени жалост, ја теби срамоту. <pb n="55" /> Дај теразије, ел |
</p> <p>— Аман, ћути!</p> <p>— Мули <hi>жалост</hi>, паши <hi>срамота</hi>: хајде метни ово дво |
S} Али каква би то била освета?{S} Мало жалости, ни мало срамоте. „Кад желиш да се коме много о |
</p> <p>Пуна соба жена.</p> <p>Неки још жању, неки слажу у крстине, неки деду у стогове, а неки |
Па дадије је остављале, а мула никако, жао му било; или је није остављао, што му је њу његова |
него у арнаутским кућама, да им не буде жао.{S} За Бајрам отера у град читаво стадо овнова, те |
кући где је куга све поморила, па им је жао, тешко, и страх их је.{S} Обилазе хафуз-Ахмедовицу, |
акар она за њу главом платила, није јој жао.{S} Како би се она млада, одрасла у кафезу као кумр |
је било што их је то снашло, и врло му жао било.{S} Кад му мајка казала код кога је Фати-султа |
, а ашчија чорбу, па нека им није на њу жао.{S} А оне које нису њој равне, и које стоје према њ |
ико може, и отури чибук од себе далеко; жар се просу по ћилиму, а он то не гледа, него рашири р |
ду и забуни, па нека изручила ибрик, да жар угаси, и то још тако стоји.)</p> <p>А хафуз-Ахмед ј |
ламен се угасио, ватра прегорела, остао жар под пепелом, па тиња, тиња.{S} Тако умствује стари |
{S} Насред ћошке је бакаран мангал, пун жара.{S} Једна млада Прокупчанка, була, <pb n="31" /> у |
ан мангал, пун пепела и угљевља, уместо жара; још је око ње прибор за телејисање, мали жути тас |
70_C13"> <head>XIII</head> <p>Отишли су ждрали и ласте; у пољу, камо је Исмаил ходио, спалио је |
ну вечерњу са ливада загрејаних дневном жегом, диже се као дим тамјана из кадионице, испуњава п |
премом, с абаијом везеном <pb n="51" /> жеженим златом.{S} Кад опази мулу ат зарза, трза се од |
танат</hi>, то јест госпоство, јер није желео да га се само боје, него и да му се диве, да се з |
ојега госпоства и твоје величине, па си желео још већи да си.{S} Хтео си у луг где булбули поју |
{S} Мало жалости, ни мало срамоте. „Кад желиш да се коме много осветиш, гледај да га осрамотиш“ |
лом понова, однесоше је мајци, по њеној жељи; и никад од тада не виде муле, мужа свога, ни јој |
изгинулих, што блуде ноћу, на месечини, жељне овога света.</p> <p>Тишина, дубока, мртва.{S} Ниг |
га с осмехом, испраћа га са сузом, и са жељом, да јој што пре дође највећи празник — свадба.{S} |
би лакше.{S} Зна она, мусломанка, да ко жељу самртнику не испуни, четрдесет дана га Алах не пог |
спиту ће... пашће јој оба венчања...{S} Жена не може имати два мужа, по закону; не може да..!{S |
ик, говоре Арнаутке...</p> <p>Пуна соба жена.</p> <p>Неки још жању, неки слажу у крстине, неки |
ислио.{S} Затвори се у харем, као твоја жена.{S} Њу је затворио од младости закон; тебе под ста |
да им је неко украо невесту.{S} Вриска жена и писка деце разлеже се; силна врева! не зна се ни |
Пролазе људи и мисле; а ето ти је једна жена, па не могаде да прође, но застаде и пита: „Је ли, |
е, и истрча из дворишта једна сиромашна жена, Српкиња, наричући за сином, и скиде шамију с глав |
дивља звер, а кћи питома голубица.{S} И жена му је добра; у кући је, штоно <pb n="9" /> реч, ма |
</p> <p>— Ашколсун!{S} Сто пута нека ти жена савет да, једанпут га прими.{S} И ја ћу да примим |
и, као Војњачком мули жене.{S} Од седам жена имао само петоро деце.{S} Сад једно.{S} Ни једна н |
<p>А мула:</p> <p>— Е, пашо!{S} Да сам жена, ја бих ти казао у одаји <hi>какву крв</hi>; ама с |
ојке, развијене; купао се са женама као жена, играо се с девојкама као девојка.{S} И ко зна, јо |
кад му она поручила да није човек него жена кад не може од Турака да је отме, полудео.{S} Из В |
о је тим украшавало ове три одаје десет жена уз припомоћ слушкиња десет дана.{S} Одаје се бејах |
, што је увек као ат без узде и улара, (жена која нема мужа) а чини севап, спремајући и удајући |
јаше ата па прође прокупачким сокацима, женама вечера загорева, невестама се јувка цепа, девојк |
а би му тешко било у харему, да није са женама научио.{S} Материн јединац, одрастао у харему, д |
преда њ девојке, развијене; купао се са женама као жена, играо се с девојкама као девојка.{S} И |
упчанке, које јој причају о Прокупљу, о женама, о девојкама, о младићима, о љубави. „Зар и овде |
нске вере, жену и сина свога поглавара, жене плачући, људи шкрипећи зубима, пружајући стиснуте |
котлови.{S} Све живо већ одавно будно, жене и девојке, и млади људи, и момци, и деца; све се в |
а.{S} Фати-султан удари дланом у врата; жене се зачудише, не знају шта ће, људи се прибише уз в |
з пратње, похиташе у ово доба саме!!{S} Жене!...{S} Буле!!{S} Кад пусте осећањима на вољу, нека |
ји нема никога, да се не чу кашаљ...{S} Жене упрле очи у Фати-султан; знају да се одмах не одго |
ти.</p> <p>Све живо похита да гледа.{S} Жене се прибише уз кафезе и пробушене ограде; људи, кој |
е на капију, пред дућане, у чаршији.{S} Жене се бусају у прси и моле се Богу да се „на кавгу“ н |
брашна и ћупче масла; купи им рухо.{S} Жене су га много волеле, не толико што је био леп, коли |
а-Халимовој; па људи остају око куле, а жене се пењу на кулу, да виде несуђену кадуну Исмаил-бе |
ли чула да се од петогодишњег мушкарца жене крију?{S} Ниси.{S} Криле су се од Бал-беја..., јок |
едају тугу и јад, па и ове окорела срца жене, што се нагледале крвних освета, и отмица, чуда и |
чује се дахире, и песма; то буле, младе жене и девојке, певају у башти између леха, крај пупоља |
леп, колико што је био јунак; а и он је жене волео; женио се седам пута.{S} У двадесет седмој и |
правила доброг понашања најпросвећеније жене, но оне...</p> <p>Од вике, вриске, писке, од урнеб |
е подмигују кад те чаршијом виде, да се жене не кикоћу кад те махалом опазе“.{S} Тако мисли; а |
ре, слободно доћи и видети, те поврвеше жене, Туркиње, Српкиње и Јеврејке, све које нису позват |
ад сто пута горе, већи стид, срамота, и жене му се свете! осветила му се Фати-султан...{S} Све |
; а кад пројезди махалама, кадуне се, и жене и девојке, гурају уз <hi>кафезе</hi>, решетке на п |
е говори, него тајно шапће.{S} И људи и жене о овом говоре шапатом, све у двоје.</p> <p>— Ако ј |
е паши не држе коњи, као Војњачком мули жене.{S} Од седам жена имао само петоро деце.{S} Сад је |
та.{S} У двадесет седмој имао је четири жене (једну у Прокупљу, једну у Дубову, једну у Житном |
ратко ошишане браде, танка гласа, као у жене; у чоханим, широким шалварама, у високој чалми.{S} |
ећу ја у одаји; по одајама нека се бију жене.{S} Хајде на мегдан!{S} Пушка ти, пушка ми.{S} Јат |
ричао ни нешто што је, по мњењу Турака, жени за причање, а камо ли овако што.{S} Гордила се, по |
ко поношљива.{S} Ниједанпут није рекла: жени ми се син хафузовом кћери; сто, двеста пута: биће |
синоћ су и слуге и слушкиње чуле кад је жени и кћери рекао: „Топлица је близу, ако се <hi>моја< |
тово, пашиница пусти глас, да је свакој жени, без разлике вере, слободно доћи и видети, те повр |
е из његова фиса. „Грехота,“ говораше. „Жени ли се отац ћерком?“</p> <p>Сад мула, кад чу пашино |
е родитељи полако разговарају о његовој женидби, па се уплаши, коју ли су му изабрали.{S} Он во |
урци, одавно, кад је био млад, момче за женидбу, украли и потурчили девојку, с којом се три год |
што је био јунак; а и он је жене волео; женио се седам пута.{S} У двадесет седмој имао је четир |
е срамоте, никад ни до века; мисли и са женом се покаткад, дању, а и ноћу, разговара.{S} Она ве |
Бал-беја у Цариград... „Какав Стамбол, женска главо?!{S} Зар мислиш да је Војњацима Стамбол да |
освети сина мушка глава, нека га освети женска; или...{S} Никому ништа не казује, ништа не гово |
а не освети мушка глава, нека га освети женска...{S} И мајка, вели, зна да је Исмаила млада и з |
а не освети мушка глава, нека га освети женска“.{S} Ако не може крв за крв, <hi>како може</hi>, |
а да пође, те час-по тужно прошапће; А, женски севда!{S} Добро људи зборе: траје од петка до су |
амнаесту, а до пре три године ишао је у женски хамам, с мајком; до пре две године излазиле пред |
у, зачуди се. „ Алла’!{S} Алла’! севдах женски! од петка у вече до суботе ујутру!“ говоре Турци |
оља, празна гумна, све се то, и мушко и женско, и старо и младо, подигло кули мула-Халимовој; п |
код кога је Фати-султан, плакао је као женско; а после се стидео, пак и од црне и беле робиње. |
а софу, у дугачкој антерији, готово као женској, хаљини какву Турци носе кад су код куће, распо |
виде шта учинише ови ђаволови синови са женском главом и ојађеном мајком, не би им се прошло на |
лугу, под селамлуком мушку, под харемом женску.{S} Око конака врт са шадрваном између леха, за |
ахранише, по обредима мусломанске вере, жену и сина свога поглавара, жене плачући, људи шкрипећ |
акав закон?{S} Зар је по закону венчати жену с другим кад је није први пустио.</p> <p>И... ожен |
, јер Арнаути, Војњаци, носе само мртву жену, „за севап“.{S} За тахтариванима, одмах, појавише |
ко малим, како је коме срце било), и он жив, нигде ране, само понека модрица!{S} Кад би четрдес |
ли, види мајку; хода по кули, каже, као жива, и све о Исмаилу говори; и трипут је њој, својој к |
к и Арнаутке из фиса мула-Халимова, што живе у Прокупљу, а познавале су Фати-султан, плачу и уз |
ије, да се уда за другога непуштена.{S} Живела с овим другим мало, па је први тужи.{S} Кад изиђ |
што ће живети у кули у којој је Исмаил живео; што ће се шетати по вотњаку по коме се Исмаил ше |
и непрестано на Исмаила мислити; што ће живети у кули у којој је Исмаил живео; што ће се шетати |
а и у њега се заљуби.</p> <p>Шкодралија живи у Арнаутлуку, и лети и зими, али му син долази у П |
ери.{S} Ти си бита мала, не знаш.{S} Не живи Мејрем-ханума...{S} Знаш ону Мејрем-хануму до тетк |
оте девојке?...{S} Она беше удата, а не живи с мужем, те га остави.{S} Млада, а без мужа беше п |
ди па умри!{S} Али не, немој умрети, но живи и <pb n="8" /> гледај: пошто си га видео, грејао с |
а се мула из свега гласа, а из очију му живи пламен сукну. „За крв ич не знам!{S} Ха-ха-ха!</p> |
II</head> <p>Сирота Фати-султан!{S} Још живи, али болује, тешко болује.</p> <p>Кад је венчаше с |
арају, и мисли.{S} Омален, црн, зелених живих очију, испупчених јагодица, проседе, кратко ошиша |
у, носићеш га у срцу до века, па баш да живиш, пошто си га видео, још сто година“.{S} Тако гово |
, клепећу папуче, звече котлови.{S} Све живо већ одавно будно, жене и девојке, и млади људи, и |
евеста!“ смеје се... познајем да се све живо радује, и да...</p> <p>— Радује се, али...{S} Ја с |
, фрчу коњи а алачу Арнаути.</p> <p>Све живо похита да гледа.{S} Жене се прибише уз кафезе и пр |
Један му од њих, најстарији, узе нешто живо казивати, а он испрва ништа не разуме, као да је п |
ело платно...{S} У руху је у коме га је живога гледала...{S} Леп!{S} Даје јој бесу да неће нику |
плакале девојке три дана и три ноћи за живом Фати-султан.</p> <p>— Украде мула-Халим Фати-султ |
Прогнаше онога бесног пса, коме човеков живот није ништа; прогнаше га далеко, где се зими снег |
а: верује у онај свет, бољи од овога, у живот после смрти.{S} И тврда вера у то развлачи јој ус |
ва, биље.</p> <p>И тако.{S} Повраћена у живот и мало разгаљена узела је дворити мулу, као оца, |
Фати се мало повратила; повратише је у живот материна љубав и ваздух красне Топлице, испресеца |
.</p> <pb n="65" /> <p>И повраћају је у живот полако мисли: што ће моћи овде слободно и непрест |
ни, Стамболије, Турци, продају и купују живот, тело и душу, и слободу туђу; ми овде у Топлици п |
из далека, из циганске махале...</p> <p>Живот.</p> <p>Фати-султан лежи мртва.</p> <milestone un |
а, много, њој се чини више од очију, од живота, и од завичаја.{S} Али што је чудновато, и он њу |
питање, последњи пут, те је као између живота и смрти.</p> <p>Одговора нема.</p> <p>Свршено.</ |
ити танке, изгореле усне.{S} За толиким животима до сад сузе не пусти, а сад за једним кишом их |
лас један, радостан, сличан гласу какве животиње кад се докопала плена...{S} Похита кроз прозор |
, опаљена лица и дугих брка, раздрљени, жилава врата и изгорелих од сунца прсију, у уским, бели |
дође до невесте, подвуче јој засукане, жилаве руке испод леђа, узе је у наручје...{S} Из груди |
ј, с црвеним ноктима и дланом, с плавим жилама кроз које крв струји полако.{S} Гледа се у оглед |
-ђул у саксији и у хладовини?{S} Пустио жиле и почео <pb n="113" /> де вене...{S} За садберк-ђу |
атне куће једне, старе, врло велике, са житницом удно непрегледног дворишта, с кошевима за куку |
дну у Прокупљу, једну у Дубову, једну у Житном Потоку, Исмаилову мајку овде).{S} Једну <pb n="5 |
и овде уби човека, и даде крвнину пола Житорађа.{S} Мало, па опет уби човека, те даде другу по |
опет уби човека, те даде другу половину Житорађа.</p> <p>Отац дивља звер, а кћи питома голубица |
разне величине, па <pb n="72" /> конци, жице; а хануме као садањи тапетари; оброк им је био одм |
неку молитву, <pb n="116" /> кроз нос, жмурећи, клатећи главу.{S} После узе говорити.{S} Каже |
о си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи и запао у блато.“ Сад се тих мулиних речи сети, |
о си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи, и запао у блато; пошао си да ловиш рибу у мутн |
главу.{S} Страшни су и наказни; чекају жртву...</p> <p>Мурад-беј понови питање.</p> <p>Опет ни |
љубио руку сто пута и секао бих курбан (жртву) црнога овна“.{S} Тако помисли, и узе молити Бога |
а зрака причини му се мулин јатаган; од жубора шадрвана шапат љутих Арнаута.{S} Склопи очи, да |
им путем но две-три Арнаутке на коњима, журе се у оближње село послом, или у госте.{S} Зима...< |
а своје жали, над својим добром нариче; жури се да је што пре код своје куће, макар изгореле, к |
ак, очију полуотворених, лица као восак жута, усана помодрелих, у хаљини коју јој је отац за <h |
кенли-гуњ срмом везен; први пут је обуо жуте чизме које је добио на дар од скадарскога паше, Ар |
ош је око ње прибор за телејисање, мали жути тасови с варком и ђелинпули; још је поред ње кутиј |
, смежураном руком врело чело, као смиљ жуто лице зажарених јагодица, вреле руке, и казује свој |
варама, чучи крај мангала и кува каву у жутој џезвици.{S} Из те џезвице таман филџан каве.{S} З |
, мулина кћи, врати, затече је страшну, жуту као лимун, сву уплакану, и тужну, не тужну него ка |
мо мало, па дође к себи, још блеђа, још жућа.{S} Мулина је кћи љуби и милује: а Лесковчанка, пр |
свега грла:</p> <p>— <hi>Султан’м!{S} К’з’м</hi> (Султанијо!{S} Кћери моја)!</p> <p>Пашиница на |
т стотина гроша, за другога пет хиљада, за трећега петнаест, као за ата.{S} Ми овде хиљаду грош |
ри е је сутра празник који толико чека, за који непрестано пита, коме се радује; а на њену се л |
ну аспру <pb n="82" /> за милијон лира, за небројено благо, мир душе за госпоство!“ Мисли паша, |
е <hi>мајка</hi>.{S} За мајку оца пита, за њен страх, за њен јад.{S} Хафуз, што улажаше у бачву |
ко конака врт са шадрваном између леха, за уживање и прање пред молитву, и велики вотњак са сва |
За једнога роба даду пет стотина гроша, за другога пет хиљада, за трећега петнаест, као за ата. |
то није њено свадбено одело, но покров, за њен сандук...{S} А кад се спусти ноћ, хануме узеше д |
— Дај им, кћери, пуномоћје...{S} Хајде, за кога ти хоћеш.{S} Прво ћемо ти тражити пуномоћје за |
Нека мм је конак тамо...{S} Носите ме, за Алахову љубав!</p> <p>— Аман, бебег’м! промуца мајка |
е у Арабистан, где, како су му причали, за недељу дана роде и узру лимуни и портокали, <pb n="1 |
е!{S} Носите ме на брег под Јастрепцем, за Алахову љубав!...{S} И тамо је ваздух сам мирис...; |
у Топлицу, каза Арнаутима, пред кулом, за овај договор, па оде у кулу; и наједанпут се диже си |
ме, и један чибук, с великим ћилибаром, за Фатина ђувегију, све филигран рад; па силно посуђе, |
смејеш, да певаш, па ништа...{S} Аман, за Алахову љубав, пусти све да кажем...{S} Није, каже, |
јој буле, Лесковчанке, споре племство, за то што је много охола, јер веле да је од краја „виде |
сани ликом; а дванаест крај носила иду, за смену, и по двојица их са стране придржавају, да се |
едан грех једну казну, за голем голему, за мали малу.{S} Ти, мула, пријатељу, хоћеш две!{S} Нем |
зук!{S} Алах за један грех једну казну, за голем голему, за мали малу.{S} Ти, мула, пријатељу, |
ри шапатом, све у двоје, ипак се рашчу, за час, по делом граду; а из града глас оде у Топлицу.< |
i>.{S} За мајку оца пита, за њен страх, за њен јад.{S} Хафуз, што улажаше у бачву, да се у вину |
S} Ама то нећемо за дуг што ми дугујеш, за крв, већ...{S} Ако си бољи од мене, ено ти Фати-султ |
са сафирима, челенка са смарагдима...: за смрт је спремише као за свадбу.{S} Дан смрти је већи |
снаху.{S} За мулима сина нема сведока: за моју снаху сведочи мула.{S} Ја ћу против муле тужбу, |
продат аманет на овом свету дрхте руке: за селам на оном носи се товар од хиљаду ока.{S} Немај |
до конак; за танку су главу танке речи: за тебе, кузум...</p> <p>— Ђувенде! прекиде је мулима к |
старац један, крупан, дуге беле браде; за се је бацио кадуну: на лицу јој био пешкир, па се см |
ицама?...{S} За кумрију је шарен кафез; за господско чедо конак; за танку су главу танке речи: |
е шарен кафез; за господско чедо конак; за танку су главу танке речи: за тебе, кузум...</p> <p> |
паша полакомио, стога дао душу ђаволу; за то се пашиница гордила, поносила се и онако поношљив |
S} За садберк-ђул је башча према сунцу; за танку главу танка реч; за тебе, ђозум...</p> <p>— Ђу |
према сунцу; за танку главу танка реч; за тебе, ђозум...</p> <p>— Ђувенде! опет је прекиде Арн |
у пута јазук! једну аспру <pb n="82" /> за милијон лира, за небројено благо, мир душе за госпос |
елој робињи на само, на ухо: „Зулфи!{S} За Божју љубав!{S} Носи шиљте тамо, онде, крај капиџика |
јер зашто бисмо на њу каменицама?...{S} За кумрију је шарен кафез; за господско чедо конак; за |
паша говори.</p> <p>— Какву крв?...{S} За крв... не знам..., ич ја не знам, мула, муца паша то |
ле и почео <pb n="113" /> де вене...{S} За садберк-ђул је башча према сунцу; за танку главу тан |
енџера..., не знам, осим за Арапе...{S} За џак:{S} Шемси-паша је, може бити <pb n="133" /> посл |
и, није шемси (сунце) да га отопи...{S} За једну аспру милијон лира, небројено благо...{S} Пође |
и дана изусти бејаше <hi>мајка</hi>.{S} За мајку оца пита, за њен страх, за њен јад.{S} Хафуз, |
и, носе само мртву жену, „за севап“.{S} За тахтариванима, одмах, појавише се мулина кћи и оне д |
обичај знаш како си сазнао за себе.{S} За крв или крв или паре; а паша ти селам послао...</p> |
{S} Из те џезвице таман филџан каве.{S} За сваку по на особ скува; сипе, промућка и опет сипе: |
се узму грчити танке, изгореле усне.{S} За толиким животима до сад сузе не пусти, а сад за једн |
прими господара и полете, вриштећи.{S} За њим закасаше остали ати и коњи.{S} Цела <pb n="56" / |
рнаутским кућама, да им не буде жао.{S} За Бајрам отера у град читаво стадо овнова, те подели п |
оњ, а во, а човек — у њих све једно.{S} За једнога роба даду пет стотина гроша, за другога пет |
д муле, или да дође његову Бал-беју.{S} За Бал-беја ће; ружа је за булбула...{S} И то венчање у |
да је хајдук, да ми је украо снаху.{S} За мулима сина нема сведока: за моју снаху сведочи мула |
та Фати-султан!{S} Чује страшне речи, а за срећу ништа не разуме, нити јој их когод преводи...{ |
ам га је на комар турио и изгубио.{S} А за каљаво чело и катрањав образ што му могу ја?!{S} Сву |
ти и лепоти пашићевој, о севдаху што га за њу има, о госпоству и милосрђу Шемси-пашину.</p> <p> |
.{S} А ти знаш, мула, мој пријатељу, да за непродат аманет на овом свету дрхте руке: за селам н |
после је научише две муфтије, да се уда за другога непуштена.{S} Живела с овим другим мало, па |
међу булама, знало, а и сад знаде лека за ову несрећну бољку, <hi>верем</hi>, то јест суху бол |
потурчили, а он је још тражи, још кука за њом и прети Турцима.{S} Кад је најлепша месечина нај |
евести.{S} Мајка му овај бисер спремила за „виђење“, и он га већ три дана у недрима носи, гледа |
S} Сваке године спреми по једнога петла за бој.{S} Лани му петао био надбивен, и ту је проговор |
; траже бошчице с јашмацима, с хаљинама за дан, па никако да их нађу.{S} То јест, нашле су их, |
мртвога сна буди, Фати-султан се спрема за <pb n="135" /> мртви сан.{S} Што би имама, дервиша, |
удно непрегледног дворишта, с кошевима за кукуруз, с великом коњушницом.{S} То је конак мула-Х |
Паша скочи, и таман да пљесне длановима за сејмене, мула узвикну!</p> <p>— Јазук!{S} Јазук!{S} |
-пашина сина, или ће је привезати коњма за репове...</p> <p>Граја се не стишава, ни дивљи узвиц |
е.{S} А како да се не радује!...{S} Зна за кога ће Фати-султан...{S} Спраће блато с образа; про |
начан, устукну; мулу познаје од кад зна за себе, а први пут му се сад учини да не личи на човек |
го од невоље: (како се удала она не зна за мирно проведен дан, сат, увек у страху, да јој се му |
— Фати-султан не зна шта ради, и не зна за кога полази! нариче по Топлици сестра Исмаилова; нап |
без крви.{S} Крв за крв.{S} Пашина сина за сина њихова поглавара.</p> <p>— Аман, ћути!</p> <p>— |
пци и сазови.{S} Хм!...</p> <p>— Истина за чудо; ама...</p> <p>— Ама зашто је из Шемси-пашина к |
мрскога.{S} Ово је освета.{S} Макар она за њу главом платила, није јој жао.{S} Како би се она м |
, ја многе суре знам онако, напамет, па за то знам шта је небо, земља, рај, пакао, анђели, <pb |
ки паша (пошто се с мулом изгрли, упита за јуначко здравље, и испушише по трп чибука), крупан ч |
какав дивљи глас, викну: „Шемси!{S} Крв за крв!“ Суља се опет уплаши.{S} Пређе преко ниске одај |
а данас и без кадуне и без сина.{S} Крв за крв!{S} Наћи ће убицу, па макар ишао, овако стар, на |
тови.{S} Јок.{S} Ништа без крви.{S} Крв за крв.{S} Пашина сина за сина њихова поглавара.</p> <p |
а га освети женска“.{S} Ако не може крв за крв, <hi>како може</hi>, додаје она, и облије јој ру |
!{S} Ко ли га четрдесетог дана уби, кад за тридесет девет нико не могаде.{S} И чиме ли га, Алла |
им животима до сад сузе не пусти, а сад за једним кишом их лије.{S} Па бар да се опије, заборав |
еколико села, већ из свих, и што је год за пушку дошло је, па све оружано до зуба, све шкрипи з |
ву Бал-беју.{S} За Бал-беја ће; ружа је за булбула...{S} И то венчање умним оком гледа, па се р |
видела да су се удариле у груди кад је за угао замакао, али она није ништа осетила, јер Исмаил |
па метне руку на кћерино чело, узме је за руку, гледа је у пуне туге очи, што се стакле од зал |
ломанима земзем.</p> <p>Приуготовише је за смрт.</p> <p>— Растанак...{S} Изиђите из собе, јенђе |
јатељу, учинио, и нека Алах да да ми је за вајду.{S} Ти, мула, пријатељу, чуо сам, хоћеш још да |
чанку, заиста добро плаћену, дохвати је за рамена, обори је на под, и зари јој беле, оштре секу |
ј ње, метне јој руку на чело, ухвати је за руку.</p> <p>— Ватра, Фати-султан!{S} Грозница?</p> |
плести и пасти, кад јој се пут којим је за пашом пошла чинио раван као тепсија.{S} Јер она је з |
е, ћошке, софе, горе; доле трем и одаје за послугу, под селамлуком мушку, под харемом женску.{S |
зар би тражили <pb n="58" /> пуномоћје за венчање од оне што не зна ни где је, ни ко је она, н |
о.</p> <p>Мурад-беј јој тражи пуномоћје за венчање с мулом.</p> <p>Ништа.</p> <p>Оба пуномоћник |
оћеш.{S} Прво ћемо ти тражити пуномоћје за венчање с Џафер-бејом, јер си прво била с њим венчан |
рком?</p> <p>— И зар једна драга тугује за драгим?</p> <p>— Ниједна као ја...</p> <p>Зимус, у Т |
уди по кућама, пуста поља, само замакне за брег по који Арнаутин с пушком о рамену и хртом за с |
носи селам Шемси-паши:{S} Да хоћу паре за крв свога сина, ја бих узео онолико колико се узима: |
уместо бакарних грошева, златне ми лире за њу нуди, срам га било! <pb n="129" /> И нуди ми мал |
гриве и кићену опрему.{S} Сејмени јуре за Арнаутима, погледају се час-по међу собом, и ћуте ка |
узима абдест, мрмља молитву, спрема се за клањање: а неколике старице <pb n="32" /> већ су с а |
вац, нити мога сина крв хеспап, а он се за ту крв погађа; уместо бакарних грошева, златне ми ли |
аче, да ли плаче за пашићем, или што се за старца удала, или за Исмаилом плаче.{S} Јер у кули, |
испит, од тада је весела, сваки час се за понешто смеје, и устаје, хода по соби.{S} А Садије-х |
емо заради муле; ама ако она каже да ће за пашина сина, на комаде ћемо је.</p> <p>— На оволишну |
а ће мулиницу на комаде, ако рече да ће за Шемси-пашина сина, или ће је привезати коњма за репо |
па да је одговорила пуномоћнику да неће за пашића?{S} Али каква би то била освета?{S} Мало жало |
и плаче, смеје се детињој памети, плаче за срцем јуначким.</p> <p>И мало које јутро да не казуј |
.., плакаће...{S} Зар једна мајка плаче за ћерком?</p> <p>— И зар једна драга тугује за драгим? |
азиваше мајци за чим плаче, да ли плаче за пашићем, или што се за старца удала, или за Исмаилом |
у Турци, одавно, кад је био млад, момче за женидбу, украли и потурчили девојку, с којом се три |
д размота дугачак појас којим је бејаше за се привезао, изнесе је на кулу.{S} Колико се била пр |
кувала; а ове, све, скочише и похиташе за мангал: даће свекрва пашиница добар бакшиш.{S} Али и |
ијон лира, за небројено благо, мир душе за госпоство!“ Мисли паша, гласно мисли, а глас му дрхт |
деее! цикну млада Арнаутка, као гуја, и за тренуће ока баци се на Лесковчанку, заиста добро пла |
ј кривац закопа у њу таман до појаса, и за четрдесет дана, који год мимо њега прође да га камен |
ланинке“ виде у једној хануми четири, и за све четири су подједнако радознале.{S} Прилазе к Фат |
а арнаутка.</p> <p>Арнаутин је висок, и за своје године врло крупан: још мало па ће ступити у о |
акопаше га онако како је суд наредио; и за тридесет девет дана ту био, ни јео ни пио, и који го |
се и она освети Шемси-паши и за брата и за несуђену снаху.{S} Робиње и слушкиње <pb n="147" /> |
не може да се и она освети Шемси-паши и за брата и за несуђену снаху.{S} Робиње и слушкиње <pb |
к питао пред сведоцима, трипут, хоће ли за Шемси-пашина сина, Џафер-беја; она му је трипут одго |
ћи много бледа, и онолико мирна.{S} Али за што?{S} Фати-султан је невеста, а турска невеста мор |
ашићем, или што се за старца удала, или за Исмаилом плаче.{S} Јер у кули, куд се код окрене, св |
јахали су пред главном капијом и отишли за тахтариваном.{S} Млади Арнаути опколили конак с грађ |
о златом.{S} Ту су јој постељу родитељи за ђердек спремили.{S} И тој су се постељи дивиле Леско |
ни нешто што је, по мњењу Турака, жени за причање, а камо ли овако што.{S} Гордила се, поносил |
колили кулу својега муле, рано, спремни за пут, на коњма, у празничном руху, оружани до зуба.{S |
аше га далеко, где се зими снег не топи за месец дана и више; протера га сам падишах, цар царев |
о за неколико сата, то Манов глас обори за цигли један тренутак.{S} С виком Мана Кукувије причу |
ељу, хоћеш две!{S} Немој!{S} Срамоту си за жалост; немој још и жалост...{S} И после, мула, ти с |
, убили му зета; после, удаје му се кћи за Шемси-пашина сина, и најпосле: „Не украдоше Ахмед-ха |
еба плакале девојке три дана и три ноћи за живом Фати-султан.</p> <p>— Украде мула-Халим Фати-с |
једна сиромашна жена, Српкиња, наричући за сином, и скиде шамију с главе, гологлава проклињаше |
а сузе не пусти.{S} А не казиваше мајци за чим плаче, да ли плаче за пашићем, или што се за ста |
о јест, да му је сина он убио, срце јој за час стаде, свест је остави...{S} Кад ништа нису имал |
адивено, извезено златом, спремљено њој за <hi>телејисање</hi>, и уздише: чини јој се да то ниј |
p> <p>— Гар с тенџера..., не знам, осим за Арапе...{S} За џак:{S} Шемси-паша је, може бити <pb |
дно дебео, причвршћен је великом халком за гвозден клинац...{S} Стара була не устаде, не пусти |
тра и љубила Фати-султан, плачући с њом за дуго.</p> <p>Али од тада Фати мулу не двори, не пуни |
који Арнаутин с пушком о рамену и хртом за собом, иде у лов на зечеве, и прођу сеоским путем но |
п пун воде и ствари с наменом, спремљен за <hi>Мартифал</hi>.{S} На улици салебџије, <pb n="148 |
и-султан дар, који би јој младожења дао за виђење.{S} Какав дар!{S} Калпак, по кадиви извезен з |
метну на грло бисер што јој Исмаил дао за <hi>виђење</hi>...</p> <p>Робиње јој простреше посте |
Јежи му се кожа, и што је у души зидао за неколико сата, то Манов глас обори за цигли један тр |
е, час их штипао за образе, час угризао за руку, час ударио по плећима и грудима, час их затвар |
га пет хиљада, за трећега петнаест, као за ата.{S} Ми овде хиљаду гроша како за крв мулина сина |
смарагдима...: за смрт је спремише као за свадбу.{S} Дан смрти је већи празник од дана рођења, |
адиркивао једну час другу, час их вукао за витице, час их штипао за образе, час угризао за руку |
е.{S} Ти тај обичај знаш како си сазнао за себе.{S} За крв или крв или паре; а паша ти селам по |
, час их вукао за витице, час их штипао за образе, час угризао за руку, час ударио по плећима и |
јој обуку хаљину коју јој Исмаил правио за свадбу, да јој метну на грло бисер што јој Исмаил да |
ком из Топлице... што је Исмаил спремио за моје лице...{S} Овај тахтариван неће носити Цигани.. |
ина, где би се лако скрио човек, и крио за дуго.</p> <p>Конак је, нарочито тамо где је харем, в |
ао за ата.{S} Ми овде хиљаду гроша како за крв мулина сина, тако за крв последњега сиромаха.{S} |
аду гроша како за крв мулина сина, тако за крв последњега сиромаха.{S} Није ли тако добро?{S} А |
атаган ти, јатаган ми.{S} Ама то нећемо за дуг што ми дугујеш, за крв, већ...{S} Ако си бољи од |
ушише пријатељи још по три чибука једно за друго; и остаде паша као гост мулин три дана и три н |
упља; Прокупље је Ахмед-хафузу досуђено за „сургун.“ На уживање му дато пет села у околини Ниша |
хладовини, камо је нарочито направљено за играње ораха, почупана трава, утапкана земља; а мајк |
Ахмед-хафузовица је седела у Топлици по за дуго.{S} Залуд је кћер тешила, залуд јој је помињала |
е сушаше; и дању и ноћу плакаше она што за три дана сузе не пусти.{S} А не казиваше мајци за чи |
евља, уместо жара; још је око ње прибор за телејисање, мали жути тасови с варком и ђелинпули; ј |
на: заинатио се онај, па не удара печат за њено пуштање.{S} Најпосле је научише две муфтије, да |
ћене, обојена чела јагањце, које чувају за Курбан-бајрам...{S} Месец је зашао, звезде су утрнул |
о дана или у по ноћи, одмах се спремају за „кавгу“, пуне пушке, оштре јатагане.{S} И није дирао |
закону; не може да..!{S} Кад је питају за кога ће „За Бал-беја“, одговориће весело...{S} Мој Б |
ажила да јој простру постељу, спремљену за ђердек, њен, и молила да јој обуку хаљину коју јој И |
и се.</p> <p>У <hi>конаку</hi>, одељењу за људе, нигде госта.{S} Скупише се, с вечери, па се од |
а, и како ће му се судити на оном свету за рђава дела.</p> <p>Племство, госпоство, госпоство, п |
к Лесковцу, и викну: „Шемси!{S} Срамоту за жалост!“</p> <p>У Топлици овако, а у Прокупљу сврши |
је дао бесу сам себи да ће паши срамоту за жалост...</p> <p>Трећи дан, а Фати нити ромори, ни г |
жи кесу, па је врати у недра...{S} Нећу за мојега сина крв паре да узмем, а хоћу Шемси-пашу да |
е што би, сваки би рекао јазук!{S} Алах за један грех једну казну, за голем голему, за мали мал |
оставим.{S} Јербо, добро збориш: и Алах за један грех једну казну...{S} А Шемси-паша, змија пог |
а помодрелих, у хаљини коју јој је отац за <hi>Велику К’на-Ноћ</hi> правно.{S} Њена лепа коса, |
а Писма не може се да...</p> <p>— Питаш за снаху; а ти си мени, пашо, крви дужан, рече мула, не |
, <pb n="120" /> аман!{S} Алла’ ашк’на (за Божју љубав)!...{S} Харам ти ако не...</p> <p>Не мог |
праунук Шемси-паше лесковачког.</p> <p>За крв сина поглавара војњачког није узета крвнина, те |
рнаути, Војњаци, носе само мртву жену, „за севап“.{S} За тахтариванима, одмах, појавише се мули |
лимове речи:{S} Ти си мени крви дужан. „За крв ич не знам, мула, вала! и похита на чардак.{S} К |
ласа, а из очију му живи пламен сукну. „За крв ич не знам!{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Вала, мула, ка |
може да..!{S} Кад је питају за кога ће „За Бал-беја“, одговориће весело...{S} Мој Бал-беј булбу |
:</p> <p>— Аман! зар нам је оваква прва забава!{S} Мани се сна, не бој се!{S} Ја се људи не бој |
боце, билензуке и беде руке, разбачене, забачене преко главе.{S} Смакле се с главе шамијце и <h |
" /> далека: душа слухти, срце дршће... забеле се лабуд, широка хаљина, затрепташе везени тозлу |
дршће, вратаоца се отварају, полако... забеле се широка хаљина, затрепта злато на кадифели-џам |
сец је зашао, звезде су утрнуле, дан се забелео; закукурекаће трећи петли...</p> <p>— Гледајте |
очима гледао!{S} У заносу заборави ата, заборави где је...{S} У ђердеку је с невестом...{S} Ожи |
н кад се Арнаути не боје ни падишаха; а заборави рећи, <hi>ни Бога</hi>.{S} Јер да су се овај д |
спомен на свој завичај, кад би могла да заборави ноћашњи сан.{S} Па гледајући у њега поче, лепо |
и осветљив си.{S} Ко на тебе један час заборави, сто година му се светиш“.</p> <p>Из мисли га |
данас својим очима гледао!{S} У заносу заборави ата, заборави где је...{S} У ђердеку је с неве |
-султан-ханумина мајка прекиде молитву, заборавивши да је то велика грехота, па полете кћери у |
ише, клечи сад крај ње, јединице своје; заборавила у тешком јаду Алахово Писмо, па наружила лиц |
м кишом их лије.{S} Па бар да се опије, заборавио би своју несрећу; али како да се опије, кад о |
а тада погледала, и опростила му што се заборавио, <hi>мало</hi> погрешио, „као човек“...</p> < |
кад дивљаци; кад <hi>мисле</hi>, пре ће заборавити правила доброг понашања најпросвећеније жене |
један, крупан, у уским белим чакширама, забрађен великим пешкиром тако да му се само очи виде, |
о остаје дуго.{S} Мајка седи према њој, забрађена белим јашмаком онако као кад се Богу моле, с |
"32" /> већ су с абдестом готове, па се забрађују јашмаком, приносе бројенице, простиру серџаде |
а саслуша девојче, отеже:{S} Аааа!{S} И забрани сину да <pb n="78" /> се затвара са Замбак-роби |
рлуцима од црвена сактијана.{S} Тумара, забринут, луд од бриге; застане, зажмури и почне својим |
ултан је ипак весела, па и тужну, много забринуту мајку често разговори, и развесели.{S} Удаљен |
ми... „Аллааа’!.. припуцаше мале пушке, забубњаше бубњи, писнуше зурне... то поздрављају долаза |
сви остали, па и они избацише пушке.{S} Забубњаше бубњи; писнуше зурне.</p> <p>И ови у предсобљ |
<pb n="36" /> Аман, моја деца!“ У часу забуне, осим несрећне мајке, што из свега гласа нариче |
л оно вече, у оном <pb n="42" /> чуду и забуни, па нека изручила ибрик, да жар угаси, и то још |
се подиже да устане, па кад не могаде, завали се, опет, у јастуке и радосно поче:</p> <pb n="1 |
, да сакрије сузе, јер ако њу још надом заварава, себе више не може.{S} Мајка је љуби, а она:</ |
се од поноћи, раде; а снег веје, веје, завејава пут; и раде, опет раде, јер се не зна време, д |
ценим застиркама и јастуцима из Смирне, завесама из Дијарбекира, персијским ћилимима, огледалим |
турбе...{S} У џенет ћеш.</p> <p>Кад се зави и изиђе Лесковчанка, ниједна од њих не виде.</p> < |
ледајте на сат...{S} Спремајте ме...{S} Завијајте ме..., не... огледало...</p> <p>Дадоше јој ог |
прегорела би, зацело, и спомен на свој завичај, кад би могла да заборави ноћашњи сан.{S} Па гл |
овори, и развесели.{S} Удаљена од свога завичаја, Фати-султан и овде нађе другарице, девојке, т |
се чини више од очију, од живота, и од завичаја.{S} Али што је чудновато, и он њу воли, и ако |
атова, из далека, а чаршијом отвореном, завлада <pb n="97" /> неописан страх, и узеше се спушта |
, тише, полако нестаје, изумире, док не завлада дубока, мртва тишина.</p> <p>И дан свршава као |
ад од тада није у Власини, него тумара, завлачи се по шуми у дупље дрвећа и виче, дању, у проле |
заволела простога Арнаутина, зар да не заводи господскога сина пашина.“</p> <p>Тако говоре, и |
олку..{S} И зацело говори: „Кад је била заволела простога Арнаутина, зар да не заводи господско |
оштво је.{S} Што ближе јутру, све чешће завришти Рузиђар (Ветар), диван арапски коњ, ождребљен |
главе, пре звер, сад човек, мека срца, завукао руке под појас, хуче; иде око куће, дође пред к |
Ахмед-хафузу ата из ахара, ни из авлије загара, него чедо, кћер му украдоше.{S} Вај, чуда!{S} В |
извуче ћилибар на чибуку из уста, па се загледа у пашу.</p> <p>— Што ме гледаш, мула?{S} Не збо |
е муж...; муж је само по имену, ааа?“ И загледа се стара у кћерину угашену зеницу.{S} Њој се за |
ију пламен сукља, лица чисто онакажена, загледају пушке, гледају јатагане.{S} Млади хоће у Прок |
кожом, седи Шемси-паша; прекрстио ноге, загледао се у једну дебелу књижурину, укоричену црном к |
ји и ћулаву, скрштених ногу, и пуши.{S} Загледао се кроз прозор у голо дрвеће.{S} Хладан, зимни |
ту сео, и наслонио лактове на колена а загњурио главу у руке, и по читав сат тако остао.{S} См |
ође прокупачким сокацима, женама вечера загорева, невестама се јувка цепа, девојкама ибришим мр |
чучи пред њом, подигао руке, хоће да је загрди а не може, онај га свет гледа; и она диже руке, |
усафир-одаји, час у диван-хане, како је загрејало пролетње, ђурђевско сунце земљу понекад и на |
се мирис кроз свежину вечерњу са ливада загрејаних дневном жегом, диже се као дим тамјана из ка |
од зиме, али се они први <pb n="108" /> загрејаше јер угледаше тахтариване и пратњу, Арнауте; д |
, па опет их спушта, свет гледа...{S} И загрлише се: цикну, стеже Исмаилову сестру око врата, д |
м било!{S} И још једанпут га срам било! загрме мула, пустив груди.{S} Шта су конаци, шта су чиф |
о место није на тахту, али он се попе и загрме:</p> <p>— Селам-Алећ, пашо!</p> <p>— Алећим-Села |
<p>Из собе, кроз одшкринута врата чу се загушљив, врло слаб, болан глас:</p> <p>— Ол (буди)!</p |
алио; ни с једним фисом није ни у малој задевици, а камо ли да је коме крви дужан.{S} То је нек |
од топлим сунцем стамболским.{S} Очи га задивљавају, и збуњују, а коса опија као зумбул, јасмин |
едних као у девојке.{S} Истина, и он је задиркивао многу лепу Циганчицу, али је још „гонџе-лале |
кињом Ђултер, и Черкескињом Замбак; час задиркивао једну час другу, час их вукао за витице, час |
.</p> <p>Изиђоше преда њ три сејменина, задихани, као да су пешке дошли, трчећи; донеше му црн |
дговарају, једно те једно, испрекидано, задихани:{S} Буна...</p> <p>Паша се окамени.{S} Стоји к |
пашина конака, тога дана, пред зору, на задња врата изнесен некакав грдно дугачак џак, и однет |
м однесе се кући Ахмед-хафузовој.{S} На задњу капију улажаху стари Арнаути и сјахиваху с коња п |
х га...</p> <p>— Кажи, кажи, вели момче задовољно, а она се застиде, па поче да крије лице и да |
<p>— Још мало...{S} Млад, и луд, па се задоцнио...{S} Оставио да дође сутра.</p> <p>Мајка се з |
ц“, ножем посред срца, да га од тога не задржаше Турци што се бејаху скупили да гледају бој пет |
а, на грудима материним, да га те груди задрже у харему, кад зажели да изиђе, да оде међу друго |
лупи је песницом у врат; а сирота Фати задрхта и уплашено изусти „амани.“</p> <p>— Јеси ли вид |
, и тресе се више но икад, а мулина кћи задрхта целим телом, не пустивши гласа.{S} Држи Фати-су |
у не бејаше ни капи крви, и целим телом задрхта.{S} И опет се помаче; мула се примаче.</p> <pb |
и спуштени, тако целом чаршијом.{S} Кад зађоше у српску махалу, и мула бејаше далеко, отвори се |
..</p> <pb n="22" /> <p>На Арнауте није зажалио; ни с једним фисом није ни у малој задевици, а |
} Мајка као да нешто страшно прочита са зажарених јагодица, из оборених очију, те пљесну дланов |
ом руком врело чело, као смиљ жуто лице зажарених јагодица, вреле руке, и казује својој кћери е |
се уз кафез, сама је, слухти, дршће... зажариле му се румене јагодице, пламен, сијају очи, две |
<p>Он говори, очи му се сијају, лице се зажарило: бесу даје својој невести; рука му пала на иск |
ара у кћерину угашену зеницу.{S} Њој се зажарише увеле јагодице; обори очи...{S} Мајка као да н |
им, да га те груди задрже у харему, кад зажели да изиђе, да оде међу другове...</p> <p>Из Проку |
а узе: дивит, перо и хартију...{S} Прво зажмуре, па поче гушчјим пером с десна на лево...; на к |
умара, забринут, луд од бриге; застане, зажмури и почне својим танким гласом, сам говори; мало, |
него отпузао“.{S} Хода, па тек застане, зажмури, гласно мисли: не зна с кога краја да почне.{S} |
окој чалми.{S} Кад хоће да говори, прво зажмури, па тад почне.{S} Овога пашу нису волели Лесков |
к; а оне му све угађале, више него пре, зажмуриле су кад би год њихов „ојнак“ растурио његову „ |
.{S} Млада, а без мужа беше пет година: заинатио се онај, па не удара печат за њено пуштање.{S} |
ли добра познаника, кога би, кад би јој заискао пуномоћје, по гласу познала, ако га не би видел |
за тренуће ока баци се на Лесковчанку, заиста добро плаћену, дохвати је за рамена, обори је на |
да их стишава, и да <pb n="86" /> гине, заједно са сиротињом, и турском и српском...</p> <p>И н |
исоке ограде на улицу, те закрчило пут, заједно с малским ђубретом.{S} Уклонила честу да не би |
ина га бије у обријано теме, изазива му заједно с мирисом бошче дувана рој мисли; и кад се посл |
p>— Е, готово, време је...</p> <p>Мајка зајеца...{S} Изведоше је, изнесоше је из собе.</p> <p>- |
воја младост!“ Па поклопи лице рукама и зајеца како скоро није.{S} Подижу јој се плећа, одскачу |
ноћну тишину јејина, тица злослутница: зајецаше струне на гуслама од ветра кроз незатворене ка |
господара и полете, вриштећи.{S} За њим закасаше остали ати и коњи.{S} Цела <pb n="56" /> чарши |
ер се са узбуђења и и силнога напрезања закашља: и метнувши на уста јаглук, златом везен, обоји |
тав само реп...{S} Нека јој га, нека се заките њим Турди...{S} Кад умртви човек нечовека, па и |
} Арнаутку обузе језа каква никад није; заклела би се у гроб брата јединца, да се та тица злосл |
једна беса, него Турчину, опрости, сто заклетава?</p> <p>Он говори, очи му се сијају, лице се |
и.{S} Ја, Исмаил-бег, знам нашу највећу заклетву <hi>валлахи</hi>, <hi>биллахи</hi>, <hi>таллах |
ко!{S} Пуши и слушај.{S} Он није џелат, заклиње се.{S} Сина су ти, мула, убиле харамије; он хоћ |
.</p> <p>— И после, мула, Шемси-паша се заклиње у Алахову љубав да није џелат; да ти није он си |
на образ...{S} Одустају од пута, али се заклињу да ће мулиницу на комаде, ако рече да ће за Шем |
пашиница не узе лупати дланом у врата, заклињући га у њихова Бал-беја, да јој отвори.</p> <p>Т |
ру, вриснуше и простреше се по поду, да заклоне лице; и стара подиже главу, врисну; а на ову вр |
..</p> <p>Уста занемела; очи склопљене (заклопи их Исмаилова сестра).... осмех, радостан, није |
нала, ако га не би видела.{S} Али какав закон?{S} Зар је по закону венчати жену с другим кад је |
оја жена.{S} Њу је затворио од младости закон; тебе под старост твоја лудост.{S} Хтео си, учини |
ожени се старац дететом!</p> <p>Не, ту закон нема посла.{S} А није вала ни грех, рекли би мусл |
азук!{S} Опет јазук!{S} Има ли правде и закона!...“</p> <p>Пође одајама како никад досле.{S} Не |
, ни шта одговара?{S} И радили су преко закона: пуномоћник јој био човек, Арнаутин један, кога |
етом, мула-Халима и Арнауте падишахом и законом!{S} Ха! ха! ха! насмеја се својој лудости грохо |
а...{S} Жена не може имати два мужа, по закону; не може да..!{S} Кад је питају за кога ће „За Б |
са ниједнога.{S} Оба су јој венчања, по закону, пала, те је слободна, и може да понови венчање |
идела.{S} Али какав закон?{S} Зар је по закону венчати жену с другим кад је није први пустио.</ |
суд да се ископа рупа, да се тај кривац закопа у њу таман до појаса, и за четрдесет дана, који |
прође да га каменује.{S} Ископаше рупу, закопаше га онако како је суд наредио; и за тридесет де |
ли.{S} Кад мула чу, ништа не рече, само закрвави очима, стисну песнице и рикну.{S} Суља, иначе |
лу; мула ћути, мери пашу...{S} Грдно се закрвавише мулине очи!{S} Грдно су му страшни погледи.{ |
својом крупном гласином, гледајући пашу закрвављеним очима и примичући му се.</p> <p>Паша се по |
бацило преко високе ограде на улицу, те закрчило пут, заједно с малским ђубретом.{S} Уклонила ч |
з оборених очију, те пљесну длановима и закука: „Вај!{S} Вај!{S} Вај!{S} Јазук, кћери, твоја мл |
шао, звезде су утрнуле, дан се забелео; закукурекаће трећи петли...</p> <p>— Гледајте на сат... |
0_N1" /> викнуше Лесковчанке, јенђе.{S} Закукурекаше трећи петли...</p> <p>И Фати-султан-хануми |
следња реч.</l> </quote> <p>Трећи петли закукурекаше.</p> <p>Ни мало хропца, мало грчења...{S} |
<hi>Алах-екбер</hi>.{S} У дишер-авлији залаје грдно велики пас, јер му се час по учини бахат о |
репцем, увијена у бели покров, а она се залеђена суза отопила и низ образ пролила, и тужан је о |
да је у пуне туге очи, што се стакле од залеђених суза, у изгореле усне; а кад чује кашаљ, дубо |
ворити е је мула дао бесу, па би му они залепили блато на образ...{S} Одустају од пута, али се |
е, летње, те се испаравају цветне лехе, заливене и синоћ и јутрос, мирише земља...{S} Чује се т |
рода, и илијинске траве, сагореле, сад заливене кишом, на чупаву ћилиму и јастуку сеном напуње |
ледају се час-по међу собом, и ћуте као заливени, јер виде да и над њиховом силом има сила.{S} |
ци по за дуго.{S} Залуд је кћер тешила, залуд јој је помињала к’смет и Алахово Писмо, она, по њ |
стидео, пак и од црне и беле робиње.{S} Залуд су га звале да се играју ораха; нити се играо, ни |
вица је седела у Топлици по за дуго.{S} Залуд је кћер тешила, залуд јој је помињала к’смет и Ал |
а <hi>Војњака</hi>, виде га и у њега се заљуби.</p> <p>Шкодралија живи у Арнаутлуку, и лети и з |
Нарочито виде да је лудо питала кад се заљуби...</p> <p>Виде једнога младића, Арнаутина, једин |
ажено лане, није видео Фатме, а у њу се заљубио: причала му мајка, и робиње, и једна стара бего |
Оставио да дође сутра.</p> <p>Мајка се заљуља још више, и узе мрмљати молитву.{S} У ниској гот |
о стара, да истрчи, па не могаде, но се заљуља и лупи о под застрвен асуром.</p> <p>Материно је |
да су се удариле у груди кад је за угао замакао, али она није ништа осетила, јер Исмаилово јој |
атама, људи по кућама, пуста поља, само замакне за брег по који Арнаутин с пушком о рамену и хр |
стргао би десеторо а то ли једнога, али заман! ланац је грдно дебео, причвршћен је великом халк |
ани сину да <pb n="78" /> се затвара са Замбак-робињом; а у вече рече паши е је време да се хан |
Сичан (миш! миш)!{S} Али једанпут дође Замбак својој хануми на тужбу плачући; а кад ханума сас |
се играти ораха с црном Ђултер и белом Замбак; а оне му све угађале, више него пре, зажмуриле |
ињама, с црнкињом Ђултер, и Черкескињом Замбак; час задиркивао једну час другу, час их вукао за |
једну сасвим мрачну сарачану, нарочито Замбак-робињу, и није је пуштао отуд док не обећа да ће |
; људи, уплашени, ћуте.{S} Јер сад нису замешали репови, него главе; турски паша с арнаутским м |
о волела.</p> <p>Милује Фати по коси, и замислила се, као да у одаји никога нема; претура, ваљд |
е наспрам Прокупља, мула оборене главе, замишљен, његова кћи тужна, Арнаути љути: шкргућу зубма |
, из груди.{S} Час је тужна, час толико замишљена, а час немирна, хтела би некуд далеко, ни сам |
азговара, седе Фати и Исмаилова сестра, замишљене; а попци зричу, свици по ливади трепере као п |
а се и радовала, и плакала; најпосле се заморила, отежали јој очни капци, она их с муком отвара |
а, играња, разузданог весеља, хануме се замориле, и поспале.{S} Неке спавају на миндерлуцима, ш |
ује буљина с урлањем огладнела вука.{S} Замрзла се Топлица.{S} Цела природа заспала дубоким сно |
Ноћ</hi> правно.{S} Њена лепа коса, сад замршена, пала јој је <pb n="59" /> по челу, још телеји |
не љуби рухо, не плаче над оружјем.{S} Замутиле јој се очи, бистри горски кладенци, увело лице |
ешка, пуна воде, изиђе дућанџија какав, занатлија, и похита, увијен у јапунџе, или с џаком на г |
о нису хануме из махале, кадуне каквога занатлије, дућанџије, или, рецимо, онако некога радника |
не соко, него бели голуб...</p> <p>Уста занемела; очи склопљене (заклопи их Исмаилова сестра).. |
, испрва, шапће молитву; а после мисли, занесе се:{S} Исмаила душом гледа, ту крај капиџика, с |
рукама колена, наслања браду на руке, и заниха се, сузе јој падају по рукама...</p> <p>— Шућур! |
мирис, пије га као ђулов сок, опија се, заноси се, а очи се склапају, саме...</p> <p>...{S} И в |
и не оволико растужена душа; сновима се заноси љубав...</p> <p>...{S} У Прокупљу је.{S} Сунце с |
говарају се, гледају се; он, у љубавном заносу, додирну врховима прстију њено <pb n="14" /> лиц |
а је он данас својим очима гледао!{S} У заносу заборави ата, заборави где је...{S} У ђердеку је |
..{S} Оде јој мајка, и оде јој несуђена заова, у Прокупље, на два дана, или, како Турци кажу, н |
b n="93" /> <p>Овако одговара несуђеној заови; а кад јој мајка опет дође, њој:{S} Ништа ми није |
и болан, болан, кад, угледавши несуђену заову, узвикну: „Вај, ханум, све сам изгубила“!...{S} И |
на њена оца, што никад досле, да му не запале кулу, па куд би сирота Фати-султан, <pb n="101" |
с брда у долине, гради сметове, камо би запали и ати а некмоли људи.{S} Умукле су тице певачице |
где булбули поју, па си ишао жмурећи, и запао у блато; пошао си да ловиш рибу у мутној води, па |
где булбули поју, па си ишао жмурећи и запао у блато.“ Сад се тих мулиних речи сети, и мисли: |
чувала од погледа тајно подсмешљивих, и запиткивања својих пријатељица.{S} И после, она није <p |
> <p>— Аман, бебег’м! промуца мајка, па заплака.{S} Зна она: тахтариван из џамије — мртвачки са |
лупи у врат песницом; а сирота Фати сад заплака и трипут, уплашено, узвикну аман.</p> <p>Мулина |
ан, а Фати нити ромори, ни говори, нити заплака, ни уздахну.</p> <p>Уз прозоре, без ћерчива и к |
крвних освета, и отмица, чуда и покора, заплакаше.</p> <p>Хафуз-Ахмед оде, а не рече мули:{S} З |
; мула вук... медвед...“</p> <p>Хоће да заплаши мулу падишахом, решио се; не сећа се шта мула р |
падишаху тужбу?...{S} Да пустим.{S} Да заплашим горскога вука, гладна...{S} Доћи ће ми на разг |
никад досле.{S} Не гледа у слушкиње, а заповеда им, не заповеда, него наређује, као кћерима, и |
е раде <pb n="76" /> и чуде се што сама заповеда, што не креће плећима по стамболски, што не др |
Не гледа у слушкиње, а заповеда им, не заповеда, него наређује, као кћерима, или млађим другар |
бра, узе да зове војне старешине, да им заповеда да дигну војску на оружје, да иду да умире поб |
се у годину дана једанпут улази.“ Досад заповедала преко дебелоуснате црне робиње, Ђултер, а са |
в силистер полако, и мало погнут.{S} Он заповеди да се наоружају сејмени, да што пре отиду у То |
упачки сарај.{S} Силистер изврши пашину заповест.{S} И већ до подне опколише сејмени кулу мула- |
осим једнога слушчета Циганчета, готово запретаног у пепелу крај ниског а широког огњишта, све |
дође у Прокупље, сјаха пред сарај, нема заптија.{S} Из сараја не изиђе очајан, но махнит, из оч |
овачки! „Ама зар баш сам паша?“ „Не.{S} Заптије из прокупачког сараја.“ И ако се говори шапатом |
града глас оде у Топлицу.</p> <p>— Три заптије:{S} Хасан, Халид и Хусеин.</p> <p>— Паша им био |
рекао, свој тројици, да више неће бити заптије, но кадије.</p> <p>— И претио им, да ће их мери |
,</l> <l>Убаво лане;</l> <l>Мор дугмета запучила она </l> <l>Чак до ђердане...</l> <l>Од акшама |
поћуташе, па он узвикну:</p> <p>— Аман! зар нам је оваква прва забава!{S} Мани се сна, не бој с |
.{S} Јер да су се овај дан бојали Бога, зар би тражили <pb n="58" /> пуномоћје за венчање од он |
ад је била заволела простога Арнаутина, зар да не заводи господскога сина пашина.“</p> <p>Тако |
>— .{S}Ашици, сваки има саз под мишком, зар ниси видео?{S} Од града до града иду, ударају у саз |
ад... „Какав Стамбол, женска главо?!{S} Зар мислиш да је Војњацима Стамбол далеко?“ „Е ја друго |
p>— Мајка моја, Зулфи..., плакаће...{S} Зар једна мајка плаче за ћерком?</p> <p>— И зар једна д |
не, нарочито оне с девојачке стране.{S} Зар су се веселиле само ноћас?{S} Где је <hi>Хамам</hi> |
<p>— Ево мене, Фати-султан, кумријо.{S} Зар ме не познајеш?</p> <p>— Познајем те, Садије-ханум, |
га не би видела.{S} Али какав закон?{S} Зар је по закону венчати жену с другим кад је није први |
p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар да правимо вољу Шемси-паши?</p> <p>— Крвнику?</p> < |
p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар нашега муле кадуна на испит?</p> <p>— Не дамо!</p> |
/p> <p>Нити ромори, ни говори.</p> <p>— Зар полудела, јадна, од страха, или изгубила језик, гов |
i> снаху?</p> <p>— Истина, пашо.{S} Ама зар Фати-султан није била пре моја снаха него твоја? пи |
а је убица Шемси, паша лесковачки! „Ама зар баш сам паша?“ „Не.{S} Заптије из прокупачког сарај |
p>— Змији жалац није у репу.{S} И после зар мислиш да су с овом осветом Арнаути готови.{S} Јок. |
једна мајка плаче за ћерком?</p> <p>— И зар једна драга тугује за драгим?</p> <p>— Ниједна као |
а, о девојкама, о младићима, о љубави. „Зар и овде има љубави?“ упита једном, зачуђено, Фати-су |
Јок!{S} Јок!{S} Јок!</p> <p>— Да идемо заради муле; ама ако она каже да ће за пашина сина, на |
„Дангалија“.{S} Што ћу му ја.{S} Сам је зарадио то презиме, стекао дангу (ожиљак)...{S} Ха, ха, |
.</p> <p>Затутњише сарајске степенице и зарза мулин ат, прими господара и полете, вриштећи.{S} |
/> жеженим златом.{S} Кад опази мулу ат зарза, трза се од сеиза, и одмах се зачу силна вриска; |
охвати је за рамена, обори је на под, и зари јој беле, оштре секутиће своје у смежурано грло, к |
, сруши се као храст ишчупан олујом, па зарида...</p> <pb n="22" /> <p>На Арнауте није зажалио; |
} Одјекну њено лепо име, њему мило а он зарида, изиђе из одаје; побеже удно вотњака, изговори с |
друге мусафир-одаје читава кујунџиница, зарфови од сухога злата, с рубинима, крупним смарагдима |
то ће упирати очи у високи Јастребац, у засејане брежуљке у које је Исмаил очи упирао; што ће б |
Бал-беј; пролази мимо прокупачки сарај; засијаше се кроз пушкарнице пушчане цеви, и чу се пуцањ |
} Зубато сунце појави се, те према њену засијаше се оловне капе с врхова витих минара.{S} Улазе |
перо, на другу олово, ела!{S} Ха-ха-ха! засмеја се мула, па настави: „Ово није, пашо, раја, ово |
о, нисам кукавица...{S} Ха-ха-ха-ха-ха! засмеја се мула још једном, много, и премери пашу још ј |
е.{S} Једна од оне три, мало час будне, заспала; друге две натакле на прсте филџане, па ударају |
{S} Замрзла се Топлица.{S} Цела природа заспала дубоким сном.</p> <p>У тахтариванима и душеци и |
ултан лежи мртва, лепа, лепа, као да је заспала.... коса се по јастуку просула.... јорган јој д |
, ни полусан...{S} Сан је сад...</p> <p>Заспала је, на грудима Исмаилове сестре, али опет Исмаи |
, и гледа: чисто не верује да је толико заспало, те да не осети ово од шта се морала потрести п |
} Гости се разишли, пијани хафуз дубоко заспао, и слуге поспале.{S} Нигде мушке главе будне!{S} |
е једна жена, па не могаде да прође, но застаде и пита: „Је ли, Вога ти, чиме те ударише <pb n= |
м од тада брата не помену; реч „Исмаил“ застаје јој у грлу.{S} Види да је Фати весела, да једва |
о му се, час-по, јечање његова сина.{S} Застајкивао, ослушкивао, и ишао даље; у зору прошао про |
ана.{S} Тумара, забринут, луд од бриге; застане, зажмури и почне својим танким гласом, сам гово |
устрчао, него отпузао“.{S} Хода, па тек застане, зажмури, гласно мисли: не зна с кога краја да |
S} Иде, тумара сокацима као луд, па тек застане, премери сокак погледом, као да кћер тражи, као |
само боје, него и да му се диве, да се застиде од његова госпоства. „Знам га оволишног, ћатиба |
гору, или воду где није Алаха?“ Она се застиде, поцрвене: истина лудо питала.{S} Нарочито виде |
и, кажи, вели момче задовољно, а она се застиде, па поче да крије лице и да се смеје.{S} Хтеде |
ултан.{S} Јастуци крај прозора мокри, и застирка на миндерлуку, и нико на то не мисли; нико не |
је харем, врло лепо намештен скупоценим застиркама и јастуцима из Смирне, завесама из Дијарбеки |
па не могаде, но се заљуља и лупи о под застрвен асуром.</p> <p>Материно је срце разумело какав |
им кораком дође до невесте, подвуче јој засукане, жилаве руке испод леђа, узе је у наручје...{S |
топличком пун месец.{S} Ваздух је благо заталасан, те се повијају травке, пригињу једна к друго |
!{S} И забрани сину да <pb n="78" /> се затвара са Замбак-робињом; а у вече рече паши е је врем |
етне, пита својим промењеним гласом, не затварајући очи, као обично, јер хоће не само да чује, |
беја, да јој отвори.</p> <p>Три дана се затварао, а после пошао из одаје у одају, с ћошке на со |
час ударио по плећима и грудима, час их затварао у једну сасвим мрачну сарачану, нарочито Замба |
коле прокупачки сарај...{S} Сва чаршија затворена...{S} Свуда капци на пенџерима...</p> <p>— Шт |
.{S} Сад чаршија није прошарана, сва је затворена; Турци су, и Срби, са својима код куће, Арнау |
је, високе, оковане мертечким ексерима, затворене чивијом, а негде, где су укућани плашљивији, |
ветар и наноси кишу кроз прозоре, рђаво затворене, у одаје, у џамли-ћошке.{S} Покисле кокоши су |
, а неко и на неопранштину; прозори сад затворени, на ћерчивима хартија, ћерчива брашном облепљ |
не с девојачке стране спавале; још нису затворени прозори, ни онај кроз који је однета Фати-сул |
улице...{S} Фати-султан лежи наузнак са затвореним очима: очни су јој каици ишарани ситним варк |
, нешто да му каже.{S} Он седи у једној затвореној софи крај мангала, у антерији и ћулаву, скрш |
... „Мисли сад, кад ниси пре мислио.{S} Затвори се у харем, као твоја жена.{S} Њу је затворио о |
ру, кад се пробуди и очи отвори.</p> <p>Затворила га мајка као девојку, јер зна како се Арнаути |
хануме, јер јој је у харему син.</p> <p>Затворила момка као девојку, па га не пушта.{S} Није ја |
ри се у харем, као твоја жена.{S} Њу је затворио од младости закон; тебе под старост твоја лудо |
бесу да неће никуд од ње...{S} Гроб се затворио.{S} Белег су однели Арнаути некуд далеко...{S} |
ер-Шербет</hi>; а понекад се и он с њом затворио, па је тамо плашио, откидао од једнога старога |
..{S} Грли јој вити стас... „Мифтара је затекла у постељи само једна јутарња молитва, мене ће т |
кад се Садије-ханум, мулина кћи, врати, затече је страшну, жуту као лимун, сву уплакану, и тужн |
ји није од Бога <pb n="53" /> дошао.{S} Затим паша седе, а и мула, према паши, и ако му овај не |
Фати-Султан...{S} Од рода је султанова, зато је зову <hi>султан</hi>, то јест принцеза.</p> <p> |
трасно...</p> <p>О, како сад себе воли, зато што ју је Исмаил волео!...</p> <p>А једно вече, по |
дуга брада, проседа, округло подшишана, затрепери кад се узму грчити танке, изгореле усне.{S} З |
ају, полако... забеле се широка хаљина, затрепта злато на кадифели-џамадану...{S} Слуша глас, њ |
Фати-султан нестало.{S} Сунце сину, те затрепта по трави и цвећу крупна роса; удесише веселе т |
ршће... забеле се лабуд, широка хаљина, затрепташе везени тозлуци...{S} Прибила се уз кафез, са |
е једанпут, а, штоно реч, <pb n="26" /> затресе се кула из темеља; стаде крај незатворена капци |
етну на главу нов ћулав и тунус фес.{S} Затурио фес и ћулав, те му се види обријано теме.{S} Ст |
хита кроз прозор с невестом: спусти се, затутње под њим земља...</p> <p>А онај велики пас у диш |
па и они мали коњи као ластавице су.{S} Затутњи земља.{S} Лети блато у вис с копита атова и чил |
е леђа, сиђе с тахта без збогом.</p> <p>Затутњише сарајске степенице и зарза мулин ат, прими го |
мусафир одаји, с улице, чивилук велики, заузео цео један зид: педесет „ката рубе“, све свила из |
где су били Арнауткини секутићи, да крв заустави, меће главу у торбу и, још смелије, још дрскиј |
ујица!{S} Нема мислиш уставе која ће је зауставити.{S} Таласа се, човек до човека, па сви као б |
.{S} Виде кад се кола с пашиним харемом зауставише пред капијом Ахмед-хафузовом, па одјезди у Т |
н оспичав дугоња.</p> <p>— Кучку псима! захори се силно, из свих грла, небо се пролама.</p> <p> |
души ни трунке греха.{S} А овако увене, зацело, биљка кад јој украте сунце и росу...</p> <p>Фат |
м часу, учини толико леп, прегорела би, зацело, и спомен на свој завичај, кад би могла да забор |
дође, Шемси ће по лепу Стамболку..{S} И зацело говори: „Кад је била заволела простога Арнаутина |
не смеју), и да деле с њом оно што јој зацело на лицу читају, бригу, страх, и стид.{S} Али как |
е више не прекида Фати-султан ради; али зачегрља реза на вратима.</p> <p>— Хајде, Фати-султан, |
усана <hi>Аллах-екбер</hi>, и у томе се зачу вриска ата Исмаилова.</p> <p>— Алла’! узвикну стар |
ат зарза, трза се од сеиза, и одмах се зачу силна вриска; одјекнуше брда и Јастребац.{S} Мула |
на њену цику и на Исмаилове сестре речи зачу се рапав, страшан глас.{S} Продера се сова.{S} Арн |
лице, — над том високом а трошном кулом зачу се кроз ноћну тишину јејина, тица злослутница: зај |
ажњом, јер воли да се сутра Лесковчанке зачуде њеној вештини.{S} Осим невесте и старе кадуне, у |
то и сирото, ко год чу о овоме венчању, зачуди се. „ Алла’!{S} Алла’! севдах женски! од петка у |
ти-султан удари дланом у врата; жене се зачудише, не знају шта ће, људи се прибише уз врата.{S} |
„Зар и овде има љубави?“ упита једном, зачуђено, Фати-султан: а њене се другарице насмејаше; ј |
..</p> <p>— Што ти би, мула?! пита паша зачуђено, видев га овако промењена, необична.</p> <p>Ал |
к од обести, Шемси-паша.{S} И ту јој се зачује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију.</p> <p |
чувају за Курбан-бајрам...{S} Месец је зашао, звезде су утрнуле, дан се забелео; закукурекаће |
p> <p>— Фати, бебег’м (зеницо моја)!{S} Зашто да у зору изнова ради? пита мајка, љубећи је.</p> |
га ћатиба Хасан-беја, Цариграђанина.{S} Зашто га уби нико не знаде; а сваки знаде да му млади ћ |
<p>Хафуз-Ахмед оде, а не рече мули:{S} Зашто ми украде кћер?{S} И не потражи је од муле, — не |
:</p> <p>— Исмаил-бег... ћути!</p> <p>— Зашто да ћутим, Фати-султан?</p> <p>— Па... страх ме, ј |
p>— Истина за чудо; ама...</p> <p>— Ама зашто је из Шемси-пашина конака, тога дана, пред зору, |
а, одакле се после караван кренуо?{S} И зашто се уочи тога дана скидао у Ахмедовој авлији гар с |
то пуна лишћа, ама је само гледамо; јер зашто бисмо на њу каменицама?...{S} За кумрију је шарен |
и опет Исмаил.{S} Отворио се гроб...{S} Збацио <pb n="69" /> је Исмаил са себе бело платно...{S |
ти, па му окрете леђа, сиђе с тахта без збогом.</p> <p>Затутњише сарајске степенице и зарза мул |
усне...{S} Можда су та суза и тај осмех збогом Топлици и гробу Исмаилову...</p> <p>Дођоше наспр |
рошапће; А, женски севда!{S} Добро људи зборе: траје од петка до суботе...</p> <p>Дође дан пола |
> <p>— Мулу туга обрвала, па не зна шта збори.</p> <p>— Зна.{S} Туга није у глави већ у срцу.</ |
<pb n="114" /> Ааа?{S} То пашин бакшиш збори, ђувендеее! цикну млада Арнаутка, као гуја, и за |
ен да пустиш...</p> <p>— Остави мене да зборим, мула, гост сам ти...{S} Тако!{S} Пуши и слушај. |
ћути.</p> <p>— Ти ћутиш, мула, ја ћу да зборим.{S} Селам ти од Шемси-паше: хиљаду лира уместо х |
шу.</p> <p>— Што ме гледаш, мула?{S} Не зборим ли добро?</p> <p>Он ништа не одговара.{S} Гледа |
Шемси-пашу да оставим.{S} Јербо, добро збориш: и Алах за један грех једну казну...{S} А Шемси- |
Ситна, мршава, с очима утеклим у главу, збрчкана, много, не од старости, него од невоље: (како |
гледале чудо од лепоте, и од богаства, збуњено, не умејући одатле изићи, док их не опомену паш |
м стамболским.{S} Очи га задивљавају, и збуњују, а коса опија као зумбул, јасмин, њена светла м |
и од црне и беле робиње.{S} Залуд су га звале да се играју ораха; нити се играо, ни се с њима р |
— Сад је Фати-султан у мулиној кули.{S} Звао је њена оца јуче, да је види, и да је утеши...</p> |
скут, ханум-ефенди“.{S} Јер те што нису звате њену сину у сватове, она је пресудила, е нису ни |
ла долази у сарај кад се год позове.{S} Зваће и свога пријатеља и друга нишкога пашу...{S} А!{S |
мирна; бледа је као свећа или као једна звезда коју, од Исмаилове смрти, свако вече гледа: с ње |
езду своје невесте, верујући да је њена звезда најлепша, најсветлија, кад је она онолико лепа, |
ду звезду, па јој се чини да је то њена звезда.{S} Јутрос ју је пуномоћник питао пред сведоцима |
сом цвећа, освежену росом; на небу пуно звезда, трепте, и час-по па се покоја угаси; Исмаил је |
за Курбан-бајрам...{S} Месец је зашао, звезде су утрнуле, дан се забелео; закукурекаће трећи п |
<head>IV</head> <p>Месец је тако тужан; звезде не трепте као мало час; ветар је удесио жалосну |
умене јагодице, пламен, сијају очи, две звезде, више, два сунца...</p> <p>...{S} У Прокупљу је. |
чу, свици по ливади трепере као по небу звезде, као кандила која је природа и доле припалила ду |
зусти „амани.“</p> <p>— Јеси ли видела, звездо, садберк-ђул у саксији и у хладовини?{S} Пустио |
Све су три уз врата.</p> <p>— Не дршћи, звездо.{S} Све по срцу...</p> <p>— Не губи памети, сунц |
а вратима.</p> <p>— Хајде, Фати-султан, звездо: дође време, говори јој мулина кћи и хвата је по |
> <p>— Ол (буди)!</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрење |
да, друга стрепи.</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрење |
вљеном лисичином.</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим...{S} Ал |
мало час имамов:</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрење |
н је, Шемси-паша, Фати-султан, ј’лдз’м (звездо), што дрво с родом...{S} Знаш такво дрво?{S} Не |
воре. „Да се однесе онај лепи мангал са звездом и месецом код невесте; ханум-ефенди хоће сама д |
м је подигао главу, гледа у небо, тражи звезду своје невесте, верујући да је њена звезда најлеп |
што јој је писано.{S} Гледа у ту бледу звезду, па јој се чини да је то њена звезда.{S} Јутрос |
топот коњски и у капију, одједанпут, и звекир, и халка, и дланови.</p> <p>— Шта је?...{S} Ко т |
на, па чим прилупа халка на капији, или звекир, она одшкрине капију и тешка се: „Вај! вај!{S} Ј |
ослушкује.{S} Чим халка на капији, или звекир: „То је улак... дошао ми мула у прокупачки сарај |
гу половину Житорађа.</p> <p>Отац дивља звер, а кћи питома голубица.{S} И жена му је добра; у к |
, трезан, гологлав, обријане главе, пре звер, сад човек, мека срца, завукао руке под појас, хуч |
з узде и удара“; умукне човек проговори звер.</p> <p>Сутра-дан угледаше Арнаути кроз своја до п |
алдрми дворишта налуне, клепећу папуче, звече котлови.{S} Све живо већ одавно будно, жене и дев |
јер му се час по учини бахат од човека; звечи синџир: ево пета ноћ где га не пуштају, да не би |
м.</p> <p>Ништа.</p> <p>Оба пуномоћника згледаше се, и сведоци се гледају; нико ништа не говори |
се грохотом, а његове се слуге уплашено згледаше.</p> <p>Поглавар арнаутскога племена Војњака!{ |
ропца, мало грчења...{S} Левом је руком згужвала танку паучину, чаршав на душеку, испружила се, |
сановима, грожђе из туршије у земљаним зделама, и мушмуле, и јабуке на гранчицама, и крушке из |
ехом радости на уснама, са сном који је здрав на јави сањао!...{S} И робињама мило, и мулиној к |
што се с мулом изгрли, упита за јуначко здравље, и испушише по трп чибука), крупан човек, као м |
смех; биће тамо срећна, кад овамо није; здружиће се с Исмаилом...{S} Огледало јој је мало, „ би |
смехнула се последњим радосним осмехом, зевнула, једанпут...</p> <pb n="146" /> <p>Одлете из ма |
е остављају га на миру ни док му је род зелен, а камо ли кад узри...{S} Много рода, много камен |
мајка, вели, зна да је Исмаила млада и зелена испратио на онај свет, без невоље, тек од обести |
Фати-султан.{S} Не понесе чадре, те му зелена чалма скроз мокра, и кафтан циметове боје мокар. |
ном плочом, чији кровови провирују кроз зелене вотњаке.{S} Мукање гојних крава и волова, блејањ |
ишаране бистрим потоцима, пуне бујнога зеленила, што у рано јутро, поливена росом, или пред ве |
и сламом и плочама, што вире из бујног зеленила красне Топлице, — над том високом а трошном ку |
пачком сарају, и мисли.{S} Омален, црн, зелених живих очију, испупчених јагодица, проседе, крат |
и и на земљи као на небу, у рају где је зелених башта, извора, девојака с великим црним очима, |
кадивеној хаши, бели се као лабуд; а са зеленог чоханог гуња чепкени, од силнога веза раменима |
ила састанак.{S} Фати-султан, чучећи на зеленој трави, сва у бело, личи на љиљан.{S} А и она је |
п сан; све овце и јагањци, иду ливадом, зеленом, пуном цвећа, с травом до колена; пред њима јун |
га, и његов јутарњи поветарац, и његову зелену траву, и његов јоргован, и исцветалу врбу, и нај |
а венчања; човек се тада опростио свега земаљског, изишао из борбе каткад велике, мучне.{S} Обу |
а и друга уредба није пуштена с каквога земаљског престола, него с небеског, исто као оне четир |
>-— Фати-султан, кузум, отвори уста..., земзем...</p> <p>Отвори их, мало; усу јој Исмаилова сес |
>Што хришћанима причест, то мусломанима земзем.</p> <p>Приуготовише је за смрт.</p> <p>— Растан |
ј Исмаилова сестра у уста неколико капи земзема, обриса их новим јаглуком.</p> <pb n="145" /> < |
е виче, да не нападне кога.) Потамнела, земља је попала, као да је годину дана сунце није видел |
ко, напамет, па за то знам шта је небо, земља, рај, пакао, анђели, <pb n="16" /> ђаволи.{S} Ја, |
играње ораха, почупана трава, утапкана земља; а мајка наредила те се јасминова честа посекла; |
лехе, заливене и синоћ и јутрос, мирише земља...{S} Чује се топот коњски, из <pb n="67" /> дале |
мљу понекад и на доксату: да јој мирише земља, покривена травом, да јој мирише дрвеће, обучено |
мали коњи као ластавице су.{S} Затутњи земља.{S} Лети блато у вис с копита атова и чилих коња, |
с невестом: спусти се, затутње под њим земља...</p> <p>А онај велики пас у дишар-авлији чисто |
и ово од шта се морала потрести под њим земља.</p> <p>Али Исмаилова мајка није преживела црни г |
у њој равне, и које стоје према њој као земља према небу, а с којима се може разговарати, па ча |
А он је оном топличком вуку, медведу, и земљак, и друг, и добар пријатељ...{S} хоћу да му прати |
ликој, али ниској одаји наложена је пећ земљана, с крчазима; па ту је и мангал пун распаљена уг |
бакарним сановима, грожђе из туршије у земљаним зделама, и мушмуле, и јабуке на гранчицама, и |
ј, с великом белом чалмом и с ћурком до земље, Турчин, комшија Фатина оца, пред кога је Фати де |
} Хита да се наплаче док јој је кћи врх земље; јер кад буде под земљом, уздржаваће се од суза, |
Мифтар причао, да човеку може бити и на земљи као на небу, у рају где је зелених башта, извора, |
ад му покисне перје.</p> <p>„Ко ходи по земљи, а гледа у небо, па се сплете и падне — врло је с |
јој је кћи врх земље; јер кад буде под земљом, уздржаваће се од суза, молитвом, да кћер сузама |
Кад се виле хватају у коло а дуси блуде земљом, на месечини, сања и мање болно срце, и не оволи |
ака свет, иглу да пустиш, не би пала на земљу; човек до човека, Арнаути, па сви као разјарени р |
ису, пашо, Турди, него су Арнаути: раде земљу, гаје стоку и држе бесу.{S} Арнаутину је више јед |
рат, а танким ногама мислиш не додирује земљу...</p> <p>Пројезди махалама, па стане пред капијо |
огледала, па ни онда, кад су додиривале земљу, врховима прстију, где је поруб њене антерије дот |
је загрејало пролетње, ђурђевско сунце земљу понекад и на доксату: да јој мирише земља, покрив |
пља врати, и угледав искићене зидове, у земљу да пропадне.{S} Уђе у своју одају, метну чивију, |
<pb n="117" /> <p>Наста тајац.{S} Сви у земљу гледају.{S} Сви се претворили у ухо.{S} Чисто не |
пролети чула би се.</p> <p>Људи опет у земљу гледају, и помислили би да у одаји нема никога, д |
S} Стаде вриска пастушастих атова, бију земљу копитама, и само што их додирнуше стрменом, рашир |
раву, и покрио је први снег, танак, сух земљу; скрили су се свици, не певају тице, тишина, само |
зана радост, раширише се и онако широке зенице, нагло се подиже да устане, па кад не могаде, за |
обоји га крвљу...{S} Склопише се уморне зенице.{S} Исмаилова је сестра однесе на шиљте, па је м |
било као она светлост што јој допре до зенице ујутру, кад се пробуди и очи отвори.</p> <p>Затв |
ру изнова ради.</p> <p>— Фати, бебег’м (зеницо моја)!{S} Зашто да у зору изнова ради? пита мајк |
?“ И загледа се стара у кћерину угашену зеницу.{S} Њој се зажарише увеле јагодице; обори очи... |
ултан: једанпут с отлукане, једанпут са зерделије; данас кроз капиџик: сестра му удесила састан |
с мула-Халимовим сином; после, убили му зета; после, удаје му се кћи за Шемси-пашина сина, и на |
о рамену и хртом за собом, иде у лов на зечеве, и прођу сеоским путем но две-три Арнаутке на ко |
на коју ће страну; и нигде излаза, свуд зид, свуд лупи главом.{S} Пре само није знао с кога ће |
улице, чивилук велики, заузео цео један зид: педесет „ката рубе“, све свила из Дијарбекира, све |
честу да не би неко <pb n="81" /> преко зида па у њу, и кад се Бал-беј игра, да изиђе, да...{S} |
једнога краја на други, с јабланима око зида и с читавом честом од јасмина, где би се лако скри |
, са шареним таваном, и миндерима около зида, на високом <hi>тахту</hi>, као неком престолу, на |
ли.{S} Јежи му се кожа, и што је у души зидао за неколико сата, то Манов глас обори за цигли је |
е из Прокупља врати, и угледав искићене зидове, у земљу да пропадне.{S} Уђе у своју одају, метн |
епше су намештене сад, кад ово причамо: зидови су им, од <pb n="71" /> пода до тавана, покривен |
кога дворишта, опасана високим, дебелим зидом два тахтаривана.{S} Један тахтариван, леп, бојади |
-Ахмедову комшилуку дахира, ни саза, ни зила, нити се гдегод песма чује.{S} Тишина.{S} У муслом |
испретуране филџане и џезве, разбацане зилове и дахира, ни мангал, ни скупља ону гомилу мокра |
атакле на прсте филџане, па ударају као зиловима, чочечки, певају, и онако седећи играју.{S} Бе |
у оближње село послом, или у госте.{S} Зима...</p> <p>Сирота Фати-султан!{S} Дочекала зиму у Т |
паши, највише несрећној Фати-султан.{S} Зима.{S} Сви су увијени у јапунџа.{S} Нестрпљиви.{S} А |
рнауте; дошао им је крај муци...</p> <p>Зима.{S} Хладноћа каква скоро није.{S} Дебео снег прити |
ме имаћеш зумбул, Бал-бејове очи; усред зиме имаћеш ђул, Бал-бејова уста...{S} Јахач као пустињ |
S} Млад, леп, твоја прилика...{S} Усред зиме зумбул! и усред зиме ђул! шапће Лесковчанка готово |
ом, сравни цвеће с копривом...{S} Усред зиме имаћеш зумбул, Бал-бејове очи; усред зиме имаћеш ђ |
рилика...{S} Усред зиме зумбул! и усред зиме ђул! шапће Лесковчанка готово нечујно, и тресе се |
ето.{S} Јутро је, рано јутро, дршћу од зиме, али се они први <pb n="108" /> загрејаше јер угле |
се удаје врањскога паше кћи у Лесковац, зими, кад је снега доста, кулучи раја, разгрће снег, да |
није ништа; прогнаше га далеко, где се зими снег не топи за месец дана и више; протера га сам |
>Шкодралија живи у Арнаутлуку, и лети и зими, али му син долази у Прокупље врло често; а кад пр |
и сирота Фати-султан, <pb n="101" /> по зими, болна преболна, и где би она дела рухо и оружје б |
е кроз прозор у голо дрвеће.{S} Хладан, зимни ветар љуља гране, голе. „Као просјаци: голе, клат |
</p> <p>Сирота Фати-султан!{S} Дочекала зиму у Топлици без наде на срећне дане, и ко зна <pb n= |
а њих наљутио, па их истерао напоље, на зиму, на цичу, кад другује мачка с мишем...</p> <p>Спав |
би, како трпиш?!{S} Како му не пустиш у зиму врео камен на главу, да му размрскаш главу...{S} И |
агим?</p> <p>— Ниједна као ја...</p> <p>Зимус, у Топлици, ко би рекао да ће дочекати пролеће; а |
е читава кујунџиница, зарфови од сухога злата, с рубинима, крупним смарагдима, сафирима, кутије |
ту крв погађа; уместо бакарних грошева, златне ми лире за њу нуди, срам га било! <pb n="129" /> |
ебе све боје; о силај му три паласке са златним китама; преко рамена му љута арнаутка.</p> <p>А |
лим златним ланцем око врата, с великим златним карикама у ушима, обучена као каква ханума; нап |
} Али их претече бела робиња, с дебелим златним ланцем око врата, с великим златним карикама у |
дивној мазги, длаке као атлаз, у самим златним китама.{S} Кад би отишао у Прокупље, пројахао б |
ом до колена; пред њима јунак на ату, у златним хаљинама, с миздраком...{S} Ја сам мислила да ј |
, на ату, с миздраком, <pb n="143" /> у златним хаљинама, окупан, намирисан мирисом јоргована, |
ике цариградске хануме, чучећи на обали Златнога Рога, гледајући где уђе у велику морску лађу А |
ву сунцу, огледао се у његова два мора, Златном Рогу и Босфору, носићеш га у срцу до века, па б |
ко... забеле се широка хаљина, затрепта злато на кадифели-џамадану...{S} Слуша глас, њој мио; г |
авану сакривене су свиленим материјама, златом везеним, махрамама много шареним, кесама кићеним |
, вири испод ружичасте, свилене хаљине, златом извезене...{S} Њена мајка, коју мало час изнеше |
ања закашља: и метнувши на уста јаглук, златом везен, обоји га крвљу...{S} Склопише се уморне з |
е кадиве извезен златом; и сијају му се златом везени од црвене чохе тозлуци.{S} Ти његови тозл |
с абаијом везеном <pb n="51" /> жеженим златом.{S} Кад опази мулу ат зарза, трза се од сеиза, и |
му се џамадан од црвене кадиве извезен златом; и сијају му се златом везени од црвене чохе тоз |
Какав дар!{S} Калпак, по кадиви извезен златом, и поднизан бисером, искићен драгим камењем! и о |
јастуци, све свила и кадива, све везено златом.{S} У дну друге мусафир-одаје читава кујунџиница |
леда у богато одело, кадивено, извезено златом, спремљено њој за <hi>телејисање</hi>, и уздише: |
а, душек, јорган, јастуци, све извезено златом.{S} Ту су јој постељу родитељи за ђердек спремил |
све сам себи, и добро <pb n="131" /> и зло...{S} Носи му селам, пашо, пријатељу, од мене нека |
зачу се кроз ноћну тишину јејина, тица злослутница: зајецаше струне на гуслама од ветра кроз н |
се у гроб брата јединца, да се та тица злослутница продера с куле њезина оца.</p> </div> <pb n |
ан грех једну казну...{S} А Шемси-паша, змија погана, ако искаш, добио је две: ја сам змији раз |
то неко други говори.{S} И узму га пити змије присојкиње, мула-Халимове речи:{S} Ти си мени крв |
и.</p> <p>— Она би тада репом.</p> <p>— Змији жалац није у репу.{S} И после зар мислиш да су с |
погана, ако искаш, добио је две: ја сам змији размрскао главу, Фати-султан трупину.{S} Остаде ј |
бу у мутној води, па си извукао у мрежи змију; тражио си од ђавола челенку, он ти метнуо на гла |
ц био први имам Аја-Софије, и хафуз је, зна напамет мусаф од корица до корица, па и мене учио м |
а га освети женска...{S} И мајка, вели, зна да је Исмаила млада и зелена испратио на онај свет, |
хафуз, и био је имам красне Аја-Софије; зна сав мусаф напамет, и познаје све како је у нашем та |
окаје.{S} А како да се не радује!...{S} Зна за кога ће Фати-султан...{S} Спраће блато с образа; |
!{S} Долази по мене, благо мени!“...{S} Зна дан, сат, час његова доласка.</p> <p>„На Ђурђев дан |
бебег’м! промуца мајка, па заплака.{S} Зна она: тахтариван из џамије — мртвачки сандук; конак |
Јастрепцем — гроб.{S} Фати би лакше.{S} Зна она, мусломанка, да ко жељу самртнику не испуни, че |
обрвала, па не зна шта збори.</p> <p>— Зна.{S} Туга није у глави већ у срцу.</p> <p>— Не дамо |
крија, <pb n="61" /> луд, али хафуз, па зна: кад се дивљак ражљути, разума ни трунке, осећања „ |
икиндије; после се прашта као да ће Вог зна куд, а не у Топлицу, оцу и мајци, старој...{S} И от |
о јуначан, устукну; мулу познаје од кад зна за себе, а први пут му се сад учини да не личи на ч |
писка деце разлеже се; силна врева! не зна се ни шта која говори ни шта која хоће; траже бошчи |
тек застане, зажмури, гласно мисли: не зна с кога краја да почне.{S} Пљесну длановима.{S} Уђе |
слатких речи и његове понизности, а не зна да би и једно и друго било што глуху шаптати и слеп |
ија.{S} Сам би ишао да тражи кћер, а не зна на коју ће страну: пођоше сејмени једни к Лесковцу, |
ирна, хтела би некуд далеко, ни сама не зна куд, на онај брег под Јастрепцем, увијен у бели пок |
, него од невоље: (како се удала она не зна за мирно проведен дан, сат, увек у страху, да јој с |
мули.</p> <p>— Мулу туга обрвала, па не зна шта збори.</p> <p>— Зна.{S} Туга није у глави већ у |
ејава пут; и раде, опет раде, јер се не зна време, доба ноћи или дана, кад ће се појавити тахта |
<p>— Фати-султан не зна шта ради, и не зна за кога полази! нариче по Топлици сестра Исмаилова; |
а се из очеве куле не миче.</p> <p>И не зна; нико јој не рече, ни мајка, ни другарице, ни слушк |
је тако мирна.</p> <p>— Фати-султан не зна шта ради, и не зна за кога полази! нариче по Топлиц |
Шта су се разговарали у одаји, нико не зна; а кад се растајаху, мула рече ово:</p> <p>— Јок!{S |
" /> пуномоћје за венчање од оне што не зна ни где је, ни ко је она, ни шта је питају, ни шта о |
теше?{S} Да јој је кћи умрла, да јој се зна гроб, и да проговоре коју: али овако...{S} Шта да г |
з (Вај!{S} Да ме чује!) није и памет; и зна причу <hi>Јарац и Вук</hi>...{S} Кад је оно ударио |
ку лађу Ахмед-Хафуз, то јест човек који зна коран напамет, први имам Свете Софије, рођак султан |
м на поду.</p> <p>— Био један човек, ко зна кад, одавно, у старо време, па скривио нешто; а суд |
стид, а кад би се нешто ово мерило, ко зна шта би претегло.{S} До пред свадбу сваку ноћ, до зо |
у Топлици без наде на срећне дане, и ко зна <pb n="91" /> да ли с успоменама на Исмаила; кад му |
рао се с девојкама као девојка.{S} И ко зна, још би, да се мајка не сети е је <hi>човек</hi>.{S |
ћу човек — морале се крити.</p> <p>И ко зна докле би Лесковчанка овако, китила и везла, јер је |
<p>Затворила га мајка као девојку, јер зна како се Арнаути свете.{S} Пашу су, како она верује, |
састанак, а где ће им бити други, Алах зна...</p> </div> <pb n="18" /> <div type="chapter" xml |
прилика.{S} Ти си чула да је...{S} Алах зна ко је убио мулина сина.{S} Душмани обедили пашу...{ |
то се икад, међу булама, знало, а и сад знаде лека за ову несрећну бољку, <hi>верем</hi>, то је |
Цариграђанина.{S} Зашто га уби нико не знаде; а сваки знаде да му млади ћатиб не бејаше ништа |
{S} Зашто га уби нико не знаде; а сваки знаде да му млади ћатиб не бејаше ништа учинио.{S} Посл |
шаљ...{S} Жене упрле очи у Фати-султан; знају да се одмах не одговара, срамота, те једна се над |
ри дланом у врата; жене се зачудише, не знају шта ће, људи се прибише уз врата.{S} Чу се кашаљ, |
се од њене постеље не мичу, и робиње не знају више кад јој је бунило, а кад јава.{S} Јер и кад |
х нађу.{S} То јест, нашле су их, али не знају чија је која.{S} Своју фереџу узима, а не познаје |
ле, радознало гледају у тахтариване, не знајући у коме је кадуна њихова муле.{S} Сад чаршија ни |
одмах, какав ће „пешкеш“ Мурат-паши, не знајући да се Арнаути сад нису умирили, већ само примир |
рчаше у авлију и избацише мале пушке, у знак весеља.</p> <p>Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’! прихвати |
чинио раван као тепсија.{S} Јер она је знала да је Фати-султан била венчана, да јој је погинуо |
е — врло је смешно“.</p> <p>Пашиница је знала добро ту турску пословицу, а није се ње ниједанпу |
је ово смешење видела мулина кћи, не би знала да ли је у Фатину срцу туга или радост...{S} Посл |
она остала <hi>слободна</hi>.{S} Толико знала.{S} Мање него други.{S} Муж јој није причао ни не |
вдаха...{S} И што се икад, међу булама, знало, а и сад знаде лека за ову несрећну бољку, <hi>ве |
pb n="16" /> ђаволи.{S} Ја, Исмаил-бег, знам нашу највећу заклетву <hi>валлахи</hi>, <hi>биллах |
танак, танак, мрежа паукова...{S} И ја знам, кћери.{S} Ти си бита мала, не знаш.{S} Не живи Ме |
гови.</p> <p>— Истина, бебег’м.{S} И ја знам... истина.{S} Ама што питаш?{S} Ти ћеш мајци оздра |
тенџера?</p> <p>— Гар с тенџера..., не знам, осим за Арапе...{S} За џак:{S} Шемси-паша је, мож |
</p> <p>— Какву крв?...{S} За крв... не знам..., ич ја не знам, мула, муца паша тобоже изненађе |
</p> <p>— Грозница, Садије-ханум.{S} Не знам кад ме ухватила.</p> <pb n="93" /> <p>Овако одгова |
в?...{S} За крв... не знам..., ич ја не знам, мула, муца паша тобоже изненађено, а у лицу му не |
јњацима Стамбол далеко?“ „Е ја друго не знам...{S} У Брусу, код брата ми“. „Еј!{S} Стамбол и Бр |
S} Ти си мени крви дужан. „За крв ич не знам, мула, вала! и похита на чардак.{S} Коју год слушк |
ију му живи пламен сукну. „За крв ич не знам!{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Вала, мула, кажи...{S} Крв. |
а, па и мене учио мусафу, ја многе суре знам онако, напамет, па за то знам шта је небо, земља, |
ноге суре знам онако, напамет, па за то знам шта је небо, земља, рај, пакао, анђели, <pb n="16" |
ве, да се застиде од његова госпоства. „Знам га оволишног, ћатиба.{S} Мали, стоји према брегу, |
није могло камење?“ „Камењем ме ударали знанци и непознати; ружом... <hi>пријатељ</hi>“.{S} То |
зид, свуд лупи главом.{S} Пре само није знао с кога ће краја почети; сад краја и не види.{S} Ту |
у претегли, трепери, према сунцу, чисто знато; и сија му се џамадан од црвене кадиве извезен зл |
приносиле прсте к својим уснама, што је значило „љубимо ти скут, ханум-ефенди“.{S} Јер те што н |
не знаш.{S} Не живи Мејрем-ханума...{S} Знаш ону Мејрем-хануму до теткине ти куће, што је увек |
’лдз’м (звездо), што дрво с родом...{S} Знаш такво дрво?{S} Не остављају га на миру ни док му ј |
је то беса?{S} Часна реч у Арнаута.{S} Знаш ли да је Арнаутину више једна беса, него Турчину, |
, ја бих и њега убио, бесу ти дајем.{S} Знаш ли шта је то беса?{S} Часна реч у Арнаута.{S} Знаш |
ја знам, кћери.{S} Ти си бита мала, не знаш.{S} Не живи Мејрем-ханума...{S} Знаш ону Мејрем-ха |
тео да ти кажем аманет и селам.{S} А ти знаш, мула, мој пријатељу, да за непродат аманет на ово |
о ти казах, обичај је.{S} Ти тај обичај знаш како си сазнао за себе.{S} За крв или крв или паре |
еиз, ухвати под њим ата, да га причува, знојава провода, док се он са сестром види, поразговара |
ише не пита.{S} А кад се прибра, узе да зове војне старешине, да им заповеда да дигну војску на |
, чивилуке непокривене.{S} И час-по, па зове Фати-султан да се прохода; проводи је мимо коњушни |
а глави му камен, у срцу му лед, ако се зове Шемси, није шемси (сунце) да га отопи...{S} За јед |
, после јасна, и много као у ноћ што се зове <hi>Кадр-Лејле</hi>, где је пуно света, па све леп |
>— Нека је хаирли (срећно)!</p> <p>— Да зовеш, очни ми виде, пашу Шкодралију: да он иде мула-Ха |
у где му кћи лежи мртва; и кад је виде, зовну је по имену трипут:{S} Фати-султан!{S} Фати-султа |
аљина...{S} И чуо сам, пашо, да га сад зову Шемси-паша „Дангалија“.{S} Што ћу му ја.{S} Сам је |
тан...{S} Од рода је султанова, зато је зову <hi>султан</hi>, то јест принцеза.</p> <p>А куда ћ |
њу и памети, само у оних кадуна које се зову <hi>султан</hi>; узе је полако, пажљиво, <pb n="19 |
где пашиница госте прима, што се турски зову <hi>мусафир-одаје</hi>; а још лепше су намештене с |
беј... јок, Бал-беј, тако га од милости зову.{S} Баш је, вала, „бал“.{S} Млад, леп, гонџе-лале, |
Џафер, или, како га родитељи од милости зову, Бал (мед), висок је, танак је, очију плавих, треп |
и и ибрици од правога сребра које Турци зову <hi>срма-ђумиш</hi>.{S} У трећој мусафир одаји, с |
и то готово саме јенђе, и ако ће скоро зора, време кад ће Лесковчани Турци доћи по невесту.{S} |
етегло.{S} До пред свадбу сваку ноћ, до зоре, сви отмени хареми, и свирка, песма; а сад нико, и |
’на-ноћ</hi>?{S} У весељу, од вечери до зоре, до белога дана.{S} Мирише свеж ноћни ваздух на ше |
е усне на својим..., овако ће остати до зоре...</p> <p>Гру!{S} Гру! плануше неколике пушке кроз |
из Шемси-пашина конака, тога дана, пред зору, на задња врата изнесен некакав грдно дугачак џак, |
ита вечерњи езан..., навите га сад пред зору, да у зору изнова ради.</p> <p>— Фати, бебег’м (зе |
Застајкивао, ослушкивао, и ишао даље; у зору прошао прокупачке улице, и дошао пред сарај.</p> < |
езан..., навите га сад пред зору, да у зору изнова ради.</p> <p>— Фати, бебег’м (зеницо моја)! |
и, бебег’м (зеницо моја)!{S} Зашто да у зору изнова ради? пита мајка, љубећи је.</p> <p>Свесно |
бесвесно одговара:</p> <p>— Исмаил ће у зору овамо... на ату, на коме је онда отишао, у оном ср |
ева дана, и сву ноћ; а сад, у ђурђевску зору:</p> <p>— Отворите пенџере.,..</p> <p>Послушаше је |
а Ђурђев дан ће доћи, рано, у ђурђевску зору... по мене...“ То је казала Зулфији, али није мајц |
ебац...{S} Исмаил ће на ату у ђурђевску зору...{S} Сефа ђелд’н!{S} Сефа ђелд’н! (Добро дошао!{S |
јаблановој сенци види мулу; од сунчева зрака причини му се мулин јатаган; од жубора шадрвана ш |
и Исмаилова сестра, замишљене; а попци зричу, свици по ливади трепере као по небу звезде, као |
штоно <pb n="9" /> реч, мања од макова зрна.{S} Ади да није таква, одлетела би јој с рамена гл |
ико је дана до његове свадбе, па толико зрна пасуља метнула у чпаг његових широких шалвара; и ч |
од тада не посу по гробу свога сина ни зрно пиринџа, јер му не отиде на гроб; од тада оне две |
на коњма, у празничном руху, оружани до зуба.{S} Кад год прате мулу у сарај, увек се обуку, нак |
као разјарени рисови, и сви оружани до зуба.{S} Чекају Фатин одговор, па...</p> <p>Врата се од |
од за пушку дошло је, па све оружано до зуба, све шкрипи зубма, све тајно прети паши, највише н |
лави, јер час-по, па јој се чује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију, као оно њену оцу пре |
емси-паша.{S} И ту јој се зачује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију.</p> <p>Док је Ахмед- |
-пашина противника; не слушајући шкргут зуба Садије-хануме: прича јој о младости и лепоти пашић |
на јатаган или јабуку мале пушке...{S} Зубато сунце појави се, те према њену засијаше се оловн |
осмејку, указују равни пошироки и чести зуби, с ивицама и глеђом као у детета.{S} Очију је црни |
тка се подиже с обојеним крвљу уснама и зубима, окрете се према Фати-султан, и силно припљеска |
поглавара, жене плачући, људи шкрипећи зубима, пружајући стиснуте кошчате песнице према Прокуп |
је, па све оружано до зуба, све шкрипи зубма, све тајно прети паши, највише несрећној Фати-сул |
његова кћи тужна, Арнаути љути: шкргућу зубма, прете, сваки час <pb n="109" /> им пада рука на |
чук ханум.</p> <p>— Таксират (несрећа), Зулфи.</p> <p>И простре јој ћилим и шиљте робиња, и хоћ |
ил...{S} Аман!{S} Како ми је било онда, Зулфи; а сад!...</p> <p>— Кс’мет (судбина), чучук ханум |
... мајка твоја...</p> <p>— Мајка моја, Зулфи..., плакаће...{S} Зар једна мајка плаче за ћерком |
Чучук ханум!</p> <p>— Ту је моја Мека, Зулфи, Ћабе, ту је мој хаџилук...</p> <pb n="136" /> <p |
ће да је поведе...</p> <p>— Дај јашмак, Зулфи, да покријем главу, дај бројенице: на хаџилук иде |
болна...</p> <p>— Па да умрем.{S} Што, Зулфи?{S} Волим с Исмаилом недељу, него без њега век... |
мало, па белој робињи на само, на ухо: „Зулфи!{S} За Божју љубав!{S} Носи шиљте тамо, онде, кра |
ђевску зору... по мене...“ То је казала Зулфији, али није мајци.</p> <p>Мајка се нагла над њу, |
ни човек ни ђеније, девице што личе на зумбул и на мерџане, не би му усне осетиле оволико слас |
орио у дућану Ахмеда туџара у кадуну са зумбул-очима...</p> <p>— Биће...{S} Свашта може бити.{S |
ад, леп, твоја прилика...{S} Усред зиме зумбул! и усред зиме ђул! шапће Лесковчанка готово нечу |
а шебој и каранфил из баште, на амбер и зумбул-ливанту с косе, на ђул-су с недара, грла и руку. |
су њене другарице узвикнуле е су му очи зумбул, е су му уста ђул; видела да су се удариле у гру |
адивљавају, и збуњују, а коса опија као зумбул, јасмин, њена светла мека коса, густа и дугачка, |
к јој све лице сакрио, а очи, плаве као зумбул, преда се гледају.{S} Дуга поворка ова оде пут В |
веће с копривом...{S} Усред зиме имаћеш зумбул, Бал-бејове очи; усред зиме имаћеш ђул, Бал-бејо |
топли, на лицу, на уснама, удише га као зумбулов мирис, пије га као ђулов сок, опија се, заноси |
вима велики барјак... трка, вриште ати; зурне и бубњеви, пушке...</p> <p>...{S} У Топлици је.{S |
мале пушке, јаче бубњају бубњи и пиште зурне...</p> </div> <pb n="111" /> <div type="chapter" |
ше мале пушке, забубњаше бубњи, писнуше зурне... то поздрављају долазак мулине кадуне Арнаути г |
цише пушке.{S} Забубњаше бубњи; писнуше зурне.</p> <p>И ови у предсобљу с мулине стране весели |
..{S} Јаче кларнет пишти.... бубњи се и зурне чују чак из далека, из циганске махале...</p> <p> |
дужан. „За крв ич не знам, мула, вала! и похита на чардак.{S} Коју год слушкињу сретне, пита с |
ца, јавља сате:{S} Так!{S} Так!{S} Так! и викне Мане Кукувија:{S} Кукувију!{S} Куку!{S} Кукувиј |
твоја прилика...{S} Усред зиме зумбул! и усред зиме ђул! шапће Лесковчанка готово нечујно, и т |
днизан бисером, искићен драгим камењем! и од драгога камења челенку!</p> <p>— Па га претече мул |
урци и ђаури. „А!{S} Шта може лепа реч! и што се не може постићи кад се стоји право, постићи ће |
ким, ко малим, како је коме срце било), и он жив, нигде ране, само понека модрица!{S} Кад би че |
јно не подсмевају (јер јавно не смеју), и да деле с њом оно што јој зацело на лицу читају, бриг |
ета.</p> <p>— Сву ноћ нисам спавала..., и ти... чула сам где у поноћи изиђе...{S} Нисам могла с |
, спремљено њој за <hi>телејисање</hi>, и уздише: чини јој се да то није њено свадбено одело, н |
с материних усана <hi>Аллах-екбер</hi>, и у томе се зачу вриска ата Исмаилова.</p> <p>— Алла’! |
јка му овај бисер спремила за „виђење“, и он га већ три дана у недрима носи, гледајући да им „в |
јер час-по, па јој се чује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију, као оно њену оцу пред пашо |
аша.{S} И ту јој се зачује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију.</p> <p>Док је Ахмед-хафузо |
кулука најтежи, и што се тело смрзава, и што душа плаче, јеца, нариче, тужећи се на силу и обе |
месец над Јастрепцем, што је обасјава, и кроз борове гране сипа сребро на њено бледо чело; и с |
бунили, паша слао војску да их стишава, и да <pb n="86" /> гине, заједно са сиротињом, и турско |
ди мајку; хода по кули, каже, као жива, и све о Исмаилу говори; и трипут је њој, својој кћери к |
ла, и, ево, <pb n="137" /> дочекала га, и његов јутарњи поветарац, и његову зелену траву, и њег |
чи да верује и <pb n="74" /> љуби Бога, и како ће му се судити на оном свету за рђава дела.</p> |
7" /> деру антерије на грудима од јада, и плачући раде по авлији, по кући, посла се има много, |
плашена, ваљда што јој кћи много бледа, и онолико мирна.{S} Али за што?{S} Фати-султан је невес |
мирис једне велике илијњаче, пуне рода, и илијинске траве, сагореле, сад заливене кишом, на чуп |
ободи, и развесели.{S} Јежи му се кожа, и што је у души зидао за неколико сата, то Манов глас о |
ладенци, увело лице, свежа мајска ружа, и, каткад, чује се сух кашаљ, из груди.{S} Час је тужна |
S} Мора опрати блато са својега образа, и с образа својега прадеда... <pb n="87" /> И на образу |
опази мулу ат зарза, трза се од сеиза, и одмах се зачу силна вриска; одјекнуше брда и Јастреба |
воде, изиђе дућанџија какав, занатлија, и похита, увијен у јапунџе, или с џаком на глави, у дућ |
„машала“!{S} Мало, па се отвори капија, и појавише се из великога дворишта, опасана високим, де |
ендеее! цикну млада Арнаутка, као гуја, и за тренуће ока баци се на Лесковчанку, заиста добро п |
рође много, па хафуз и овде уби човека, и даде крвнину пола Житорађа.{S} Мало, па опет уби чове |
селена, копитњака, коприве, расковника, и још пуно трава; све се окупало пре сунца; а Фати-султ |
а и дању и ноћу говори.{S} Њена мајка, и мулина кћи, које се од њене постеље не мичу, и робиње |
а, и разгалила, па...{S} Оде јој мајка, и оде јој несуђена заова, у Прокупље, на два дана, или, |
е, а у њу се заљубио: причала му мајка, и робиње, и једна стара беговица о њеној лепоти много.{ |
стра ти казује да је то красна девојка, и лепа, па смо се мула и ја разговорили и договорили“.. |
капију, одједанпут, и звекир, и халка, и дланови.</p> <p>— Шта је?...{S} Ко тако лупа?!...</p> |
рода, много каменица.{S} Топола висока, и у лето пуна лишћа, ама је само гледамо; јер зашто бис |
емси послом у Ниш у очи прошлога петка, и наредио им да се сутра-дан <pb n="24" /> рано врате у |
/p> <p>— Алла’! узвикну стара Арнаутка, и скочи, покуша, онако стара, да истрчи, па не могаде, |
<p>— Ђувенде! опет је прекиде Арнаутка, и опет је лупи у врат песницом; а сирота Фати сад запла |
и се на шиљте, у једном куту селамлука, и хуче ту, хуче сву ноћ, док га најпосле сан не савлада |
ове, јер су Арнаути до његових чифлука, и гине војска...{S} Он посла још војске, и пред војском |
, и на ове при крају, па се и радовала, и плакала; најпосле се заморила, отежали јој очни капци |
договорио, не би ли га тада погледала, и опростила му што се заборавио, <hi>мало</hi> погрешио |
а ће дочекати пролеће; а она га чекала, и, ево, <pb n="137" /> дочекала га, и његов јутарњи пов |
pb n="64" /> пунила га дуваном, палила, и гледала старца са сажаљавањем, јер у њему је она, мла |
еђена суза отопила и низ образ пролила, и тужан је осмех развукао изгореле усне...{S} Можда су |
не говори.{S} Бејаше се мало повратила, и разгалила, па...{S} Оде јој мајка, и оде јој несуђена |
а! одговара с прозора куле главом мула, и насмеја се грохотом, а његове се слуге уплашено зглед |
линама, лимунима и неранџама, и ружама, и јасмином, тај чаробни град Фати-султан оставља онда к |
, грожђе из туршије у земљаним зделама, и мушмуле, и јабуке на гранчицама, и крушке из сламе.{S |
пастушастих атова, бију земљу копитама, и само што их додирнуше стрменом, раширише ноздрве, пол |
ама, и мушмуле, и јабуке на гранчицама, и крушке из сламе.{S} Арнаутке седе около, пуше, мирише |
вама и маслинама, лимунима и неранџама, и ружама, и јасмином, тај чаробни град Фати-султан оста |
све вез из Смирне.{S} А Фатина спрема, и рухо, дарови од Солуна до Прокупља, донети су на двад |
тако пронело...{S} Позваћу мула-Халима, и ако није човек, већ вук, гладан вук, па ћу га питати. |
ерије, држећи главу високо, на прстима, и крећући плећима по стамболски; прошетала се као паун. |
адознале.{S} Прилазе к Фати на прстима, и као са страхом, па чучну, ваде из недара по јабуку ил |
Песма се чује, из далека, турска песма, и блејање јагањаца...; по росној трави <pb n="144" /> п |
„сургун“.{S} С њим је и његова ханума, и кћи, јединица, лепа као руже што осташе саме у пустој |
дошао!)</p> <p>Тако у очи Ђурђева дана, и сву ноћ; а сад, у ђурђевску зору:</p> <p>— Отворите п |
Стамбол, па аде, па румелијска страна, и анадолска, на Босфору, откуд се сунце рађа: и грозниц |
огинуло неколико „јерлија“, Прокупчана, и Турака и ђаура, изгинуле многе чифчије хафуз-Ахмедове |
нчања, по закону, пала, те је слободна, и може да понови венчање с пашићем, може с мулом, јер ј |
угога и ако није од њихна сина пуштена, и, најпосле, шта <hi>мисли</hi> мула-Халим, то јест, да |
, удаје му се кћи за Шемси-пашина сина, и најпосле: „Не украдоше Ахмед-хафузу ата из ахара, ни |
днога младића, Арнаутина, јединца сина, и мезимца старога мула-Халима, Шкодралије, поглавара пл |
овека, чедних као у девојке.{S} Истина, и он је задиркивао многу лепу Циганчицу, али је још „го |
<pb n="101" /> по зими, болна преболна, и где би она дела рухо и оружје брата јединца...{S} Уђе |
за крв, <hi>како може</hi>, додаје она, и облије јој румен бледо лице.</p> <pb n="65" /> <p>И п |
спрва као свици по ливади, после јасна, и много као у ноћ што се зове <hi>Кадр-Лејле</hi>, где |
н смрти је већи празник од дана рођења, и од дана венчања; човек се тада опростио свега земаљск |
а венчана, да јој је погинуо младожења, и да је она остала <hi>слободна</hi>.{S} Толико знала.{ |
<p>И простре јој ћилим и шиљте робиња, и хоће да је поведе...</p> <p>— Дај јашмак, Зулфи, да п |
ен, натовари мртва сина на Суљина коња, и понесе га у Арнаутлук, мајци његовој, и Арнаутима; а |
много старијом од себе, дуго разговара, и код ње руча, седи до икиндије; после се прашта као да |
јој очни капци, она их с муком отвара, и сања, али не више будна, него као у бунилу, у полусну |
чадре, те му зелена чалма скроз мокра, и кафтан циметове боје мокар.{S} Мутне су му и подбуле |
тај кривац закопа у њу таман до појаса, и за четрдесет дана, који год мимо њега прође да га кам |
од себе; чу се вриска обезглављена ата, и опет одјекну глухо и мртво Прокупље...{S} Врисну ат ј |
а жене, што се нагледале крвних освета, и отмица, чуда и покора, заплакаше.</p> <p>Хафуз-Ахмед |
азретлери!...</p> <p>— Десет пута пита, и десет пута одговарају, једно те једно, испрекидано, з |
, њој се чини више од очију, од живота, и од завичаја.{S} Али што је чудновато, и он њу воли, и |
сад сто пута горе, већи стид, срамота, и жене му се свете! осветила му се Фати-султан...{S} Св |
е гордила, било би је сад мање срамота, и не би пролазила кроз одаје као петао кад му покисне п |
отмених је Турака обичај примити госта, и казати му ако није домаћин (или домаћица) код куће по |
рамотиш“, то је чула од оца, више пута, и у њој се мирној и доброј, милостивој према сваком, шт |
свећена крвљу, и то после пола столећа, и више.</p> </div> </body> <back> <div type="notes"> <n |
игра ораха.{S} Страстан је играч ораха, и страсно гледа превртање голубова „на дванаест глава“ |
од намере, проклете намере, од страха, и од севдаха...{S} И што се икад, међу булама, знало, а |
осну песму.{S} Умукло је блејање оваца, и мукање гојних крава и волова; а над високом кулом ста |
а, неискусна, видела само уцвељена оца, и кад уздахне, и кад јој коју нежну каже, и кад је руко |
се осветио мули, и што му набедио оца, и што му украо невесту, што се венчао с њом.{S} Али как |
есковчанка смела, дрска; говори, прича, и кад види да само мрдне рука младе Арнаутке, нада се п |
де када се укаже потреба; а нишки паша, и ако млађи од овога, у свему, почиње разговор, само ни |
живање му дато пет села у околини Ниша, и Прокупља, дивљега лепотана, где се поветарац разговар |
а јој је кћи умрла, да јој се зна гроб, и да проговоре коју: али овако...{S} Шта да говоре?</p> |
лаве, он рикну као стрелом погођен лав, и сруши се на њега, нема и непомична, нагрђена грозном |
свађу, и гледала песнице, и видела крв, и сад весела, смеши се!{S} Ове две то опазише, па Леско |
личком вуку, медведу, и земљак, и друг, и добар пријатељ...{S} хоћу да му пратим писмо и у њему |
а, мула?</p> <p>— Још мало...{S} Млад, и луд, па се задоцнио...{S} Оставио да дође сутра.</p> |
не сме даље.</p> <p>Пашић, и ако млад, и ако размажено лане, није видео Фатме, а у њу се заљуб |
дохвати је за рамена, обори је на под, и зари јој беле, оштре секутиће своје у смежурано грло, |
ној дугачкој антерији с кћерине свадбе, и провлачи бројенице кроз прсте, шапће нешто, шапће, ва |
рбом.{S} Не; на глави му венац од врбе, и око паса врба; и ату му грива врбом накићена...{S} Са |
и; мула се попе на кулу, оборене главе, и погурен: чисто човек не би рекао да је то онај старац |
и хртом за собом, иде у лов на зечеве, и прођу сеоским путем но две-три Арнаутке на коњима, жу |
ара, сети се те приче, њему миле, нове, и од љубави посрну као од поветарца „сарош каранфил,“ д |
о упамтила и очи и лице, и руке и ноге, и стас и ход, све.{S} Беговицу је послао Шемси-паша, бо |
стрехе, и дућанске, и авлијске ограде, и капије, и прозори и врата: свечано се дочекује најрад |
а врбом толико, да му се само уши виде, и извија кроз нос нову сокачку песму, с веселим напевом |
вестин отац опио, па се побојаше свађе, и какве несреће усред највећега весеља.{S} Гости се раз |
пуно је будних, и то готово саме јенђе, и ако ће скоро зора, време кад ће Лесковчани Турци доћи |
кад уздахне, и кад јој коју нежну каже, и кад је руком омилује...</p> <p>И праштала му.{S} Укра |
руги, проклет да је“!...{S} Лаже, лаже, и опази где се граја стишава, прислони и она око на ста |
аз.{S} Како би и њу ижљубио, а не може, и ако је оволико воли; јер то је рука, истина, девојке |
p> <p>— Аллааа! викну мула колико може, и отури чибук од себе далеко; жар се просу по ћилиму, а |
, на мазги, прошао је мимо њене кафезе, и <pb n="79" /> чула је да су њене другарице узвикнуле |
а брега пред Јастрепцем, и уздисала је, и ронила је сузе низ бледе образе...</p> <p>Враћала се |
весела, сваки час се за понешто смеје, и устаје, хода по соби.{S} А Садије-ханум од тада брата |
ћи, јер се у поздраву помену име Божје, и што нема поздрава, како верују мусломани, који није о |
дућанске, и авлијске ограде, и капије, и прозори и врата: свечано се дочекује најрадоснији дан |
јама; и тапију од Шама, елмаза, Сирије, и тапију од Смирне, челенку Анадолије, ја бих па рекао, |
— Мој је отац био први имам Аја-Софије, и хафуз је, зна напамет мусаф од корица до корица, па и |
Ахмед-хафузу да су срели неке кириџије, и да су од њих чули, како је у свитање <pb n="37" /> пр |
е се... познајем да се све живо радује, и да...</p> <p>— Радује се, али...{S} Ја сам ноћас снил |
Опет пролази свет, али га не каменује, и ако има рока још до мрака.{S} Пролазе људи и чуде се: |
ироког огњишта, све је будно; и ашчике, и слушкиње из целе махале, и неке сироте што ово дана с |
живо већ одавно будно, жене и девојке, и млади људи, и момци, и деца; све се већ окупало, пре |
гине војска...{S} Он посла још војске, и пред војском Мурат-пашу, старца, који је много пута с |
ене му широке кућне стрехе, и дућанске, и авлијске ограде, и капије, и прозори и врата: свечано |
ошна капија искрпљена парчадма тенећке, и асуре, и истрча из дворишта једна сиромашна жена, Срп |
а рукама колена, наслања браду на руке, и заниха се, сузе јој падају по рукама...</p> <p>— Шућу |
то лице зажарених јагодица, вреле руке, и казује својој кћери е је сутра празник који толико че |
тове на колена а загњурио главу у руке, и по читав сат тако остао.{S} Смишљао је, тако, седећи |
вала, „бал“.{S} Млад, леп, гонџе-лале, и од соја; стриц му је био велики везир, ујак садразам, |
о; и ашчике, и слушкиње из целе махале, и неке сироте што ово дана слушаху, и три робиње Ахмед- |
разузданог весеља, хануме се замориле, и поспале.{S} Неке спавају на миндерлуцима, широким а н |
туршије у земљаним зделама, и мушмуле, и јабуке на гранчицама, и крушке из сламе.{S} Арнаутке |
мулом изгрли, упита за јуначко здравље, и испушише по трп чибука), крупан човек, као мула, мули |
је писмо праћао, учио ме, световао ме, и говорио ми: „Ако те снађе, не дај Боже, нека лошотиња |
м смарагдима, сафирима, кутије од срме, и један чибук, с великим ћилибаром, за Фатина ђувегију, |
ну, на свили: сликао би је, али не уме, и не сме, јер је чуо да је грехота радити што по обрасц |
а — онемела!{S} И оне две младе хануме, и робиња, више говоре покретима руку и главе но устима: |
="33" /> полако, господски, као хануме, и тек покоју проговоре. „Да се однесе онај лепи мангал |
зиму у Топлици без наде на срећне дане, и ко зна <pb n="91" /> да ли с успоменама на Исмаила; к |
а њу жао.{S} А оне које нису њој равне, и које стоје према њој као земља према небу, а с којима |
о пута, час из почетка, час из средине, и на ове при крају, па се и радовала, и плакала; најпос |
о се облачи Јастребац, и брда и долине, и увија се у бези покров брег под Јастрепцем на чијем ј |
идела само уцвељена оца, и кад уздахне, и кад јој коју нежну каже, и кад је руком омилује...</p |
а, дубока, мртва... чује његово дисање, и осећа његов дах, топли, на лицу, на уснама, удише га |
н...{S} Све мисли на њено ново венчање, и на њен селам који му пуномоћник предаде, исказа; с њи |
се заљубио: причала му мајка, и робиње, и једна стара беговица о њеној лепоти много.{S} Нестрпљ |
цимо, онако некога радника, већ робиње, и беле и црне.{S} С првима је, по мњењу „правих турских |
тужно), већ из далека, чује се дахире, и песма; то буле, младе жене и девојке, певају у башти |
скога сина пашина.“</p> <p>Тако говоре, и Турци и буле, све у двоје, шапатом, у Прокупљу, по Ле |
ја искрпљена парчадма тенећке, и асуре, и истрча из дворишта једна сиромашна жена, Српкиња, нар |
ине кошчице кроз прсте, шапће, ниха се, и час-по па метне руку на кћерино чело, узме је за руку |
то; а кад пројезди махалама, кадуне се, и жене и девојке, гурају уз <hi>кафезе</hi>, решетке на |
погледи.{S} Ћуте, гледају се, мере се, и најпосле паша рече:</p> <p>— Ама, море, је ли истина |
та.</p> <p>Оба пуномоћника згледаше се, и сведоци се гледају; нико ништа не говори.{S} Неколико |
улака, да склопе барјак... повукоше се, и одмах почеше доносити из Ниша, кријумчарећи, праха и |
а час-по, па је тако нежна, разнежи се, и плаче, плаче, нихајући се и милујући све једнако Фати |
ајком спава.</p> <p>Туговао, стидео се, и, најпосле, шта ће, узео се играти ораха с црном Ђулте |
фуза и његов харем из Цариграда понесе, и тахтариван који рођаку цара царева у његов пашалук до |
красне одаје и гледале чудо од лепоте, и од богаства, збуњено, не умејући одатле изићи, док их |
ену росом; на небу пуно звезда, трепте, и час-по па се покоја угаси; Исмаил је попустио коњу ди |
, њој драге; осећа на лицу топле прсте, и на уснама пољубац, топал... први и последњи, једини.. |
е много пута стишавао побуњене Арнауте, и увек их брзо стишао; а Арнаути, ови други јаничари, ш |
да јој мирише дрвеће, обучено у лишће, и да јој мирише цветало воће...{S} А од пре три дана је |
давно; искићене му широке кућне стрехе, и дућанске, и авлијске ограде, и капије, и прозори и вр |
ховима прстију њено <pb n="14" /> лице, и очи, и косу, па их тада узе љубити говорећи:</p> <p>— |
му, те јој добро упамтила и очи и лице, и руке и ноге, и стас и ход, све.{S} Беговицу је послао |
ст, стаде јој се грчити и кривити лице, и удари јој пена на уста...</p> </div> <pb n="62" /> <d |
о даље; у зору прошао прокупачке улице, и дошао пред сарај.</p> <p>Кад угледа мртва сина, испру |
на?{S} И чула свађу, и гледала песнице, и видела крв, и сад весела, смеши се!{S} Ове две то опа |
м, на месечини, сања и мање болно срце, и не оволико растужена душа; сновима се заноси љубав... |
примичући му се.</p> <p>Паша се помаче, и изусти:</p> <p>— Беше, мула, ама...{S} Од Алахова Пис |
о јутро, поливена росом, или пред вече, и у вече, кад месец изиђе, пође небом ведрим, мирише, с |
сутра.</p> <p>Мајка се заљуља још више, и узе мрмљати молитву.{S} У ниској готово празној соби |
па као да не чује е се врата отворише, и не види где му се ближи главом мула.</p> <p>Мулино ме |
а, баба ти каже.{S} Твој баба је хафуз, и био је имам красне Аја-Софије; зна сав мусаф напамет, |
, ха, ха!{S} Шта ко чини, све сам себи, и добро <pb n="131" /> и зло...{S} Носи му селам, пашо, |
е; Богу се моли и дању и ноћу, на јави, и у сну шапће молитву; не испушта бројенице из руку...< |
сијаше се кроз пушкарнице пушчане цеви, и чу се пуцањ, виде где момак с ата паде... „Јазук!{S} |
, Арнаути, па сви као разјарени рисови, и сви оружани до зуба.{S} Чекају Фатин одговор, па...</ |
но, а у лицу му не бејаше ни капи крви, и целим телом задрхта.{S} И опет се помаче; мула се при |
.</p> <p>— Фати-султан не зна шта ради, и не зна за кога полази! нариче по Топлици сестра Исмаи |
да Фати више лежи него што хода и седи, и плаче...{S} Час-по па легне, на чупав ћилим, или на ш |
.{S} Звао је њена оца јуче, да је види, и да је утеши...</p> <p>— Како утеши?{S} Веле полудела, |
оћ, баш око поноћи, кад се сам слободи, и развесели.{S} Јежи му се кожа, и што је у души зидао |
но будно, жене и девојке, и млади људи, и момци, и деца; све се већ окупало, пре сунца, крај пу |
викнуше неки, колико толико Божји људи, и обиђоше је; а други, ђаволови синови, окренуше коње к |
умара турским махалама као да је тражи, и ћути: а ноћу виче.{S} Двадесет осам година од то доба |
е раја, кулук, од свију кулука најтежи, и што се тело смрзава, и што душа плаче, јеца, нариче, |
ину купао.{S} Хода до ноћи, тад долази, и онако мокар сруши се на шиљте, у једном куту селамлук |
о; ради ње сваки дан у Прокупље долази, и ради ње свако јутро, сваке икиндије мимо њену кућу пр |
<p>Они поседаше у једној великој одаји, и припалише им се чибуци, све мула-Халимови; а овамо, к |
ом, а негде, где су укућани плашљивији, и мандалом: и позатварани су свуд капци на прозорима, ј |
један у Анадолији; и чифлук у Тракији, и један у Македонији; и даје ти сву ергелу из Мире; и д |
место хиљаду гроша: и конак у Румелији, и један у Анадолији; и чифлук у Тракији, и један у Маке |
љ, из груди...{S} А мула све смућенији, и као да се све више нешто стиди, све више избегава кће |
сад где је у глави повлачи, цепа, пали, и пушта пепео према ветру, да га разнесе, <pb n="85" /> |
н.</p> <p>И досад су се Арнаути бунили, и то против власти, али њему није било овако.{S} Бал-бе |
{S} Али што је чудновато, и он њу воли, и ако је никад није видео; ради ње сваки дан у Прокупље |
(жртву) црнога овна“.{S} Тако помисли, и узе молити Бога.{S} И чини му се да га умоли, кад му |
од њега је, с њим дању, и ноћу, у кули, и у овој ливади, на месечини, кад силно мирише копитњак |
дећи на прагу, како би се осветио мули, и што му набедио оца, и што му украо невесту, што се ве |
ши узе трести брада, као мало час мули, и ударише му сузе на очи.{S} Поче се клатити као мула, |
сваку ноћ, до зоре, сви отмени хареми, и свирка, песма; а сад нико, и ништа.{S} Тишина.{S} Кра |
ову оделу, његову коњу, коњској опреми, и питају се ко је поноситији, младић или ат његов: изви |
амо наши конаци, на румелијској страни, и на анадолској, од куда се сунце рађа: и грознице и ка |
pb n="27" /> и Лесковчани и Прокупчани, и Врањанци...{S} Њен отац радостан, весео, говори да му |
оше у конак Турци и Арнаути Прокупчани, и само Турци Лесковчани; међу њима су пуномоћници и све |
мси-пашина сина и Фати-султан-ханумини, и имам, старац један, Турчин, мали, погурен, мршав, као |
а, па се он стропошта крај своје кћери, и узе је грлити и плакати, видеше да јој се свест повра |
кроз прозор види капиџик мулине кћери, и крај њега место, свој хаџилук...{S} Сад је у постељи |
тпланинке“ виде у једној хануми четири, и за све четири су подједнако радознале.{S} Прилазе к Ф |
-султан.{S} Јастуци крај прозора мокри, и застирка на миндерлуку, и нико на то не мисли; нико н |
много забринуту мајку често разговори, и развесели.{S} Удаљена од свога завичаја, Фати-султан |
, па нека изручила ибрик, да жар угаси, и то још тако стоји.)</p> <p>А хафуз-Ахмед још није ста |
рло волела.</p> <p>Милује Фати по коси, и замислила се, као да у одаји никога нема; претура, ва |
ром отворене, кад се из Прокупља врати, и угледав искићене зидове, у земљу да пропадне.{S} Уђе |
у блато.“ Сад се тих мулиних речи сети, и мисли: „Јесте, мула, блато ми до појаса, до гуше: как |
иску ата како ју је ваљало протумачити, и, са Суљом и Саидом, младим Арнаутима из племена кому |
ују чак по Топлици.{S} Слушају Арнаути, и слуша мула, чека...{S} Дође петак, Шемси-паша, са сво |
ли паша, гласно мисли, а глас му дрхти, и чисто је промењен, сам га не познаје, чини у се да то |
ице, тишина, само онај бор много шушти, и тужно се превија голо дрвеће, јер духа с Јастрепца по |
е, под великим бором једним, што шушти, и као да се с дусима разговара, седе Фати и Исмаилова с |
кина душица, под овим бором, што шушти, и као да се с дусима разговара...{S} Тишина, дубока, мр |
г где булбули поју, па си ишао жмурећи, и запао у блато; пошао си да ловиш рибу у мутној води, |
закићене, чак неочешљане) тихо, ћутећи, и поседају према мајци Фати-султан-хануминој: не пуше.{ |
е време изусти и Лесковчанка, устајући, и исправљајући се, па је ухвати под другу мишку.</p> <p |
апију, једанпут идући једној другарици, и једанпут враћајући се из хамама, много пута кроз проз |
жене и девојке, и млади људи, и момци, и деца; све се већ окупало, пре сунца, крај пуне пупоља |
Арнаутима; а буновно Прокупље трља очи, и гледа: чисто не верује да је толико заспало, те да не |
прстију њено <pb n="14" /> лице, и очи, и косу, па их тада узе љубити говорећи:</p> <p>— Фати-с |
јатаган, па устаде.</p> <p>Паша скочи, и таман да пљесне длановима за сејмене, мула узвикну!</ |
Затим паша седе, а и мула, према паши, и ако му овај не рече да седне.{S} Паша ћути, мери мулу |
а?</p> <p>— Ево га, одговори Мурад-беј, и гурну уз врата једнога дежмекастог старца.</p> <p>Она |
номоћника тражи.{S} Овде су Махмуд-беј, и Мурад-беј, њена оца комшије, па нека јој буду пуномоћ |
и понесе га у Арнаутлук, мајци његовој, и Арнаутима; а буновно Прокупље трља очи, и гледа: чист |
и по сиротињи, арнаутској па и турској, и многима пошље по врећу брашна и ћупче масла; купи им |
оном топличком вуку, медведу, и земљак, и друг, и добар пријатељ...{S} хоћу да му пратим писмо |
рата изнесен некакав грдно дугачак џак, и однет у дућан Ахмеда-туџара, одакле се после караван |
од јасмина, где би се лако скрио човек, и крио за дуго.</p> <p>Конак је, нарочито тамо где је х |
ута арнаутка.</p> <p>Арнаутин је висок, и за своје године врло крупан: још мало па ће ступити у |
..{S} Нисам могла спавати, мислила сам, и смислила сам да...</p> <p>— Нека је хаирли (срећно)!< |
<p>— Нисам дервиш, али ћу да постанем, и папаз ћу да будем, од чуда...{S} Чудо!{S} Чудо!{S} Чу |
68" /> пошумљена брега пред Јастрепцем, и уздисала је, и ронила је сузе низ бледе образе...</p> |
аутима, погледају се час-по међу собом, и ћуте као заливени, јер виде да и над њиховом силом им |
кад чује кашаљ, дубоко уздахне, крадом, и крије сузе, окрећући главу од своје кћери.</p> <p>Арн |
го, и премери пашу још једним погледом, и то погледом што у исто време и мрзи и прети, па му ок |
кује га с осмехом, испраћа га са сузом, и са жељом, да јој што пре дође највећи празник — свадб |
лепше у великом Безистану цариградском, и што су везле три сиротице, Туркиње из Смирне, како пр |
е видео пашу, и кола с пашиним харемом, и пратњу.{S} Виде кад се кола с пашиним харемом заустав |
са вратима на свод, са шареним таваном, и миндерима около зида, на високом <hi>тахту</hi>, као |
во Прокупље...{S} Врисну ат још једном, и још једанпут над својим мртвим господаром, па тек под |
машна жена, Српкиња, наричући за сином, и скиде шамију с главе, гологлава проклињаше арнаутску |
b n="86" /> гине, заједно са сиротињом, и турском и српском...</p> <p>И најзад, дахну душом, је |
кога.{S} Отвори се главна капија широм, и унесе се у двориште тахтариван с Фати-султан-ханумом; |
р!{S} Калпак, по кадиви извезен златом, и поднизан бисером, искићен драгим камењем! и од драгог |
његову зелену траву, и његов јоргован, и исцветалу врбу, и најрадоснији празник његов, Ђурђев |
лишћем, па родом, Он, благ и милосрдан, и оком неће тренути.{S} Аллах!{S} Ама и осветљив си.{S} |
ако стар, ишао на крај света.{S} Тужан, и несрећом саломљен, натовари мртва сина на Суљина коња |
и зубима, окрете се према Фати-султан, и силно припљеска длановима, вичући:</p> <p>— Мирсаде!{ |
>Трипут уђе у одају где је Фати-султан, и трипут из ње изиђе.{S} Гледа да нема код ње некога, т |
о Светом Илији.{S} Изгуби сласт бостан, и све воће.{S} Духа с околних висова помаман ветар и на |
за бој.{S} Лани му петао био надбивен, и ту је проговорила азијатска крв, хтео је својега друг |
стру постељу, спремљену за ђердек, њен, и молила да јој обуку хаљину коју јој Исмаил правио за |
ада мула није љут и тужан, него смућен, и као да се нешто стиди, као да избегава кћер; од тада |
чисте јој очи, којима се чуди Арнаутин, и чисто јој лице, коме се такођер чуди Арнаутин, јер он |
т мулин кавеџија, један стари Арнаутин, и ушао је трипут његов чибугџија, једно момче арнаутско |
егова сина.{S} Застајкивао, ослушкивао, и ишао даље; у зору прошао прокупачке улице, и дошао пр |
ан-хануминих.{S} Млад, он није веровао, и ако му је верни Мифтар причао, да човеку може бити и |
наките коње.{S} И мула се онако обукао, и узјахао својега вранца, пастушаста ата; али пре него |
као убивену; глас јој бејаше промукао, и болан, болан, кад, угледавши несуђену заову, узвикну: |
се разишли, пијани хафуз дубоко заспао, и слуге поспале.{S} Нигде мушке главе будне!{S} А у хар |
старац, који је трипут у Цариград ишао, и тамо свако чудо видео, мишљаше, е је прво време туге |
а је са Шемси-пашиницом у јенђебулство, и видела, то јест, вас дан и сву ноћ гледала Фати-султа |
аил додирнуо, па их тад љубљаше, много, и страсно...</p> <p>О, како сад себе воли, зато што ју |
-ха! засмеја се мула још једном, много, и премери пашу још једним погледом, и то погледом што у |
н-ханумино венчање.{S} И старо и младо, и богато и сирото, ко год чу о овоме венчању, зачуди се |
уо би шиљте на праг софе, па би ту сео, и наслонио лактове на колена а загњурио главу у руке, и |
це прстима додирнуо, своје прсте љубио, и њене усне, најпосле, вреле усне, сад изгореле, много, |
а.{S} Голем сам пут, пријатељу, учинио, и нека Алах да да ми је за вајду.{S} Ти, мула, пријатељ |
десет девет дана ту био, ни јео ни пио, и који год је прошао, на њега се каменом бацио (ко вели |
лановима.{S} Уђе његов силистер полако, и мало погнут.{S} Он заповеди да се наоружају сејмени, |
ни хареми, и свирка, песма; а сад нико, и ништа.{S} Тишина.{S} Крај капије је непрестано капиџи |
о стамболски, што не држи главе високо, и што ходећи стаје целом ногом.{S} Колико је год слушки |
зна гумна, све се то, и мушко и женско, и старо и младо, подигло кули мула-Халимовој; па људи о |
куга све поморила, па им је жао, тешко, и страх их је.{S} Обилазе хафуз-Ахмедовицу, а ниједна с |
учини толико леп, прегорела би, зацело, и спомен на свој завичај, кад би могла да заборави ноћа |
в на јави сањао!...{S} И робињама мило, и мулиној кћери, што су је тако лепо обукле, накитиле; |
p>Тешко му је било што их је то снашло, и врло му жао било.{S} Кад му мајка казала код кога је |
.{S} А скадарски паша, чим прими писмо, и прочита га, пође на пут; дође у Лесковац, сину својег |
про очи у врх.{S} И ено га тамо одавно, и ако није устрчао, него отпузао“.{S} Хода, па тек заст |
о: кад те испитују, одговарај слободно, и све по срцу.{S} Немој, кузум, по глави.{S} Срце ће је |
х, ханум-ефенди! одговара Есма понизно, и хита. „А ти, ђозум Ајше, душеке... душек по душек, јо |
ђул! шапће Лесковчанка готово нечујно, и тресе се више но икад, а мулина кћи задрхта целим тел |
ла, свакој покоју благу рекла.{S} Лепо, и као некако другарски, с њима, да јој се тајно не подс |
остадоше поља, празна гумна, све се то, и мушко и женско, и старо и младо, подигло кули мула-Ха |
и од завичаја.{S} Али што је чудновато, и он њу воли, и ако је никад није видео; ради ње сваки |
ну; легнуше јој на грло Исмаилов бисер, и накитише је другим накитом, гривне с рубинима, обоци |
се играо с робињама, с црнкињом Ђултер, и Черкескињом Замбак; час задиркивао једну час другу, ч |
оњски и у капију, одједанпут, и звекир, и халка, и дланови.</p> <p>— Шта је?...{S} Ко тако лупа |
а, гладна...{S} Доћи ће ми на разговор, и на договор, није друго; да се договоримо да...{S} Фат |
а...; посла га мула-Халиму на разговор, и на договор...</p> <p>— Мула, стари друже, пријатељу, |
да мула пристаде на разговор и договор, и на све друго, с пашиних <pb n="99" /> лепих и слатких |
асне Аја-Софије; зна сав мусаф напамет, и познаје све како је у нашем танком дину.{S} Дин нам ј |
тијаше кад је ишао Шемси-паши први пут, и кад диже буну с претње и плашења Шемси-пашина; те јед |
чу топот коњски и у капију, одједанпут, и звекир, и халка, и дланови.</p> <p>— Шта је?...{S} Ко |
харем пашин, обљубио би јој лице пашић, и онда...{S} Да га остави?{S} Или да је била при свести |
атерино срце не сме даље.</p> <p>Пашић, и ако млад, и ако размажено лане, није видео Фатме, а у |
ву, и његов јоргован, и исцветалу врбу, и најрадоснији празник његов, Ђурђев дан...</p> <p>Ђурђ |
ише никога.{S} Они набили џак на главу, и прођу једанпут махалама пустим.{S} Јутром се отвори п |
о, спалио је први мраз са сланом траву, и покрио је први снег, танак, сух земљу; скрили су се с |
тарњи поветарац, и његову зелену траву, и његов јоргован, и исцветалу врбу, и најрадоснији праз |
леха, за уживање и прање пред молитву, и велики вотњак са свакојаким воћкама и чардаклијом с ј |
о прошлом срећном времену, о јунаштву, и о младости и ашиковању, па се опростише: паша оде у Л |
а, у антерији и ћулаву, скрштених ногу, и пуши.{S} Загледао се кроз прозор у голо дрвеће.{S} Хл |
сави руке оцу око врата, љуби му браду, и проговори!{S} Прва реч коју после три дана изусти беј |
} А он је оном топличком вуку, медведу, и земљак, и друг, и добар пријатељ...{S} хоћу да му пра |
ривом...</p> <p>А она?{S} И чула свађу, и гледала песнице, и видела крв, и сад весела, смеши се |
шавима преко пупих бисага, да је обиђу, и да јој донесу понуде.{S} Пуни рафови понуда, баница у |
цем стамболским.{S} Очи га задивљавају, и збуњују, а коса опија као зумбул, јасмин, њена светла |
ан.</p> <p>Па и у другој одаји спавају, и у трећој.{S} Кућа пространа с многим одајама, одаџици |
ударају као зиловима, чочечки, певају, и онако седећи играју.{S} Бела робиња час гледа у ханум |
и се.</p> <p>Људи опет у земљу гледају, и помислили би да у одаји нема никога, да се не чу каша |
ћери и сина, нешто се крадом погледају, и шапћу нешто, кад су саме, осврћу се да их когод не оп |
Хода, хода паша по прокупачком сарају, и мисли.{S} Омален, црн, зелених живих очију, испупчени |
их усана, а обучену у свилену антерију, и накићену; па кад се она, нешто проговоривши, осмехне, |
розора мокри, и застирка на миндерлуку, и нико на то не мисли; нико не склања с ћошке испретура |
и.</p> <p>Шкодралија живи у Арнаутлуку, и лети и зими, али му син долази у Прокупље врло често; |
ворили“...{S} Он је ижљубио мајци руку, и „секао“ црни курбан.</p> </div> <pb n="13" /> <div ty |
аршијом.{S} Кад зађоше у српску махалу, и мула бејаше далеко, отвори се једна трошна капија иск |
је узета крвнина, те је освећена крвљу, и то после пола столећа, и више.</p> </div> </body> <ba |
харемћаја изнесе из тахтаривана хануму, и однесе је на кулу, па она узе слабим гласом нарицати, |
страшну, жуту као лимун, сву уплакану, и тужну, не тужну него као убивену; глас јој бејаше про |
десет три, па може бити озго још једну, и две.{S} Кад сам ја била девојка, он је био бећар...{S |
; а дванаест крај носила иду, за смену, и по двојица их са стране придржавају, да се не накрећу |
неко <pb n="81" /> преко зида па у њу, и кад се Бал-беј игра, да изиђе, да...{S} Не!{S} Матери |
Топлици је.{S} Код њега је, с њим дању, и ноћу, у кули, и у овој ливади, на месечини, кад силно |
рачну сарачану, нарочито Замбак-робињу, и није је пуштао отуд док не обећа да ће се играти с њи |
прошарана, сва је затворена; Турци су, и Срби, са својима код куће, Арнаути око конака мула-Ха |
, па...{S} После ће га сакрити на бесу, и ништа.{S} А и кад би га ухватили, каква би њој вајда |
<pb n="118" /> Турчину, у високом фесу, и ћурку постављеном лисичином.</p> <p>— Фати-султан, зв |
еја; она му је трипут одговорила: хоћу, и била је тако мирна.</p> <p>— Фати-султан не зна шта р |
ле, и неке сироте што ово дана слушаху, и три робиње Ахмед-хафузове, две црнкиње и једна Черкес |
рвав поглед према Прокупљу, к Лесковцу, и викну: „Шемси!{S} Срамоту за жалост!“</p> <p>У Топлиц |
а кћи, које се од њене постеље не мичу, и робиње не знају више кад јој је бунило, а кад јава.{S |
тиже у Прокупље.{S} Суља је видео пашу, и кола с пашиним харемом, и пратњу.{S} Виде кад се кола |
и, продају и купују живот, тело и душу, и слободу туђу; ми овде у Топлици под Јастрепцем не.{S} |
ој зацело на лицу читају, бригу, страх, и стид.{S} Али како ће оне баш све опазити, кад је у „с |
, завлада <pb n="97" /> неописан страх, и узеше се спуштати ћепенци, где је год турски дућан, и |
него рашири руке на груди, притисну их, и узе да јечи, да стење; брада му се узе трести, много: |
сачувала од погледа тајно подсмешљивих, и запиткивања својих пријатељица.{S} И после, она није |
до сада из неколико села, већ из свих, и што је год за пушку дошло је, па све оружано до зуба, |
змеђу расејаних ниских кућа арнаутских, и окречених и неокречених, покривених и сламом и плочам |
илиму и меким шиљтетима пуно је будних, и то готово саме јенђе, и ако ће скоро зора, време кад |
аман ветар: у бело се облачи Јастребац, и брда и долине, и увија се у бези покров брег под Јаст |
с образа; пројездиће кроз сав Лесковац, и Прокупље, нека га виде и Турци и ђаури. „А!{S} Шта мо |
дочекала га, и његов јутарњи поветарац, и његову зелену траву, и његов јоргован, и исцветалу вр |
довече оде тај глас у Лесковац, у Ниш, и Врању.{S} А сутра-дан, још у свитање, стиже паша у Пр |
и на анадолској, од куда се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето.{S} А ако није |
олска, на Босфору, откуд се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето...{S} Оздравић |
узбуђења и и силнога напрезања закашља: и метнувши на уста јаглук, златом везен, обоји га крвљу |
-паше: хиљаду лира уместо хиљаду гроша: и конак у Румелији, и један у Анадолији; и чифлук у Тра |
где су укућани плашљивији, и мандалом: и позатварани су свуд капци на прозорима, јер се чуло е |
ашу да оставим.{S} Јербо, добро збориш: и Алах за један грех једну казну...{S} А Шемси-паша, зм |
; кад се вратим из града радује се....; и видео сам: клања и кад није време молитви...</p> <p>— |
танат</hi>, јер свуд капак до капка...; и псе, шугаве и губаве, уличке, обузима страх слушајући |
в!...{S} И тамо је ваздух сам мирис...; и тамо је сунце <pb n="142" /> као на анадолској страни |
лави му венац од врбе, и око паса врба; и ату му грива врбом накићена...{S} Сав град будан, ода |
у кућу, у одају где му кћи лежи мртва; и кад је виде, зовну је по имену трипут:{S} Фати-султан |
е загрди а не може, онај га свет гледа; и она диже руке, па опет их спушта, свет гледа...{S} И |
.{S} То јутро је Фати била врло весела; и у лицу се мало повратила...{S} Пред кулом су Арнаути, |
, с Аја-Софијом, с турбама, с текијама; и тапију од Шама, елмаза, Сирије, и тапију од Смирне, ч |
ad>II</head> <p>Фати-султан је венчана; и свадба ће јој скоро, чим буде с даровима готова.{S} М |
и Срби.{S} Није био правичан старешина; и <pb n="48" /> много је показивао свој <hi>салтанат</h |
метнула у чпаг његових широких шалвара; и чим би устао ујутру, а она: — Избаци једно, Бал-беј.{ |
<p>И још једанпут Мурад-беј онако пита; и трећи пут Фати одговори „буди“.</p> <pb n="119" /> <p |
писали великаши, не дај Боже, него Бог; и прва и друга уредба није пуштена с каквога земаљског |
кедонији; и даје ти сву ергелу из Мире; и даје ти све робље из конака и даје ти...</p> <p>— Алл |
да се из Топлице <pb n="138" /> донесе; и, ево, месец дана чулним очима то гледа.{S} Гледала, п |
простреше се по поду, да заклоне лице; и стара подиже главу, врисну; а на ову вриску невеста с |
о, она, по њену доласку, ока не сушаше; и дању и ноћу плакаше она што за три дана сузе не пусти |
конак у Румелији, и један у Анадолији; и чифлук у Тракији, и један у Македонији; и даје ти сву |
чифлук у Тракији, и један у Македонији; и даје ти сву ергелу из Мире; и даје ти све робље из ко |
једно с мирисом бошче дувана рој мисли; и кад се после поноћи сети постеље и устане, осећа се т |
нова, однесоше је мајци, по њеној жељи; и никад од тада не виде муле, мужа свога, ни јој он дођ |
е пре три године оженио, умре преклани; и веле да је хтела постати мајком).{S} Кад стаде сатира |
каже, као жива, и све о Исмаилу говори; и трипут је њој, својој кћери казала, да се још смирила |
прошле без оброка, јеле с ногу радећи; и ноћу радиле.</p> <p>А кад ово би готово, пашиница пус |
оче се клатити као мула, оставив чибук; и говори:</p> <p>— А, пријатељу, јазук!{S} То ли ти је |
ј пута мучи голо дрвеће, искићено ињем; и последњи је лист одавно опао, откинуо га бесни север, |
амадан од црвене кадиве извезен златом; и сијају му се златом везени од црвене чохе тозлуци.{S} |
ије, што Исмаил лежи у гробу неосвећен; и трипут јој је поручила, да ако га не освети мушка гла |
атељи још по три чибука једно за друго; и остаде паша као гост мулин три дана и три ноћи: једош |
закопаше га онако како је суд наредио; и за тридесет девет дана ту био, ни јео ни пио, и који |
ијан, или луд; па се прибираше, полако; и освести се...</p> <p>Прокупчани су видели где оде с А |
е гране сипа сребро на њено бледо чело; и сања, на ружној јави сања најлепше снове.</p> <p>Кад |
ниског а широког огњишта, све је будно; и ашчике, и слушкиње из целе махале, и неке сироте што |
гли, трепери, према сунцу, чисто знато; и сија му се џамадан од црвене кадиве извезен златом; и |
раз (Вај!{S} Да ме чује!) није и памет; и зна причу <hi>Јарац и Вук</hi>...{S} Кад је оно удари |
раде; а снег веје, веје, завејава пут; и раде, опет раде, јер се не зна време, доба ноћи или д |
кулом, за овај договор, па оде у кулу; и наједанпут се диже силна граја, вика, дивљи узвици, н |
ди него досад, мисли на коју ће страну; и нигде излаза, свуд зид, свуд лупи главом.{S} Пре само |
у предсобљу с мулине стране весели су; и таман да носе свом господару добар глас, тргоше се, ј |
уту песницу према Прокупљу, к Лесковцу; и пошто пусти некакав дивљи глас, викну: „Шемси!{S} Крв |
и, све сам себи, и добро <pb n="131" /> и зло...{S} Носи му селам, пашо, пријатељу, од мене нек |
ским, покривеним и сламом <pb n="66" /> и каменом плочом, чији кровови провирују кроз зелене во |
ад сама!{S} Слушкиње раде <pb n="76" /> и чуде се што сама заповеда, што не креће плећима по ст |
овори, у шта тврдо верују <pb n="27" /> и Лесковчани и Прокупчани, и Врањанци...{S} Њен отац ра |
образа својега прадеда... <pb n="87" /> И на образу му је блато...{S} Чист ће му образ бити, ка |
а њу нуди, срам га било! <pb n="129" /> И нуди ми мал његов, конаци, чифлуци, ергелу, робље, ср |
на „к’смет“ и на <hi>Алахово Писмо</hi> и казује да ће одмах у Прокупље, да јој испрати мајку.{ |
ума саслуша девојче, отеже:{S} Аааа!{S} И забрани сину да <pb n="78" /> се затвара са Замбак-ро |
пе те песме, како је слатка та туга!{S} И она је ту исту тугу осетила, као Лејле, Лејле-ханум.. |
да се, кузум, од сада увек смејала!{S} И хоћеш, иншала’! јер ево дошао је сат да се и твоја ре |
сове.{S} Од силног страха — онемела!{S} И оне две младе хануме, и робиња, више говоре покретима |
ман!...{S} Ха! ха! ха!{S} Бездушник!{S} И лаже и узима у уста Алаха и пејгамбера!{S} Јараби, ка |
ифлуци, ергелу, робље, срам га било!{S} И опет га срам било!{S} И још једанпут га срам било! за |
рам га било!{S} И опет га срам било!{S} И још једанпут га срам било! загрме мула, пустив груди. |
у од јасмина удесио још лепше песму!{S} И гугутке се избудиле, гугучу!{S} Све тице „дестур“ (до |
: „Вај, ханум, све сам изгубила“!...{S} И ту је ударила у грчевито јецање. „Све сам изгубила!{S |
под Јастрепцем, за Алахову љубав!...{S} И тамо је ваздух сам мирис...; и тамо је сунце <pb n="1 |
сном који је здрав на јави сањао!...{S} И робињама мило, и мулиној кћери, што су је тако лепо о |
очи се склапају, саме...</p> <p>...{S} И видела му душом гроб, на врху <pb n="68" /> пошумљена |
рви и последњи, једини...</p> <p>...{S} И види свадбу.{S} У свечано рухо обучени људи, искићени |
ам је танак, танак, мрежа паукова...{S} И ја знам, кћери.{S} Ти си бита мала, не знаш.{S} Не жи |
он иде мула-Халиму.{S} Он може да...{S} И узе му нешто шаптати; шапће дуго.</p> <p>— Ашколсун!{ |
ке, па опет их спушта, свет гледа...{S} И загрлише се: цикну, стеже Исмаилову сестру око врата, |
ушка глава, нека га освети женска...{S} И мајка, вели, зна да је Исмаила млада и зелена испрати |
а Бал-беја ће; ружа је за булбула...{S} И то венчање умним оком гледа, па се радује, опрао се о |
прљав образ није што прљава аљина...{S} И чуо сам, пашо, да га сад зову Шемси-паша „Дангалија“. |
тешки, склапају се, она их отвара...{S} И џин, џински цар миче се... то је Исмаил...{S} Чује хо |
е намере, од страха, и од севдаха...{S} И што се икад, међу булама, знало, а и сад знаде лека з |
види да не може, склапа их, клоне...{S} И опет се као нечему нада, нешто очекује?{S} Чему има д |
томе га виде на оном свету његови...{S} И Фати је као оне, права мусломанка: верује у онај свет |
а...{S} Тек онако говоре, душмани...{S} И хафуз-беј, твој баба, воли овамо.{S} И пре је волео; |
амадану... у белој хаљини... оној...{S} И јенђе... дошле!...{S} Ево му мајке...{S} Аман!...{S} |
не у Топлицу, оцу и мајци, старој...{S} И отац му стар; има осамдесет, веле, ако је крепак, ако |
ј миле, слуша му глас, њој сладак...{S} И најпосле моли робињу да јој куца у саз и пева: о севд |
ују господара с ханумом и пратњом...{S} И кад се чу топот коња, небо се проломи... „Аллааа’!.. |
слободна.{S} Тако је било, кузум...{S} И твоја ће венчања пасти...{S} Хајде мени, кћери...{S} |
је тако, слушај, не срди се, ево...{S} И извади из недара кожну кесу, велику, па је стаде дреш |
си за жалост; немој још и жалост...{S} И после, мула, ти си се светио како се Арнаути не свете |
е, тужећи се на силу и обест Богу...{S} И чифчије пијанога хафуза, турска раја, Срби, скупили с |
и дође, Шемси ће по лепу Стамболку..{S} И зацело говори: „Кад је била заволела простога Арнаути |
јаху скупили да гледају бој петлова.{S} И јахао је каткад, али не на ату, него на једној дивној |
а, цара царева, пуномоћника Алахова.{S} И пре неки дан убио човека, ни крива ни дужна, у лудилу |
{S} Тако помисли, и узе молити Бога.{S} И чини му се да га умоли, кад му мајка рече: „Просићемо |
од вечерње, па никако да га дочека.{S} И мула-Халим не спава.</p> <pb n="21" /> <p>— Да пошаље |
а, играо се с девојкама као девојка.{S} И ко зна, још би, да се мајка не сети е је <hi>човек</h |
а тражи пуномоћнике, сведоке, имама.{S} И чим дође мало к себи, Арнаутке је покрише фереџом мул |
никад непробуђена кћи оца варварина.{S} И час-по, па се сети поруке мајке Исмаилове: „Ако га не |
ни капи крви, и целим телом задрхта.{S} И опет се помаче; мула се примаче.</p> <pb n="54" /> <p |
дан дан, кад се не боје ни падишаха.{S} И ово нису, пашо, Турди, него су Арнаути: раде земљу, г |
ц дивља звер, а кћи питома голубица.{S} И жена му је добра; у кући је, штоно <pb n="9" /> реч, |
х, и запиткивања својих пријатељица.{S} И после, она није <pb n="77" /> могла примити хануме, ј |
:{S} Ништа ми није... није грозница.{S} И силом поче устајати; седа у једном куту, навали се, п |
ком излазила развијена као пред оца.{S} И одмах се чу његов глас, тих и слаб, готово као мало ч |
з невоље, тек од обести, Шемси-паша.{S} И ту јој се зачује шкргут зуба, и сукне јој пламен из о |
тран на лице и подиже Исмаилу турбе.{S} И још јој боље би кад се опрости бремена. (А опростила |
ад за тридесет девет нико не могаде.{S} И чиме ли га, Алла’ удари, кад је рана оволика?“ Пролаз |
умом и кћери њихова чифлук-сахибије.{S} И ето.{S} Јутро је, рано јутро, дршћу од зиме, али се о |
ој су се постељи дивиле Лесковчанке.{S} И та је постеља враћена из Шемси-пашина конака после ње |
екрве, свекра, говори цело Прокупље.{S} И већ је Фати-султан пред јенђама; погледа у богато оде |
„кавгу“, пуне пушке, оштре јатагане.{S} И није дирао никога; али ко њега дирне, тешко томе, не |
на мазгу дете, па пазе да не падне.{S} И Фати га двапут видела, на мазги, прошао је мимо њене |
е незатворене, чивилуке непокривене.{S} И час-по, па зове Фати-султан да се прохода; проводи је |
рши се Фати-султан-ханумино венчање.{S} И старо и младо, и богато и сирото, ко год чу о овоме в |
у сарај, увек се обуку, наките коње.{S} И мула се онако обукао, и узјахао својега вранца, пасту |
ли су пси били гробари, не сећа се.{S} И не сећа се да је икад досад чуо Мане Кукувију у својо |
о јест, не говори, него тајно шапће.{S} И људи и жене о овом говоре шапатом, све у двоје.</p> < |
постељу родитељи за ђердек спремили.{S} И тој су се постељи дивиле Лесковчанке.{S} И та је пост |
ти жена савет да, једанпут га прими.{S} И ја ћу да примим сад, једанпут, твој савет.{S} Паша Шк |
лазак мулине кадуне Арнаути грађани.{S} И Арнаути из пратње Фатине деру се, Алаа’!{S} Аллааа’! |
је вала ни грех, рекли би мусломани.{S} И додали би:{S} Био би грех да се оженило дете (младић) |
, чини у се да то неко други говори.{S} И узму га пити змије присојкиње, мула-Халимове речи:{S} |
бољи од овога, у живот после смрти.{S} И тврда вера у то развлачи јој усне на радостан осмех; |
постеље и устане, осећа се тако лак.{S} И био би сад чак и весео, да не бива нешто што га узнем |
ту његови.</p> <p>— Истина, бебег’м.{S} И ја знам... истина.{S} Ама што питаш?{S} Ти ћеш мајци |
х да се оженило дете (младић) бабом.{S} И ово сад није учињено од обести, већ из освете.{S} Јер |
на њега, ама не каменом, него ружом.{S} И види чудо! груди му се расцепише, на двоје, а из ране |
а чедо... од муле...{S} Фати-султан.{S} И кажи селам Шемси-паши, џелату: непуштена кадуна његов |
дуна његова сина од другога... чедо.{S} И кажи селам Шемси-паши, џелату: данас му је прилепила |
И хафуз-беј, твој баба, воли овамо.{S} И пре је волео; а сад ти поручује да не слушаш ни овога |
) срамота говорити; с другима севап.{S} И прву и другу уредбу, веле, нису писали великаши, не д |
{S} Силистер изврши пашину заповест.{S} И већ до подне опколише сејмени кулу мула-Халимову.</p> |
дна к другој, као да се разговарају.{S} И диже се мирис кроз свежину вечерњу са ливада загрејан |
си-пашинице, по пратњу Шемси-пашину.{S} И Ахмед-хафуз се пробуди, па кад чу шта је било, истрез |
м.</p> <p>— Змији жалац није у репу.{S} И после зар мислиш да су с овом осветом Арнаути готови. |
маилова рука, кад јој је давао бесу.{S} И врховима својих нежних прстију додирну место на лицу |
наде, састанка с њом на оном свету.{S} И Исмаилова сестра плаче, нариче, љути се на оца што јо |
у глава досеже, него упро очи у врх.{S} И ено га тамо одавно, и ако није устрчао, него отпузао“ |
се цвет с копривом...</p> <p>А она?{S} И чула свађу, и гледала песнице, и видела крв, и сад ве |
, ни шта је питају, ни шта одговара?{S} И радили су преко закона: пуномоћник јој био човек, Арн |
рице!</p> <p>— Куд ће паша од бруке?{S} И шта ће?</p> <p>— Да се бије.</p> <p>— Како ће с Арнау |
ара, одакле се после караван кренуо?{S} И зашто се уочи тога дана скидао у Ахмедовој авлији гар |
рече мули:{S} Зашто ми украде кћер?{S} И не потражи је од муле, — не смеде, да не ражљути мулу |
ла је венчана.</p> <p>— Јазук!</p> <p>— И баш је сам украде.{S} Кроз пенџер па на ата...{S} Кир |
ишта не одговара.{S} Гледа га.</p> <p>— И после, мула, Шемси-паша се заклиње у Алахову љубав да |
неће бити заптије, но кадије.</p> <p>— И претио им, да ће их мерити гајтаном колико су ока теш |
р једна мајка плаче за ћерком?</p> <p>— И зар једна драга тугује за драгим?</p> <p>— Ниједна ка |
„Не.{S} Заптије из прокупачког сараја.“ И ако се говори шапатом, све у двоје, ипак се рашчу, за |
ије муж...; муж је само по имену, ааа?“ И загледа се стара у кћерину угашену зеницу.{S} Њој се |
превртање голубова „на дванаест глава“ и бој петлова.{S} Голубарник му је пун голубова.{S} Сва |
ра јој, теши је, подсећа је на „к’смет“ и на <hi>Алахово Писмо</hi> и казује да ће одмах у Прок |
утала; а сад, има три дана, не гледа, а и дању и ноћу говори.{S} Њена мајка, и мулина кћи, које |
n="53" /> дошао.{S} Затим паша седе, а и мула, према паши, и ако му овај не рече да седне.{S} |
његовим именом сина, кад је био мали, а и сама га се бојала; а камо ли сад.{S} Кад се мало приб |
вети мули он, што плаши робиње мишем, а и сам га се готово боји, нарочито пацова, кад се појави |
S} И што се икад, међу булама, знало, а и сад знаде лека за ову несрећну бољку, <hi>верем</hi>, |
; мисли и са женом се покаткад, дању, а и ноћу, разговара.{S} Она вели да испрате Бал-беја у Ца |
је био леп, колико што је био јунак; а и он је жене волео; женио се седам пута.{S} У двадесет |
ле ће га сакрити на бесу, и ништа.{S} А и кад би га ухватили, каква би њој вајда била, кад...{S |
ња.{S} Јер што мула узе, не врати.{S} А и како да врати кад је ту венчање!{S} Венчао се с невес |
трави, сва у бело, личи на љиљан.{S} А и она је као љиљан, чиста је, чисте јој очи, којима се |
зелене вотњаке.{S} Мукање гојних крава и волова, блејање оваца, лавеж паса, жагор, али све мањ |
је блејање оваца, и мукање гојних крава и волова; а над високом кулом старца мула-Халима између |
уздахну.</p> <p>Уз прозоре, без ћерчива и капка, кроз које улази мирис једне велике илијњаче, п |
да је до овога часа била и Џафер-бејова и мула-Халимова, а од овога часа ниједнога.{S} Оба су ј |
, буле причају.</p> <p>Колико је дарова и спреме види се, што је тим украшавало ове три одаје д |
мља.{S} Лети блато у вис с копита атова и чилих коња, искићена чела и груди, прља им сапи, грив |
великаши, не дај Боже, него Бог; и прва и друга уредба није пуштена с каквога земаљског престол |
Теби, пашо, мало беше твојега госпоства и твоје величине, па си желео још већи да си.{S} Хтео с |
авара племена <hi>Војњака</hi>, виде га и у њега се заљуби.</p> <p>Шкодралија живи у Арнаутлуку |
} Нене ми се није бојала никога до Бога и мула-Халима, а ево два три дана како се боји некаквог |
га је Фати-султан, да је кадуна другога и ако није од њихна сина пуштена, и, најпосле, шта <hi> |
зум, на испиту, пуштена си и од једнога и од другога, баба ти каже.{S} Твој баба је хафуз, и би |
собом, и ћуте као заливени, јер виде да и над њиховом силом има сила.{S} Уђоше у Прокупље.</p> |
И мајка, вели, зна да је Исмаила млада и зелена испратио на онај свет, без невоље, тек од обес |
p> <p>Једно вече, кад се врати из града и хтеде ући у одају, родитељима, чу да му се родитељи п |
а она јој не одговара, но је само гледа и пушта неке чудновате гласове.{S} Од силног страха — о |
га краја на други, с јабланима око зида и с читавом честом од јасмина, где би се лако скрио чов |
ебу звезде, као кандила која је природа и доле припалила душама невино изгинулих, што блуде ноћ |
е; од тада Фати више лежи него што хода и седи, и плаче...{S} Час-по па легне, на чупав ћилим, |
ах се зачу силна вриска; одјекнуше брда и Јастребац.{S} Мула га нежно омилова, попљескав га по |
Алла!{S} Аллааа!</p> <p>Одјекнуше брда и Јастребац:</p> <p>— Алла!{S} Аллааа!</p> <p>Приведоше |
тар: у бело се облачи Јастребац, и брда и долине, и увија се у бези покров брег под Јастрепцем |
ном, а ат није вриснуо, да одјекну брда и Јастребац, <pb n="96" /> јер је осетио да не носи на |
нагледале крвних освета, и отмица, чуда и покора, заплакаше.</p> <p>Хафуз-Ахмед оде, а не рече |
ао изгореле усне...{S} Можда су та суза и тај осмех збогом Топлици и гробу Исмаилову...</p> <p> |
ли; а после куне брод који Ахмед-хафуза и његов харем из Цариграда понесе, и тахтариван који ро |
знао с кога ће краја почети; сад краја и не види.{S} Тужбу је у глави написао и у глави цару п |
много каљавим, осим симиџија, бозаџија и оних што воће продају готово више никога.{S} Они наби |
а ми“. „Еј!{S} Стамбол и Бруса, комшија и комшика“...{S}Валла’! тако.{S} Шта да се ради, аман, |
далима са стакленим оквиром од сто боја и стотину шара.{S} Најлепше су намештене у харему три о |
рат песницом; а сирота Фати сад заплака и трипут, уплашено, узвикну аман.</p> <p>Мулина кћи раж |
из Мире; и даје ти све робље из конака и даје ти...</p> <p>— Аллааа! викну мула колико може, и |
еколико „јерлија“, Прокупчана, и Турака и ђаура, изгинуле многе чифчије хафуз-Ахмедове, јер су |
хтариван прате неколико оружаних Турака и харемћаја.{S} У тахтаривану је мајка Фати-султан-хану |
емси-паша.</p> <p>— Туџар, шаир-девојка и ашици!{S} Конопци и сазови.{S} Хм!...</p> <p>— Истина |
ноћ, хануме узеше да се веселе; свирка и песма разлеже се; мирише ваздух на шебој, на каранфил |
сваку по на особ скува; сипе, промућка и опет сипе: сваку по на особ послужује.{S} Дим дувана |
и: да почне лепим.{S} Где не може пушка и сабља, ту ће лепа реч.{S} А мула долази у сарај кад с |
/> у белим шалварама, чучи крај мангала и кува каву у жутој џезвици.{S} Из те џезвице таман фил |
крај ње онај бакаран мангал, пун пепела и угљевља, уместо жара; још је око ње прибор за телејис |
опита атова и чилих коња, искићена чела и груди, прља им сапи, гриве и кићену опрему.{S} Сејмен |
султан-хануми, да је до овога часа била и Џафер-бејова и мула-Халимова, а од овога часа ниједно |
су душеци, јоргани, јастуци, све свила и кадива, све везено златом.{S} У дну друге мусафир-ода |
покров, а она се залеђена суза отопила и низ образ пролила, и тужан је осмех развукао изгореле |
зна докле би Лесковчанка овако, китила и везла, јер је Садије више не прекида Фати-султан ради |
ти-султан-хануму, те јој добро упамтила и очи и лице, и руке и ноге, и стас и ход, све.{S} Бего |
ворила тако, у бунилу, па се расвестила и тражила да јој простру постељу, спремљену за ђердек, |
ћу (јер како јој погибе брат, напустила и кућу и мужа); остаде она с мулом и дадијама мулине кћ |
по Топлици сестра Исмаилова; напустила и кућу и мужа, па се из очеве куле не миче.</p> <p>И не |
иванту с косе, на ђул-су с недара, грла и руку...{S} Дечица се грче, прибијају се уз матер, или |
ахиваху с коња пред коњушницом.{S} Мула и Арнаутке сјахали су пред главном капијом и отишли за |
красна девојка, и лепа, па смо се мула и ја разговорили и договорили“...{S} Он је ижљубио мајц |
год позове.{S} Зваће и свога пријатеља и друга нишкога пашу...{S} А!{S} Како уме овај паша!{S} |
сараја, што оставише децу без родитеља и хранитеља, где грцају у плиткој Морави? да ли њих угл |
, да истрчи, па не могаде, но се заљуља и лупи о под застрвен асуром.</p> <p>Материно је срце р |
е куће, макар изгореле, крај својих, ма и мртви били.{S} Једне појурише на улицу развијене! дру |
, и оком неће тренути.{S} Аллах!{S} Ама и осветљив си.{S} Ко на тебе један час заборави, сто го |
ва, на седам брегова искићеним смоквама и маслинама, лимунима и неранџама, и ружама, и јасмином |
енђе, Шемси-пашиница са својим рођакама и пријатељицама, с најотменијим харемима: дугачка повор |
рло лепо намештен скупоценим застиркама и јастуцима из Смирне, завесама из Дијарбекира, персијс |
, и велики вотњак са свакојаким воћкама и чардаклијом с једнога краја на други, с јабланима око |
твоја младост!“ Па поклопи лице рукама и зајеца како скоро није.{S} Подижу јој се плећа, одска |
његове <pb n="115" /> памети: годинама и узрастом дете, памећу човек — морале се крити.</p> <p |
аутка се подиже с обојеним крвљу уснама и зубима, окрете се према Фати-султан, и силно припљеск |
ње и једна Черкескиња.{S} Мирише капама и сарма из сахана „капаклија“ на мангалима крај огњишта |
равни пошироки и чести зуби, с ивицама и глеђом као у детета.{S} Очију је црних и крупних, сме |
м погођен лав, и сруши се на њега, нема и непомична, нагрђена грозном смрћу, сруши се као храст |
из оборених очију, те пљесну длановима и закука: „Вај!{S} Вај!{S} Вај!{S} Јазук, кћери, твоја |
вцом; плашио мечку решетом, мула-Халима и Арнауте падишахом и законом!{S} Ха! ха! ха! насмеја с |
ла дубоким сном.</p> <p>У тахтариванима и душеци и јоргани, да не осете хладноће хануме...{S} Ф |
скићеним смоквама и маслинама, лимунима и неранџама, и ружама, и јасмином, тај чаробни град Фат |
аше до Солуна лађом, а од Солуна коњима и тахтариванима путовали су дуго до Прокупља; Прокупље |
вој руци, тако белој, с црвеним ноктима и дланом, с плавим жилама кроз које крв струји полако.{ |
угризао за руку, час ударио по плећима и грудима, час их затварао у једну сасвим мрачну сарача |
точене ниским кућама, високим чардацима и оградама, покривене дебелим снегом, обрисаним с крово |
ином, гледајући пашу закрвављеним очима и примичући му се.</p> <p>Паша се помаче, и изусти:</p> |
} На вриску и <pb n="35" /> вику ханума и робиње, све се избудише, појурише.{S} Фати-султан-хан |
едмога су неба плакале девојке три дана и три ноћи за живом Фати-султан.</p> <p>— Украде мула-Х |
; и остаде паша као гост мулин три дана и три ноћи: једоше печене кокошке, банице; пише каву и |
где се зими снег не топи за месец дана и више; протера га сам падишах, цар царева, пуномоћник |
рапе, па се уморила; села ту, рашчупана и угрухана, па готово више није устала. „Ни филџан кахв |
м је неко украо невесту.{S} Вриска жена и писка деце разлеже се; силна врева! не зна се ни шта |
кад очи исколачи, подиже ћулав с темена и устрчи уз степенице као махнит?...</p> <p>Тако првих |
Робиње унеле мирисаве гранчице јасмина и јоргована, а мајка је то, својом руком, наместила по |
ици и сведоци мулини, Шемси-пашина сина и Фати-султан-ханумини, и имам, старац један, Турчин, м |
радује, опрао се од блата; испраћа сина и снаху у Цариград, па му је лако...</p> <p>Паша је сам |
урској, и многима пошље по врећу брашна и ћупче масла; купи им рухо.{S} Жене су га много волеле |
града радује се....; и видео сам: клања и кад није време молитви...</p> <p>— Кад ово чу, Фати-с |
а дуси блуде земљом, на месечини, сања и мање болно срце, и не оволико растужена душа; сновима |
> <p>Не могаде више, јер се са узбуђења и и силнога напрезања закашља: и метнувши на уста јаглу |
рди...{S} Кад умртви човек нечовека, па и на мртвом пизму тера, није више ни он човек.{S} Одавд |
дост!{S} Фати-султан је ипак весела, па и тужну, много забринуту мајку често разговори, и разве |
а напамет мусаф од корица до корица, па и мене учио мусафу, ја многе суре знам онако, напамет, |
мртви сан.{S} Што би имама, дервиша, па и попа, све јој очита молитву, једну, две, дуге молитве |
јку.{S} Арнаутке гледају тугу и јад, па и ове окорела срца жене, што се нагледале крвних освета |
љив је; осећа где јој се син радује, па и њу обузима све већа радост.{S} Савест јој чиста, јер |
а’!{S} Алла’! прихватише сви остали, па и они избацише пушке.{S} Забубњаше бубњи; писнуше зурне |
трменом, раширише ноздрве, полетеше; па и они мали коњи као ластавице су.{S} Затутњи земља.{S} |
="59" /> по челу, још телејисану.{S} Па и на лицу јој још тел стоји, колико је могао остати.{S} |
а, те подели по сиротињи, арнаутској па и турској, и многима пошље по врећу брашна и ћупче масл |
ожају у коме их је украо сан.</p> <p>Па и у другој одаји спавају, и у трећој.{S} Кућа пространа |
енице и зарза мулин ат, прими господара и полете, вриштећи.{S} За њим закасаше остали ати и коњ |
веталом јабуком, у води са седам бунара и испод левог воденичког камена, где је, од синоћ, селе |
фтарове...; умним оком не гледа Мифтара и његову невесту, него себе и Фати-султан...{S} Љуби јо |
маил је, мој брат“, толковала је сестра и љубила Фати-султан, плачући с њом за дуго.</p> <p>Али |
а се и она освети Шемси-паши и за брата и за несуђену снаху.{S} Робиње и слушкиње <pb n="147" / |
а и дугих брка, раздрљени, жилава врата и изгорелих од сунца прсију, у уским, белим, сукненим ч |
А, а!{S} Нов тахтариван мој, без врата и пенџера, из џамије...{S} Покрите га дувком из Топлице |
, последњи пут, те је као између живота и смрти.</p> <p>Одговора нема.</p> <p>Свршено.</p> <p>М |
ова ата; што ће миловати Исмаилова хрта и сокола; што ће љубити Исмаилово рухо; што ће плакати |
ад му више не гледа ата, не милује хрта и сокола, не љуби рухо, не плаче над оружјем.{S} Замути |
, кулучи раја, разгрће снег, да невеста и јенђе лако прођу; ако из Лесковца у Ниш тако... све р |
л, јасмин, њена светла мека коса, густа и дугачка, коју негује материна љубав, још чешљају руке |
ултан, ја бих јој пољубио руку сто пута и секао бих курбан (жртву) црнога овна“.{S} Тако помисл |
ти се на оца што јој својом бесом спута и ноге руке, те не може да се и она освети Шемси-паши и |
песницом у врат; а сирота Фати задрхта и уплашено изусти „амани.“</p> <p>— Јеси ли видела, зве |
мара, завлачи се по шуми у дупље дрвећа и виче, дању, у пролеће, с кукавицама, а ноћу, увек, с |
здушник!{S} И лаже и узима у уста Алаха и пејгамбера!{S} Јараби, како трпиш?!{S} Како му не пус |
е доносити из Ниша, кријумчарећи, праха и олова: „нека је све готово, ако се паша посили, па оп |
ећ само примирили, јер им нестало праха и олова.{S} Кријући ово од Турака, послаше им улака, да |
аути, крупни као горштаци, опаљена лица и дугих брка, раздрљени, жилава врата и изгорелих од су |
е даље није смело.</p> <p>Тако пашиница и син јој.{S} А паша?{S} Прошав мимо ове три одаје, шир |
ла; повратише је у живот материна љубав и ваздух красне Топлице, испресецане рекама, ишаране би |
оље и јатаган; метну на главу нов ћулав и тунус фес.{S} Затурио фес и ћулав, те му се види обри |
о цветом, па лишћем, па родом, Он, благ и милосрдан, и оком неће тренути.{S} Аллах!{S} Ама и ос |
од људи, него од Алаха.{S} А Алах, благ и милосрдан, није као човек: да аспру, па се големи, ми |
пале, неки, из пушке, те се стресе снег и прхне преплашено јато врана, гачући.</p> <p>Уђоше у П |
...{S} Ах, пролеће!{S} Кад се топи снег и бујају реке и потоци, кад цвета кукурек, кад ниче тра |
омисли:{S} Хајде!{S} Опростиће ми и Бог и син, кад пристанем да се и њена реч чује.</p> <p>Мула |
пролетње, ђурђевско сунце земљу понекад и на доксату: да јој мирише земља, покривена травом, да |
.</p> <p>— Три заптије:{S} Хасан, Халид и Хусеин.</p> <p>— Паша им био рекао, свој тројици, да |
еда Мифтара и његову невесту, него себе и Фати-султан...{S} Љуби јој и очи и лице и бело грло.. |
р свуд капак до капка...; и псе, шугаве и губаве, уличке, обузима страх слушајући дивље узвике |
седели, прво попили по два филџана каве и попушили по чибук дувана, па отворили <hi>мухабет</hi |
није ред, већ одговарају погнуте главе и спуштених очију.</p> <p>У овој кући, до пре неки дан |
себе, а однеше јој невесту!{S} Оне две и робиња ударише у вику, али доцкан: човека је с невест |
ићена чела и груди, прља им сапи, гриве и кићену опрему.{S} Сејмени јуре за Арнаутима, погледај |
аметна ока, танких ногу а дугачке гриве и репа, с кићеном опремом, с абаијом везеном <pb n="51" |
уране филџане и џезве, разбацане зилове и дахира, ни мангал, ни скупља ону гомилу мокра угљевља |
ше постељу; метнуше јој кану на дланове и табане, на нокте руку и белих ножица, као невести; Ис |
ебеса, избудише се Ахмед-хафузове слуге и похиташе, по наредби Шемси-пашинице, по пратњу Шемси- |
о ово кћерино венчање; синоћ су и слуге и слушкиње чуле кад је жени и кћери рекао: „Топлица је |
до града иду, ударају у саз, песме ваде и певају, па дођоше и у наш Лесковац, ама им даде сургу |
тати и слепу намигивати, да мула немаде и на уму и на срцу онај увели пупољак у његовој Топлици |
жена, па не могаде да прође, но застаде и пита: „Је ли, Вога ти, чиме те ударише <pb n="128" /> |
јазук!{S} Опет јазук!{S} Има ли правде и закона!...“</p> <p>Пође одајама како никад досле.{S} |
не ти куће, што је увек као ат без узде и улара, (жена која нема мужа) а чини севап, спремајући |
ти, разума ни трунке, осећања „без узде и удара“; умукне човек проговори звер.</p> <p>Сутра-дан |
сав Лесковац, и Прокупље, нека га виде и Турци и ђаури. „А!{S} Шта може лепа реч! и што се не |
крај пупољале руже где је ћуп пун воде и ствари с наменом, спремљен за <hi>Мартифал</hi>.{S} Н |
како су му причали, за недељу дана роде и узру лимуни и портокали, <pb n="17" /> не би у срцу и |
{S} Ха! ха! ха!{S} Бездушник!{S} И лаже и узима у уста Алаха и пејгамбера!{S} Јараби, како трпи |
ћи на њен сан, па се неколико пута сеже и не смеде их додирнути својом препланутом и доста рапа |
но ако су се нашли на улици, брзо улазе и ударају чивију.{S} Сокаци празни, капије, високе, око |
да гледа.{S} Жене се прибише уз кафезе и пробушене ограде; људи, који бејаху код куће, изиђоше |
ово; а кад се врати, па јој каза шта је и како <pb n="75" /> је, код кога је Фати-султан, да је |
рити, кад јој паша није говорио, кад је и од ње крио као и од туђинаца...</p> <p>Јутро је: сунц |
ање</hi>, истина; ама <hi>то</hi> ти је и Џафер-беј, јер ти ниси била пуштеница.{S} Ухо на срце |
ријатељу!{S} Што Шкодра роди и јунак је и паметно је.{S} Ејвала!</p> <p>И испушише пријатељи јо |
мрћу, досудише му „сургун“.{S} С њим је и његова ханума, и кћи, јединица, лепа као руже што ост |
ије!...{S} Али тај исти мула признао је и да је хајдук, да ми је украо снаху.{S} За мулима сина |
венчање с пашићем, може с мулом, јер је и један и други преко својих пуномоћника тражи.{S} Овде |
ти-султан- ханум!{S} Где је Алах, ту је и љубав; а кажи један град, или једно село, или гору, и |
на је пећ земљана, с крчазима; па ту је и мангал пун распаљена угља, јер на пољу је хладно како |
се на чардак, улазиле у те красне одаје и гледале чудо од лепоте, и од богаства, збуњено, не ум |
<pb n="63" /> прича, а Фати се и смеје и плаче, смеје се детињој памети, плаче за срцем јуначк |
згубио образ (Вај!{S} Да ме чује!) није и памет; и зна причу <hi>Јарац и Вук</hi>...{S} Кад је |
хоће сама да кува каву, тамо да је пије и да гледа кад јој облаче и гиздају снаху,“ говори она |
исок, у чоханим шалварама циметове боје и чалми; попе се на тахт, Шемси <pb n="98" /> га посади |
књиге, из којих се човек учи да верује и <pb n="74" /> љуби Бога, и како ће му се судити на он |
леће!{S} Кад се топи снег и бујају реке и потоци, кад цвета кукурек, кад ниче трава: кад се сва |
е, обузима страх слушајући дивље узвике и пуцање пушака, те прилазе уз капије, дршћу, гребу и т |
терије, срмали-колане, обоце, билензуке и беде руке, разбачене, забачене преко главе.{S} Смакле |
пред очи као јава; а он јој гледа руке и не мислећи на њен сан, па се неколико пута сеже и не |
јој добро упамтила и очи и лице, и руке и ноге, и стас и ход, све.{S} Беговицу је послао Шемси- |
д не могаде, завали се, опет, у јастуке и радосно поче:</p> <pb n="139" /> <p>— Снила сам ја ле |
нако некога радника, већ робиње, и беле и црне.{S} С првима је, по мњењу „правих турских племић |
у саксији и у хладовини?{S} Пустио жиле и почео <pb n="113" /> де вене...{S} За садберк-ђул је |
>Прилупа капак један, прозорски, а буле и робиња окренуше се прозору, вриснуше и простреше се п |
пља до мулина села десет пута је снашле и пустиле детиње.{S} Сад лежи обезнањена; над њом плаче |
носе Фати-султан-хануми постељу, рубље и рухо.</p> <p>Кад харемћаја изнесе из тахтаривана хану |
сли; и кад се после поноћи сети постеље и устане, осећа се тако лак.{S} И био би сад чак и весе |
илај, па наместио ваздан кићене пиштоље и јатаган; метну на главу нов ћулав и тунус фес.{S} Зат |
врана, гачући.</p> <p>Уђоше у Прокупље и пођоше његовим уским сокацима; не истрчавају људи да |
огледом, и то погледом што у исто време и мрзи и прети, па му окрете леђа, сиђе с тахта без збо |
" /> загрејаше јер угледаше тахтариване и пратњу, Арнауте; дошао им је крај муци...</p> <p>Зима |
о не склања с ћошке испретуране филџане и џезве, разбацане зилове и дахира, ни мангал, ни скупљ |
те се испаравају цветне лехе, заливене и синоћ и јутрос, мирише земља...{S} Чује се топот коњс |
ови.{S} Све живо већ одавно будно, жене и девојке, и млади људи, и момци, и деца; све се већ ок |
се дахире, и песма; то буле, младе жене и девојке, певају у башти између леха, крај пупољале ру |
ад пројезди махалама, кадуне се, и жене и девојке, гурају уз <hi>кафезе</hi>, решетке на прозор |
елики барјак... трка, вриште ати; зурне и бубњеви, пушке...</p> <p>...{S} У Топлици је.{S} Код |
енско; а после се стидео, пак и од црне и беле робиње.{S} Залуд су га звале да се играју ораха; |
Јуче тако срећан, а данас и без кадуне и без сина.{S} Крв за крв!{S} Наћи ће убицу, па макар и |
рт са шадрваном између леха, за уживање и прање пред молитву, и велики вотњак са свакојаким воћ |
за брата и за несуђену снаху.{S} Робиње и слушкиње <pb n="147" /> деру антерије на грудима од ј |
три робиње Ахмед-хафузове, две црнкиње и једна Черкескиња.{S} Мирише капама и сарма из сахана |
ети, те поврвеше жене, Туркиње, Српкиње и Јеврејке, све које нису позвате пашину сину у сватове |
паши први пут, и кад диже буну с претње и плашења Шемси-пашина; те један старац, који је трипут |
ино место није на тахту, али он се попе и загрме:</p> <p>— Селам-Алећ, пашо!</p> <p>— Алећим-Се |
.{S} Мула је Арнаутин, али да се обазре и виде шта учинише ови ђаволови синови са женском главо |
ти.{S} Обуче се у „карпус-чоха“ чакшире и џамадан, у чепкенли-гуњ срмом везен; први пут је обуо |
сом спута и ноге руке, те не може да се и она освети Шемси-паши и за брата и за несуђену снаху. |
иће ми и Бог и син, кад пристанем да се и њена реч чује.</p> <p>Мула се договори с пашама, па с |
еш, иншала’! јер ево дошао је сат да се и твоја реч чује.{S} Фати, ђозум!{S} Твоја мајка не уме |
за то се пашиница гордила, поносила се и онако поношљива.{S} Ниједанпут није рекла: жени ми се |
с из средине, и на ове при крају, па се и радовала, и плакала; најпосле се заморила, отежали јо |
њим <hi>Шећер-Шербет</hi>; а понекад се и он с њом затворио, па је тамо плашио, откидао од једн |
ога убила из пушке, па се сети да је се и празне боји.{S} Би јој мило што се не расрди кад је м |
т опази, неисказана радост, раширише се и онако широке зенице, нагло се подиже да устане, па ка |
илајет где пашујем?!{S} Насмејаће ми се и турско и каурско“.{S} Па још кад дође ред да врати он |
е...{S} Јаче кларнет пишти.... бубњи се и зурне чују чак из далека, из циганске махале...</p> < |
<p>Мула непрестано држи груди, клати се и поче причу полако, тужно, не гледајући у пашу, него у |
; сестра <pb n="63" /> прича, а Фати се и смеје и плаче, смеје се детињој памети, плаче за срце |
разнежи се, и плаче, плаче, нихајући се и милујући све једнако Фати по коси.</p> <p>Кад Арнаути |
{S} С виком Мана Кукувије причују му се и мулине речи: ти си мени крви дужан.</p> </div> <pb n= |
не крви искуљале из рана више леве сисе и главе, он рикну као стрелом погођен лав, и сруши се н |
по земљи, а гледа у небо, па се сплете и падне — врло је смешно“.</p> <p>Пашиница је знала доб |
а иде Шемси-паши, крвнику, псују, прете и ударају коње стрменом сваки час; а кад дођу близу как |
е зачуде њеној вештини.{S} Осим невесте и старе кадуне, у овој су одаји будне још три младице.{ |
знесе га горе, намести га близу невесте и измаче се, стаде, с прекрштеним рукама, удно собе, па |
ћају, или што се боје да је не расвесте и не подсете на њене јаде.</p> <p>Нити ромори, ни говор |
је...{S} Нека питају своју кћер; она ће и њима казати колико је лепа Фати-султан.{S} А кад из о |
ази у сарај кад се год позове.{S} Зваће и свога пријатеља и друга нишкога пашу...{S} А!{S} Како |
/> <p>— Снила сам ја леп сан; све овце и јагањци, иду ливадом, зеленом, пуном цвећа, с травом |
оно што удари Шемси-паши катран на лице и подиже Исмаилу турбе.{S} И још јој боље би кад се опр |
а она се застиде, па поче да крије лице и да се смеје.{S} Хтеде рећи да би некога убила из пушк |
Фати-султан...{S} Љуби јој и очи и лице и бело грло...{S} Пољубио би и уста, а још се уздржава, |
штене у харему три одаје, једна с улице и две из баште, где пашиница госте прима, што се турски |
ом.</p> <p>Затутњише сарајске степенице и зарза мулин ат, прими господара и полете, вриштећи.{S |
ској, од куда се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето.{S} А ако није, ти ухо на |
осфору, откуд се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето...{S} Оздравићеш мајци, и |
че, само закрвави очима, стисну песнице и рикну.{S} Суља, иначе врло јуначан, устукну; мулу поз |
еко главе.{S} Смакле се с главе шамијце и <hi>каикотос</hi>.{S} Тврдим сном спавају, мртве умор |
ене, зацело, биљка кад јој украте сунце и росу...</p> <p>Фати-султан лежи мртва, лепа, лепа, ка |
мо да је пије и да гледа кад јој облаче и гиздају снаху,“ говори она млада Прокупчанка, што је |
бачву, да се у вину купа, трезан; плаче и грли кћер, одговара јој, теши је, подсећа је на „к’см |
абуку мале пушке.</p> <p>Паша се помаче и чисто понизно изусти:</p> <p>— Мула-Халим, је ли исти |
срећне мајке, што из свега гласа нариче и помиње име своје јединице, ниједна не мисли на украде |
p> <p>— Врата отворите.</p> <p>Отворише и врата; свеж ваздух, мирисав испуни одају...</p> <p>— |
Бога Арнаутима; они му Бога прихватише и продераше се, дивље:</p> <p>— Алла!{S} Аллааа!</p> <p |
оксату каву кувала; а ове, све, скочише и похиташе за мангал: даће свекрва пашиница добар бакши |
т (госпоство); а подједнако се уплашише и Турци и Срби, кад видеше ражљућена мулу.{S} Арнаути у |
у у саз, песме ваде и певају, па дођоше и у наш Лесковац, ама им даде сургун Шемси-паша.</p> <p |
и робиња окренуше се прозору, вриснуше и простреше се по поду, да заклоне лице; и стара подиже |
најпосле моли робињу да јој куца у саз и пева: о севдаху, о ашку, о Меџнуну и Лејли, двоје дра |
луци...</p> <p>Не прође много, па хафуз и овде уби човека, и даде крвнину пола Житорађа.{S} Мал |
<p>Не могаде више, јер се са узбуђења и и силнога напрезања закашља: и метнувши на уста јаглук, |
ечи и његове понизности, а не зна да би и једно и друго било што глуху шаптати и слепу намигива |
очи и лице и бело грло...{S} Пољубио би и уста, а још се уздржава, као Мифтар...{S} Узе руку, б |
, па је метну на свој образ.{S} Како би и њу ижљубио, а не може, и ако је оволико воли; јер то |
блеђа, још жућа.{S} Мулина је кћи љуби и милује: а Лесковчанка, притискујући белим јашмаком ме |
е...{S} У џенет ћеш.</p> <p>Кад се зави и изиђе Лесковчанка, ниједна од њих не виде.</p> </div> |
ло.{S} Сунце сину, те затрепта по трави и цвећу крупна роса; удесише веселе тичице, сухих крила |
умри!{S} Али не, немој умрети, но живи и <pb n="8" /> гледај: пошто си га видео, грејао се на |
сте, и на уснама пољубац, топал... први и последњи, једини...</p> <p>...{S} И види свадбу.{S} У |
о подиже очи к небу кад је когод увреди и узвикује <hi>Алла’!</hi> буди успавана, или, боље, ни |
ати-султан, Лесковчанка, беговица, седи и пуши.{S} Није скинула ни покривала с главе, а камо ли |
ла, мула, пријатељу!{S} Што Шкодра роди и јунак је и паметно је.{S} Ејвала!</p> <p>И испушише п |
допре до зенице ујутру, кад се пробуди и очи отвори.</p> <p>Затворила га мајка као девојку, је |
има рока још до мрака.{S} Пролазе људи и чуде се: „Алла’!{S} Алла’!{S} Ко ли га четрдесетог да |
ари, кад је рана оволика?“ Пролазе људи и мисле; а ето ти је једна жена, па не могаде да прође, |
не говори, него тајно шапће.{S} И људи и жене о овом говоре шапатом, све у двоје.</p> <p>— Ако |
забрала је шта је, те се грухне у груди и с дадијама говори шапатом.{S} Боји се буне, да се Арн |
чупа косу, гребе лице, грува се у груди и виче из свега грла:</p> <p>— <hi>Султан’м!{S} К’з’м</ |
, и то погледом што у исто време и мрзи и прети, па му окрете леђа, сиђе с тахта без збогом.</p |
, као снег беле браде, у белој антерији и белој чалми.</p> <pb n="112" /> <p>Они поседаше у јед |
атвореној софи крај мангала, у антерији и ћулаву, скрштених ногу, и пуши.{S} Загледао се кроз п |
и видела, звездо, садберк-ђул у саксији и у хладовини?{S} Пустио жиле и почео <pb n="113" /> де |
сваком осмејку, указују равни пошироки и чести зуби, с ивицама и глеђом као у детета.{S} Очију |
амо јој кћери?...</p> <p>Још јој људски и не казаше шта је, а она чупа косу, гребе лице, грува |
д, с много душа, велики, по мусломански и Стамбол и <hi>Дер-Се’адет/</hi>, то јест Врата Блажен |
утра...{S} Прексутра се чу топот коњски и у капију, одједанпут, и звекир, и халка, и дланови.</ |
ка, истина, девојке <hi>султан</hi> али и његове кадуне.{S} Он љуби руку само својој мајци, сво |
аскара.</p> <p>— То јест, глава.{S} Али и главу могу по глави, кад се много похаси.</p> <p>— Он |
у измирење, други не одобравају.{S} Али и сад мула сиђе с куле, па кроз разјарену руљу, све од |
у долине, гради сметове, камо би запали и ати а некмоли људи.{S} Умукле су тице певачице, само |
> <head>XIII</head> <p>Отишли су ждрали и ласте; у пољу, камо је Исмаил ходио, спалио је први м |
д је био млад, момче за женидбу, украли и потурчили девојку, с којом се три године волео.{S} Ка |
и лепа, па смо се мула и ја разговорили и договорили“...{S} Он је ижљубио мајци руку, и „секао“ |
то су се пред њим часним крстом крстили и служили му службу свету...</p> <p>На једном шареном ј |
иди па се нада, радује се; Богу се моли и дању и ноћу, на јави, и у сну шапће молитву; не испуш |
е може срамоте, никад ни до века; мисли и са женом се покаткад, дању, а и ноћу, разговара.{S} О |
а не помисли:{S} Хајде!{S} Опростиће ми и Бог и син, кад пристанем да се и њена реч чује.</p> < |
тврдо верују <pb n="27" /> и Лесковчани и Прокупчани, и Врањанци...{S} Њен отац радостан, весео |
е.{S} Овога пашу нису волели Лесковчани и Прокупчани, ни Турци ни Срби.{S} Није био правичан ст |
илигран рад; па силно посуђе, па легени и ибрици од правога сребра које Турци зову <hi>срма-ђум |
су и слуге и слушкиње чуле кад је жени и кћери рекао: „Топлица је близу, ако се <hi>моја</hi>, |
и опази где се граја стишава, прислони и она око на стакло, угледа, међу Арнаутима, оца.{S} Не |
чали, за недељу дана роде и узру лимуни и портокали, <pb n="17" /> не би у срцу и лицу оволико |
е пуцају мале пушке, јаче бубњају бубњи и пиште зурне...</p> </div> <pb n="111" /> <div type="c |
аде она с мулом и дадијама мулине кћери и сина.{S} Па дадије је остављале, а мула никако, жао м |
а оне две Арнаутке, дадије мулине кћери и сина, нешто се крадом погледају, и шапћу нешто, кад с |
две старе Арнаутке, дадије мулине кћери и сина; трећа јој лила олово, па јој сипа у уста кап по |
и авлијске ограде, и капије, и прозори и врата: свечано се дочекује најрадоснији дан у години, |
на испит, него је оставише да се одмори и да мисли, да размишља читаву недељу; а онда, у петак, |
абринут, луд од бриге; застане, зажмури и почне својим танким гласом, сам говори; мало, па сиђе |
кад будеш, кузум, на испиту, пуштена си и од једнога и од другога, баба ти каже.{S} Твој баба ј |
не, у чаршији.{S} Жене се бусају у прси и моле се Богу да се „на кавгу“ не <pb n="52" /> окрене |
а Исмаил рече:</p> <p>Што се бојите, ти и моја нене?{S} Фати-султан, кад би нешто хтео да те от |
вриштећи.{S} За њим закасаше остали ати и коњи.{S} Цела <pb n="56" /> чаршија изиђе да гледа ар |
ахну.</p> <p>Мула ућута, а још се клати и држи груди, још гледа у исту шару ћилима; скадарском |
и једно и друго било што глуху шаптати и слепу намигивати, да мула немаде и на уму и на срцу о |
као да се с дусима разговара, седе Фати и Исмаилова сестра, замишљене; а попци зричу, свици по |
<p>Шкодралија живи у Арнаутлуку, и лети и зими, али му син долази у Прокупље врло често; а кад |
ј чиста, јер онај глас могао је допрети и до падишахове хануме, а до ње не.{S} Ко ће јој о томе |
ерни Мифтар причао, да човеку може бити и на земљи као на небу, у рају где је зелених башта, из |
пошта крај своје кћери, и узе је грлити и плакати, видеше да јој се свест повратила; отвори очи |
т снађе она болест, стаде јој се грчити и кривити лице, и удари јој пена на уста...</p> </div> |
} Али откуд је мислила да ће се сплести и пасти, кад јој се пут којим је за пашом пошла чинио р |
ећном времену, о јунаштву, и о младости и ашиковању, па се опростише: паша оде у Лесковац, да о |
уба Садије-хануме: прича јој о младости и лепоти пашићевој, о севдаху што га за њу има, о госпо |
, Фати-султан, сунце: дође време изусти и Лесковчанка, устајући, и исправљајући се, па је ухват |
} На задњу капију улажаху стари Арнаути и сјахиваху с коња пред коњушницом.{S} Мула и Арнаутке |
јоргован опет мирише! опет лишће шушти и опет ветрић душе!{S} Славуј у лугу од јасмина удесио |
уг где булбули поју, па си ишао жмурећи и запао у блато.“ Сад се тих мулиних речи сети, и мисли |
/p> <p>— Ђувенде! прекиде је мулима кћи и лупи је песницом у врат; а сирота Фати задрхта и упла |
риванима, одмах, појавише се мулина кћи и оне две дадије, све три на коњма, с белим чаршавима п |
ездо: дође време, говори јој мулина кћи и хвата је под мишку да је дигне.</p> <p>— Хајде, Фати- |
ј жени, без разлике вере, слободно доћи и видети, те поврвеше жене, Туркиње, Српкиње и Јеврејке |
оја нема мужа) а чини севап, спремајући и удајући сироте девојке?...{S} Она беше удата, а не жи |
м сном.</p> <p>У тахтариванима и душеци и јоргани, да не осете хладноће хануме...{S} Фати лежи |
а су та суза и тај осмех збогом Топлици и гробу Исмаилову...</p> <p>Дођоше наспрам Прокупља, му |
ци Лесковчани; међу њима су пуномоћници и сведоци мулини, Шемси-пашина сина и Фати-султан-ханум |
, аман!... аман!..{S} Пољубићу му мајци и ногу и скут и руку...{S} Јенђе из Топлице дошле...{S} |
и <pb n="133" /> послао по шаир-девојци и ашицима неком своме пријатељу топличких јабука...</p> |
гло камење?“ „Камењем ме ударали знанци и непознати; ружом... <hi>пријатељ</hi>“.{S} То рече па |
Туџар, шаир-девојка и ашици!{S} Конопци и сазови.{S} Хм!...</p> <p>— Истина за чудо; ама...</p> |
на пашина.“</p> <p>Тако говоре, и Турци и буле, све у двоје, шапатом, у Прокупљу, по Лесковцу, |
ковац, и Прокупље, нека га виде и Турци и ђаури. „А!{S} Шта може лепа реч! и што се не може пос |
ство); а подједнако се уплашише и Турци и Срби, кад видеше ражљућена мулу.{S} Арнаути узвикивах |
лтан.</p> <p>После дођоше у конак Турци и Арнаути Прокупчани, и само Турци Лесковчани; међу њим |
ариван неће носити Цигани... него Турци и Арнаути...{S} Не у Стамбол...{S} Ох, мајчице!{S} Носи |
иних <pb n="99" /> лепих и слатких речи и његове понизности, а не зна да би и једно и друго бил |
тан-хануму, те јој добро упамтила и очи и лице, и руке и ноге, и стас и ход, све.{S} Беговицу ј |
себе и Фати-султан...{S} Љуби јој и очи и лице и бело грло...{S} Пољубио би и уста, а још се уз |
е не може да се и она освети Шемси-паши и за брата и за несуђену снаху.{S} Робиње и слушкиње <p |
, мула, гост сам ти...{S} Тако!{S} Пуши и слушај.{S} Он није џелат, заклиње се.{S} Сина су ти, |
а.{S} Мирише свеж ноћни ваздух на шебој и каранфил из баште, на амбер и зумбул-ливанту с косе, |
него себе и Фати-султан...{S} Љуби јој и очи и лице и бело грло...{S} Пољубио би и уста, а још |
ла од оца, више пута, и у њој се мирној и доброј, милостивој према сваком, што подиже очи к неб |
хладноће хануме...{S} Фати лежи наузнак и смеши се.{S} Да је ово смешење видела мулина кћи, не |
ње сви ноћни дуси...{S} Мирише копитњак и мајкина душица... дух је то, Исмаилов, мирис тако јак |
на месечини, кад силно мирише копитњак и мајкина душица, под овим бором, што шушти, и као да с |
о је као женско; а после се стидео, пак и од црне и беле робиње.{S} Залуд су га звале да се игр |
а с којима се може разговарати, па чак и проћеретати, то нису хануме из махале, кадуне каквога |
осећа се тако лак.{S} И био би сад чак и весео, да не бива нешто што га узнемирује: на пример, |
а ево где комшилук, где хануме, где чак и Арнаутке из фиса мула-Халимова, што живе у Прокупљу, |
.{S} Куд ће од бруке!{S} Срамота је чак и од слушкиња.{S} Јер што мула узе, не врати.{S} А и ка |
<p>— Фати!{S} Фати!</p> <p>А као одјек и на њену цику и на Исмаилове сестре речи зачу се рапав |
У Брусу, код брата ми“. „Еј!{S} Стамбол и Бруса, комшија и комшика“...{S}Валла’! тако.{S} Шта д |
душа, велики, по мусломански и Стамбол и <hi>Дер-Се’адет/</hi>, то јест Врата Блаженства, на с |
ек ни ђеније, девице што личе на зумбул и на мерџане, не би му усне осетиле оволико сласти, као |
у непокривено.{S} Па ту је међу оружјем и она мала пушка, с искићеном јабуком, где му бејаше ру |
, одајице, ћошке, софе, горе; доле трем и одаје за послугу, под селамлуком мушку, под харемом ж |
ана у њихне кочине.{S} Сокацима, кривим и уским, много каљавим, осим симиџија, бозаџија и оних |
ећа), Зулфи.</p> <p>И простре јој ћилим и шиљте робиња, и хоће да је поведе...</p> <p>— Дај јаш |
села с кућицама арнаутским, покривеним и сламом <pb n="66" /> и каменом плочом, чији кровови п |
м свежим, готово без бора, с оком црним и крупним, што с маха на мах сине као у младића, не мла |
1" /> пода до тавана, покривени красним и богатим Фати-султан-хануминим даровима; позлаћене ара |
е ови ђаволови синови са женском главом и ојађеном мајком, не би им се прошло наште срца.</p> < |
а се однесе онај лепи мангал са звездом и месецом код невесте; ханум-ефенди хоће сама да кува к |
рнаутке сјахали су пред главном капијом и отишли за тахтариваном.{S} Млади Арнаути опколили кон |
а телејисање, мали жути тасови с варком и ђелинпули; још је поред ње кутија с дуваном; још испр |
> гине, заједно са сиротињом, и турском и српском...</p> <p>И најзад, дахну душом, јер му јавиш |
тила и кућу и мужа); остаде она с мулом и дадијама мулине кћери и сина.{S} Па дадије је оставља |
о ју је ваљало протумачити, и, са Суљом и Саидом, младим Арнаутима из племена кому је он поглав |
ених и неокречених, покривених и сламом и плочама, што вире из бујног зеленила красне Топлице, |
ђе петак, Шемси-паша, са својим харемом и с таквом пратњом, с каквом никада није ишао стиже у П |
кад пође читав караван с њеном спремом и даровима од његове куће к Прокупљу, па чаршилије истр |
риђе Махмуд-беј, с великом белом чалмом и с ћурком до земље, Турчин, комшија Фатина оца, пред к |
а-Халимова, очекују господара с ханумом и пратњом...{S} И кад се чу топот коња, небо се проломи |
ад ће се појавити тахтаривани с ханумом и кћери њихова чифлук-сахибије.{S} И ето.{S} Јутро је, |
тем, где ће проћи тахтаривани с ханумом и ћерком њихова чифлук-сахибије.{S} Ах! ако се удаје вр |
дна ножица, још бела, с црвеним табаном и ноктима, вири испод ружичасте, свилене хаљине, златом |
или, а он је још тражи, још кука за њом и прети Турцима.{S} Кад је најлепша месечина највише ви |
милује, љуби, повраћа је, плаче над њом и говори:</p> <p>— Аман, султанијо!{S} Ашколсун!{S} Тол |
е смеде их додирнути својом препланутом и доста рапавом руком.{S} Не пита је шта је снила, да с |
ешетом, мула-Халима и Арнауте падишахом и законом!{S} Ха! ха! ха! насмеја се својој лудости гро |
Да <pb n="88" /> ли је пре пуцао таван и да ли су пси били гробари, не сећа се.{S} И не сећа с |
а његова.{S} Силај, па у силају јатаган и две мале пушке пећанке, са сребрним јабукама искићени |
енђебулство, и видела, то јест, вас дан и сву ноћ гледала Фати-султан-хануму, те јој добро упам |
с пашићем, може с мулом, јер је и један и други преко својих пуномоћника тражи.{S} Овде су Махм |
Удаљена од свога завичаја, Фати-султан и овде нађе другарице, девојке, турске, Прокупчанке, ко |
је, накитише је...{S} Тражила је јасмин и јоргован...{S} Робиње унеле мирисаве гранчице јасмина |
, тиња.{S} Тако умствује стари Арнаутин и псује Шемси-пашу, а мула јаше напред оборене главе.</ |
мси ородио с пуномоћником Алаховим, као и са самим Алахом: не би пашовао у малом Лесковцу, него |
а није говорио, кад је и од ње крио као и од туђинаца...</p> <p>Јутро је: сунце се родило: не б |
и одавно, кад се умирише Арнаути, писао и написао Шемси-паша.{S} Шемси-паши мило, цикнуо би од |
и не види.{S} Тужбу је у глави написао и у глави цару поднео, а ево сад где је у глави повлачи |
јер није желео да га се само боје, него и да му се диве, да се застиде од његова госпоства. „Зн |
обично, јер хоће не само да чује, него и да види шта му одговара.{S} Пита: „где је Бал-беј?“ А |
ро није.{S} Дебео снег притиснуо и брдо и долину, а вуци силазе с планине урлајући, долазе топл |
ин (или домаћица) код куће пошто је сео и одморио се.{S} Пашиница покварила обичај, да би се са |
бео образ.{S} Сам га је на комар турио и изгубио.{S} А за каљаво чело и катрањав образ што му |
, пуше, мирише им одело на угаљ, а неко и на неопранштину; прозори сад затворени, на ћерчивима |
оди је по дворишту где му је хрт и соко и говори о брату; прича о његову разговору кад бејаше м |
е пашујем?!{S} Насмејаће ми се и турско и каурско“.{S} Па још кад дође ред да врати оно што је |
поља, празна гумна, све се то, и мушко и женско, и старо и младо, подигло кули мула-Халимовој; |
је, Турци, продају и купују живот, тело и душу, и слободу туђу; ми овде у Топлици под Јастрепце |
ту: данас му је прилепила блато на чело и ударила катран на лице Исмаилова невеста...{S} Кажи м |
ар турио и изгубио.{S} А за каљаво чело и катрањав образ што му могу ја?!{S} Сву Топлицу и Вете |
пријатељ...{S} хоћу да му пратим писмо и у њему селам сад одмах.</p> <p>И отури чибук, а узе: |
гове понизности, а не зна да би и једно и друго било што глуху шаптати и слепу намигивати, да м |
полако мисли: што ће моћи овде слободно и непрестано на Исмаила мислити; што ће живети у кули у |
а, све се то, и мушко и женско, и старо и младо, подигло кули мула-Халимовој; па људи остају ок |
ати-султан-ханумино венчање.{S} И старо и младо, и богато и сирото, ко год чу о овоме венчању, |
сто круне сахан, из кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене очи...{S} Капци су јој |
а глави му сахан из кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене капке...{S} Шушти бор. |
p> <p>И отури чибук, а узе: дивит, перо и хартију...{S} Прво зажмуре, па поче гушчјим пером с д |
миловала, па се уморила.{S} Гледала то и ћутала; а сад, има три дана, не гледа, а и дању и ноћ |
ја“ на мангалима крај огњишта, а ове то и не гледају, но се наредиле крај софра-тепсије, неке с |
о венчање.{S} И старо и младо, и богато и сирото, ко год чу о овоме венчању, зачуди се. „ Алла’ |
ква скоро није.{S} Дебео снег притиснуо и брдо и долину, а вуци силазе с планине урлајући, дола |
нуме долазе, друге одлазе, али све тихо и полако.{S} Са „чадром“, кроз капиџике, из целе махале |
ма мусломани, не ходећи као обично тихо и достојанствено, <pb n="39" /> него брзо, погурени под |
сањајући о својој првој ноћи.{S} Глухо и мртво Прокупље одјекну на све четири стране, а Исмаил |
обезглављена ата, и опет одјекну глухо и мртво Прокупље...{S} Врисну ат још једном, и још једа |
болна преболна, и где би она дела рухо и оружје брата јединца...{S} Уђе у одају, па кад је Фат |
девојкама, о младићима, о љубави. „Зар и овде има љубави?“ упита једном, зачуђено, Фати-султан |
{S} Духа с околних висова помаман ветар и наноси кишу кроз прозоре, рђаво затворене, у одаје, у |
на шебој и каранфил из баште, на амбер и зумбул-ливанту с косе, на ђул-су с недара, грла и рук |
е кад јој је бунило, а кад јава.{S} Јер и кад бунца, лепо их гледа, као на јави.{S} Увек, само |
ће, узео се играти ораха с црном Ђултер и белом Замбак; а оне му све угађале, више него пре, за |
рдо верује да мула пристаде на разговор и договор, и на све друго, с пашиних <pb n="99" /> лепи |
го...{S} Пође по конаку, онако распојас и бос, у терлуцима од црвена сактијана.{S} Брже ходи не |
ула-Халим?{S} Јуче тако срећан, а данас и без кадуне и без сина.{S} Крв за крв!{S} Наћи ће убиц |
ила и очи и лице, и руке и ноге, и стас и ход, све.{S} Беговицу је послао Шемси-паша, бојећи се |
у нов ћулав и тунус фес.{S} Затурио фес и ћулав, те му се види обријано теме.{S} Стрча с куле, |
ене кокошке, банице; пише каву и шербет и водише разговор о свачему, о прошлом срећном времену, |
ер тешила, залуд јој је помињала к’смет и Алахово Писмо, она, по њену доласку, ока не сушаше; и |
ружом; само сам хтео да ти кажем аманет и селам.{S} А ти знаш, мула, мој пријатељу, да за непро |
из једне баштованџинице допире кларнет и турска песма, турска момчад свирају и певају, песмом |
ље.</p> <p>И тако.{S} Повраћена у живот и мало разгаљена узела је дворити мулу, као оца, или он |
иде мула с Арнаутима.{S} Чује се топот и вриска атова, из далека, а чаршијом отвореном, завлад |
њена; води је по дворишту где му је хрт и соко и говори о брату; прича о његову разговору кад б |
ше Арнаути, убише јој сина, њену милост и хранитеља, кириџију, који бејаше пошао у Ниш с топлич |
н!..{S} Пољубићу му мајци и ногу и скут и руку...{S} Јенђе из Топлице дошле...{S} Јараби шућур! |
к, не пали му га; од тада мула није љут и тужан, него смућен, и као да се нешто стиди, као да и |
спаравају цветне лехе, заливене и синоћ и јутрос, мирише земља...{S} Чује се топот коњски, из < |
ака, те прилазе уз капије, дршћу, гребу и тужно циче...</p> <p>Кроз арнаутску махалу нигде капк |
ћи, да крв заустави, меће главу у торбу и, још смелије, још дрскије, наставља:</p> <p>— Сравни |
едоше печене кокошке, банице; пише каву и шербет и водише разговор о свачему, о прошлом срећном |
мртвим господаром, па тек подиже главу и полете, као да крила доби, ка Арнаутлуку, да што пре |
та говорити; с другима севап.{S} И прву и другу уредбу, веле, нису писали великаши, не дај Боже |
о севдаху што га за њу има, о госпоству и милосрђу Шемси-пашину.</p> <p>— Мерхаметли (милосрдан |
... аман!..{S} Пољубићу му мајци и ногу и скут и руку...{S} Јенђе из Топлице дошле...{S} Јараби |
едао се у његова два мора, Златном Рогу и Босфору, носићеш га у срцу до века, па баш да живиш, |
испрати мајку.{S} Арнаутке гледају тугу и јад, па и ове окорела срца жене, што се нагледале крв |
гал оно вече, у оном <pb n="42" /> чуду и забуни, па нека изручила ибрик, да жар угаси, и то јо |
лађим другарицама, да што пре поскидају и склоне спрему и дарове. „Нека ти се донесу, кузум Есм |
!...{S} Они, Стамболије, Турци, продају и купују живот, тело и душу, и слободу туђу; ми овде у |
т и турска песма, турска момчад свирају и певају, песмом дочекали Ђурђевдан.{S} Из махале, не и |
и главу кроз врата, па стрчаше у авлију и избацише мале пушке, у знак весеља.</p> <p>Алла’!{S} |
капији, или звекир, она одшкрине капију и тешка се: „Вај! вај!{S} Јазук што ћете се по овој вру |
Фати!</p> <p>А као одјек и на њену цику и на Исмаилове сестре речи зачу се рапав, страшан глас. |
него су Арнаути: раде земљу, гаје стоку и држе бесу.{S} Арнаутину је више једна беса, него Турч |
а је с невестом нестало...{S} На вриску и <pb n="35" /> вику ханума и робиње, све се избудише, |
иче.{S} Црмпураста, млада, крупна, руку и ногу као у мушкарца, науснице као у младића, у антери |
е, и робиња, више говоре покретима руку и главе но устима: показују према прозору...{S} Досетиш |
кану на дланове и табане, на нокте руку и белих ножица, као невести; Исмаилова сестра <pb n="14 |
ну, ваде из недара по јабуку или крушку и мећу је крај ње не као понуду болеснику, него као прв |
нема, ни мајке!{S} Гледа се у огледалу и <pb n="141" /> намешта Исмаилов бисер на грлу, извлач |
илове.</p> <p>О богатим даровима, оделу и накиту, снаси од свекрве, свекра, говори цело Прокупљ |
плаче, јеца, нариче, тужећи се на силу и обест Богу...{S} И чифчије пијанога хафуза, турска ра |
> чаршија изиђе да гледа арнаутску силу и салтанат (госпоство); а подједнако се уплашише и Турц |
м крилима; нико не гледа арнаутску силу и <hi>салтанат</hi>, јер свуд капак до капка...; и псе, |
ве, гологлава проклињаше арнаутску силу и турску обест. „Луда!{S} Луда!“ узвикнуше неки, колико |
тан циметове боје мокар.{S} Мутне су му и подбуле очи; подбуо у лицу; обрве беле, дугачке, надн |
а, да што пре поскидају и склоне спрему и дарове. „Нека ти се донесу, кузум Есма, мердивене, па |
днеле гране џанарика, на шареном ћилиму и меким шиљтетима пуно је будних, и то готово саме јенђ |
е, сад заливене кишом, на чупаву ћилиму и јастуку сеном напуњену лежи Фати-султан; лежи наузнак |
епу намигивати, да мула немаде и на уму и на срцу онај увели пупољак у његовој Топлици, да не п |
ише, по обредима мусломанске вере, жену и сина свога поглавара, жене плачући, људи шкрипећи зуб |
брег по који Арнаутин с пушком о рамену и хртом за собом, иде у лов на зечеве, и прођу сеоским |
страшним фијукањем диже снежну прашину и сноси је с брда у долине, гради сметове, камо би запа |
и јој се очни капци покренуше... врисну и хтеде да скочи, али...</p> <p>Човек један, крупан, у |
аз и пева: о севдаху, о ашку, о Меџнуну и Лејли, двоје драгих, што се толико волели, па се не у |
по њену доласку, ока не сушаше; и дању и ноћу плакаше она што за три дана сузе не пусти.{S} А |
а сад, има три дана, не гледа, а и дању и ноћу говори.{S} Њена мајка, и мулина кћи, које се од |
се нада, радује се; Богу се моли и дању и ноћу, на јави, и у сну шапће молитву; не испушта број |
као паперје, каква је, по његову мњењу и памети, само у оних кадуна које се зову <hi>султан</h |
рају се, промолише главу.{S} Страшни су и наказни; чекају жртву...</p> <p>Мурад-беј понови пита |
вољи само ово кћерино венчање; синоћ су и слуге и слушкиње чуле кад је жени и кћери рекао: „Топ |
уњевима, неки белом ћечету, неки у фесу и пешкиру, сви у опанцима.{S} Стаде вриска пастушастих |
или дадију, јер осећају у сну хладноћу и сањају: мања, где их мајка купа у хладној води; већа, |
како јој погибе брат, напустила и кућу и мужа); остаде она с мулом и дадијама мулине кћери и с |
лици сестра Исмаилова; напустила и кућу и мужа, па се из очеве куле не миче.</p> <p>И не зна; н |
, срећа!</p> <p>А она се промени у лицу и рече:</p> <p>— Исмаил-бег... ћути!</p> <p>— Зашто да |
в образ што му могу ја?!{S} Сву Топлицу и Ветерницу да исцрпем, па ништа; јер црн, прљав образ |
ваздух, што мирисаше на мајкину душицу и на друге лековите траве, прошлога лета, тако је сад о |
да ће Вог зна куд, а не у Топлицу, оцу и мајци, старој...{S} И отац му стар; има осамдесет, ве |
и портокали, <pb n="17" /> не би у срцу и лицу оволико горео.{S} Да га послужише шербетом оне д |
упљу, а познавале су Фати-султан, плачу и уздишу: цело Прокупље жали несрећну девојку, кћер хаф |
шапатом, у Прокупљу, по Лесковцу, Нишу и Врањи.{S} Говоре шапатом, а те речи одјекују чак по Т |
пре неки дан веселој, сад брига, страх и стид, а кад би се нешто ово мерило, ко зна шта би пре |
што хтео да те отме сам падишах, ја бих и њега убио, бесу ти дајем.{S} Знаш ли шта је то беса?{ |
беле се кровови ниских кућа арнаутских и високе куле мула-Халимове, а прошарани су јатима вран |
, и окречених и неокречених, покривених и сламом и плочама, што вире из бујног зеленила красне |
них ниских кућа арнаутских, и окречених и неокречених, покривених и сламом и плочама, што вире |
глеђом као у детета.{S} Очију је црних и крупних, смелих као у човека, чедних као у девојке.{S |
ве друго, с пашиних <pb n="99" /> лепих и слатких речи и његове понизности, а не зна да би и је |
д оца.{S} И одмах се чу његов глас, тих и слаб, готово као мало час имамов:</p> <p>— Фати-султа |
е!) није и памет; и зна причу <hi>Јарац и Вук</hi>...{S} Кад је оно ударио рогом јарац вука, оп |
мој!{S} Срамоту си за жалост; немој још и жалост...{S} И после, мула, ти си се светио како се А |
ку, кћер хафузову.</p> <pb n="40" /> <p>И у хафуз-Ахмедовој кући тишина.{S} Истина, једне ханум |
румен бледо лице.</p> <pb n="65" /> <p>И повраћају је у живот полако мисли: што ће моћи овде с |
је мој хаџилук...</p> <pb n="136" /> <p>И робиња је одведе тамо, а она седне на мекано шиљте: п |
ml:id="SRP19070_C10"> <head>X</head> <p>И тако, Фати-султан мули је кадуна.</p> <p>Кад размота |
унак је и паметно је.{S} Ејвала!</p> <p>И испушише пријатељи још по три чибука једно за друго; |
Вај, од соја! а толико несрећна!</p> <p>И још се нешто говори, то јест, не говори, него тајно ш |
ром фиса Војњаци?</p> <p>— Буди!</p> <p>И још једанпут Мурад-беј онако пита; и трећи пут Фати о |
ме штогод снаћи од Алаха, шућур!</p> <p>И она рече „шућур“ па погледа у небо.{S} Она му није ви |
наути сад...{S} У сарај ћу ја...</p> <p>И кад већил оде, мула позва Арнауте.{S} Сутрадан су Арн |
ој глас доноси ат сина њезина...</p> <p>И мула је протумачио вриску ата како ју је ваљало проту |
каже, и кад је руком омилује...</p> <p>И праштала му.{S} Украо ју је, али не да осрамоти њу, н |
.{S} Закукурекаше трећи петли...</p> <p>И Фати-султан-ханумина мајка не спава; крај мраморне че |
иротињом, и турском и српском...</p> <p>И најзад, дахну душом, јер му јавише да је мир! нема Ар |
кроз руљу; сви му праве место...</p> <p>И мало, па се граја сасвим стиша; Арнаути се разиђоше, |
Хедрлес...{S} Гледајте на сат...</p> <p>И тихо, тихо, а ипак разумљиво, чу се из празних груди |
не завлада дубока, мртва тишина.</p> <p>И дан свршава као човек.</p> <p>У ливади, близу мулине |
хиљадама лековитих трава, биље.</p> <p>И тако.{S} Повраћена у живот и мало разгаљена узела је |
година“.{S} Тако говоре хануме.</p> <p>И тај дивни град, с много душа, велики, по мусломански |
Забубњаше бубњи; писнуше зурне.</p> <p>И ови у предсобљу с мулине стране весели су; и таман да |
ледало.</p> <p>— Сурме ми дајте.</p> <p>И сурме јој дадоше.</p> <p>Мршаве руке дршћу...{S} Мала |
жа, па се из очеве куле не миче.</p> <p>И не зна; нико јој не рече, ни мајка, ни другарице, ни |
памећу човек — морале се крити.</p> <p>И ко зна докле би Лесковчанка овако, китила и везла, је |
<p>— Таксират (несрећа), Зулфи.</p> <p>И простре јој ћилим и шиљте робиња, и хоће да је поведе |
памети, плаче за срцем јуначким.</p> <p>И мало које јутро да не казује несуђеној снаси снове св |
луд, а чини му се да је паметан.</p> <p>И досад су се Арнаути бунили, и то против власти, али њ |
другим кад је није први пустио.</p> <p>И... ожени се старац дететом!</p> <p>Не, ту закон нема |
пут како је Фати-султан нестало.</p> <p>И наставише:</p> <p>— Сад је Фати-султан у мулиној кули |
па узе изгледати ханум-ефендију.</p> <p>И на одаји где је невеста прозори широм отворени; на ти |
писмо и у њему селам сад одмах.</p> <p>И отури чибук, а узе: дивит, перо и хартију...{S} Прво |
а трже пашиница.</p> <p>— Пашам, чешемм’и нури, (Пашо мој, очни ми виде).</p> <pb n="123" /> <p |
"42" /> чуду и забуни, па нека изручила ибрик, да жар угаси, и то још тако стоји.)</p> <p>А хаф |
оне две Арнаутке, дадије; сручише читав ибрик воде на Фатину главу.{S} Уплашила се, па се онесв |
игран рад; па силно посуђе, па легени и ибрици од правога сребра које Турци зову <hi>срма-ђумиш |
ева, невестама се јувка цепа, девојкама ибришим мрси, удовицама памет померава...</p> <p>Ха-ха- |
е; а на њеним грудима, испод кошуље, на ибришим-врвци, хамајлије, мале, велике, од урока, од на |
разговор, само ниже речи, као бисер на ибришим, с медом на уснама, са шећером на језику...</p> |
е овај паша!{S} Реч по реч као бисер на ибришим.{S} На уснама му мед, на језику шећер; лепим ће |
ју плавих као море, трепавица црних као ибришим, дугих као крила ластавице; млада, једва да има |
указују равни пошироки и чести зуби, с ивицама и глеђом као у детета.{S} Очију је црних и круп |
<p>Жали је мајка, да се не мучи мажући ивице очних капка сурмом, па тобоже се боји урока.</p> |
док му не погибе син, играо се јуначких игара с топличким момчадма; надскакивао је све младиће |
на кћи дршће...</p> <p>Око конака свет, иглу да пустиш, не би пала на земљу; човек до човека, А |
д њихов „ојнак“ растурио његову „купу.“ Игра се с њима у вотњаку, под једним великим шам-дудом, |
Мало пише, у сарају, код оца, много се игра ораха.{S} Страстан је играч ораха, и страсно гледа |
/> преко зида па у њу, и кад се Бал-беј игра, да изиђе, да...{S} Не!{S} Материно срде даље није |
беле робиње.{S} Залуд су га звале да се играју ораха; нити се играо, ни се с њима разговарао; м |
ловима, чочечки, певају, и онако седећи играју.{S} Бела робиња час гледа у хануме, час баци пог |
ладу <pb n="34" /> госпођу), с којом се играла као с другарицом, час погледа к вратима, изгледа |
ји будне још три младице.{S} Од певања, играња, разузданог весеља, хануме се замориле, и поспал |
адовини, камо је нарочито направљено за играње ораха, почупана трава, утапкана земља; а мајка н |
развијене; купао се са женама као жена, играо се с девојкама као девојка.{S} И ко зна, још би, |
...!{S} Старац, а док му не погибе син, играо се јуначких игара с топличким момчадма; надскакив |
су га звале да се играју ораха; нити се играо, ни се с њима разговарао; метнуо би шиљте на праг |
А ево откуд се тога сетила.{S} Увек се играо с робињама, с црнкињом Ђултер, и Черкескињом Замб |
је је пуштао отуд док не обећа да ће се играти с њим <hi>Шећер-Шербет</hi>; а понекад се и он с |
стидео се, и, најпосле, шта ће, узео се играти ораха с црном Ђултер и белом Замбак; а оне му св |
ца, много се игра ораха.{S} Страстан је играч ораха, и страсно гледа превртање голубова „на два |
остало једно, а он се радовао као дете играчки, као што се радовао кад му петао осветла образ. |
> (поздрав) од сараја, то јест од паше, иде, одмах; тако у младости, тако сад.{S} У лов је пола |
тин с пушком о рамену и хртом за собом, иде у лов на зечеве, и прођу сеоским путем но две-три А |
ека срца, завукао руке под појас, хуче; иде око куће, дође пред кућу, а не улази унутра, не мож |
</p> <p>А хафуз-Ахмед још није стао.{S} Иде, тумара сокацима као луд, па тек застане, премери с |
је попустио коњу дизгине, пустио га да иде како хоће, полако, а сам је подигао главу, гледа у |
Арнаути гори него пре, љути што им мула иде Шемси-паши, крвнику, псују, прете и ударају коње ст |
свуд капци на прозорима, јер се чуло е иде мула с Арнаутима.{S} Чује се топот и вриска атова, |
о гробу својега сина, јер му на гроб не иде више никако...</p> </div> <pb n="95" /> <div type=" |
ш, очни ми виде, пашу Шкодралију: да он иде мула-Халиму.{S} Он може да...{S} И узе му нешто шап |
билазе <pb n="89" /> га; не грде га што иде ноћу без фењера као хајдук, грехота; не осврћу се н |
кријем главу, дај бројенице: на хаџилук идем.</p> <p>— Чучук ханум!</p> <p>— Ту је моја Мека, З |
пасти...{S} Хајде мени, кћери...{S} Да идемо обе у Стамбол; да молимо милостивога падишаха да |
> <p>— Јок!{S} Јок!{S} Јок!</p> <p>— Да идемо заради муле; ама ако она каже да ће за пашина син |
Познајем те, Садије-ханум, ђозум...{S} Иди под Јастребац...{S} Исмаил ће на ату у ђурђевску зо |
ила сам ја леп сан; све овце и јагањци, иду ливадом, зеленом, пуном цвећа, с травом до колена; |
го брзо, погурени под разапетом чадром; иду у џамију на молитву.</p> <p>Једне куће по вас дан п |
егов...{S} Војњаци посели друмове...{S} Иду к Лесковцу...{S} Хоће да опколе прокупачки сарај... |
заповеда да дигну војску на оружје, да иду да умире побуњене Арнауте.</p> <p>— Тражио си од ђа |
м, зар ниси видео?{S} Од града до града иду, ударају у саз, песме ваде и певају, па дођоше и у |
, опасани ликом; а дванаест крај носила иду, за смену, и по двојица их са стране придржавају, д |
S} Аллааа’! слободни су, кроз свој град иду, не иду кроз <pb n="110" /> турски Ниш, или Лескова |
етра.{S} Овај се једва миче кад кокошке иду на седало пре одређена сата.{S} Танка глава куд ти |
а’! слободни су, кроз свој град иду, не иду кроз <pb n="110" /> турски Ниш, или Лесковац, столи |
е! друге, оне што ни усред бела дана не иду улицама без пратње, похиташе у ово доба саме!!{S} Ж |
данпут кроз одшкринуту капију, једанпут идући једној другарици, и једанпут враћајући се из хама |
а разговорили и договорили“...{S} Он је ижљубио мајци руку, и „секао“ црни курбан.</p> </div> < |
је метну на свој образ.{S} Како би и њу ижљубио, а не може, и ако је оволико воли; јер то је ру |
утима.{S} Чује се топот и вриска атова, из далека, а чаршијом отвореном, завлада <pb n="97" /> |
арочито пацова, кад се појави изненада, из преграда под долапима, у оној одаји где с мајком спа |
допуст) узеле, певају!...{S} Из далека, из једне баштованџинице допире кларнет и турска песма, |
.. бубњи се и зурне чују чак из далека, из циганске махале...</p> <p>Живот.</p> <p>Фати-султан |
ов тахтариван мој, без врата и пенџера, из џамије...{S} Покрите га дувком из Топлице... што је |
дочекују окупана јунака...{S} Из врта, из непрегледног вотњака Ахмед-хафузова са свакојаким во |
страшно прочита са зажарених јагодица, из оборених очију, те пљесну длановима и закука: „Вај!{ |
с небеског, исто као оне четири књиге, из којих се човек учи да верује и <pb n="74" /> љуби Бо |
ма тридесет једну-две; родом из Сирије, из града Алепа, кћи некога паше, Турчина; па ипак јој б |
слатко-тужну песму...{S} Песма се чује, из далека, турска песма, и блејање јагањаца...; по росн |
полако.{S} Са „чадром“, кроз капиџике, из целе махале, од јутра до мрака: остављају у предсобљ |
главу од своје кћери.</p> <p>Арнаутке, из свих села, чувши да им је болна мулиница, почеше дол |
после српско-турскога рата из Топлице, из племена Војњака, а ћатиб унук Бал-бејов, праунук Шем |
дођу близу каквога дрвета, опале, неки, из пушке, те се стресе снег и прхне преплашено јато вра |
ирише земља...{S} Чује се топот коњски, из <pb n="67" /> далека: душа слухти, срце дршће... заб |
човек до човека, па сви као бунтовници, из очију пламен сукља, лица чисто онакажена, загледају |
вене лице, све се чешће чује сух кашаљ, из груди...{S} А мула све смућенији, и као да се све ви |
ска ружа, и, каткад, чује се сух кашаљ, из груди.{S} Час је тужна, час толико замишљена, а час |
да.{S} На глави му у место круне сахан, из кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене |
</p> <p>— Кучку псима! захори се силно, из свих грла, небо се пролама.</p> <p>Сирота Фати-султа |
} Из сараја не изиђе очајан, но махнит, из очију му лете варнице...: освета...</p> <p>— Ама шта |
> <l>Шахин<ref target="#SRP19070_N2" /> из руке твоје...</l> <l>Аман... аман... јен... ђе...</l |
„дестур“ (допуст) узеле, певају!...{S} Из далека, из једне баштованџинице допире кларнет и тур |
} Окупани дочекују окупана јунака...{S} Из врта, из непрегледног вотњака Ахмед-хафузова са свак |
и, као да је ту башта онога света...{S} Из онога сахана пало је сребро, не, олово на њене капке |
руке испод леђа, узе је у наручје...{S} Из груди му се оте глас један, радостан, сличан гласу к |
н на главу, да му размрскаш главу...{S} Из пакла камен да пустиш...</p> <p>— Остави мене да збо |
пље, сјаха пред сарај, нема заптија.{S} Из сараја не изиђе очајан, но махнит, из очију му лете |
мангала и кува каву у жутој џезвици.{S} Из те џезвице таман филџан каве.{S} За сваку по на особ |
и певају, песмом дочекали Ђурђевдан.{S} Из махале, не из Ахмед-хафузова комшилука (јер у комшил |
може од Турака да је отме, полудео.{S} Из Власине је, а никад од тада није у Власини, него тум |
, посади га на тахт, на своје место.{S} Из друге одаје изиђе нишки паша, плав, висок, у чоханим |
а-ха! насмеја се мула из свега гласа, а из очију му живи пламен сукну. „За крв ич не знам!{S} Х |
удо! груди му се расцепише, на двоје, а из ране покуља крв као из кладенца вода!...{S} Опет про |
Чу се кашаљ, а потом говор, тако тих, а из дубине празних груди.{S} Фати говори:</p> <p>— Где ј |
пак се рашчу, за час, по делом граду; а из града глас оде у Топлицу.</p> <p>— Три заптије:{S} Х |
} Пред кулом су Арнаути, не као до сада из неколико села, већ из свих, и што је год за пушку до |
рек, кад ниче трава: кад се сва природа из мртвога сна буди, Фати-султан се спрема за <pb n="13 |
, али њему није било овако.{S} Бал-беја из харема не пушта.{S} А пашиница од страха чисто луда. |
смеје.{S} Хтеде рећи да би некога убила из пушке, па се сети да је се и празне боји.{S} Би јој |
т.{S} А једанпут <pb n="15" /> је убила из дугачке пушке медведа, кад је с планине, по грдном с |
дан зид: педесет „ката рубе“, све свила из Дијарбекира, све вез из Смирне.{S} А Фатина спрема, |
тоно реч, <pb n="26" /> затресе се кула из темеља; стаде крај незатворена капцима прозора, баци |
="54" /> <p>— Ха-ха-ха! насмеја се мула из свега гласа, а из очију му живи пламен сукну. „За кр |
тиркама и јастуцима из Смирне, завесама из Дијарбекира, персијским ћилимима, огледалима са стак |
и, са Суљом и Саидом, младим Арнаутима из племена кому је он поглавар, одмах пошао к Прокупљу. |
ештен скупоценим застиркама и јастуцима из Смирне, завесама из Дијарбекира, персијским ћилимима |
на Черкескиња.{S} Мирише капама и сарма из сахана „капаклија“ на мангалима крај огњишта, а ове |
дневном жегом, диже се као дим тамјана из кадионице, испуњава поље, села с кућицама арнаутским |
Лесковчанке.{S} И та је постеља враћена из Шемси-пашина конака после њена другог венчања с муло |
најпосле: „Не украдоше Ахмед-хафузу ата из ахара, ни из авлије загара, него чедо, кћер му украд |
рца досељена после српско-турскога рата из Топлице, из племена Војњака, а ћатиб унук Бал-бејов, |
е нене, веселећи се с другарицама, пуца из две мале пушке од једанпут.{S} А једанпут <pb n="15" |
ена парчадма тенећке, и асуре, и истрча из дворишта једна сиромашна жена, Српкиња, наричући за |
ти колико је лепа Фати-султан.{S} А кад из одаје изиђе мула, као џин, дугачке беле браде, Исмаи |
миче се... то је Исмаил...{S} Чује ход из далека...{S} На глави му сахан из кога се лије сребр |
у харему три одаје, једна с улице и две из баште, где пашиница госте прима, што се турски зову |
стима, и као са страхом, па чучну, ваде из недара по јабуку или крушку и мећу је крај ње не као |
уда, баница у бакарним сановима, грожђе из туршије у земљаним зделама, и мушмуле, и јабуке на г |
лепо име, њему мило а он зарида, изиђе из одаје; побеже удно вотњака, изговори стењући: „Алла’ |
ла...{S} Аман, Јараби!</p> <p>Кад изиђе из дворишта хафуз-Ахмед треће јутро, он виде пред својо |
мајци и ногу и скут и руку...{S} Јенђе из Топлице дошле...{S} Јараби шућур!...{S} Јараби шућур |
А о чем говоре хануме?</p> <p>Како дође из Цариграда Ахмед-хафуз, о њему па о њему.{S} Прво, уб |
јисана</hi>; а по руху су познали да је из куће богате.</p> </div> <pb n="38" /> <div type="cha |
срећно доба Фати скројила.{S} Пуцала је из дуге пушке, <pb n="60" /> веле, у петнаестој години |
а зајеца...{S} Изведоше је, изнесоше је из собе.</p> <p>-— Фати-султан, кузум, отвори уста..., |
а за чудо; ама...</p> <p>— Ама зашто је из Шемси-пашина конака, тога дана, пред зору, на задња |
„Ама зар баш сам паша?“ „Не.{S} Заптије из прокупачког сараја.“ И ако се говори шапатом, све у |
омшилук, где хануме, где чак и Арнаутке из фиса мула-Халимова, што живе у Прокупљу, а познавале |
шмуле, и јабуке на гранчицама, и крушке из сламе.{S} Арнаутке седе около, пуше, мирише им одело |
ружена, у локвама усирене крви искуљале из рана више леве сисе и главе, он рикну као стрелом по |
сву ергелу из Мире; и даје ти све робље из конака и даје ти...</p> <p>— Аллааа! викну мула коли |
и, па чак и проћеретати, то нису хануме из махале, кадуне каквога занатлије, дућанџије, или, ре |
ом дочекали Ђурђевдан.{S} Из махале, не из Ахмед-хафузова комшилука (јер у комшилуку је тужно), |
м, и што су везле три сиротице, Туркиње из Смирне, како причају буле, три године.{S} У дну једн |
шта, све је будно; и ашчике, и слушкиње из целе махале, и неке сироте што ово дана слушаху, и т |
покривених и сламом и плочама, што вире из бујног зеленила красне Топлице, — над том високом а |
очима два месеца, а после, молила да се из Топлице <pb n="138" /> донесе; и, ево, месец дана чу |
маилова; напустила и кућу и мужа, па се из очеве куле не миче.</p> <p>И не зна; нико јој не реч |
о ове три одаје, широм отворене, кад се из Прокупља врати, и угледав искићене зидове, у земљу д |
ехе, одакле се киша лије.{S} Гугутке се из својих котарица не мичу; а псима се носи храна у њих |
ало, па се отвори капија, и појавише се из великога дворишта, опасана високим, дебелим зидом дв |
га који га чује.{S} Турци, враћајући се из каване, обилазе <pb n="89" /> га; не грде га што иде |
дној другарици, и једанпут враћајући се из хамама, много пута кроз прозорске решетке; виђа га, |
p>И тихо, тихо, а ипак разумљиво, чу се из празних груди песма:</p> <quote> <l>Белу рубу обукла |
ивеном главом, без фереџе.</p> <p>Чу се из предсобља врло слаб, мушки глас; имам говори, то јес |
бље и рухо.</p> <p>Кад харемћаја изнесе из тахтаривана хануму, и однесе је на кулу, па она узе |
еданпут...</p> <pb n="146" /> <p>Одлете из мајкине руке соко, не соко, него бели голуб...</p> < |
а смрт.</p> <p>— Растанак...{S} Изиђите из собе, јенђе..., ето ми га отац: пева се Растанак...{ |
hi>, то јест принцеза.</p> <p>А куда ће из Цариграда? „Цариград види па умри!{S} Али не, немој |
им момчадма; надскакивао је све младиће из племена кому је он поглавар.{S} Смеје се само кад је |
сну шапће молитву; не испушта бројенице из руку...</p> <p>Али Фати би добро само до пролећа, па |
су, гребе лице, грува се у груди и виче из свега грла:</p> <p>— <hi>Султан’м!{S} К’з’м</hi> (Су |
вори.{S} После одласка скадарскога паше из Лесковца, једно јутро, рано, је изишао дугачак <pb n |
деце.{S} Сад једно.{S} Ни једна не беше из његова фиса. „Грехота,“ говораше. „Жени ли се отац ћ |
...{S} Њена мајка, коју мало час изнеше из одаје, да не види кад јој кћи издише, клечи сад крај |
убе“, све свила из Дијарбекира, све вез из Смирне.{S} А Фатина спрема, и рухо, дарови од Солуна |
воће...{S} А од пре три дана је у соби из баште, одакле кроз прозор види капиџик мулине кћери, |
слушај, не срди се, ево...{S} И извади из недара кожну кесу, велику, па је стаде дрешити.</p> |
<p>Дође време да се растану; он извади из недара низ бисера, па га даде невести.{S} Мајка му о |
лази у одају где је Фати-султан, излази из ње; разабрала је шта је, те се грухне у груди и с да |
у његов пашалук донесе.{S} Ни он излази из конака, ни пашиница, ни пашић, Бал-беј.{S} А буд се |
украдоше Ахмед-хафузу ата из ахара, ни из авлије загара, него чедо, кћер му украдоше.{S} Вај, |
ачице, чочеци, једни из Лесковца, једни из Врање, једни чак из Скопља, дошли с јенђама, све то |
аву; свирачице, певачице, чочеци, једни из Лесковца, једни из Врање, једни чак из Скопља, дошли |
ила се, па сад?{S} Док се паша не врати из Прокупља, све је нешто лепо очекивала, све се добру |
Алаха.</p> <p>Једно вече, кад се врати из града и хтеде ући у одају, родитељима, чу да му се р |
.. повукоше се, и одмах почеше доносити из Ниша, кријумчарећи, праха и олова: „нека је све гото |
не кадуне Арнаути грађани.{S} И Арнаути из пратње Фатине деру се, Алаа’!{S} Аллааа’! слободни с |
из Лесковца, једни из Врање, једни чак из Скопља, дошли с јенђама, све то довела свекрва пашин |
нет пишти.... бубњи се и зурне чују чак из далека, из циганске махале...</p> <p>Живот.</p> <p>Ф |
е свеж ноћни ваздух на шебој и каранфил из баште, на амбер и зумбул-ливанту с косе, на ђул-су с |
не брод који Ахмед-хафуза и његов харем из Цариграда понесе, и тахтариван који рођаку цара царе |
м у град од страха дрхти; кад се вратим из града радује се....; и видео сам: клања и кад није в |
једва да има тридесет једну-две; родом из Сирије, из града Алепа, кћи некога паше, Турчина; па |
џера, из џамије...{S} Покрите га дувком из Топлице... што је Исмаил спремио за моје лице...{S} |
јка, па заплака.{S} Зна она: тахтариван из џамије — мртвачки сандук; конак на брегу под Јастреп |
еке... душек по душек, јорган по јорган из мусафир-одаје у сарачану, тамо...“ не изусти „камо с |
е ход из далека...{S} На глави му сахан из кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене |
се чује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију, као оно њену оцу пред пашом, а час-по, па је |
зачује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију.</p> <p>Док је Ахмед-хафузовица седела у Топли |
ише, на двоје, а из ране покуља крв као из кладенца вода!...{S} Опет пролази свет, али га не ка |
е тада опростио свега земаљског, изишао из борбе каткад велике, мучне.{S} Обукоше је, накитише |
3"> <head>III</head> <p>Исмаил је пошао из Прокупља много доцније но други пут.{S} Пошао је у н |
<p>Три дана се затварао, а после пошао из одаје у одају, с ћошке на софу, у дугачкој антерији, |
има осамдесет, веле, ако је крепак, ако из пушке нишани боље него многи младић.</p> <p>Фати-сул |
нег, да невеста и јенђе лако прођу; ако из Лесковца у Ниш тако... све раја, кулук, од свију кул |
ли да је коме крви дужан.{S} То је неко из града.{S} Наћи ће га, па да би, овако стар, ишао на |
У часу забуне, осим несрећне мајке, што из свега гласа нариче и помиње име своје јединице, није |
сли небројено пута, час из почетка, час из средине, и на ове при крају, па се и радовала, и пла |
ла се на исте мисли небројено пута, час из почетка, час из средине, и на ове при крају, па се и |
ђе у одају где је Фати-султан, и трипут из ње изиђе.{S} Гледа да нема код ње некога, те да јој |
мшилука (јер у комшилуку је тужно), већ из далека, чује се дахире, и песма; то буле, младе жене |
и, не као до сада из неколико села, већ из свих, и што је год за пушку дошло је, па све оружано |
} И ово сад није учињено од обести, већ из освете.{S} Јер мула је дао бесу сам себи да ће паши |
и.</p> <p>Мула извуче ћилибар на чибуку из уста, па се загледа у пашу.</p> <p>— Што ме гледаш, |
едан у Македонији; и даје ти сву ергелу из Мире; и даје ти све робље из конака и даје ти...</p> |
ело, <pb n="41" /> као да читаву годину из постеље није устала.{S} Седи, јадом саломљена, у јед |
о праве весеља; по Фати-султан дошле су из Лесковца јенђе, Шемси-пашиница са својим рођакама и |
он, оџаковић, паша, фукару, ону тројицу из прокупачког сараја, што оставише децу без родитеља и |
да изиђе, да оде међу другове...</p> <p>Из Прокупља стижу паши гласови, у сваком сату по један, |
>Опет ништа.</p> <p>Трећи пут...</p> <p>Из собе, кроз одшкринута врата чу се загушљив, врло сла |
орави, сто година му се светиш“.</p> <p>Из мисли га трже пашиница.</p> <p>— Пашам, чешемм’и нур |
лази младожења; она га дочекује крадом, иза кафеза, да је нико не спази; дочекује га с осмехом, |
ој женидби, па се уплаши, коју ли су му изабрали.{S} Он воли Фати-султан-хануму, а срамота га д |
ту, а месечина га бије у обријано теме, изазива му заједно с мирисом бошче дувана рој мисли; и |
алвара; и чим би устао ујутру, а она: — Избаци једно, Бал-беј.{S} Тако данас, тако сутра — оста |
главу кроз врата, па стрчаше у авлију и избацише мале пушке, у знак весеља.</p> <p>Алла’!{S} Ал |
Алла’! прихватише сви остали, па и они избацише пушке.{S} Забубњаше бубњи; писнуше зурне.</p> |
смућен, и као да се нешто стиди, као да избегава кћер; од тада не посу по гробу свога сина ни з |
ао да се све више нешто стиди, све више избегава кћер; не посипа пиринач по гробу својега сина, |
удесио још лепше песму!{S} И гугутке се избудиле, гугучу!{S} Све тице „дестур“ (допуст) узеле, |
<p>Од вике, вриске, писке, од урнебеса, избудише се Ахмед-хафузове слуге и похиташе, по наредби |
n="35" /> вику ханума и робиње, све се избудише, појурише.{S} Фати-султан-ханумина мајка преки |
е тако, слушај, не срди се, ево...{S} И извади из недара кожну кесу, велику, па је стаде дрешит |
...</p> <p>Дође време да се растану; он извади из недара низ бисера, па га даде невести.{S} Мај |
, време је...</p> <p>Мајка зајеца...{S} Изведоше је, изнесоше је из собе.</p> <p>-— Фати-султан |
; и сија му се џамадан од црвене кадиве извезен златом; и сијају му се златом везени од црвене |
ење.{S} Какав дар!{S} Калпак, по кадиви извезен златом, и поднизан бисером, искићен драгим каме |
испод ружичасте, свилене хаљине, златом извезене...{S} Њена мајка, коју мало час изнеше из одај |
ђама; погледа у богато одело, кадивено, извезено златом, спремљено њој за <hi>телејисање</hi>, |
све кадива, душек, јорган, јастуци, све извезено златом.{S} Ту су јој постељу родитељи за ђерде |
ко је поноситији, младић или ат његов: извија дугачки врат, а танким ногама мислиш не додирује |
врбом толико, да му се само уши виде, и извија кроз нос нову сокачку песму, с веселим напевом, |
још један <hi>ђелин-пули</hi> међу њене извијене, лепо нашаране обрве, па да устане.{S} Једна о |
141" /> намешта Исмаилов бисер на грлу, извлачи венедик-кошуљу с мемицама око грла, да се види, |
о на небу, у рају где је зелених башта, извора, девојака с великим црним очима, у сеницама, сад |
л, ни скупља ону гомилу мокра угљевља. (Изврнуо се мангал оно вече, у оном <pb n="42" /> чуду и |
ба венчања, ту да је испитају, ту да се изврши понова венчање... све да буде по оном реду, који |
школсун!{S} Толико болна, а голем посао изврши:{S} Шемси-паши блато на чело прилепи, катран на |
му дође у прокупачки сарај.{S} Силистер изврши пашину заповест.{S} И већ до подне опколише сејм |
о си да ловиш рибу у мутној води, па си извукао у мрежи змију; тражио си од ђавола челенку, он |
е се са Шемси-пашом измири.</p> <p>Мула извуче ћилибар на чибуку из уста, па се загледа у пашу. |
арај султан-Махмудов, с Атмејданом, где изгибоше јаничари, са султан-Ахмедовом џамијом, где се |
јерлија“, Прокупчана, и Турака и ђаура, изгинуле многе чифчије хафуз-Ахмедове, јер су Арнаути д |
<p>— Пашо азретлери!{S} Буна!{S} Ноћас изгинули Турци, ђаури...{S} Дигао буну мула-Халим...{S} |
природа и доле припалила душама невино изгинулих, што блуде ноћу, на месечини, жељне овога све |
ао с другарицом, час погледа к вратима, изгледа ханум-ефендију, да је подвори...</p> <p>Прилупа |
с прекрштеним рукама, удно собе, па узе изгледати ханум-ефендију.</p> <p>И на одаји где је неве |
а, изиђе из одаје; побеже удно вотњака, изговори стењући: „Алла’!{S} Страшна ли је освета твоја |
на, затрепери кад се узму грчити танке, изгореле усне.{S} За толиким животима до сад сузе не пу |
и њене усне, најпосле, вреле усне, сад изгореле, много, од силне ватре; очита молитву, ту, она |
браз пролила, и тужан је осмех развукао изгореле усне...{S} Можда су та суза и тај осмех збогом |
се да је што пре код своје куће, макар изгореле, крај својих, ма и мртви били.{S} Једне појури |
очи, што се стакле од залеђених суза, у изгореле усне; а кад чује кашаљ, дубоко уздахне, крадом |
а стара упре поглед у кћер, увела лица, изгорелих усана, а обучену у свилену антерију, и накиће |
и дугих брка, раздрљени, жилава врата и изгорелих од сунца прсију, у уским, белим, сукненим чак |
, рече скадарски паша (пошто се с мулом изгрли, упита за јуначко здравље, и испушише по трп чиб |
рећна.</p> <p>Одмах по Светом Илији.{S} Изгуби сласт бостан, и све воће.{S} Духа с околних висо |
p>— Зар полудела, јадна, од страха, или изгубила језик, говоре Арнаутке...</p> <p>Пуна соба жен |
ну заову, узвикну: „Вај, ханум, све сам изгубила“!...{S} И ту је ударила у грчевито јецање. „Св |
је ударила у грчевито јецање. „Све сам изгубила!{S} То <hi>све</hi> Исмаил је, мој брат“, толк |
вашта може бити.{S} А Шемси-паша ако је изгубио образ (Вај!{S} Да ме чује!) није и памет; и зна |
ео образ.{S} Сам га је на комар турио и изгубио.{S} А за каљаво чело и катрањав образ што му мо |
ом... <hi>пријатељ</hi>“.{S} То рече па издахну.</p> <p>Мула ућута, а још се клати и држи груди |
изнеше из одаје, да не види кад јој кћи издише, клечи сад крај ње, јединице своје; заборавила у |
у њено лепо име, њему мило а он зарида, изиђе из одаје; побеже удно вотњака, изговори стењући: |
покоја дрвена капија, тешка, пуна воде, изиђе дућанџија какав, занатлија, и похита, увијен у ја |
зида па у њу, и кад се Бал-беј игра, да изиђе, да...{S} Не!{S} Материно срде даље није смело.</ |
ао да чека да се која капија отвори, да изиђе Фати-султан.{S} Не понесе чадре, те му зелена чал |
те груди задрже у харему, кад зажели да изиђе, да оде међу другове...</p> <p>Из Прокупља стижу |
и и коњи.{S} Цела <pb n="56" /> чаршија изиђе да гледа арнаутску силу и салтанат (госпоство); а |
узе абдест, отклања јутарњу молитву, па изиђе пред пашу, нешто да му каже.{S} Он седи у једној |
им другим мало, па је први тужи.{S} Кад изиђе пред суд, падоше јој оба венчања. „Кога ћеш сад?“ |
удавила...{S} Аман, Јараби!</p> <p>Кад изиђе из дворишта хафуз-Ахмед треће јутро, он виде пред |
тахт, на своје место.{S} Из друге одаје изиђе нишки паша, плав, висок, у чоханим шалварама циме |
је лепа Фати-султан.{S} А кад из одаје изиђе мула, као џин, дугачке беле браде, Исмаил оде мај |
ед сарај, нема заптија.{S} Из сараја не изиђе очајан, но махнит, из очију му лете варнице...: о |
дају где је Фати-султан, и трипут из ње изиђе.{S} Гледа да нема код ње некога, те да јој сам ка |
..{S} У џенет ћеш.</p> <p>Кад се зави и изиђе Лесковчанка, ниједна од њих не виде.</p> </div> < |
авала..., и ти... чула сам где у поноћи изиђе...{S} Нисам могла спавати, мислила сам, и смислил |
и очи: да не гледа ноћашњи сан, што јој изиђе пред очи као јава; а он јој гледа руке и не мисле |
оговоримо да...{S} Фати-султан на испит изиђе; на испиту ће... пашће јој оба венчања...{S} Жена |
сом, или пред вече, и у вече, кад месец изиђе, пође небом ведрим, мирише, сва, на копитњак, на |
ише је за смрт.</p> <p>— Растанак...{S} Изиђите из собе, јенђе..., ето ми га отац: пева се Раст |
ене ограде; људи, који бејаху код куће, изиђоше на капију, пред дућане, у чаршији.{S} Жене се б |
опколише је; узеше пуномоћје од ње, па изиђоше...{S} Венчаше је с мулом с мирном савешћу.</p> |
ри, метнуше јој на лице бели јашмак, па изиђоше; уђоше људи:{S} Фатин пуномоћник, сведоци, имам |
о тако лупа?!...</p> <p>Сејмени.</p> <p>Изиђоше преда њ три сејменина, задихани, као да су пешк |
од богаства, збуњено, не умејући одатле изићи, док их не опомену пашине слушкиње е им ваља ићи, |
е.</p> <p>— Како ће с Арнаутима на крај изићи?</p> <p>— Убио је мула-Халиму сина, па сад нека и |
човек се тада опростио свега земаљског, изишао из борбе каткад велике, мучне.{S} Обукоше је, на |
паше из Лесковца, једно јутро, рано, је изишао дугачак <pb n="132" /> караван: коњићи, магарићи |
досад, мисли на коју ће страну; и нигде излаза, свуд зид, свуд лупи главом.{S} Пре само није зн |
а кћи улази у одају где је Фати-султан, излази из ње; разабрала је шта је, те се грухне у груди |
емси (сунце), ама бадава...{S} Ич ми не излази на мегдан, арслан арслана тражи...{S} Арслан сам |
царева у његов пашалук донесе.{S} Ни он излази из конака, ни пашиница, ни пашић, Бал-беј.{S} А |
Фатина оца, пред кога је Фати девојком излазила развијена као пред оца.{S} И одмах се чу његов |
нски хамам, с мајком; до пре две године излазиле преда њ девојке, развијене; купао се са женама |
ли ко ће то доказати оним дивљацима.{S} Излетеће неко преда њ усред бела дана, па...{S} После ћ |
есе га горе, намести га близу невесте и измаче се, стаде, с прекрштеним рукама, удно собе, па у |
глуха прострла телећу кожу усред баште, између густих, великих шимшира, па клања: од петлова ку |
а над високом кулом старца мула-Халима између расејаних ниских кућа арнаутских, и окречених и |
е, младе жене и девојке, певају у башти између леха, крај пупољале руже где је ћуп пун воде и с |
женску.{S} Око конака врт са шадрваном између леха, за уживање и прање пред молитву, и велики |
ећи пут питање, последњи пут, те је као између живота и смрти.</p> <p>Одговора нема.</p> <p>Свр |
покољу међу собом, јер једни одобравају измирење, други не одобравају.{S} Али и сад мула сиђе с |
ма кад је било, хајде се са Шемси-пашом измири.</p> <p>Мула извуче ћилибар на чибуку из уста, п |
, да каже Арнаутима е се са Шемси-пашом измирио.</p> <p>Никад Арнаути, Војњаци, нису гори били. |
литва, мене ће три“...{S} Мисли, мисли, изненада осети њене усне на својим..., овако ће остати |
во боји, нарочито пацова, кад се појави изненада, из преграда под долапима, у оној одаји где с |
, ич ја не знам, мула, муца паша тобоже изненађено, а у лицу му не бејаше ни капи крви, и целим |
бучена као каква ханума; напуни мангал, изнесе га горе, намести га близу невесте и измаче се, с |
к појас којим је бејаше за се привезао, изнесе је на кулу.{S} Колико се била препала, од Прокуп |
ељу, рубље и рухо.</p> <p>Кад харемћаја изнесе из тахтаривана хануму, и однесе је на кулу, па о |
а, тога дана, пред зору, на задња врата изнесен некакав грдно дугачак џак, и однет у дућан Ахме |
</p> <p>Мајка зајеца...{S} Изведоше је, изнесоше је из собе.</p> <p>-— Фати-султан, кузум, отво |
звезене...{S} Њена мајка, коју мало час изнеше из одаје, да не види кад јој кћи издише, клечи с |
..., навите га сад пред зору, да у зору изнова ради.</p> <p>— Фати, бебег’м (зеницо моја)!{S} З |
бег’м (зеницо моја)!{S} Зашто да у зору изнова ради? пита мајка, љубећи је.</p> <p>Свесно схват |
а види му се чикмани ћулав: ћулав му је израдила сестра његова.{S} Силај, па у силају јатаган и |
би јој могао, чини му <pb n="12" /> се, израдити слику на белу платну, на свили: сликао би је, |
ом <pb n="42" /> чуду и забуни, па нека изручила ибрик, да жар угаси, и то још тако стоји.)</p> |
ор, али све мање, тише, полако нестаје, изумире, док не завлада дубока, мртва тишина.</p> <p>И |
и одају...</p> <p>— Трећи ће петли сад, изусти мајка шапатом, с болом, са страхом.</p> <p>Јесте |
говори!{S} Прва реч коју после три дана изусти бејаше <hi>мајка</hi>.{S} За мајку оца пита, за |
— Хајде, Фати-султан, сунце: дође време изусти и Лесковчанка, устајући, и исправљајући се, па ј |
з мусафир-одаје у сарачану, тамо...“ не изусти „камо се у годину дана једанпут улази.“ Досад за |
имичући му се.</p> <p>Паша се помаче, и изусти:</p> <p>— Беше, мула, ама...{S} Од Алахова Писма |
врат; а сирота Фати задрхта и уплашено изусти „амани.“</p> <p>— Јеси ли видела, звездо, садбер |
.</p> <p>Паша се помаче и чисто понизно изусти:</p> <p>— Мула-Халим, је ли истина да си ми ти < |
бари, не сећа се.{S} И не сећа се да је икад досад чуо Мане Кукувију у својој махали, а сад сва |
од страха, и од севдаха...{S} И што се икад, међу булама, знало, а и сад знаде лека за ову нес |
анка готово нечујно, и тресе се више но икад, а мулина кћи задрхта целим телом, не пустивши гла |
ље долази, и ради ње свако јутро, сваке икиндије мимо њену кућу пролази: бели му се хаљина, фис |
дуго разговара, и код ње руча, седи до икиндије; после се прашта као да ће Вог зна куд, а не у |
прозоре; потресе се покривена паучином икона Светога Николе на тавану мула-Халимове куле; ваљд |
да су тражили њена комшију, или рођака, или добра познаника, кога би, кад би јој заискао пуномо |
учини да не личи на човека, но на вука, или медведа.{S} Старац се тресе; усне му се грче, а он |
за пашићем, или што се за старца удала, или за Исмаилом плаче.{S} Јер у кули, куд се код окрене |
е заповеда, него наређује, као кћерима, или млађим другарицама, да што пре поскидају и склоне с |
узвикује <hi>Алла’!</hi> буди успавана, или, боље, никад непробуђена кћи оца варварина.{S} И ча |
есуђена заова, у Прокупље, на два дана, или, како Турци кажу, на две ноћи, да обиђе кућу (јер к |
е, ако рече да ће за Шемси-пашина сина, или ће је привезати коњма за репове...</p> <p>Граја се |
p> <p>— Зар полудела, јадна, од страха, или изгубила језик, говоре Арнаутке...</p> <p>Пуна соба |
згаљена узела је дворити мулу, као оца, или онако стара човека; приносила му чибук, <pb n="64" |
Алах, ту је и љубав; а кажи један град, или једно село, или гору, или воду где није Алаха?“ Она |
тавила <pb n="92" /> у аманет као себе, или Исмаила... невесту његова сина.</p> <p>А кад се Сад |
лико је могао остати.{S} Не умивају је, или што се тога не сећају, или што се боје да је не рас |
е, кадуне каквога занатлије, дућанџије, или, рецимо, онако некога радника, већ робиње, и беле и |
испитају, ту да каже хоће ли код муле, или да дође његову Бал-беју.{S} За Бал-беја ће; ружа је |
занатлија, и похита, увијен у јапунџе, или с џаком на глави, у дућан; у вече се враћа.{S} Пред |
једна, па чим прилупа халка на капији, или звекир, она одшкрине капију и тешка се: „Вај! вај!{ |
ека, ослушкује.{S} Чим халка на капији, или звекир: „То је улак... дошао ми мула у прокупачки с |
ем се венчању нисмо обрадовали само ми, или само наши родитељи, моја сестра, него све Прокупље, |
им питањем Фати-султан-хануминој мајци, или да је теши, да је подсети на к’смет, на Алахово Пис |
и за чим плаче, да ли плаче за пашићем, или што се за старца удала, или за Исмаилом плаче.{S} Ј |
...{S} Час-по па легне, на чупав ћилим, или на шиљте, обучена легне; мулина кћи чучне крај ње, |
коњима, журе се у оближње село послом, или у госте.{S} Зима...</p> <p>Сирота Фати-султан!{S} Д |
нила, што у рано јутро, поливена росом, или пред вече, и у вече, кад месец изиђе, пође небом ве |
спрва ништа не разуме, као да је пијан, или луд; па се прибираше, полако; и освести се...</p> < |
штати ћепенци, где је год турски дућан, или српски; арнаутски осташе отворени.{S} Наједанпут се |
бав; а кажи један град, или једно село, или гору, или воду где није Алаха?“ Она се застиде, поц |
Дечица се грче, прибијају се уз матер, или бабу, или дадију, јер осећају у сну хладноћу и сања |
беја — пропевао петлић...</p> <p>Џафер, или, како га родитељи од милости зову, Бал (мед), висок |
грче, прибијају се уз матер, или бабу, или дадију, јер осећају у сну хладноћу и сањају: мања, |
умивају је, или што се тога не сећају, или што се боје да је не расвесте и не подсете на њене |
лико су ока тешки, ако га не послушају, или ако га после одаду.</p> <p>— Па?</p> <p>— Нема ни Х |
ила; уместо да су тражили њена комшију, или рођака, или добра познаника, кога би, кад би јој за |
: на пример, ако пукне даска на тавану, или ископа пас рупу крај конака, страх.{S} Да <pb n="88 |
и један град, или једно село, или гору, или воду где није Алаха?“ Она се застиде, поцрвене: ист |
не иду кроз <pb n="110" /> турски Ниш, или Лесковац, столицу Шемси-пашину.</p> <p>Дођоше до ко |
њига много читала, па се слова поабала: или сам ја толико остарео да ништа не видим?</p> <p>Мул |
ина мушка глава, нека га освети женска; или...{S} Никому ништа не казује, ништа не говори.{S} Б |
остављале, а мула никако, жао му било; или је није остављао, што му је њу његова кћи, полазећи |
е бити? или некуд даље, далеко од муле? или у Лесковац?...{S} К Лесковцу се окреће, душом полаз |
епцем, увијен у бели покров, може бити? или некуд даље, далеко од муле? или у Лесковац?...{S} К |
це пашић, и онда...{S} Да га остави?{S} Или да је била при свести, па да је одговорила пуномоћн |
пријатељу топличких јабука...</p> <p>— Или бал (мед), ако се може бал у џаку носити; а бал се |
не би знала да ли је у Фатину срцу туга или радост...{S} Последњи је поглед пао кроз отвор тахт |
јекује, па Арнаути чују, било у по дана или у по ноћи, одмах се спремају за „кавгу“, пуне пушке |
султан-ханума мирна; бледа је као свећа или као једна звезда коју, од Исмаилове смрти, свако ве |
знаш како си сазнао за себе.{S} За крв или крв или паре; а паша ти селам послао...</p> <p>— Сл |
ко си сазнао за себе.{S} За крв или крв или паре; а паша ти селам послао...</p> <p>— Слушај, пр |
ет раде, јер се не зна време, доба ноћи или дана, кад ће се појавити тахтаривани с ханумом и кћ |
<pb n="109" /> им пада рука на јатаган или јабуку мале пушке...{S} Зубато сунце појави се, те |
и, и питају се ко је поноситији, младић или ат његов: извија дугачки врат, а танким ногама мисл |
хом, па чучну, ваде из недара по јабуку или крушку и мећу је крај ње не као понуду болеснику, н |
ти госта, и казати му ако није домаћин (или домаћица) код куће пошто је сео и одморио се.{S} Па |
султан несрећна.</p> <p>Одмах по Светом Илији.{S} Изгуби сласт бостан, и све воће.{S} Духа с ок |
рис једне велике илијњаче, пуне рода, и илијинске траве, сагореле, сад заливене кишом, на чупав |
пка, кроз које улази мирис једне велике илијњаче, пуне рода, и илијинске траве, сагореле, сад з |
зубма, прете, сваки час <pb n="109" /> им пада рука на јатаган или јабуку мале пушке...{S} Зуб |
ништа више него у арнаутским кућама, да им не буде жао.{S} За Бајрам отера у град читаво стадо |
прибра, узе да зове војне старешине, да им заповеда да дигну војску на оружје, да иду да умире |
оли Фати-султан-хануму, а срамота га да им каже.{S} Лепа је...{S} Нека питају своју кћер; она ћ |
ћ три дана у недрима носи, гледајући да им „виђење“ буде пре свадбе.{S} Не сачека свадбу; данас |
/p> <p>Арнаутке, из свих села, чувши да им је болна мулиница, почеше долазити на коњма, с рашир |
ру...{S} Досетише се шта је, то јест да им је неко украо невесту.{S} Вриска жена и писка деце р |
сле.{S} Не гледа у слушкиње, а заповеда им, не заповеда, него наређује, као кћерима, или млађим |
Бог дели срећу, а ашчија чорбу, па нека им није на њу жао.{S} А оне које нису њој равне, и које |
/> караван: коњићи, магарићи, а камила им предњачи.{S} На магарићима пуни џакови, на коњићима |
чилих коња, искићена чела и груди, прља им сапи, гриве и кићену опрему.{S} Сејмени јуре за Арна |
певају, па дођоше и у наш Лесковац, ама им даде сургун Шемси-паша.</p> <p>— Туџар, шаир-девојка |
су у кући где је куга све поморила, па им је жао, тешко, и страх их је.{S} Обилазе хафуз-Ахмед |
међу Арнаутима, оца.{S} Не чује се шта им говори; пролази кроз руљу; сви му праве место...</p> |
S} Хасан, Халид и Хусеин.</p> <p>— Паша им био рекао, свој тројици, да више неће бити заптије, |
поштују тугу ближњега, да не певају кад им ближњи плаче.{S} Али ово сад није обичаја ради: јер |
ћи, док их не опомену пашине слушкиње е им ваља ићи, плакаће им деца, остаће им мужеви без вече |
вадбу; данас му је било виђење.{S} Овде им је први састанак, а где ће им бити други, Алах зна.. |
.{S} Овде им је први састанак, а где ће им бити други, Алах зна...</p> </div> <pb n="18" /> <di |
пашине слушкиње е им ваља ићи, плакаће им деца, остаће им мужеви без вечере, па ће бити грђене |
е им ваља ићи, плакаће им деца, остаће им мужеви без вечере, па ће бити грђене.</p> <p>Једне с |
ага, увијене у јапунџа као људи; а дице им је умотано до самих очију.{S} Пођоше по неравну друм |
лова.{S} Кријући ово од Турака, послаше им улака, да склопе барјак... повукоше се, и одмах поче |
аше у једној великој одаји, и припалише им се чибуци, све мула-Халимови; а овамо, код Фати-султ |
е.{S} Арнаутке седе около, пуше, мирише им одело на угаљ, а неко и на неопранштину; прозори сад |
женском главом и ојађеном мајком, не би им се прошло наште срца.</p> <p>У прокупачком сарају, Ш |
Фати-султан-хануминој: не пуше.{S} Чини им се да су у кући где је куга све поморила, па им је ж |
шље по врећу брашна и ћупче масла; купи им рухо.{S} Жене су га много волеле, не толико што је б |
руљу, све од једнога до другога, говори им, обавештава их, моли их да не учине крви, да га не о |
ка јој буду пуномоћници...</p> <p>— Дај им, кћери, пуномоћје...{S} Хајде, за кога ти хоћеш.{S} |
це; а хануме као садањи тапетари; оброк им је био одмор; некад се прошле без оброка, јеле с ног |
ше тахтариване и пратњу, Арнауте; дошао им је крај муци...</p> <p>Зима.{S} Хладноћа каква скоро |
м у Ниш у очи прошлога петка, и наредио им да се сутра-дан <pb n="24" /> рано врате у Прокупље, |
и заптије, но кадије.</p> <p>— И претио им, да ће их мерити гајтаном колико су ока тешки, ако г |
наестој години на једнога кириџију, што им је хтео украсти са ливаде козу музару, коју је она в |
смућен, Арнаути гори него пре, љути што им мула иде Шемси-паши, крвнику, псују, прете и ударају |
е <hi>Девојачка К’на-ноћ</hi>?{S} У што им је прошла <hi>Мала К’на-ноћ</hi>?{S} У весељу, од ве |
д нису умирили, већ само примирили, јер им нестало праха и олова.{S} Кријући ово од Турака, пос |
мештене сад, кад ово причамо: зидови су им, од <pb n="71" /> пода до тавана, покривени красним |
уморила.{S} Гледала то и ћутала; а сад, има три дана, не гледа, а и дању и ноћу говори.{S} Њена |
никад није чуо у својој махали; а сад, има недеља дана, сваку ноћ, баш око поноћи, кад се сам |
>— Ваш сам...{S} Како му је бела брада: има деведесет.</p> <pb n="45" /> <p>— Сто.</p> <p>— Нем |
ја се својој лудости грохотом.{S} Виде: има часова кад је човек луд, а чини му се да је паметан |
„Ово није, пашо, раја, ово су Арнаути: има у години макар један дан, кад се не боје ни падишах |
у и мајци, старој...{S} И отац му стар; има осамдесет, веле, ако је крепак, ако из пушке нишани |
-беја! „Јазук, јазук!{S} Опет јазук!{S} Има ли правде и закона!...“</p> <p>Пође одајама како ни |
рестаје, а буде окупише „леш“.</p> <p>— Има леша у Топлици, није друго.{S} Да <pb n="43" /> се |
нека ујдурма.{S} Да се удаве кад Морава има брода где га скоро није имала!</p> <p>— К’смет!</p> |
решио се; не сећа се шта мула рече, да има у години макар један дан, кад се Арнаути не боје ни |
их као крила ластавице; млада, једва да има тридесет једну-две; родом из Сирије, из града Алепа |
Кажи селам Шемси-паши, џелату: хоће да има чедо... од муле...{S} Фати-султан.{S} И кажи селам |
и ми виде).</p> <pb n="123" /> <p>— Шта има, ханум?...{S} Седи.</p> <p>Она седе ниже његова шиљ |
ирном савешћу.</p> <p>Мула рече паши, е има у години дана макар један дан кад се Арнаути не бој |
ама, о младићима, о љубави. „Зар и овде има љубави?“ упита једном, зачуђено, Фати-султан: а њен |
ачући раде по авлији, по кући, посла се има много, данас, на тужан, велики празник, дан смрти њ |
човек дрво без хлада.{S} Од Шемси-паше има фајду читав вилајет...{S} Шта је Турчин?{S} Лист од |
ник)-девојка.</p> <p>— .{S}Ашици, сваки има саз под мишком, зар ниси видео?{S} Од града до град |
амболка је рођака цару царева.{S} Шемси има сина, млада, красна, Џафер-беја.{S} Шемси је био ве |
ливени, јер виде да и над њиховом силом има сила.{S} Уђоше у Прокупље.</p> <p>Чује се топот; вр |
пролази свет, али га не каменује, и ако има рока још до мрака.{S} Пролазе људи и чуде се: „Алла |
као нечему нада, нешто очекује?{S} Чему има да се нада, шта очекује?{S} Да ли се сећа поруке ма |
епоти пашићевој, о севдаху што га за њу има, о госпоству и милосрђу Шемси-пашину.</p> <p>— Мерх |
кад Морава има брода где га скоро није имала!</p> <p>— К’смет!</p> <p>Шапатом, све у двоје, ал |
јер веле да је од краја „видела“, не би имала велики нос, то <pb n="73" /> јест, не би била охо |
е, свест је остави...{S} Кад ништа нису имали с мула-Халимом, плашила је његовим именом сина, к |
оше људи:{S} Фатин пуномоћник, сведоци, имам; опколише је; узеше пуномоћје од ње, па изиђоше... |
се из предсобља врло слаб, мушки глас; имам говори, то јест чита неку молитву, <pb n="116" /> |
и каже.{S} Твој баба је хафуз, и био је имам красне Аја-Софије; зна сав мусаф напамет, и познај |
и-пашина сина и Фати-султан-ханумини, и имам, старац један, Турчин, мали, погурен, мршав, као с |
јест човек који зна коран напамет, први имам Свете Софије, рођак султана Махмуда, цара царева, |
градским:</p> <p>— Мој је отац био први имам Аја-Софије, и хафуз је, зна напамет мусаф од кориц |
д хафуз није при себи: бекрија је бивши имам Свете Софије да му је мучно наћи пара.{S} У кући с |
е с мула-Халимом, то јест ако...</p> <p>Имам ућута, помаче се, одахнув, а уз врата, одшкринута, |
ани, а мула тражи пуномоћнике, сведоке, имама.{S} И чим дође мало к себи, Арнаутке је покрише ф |
за <pb n="135" /> мртви сан.{S} Што би имама, дервиша, па и попа, све јој очита молитву, једну |
в глас, тих и слаб, готово као мало час имамов:</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим доп |
о Војњачком мули жене.{S} Од седам жена имао само петоро деце.{S} Сад једно.{S} Ни једна не беш |
нио се седам пута.{S} У двадесет седмој имао је четири жене (једну у Прокупљу, једну у Дубову, |
„Ни на њих не бих, говорио је, кад бих имао овде себи равне, арслане“.{S} Његов фис, то му је |
ашће јој оба венчања...{S} Жена не може имати два мужа, по закону; не може да..!{S} Кад је пита |
богат, велики човек, сила, те како неће имати душмана?!...{S} Голо дрво нико не погледа, на лис |
аћеш зумбул, Бал-бејове очи; усред зиме имаћеш ђул, Бал-бејова уста...{S} Јахач као пустињски А |
равни цвеће с копривом...{S} Усред зиме имаћеш зумбул, Бал-бејове очи; усред зиме имаћеш ђул, Б |
си Бог; растопићеш га, ако си сунце.{S} Име ти Шемси (сунце), ама бадава...{S} Ич ми не излази |
а обалама немирне Мармаре, коме је дала име сама Фати-султан.{S} У ниској, неолепљеној кухини п |
ред речи, само место Џавер-бејова имена име мула-Халимово.</p> <p>Мурад-беј јој тражи пуномоћје |
само о Исмаилу говори.{S} Његово јој је име на уснама.{S} Не стиди се од мајке више.{S} Пре се |
јке, што из свега гласа нариче и помиње име своје јединице, ниједна не мисли на украдену невест |
н!{S} Фати-султан!{S} Одјекну њено лепо име, њему мило а он зарида, изиђе из одаје; побеже удно |
сом, устајући, јер се у поздраву помену име Божје, и што нема поздрава, како верују мусломани, |
Исти ред речи, само место Џавер-бејова имена име мула-Халимово.</p> <p>Мурад-беј јој тражи пун |
мали с мула-Халимом, плашила је његовим именом сина, кад је био мали, а и сама га се бојала; а |
лежи мртва; и кад је виде, зовну је по имену трипут:{S} Фати-султан!{S} Фати-султан!{S} Фати-с |
истина, ама није муж...; муж је само по имену, ааа?“ И загледа се стара у кћерину угашену зениц |
очима, стисну песнице и рикну.{S} Суља, иначе врло јуначан, устукну; мулу познаје од кад зна за |
а што питаш?{S} Ти ћеш мајци оздравити, иншала! па ево га Хедрлес, красан ваздух...{S} Сваки да |
узум, од сада увек смејала!{S} И хоћеш, иншала’! јер ево дошао је сат да се и твоја реч чује.{S |
ао руком однето...{S} Оздравићеш мајци, иншалла’!...</p> <p>Мајка је узе љубити, да сакрије суз |
} Украј пута мучи голо дрвеће, искићено ињем; и последњи је лист одавно опао, откинуо га бесни |
“ И ако се говори шапатом, све у двоје, ипак се рашчу, за час, по делом граду; а из града глас |
едајте на сат...</p> <p>И тихо, тихо, а ипак разумљиво, чу се из празних груди песма:</p> <quot |
го од болести у крстима; сва се тресе а ипак кочоперна, смелих погледа као мушко; била је са Ше |
ада Алепа, кћи некога паше, Турчина; па ипак јој буле, Лесковчанке, споре племство, за то што ј |
; али, пуста младост!{S} Фати-султан је ипак весела, па и тужну, много забринуту мајку често ра |
свесно, врат у рамена, као корњача; али ипак продужава.</p> <p>— Аман, кћери!{S} Кад бездушан ч |
а њен селам који му пуномоћник предаде, исказа; с њим леже, с њим устаје; како ће кроз град с к |
Она му није више о сну говорила, но му исказивала љубав погледима, осмесима — душом; он, гледа |
у...{S} А Шемси-паша, змија погана, ако искаш, добио је две: ја сам змији размрскао главу, Фати |
а, окупан, намирисан мирисом јоргована, искићен исцветалом врбом.{S} Не; на глави му венац од в |
иви извезен златом, и поднизан бисером, искићен драгим камењем! и од драгога камења челенку!</p |
лато у вис с копита атова и чилих коња, искићена чела и груди, прља им сапи, гриве и кићену опр |
; њачу магарци; једно Туре јаше магарца искићена врбом толико, да му се само уши виде, и извија |
накићена...{S} Сав град будан, одавно; искићене му широке кућне стрехе, и дућанске, и авлијске |
не, кад се из Прокупља врати, и угледав искићене зидове, у земљу да пропадне.{S} Уђе у своју од |
свадбу.{S} У свечано рухо обучени људи, искићени коњи; пред сватовима велики барјак... трка, вр |
јест Врата Блаженства, на седам брегова искићеним смоквама и маслинама, лимунима и неранџама, и |
але пушке пећанке, са сребрним јабукама искићеним драгим камењем, те према сунцу дају од себе с |
осте...{S} Украј пута мучи голо дрвеће, искићено ињем; и последњи је лист одавно опао, откинуо |
ће плакати над Исмаиловим оружјем, над искићеном јабуком мале пушке где је била Исмаилова рука |
ту је међу оружјем и она мала пушка, с искићеном јабуком, где му бејаше рука, кад даваше бесу |
су даје својој невести; рука му пала на искићену јабуку једне мале пушке.{S} Фати-султан-хануми |
ј Морави? да ли њих угледа онда кад очи исколачи, подиже ћулав с темена и устрчи уз степенице к |
ешто; а суд нареди..., нареди суд да се ископа рупа, да се тај кривац закопа у њу таман до поја |
пример, ако пукне даска на тавану, или ископа пас рупу крај конака, страх.{S} Да <pb n="88" /> |
год мимо њега прође да га каменује.{S} Ископаше рупу, закопаше га онако како је суд наредио; и |
у воду да потоне, жалост ће на воду да искочи: сваки ће узети да жали Шемси-пашу.</p> <p>— Так |
е далеко, отвори се једна трошна капија искрпљена парчадма тенећке, и асуре, и истрча из двориш |
сина, испружена, у локвама усирене крви искуљале из рана више леве сисе и главе, он рикну као с |
о, анђели, <pb n="16" /> ђаволи.{S} Ја, Исмаил-бег, знам нашу највећу заклетву <hi>валлахи</hi> |
зиђе мула, као џин, дугачке беле браде, Исмаил оде мајци, поче да се око ње мази, да је испитуј |
ја била; у сестриној је башчи чучао он, Исмаил...{S} Аман!{S} Како ми је било онда, Зулфи; а са |
а, трепте, и час-по па се покоја угаси; Исмаил је попустио коњу дизгине, пустио га да иде како |
. „Све сам изгубила!{S} То <hi>све</hi> Исмаил је, мој брат“, толковала је сестра и љубила Фати |
д најтеже стене.</p> <p>— Исмаил!...{S} Исмаил!{S} Добро дошао! рећи ће му сабајле сестра.</p> |
ум, ђозум...{S} Иди под Јастребац...{S} Исмаил ће на ату у ђурђевску зору...{S} Сефа ђелд’н!{S} |
да грех тежи од најтеже стене.</p> <p>— Исмаил!...{S} Исмаил!{S} Добро дошао! рећи ће му сабајл |
а питање, а бесвесно одговара:</p> <p>— Исмаил ће у зору овамо... на ату, на коме је онда отиша |
она се промени у лицу и рече:</p> <p>— Исмаил-бег... ћути!</p> <p>— Зашто да ћутим, Фати-султа |
рокупље одјекну на све четири стране, а Исмаил се стропошта с коња, не пустив ни гласа од себе; |
о обучено, све весело, све се радује: а Исмаил чучи пред њом, подигао руке, хоће да је загрди а |
о чу, Фати-султан се још више уплаши; а Исмаил рече:</p> <p>Што се бојите, ти и моја нене?{S} Ф |
о се гроб...{S} Збацио <pb n="69" /> је Исмаил са себе бело платно...{S} У руху је у коме га је |
ође највећи празник — свадба.{S} Сад је Исмаил-бег видео Фати-султан: једанпут с отлукане, једа |
ни чело на свето место, на место где је Исмаил био, њој о љубави говорио, њено лице прстима дод |
их прстију додирну место на лицу где је Исмаил додирнуо, па их тад љубљаше, много, и страсно... |
о; што ће ходити кроз поље кроз које је Исмаил ходио; што ће упирати очи у високи Јастребац, у |
астребац, у засејане брежуљке у које је Исмаил очи упирао; што ће бити близу пошумљена брега на |
ислити; што ће живети у кули у којој је Исмаил живео; што ће се шетати по вотњаку по коме се Ис |
ишли су ждрали и ласте; у пољу, камо је Исмаил ходио, спалио је први мраз са сланом траву, и по |
.{S} И џин, џински цар миче се... то је Исмаил...{S} Чује ход из далека...{S} На глави му сахан |
Покрите га дувком из Топлице... што је Исмаил спремио за моје лице...{S} Овај тахтариван неће |
p>О, како сад себе воли, зато што ју је Исмаил волео!...</p> <p>А једно вече, појави се на јасн |
што ће се шетати по вотњаку по коме се Исмаил шетао; што ће ходити кроз поље кроз које је Исма |
сараја</hi> (суда), мимо који пролажаше Исмаил, сањајући о својој првој ноћи.{S} Глухо и мртво |
дбу, да јој метну на грло бисер што јој Исмаил дао за <hi>виђење</hi>...</p> <p>Робиње јој прос |
, и молила да јој обуку хаљину коју јој Исмаил правио за свадбу, да јој метну на грло бисер што |
миздраком...{S} Ја сам мислила да је то Исмаил; а оно...{S} Хедрлес (Св. Ђорђе)...{S} Благо мен |
ери казала, да се још смирила није, што Исмаил лежи у гробу неосвећен; и трипут јој је поручила |
, на грудима Исмаилове сестре, али опет Исмаил.{S} Отворио се гроб...{S} Збацио <pb n="69" /> ј |
е пењу на кулу, да виде несуђену кадуну Исмаил-бегову, мула-Халимовицу, Стамболку, рођаку цара |
l:id="SRP19070_C3"> <head>III</head> <p>Исмаил је пошао из Прокупља много доцније но други пут. |
ије-ханум од тада брата не помену; реч „Исмаил“ застаје јој у грлу.{S} Види да је Фати весела, |
е молитву; а после мисли, занесе се:{S} Исмаила душом гледа, ту крај капиџика, с Исмаилом у душ |
е своје; а толкује их срце сестрино:{S} Исмаила је Шемси-паша убио.{S} Помиње јој привиђење.{S} |
зна <pb n="91" /> да ли с успоменама на Исмаила; кад му више не гледа ата, не милује хрта и сок |
о ће моћи овде слободно и непрестано на Исмаила мислити; што ће живети у кули у којој је Исмаил |
и женска...{S} И мајка, вели, зна да је Исмаила млада и зелена испратио на онај свет, без невољ |
ла <pb n="92" /> у аманет као себе, или Исмаила... невесту његова сина.</p> <p>А кад се Садије- |
ајком помиње, жали: у бунилу виче: „Ево Исмаила!{S} Долази по мене, благо мени!“...{S} Зна дан, |
.{S} Сваки их жали; погађају ко је убио Исмаила.</p> <p>Данас се пронео глас да је убица Шемси, |
е капке...{S} Шушти бор... шапат је то, Исмаилов, дисање, тако јако, све јаче, као да су се ску |
копитњак и мајкина душица... дух је то, Исмаилов, мирис тако јак, све јачи, као да је ту башта |
се у огледалу и <pb n="141" /> намешта Исмаилов бисер на грлу, извлачи венедик-кошуљу с мемица |
ег под Јастрепцем на чијем је врху гроб Исмаилов; беле се кровови ниских кућа арнаутских и висо |
невестинску хаљину; легнуше јој на грло Исмаилов бисер, и накитише је другим накитом, гривне с |
близу пошумљена брега на чијем је врху Исмаилов гроб; што ће гледати Исмаилова ата; што ће мил |
нокте руку и белих ножица, као невести; Исмаилова сестра <pb n="140" /> јој обуче невестинску х |
вљу...{S} Склопише се уморне зенице.{S} Исмаилова је сестра однесе на шиљте, па је милује, љуби |
скићеном јабуком мале пушке где је била Исмаилова рука, кад јој је давао бесу.{S} И врховима св |
а кога полази! нариче по Топлици сестра Исмаилова; напустила и кућу и мужа, па се из очеве куле |
екбер</hi>, и у томе се зачу вриска ата Исмаилова.</p> <p>— Алла’! узвикну стара Арнаутка, и ск |
блато на чело и ударила катран на лице Исмаилова невеста...{S} Кажи му селам, <pb n="120" /> а |
аде, састанка с њом на оном свету.{S} И Исмаилова сестра плаче, нариче, љути се на оца што јој |
о да се с дусима разговара, седе Фати и Исмаилова сестра, замишљене; а попци зричу, свици по ли |
рала потрести под њим земља.</p> <p>Али Исмаилова мајка није преживела црни глас: једна стара А |
гледати Исмаилова ата; што ће миловати Исмаилова хрта и сокола; што ће љубити Исмаилово рухо; |
м је врху Исмаилов гроб; што ће гледати Исмаилова ата; што ће миловати Исмаилова хрта и сокола; |
мзем...</p> <p>Отвори их, мало; усу јој Исмаилова сестра у уста неколико капи земзема, обриса и |
ста занемела; очи склопљене (заклопи их Исмаилова сестра).... осмех, радостан, није само на усн |
је сад...</p> <p>Заспала је, на грудима Исмаилове сестре, али опет Исмаил.{S} Отворио се гроб.. |
</p> <p>А као одјек и на њену цику и на Исмаилове сестре речи зачу се рапав, страшан глас.{S} П |
као свећа или као једна звезда коју, од Исмаилове смрти, свако вече гледа: с ње чита шта јој је |
му се учини да су то уздаси мртве мајке Исмаилове.</p> <p>О богатим даровима, оделу и накиту, с |
очекује?{S} Да ли се сећа поруке мајке Исмаилове: ако ми не освети сина мушка глава, нека га о |
а.{S} И час-по, па се сети поруке мајке Исмаилове: „Ако га не освети мушка глава, нека га освет |
, у ливади, те Фати, наслоњена на груди Исмаилове сестре, упире очи у месец над Јастрепцем, што |
бити Исмаилово рухо; што ће плакати над Исмаиловим оружјем, над искићеном јабуком мале пушке гд |
сад лежи, према постељи, чивилук, пун, Исмаилово рухо, Исмаилово оружје...{S} У великом дрвено |
постељи, чивилук, пун, Исмаилово рухо, Исмаилово оружје...{S} У великом дрвеном кафезу, према |
оји сложено у широм отвореним долапима; Исмаилово оружје, виси на чивилуку непокривено.{S} Па т |
куд се код окрене, све Исмаилово...{S} Исмаилово рухо, стоји сложено у широм отвореним долапим |
.{S} Јер у кули, куд се код окрене, све Исмаилово...{S} Исмаилово рухо, стоји сложено у широм о |
соко; на шиљтету, меком, хрт...{S} Све Исмаилово; ту је, у Прокупљу, већ читав месец.{S} Гледа |
Исмаилова хрта и сокола; што ће љубити Исмаилово рухо; што ће плакати над Исмаиловим оружјем, |
д клада крај друма привиђало му се тело Исмаилово; од ветрова ујања причуло му се, час-по, јеча |
амакао, али она није ништа осетила, јер Исмаилово јој је лице било урезано у срце прво, те јој |
се црни глас родитељима, ојађеној мајци Исмаиловој... </p> </div> <pb n="20" /> <div type="chap |
једну у Дубову, једну у Житном Потоку, Исмаилову мајку овде).{S} Једну <pb n="50" /> отера; ше |
гледа...{S} И загрлише се: цикну, стеже Исмаилову сестру око врата, да је удави.</p> <p>— Фати! |
суза и тај осмех збогом Топлици и гробу Исмаилову...</p> <p>Дођоше наспрам Прокупља, мула оборе |
ћем, или што се за старца удала, или за Исмаилом плаче.{S} Јер у кули, куд се код окрене, све И |
смаила душом гледа, ту крај капиџика, с Исмаилом у души говори; гледа му очи, њој миле, слуша м |
о срећна, кад овамо није; здружиће се с Исмаилом...{S} Огледало јој је мало, „ биљбиљур“, у мрш |
Па да умрем.{S} Што, Зулфи?{S} Волим с Исмаилом недељу, него без њега век...{S} Он је тамо...< |
на чело прилепи, катран на лице удари; Исмаилу турбе подиже.{S} Аман, султанијо!{S} Ашколсун!< |
, Арнаути...{S} Сад ће да ме воде...{S} Исмаилу...{S} Сад ће трећи петли...{S} Дошао Хедрлес... |
дари Шемси-паши катран на лице и подиже Исмаилу турбе.{S} И још јој боље би кад се опрости брем |
; хода по кули, каже, као жива, и све о Исмаилу говори; и трипут је њој, својој кћери казала, д |
их гледа, као на јави.{S} Увек, само о Исмаилу говори.{S} Његово јој је име на уснама.{S} Не с |
тек помолило, а топло је, летње, те се испаравају цветне лехе, заливене и синоћ и јутрос, мири |
— Убио је мула-Халиму сина, па сад нека испашта.</p> <pb n="46" /> <p>— Ћути!{S} Ко сме о томе? |
ка је, девојка.{S} Родитељи греше, деца испаштају...</p> <p>Путоваше до Солуна лађом, а од Солу |
оће.</p> <p>— Зар нашега муле кадуна на испит?</p> <p>— Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула хоће |
е с мулине стране, да му не подметне на испит коју другу уместо Фати-султан.</p> <p>После дођош |
> <p>Како мула каза Фати-султан е ће на испит, од тада је весела, сваки час се за понешто смеје |
head> <p>Фати-султан-хануму не узеше на испит, него је оставише да се одмори и да мисли, да раз |
а се договоримо да...{S} Фати-султан на испит изиђе; на испиту ће... пашће јој оба венчања...{S |
ту да јој „падну“ оба венчања, ту да је испитају, ту да се изврши понова венчање... све да буде |
да јој падну она два венчања, ту да је испитају, ту да каже хоће ли код муле, или да дође њего |
ри, слушај...{S} А кад будеш, кузум, на испиту, пуштена си и од једнога и од другога, баба ти к |
да...{S} Фати-султан на испит изиђе; на испиту ће... пашће јој оба венчања...{S} Жена не може и |
де мајци, поче да се око ње мази, да је испитује. „Кад би нешто мајка рекла: просићемо ти Фати- |
е уме те друкчије световати, до: кад те испитују, одговарај слободно, и све по срцу.{S} Немој, |
две, дуге молитве; а на њеним грудима, испод кошуље, на ибришим-врвци, хамајлије, мале, велике |
нема, тек га сад гарила мрка наусница, испод које се, при сваком осмејку, указују равни поширо |
{S} На глави му фес с дугачком китом, а испод феса види му се чикмани ћулав: ћулав му је изради |
есте, подвуче јој засукане, жилаве руке испод леђа, узе је у наручје...{S} Из груди му се оте г |
талом јабуком, у води са седам бунара и испод левог воденичког камена, где је, од синоћ, селена |
бела, с црвеним табаном и ноктима, вири испод ружичасте, свилене хаљине, златом извезене...{S} |
алу пре вечерње.{S} Мокри врапци џакају испод широке стрехе, одакле се киша лије.{S} Гугутке се |
време изусти и Лесковчанка, устајући, и исправљајући се, па је ухвати под другу мишку.</p> <p>С |
њу, а и ноћу, разговара.{S} Она вели да испрате Бал-беја у Цариград... „Какав Стамбол, женска г |
с десна на лево...; на колену пише.{S} Испрати писмо по тројици; страх га да се један у путу н |
и казује да ће одмах у Прокупље, да јој испрати мајку.{S} Арнаутке гледају тугу и јад, па и ове |
утско.{S} А кад је већил пошао, мула га испратио до преко прага!{S} Шта су се разговарали у ода |
вели, зна да је Исмаила млада и зелена испратио на онај свет, без невоље, тек од обести, Шемси |
е нико не спази; дочекује га с осмехом, испраћа га са сузом, и са жељом, да јој што пре дође на |
гледа, па се радује, опрао се од блата; испраћа сина и снаху у Цариград, па му је лако...</p> < |
е су џамије, висока минара с кандилима, испрва као свици по ливади, после јасна, и много као у |
о шиљте: провлачи бројенице кроз прсте, испрва, шапће молитву; а после мисли, занесе се:{S} Исм |
, узалуд: одсеченој глави лека нема.{S} Испрва у постељи дан, на ногама два; после на ногама да |
јстарији, узе нешто живо казивати, а он испрва ништа не разуме, као да је пијан, или луд; па се |
га дежмекастог старца.</p> <p>Она поче, испрекидано, одмарајући се готово после сваке речи:</p> |
десет пута одговарају, једно те једно, испрекидано, задихани:{S} Буна...</p> <p>Паша се окамен |
материна љубав и ваздух красне Топлице, испресецане рекама, ишаране бистрим потоцима, пуне бујн |
на то не мисли; нико не склања с ћошке испретуране филџане и џезве, разбацане зилове и дахира, |
; још је поред ње кутија с дуваном; још испретурани јастуци где су оне с девојачке стране спава |
хмед-хафузовом, па одјезди у Топлицу да исприча мули.{S} Кад мула чу, ништа не рече, само закрв |
ед сарај.</p> <p>Кад угледа мртва сина, испружена, у локвама усирене крви искуљале из рана више |
ужвала танку паучину, чаршав на душеку, испружила се, окренула се мало на леву страну, прозору, |
>Отворише и врата; свеж ваздух, мирисав испуни одају...</p> <p>— Трећи ће петли сад, изусти мај |
на, мусломанка, да ко жељу самртнику не испуни, четрдесет дана га Алах не погледа; а кога Алах |
, диже се као дим тамјана из кадионице, испуњава поље, села с кућицама арнаутским, покривеним и |
и.{S} Омален, црн, зелених живих очију, испупчених јагодица, проседе, кратко ошишане браде, тан |
лом изгрли, упита за јуначко здравље, и испушише по трп чибука), крупан човек, као мула, мулини |
ак је и паметно је.{S} Ејвала!</p> <p>И испушише пријатељи још по три чибука једно за друго; и |
оћу, на јави, и у сну шапће молитву; не испушта бројенице из руку...</p> <p>Али Фати би добро с |
ауснице као угљеном направљене.{S} Леп, иста мајка.{S} Час је обучен као војник, час као софта, |
из бледе образе...</p> <p>Враћала се на исте мисли небројено пута, час из почетка, час из среди |
афуза, раја турска, бедни робови, Срби, истерани су на кулук од поноћи; разгрћу снег лопатама ц |
већа, где се отац на њих наљутио, па их истерао напоље, на зиму, на цичу, кад другује мачка с м |
оно ето мулина сина, на ату; млад, леп, исти његов Бал-беј; пролази мимо прокупачки сарај; заси |
ороковим...{S} Али шта да понављамо.{S} Исти ред речи, само место Џавер-бејова имена име мула-Х |
е арслан с арсланом бије!...{S} Али тај исти мула признао је и да је хајдук, да ми је украо сна |
, камо је од страха пала, мртву.{S} Још исти дан, Арнаути сахранише, по обредима мусломанске ве |
ишина.</p> <p>Махмуд-беј понови питање, истим редом речи, истим тоном.</p> <p>Тишина.{S} Муха д |
уд-беј понови питање, истим редом речи, истим тоном.</p> <p>Тишина.{S} Муха да пролети чула би |
" /> Мула-Халим ти је <hi>венчање</hi>, истина; ама <hi>то</hi> ти је и Џафер-беј, јер ти ниси |
и ако је оволико воли; јер то је рука, истина, девојке <hi>султан</hi> али и његове кадуне.{S} |
, више каменица...{S} Јер да је, кћери, истина, било би до сада сведока.{S} А где су сведоци?.. |
> <p>— Истина, бебег’м.{S} И ја знам... истина.{S} Ама што питаш?{S} Ти ћеш мајци оздравити, ин |
није Алаха?“ Она се застиде, поцрвене: истина лудо питала.{S} Нарочито виде да је лудо питала |
е у двоје.</p> <p>— Ако је <hi>ово</hi> истина, како ће грдна пашиница међу другарице!</p> <p>— |
<p>И у хафуз-Ахмедовој кући тишина.{S} Истина, једне хануме долазе, друге одлазе, али све тихо |
као у човека, чедних као у девојке.{S} Истина, и он је задиркивао многу лепу Циганчицу, али је |
S} Конопци и сазови.{S} Хм!...</p> <p>— Истина за чудо; ама...</p> <p>— Ама зашто је из Шемси-п |
га виде на оном свету његови.</p> <p>— Истина, бебег’м.{S} И ја знам... истина.{S} Ама што пит |
си ми ти <hi>однео</hi> снаху?</p> <p>— Истина, пашо.{S} Ама зар Фати-султан није била пре моја |
диш напоредо...{S} Мула је човек, то је истина, ама није муж...; муж је само по имену, ааа?“ И |
ле паша рече:</p> <p>— Ама, море, је ли истина да си ми ти <hi>украо</hi> снаху?</p> <p>— Ко је |
изно изусти:</p> <p>— Мула-Халим, је ли истина да си ми ти <hi>однео</hi> снаху?</p> <p>— Истин |
те..., хоћеш да питаш хафуз-бабу: је ли истина да у шта ко умре, у томе га виде на оном свету њ |
га земаљског престола, него с небеског, исто као оне четири књиге, из којих се човек учи да вер |
ош једним погледом, и то погледом што у исто време и мрзи и прети, па му окрете леђа, сиђе с та |
афуз се пробуди, па кад чу шта је било, истрезни се; распитује куд оде непознат пљачкаш, харами |
искрпљена парчадма тенећке, и асуре, и истрча из дворишта једна сиромашна жена, Српкиња, нарич |
пље и пођоше његовим уским сокацима; не истрчавају људи да их гледају, но ако су се нашли на ул |
од његове куће к Прокупљу, па чаршилије истрче пред дућане, кадуне се прибију уз кафезе да — се |
аутка, и скочи, покуша, онако стара, да истрчи, па не могаде, но се заљуља и лупи о под застрве |
још се клати и држи груди, још гледа у исту шару ћилима; скадарском се паши узе трести брада, |
како је слатка та туга!{S} И она је ту исту тугу осетила, као Лејле, Лејле-ханум...{S} Па јој |
мирише јоргован, мирише јасмин, мирише исцветало воће, мирише росна трава...{S} Шушти лишће кр |
рај пуне пупољака руже, под вишњом, под исцветалом јабуком, у води са седам бунара и испод лево |
н, намирисан мирисом јоргована, искићен исцветалом врбом.{S} Не; на глави му венац од врбе, и о |
егову зелену траву, и његов јоргован, и исцветалу врбу, и најрадоснији празник његов, Ђурђев да |
могу ја?!{S} Сву Топлицу и Ветерницу да исцрпем, па ништа; јер црн, прљав образ није што прљава |
их не опомену пашине слушкиње е им ваља ићи, плакаће им деца, остаће им мужеви без вечере, па ћ |
аде душу ђаволу.</p> <p>— Наведе га <hi>ифрит</hi> (сотона).{S} Сад, у петак који први дође, Ше |
днога до другога, говори им, обавештава их, моли их да не учине крви, да га не осрамоте сад под |
не поред <pb n="105" /> мула-Халима, да их видиш напоредо...{S} Мула је човек, то је истина, ам |
шапћу нешто, кад су саме, осврћу се да их когод не опази, не прислушкује; од тада Фати више ле |
м уским сокацима; не истрчавају људи да их гледају, но ако су се нашли на улици, брзо улазе и у |
мацима, с хаљинама за дан, па никако да их нађу.{S} То јест, нашле су их, али не знају чија је |
често су се бунили, паша слао војску да их стишава, и да <pb n="86" /> гине, заједно са сиротињ |
рвозне) — њих је доста — пале; ухватила их трешња, а не смеју поискати чашу воде, да не би, про |
S} Капци су јој тешки, склапају се, она их отвара...{S} И џин, џински цар миче се... то је Исма |
е заморила, отежали јој очни капци, она их с муком отвара, и сања, али не више будна, него као |
и; већа, где се отац на њих наљутио, па их истерао напоље, на зиму, на цичу, кад другује мачка |
есто на лицу где је Исмаил додирнуо, па их тад љубљаше, много, и страсно...</p> <p>О, како сад |
о <pb n="14" /> лице, и очи, и косу, па их тада узе љубити говорећи:</p> <p>— Фати-султан, срећ |
раширила крила, види да не може, склапа их, клоне...{S} И опет се као нечему нада, нешто очекуј |
ра у уста неколико капи земзема, обриса их новим јаглуком.</p> <pb n="145" /> <p>Што хришћанима |
крај носила иду, за смену, и по двојица их са стране придржавају, да се не накрећу.{S} Тахтарив |
ћају у сну хладноћу и сањају: мања, где их мајка купа у хладној води; већа, где се отац на њих |
ан, па се неколико пута сеже и не смеде их додирнути својом препланутом и доста рапавом руком.{ |
несуђеној снаси снове своје; а толкује их срце сестрино:{S} Исмаила је Шемси-паша убио.{S} Пом |
миндерлука, све у оном положају у коме их је украо сан.</p> <p>Па и у другој одаји спавају, и |
но кадије.</p> <p>— И претио им, да ће их мерити гајтаном колико су ока тешки, ако га не послу |
па се големи, милостињу дадох; дариваће их прво цветом, па лишћем, па родом, Он, благ и милосрд |
их још нема!</p> <p>— Па?</p> <p>— Неће их ни бити: прелазећи скелом Мораву... удавише се.</p> |
несрећној љубави двоје младих.{S} Сваки их жали; погађају ко је убио Исмаила.</p> <p>Данас се п |
е свекрва пашиница добар бакшиш.{S} Али их претече бела робиња, с дебелим златним ланцем око вр |
другога, говори им, обавештава их, моли их да не учине крви, да га не осрамоте сад под старост |
p>Уста занемела; очи склопљене (заклопи их Исмаилова сестра).... осмех, радостан, није само на |
Прокупље, да убију Шемси-пашу.{S} Стари их стишавају, говоре; сви стари узеше говорити е је мул |
отвори уста..., земзем...</p> <p>Отвори их, мало; усу јој Исмаилова сестра у уста неколико капи |
и, а за срећу ништа не разуме, нити јој их когод преводи...{S} Слуша, прибила се уз прозор са х |
пута стишавао побуњене Арнауте, и увек их брзо стишао; а Арнаути, ови други јаничари, што се н |
, збуњено, не умејући одатле изићи, док их не опомену пашине слушкиње е им ваља ићи, плакаће им |
ад сузе не пусти, а сад за једним кишом их лије.{S} Па бар да се опије, заборавио би своју неср |
асана, ни Халида, ни Хусеина.{S} Послао их Шемси послом у Ниш у очи прошлога петка, и наредио и |
ејмени, обучени у празнично рухо; около их је било још, као да су посадили на мазгу дете, па па |
о, а кад јава.{S} Јер и кад бунца, лепо их гледа, као на јави.{S} Увек, само о Исмаилу говори.{ |
> <pb n="80" /> <p>Тешко му је било што их је то снашло, и врло му жао било.{S} Кад му мајка ка |
атова, бију земљу копитама, и само што их додирнуше стрменом, раширише ноздрве, полетеше; па и |
у, час ударио по плећима и грудима, час их затварао у једну сасвим мрачну сарачану, нарочито За |
час другу, час их вукао за витице, час их штипао за образе, час угризао за руку, час ударио по |
ак; час задиркивао једну час другу, час их вукао за витице, час их штипао за образе, час угриза |
га свет гледа; и она диже руке, па опет их спушта, свет гледа...{S} И загрлише се: цикну, стеже |
да, него рашири руке на груди, притисну их, и узе да јечи, да стење; брада му се узе трести, мн |
никако да их нађу.{S} То јест, нашле су их, али не знају чија је која.{S} Своју фереџу узима, а |
поморила, па им је жао, тешко, и страх их је.{S} Обилазе хафуз-Ахмедовицу, а ниједна се не усу |
Какву крв?...{S} За крв... не знам..., ич ја не знам, мула, муца паша тобоже изненађено, а у л |
Име ти Шемси (сунце), ама бадава...{S} Ич ми не излази на мегдан, арслан арслана тражи...{S} А |
речи:{S} Ти си мени крви дужан. „За крв ич не знам, мула, вала! и похита на чардак.{S} Коју год |
из очију му живи пламен сукну. „За крв ич не знам!{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Вала, мула, кажи...{S |
а.{S} Наћи ће га, па да би, овако стар, ишао на крај света.{S} Тужан, и несрећом саломљен, нато |
један старац, који је трипут у Цариград ишао, и тамо свако чудо видео, мишљаше, е је прво време |
мулину оку пламена што буктијаше кад је ишао Шемси-паши први пут, и кад диже буну с претње и пл |
с таквом пратњом, с каквом никада није ишао стиже у Прокупље.{S} Суља је видео пашу, и кола с |
ушао у седамнаесту, а до пре три године ишао је у женски хамам, с мајком; до пре две године изл |
ова сина.{S} Застајкивао, ослушкивао, и ишао даље; у зору прошао прокупачке улице, и дошао пред |
е непознат пљачкаш, харамија.{S} Сам би ишао да тражи кћер, а не зна на коју ће страну: пођоше |
} Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи, и запао у блато; пошао си да ловиш рибу у |
„Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи и запао у блато.“ Сад се тих мулиних речи |
Крв за крв!{S} Наћи ће убицу, па макар ишао, овако стар, на крај света.</p> </div> <pb n="23" |
дух красне Топлице, испресецане рекама, ишаране бистрим потоцима, пуне бујнога зеленила, што у |
са затвореним очима: очни су јој каици ишарани ситним варком.{S} Стара је готова, али још не у |
ју, у уским, белим, сукненим чакширама, ишараним црним гајтанима, у гуњевима, неки белом ћечету |
рђена грозном смрћу, сруши се као храст ишчупан олујом, па зарида...</p> <pb n="22" /> <p>На Ар |
{S} Али он је, Шемси-паша, Фати-султан, ј’лдз’м (звездо), што дрво с родом...{S} Знаш такво дрв |
<p>Мула ћути.</p> <p>— Ти ћутиш, мула, ја ћу да зборим.{S} Селам ти од Шемси-паше: хиљаду лира |
мула:</p> <p>— Е, пашо!{S} Да сам жена, ја бих ти казао у одаји <hi>какву крв</hi>; ама сам чов |
аши:{S} Да хоћу паре за крв свога сина, ја бих узео онолико колико се узима: хиљаду гроша, ни а |
i>.{S} Кад би ме неки раставио од тебе, ја бих га...</p> <p>— Кажи, кажи, вели момче задовољно, |
и тапију од Смирне, челенку Анадолије, ја бих па рекао, срам га било!...{S} Они, Стамболије, Т |
мајка рекла: просићемо ти Фати-султан, ја бих јој пољубио руку сто пута и секао бих курбан (жр |
-ха-ха!{S} Мој пашо!{S} Ти мени жалост, ја теби срамоту. <pb n="55" /> Дај теразије, ела! на је |
n="21" /> <p>— Да пошаљемо у град Суљу, ја Саида, а, мула?</p> <p>— Још мало...{S} Млад, и луд, |
орица до корица, па и мене учио мусафу, ја многе суре знам онако, напамет, па за то знам шта је |
{S} Него ако ти је воља да чујеш одмах, ја ћу...{S} Мула не доврши, него метну руку на јатаган, |
д би нешто хтео да те отме сам падишах, ја бих и њега убио, бесу ти дајем.{S} Знаш ли шта је то |
змија погана, ако искаш, добио је две: ја сам змији размрскао главу, Фати-султан трупину.{S} О |
а забава!{S} Мани се сна, не бој се!{S} Ја се људи не бојим, па баш да би пошла стотина на мене |
ову песму, свадбену, отац, мајка...{S} Ја не плачем...{S} Пушке, сватови, Арнаути...{S} Сад ће |
, и да...</p> <p>— Радује се, али...{S} Ја сам ноћас снила..., па...{S} Не доврши него белим ру |
, у златним хаљинама, с миздраком...{S} Ја сам мислила да је то Исмаил; а оно...{S} Хедрлес (Св |
сведока: за моју снаху сведочи мула.{S} Ја ћу против муле тужбу, падишаху...{S} Тужбу ћу ја, <p |
узима: хиљаду гроша, ни аспре више.{S} Ја нисам трговац, нити мога сина крв хеспап, а он се за |
пакао, анђели, <pb n="16" /> ђаволи.{S} Ја, Исмаил-бег, знам нашу највећу заклетву <hi>валлахи< |
више не уплаши, но само рече;</p> <p>— Ја се не чудим теби, назли-Стамболко, али се чудим свој |
лиш да је Војњацима Стамбол далеко?“ „Е ја друго не знам...{S} У Брусу, код брата ми“. „Еј!{S} |
је танак, танак, мрежа паукова...{S} И ја знам, кћери.{S} Ти си бита мала, не знаш.{S} Не живи |
жена савет да, једанпут га прими.{S} И ја ћу да примим сад, једанпут, твој савет.{S} Паша Шкод |
његови.</p> <p>— Истина, бебег’м.{S} И ја знам... истина.{S} Ама што питаш?{S} Ти ћеш мајци оз |
расна девојка, и лепа, па смо се мула и ја разговорили и договорили“...{S} Он је ижљубио мајци |
с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе |
с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш ли да венчамо т |
с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Мурад-беј будем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе, |
поче:</p> <pb n="139" /> <p>— Снила сам ја леп сан; све овце и јагањци, иду ливадом, зеленом, п |
бити озго још једну, и две.{S} Кад сам ја била девојка, он је био бећар...{S} Аман!{S} Висок к |
го читала, па се слова поабала: или сам ја толико остарео да ништа не видим?</p> <p>Мула ћути.< |
<p>— Чучук ханум?...</p> <p>— Тамо сам ја била; у сестриној је башчи чучао он, Исмаил...{S} Ам |
тугује за драгим?</p> <p>— Ниједна као ја...</p> <p>Зимус, у Топлици, ко би рекао да ће дочека |
аљаво чело и катрањав образ што му могу ја?!{S} Сву Топлицу и Ветерницу да исцрпем, па ништа; ј |
ву Шемси-паша „Дангалија“.{S} Што ћу му ја.{S} Сам је зарадио то презиме, стекао дангу (ожиљак) |
цу, јер су Арнаути сад...{S} У сарај ћу ја...</p> <p>И кад већил оде, мула позва Арнауте.{S} Су |
тив муле тужбу, падишаху...{S} Тужбу ћу ја, <pb n="83" /> ама...{S} Како би било да прво пустим |
ек!{S} Паша!{S} Глава вилајету!{S} Нећу ја у одаји; по одајама нека се бију жене.{S} Хајде на м |
кву крв?...{S} За крв... не знам..., ич ја не знам, мула, муца паша тобоже изненађено, а у лицу |
чардаклијом с једнога краја на други, с јабланима око зида и с читавом честом од јасмина, где б |
да ће му тамо лакше бити, а оно горе: у јаблановој сенци види мулу; од сунчева зрака причини му |
ашицима неком своме пријатељу топличких јабука...</p> <p>— Или бал (мед), ако се може бал у џак |
ју, који бејаше пошао у Ниш с топличким јабукама.{S} Мула је Арнаутин, али да се обазре и виде |
н и две мале пушке пећанке, са сребрним јабукама искићеним драгим камењем, те према сунцу дају |
уршије у земљаним зделама, и мушмуле, и јабуке на гранчицама, и крушке из сламе.{S} Арнаутке се |
пољака руже, под вишњом, под исцветалом јабуком, у води са седам бунара и испод левог воденичко |
и над Исмаиловим оружјем, над искићеном јабуком мале пушке где је била Исмаилова рука, кад јој |
у оружјем и она мала пушка, с искићеном јабуком, где му бејаше рука, кад даваше бесу Фати-султа |
у мула као гуја љута, а рука му паде на јабуку мале пушке.</p> <p>Паша се помаче и чисто понизн |
n="109" /> им пада рука на јатаган или јабуку мале пушке...{S} Зубато сунце појави се, те прем |
са страхом, па чучну, ваде из недара по јабуку или крушку и мећу је крај ње не као понуду болес |
војој невести; рука му пала на искићену јабуку једне мале пушке.{S} Фати-султан-хануми се, у ов |
не знају више кад јој је бунило, а кад јава.{S} Јер и кад бунца, лепо их гледа, као на јави.{S |
ноћашњи сан, што јој изиђе пред очи као јава; а он јој гледа руке и не мислећи на њен сан, па с |
дућан; у вече се враћа.{S} Пред вече се јаве сокацима мусломани, не ходећи као обично тихо и до |
дује се; Богу се моли и дању и ноћу, на јави, и у сну шапће молитву; не испушта бројенице из ру |
сти на уснама, са сном који је здрав на јави сањао!...{S} И робињама мило, и мулиној кћери, што |
Јер и кад бунца, лепо их гледа, као на јави.{S} Увек, само о Исмаилу говори.{S} Његово јој је |
о на њено бледо чело; и сања, на ружној јави сања најлепше снове.</p> <p>Кад се виле хватају у |
..</p> <p>И најзад, дахну душом, јер му јавише да је мир! нема Арнаута по друмовима, ни у Проку |
на време, чује ноћнога стражара палица, јавља сате:{S} Так!{S} Так!{S} Так! и викне Мане Кукуви |
има, да јој се тајно не подсмевају (јер јавно не смеју), и да деле с њом оно што јој зацело на |
ује, из далека, турска песма, и блејање јагањаца...; по росној трави <pb n="144" /> повела деца |
" /> повела деца накићене, обојена чела јагањце, које чувају за Курбан-бајрам...{S} Месец је за |
> <p>— Снила сам ја леп сан; све овце и јагањци, иду ливадом, зеленом, пуном цвећа, с травом до |
ердивене, па чеврета... чевре по чевре, јаглук по јаглук с тавана у сандуке, оне...“ не може да |
а напрезања закашља: и метнувши на уста јаглук, златом везен, обоји га крвљу...{S} Склопише се |
па чеврета... чевре по чевре, јаглук по јаглук с тавана у сандуке, оне...“ не може да рече „Фат |
неколико капи земзема, обриса их новим јаглуком.</p> <pb n="145" /> <p>Што хришћанима причест, |
још дрскије, наставља:</p> <p>— Сравни јагње с вуком, сравни цвеће с копривом...{S} Усред зиме |
о да нешто страшно прочита са зажарених јагодица, из оборених очију, те пљесну длановима и заку |
рело чело, као смиљ жуто лице зажарених јагодица, вреле руке, и казује својој кћери е је сутра |
н, црн, зелених живих очију, испупчених јагодица, проседе, кратко ошишане браде, танка гласа, к |
гашену зеницу.{S} Њој се зажарише увеле јагодице; обори очи...{S} Мајка као да нешто страшно пр |
слухти, дршће... зажариле му се румене јагодице, пламен, сијају очи, две звезде, више, два сун |
прати мајку.{S} Арнаутке гледају тугу и јад, па и ове окорела срца жене, што се нагледале крвни |
За мајку оца пита, за њен страх, за њен јад.{S} Хафуз, што улажаше у бачву, да се у вину купа, |
n="147" /> деру антерије на грудима од јада, и плачући раде по авлији, по кући, посла се има м |
да је не расвесте и не подсете на њене јаде.</p> <p>Нити ромори, ни говори.</p> <p>— Зар полуд |
мори, ни говори.</p> <p>— Зар полудела, јадна, од страха, или изгубила језик, говоре Арнаутке.. |
годину из постеље није устала.{S} Седи, јадом саломљена, у једном куту оне одаје где јој је кћи |
ње, јединице своје; заборавила у тешком јаду Алахово Писмо, па наружила лице: липти крв с њега, |
ао се с невестом њена Бал-беја! „Јазук, јазук!{S} Опет јазук!{S} Има ли правде и закона!...“</p |
чибук; и говори:</p> <p>— А, пријатељу, јазук!{S} То ли ти је нож, мој говор?{S} То ли су ти ку |
шкрине капију и тешка се: „Вај! вај!{S} Јазук што ћете се по овој врућини вратити: ханум-ефенди |
вима и закука: „Вај!{S} Вај!{S} Вај!{S} Јазук, кћери, твоја младост!“ Па поклопи лице рукама и |
а).{S} А сад?...{S} Јазук!{S} Јазук!{S} Јазук! ...{S} Непуштена од мога сина, удаде...{S} Хиљад |
> (слободна).{S} А сад?...{S} Јазук!{S} Јазук!{S} Јазук! ...{S} Непуштена од мога сина, удаде.. |
јмене, мула узвикну!</p> <p>— Јазук!{S} Јазук!{S} Човек!{S} Паша!{S} Глава вилајету!{S} Нећу ја |
виде где момак с ата паде... „Јазук!{S} Јазук!{S} Хиљаду пута јазук! једну аспру <pb n="82" /> |
hi>бош</hi> (слободна).{S} А сад?...{S} Јазук!{S} Јазук!{S} Јазук! ...{S} Непуштена од мога син |
вима за сејмене, мула узвикну!</p> <p>— Јазук!{S} Јазук!{S} Човек!{S} Паша!{S} Глава вилајету!{ |
ије одведена, била је венчана.</p> <p>— Јазук!</p> <p>— И баш је сам украде.{S} Кроз пенџер па |
аде... „Јазук!{S} Јазук!{S} Хиљаду пута јазук! једну аспру <pb n="82" /> за милијон лира, за не |
а од мога сина, удаде...{S} Хиљаду пута јазук!...{S} Ама није.{S} То се само тако пронело...{S} |
е аферим! одавде што би, сваки би рекао јазук!{S} Алах за један грех једну казну, за голем голе |
м њена Бал-беја! „Јазук, јазук!{S} Опет јазук!{S} Има ли правде и закона!...“</p> <p>Пође одаја |
S} Венчао се с невестом њена Бал-беја! „Јазук, јазук!{S} Опет јазук!{S} Има ли правде и закона! |
се пуцањ, виде где момак с ата паде... „Јазук!{S} Јазук!{S} Хиљаду пута јазук! једну аспру <pb |
вече до суботе ујутру!“ говоре Турци. „Јазук!“ узвикују буле.{S} А она, лепа Фати-султан-ханум |
шица... дух је то, Исмаилов, мирис тако јак, све јачи, као да је ту башта онога света...{S} Из |
... шапат је то, Исмаилов, дисање, тако јако, све јаче, као да су се скупили око ње сви ноћни д |
ан-Махмудов, с Атмејданом, где изгибоше јаничари, са султан-Ахмедовом џамијом, где се чува Санџ |
ек их брзо стишао; а Арнаути, ови други јаничари, што се не боје, каткад, ни падишаха, често су |
белим чаршавима преко бисага, увијене у јапунџа као људи; а дице им је умотано до самих очију.{ |
ти-султан.{S} Зима.{S} Сви су увијени у јапунџа.{S} Нестрпљиви.{S} А кад се појави мула на ату, |
ја какав, занатлија, и похита, увијен у јапунџе, или с џаком на глави, у дућан; у вече се враћа |
}Валла’! тако.{S} Шта да се ради, аман, Јараби!“</p> <p>Једно јутро, пашиница устаде, уми се, у |
се Фати-султан није удавила...{S} Аман, Јараби!</p> <p>Кад изиђе из дворишта хафуз-Ахмед треће |
проговоривши, језик прегризле. „ Аман, Јараби (Господи)! шта би, Боже!“ чују се дивљи узвици. |
е и узима у уста Алаха и пејгамбера!{S} Јараби, како трпиш?!{S} Како му не пустиш у зиму врео к |
Јараби шућур!...{S} Јараби шућур!...{S} Јараби шућур!...</p> <p>Говорила тако, у бунилу, па се |
Топлице дошле...{S} Јараби шућур!...{S} Јараби шућур!...{S} Јараби шућур!...</p> <p>Говорила та |
руку...{S} Јенђе из Топлице дошле...{S} Јараби шућур!...{S} Јараби шућур!...{S} Јараби шућур!.. |
Вук</hi>...{S} Кад је оно ударио рогом јарац вука, опростио му вук, али нису вучићи.</p> </div |
ме чује!) није и памет; и зна причу <hi>Јарац и Вук</hi>...{S} Кад је оно ударио рогом јарац ву |
вилајет...{S} Шта је Турчин?{S} Лист од јасике.{S} Арнаутин?{S} Од репуха.{S} Онај трепери без |
ју, и збуњују, а коса опија као зумбул, јасмин, њена светла мека коса, густа и дугачка, коју не |
букоше је, накитише је...{S} Тражила је јасмин и јоргован...{S} Робиње унеле мирисаве гранчице |
е долази мирис: мирише јоргован, мирише јасмин, мирише исцветало воће, мирише росна трава...{S} |
абланима око зида и с читавом честом од јасмина, где би се лако скрио човек, и крио за дуго.</p |
и опет ветрић душе!{S} Славуј у лугу од јасмина удесио још лепше песму!{S} И гугутке се избудил |
а поветарац; славуј је удесио у лугу од јасмина слатко-тужну песму...{S} Песма се чује, из дале |
ан...{S} Робиње унеле мирисаве гранчице јасмина и јоргована, а мајка је то, својом руком, намес |
утапкана земља; а мајка наредила те се јасминова честа посекла; све се пребацило преко високе |
нама, лимунима и неранџама, и ружама, и јасмином, тај чаробни град Фати-султан оставља онда кад |
лима, испрва као свици по ливади, после јасна, и много као у ноћ што се зове <hi>Кадр-Лејле</hi |
о!...</p> <p>А једно вече, појави се на јасно-плавом небу топличком пун месец.{S} Ваздух је бла |
олитву.{S} У ниској готово празној соби јасно се разумевало с материних усана <hi>Аллах-екбер</ |
ејмени, да што пре отиду у Топлицу, под Јастребац, да му доведу мула-Халима, то јест, да му каж |
м те, Садије-ханум, ђозум...{S} Иди под Јастребац...{S} Исмаил ће на ату у ђурђевску зору...{S} |
се зачу силна вриска; одјекнуше брда и Јастребац.{S} Мула га нежно омилова, попљескав га по та |
лла!{S} Аллааа!</p> <p>Одјекнуше брда и Јастребац:</p> <p>— Алла!{S} Аллааа!</p> <p>Приведоше м |
м, а ат није вриснуо, да одјекну брда и Јастребац, <pb n="96" /> јер је осетио да не носи на пл |
маил ходио; што ће упирати очи у високи Јастребац, у засејане брежуљке у које је Исмаил очи упи |
стрепца помаман ветар: у бело се облачи Јастребац, и брда и долине, и увија се у бези покров бр |
него као у бунилу, у полусну...</p> <p>Јастребац јој није планина, него џин, џински цар, кога |
сарај, коју је обасјало, сву, сунце, од Јастрепца, око које су џамије, висока минара с кандилим |
ужно се превија голо дрвеће, јер духа с Јастрепца помаман ветар: у бело се облачи Јастребац, и |
Исмаилове сестре, упире очи у месец над Јастрепцем, што је обасјава, и кроз борове гране сипа с |
врху <pb n="68" /> пошумљена брега пред Јастрепцем, и уздисала је, и ронила је сузе низ бледе о |
кроз отвор тахтаривана на врх брега под Јастрепцем, увијена у бели покров, а она се залеђена су |
} Ох, мајчице!{S} Носите ме на брег под Јастрепцем, за Алахову љубав!...{S} И тамо је ваздух са |
лине, и увија се у бези покров брег под Јастрепцем на чијем је врху гроб Исмаилов; беле се кров |
о, ни сама не зна куд, на онај брег под Јастрепцем, увијен у бели покров, може бити? или некуд |
, и слободу туђу; ми овде у Топлици под Јастрепцем не.{S} А коњ, а во, а човек — у њих све једн |
е — мртвачки сандук; конак на брегу под Јастрепцем — гроб.{S} Фати би лакше.{S} Зна она, муслом |
о како скоро није.{S} Наваљена на један јастук, вунен, у куту одаје, седи Фати-султан, а према |
е, па кад не могаде, завали се, опет, у јастуке и радосно поче:</p> <pb n="139" /> <p>— Снила с |
сад заливене кишом, на чупаву ћилиму и јастуку сеном напуњену лежи Фати-султан; лежи наузнак, |
лужбу свету...</p> <p>На једном шареном јастуку, напуњеном сламом, седи мула-Халимовица: обухва |
мајка је то, својом руком, наместила по јастуку око кћерине главе, по јоргану...{S} Мирис...{S} |
лепа, као да је заспала.... коса се по јастуку просула.... јорган јој доле, код ногу; једна но |
сафир-одаје сложени су душеци, јоргани, јастуци, све свила и кадива, све везено златом.{S} У дн |
; све свила, све кадива, душек, јорган, јастуци, све извезено златом.{S} Ту су јој постељу роди |
нај кроз који је однета Фати-султан.{S} Јастуци крај прозора мокри, и застирка на миндерлуку, и |
ед ње кутија с дуваном; још испретурани јастуци где су оне с девојачке стране спавале; још нису |
о лепо намештен скупоценим застиркама и јастуцима из Смирне, завесама из Дијарбекира, персијски |
!{S} Пушка ти, пушка ми.{S} Јатаган ти, јатаган ми.{S} Ама то нећемо за дуг што ми дугујеш, за |
де на мегдан!{S} Пушка ти, пушка ми.{S} Јатаган ти, јатаган ми.{S} Ама то нећемо за дуг што ми |
ваки час <pb n="109" /> им пада рука на јатаган или јабуку мале пушке...{S} Зубато сунце појави |
.{S} Мула не доврши, него метну руку на јатаган, па устаде.</p> <p>Паша скочи, и таман да пљесн |
ај, па наместио ваздан кићене пиштоље и јатаган; метну на главу нов ћулав и тунус фес.{S} Затур |
у; од сунчева зрака причини му се мулин јатаган; од жубора шадрвана шапат љутих Арнаута.{S} Скл |
ла сестра његова.{S} Силај, па у силају јатаган и две мале пушке пећанке, са сребрним јабукама |
спремају за „кавгу“, пуне пушке, оштре јатагане.{S} И није дирао никога; али ко њега дирне, те |
сто онакажена, загледају пушке, гледају јатагане.{S} Млади хоће у Прокупље, да убију Шемси-пашу |
соке куле мула-Халимове, а прошарани су јатима врана, што с маха на мах прхну, гачући, као да с |
е, те се стресе снег и прхне преплашено јато врана, гачући.</p> <p>Уђоше у Прокупље и пођоше ње |
ху скупили да гледају бој петлова.{S} И јахао је каткад, али не на ату, него на једној дивној м |
зиме имаћеш ђул, Бал-бејова уста...{S} Јахач као пустињски Арапи, нишанџија као Алах: у нокту |
ка као девојку, па га не пушта.{S} Није јахач, није стрелац, али је мушко, младић, па би му теш |
ђанима, па све чешће пуцају мале пушке, јаче бубњају бубњи и пиште зурне...</p> </div> <pb n="1 |
{S} С маха на мах припуцају пушке...{S} Јаче кларнет пишти.... бубњи се и зурне чују чак из дал |
је то, Исмаилов, дисање, тако јако, све јаче, као да су се скупили око ње сви ноћни дуси...{S} |
ух је то, Исмаилов, мирис тако јак, све јачи, као да је ту башта онога света...{S} Из онога сах |
ари Арнаутин и псује Шемси-пашу, а мула јаше напред оборене главе.</p> <p>Мула смућен, Арнаути |
имиџије, вичу; њачу магарци; једно Туре јаше магарца искићена врбом толико, да му се само уши в |
и, на коњићима Арапи, на камили кадуна: јашмак јој све лице сакрио, а очи, плаве као зумбул, пр |
ивала с главе, а камо ли фереџу; смакла јашмак с усана, окренула се к Фати-султан па јој, пушећ |
мулине кћери, метнуше јој на лице бели јашмак, па изиђоше; уђоше људи:{S} Фатин пуномоћник, св |
ња, и хоће да је поведе...</p> <p>— Дај јашмак, Зулфи, да покријем главу, дај бројенице: на хаџ |
} Мајка седи према њој, забрађена белим јашмаком онако као кад се Богу моле, с бројеницама; про |
лује: а Лесковчанка, притискујући белим јашмаком место на грлу где су били Арнауткини секутићи, |
ћ су с абдестом готове, па се забрађују јашмаком, приносе бројенице, простиру серџаде, у авлији |
овори ни шта која хоће; траже бошчице с јашмацима, с хаљинама за дан, па никако да их нађу.{S} |
пашину.</p> <p>— Мерхаметли (милосрдан) је, Алла’! жали куче, жали маче, те неће ли човека?{S} |
најпосле паша рече:</p> <p>— Ама, море, је ли истина да си ми ти <hi>украо</hi> снаху?</p> <p>— |
то понизно изусти:</p> <p>— Мула-Халим, је ли истина да си ми ти <hi>однео</hi> снаху?</p> <p>— |
га паше из Лесковца, једно јутро, рано, је изишао дугачак <pb n="132" /> караван: коњићи, магар |
молим те..., хоћеш да питаш хафуз-бабу: је ли истина да у шта ко умре, у томе га виде на оном с |
д једанпут.{S} А једанпут <pb n="15" /> је убила из дугачке пушке медведа, кад је с планине, по |
па јој каза шта је и како <pb n="75" /> је, код кога је Фати-султан, да је кадуна другога и ако |
орио се гроб...{S} Збацио <pb n="69" /> је Исмаил са себе бело платно...{S} У руху је у коме га |
срамоте сад под старост — <hi>бесу</hi> је дао...</p> <p>Али уместо Шемси-паша „Дангалија“, при |
д плаћа све село где је крв учињена.{S} Је ли?...{S} Овде би требало сав град да плати, Прокупљ |
од другога, баба ти каже.{S} Твој баба је хафуз, и био је имам красне Аја-Софије; зна сав муса |
Узе руку, белу, меку као паперје, каква је, по његову мњењу и памети, само у оних кадуна које с |
Склопише се уморне зенице.{S} Исмаилова је сестра однесе на шиљте, па је милује, љуби, повраћа |
уле.{S} Сад чаршија није прошарана, сва је затворена; Турци су, и Срби, са својима код куће, Ар |
мула-Халима, то јест, да му кажу, е га је поздравио Шемси-паша, да му дође у прокупачки сарај. |
е бело платно...{S} У руху је у коме га је живога гледала...{S} Леп!{S} Даје јој бесу да неће н |
, то могу; не могу бео образ.{S} Сам га је на комар турио и изгубио.{S} А за каљаво чело и катр |
/p> <p>...{S} У Топлици је.{S} Код њега је, с њим дању, и ноћу, у кули, и у овој ливади, на мес |
јатска крв, хтео је својега друга, кога је био петао „победилац“, ножем посред срца, да га од т |
, Турчин, комшија Фатина оца, пред кога је Фати девојком излазила развијена као пред оца.{S} И |
та је и како <pb n="75" /> је, код кога је Фати-султан, да је кадуна другога и ако није од њихн |
о било.{S} Кад му мајка казала код кога је Фати-султан, плакао је као женско; а после се стидео |
белим чаршавима преко пупих бисага, да је обиђу, и да јој донесу понуде.{S} Пуни рафови понуда |
она га дочекује крадом, иза кафеза, да је нико не спази; дочекује га с осмехом, испраћа га са |
у, стеже Исмаилову сестру око врата, да је удави.</p> <p>— Фати!{S} Фати!</p> <p>А као одјек и |
инуше; Фати, онако болна, склања се, да је не виде људи с откривеном главом, без фереџе.</p> <p |
иној кули.{S} Звао је њена оца јуче, да је види, и да је утеши...</p> <p>— Како утеши?{S} Веле |
л оде мајци, поче да се око ње мази, да је испитује. „Кад би нешто мајка рекла: просићемо ти Фа |
оворити.{S} Каже Фати-султан-хануми, да је до овога часа била и Џафер-бејова и мула-Халимова, а |
тан-хануминој мајци, или да је теши, да је подсети на к’смет, на Алахово Писмо, то јест да нико |
аволови синови, окренуше коње к њој, да је прескоче...{S} Прегазише је, па продужише пут, не ос |
"75" /> је, код кога је Фати-султан, да је кадуна другога и ако није од њихна сина пуштена, и, |
ово би готово, пашиница пусти глас, да је свакој жени, без разлике вере, слободно доћи и видет |
адости, а уздржава се, крије радост, да је мула не опази, да се не покаје.{S} А како да се не р |
а к вратима, изгледа ханум-ефендију, да је подвори...</p> <p>Прилупа капак један, прозорски, а |
Материн јединац, одрастао у харему, да је увек мајци пред очима.{S} Сад је ушао у седамнаесту, |
бејаше ништа учинио.{S} После се чу, да је тај Арнаутин син једнога старца досељена после српск |
{S} Фати лежи наузнак и смеши се.{S} Да је ово смешење видела мулина кћи, не би знала да ли је |
д Фати-султан оставља онда кад треба да је у њему...; велика је, девојка.{S} Родитељи греше, де |
овек него жена кад не може од Турака да је отме, полудео.{S} Из Власине је, а никад од тада ниј |
ван као тепсија.{S} Јер она је знала да је Фати-султан била венчана, да јој је погинуо младожењ |
ма, с миздраком...{S} Ја сам мислила да је то Исмаил; а оно...{S} Хедрлес (Св. Ђорђе)...{S} Бла |
кузум, твоја прилика.{S} Ти си чула да је...{S} Алах зна ко је убио мулина сина.{S} Душмани об |
вети женска...{S} И мајка, вели, зна да је Исмаила млада и зелена испратио на онај свет, без не |
ви?{S} Или да је била при свести, па да је одговорила пуномоћнику да неће за пашића?{S} Али как |
истина лудо питала.{S} Нарочито виде да је лудо питала кад се заљуби...</p> <p>Виде једнога мла |
о се тога не сећају, или што се боје да је не расвесте и не подсете на њене јаде.</p> <p>Нити р |
не, Фати-султан.{S} Сестра ти казује да је то красна девојка, и лепа, па смо се мула и ја разго |
е трља очи, и гледа: чисто не верује да је толико заспало, те да не осети ово од шта се морала |
године оженио, умре преклани; и веле да је хтела постати мајком).{S} Кад стаде сатирати сакагиј |
, за то што је много охола, јер веле да је од краја „видела“, не би имала велики нос, то <pb n= |
гробари, не сећа се.{S} И не сећа се да је икад досад чуо Мане Кукувију у својој махали, а сад |
и, над својим добром нариче; жури се да је што пре код своје куће, макар изгореле, крај својих, |
асова кад је човек луд, а чини му се да је паметан.</p> <p>И досад су се Арнаути бунили, и то п |
ил чучи пред њом, подигао руке, хоће да је загрди а не може, онај га свет гледа; и она диже рук |
тре јој ћилим и шиљте робиња, и хоће да је поведе...</p> <p>— Дај јашмак, Зулфи, да покријем гл |
И најзад, дахну душом, јер му јавише да је мир! нема Арнаута по друмовима, ни у Прокупљу; мир.. |
чана, да јој је погинуо младожења, и да је она остала <hi>слободна</hi>.{S} Толико знала.{S} Ма |
Звао је њена оца јуче, да је види, и да је утеши...</p> <p>— Како утеши?{S} Веле полудела, од с |
..{S} Али тај исти мула признао је и да је хајдук, да ми је украо снаху.{S} За мулима сина нема |
„Исмаил“ застаје јој у грлу.{S} Види да је Фати весела, да једва чека да пође, те час-по тужно |
није ни у малој задевици, а камо ли да је коме крви дужан.{S} То је неко из града.{S} Наћи ће |
?{S} Часна реч у Арнаута.{S} Знаш ли да је Арнаутину више једна беса, него Турчину, опрости, ст |
елејисана</hi>; а по руху су познали да је из куће богате.</p> </div> <pb n="38" /> <div type=" |
о пешкир, па се смакао, те су видели да је <hi>телејисана</hi>; а по руху су познали да је из к |
њем Фати-султан-хануминој мајци, или да је теши, да је подсети на к’смет, на Алахово Писмо, то |
ћ, и онда...{S} Да га остави?{S} Или да је била при свести, па да је одговорила пуномоћнику да |
да у ту бледу звезду, па јој се чини да је то њена звезда.{S} Јутрос ју је пуномоћник питао пре |
би некога убила из пушке, па се сети да је се и празне боји.{S} Би јој мило што се не расрди ка |
тражи звезду своје невесте, верујући да је њена звезда најлепша, најсветлија, кад је она онолик |
а мајка прекиде молитву, заборавивши да је то велика грехота, па полете кћери у одају.</p> <p>А |
га.) Потамнела, земља је попала, као да је годину дана сунце није видело, <pb n="41" /> као да |
и-султан лежи мртва, лепа, лепа, као да је заспала.... коса се по јастуку просула.... јорган јо |
ти, а он испрва ништа не разуме, као да је пијан, или луд; па се прибираше, полако; и освести с |
аилов, мирис тако јак, све јачи, као да је ту башта онога света...{S} Из онога сахана пало је с |
па дању тумара турским махалама као да је тражи, и ћути: а ноћу виче.{S} Двадесет осам година |
, и погурен: чисто човек не би рекао да је то онај старац што пре неколико месеца украде девојк |
у, кад је на свет дошао.</p> <p>Како да је теше?{S} Да јој је кћи умрла, да јој се зна гроб, и |
спреме, кад би се понова свадбовало да је готово; а кад се врати, па јој каза шта је и како <p |
-ефенди хоће сама да кува каву, тамо да је пије и да гледа кад јој облаче и гиздају снаху,“ гов |
ни шездесет ни педесет; рекле бисмо да је од двадесет пет лета, да му није брада бела, дуга.</ |
је, али не уме, и не сме, јер је чуо да је грехота радити што по обрасцу јединога Алаха.</p> <p |
о више рода, више каменица...{S} Јер да је, кћери, истина, било би до сада сведока.{S} А где су |
Исмаила.</p> <p>Данас се пронео глас да је убица Шемси, паша лесковачки! „Ама зар баш сам паша? |
дуг, ево где направи други, проклет да је“!...{S} Лаже, лаже, и опази где се граја стишава, пр |
ј прете, него слага: „Шемси, проклет да је! убио Мифтар-агина сина...{S} Још није платио један |
јој мулина кћи и хвата је под мишку да је дигне.</p> <p>— Хајде, Фати-султан, сунце: дође врем |
к: ту да јој „падну“ оба венчања, ту да је испитају, ту да се изврши понова венчање... све да б |
па да јој падну она два венчања, ту да је испитају, ту да каже хоће ли код муле, или да дође њ |
тамбол, женска главо?!{S} Зар мислиш да је Војњацима Стамбол далеко?“ „Е ја друго не знам...{S} |
каза Фати-султан е ће на испит, од тада је весела, сваки час се за понешто смеје, и устаје, ход |
а, лепа Фати-султан-ханума мирна; бледа је као свећа или као једна звезда коју, од Исмаилове см |
на кћерино чело, узме је за руку, гледа је у пуне туге очи, што се стакле од залеђених суза, у |
ашти његовој, Фати-Султан...{S} Од рода је султанова, зато је зову <hi>султан</hi>, то јест при |
егову Бал-беју.{S} За Бал-беја ће; ружа је за булбула...{S} И то венчање умним оком гледа, па с |
рочито кад хафуз није при себи: бекрија је бивши имам Свете Софије да му је мучно наћи пара.{S} |
То јест, нашле су их, али не знају чија је која.{S} Своју фереџу узима, а не познаје је; бошчиц |
а носи?</p> <p>— Конопце.</p> <p>— Која је та ханума на камили?</p> <p>— Лејле, Лејле-ханум, ша |
ре као по небу звезде, као кандила која је природа и доле припалила душама невино изгинулих, шт |
олко, али се чудим својој нени.{S} Моја је нене Арнаутка.{S} Колико сам пута гледао, кад сам би |
биња ударише у вику, али доцкан: човека је с невестом нестало...{S} На вриску и <pb n="35" /> в |
сам, и смислила сам да...</p> <p>— Нека је хаирли (срећно)!</p> <p>— Да зовеш, очни ми виде, па |
иша, кријумчарећи, праха и олова: „нека је све готово, ако се паша посили, па опет пусти онакав |
онда кад треба да је у њему...; велика је, девојка.{S} Родитељи греше, деца испаштају...</p> < |
м заварава, себе више не може.{S} Мајка је љуби, а она:</p> <p>— А, а!{S} Нов тахтариван мој, б |
е гранчице јасмина и јоргована, а мајка је то, својом руком, наместила по јастуку око кћерине г |
авићеш мајци, иншалла’!...</p> <p>Мајка је узе љубити, да сакрије сузе, јер ако њу још надом за |
аши крв мулина сина?</p> <p>— Стамболка је рођака цару царева.{S} Шемси има сина, млада, красна |
ве</hi> Исмаил је, мој брат“, толковала је сестра и љубила Фати-султан, плачући с њом за дуго.< |
у Прокупљу, већ читав месец.{S} Гледала је све то она умним очима два месеца, а после, молила д |
усан...{S} Сан је сад...</p> <p>Заспала је, на грудима Исмаилове сестре, али опет Исмаил.{S} От |
је Фати-султан, излази из ње; разабрала је шта је, те се грухне у груди и с дадијама говори шап |
мљена брега пред Јастрепцем, и уздисала је, и ронила је сузе низ бледе образе...</p> <p>Враћала |
аго, са сиротим нежно.</p> <p>Прошетала је каткад, а ни с једном није проговорила, пак ни једну |
у срећно доба Фати скројила.{S} Пуцала је из дуге пушке, <pb n="60" /> веле, у петнаестој годи |
овраћена у живот и мало разгаљена узела је дворити мулу, као оца, или онако стара човека; прино |
а толкује их срце сестрино:{S} Исмаила је Шемси-паша убио.{S} Помиње јој привиђење.{S} Сваке н |
сина!</p> <p>— Ако није одведена, била је венчана.</p> <p>— Јазук!</p> <p>— И баш је сам украд |
Кад сам је венчао са својим сином, била је <hi>бош</hi> (слободна).{S} А сад?...{S} Јазук!{S} Ј |
чоперна, смелих погледа као мушко; била је са Шемси-пашиницом у јенђебулство, и видела, то јест |
а му је трипут одговорила: хоћу, и била је тако мирна.</p> <p>— Фати-султан не зна шта ради, и |
} Обукоше је, накитише је...{S} Тражила је јасмин и јоргован...{S} Робиње унеле мирисаве гранчи |
ред Јастрепцем, и уздисала је, и ронила је сузе низ бледе образе...</p> <p>Враћала се на исте м |
ишта нису имали с мула-Халимом, плашила је његовим именом сина, кад је био мали, а и сама га се |
Халима, да их видиш напоредо...{S} Мула је човек, то је истина, ама није муж...; муж је само по |
шао у Ниш с топличким јабукама.{S} Мула је Арнаутин, али да се обазре и виде шта учинише ови ђа |
доноси ат сина њезина...</p> <p>И мула је протумачио вриску ата како ју је ваљало протумачити, |
о од обести, већ из освете.{S} Јер мула је дао бесу сам себи да ће паши срамоту за жалост...</p |
мимо њене кафезе, и <pb n="79" /> чула је да су њене другарице узвикнуле е су му очи зумбул, е |
, да не нападне кога.) Потамнела, земља је попала, као да је годину дана сунце није видело, <pb |
ада није ишао стиже у Прокупље.{S} Суља је видео пашу, и кола с пашиним харемом, и пратњу.{S} В |
Топола висока, и у лето пуна лишћа, ама је само гледамо; јер зашто бисмо на њу каменицама?...{S |
Турци доћи по невесту.{S} Међу јенђама је свекрва, пашиница.{S} Насред ћошке је бакаран мангал |
тозлуци...{S} Прибила се уз кафез, сама је, слухти, дршће... зажариле му се румене јагодице, пл |
већ робиње, и беле и црне.{S} С првима је, по мњењу „правих турских племићка“, хануми од <hi>о |
ше цветало воће...{S} А од пре три дана је у соби из баште, одакле кроз прозор види капиџик мул |
д песма чује.{S} Тишина.{S} У мусломана је обичај да поштују тугу ближњега, да не певају кад им |
ј, у великој, али ниској одаји наложена је пећ земљана, с крчазима; па ту је и мангал пун распа |
к себи, још блеђа, још жућа.{S} Мулина је кћи љуби и милује: а Лесковчанка, притискујући белим |
што нису звате њену сину у сватове, она је пресудила, е нису ни њенога друштва достојне, а камо |
} Сестра није умела да му је опише; она је лепша; шта је он данас својим очима гледао!{S} У зан |
ан...</p> <p>Ђурђев дан је сутра, а она је у постељи, свиленој.</p> <p>Лежала на миндеру, лежал |
песме, како је слатка та туга!{S} И она је ту исту тугу осетила, као Лејле, Лејле-ханум...{S} П |
, сва у бело, личи на љиљан.{S} А и она је као љиљан, чиста је, чисте јој очи, којима се чуди А |
шла чинио раван као тепсија.{S} Јер она је знала да је Фати-султан била венчана, да јој је поги |
с ње чита шта јој је писано.{S} Јер она је права мусломанка, па верује у судбину, у <hi>Алахово |
џилук...</p> <pb n="136" /> <p>И робиња је одведе тамо, а она седне на мекано шиљте: провлачи б |
19" /> како би узео лептирова крила, па је метну на свој образ.{S} Како би и њу ижљубио, а не м |
вчанка, устајући, и исправљајући се, па је ухвати под другу мишку.</p> <p>Све су три уз врата.< |
Исмаилова је сестра однесе на шиљте, па је милује, љуби, повраћа је, плаче над њом и говори:</p |
>; а понекад се и он с њом затворио, па је тамо плашио, откидао од једнога старога дишћурка сам |
штена.{S} Живела с овим другим мало, па је први тужи.{S} Кад изиђе пред суд, падоше јој оба вен |
о оно њену оцу пред пашом, а час-по, па је тако нежна, разнежи се, и плаче, плаче, нихајући се |
извади из недара кожну кесу, велику, па је стаде дрешити.</p> <p>— Шта ћеш, пашо?</p> <pb n="13 |
оша.</p> <p>— Немој...{S} Вежи кесу, па је врати у недра...{S} Нећу за мојега сина крв паре да |
ануму, а срамота га да им каже.{S} Лепа је...{S} Нека питају своју кћер; она ће и њима казати к |
ј каици ишарани ситним варком.{S} Стара је готова, али још не устаје, хоће да удари још један < |
ар...{S} Грли јој вити стас... „Мифтара је затекла у постељи само једна јутарња молитва, мене ћ |
се постељи дивиле Лесковчанке.{S} И та је постеља враћена из Шемси-пашина конака после њена др |
ђе време, говори јој мулина кћи и хвата је под мишку да је дигне.</p> <p>— Хајде, Фати-султан, |
ја)!</p> <p>Пашиница напала стару: пита је, пита, а она јој не одговара, но је само гледа и пуш |
е јој оба венчања. „Кога ћеш сад?“ пита је суд. — Ниједнога, одговори она (јер ни код другога н |
нутом и доста рапавом руком.{S} Не пита је шта је снила, да се она, казујући му сан, још више н |
е обузе.{S} Куд ће од бруке!{S} Срамота је чак и од слушкиња.{S} Јер што мула узе, не врати.{S} |
а љиљан.{S} А и она је као љиљан, чиста је, чисте јој очи, којима се чуди Арнаутин, и чисто јој |
, од Прокупља до мулина села десет пута је снашле и пустиле детиње.{S} Сад лежи обезнањена; над |
.{S} Шта су конаци, шта су чифлуци, шта је ергела!{S} Да ми је са селамом пратио тапију од Стам |
умела да му је опише; она је лепша; шта је он данас својим очима гледао!{S} У заносу заборави а |
-паше има фајду читав вилајет...{S} Шта је Турчин?{S} Лист од јасике.{S} Арнаутин?{S} Од репуха |
векир, и халка, и дланови.</p> <p>— Шта је?...{S} Ко тако лупа?!...</p> <p>Сејмени.</p> <p>Изиђ |
готово; а кад се врати, па јој каза шта је и како <pb n="75" /> је, код кога је Фати-султан, да |
одају, па кад је Фати-султан упита шта је, шта говоре, а она не каза е њој прете, него слага: |
-султан, излази из ње; разабрала је шта је, те се грухне у груди и с дадијама говори шапатом.{S |
доста рапавом руком.{S} Не пита је шта је снила, да се она, казујући му сан, још више не уплаш |
ују према прозору...{S} Досетише се шта је, то јест да им је неко украо невесту.{S} Вриска жена |
.</p> <p>Још јој људски и не казаше шта је, а она чупа косу, гребе лице, грува се у груди и вич |
ега убио, бесу ти дајем.{S} Знаш ли шта је то беса?{S} Часна реч у Арнаута.{S} Знаш ли да је Ар |
не зна ни где је, ни ко је она, ни шта је питају, ни шта одговара?{S} И радили су преко закона |
знам онако, напамет, па за то знам шта је небо, земља, рај, пакао, анђели, <pb n="16" /> ђавол |
И Ахмед-хафуз се пробуди, па кад чу шта је било, истрезни се; распитује куд оде непознат пљачка |
е на шиљте, па је милује, љуби, повраћа је, плаче над њом и говори:</p> <p>— Аман, султанијо!{S |
ли кћер, одговара јој, теши је, подсећа је на „к’смет“ и на <hi>Алахово Писмо</hi> и казује да |
1"> <head>XI</head> <p>Ахмед-хафузовица је седела у Топлици по за дуго.{S} Залуд је кћер тешила |
уле кад је жени и кћери рекао: „Топлица је близу, ако се <hi>моја</hi>, после Алахове најстариј |
адне — врло је смешно“.</p> <p>Пашиница је знала добро ту турску пословицу, а није се ње ниједа |
ead> <p>Дакле свршено је.{S} Шемси-паша је на чисто; али му је сад сто пута горе, већи стид, ср |
им за Арапе...{S} За џак:{S} Шемси-паша је, може бити <pb n="133" /> послао по шаир-девојци и а |
> <p>— Ћути!{S} Ко сме о томе? <hi>Паша је</hi>, није маскара.</p> <p>— То јест, глава.{S} Али |
Цариград, па му је лако...</p> <p>Паша је сам, сваку ноћ, до глухо доба; седи на једној отворе |
а, дотерује, очекује невесту, нестрпљив је; осећа где јој се син радује, па и њу обузима све ве |
ах; тако у младости, тако сад.{S} У лов је полазио само на вуке. „Ни на њих не бих, говорио је, |
је убила из дугачке пушке медведа, кад је с планине, по грдном снегу, сишао у село.{S} Нене ми |
њена звезда најлепша, најсветлија, кад је она онолико лепа, онако светла.{S} Сестра није умела |
ом, плашила је његовим именом сина, кад је био мали, а и сама га се бојала; а камо ли сад.{S} К |
Тако, тако, пријатељу.</p> <p>— Е, кад је тако, носи му селам: од мене нека не дрхти његова ха |
види, све чује, кад даде пуномоћје, кад је венчаше са мном, с поглаваром арнаутскога племена Во |
рањскога паше кћи у Лесковац, зими, кад је снега доста, кулучи раја, разгрће снег, да невеста и |
гаде.{S} И чиме ли га, Алла’ удари, кад је рана оволика?“ Пролазе људи и мисле; а ето ти је јед |
S} Али како ће оне баш све опазити, кад је у „светло лице“ никако не гледају, није ред, већ одг |
оворити, кад јој паша није говорио, кад је и од ње крио као и од туђинаца...</p> <p>Јутро је: с |
тишином.{S} Ману су Турци, одавно, кад је био млад, момче за женидбу, украли и потурчили девој |
је писано прстом Алаховим по челу, кад је на свет дошао.</p> <p>Како да је теше?{S} Да јој је |
а мужа, по закону; не може да..!{S} Кад је питају за кога ће „За Бал-беја“, одговориће весело.. |
на причу <hi>Јарац и Вук</hi>...{S} Кад је оно ударио рогом јарац вука, опростио му вук, али ни |
још кука за њом и прети Турцима.{S} Кад је најлепша месечина највише виче, а тишином разлеже се |
угџија, једно момче арнаутско.{S} А кад је већил пошао, мула га испратио до преко прага!{S} Шта |
дости грохотом.{S} Виде: има часова кад је човек луд, а чини му се да је паметан.</p> <p>И доса |
не направи оно што направи.{S} Ама кад је било, хајде се са Шемси-пашом измири.</p> <p>Мула из |
брата јединца...{S} Уђе у одају, па кад је Фати-султан упита шта је, шта говоре, а она не каза |
} Тако, пашо, пријатељу.</p> <p>— Е кад је тако, слушај, не срди се, ево...{S} И извади из неда |
е; синоћ су и слуге и слушкиње чуле кад је жени и кћери рекао: „Топлица је близу, ако се <hi>мо |
у мулину оку пламена што буктијаше кад је ишао Шемси-паши први пут, и кад диже буну с претње и |
дахне, и кад јој коју нежну каже, и кад је руком омилује...</p> <p>И праштала му.{S} Украо ју ј |
у, у одају где му кћи лежи мртва; и кад је виде, зовну је по имену трипут:{S} Фати-султан!{S} Ф |
ји.{S} Би јој мило што се не расрди кад је младожења назва назли-Стамболком.{S} Мало поћуташе, |
ул; видела да су се удариле у груди кад је за угао замакао, али она није ништа осетила, јер Исм |
узе, не врати.{S} А и како да врати кад је ту венчање!{S} Венчао се с невестом њена Бал-беја! „ |
је по закону венчати жену с другим кад је није први пустио.</p> <p>И... ожени се старац детето |
му је он поглавар.{S} Смеје се само кад је врло љут.{S} Кад се некад пред кулом насмеје, грохот |
ака; па она његова гласина нарочито кад је љут...!{S} Старац, а док му не погибе син, играо се |
према сваком, што подиже очи к небу кад је когод увреди и узвикује <hi>Алла’!</hi> буди успаван |
и, али болује, тешко болује.</p> <p>Кад је венчаше с мулом понова, однесоше је мајци, по њеној |
пу Стамболку..{S} И зацело говори: „Кад је била заволела простога Арнаутина, зар да не заводи г |
крај њега место, свој хаџилук...{S} Сад је у постељи новој; све свила, све кадива, душек, јорга |
е дође највећи празник — свадба.{S} Сад је Исмаил-бег видео Фати-султан: једанпут с отлукане, ј |
му, да је увек мајци пред очима.{S} Сад је ушао у седамнаесту, а до пре три године ишао је у же |
стало.</p> <p>И наставише:</p> <p>— Сад је Фати-султан у мулиној кули.{S} Звао је њена оца јуче |
амо ли сад.{S} Кад се мало прибра, стид је обузе.{S} Куд ће од бруке!{S} Срамота је чак и од сл |
дана ту био, ни јео ни пио, и који год је прошао, на њега се каменом бацио (ко великим, ко мал |
е се ње ниједанпут сетила.{S} Али откуд је мислила да ће се сплести и пасти, кад јој се пут кој |
е седела у Топлици по за дуго.{S} Залуд је кћер тешила, залуд јој је помињала к’смет и Алахово |
ао, и тамо свако чудо видео, мишљаше, е је прво време туге што ватра с пламеном; после, пламен |
ца, вреле руке, и казује својој кћери е је сутра празник који толико чека, за који непрестано п |
И ко зна, још би, да се мајка не сети е је <hi>човек</hi>.{S} А ево откуд се тога сетила.{S} Ув |
ају, говоре; сви стари узеше говорити е је мула дао бесу, па би му они залепили блато на образ. |
са Замбак-робињом; а у вече рече паши е је време да се хануме крију од њихова Бел-беја — пропев |
} Док се паша не врати из Прокупља, све је нешто лепо очекивала, све се добру надала, те није д |
пелу крај ниског а широког огњишта, све је будно; и ашчике, и слушкиње из целе махале, и неке с |
рука, кад даваше бесу Фати-султан; све је то тако <hi>сестра</hi> наместила, оставила долапе н |
оћ што се зове <hi>Кадр-Лејле</hi>, где је пуно света, па све лепо обучено, све весело, све се |
ра и испод левог воденичког камена, где је, од синоћ, селена, копитњака, коприве, расковника, и |
страх, и узеше се спуштати ћепенци, где је год турски дућан, или српски; арнаутски осташе отвор |
додиривале земљу, врховима прстију, где је поруб њене антерије дотакао, па тад приносиле прсте |
од Стамбола с његовим Сарај-Бурну, где је сарај султан-Махмудов, с Атмејданом, где изгибоше ја |
лудо питаш, Фати-султан- ханум!{S} Где је Алах, ту је и љубав; а кажи један град, или једно се |
} Зар су се веселиле само ноћас?{S} Где је <hi>Хамам</hi>?{S} Где <hi>Девојачка К’на-ноћ</hi>?{ |
них груди.{S} Фати говори:</p> <p>— Где је пуномоћник Шемси-пашина сина?</p> <p>— Ево га, одгов |
су пресвукле, ни робиње.{S} Постеља где је Фати-султан телејисана још је насред собе; још је кр |
ао и у глави цару поднео, а ево сад где је у глави повлачи, цепа, пали, и пушта пепео према вет |
па јој сипа у уста кап по кап воде где је олово било.</p> <p>Она још лежи у незнани, а мула тр |
шти између леха, крај пупољале руже где је ћуп пун воде и ствари с наменом, спремљен за <hi>Мар |
м, над искићеном јабуком мале пушке где је била Исмаилова рука, кад јој је давао бесу.{S} И врх |
{S} У заносу заборави ата, заборави где је...{S} У ђердеку је с невестом...{S} Оживеше приче Ми |
и ханум-ефендију.</p> <p>И на одаји где је невеста прозори широм отворени; на тим прозорима нем |
ћје за венчање од оне што не зна ни где је, ни ко је она, ни шта је питају, ни шта одговара?{S} |
не пуше.{S} Чини им се да су у кући где је куга све поморила, па им је жао, тешко, и страх их ј |
.{S} Крвнину понекад плаћа све село где је крв учињена.{S} Је ли?...{S} Овде би требало сав гра |
уд ти оком.{S} Дебела глава ни тамо где је десет бројеница речи...{S} Финоћа, то је Шемси-паша; |
уго.</p> <p>Конак је, нарочито тамо где је харем, врло лепо намештен скупоценим застиркама и ја |
слони чело на свето место, на место где је Исмаил био, њој о љубави говорио, њено лице прстима |
ега сина.</p> <p>Трипут уђе у одају где је Фати-султан, и трипут из ње изиђе.{S} Гледа да нема |
љи узвици; мулина кћи улази у одају где је Фати-султан, излази из ње; разабрала је шта је, те с |
бити и на земљи као на небу, у рају где је зелених башта, извора, девојака с великим црним очим |
ежних прстију додирну место на лицу где је Исмаил додирнуо, па их тад љубљаше, много, и страсно |
прохода; проводи је мимо коњушницу где је пусти ат брата њена; води је по дворишту где му је х |
да види шта му одговара.{S} Пита: „где је Бал-беј?“ А слушкиња: „С ханум-ефендијом, пашо азрет |
ебе, кузум...</p> <p>— Ђувенде! прекиде је мулима кћи и лупи је песницом у врат; а сирота Фати |
ла црни глас: једна стара Арнаутка нађе је у одаји, камо је од страха пала, мртву.{S} Још исти |
Алахово Писмо</hi> као у Алаха: не може је снаћи друго до оно што јој је писано.{S} Гледа у ту |
ј засукане, жилаве руке испод леђа, узе је у наручје...{S} Из груди му се оте глас један, радос |
адуна које се зову <hi>султан</hi>; узе је полако, пажљиво, <pb n="19" /> како би узео лептиров |
се он стропошта крај своје кћери, и узе је грлити и плакати, видеше да јој се свест повратила; |
ја.{S} Своју фереџу узима, а не познаје је; бошчицу држи, а тражи је!{S} Неке <hi>синирли</hi>( |
ијама мулине кћери и сина.{S} Па дадије је остављале, а мула никако, жао му било; или је није о |
арачану, нарочито Замбак-робињу, и није је пуштао отуд док не обећа да ће се играти с њим <hi>Ш |
ико, и ништа.{S} Тишина.{S} Крај капије је непрестано капиџика, млада Циганка једна, па чим при |
везен; први пут је обуо жуте чизме које је добио на дар од скадарскога паше, Арнаутина; поврх а |
етао; што ће ходити кроз поље кроз које је Исмаил ходио; што ће упирати очи у високи Јастребац, |
и Јастребац, у засејане брежуљке у које је Исмаил очи упирао; што ће бити близу пошумљена брега |
ма.{S} И чим дође мало к себи, Арнаутке је покрише фереџом мулине кћери, метнуше јој на лице бе |
а је свекрва, пашиница.{S} Насред ћошке је бакаран мангал, пун жара.{S} Једна млада Прокупчанка |
дара печат за њено пуштање.{S} Најпосле је научише две муфтије, да се уда за другога непуштена. |
путовали су дуго до Прокупља; Прокупље је Ахмед-хафузу досуђено за „сургун.“ На уживање му дат |
насред чела.</p> <p>— Е, готово, време је...</p> <p>Мајка зајеца...{S} Изведоше је, изнесоше ј |
-по па метне руку на кћерино чело, узме је за руку, гледа је у пуне туге очи, што се стакле од |
егован на обалама немирне Мармаре, коме је дала име сама Фати-султан.{S} У ниској, неолепљеној |
маил ће у зору овамо... на ату, на коме је онда отишао, у оном срмали-џамадану... у белој хаљин |
ледају у тахтариване, не знајући у коме је кадуна њихова муле.{S} Сад чаршија није прошарана, с |
рака да је отме, полудео.{S} Из Власине је, а никад од тада није у Власини, него тумара, завлач |
њена; над њом плаче мулина кћи, а кропе је некаквом водом две старе Арнаутке, дадије мулине кће |
уз-беј, твој баба, воли овамо.{S} И пре је волео; а сад ти поручује да не слушаш ни овога ни он |
ц један, крупан, дуге беле браде; за се је бацио кадуну: на лицу јој био пешкир, па се смакао, |
изнесе из тахтаривана хануму, и однесе је на кулу, па она узе слабим гласом нарицати, кћер јој |
којим је бејаше за се привезао, изнесе је на кулу.{S} Колико се била препала, од Прокупља до м |
фузовица; у другом Фати-султан.{S} Носе је Цигани, јер Арнаути, Војњаци, носе само мртву жену, |
Оба су јој венчања, по закону, пала, те је слободна, и може да понови венчање с пашићем, може с |
лавара војњачког није узета крвнина, те је освећена крвљу, и то после пола столећа, и више.</p> |
: по трећи пут питање, последњи пут, те је као између живота и смрти.</p> <p>Одговора нема.</p> |
} Бујица!{S} Нема мислиш уставе која ће је зауставити.{S} Таласа се, човек до човека, па сви ка |
рече да ће за Шемси-пашина сина, или ће је привезати коњма за репове...</p> <p>Граја се не стиш |
к до ђердане...</l> <l>Од акшама љубиће је драго...</l> <l>Док се не сване...</l> <l>Сад ће одл |
Садије-ханум, мулина кћи, врати, затече је страшну, жуту као лимун, сву уплакану, и тужну, не т |
SRP19070_C14"> <head>XIV</head> <p>Јуче је дошао мули пашин већил, по у годинама човек, обучен |
номоћје од ње, па изиђоше...{S} Венчаше је с мулом с мирном савешћу.</p> <p>Мула рече паши, е и |
— Отворите пенџере.,..</p> <p>Послушаше је.</p> <p>— Врата отворите.</p> <p>Отворише и врата; с |
мусломанима земзем.</p> <p>Приуготовише је за смрт.</p> <p>— Растанак...{S} Изиђите из собе, је |
е к њој, да је прескоче...{S} Прегазише је, па продужише пут, не осврнувши се...{S} Кад се посл |
тин пуномоћник, сведоци, имам; опколише је; узеше пуномоћје од ње, па изиђоше...{S} Венчаше је |
плици Фати се мало повратила; повратише је у живот материна љубав и ваздух красне Топлице, испр |
велике, мучне.{S} Обукоше је, накитише је...{S} Тражила је јасмин и јоргован...{S} Робиње унел |
јој на грло Исмаилов бисер, и накитише је другим накитом, гривне с рубинима, обоци са сафирима |
е...</p> <p>Мајка зајеца...{S} Изведоше је, изнесоше је из собе.</p> <p>-— Фати-султан, кузум, |
ки, колико толико Божји људи, и обиђоше је; а други, ђаволови синови, окренуше коње к њој, да ј |
борбе каткад велике, мучне.{S} Обукоше је, накитише је...{S} Тражила је јасмин и јоргован...{S |
Кад је венчаше с мулом понова, однесоше је мајци, по њеној жељи; и никад од тада не виде муле, |
ајка зајеца...{S} Изведоше је, изнесоше је из собе.</p> <p>-— Фати-султан, кузум, отвори уста.. |
век, то је истина, ама није муж...; муж је само по имену, ааа?“ И загледа се стара у кћерину уг |
отац био први имам Аја-Софије, и хафуз је, зна напамет мусаф од корица до корица, па и мене уч |
ветила.{S} Да није било муле, одвели би је у харем пашин, обљубио би јој лице пашић, и онда...{ |
ику на белу платну, на свили: сликао би је, али не уме, и не сме, јер је чуо да је грехота ради |
ва.{S} Да се онда мање гордила, било би је сад мање срамота, и не би пролазила кроз одаје као п |
ушницу где је пусти ат брата њена; води је по дворишту где му је хрт и соко и говори о брату; п |
зове Фати-султан да се прохода; проводи је мимо коњушницу где је пусти ат брата њена; води је п |
а не познаје је; бошчицу држи, а тражи је!{S} Неке <hi>синирли</hi>(нервозне) — њих је доста — |
} Зашто ми украде кћер?{S} И не потражи је од муле, — не смеде, да не ражљути мулу.{S} Бекрија, |
орка ова оде пут Врање...</p> <p>— Чији је караван?</p> <p>— Ахмеда туџара (трговца).</p> <p>— |
и пред војском Мурат-пашу, старца, који је много пута стишавао побуњене Арнауте, и увек их брзо |
ва дана онај који се није трезнио, који је, како причају улазио у бачву, те се у вину купао.{S} |
нчање... све да буде по оном реду, који је у својој глави одавно, кад се умирише Арнаути, писао |
ења Шемси-пашина; те један старац, који је трипут у Цариград ишао, и тамо свако чудо видео, миш |
су затворени прозори, ни онај кроз који је однета Фати-султан.{S} Јастуци крај прозора мокри, и |
осмехом радости на уснама, са сном који је здрав на јави сањао!...{S} И робињама мило, и мулино |
ј конака, страх.{S} Да <pb n="88" /> ли је пре пуцао таван и да ли су пси били гробари, не сећа |
ње видела мулина кћи, не би знала да ли је у Фатину срцу туга или радост...{S} Последњи је погл |
изговори стењући: „Алла’!{S} Страшна ли је освета твоја!{S} Алла’!“...{S} А јоргован опет мириш |
А он како се свети, ето.{S} Страшна ли је твоја освета, Аллах! говоре мусломани, са страхом.</ |
Ђувенде!{S} Ђувендеее!{S} Баш толики ли је јунак Шемси-пашин бакшиш? <pb n="114" /> Ааа?{S} То |
је задиркивао многу лепу Циганчицу, али је још „гонџе-лале“...</p> <p>Никад није видео Фати-сул |
пушта.{S} Није јахач, није стрелац, али је мушко, младић, па би му тешко било у харему, да није |
да... да ми те не урекну...</p> <p>Жали је мајка, да се не мучи мажући ивице очних капка сурмом |
ављале, а мула никако, жао му било; или је није остављао, што му је њу његова кћи, полазећи, ос |
ad>X</head> <p>И тако, Фати-султан мули је кадуна.</p> <p>Кад размота дугачак појас којим је бе |
и мула признао је и да је хајдук, да ми је украо снаху.{S} За мулима сина нема сведока: за моју |
шта су чифлуци, шта је ергела!{S} Да ми је са селамом пратио тапију од Стамбола с његовим Сарај |
пријатељу, учинио, и нека Алах да да ми је за вајду.{S} Ти, мула, пријатељу, чуо сам, хоћеш још |
нпут, твој савет.{S} Паша Шкодралија ми је као отац, воли ме, јер ме мој отац, његов друг, на с |
љено.</p> <p>— Тако, пашо.{S} Кадуна ми је Фати-султан.{S} Ту беше пуномоћник, ту сведоци, ту о |
чучао он, Исмаил...{S} Аман!{S} Како ми је било онда, Зулфи; а сад!...</p> <p>— Кс’мет (судбина |
оставио.{S} Кад сам млад био, често ми је писмо праћао, учио ме, световао ме, и говорио ми: „А |
својим старијима; а Фати-султан-хануми је он старешина, господар...{S} Грли јој вити стас... „ |
ину срцу туга или радост...{S} Последњи је поглед пао кроз отвор тахтаривана на врх брега под Ј |
голо дрвеће, искићено ињем; и последњи је лист одавно опао, откинуо га бесни север, што час-по |
— Ђувенде! прекиде је мулима кћи и лупи је песницом у врат; а сирота Фати задрхта и уплашено из |
ро плаћену, дохвати је за рамена, обори је на под, и зари јој беле, оштре секутиће своје у смеж |
на, млада, красна, Џафер-беја.{S} Шемси је био већ спремио Фати-султан дар, који би јој младоже |
м фијукањем диже снежну прашину и сноси је с брда у долине, гради сметове, камо би запали и ати |
енчање</hi>, истина; ама <hi>то</hi> ти је и Џафер-беј, јер ти ниси била пуштеница.{S} Ухо на с |
> <p>— А, пријатељу, јазук!{S} То ли ти је нож, мој говор?{S} То ли су ти куршуми, моје речи?.. |
може бити. <pb n="103" /> Мула-Халим ти је <hi>венчање</hi>, истина; ама <hi>то</hi> ти је и Џа |
а сам човек, па не могу.{S} Него ако ти је воља да чујеш одмах, ја ћу...{S} Мула не доврши, нег |
волика?“ Пролазе људи и мисле; а ето ти је једна жена, па не могаде да прође, но застаде и пита |
ковчанку, заиста добро плаћену, дохвати је за рамена, обори је на под, и зари јој беле, оштре с |
крај ње, метне јој руку на чело, ухвати је за руку.</p> <p>— Ватра, Фати-султан!{S} Грозница?</ |
виде на оном свету његови...{S} И Фати је као оне, права мусломанка: верује у онај свет, бољи |
олитву.{S} Нити се од тада свукла, нити је легла; плакала, кукала, бусала се у прси, чупала кос |
је спремише као за свадбу.{S} Дан смрти је већи празник од дана рођења, и од дана венчања; чове |
у зору изнова ради? пита мајка, љубећи је.</p> <p>Свесно схвата питање, а бесвесно одговара:</ |
голубица.{S} И жена му је добра; у кући је, штоно <pb n="9" /> реч, мања од макова зрна.{S} Ади |
бњеви, пушке...</p> <p>...{S} У Топлици је.{S} Код њега је, с њим дању, и ноћу, у кули, и у ово |
; плаче и грли кћер, одговара јој, теши је, подсећа је на „к’смет“ и на <hi>Алахово Писмо</hi> |
на мене!{S} А ово што ти казах, обичај је.{S} Ти тај обичај знаш како си сазнао за себе.{S} За |
и одговора, стара настави:{S} Џафер-беј је млад, видела сам га једанпут у Есма-кадуне...{S} Леп |
да је Фати-султан била венчана, да јој је погинуо младожења, и да је она остала <hi>слободна</ |
ошао.</p> <p>Како да је теше?{S} Да јој је кћи умрла, да јој се зна гроб, и да проговоре коју: |
Њена лепа коса, сад замршена, пала јој је <pb n="59" /> по челу, још телејисану.{S} Па и на ли |
ти, свако вече гледа: с ње чита шта јој је писано.{S} Јер она је права мусломанка, па верује у |
шке где је била Исмаилова рука, кад јој је давао бесу.{S} И врховима својих нежних прстију доди |
не мичу, и робиње не знају више кад јој је бунило, а кад јава.{S} Јер и кад бунца, лепо их глед |
уго.{S} Залуд је кћер тешила, залуд јој је помињала к’смет и Алахово Писмо, она, по њену доласк |
омљена, у једном куту оне одаје где јој је кћи „телејисана“, у свиленој дугачкој антерији с кће |
е сузе...{S} Хита да се наплаче док јој је кћи врх земље; јер кад буде под земљом, уздржаваће с |
к, само о Исмаилу говори.{S} Његово јој је име на уснама.{S} Не стиди се од мајке више.{S} Пре |
а није ништа осетила, јер Исмаилово јој је лице било урезано у срце прво, те јој било као она с |
-ханум...{S} Па јој дође мило, лако јој је, наслони чело на свето место, на место где је Исмаил |
ружиће се с Исмаилом...{S} Огледало јој је мало, „ биљбиљур“, у мршавој руци, тако белој, с црв |
: не може је снаћи друго до оно што јој је писано.{S} Гледа у ту бледу звезду, па јој се чини д |
n="77" /> могла примити хануме, јер јој је у харему син.</p> <p>Затворила момка као девојку, па |
ил лежи у гробу неосвећен; и трипут јој је поручила, да ако га не освети мушка глава, нека га о |
та, усана помодрелих, у хаљини коју јој је отац за <hi>Велику К’на-Ноћ</hi> правно.{S} Њена леп |
а мислити; што ће живети у кули у којој је Исмаил живео; што ће се шетати по вотњаку по коме се |
огом.{S} Колико је год слушкиња, свакој је понешто наредила, свакој покоју благу рекла.{S} Лепо |
пим наречјем цариградским:</p> <p>— Мој је отац био први имам Аја-Софије, и хафуз је, зна напам |
</p> <p>— Тамо сам ја била; у сестриној је башчи чучао он, Исмаил...{S} Аман!{S} Како ми је бил |
а достојне, а камо ли њој равне.{S} Њој је писано овако, њима онако.{S} Бог дели срећу, а ашчиј |
ту одаје, седи Фати-султан, а према њој је мајка њена.{S} Час-по, па стара упре поглед у кћер, |
ти-султан, покреће га поветарац; славуј је удесио у лугу од јасмина слатко-тужну песму...{S} Пе |
илости зову, Бал (мед), висок је, танак је, очију плавих, трепавица црних, науснице као угљеном |
рио човек, и крио за дуго.</p> <p>Конак је, нарочито тамо где је харем, врло лепо намештен скуп |
, пријатељу!{S} Што Шкодра роди и јунак је и паметно је.{S} Ејвала!</p> <p>И испушише пријатељи |
и сукне јој пламен из очију.</p> <p>Док је Ахмед-хафузовица седела у Топлици Фати се мало повра |
итељи од милости зову, Бал (мед), висок је, танак је, очију плавих, трепавица црних, науснице к |
те, и час-по па се покоја угаси; Исмаил је попустио коњу дизгине, пустио га да иде како хоће, п |
сам изгубила!{S} То <hi>све</hi> Исмаил је, мој брат“, толковала је сестра и љубила Фати-султан |
RP19070_C3"> <head>III</head> <p>Исмаил је пошао из Прокупља много доцније но други пут.{S} Пош |
n="113" /> де вене...{S} За садберк-ђул је башча према сунцу; за танку главу танка реч; за тебе |
како је у нашем танком дину.{S} Дин нам је танак, танак, мрежа паукова...{S} И ја знам, кћери.{ |
, па он узвикну:</p> <p>— Аман! зар нам је оваква прва забава!{S} Мани се сна, не бој се!{S} Ја |
ша „Дангалија“.{S} Што ћу му ја.{S} Сам је зарадио то презиме, стекао дангу (ожиљак)...{S} Ха, |
стио га да иде како хоће, полако, а сам је подигао главу, гледа у небо, тражи звезду своје неве |
мрт, него ова грдна срамота.{S} Кад сам је венчао са својим сином, била је <hi>бош</hi> (слобод |
ће бити близу пошумљена брега на чијем је врху Исмаилов гроб; што ће гледати Исмаилова ата; шт |
ези покров брег под Јастрепцем на чијем је врху гроб Исмаилов; беле се кровови ниских кућа арна |
<p>Арнаутке, из свих села, чувши да им је болна мулиница, почеше долазити на коњма, с раширени |
..{S} Досетише се шта је, то јест да им је неко украо невесту.{S} Вриска жена и писка деце разл |
у кући где је куга све поморила, па им је жао, тешко, и страх их је.{S} Обилазе хафуз-Ахмедови |
бу; данас му је било виђење.{S} Овде им је први састанак, а где ће им бити други, Алах зна...</ |
, увијене у јапунџа као људи; а дице им је умотано до самих очију.{S} Пођоше по неравну друму, |
а хануме као садањи тапетари; оброк им је био одмор; некад се прошле без оброка, јеле с ногу р |
тахтариване и пратњу, Арнауте; дошао им је крај муци...</p> <p>Зима.{S} Хладноћа каква скоро ни |
стој години на једнога кириџију, што им је хтео украсти са ливаде козу музару, коју је она врло |
hi>Девојачка К’на-ноћ</hi>?{S} У што им је прошла <hi>Мала К’на-ноћ</hi>?{S} У весељу, од вечер |
</p> <p>Кад размота дугачак појас којим је бејаше за се привезао, изнесе је на кулу.{S} Колико |
е сплести и пасти, кад јој се пут којим је за пашом пошла чинио раван као тепсија.{S} Јер она ј |
е смрћу, досудише му „сургун“.{S} С њим је и његова ханума, и кћи, јединица, лепа као руже што |
као на анадолској страни...{S} Нека мм је конак тамо...{S} Носите ме, за Алахову љубав!</p> <p |
Ни мало хропца, мало грчења...{S} Левом је руком згужвала танку паучину, чаршав на душеку, испр |
сака, <pb n="107" /> Цигани.{S} У првом је Ахмед-хафузовица; у другом Фати-султан.{S} Носе је Ц |
гледа, ни на кога овде не мисли: телом је у Прокупљу, душом у Лесковцу, крај сина, гледа га ум |
његов, Ђурђев дан...</p> <p>Ђурђев дан је сутра, а она је у постељи, свиленој.</p> <p>Лежала н |
за отопила и низ образ пролила, и тужан је осмех развукао изгореле усне...{S} Можда су та суза |
Није више бунило, ни полусан...{S} Сан је сад...</p> <p>Заспала је, на грудима Исмаилове сестр |
е!{S} А у харему је весеље; Фати-султан је на постељи; лице јој шара једна стара Прокупчанка с |
час; али, пуста младост!{S} Фати-султан је ипак весела, па и тужну, много забринуту мајку често |
ко мирна.{S} Али за што?{S} Фати-султан је невеста, а турска невеста мора ћутати, стидети се.</ |
070_C2"> <head>II</head> <p>Фати-султан је венчана; и свадба ће јој скоро, чим буде с даровима |
д оца, много се игра ораха.{S} Страстан је играч ораха, и страсно гледа превртање голубова „на |
заман! ланац је грдно дебео, причвршћен је великом халком за гвозден клинац...{S} Стара була не |
амена му љута арнаутка.</p> <p>Арнаутин је висок, и за своје године врло крупан: још мало па ће |
, и две.{S} Кад сам ја била девојка, он је био бећар...{S} Аман!{S} Висок као селвија, очи му к |
и ја разговорили и договорили“...{S} Он је ижљубио мајци руку, и „секао“ црни курбан.</p> </div |
илом недељу, него без њега век...{S} Он је тамо...</p> <p>— Чучук-ханум... мајка твоја...</p> < |
прве године пошто су је потурчили, а он је још тражи, још кука за њом и прети Турцима.{S} Кад ј |
лошотиња, тражи помоћ у мене...{S} А он је оном топличком вуку, медведу, и земљак, и друг, и до |
, чедних као у девојке.{S} Истина, и он је задиркивао многу лепу Циганчицу, али је још „гонџе-л |
ио леп, колико што је био јунак; а и он је жене волео; женио се седам пута.{S} У двадесет седмо |
жали маче, те неће ли човека?{S} Али он је, Шемси-паша, Фати-султан, ј’лдз’м (звездо), што дрво |
је Фати-султан у мулиној кули.{S} Звао је њена оца јуче, да је види, и да је утеши...</p> <p>— |
игара с топличким момчадма; надскакивао је све младиће из племена кому је он поглавар.{S} Смеје |
} Савест јој чиста, јер онај глас могао је допрети и до падишахове хануме, а до ње не.{S} Ко ће |
казала код кога је Фати-султан, плакао је као женско; а после се стидео, пак и од црне и беле |
, и по читав сат тако остао.{S} Смишљао је, тако, седећи на прагу, како би се осветио мули, и ш |
е седам пута.{S} У двадесет седмој имао је четири жене (једну у Прокупљу, једну у Дубову, једну |
м бије!...{S} Али тај исти мула признао је и да је хајдук, да ми је украо снаху.{S} За мулима с |
Арнаутина; поврх аџемскога шала опасао је силај, па наместио ваздан кићене пиштоље и јатаган; |
пили да гледају бој петлова.{S} И јахао је каткад, али не на ату, него на једној дивној мазги, |
у седамнаесту, а до пре три године ишао је у женски хамам, с мајком; до пре две године излазиле |
ала!{S} И хоћеш, иншала’! јер ево дошао је сат да се и твоја реч чује.{S} Фати, ђозум!{S} Твоја |
ља много доцније но други пут.{S} Пошао је у ноћ, летњу ноћ, лепу, обасјану месецем, намирисану |
Фати га двапут видела, на мазги, прошао је мимо њене кафезе, и <pb n="79" /> чула је да су њене |
кавеџија, један стари Арнаутин, и ушао је трипут његов чибугџија, једно момче арнаутско.{S} А |
пријатеља, крвника, њој мрскога.{S} Ово је освета.{S} Макар она за њу главом платила, није јој |
ају, да не би на кога налетео — мноштво је.{S} Што ближе јутру, све чешће завришти Рузиђар (Вет |
и-султан-хануму не узеше на испит, него је оставише да се одмори и да мисли, да размишља читаву |
авичан старешина; и <pb n="48" /> много је показивао свој <hi>салтанат</hi>, то јест госпоство, |
и ту је проговорила азијатска крв, хтео је својега друга, кога је био петао „победилац“, ножем |
а ти каже.{S} Твој баба је хафуз, и био је имам красне Аја-Софије; зна сав мусаф напамет, и поз |
си-паша, змија погана, ако искаш, добио је две: ја сам змији размрскао главу, Фати-султан трупи |
-хафуз, о њему па о њему.{S} Прво, убио је својега чифчију; после, опет тако; после, воли му се |
Арнаутима на крај изићи?</p> <p>— Убио је мула-Халиму сина, па сад нека испашта.</p> <pb n="46 |
е; у пољу, камо је Исмаил ходио, спалио је први мраз са сланом траву, и покрио је први снег, та |
је први мраз са сланом траву, и покрио је први снег, танак, сух земљу; скрили су се свици, не |
амо на вуке. „Ни на њих не бих, говорио је, кад бих имао овде себи равне, арслане“.{S} Његов фи |
ми ти <hi>украо</hi> снаху?</p> <p>— Ко је <hi>море</hi>?! цикну мула као гуја љута, а рука му |
.{S} Ти си чула да је...{S} Алах зна ко је убио мулина сина.{S} Душмани обедили пашу...{S} Паша |
ву коњу, коњској опреми, и питају се ко је поноситији, младић или ат његов: извија дугачки врат |
чање од оне што не зна ни где је, ни ко је она, ни шта је питају, ни шта одговара?{S} И радили |
е младих.{S} Сваки их жали; погађају ко је убио Исмаила.</p> <p>Данас се пронео глас да је убиц |
отац му стар; има осамдесет, веле, ако је крепак, ако из пушке нишани боље него многи младић.< |
воре шапатом, све у двоје.</p> <p>— Ако је <hi>ово</hi> истина, како ће грдна пашиница међу дру |
} Свашта може бити.{S} А Шемси-паша ако је изгубио образ (Вај!{S} Да ме чује!) није и памет; и |
Како би и њу ижљубио, а не може, и ако је оволико воли; јер то је рука, истина, девојке <hi>су |
и што је чудновато, и он њу воли, и ако је никад није видео; ради ње сваки дан у Прокупље долаз |
ка...{S} О, како су лепе те песме, како је слатка та туга!{S} И она је ту исту тугу осетила, ка |
у мусафир-одаји, час у диван-хане, како је загрејало пролетње, ђурђевско сунце земљу понекад и |
еке кириџије, и да су од њих чули, како је у свитање <pb n="37" /> пројездио друмом на арапском |
меном бацио (ко великим, ко малим, како је коме срце било), и он жив, нигде ране, само понека м |
Мирис...{S} Она се радује...{S} О, како је срећан онај који умире с осмехом радости на уснама, |
а сав мусаф напамет, и познаје све како је у нашем танком дину.{S} Дин нам је танак, танак, мре |
недеља, турски пазар, четврти дан како је Фати-султан нестало.{S} Сунце сину, те затрепта по т |
} Ископаше рупу, закопаше га онако како је суд наредио; и за тридесет девет дана ту био, ни јео |
ха-ха! насмејаше се буле, први пут како је Фати-султан нестало.</p> <p>И наставише:</p> <p>— Са |
"SRP19070_C7"> <head>VII</head> <p>Како је украдена Фати-султан, киша непрестано пада, а муслом |
и да се о њему више говори.</p> <p>Како је Фати-султан нестало, нигде у хафуз-Ахмедову комшилук |
уге лековите траве, прошлога лета, тако је сад опорави оно што удари Шемси-паши катран на лице |
о), па се врати мајци слободна.{S} Тако је било, кузум...{S} И твоја ће венчања пасти...{S} Хај |
Па и на лицу јој још тел стоји, колико је могао остати.{S} Не умивају је, или што се тога не с |
што ходећи стаје целом ногом.{S} Колико је год слушкиња, свакој је понешто наредила, свакој пок |
в био.{S} Црна Ђултер пребројила колико је дана до његове свадбе, па толико зрна пасуља метнула |
своју кћер; она ће и њима казати колико је лепа Фати-султан.{S} А кад из одаје изиђе мула, као |
десет коња, буле причају.</p> <p>Колико је дарова и спреме види се, што је тим украшавало ове т |
баци кривицу на душевна човека, толико је колико да пљуне небо.{S} Ама ко пљује у небо, томе п |
није видео Фати-султан-хануму, а толико је познаје, да би јој могао, чини му <pb n="12" /> се, |
онога света...{S} Из онога сахана пало је сребро, не, олово на њене капке, очи су се склопиле. |
етар је удесио жалосну песму.{S} Умукло је блејање оваца, и мукање гојних крава и волова; а над |
у је.{S} Сунце се тек помолило, а топло је, летње, те се испаравају цветне лехе, заливене и син |
еда у небо, па се сплете и падне — врло је смешно“.</p> <p>Пашиница је знала добро ту турску по |
ећ из свих, и што је год за пушку дошло је, па све оружано до зуба, све шкрипи зубма, све тајно |
на стара Арнаутка нађе је у одаји, камо је од страха пала, мртву.{S} Још исти дан, Арнаути сахр |
им великим шам-дудом, у хладовини, камо је нарочито направљено за играње ораха, почупана трава, |
>Отишли су ждрали и ласте; у пољу, камо је Исмаил ходио, спалио је први мраз са сланом траву, и |
} И тамо је ваздух сам мирис...; и тамо је сунце <pb n="142" /> као на анадолској страни...{S} |
трепцем, за Алахову љубав!...{S} И тамо је ваздух сам мирис...; и тамо је сунце <pb n="142" /> |
парчад.</p> <pb n="100" /> <p>— Па ћемо је псима...</p> <p>— Кучку псима, рече један оспичав ду |
же да ће за пашина сина, на комаде ћемо је.</p> <p>— На оволишну парчад.</p> <pb n="100" /> <p> |
тра као Черкез, сад јерлија...{S} Писмо је учио код куће.{S} Мало пише, у сарају, код оца, мног |
ита је, пита, а она јој не одговара, но је само гледа и пушта неке чудновате гласове.{S} Од сил |
8"> <head>XVIII</head> <p>Дакле свршено је.{S} Шемси-паша је на чисто; али му је сад сто пута г |
о под застрвен асуром.</p> <p>Материно је срце разумело какав јој глас доноси ат сина њезина.. |
S} Што Шкодра роди и јунак је и паметно је.{S} Ејвала!</p> <p>И испушише пријатељи још по три ч |
а шареном ћилиму и меким шиљтетима пуно је будних, и то готово саме јенђе, и ако ће скоро зора, |
ова чифлук-сахибије.{S} И ето.{S} Јутро је, рано јутро, дршћу од зиме, али се они први <pb n="1 |
..</p> <p>Дође дан поласка.{S} То јутро је Фати била врло весела; и у лицу се мало повратила... |
крио као и од туђинаца...</p> <p>Јутро је: сунце се родило: не буди се!<ref target="#SRP19070_ |
го осветиш, гледај да га осрамотиш“, то је чула од оца, више пута, и у њој се мирној и доброј, |
е десет бројеница речи...{S} Финоћа, то је Шемси-паша; простота, мула-Ха...</p> <p>— Ђувенде!{S |
м Мораву... удавише се.</p> <p>— Не, то је нека ујдурма.{S} Да се удаве кад Морава има брода гд |
видиш напоредо...{S} Мула је човек, то је истина, ама није муж...; муж је само по имену, ааа?“ |
а...{S} И џин, џински цар миче се... то је Исмаил...{S} Чује ход из далека...{S} На глави му са |
за кукуруз, с великом коњушницом.{S} То је конак мула-Халимов, у коме, одавно, осим послуге гот |
а камо ли да је коме крви дужан.{S} То је неко из града.{S} Наћи ће га, па да би, овако стар, |
ано, у ђурђевску зору... по мене...“ То је казала Зулфији, али није мајци.</p> <p>Мајка се нагл |
не може, и ако је оволико воли; јер то је рука, истина, девојке <hi>султан</hi> али и његове к |
S} Чим халка на капији, или звекир: „То је улак... дошао ми мула у прокупачки сарај на договор. |
Султан...{S} Од рода је султанова, зато је зову <hi>султан</hi>, то јест принцеза.</p> <p>А куд |
гласно мисли, а глас му дрхти, и чисто је промењен, сам га не познаје, чини у се да то неко др |
у то сузе девојака са седмога неба, што је Фати-султан несрећна.</p> <p>Одмах по Светом Илији.{ |
аху,“ говори она млада Прокупчанка, што је мало час на доксату каву кувала; а ове, све, скочише |
ад приносиле прсте к својим уснама, што је значило „љубимо ти скут, ханум-ефенди“.{S} Јер те шт |
>Колико је дарова и спреме види се, што је тим украшавало ове три одаје десет жена уз припомоћ |
у Мејрем-хануму до теткине ти куће, што је увек као ат без узде и улара, (жена која нема мужа) |
ве, урме, поморанџе, нарове, бадем, што је претекло ханумама; једу <pb n="33" /> полако, господ |
, упире очи у месец над Јастрепцем, што је обасјава, и кроз борове гране сипа сребро на њено бл |
{S} Покрите га дувком из Топлице... што је Исмаил спремио за моје лице...{S} Овај тахтариван не |
и развесели.{S} Јежи му се кожа, и што је у души зидао за неколико сата, то Манов глас обори з |
да из неколико села, већ из свих, и што је год за пушку дошло је, па све оружано до зуба, све ш |
у, од живота, и од завичаја.{S} Али што је чудновато, и он њу воли, и ако је никад није видео; |
пушећи, говори, прича, не гледајући што је у кући Шемси-пашина противника; не слушајући шкргут |
..{S} Тешко рањена голубица!{S} Тек што је раширила крила, види да не може, склапа их, клоне... |
ним, кесама кићеним, газовима, оним што је било најлепше у великом Безистану цариградском, и шт |
ранца, пастушаста ата; али пре него што је пошао, није га додирнуо стрменом, а ат није вриснуо, |
е, не толико што је био леп, колико што је био јунак; а и он је жене волео; женио се седам пута |
Жене су га много волеле, не толико што је био леп, колико што је био јунак; а и он је жене вол |
S} Па још кад дође ред да врати оно што је Фати-султан-ханумино: кад пође читав караван с њеном |
Лесковчанке, споре племство, за то што је много охола, јер веле да је од краја „видела“, не би |
ги.{S} Муж јој није причао ни нешто што је, по мњењу Турака, жени за причање, а камо ли овако ш |
тина за чудо; ама...</p> <p>— Ама зашто је из Шемси-пашина конака, тога дана, пред зору, на зад |
е домаћин (или домаћица) код куће пошто је сео и одморио се.{S} Пашиница покварила обичај, да б |
е би видела.{S} Али какав закон?{S} Зар је по закону венчати жену с другим кад је није први пус |
н; звезде не трепте као мало час; ветар је удесио жалосну песму.{S} Умукло је блејање оваца, и |
д његове девојке само пепео, ваљда, јер је умрла још прве године пошто су је потурчили, а он је |
Лесковчанка овако, китила и везла, јер је Садије више не прекида Фати-султан ради; али зачегрљ |
сликао би је, али не уме, и не сме, јер је чуо да је грехота радити што по обрасцу јединога Ала |
ви венчање с пашићем, може с мулом, јер је и један и други преко својих пуномоћника тражи.{S} О |
кну брда и Јастребац, <pb n="96" /> јер је осетио да не носи на плећима весела муду, ни љута, н |
направљене.{S} Леп, иста мајка.{S} Час је обучен као војник, час као софта, данас као Персијан |
ад, чује се сух кашаљ, из груди.{S} Час је тужна, час толико замишљена, а час немирна, хтела би |
а, него брижна, смућена, тужна...{S} Ат је осетио, Арнаути опазили да нема у мулину оку пламена |
на њене капке...{S} Шушти бор... шапат је то, Исмаилов, дисање, тако јако, све јаче, као да су |
а тебе, ђозум...</p> <p>— Ђувенде! опет је прекиде Арнаутка, и опет је лупи у врат песницом; а |
венде! опет је прекиде Арнаутка, и опет је лупи у врат песницом; а сирота Фати сад заплака и тр |
рима, челенка са смарагдима...: за смрт је спремише као за свадбу.{S} Дан смрти је већи празник |
а он убио, срце јој за час стаде, свест је остави...{S} Кад ништа нису имали с мула-Халимом, пл |
н, у чепкенли-гуњ срмом везен; први пут је обуо жуте чизме које је добио на дар од скадарскога |
жива, и све о Исмаилу говори; и трипут је њој, својој кћери казала, да се још смирила није, шт |
свекра, говори цело Прокупље.{S} И већ је Фати-султан пред јенђама; погледа у богато одело, ка |
а почети; сад краја и не види.{S} Тужбу је у глави написао и у глави цару поднео, а ево сад где |
и се разговарали нешто, дуго.{S} У собу је ушао трипут мулин кавеџија, један стари Арнаутин, и |
је...</p> <p>И праштала му.{S} Украо ју је, али не да осрамоти њу, не њене родитеље, него њена |
И мула је протумачио вриску ата како ју је ваљало протумачити, и, са Суљом и Саидом, младим Арн |
> <p>О, како сад себе воли, зато што ју је Исмаил волео!...</p> <p>А једно вече, појави се на ј |
чини да је то њена звезда.{S} Јутрос ју је пуномоћник питао пред сведоцима, трипут, хоће ли за |
, колико је могао остати.{S} Не умивају је, или што се тога не сећају, или што се боје да је не |
лице.</p> <pb n="65" /> <p>И повраћају је у живот полако мисли: што ће моћи овде слободно и не |
исмо на њу каменицама?...{S} За кумрију је шарен кафез; за господско чедо конак; за танку су гл |
ивицама и глеђом као у детета.{S} Очију је црних и крупних, смелих као у човека, чедних као у д |
антерији скројеној по стамболски, коју је у срећно доба Фати скројила.{S} Пуцала је из дуге пу |
ликој, дивној као падишахов сарај, коју је обасјало, сву, сунце, од Јастрепца, око које су џами |
тео украсти са ливаде козу музару, коју је она врло волела.</p> <p>Милује Фати по коси, и замис |
ви ата, заборави где је...{S} У ђердеку је с невестом...{S} Оживеше приче Мифтарове...; умним о |
мед-хафузова комшилука (јер у комшилуку је тужно), већ из далека, чује се дахире, и песма; то б |
мангал пун распаљена угља, јер на пољу је хладно како скоро није.{S} Наваљена на један јастук, |
, два сунца...</p> <p>...{S} У Прокупљу је.{S} Чује каменчић, так!...{S} Душа слухти, срце дршћ |
аноси љубав...</p> <p>...{S} У Прокупљу је.{S} Сунце се тек помолило, а топло је, летње, те се |
i>мисли</hi> мула-Халим, то јест, да му је сина он убио, срце јој за час стаде, свест је остави |
нако светла.{S} Сестра није умела да му је опише; она је лепша; шта је он данас својим очима гл |
екрија је бивши имам Свете Софије да му је мучно наћи пара.{S} У кући свађа, сваки час; али, пу |
Њен отац радостан, весео, говори да му је по вољи само ово кћерино венчање; синоћ су и слуге и |
инара.{S} Улазе у град, пуст, као да му је све куга поморила.{S} Нигде коња, ни вола, ни магарц |
ер, а кћи питома голубица.{S} И жена му је добра; у кући је, штоно <pb n="9" /> реч, мања од ма |
а Шемси-пашина сина, Џафер-беја; она му је трипут одговорила: хоћу, и била је тако мирна.</p> < |
испраћа сина и снаху у Цариград, па му је лако...</p> <p>Паша је сам, сваку ноћ, до глухо доба |
ла образ. — Сутра ту!{S} Али ето шта му је то њему драго сутра донело!</p> <pb n="80" /> <p>Теш |
феса види му се чикмани ћулав: ћулав му је израдила сестра његова.{S} Силај, па у силају јатага |
с којом се три године волео.{S} Кад му је украли, разболео се, а кад му она поручила да није ч |
ама.{S} Понекад дође у Лесковац, где му је девојка потурчена, па дању тумара турским махалама к |
брата њена; води је по дворишту где му је хрт и соко и говори о брату; прича о његову разговор |
о је.{S} Шемси-паша је на чисто; али му је сад сто пута горе, већи стид, срамота, и жене му се |
глава“ и бој петлова.{S} Голубарник му је пун голубова.{S} Сваке године спреми по једнога петл |
о?{S} Не остављају га на миру ни док му је род зелен, а камо ли кад узри...{S} Много рода, мног |
них.{S} Млад, он није веровао, и ако му је верни Мифтар причао, да човеку може бити и на земљи |
тар сам!</p> <p>— Ваш сам...{S} Како му је бела брада: има деведесет.</p> <pb n="45" /> <p>— Ст |
а донело!</p> <pb n="80" /> <p>Тешко му је било што их је то снашло, и врло му жао било.{S} Кад |
би равне, арслане“.{S} Његов фис, то му је његова породица; пази га као отац.{S} Па чак у кули |
о му било; или је није остављао, што му је њу његова кћи, полазећи, оставила <pb n="92" /> у ам |
кога не може снаћи друго, до оно што му је писано прстом Алаховим по челу, кад је на свет дошао |
кажи селам Шемси-паши, џелату: данас му је прилепила блато на чело и ударила катран на лице Исм |
е свадбе.{S} Не сачека свадбу; данас му је било виђење.{S} Овде им је први састанак, а где ће и |
прадеда... <pb n="87" /> И на образу му је блато...{S} Чист ће му образ бити, кад Фати-султан б |
д, леп, гонџе-лале, и од соја; стриц му је био велики везир, ујак садразам, оба деда паше, рођа |
едала старца са сажаљавањем, јер у њему је она, млада, чиста, неискусна, видела само уцвељена о |
Нигде мушке главе будне!{S} А у харему је весеље; Фати-султан је на постељи; лице јој шара јед |
аидом, младим Арнаутима из племена кому је он поглавар, одмах пошао к Прокупљу.{S} Од клада кра |
скакивао је све младиће из племена кому је он поглавар.{S} Смеје се само кад је врло љут.{S} Ка |
их Турака и харемћаја.{S} У тахтаривану је мајка Фати-султан-ханумина.{S} А главним путем сеоск |
му кћи лежи мртва; и кад је виде, зовну је по имену трипут:{S} Фати-султан!{S} Фати-султан!{S} |
у, гаје стоку и држе бесу.{S} Арнаутину је више једна беса, него Турчину стотину јемина.{S} Ха- |
твори се у харем, као твоја жена.{S} Њу је затворио од младости закон; тебе под старост твоја л |
робињама мило, и мулиној кћери, што су је тако лепо обукле, накитиле; јер у шта ко умре, у том |
, јер је умрла још прве године пошто су је потурчили, а он је још тражи, још кука за њом и прет |
> <p>— Ту је моја Мека, Зулфи, Ћабе, ту је мој хаџилук...</p> <pb n="136" /> <p>И робиња је одв |
требало сав град да плати, Прокупље, ту је крв учињена.{S} Ама Шемси-паша то неће: неће да удар |
Фати-султан- ханум!{S} Где је Алах, ту је и љубав; а кажи један град, или једно село, или гору |
рахом.</p> <p>Јесте, трећи ће петли; ту је већ Ђурђев дан, јунак Хедрлес, на ату, с миздраком, |
ету, меком, хрт...{S} Све Исмаилово; ту је, у Прокупљу, већ читав месец.{S} Гледала је све то о |
идем.</p> <p>— Чучук ханум!</p> <p>— Ту је моја Мека, Зулфи, Ћабе, ту је мој хаџилук...</p> <pb |
ожена је пећ земљана, с крчазима; па ту је и мангал пун распаљена угља, јер на пољу је хладно к |
виси на чивилуку непокривено.{S} Па ту је међу оружјем и она мала пушка, с искићеном јабуком, |
ој.{S} Лани му петао био надбивен, и ту је проговорила азијатска крв, хтео је својега друга, ко |
ј, ханум, све сам изгубила“!...{S} И ту је ударила у грчевито јецање. „Све сам изгубила!{S} То |
е из недара по јабуку или крушку и мећу је крај ње не као понуду болеснику, него као прву милос |
Исмаил са себе бело платно...{S} У руху је у коме га је живога гледала...{S} Леп!{S} Даје јој б |
и ноге, и стас и ход, све.{S} Беговицу је послао Шемси-паша, бојећи се преваре с мулине стране |
ндерлука, све у оном положају у коме их је украо сан.</p> <p>Па и у другој одаји спавају, и у т |
ени, обучени у празнично рухо; около их је било још, као да су посадили на мазгу дете, па пазе |
pb n="80" /> <p>Тешко му је било што их је то снашло, и врло му жао било.{S} Кад му мајка казал |
морила, па им је жао, тешко, и страх их је.{S} Обилазе хафуз-Ахмедовицу, а ниједна се не усуђуј |
шће се враћају постиђене; јер у отмених је Турака обичај примити госта, и казати му ако није до |
} Неке <hi>синирли</hi>(нервозне) — њих је доста — пале; ухватила их трешња, а не смеју поискат |
Мирише копитњак и мајкина душица... дух је то, Исмаилов, мирис тако јак, све јачи, као да је ту |
вом небу топличком пун месец.{S} Ваздух је благо заталасан, те се повијају травке, пригињу једн |
еторо а то ли једнога, али заман! ланац је грдно дебео, причвршћен је великом халком за гвозден |
оје чувају за Курбан-бајрам...{S} Месец је зашао, звезде су утрнуле, дан се забелео; закукурека |
"SRP19070_C6"> <head>VI</head> <p>Месец је од петнаест дана, онда Турци обично праве весеља; по |
"SRP19070_C4"> <head>IV</head> <p>Месец је тако тужан; звезде не трепте као мало час; ветар је |
ал-беј, тако га од милости зову.{S} Баш је, вала, „бал“.{S} Млад, леп, гонџе-лале, и од соја; с |
венчана.</p> <p>— Јазук!</p> <p>— И баш је сам украде.{S} Кроз пенџер па на ата...{S} Кириџије |
пун пепела и угљевља, уместо жара; још је око ње прибор за телејисање, мали жути тасови с варк |
лтан телејисана још је насред собе; још је крај ње онај бакаран мангал, пун пепела и угљевља, у |
и жути тасови с варком и ђелинпули; још је поред ње кутија с дуваном; још испретурани јастуци г |
стеља где је Фати-султан телејисана још је насред собе; још је крај ње онај бакаран мангал, пун |
не могаде да прође, но застаде и пита: „Је ли, Вога ти, чиме те ударише <pb n="128" /> толико?“ |
и, те поврвеше жене, Туркиње, Српкиње и Јеврејке, све које нису позвате пашину сину у сватове.{ |
} У собу је ушао трипут мулин кавеџија, један стари Арнаутин, и ушао је трипут његов чибугџија, |
оким, дебелим зидом два тахтаривана.{S} Један тахтариван, леп, бојадисан, носе Ахмед-хафузове ч |
д својом капијом неколико Арнаутина.{S} Један му од њих, најстарији, узе нешто живо казивати, а |
Алах не погледа; а кога Алах не погледа један трен, на душу му пада грех тежи од најтеже стене. |
то би, сваки би рекао јазук!{S} Алах за један грех једну казну, за голем голему, за мали малу.{ |
авим.{S} Јербо, добро збориш: и Алах за један грех једну казну...{S} А Шемси-паша, змија погана |
хладно како скоро није.{S} Наваљена на један јастук, вунен, у куту одаје, седи Фати-султан, а |
ах!{S} Ама и осветљив си.{S} Ко на тебе један час заборави, сто година му се светиш“.</p> <p>Из |
га, а по душу сиромаха другога, не: све један долази...{S} Азраил, па Азраил.{S} Тако, пашо, пр |
спрати писмо по тројици; страх га да се један у путу не разболи, те да писмо не однесе.{S} А ск |
уну с претње и плашења Шемси-пашина; те један старац, који је трипут у Цариград ишао, и тамо св |
је псима...</p> <p>— Кучку псима, рече један оспичав дугоња.</p> <p>— Кучку псима! захори се с |
смарагдима, сафирима, кутије од срме, и један чибук, с великим ћилибаром, за Фатина ђувегију, с |
едан у Анадолији; и чифлук у Тракији, и један у Македонији; и даје ти сву ергелу из Мире; и дај |
сто хиљаду гроша: и конак у Румелији, и један у Анадолији; и чифлук у Тракији, и један у Македо |
нчање с пашићем, може с мулом, јер је и један и други преко својих пуномоћника тражи.{S} Овде с |
дина, у Старој Србији, у Митровици, уби један млад Арнаутин младога ћатиба Хасан-беја, Цариграђ |
!{S} Где је Алах, ту је и љубав; а кажи један град, или једно село, или гору, или воду где није |
лико сата, то Манов глас обори за цигли један тренутак.{S} С виком Мана Кукувије причују му се |
, да је подвори...</p> <p>Прилупа капак један, прозорски, а буле и робиња окренуше се прозору, |
у и хтеде да скочи, али...</p> <p>Човек један, крупан, у уским белим чакширама, забрађен велики |
она: пуномоћник јој био човек, Арнаутин један, кога она ни у сну није снила; уместо да су тражи |
ји, с улице, чивилук велики, заузео цео један зид: педесет „ката рубе“, све свила из Дијарбекир |
его у шарен ћилим на поду.</p> <p>— Био један човек, ко зна кад, одавно, у старо време, па скри |
Мифтар-агина сина...{S} Још није платио један дуг, ево где направи други, проклет да је“!...{S} |
ља стижу паши гласови, у сваком сату по један, е се буна не стишава, е су друмови поседнути, па |
ла рече паши, е има у години дана макар један дан кад се Арнаути не боје ни падишаха; а заборав |
аја, ово су Арнаути: има у години макар један дан, кад се не боје ни падишаха.{S} И ово нису, п |
се шта мула рече, да има у години макар један дан, кад се Арнаути не боје ни падишаха.</p> <p>П |
у наручје...{S} Из груди му се оте глас један, радостан, сличан гласу какве животиње кад се док |
небо се пролама; Арнаути се деру, сви у један глас:</p> <p>— Нећемо!{S} Не дамо!</p> <p>— Да да |
у копите обавијене белим крпама, старац један, крупан, дуге беле браде; за се је бацио кадуну: |
и Фати-султан-ханумини, и имам, старац један, Турчин, мали, погурен, мршав, као снег беле брад |
а, али још не устаје, хоће да удари још један <hi>ђелин-пули</hi> међу њене извијене, лепо наша |
сун!{S} Сто пута нека ти жена савет да, једанпут га прими.{S} И ја ћу да примим сад, једанпут, |
се последњим радосним осмехом, зевнула, једанпут...</p> <pb n="146" /> <p>Одлете из мајкине рук |
пут га прими.{S} И ја ћу да примим сад, једанпут, твој савет.{S} Паша Шкодралија ми је као отац |
видео Фати-султан: једанпут с отлукане, једанпут са зерделије; данас кроз капиџик: сестра му уд |
данпут га видела кроз пробушену ограду, једанпут кроз одшкринуту капију, једанпут идући једној |
граду, једанпут кроз одшкринуту капију, једанпут идући једној другарици, и једанпут враћајући с |
S} Сад је Исмаил-бег видео Фати-султан: једанпут с отлукане, једанпут са зерделије; данас кроз |
</p> <p>Фати-султан виђа младића често: једанпут га видела кроз пробушену ограду, једанпут кроз |
уца из две мале пушке од једанпут.{S} А једанпут <pb n="15" /> је убила из дугачке пушке медвед |
ви:{S} Џафер-беј је млад, видела сам га једанпут у Есма-кадуне...{S} Леп.{S} А, очи!{S} А, веђе |
мо...“ не изусти „камо се у годину дана једанпут улази.“ Досад заповедала преко дебелоуснате цр |
другарицама, пуца из две мале пушке од једанпут.{S} А једанпут <pb n="15" /> је убила из дугач |
опет уплаши.{S} Пређе преко ниске одаје једанпут, а, штоно реч, <pb n="26" /> затресе се кула и |
ију, једанпут идући једној другарици, и једанпут враћајући се из хамама, много пута кроз прозор |
:{S} Сичан!{S} Сичан (миш! миш)!{S} Али једанпут дође Замбак својој хануми на тужбу плачући; а |
а кад год се опије; па уместо да га већ једанпут казне смрћу, досудише му „сургун“.{S} С њим је |
га.{S} Они набили џак на главу, и прођу једанпут махалама пустим.{S} Јутром се отвори покоја др |
купље...{S} Врисну ат још једном, и још једанпут над својим мртвим господаром, па тек подиже гл |
било!{S} И опет га срам било!{S} И још једанпут га срам било! загрме мула, пустив груди.{S} Шт |
са Војњаци?</p> <p>— Буди!</p> <p>И још једанпут Мурад-беј онако пита; и трећи пут Фати одговор |
ишим, дугих као крила ластавице; млада, једва да има тридесет једну-две; родом из Сирије, из гр |
ј у грлу.{S} Види да је Фати весела, да једва чека да пође, те час-по тужно прошапће; А, женски |
.{S} Онај трепери без ветра.{S} Овај се једва миче кад кокошке иду на седало пре одређена сата. |
у, да није са женама научио.{S} Материн јединац, одрастао у харему, да је увек мајци пред очима |
ајкиним сузама не сагори, да се не лиши једине наде, састанка с њом на оном свету.{S} И Исмаило |
нама пољубац, топал... први и последњи, једини...</p> <p>...{S} И види свадбу.{S} У свечано рух |
н“.{S} С њим је и његова ханума, и кћи, јединица, лепа као руже што осташе саме у пустој башти |
кад јој кћи издише, клечи сад крај ње, јединице своје; заборавила у тешком јаду Алахово Писмо, |
з свега гласа нариче и помиње име своје јединице, ниједна не мисли на украдену невесту: пашиниц |
чуо да је грехота радити што по обрасцу јединога Алаха.</p> <p>Једно вече, кад се врати из град |
/p> <p>Виде једнога младића, Арнаутина, јединца сина, и мезимца старога мула-Халима, Шкодралије |
никад није; заклела би се у гроб брата јединца, да се та тица злослутница продера с куле њезин |
, и где би она дела рухо и оружје брата јединца...{S} Уђе у одају, па кад је Фати-султан упита |
јлепше су намештене у харему три одаје, једна с улице и две из баште, где пашиница госте прима, |
маилова мајка није преживела црни глас: једна стара Арнаутка нађе је у одаји, камо је од страха |
-султан: а њене се другарице насмејаше; једна рече: „Паметна си, а лудо питаш, Фати-султан- хан |
ина с вита минара, позивање на молитву; једна старица наглуха прострла телећу кожу усред баште, |
просула.... јорган јој доле, код ногу; једна ножица, још бела, с црвеним табаном и ноктима, ви |
д ћошке је бакаран мангал, пун жара.{S} Једна млада Прокупчанка, була, <pb n="31" /> у белим ша |
, лепо нашаране обрве, па да устане.{S} Једна од оне три, мало час будне, заспала; друге две на |
е је непрестано капиџика, млада Циганка једна, па чим прилупа халка на капији, или звекир, она |
ати-султан је на постељи; лице јој шара једна стара Прокупчанка с великом пажњом, јер воли да с |
тенећке, и асуре, и истрча из дворишта једна сиромашна жена, Српкиња, наричући за сином, и ски |
е се Шемси-пашин конак, двоспратна кућа једна, врло пространа; одаје, одајице, ћошке, софе, гор |
ика?“ Пролазе људи и мисле; а ето ти је једна жена, па не могаде да прође, но застаде и пита: „ |
махалу, и мула бејаше далеко, отвори се једна трошна капија искрпљена парчадма тенећке, и асуре |
ју да се одмах не одговара, срамота, те једна се нада, друга стрепи.</p> <p>— Фати-султан, звез |
стоку и држе бесу.{S} Арнаутину је више једна беса, него Турчину стотину јемина.{S} Ха-ха-ха!.. |
рнаута.{S} Знаш ли да је Арнаутину више једна беса, него Турчину, опрости, сто заклетава?</p> < |
заљубио: причала му мајка, и робиње, и једна стара беговица о њеној лепоти много.{S} Нестрпљив |
ри робиње Ахмед-хафузове, две црнкиње и једна Черкескиња.{S} Мирише капама и сарма из сахана „к |
о само петоро деце.{S} Сад једно.{S} Ни једна не беше из његова фиса. „Грехота,“ говораше. „Жен |
анума мирна; бледа је као свећа или као једна звезда коју, од Исмаилове смрти, свако вече гледа |
с... „Мифтара је затекла у постељи само једна јутарња молитва, мене ће три“...{S} Мисли, мисли, |
Мајка моја, Зулфи..., плакаће...{S} Зар једна мајка плаче за ћерком?</p> <p>— И зар једна драга |
а мајка плаче за ћерком?</p> <p>— И зар једна драга тугује за драгим?</p> <p>— Ниједна као ја.. |
петак, јутро бејаше, дође к њој у одају једна стара беговица, Лесковчанка, погурена, не од стар |
таласан, те се повијају травке, пригињу једна к другој, као да се разговарају.{S} И диже се мир |
лаче, плаче, нихајући се и милујући све једнако Фати по коси.</p> <p>Кад Арнаути доведоше хафуз |
хафуз-Ахмедовој кући тишина.{S} Истина, једне хануме долазе, друге одлазе, али све тихо и полак |
ореле, крај својих, ма и мртви били.{S} Једне појурише на улицу развијене! друге, оне што ни ус |
он, гледајући њене усне црвене као род једне вишње у богатој воћем Топлици његовој, сети се је |
богатој воћем Топлици његовој, сети се једне приче свога вернога друга Мифтара, сети се те при |
p> <p>Дођоше до конака, двоспратне куће једне, старе, врло велике, са житницом удно непрегледно |
уст) узеле, певају!...{S} Из далека, из једне баштованџинице допире кларнет и турска песма, тур |
ћерчива и капка, кроз које улази мирис једне велике илијњаче, пуне рода, и илијинске траве, са |
евести; рука му пала на искићену јабуку једне мале пушке.{S} Фати-султан-хануми се, у овом часу |
како причају буле, три године.{S} У дну једне мусафир-одаје сложени су душеци, јоргани, јастуци |
и без вечере, па ће бити грђене.</p> <p>Једне су долазиле, друге одлазиле, тако по вас дан, нек |
чадром; иду у џамију на молитву.</p> <p>Једне куће по вас дан празне, друге пуне; скупљају се х |
е, певачице, чочеци, једни из Лесковца, једни из Врање, једни чак из Скопља, дошли с јенђама, с |
еци, једни из Лесковца, једни из Врање, једни чак из Скопља, дошли с јенђама, све то довела све |
сну траву; свирачице, певачице, чочеци, једни из Лесковца, једни из Врање, једни чак из Скопља, |
е зна на коју ће страну: пођоше сејмени једни к Лесковцу, други к Нишу, трећи к Топлици.{S} Они |
еде пасти, да се покољу међу собом, јер једни одобравају измирење, други не одобравају.{S} Али |
е само очи виде, ускочи кроз прозор.{S} Једним кораком дође до невесте, подвуче јој засукане, ж |
животима до сад сузе не пусти, а сад за једним кишом их лије.{S} Па бар да се опије, заборавио |
у „купу.“ Игра се с њима у вотњаку, под једним великим шам-дудом, у хладовини, камо је нарочито |
и, близу мулине куле, под великим бором једним, што шушти, и као да се с дусима разговара, седе |
22" /> <p>На Арнауте није зажалио; ни с једним фисом није ни у малој задевици, а камо ли да је |
жно-свечану тишину, да се обрне макар с једним питањем Фати-султан-хануминој мајци, или да је т |
а још једном, много, и премери пашу још једним погледом, и то погледом што у исто време и мрзи |
утин, и ушао је трипут његов чибугџија, једно момче арнаутско.{S} А кад је већил пошао, мула га |
е одласка скадарскога паше из Лесковца, једно јутро, рано, је изишао дугачак <pb n="132" /> кар |
сет пута пита, и десет пута одговарају, једно те једно, испрекидано, задихани:{S} Буна...</p> < |
="148" /> симиџије, вичу; њачу магарци; једно Туре јаше магарца искићена врбом толико, да му се |
ато што ју је Исмаил волео!...</p> <p>А једно вече, појави се на јасно-плавом небу топличком пу |
>И испушише пријатељи још по три чибука једно за друго; и остаде паша као гост мулин три дана и |
едам жена имао само петоро деце.{S} Сад једно.{S} Ни једна не беше из његова фиса. „Грехота,“ г |
не.{S} А коњ, а во, а човек — у њих све једно.{S} За једнога роба даду пет стотина гроша, за др |
пита, и десет пута одговарају, једно те једно, испрекидано, задихани:{S} Буна...</p> <p>Паша се |
.{S} Немој, кузум, по глави.{S} Срце ће једно, глава ће друго, може бити. <pb n="103" /> Мула-Х |
и и његове понизности, а не зна да би и једно и друго било што глуху шаптати и слепу намигивати |
, ту је и љубав; а кажи један град, или једно село, или гору, или воду где није Алаха?“ Она се |
и чим би устао ујутру, а она: — Избаци једно, Бал-беј.{S} Тако данас, тако сутра — остало једн |
беј.{S} Тако данас, тако сутра — остало једно, а он се радовао као дете играчки, као што се рад |
и што по обрасцу јединога Алаха.</p> <p>Једно вече, кад се врати из града и хтеде ући у одају, |
} Шта да се ради, аман, Јараби!“</p> <p>Једно јутро, пашиница устаде, уми се, узе абдест, откла |
а во, а човек — у њих све једно.{S} За једнога роба даду пет стотина гроша, за другога пет хиљ |
n="60" /> веле, у петнаестој години на једнога кириџију, што им је хтео украсти са ливаде козу |
а, одговори Мурад-беј, и гурну уз врата једнога дежмекастог старца.</p> <p>Она поче, испрекидан |
обро?{S} Алах не праћа по душу богаташа једнога, а по душу сиромаха другога, не: све један дола |
с куле, па кроз разјарену руљу, све од једнога до другога, говори им, обавештава их, моли их д |
удеш, кузум, на испиту, пуштена си и од једнога и од другога, баба ти каже.{S} Твој баба је хаф |
затворио, па је тамо плашио, откидао од једнога старога дишћурка самур, па јој то метао у недра |
едока.{S} А где су сведоци?...{S} Нигде једнога...{S} Тек онако говоре, душмани...{S} И хафуз-б |
удо питала кад се заљуби...</p> <p>Виде једнога младића, Арнаутина, јединца сина, и мезимца ста |
јим, па баш да би пошла стотина на мене једнога.{S} А ако ће ме штогод снаћи од Алаха, шућур!</ |
ку ограду, растргао би десеторо а то ли једнога, али заман! ланац је грдно дебео, причвршћен је |
дрица!{S} Кад би четрдесети дан, ето ти једнога; баци се на њега, ама не каменом, него ружом.{S |
неолепљеној кухини преко дворишта, осим једнога слушчета Циганчета, готово запретаног у пепелу |
{S} После се чу, да је тај Арнаутин син једнога старца досељена после српско-турскога рата из Т |
пун голубова.{S} Сваке године спреми по једнога петла за бој.{S} Лани му петао био надбивен, и |
к са свакојаким воћкама и чардаклијом с једнога краја на други, с јабланима око зида и с читаво |
не боје ни падишаха.</p> <p>Пусти глас једнога дана, па чека, ослушкује.{S} Чим халка на капиј |
к Алахов.{S} Шућур!{S} Овако узвикиваху једнога петка неколике цариградске хануме, чучећи на об |
сам, сваку ноћ, до глухо доба; седи на једној отвореној ћошки на меком шиљтету, а месечина га |
јахао је каткад, али не на ату, него на једној дивној мазги, длаке као атлаз, у самим златним к |
кроз одшкринуту капију, једанпут идући једној другарици, и једанпут враћајући се из хамама, мн |
ове просте, дивље „потпланинке“ виде у једној хануми четири, и за све четири су подједнако рад |
и.</p> <pb n="112" /> <p>Они поседаше у једној великој одаји, и припалише им се чибуци, све мул |
ед пашу, нешто да му каже.{S} Он седи у једној затвореној софи крај мангала, у антерији и ћулав |
, да му није брада бела, дуга.</p> <p>У једној великој а ниској одаји, са вратима на свод, са ш |
и служили му службу свету...</p> <p>На једном шареном јастуку, напуњеном сламом, седи мула-Хал |
љубави. „Зар и овде има љубави?“ упита једном, зачуђено, Фати-султан: а њене се другарице насм |
жно.</p> <p>Прошетала је каткад, а ни с једном није проговорила, пак ни једну није погледала, п |
ије устала.{S} Седи, јадом саломљена, у једном куту оне одаје где јој је кћи „телејисана“, у св |
ази, и онако мокар сруши се на шиљте, у једном куту селамлука, и хуче ту, хуче сву ноћ, док га |
зница.{S} И силом поче устајати; седа у једном куту, навали се, па тако остаје дуго.{S} Мајка с |
{S} Ха-ха-ха-ха-ха! засмеја се мула још једном, много, и премери пашу још једним погледом, и то |
хо и мртво Прокупље...{S} Врисну ат још једном, и још једанпут над својим мртвим господаром, па |
„Јазук!{S} Јазук!{S} Хиљаду пута јазук! једну аспру <pb n="82" /> за милијон лира, за небројено |
жене (једну у Прокупљу, једну у Дубову, једну у Житном Потоку, Исмаилову мајку овде).{S} Једну |
виша, па и попа, све јој очита молитву, једну, две, дуге молитве; а на њеним грудима, испод кош |
имао је четири жене (једну у Прокупљу, једну у Дубову, једну у Житном Потоку, Исмаилову мајку |
итном Потоку, Исмаилову мајку овде).{S} Једну <pb n="50" /> отера; шест му умреше (најмлађа, ко |
није шемси (сунце) да га отопи...{S} За једну аспру милијон лира, небројено благо...{S} Пође по |
ту. <pb n="55" /> Дај теразије, ела! на једну страну метни перо, на другу олово, ела!{S} Ха-ха- |
а ни с једном није проговорила, пак ни једну није погледала, па ни онда, кад су додиривале зем |
пријатељу!</p> <p>— хоћеш да ти причам једну причу, мој пријатељу?{S} хоћеш да ме слушаш?</p> |
р, и Черкескињом Замбак; час задиркивао једну час другу, час их вукао за витице, час их штипао |
ластавице; млада, једва да има тридесет једну-две; родом из Сирије, из града Алепа, кћи некога |
мси-паша; прекрстио ноге, загледао се у једну дебелу књижурину, укоричену црном кожом, што удар |
по плећима и грудима, час их затварао у једну сасвим мрачну сарачану, нарочито Замбак-робињу, и |
и би рекао јазук!{S} Алах за један грех једну казну, за голем голему, за мали малу.{S} Ти, мула |
рбо, добро збориш: и Алах за један грех једну казну...{S} А Шемси-паша, змија погана, ако искаш |
ет, шездесет три, па може бити озго још једну, и две.{S} Кад сам ја била девојка, он је био бећ |
У двадесет седмој имао је четири жене (једну у Прокупљу, једну у Дубову, једну у Житном Потоку |
аша као гост мулин три дана и три ноћи: једоше печене кокошке, банице; пише каву и шербет и вод |
арове, бадем, што је претекло ханумама; једу <pb n="33" /> полако, господски, као хануме, и тек |
офра-тепсије, неке седе а неке чуче, па једу смокве, урме, поморанџе, нарове, бадем, што је пре |
ћи, кад се сам слободи, и развесели.{S} Јежи му се кожа, и што је у души зидао за неколико сата |
а тишином разлеже се његов глас далеко, језа подузима свакога који га чује.{S} Турци, враћајући |
.{S} Продера се сова.{S} Арнаутку обузе језа каква никад није; заклела би се у гроб брата једин |
кати чашу воде, да не би, проговоривши, језик прегризле. „ Аман, Јараби (Господи)! шта би, Боже |
олудела, јадна, од страха, или изгубила језик, говоре Арнаутке...</p> <p>Пуна соба жена.</p> <p |
сер на ибришим.{S} На уснама му мед, на језику шећер; лепим ће боље мулу него најмирнијега чове |
ришим, с медом на уснама, са шећером на језику...</p> <p>Мула пристаде да се Фати-султан доведе |
трошном кулом зачу се кроз ноћну тишину јејина, тица злослутница: зајецаше струне на гуслама од |
ости мало, чиста ваздуха ни мало, мирис јела, с одела, дим дувана, угаљ у мангалу, дисање толик |
био одмор; некад се прошле без оброка, јеле с ногу радећи; и ноћу радиле.</p> <p>А кад ово би |
<pb n="3" /> <div type="titlepage"> <p>ЈЕЛЕНА ЈОВ.{S} ДИМИТРИЈЕВИЋА</p> <p>ФАТИ-СУЛТАН</p> <p> |
е више једна беса, него Турчину стотину јемина.{S} Ха-ха-ха!...{S} Теби, пашо, мало беше твојег |
из руке твоје...</l> <l>Аман... аман... јен... ђе...</l> <l>Јенђе!{S} Последња реч.</l> </quote |
Прокупље.{S} И већ је Фати-султан пред јенђама; погледа у богато одело, кадивено, извезено зла |
из Врање, једни чак из Скопља, дошли с јенђама, све то довела свекрва пашиница.{S} Скоро <pb n |
сковчани Турци доћи по невесту.{S} Међу јенђама је свекрва, пашиница.{S} Насред ћошке је бакара |
p> <p>— Растанак...{S} Изиђите из собе, јенђе..., ето ми га отац: пева се Растанак...{S} Што пл |
="#SRP19070_N1" /> викнуше Лесковчанке, јенђе.{S} Закукурекаше трећи петли...</p> <p>И Фати-сул |
дену невесту: пашиница жали свога сина; јенђе помињу Лесковац; онима се с девојачке стране чини |
ићу му мајци и ногу и скут и руку...{S} Јенђе из Топлице дошле...{S} Јараби шућур!...{S} Јараби |
ља; по Фати-султан дошле су из Лесковца јенђе, Шемси-пашиница са својим рођакама и пријатељицам |
тетима пуно је будних, и то готово саме јенђе, и ако ће скоро зора, време кад ће Лесковчани Тур |
адану... у белој хаљини... оној...{S} И јенђе... дошле!...{S} Ево му мајке...{S} Аман!...{S} Ка |
кулучи раја, разгрће снег, да невеста и јенђе лако прођу; ако из Лесковца у Ниш тако... све рај |
крај мраморне чесме, пред ћошком где су јенђе, умива се, пере уши, руке до лаката, ноге до коле |
<l>Аман... аман... јен... ђе...</l> <l>Јенђе!{S} Последња реч.</l> </quote> <p>Трећи петли зак |
као мушко; била је са Шемси-пашиницом у јенђебулство, и видела, то јест, вас дан и сву ноћ глед |
ио; и за тридесет девет дана ту био, ни јео ни пио, и који год је прошао, на њега се каменом ба |
сада увек смејала!{S} И хоћеш, иншала’! јер ево дошао је сат да се и твоја реч чује.{S} Фати, ђ |
еда арнаутску силу и <hi>салтанат</hi>, јер свуд капак до капка...; и псе, шугаве и губаве, ули |
а, од његове девојке само пепео, ваљда, јер је умрла још прве године пошто су је потурчили, а о |
о шуми, те се много меко срце расплака, јер му се учини да су то уздаси мртве мајке Исмаилове.< |
е би Лесковчанка овако, китила и везла, јер је Садије више не прекида Фати-султан ради; али зач |
ао замакао, али она није ништа осетила, јер Исмаилово јој је лице било урезано у срце прво, те |
оре племство, за то што је много охола, јер веле да је од краја „видела“, не би имала велики но |
; па ту је и мангал пун распаљена угља, јер на пољу је хладно како скоро није.{S} Наваљена на ј |
позатварани су свуд капци на прозорима, јер се чуло е иде мула с Арнаутима.{S} Чује се топот и |
е посипа пиринач по гробу својега сина, јер му на гроб не иде више никако...</p> </div> <pb n=" |
а све већа радост.{S} Савест јој чиста, јер онај глас могао је допрети и до падишахове хануме, |
су по гробу свога сина ни зрно пиринџа, јер му не отиде на гроб; од тада оне две Арнаутке, дади |
изгинуле многе чифчије хафуз-Ахмедове, јер су Арнаути до његових чифлука, и гине војска...{S} |
веје, завејава пут; и раде, опет раде, јер се не зна време, доба ноћи или дана, кад ће се поја |
p>Мајка је узе љубити, да сакрије сузе, јер ако њу још надом заварава, себе више не може.{S} Ма |
аша Шкодралија ми је као отац, воли ме, јер ме мој отац, његов друг, на самрти њему у аманет ос |
, Фати-султан?</p> <p>— Па... страх ме, јер сам...</p> <p>— Шта, ханум?{S} Чега се бојиш?{S} Ве |
ли: сликао би је, али не уме, и не сме, јер је чуо да је грехота радити што по обрасцу јединога |
ије <pb n="77" /> могла примити хануме, јер јој је у харему син.</p> <p>Затворила момка као дев |
е свом господару добар глас, тргоше се, јер се чу лупа.{S} Фати-султан удари дланом у врата; же |
шушти, и тужно се превија голо дрвеће, јер духа с Јастрепца помаман ветар: у бело се облачи Ја |
рам ти ако не...</p> <p>Не могаде више, јер се са узбуђења и и силнога напрезања закашља: и мет |
ише се, с вечери, па се одмах разиђоше, јер се невестин отац опио, па се побојаше свађе, и какв |
претура, ваљда, нешто крупно по глави, јер час-по, па јој се чује шкргут зуба, и сукне јој пла |
и сад нису умирили, већ само примирили, јер им нестало праха и олова.{S} Кријући ово од Турака, |
другом Фати-султан.{S} Носе је Цигани, јер Арнаути, Војњаци, носе само мртву жену, „за севап“. |
час-по међу собом, и ћуте као заливени, јер виде да и над њиховом силом има сила.{S} Уђоше у Пр |
и паша, својим танким гласом, устајући, јер се у поздраву помену име Божје, и што нема поздрава |
ина; ама <hi>то</hi> ти је и Џафер-беј, јер ти ниси била пуштеница.{S} Ухо на срце, кћери, слуш |
алила, и гледала старца са сажаљавањем, јер у њему је она, млада, чиста, неискусна, видела само |
в хтеде пасти, да се покољу међу собом, јер једни одобравају измирење, други не одобравају.{S} |
ити пуномоћје за венчање с Џафер-бејом, јер си прво била с њим венчана.{S} После с мула-Халимом |
понови венчање с пашићем, може с мулом, јер је и један и други преко својих пуномоћника тражи.{ |
дна стара Прокупчанка с великом пажњом, јер воли да се сутра Лесковчанке зачуде њеној вештини.{ |
рпском...</p> <p>И најзад, дахну душом, јер му јавише да је мир! нема Арнаута по друмовима, ни |
ој лице, коме се такођер чуди Арнаутин, јер он није мислио да може бити тако белога лица под то |
ула ме позвао на мегдан, па се покајао, јер вели да се арслан с арсланом бије!...{S} Али тај ис |
ј <hi>салтанат</hi>, то јест госпоство, јер није желео да га се само боје, него и да му се диве |
говара му понизно, а гледа га уплашено, јер јој се учини да није баш... сасвим паметан.</p> <p> |
гласом, не затварајући очи, као обично, јер хоће не само да чује, него и да види шта му одговар |
У дишер-авлији залаје грдно велики пас, јер му се час по учини бахат од човека; звечи синџир: е |
јају се уз матер, или бабу, или дадију, јер осећају у сну хладноћу и сањају: мања, где их мајка |
</p> <p>Затворила га мајка као девојку, јер зна како се Арнаути свете.{S} Пашу су, како она вер |
Јок!{S} Нека не долазе паше у Топлицу, јер су Арнаути сад...{S} У сарај ћу ја...</p> <p>И кад |
лаче.{S} Али ово сад није обичаја ради: јер с обичаја се не плаче, с обичаја се не уздише; а ев |
плицу и Ветерницу да исцрпем, па ништа; јер црн, прљав образ није што прљава аљина...{S} И чуо |
превије грбина,“ тако мисли Шемси-паша; јер тврдо верује да мула пристаде на разговор и договор |
, што су је тако лепо обукле, накитиле; јер у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови. |
да се наплаче док јој је кћи врх земље; јер кад буде под земљом, уздржаваће се од суза, молитво |
код куће.“ Гошће се враћају постиђене; јер у отмених је Турака обичај примити госта, и казати |
убио, а не може, и ако је оволико воли; јер то је рука, истина, девојке <hi>султан</hi> али и њ |
у лето пуна лишћа, ама је само гледамо; јер зашто бисмо на њу каменицама?...{S} За кумрију је ш |
одјекну брда и Јастребац, <pb n="96" /> јер је осетио да не носи на плећима весела муду, ни љут |
.{S} Што више рода, више каменица...{S} Јер да је, кћери, истина, било би до сада сведока.{S} А |
; а заборави рећи, <hi>ни Бога</hi>.{S} Јер да су се овај дан бојали Бога, зар би тражили <pb n |
чило „љубимо ти скут, ханум-ефенди“.{S} Јер те што нису звате њену сину у сватове, она је пресу |
више кад јој је бунило, а кад јава.{S} Јер и кад бунца, лепо их гледа, као на јави.{S} Увек, с |
вицу, Стамболку, рођаку цара царева.{S} Јер ове просте, дивље „потпланинке“ виде у једној ханум |
пашом пошла чинио раван као тепсија.{S} Јер она је знала да је Фати-султан била венчана, да јој |
ке!{S} Срамота је чак и од слушкиња.{S} Јер што мула узе, не врати.{S} А и како да врати кад је |
о украде пашину снаху, разабра паша.{S} Јер у недељу ујутру рашчу се по Прокупљу, а до довече о |
је учињено од обести, већ из освете.{S} Јер мула је дао бесу сам себи да ће паши срамоту за жал |
52" /> окрене; људи, уплашени, ћуте.{S} Јер сад нису замешали репови, него главе; турски паша с |
старца удала, или за Исмаилом плаче.{S} Јер у кули, куд се код окрене, све Исмаилово...{S} Исма |
гледа: с ње чита шта јој је писано.{S} Јер она је права мусломанка, па верује у судбину, у <hi |
ли се они први <pb n="108" /> загрејаше јер угледаше тахтариване и пратњу, Арнауте; дошао им је |
махале, не из Ахмед-хафузова комшилука (јер у комшилуку је тужно), већ из далека, чује се дахир |
пита је суд. — Ниједнога, одговори она (јер ни код другога не беше јој добро), па се врати мајц |
с њима, да јој се тајно не подсмевају (јер јавно не смеју), и да деле с њом оно што јој зацело |
Турци кажу, на две ноћи, да обиђе кућу (јер како јој погибе брат, напустила и кућу и мужа); ост |
узмем, а хоћу Шемси-пашу да оставим.{S} Јербо, добро збориш: и Алах за један грех једну казну.. |
с као Персијанац, сутра као Черкез, сад јерлија...{S} Писмо је учио код куће.{S} Мало пише, у с |
и, ни онако путници; погинуло неколико „јерлија“, Прокупчана, и Турака и ђаура, изгинуле многе |
а као Алах: у нокту (тачку) удари...{S} Јеси ли чула да се од петогодишњег мушкарца жене крију? |
е пљувачка пада на лице.{S} Није ли?{S} Јеси ли видела месец: кад највише сија, тад највише на |
хта и уплашено изусти „амани.“</p> <p>— Јеси ли видела, звездо, садберк-ђул у саксији и у хладо |
е би имала велики нос, то <pb n="73" /> јест, не би била охола, него би са себи равним кадунама |
и и Стамбол и <hi>Дер-Се’адет/</hi>, то јест Врата Блаженства, на седам брегова искићеним смокв |
ову несрећну бољку, <hi>верем</hi>, то јест суху болест, мајка га набави, даде га кћери; али, |
анова, зато је зову <hi>султан</hi>, то јест принцеза.</p> <p>А куда ће из Цариграда? „Цариград |
је показивао свој <hi>салтанат</hi>, то јест госпоство, јер није желео да га се само боје, него |
увана, па отворили <hi>мухабет</hi>, то јест разговор.{S} Лесковачки паша, пре надувен, силан, |
<hi>селам</hi> (поздрав) од сараја, то јест од паше, иде, одмах; тако у младости, тако сад.{S} |
-пашиницом у јенђебулство, и видела, то јест, вас дан и сву ноћ гледала Фати-султан-хануму, те |
Јастребац, да му доведу мула-Халима, то јест, да му кажу, е га је поздравио Шемси-паша, да му д |
ма прозору...{S} Досетише се шта је, то јест да им је неко украо невесту.{S} Вриска жена и писк |
} Скоро <pb n="29" /> ће телејисање, то јест шарање лица:{S} Фати-султан-ханумина мајка некако |
ђе у велику морску лађу Ахмед-Хафуз, то јест човек који зна коран напамет, први имам Свете Софи |
врло слаб, мушки глас; имам говори, то јест чита неку молитву, <pb n="116" /> кроз нос, жмурећ |
рећна!</p> <p>И још се нешто говори, то јест, не говори, него тајно шапће.{S} И људи и жене о о |
осле, шта <hi>мисли</hi> мула-Халим, то јест, да му је сина он убио, срце јој за час стаде, све |
им венчана.{S} После с мула-Халимом, то јест ако...</p> <p>Имам ућута, помаче се, одахнув, а уз |
тучна поља, кроз ливаде тахтариван, то јест носила, као собицу неку, од дасака, притврђену на |
бој урока.</p> <p>Метнуше јој ладен, то јест пуце од некакве црне смоле, насред чела.</p> <p>— |
подсети на к’смет, на Алахово Писмо, то јест да никога не може снаћи друго, до оно што му је пи |
сили, па опет пусти онакав луд глас, то јест, да ће пред падишаха с тужбом против мула-Халима.“ |
ама за дан, па никако да их нађу.{S} То јест, нашле су их, али не знају чија је која.{S} Своју |
Паша је</hi>, није маскара.</p> <p>— То јест, глава.{S} Али и главу могу по глави, кад се много |
ка шапатом, с болом, са страхом.</p> <p>Јесте, трећи ће петли; ту је већ Ђурђев дан, јунак Хедр |
Сад се тих мулиних речи сети, и мисли: „Јесте, мула, блато ми до појаса, до гуше: како ћу каљав |
што се тело смрзава, и што душа плаче, јеца, нариче, тужећи се на силу и обест Богу...{S} И чи |
{S} Подижу јој се плећа, одскачу груди, јеца...</p> </div> <pb n="106" /> <div type="chapter" x |
била“!...{S} И ту је ударила у грчевито јецање. „Све сам изгубила!{S} То <hi>све</hi> Исмаил је |
од ветрова ујања причуло му се, час-по, јечање његова сина.{S} Застајкивао, ослушкивао, и ишао |
ри руке на груди, притисну их, и узе да јечи, да стење; брада му се узе трести, много: кишом му |
"3" /> <div type="titlepage"> <p>ЈЕЛЕНА ЈОВ.{S} ДИМИТРИЈЕВИЋА</p> <p>ФАТИ-СУЛТАН</p> <p>САФИ-ХА |
евести; Исмаилова сестра <pb n="140" /> јој обуче невестинску хаљину; легнуше јој на грло Исмаи |
ата, заклињући га у њихова Бал-беја, да јој отвори.</p> <p>Три дана се затварао, а после пошао |
да је теше?{S} Да јој је кћи умрла, да јој се зна гроб, и да проговоре коју: али овако...{S} Ш |
епо, и као некако другарски, с њима, да јој се тајно не подсмевају (јер јавно не смеју), и да д |
нала да је Фати-султан била венчана, да јој је погинуо младожења, и да је она остала <hi>слобод |
hi> и казује да ће одмах у Прокупље, да јој испрати мајку.{S} Арнаутке гледају тугу и јад, па и |
јој мирише земља, покривена травом, да јој мирише дрвеће, обучено у лишће, и да јој мирише цве |
ом, испраћа га са сузом, и са жељом, да јој што пре дође највећи празник — свадба.{S} Сад је Ис |
ну коју јој Исмаил правио за свадбу, да јој метну на грло бисер што јој Исмаил дао за <hi>виђењ |
но проведен дан, сат, увек у страху, да јој се муж не опије, да не виче, да не нападне кога.) П |
ко сунце земљу понекад и на доксату: да јој мирише земља, покривена травом, да јој мирише дрвећ |
ет дошао.</p> <p>Како да је теше?{S} Да јој је кћи умрла, да јој се зна гроб, и да проговоре ко |
у бунилу, па се расвестила и тражила да јој простру постељу, спремљену за ђердек, њен, и молила |
, спремљену за ђердек, њен, и молила да јој обуку хаљину коју јој Исмаил правио за свадбу, да ј |
-султан у Прокупље, у свој конак, па да јој падну она два венчања, ту да је испитају, ту да каж |
.{S} Гледа да нема код ње некога, те да јој сам каже шта се са Шемси-пашом договорио, не би ли |
и, и узе је грлити и плакати, видеше да јој се свест повратила; отвори очи, сави руке оцу око в |
ој мирише дрвеће, обучено у лишће, и да јој мирише цветало воће...{S} А од пре три дана је у со |
а преко пупих бисага, да је обиђу, и да јој донесу понуде.{S} Пуни рафови понуда, баница у бака |
сладак...{S} И најпосле моли робињу да јој куца у саз и пева: о севдаху, о ашку, о Меџнуну и Л |
доведе у Прокупље, у његов конак: ту да јој „падну“ оба венчања, ту да је испитају, ту да се из |
S} Остаде јој читав само реп...{S} Нека јој га, нека се заките њим Турди...{S} Кад умртви човек |
и Мурад-беј, њена оца комшије, па нека јој буду пуномоћници...</p> <p>— Дај им, кћери, пуномоћ |
.{S} Њена лепа коса, сад замршена, пала јој је <pb n="59" /> по челу, још телејисану.{S} Па и н |
ница напала стару: пита је, пита, а она јој не одговара, но је само гледа и пушта неке чудноват |
бовало да је готово; а кад се врати, па јој каза шта је и како <pb n="75" /> је, код кога је Фа |
кћери и сина; трећа јој лила олово, па јој сипа у уста кап по кап воде где је олово било.</p> |
, нешто крупно по глави, јер час-по, па јој се чује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију, к |
о од једнога старога дишћурка самур, па јој то метао у недра, вичући:{S} Сичан!{S} Сичан (миш! |
писано.{S} Гледа у ту бледу звезду, па јој се чини да је то њена звезда.{S} Јутрос ју је пуном |
сетила, као Лејле, Лејле-ханум...{S} Па јој дође мило, лако јој је, наслони чело на свето место |
к с усана, окренула се к Фати-султан па јој, пушећи, говори, прича, не гледајући што је у кући |
па, трезан; плаче и грли кћер, одговара јој, теши је, подсећа је на „к’смет“ и на <hi>Алахово П |
смрти, свако вече гледа: с ње чита шта јој је писано.{S} Јер она је права мусломанка, па веруј |
утке, дадије мулине кћери и сина; трећа јој лила олово, па јој сипа у уста кап по кап воде где |
шајући шкргут зуба Садије-хануме: прича јој о младости и лепоти пашићевој, о севдаху што га за |
</p> <p>Материно је срце разумело какав јој глас доноси ат сина њезина...</p> <p>И мула је прот |
е пушке где је била Исмаилова рука, кад јој је давао бесу.{S} И врховима својих нежних прстију |
е не.{S} Ко ће јој о томе говорити, кад јој паша није говорио, кад је и од ње крио као и од туђ |
е мислила да ће се сплести и пасти, кад јој се пут којим је за пашом пошла чинио раван као тепс |
p>Овако одговара несуђеној заови; а кад јој мајка опет дође, њој:{S} Ништа ми није... није гроз |
ва каву, тамо да је пије и да гледа кад јој облаче и гиздају снаху,“ говори она млада Прокупчан |
ха.{S} А овако увене, зацело, биљка кад јој украте сунце и росу...</p> <p>Фати-султан лежи мртв |
...</p> <p>— Шућур! поче мајка, сад кад јој се кћи насмеја.{S} Да Бог да се, кузум, од сада уве |
еље не мичу, и робиње не знају више кад јој је бунило, а кад јава.{S} Јер и кад бунца, лепо их |
само уцвељена оца, и кад уздахне, и кад јој коју нежну каже, и кад је руком омилује...</p> <p>И |
ало час изнеше из одаје, да не види кад јој кћи издише, клечи сад крај ње, јединице своје; забо |
за дуго.{S} Залуд је кћер тешила, залуд јој је помињала к’смет и Алахово Писмо, она, по њену до |
} Што би имама, дервиша, па и попа, све јој очита молитву, једну, две, дуге молитве; а на њеним |
, кћер јој опет снађе она болест, стаде јој се грчити и кривити лице, и удари јој пена на уста. |
о главу, Фати-султан трупину.{S} Остаде јој читав само реп...{S} Нека јој га, нека се заките њи |
чекује невесту, нестрпљив је; осећа где јој се син радује, па и њу обузима све већа радост.{S} |
саломљена, у једном куту оне одаје где јој је кћи „телејисана“, у свиленој дугачкој антерији с |
ло повратила, и разгалила, па...{S} Оде јој мајка, и оде јој несуђена заова, у Прокупље, на два |
азгалила, па...{S} Оде јој мајка, и оде јој несуђена заова, у Прокупље, на два дана, или, како |
буде с даровима готова.{S} Мимо кафезе јој пролази младожења; она га дочекује крадом, иза кафе |
аслања браду на руке, и заниха се, сузе јој падају по рукама...</p> <p>— Шућур! поче мајка, сад |
га је живога гледала...{S} Леп!{S} Даје јој бесу да неће никуд од ње...{S} Гроб се затворио.{S} |
а брата не помену; реч „Исмаил“ застаје јој у грлу.{S} Види да је Фати весела, да једва чека да |
hi>како може</hi>, додаје она, и облије јој румен бледо лице.</p> <pb n="65" /> <p>И повраћају |
S} Макар она за њу главом платила, није јој жао.{S} Како би се она млада, одрасла у кафезу као |
ице, девојке, турске, Прокупчанке, које јој причају о Прокупљу, о женама, о девојкама, о младић |
рухо, не плаче над оружјем.{S} Замутиле јој се очи, бистри горски кладенци, увело лице, свежа м |
/p> <p>— Сурме ми дајте.</p> <p>И сурме јој дадоше.</p> <p>Мршаве руке дршћу...{S} Малаксаше... |
роз те одаје, с дугачким скутом свилене јој антерије, држећи главу високо, на прстима, и крећућ |
по, па јој се чује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију, као оно њену оцу пред пашом, а час |
И ту јој се зачује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију.</p> <p>Док је Ахмед-хафузовица сед |
легне; мулина кћи чучне крај ње, метне јој руку на чело, ухвати је за руку.</p> <p>— Ватра, Фа |
дао за <hi>виђење</hi>...</p> <p>Робиње јој простреше постељу; метнуше јој кану на дланове и та |
} Исмаила је Шемси-паша убио.{S} Помиње јој привиђење.{S} Сваке ноћи у глухо доба, вели, види м |
ират (несрећа), Зулфи.</p> <p>И простре јој ћилим и шиљте робиња, и хоће да је поведе...</p> <p |
ој је лице било урезано у срце прво, те јој било као она светлост што јој допре до зенице ујутр |
сву ноћ гледала Фати-султан-хануму, те јој добро упамтила и очи и лице, и руке и ноге, и стас |
} А и она је као љиљан, чиста је, чисте јој очи, којима се чуди Арнаутин, и чисто јој лице, ком |
<p>Фати-султан је венчана; и свадба ће јој скоро, чим буде с даровима готова.{S} Мимо кафезе ј |
падишахове хануме, а до ње не.{S} Ко ће јој о томе говорити, кад јој паша није говорио, кад је |
н на испит изиђе; на испиту ће... пашће јој оба венчања...{S} Жена не може имати два мужа, по з |
весеље; Фати-султан је на постељи; лице јој шара једна стара Прокупчанка с великом пажњом, јер |
м, то јест, да му је сина он убио, срце јој за час стаде, свест је остави...{S} Кад ништа нису |
Једним кораком дође до невесте, подвуче јој засукане, жилаве руке испод леђа, узе је у наручје. |
дговори она (јер ни код другога не беше јој добро), па се врати мајци слободна.{S} Тако је било |
стаде, не пусти гласа од себе, а однеше јој невесту!{S} Оне две и робиња ударише у вику, али до |
се последњи пут побунише Арнаути, убише јој сина, њену милост и хранитеља, кириџију, који бејаш |
ме..., не... огледало...</p> <p>Дадоше јој огледало.</p> <p>— Сурме ми дајте.</p> <p>И сурме ј |
рви тужи.{S} Кад изиђе пред суд, падоше јој оба венчања. „Кога ћеш сад?“ пита је суд. — Ниједно |
> јој обуче невестинску хаљину; легнуше јој на грло Исмаилов бисер, и накитише је другим накито |
е покрише фереџом мулине кћери, метнуше јој на лице бели јашмак, па изиђоше; уђоше људи:{S} Фат |
p>Робиње јој простреше постељу; метнуше јој кану на дланове и табане, на нокте руку и белих нож |
..., па се не бој урока.</p> <p>Метнуше јој ладен, то јест пуце од некакве црне смоле, насред ч |
олико знала.{S} Мање него други.{S} Муж јој није причао ни нешто што је, по мњењу Турака, жени |
а се сети да је се и празне боји.{S} Би јој мило што се не расрди кад је младожења назва назли- |
лтан-хануму, а толико је познаје, да би јој могао, чини му <pb n="12" /> се, израдити слику на |
зрна.{S} Ади да није таква, одлетела би јој с рамена глава одавно, нарочито кад хафуз није при |
а, или добра познаника, кога би, кад би јој заискао пуномоћје, по гласу познала, ако га не би в |
ио већ спремио Фати-султан дар, који би јој младожења дао за виђење.{S} Какав дар!{S} Калпак, п |
одвели би је у харем пашин, обљубио би јој лице пашић, и онда...{S} Да га остави?{S} Или да је |
сту, него себе и Фати-султан...{S} Љуби јој и очи и лице и бело грло...{S} Пољубио би и уста, а |
иску невеста се прену, подиже се, тешки јој се очни капци покренуше... врисну и хтеде да скочи, |
плакала; најпосле се заморила, отежали јој очни капци, она их с муком отвара, и сања, али не в |
ми је он старешина, господар...{S} Грли јој вити стас... „Мифтара је затекла у постељи само јед |
ад од тада не виде муле, мужа свога, ни јој он дође, нити га она позва; не помену га.{S} Као кр |
за <hi>телејисање</hi>, и уздише: чини јој се да то није њено свадбено одело, но покров, за ње |
е јој се грчити и кривити лице, и удари јој пена на уста...</p> </div> <pb n="62" /> <div type= |
и је за рамена, обори је на под, и зари јој беле, оштре секутиће своје у смежурано грло, као ву |
Фати-султан, звездо: дође време, говори јој мулина кћи и хвата је под мишку да је дигне.</p> <p |
речи, а за срећу ништа не разуме, нити јој их когод преводи...{S} Слуша, прибила се уз прозор |
ле смрти.{S} И тврда вера у то развлачи јој усне на радостан осмех; биће тамо срећна, кад овамо |
ена име мула-Халимово.</p> <p>Мурад-беј јој тражи пуномоћје за венчање с мулом.</p> <p>Ништа.</ |
оњићима Арапи, на камили кадуна: јашмак јој све лице сакрио, а очи, плаве као зумбул, преда се |
лепа, кћи некога паше, Турчина; па ипак јој буле, Лесковчанке, споре племство, за то што је мно |
S} И радили су преко закона: пуномоћник јој био човек, Арнаутин један, кога она ни у сну није с |
горке сузе...{S} Хита да се наплаче док јој је кћи врх земље; јер кад буде под земљом, уздржава |
. коса се по јастуку просула.... јорган јој доле, код ногу; једна ножица, још бела, с црвеним т |
није смело.</p> <p>Тако пашиница и син јој.{S} А паша?{S} Прошав мимо ове три одаје, широм отв |
, што јој изиђе пред очи као јава; а он јој гледа руке и не мислећи на њен сан, па се неколико |
Увек, само о Исмаилу говори.{S} Његово јој је име на уснама.{S} Не стиди се од мајке више.{S} |
и она није ништа осетила, јер Исмаилово јој је лице било урезано у срце прво, те јој било као о |
у, на две ноћи, да обиђе кућу (јер како јој погибе брат, напустила и кућу и мужа); остаде она с |
ејле-ханум...{S} Па јој дође мило, лако јој је, наслони чело на свето место, на место где је Ис |
еве куле не миче.</p> <p>И не зна; нико јој не рече, ни мајка, ни другарице, ни слушкиње, ни ро |
; здружиће се с Исмаилом...{S} Огледало јој је мало, „ биљбиљур“, у мршавој руци, тако белој, с |
па клања: од петлова кукурекања учинило јој се мујезиново <hi>Алах-екбер</hi>.{S} У дишер-авлиј |
а полете кћери у одају.</p> <p>Али камо јој кћери?...</p> <p>Још јој људски и не казаше шта је, |
ј очи, којима се чуди Арнаутин, и чисто јој лице, коме се такођер чуди Арнаутин, јер он није ми |
покри очи: да не гледа ноћашњи сан, што јој изиђе пред очи као јава; а он јој гледа руке и не м |
мајка некако чудна, уплашена, ваљда што јој кћи много бледа, и онолико мирна.{S} Али за што?{S} |
естра плаче, нариче, љути се на оца што јој својом бесом спута и ноге руке, те не може да се и |
авно не смеју), и да деле с њом оно што јој зацело на лицу читају, бригу, страх, и стид.{S} Али |
лаха: не може је снаћи друго до оно што јој је писано.{S} Гледа у ту бледу звезду, па јој се чи |
свадбу, да јој метну на грло бисер што јој Исмаил дао за <hi>виђење</hi>...</p> <p>Робиње јој |
прво, те јој било као она светлост што јој допре до зенице ујутру, кад се пробуди и очи отвори |
<pb n="77" /> могла примити хануме, јер јој је у харему син.</p> <p>Затворила момка као девојку |
ра му понизно, а гледа га уплашено, јер јој се учини да није баш... сасвим паметан.</p> <p>А да |
па она узе слабим гласом нарицати, кћер јој опет снађе она болест, стаде јој се грчити и кривит |
тужну, не тужну него као убивену; глас јој бејаше промукао, и болан, болан, кад, угледавши нес |
и њу обузима све већа радост.{S} Савест јој чиста, јер онај глас могао је допрети и до падишахо |
Исмаил лежи у гробу неосвећен; и трипут јој је поручила, да ако га не освети мушка глава, нека |
ама и зајеца како скоро није.{S} Подижу јој се плећа, одскачу груди, јеца...</p> </div> <pb n=" |
к жута, усана помодрелих, у хаљини коју јој је отац за <hi>Велику К’на-Ноћ</hi> правно.{S} Њена |
њен, и молила да јој обуку хаљину коју јој Исмаил правио за свадбу, да јој метну на грло бисер |
а, а од овога часа ниједнога.{S} Оба су јој венчања, по закону, пала, те је слободна, и може да |
жи наузнак са затвореним очима: очни су јој каици ишарани ситним варком.{S} Стара је готова, ал |
борове гране на њене очи...{S} Капци су јој тешки, склапају се, она их отвара...{S} И џин, џинс |
јастуци, све извезено златом.{S} Ту су јој постељу родитељи за ђердек спремили.{S} И тој су се |
и некуд далеко...{S} Чује му глас, бесу јој даје.{S} С њом ће увек, овде, у кули, врло великој, |
, земзем...</p> <p>Отвори их, мало; усу јој Исмаилова сестра у уста неколико капи земзема, обри |
оље, тек од обести, Шемси-паша.{S} И ту јој се зачује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију. |
е браде; за се је бацио кадуну: на лицу јој био пешкир, па се смакао, те су видели да је <hi>те |
о челу, још телејисану.{S} Па и на лицу јој још тел стоји, колико је могао остати.{S} Не умивај |
рекла: просићемо ти Фати-султан, ја бих јој пољубио руку сто пута и секао бих курбан (жртву) цр |
у бунилу, у полусну...</p> <p>Јастребац јој није планина, него џин, џински цар, кога до сад ник |
а лице и подиже Исмаилу турбе.{S} И још јој боље би кад се опрости бремена. (А опростила га се |
p> <p>Али камо јој кћери?...</p> <p>Још јој људски и не казаше шта је, а она чупа косу, гребе л |
S} Ниси.{S} Криле су се од Бал-беја..., јок од њега, од његове <pb n="115" /> памети: годинама |
с Џафер-бејом...{S} А?{S} Џафер-беј... јок, Бал-беј, тако га од милости зову.{S} Баш је, вала, |
мулине кадуне.</p> <p>— Јок!{S} Јок!{S} Јок!</p> <p>— Да идемо заради муле; ама ако она каже да |
Не дамо мулине кадуне.</p> <p>— Јок!{S} Јок!{S} Јок!</p> <p>— Да идемо заради муле; ама ако она |
да су с овом осветом Арнаути готови.{S} Јок.{S} Ништа без крви.{S} Крв за крв.{S} Пашина сина з |
p> <p>— Не дамо мулине кадуне.</p> <p>— Јок!{S} Јок!{S} Јок!</p> <p>— Да идемо заради муле; ама |
д се растајаху, мула рече ово:</p> <p>— Јок!{S} Нека не долазе паше у Топлицу, јер су Арнаути с |
Шемси-паши?</p> <p>— Крвнику?</p> <p>— Јок Шемси-паши, него нашему мули.</p> <p>— Мулу туга об |
tlepage"> <p>ФАТИ-СУЛТАН</p> <p>Госпођи Јоки Петровић-Његош</p> </div> <pb n="6" /> </front> <b |
љи новој; све свила, све кадива, душек, јорган, јастуци, све извезено златом.{S} Ту су јој пост |
, ђозум Ајше, душеке... душек по душек, јорган по јорган из мусафир-одаје у сарачану, тамо...“ |
пала.... коса се по јастуку просула.... јорган јој доле, код ногу; једна ножица, још бела, с цр |
ше, душеке... душек по душек, јорган по јорган из мусафир-одаје у сарачану, тамо...“ не изусти |
једне мусафир-одаје сложени су душеци, јоргани, јастуци, све свила и кадива, све везено златом |
сном.</p> <p>У тахтариванима и душеци и јоргани, да не осете хладноће хануме...{S} Фати лежи на |
естила по јастуку око кћерине главе, по јоргану...{S} Мирис...{S} Она се радује...{S} О, како ј |
ли је освета твоја!{S} Алла’!“...{S} А јоргован опет мирише! опет лишће шушти и опет ветрић ду |
ветарац, и његову зелену траву, и његов јоргован, и исцветалу врбу, и најрадоснији празник њего |
то ђурђевско лишће долази мирис: мирише јоргован, мирише јасмин, мирише исцветало воће, мирише |
, накитише је...{S} Тражила је јасмин и јоргован...{S} Робиње унеле мирисаве гранчице јасмина и |
обиње унеле мирисаве гранчице јасмина и јоргована, а мајка је то, својом руком, наместила по ја |
ним хаљинама, окупан, намирисан мирисом јоргована, искићен исцветалом врбом.{S} Не; на глави му |
p>Само мало, па дође к себи, још блеђа, још жућа.{S} Мулина је кћи љуби и милује: а Лесковчанка |
е с девојкама као девојка.{S} И ко зна, још би, да се мајка не сети е је <hi>човек</hi>.{S} А е |
орган јој доле, код ногу; једна ножица, још бела, с црвеним табаном и ноктима, вири испод ружич |
и дугачка, коју негује материна љубав, још чешљају руке материне...</p> <p>Разговарају се, гле |
ави, меће главу у торбу и, још смелије, још дрскије, наставља:</p> <p>— Сравни јагње с вуком, с |
да крв заустави, меће главу у торбу и, још смелије, још дрскије, наставља:</p> <p>— Сравни јаг |
тила.</p> <p>Само мало, па дође к себи, још блеђа, још жућа.{S} Мулина је кћи љуби и милује: а |
ула ућута, а још се клати и држи груди, још гледа у исту шару ћилима; скадарском се паши узе тр |
што су је потурчили, а он је још тражи, још кука за њом и прети Турцима.{S} Кад је најлепша мес |
сковац, у Ниш, и Врању.{S} А сутра-дан, још у свитање, стиже паша у Прокупље. „Вала боље смрт, |
а је снила, да се она, казујући му сан, још више не уплаши, но само рече;</p> <p>— Ја се не чуд |
ка, па баш да живиш, пошто си га видео, још сто година“.{S} Тако говоре хануме.</p> <p>И тај ди |
ена, пала јој је <pb n="59" /> по челу, још телејисану.{S} Па и на лицу јој још тел стоји, коли |
е висок, и за своје године врло крупан: још мало па ће ступити у осамнаесту.{S} Лице му лепо, м |
гал, пун пепела и угљевља, уместо жара; још је око ње прибор за телејисање, мали жути тасови с |
и-султан телејисана још је насред собе; још је крај ње онај бакаран мангал, пун пепела и угљевљ |
где су оне с девојачке стране спавале; још нису затворени прозори, ни онај кроз који је однета |
мали жути тасови с варком и ђелинпули; још је поред ње кутија с дуваном; још испретурани јасту |
пули; још је поред ње кутија с дуваном; још испретурани јастуци где су оне с девојачке стране с |
>XVIII</head> <p>Сирота Фати-султан!{S} Још живи, али болује, тешко болује.</p> <p>Кад је венча |
лет да је! убио Мифтар-агина сина...{S} Још није платио један дуг, ево где направи други, прокл |
даји, камо је од страха пала, мртву.{S} Још исти дан, Арнаути сахранише, по обредима мусломанск |
град Суљу, ја Саида, а, мула?</p> <p>— Још мало...{S} Млад, и луд, па се задоцнио...{S} Остави |
и бело грло...{S} Пољубио би и уста, а још се уздржава, као Мифтар...{S} Узе руку, белу, меку |
о рече па издахну.</p> <p>Мула ућута, а још се клати и држи груди, још гледа у исту шару ћилима |
е турски зову <hi>мусафир-одаје</hi>; а још лепше су намештене сад, кад ово причамо: зидови су |
лепо, мушко, сунцем преплануто; бркова још нема, тек га сад гарила мрка наусница, испод које с |
вет, али га не каменује, и ако има рока још до мрака.{S} Пролазе људи и чуде се: „Алла’!{S} Алл |
девојке само пепео, ваљда, јер је умрла још прве године пошто су је потурчили, а он је још траж |
х чифлука, и гине војска...{S} Он посла још војске, и пред војском Мурат-пашу, старца, који је |
а...{S} Ха-ха-ха-ха-ха! засмеја се мула још једном, много, и премери пашу још једним погледом, |
о да дође сутра.</p> <p>Мајка се заљуља још више, и узе мрмљати молитву.{S} У ниској готово пра |
} Постеља где је Фати-султан телејисана још је насред собе; још је крај ње онај бакаран мангал, |
дрхти, трза се, ослушкује.{S} Чека сина још од вечерње, па никако да га дочека.{S} И мула-Халим |
кап воде где је олово било.</p> <p>Она још лежи у незнани, а мула тражи пуномоћнике, сведоке, |
мејаће ми се и турско и каурско“.{S} Па још кад дође ред да врати оно што је Фати-султан-хануми |
о још тако стоји.)</p> <p>А хафуз-Ахмед још није стао.{S} Иде, тумара сокацима као луд, па тек |
тово више није устала. „Ни филџан кахве још није попила, ни цигару духана, ни бардак воде“, шап |
задиркивао многу лепу Циганчицу, али је још „гонџе-лале“...</p> <p>Никад није видео Фати-султан |
е године пошто су је потурчили, а он је још тражи, још кука за њом и прети Турцима.{S} Кад је н |
е и старе кадуне, у овој су одаји будне још три младице.{S} Од певања, играња, разузданог весељ |
ипут је њој, својој кћери казала, да се још смирила није, што Исмаил лежи у гробу неосвећен; и |
редсобљу ханумама.{S} Па ни слушкиње се још нису пресвукле, ни робиње.{S} Постеља где је Фати-с |
...</p> <p>— Кад ово чу, Фати-султан се још више уплаши; а Исмаил рече:</p> <p>Што се бојите, т |
ну сину у сватове.{S} Остављајући обуће још пред кућним вратима, пеле су се на чардак, улазиле |
лена, копитњака, коприве, расковника, и још пуно трава; све се окупало пре сунца; а Фати-султан |
Прокупље...{S} Врисну ат још једном, и још једанпут над својим мртвим господаром, па тек подиж |
м га било!{S} И опет га срам било!{S} И још једанпут га срам било! загрме мула, пустив груди.{S |
ан на лице и подиже Исмаилу турбе.{S} И још јој боље би кад се опрости бремена. (А опростила га |
ј, од соја! а толико несрећна!</p> <p>И још се нешто говори, то јест, не говори, него тајно шап |
м фиса Војњаци?</p> <p>— Буди!</p> <p>И још једанпут Мурад-беј онако пита; и трећи пут Фати одг |
помахнита: лаје, трза се, прескочио би још толико високу ограду, растргао би десеторо а то ли |
е...</p> <p>Пуна соба жена.</p> <p>Неки још жању, неки слажу у крстине, неки деду у стогове, а |
ситним варком.{S} Стара је готова, али још не устаје, хоће да удари још један <hi>ђелин-пули</ |
{S} Ејвала!</p> <p>И испушише пријатељи још по три чибука једно за друго; и остаде паша као гос |
отова, али још не устаје, хоће да удари још један <hi>ђелин-пули</hi> међу њене извијене, лепо |
лу, још телејисану.{S} Па и на лицу јој још тел стоји, колико је могао остати.{S} Не умивају је |
} Немој!{S} Срамоту си за жалост; немој још и жалост...{S} И после, мула, ти си се светио како |
здесет, шездесет три, па може бити озго још једну, и две.{S} Кад сам ја била девојка, он је био |
госпоства и твоје величине, па си желео још већи да си.{S} Хтео си у луг где булбули поју, па с |
уше!{S} Славуј у лугу од јасмина удесио још лепше песму!{S} И гугутке се избудиле, гугучу!{S} С |
чени у празнично рухо; около их је било још, као да су посадили на мазгу дете, па пазе да не па |
нека изручила ибрик, да жар угаси, и то још тако стоји.)</p> <p>А хафуз-Ахмед још није стао.{S} |
глухо и мртво Прокупље...{S} Врисну ат још једном, и још једанпут над својим мртвим господаром |
узе љубити, да сакрије сузе, јер ако њу још надом заварава, себе више не може.{S} Мајка је љуби |
мула још једном, много, и премери пашу још једним погледом, и то погледом што у исто време и м |
" /> рано врате у Прокупље, њему, а њих још нема!</p> <p>— Па?</p> <p>— Неће их ни бити: прелаз |
{S} Ти, мула, пријатељу, чуо сам, хоћеш још да се светиш Шемси-паши?{S} Доста!{S} Довде што си |
у.</p> <p>Али камо јој кћери?...</p> <p>Још јој људски и не казаше шта је, а она чупа косу, гре |
илује...</p> <p>И праштала му.{S} Украо ју је, али не да осрамоти њу, не њене родитеље, него ње |
<p>И мула је протумачио вриску ата како ју је ваљало протумачити, и, са Суљом и Саидом, младим |
</p> <p>О, како сад себе воли, зато што ју је Исмаил волео!...</p> <p>А једно вече, појави се н |
се чини да је то њена звезда.{S} Јутрос ју је пуномоћник питао пред сведоцима, трипут, хоће ли |
а, женама вечера загорева, невестама се јувка цепа, девојкама ибришим мрси, удовицама памет пом |
разговара с Топлицом; где мучи опустела Југ-Богданова кула, гледајући, муком, чуда бесних освај |
, трећи ће петли; ту је већ Ђурђев дан, јунак Хедрлес, на ату, с миздраком, <pb n="143" /> у зл |
ом цвећа, с травом до колена; пред њима јунак на ату, у златним хаљинама, с миздраком...{S} Ја |
енде!{S} Ђувендеее!{S} Баш толики ли је јунак Шемси-пашин бакшиш? <pb n="114" /> Ааа?{S} То паш |
, мула, пријатељу!{S} Што Шкодра роди и јунак је и паметно је.{S} Ејвала!</p> <p>И испушише при |
олико што је био леп, колико што је био јунак; а и он је жене волео; женио се седам пута.{S} У |
ле сунца...{S} Окупани дочекују окупана јунака...{S} Из врта, из непрегледног вотњака Ахмед-хаф |
ну песнице и рикну.{S} Суља, иначе врло јуначан, устукну; мулу познаје од кад зна за себе, а пр |
смеје се детињој памети, плаче за срцем јуначким.</p> <p>И мало које јутро да не казује несуђен |
тарац, а док му не погибе син, играо се јуначких игара с топличким момчадма; надскакивао је све |
паша (пошто се с мулом изгрли, упита за јуначко здравље, и испушише по трп чибука), крупан чове |
а о његову разговору кад бејаше мали, о јунаштву кад поста бећаром, о његову срцу памети; сестр |
о свачему, о прошлом срећном времену, о јунаштву, и о младости и ашиковању, па се опростише: па |
сапи, гриве и кићену опрему.{S} Сејмени јуре за Арнаутима, погледају се час-по међу собом, и ћу |
Мифтара је затекла у постељи само једна јутарња молитва, мене ће три“...{S} Мисли, мисли, изнен |
во, <pb n="137" /> дочекала га, и његов јутарњи поветарац, и његову зелену траву, и његов јорго |
ица устаде, уми се, узе абдест, отклања јутарњу молитву, па изиђе пред пашу, нешто да му каже.{ |
ром“, кроз капиџике, из целе махале, од јутра до мрака: остављају у предсобљу мокре чадре, фере |
азмишља читаву недељу; а онда, у петак, јутро бејаше, дође к њој у одају једна стара беговица, |
ри њихова чифлук-сахибије.{S} И ето.{S} Јутро је, рано јутро, дршћу од зиме, али се они први <p |
е за срцем јуначким.</p> <p>И мало које јутро да не казује несуђеној снаси снове своје; а толку |
Кад изиђе из дворишта хафуз-Ахмед треће јутро, он виде пред својом капијом неколико Арнаутина.{ |
дан у Прокупље долази, и ради ње свако јутро, сваке икиндије мимо њену кућу пролази: бели му с |
к-сахибије.{S} И ето.{S} Јутро је, рано јутро, дршћу од зиме, али се они први <pb n="108" /> за |
цима, пуне бујнога зеленила, што у рано јутро, поливена росом, или пред вече, и у вече, кад мес |
ска скадарскога паше из Лесковца, једно јутро, рано, је изишао дугачак <pb n="132" /> караван: |
да се ради, аман, Јараби!“</p> <p>Једно јутро, пашиница устаде, уми се, узе абдест, отклања јут |
уботе...</p> <p>Дође дан поласка.{S} То јутро је Фати била врло весела; и у лицу се мало поврат |
од ње крио као и од туђинаца...</p> <p>Јутро је: сунце се родило: не буди се!<ref target="#SRP |
у, и прођу једанпут махалама пустим.{S} Јутром се отвори покоја дрвена капија, тешка, пуна воде |
па јој се чини да је то њена звезда.{S} Јутрос ју је пуномоћник питао пред сведоцима, трипут, х |
аравају цветне лехе, заливене и синоћ и јутрос, мирише земља...{S} Чује се топот коњски, из <pb |
кога налетео — мноштво је.{S} Што ближе јутру, све чешће завришти Рузиђар (Ветар), диван арапск |
према Прокупљу.</p> <p>А мула-Халим?{S} Јуче тако срећан, а данас и без кадуне и без сина.{S} К |
тан у мулиној кули.{S} Звао је њена оца јуче, да је види, и да је утеши...</p> <p>— Како утеши? |
:id="SRP19070_C14"> <head>XIV</head> <p>Јуче је дошао мули пашин већил, по у годинама човек, об |
зора, баци крвав поглед према Прокупљу, к Лесковцу, и викну: „Шемси!{S} Срамоту за жалост!“</p> |
пружа стиснуту песницу према Прокупљу, к Лесковцу; и пошто пусти некакав дивљи глас, викну: „Ш |
з свега грла:</p> <p>— <hi>Султан’м!{S} К’з’м</hi> (Султанијо!{S} Кћери моја)!</p> <p>Пашиница |
, далеко од муле? или у Лесковац?...{S} К Лесковцу се окреће, душом полази...{S} Тешко рањена г |
брода где га скоро није имала!</p> <p>— К’смет!</p> <p>Шапатом, све у двоје, али од уста до уст |
се играла као с другарицом, час погледа к вратима, изгледа ханум-ефендију, да је подвори...</p> |
је <hi>Хамам</hi>?{S} Где <hi>Девојачка К’на-ноћ</hi>?{S} У што им је прошла <hi>Мала К’на-ноћ< |
оћ</hi>?{S} У што им је прошла <hi>Мала К’на-ноћ</hi>?{S} У весељу, од вечери до зоре, до белог |
д је кћер тешила, залуд јој је помињала к’смет и Алахово Писмо, она, по њену доласку, ока не су |
рокупчани су видели где оде с Арнаутима к Топлици.</p> </div> <pb n="44" /> <div type="chapter" |
мајци, или да је теши, да је подсети на к’смет, на Алахово Писмо, то јест да никога не може сна |
н, те се повијају травке, пригињу једна к другој, као да се разговарају.{S} И диже се мирис кро |
љу; а онда, у петак, јутро бејаше, дође к њој у одају једна стара беговица, Лесковчанка, погуре |
онесвестила.</p> <p>Само мало, па дође к себи, још блеђа, још жућа.{S} Мулина је кћи љуби и ми |
ири су подједнако радознале.{S} Прилазе к Фати на прстима, и као са страхом, па чучну, ваде из |
а други, ђаволови синови, окренуше коње к њој, да је прескоче...{S} Прегазише је, па продужише |
еџу; смакла јашмак с усана, окренула се к Фати-султан па јој, пушећи, говори, прича, не гледају |
нтерије дотакао, па тад приносиле прсте к својим уснама, што је значило „љубимо ти скут, ханум- |
њеном спремом и даровима од његове куће к Прокупљу, па чаршилије истрче пред дућане, кадуне се |
ишу, трећи к Топлици.{S} Они што пођоше к Топлици, брзо се вратише па казују Ахмед-хафузу да су |
пођоше сејмени једни к Лесковцу, други к Нишу, трећи к Топлици.{S} Они што пођоше к Топлици, б |
на коју ће страну: пођоше сејмени једни к Лесковцу, други к Нишу, трећи к Топлици.{S} Они што п |
и једни к Лесковцу, други к Нишу, трећи к Топлици.{S} Они што пођоше к Топлици, брзо се вратише |
милостивој према сваком, што подиже очи к небу кад је когод увреди и узвикује <hi>Алла’!</hi> б |
лемена кому је он поглавар, одмах пошао к Прокупљу.{S} Од клада крај друма привиђало му се тело |
ике, сведоке, имама.{S} И чим дође мало к себи, Арнаутке је покрише фереџом мулине кћери, метну |
...{S} Војњаци посели друмове...{S} Иду к Лесковцу...{S} Хоће да опколе прокупачки сарај...{S} |
у хаљини коју јој је отац за <hi>Велику К’на-Ноћ</hi> правно.{S} Њена лепа коса, сад замршена, |
, одговара јој, теши је, подсећа је на „к’смет“ и на <hi>Алахово Писмо</hi> и казује да ће одма |
диже главу и полете, као да крила доби, ка Арнаутлуку, да што пре однесе црни глас родитељима, |
који га чује.{S} Турци, враћајући се из каване, обилазе <pb n="89" /> га; не грде га што иде но |
бусају у прси и моле се Богу да се „на кавгу“ не <pb n="52" /> окрене; људи, уплашени, ћуте.{S |
на или у по ноћи, одмах се спремају за „кавгу“, пуне пушке, оштре јатагане.{S} И није дирао ник |
у су седели, прво попили по два филџана каве и попушили по чибук дувана, па отворили <hi>мухабе |
џезвици.{S} Из те џезвице таман филџан каве.{S} За сваку по на особ скува; сипе, промућка и оп |
о, дуго.{S} У собу је ушао трипут мулин кавеџија, један стари Арнаутин, и ушао је трипут његов |
невесте; ханум-ефенди хоће сама да кува каву, тамо да је пије и да гледа кад јој облаче и гизда |
лим шалварама, чучи крај мангала и кува каву у жутој џезвици.{S} Из те џезвице таман филџан кав |
ћи: једоше печене кокошке, банице; пише каву и шербет и водише разговор о свачему, о прошлом ср |
Прокупчанка, што је мало час на доксату каву кувала; а ове, све, скочише и похиташе за мангал: |
сам га се готово боји, нарочито пацова, кад се појави изненада, из преграда под долапима, у оно |
" /> је убила из дугачке пушке медведа, кад је с планине, по грдном снегу, сишао у село.{S} Нен |
ак ни једну није погледала, па ни онда, кад су додиривале земљу, врховима прстију, где је поруб |
аш.{S} Како може да расцепи груди ружа, кад није могло камење?“ „Камењем ме ударали знанци и не |
а је њена звезда најлепша, најсветлија, кад је она онолико лепа, онако светла.{S} Сестра није у |
мале пушке где је била Исмаилова рука, кад јој је давао бесу.{S} И врховима својих нежних прст |
искићеном јабуком, где му бејаше рука, кад даваше бесу Фати-султан; све је то тако <hi>сестра< |
и га ухватили, каква би њој вајда била, кад...{S} Материно срце не сме даље.</p> <p>Пашић, и ак |
ни ли се отац ћерком?“</p> <p>Сад мула, кад чу пашино поздравље, посла телала да му сазове Арна |
ер се не зна време, доба ноћи или дана, кад ће се појавити тахтаривани с ханумом и кћери њихова |
алимом, плашила је његовим именом сина, кад је био мали, а и сама га се бојала; а камо ли сад.{ |
не на радостан осмех; биће тамо срећна, кад овамо није; здружиће се с Исмаилом...{S} Огледало ј |
а хануме сад виделе, како скочи с коња, кад устрча уз сарајске степенице, рекле би: преварила с |
p>Мисли паша како да се опрости страха, кад не може срамоте, никад ни до века; мисли и са женом |
аје</hi>; а још лепше су намештене сад, кад ово причамо: зидови су им, од <pb n="71" /> пода до |
ад с катраном на образу!... „Мисли сад, кад ниси пре мислио.{S} Затвори се у харем, као твоја ж |
<p>— Тако, тако, пријатељу.</p> <p>— Е, кад је тако, носи му селам: од мене нека не дрхти његов |
на вуке. „Ни на њих не бих, говорио је, кад бих имао овде себи равне, арслане“.{S} Његов фис, т |
би своју несрећу; али како да се опије, кад ово два дана ништа не пије.{S} Није пио два дана он |
све види, све чује, кад даде пуномоћје, кад је венчаше са мном, с поглаваром арнаутскога племен |
ту онај Сведок што све види, све чује, кад даде пуномоћје, кад је венчаше са мном, с поглаваро |
ирнула ништа ни од дарова ни од спреме, кад би се понова свадбовало да је готово; а кад се врат |
шав мимо ове три одаје, широм отворене, кад се из Прокупља врати, и угледав искићене зидове, у |
асцу јединога Алаха.</p> <p>Једно вече, кад се врати из града и хтеде ући у одају, родитељима, |
оливена росом, или пред вече, и у вече, кад месец изиђе, пође небом ведрим, мирише, сва, на коп |
и рођака, или добра познаника, кога би, кад би јој заискао пуномоћје, по гласу познала, ако га |
подједнако се уплашише и Турци и Срби, кад видеше ражљућена мулу.{S} Арнаути узвикиваху, с вре |
лла’!{S} Ко ли га четрдесетог дана уби, кад за тридесет девет нико не могаде.{S} И чиме ли га, |
т, глава.{S} Али и главу могу по глави, кад се много похаси.</p> <p>— Она би тада репом.</p> <p |
лити Бога.{S} И чини му се да га умоли, кад му мајка рече: „Просићемо ти, сине, Фати-султан.{S} |
је врањскога паше кћи у Лесковац, зими, кад је снега доста, кулучи раја, разгрће снег, да невес |
, у кули, и у овој ливади, на месечини, кад силно мирише копитњак и мајкина душица, под овим бо |
е могаде.{S} И чиме ли га, Алла’ удари, кад је рана оволика?“ Пролазе људи и мисле; а ето ти је |
у је блато...{S} Чист ће му образ бити, кад Фати-султан буде кадуна Бал-бејова...</p> <p>Мисли |
ид.{S} Али како ће оне баш све опазити, кад је у „светло лице“ никако не гледају, није ред, већ |
до ње не.{S} Ко ће јој о томе говорити, кад јој паша није говорио, кад је и од ње крио као и од |
уд је мислила да ће се сплести и пасти, кад јој се пут којим је за пашом пошла чинио раван као |
недеља дана, сваку ноћ, баш око поноћи, кад се сам слободи, и развесели.{S} Јежи му се кожа, и |
ад се топи снег и бујају реке и потоци, кад цвета кукурек, кад ниче трава: кад се сва природа и |
а би, зацело, и спомен на свој завичај, кад би могла да заборави ноћашњи сан.{S} Па гледајући у |
ад се стоји право, постићи ће се, увек, кад се макар мало превије грбина,“ тако мисли Шемси-паш |
ујају реке и потоци, кад цвета кукурек, кад ниче трава: кад се сва природа из мртвога сна буди, |
Арнаути: има у години макар један дан, кад се не боје ни падишаха.{S} И ово нису, пашо, Турди, |
рече, да има у години макар један дан, кад се Арнаути не боје ни падишаха.</p> <p>Пусти глас ј |
ас јој бејаше промукао, и болан, болан, кад, угледавши несуђену заову, узвикну: „Вај, ханум, св |
бојите, ти и моја нене?{S} Фати-султан, кад би нешто хтео да те отме сам падишах, ја бих и њега |
{S} Хајде!{S} Опростиће ми и Бог и син, кад пристанем да се и њена реч чује.</p> <p>Мула се дог |
не Арнаутка.{S} Колико сам пута гледао, кад сам био мали, где нене, веселећи се с другарицама, |
ме говорити, кад јој паша није говорио, кад је и од ње крио као и од туђинаца...</p> <p>Јутро ј |
ћном тишином.{S} Ману су Турци, одавно, кад је био млад, момче за женидбу, украли и потурчили д |
ом реду, који је у својој глави одавно, кад се умирише Арнаути, писао и написао Шемси-паша.{S} |
што се крадом погледају, и шапћу нешто, кад су саме, осврћу се да их когод не опази, не прислуш |
о му је писано прстом Алаховим по челу, кад је на свет дошао.</p> <p>Како да је теше?{S} Да јој |
ериним, да га те груди задрже у харему, кад зажели да изиђе, да оде међу другове...</p> <p>Из П |
ветлост што јој допре до зенице ујутру, кад се пробуди и очи отвори.</p> <p>Затворила га мајка |
па их истерао напоље, на зиму, на цичу, кад другује мачка с мишем...</p> <p>Спавају...</p> <p>А |
оци, кад цвета кукурек, кад ниче трава: кад се сва природа из мртвога сна буди, Фати-султан се |
, <pb n="61" /> луд, али хафуз, па зна: кад се дивљак ражљути, разума ни трунке, осећања „без у |
мајка не уме те друкчије световати, до: кад те испитују, одговарај слободно, и све по срцу.{S} |
врати оно што је Фати-султан-ханумино: кад пође читав караван с њеном спремом и даровима од ње |
е.{S} Није ли?{S} Јеси ли видела месец: кад највише сија, тад највише на њ кучићи лају.{S} А шт |
="91" /> да ли с успоменама на Исмаила; кад му више не гледа ата, не милује хрта и сокола, не љ |
а!{S} Кад пођем у град од страха дрхти; кад се вратим из града радује се....; и видео сам: клањ |
пусте осећањима на вољу, некад дивљаци; кад <hi>мисле</hi>, пре ће заборавити правила доброг по |
во доба саме!!{S} Жене!...{S} Буле!!{S} Кад пусте осећањима на вољу, некад дивљаци; кад <hi>мис |
и два мужа, по закону; не може да..!{S} Кад је питају за кога ће „За Бал-беја“, одговориће весе |
три дана како се боји некаквога сна!{S} Кад пођем у град од страха дрхти; кад се вратим из град |
ив, нигде ране, само понека модрица!{S} Кад би четрдесети дан, ето ти једнога; баци се на њега, |
аљ сух, све чешће...{S} Ах, пролеће!{S} Кад се топи снег и бујају реке и потоци, кад цвета куку |
пак продужава.</p> <p>— Аман, кћери!{S} Кад бездушан човек баци кривицу на душевна човека, толи |
, веђе самур, уста стамболски дивит!{S} Кад узјаше ата па прође прокупачким сокацима, женама ве |
и веле да је хтела постати мајком).{S} Кад стаде сатирати сакагија нишког паше хергелу, Нишлиј |
и зна причу <hi>Јарац и Вук</hi>...{S} Кад је оно ударио рогом јарац вука, опростио му вук, ал |
па продужише пут, не осврнувши се...{S} Кад се последњи пут побунише Арнаути, убише јој сина, њ |
јој за час стаде, свест је остави...{S} Кад ништа нису имали с мула-Халимом, плашила је његовим |
јој га, нека се заките њим Турди...{S} Кад умртви човек нечовека, па и на мртвом пизму тера, н |
<hi>биллахи</hi>, <hi>таллахи</hi>.{S} Кад би ме неки раставио од тебе, ја бих га...</p> <p>— |
у празничном руху, оружани до зуба.{S} Кад год прате мулу у сарај, увек се обуку, наките коње. |
е као атлаз, у самим златним китама.{S} Кад би отишао у Прокупље, пројахао би, обично, кроз све |
жи, још кука за њом и прети Турцима.{S} Кад је најлепша месечина највише виче, а тишином разлеж |
а боље смрт, него ова грдна срамота.{S} Кад сам је венчао са својим сином, била је <hi>бош</hi> |
и сама га се бојала; а камо ли сад.{S} Кад се мало прибра, стид је обузе.{S} Куд ће од бруке!{ |
па може бити озго још једну, и две.{S} Кад сам ја била девојка, он је био бећар...{S} Аман!{S} |
а га претече мула.</p> <p>— Претече.{S} Кад би се Шемси ородио с пуномоћником Алаховим, као и с |
с овим другим мало, па је први тужи.{S} Кад изиђе пред суд, падоше јој оба венчања. „Кога ћеш с |
а одјезди у Топлицу да исприча мули.{S} Кад мула чу, ништа не рече, само закрвави очима, стисну |
широким шалварама, у високој чалми.{S} Кад хоће да говори, прво зажмури, па тад почне.{S} Овог |
пенци спуштени, тако целом чаршијом.{S} Кад зађоше у српску махалу, и мула бејаше далеко, отвор |
езеном <pb n="51" /> жеженим златом.{S} Кад опази мулу ат зарза, трза се од сеиза, и одмах се з |
евојку, с којом се три године волео.{S} Кад му је украли, разболео се, а кад му она поручила да |
уг, на самрти њему у аманет оставио.{S} Кад сам млад био, често ми је писмо праћао, учио ме, св |
их је то снашло, и врло му жао било.{S} Кад му мајка казала код кога је Фати-султан, плакао је |
р.{S} Смеје се само кад је врло љут.{S} Кад се некад пред кулом насмеје, грохотом, да гора одје |
кадарског пашу.</p> <pb n="126" /> <p>— Кад си био млад, твоје су ми очи биле књига, писана на |
ња и кад није време молитви...</p> <p>— Кад ово чу, Фати-султан се још више уплаши; а Исмаил ре |
ла?{S} Да те не учи његова кћи?{S} Ааа“ Кад не доби одговора, стара настави:{S} Џафер-беј је мл |
оривши, осмехне, мајка се добру нада, а кад се сухо накашље, страхује; обухвата рукама колена, |
дан веселој, сад брига, страх и стид, а кад би се нешто ово мерило, ко зна шта би претегло.{S} |
ео.{S} Кад му је украли, разболео се, а кад му она поручила да није човек него жена кад не може |
биње не знају више кад јој је бунило, а кад јава.{S} Јер и кад бунца, лепо их гледа, као на јав |
се разговарали у одаји, нико не зна; а кад се растајаху, мула рече ово:</p> <p>— Јок!{S} Нека |
е од залеђених суза, у изгореле усне; а кад чује кашаљ, дубоко уздахне, крадом, и крије сузе, о |
/> <p>Овако одговара несуђеној заови; а кад јој мајка опет дође, њој:{S} Ништа ми није... није |
амбак својој хануми на тужбу плачући; а кад ханума саслуша девојче, отеже:{S} Аааа!{S} И забран |
би се понова свадбовало да је готово; а кад се врати, па јој каза шта је и како <pb n="75" /> ј |
му син долази у Прокупље врло често; а кад пројезди махалама, кадуне се, и жене и девојке, гур |
те и ударају коње стрменом сваки час; а кад дођу близу каквога дрвета, опале, неки, из пушке, т |
.{S} Ухо на срце, кћери, слушај...{S} А кад будеш, кузум, на испиту, пуштена си и од једнога и |
одело, но покров, за њен сандук...{S} А кад се спусти ноћ, хануме узеше да се веселе; свирка и |
оји као камен; ништа више не пита.{S} А кад се прибра, узе да зове војне старешине, да им запов |
не окани га се докле га не сатре.{S} А кад му год дође <hi>селам</hi> (поздрав) од сараја, то |
увијени у јапунџа.{S} Нестрпљиви.{S} А кад се појави мула на ату, узвикнуше „машала“!{S} Мало, |
казати колико је лепа Фати-султан.{S} А кад из одаје изиђе мула, као џин, дугачке беле браде, И |
чибугџија, једно момче арнаутско.{S} А кад је већил пошао, мула га испратио до преко прага!{S} |
смаила... невесту његова сина.</p> <p>А кад се Садије-ханум, мулина кћи, врати, затече је страш |
с ногу радећи; и ноћу радиле.</p> <p>А кад ово би готово, пашиница пусти глас, да је свакој же |
ј лудости грохотом.{S} Виде: има часова кад је човек луд, а чини му се да је паметан.</p> <p>И |
рива ни дужна, у лудилу које га спопада кад год се опије; па уместо да га већ једанпут казне см |
а кува каву, тамо да је пије и да гледа кад јој облаче и гиздају снаху,“ говори она млада Проку |
у плиткој Морави? да ли њих угледа онда кад очи исколачи, подиже ћулав с темена и устрчи уз сте |
ј чаробни град Фати-султан оставља онда кад треба да је у њему...; велика је, девојка.{S} Родит |
греха.{S} А овако увене, зацело, биљка кад јој украте сунце и росу...</p> <p>Фати-султан лежи |
ала.{S} Нарочито виде да је лудо питала кад се заљуби...</p> <p>Виде једнога младића, Арнаутина |
е да кажем...{S} Није, каже, џелат; ама кад ти... он ће ти платити крвнину.{S} Крвнину понекад |
а да не направи оно што направи.{S} Ама кад је било, хајде се са Шемси-пашом измири.</p> <p>Мул |
му она поручила да није човек него жена кад не може од Турака да је отме, полудео.{S} Из Власин |
поду.</p> <p>— Био један човек, ко зна кад, одавно, у старо време, па скривио нешто; а суд нар |
е зенице, нагло се подиже да устане, па кад не могаде, завали се, опет, у јастуке и радосно поч |
пашину.{S} И Ахмед-хафуз се пробуди, па кад чу шта је било, истрезни се; распитује куд оде непо |
жје брата јединца...{S} Уђе у одају, па кад је Фати-султан упита шта је, шта говоре, а она не к |
чену у свилену антерију, и накићену; па кад се она, нешто проговоривши, осмехне, мајка се добру |
кама...</p> <p>— Шућур! поче мајка, сад кад јој се кћи насмеја.{S} Да Бог да се, кузум, од сада |
врло јуначан, устукну; мулу познаје од кад зна за себе, а први пут му се сад учини да не личи |
л.{S} Тако, пашо, пријатељу.</p> <p>— Е кад је тако, слушај, не срди се, ево...{S} И извади из |
Не, то је нека ујдурма.{S} Да се удаве кад Морава има брода где га скоро није имала!</p> <p>— |
ла с пашиним харемом, и пратњу.{S} Виде кад се кола с пашиним харемом зауставише пред капијом А |
нчање; синоћ су и слуге и слушкиње чуле кад је жени и кћери рекао: „Топлица је близу, ако се <h |
саме јенђе, и ако ће скоро зора, време кад ће Лесковчани Турци доћи по невесту.{S} Међу јенђам |
, радостан, сличан гласу какве животиње кад се докопала плена...{S} Похита кроз прозор с невест |
во као женској, хаљини какву Турци носе кад су код куће, распојас, у белом ћулаву, бос, у терлу |
репери без ветра.{S} Овај се једва миче кад кокошке иду на седало пре одређена сата.{S} Танка г |
нема у мулину оку пламена што буктијаше кад је ишао Шемси-паши први пут, и кад диже буну с прет |
постеље не мичу, и робиње не знају више кад јој је бунило, а кад јава.{S} Јер и кад бунца, лепо |
неискусна, видела само уцвељена оца, и кад уздахне, и кад јој коју нежну каже, и кад је руком |
ковчанка смела, дрска; говори, прича, и кад види да само мрдне рука младе Арнаутке, нада се пес |
д уздахне, и кад јој коју нежну каже, и кад је руком омилује...</p> <p>И праштала му.{S} Украо |
ела само уцвељена оца, и кад уздахне, и кад јој коју нежну каже, и кад је руком омилује...</p> |
јаше кад је ишао Шемси-паши први пут, и кад диже буну с претње и плашења Шемси-пашина; те један |
еко <pb n="81" /> преко зида па у њу, и кад се Бал-беј игра, да изиђе, да...{S} Не!{S} Материно |
кућу, у одају где му кћи лежи мртва; и кад је виде, зовну је по имену трипут:{S} Фати-султан!{ |
дно с мирисом бошче дувана рој мисли; и кад се после поноћи сети постеље и устане, осећа се так |
у господара с ханумом и пратњом...{S} И кад се чу топот коња, небо се проломи... „Аллааа’!.. пр |
ће га сакрити на бесу, и ништа.{S} А и кад би га ухватили, каква би њој вајда била, кад...{S} |
ада радује се....; и видео сам: клања и кад није време молитви...</p> <p>— Кад ово чу, Фати-сул |
кад јој је бунило, а кад јава.{S} Јер и кад бунца, лепо их гледа, као на јави.{S} Увек, само о |
ути сад...{S} У сарај ћу ја...</p> <p>И кад већил оде, мула позва Арнауте.{S} Сутрадан су Арнау |
иже Исмаилу турбе.{S} И још јој боље би кад се опрости бремена. (А опростила га се много пре ро |
ју мало час изнеше из одаје, да не види кад јој кћи издише, клечи сад крај ње, јединице своје; |
е боји.{S} Би јој мило што се не расрди кад је младожења назва назли-Стамболком.{S} Мало поћута |
та ђул; видела да су се удариле у груди кад је за угао замакао, али она није ништа осетила, јер |
миру ни док му је род зелен, а камо ли кад узри...{S} Много рода, много каменица.{S} Топола ви |
, проседа, округло подшишана, затрепери кад се узму грчити танке, изгореле усне.{S} За толиким |
ула узе, не врати.{S} А и како да врати кад је ту венчање!{S} Венчао се с невестом њена Бал-беј |
може лепа реч! и што се не може постићи кад се стоји право, постићи ће се, увек, кад се макар м |
у ће лепа реч.{S} А мула долази у сарај кад се год позове.{S} Зваће и свога пријатеља и друга н |
{S} Благо мени!...{S} Навијате сат увек кад мујезин чита вечерњи езан..., навите га сад пред зо |
<p>— Грозница, Садије-ханум.{S} Не знам кад ме ухватила.</p> <pb n="93" /> <p>Овако одговара не |
Зар је по закону венчати жену с другим кад је није први пустио.</p> <p>И... ожени се старац де |
ши, е има у години дана макар један дан кад се Арнаути не боје ни падишаха; а заборави рећи, <h |
ао као дете играчки, као што се радовао кад му петао осветла образ. — Сутра ту!{S} Али ето шта |
би му усне осетиле оволико сласти, као кад се дотакоше усана Фати-султан-хануминих.{S} Млад, о |
њој, забрађена белим јашмаком онако као кад се Богу моле, с бројеницама; провлачи урмине кошчиц |
и не би пролазила кроз одаје као петао кад му покисне перје.</p> <p>„Ко ходи по земљи, а гледа |
>— Нећемо!{S} Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар нашега муле кадуна на испит |
пит?</p> <p>— Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар да правимо вољу Шемси-паши? |
а кому је он поглавар.{S} Смеје се само кад је врло љут.{S} Кад се некад пред кулом насмеје, гр |
би јој с рамена глава одавно, нарочито кад хафуз није при себи: бекрија је бивши имам Свете Со |
дивљака; па она његова гласина нарочито кад је љут...!{S} Старац, а док му не погибе син, играо |
е наплаче док јој је кћи врх земље; јер кад буде под земљом, уздржаваће се од суза, молитвом, д |
вој према сваком, што подиже очи к небу кад је когод увреди и узвикује <hi>Алла’!</hi> буди усп |
у разговору кад бејаше мали, о јунаштву кад поста бећаром, о његову срцу памети; сестра <pb n=" |
да поштују тугу ближњега, да не певају кад им ближњи плаче.{S} Али ово сад није обичаја ради: |
седи, ако хоћеш да се људи не подмигују кад те чаршијом виде, да се жене не кикоћу кад те махал |
овори о брату; прича о његову разговору кад бејаше мали, о јунаштву кад поста бећаром, о његову |
ве угађале, више него пре, зажмуриле су кад би год њихов „ојнак“ растурио његову „купу.“ Игра с |
те чаршијом виде, да се жене не кикоћу кад те махалом опазе“.{S} Тако мисли; а после куне брод |
отац: пева се Растанак...{S} Што плачу кад слушају ову песму, свадбену, отац, мајка...{S} Ја н |
ће ми се и турско и каурско“.{S} Па још кад дође ред да врати оно што је Фати-султан-ханумино: |
није удавила...{S} Аман, Јараби!</p> <p>Кад изиђе из дворишта хафуз-Ахмед треће јутро, он виде |
ако, Фати-султан мули је кадуна.</p> <p>Кад размота дугачак појас којим је бејаше за се привеза |
ружној јави сања најлепше снове.</p> <p>Кад се виле хватају у коло а дуси блуде земљом, на месе |
живи, али болује, тешко болује.</p> <p>Кад је венчаше с мулом понова, однесоше је мајци, по ње |
лујући све једнако Фати по коси.</p> <p>Кад Арнаути доведоше хафуза, па се он стропошта крај св |
пачке улице, и дошао пред сарај.</p> <p>Кад угледа мртва сина, испружена, у локвама усирене крв |
турски паша с арнаутским мутом.</p> <p>Кад стиже мула-Халим пред сарај, притрчаше пашини сеизи |
ан-хануми постељу, рубље и рухо.</p> <p>Кад харемћаја изнесе из тахтаривана хануму, и однесе је |
; свецу турбе...{S} У џенет ћеш.</p> <p>Кад се зави и изиђе Лесковчанка, ниједна од њих не виде |
оче да се око ње мази, да је испитује. „Кад би нешто мајка рекла: просићемо ти Фати-султан, ја |
ета?{S} Мало жалости, ни мало срамоте. „Кад желиш да се коме много осветиш, гледај да га осрамо |
о лепу Стамболку..{S} И зацело говори: „Кад је била заволела простога Арнаутина, зар да не заво |
понизан много, како Турчин може да буде када се укаже потреба; а нишки паша, и ако млађи од ово |
Сад је у постељи новој; све свила, све кадива, душек, јорган, јастуци, све извезено златом.{S} |
у душеци, јоргани, јастуци, све свила и кадива, све везено златом.{S} У дну друге мусафир-одаје |
о знато; и сија му се џамадан од црвене кадиве извезен златом; и сијају му се златом везени од |
н пред јенђама; погледа у богато одело, кадивено, извезено златом, спремљено њој за <hi>телејис |
ројено <pb n="11" /> бора, разастрта по кадивеној хаши, бели се као лабуд; а са зеленог чоханог |
за виђење.{S} Какав дар!{S} Калпак, по кадиви извезен златом, и поднизан бисером, искићен драг |
тројици, да више неће бити заптије, но кадије.</p> <p>— И претио им, да ће их мерити гајтаном |
евном жегом, диже се као дим тамјана из кадионице, испуњава поље, села с кућицама арнаутским, п |
еле се широка хаљина, затрепта злато на кадифели-џамадану...{S} Слуша глас, њој мио; гледа очи, |
асна, и много као у ноћ што се зове <hi>Кадр-Лејле</hi>, где је пуно света, па све лепо обучено |
а престрављено.</p> <p>— Тако, пашо.{S} Кадуна ми је Фати-султан.{S} Ту беше пуномоћник, ту све |
ажи селам Шемси-паши, џелату: непуштена кадуна његова сина од другога... чедо.{S} И кажи селам |
ће му образ бити, кад Фати-султан буде кадуна Бал-бејова...</p> <p>Мисли паша, мисли, ни с ким |
" /> је, код кога је Фати-султан, да је кадуна другога и ако није од њихна сина пуштена, и, нај |
ају у тахтариване, не знајући у коме је кадуна њихова муле.{S} Сад чаршија није прошарана, сва |
X</head> <p>И тако, Фати-султан мули је кадуна.</p> <p>Кад размота дугачак појас којим је бејаш |
кад мула хоће.</p> <p>— Зар нашега муле кадуна на испит?</p> <p>— Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад |
ни џакови, на коњићима Арапи, на камили кадуна: јашмак јој све лице сакрио, а очи, плаве као зу |
, по његову мњењу и памети, само у оних кадуна које се зову <hi>султан</hi>; узе је полако, паж |
е би била охола, него би са себи равним кадунама љубазно, с малим благо, са сиротим нежно.</p> |
ље врло често; а кад пројезди махалама, кадуне се, и жене и девојке, гурају уз <hi>кафезе</hi>, |
проћеретати, то нису хануме из махале, кадуне каквога занатлије, дућанџије, или, рецимо, онако |
купљу, па чаршилије истрче пред дућане, кадуне се прибију уз кафезе да — сејире!...{S} Резил!.. |
а, девојке <hi>султан</hi> али и његове кадуне.{S} Он љуби руку само својој мајци, своме оцу, с |
Фати-султан, не твоје снахе, него моје кадуне...{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Аман! узвикну паша прес |
зурне... то поздрављају долазак мулине кадуне Арнаути грађани.{S} И Арнаути из пратње Фатине д |
ави већ у срцу.</p> <p>— Не дамо мулине кадуне.</p> <p>— Јок!{S} Јок!{S} Јок!</p> <p>— Да идемо |
њеној вештини.{S} Осим невесте и старе кадуне, у овој су одаји будне још три младице.{S} Од пе |
лим?{S} Јуче тако срећан, а данас и без кадуне и без сина.{S} Крв за крв!{S} Наћи ће убицу, па |
је млад, видела сам га једанпут у Есма-кадуне...{S} Леп.{S} А, очи!{S} А, веђе!... а над горњо |
нику, него као прву милост господаровој кадуни.</p> <p>А од ње се мулина кћи не миче.{S} Црмпур |
цара царева, већ пашину снаху.</p> <p>— Кадуну Шемси-пашина сина!</p> <p>— Ако није одведена, б |
крупан, дуге беле браде; за се је бацио кадуну: на лицу јој био пешкир, па се смакао, те су вид |
л се претворио у дућану Ахмеда туџара у кадуну са зумбул-очима...</p> <p>— Биће...{S} Свашта мо |
жене се пењу на кулу, да виде несуђену кадуну Исмаил-бегову, мула-Халимовицу, Стамболку, рођак |
виш Баба!</l> <l>Љуби младу, удри стару кадуну!</l> </quote> <p>....{S} С маха на мах припуцају |
у љубав, пусти све да кажем...{S} Није, каже, џелат; ама кад ти... он ће ти платити крвнину.{S} |
о доба, вели, види мајку; хода по кули, каже, као жива, и све о Исмаилу говори; и трипут је њој |
латећи главу.{S} После узе говорити.{S} Каже Фати-султан-хануми, да је до овога часа била и Џаф |
ину од муле селам, а мула у Топлицу, да каже Арнаутима е се са Шемси-пашом измирио.</p> <p>Ника |
а два венчања, ту да је испитају, ту да каже хоће ли код муле, или да дође његову Бал-беју.{S} |
<p>— Да идемо заради муле; ама ако она каже да ће за пашина сина, на комаде ћемо је.</p> <p>— |
Прокупље, сав Арнаутлук.{S} Који год ми каже: „Срећна ти невеста!“ смеје се... познајем да се с |
а си и од једнога и од другога, баба ти каже.{S} Твој баба је хафуз, и био је имам красне Аја-С |
да да нема код ње некога, те да јој сам каже шта се са Шемси-пашом договорио, не би ли га тада |
Фати-султан-хануму, а срамота га да им каже.{S} Лепа је...{S} Нека питају своју кћер; она ће и |
им ата: скочи мула као младић.{S} Право каже она стара: нема мула више од шездесет, шездесет тр |
олитву, па изиђе пред пашу, нешто да му каже.{S} Он седи у једној затвореној софи крај мангала, |
ца, и кад уздахне, и кад јој коју нежну каже, и кад је руком омилује...</p> <p>И праштала му.{S |
S} Аман, за Алахову љубав, пусти све да кажем...{S} Није, каже, џелат; ама кад ти... он ће ти п |
и каменом ни ружом; само сам хтео да ти кажем аманет и селам.{S} А ти знаш, мула, мој пријатељу |
знам!{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Вала, мула, кажи...{S} Крв...{S} Какву крв? муца опет паша.</p> <p> |
> <p>— Аман, кћери, сунце, не стиди се, кажи „буди“...{S} Млад, леп, твоја прилика...{S} Усред |
ио од тебе, ја бих га...</p> <p>— Кажи, кажи, вели момче задовољно, а она се застиде, па поче д |
лемена Војњака...{S} Ха-ха-ха!{S} Пашо, кажи <hi>михаирли</hi> (срећно)!...{S} Ха-ха-ха!{S} Мој |
катран на лице Исмаилова невеста...{S} Кажи му селам, <pb n="120" /> аман!{S} Алла’ ашк’на (за |
раставио од тебе, ја бих га...</p> <p>— Кажи, кажи, вели момче задовољно, а она се застиде, па |
ћи се готово после сваке речи:</p> <p>— Кажи селам Шемси-паши, џелату: хоће да има чедо... од м |
ханум!{S} Где је Алах, ту је и љубав; а кажи један град, или једно село, или гору, или воду где |
чедо... од муле...{S} Фати-султан.{S} И кажи селам Шемси-паши, џелату: непуштена кадуна његова |
на његова сина од другога... чедо.{S} И кажи селам Шемси-паши, џелату: данас му је прилепила бл |
Прокупље, на два дана, или, како Турци кажу, на две ноћи, да обиђе кућу (јер како јој погибе б |
а му доведу мула-Халима, то јест, да му кажу, е га је поздравио Шемси-паша, да му дође у прокуп |
говори с пашама, па се врати у Топлицу, каза Арнаутима, пред кулом, за овај договор, па оде у к |
070_C16"> <head>XVI</head> <p>Како мула каза Фати-султан е ће на испит, од тада је весела, свак |
друга; Шемси-паша му <pb n="124" /> све каза...; посла га мула-Халиму на разговор, и на договор |
лтан упита шта је, шта говоре, а она не каза е њој прете, него слага: „Шемси, проклет да је! уб |
ло да је готово; а кад се врати, па јој каза шта је и како <pb n="75" /> је, код кога је Фати-с |
ло, и врло му жао било.{S} Кад му мајка казала код кога је Фати-султан, плакао је као женско; а |
, у ђурђевску зору... по мене...“ То је казала Зулфији, али није мајци.</p> <p>Мајка се нагла н |
у говори; и трипут је њој, својој кћери казала, да се још смирила није, што Исмаил лежи у гробу |
<p>— Е, пашо!{S} Да сам жена, ја бих ти казао у одаји <hi>какву крв</hi>; ама сам човек, па не |
} Нека питају своју кћер; она ће и њима казати колико је лепа Фати-султан.{S} А кад из одаје из |
мених је Турака обичај примити госта, и казати му ако није домаћин (или домаћица) код куће пошт |
{S} Немај срца на мене!{S} А ово што ти казах, обичај је.{S} Ти тај обичај знаш како си сазнао |
ој кћери?...</p> <p>Још јој људски и не казаше шта је, а она чупа косу, гребе лице, грува се у |
н му од њих, најстарији, узе нешто живо казивати, а он испрва ништа не разуме, као да је пијан, |
што за три дана сузе не пусти.{S} А не казиваше мајци за чим плаче, да ли плаче за пашићем, ил |
се опије; па уместо да га већ једанпут казне смрћу, досудише му „сургун“.{S} С њим је и његова |
екао јазук!{S} Алах за један грех једну казну, за голем голему, за мали малу.{S} Ти, мула, приј |
обро збориш: и Алах за један грех једну казну...{S} А Шемси-паша, змија погана, ако искаш, доби |
уначким.</p> <p>И мало које јутро да не казује несуђеној снаси снове своје; а толкује их срце с |
свети женска; или...{S} Никому ништа не казује, ништа не говори.{S} Бејаше се мало повратила, и |
лице зажарених јагодица, вреле руке, и казује својој кћери е је сутра празник који толико чека |
„к’смет“ и на <hi>Алахово Писмо</hi> и казује да ће одмах у Прокупље, да јој испрати мајку.{S} |
емо ти, сине, Фати-султан.{S} Сестра ти казује да је то красна девојка, и лепа, па смо се мула |
то пођоше к Топлици, брзо се вратише па казују Ахмед-хафузу да су срели неке кириџије, и да су |
{S} Не пита је шта је снила, да се она, казујући му сан, још више не уплаши, но само рече;</p> |
аве.{S} Смакле се с главе шамијце и <hi>каикотос</hi>.{S} Тврдим сном спавају, мртве уморне, на |
аузнак са затвореним очима: очни су јој каици ишарани ситним варком.{S} Стара је готова, али јо |
S} Дахну душом паша, смишљајући, одмах, какав ће „пешкеш“ Мурат-паши, не знајући да се Арнаути |
који би јој младожења дао за виђење.{S} Какав дар!{S} Калпак, по кадиви извезен златом, и подни |
пија, тешка, пуна воде, изиђе дућанџија какав, занатлија, и похита, увијен у јапунџе, или с џак |
су познала, ако га не би видела.{S} Али какав закон?{S} Зар је по закону венчати жену с другим |
суром.</p> <p>Материно је срце разумело какав јој глас доноси ат сина њезина...</p> <p>И мула ј |
вели да испрате Бал-беја у Цариград... „Какав Стамбол, женска главо?!{S} Зар мислиш да је Војња |
..{S} Узе руку, белу, меку као паперје, каква је, по његову мњењу и памети, само у оних кадуна |
су, и ништа.{S} А и кад би га ухватили, каква би њој вајда била, кад...{S} Материно срце не сме |
Продера се сова.{S} Арнаутку обузе језа каква никад није; заклела би се у гроб брата јединца, д |
е крај муци...</p> <p>Зима.{S} Хладноћа каква скоро није.{S} Дебео снег притиснуо и брдо и доли |
а пуномоћнику да неће за пашића?{S} Али каква би то била освета?{S} Мало жалости, ни мало срамо |
м златним карикама у ушима, обучена као каква ханума; напуни мангал, изнесе га горе, намести га |
стин отац опио, па се побојаше свађе, и какве несреће усред највећега весеља.{S} Гости се разиш |
оте глас један, радостан, сличан гласу какве животиње кад се докопала плена...{S} Похита кроз |
етати, то нису хануме из махале, кадуне каквога занатлије, дућанџије, или, рецимо, онако некога |
г; и прва и друга уредба није пуштена с каквога земаљског престола, него с небеског, исто као о |
ње стрменом сваки час; а кад дођу близу каквога дрвета, опале, неки, из пушке, те се стресе сне |
са својим харемом и с таквом пратњом, с каквом никада није ишао стиже у Прокупље.{S} Суља је ви |
> <p>— Вала, мула, кажи...{S} Крв...{S} Какву крв? муца опет паша.</p> <p>А мула:</p> <p>— Е, п |
не слушајући шта паша говори.</p> <p>— Какву крв?...{S} За крв... не знам..., ич ја не знам, м |
ој антерији, готово као женској, хаљини какву Турци носе кад су код куће, распојас, у белом ћул |
а сам жена, ја бих ти казао у одаји <hi>какву крв</hi>; ама сам човек, па не могу.{S} Него ако |
помену име Божје, и што нема поздрава, како верују мусломани, који није од Бога <pb n="53" /> |
е.</p> <p>— Ако је <hi>ово</hi> истина, како ће грдна пашиница међу другарице!</p> <p>— Куд ће |
претње, боје се.</p> <p>Паша га досад, како му се чини, никад није чуо у својој махали; а сад, |
оњи, ветрови, пренеше у Арабистан, где, како су му причали, за недељу дана роде и узру лимуни и |
ана онај који се није трезнио, који је, како причају улазио у бачву, те се у вину купао.{S} Ход |
есет три; а да су га хануме сад виделе, како скочи с коња, кад устрча уз сарајске степенице, ре |
ђердека...{S} О, како су лепе те песме, како је слатка та туга!{S} И она је ту исту тугу осетил |
час у мусафир-одаји, час у диван-хане, како је загрејало пролетње, ђурђевско сунце земљу понек |
везле три сиротице, Туркиње из Смирне, како причају буле, три године.{S} У дну једне мусафир-о |
а у уста Алаха и пејгамбера!{S} Јараби, како трпиш?!{S} Како му не пустиш у зиму врео камен на |
на заова, у Прокупље, на два дана, или, како Турци кажу, на две ноћи, да обиђе кућу (јер како ј |
— пропевао петлић...</p> <p>Џафер, или, како га родитељи од милости зову, Бал (мед), висок је, |
ели неке кириџије, и да су од њих чули, како је у свитање <pb n="37" /> пројездио друмом на ара |
се каменом бацио (ко великим, ко малим, како је коме срце било), и он жив, нигде ране, само пон |
зели: умрли обоје уочи ђердека...{S} О, како су лепе те песме, како је слатка та туга!{S} И она |
.{S} Мирис...{S} Она се радује...{S} О, како је срећан онај који умире с осмехом радости на усн |
љубљаше, много, и страсно...</p> <p>О, како сад себе воли, зато што ју је Исмаил волео!...</p> |
вен, силан, сад љубазан, понизан много, како Турчин може да буде када се укаже потреба; а нишки |
.{S} Смишљао је, тако, седећи на прагу, како би се осветио мули, и што му набедио оца, и што му |
зна како се Арнаути свете.{S} Пашу су, како она верује, набедили, али ко ће то доказати оним д |
сте, мула, блато ми до појаса, до гуше: како ћу каљав кроз град, кроз вилајет где пашујем?!{S} |
даде, исказа; с њим леже, с њим устаје; како ће кроз град с катраном на образу!... „Мисли сад, |
; узе је полако, пажљиво, <pb n="19" /> како би узео лептирова крила, па је метну на свој образ |
пејгамбера!{S} Јараби, како трпиш?!{S} Како му не пустиш у зиму врео камен на главу, да му раз |
јатеља и друга нишкога пашу...{S} А!{S} Како уме овај паша!{S} Реч по реч као бисер на ибришим. |
е башчи чучао он, Исмаил...{S} Аман!{S} Како ми је било онда, Зулфи; а сад!...</p> <p>— Кс’мет |
е!...{S} Ево му мајке...{S} Аман!...{S} Како су се Арнаутке обукле, аман!... аман!..{S} Пољубић |
S} Тужбу ћу ја, <pb n="83" /> ама...{S} Како би било да прво пустим глас да ћу поднети падишаху |
Онако стар сам!</p> <p>— Ваш сам...{S} Како му је бела брада: има деведесет.</p> <pb n="45" /> |
ва крила, па је метну на свој образ.{S} Како би и њу ижљубио, а не може, и ако је оволико воли; |
за њу главом платила, није јој жао.{S} Како би се она млада, одрасла у кафезу као кумрија свет |
н одговори: „Ружом“. „А, шегу тераш.{S} Како може да расцепи груди ружа, кад није могло камење? |
, да је види, и да је утеши...</p> <p>— Како утеши?{S} Веле полудела, од страха.</p> <p>— Вај, |
И шта ће?</p> <p>— Да се бије.</p> <p>— Како ће с Арнаутима на крај изићи?</p> <p>— Убио је мул |
је мула не опази, да се не покаје.{S} А како да се не радује!...{S} Зна за кога ће Фати-султан. |
равде и закона!...“</p> <p>Пође одајама како никад досле.{S} Не гледа у слушкиње, а заповеда им |
Бога и мула-Халима, а ево два три дана како се боји некаквога сна!{S} Кад пођем у град од стра |
Затворила га мајка као девојку, јер зна како се Арнаути свете.{S} Пашу су, како она верује, наб |
</p> <p>И мула је протумачио вриску ата како ју је ваљало протумачити, и, са Суљом и Саидом, мл |
адост!“ Па поклопи лице рукама и зајеца како скоро није.{S} Подижу јој се плећа, одскачу груди, |
лакше.</p> <pb n="122" /> <p>Мисли паша како да се опрости страха, кад не може срамоте, никад н |
ст, као за ата.{S} Ми овде хиљаду гроша како за крв мулина сина, тако за крв последњега сиромах |
е; зна сав мусаф напамет, и познаје све како је у нашем танком дину.{S} Дин нам је танак, танак |
попустио коњу дизгине, пустио га да иде како хоће, полако, а сам је подигао главу, гледа у небо |
{S} Паша, богат, велики човек, сила, те како неће имати душмана?!...{S} Голо дрво нико не погле |
да верује и <pb n="74" /> љуби Бога, и како ће му се судити на оном свету за рђава дела.</p> < |
.{S} Јер што мула узе, не врати.{S} А и како да врати кад је ту венчање!{S} Венчао се с невесто |
о; а кад се врати, па јој каза шта је и како <pb n="75" /> је, код кога је Фати-султан, да је к |
опије, заборавио би своју несрећу; али како да се опије, кад ово два дана ништа не пије.{S} Ни |
цу читају, бригу, страх, и стид.{S} Али како ће оне баш све опазити, кад је у „светло лице“ ник |
ао невесту, што се венчао с њом.{S} Али како да се свети мули он, што плаши робиње мишем, а и с |
есковцу, крај сина, гледа га умним оком како се угађа, дотерује, очекује невесту, нестрпљив је; |
свану недеља, турски пазар, четврти дан како је Фати-султан нестало.{S} Сунце сину, те затрепта |
ветити; сви остављали на Алаха.{S} А он како се свети, ето.{S} Страшна ли је твоја освета, Алла |
ст...{S} И после, мула, ти си се светио како се Арнаути не свете.{S} Камо да си му убио сина, а |
је.{S} Ископаше рупу, закопаше га онако како је суд наредио; и за тридесет девет дана ту био, н |
н распаљена угља, јер на пољу је хладно како скоро није.{S} Наваљена на један јастук, вунен, у |
и кажу, на две ноћи, да обиђе кућу (јер како јој погибе брат, напустила и кућу и мужа); остаде |
p>Ха-ха-ха! насмејаше се буле, први пут како је Фати-султан нестало.</p> <p>И наставише:</p> <p |
казах, обичај је.{S} Ти тај обичај знаш како си сазнао за себе.{S} За крв или крв или паре; а п |
много, не од старости, него од невоље: (како се удала она не зна за мирно проведен дан, сат, ув |
женска“.{S} Ако не може крв за крв, <hi>како може</hi>, додаје она, и облије јој румен бледо ли |
l:id="SRP19070_C7"> <head>VII</head> <p>Како је украдена Фати-султан, киша непрестано пада, а м |
:id="SRP19070_C16"> <head>XVI</head> <p>Како мула каза Фати-султан е ће на испит, од тада је ве |
ди, ни да се о њему више говори.</p> <p>Како је Фати-султан нестало, нигде у хафуз-Ахмедову ком |
м по челу, кад је на свет дошао.</p> <p>Како да је теше?{S} Да јој је кћи умрла, да јој се зна |
..</p> <p>А о чем говоре хануме?</p> <p>Како дође из Цариграда Ахмед-хафуз, о њему па о њему.{S |
пе врата, лупају капиџици, клопарају по калдрми дворишта налуне, клепећу папуче, звече котлови. |
адожења дао за виђење.{S} Какав дар!{S} Калпак, по кадиви извезен златом, и поднизан бисером, и |
а, блато ми до појаса, до гуше: како ћу каљав кроз град, кроз вилајет где пашујем?!{S} Насмејаћ |
ине.{S} Сокацима, кривим и уским, много каљавим, осим симиџија, бозаџија и оних што воће продај |
га је на комар турио и изгубио.{S} А за каљаво чело и катрањав образ што му могу ја?!{S} Сву То |
у, да му размрскаш главу...{S} Из пакла камен да пустиш...</p> <p>— Остави мене да зборим, мула |
и метнуо на главу камен.{S} На глави ти камен, у срцу ти лед: скинућеш га, ако си Бог; растопић |
..</p> <p>Паша се окамени.{S} Стоји као камен; ништа више не пита.{S} А кад се прибра, узе да з |
рпиш?!{S} Како му не пустиш у зиму врео камен на главу, да му размрскаш главу...{S} Из пакла ка |
д ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.</p> <p>Погодио мула.{S} На глави му камен, у срц |
д ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.{S} На глави ти камен, у срцу ти лед: скинућеш га |
ен.</p> <p>Погодио мула.{S} На глави му камен, у срцу му лед, ако се зове Шемси, није шемси (су |
а седам бунара и испод левог воденичког камена, где је, од синоћ, селена, копитњака, коприве, р |
на родно камење.{S} Што више рода, више каменица...{S} Јер да је, кћери, истина, било би до сад |
амо ли кад узри...{S} Много рода, много каменица.{S} Топола висока, и у лето пуна лишћа, ама је |
је само гледамо; јер зашто бисмо на њу каменицама?...{S} За кумрију је шарен кафез; за господс |
ето ти једнога; баци се на њега, ама не каменом, него ружом.{S} И види чудо! груди му се расцеп |
и пио, и који год је прошао, на њега се каменом бацио (ко великим, ко малим, како је коме срце |
им, покривеним и сламом <pb n="66" /> и каменом плочом, чији кровови провирују кроз зелене вотњ |
јатељу.{S} Нисам мислио да те ударим ни каменом ни ружом; само сам хтео да ти кажем аманет и се |
ет дана, који год мимо њега прође да га каменује.{S} Ископаше рупу, закопаше га онако како је с |
ода!...{S} Опет пролази свет, али га не каменује, и ако има рока још до мрака.{S} Пролазе људи |
..</p> <p>...{S} У Прокупљу је.{S} Чује каменчић, так!...{S} Душа слухти, срце дршће, вратаоца |
м, искићен драгим камењем! и од драгога камења челенку!</p> <p>— Па га претече мула.</p> <p>— П |
е да расцепи груди ружа, кад није могло камење?“ „Камењем ме ударали знанци и непознати; ружом. |
огледа, на лиснато бацају очи, на родно камење.{S} Што више рода, више каменица...{S} Јер да је |
, са сребрним јабукама искићеним драгим камењем, те према сунцу дају од себе све боје; о силај |
том, и поднизан бисером, искићен драгим камењем! и од драгога камења челенку!</p> <p>— Па га пр |
пи груди ружа, кад није могло камење?“ „Камењем ме ударали знанци и непознати; ружом... <hi>при |
n="132" /> караван: коњићи, магарићи, а камила им предњачи.{S} На магарићима пуни џакови, на ко |
ћима пуни џакови, на коњићима Арапи, на камили кадуна: јашмак јој све лице сакрио, а очи, плаве |
Конопце.</p> <p>— Која је та ханума на камили?</p> <p>— Лејле, Лејле-ханум, шаир (песник)-дево |
носи је с брда у долине, гради сметове, камо би запали и ати а некмоли људи.{S} Умукле су тице |
: једна стара Арнаутка нађе је у одаји, камо је од страха пала, мртву.{S} Још исти дан, Арнаути |
једним великим шам-дудом, у хладовини, камо је нарочито направљено за играње ораха, почупана т |
d> <p>Отишли су ждрали и ласте; у пољу, камо је Исмаил ходио, спалио је први мраз са сланом тра |
се светио како се Арнаути не свете.{S} Камо да си му убио сина, а да не направи оно што направ |
Ни мушке тице пред њом није поменула, а камо ли човека.{S} А сад га будна пред мајком помиње, ж |
S} Није скинула ни покривала с главе, а камо ли фереџу; смакла јашмак с усана, окренула се к Фа |
а, е нису ни њенога друштва достојне, а камо ли њој равне.{S} Њој је писано овако, њима онако.{ |
је, по мњењу Турака, жени за причање, а камо ли овако што.{S} Гордила се, поносила се, па сад?{ |
едним фисом није ни у малој задевици, а камо ли да је коме крви дужан.{S} То је неко из града.{ |
ју га на миру ни док му је род зелен, а камо ли кад узри...{S} Много рода, много каменица.{S} Т |
д је био мали, а и сама га се бојала; а камо ли сад.{S} Кад се мало прибра, стид је обузе.{S} К |
та, па полете кћери у одају.</p> <p>Али камо јој кћери?...</p> <p>Још јој људски и не казаше шт |
р-одаје у сарачану, тамо...“ не изусти „камо се у годину дана једанпут улази.“ Досад заповедала |
ливади трепере као по небу звезде, као кандила која је природа и доле припалила душама невино |
ца, око које су џамије, висока минара с кандилима, испрва као свици по ливади, после јасна, и м |
биње јој простреше постељу; метнуше јој кану на дланове и табане, на нокте руку и белих ножица, |
около зида, на високом <hi>тахту</hi>, као неком престолу, на шиљтету покривеном медвеђом кожо |
} Пољубио би и уста, а још се уздржава, као Мифтар...{S} Узе руку, белу, меку као паперје, какв |
а; скадарском се паши узе трести брада, као мало час мули, и ударише му сузе на очи.{S} Поче се |
ава.{S} Јер и кад бунца, лепо их гледа, као на јави.{S} Увек, само о Исмаилу говори.{S} Његово |
збори, ђувендеее! цикну млада Арнаутка, као гуја, и за тренуће ока баци се на Лесковчанку, заис |
адне кога.) Потамнела, земља је попала, као да је годину дана сунце није видело, <pb n="41" /> |
кроз ливаде тахтариван, то јест носила, као собицу неку, од дасака, притврђену на две мотке, ко |
туга!{S} И она је ту исту тугу осетила, као Лејле, Лејле-ханум...{S} Па јој дође мило, лако јој |
и-султан.{S} А кад из одаје изиђе мула, као џин, дугачке беле браде, Исмаил оде мајци, поче да |
ци, те увлачи, несвесно, врат у рамена, као корњача; али ипак продужава.</p> <p>— Аман, кћери!{ |
<p>Фати-султан лежи мртва, лепа, лепа, као да је заспала.... коса се по јастуку просула.... јо |
еде, кратко ошишане браде, танка гласа, као у жене; у чоханим, широким шалварама, у високој чал |
и табане, на нокте руку и белих ножица, као невести; Исмаилова сестра <pb n="140" /> јој обуче |
ац један, Турчин, мали, погурен, мршав, као снег беле браде, у белој антерији и белој чалми.</p |
и по ливади трепере као по небу звезде, као кандила која је природа и доле припалила душама нев |
, вели, види мајку; хода по кули, каже, као жива, и све о Исмаилу говори; и трипут је њој, свој |
аповеда им, не заповеда, него наређује, као кћерима, или млађим другарицама, да што пре поскида |
казивати, а он испрва ништа не разуме, као да је пијан, или луд; па се прибираше, полако; и ос |
у својим чистим уснама њене чисте усне, као што сарош-каранфил, посрнув, први цвет до себе доди |
<p>Милује Фати по коси, и замислила се, као да у одаји никога нема; претура, ваљда, нешто крупн |
сподаром, па тек подиже главу и полете, као да крила доби, ка Арнаутлуку, да што пре однесе црн |
Исмаилов, дисање, тако јако, све јаче, као да су се скупили око ње сви ноћни дуси...{S} Мирише |
, него смућен, и као да се нешто стиди, као да избегава кћер; од тада не посу по гробу свога си |
мери сокак погледом, као да кћер тражи, као да чека да се која капија отвори, да изиђе Фати-сул |
; једу <pb n="33" /> полако, господски, као хануме, и тек покоју проговоре. „Да се однесе онај |
едно, а он се радовао као дете играчки, као што се радовао кад му петао осветла образ. — Сутра |
зиђоше преда њ три сејменина, задихани, као да су пешке дошли, трчећи; донеше му црн глас:</p> |
ом шаљаху: „Нашем се паши не држе коњи, као Војњачком мули жене.{S} Од седам жена имао само пет |
, не би му усне осетиле оволико сласти, као кад се дотакоше усана Фати-султан-хануминих.{S} Мла |
врана, што с маха на мах прхну, гачући, као да се од нечега уплаше; стока по појатама, људи по |
то, Исмаилов, мирис тако јак, све јачи, као да је ту башта онога света...{S} Из онога сахана па |
свему, почиње разговор, само ниже речи, као бисер на ибришим, с медом на уснама, са шећером на |
промењеним гласом, не затварајући очи, као обично, јер хоће не само да чује, него и да види шт |
овијају травке, пригињу једна к другој, као да се разговарају.{S} И диже се мирис кроз свежину |
испушише по трп чибука), крупан човек, као мула, мулиних година, у ћурку расеченом позади од п |
ниси пре мислио.{S} Затвори се у харем, као твоја жена.{S} Њу је затворио од младости закон; те |
е Шемси ородио с пуномоћником Алаховим, као и са самим Алахом: не би пашовао у малом Лесковцу, |
вају на миндерлуцима, широким а ниским, као ватра црвеним; неке на шареним шиљтетима поред минд |
па тек застане, премери сокак погледом, као да кћер тражи, као да чека да се која капија отвори |
Војњака!{S} Крупан, наочит, с дугачком, као снег белом брадом, а с лицем свежим, готово без бор |
уснама, разлио се по целом лицу нежном, као од воска...{S} Тако умиру, ваљда, само они који нем |
е мршавом, смежураном руком врело чело, као смиљ жуто лице зажарених јагодица, вреле руке, и ка |
оштре секутиће своје у смежурано грло, као вук овци.{S} Пошикља крв читавим млазевима, а Арнау |
ругога пет хиљада, за трећега петнаест, као за ата.{S} Ми овде хиљаду гроша како за крв мулина |
ва витих минара.{S} Улазе у град, пуст, као да му је све куга поморила.{S} Нигде коња, ни вола, |
ргут зуба, и сукне јој пламен из очију, као оно њену оцу пред пашом, а час-по, па је тако нежна |
и мало разгаљена узела је дворити мулу, као оца, или онако стара човека; приносила му чибук, <p |
попљескав га по танку а дугачку врату, као у лабуда, па се вину на њ.{S} Опколише га Арнаути, |
у празнично рухо; около их је било још, као да су посадили на мазгу дете, па пазе да не падне.{ |
у дана сунце није видело, <pb n="41" /> као да читаву годину из постеље није устала.{S} Седи, ј |
ирис...; и тамо је сунце <pb n="142" /> као на анадолској страни...{S} Нека мм је конак тамо... |
ује у судбину, у <hi>Алахово Писмо</hi> као у Алаха: не може је снаћи друго до оно што јој је п |
ђе, нити га она позва; не помену га.{S} Као красне Топлице ваздух, што мирисаше на мајкину души |
удави.</p> <p>— Фати!{S} Фати!</p> <p>А као одјек и на њену цику и на Исмаилове сестре речи зач |
ока, мртва тишина.</p> <p>И дан свршава као човек.</p> <p>У ливади, близу мулине куле, под вели |
мије, висока минара с кандилима, испрва као свици по ливади, после јасна, и много као у ноћ што |
а, удише га као зумбулов мирис, пије га као ђулов сок, опија се, заноси се, а очи се склапају, |
ах, топли, на лицу, на уснама, удише га као зумбулов мирис, пије га као ђулов сок, опија се, за |
фис, то му је његова породица; пази га као отац.{S} Па чак у кули готово ништа више него у арн |
тресе а ипак кочоперна, смелих погледа као мушко; била је са Шемси-пашиницом у јенђебулство, и |
га задивљавају, и збуњују, а коса опија као зумбул, јасмин, њена светла мека коса, густа и дуга |
S} Јахач као пустињски Арапи, нишанџија као Алах: у нокту (тачку) удари...{S} Јеси ли чула да с |
е увеле јагодице; обори очи...{S} Мајка као да нешто страшно прочита са зажарених јагодица, из |
и очи отвори.</p> <p>Затворила га мајка као девојку, јер зна како се Арнаути свете.{S} Пашу су, |
је у харему син.</p> <p>Затворила момка као девојку, па га не пушта.{S} Није јахач, није стрела |
b n="34" /> госпођу), с којом се играла као с другарицом, час погледа к вратима, изгледа ханум- |
изи те ухватише под њим ата: скочи мула као младић.{S} Право каже она стара: нема мула више од |
> <p>— Ко је <hi>море</hi>?! цикну мула као гуја љута, а рука му паде на јабуку мале пушке.</p> |
а женама као жена, играо се с девојкама као девојка.{S} И ко зна, још би, да се мајка не сети е |
урчена, па дању тумара турским махалама као да је тражи, и ћути: а ноћу виче.{S} Двадесет осам |
девојке, развијене; купао се са женама као жена, играо се с девојкама као девојка.{S} И ко зна |
још није стао.{S} Иде, тумара сокацима као луд, па тек застане, премери сокак погледом, као да |
рага тугује за драгим?</p> <p>— Ниједна као ја...</p> <p>Зимус, у Топлици, ко би рекао да ће до |
ога је Фати девојком излазила развијена као пред оца.{S} И одмах се чу његов глас, тих и слаб, |
ликим златним карикама у ушима, обучена као каква ханума; напуни мангал, изнесе га горе, намест |
ену црном кожом, што удара на мемлу, па као да не чује е се врата отворише, и не види где му се |
и његова ханума, и кћи, јединица, лепа као руже што осташе саме у пустој башти његовој, Фати-С |
га; не грде га што иде ноћу без фењера као хајдук, грехота; не осврћу се на његове претње, бој |
као софта, данас као Персијанац, сутра као Черкез, сад јерлија...{S} Писмо је учио код куће.{S |
руча, седи до икиндије; после се прашта као да ће Вог зна куд, а не у Топлицу, оцу и мајци, ста |
лежи наузнак, очију полуотворених, лица као восак жута, усана помодрелих, у хаљини коју јој је |
ршавима преко бисага, увијене у јапунџа као људи; а дице им је умотано до самих очију.{S} Пођош |
ри чибука једно за друго; и остаде паша као гост мулин три дана и три ноћи: једоше печене кокош |
сцепише, на двоје, а из ране покуља крв као из кладенца вода!...{S} Опет пролази свет, али га н |
ашмак јој све лице сакрио, а очи, плаве као зумбул, преда се гледају.{S} Дуга поворка ова оде п |
се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето...{S} Оздравићеш мајци, иншалла’!...</ |
се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето.{S} А ако није, ти ухо на срце...{S} Д |
лепа Фати-султан-ханума мирна; бледа је као свећа или као једна звезда коју, од Исмаилове смрти |
ва у бело, личи на љиљан.{S} А и она је као љиљан, чиста је, чисте јој очи, којима се чуди Арна |
о трећи пут питање, последњи пут, те је као између живота и смрти.</p> <p>Одговора нема.</p> <p |
т, твој савет.{S} Паша Шкодралија ми је као отац, воли ме, јер ме мој отац, његов друг, на самр |
де на оном свету његови...{S} И Фати је као оне, права мусломанка: верује у онај свет, бољи од |
зала код кога је Фати-султан, плакао је као женско; а после се стидео, пак и од црне и беле роб |
е срамота, и не би пролазила кроз одаје као петао кад му покисне перје.</p> <p>„Ко ходи по земљ |
лаха.{S} А Алах, благ и милосрдан, није као човек: да аспру, па се големи, милостињу дадох; дар |
ату, него на једној дивној мазги, длаке као атлаз, у самим златним китама.{S} Кад би отишао у П |
па <pb n="72" /> конци, жице; а хануме као садањи тапетари; оброк им је био одмор; некад се пр |
вратила...{S} Пред кулом су Арнаути, не као до сада из неколико села, већ из свих, и што је год |
јабуку или крушку и мећу је крај ње не као понуду болеснику, него као прву милост господаровој |
— душом; он, гледајући њене усне црвене као род једне вишње у богатој воћем Топлици његовој, се |
црним и крупним, што с маха на мах сине као у младића, не младића просвећена <pb n="49" /> ума, |
а попци зричу, свици по ливади трепере као по небу звезде, као кандила која је природа и доле |
ући плећима по стамболски; прошетала се као паун...{S} Висока, танка, очију плавих као море, тр |
ивада загрејаних дневном жегом, диже се као дим тамјана из кадионице, испуњава поље, села с кућ |
а, разастрта по кадивеној хаши, бели се као лабуд; а са зеленог чоханог гуња чепкени, од силног |
мична, нагрђена грозном смрћу, сруши се као храст ишчупан олујом, па зарида...</p> <pb n="22" / |
може, склапа их, клоне...{S} И опет се као нечему нада, нешто очекује?{S} Чему има да се нада, |
p>Месец је тако тужан; звезде не трепте као мало час; ветар је удесио жалосну песму.{S} Умукло |
погледају се час-по међу собом, и ћуте као заливени, јер виде да и над њиховом силом има сила. |
же ћулав с темена и устрчи уз степенице као махнит?...</p> <p>Тако првих недеља: а после: „мула |
а, руку и ногу као у мушкарца, науснице као у младића, у антерији скројеној по стамболски, коју |
очију плавих, трепавица црних, науснице као угљеном направљене.{S} Леп, иста мајка.{S} Час је о |
а са смарагдима...: за смрт је спремише као за свадбу.{S} Дан смрти је већи празник од дана рођ |
ознале.{S} Прилазе к Фати на прстима, и као са страхом, па чучну, ваде из недара по јабуку или |
из груди...{S} А мула све смућенији, и као да се све више нешто стиди, све више избегава кћер; |
под великим бором једним, што шушти, и као да се с дусима разговара, седе Фати и Исмаилова сес |
на душица, под овим бором, што шушти, и као да се с дусима разговара...{S} Тишина, дубока, мртв |
а мула није љут и тужан, него смућен, и као да се нешто стиди, као да избегава кћер; од тада не |
, свакој покоју благу рекла.{S} Лепо, и као некако другарски, с њима, да јој се тајно не подсме |
.{S} Таласа се, човек до човека, па сви као бунтовници, из очију пламен сукља, лица чисто онака |
земљу; човек до човека, Арнаути, па сви као разјарени рисови, и сви оружани до зуба.{S} Чекају |
уна...</p> <p>Паша се окамени.{S} Стоји као камен; ништа више не пита.{S} А кад се прибра, узе |
ан-ханума мирна; бледа је као свећа или као једна звезда коју, од Исмаилове смрти, свако вече г |
причао, да човеку може бити и на земљи као на небу, у рају где је зелених башта, извора, девој |
ковац; онима се с девојачке стране чини као да су поубијани сви грађани Прокупља, попаљени сви |
ну на њ.{S} Опколише га Арнаути, крупни као горштаци, опаљена лица и дугих брка, раздрљени, жил |
е ноздрве, полетеше; па и они мали коњи као ластавице су.{S} Затутњи земља.{S} Лети блато у вис |
рише му сузе на очи.{S} Поче се клатити као мула, оставив чибук; и говори:</p> <p>— А, пријатељ |
е се јаве сокацима мусломани, не ходећи као обично тихо и достојанствено, <pb n="39" /> него бр |
еда ноћашњи сан, што јој изиђе пред очи као јава; а он јој гледа руке и не мислећи на њен сан, |
век, овде, у кули, врло великој, дивној као падишахов сарај, коју је обасјало, сву, сунце, од Ј |
нису њој равне, и које стоје према њој као земља према небу, а с којима се може разговарати, п |
-хануму до теткине ти куће, што је увек као ат без узде и улара, (жена која нема мужа) а чини с |
а, он је био бећар...{S} Аман!{S} Висок као селвија, очи му као у шаина, веђе самур, уста стамб |
S} Не доврши него белим ручицама, меким као паперје покри очи: да не гледа ноћашњи сан, што јој |
широки и чести зуби, с ивицама и глеђом као у детета.{S} Очију је црних и крупних, смелих као у |
чи!{S} А, веђе!... а над горњом усницом као ћумуром направљено, толико...{S} Волела бих, кузум, |
пут којим је за пашом пошла чинио раван као тепсија.{S} Јер она је знала да је Фати-султан била |
ашин већил, по у годинама човек, обучен као о Бајраму.{S} Допратише га сејмени.{S} Мула га прим |
е.{S} Леп, иста мајка.{S} Час је обучен као војник, час као софта, данас као Персијанац, сутра |
о сутра — остало једно, а он се радовао као дете играчки, као што се радовао кад му петао освет |
ах се чу његов глас, тих и слаб, готово као мало час имамов:</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С |
ке на софу, у дугачкој антерији, готово као женској, хаљини какву Турци носе кад су код куће, р |
отвара, и сања, али не више будна, него као у бунилу, у полусну...</p> <p>Јастребац јој није пл |
е крај ње не као понуду болеснику, него као прву милост господаровој кадуни.</p> <p>А од ње се |
н, сву уплакану, и тужну, не тужну него као убивену; глас јој бејаше промукао, и болан, болан, |
о свици по ливади, после јасна, и много као у ноћ што се зове <hi>Кадр-Лејле</hi>, где је пуно |
паша није говорио, кад је и од ње крио као и од туђинаца...</p> <p>Јутро је: сунце се родило: |
ема њој, забрађена белим јашмаком онако као кад се Богу моле, с бројеницама; провлачи урмине ко |
е било урезано у срце прво, те јој било као она светлост што јој допре до зенице ујутру, кад се |
маљског престола, него с небеског, исто као оне четири књиге, из којих се човек учи да верује и |
обучен као војник, час као софта, данас као Персијанац, сутра као Черкез, сад јерлија...{S} Пис |
мајка.{S} Час је обучен као војник, час као софта, данас као Персијанац, сутра као Черкез, сад |
лазећи, оставила <pb n="92" /> у аманет као себе, или Исмаила... невесту његова сина.</p> <p>А |
Црмпураста, млада, крупна, руку и ногу као у мушкарца, науснице као у младића, у антерији скро |
Како би се она млада, одрасла у кафезу као кумрија светила.{S} Да није било муле, одвели би је |
ве натакле на прсте филџане, па ударају као зиловима, чочечки, певају, и онако седећи играју.{S |
, као Мифтар...{S} Узе руку, белу, меку као паперје, каква је, по његову мњењу и памети, само у |
в струји полако.{S} Гледа се у огледалу као да у одаји никога нема, ни мајке!{S} Гледа се у огл |
.{S} Аман!{S} Висок као селвија, очи му као у шаина, веђе самур, уста стамболски дивит!{S} Кад |
есише веселе тичице, сухих крила, песму као у пролеће.</p> <p>— Нема леша.{S} Са седмога су неб |
аче, час се смеје, смеје, тепајући сину као малом детету, стискајући га на својим грудима, на г |
з рана више леве сисе и главе, он рикну као стрелом погођен лав, и сруши се на њега, нема и неп |
че, њему миле, нове, и од љубави посрну као од поветарца „сарош каранфил,“ додирну својим чисти |
ина кћи, врати, затече је страшну, жуту као лимун, сву уплакану, и тужну, не тужну него као уби |
!{S} Алла’!</p> <p>Паша остаде на тахту као скамењен.</p> </div> <pb n="57" /> <div type="chapt |
паун...{S} Висока, танка, очију плавих као море, трепавица црних као ибришим, дугих као крила |
оре, трепавица црних као ибришим, дугих као крила ластавице; млада, једва да има тридесет једну |
та.{S} Очију је црних и крупних, смелих као у човека, чедних као у девојке.{S} Истина, и он је |
и крупних, смелих као у човека, чедних као у девојке.{S} Истина, и он је задиркивао многу лепу |
очију плавих као море, трепавица црних као ибришим, дугих као крила ластавице; млада, једва да |
имаћеш ђул, Бал-бејова уста...{S} Јахач као пустињски Арапи, нишанџија као Алах: у нокту (тачку |
А!{S} Како уме овај паша!{S} Реч по реч као бисер на ибришим.{S} На уснама му мед, на језику ше |
се заборавио, <hi>мало</hi> погрешио, „као човек“...</p> </div> <pb n="102" /> <div type="chap |
Хладан, зимни ветар љуља гране, голе. „Као просјаци: голе, клате се, милостињу траже, не од љу |
рећа јој лила олово, па јој сипа у уста кап по кап воде где је олово било.</p> <p>Она још лежи |
ј лила олово, па јој сипа у уста кап по кап воде где је олово било.</p> <p>Она још лежи у незна |
ендију, да је подвори...</p> <p>Прилупа капак један, прозорски, а буле и робиња окренуше се про |
тску силу и <hi>салтанат</hi>, јер свуд капак до капка...; и псе, шугаве и губаве, уличке, обуз |
ња.{S} Мирише капама и сарма из сахана „капаклија“ на мангалима крај огњишта, а ове то и не гле |
е црнкиње и једна Черкескиња.{S} Мирише капама и сарма из сахана „капаклија“ на мангалима крај |
ви се, те према њену засијаше се оловне капе с врхова витих минара.{S} Улазе у град, пуст, као |
же изненађено, а у лицу му не бејаше ни капи крви, и целим телом задрхта.{S} И опет се помаче; |
су јој Исмаилова сестра у уста неколико капи земзема, обриса их новим јаглуком.</p> <pb n="145" |
о да кћер тражи, као да чека да се која капија отвори, да изиђе Фати-султан.{S} Не понесе чадре |
више никад никога.{S} Отвори се главна капија широм, и унесе се у двориште тахтариван с Фати-с |
стим.{S} Јутром се отвори покоја дрвена капија, тешка, пуна воде, изиђе дућанџија какав, занатл |
а бејаше далеко, отвори се једна трошна капија искрпљена парчадма тенећке, и асуре, и истрча из |
викнуше „машала“!{S} Мало, па се отвори капија, и појавише се из великога дворишта, опасана вис |
азе и ударају чивију.{S} Сокаци празни, капије, високе, оковане мертечким ексерима, затворене ч |
е узвике и пуцање пушака, те прилазе уз капије, дршћу, гребу и тужно циче...</p> <p>Кроз арнаут |
трехе, и дућанске, и авлијске ограде, и капије, и прозори и врата: свечано се дочекује најрадос |
а сад нико, и ништа.{S} Тишина.{S} Крај капије је непрестано капиџика, млада Циганка једна, па |
Циганка једна, па чим прилупа халка на капији, или звекир, она одшкрине капију и тешка се: „Ва |
на, па чека, ослушкује.{S} Чим халка на капији, или звекир: „То је улак... дошао ми мула у прок |
/p> <p>Пројезди махалама, па стане пред капијом своје сестре удате овде, до куће Ахмед-хафузове |
кола с пашиним харемом зауставише пред капијом Ахмед-хафузовом, па одјезди у Топлицу да исприч |
-Ахмед треће јутро, он виде пред својом капијом неколико Арнаутина.{S} Један му од њих, најстар |
Мула и Арнаутке сјахали су пред главном капијом и отишли за тахтариваном.{S} Млади Арнаути опко |
људи, који бејаху код куће, изиђоше на капију, пред дућане, у чаршији.{S} Жене се бусају у прс |
лка на капији, или звекир, она одшкрине капију и тешка се: „Вај! вај!{S} Јазук што ћете се по о |
...{S} Прексутра се чу топот коњски и у капију, одједанпут, и звекир, и халка, и дланови.</p> < |
се се кући Ахмед-хафузовој.{S} На задњу капију улажаху стари Арнаути и сјахиваху с коња пред ко |
бушену ограду, једанпут кроз одшкринуту капију, једанпут идући једној другарици, и једанпут вра |
кане, једанпут са зерделије; данас кроз капиџик: сестра му удесила састанак.{S} Фати-султан, чу |
соби из баште, одакле кроз прозор види капиџик мулине кћери, и крај њега место, свој хаџилук.. |
у љубав!{S} Носи шиљте тамо, онде, крај капиџика...; води ме тамо“.</p> <p>— Чучук ханум?...</p |
есе се:{S} Исмаила душом гледа, ту крај капиџика, с Исмаилом у души говори; гледа му очи, њој м |
S} Тишина.{S} Крај капије је непрестано капиџика, млада Циганка једна, па чим прилупа халка на |
све тихо и полако.{S} Са „чадром“, кроз капиџике, из целе махале, од јутра до мрака: остављају |
, Ђурђев дан...{S} Шкрипе врата, лупају капиџици, клопарају по калдрми дворишта налуне, клепећу |
шкама; прозора пуно; на прозорима нигде капка; све широм отворено.{S} Месец, пун, обасјао ханум |
е...</p> <p>Кроз арнаутску махалу нигде капка; Арнаутке се прибијају уз кафезе, веселе, радозна |
дахну.</p> <p>Уз прозоре, без ћерчива и капка, кроз које улази мирис једне велике илијњаче, пун |
и <hi>салтанат</hi>, јер свуд капак до капка...; и псе, шугаве и губаве, уличке, обузима страх |
мајка, да се не мучи мажући ивице очних капка сурмом, па тобоже се боји урока.</p> <p>Метни ми |
сребро и пада кроз борове гране на њене капке...{S} Шушти бор... шапат је то, Исмаилов, дисање, |
ахана пало је сребро, не, олово на њене капке, очи су се склопиле...{S} Не сања више будна.{S} |
ада кроз борове гране на њене очи...{S} Капци су јој тешки, склапају се, она их отвара...{S} И |
..{S} Сва чаршија затворена...{S} Свуда капци на пенџерима...</p> <p>— Шта?!{S} Шта? ! ...</p> |
вији, и мандалом: и позатварани су свуд капци на прозорима, јер се чуло е иде мула с Арнаутима. |
се прену, подиже се, тешки јој се очни капци покренуше... врисну и хтеде да скочи, али...</p> |
најпосле се заморила, отежали јој очни капци, она их с муком отвара, и сања, али не више будна |
кула из темеља; стаде крај незатворена капцима прозора, баци крвав поглед према Прокупљу, к Ле |
не на гуслама од ветра кроз незатворене капцима прозоре; потресе се покривена паучином икона Св |
рано, је изишао дугачак <pb n="132" /> караван: коњићи, магарићи, а камила им предњачи.{S} На |
је Фати-султан-ханумино: кад пође читав караван с њеном спремом и даровима од његове куће к Про |
а ова оде пут Врање...</p> <p>— Чији је караван?</p> <p>— Ахмеда туџара (трговца).</p> <p>— Шта |
у дућан Ахмеда-туџара, одакле се после караван кренуо?{S} И зашто се уочи тога дана скидао у А |
разлеже се; мирише ваздух на шебој, на каранфил, на росну траву; свирачице, певачице, чочеци, |
{S} Мирише свеж ноћни ваздух на шебој и каранфил из баште, на амбер и зумбул-ливанту с косе, на |
д љубави посрну као од поветарца „сарош каранфил,“ додирну својим чистим уснама њене чисте усне |
м уснама њене чисте усне, као што сарош-каранфил, посрнув, први цвет до себе додирне...{S} Да г |
ним ланцем око врата, с великим златним карикама у ушима, обучена као каква ханума; напуни манг |
се узе полако спремати.{S} Обуче се у „карпус-чоха“ чакшире и џамадан, у чепкенли-гуњ срмом ве |
велики, заузео цео један зид: педесет „ката рубе“, све свила из Дијарбекира, све вез из Смирне |
ти, ови други јаничари, што се не боје, каткад, ни падишаха, често су се бунили, паша слао војс |
енци, увело лице, свежа мајска ружа, и, каткад, чује се сух кашаљ, из груди.{S} Час је тужна, ч |
ана пред свадбу; а пашиница се појавила каткад, прошетала кроз те одаје, с дугачким скутом свил |
ростио свега земаљског, изишао из борбе каткад велике, мучне.{S} Обукоше је, накитише је...{S} |
, са сиротим нежно.</p> <p>Прошетала је каткад, а ни с једном није проговорила, пак ни једну ни |
и да гледају бој петлова.{S} И јахао је каткад, али не на ату, него на једној дивној мазги, дла |
и:{S} Шемси-паши блато на чело прилепи, катран на лице удари; Исмаилу турбе подиже.{S} Аман, су |
му је прилепила блато на чело и ударила катран на лице Исмаилова невеста...{S} Кажи му селам, < |
S} Голем си севап учинила!{S} Џелату си катран на образ; свецу турбе...{S} У џенет ћеш.</p> <p> |
је сад опорави оно што удари Шемси-паши катран на лице и подиже Исмаилу турбе.{S} И још јој бољ |
леже, с њим устаје; како ће кроз град с катраном на образу!... „Мисли сад, кад ниси пре мислио. |
турио и изгубио.{S} А за каљаво чело и катрањав образ што му могу ја?!{S} Сву Топлицу и Ветерн |
пашујем?!{S} Насмејаће ми се и турско и каурско“.{S} Па још кад дође ред да врати оно што је Фа |
таше везени тозлуци...{S} Прибила се уз кафез, сама је, слухти, дршће... зажариле му се румене |
у каменицама?...{S} За кумрију је шарен кафез; за господско чедо конак; за танку су главу танке |
младожења; она га дочекује крадом, иза кафеза, да је нико не спази; дочекује га с осмехом, исп |
и широм отворени; на тим прозорима нема кафеза, нису са улице...{S} Фати-султан лежи наузнак са |
т видела, на мазги, прошао је мимо њене кафезе, и <pb n="79" /> чула је да су њене другарице уз |
похита да гледа.{S} Жене се прибише уз кафезе и пробушене ограде; људи, који бејаху код куће, |
у нигде капка; Арнаутке се прибијају уз кафезе, веселе, радознало гледају у тахтариване, не зна |
стрче пред дућане, кадуне се прибију уз кафезе да — сејире!...{S} Резил!...{S} Грдан мој резил! |
ро, чим буде с даровима готова.{S} Мимо кафезе јој пролази младожења; она га дочекује крадом, и |
уне се, и жене и девојке, гурају уз <hi>кафезе</hi>, решетке на прозорима, па се диве младићу, |
смаилово оружје...{S} У великом дрвеном кафезу, према постељи, соко; на шиљтету, меком, хрт...{ |
жао.{S} Како би се она млада, одрасла у кафезу као кумрија светила.{S} Да није било муле, одвел |
адре, те му зелена чалма скроз мокра, и кафтан циметове боје мокар.{S} Мутне су му и подбуле оч |
па готово више није устала. „Ни филџан кахве још није попила, ни цигару духана, ни бардак воде |
олећа, па опет рђаво, потајне грознице, кашаљ сух, све чешће...{S} Ах, пролеће!{S} Кад се топи |
ђених суза, у изгореле усне; а кад чује кашаљ, дубоко уздахне, крадом, и крије сузе, окрећући г |
ће, људи се прибише уз врата.{S} Чу се кашаљ, а потом говор, тако тих, а из дубине празних гру |
ој, од куда се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето.{S} А ако није, ти ухо на с |
фору, откуд се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето...{S} Оздравићеш мајци, инш |
би да у одаји нема никога, да се не чу кашаљ...{S} Жене упрле очи у Фати-султан; знају да се о |
е више вене лице, све се чешће чује сух кашаљ, из груди...{S} А мула све смућенији, и као да се |
ежа мајска ружа, и, каткад, чује се сух кашаљ, из груди.{S} Час је тужна, час толико замишљена, |
латом везеним, махрамама много шареним, кесама кићеним, газовима, оним што је било најлепше у в |
Хиљаду гроша.</p> <p>— Немој...{S} Вежи кесу, па је врати у недра...{S} Нећу за мојега сина крв |
се, ево...{S} И извади из недара кожну кесу, велику, па је стаде дрешити.</p> <p>— Шта ћеш, па |
ују кад те чаршијом виде, да се жене не кикоћу кад те махалом опазе“.{S} Тако мисли; а после ку |
ејова...</p> <p>Мисли паша, мисли, ни с ким се не разговара.{S} Најпосле смисли: да почне лепим |
{S} А главним путем сеоским воде Турци, кириџије, неколике товарне коње; носе Фати-султан-ханум |
украде.{S} Кроз пенџер па на ата...{S} Кириџије су њега среле.</p> <p>— Онако стар сам!</p> <p |
па казују Ахмед-хафузу да су срели неке кириџије, и да су од њих чули, како је у свитање <pb n= |
ти, па нико не сме ни тамо ни овамо, ни кириџије, ни трговци, ни онако путници; погинуло неколи |
бише јој сина, њену милост и хранитеља, кириџију, који бејаше пошао у Ниш с топличким јабукама. |
/> веле, у петнаестој години на једнога кириџију, што им је хтео украсти са ливаде козу музару, |
боје; о силај му три паласке са златним китама; преко рамена му љута арнаутка.</p> <p>Арнаутин |
мазги, длаке као атлаз, у самим златним китама.{S} Кад би отишао у Прокупље, пројахао би, обичн |
<p>И ко зна докле би Лесковчанка овако, китила и везла, јер је Садије више не прекида Фати-султ |
терзије.{S} На глави му фес с дугачком китом, а испод феса види му се чикмани ћулав: ћулав му |
ала опасао је силај, па наместио ваздан кићене пиштоље и јатаган; метну на главу нов ћулав и ту |
езеним, махрамама много шареним, кесама кићеним, газовима, оним што је било најлепше у великом |
, танких ногу а дугачке гриве и репа, с кићеном опремом, с абаијом везеном <pb n="51" /> жежени |
ена чела и груди, прља им сапи, гриве и кићену опрему.{S} Сејмени јуре за Арнаутима, погледају |
/head> <p>Како је украдена Фати-султан, киша непрестано пада, а мусломанке међу собом говоре да |
и џакају испод широке стрехе, одакле се киша лије.{S} Гугутке се из својих котарица не мичу; а |
х! говоре мусломани, са страхом.</p> <p>Киша не престаје, а буде окупише „леш“.</p> <p>— Има ле |
а стење; брада му се узе трести, много: кишом му грунуше сузе...</p> <p>— Што ти би, мула?! пит |
илијинске траве, сагореле, сад заливене кишом, на чупаву ћилиму и јастуку сеном напуњену лежи Ф |
а до сад сузе не пусти, а сад за једним кишом их лије.{S} Па бар да се опије, заборавио би свој |
с околних висова помаман ветар и наноси кишу кроз прозоре, рђаво затворене, у одаје, у џамли-ћо |
леда у хануме, час баци поглед на своју кјучук-хануму (младу <pb n="34" /> госпођу), с којом се |
поглавар, одмах пошао к Прокупљу.{S} Од клада крај друма привиђало му се тело Исмаилово; од вет |
, на двоје, а из ране покуља крв као из кладенца вода!...{S} Опет пролази свет, али га не камен |
.{S} Замутиле јој се очи, бистри горски кладенци, увело лице, свежа мајска ружа, и, каткад, чуј |
им из града радује се....; и видео сам: клања и кад није време молитви...</p> <p>— Кад ово чу, |
ште, између густих, великих шимшира, па клања: од петлова кукурекања учинило јој се мујезиново |
има абдест, мрмља молитву, спрема се за клањање: а неколике старице <pb n="32" /> већ су с абде |
далека, из једне баштованџинице допире кларнет и турска песма, турска момчад свирају и певају, |
маха на мах припуцају пушке...{S} Јаче кларнет пишти.... бубњи се и зурне чују чак из далека, |
љуља гране, голе. „Као просјаци: голе, клате се, милостињу траже, не од људи, него од Алаха.{S |
итву, <pb n="116" /> кроз нос, жмурећи, клатећи главу.{S} После узе говорити.{S} Каже Фати-султ |
ека.</p> <p>Мула непрестано држи груди, клати се и поче причу полако, тужно, не гледајући у паш |
ама колена, метнула браду на њих, па се клати, дрхти, трза се, ослушкује.{S} Чека сина још од в |
па издахну.</p> <p>Мула ућута, а још се клати и држи груди, још гледа у исту шару ћилима; скада |
и, и ударише му сузе на очи.{S} Поче се клатити као мула, оставив чибук; и говори:</p> <p>— А, |
, клопарају по калдрми дворишта налуне, клепећу папуче, звече котлови.{S} Све живо већ одавно б |
з одаје, да не види кад јој кћи издише, клечи сад крај ње, јединице своје; заборавила у тешком |
причвршћен је великом халком за гвозден клинац...{S} Стара була не устаде, не пусти гласа од се |
у радионице: лествице, чекићи, гвоздени клинци разне величине, па <pb n="72" /> конци, жице; а |
рила крила, види да не може, склапа их, клоне...{S} И опет се као нечему нада, нешто очекује?{S |
ан...{S} Шкрипе врата, лупају капиџици, клопарају по калдрми дворишта налуне, клепећу папуче, з |
— Кад си био млад, твоје су ми очи биле књига, писана на арнаутски: сад ту књигу гледам, а ништ |
ништа не могу да разберем.{S} Да ли се књига много читала, па се слова поабала: или сам ја тол |
а, него с небеског, исто као оне четири књиге, из којих се човек учи да верује и <pb n="74" /> |
биле књига, писана на арнаутски: сад ту књигу гледам, а ништа не могу да разберем.{S} Да ли се |
крстио ноге, загледао се у једну дебелу књижурину, укоричену црном кожом, што удара на мемлу, п |
де метни ово двоје на теразије.{S} Ама, ко би био луд да мери перо с оловом?!...</p> </div> <pb |
една као ја...</p> <p>Зимус, у Топлици, ко би рекао да ће дочекати пролеће; а она га чекала, и, |
илим на поду.</p> <p>— Био један човек, ко зна кад, одавно, у старо време, па скривио нешто; а |
, на њега се каменом бацио (ко великим, ко малим, како је коме срце било), и он жив, нигде ране |
х и стид, а кад би се нешто ово мерило, ко зна шта би претегло.{S} До пред свадбу сваку ноћ, до |
{S} И старо и младо, и богато и сирото, ко год чу о овоме венчању, зачуди се. „ Алла’!{S} Алла’ |
зе људи и чуде се: „Алла’!{S} Алла’!{S} Ко ли га четрдесетог дана уби, кад за тридесет девет ни |
спашта.</p> <pb n="46" /> <p>— Ћути!{S} Ко сме о томе? <hi>Паша је</hi>, није маскара.</p> <p>— |
алка, и дланови.</p> <p>— Шта је?...{S} Ко тако лупа?!...</p> <p>Сејмени.</p> <p>Изиђоше преда |
ead> <p>Ко уби мулина сина, чу мула.{S} Ко украде пашину снаху, разабра паша.{S} Јер у недељу у |
и до падишахове хануме, а до ње не.{S} Ко ће јој о томе говорити, кад јој паша није говорио, к |
ути.{S} Аллах!{S} Ама и осветљив си.{S} Ко на тебе један час заборави, сто година му се светиш“ |
си ми ти <hi>украо</hi> снаху?</p> <p>— Ко је <hi>море</hi>?! цикну мула као гуја љута, а рука |
ти би лакше.{S} Зна она, мусломанка, да ко жељу самртнику не испуни, четрдесет дана га Алах не |
толико је колико да пљуне небо.{S} Ама ко пљује у небо, томе пљувачка пада на лице.{S} Није ли |
ика.{S} Ти си чула да је...{S} Алах зна ко је убио мулина сина.{S} Душмани обедили пашу...{S} П |
дангу (ожиљак)...{S} Ха, ха, ха!{S} Шта ко чини, све сам себи, и добро <pb n="131" /> и зло...{ |
питаш хафуз-бабу: је ли истина да у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови.</p> <p>— |
е тако лепо обукле, накитиле; јер у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови...{S} И Фа |
егову коњу, коњској опреми, и питају се ко је поноситији, младић или ат његов: извија дугачки в |
му у Топлици без наде на срећне дане, и ко зна <pb n="91" /> да ли с успоменама на Исмаила; кад |
играо се с девојкама као девојка.{S} И ко зна, још би, да се мајка не сети е је <hi>човек</hi> |
амећу човек — морале се крити.</p> <p>И ко зна докле би Лесковчанка овако, китила и везла, јер |
Пашу су, како она верује, набедили, али ко ће то доказати оним дивљацима.{S} Излетеће неко пред |
е јатагане.{S} И није дирао никога; али ко њега дирне, тешко томе, не окани га се докле га не с |
венчање од оне што не зна ни где је, ни ко је она, ни шта је питају, ни шта одговара?{S} И ради |
ј, вај, вај!“ Све о хафуз-Ахмеду.{S} Ни ко у неком граду мање да седи, ни да се о њему више гов |
воје младих.{S} Сваки их жали; погађају ко је убио Исмаила.</p> <p>Данас се пронео глас да је у |
од је прошао, на њега се каменом бацио (ко великим, ко малим, како је коме срце било), и он жив |
ml:id="SRP19070_C9"> <head>IX</head> <p>Ко уби мулина сина, чу мула.{S} Ко украде пашину снаху, |
као петао кад му покисне перје.</p> <p>„Ко ходи по земљи, а гледа у небо, па се сплете и падне |
а азијатска крв, хтео је својега друга, кога је био петао „победилац“, ножем посред срца, да га |
мшију, или рођака, или добра познаника, кога би, кад би јој заискао пуномоћје, по гласу познала |
номоћник јој био човек, Арнаутин један, кога она ни у сну није снила; уместо да су тражили њена |
јој није планина, него џин, џински цар, кога до сад нико није видео, само га она гледа.{S} На г |
и, четрдесет дана га Алах не погледа; а кога Алах не погледа један трен, на душу му пада грех т |
ај им, кћери, пуномоћје...{S} Хајде, за кога ти хоћеш.{S} Прво ћемо ти тражити пуномоћје за вен |
S} А како да се не радује!...{S} Зна за кога ће Фати-султан...{S} Спраће блато с образа; пројез |
ати-султан не зна шта ради, и не зна за кога полази! нариче по Топлици сестра Исмаилова; напуст |
кону; не може да..!{S} Кад је питају за кога ће „За Бал-беја“, одговориће весело...{S} Мој Бал- |
пета ноћ где га не пуштају, да не би на кога налетео — мноштво је.{S} Што ближе јутру, све чешћ |
а, весели се, ни у кога не гледа, ни на кога овде не мисли: телом је у Прокупљу, душом у Лесков |
земље, Турчин, комшија Фатина оца, пред кога је Фати девојком излазила развијена као пред оца.{ |
аза шта је и како <pb n="75" /> је, код кога је Фати-султан, да је кадуна другога и ако није од |
му жао било.{S} Кад му мајка казала код кога је Фати-султан, плакао је као женско; а после се с |
муж не опије, да не виче, да не нападне кога.) Потамнела, земља је попала, као да је годину дан |
{S} На глави му у место круне сахан, из кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене оч |
од из далека...{S} На глави му сахан из кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене ка |
астане, зажмури, гласно мисли: не зна с кога краја да почне.{S} Пљесну длановима.{S} Уђе његов |
уд лупи главом.{S} Пре само није знао с кога ће краја почети; сад краја и не види.{S} Тужбу је |
/> пројездио друмом на арапском ату, у кога су копите обавијене белим крпама, старац један, кр |
а баца бакшиш чочецима, весели се, ни у кога не гледа, ни на кога овде не мисли: телом је у Про |
зиђе пред суд, падоше јој оба венчања. „Кога ћеш сад?“ пита је суд. — Ниједнога, одговори она ( |
ма сваком, што подиже очи к небу кад је когод увреди и узвикује <hi>Алла’!</hi> буди успавана, |
пћу нешто, кад су саме, осврћу се да их когод не опази, не прислушкује; од тада Фати више лежи |
а за срећу ништа не разуме, нити јој их когод преводи...{S} Слуша, прибила се уз прозор са харт |
зати му ако није домаћин (или домаћица) код куће пошто је сео и одморио се.{S} Пашиница поквари |
ој каза шта је и како <pb n="75" /> је, код кога је Фати-султан, да је кадуна другога и ако ниј |
по јастуку просула.... јорган јој доле, код ногу; једна ножица, још бела, с црвеним табаном и н |
се чибуци, све мула-Халимови; а овамо, код Фати-султан, Лесковчанка, беговица, седи и пуши.{S} |
учио код куће.{S} Мало пише, у сарају, код оца, много се игра ораха.{S} Страстан је играч орах |
ко?“ „Е ја друго не знам...{S} У Брусу, код брата ми“. „Еј!{S} Стамбол и Бруса, комшија и комши |
пушке...</p> <p>...{S} У Топлици је.{S} Код њега је, с њим дању, и ноћу, у кули, и у овој ливад |
рло му жао било.{S} Кад му мајка казала код кога је Фати-султан, плакао је као женско; а после |
и трипут из ње изиђе.{S} Гледа да нема код ње некога, те да јој сам каже шта се са Шемси-пашом |
затворена; Турци су, и Срби, са својима код куће, Арнаути око конака мула-Халимова, очекују гос |
овој врућини вратити: ханум-ефенди није код куће.“ Гошће се враћају постиђене; јер у отмених је |
им добром нариче; жури се да је што пре код своје куће, макар изгореле, крај својих, ма и мртви |
а Исмаилом плаче.{S} Јер у кули, куд се код окрене, све Исмаилово...{S} Исмаилово рухо, стоји с |
стајаху, очекујући свршетак, прућише се код Фатиних ногу, кроз плач говорећи:</p> <p>У џенет ће |
ого старијом од себе, дуго разговара, и код ње руча, седи до икиндије; после се прашта као да ћ |
, ту да је испитају, ту да каже хоће ли код муле, или да дође његову Бал-беју.{S} За Бал-беја ћ |
суд. — Ниједнога, одговори она (јер ни код другога не беше јој добро), па се врати мајци слобо |
е онај лепи мангал са звездом и месецом код невесте; ханум-ефенди хоће сама да кува каву, тамо |
Черкез, сад јерлија...{S} Писмо је учио код куће.{S} Мало пише, у сарају, код оца, много се игр |
женској, хаљини какву Турци носе кад су код куће, распојас, у белом ћулаву, бос, у терлуцима од |
е и пробушене ограде; људи, који бејаху код куће, изиђоше на капију, пред дућане, у чаршији.{S} |
сам слободи, и развесели.{S} Јежи му се кожа, и што је у души зидао за неколико сата, то Манов |
е срди се, ево...{S} И извади из недара кожну кесу, велику, па је стаде дрешити.</p> <p>— Шта ћ |
рестолу, на шиљтету покривеном медвеђом кожом, седи Шемси-паша; прекрстио ноге, загледао се у ј |
једну дебелу књижурину, укоричену црном кожом, што удара на мемлу, па као да не чује е се врата |
; једна старица наглуха прострла телећу кожу усред баште, између густих, великих шимшира, па кл |
иџију, што им је хтео украсти са ливаде козу музару, коју је она врло волела.</p> <p>Милује Фат |
>— Шта носи?</p> <p>— Конопце.</p> <p>— Која је та ханума на камили?</p> <p>— Лејле, Лејле-хану |
трепере као по небу звезде, као кандила која је природа и доле припалила душама невино изгинули |
је увек као ат без узде и улара, (жена која нема мужа) а чини севап, спремајући и удајући сиро |
злеже се; силна врева! не зна се ни шта која говори ни шта која хоће; траже бошчице с јашмацима |
ва! не зна се ни шта која говори ни шта која хоће; траже бошчице с јашмацима, с хаљинама за дан |
еда...{S} Бујица!{S} Нема мислиш уставе која ће је зауставити.{S} Таласа се, човек до човека, п |
јест, нашле су их, али не знају чија је која.{S} Своју фереџу узима, а не познаје је; бошчицу д |
м, као да кћер тражи, као да чека да се која капија отвори, да изиђе Фати-султан.{S} Не понесе |
ругарице, девојке, турске, Прокупчанке, које јој причају о Прокупљу, о женама, о девојкама, о м |
ла деца накићене, обојена чела јагањце, које чувају за Курбан-бајрам...{S} Месец је зашао, звез |
ћу говори.{S} Њена мајка, и мулина кћи, које се од њене постеље не мичу, и робиње не знају више |
гову мњењу и памети, само у оних кадуна које се зову <hi>султан</hi>; узе је полако, пажљиво, < |
е, па легени и ибрици од правога сребра које Турци зову <hi>срма-ђумиш</hi>.{S} У трећој мусафи |
тек га сад гарила мрка наусница, испод које се, при сваком осмејку, указују равни пошироки и ч |
жене, Туркиње, Српкиње и Јеврејке, све које нису позвате пашину сину у сватове.{S} Остављајући |
рмом везен; први пут је обуо жуте чизме које је добио на дар од скадарскога паше, Арнаутина; по |
бу, па нека им није на њу жао.{S} А оне које нису њој равне, и које стоје према њој као земља п |
p>Уз прозоре, без ћерчива и капка, кроз које улази мирис једне велике илијњаче, пуне рода, и ил |
ноктима и дланом, с плавим жилама кроз које крв струји полако.{S} Гледа се у огледалу као да у |
аил шетао; што ће ходити кроз поље кроз које је Исмаил ходио; што ће упирати очи у високи Јастр |
њу жао.{S} А оне које нису њој равне, и које стоје према њој као земља према небу, а с којима с |
обасјало, сву, сунце, од Јастрепца, око које су џамије, висока минара с кандилима, испрва као с |
плаче за срцем јуначким.</p> <p>И мало које јутро да не казује несуђеној снаси снове своје; а |
високи Јастребац, у засејане брежуљке у које је Исмаил очи упирао; што ће бити близу пошумљена |
био човека, ни крива ни дужна, у лудилу које га спопада кад год се опије; па уместо да га већ ј |
у таман до појаса, и за четрдесет дана, који год мимо њега прође да га каменује.{S} Ископаше ру |
ске, и пред војском Мурат-пашу, старца, који је много пута стишавао побуњене Арнауте, и увек их |
ише уз кафезе и пробушене ограде; људи, који бејаху код куће, изиђоше на капију, пред дућане, у |
о нема поздрава, како верују мусломани, који није од Бога <pb n="53" /> дошао.{S} Затим паша се |
пио два дана онај који се није трезнио, који је, како причају улазио у бачву, те се у вину купа |
мси је био већ спремио Фати-султан дар, који би јој младожења дао за виђење.{S} Какав дар!{S} К |
ва венчање... све да буде по оном реду, који је у својој глави одавно, кад се умирише Арнаути, |
ина, њену милост и хранитеља, кириџију, који бејаше пошао у Ниш с топличким јабукама.{S} Мула ј |
плашења Шемси-пашина; те један старац, који је трипут у Цариград ишао, и тамо свако чудо видео |
а, него све Прокупље, сав Арнаутлук.{S} Који год ми каже: „Срећна ти невеста!“ смеје се... позн |
егов глас далеко, језа подузима свакога који га чује.{S} Турци, враћајући се из каване, обилазе |
е је сутра празник који толико чека, за који непрестано пита, коме се радује; а на њену се лицу |
пазе“.{S} Тако мисли; а после куне брод који Ахмед-хафуза и његов харем из Цариграда понесе, и |
ош нису затворени прозори, ни онај кроз који је однета Фати-султан.{S} Јастуци крај прозора мок |
сет девет дана ту био, ни јео ни пио, и који год је прошао, на њега се каменом бацио (ко велики |
воска...{S} Тако умиру, ваљда, само они који немају на души ни трунке греха.{S} А овако увене, |
ишта не пије.{S} Није пио два дана онај који се није трезнио, који је, како причају улазио у ба |
се радује...{S} О, како је срећан онај који умире с осмехом радости на уснама, са сном који је |
hi>ифрит</hi> (сотона).{S} Сад, у петак који први дође, Шемси ће по лепу Стамболку..{S} И зацел |
морску лађу Ахмед-Хафуз, то јест човек који зна коран напамет, први имам Свете Софије, рођак с |
казује својој кћери е је сутра празник који толико чека, за који непрестано пита, коме се раду |
ли на њено ново венчање, и на њен селам који му пуномоћник предаде, исказа; с њим леже, с њим у |
ре с осмехом радости на уснама, са сном који је здрав на јави сањао!...{S} И робињама мило, и м |
харем из Цариграда понесе, и тахтариван који рођаку цара царева у његов пашалук донесе.{S} Ни о |
рокупачког <hi>сараја</hi> (суда), мимо који пролажаше Исмаил, сањајући о својој првој ноћи.{S} |
ма, пуста поља, само замакне за брег по који Арнаутин с пушком о рамену и хртом за собом, иде у |
адуна.</p> <p>Кад размота дугачак појас којим је бејаше за се привезао, изнесе је на кулу.{S} К |
а ће се сплести и пасти, кад јој се пут којим је за пашом пошла чинио раван као тепсија.{S} Јер |
је као љиљан, чиста је, чисте јој очи, којима се чуди Арнаутин, и чисто јој лице, коме се тако |
оје према њој као земља према небу, а с којима се може разговарати, па чак и проћеретати, то ни |
{S} Да га послужише шербетом оне девице којих се нису дотакли ни човек ни ђеније, девице што ли |
небеског, исто као оне четири књиге, из којих се човек учи да верује и <pb n="74" /> љуби Бога, |
Исмаила мислити; што ће живети у кули у којој је Исмаил живео; што ће се шетати по вотњаку по к |
50" /> отера; шест му умреше (најмлађа, којом се бејаше пре три године оженио, умре преклани; и |
хануму (младу <pb n="34" /> госпођу), с којом се играла као с другарицом, час погледа к вратима |
женидбу, украли и потурчили девојку, с којом се три године волео.{S} Кад му је украли, разболе |
љине, златом извезене...{S} Њена мајка, коју мало час изнеше из одаје, да не види кад јој кћи и |
њена светла мека коса, густа и дугачка, коју негује материна љубав, још чешљају руке материне.. |
ку, од дасака, притврђену на две мотке, коју носе четири чифчије бекри-Ахмед-хафуза, раја турск |
ћа, у антерији скројеној по стамболски, коју је у срећно доба Фати скројила.{S} Пуцала је из ду |
варају о његовој женидби, па се уплаши, коју ли су му изабрали.{S} Он воли Фати-султан-хануму, |
ло великој, дивној као падишахов сарај, коју је обасјало, сву, сунце, од Јастрепца, око које су |
је хтео украсти са ливаде козу музару, коју је она врло волела.</p> <p>Милује Фати по коси, и |
нам, мула, вала! и похита на чардак.{S} Коју год слушкињу сретне, пита својим промењеним гласом |
бледа је као свећа или као једна звезда коју, од Исмаилове смрти, свако вече гледа: с ње чита ш |
Сам би ишао да тражи кћер, а не зна на коју ће страну: пођоше сејмени једни к Лесковцу, други |
јана.{S} Брже ходи него досад, мисли на коју ће страну; и нигде излаза, свуд зид, свуд лупи гла |
рла, да јој се зна гроб, и да проговоре коју: али овако...{S} Шта да говоре?</p> <p>Бедна стари |
восак жута, усана помодрелих, у хаљини коју јој је отац за <hi>Велику К’на-Ноћ</hi> правно.{S} |
уцвељена оца, и кад уздахне, и кад јој коју нежну каже, и кад је руком омилује...</p> <p>И пра |
лине стране, да му не подметне на испит коју другу уместо Фати-султан.</p> <p>После дођоше у ко |
рдек, њен, и молила да јој обуку хаљину коју јој Исмаил правио за свадбу, да јој метну на грло |
/p> <p>Мајка се нагла над њу, љуби косу коју су њене руке чешљале, њена љубав неговала, милује |
љуби му браду, и проговори!{S} Прва реч коју после три дана изусти бејаше <hi>мајка</hi>.{S} За |
ене, у одаје, у џамли-ћошке.{S} Покисле кокоши су на седалу пре вечерње.{S} Мокри врапци џакају |
ри без ветра.{S} Овај се једва миче кад кокошке иду на седало пре одређена сата.{S} Танка глава |
улин три дана и три ноћи: једоше печене кокошке, банице; пише каву и шербет и водише разговор о |
најотменијим харемима: дугачка поворка кола, с дивним коњима, улази у Прокупље, а хладна Топли |
шиним харемом, и пратњу.{S} Виде кад се кола с пашиним харемом зауставише пред капијом Ахмед-ха |
же у Прокупље.{S} Суља је видео пашу, и кола с пашиним харемом, и пратњу.{S} Виде кад се кола с |
вилене шалваре, кратке антерије, срмали-колане, обоце, билензуке и беде руке, разбачене, забаче |
b n="98" /> га посади до мулина деснога колена, а сам седе према њима.{S} Ту су седели, прво по |
седи мула-Халимовица: обухватила рукама колена, метнула браду на њих, па се клати, дрхти, трза |
сухо накашље, страхује; обухвата рукама колена, наслања браду на руке, и заниха се, сузе јој па |
фе, па би ту сео, и наслонио лактове на колена а загњурио главу у руке, и по читав сат тако ост |
племићка“, хануми од <hi>оџака</hi> (од колена) срамота говорити; с другима севап.{S} И прву и |
а се, пере уши, руке до лаката, ноге до колена — узима абдест, мрмља молитву, спрема се за клањ |
адом, зеленом, пуном цвећа, с травом до колена; пред њима јунак на ату, у златним хаљинама, с м |
че гушчјим пером с десна на лево...; на колену пише.{S} Испрати писмо по тројици; страх га да с |
ану.{S} Па и на лицу јој још тел стоји, колико је могао остати.{S} Не умивају је, или што се то |
обест. „Луда!{S} Луда!“ узвикнуше неки, колико толико Божји људи, и обиђоше је; а други, ђаволо |
много волеле, не толико што је био леп, колико што је био јунак; а и он је жене волео; женио се |
ојој нени.{S} Моја је нене Арнаутка.{S} Колико сам пута гледао, кад сам био мали, где нене, вес |
око, и што ходећи стаје целом ногом.{S} Колико је год слушкиња, свакој је понешто наредила, сва |
е за се привезао, изнесе је на кулу.{S} Колико се била препала, од Прокупља до мулина села десе |
естрпљив био.{S} Црна Ђултер пребројила колико је дана до његове свадбе, па толико зрна пасуља |
даје ти...</p> <p>— Аллааа! викну мула колико може, и отури чибук од себе далеко; жар се просу |
ци кривицу на душевна човека, толико је колико да пљуне небо.{S} Ама ко пљује у небо, томе пљув |
питају своју кћер; она ће и њима казати колико је лепа Фати-султан.{S} А кад из одаје изиђе мул |
— И претио им, да ће их мерити гајтаном колико су ока тешки, ако га не послушају, или ако га по |
за крв свога сина, ја бих узео онолико колико се узима: хиљаду гроша, ни аспре више.{S} Ја нис |
на двадесет коња, буле причају.</p> <p>Колико је дарова и спреме види се, што је тим украшавал |
пше снове.</p> <p>Кад се виле хватају у коло а дуси блуде земљом, на месечини, сања и мање болн |
аку по на особ послужује.{S} Дим дувана колута се, носи га у вис пробуђен поветарац; певају пев |
а ако она каже да ће за пашина сина, на комаде ћемо је.</p> <p>— На оволишну парчад.</p> <pb n= |
пута, али се заклињу да ће мулиницу на комаде, ако рече да ће за Шемси-пашина сина, или ће је |
огу; не могу бео образ.{S} Сам га је на комар турио и изгубио.{S} А за каљаво чело и катрањав о |
<p>Шућур!{S} Прогнаше онога бесног пса, коме човеков живот није ништа; прогнаше га далеко, где |
и толико чека, за који непрестано пита, коме се радује; а на њену се лицу радост опази, неисказ |
, однегован на обалама немирне Мармаре, коме је дала име сама Фати-султан.{S} У ниској, неолепљ |
има се чуди Арнаутин, и чисто јој лице, коме се такођер чуди Арнаутин, јер он није мислио да мо |
>— Исмаил ће у зору овамо... на ату, на коме је онда отишао, у оном срмали-џамадану... у белој |
је ни у малој задевици, а камо ли да је коме крви дужан.{S} То је неко из града.{S} Наћи ће га, |
ом бацио (ко великим, ко малим, како је коме срце било), и он жив, нигде ране, само понека модр |
ости, ни мало срамоте. „Кад желиш да се коме много осветиш, гледај да га осрамотиш“, то је чула |
л живео; што ће се шетати по вотњаку по коме се Исмаил шетао; што ће ходити кроз поље кроз које |
ушницом.{S} То је конак мула-Халимов, у коме, одавно, осим послуге готово више никад никога.{S} |
л са себе бело платно...{S} У руху је у коме га је живога гледала...{S} Леп!{S} Даје јој бесу д |
ало гледају у тахтариване, не знајући у коме је кадуна њихова муле.{S} Сад чаршија није прошара |
поред миндерлука, све у оном положају у коме их је украо сан.</p> <p>Па и у другој одаји спавај |
м и Саидом, младим Арнаутима из племена кому је он поглавар, одмах пошао к Прокупљу.{S} Од клад |
; надскакивао је све младиће из племена кому је он поглавар.{S} Смеје се само кад је врло љут.{ |
код брата ми“. „Еј!{S} Стамбол и Бруса, комшија и комшика“...{S}Валла’! тако.{S} Шта да се ради |
лом чалмом и с ћурком до земље, Турчин, комшија Фатина оца, пред кога је Фати девојком излазила |
де су Махмуд-беј, и Мурад-беј, њена оца комшије, па нека јој буду пуномоћници...</p> <p>— Дај и |
у није снила; уместо да су тражили њена комшију, или рођака, или добра познаника, кога би, кад |
ми“. „Еј!{S} Стамбол и Бруса, комшија и комшика“...{S}Валла’! тако.{S} Шта да се ради, аман, Ја |
лаче, с обичаја се не уздише; а ево где комшилук, где хануме, где чак и Арнаутке из фиса мула-Х |
дан.{S} Из махале, не из Ахмед-хафузова комшилука (јер у комшилуку је тужно), већ из далека, чу |
, не из Ахмед-хафузова комшилука (јер у комшилуку је тужно), већ из далека, чује се дахире, и п |
-султан нестало, нигде у хафуз-Ахмедову комшилуку дахира, ни саза, ни зила, нити се гдегод песм |
тахтариван из џамије — мртвачки сандук; конак на брегу под Јастрепцем — гроб.{S} Фати би лакше. |
Фати-султан доведе у Прокупље, у његов конак: ту да јој „падну“ оба венчања, ту да је испитају |
о на анадолској страни...{S} Нека мм је конак тамо...{S} Носите ме, за Алахову љубав!</p> <p>— |
кукуруз, с великом коњушницом.{S} То је конак мула-Халимов, у коме, одавно, осим послуге готово |
аше: хиљаду лира уместо хиљаду гроша: и конак у Румелији, и један у Анадолији; и чифлук у Траки |
тахтариваном.{S} Млади Арнаути опколили конак с грађанима, па све чешће пуцају мале пушке, јаче |
а доведе Фати-султан у Прокупље, у свој конак, па да јој падну она два венчања, ту да је испита |
ој обади Ветернице, диже се Шемси-пашин конак, двоспратна кућа једна, врло пространа; одаје, од |
мрију је шарен кафез; за господско чедо конак; за танку су главу танке речи: за тебе, кузум...< |
есто Фати-султан.</p> <p>После дођоше у конак Турци и Арнаути Прокупчани, и само Турци Лесковча |
ако скрио човек, и крио за дуго.</p> <p>Конак је, нарочито тамо где је харем, врло лепо намеште |
И та је постеља враћена из Шемси-пашина конака после њена другог венчања с мулом.{S} А у одаји, |
.</p> <p>— Ама зашто је из Шемси-пашина конака, тога дана, пред зору, на задња врата изнесен не |
ергелу из Мире; и даје ти све робље из конака и даје ти...</p> <p>— Аллааа! викну мула колико |
егов пашалук донесе.{S} Ни он излази из конака, ни пашиница, ни пашић, Бал-беј.{S} А буд се ово |
ска на тавану, или ископа пас рупу крај конака, страх.{S} Да <pb n="88" /> ли је пре пуцао тава |
столицу Шемси-пашину.</p> <p>Дођоше до конака, двоспратне куће једне, старе, врло велике, са ж |
луком мушку, под харемом женску.{S} Око конака врт са шадрваном између леха, за уживање и прање |
Срби, са својима код куће, Арнаути око конака мула-Халимова, очекују господара с ханумом и пра |
адује, а мулина кћи дршће...</p> <p>Око конака свет, иглу да пустиш, не би пала на земљу; човек |
јон лира, небројено благо...{S} Пође по конаку, онако распојас и бос, у терлуцима од црвена сак |
а мора ћутати, стидети се.</p> <p>У <hi>конаку</hi>, одељењу за људе, нигде госта.{S} Скупише с |
ло! <pb n="129" /> И нуди ми мал његов, конаци, чифлуци, ергелу, робље, срам га било!{S} И опет |
> тамо су два мора, тамо аде, тамо наши конаци, на румелијској страни, и на анадолској, од куда |
о! загрме мула, пустив груди.{S} Шта су конаци, шта су чифлуци, шта је ергела!{S} Да ми је са с |
(трговца).</p> <p>— Шта носи?</p> <p>— Конопце.</p> <p>— Која је та ханума на камили?</p> <p>— |
p> <p>— Туџар, шаир-девојка и ашици!{S} Конопци и сазови.{S} Хм!...</p> <p>— Истина за чудо; ам |
клинци разне величине, па <pb n="72" /> конци, жице; а хануме као садањи тапетари; оброк им је |
овде у Топлици под Јастрепцем не.{S} А коњ, а во, а човек — у њих све једно.{S} За једнога роб |
завришти Рузиђар (Ветар), диван арапски коњ, ождребљен близу Мртвога Мора, однегован на обалама |
саломљен, натовари мртва сина на Суљина коња, и понесе га у Арнаутлук, мајци његовој, и Арнаути |
ао да му је све куга поморила.{S} Нигде коња, ни вола, ни магарца с угљем...{S} Пролазе турске |
види, поразговара.{S} По некад му воде коња у коњушницу; а он се са сестром, много старијом од |
четири стране, а Исмаил се стропошта с коња, не пустив ни гласа од себе; чу се вриска обезглав |
а су га хануме сад виделе, како скочи с коња, кад устрча уз сарајске степенице, рекле би: прева |
ију улажаху стари Арнаути и сјахиваху с коња пред коњушницом.{S} Мула и Арнаутке сјахали су пре |
луна до Прокупља, донети су на двадесет коња, буле причају.</p> <p>Колико је дарова и спреме ви |
нумом и пратњом...{S} И кад се чу топот коња, небо се проломи... „Аллааа’!.. припуцаше мале пуш |
Лети блато у вис с копита атова и чилих коња, искићена чела и груди, прља им сапи, гриве и киће |
воде Турци, кириџије, неколике товарне коње; носе Фати-султан-хануми постељу, рубље и рухо.</p |
ате мулу у сарај, увек се обуку, наките коње.{S} И мула се онако обукао, и узјахао својега вран |
је; а други, ђаволови синови, окренуше коње к њој, да је прескоче...{S} Прегазише је, па проду |
и-паши, крвнику, псују, прете и ударају коње стрменом сваки час; а кад дођу близу каквога дрвет |
ђу собом шаљаху: „Нашем се паши не држе коњи, као Војњачком мули жене.{S} Од седам жена имао са |
иштећи.{S} За њим закасаше остали ати и коњи.{S} Цела <pb n="56" /> чаршија изиђе да гледа арна |
ширише ноздрве, полетеше; па и они мали коњи као ластавице су.{S} Затутњи земља.{S} Лети блато |
} У свечано рухо обучени људи, искићени коњи; пред сватовима велики барјак... трка, вриште ати; |
вет до себе додирне...{S} Да га крилати коњи, ветрови, пренеше у Арабистан, где, како су му при |
p> <p>Чује се топот; вриште атови, фрчу коњи а алачу Арнаути.</p> <p>Све живо похита да гледа.{ |
ђу сеоским путем но две-три Арнаутке на коњима, журе се у оближње село послом, или у госте.{S} |
p>Путоваше до Солуна лађом, а од Солуна коњима и тахтариванима путовали су дуго до Прокупља; Пр |
аремима: дугачка поворка кола, с дивним коњима, улази у Прокупље, а хладна Топлица тужно шуми, |
изишао дугачак <pb n="132" /> караван: коњићи, магарићи, а камила им предњачи.{S} На магарићим |
дњачи.{S} На магарићима пуни џакови, на коњићима Арапи, на камили кадуна: јашмак јој све лице с |
својега муле, рано, спремни за пут, на коњма, у празничном руху, оружани до зуба.{S} Кад год п |
мулина кћи и оне две дадије, све три на коњма, с белим чаршавима преко бисага, увијене у јапунџ |
м је болна мулиница, почеше долазити на коњма, с раширеним белим чаршавима преко пупих бисага, |
Шемси-пашина сина, или ће је привезати коњма за репове...</p> <p>Граја се не стишава, ни дивљи |
утрос, мирише земља...{S} Чује се топот коњски, из <pb n="67" /> далека: душа слухти, срце дршћ |
, прексутра...{S} Прексутра се чу топот коњски и у капију, одједанпут, и звекир, и халка, и дла |
" /> лепоти, његову оделу, његову коњу, коњској опреми, и питају се ко је поноситији, младић ил |
па се покоја угаси; Исмаил је попустио коњу дизгине, пустио га да иде како хоће, полако, а сам |
n="10" /> лепоти, његову оделу, његову коњу, коњској опреми, и питају се ко је поноситији, мла |
у стари Арнаути и сјахиваху с коња пред коњушницом.{S} Мула и Арнаутке сјахали су пред главном |
ришта, с кошевима за кукуруз, с великом коњушницом.{S} То је конак мула-Халимов, у коме, одавно |
и-султан да се прохода; проводи је мимо коњушницу где је пусти ат брата њена; води је по двориш |
поразговара.{S} По некад му воде коња у коњушницу; а он се са сестром, много старијом од себе, |
S} Затутњи земља.{S} Лети блато у вис с копита атова и чилих коња, искићена чела и груди, прља |
де вриска пастушастих атова, бију земљу копитама, и само што их додирнуше стрменом, раширише но |
ездио друмом на арапском ату, у кога су копите обавијене белим крпама, старац један, крупан, ду |
иђе, пође небом ведрим, мирише, сва, на копитњак, на омиљен, на одољен, на мајкину душицу, на х |
пили око ње сви ноћни дуси...{S} Мирише копитњак и мајкина душица... дух је то, Исмаилов, мирис |
ј ливади, на месечини, кад силно мирише копитњак и мајкина душица, под овим бором, што шушти, и |
ичког камена, где је, од синоћ, селена, копитњака, коприве, расковника, и још пуно трава; све с |
а, где је, од синоћ, селена, копитњака, коприве, расковника, и још пуно трава; све се окупало п |
>— Сравни јагње с вуком, сравни цвеће с копривом...{S} Усред зиме имаћеш зумбул, Бал-бејове очи |
памети, сунце.{S} Сравњује ли се цвет с копривом...</p> <p>А она?{S} И чула свађу, и гледала пе |
очи виде, ускочи кроз прозор.{S} Једним кораком дође до невесте, подвуче јој засукане, жилаве р |
ађу Ахмед-Хафуз, то јест човек који зна коран напамет, први имам Свете Софије, рођак султана Ма |
офије, и хафуз је, зна напамет мусаф од корица до корица, па и мене учио мусафу, ја многе суре |
афуз је, зна напамет мусаф од корица до корица, па и мене учио мусафу, ја многе суре знам онако |
те увлачи, несвесно, врат у рамена, као корњача; али ипак продужава.</p> <p>— Аман, кћери!{S} К |
ртва, лепа, лепа, као да је заспала.... коса се по јастуку просула.... јорган јој доле, код ног |
им.{S} Очи га задивљавају, и збуњују, а коса опија као зумбул, јасмин, њена светла мека коса, г |
ја као зумбул, јасмин, њена светла мека коса, густа и дугачка, коју негује материна љубав, још |
лику К’на-Ноћ</hi> правно.{S} Њена лепа коса, сад замршена, пала јој је <pb n="59" /> по челу, |
л из баште, на амбер и зумбул-ливанту с косе, на ђул-су с недара, грла и руку...{S} Дечица се г |
она врло волела.</p> <p>Милује Фати по коси, и замислила се, као да у одаји никога нема; прету |
ајући се и милујући све једнако Фати по коси.</p> <p>Кад Арнаути доведоше хафуза, па се он стро |
акала, кукала, бусала се у прси, чупала косу, своје седе аврапе, па се уморила; села ту, рашчуп |
ј људски и не казаше шта је, а она чупа косу, гребе лице, грува се у груди и виче из свега грла |
стију њено <pb n="14" /> лице, и очи, и косу, па их тада узе љубити говорећи:</p> <p>— Фати-сул |
јци.</p> <p>Мајка се нагла над њу, љуби косу коју су њене руке чешљале, њена љубав неговала, ми |
обасјао хануме, њихно лице, распуштену косу, <pb n="30" /> недра, раздрљена — раскопчала се, с |
е се киша лије.{S} Гугутке се из својих котарица не мичу; а псима се носи храна у њихне кочине. |
дворишта налуне, клепећу папуче, звече котлови.{S} Све живо већ одавно будно, жене и девојке, |
не мичу; а псима се носи храна у њихне кочине.{S} Сокацима, кривим и уским, много каљавим, оси |
болести у крстима; сва се тресе а ипак кочоперна, смелих погледа као мушко; била је са Шемси-п |
ене дебелим снегом, обрисаним с кровова кошавиним крилима; нико не гледа арнаутску силу и <hi>с |
житницом удно непрегледног дворишта, с кошевима за кукуруз, с великом коњушницом.{S} То је кон |
— раскопчала се, спала паучина, венедик-кошуља — свилене шалваре, кратке антерије, срмали-колан |
дуге молитве; а на њеним грудима, испод кошуље, на ибришим-врвци, хамајлије, мале, велике, од у |
Исмаилов бисер на грлу, извлачи венедик-кошуљу с мемицама око грла, да се види, смеши се радосн |
уди шкрипећи зубима, пружајући стиснуте кошчате песнице према Прокупљу.</p> <p>А мула-Халим?{S} |
гу моле, с бројеницама; провлачи урмине кошчице кроз прсте, шапће, ниха се, и час-по па метне р |
у кроз зелене вотњаке.{S} Мукање гојних крава и волова, блејање оваца, лавеж паса, жагор, али с |
мукло је блејање оваца, и мукање гојних крава и волова; а над високом кулом старца мула-Халима |
усне; а кад чује кашаљ, дубоко уздахне, крадом, и крије сузе, окрећући главу од своје кћери.</p |
јој пролази младожења; она га дочекује крадом, иза кафеза, да је нико не спази; дочекује га с |
е, дадије мулине кћери и сина, нешто се крадом погледају, и шапћу нешто, кад су саме, осврћу се |
и девојке, певају у башти између леха, крај пупољале руже где је ћуп пун воде и ствари с намен |
и деца; све се већ окупало, пре сунца, крај пуне пупољака руже, под вишњом, под исцветалом јаб |
Божју љубав!{S} Носи шиљте тамо, онде, крај капиџика...; води ме тамо“.</p> <p>— Чучук ханум?. |
што пре код своје куће, макар изгореле, крај својих, ма и мртви били.{S} Једне појурише на улиц |
луша, прибила се уз прозор са хартијом, крај мајке, прислонила око на парченце стакла на прозор |
телом је у Прокупљу, душом у Лесковцу, крај сина, гледа га умним оком како се угађа, дотерује, |
>И Фати-султан-ханумина мајка не спава; крај мраморне чесме, пред ћошком где су јенђе, умива се |
сма; а сад нико, и ништа.{S} Тишина.{S} Крај капије је непрестано капиџика, млада Циганка једна |
ар, одмах пошао к Прокупљу.{S} Од клада крај друма привиђало му се тело Исмаилово; од ветрова у |
арма из сахана „капаклија“ на мангалима крај огњишта, а ове то и не гледају, но се наредиле кра |
ће убицу, па макар ишао, овако стар, на крај света.</p> </div> <pb n="23" /> <div type="chapter |
е бије.</p> <p>— Како ће с Арнаутима на крај изићи?</p> <p>— Убио је мула-Халиму сина, па сад н |
ћи ће га, па да би, овако стар, ишао на крај света.{S} Тужан, и несрећом саломљен, натовари мрт |
ути доведоше хафуза, па се он стропошта крај своје кћери, и узе је грлити и плакати, видеше да |
а не види кад јој кћи издише, клечи сад крај ње, јединице своје; заборавила у тешком јаду Алахо |
26" /> затресе се кула из темеља; стаде крај незатворена капцима прозора, баци крвав поглед пре |
тариване и пратњу, Арнауте; дошао им је крај муци...</p> <p>Зима.{S} Хладноћа каква скоро није. |
з недара по јабуку или крушку и мећу је крај ње не као понуду болеснику, него као прву милост г |
н телејисана још је насред собе; још је крај ње онај бакаран мангал, пун пепела и угљевља, умес |
, а ове то и не гледају, но се наредиле крај софра-тепсије, неке седе а неке чуче, па једу смок |
шиљте, обучена легне; мулина кћи чучне крај ње, метне јој руку на чело, ухвати је за руку.</p> |
е, мирише росна трава...{S} Шушти лишће крај прозора одаје где лежи Фати-султан, покреће га пов |
роз прозор види капиџик мулине кћери, и крај њега место, свој хаџилук...{S} Сад је у постељи но |
же.{S} Он седи у једној затвореној софи крај мангала, у антерији и ћулаву, скрштених ногу, и пу |
који је однета Фати-султан.{S} Јастуци крај прозора мокри, и застирка на миндерлуку, и нико на |
, <pb n="31" /> у белим шалварама, чучи крај мангала и кува каву у жутој џезвици.{S} Из те џезв |
турска, Срби, опасани ликом; а дванаест крај носила иду, за смену, и по двојица их са стране пр |
а Циганчета, готово запретаног у пепелу крај ниског а широког огњишта, све је будно; и ашчике, |
не даска на тавану, или ископа пас рупу крај конака, страх.{S} Да <pb n="88" /> ли је пре пуцао |
, занесе се:{S} Исмаила душом гледа, ту крај капиџика, с Исмаилом у души говори; гледа му очи, |
е, зажмури, гласно мисли: не зна с кога краја да почне.{S} Пљесну длановима.{S} Уђе његов силис |
којаким воћкама и чардаклијом с једнога краја на други, с јабланима око зида и с читавом честом |
о није знао с кога ће краја почети; сад краја и не види.{S} Тужбу је у глави написао и у глави |
о што је много охола, јер веле да је од краја „видела“, не би имала велики нос, то <pb n="73" / |
главом.{S} Пре само није знао с кога ће краја почети; сад краја и не види.{S} Тужбу је у глави |
з почетка, час из средине, и на ове при крају, па се и радовала, и плакала; најпосле се заморил |
и оздравити, иншала! па ево га Хедрлес, красан ваздух...{S} Сваки дан ће топлије...{S} Начиниће |
цару царева.{S} Шемси има сина, млада, красна, Џафер-беја.{S} Шемси је био већ спремио Фати-су |
ти-султан.{S} Сестра ти казује да је то красна девојка, и лепа, па смо се мула и ја разговорили |
и плочама, што вире из бујног зеленила красне Топлице, — над том високом а трошном кулом зачу |
има, пеле су се на чардак, улазиле у те красне одаје и гледале чудо од лепоте, и од богаства, з |
е.{S} Твој баба је хафуз, и био је имам красне Аја-Софије; зна сав мусаф напамет, и познаје све |
нити га она позва; не помену га.{S} Као красне Топлице ваздух, што мирисаше на мајкину душицу и |
тише је у живот материна љубав и ваздух красне Топлице, испресецане рекама, ишаране бистрим пот |
<pb n="71" /> пода до тавана, покривени красним и богатим Фати-султан-хануминим даровима; позла |
чина, венедик-кошуља — свилене шалваре, кратке антерије, срмали-колане, обоце, билензуке и беде |
их очију, испупчених јагодица, проседе, кратко ошишане браде, танка гласа, као у жене; у чохани |
и некакав дивљи глас, викну: „Шемси!{S} Крв за крв!“ Суља се опет уплаши.{S} Пређе преко ниске |
-ха-ха!</p> <p>— Вала, мула, кажи...{S} Крв...{S} Какву крв? муца опет паша.</p> <p>А мула:</p> |
ан, а данас и без кадуне и без сина.{S} Крв за крв!{S} Наћи ће убицу, па макар ишао, овако стар |
и готови.{S} Јок.{S} Ништа без крви.{S} Крв за крв.{S} Пашина сина за сина њихова поглавара.</p |
ад Арнаути, Војњаци, нису гори били.{S} Крв хтеде пасти, да се покољу међу собом, јер једни одо |
рлу где су били Арнауткини секутићи, да крв заустави, меће главу у торбу и, још смелије, још др |
Ама то нећемо за дуг што ми дугујеш, за крв, већ...{S} Ако си бољи од мене, ено ти Фати-султан, |
ша говори.</p> <p>— Какву крв?...{S} За крв... не знам..., ич ја не знам, мула, муца паша тобож |
ичај знаш како си сазнао за себе.{S} За крв или крв или паре; а паша ти селам послао...</p> <p> |
ав дивљи глас, викну: „Шемси!{S} Крв за крв!“ Суља се опет уплаши.{S} Пређе преко ниске одаје ј |
анас и без кадуне и без сина.{S} Крв за крв!{S} Наћи ће убицу, па макар ишао, овако стар, на кр |
и.{S} Јок.{S} Ништа без крви.{S} Крв за крв.{S} Пашина сина за сина њихова поглавара.</p> <p>— |
а освети женска“.{S} Ако не може крв за крв, <hi>како може</hi>, додаје она, и облије јој румен |
си селам Шемси-паши:{S} Да хоћу паре за крв свога сина, ја бих узео онолико колико се узима: хи |
за ата.{S} Ми овде хиљаду гроша како за крв мулина сина, тако за крв последњега сиромаха.{S} Ни |
гроша како за крв мулина сина, тако за крв последњега сиромаха.{S} Није ли тако добро?{S} Алах |
аунук Шемси-паше лесковачког.</p> <p>За крв сина поглавара војњачког није узета крвнина, те је |
ове речи:{S} Ти си мени крви дужан. „За крв ич не знам, мула, вала! и похита на чардак.{S} Коју |
а, а из очију му живи пламен сукну. „За крв ич не знам!{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Вала, мула, кажи. |
надбивен, и ту је проговорила азијатска крв, хтео је својега друга, кога је био петао „победила |
чула свађу, и гледала песнице, и видела крв, и сад весела, смеши се!{S} Ове две то опазише, па |
межурано грло, као вук овци.{S} Пошикља крв читавим млазевима, а Арнаутка се подиже с обојеним |
е расцепише, на двоје, а из ране покуља крв као из кладенца вода!...{S} Опет пролази свет, али |
врати у недра...{S} Нећу за мојега сина крв паре да узмем, а хоћу Шемси-пашу да оставим.{S} Јер |
ше.{S} Ја нисам трговац, нити мога сина крв хеспап, а он се за ту крв погађа; уместо бакарних г |
нека га освети женска“.{S} Ако не може крв за крв, <hi>како може</hi>, додаје она, и облије јо |
} Крвнину понекад плаћа све село где је крв учињена.{S} Је ли?...{S} Овде би требало сав град д |
бало сав град да плати, Прокупље, ту је крв учињена.{S} Ама Шемси-паша то неће: неће да удара н |
има и дланом, с плавим жилама кроз које крв струји полако.{S} Гледа се у огледалу као да у одај |
ара намет на сиротињу.{S} Турски репови крв учинили; турска ће глава да плати.{S} А?{S} Говори |
ш како си сазнао за себе.{S} За крв или крв или паре; а паша ти селам послао...</p> <p>— Слушај |
Алахово Писмо, па наружила лице: липти крв с њега, а она нариче, пролива горке сузе...{S} Хита |
света...</p> <p>— Ама шта ће Шемси-паши крв мулина сина?</p> <p>— Стамболка је рођака цару царе |
Вала, мула, кажи...{S} Крв...{S} Какву крв? муца опет паша.</p> <p>А мула:</p> <p>— Е, пашо!{S |
ушајући шта паша говори.</p> <p>— Какву крв?...{S} За крв... не знам..., ич ја не знам, мула, м |
жена, ја бих ти казао у одаји <hi>какву крв</hi>; ама сам човек, па не могу.{S} Него ако ти је |
ити мога сина крв хеспап, а он се за ту крв погађа; уместо бакарних грошева, златне ми лире за |
крај незатворена капцима прозора, баци крвав поглед према Прокупљу, к Лесковцу, и викну: „Шемс |
p>— Питаш за снаху; а ти си мени, пашо, крви дужан, рече мула, не слушајући шта паша говори.</p |
у малој задевици, а камо ли да је коме крви дужан.{S} То је неко из града.{S} Наћи ће га, па д |
ртва сина, испружена, у локвама усирене крви искуљале из рана више леве сисе и главе, он рикну |
им, обавештава их, моли их да не учине крви, да га не осрамоте сад под старост — <hi>бесу</hi> |
ом Арнаути готови.{S} Јок.{S} Ништа без крви.{S} Крв за крв.{S} Пашина сина за сина њихова погл |
причују му се и мулине речи: ти си мени крви дужан.</p> </div> <pb n="90" /> <div type="chapter |
киње, мула-Халимове речи:{S} Ти си мени крви дужан. „За крв ич не знам, мула, вала! и похита на |
ненађено, а у лицу му не бејаше ни капи крви, и целим телом задрхта.{S} И опет се помаче; мула |
на уста јаглук, златом везен, обоји га крвљу...{S} Склопише се уморне зенице.{S} Исмаилова је |
чког није узета крвнина, те је освећена крвљу, и то после пола столећа, и више.</p> </div> </bo |
зевима, а Арнаутка се подиже с обојеним крвљу уснама и зубима, окрете се према Фати-султан, и с |
итеље, него њена највећега непријатеља, крвника, њој мрскога.{S} Ово је освета.{S} Макар она за |
о пре, љути што им мула иде Шемси-паши, крвнику, псују, прете и ударају коње стрменом сваки час |
ар да правимо вољу Шемси-паши?</p> <p>— Крвнику?</p> <p>— Јок Шемси-паши, него нашему мули.</p> |
крв сина поглавара војњачког није узета крвнина, те је освећена крвљу, и то после пола столећа, |
кад ти... он ће ти платити крвнину.{S} Крвнину понекад плаћа све село где је крв учињена.{S} Ј |
ого, па хафуз и овде уби човека, и даде крвнину пола Житорађа.{S} Мало, па опет уби човека, те |
, џелат; ама кад ти... он ће ти платити крвнину.{S} Крвнину понекад плаћа све село где је крв у |
ове окорела срца жене, што се нагледале крвних освета, и отмица, чуда и покора, заплакаше.</p> |
Ахмеда-туџара, одакле се после караван кренуо?{S} И зашто се уочи тога дана скидао у Ахмедовој |
ац му стар; има осамдесет, веле, ако је крепак, ако из пушке нишани боље него многи младић.</p> |
/> и чуде се што сама заповеда, што не креће плећима по стамболски, што не држи главе високо, |
ије, држећи главу високо, на прстима, и крећући плећима по стамболски; прошетала се као паун... |
хова.{S} И пре неки дан убио човека, ни крива ни дужна, у лудилу које га спопада кад год се опи |
нареди суд да се ископа рупа, да се тај кривац закопа у њу таман до појаса, и за четрдесет дана |
носи храна у њихне кочине.{S} Сокацима, кривим и уским, много каљавим, осим симиџија, бозаџија |
снађе она болест, стаде јој се грчити и кривити лице, и удари јој пена на уста...</p> </div> <p |
Аман, кћери!{S} Кад бездушан човек баци кривицу на душевна човека, толико је колико да пљуне не |
о, цикнуо би од радости, а уздржава се, крије радост, да је мула не опази, да се не покаје.{S} |
задовољно, а она се застиде, па поче да крије лице и да се смеје.{S} Хтеде рећи да би некога уб |
д чује кашаљ, дубоко уздахне, крадом, и крије сузе, окрећући главу од своје кћери.</p> <p>Арнау |
вече рече паши е је време да се хануме крију од њихова Бел-беја — пропевао петлић...</p> <p>Џа |
ула да се од петогодишњег мушкарца жене крију?{S} Ниси.{S} Криле су се од Бал-беја..., јок од њ |
ше се, и одмах почеше доносити из Ниша, кријумчарећи, праха и олова: „нека је све готово, ако с |
ирили, јер им нестало праха и олова.{S} Кријући ово од Турака, послаше им улака, да склопе барј |
о, <pb n="19" /> како би узео лептирова крила, па је метну на свој образ.{S} Како би и њу ижљуб |
м, па тек подиже главу и полете, као да крила доби, ка Арнаутлуку, да што пре однесе црни глас |
рањена голубица!{S} Тек што је раширила крила, види да не може, склапа их, клоне...{S} И опет с |
трепавица црних као ибришим, дугих као крила ластавице; млада, једва да има тридесет једну-две |
упна роса; удесише веселе тичице, сухих крила, песму као у пролеће.</p> <p>— Нема леша.{S} Са с |
, први цвет до себе додирне...{S} Да га крилати коњи, ветрови, пренеше у Арабистан, где, како с |
дишњег мушкарца жене крију?{S} Ниси.{S} Криле су се од Бал-беја..., јок од њега, од његове <pb |
м снегом, обрисаним с кровова кошавиним крилима; нико не гледа арнаутску силу и <hi>салтанат</h |
д јој паша није говорио, кад је и од ње крио као и од туђинаца...</p> <p>Јутро је: сунце се род |
јасмина, где би се лако скрио човек, и крио за дуго.</p> <p>Конак је, нарочито тамо где је хар |
узрастом дете, памећу човек — морале се крити.</p> <p>И ко зна докле би Лесковчанка овако, кити |
, покривене дебелим снегом, обрисаним с кровова кошавиним крилима; нико не гледа арнаутску силу |
на чијем је врху гроб Исмаилов; беле се кровови ниских кућа арнаутских и високе куле мула-Халим |
ом <pb n="66" /> и каменом плочом, чији кровови провирују кроз зелене вотњаке.{S} Мукање гојних |
али све тихо и полако.{S} Са „чадром“, кроз капиџике, из целе махале, од јутра до мрака: остав |
/p> <p>Уз прозоре, без ћерчива и капка, кроз које улази мирис једне велике илијњаче, пуне рода, |
кроз своја до пре неки дан тучна поља, кроз ливаде тахтариван, то јест носила, као собицу неку |
јаса, до гуше: како ћу каљав кроз град, кроз вилајет где пашујем?!{S} Насмејаће ми се и турско |
та.</p> <p>Трећи пут...</p> <p>Из собе, кроз одшкринута врата чу се загушљив, врло слаб, болан |
отишао у Прокупље, пројахао би, обично, кроз све турске сокаке; а на сапима мазге држали су рук |
свршетак, прућише се код Фатиних ногу, кроз плач говорећи:</p> <p>У џенет ћеш, султанијо!{S} Г |
еру се, Алаа’!{S} Аллааа’! слободни су, кроз свој град иду, не иду кроз <pb n="110" /> турски Н |
јест чита неку молитву, <pb n="116" /> кроз нос, жмурећи, клатећи главу.{S} После узе говорити |
Јазук!</p> <p>— И баш је сам украде.{S} Кроз пенџер па на ата...{S} Кириџије су њега среле.</p> |
не сахан, из кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене очи...{S} Капци су јој тешки, |
му сахан из кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене капке...{S} Шушти бор... шапа |
олико, да му се само уши виде, и извија кроз нос нову сокачку песму, с веселим напевом, с припе |
пашиница се појавила каткад, прошетала кроз те одаје, с дугачким скутом свилене јој антерије, |
виђа младића често: једанпут га видела кроз пробушену ограду, једанпут кроз одшкринуту капију, |
је сад мање срамота, и не би пролазила кроз одаје као петао кад му покисне перје.</p> <p>„Ко х |
веним ноктима и дланом, с плавим жилама кроз које крв струји полако.{S} Гледа се у огледалу као |
вају.{S} Али и сад мула сиђе с куле, па кроз разјарену руљу, све од једнога до другога, говори |
ца: зајецаше струне на гуслама од ветра кроз незатворене капцима прозоре; потресе се покривена |
тиње кад се докопала плена...{S} Похита кроз прозор с невестом: спусти се, затутње под њим земљ |
нпут враћајући се из хамама, много пута кроз прозорске решетке; виђа га, воли га, много, њој се |
то ми до појаса, до гуше: како ћу каљав кроз град, кроз вилајет где пашујем?!{S} Насмејаће ми с |
<p>Гру!{S} Гру! плануше неколике пушке кроз пушкарнице прокупачког <hi>сараја</hi> (суда), мим |
пре три дана је у соби из баште, одакле кроз прозор види капиџик мулине кћери, и крај њега мест |
е Исмаил шетао; што ће ходити кроз поље кроз које је Исмаил ходио; што ће упирати очи у високи |
лази мимо прокупачки сарај; засијаше се кроз пушкарнице пушчане цеви, и чу се пуцањ, виде где м |
скрштених ногу, и пуши.{S} Загледао се кроз прозор у голо дрвеће.{S} Хладан, зимни ветар љуља |
над том високом а трошном кулом зачу се кроз ноћну тишину јејина, тица злослутница: зајецаше ст |
каза; с њим леже, с њим устаје; како ће кроз град с катраном на образу!... „Мисли сад, кад ниси |
..{S} Спраће блато с образа; пројездиће кроз сав Лесковац, и Прокупље, нека га виде и Турци и ђ |
дне на мекано шиљте: провлачи бројенице кроз прсте, испрва, шапће молитву; а после мисли, занес |
с кћерине свадбе, и провлачи бројенице кроз прсте, шапће нешто, шапће, ваљда молитву.{S} Нити |
с бројеницама; провлачи урмине кошчице кроз прсте, шапће, ниха се, и час-по па метне руку на к |
есец над Јастрепцем, што је обасјава, и кроз борове гране сипа сребро на њено бледо чело; и сањ |
а.{S} Не чује се шта им говори; пролази кроз руљу; сви му праве место...</p> <p>И мало, па се г |
по коме се Исмаил шетао; што ће ходити кроз поље кроз које је Исмаил ходио; што ће упирати очи |
звер.</p> <p>Сутра-дан угледаше Арнаути кроз своја до пре неки дан тучна поља, кроз ливаде тахт |
ром тако да му се само очи виде, ускочи кроз прозор.{S} Једним кораком дође до невесте, подвуче |
ле; још нису затворени прозори, ни онај кроз који је однета Фати-султан.{S} Јастуци крај прозор |
или радост...{S} Последњи је поглед пао кроз отвор тахтаривана на врх брега под Јастрепцем, уви |
отлукане, једанпут са зерделије; данас кроз капиџик: сестра му удесила састанак.{S} Фати-султа |
о да се разговарају.{S} И диже се мирис кроз свежину вечерњу са ливада загрејаних дневном жегом |
видела кроз пробушену ограду, једанпут кроз одшкринуту капију, једанпут идући једној другарици |
дивље Арнаути што беху промолили главу кроз врата, па стрчаше у авлију и избацише мале пушке, |
слободни су, кроз свој град иду, не иду кроз <pb n="110" /> турски Ниш, или Лесковац, столицу Ш |
каменом плочом, чији кровови провирују кроз зелене вотњаке.{S} Мукање гојних крава и волова, б |
лних висова помаман ветар и наноси кишу кроз прозоре, рђаво затворене, у одаје, у џамли-ћошке.{ |
је, дршћу, гребу и тужно циче...</p> <p>Кроз арнаутску махалу нигде капка; Арнаутке се прибијај |
обезнањена; над њом плаче мулина кћи, а кропе је некаквом водом две старе Арнаутке, дадије мули |
м ату, у кога су копите обавијене белим крпама, старац један, крупан, дуге беле браде; за се је |
а оних што су се пред њим часним крстом крстили и служили му службу свету...</p> <p>На једном ш |
рена, не од старости, него од болести у крстима; сва се тресе а ипак кочоперна, смелих погледа |
ена.</p> <p>Неки још жању, неки слажу у крстине, неки деду у стогове, а неки већ вршу: пуста ос |
потомка оних што су се пред њим часним крстом крстили и служили му службу свету...</p> <p>На ј |
мо га она гледа.{S} На глави му у место круне сахан, из кога се лије сребро и пада кроз борове |
чко здравље, и испушише по трп чибука), крупан човек, као мула, мулиних година, у ћурку расечен |
де да скочи, али...</p> <p>Човек један, крупан, у уским белим чакширама, забрађен великим пешки |
е обавијене белим крпама, старац један, крупан, дуге беле браде; за се је бацио кадуну: на лицу |
оглавар арнаутскога племена Војњака!{S} Крупан, наочит, с дугачком, као снег белом брадом, а с |
наутин је висок, и за своје године врло крупан: још мало па ће ступити у осамнаесту.{S} Лице му |
лина кћи не миче.{S} Црмпураста, млада, крупна, руку и ногу као у мушкарца, науснице као у млад |
унце сину, те затрепта по трави и цвећу крупна роса; удесише веселе тичице, сухих крила, песму |
а се вину на њ.{S} Опколише га Арнаути, крупни као горштаци, опаљена лица и дугих брка, раздрље |
а, зарфови од сухога злата, с рубинима, крупним смарагдима, сафирима, кутије од срме, и један ч |
свежим, готово без бора, с оком црним и крупним, што с маха на мах сине као у младића, не млади |
леђом као у детета.{S} Очију је црних и крупних, смелих као у човека, чедних као у девојке.{S} |
даји никога нема; претура, ваљда, нешто крупно по глави, јер час-по, па јој се чује шкргут зуба |
оја снаха него твоја? пита мула, својом крупном гласином, гледајући пашу закрвављеним очима и п |
а, и мушмуле, и јабуке на гранчицама, и крушке из сламе.{S} Арнаутке седе около, пуше, мирише и |
па чучну, ваде из недара по јабуку или крушку и мећу је крај ње не као понуду болеснику, него |
ниској одаји наложена је пећ земљана, с крчазима; па ту је и мангал пун распаљена угља, јер на |
је било онда, Зулфи; а сад!...</p> <p>— Кс’мет (судбина), чучук ханум.</p> <p>— Таксират (несре |
Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафуза, са Осман-Џафер-бејем, сином Хајредин |
Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафузову с мула-Халимом, поглаваром фиса Вој |
Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафузову, са Осман-Џафер-бејем, сином, Хајре |
улу, па она узе слабим гласом нарицати, кћер јој опет снађе она болест, стаде јој се грчити и к |
ахара, ни из авлије загара, него чедо, кћер му украдоше.{S} Вај, чуда!{S} Вај, вај, вај!“ Све |
у: цело Прокупље жали несрећну девојку, кћер хафузову.</p> <pb n="40" /> <p>И у хафуз-Ахмедовој |
као да се нешто стиди, као да избегава кћер; од тада не посу по гробу свога сина ни зрно пирин |
све више нешто стиди, све више избегава кћер; не посипа пиринач по гробу својега сина, јер му н |
ом, уздржаваће се од суза, молитвом, да кћер сузама својим, мајкиним сузама не сагори, да се не |
застане, премери сокак погледом, као да кћер тражи, као да чека да се која капија отвори, да из |
— Украде арнаутски мула турскога хафуза кћер!</p> <p>— Рођаку цара дарова!</p> <p>— Није, није |
оде, а не рече мули:{S} Зашто ми украде кћер?{S} И не потражи је од муле, — не смеде, да не раж |
едела у Топлици по за дуго.{S} Залуд је кћер тешила, залуд јој је помињала к’смет и Алахово Пис |
чкаш, харамија.{S} Сам би ишао да тражи кћер, а не зна на коју ће страну: пођоше сејмени једни |
да се у вину купа, трезан; плаче и грли кћер, одговара јој, теши је, подсећа је на „к’смет“ и н |
њена.{S} Час-по, па стара упре поглед у кћер, увела лица, изгорелих усана, а обучену у свилену |
!</p> <p>— Није, није украо ни хафузову кћер, ни рођаку цара царева, већ пашину снаху.</p> <p>— |
аже.{S} Лепа је...{S} Нека питају своју кћер; она ће и њима казати колико је лепа Фати-султан.{ |
<pb n="45" /> <p>— Сто.</p> <p>— Нема, кћери, нема више од шездесет, шездесет три, па може бит |
ше рода, више каменица...{S} Јер да је, кћери, истина, било би до сада сведока.{S} А где су све |
ти ниси била пуштеница.{S} Ухо на срце, кћери, слушај...{S} А кад будеш, кузум, на испиту, пушт |
воја ће венчања пасти...{S} Хајде мени, кћери...{S} Да идемо обе у Стамбол; да молимо милостиво |
закука: „Вај!{S} Вај!{S} Вај!{S} Јазук, кћери, твоја младост!“ Па поклопи лице рукама и зајеца |
, танак, мрежа паукова...{S} И ја знам, кћери.{S} Ти си бита мала, не знаш.{S} Не живи Мејрем-х |
ој буду пуномоћници...</p> <p>— Дај им, кћери, пуномоћје...{S} Хајде, за кога ти хоћеш.{S} Прво |
ача; али ипак продужава.</p> <p>— Аман, кћери!{S} Кад бездушан човек баци кривицу на душевна чо |
Хајредин-Шемси-пашиним?</p> <p>— Аман, кћери, сунце, не стиди се, кажи „буди“...{S} Млад, леп, |
>Султан’м!{S} К’з’м</hi> (Султанијо!{S} Кћери моја)!</p> <p>Пашиница напала стару: пита је, пит |
т суху болест, мајка га набави, даде га кћери; али, узалуд: одсеченој глави лека нема.{S} Испрв |
сарај паши, што прими у аманет од своје кћери невесту својега сина.</p> <p>Трипут уђе у одају г |
, и крије сузе, окрећући главу од своје кћери.</p> <p>Арнаутке, из свих села, чувши да им је бо |
е хафуза, па се он стропошта крај своје кћери, и узе је грлити и плакати, видеше да јој се свес |
); остаде она с мулом и дадијама мулине кћери и сина.{S} Па дадије је остављале, а мула никако, |
од тада оне две Арнаутке, дадије мулине кћери и сина, нешто се крадом погледају, и шапћу нешто, |
водом две старе Арнаутке, дадије мулине кћери и сина; трећа јој лила олово, па јој сипа у уста |
одакле кроз прозор види капиџик мулине кћери, и крај њега место, свој хаџилук...{S} Сад је у п |
еби, Арнаутке је покрише фереџом мулине кћери, метнуше јој на лице бели јашмак, па изиђоше; уђо |
ивши да је то велика грехота, па полете кћери у одају.</p> <p>Али камо јој кћери?...</p> <p>Још |
у и слуге и слушкиње чуле кад је жени и кћери рекао: „Топлица је близу, ако се <hi>моја</hi>, п |
ће се појавити тахтаривани с ханумом и кћери њихова чифлук-сахибије.{S} И ето.{S} Јутро је, ра |
лете кћери у одају.</p> <p>Али камо јој кћери?...</p> <p>Још јој људски и не казаше шта је, а о |
Исмаилу говори; и трипут је њој, својој кћери казала, да се још смирила није, што Исмаил лежи у |
х јагодица, вреле руке, и казује својој кћери е је сутра празник који толико чека, за који непр |
сањао!...{S} И робињама мило, и мулиној кћери, што су је тако лепо обукле, накитиле; јер у шта |
ут није рекла: жени ми се син хафузовом кћери; сто, двеста пута: биће ми снаха рођака цара царе |
еда им, не заповеда, него наређује, као кћерима, или млађим другарицама, да што пре поскидају и |
својом руком, наместила по јастуку око кћерине главе, по јоргану...{S} Мирис...{S} Она се раду |
јисана“, у свиленој дугачкој антерији с кћерине свадбе, и провлачи бројенице кроз прсте, шапће |
пће, ниха се, и час-по па метне руку на кћерино чело, узме је за руку, гледа је у пуне туге очи |
весео, говори да му је по вољи само ово кћерино венчање; синоћ су и слуге и слушкиње чуле кад ј |
мо по имену, ааа?“ И загледа се стара у кћерину угашену зеницу.{S} Њој се зажарише увеле јагоди |
у-две; родом из Сирије, из града Алепа, кћи некога паше, Турчина; па ипак јој буле, Лесковчанке |
ину Житорађа.</p> <p>Отац дивља звер, а кћи питома голубица.{S} И жена му је добра; у кући је, |
а, мула оборене главе, замишљен, његова кћи тужна, Арнаути љути: шкргућу зубма, прете, сваки ча |
и не прети мула?{S} Да те не учи његова кћи?{S} Ааа“ Кад не доби одговора, стара настави:{S} Џа |
и је није остављао, што му је њу његова кћи, полазећи, оставила <pb n="92" /> у аманет као себе |
...</p> <p>— Ђувенде! прекиде је мулима кћи и лупи је песницом у врат; а сирота Фати задрхта и |
успавана, или, боље, никад непробуђена кћи оца варварина.{S} И час-по, па се сети поруке мајке |
а.</p> <p>А кад се Садије-ханум, мулина кћи, врати, затече је страшну, жуту као лимун, сву упла |
им, или на шиљте, обучена легне; мулина кћи чучне крај ње, метне јој руку на чело, ухвати је за |
се не стишава, ни дивљи узвици; мулина кћи улази у одају где је Фати-султан, излази из ње; раз |
ујно, и тресе се више но икад, а мулина кћи задрхта целим телом, не пустивши гласа.{S} Држи Фат |
а Лесковчанка се тајно радује, а мулина кћи дршће...</p> <p>Око конака свет, иглу да пустиш, не |
се.{S} Да је ово смешење видела мулина кћи, не би знала да ли је у Фатину срцу туга или радост |
аровој кадуни.</p> <p>А од ње се мулина кћи не миче.{S} Црмпураста, млада, крупна, руку и ногу |
ахтариванима, одмах, појавише се мулина кћи и оне две дадије, све три на коњма, с белим чаршави |
д лежи обезнањена; над њом плаче мулина кћи, а кропе је некаквом водом две старе Арнаутке, дади |
и ноћу говори.{S} Њена мајка, и мулина кћи, које се од њене постеље не мичу, и робиње не знају |
, звездо: дође време, говори јој мулина кћи и хвата је под мишку да је дигне.</p> <p>— Хајде, Ф |
, уплашено, узвикну аман.</p> <p>Мулина кћи ражљућена лавица; Лесковчанка смела, дрска; говори, |
себи, још блеђа, још жућа.{S} Мулина је кћи љуби и милује: а Лесковчанка, притискујући белим ја |
о.</p> <p>Како да је теше?{S} Да јој је кћи умрла, да јој се зна гроб, и да проговоре коју: али |
ена, у једном куту оне одаје где јој је кћи „телејисана“, у свиленој дугачкој антерији с кћерин |
узе...{S} Хита да се наплаче док јој је кћи врх земље; јер кад буде под земљом, уздржаваће се о |
<p>— Шућур! поче мајка, сад кад јој се кћи насмеја.{S} Да Бог да се, кузум, од сада увек смеја |
а-Халимовим сином; после, венчала му се кћи с мула-Халимовим сином; после, убили му зета; после |
осле, убили му зета; после, удаје му се кћи за Шемси-пашина сина, и најпосле: „Не украдоше Ахме |
ју; после, опет тако; после, воли му се кћи с мула-Халимовим сином; после, венчала му се кћи с |
ије.{S} Ах! ако се удаје врањскога паше кћи у Лесковац, зими, кад је снега доста, кулучи раја, |
сургун“.{S} С њим је и његова ханума, и кћи, јединица, лепа као руже што осташе саме у пустој б |
час изнеше из одаје, да не види кад јој кћи издише, клечи сад крај ње, јединице своје; заборави |
а некако чудна, уплашена, ваљда што јој кћи много бледа, и онолико мирна.{S} Али за што?{S} Фат |
после, брзо, уђе у кућу, у одају где му кћи лежи мртва; и кад је виде, зовну је по имену трипут |
код невесте; ханум-ефенди хоће сама да кува каву, тамо да је пије и да гледа кад јој облаче и |
у белим шалварама, чучи крај мангала и кува каву у жутој џезвици.{S} Из те џезвице таман филџа |
пчанка, што је мало час на доксату каву кувала; а ове, све, скочише и похиташе за мангал: даће |
S} Улазе у град, пуст, као да му је све куга поморила.{S} Нигде коња, ни вола, ни магарца с угљ |
пуше.{S} Чини им се да су у кући где је куга све поморила, па им је жао, тешко, и страх их је.{ |
, или за Исмаилом плаче.{S} Јер у кули, куд се код окрене, све Исмаилово...{S} Исмаилово рухо, |
} Кад се мало прибра, стид је обузе.{S} Куд ће од бруке!{S} Срамота је чак и од слушкиња.{S} Је |
грдна пашиница међу другарице!</p> <p>— Куд ће паша од бруке?{S} И шта ће?</p> <p>— Да се бије. |
едало пре одређена сата.{S} Танка глава куд ти оком.{S} Дебела глава ни тамо где је десет броје |
дије; после се прашта као да ће Вог зна куд, а не у Топлицу, оцу и мајци, старој...{S} И отац м |
, хтела би некуд далеко, ни сама не зна куд, на онај брег под Јастрепцем, увијен у бели покров, |
о никад досле, да му не запале кулу, па куд би сирота Фати-султан, <pb n="101" /> по зими, болн |
чу шта је било, истрезни се; распитује куд оде непознат пљачкаш, харамија.{S} Сам би ишао да т |
султан</hi>, то јест принцеза.</p> <p>А куда ће из Цариграда? „Цариград види па умри!{S} Али не |
румелијској страни, и на анадолској, од куда се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком о |
ратише га сејмени.{S} Мула га примио на куди.{S} Сами су седели, сами се разговарали нешто, дуг |
паше, рођаци бејелербејови...{S} Млад, кузум, твоја прилика.{S} Ти си чула да је...{S} Алах зн |
за танку су главу танке речи: за тебе, кузум...</p> <p>— Ђувенде! прекиде је мулима кћи и лупи |
ад јој се кћи насмеја.{S} Да Бог да се, кузум, од сада увек смејала!{S} И хоћеш, иншала’! јер е |
арај слободно, и све по срцу.{S} Немој, кузум, по глави.{S} Срце ће једно, глава ће друго, може |
соше је из собе.</p> <p>-— Фати-султан, кузум, отвори уста..., земзем...</p> <p>Отвори их, мало |
врати мајци слободна.{S} Тако је било, кузум...{S} И твоја ће венчања пасти...{S} Хајде мени, |
не спрему и дарове. „Нека ти се донесу, кузум Есма, мердивене, па чеврета... чевре по чевре, ја |
ом направљено, толико...{S} Волела бих, кузум, да Џафер-беј стане поред <pb n="105" /> мула-Хал |
срце, кћери, слушај...{S} А кад будеш, кузум, на испиту, пуштена си и од једнога и од другога, |
ом.{S} У дну друге мусафир-одаје читава кујунџиница, зарфови од сухога злата, с рубинима, крупн |
су је потурчили, а он је још тражи, још кука за њом и прети Турцима.{S} Кад је најлепша месечин |
ана тражи...{S} Арслан сам, пашо, нисам кукавица...{S} Ха-ха-ха-ха-ха! засмеја се мула још једн |
дупље дрвећа и виче, дању, у пролеће, с кукавицама, а ноћу, увек, с кукумавкама.{S} Понекад дођ |
од тада свукла, нити је легла; плакала, кукала, бусала се у прси, чупала косу, своје седе аврап |
атељу!{S} Не треси се!{S} Да плачеш, да кукаш, да се смејеш, да певаш, па ништа...{S} Аман, за |
и викне Мане Кукувија:{S} Кукувију!{S} Куку!{S} Кукувију!{S} Разлеже се страшан глас овај, луд |
е:{S} Так!{S} Так!{S} Так! и викне Мане Кукувија:{S} Кукувију!{S} Куку!{S} Кукувију!{S} Разлеже |
а цигли један тренутак.{S} С виком Мана Кукувије причују му се и мулине речи: ти си мени крви д |
Мане Кукувија:{S} Кукувију!{S} Куку!{S} Кукувију!{S} Разлеже се страшан глас овај, лудаков, ноћ |
Так!{S} Так! и викне Мане Кукувија:{S} Кукувију!{S} Куку!{S} Кукувију!{S} Разлеже се страшан г |
И не сећа се да је икад досад чуо Мане Кукувију у својој махали, а сад свако вече.</p> <p>Тиши |
пролеће, с кукавицама, а ноћу, увек, с кукумавкама.{S} Понекад дође у Лесковац, где му је дево |
снег и бујају реке и потоци, кад цвета кукурек, кад ниче трава: кад се сва природа из мртвога |
, великих шимшира, па клања: од петлова кукурекања учинило јој се мујезиново <hi>Алах-екбер</hi |
но непрегледног дворишта, с кошевима за кукуруз, с великом коњушницом.{S} То је конак мула-Хали |
плицом; где мучи опустела Југ-Богданова кула, гледајући, муком, чуда бесних освајача царевине с |
а, штоно реч, <pb n="26" /> затресе се кула из темеља; стаде крај незатворена капцима прозора, |
, да дође, ха-ха-ха! одговара с прозора куле главом мула, и насмеја се грохотом, а његове се сл |
напустила и кућу и мужа, па се из очеве куле не миче.</p> <p>И не зна; нико јој не рече, ни мај |
Светога Николе на тавану мула-Халимове куле; ваљда се потресе сам светитељ с несреће потомка о |
кровови ниских кућа арнаутских и високе куле мула-Халимове, а прошарани су јатима врана, што с |
ао човек.</p> <p>У ливади, близу мулине куле, под великим бором једним, што шушти, и као да се |
кули мула-Халимовој; па људи остају око куле, а жене се пењу на кулу, да виде несуђену кадуну И |
ца, да се та тица злослутница продера с куле њезина оца.</p> </div> <pb n="70" /> <div type="ch |
те му се види обријано теме.{S} Стрча с куле, назва Бога Арнаутима; они му Бога прихватише и пр |
не одобравају.{S} Али и сад мула сиђе с куле, па кроз разјарену руљу, све од једнога до другога |
:</p> <p>— Сад је Фати-султан у мулиној кули.{S} Звао је њена оца јуче, да је види, и да је уте |
9070_C15"> <head>XV</head> <p>У трошној кули мула-Халимовој, у великој, али ниској одаји наложе |
ушко и женско, и старо и младо, подигло кули мула-Халимовој; па људи остају око куле, а жене се |
у глухо доба, вели, види мајку; хода по кули, каже, као жива, и све о Исмаилу говори; и трипут |
есу јој даје.{S} С њом ће увек, овде, у кули, врло великој, дивној као падишахов сарај, коју је |
.{S} Код њега је, с њим дању, и ноћу, у кули, и у овој ливади, на месечини, кад силно мирише ко |
ано на Исмаила мислити; што ће живети у кули у којој је Исмаил живео; што ће се шетати по вотња |
породица; пази га као отац.{S} Па чак у кули готово ништа више него у арнаутским кућама, да им |
удала, или за Исмаилом плаче.{S} Јер у кули, куд се код окрене, све Исмаилово...{S} Исмаилово |
е врати у Топлицу, каза Арнаутима, пред кулом, за овај договор, па оде у кулу; и наједанпут се |
; и у лицу се мало повратила...{S} Пред кулом су Арнаути, не као до сада из неколико села, већ |
о кад је врло љут.{S} Кад се некад пред кулом насмеје, грохотом, да гора одјекује, па Арнаути ч |
му дође у прокупачки сарај, говори под кулом Суљи старешина сејмена.</p> <p>— Да дође, да дође |
ње гојних крава и волова; а над високом кулом старца мула-Халима између расејаних ниских кућа а |
не Топлице, — над том високом а трошном кулом зачу се кроз ноћну тишину јејина, тица злослутниц |
е из тахтаривана хануму, и однесе је на кулу, па она узе слабим гласом нарицати, кћер јој опет |
је бејаше за се привезао, изнесе је на кулу.{S} Колико се била препала, од Прокупља до мулина |
ваки отиде својој кући; мула се попе на кулу, оборене главе, и погурен: чисто човек не би рекао |
људи остају око куле, а жене се пењу на кулу, да виде несуђену кадуну Исмаил-бегову, мула-Халим |
а оца, што никад досле, да му не запале кулу, па куд би сирота Фати-султан, <pb n="101" /> по з |
рнауте.{S} Сутрадан су Арнаути опколили кулу својега муле, рано, спремни за пут, на коњма, у пр |
ест.{S} И већ до подне опколише сејмени кулу мула-Халимову.</p> <p>— Поздравио Шемси-паша мула- |
, пред кулом, за овај договор, па оде у кулу; и наједанпут се диже силна граја, вика, дивљи узв |
ако из Лесковца у Ниш тако... све раја, кулук, од свију кулука најтежи, и што се тело смрзава, |
ска, бедни робови, Срби, истерани су на кулук од поноћи; разгрћу снег лопатама целим путем, где |
у Ниш тако... све раја, кулук, од свију кулука најтежи, и што се тело смрзава, и што душа плаче |
и у Лесковац, зими, кад је снега доста, кулучи раја, разгрће снег, да невеста и јенђе лако прођ |
о би се она млада, одрасла у кафезу као кумрија светила.{S} Да није било муле, одвели би је у х |
сестра.</p> <p>— Ево мене, Фати-султан, кумријо.{S} Зар ме не познајеш?</p> <p>— Познајем те, С |
зашто бисмо на њу каменицама?...{S} За кумрију је шарен кафез; за господско чедо конак; за тан |
махалом опазе“.{S} Тако мисли; а после куне брод који Ахмед-хафуза и његов харем из Цариграда |
у хладноћу и сањају: мања, где их мајка купа у хладној води; већа, где се отац на њих наљутио, |
афуз, што улажаше у бачву, да се у вину купа, трезан; плаче и грли кћер, одговара јој, теши је, |
не излазиле преда њ девојке, развијене; купао се са женама као жена, играо се с девојкама као д |
ко причају улазио у бачву, те се у вину купао.{S} Хода до ноћи, тад долази, и онако мокар сруши |
ма пошље по врећу брашна и ћупче масла; купи им рухо.{S} Жене су га много волеле, не толико што |
д би год њихов „ојнак“ растурио његову „купу.“ Игра се с њима у вотњаку, под једним великим шам |
..{S} Они, Стамболије, Турци, продају и купују живот, тело и душу, и слободу туђу; ми овде у То |
е, обојена чела јагањце, које чувају за Курбан-бајрам...{S} Месец је зашао, звезде су утрнуле, |
н је ижљубио мајци руку, и „секао“ црни курбан.</p> </div> <pb n="13" /> <div type="chapter" xm |
х јој пољубио руку сто пута и секао бих курбан (жртву) црнога овна“.{S} Тако помисли, и узе мол |
да?</p> <p>— Прободе ме нож; ударише ме куршуми.{S} Алла’!{S} Алла’!{S} Рана!...</p> <p>— Од шт |
ли ти је нож, мој говор?{S} То ли су ти куршуми, моје речи?...{S} Није, пријатељу.{S} Нисам мис |
и с варком и ђелинпули; још је поред ње кутија с дуваном; још испретурани јастуци где су оне с |
рубинима, крупним смарагдима, сафирима, кутије од срме, и један чибук, с великим ћилибаром, за |
ала.{S} Седи, јадом саломљена, у једном куту оне одаје где јој је кћи „телејисана“, у свиленој |
онако мокар сруши се на шиљте, у једном куту селамлука, и хуче ту, хуче сву ноћ, док га најпосл |
S} И силом поче устајати; седа у једном куту, навали се, па тако остаје дуго.{S} Мајка седи пре |
.{S} Наваљена на један јастук, вунен, у куту одаје, седи Фати-султан, а према њој је мајка њена |
у другој одаји спавају, и у трећој.{S} Кућа пространа с многим одајама, одаџицима, ћошкама; пр |
, диже се Шемси-пашин конак, двоспратна кућа једна, врло пространа; одаје, одајице, ћошке, софе |
у гроб Исмаилов; беле се кровови ниских кућа арнаутских и високе куле мула-Халимове, а прошаран |
рца мула-Халима између расејаних ниских кућа арнаутских, и окречених и неокречених, покривених |
лазе турске уске улице, опточене ниским кућама, високим чардацима и оградама, покривене дебелим |
ули готово ништа више него у арнаутским кућама, да им не буде жао.{S} За Бајрам отера у град чи |
чега уплаше; стока по појатама, људи по кућама, пуста поља, само замакне за брег по који Арнаут |
му ако није домаћин (или домаћица) код куће пошто је сео и одморио се.{S} Пашиница покварила о |
орена; Турци су, и Срби, са својима код куће, Арнаути око конака мула-Халимова, очекују господа |
врућини вратити: ханум-ефенди није код куће.“ Гошће се враћају постиђене; јер у отмених је Тур |
ез, сад јерлија...{S} Писмо је учио код куће.{S} Мало пише, у сарају, код оца, много се игра ор |
кој, хаљини какву Турци носе кад су код куће, распојас, у белом ћулаву, бос, у терлуцима од црв |
пробушене ограде; људи, који бејаху код куће, изиђоше на капију, пред дућане, у чаршији.{S} Жен |
ан с њеном спремом и даровима од његове куће к Прокупљу, па чаршилије истрче пред дућане, кадун |
нариче; жури се да је што пре код своје куће, макар изгореле, крај својих, ма и мртви били.{S} |
; иду у џамију на молитву.</p> <p>Једне куће по вас дан празне, друге пуне; скупљају се хануме |
ну.</p> <p>Дођоше до конака, двоспратне куће једне, старе, врло велике, са житницом удно непрег |
ана</hi>; а по руху су познали да је из куће богате.</p> </div> <pb n="38" /> <div type="chapte |
S} Знаш ону Мејрем-хануму до теткине ти куће, што је увек као ат без узде и улара, (жена која н |
ред капијом своје сестре удате овде, до куће Ахмед-хафузове: ту му приђе сестрин сеиз, ухвати п |
, завукао руке под појас, хуче; иде око куће, дође пред кућу, а не улази унутра, не може, не см |
анумом; а овај с њеном мајком однесе се кући Ахмед-хафузовој.{S} На задњу капију улажаху стари |
главе и спуштених очију.</p> <p>У овој кући, до пре неки дан веселој, сад брига, страх и стид, |
p> <pb n="40" /> <p>И у хафуз-Ахмедовој кући тишина.{S} Истина, једне хануме долазе, друге одла |
Арнаути се разиђоше, сваки отиде својој кући; мула се попе на кулу, оборене главе, и погурен: ч |
а од јада, и плачући раде по авлији, по кући, посла се има много, данас, на тужан, велики празн |
тома голубица.{S} И жена му је добра; у кући је, штоно <pb n="9" /> реч, мања од макова зрна.{S |
е Софије да му је мучно наћи пара.{S} У кући свађа, сваки час; али, пуста младост!{S} Фати-султ |
и, говори, прича, не гледајући што је у кући Шемси-пашина противника; не слушајући шкргут зуба |
нуминој: не пуше.{S} Чини им се да су у кући где је куга све поморила, па им је жао, тешко, и с |
ана из кадионице, испуњава поље, села с кућицама арнаутским, покривеним и сламом <pb n="66" /> |
град будан, одавно; искићене му широке кућне стрехе, и дућанске, и авлијске ограде, и капије, |
сватове.{S} Остављајући обуће још пред кућним вратима, пеле су се на чардак, улазиле у те крас |
од појас, хуче; иде око куће, дође пред кућу, а не улази унутра, не може, не сме.{S} Најпосле, |
како Турци кажу, на две ноћи, да обиђе кућу (јер како јој погибе брат, напустила и кућу и мужа |
(јер како јој погибе брат, напустила и кућу и мужа); остаде она с мулом и дадијама мулине кћер |
о Топлици сестра Исмаилова; напустила и кућу и мужа, па се из очеве куле не миче.</p> <p>И не з |
може, не сме.{S} Најпосле, брзо, уђе у кућу, у одају где му кћи лежи мртва; и кад је виде, зов |
е свако јутро, сваке икиндије мимо њену кућу пролази: бели му се хаљина, фистан, широка, у небр |
а Фати-султан.{S} У ниској, неолепљеној кухини преко дворишта, осим једнога слушчета Циганчета, |
дак...{S} И најпосле моли робињу да јој куца у саз и пева: о севдаху, о ашку, о Меџнуну и Лејли |
Мерхаметли (милосрдан) је, Алла’! жали куче, жали маче, те неће ли човека?{S} Али он је, Шемси |
сец: кад највише сија, тад највише на њ кучићи лају.{S} А шта му могу кучићи?{S} Није месец све |
више на њ кучићи лају.{S} А шта му могу кучићи?{S} Није месец свећа под судом...{S} Није велики |
0" /> <p>— Па ћемо је псима...</p> <p>— Кучку псима, рече један оспичав дугоња.</p> <p>— Кучку |
ма, рече један оспичав дугоња.</p> <p>— Кучку псима! захори се силно, из свих грла, небо се про |
а: душа слухти, срце дршће... забеле се лабуд, широка хаљина, затрепташе везени тозлуци...{S} П |
азастрта по кадивеној хаши, бели се као лабуд; а са зеленог чоханог гуња чепкени, од силнога ве |
скав га по танку а дугачку врату, као у лабуда, па се вину на њ.{S} Опколише га Арнаути, крупни |
е и главе, он рикну као стрелом погођен лав, и сруши се на њега, нема и непомична, нагрђена гро |
е гојних крава и волова, блејање оваца, лавеж паса, жагор, али све мање, тише, полако нестаје, |
викну аман.</p> <p>Мулина кћи ражљућена лавица; Лесковчанка смела, дрска; говори, прича, и кад |
па се не бој урока.</p> <p>Метнуше јој ладен, то јест пуце од некакве црне смоле, насред чела. |
се боји урока.</p> <p>Метни ми на чедо ладен, мајчице, шербете..., па се не бој урока.</p> <p> |
испаштају...</p> <p>Путоваше до Солуна лађом, а од Солуна коњима и тахтариванима путовали су д |
Рога, гледајући где уђе у велику морску лађу Ахмед-Хафуз, то јест човек који зна коран напамет, |
рави други, проклет да је“!...{S} Лаже, лаже, и опази где се граја стишава, прислони и она око |
де направи други, проклет да је“!...{S} Лаже, лаже, и опази где се граја стишава, прислони и он |
S} Чудо!...{S} Толико ли може Турчин да лаже?!{S} Харамије сина мојега...</p> <p>— Мула!{S} Пол |
н!...{S} Ха! ха! ха!{S} Бездушник!{S} И лаже и узима у уста Алаха и пејгамбера!{S} Јараби, како |
ики пас у дишар-авлији чисто помахнита: лаје, трза се, прескочио би још толико високу ограду, р |
д највише сија, тад највише на њ кучићи лају.{S} А шта му могу кучићи?{S} Није месец свећа под |
ћи сети постеље и устане, осећа се тако лак.{S} И био би сад чак и весео, да не бива нешто што |
е су јенђе, умива се, пере уши, руке до лаката, ноге до колена — узима абдест, мрмља молитву, с |
ле, Лејле-ханум...{S} Па јој дође мило, лако јој је, наслони чело на свето место, на место где |
раја, разгрће снег, да невеста и јенђе лако прођу; ако из Лесковца у Ниш тако... све раја, кул |
праћа сина и снаху у Цариград, па му је лако...</p> <p>Паша је сам, сваку ноћ, до глухо доба; с |
с читавом честом од јасмина, где би се лако скрио човек, и крио за дуго.</p> <p>Конак је, наро |
на праг софе, па би ту сео, и наслонио лактове на колена а загњурио главу у руке, и по читав с |
бар више не страхују, друкчије би било, лакше.</p> <pb n="122" /> <p>Мисли паша како да се опро |
брегу под Јастрепцем — гроб.{S} Фати би лакше.{S} Зна она, мусломанка, да ко жељу самртнику не |
о, па сиђе у башту, мисли да ће му тамо лакше бити, а оно горе: у јаблановој сенци види мулу; о |
аш је, вала, „бал“.{S} Млад, леп, гонџе-лале, и од соја; стриц му је био велики везир, ујак сад |
многу лепу Циганчицу, али је још „гонџе-лале“...</p> <p>Никад није видео Фати-султан-хануму, а |
би десеторо а то ли једнога, али заман! ланац је грдно дебео, причвршћен је великом халком за г |
>Белу рубу обукла невеста,</l> <l>Убаво лане;</l> <l>Мор дугмета запучила она </l> <l>Чак до ђе |
> <p>Пашић, и ако млад, и ако размажено лане, није видео Фатме, а у њу се заљубио: причала му м |
дине спреми по једнога петла за бој.{S} Лани му петао био надбивен, и ту је проговорила азијатс |
претече бела робиња, с дебелим златним ланцем око врата, с великим златним карикама у ушима, о |
вица црних као ибришим, дугих као крила ластавице; млада, једва да има тридесет једну-две; родо |
здрве, полетеше; па и они мали коњи као ластавице су.{S} Затутњи земља.{S} Лети блато у вис с к |
<head>XIII</head> <p>Отишли су ждрали и ласте; у пољу, камо је Исмаил ходио, спалио је први мра |
} Али он је, Шемси-паша, Фати-султан, ј’лдз’м (звездо), што дрво с родом...{S} Знаш такво дрво? |
вама усирене крви искуљале из рана више леве сисе и главе, он рикну као стрелом погођен лав, и |
жмуре, па поче гушчјим пером с десна на лево...; на колену пише.{S} Испрати писмо по тројици; с |
јабуком, у води са седам бунара и испод левог воденичког камена, где је, од синоћ, селена, копи |
p> <p>Ни мало хропца, мало грчења...{S} Левом је руком згужвала танку паучину, чаршав на душеку |
шеку, испружила се, окренула се мало на леву страну, прозору, осмехнула се последњим радосним о |
, све филигран рад; па силно посуђе, па легени и ибрици од правога сребра које Турци зову <hi>с |
тву.{S} Нити се од тада свукла, нити је легла; плакала, кукала, бусала се у прси, чупала косу, |
, на чупав ћилим, или на шиљте, обучена легне; мулина кћи чучне крај ње, метне јој руку на чело |
то хода и седи, и плаче...{S} Час-по па легне, на чупав ћилим, или на шиљте, обучена легне; мул |
="140" /> јој обуче невестинску хаљину; легнуше јој на грло Исмаилов бисер, и накитише је други |
камен.{S} На глави ти камен, у срцу ти лед: скинућеш га, ако си Бог; растопићеш га, ако си сун |
о мула.{S} На глави му камен, у срцу му лед, ако се зове Шемси, није шемси (сунце) да га отопи. |
подвуче јој засукане, жилаве руке испод леђа, узе је у наручје...{S} Из груди му се оте глас је |
исто време и мрзи и прети, па му окрете леђа, сиђе с тахта без збогом.</p> <p>Затутњише сарајск |
љи, свиленој.</p> <p>Лежала на миндеру, лежала на шиљтету, лежала у својој девојачкој постељи; |
p>Лежала на миндеру, лежала на шиљтету, лежала у својој девојачкој постељи; мењала место, час у |
а, а она је у постељи, свиленој.</p> <p>Лежала на миндеру, лежала на шиљтету, лежала у својој д |
постељи два: тако, тако, док сасвим не леже...{S} Сирота!{S} А док сасвим не леже, мало, мало, |
е леже...{S} Сирота!{S} А док сасвим не леже, мало, мало, па белој робињи на само, на ухо: „Зул |
ји му пуномоћник предаде, исказа; с њим леже, с њим устаје; како ће кроз град с катраном на обр |
астуку сеном напуњену лежи Фати-султан; лежи наузнак, очију полуотворених, лица као восак жута, |
пута је снашле и пустиле детиње.{S} Сад лежи обезнањена; над њом плаче мулина кћи, а кропе је н |
венчања с мулом.{S} А у одаји, где сад лежи, према постељи, чивилук, пун, Исмаилово рухо, Исма |
.{S} Шушти лишће крај прозора одаје где лежи Фати-султан, покреће га поветарац; славуј је удеси |
пази, не прислушкује; од тада Фати више лежи него што хода и седи, и плаче...{S} Час-по па легн |
да не осете хладноће хануме...{S} Фати лежи наузнак и смеши се.{S} Да је ово смешење видела му |
е, брзо, уђе у кућу, у одају где му кћи лежи мртва; и кад је виде, зовну је по имену трипут:{S} |
ала, да се још смирила није, што Исмаил лежи у гробу неосвећен; и трипут јој је поручила, да ак |
кафеза, нису са улице...{S} Фати-султан лежи наузнак са затвореним очима: очни су јој каици иша |
рате сунце и росу...</p> <p>Фати-султан лежи мртва, лепа, лепа, као да је заспала.... коса се п |
але...</p> <p>Живот.</p> <p>Фати-султан лежи мртва.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пре |
чупаву ћилиму и јастуку сеном напуњену лежи Фати-султан; лежи наузнак, очију полуотворених, ли |
воде где је олово било.</p> <p>Она још лежи у незнани, а мула тражи пуномоћнике, сведоке, имам |
је та ханума на камили?</p> <p>— Лејле, Лејле-ханум, шаир (песник)-девојка.</p> <p>— .{S}Ашици, |
она је ту исту тугу осетила, као Лејле, Лејле-ханум...{S} Па јој дође мило, лако јој је, наслон |
— Која је та ханума на камили?</p> <p>— Лејле, Лејле-ханум, шаир (песник)-девојка.</p> <p>— .{S |
!{S} И она је ту исту тугу осетила, као Лејле, Лејле-ханум...{S} Па јој дође мило, лако јој је, |
и много као у ноћ што се зове <hi>Кадр-Лејле</hi>, где је пуно света, па све лепо обучено, све |
и пева: о севдаху, о ашку, о Меџнуну и Лејли, двоје драгих, што се толико волели, па се не узе |
икад, међу булама, знало, а и сад знаде лека за ову несрећну бољку, <hi>верем</hi>, то јест сух |
га кћери; али, узалуд: одсеченој глави лека нема.{S} Испрва у постељи дан, на ногама два; посл |
о мирисаше на мајкину душицу и на друге лековите траве, прошлога лета, тако је сад опорави оно |
одољен, на мајкину душицу, на хиљадама лековитих трава, биље.</p> <p>И тако.{S} Повраћена у жи |
е; он хоће...</p> <p>— Алла’!{S} Ху!{S} Лела’!{S} Ху!...</p> <p>— Мула!{S} Мула!{S} Ниси дервиш |
а, а оно ето мулина сина, на ату; млад, леп, исти његов Бал-беј; пролази мимо прокупачки сарај; |
е, не стиди се, кажи „буди“...{S} Млад, леп, твоја прилика...{S} Усред зиме зумбул! и усред зим |
зову.{S} Баш је, вала, „бал“.{S} Млад, леп, гонџе-лале, и од соја; стриц му је био велики вези |
м два тахтаривана.{S} Један тахтариван, леп, бојадисан, носе Ахмед-хафузове чифчије; други, нов |
ху је у коме га је живога гледала...{S} Леп!{S} Даје јој бесу да неће никуд од ње...{S} Гроб се |
ела сам га једанпут у Есма-кадуне...{S} Леп.{S} А, очи!{S} А, веђе!... а над горњом усницом као |
их, науснице као угљеном направљене.{S} Леп, иста мајка.{S} Час је обучен као војник, час као с |
е:</p> <pb n="139" /> <p>— Снила сам ја леп сан; све овце и јагањци, иду ливадом, зеленом, пуно |
ваки дан ће топлије...{S} Начинићемо ти леп тахтариван, па до Белога Мора ћемо те тахтариваном, |
у га много волеле, не толико што је био леп, колико што је био јунак; а и он је жене волео; жен |
ан-хануми се, у овом часу, учини толико леп, прегорела би, зацело, и спомен на свој завичај, ка |
росу...</p> <p>Фати-султан лежи мртва, лепа, лепа, као да је заспала.... коса се по јастуку пр |
урци. „Јазук!“ узвикују буле.{S} А она, лепа Фати-султан-ханума мирна; бледа је као свећа или к |
..</p> <p>Фати-султан лежи мртва, лепа, лепа, као да је заспала.... коса се по јастуку просула. |
им је и његова ханума, и кћи, јединица, лепа као руже што осташе саме у пустој башти његовој, Ф |
од страха.</p> <p>— Вај, млада!{S} Вај, лепа!{S} Вај, од соја! а толико несрећна!</p> <p>И још |
тан-хануму, а срамота га да им каже.{S} Лепа је...{S} Нека питају своју кћер; она ће и њима каз |
hi>Велику К’на-Ноћ</hi> правно.{S} Њена лепа коса, сад замршена, пала јој је <pb n="59" /> по ч |
а виде и Турци и ђаури. „А!{S} Шта може лепа реч! и што се не може постићи кад се стоји право, |
ју кћер; она ће и њима казати колико је лепа Фати-султан.{S} А кад из одаје изиђе мула, као џин |
им.{S} Где не може пушка и сабља, ту ће лепа реч.{S} А мула долази у сарај кад се год позове.{S |
ра ти казује да је то красна девојка, и лепа, па смо се мула и ја разговорили и договорили“...{ |
јлепша, најсветлија, кад је она онолико лепа, онако светла.{S} Сестра није умела да му је опише |
рли обоје уочи ђердека...{S} О, како су лепе те песме, како је слатка та туга!{S} И она је ту и |
ек покоју проговоре. „Да се однесе онај лепи мангал са звездом и месецом код невесте; ханум-ефе |
сан.{S} Па гледајући у њега поче, лепо, лепим наречјем цариградским:</p> <p>— Мој је отац био п |
.{S} На уснама му мед, на језику шећер; лепим ће боље мулу него најмирнијега човека; разговараћ |
разговара.{S} Најпосле смисли: да почне лепим.{S} Где не може пушка и сабља, ту ће лепа реч.{S} |
и на све друго, с пашиних <pb n="99" /> лепих и слатких речи и његове понизности, а не зна да б |
бунило, а кад јава.{S} Јер и кад бунца, лепо их гледа, као на јави.{S} Увек, само о Исмаилу гов |
<hi>ђелин-пули</hi> међу њене извијене, лепо нашаране обрве, па да устане.{S} Једна од оне три, |
ћашњи сан.{S} Па гледајући у њега поче, лепо, лепим наречјем цариградским:</p> <p>— Мој је отац |
наредила, свакој покоју благу рекла.{S} Лепо, и као некако другарски, с њима, да јој се тајно н |
р-Лејле</hi>, где је пуно света, па све лепо обучено, све весело, све се радује: а Исмаил чучи |
а мило, и мулиној кћери, што су је тако лепо обукле, накитиле; јер у шта ко умре, у томе га вид |
ак је, нарочито тамо где је харем, врло лепо намештен скупоценим застиркама и јастуцима из Смир |
султан!{S} Фати-султан!{S} Одјекну њено лепо име, њему мило а он зарида, изиђе из одаје; побеже |
паша не врати из Прокупља, све је нешто лепо очекивала, све се добру надала, те није дирнула ни |
па ће ступити у осамнаесту.{S} Лице му лепо, мушко, сунцем преплануто; бркова још нема, тек га |
ела у околини Ниша, и Прокупља, дивљега лепотана, где се поветарац разговара с Топлицом; где му |
иле у те красне одаје и гледале чудо од лепоте, и од богаства, збуњено, не умејући одатле изићи |
се диве младићу, његовој <pb n="10" /> лепоти, његову оделу, његову коњу, коњској опреми, и пи |
а Садије-хануме: прича јој о младости и лепоти пашићевој, о севдаху што га за њу има, о госпост |
робиње, и једна стара беговица о њеној лепоти много.{S} Нестрпљив био.{S} Црна Ђултер преброји |
ко, пажљиво, <pb n="19" /> како би узео лептирова крила, па је метну на свој образ.{S} Како би |
руги пут.{S} Пошао је у ноћ, летњу ноћ, лепу, обасјану месецем, намирисану мирисом цвећа, освеж |
ад, у петак који први дође, Шемси ће по лепу Стамболку..{S} И зацело говори: „Кад је била завол |
ке.{S} Истина, и он је задиркивао многу лепу Циганчицу, али је још „гонџе-лале“...</p> <p>Никад |
естра није умела да му је опише; она је лепша; шта је он данас својим очима гледао!{S} У заносу |
рски зову <hi>мусафир-одаје</hi>; а још лепше су намештене сад, кад ово причамо: зидови су им, |
{S} Славуј у лугу од јасмина удесио још лепше песму!{S} И гугутке се избудиле, гугучу!{S} Све т |
аће блато с образа; пројездиће кроз сав Лесковац, и Прокупље, нека га виде и Турци и ђаури. „А! |
иду кроз <pb n="110" /> турски Ниш, или Лесковац, столицу Шемси-пашину.</p> <p>Дођоше до конака |
ашиковању, па се опростише: паша оде у Лесковац, да однесе пријатељеву сину од муле селам, а м |
исмо, и прочита га, пође на пут; дође у Лесковац, сину својега умрлога друга; Шемси-паша му <pb |
увек, с кукумавкама.{S} Понекад дође у Лесковац, где му је девојка потурчена, па дању тумара т |
? или некуд даље, далеко од муле? или у Лесковац?...{S} К Лесковцу се окреће, душом полази...{S |
} Ах! ако се удаје врањскога паше кћи у Лесковац, зими, кад је снега доста, кулучи раја, разгрћ |
по Прокупљу, а до довече оде тај глас у Лесковац, у Ниш, и Врању.{S} А сутра-дан, још у свитање |
пашиница жали свога сина; јенђе помињу Лесковац; онима се с девојачке стране чини као да су по |
песме ваде и певају, па дођоше и у наш Лесковац, ама им даде сургун Шемси-паша.</p> <p>— Туџар |
<hi>мухабет</hi>, то јест разговор.{S} Лесковачки паша, пре надувен, силан, сад љубазан, пониз |
се пронео глас да је убица Шемси, паша лесковачки! „Ама зар баш сам паша?“ „Не.{S} Заптије из |
атиб унук Бал-бејов, праунук Шемси-паше лесковачког.</p> <p>За крв сина поглавара војњачког ниј |
и.{S} После одласка скадарскога паше из Лесковца, једно јутро, рано, је изишао дугачак <pb n="1 |
; свирачице, певачице, чочеци, једни из Лесковца, једни из Врање, једни чак из Скопља, дошли с |
, да невеста и јенђе лако прођу; ако из Лесковца у Ниш тако... све раја, кулук, од свију кулука |
раве весеља; по Фати-султан дошле су из Лесковца јенђе, Шемси-пашиница са својим рођакама и при |
ра, баци крвав поглед према Прокупљу, к Лесковцу, и викну: „Шемси!{S} Срамоту за жалост!“</p> < |
ружа стиснуту песницу према Прокупљу, к Лесковцу; и пошто пусти некакав дивљи глас, викну: „Шем |
далеко од муле? или у Лесковац?...{S} К Лесковцу се окреће, душом полази...{S} Тешко рањена гол |
коју ће страну: пођоше сејмени једни к Лесковцу, други к Нишу, трећи к Топлици.{S} Они што пођ |
.{S} Војњаци посели друмове...{S} Иду к Лесковцу...{S} Хоће да опколе прокупачки сарај...{S} Св |
са самим Алахом: не би пашовао у малом Лесковцу, него би везировао у великом Стамболу.</p> <pb |
е, све у двоје, шапатом, у Прокупљу, по Лесковцу, Нишу и Врањи.{S} Говоре шапатом, а те речи од |
не мисли: телом је у Прокупљу, душом у Лесковцу, крај сина, гледа га умним оком како се угађа, |
d="SRP19070_C12"> <head>XII</head> <p>У Лесковцу, на десној обади Ветернице, диже се Шемси-паши |
енђе, и ако ће скоро зора, време кад ће Лесковчани Турци доћи по невесту.{S} Међу јенђама је св |
ори, у шта тврдо верују <pb n="27" /> и Лесковчани и Прокупчани, и Врањанци...{S} Њен отац радо |
па тад почне.{S} Овога пашу нису волели Лесковчани и Прокупчани, ни Турци ни Срби.{S} Није био |
урци и Арнаути Прокупчани, и само Турци Лесковчани; међу њима су пуномоћници и сведоци мулини, |
ође к њој у одају једна стара беговица, Лесковчанка, погурена, не од старости, него од болести |
ула-Халимови; а овамо, код Фати-султан, Лесковчанка, беговица, седи и пуши.{S} Није скинула ни |
ан.</p> <p>Мулина кћи ражљућена лавица; Лесковчанка смела, дрска; говори, прича, и кад види да |
жућа.{S} Мулина је кћи љуби и милује: а Лесковчанка, притискујући белим јашмаком место на грлу |
ла, смеши се!{S} Ове две то опазише, па Лесковчанка се тајно радује, а мулина кћи дршће...</p> |
У џенет ћеш.</p> <p>Кад се зави и изиђе Лесковчанка, ниједна од њих не виде.</p> </div> <pb n=" |
ед зиме зумбул! и усред зиме ђул! шапће Лесковчанка готово нечујно, и тресе се више но икад, а |
Фати-султан, сунце: дође време изусти и Лесковчанка, устајући, и исправљајући се, па је ухвати |
рале се крити.</p> <p>И ко зна докле би Лесковчанка овако, китила и везла, јер је Садије више н |
некога паше, Турчина; па ипак јој буле, Лесковчанке, споре племство, за то што је много охола, |
с великом пажњом, јер воли да се сутра Лесковчанке зачуде њеној вештини.{S} Осим невесте и ста |
спремили.{S} И тој су се постељи дивиле Лесковчанке.{S} И та је постеља враћена из Шемси-пашина |
е!<ref target="#SRP19070_N1" /> викнуше Лесковчанке, јенђе.{S} Закукурекаше трећи петли...</p> |
, као гуја, и за тренуће ока баци се на Лесковчанку, заиста добро плаћену, дохвати је за рамена |
Одаје се бејаху претвориле у радионице: лествице, чекићи, гвоздени клинци разне величине, па <p |
ицу и на друге лековите траве, прошлога лета, тако је сад опорави оно што удари Шемси-паши катр |
есет; рекле бисмо да је од двадесет пет лета, да му није брада бела, дуга.</p> <p>У једној вели |
не изиђе очајан, но махнит, из очију му лете варнице...: освета...</p> <p>— Ама шта ће Шемси-па |
као ластавице су.{S} Затутњи земља.{S} Лети блато у вис с копита атова и чилих коња, искићена |
</p> <p>Шкодралија живи у Арнаутлуку, и лети и зими, али му син долази у Прокупље врло често; а |
.{S} Сунце се тек помолило, а топло је, летње, те се испаравају цветне лехе, заливене и синоћ и |
оцније но други пут.{S} Пошао је у ноћ, летњу ноћ, лепу, обасјану месецем, намирисану мирисом ц |
, много каменица.{S} Топола висока, и у лето пуна лишћа, ама је само гледамо; јер зашто бисмо н |
е жене и девојке, певају у башти између леха, крај пупољале руже где је ћуп пун воде и ствари с |
.{S} Око конака врт са шадрваном између леха, за уживање и прање пред молитву, и велики вотњак |
опло је, летње, те се испаравају цветне лехе, заливене и синоћ и јутрос, мирише земља...{S} Чуј |
p> <p>Киша не престаје, а буде окупише „леш“.</p> <p>— Има леша у Топлици, није друго.{S} Да <p |
ила, песму као у пролеће.</p> <p>— Нема леша.{S} Са седмога су неба плакале девојке три дана и |
аје, а буде окупише „леш“.</p> <p>— Има леша у Топлици, није друго.{S} Да <pb n="43" /> се Фати |
крај конака, страх.{S} Да <pb n="88" /> ли је пре пуцао таван и да ли су пси били гробари, не с |
S} А не казиваше мајци за чим плаче, да ли плаче за пашићем, или што се за старца удала, или за |
срећне дане, и ко зна <pb n="91" /> да ли с успоменама на Исмаила; кад му више не гледа ата, н |
нитеља, где грцају у плиткој Морави? да ли њих угледа онда кад очи исколачи, подиже ћулав с тем |
дам, а ништа не могу да разберем.{S} Да ли се књига много читала, па се слова поабала: или сам |
Чему има да се нада, шта очекује?{S} Да ли се сећа поруке мајке Исмаилове: ако ми не освети син |
није баш... сасвим паметан.</p> <p>А да ли види он, оџаковић, паша, фукару, ону тројицу из прок |
ешење видела мулина кћи, не би знала да ли је у Фатину срцу туга или радост...{S} Последњи је п |
pb n="88" /> ли је пре пуцао таван и да ли су пси били гробари, не сећа се.{S} И не сећа се да |
а! „Јазук, јазук!{S} Опет јазук!{S} Има ли правде и закона!...“</p> <p>Пође одајама како никад |
а, изговори стењући: „Алла’!{S} Страшна ли је освета твоја!{S} Алла’!“...{S} А јоргован опет ми |
{S} А он како се свети, ето.{S} Страшна ли је твоја освета, Аллах! говоре мусломани, са страхом |
после паша рече:</p> <p>— Ама, море, је ли истина да си ми ти <hi>украо</hi> снаху?</p> <p>— Ко |
понизно изусти:</p> <p>— Мула-Халим, је ли истина да си ми ти <hi>однео</hi> снаху?</p> <p>— Ис |
им те..., хоћеш да питаш хафуз-бабу: је ли истина да у шта ко умре, у томе га виде на оном свет |
лаћа све село где је крв учињена.{S} Је ли?...{S} Овде би требало сав град да плати, Прокупље, |
могаде да прође, но застаде и пита: „Је ли, Вога ти, чиме те ударише <pb n="128" /> толико?“ Он |
ако за крв последњега сиромаха.{S} Није ли тако добро?{S} Алах не праћа по душу богаташа једног |
бо, томе пљувачка пада на лице.{S} Није ли?{S} Јеси ли видела месец: кад највише сија, тад најв |
<p>— Не губи памети, сунце.{S} Сравњује ли се цвет с копривом...</p> <p>А она?{S} И чула свађу, |
ридесет девет нико не могаде.{S} И чиме ли га, Алла’ удари, кад је рана оволика?“ Пролазе људи |
е, Алла’! жали куче, жали маче, те неће ли човека?{S} Али он је, Шемси-паша, Фати-султан, ј’лдз |
ћник питао пред сведоцима, трипут, хоће ли за Шемси-пашина сина, Џафер-беја; она му је трипут о |
ања, ту да је испитају, ту да каже хоће ли код муле, или да дође његову Бал-беју.{S} За Бал-беј |
шта се са Шемси-пашом договорио, не би ли га тада погледала, и опростила му што се заборавио, |
S} Ђувенде!{S} Ђувендеее!{S} Баш толики ли је јунак Шемси-пашин бакшиш? <pb n="114" /> Ааа?{S} |
његова фиса. „Грехота,“ говораше. „Жени ли се отац ћерком?“</p> <p>Сад мула, кад чу пашино позд |
Алах: у нокту (тачку) удари...{S} Јеси ли чула да се од петогодишњег мушкарца жене крију?{S} Н |
вачка пада на лице.{S} Није ли?{S} Јеси ли видела месец: кад највише сија, тад највише на њ куч |
уплашено изусти „амани.“</p> <p>— Јеси ли видела, звездо, садберк-ђул у саксији и у хладовини? |
<p>— Што ме гледаш, мула?{S} Не зборим ли добро?</p> <p>Он ништа не одговара.{S} Гледа га.</p> |
људи и чуде се: „Алла’!{S} Алла’!{S} Ко ли га четрдесетог дана уби, кад за тридесет девет нико |
S} Чудо!{S} Чудо!{S} Чудо!...{S} Толико ли може Турчин да лаже?!{S} Харамије сина мојега...</p> |
шке тице пред њом није поменула, а камо ли човека.{S} А сад га будна пред мајком помиње, жали: |
је скинула ни покривала с главе, а камо ли фереџу; смакла јашмак с усана, окренула се к Фати-су |
нису ни њенога друштва достојне, а камо ли њој равне.{S} Њој је писано овако, њима онако.{S} Бо |
о мњењу Турака, жени за причање, а камо ли овако што.{S} Гордила се, поносила се, па сад?{S} До |
фисом није ни у малој задевици, а камо ли да је коме крви дужан.{S} То је неко из града.{S} На |
на миру ни док му је род зелен, а камо ли кад узри...{S} Много рода, много каменица.{S} Топола |
био мали, а и сама га се бојала; а камо ли сад.{S} Кад се мало прибра, стид је обузе.{S} Куд ће |
ри:</p> <p>— А, пријатељу, јазук!{S} То ли ти је нож, мој говор?{S} То ли су ти куршуми, моје р |
к!{S} То ли ти је нож, мој говор?{S} То ли су ти куршуми, моје речи?...{S} Није, пријатељу.{S} |
исоку ограду, растргао би десеторо а то ли једнога, али заман! ланац је грдно дебео, причвршћен |
у о његовој женидби, па се уплаши, коју ли су му изабрали.{S} Он воли Фати-султан-хануму, а сра |
о беса?{S} Часна реч у Арнаута.{S} Знаш ли да је Арнаутину више једна беса, него Турчину, опрос |
бих и њега убио, бесу ти дајем.{S} Знаш ли шта је то беса?{S} Часна реч у Арнаута.{S} Знаш ли д |
ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш ли да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царе |
пуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш да вен |
пуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш ли да |
пуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Мурад-беј будем пуномоћник, хоћеш да венча |
И диже се мирис кроз свежину вечерњу са ливада загрејаних дневном жегом, диже се као дим тамјан |
ога кириџију, што им је хтео украсти са ливаде козу музару, коју је она врло волела.</p> <p>Мил |
своја до пре неки дан тучна поља, кроз ливаде тахтариван, то јест носила, као собицу неку, од |
е, с њим дању, и ноћу, у кули, и у овој ливади, на месечини, кад силно мирише копитњак и мајкин |
тра, замишљене; а попци зричу, свици по ливади трепере као по небу звезде, као кандила која је |
минара с кандилима, испрва као свици по ливади, после јасна, и много као у ноћ што се зове <hi> |
дубока, мртва.{S} Нигде никога пољем, у ливади, те Фати, наслоњена на груди Исмаилове сестре, у |
p> <p>И дан свршава као човек.</p> <p>У ливади, близу мулине куле, под великим бором једним, шт |
сам ја леп сан; све овце и јагањци, иду ливадом, зеленом, пуном цвећа, с травом до колена; пред |
и каранфил из баште, на амбер и зумбул-ливанту с косе, на ђул-су с недара, грла и руку...{S} Д |
ају испод широке стрехе, одакле се киша лије.{S} Гугутке се из својих котарица не мичу; а псима |
лави му у место круне сахан, из кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене очи...{S} |
лека...{S} На глави му сахан из кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене капке...{S |
сузе не пусти, а сад за једним кишом их лије.{S} Па бар да се опије, заборавио би своју несрећу |
хмед-хафуза, раја турска, Срби, опасани ликом; а дванаест крај носила иду, за смену, и по двоји |
, дадије мулине кћери и сина; трећа јој лила олово, па јој сипа у уста кап по кап воде где је о |
кћи, врати, затече је страшну, жуту као лимун, сву уплакану, и тужну, не тужну него као убивену |
му причали, за недељу дана роде и узру лимуни и портокали, <pb n="17" /> не би у срцу и лицу о |
брегова искићеним смоквама и маслинама, лимунима и неранџама, и ружама, и јасмином, тај чаробни |
м јаду Алахово Писмо, па наружила лице: липти крв с њега, а она нариче, пролива горке сузе...{S |
к! једну аспру <pb n="82" /> за милијон лира, за небројено благо, мир душе за госпоство!“ Мисли |
а га отопи...{S} За једну аспру милијон лира, небројено благо...{S} Пође по конаку, онако распо |
орим.{S} Селам ти од Шемси-паше: хиљаду лира уместо хиљаду гроша: и конак у Румелији, и један у |
ађа; уместо бакарних грошева, златне ми лире за њу нуди, срам га било! <pb n="129" /> И нуди ми |
ну, у високом фесу, и ћурку постављеном лисичином.</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим |
а?!...{S} Голо дрво нико не погледа, на лиснато бацају очи, на родно камење.{S} Што више рода, |
у читав вилајет...{S} Шта је Турчин?{S} Лист од јасике.{S} Арнаутин?{S} Од репуха.{S} Онај треп |
ло дрвеће, искићено ињем; и последњи је лист одавно опао, откинуо га бесни север, што час-по са |
као бунтовници, из очију пламен сукља, лица чисто онакажена, загледају пушке, гледају јатагане |
тан; лежи наузнак, очију полуотворених, лица као восак жута, усана помодрелих, у хаљини коју јо |
он није мислио да може бити тако белога лица под топлим сунцем стамболским.{S} Очи га задивљава |
-по, па стара упре поглед у кћер, увела лица, изгорелих усана, а обучену у свилену антерију, и |
а Арнаути, крупни као горштаци, опаљена лица и дугих брка, раздрљени, жилава врата и изгорелих |
n="29" /> ће телејисање, то јест шарање лица:{S} Фати-султан-ханумина мајка некако чудна, уплаш |
ва?</p> <p>Он говори, очи му се сијају, лице се зажарило: бесу даје својој невести; рука му пал |
у је весеље; Фати-султан је на постељи; лице јој шара једна стара Прокупчанка с великом пажњом, |
рну врховима прстију њено <pb n="14" /> лице, и очи, и косу, па их тада узе љубити говорећи:</p |
још мало па ће ступити у осамнаесту.{S} Лице му лепо, мушко, сунцем преплануто; бркова још нема |
тешком јаду Алахово Писмо, па наружила лице: липти крв с њега, а она нариче, пролива горке суз |
ко пљује у небо, томе пљувачка пада на лице.{S} Није ли?{S} Јеси ли видела месец: кад највише |
ше фереџом мулине кћери, метнуше јој на лице бели јашмак, па изиђоше; уђоше људи:{S} Фатин пуно |
и-паши блато на чело прилепи, катран на лице удари; Исмаилу турбе подиже.{S} Аман, султанијо!{S |
епила блато на чело и ударила катран на лице Исмаилова невеста...{S} Кажи му селам, <pb n="120" |
рави оно што удари Шемси-паши катран на лице и подиже Исмаилу турбе.{S} И још јој боље би кад с |
е казаше шта је, а она чупа косу, гребе лице, грува се у груди и виче из свега грла:</p> <p>— < |
Арапи, на камили кадуна: јашмак јој све лице сакрио, а очи, плаве као зумбул, преда се гледају. |
ије ништа осетила, јер Исмаилово јој је лице било урезано у срце прво, те јој било као она свет |
љно, а она се застиде, па поче да крије лице и да се смеје.{S} Хтеде рећи да би некога убила из |
оплице... што је Исмаил спремио за моје лице...{S} Овај тахтариван неће носити Цигани... него Т |
<pb n="94" /> боље дане: све више вене лице, све се чешће чује сух кашаљ, из груди...{S} А мул |
нуше и простреше се по поду, да заклоне лице; и стара подиже главу, врисну; а на ову вриску нев |
н-хануму, те јој добро упамтила и очи и лице, и руке и ноге, и стас и ход, све.{S} Беговицу је |
бе и Фати-султан...{S} Љуби јој и очи и лице и бело грло...{S} Пољубио би и уста, а још се уздр |
азук, кћери, твоја младост!“ Па поклопи лице рукама и зајеца како скоро није.{S} Подижу јој се |
а болест, стаде јој се грчити и кривити лице, и удари јој пена на уста...</p> </div> <pb n="62" |
ели би је у харем пашин, обљубио би јој лице пашић, и онда...{S} Да га остави?{S} Или да је бил |
и, којима се чуди Арнаутин, и чисто јој лице, коме се такођер чуди Арнаутин, јер он није мислио |
>, додаје она, и облије јој румен бледо лице.</p> <pb n="65" /> <p>И повраћају је у живот полак |
ј се очи, бистри горски кладенци, увело лице, свежа мајска ружа, и, каткад, чује се сух кашаљ, |
е оне баш све опазити, кад је у „светло лице“ никако не гледају, није ред, већ одговарају погну |
Исмаил био, њој о љубави говорио, њено лице прстима додирнуо, своје прсте љубио, и њене усне, |
о.{S} Месец, пун, обасјао хануме, њихно лице, распуштену косу, <pb n="30" /> недра, раздрљена — |
жураном руком врело чело, као смиљ жуто лице зажарених јагодица, вреле руке, и казује својој кћ |
с дугачком, као снег белом брадом, а с лицем свежим, готово без бора, с оком црним и крупним, |
во дисање, и осећа његов дах, топли, на лицу, на уснама, удише га као зумбулов мирис, пије га к |
е беле браде; за се је бацио кадуну: на лицу јој био пешкир, па се смакао, те су видели да је < |
њој мио; гледа очи, њој драге; осећа на лицу топле прсте, и на уснама пољубац, топал... први и |
/> по челу, још телејисану.{S} Па и на лицу јој још тел стоји, колико је могао остати.{S} Не у |
, и да деле с њом оно што јој зацело на лицу читају, бригу, страх, и стид.{S} Али како ће оне б |
својих нежних прстију додирну место на лицу где је Исмаил додирнуо, па их тад љубљаше, много, |
тано пита, коме се радује; а на њену се лицу радост опази, неисказана радост, раширише се и она |
портокали, <pb n="17" /> не би у срцу и лицу оволико горео.{S} Да га послужише шербетом оне дев |
није само на уснама, разлио се по целом лицу нежном, као од воска...{S} Тако умиру, ваљда, само |
мула, муца паша тобоже изненађено, а у лицу му не бејаше ни капи крви, и целим телом задрхта.{ |
То јутро је Фати била врло весела; и у лицу се мало повратила...{S} Пред кулом су Арнаути, не |
ултан, срећа!</p> <p>А она се промени у лицу и рече:</p> <p>— Исмаил-бег... ћути!</p> <p>— Зашт |
{S} Мутне су му и подбуле очи; подбуо у лицу; обрве беле, дугачке, наднеле се над очи сасвим; д |
дотакли ни човек ни ђеније, девице што личе на зумбул и на мерџане, не би му усне осетиле овол |
н, чучећи на зеленој трави, сва у бело, личи на љиљан.{S} А и она је као љиљан, чиста је, чисте |
себе, а први пут му се сад учини да не личи на човека, но на вука, или медведа.{S} Старац се т |
им, мајкиним сузама не сагори, да се не лиши једине наде, састанка с њом на оном свету.{S} И Ис |
меница.{S} Топола висока, и у лето пуна лишћа, ама је само гледамо; јер зашто бисмо на њу камен |
ло воће, мирише росна трава...{S} Шушти лишће крај прозора одаје где лежи Фати-султан, покреће |
ким воћкама, обученим у густо ђурђевско лишће долази мирис: мирише јоргован, мирише јасмин, мир |
а’!“...{S} А јоргован опет мирише! опет лишће шушти и опет ветрић душе!{S} Славуј у лугу од јас |
травом, да јој мирише дрвеће, обучено у лишће, и да јој мирише цветало воће...{S} А од пре три |
тињу дадох; дариваће их прво цветом, па лишћем, па родом, Он, благ и милосрдан, и оком неће тре |
одмах; тако у младости, тако сад.{S} У лов је полазио само на вуке. „Ни на њих не бих, говорио |
пушком о рамену и хртом за собом, иде у лов на зечеве, и прођу сеоским путем но две-три Арнаутк |
о жмурећи, и запао у блато; пошао си да ловиш рибу у мутној води, па си извукао у мрежи змију; |
<p>Кад угледа мртва сина, испружена, у локвама усирене крви искуљале из рана више леве сисе и |
ани су на кулук од поноћи; разгрћу снег лопатама целим путем, где ће проћи тахтаривани с ханумо |
ио ми: „Ако те снађе, не дај Боже, нека лошотиња, тражи помоћ у мене...{S} А он је оном топличк |
а си желео још већи да си.{S} Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи, и запао у бла |
паша дахну, па опет терет... „Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи и запао у блат |
е шушти и опет ветрић душе!{S} Славуј у лугу од јасмина удесио још лепше песму!{S} И гугутке се |
окреће га поветарац; славуј је удесио у лугу од јасмина слатко-тужну песму...{S} Песма се чује, |
црвена сактијана.{S} Тумара, забринут, луд од бриге; застане, зажмури и почне својим танким гл |
ражљути мулу.{S} Бекрија, <pb n="61" /> луд, али хафуз, па зна: кад се дивљак ражљути, разума н |
ко се паша посили, па опет пусти онакав луд глас, то јест, да ће пред падишаха с тужбом против |
, мула?</p> <p>— Још мало...{S} Млад, и луд, па се задоцнио...{S} Оставио да дође сутра.</p> <p |
а ништа не разуме, као да је пијан, или луд; па се прибираше, полако; и освести се...</p> <p>Пр |
хотом.{S} Виде: има часова кад је човек луд, а чини му се да је паметан.</p> <p>И досад су се А |
није стао.{S} Иде, тумара сокацима као луд, па тек застане, премери сокак погледом, као да кће |
во двоје на теразије.{S} Ама, ко би био луд да мери перо с оловом?!...</p> </div> <pb n="47" /> |
рнаутску силу и турску обест. „Луда!{S} Луда!“ узвикнуше неки, колико толико Божји људи, и обиђ |
не пушта.{S} А пашиница од страха чисто луда.{S} Час плаче, час се смеје, смеје, тепајући сину |
клињаше арнаутску силу и турску обест. „Луда!{S} Луда!“ узвикнуше неки, колико толико Божји људ |
увију!{S} Разлеже се страшан глас овај, лудаков, ноћном тишином.{S} Ману су Турци, одавно, кад |
и дан убио човека, ни крива ни дужна, у лудилу које га спопада кад год се опије; па уместо да г |
е насмејаше; једна рече: „Паметна си, а лудо питаш, Фати-султан- ханум!{S} Где је Алах, ту је и |
лаха?“ Она се застиде, поцрвене: истина лудо питала.{S} Нарочито виде да је лудо питала кад се |
ина лудо питала.{S} Нарочито виде да је лудо питала кад се заљуби...</p> <p>Виде једнога младић |
аревине српске.{S} Пре српска села, сад лудога Ахмед-хафуза спахилуци...</p> <p>Не прође много, |
младости закон; тебе под старост твоја лудост.{S} Хтео си, учинио си, осрамотио си се, па сад |
коном!{S} Ха! ха! ха! насмеја се својој лудости грохотом.{S} Виде: има часова кад је човек луд, |
дланови.</p> <p>— Шта је?...{S} Ко тако лупа?!...</p> <p>Сејмени.</p> <p>Изиђоше преда њ три се |
подару добар глас, тргоше се, јер се чу лупа.{S} Фати-султан удари дланом у врата; жене се зачу |
години, Ђурђев дан...{S} Шкрипе врата, лупају капиџици, клопарају по калдрми дворишта налуне, |
не појави до мрака, док пашиница не узе лупати дланом у врата, заклињући га у њихова Бал-беја, |
страну; и нигде излаза, свуд зид, свуд лупи главом.{S} Пре само није знао с кога ће краја поче |
де! опет је прекиде Арнаутка, и опет је лупи у врат песницом; а сирота Фати сад заплака и трипу |
да истрчи, па не могаде, но се заљуља и лупи о под застрвен асуром.</p> <p>Материно је срце раз |
> <p>— Ђувенде! прекиде је мулима кћи и лупи је песницом у врат; а сирота Фати задрхта и уплаше |
и на зеленој трави, сва у бело, личи на љиљан.{S} А и она је као љиљан, чиста је, чисте јој очи |
бело, личи на љиљан.{S} А и она је као љиљан, чиста је, чисте јој очи, којима се чуди Арнаутин |
е више о сну говорила, но му исказивала љубав погледима, осмесима — душом; он, гледајући њене у |
би косу коју су њене руке чешљале, њена љубав неговала, милује мршавом, смежураном руком врело |
, густа и дугачка, коју негује материна љубав, још чешљају руке материне...</p> <p>Разговарају |
овратила; повратише је у живот материна љубав и ваздух красне Топлице, испресецане рекама, ишар |
-султан- ханум!{S} Где је Алах, ту је и љубав; а кажи један град, или једно село, или гору, или |
олико растужена душа; сновима се заноси љубав...</p> <p>...{S} У Прокупљу је.{S} Сунце се тек п |
конак тамо...{S} Носите ме, за Алахову љубав!</p> <p>— Аман, бебег’м! промуца мајка, па заплак |
е ме на брег под Јастрепцем, за Алахову љубав!...{S} И тамо је ваздух сам мирис...; и тамо је с |
певаш, па ништа...{S} Аман, за Алахову љубав, пусти све да кажем...{S} Није, каже, џелат; ама |
, мула, Шемси-паша се заклиње у Алахову љубав да није џелат; да ти није он сина...</p> <pb n="1 |
њи на само, на ухо: „Зулфи!{S} За Божју љубав!{S} Носи шиљте тамо, онде, крај капиџика...; води |
120" /> аман!{S} Алла’ ашк’на (за Божју љубав)!...{S} Харам ти ако не...</p> <p>Не могаде више, |
о младићима, о љубави. „Зар и овде има љубави?“ упита једном, зачуђено, Фати-султан: а њене се |
сети се те приче, њему миле, нове, и од љубави посрну као од поветарца „сарош каранфил,“ додирн |
розном убиству мулина сина, о несрећној љубави двоје младих.{S} Сваки их жали; погађају ко је у |
, о женама, о девојкама, о младићима, о љубави. „Зар и овде има љубави?“ упита једном, зачуђено |
есто, на место где је Исмаил био, њој о љубави говорио, њено лице прстима додирнуо, своје прсте |
p> <p>Разговарају се, гледају се; он, у љубавном заносу, додирну врховима прстију њено <pb n="1 |
есковачки паша, пре надувен, силан, сад љубазан, понизан много, како Турчин може да буде када с |
охола, него би са себи равним кадунама љубазно, с малим благо, са сиротим нежно.</p> <p>Прошет |
ашто да у зору изнова ради? пита мајка, љубећи је.</p> <p>Свесно схвата питање, а бесвесно одго |
а; отвори очи, сави руке оцу око врата, љуби му браду, и проговори!{S} Прва реч коју после три |
е сестра однесе на шиљте, па је милује, љуби, повраћа је, плаче над њом и говори:</p> <p>— Аман |
је мајци.</p> <p>Мајка се нагла над њу, љуби косу коју су њене руке чешљале, њена љубав неговал |
се човек учи да верује и <pb n="74" /> љуби Бога, и како ће му се судити на оном свету за рђав |
невесту, него себе и Фати-султан...{S} Љуби јој и очи и лице и бело грло...{S} Пољубио би и ус |
аварава, себе више не може.{S} Мајка је љуби, а она:</p> <p>— А, а!{S} Нов тахтариван мој, без |
гледа ата, не милује хрта и сокола, не љуби рухо, не плаче над оружјем.{S} Замутиле јој се очи |
, још блеђа, још жућа.{S} Мулина је кћи љуби и милује: а Лесковчанка, притискујући белим јашмак |
>султан</hi> али и његове кадуне.{S} Он љуби руку само својој мајци, своме оцу, својим старијим |
e> <l>А! ха! ха!{S} Дервиш Баба!</l> <l>Љуби младу, удри стару кадуну!</l> </quote> <p>....{S} |
ил је, мој брат“, толковала је сестра и љубила Фати-султан, плачући с њом за дуго.</p> <p>Али о |
прсте к својим уснама, што је значило „љубимо ти скут, ханум-ефенди“.{S} Јер те што нису звате |
ПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“</p> <p>Чика-Љубина улица, 8.</p> <p>1907</p> </div> <pb n="4" /> <p |
њено лице прстима додирнуо, своје прсте љубио, и њене усне, најпосле, вреле усне, сад изгореле, |
/> лице, и очи, и косу, па их тада узе љубити говорећи:</p> <p>— Фати-султан, срећа!</p> <p>А |
мајци, иншалла’!...</p> <p>Мајка је узе љубити, да сакрије сузе, јер ако њу још надом заварава, |
иловати Исмаилова хрта и сокола; што ће љубити Исмаилово рухо; што ће плакати над Исмаиловим ор |
> <l>Чак до ђердане...</l> <l>Од акшама љубиће је драго...</l> <l>Док се не сване...</l> <l>Сад |
лицу где је Исмаил додирнуо, па их тад љубљаше, много, и страсно...</p> <p>О, како сад себе во |
е.</p> <p>У <hi>конаку</hi>, одељењу за људе, нигде госта.{S} Скупише се, с вечери, па се одмах |
се од нечега уплаше; стока по појатама, људи по кућама, пуста поља, само замакне за брег по кој |
ата; жене се зачудише, не знају шта ће, људи се прибише уз врата.{S} Чу се кашаљ, а потом говор |
у и сина свога поглавара, жене плачући, људи шкрипећи зубима, пружајући стиснуте кошчате песниц |
е прибише уз кафезе и пробушене ограде; људи, који бејаху код куће, изиђоше на капију, пред дућ |
се „на кавгу“ не <pb n="52" /> окрене; људи, уплашени, ћуте.{S} Јер сад нису замешали репови, |
младо, подигло кули мула-Халимовој; па људи остају око куле, а жене се пењу на кулу, да виде н |
голе, клате се, милостињу траже, не од људи, него од Алаха.{S} А Алах, благ и милосрдан, није |
, онако болна, склања се, да је не виде људи с откривеном главом, без фереџе.</p> <p>Чу се из п |
и ако има рока још до мрака.{S} Пролазе људи и чуде се: „Алла’!{S} Алла’!{S} Ко ли га четрдесет |
а’ удари, кад је рана оволика?“ Пролазе људи и мисле; а ето ти је једна жена, па не могаде да п |
тио си се, па сад седи, ако хоћеш да се људи не подмигују кад те чаршијом виде, да се жене не к |
ва!{S} Мани се сна, не бој се!{S} Ја се људи не бојим, па баш да би пошла стотина на мене једно |
на лице бели јашмак, па изиђоше; уђоше људи:{S} Фатин пуномоћник, сведоци, имам; опколише је; |
јест, не говори, него тајно шапће.{S} И људи и жене о овом говоре шапатом, све у двоје.</p> <p> |
ћ одавно будно, жене и девојке, и млади људи, и момци, и деца; све се већ окупало, пре сунца, к |
а!“ узвикнуше неки, колико толико Божји људи, и обиђоше је; а други, ђаволови синови, окренуше |
сметове, камо би запали и ати а некмоли људи.{S} Умукле су тице певачице, само се, ноћу, чује б |
види свадбу.{S} У свечано рухо обучени људи, искићени коњи; пред сватовима велики барјак... тр |
има преко бисага, увијене у јапунџа као људи; а дице им је умотано до самих очију.{S} Пођоше по |
жно прошапће; А, женски севда!{S} Добро људи зборе: траје од петка до суботе...</p> <p>Дође дан |
е његовим уским сокацима; не истрчавају људи да их гледају, но ако су се нашли на улици, брзо у |
.{S} Муха да пролети чула би се.</p> <p>Људи опет у земљу гледају, и помислили би да у одаји не |
p>Али камо јој кћери?...</p> <p>Још јој људски и не казаше шта је, а она чупа косу, гребе лице, |
р у голо дрвеће.{S} Хладан, зимни ветар љуља гране, голе. „Као просјаци: голе, клате се, милост |
; па она његова гласина нарочито кад је љут...!{S} Старац, а док му не погибе син, играо се јун |
чибук, не пали му га; од тада мула није љут и тужан, него смућен, и као да се нешто стиди, као |
поглавар.{S} Смеје се само кад је врло љут.{S} Кад се некад пред кулом насмеје, грохотом, да г |
је <hi>море</hi>?! цикну мула као гуја љута, а рука му паде на јабуку мале пушке.</p> <p>Паша |
о да не носи на плећима весела муду, ни љута, него брижна, смућена, тужна...{S} Ат је осетио, А |
аске са златним китама; преко рамена му љута арнаутка.</p> <p>Арнаутин је висок, и за своје год |
<p>Мула смућен, Арнаути гори него пре, љути што им мула иде Шемси-паши, крвнику, псују, прете |
у.{S} И Исмаилова сестра плаче, нариче, љути се на оца што јој својом бесом спута и ноге руке, |
ве, замишљен, његова кћи тужна, Арнаути љути: шкргућу зубма, прете, сваки час <pb n="109" /> им |
мулин јатаган; од жубора шадрвана шапат љутих Арнаута.{S} Склопи очи, да ово не гледа, а оно ет |
ом свету његови.</p> <p>— Истина, бебег’м.{S} И ја знам... истина.{S} Ама што питаш?{S} Ти ћеш |
зору изнова ради.</p> <p>— Фати, бебег’м (зеницо моја)!{S} Зашто да у зору изнова ради? пита м |
за Алахову љубав!</p> <p>— Аман, бебег’м! промуца мајка, па заплака.{S} Зна она: тахтариван из |
ега грла:</p> <p>— <hi>Султан’м!{S} К’з’м</hi> (Султанијо!{S} Кћери моја)!</p> <p>Пашиница напа |
и он је, Шемси-паша, Фати-султан, ј’лдз’м (звездо), што дрво с родом...{S} Знаш такво дрво?{S} |
виче из свега грла:</p> <p>— <hi>Султан’м!{S} К’з’м</hi> (Султанијо!{S} Кћери моја)!</p> <p>Паш |
воје куће, макар изгореле, крај својих, ма и мртви били.{S} Једне појурише на улицу развијене! |
дугачак <pb n="132" /> караван: коњићи, магарићи, а камила им предњачи.{S} На магарићима пуни џ |
, магарићи, а камила им предњачи.{S} На магарићима пуни џакови, на коњићима Арапи, на камили ка |
је, вичу; њачу магарци; једно Туре јаше магарца искићена врбом толико, да му се само уши виде, |
га поморила.{S} Нигде коња, ни вола, ни магарца с угљем...{S} Пролазе турске уске улице, опточе |
је, <pb n="148" /> симиџије, вичу; њачу магарци; једно Туре јаше магарца искићена врбом толико, |
...</p> <p>Жали је мајка, да се не мучи мажући ивице очних капка сурмом, па тобоже се боји урок |
но, кроз све турске сокаке; а на сапима мазге држали су руке сејмени, обучени у празнично рухо; |
е падне.{S} И Фати га двапут видела, на мазги, прошао је мимо њене кафезе, и <pb n="79" /> чула |
д, али не на ату, него на једној дивној мазги, длаке као атлаз, у самим златним китама.{S} Кад |
о их је било још, као да су посадили на мазгу дете, па пазе да не падне.{S} И Фати га двапут ви |
де, Исмаил оде мајци, поче да се око ње мази, да је испитује. „Кад би нешто мајка рекла: просић |
ад се она, нешто проговоривши, осмехне, мајка се добру нада, а кад се сухо накашље, страхује; о |
у, <hi>верем</hi>, то јест суху болест, мајка га набави, даде га кћери; али, узалуд: одсеченој |
кад слушају ову песму, свадбену, отац, мајка...{S} Ја не плачем...{S} Пушке, сватови, Арнаути. |
} Он је тамо...</p> <p>— Чучук-ханум... мајка твоја...</p> <p>— Мајка моја, Зулфи..., плакаће.. |
ажарише увеле јагодице; обори очи...{S} Мајка као да нешто страшно прочита са зажарених јагодиц |
ш надом заварава, себе више не може.{S} Мајка је љуби, а она:</p> <p>— А, а!{S} Нов тахтариван |
дара низ бисера, па га даде невести.{S} Мајка му овај бисер спремила за „виђење“, и он га већ т |
уту, навали се, па тако остаје дуго.{S} Мајка седи према њој, забрађена белим јашмаком онако ка |
Чучук-ханум... мајка твоја...</p> <p>— Мајка моја, Зулфи..., плакаће...{S} Зар једна мајка пла |
се много пре рока.) Она се опоравља, а мајка види па се нада, радује се; Богу се моли и дању и |
ирисаве гранчице јасмина и јоргована, а мајка је то, својом руком, наместила по јастуку око кће |
раха, почупана трава, утапкана земља; а мајка наредила те се јасминова честа посекла; све се пр |
сти под њим земља.</p> <p>Али Исмаилова мајка није преживела црни глас: једна стара Арнаутка на |
обуди и очи отвори.</p> <p>Затворила га мајка као девојку, јер зна како се Арнаути свете.{S} Па |
воја реч чује.{S} Фати, ђозум!{S} Твоја мајка не уме те друкчије световати, до: кад те испитују |
моја, Зулфи..., плакаће...{S} Зар једна мајка плаче за ћерком?</p> <p>— И зар једна драга тугуј |
лене хаљине, златом извезене...{S} Њена мајка, коју мало час изнеше из одаје, да не види кад јо |
гледа, а и дању и ноћу говори.{S} Њена мајка, и мулина кћи, које се од њене постеље не мичу, и |
дише, појурише.{S} Фати-султан-ханумина мајка прекиде молитву, заборавивши да је то велика грех |
ст шарање лица:{S} Фати-султан-ханумина мајка некако чудна, уплашена, ваљда што јој кћи много б |
петли...</p> <p>И Фати-султан-ханумина мајка не спава; крај мраморне чесме, пред ћошком где су |
)!{S} Зашто да у зору изнова ради? пита мајка, љубећи је.</p> <p>Свесно схвата питање, а бесвес |
це као угљеном направљене.{S} Леп, иста мајка.{S} Час је обучен као војник, час као софта, дана |
љубав!</p> <p>— Аман, бебег’м! промуца мајка, па заплака.{S} Зна она: тахтариван из џамије — м |
.. да ми те не урекну...</p> <p>Жали је мајка, да се не мучи мажући ивице очних капка сурмом, п |
одаје, седи Фати-султан, а према њој је мајка њена.{S} Час-по, па стара упре поглед у кћер, уве |
Турака и харемћаја.{S} У тахтаривану је мајка Фати-султан-ханумина.{S} А главним путем сеоским |
као девојка.{S} И ко зна, још би, да се мајка не сети е је <hi>човек</hi>.{S} А ево откуд се то |
адају по рукама...</p> <p>— Шућур! поче мајка, сад кад јој се кћи насмеја.{S} Да Бог да се, куз |
ка глава, нека га освети женска...{S} И мајка, вели, зна да је Исмаила млада и зелена испратио |
.</p> <p>И не зна; нико јој не рече, ни мајка, ни другарице, ни слушкиње, ни робиње, шта се по |
...</p> <p>— Трећи ће петли сад, изусти мајка шапатом, с болом, са страхом.</p> <p>Јесте, трећи |
ако одговара несуђеној заови; а кад јој мајка опет дође, њој:{S} Ништа ми није... није грозница |
овратила, и разгалила, па...{S} Оде јој мајка, и оде јој несуђена заова, у Прокупље, на два дан |
ње мази, да је испитује. „Кад би нешто мајка рекла: просићемо ти Фати-султан, ја бих јој пољуб |
ео Фатме, а у њу се заљубио: причала му мајка, и робиње, и једна стара беговица о њеној лепоти |
га.{S} И чини му се да га умоли, кад му мајка рече: „Просићемо ти, сине, Фати-султан.{S} Сестра |
о снашло, и врло му жао било.{S} Кад му мајка казала код кога је Фати-султан, плакао је као жен |
у у сну хладноћу и сањају: мања, где их мајка купа у хладној води; већа, где се отац на њих наљ |
ч коју после три дана изусти бејаше <hi>мајка</hi>.{S} За мајку оца пита, за њен страх, за њен |
} Оздравићеш мајци, иншалла’!...</p> <p>Мајка је узе љубити, да сакрије сузе, јер ако њу још на |
</p> <p>— Е, готово, време је...</p> <p>Мајка зајеца...{S} Изведоше је, изнесоше је из собе.</p |
нио...{S} Оставио да дође сутра.</p> <p>Мајка се заљуља још више, и узе мрмљати молитву.{S} У н |
казала Зулфији, али није мајци.</p> <p>Мајка се нагла над њу, љуби косу коју су њене руке чешљ |
јој је име на уснама.{S} Не стиди се од мајке више.{S} Пре се стидела.{S} Ни мушке тице пред њо |
, јер му се учини да су то уздаси мртве мајке Исмаилове.</p> <p>О богатим даровима, оделу и нак |
а, шта очекује?{S} Да ли се сећа поруке мајке Исмаилове: ако ми не освети сина мушка глава, нек |
рварина.{S} И час-по, па се сети поруке мајке Исмаилове: „Ако га не освети мушка глава, нека га |
оја деца!“ У часу забуне, осим несрећне мајке, што из свега гласа нариче и помиње име своје јед |
огледалу као да у одаји никога нема, ни мајке!{S} Гледа се у огледалу и <pb n="141" /> намешта |
прибила се уз прозор са хартијом, крај мајке, прислонила око на парченце стакла на прозору, па |
ој...{S} И јенђе... дошле!...{S} Ево му мајке...{S} Аман!...{S} Како су се Арнаутке обукле, ама |
сви ноћни дуси...{S} Мирише копитњак и мајкина душица... дух је то, Исмаилов, мирис тако јак, |
а месечини, кад силно мирише копитњак и мајкина душица, под овим бором, што шушти, и као да се |
нпут...</p> <pb n="146" /> <p>Одлете из мајкине руке соко, не соко, него бели голуб...</p> <p>У |
суза, молитвом, да кћер сузама својим, мајкиним сузама не сагори, да се не лиши једине наде, с |
, на копитњак, на омиљен, на одољен, на мајкину душицу, на хиљадама лековитих трава, биље.</p> |
красне Топлице ваздух, што мирисаше на мајкину душицу и на друге лековите траве, прошлога лета |
се не сване...</l> <l>Сад ће одлетет’, мајко,</l> <l>Шахин<ref target="#SRP19070_N2" /> из рук |
камо ли човека.{S} А сад га будна пред мајком помиње, жали: у бунилу виче: „Ево Исмаила!{S} До |
ре преклани; и веле да је хтела постати мајком).{S} Кад стаде сатирати сакагија нишког паше хер |
ови синови са женском главом и ојађеном мајком, не би им се прошло наште срца.</p> <p>У прокупа |
н с Фати-султан-ханумом; а овај с њеном мајком однесе се кући Ахмед-хафузовој.{S} На задњу капи |
ре три године ишао је у женски хамам, с мајком; до пре две године излазиле преда њ девојке, раз |
еграда под долапима, у оној одаји где с мајком спава.</p> <p>Туговао, стидео се, и, најпосле, ш |
ана изусти бејаше <hi>мајка</hi>.{S} За мајку оца пита, за њен страх, за њен јад.{S} Хафуз, што |
{S} Сваке ноћи у глухо доба, вели, види мајку; хода по кули, каже, као жива, и све о Исмаилу го |
да ће одмах у Прокупље, да јој испрати мајку.{S} Арнаутке гледају тугу и јад, па и ове окорела |
убову, једну у Житном Потоку, Исмаилову мајку овде).{S} Једну <pb n="50" /> отера; шест му умре |
пак весела, па и тужну, много забринуту мајку често разговори, и развесели.{S} Удаљена од свога |
стри горски кладенци, увело лице, свежа мајска ружа, и, каткад, чује се сух кашаљ, из груди.{S} |
а Суљина коња, и понесе га у Арнаутлук, мајци његовој, и Арнаутима; а буновно Прокупље трља очи |
чешљане) тихо, ћутећи, и поседају према мајци Фати-султан-хануминој: не пуше.{S} Чини им се да |
као џин, дугачке беле браде, Исмаил оде мајци, поче да се око ње мази, да је испитује. „Кад би |
је венчаше с мулом понова, однесоше је мајци, по њеној жељи; и никад од тада не виде муле, муж |
мене...“ То је казала Зулфији, али није мајци.</p> <p>Мајка се нагла над њу, љуби косу коју су |
ри дана сузе не пусти.{S} А не казиваше мајци за чим плаче, да ли плаче за пашићем, или што се |
а ће Вог зна куд, а не у Топлицу, оцу и мајци, старој...{S} И отац му стар; има осамдесет, веле |
другога не беше јој добро), па се врати мајци слободна.{S} Тако је било, кузум...{S} И твоја ће |
ове кадуне.{S} Он љуби руку само својој мајци, своме оцу, својим старијима; а Фати-султан-ханум |
е однесе црни глас родитељима, ојађеној мајци Исмаиловој... </p> </div> <pb n="20" /> <div type |
с једним питањем Фати-султан-хануминој мајци, или да је теши, да је подсети на к’смет, на Алах |
јединац, одрастао у харему, да је увек мајци пред очима.{S} Сад је ушао у седамнаесту, а до пр |
орили и договорили“...{S} Он је ижљубио мајци руку, и „секао“ црни курбан.</p> </div> <pb n="13 |
обукле, аман!... аман!..{S} Пољубићу му мајци и ногу и скут и руку...{S} Јенђе из Топлице дошле |
... истина.{S} Ама што питаш?{S} Ти ћеш мајци оздравити, иншала! па ево га Хедрлес, красан вазд |
, све као руком однето...{S} Оздравићеш мајци, иншалла’!...</p> <p>Мајка је узе љубити, да сакр |
и урока.</p> <p>Метни ми на чедо ладен, мајчице, шербете..., па се не бој урока.</p> <p>Метнуше |
и Арнаути...{S} Не у Стамбол...{S} Ох, мајчице!{S} Носите ме на брег под Јастрепцем, за Алахов |
, смеши се радосним осмехом...</p> <p>— Мајчице моја, шећеру мој, шербете, текијо моја, питај, |
; жури се да је што пре код своје куће, макар изгореле, крај својих, ма и мртви били.{S} Једне |
ника, њој мрскога.{S} Ово је освета.{S} Макар она за њу главом платила, није јој жао.{S} Како б |
<p>Мула рече паши, е има у години дана макар један дан кад се Арнаути не боје ни падишаха; а з |
на.{S} Крв за крв!{S} Наћи ће убицу, па макар ишао, овако стар, на крај света.</p> </div> <pb n |
емири тужно-свечану тишину, да се обрне макар с једним питањем Фати-султан-хануминој мајци, или |
тоји право, постићи ће се, увек, кад се макар мало превије грбина,“ тако мисли Шемси-паша; јер |
ашо, раја, ово су Арнаути: има у години макар један дан, кад се не боје ни падишаха.{S} И ово н |
сећа се шта мула рече, да има у години макар један дан, кад се Арнаути не боје ни падишаха.</p |
надолији; и чифлук у Тракији, и један у Македонији; и даје ти сву ергелу из Мире; и даје ти све |
ући је, штоно <pb n="9" /> реч, мања од макова зрна.{S} Ади да није таква, одлетела би јој с ра |
срам га било! <pb n="129" /> И нуди ми мал његов, конаци, чифлуци, ергелу, робље, срам га било |
кривено.{S} Па ту је међу оружјем и она мала пушка, с искићеном јабуком, где му бејаше рука, ка |
а...{S} И ја знам, кћери.{S} Ти си бита мала, не знаш.{S} Не живи Мејрем-ханума...{S} Знаш ону |
’на-ноћ</hi>?{S} У што им је прошла <hi>Мала К’на-ноћ</hi>?{S} У весељу, од вечери до зоре, до |
дадоше.</p> <p>Мршаве руке дршћу...{S} Малаксаше...</p> <p>— Немој, чедо, сурме сада... да ми |
од кошуље, на ибришим-врвци, хамајлије, мале, велике, од урока, од намере, проклете намере, од |
веселећи се с другарицама, пуца из две мале пушке од једанпут.{S} А једанпут <pb n="15" /> је |
ва.{S} Силај, па у силају јатаган и две мале пушке пећанке, са сребрним јабукама искићеним драг |
; рука му пала на искићену јабуку једне мале пушке.{S} Фати-султан-хануми се, у овом часу, учин |
ебо се проломи... „Аллааа’!.. припуцаше мале пушке, забубњаше бубњи, писнуше зурне... то поздра |
з врата, па стрчаше у авлију и избацише мале пушке, у знак весеља.</p> <p>Алла’!{S} Алла’!{S} А |
маиловим оружјем, над искићеном јабуком мале пушке где је била Исмаилова рука, кад јој је давао |
конак с грађанима, па све чешће пуцају мале пушке, јаче бубњају бубњи и пиште зурне...</p> </d |
као гуја љута, а рука му паде на јабуку мале пушке.</p> <p>Паша се помаче и чисто понизно изуст |
" /> им пада рука на јатаган или јабуку мале пушке...{S} Зубато сунце појави се, те према њену |
ра; још је око ње прибор за телејисање, мали жути тасови с варком и ђелинпули; још је поред ње |
ханумини, и имам, старац један, Турчин, мали, погурен, мршав, као снег беле браде, у белој анте |
споства. „Знам га оволишног, ћатиба.{S} Мали, стоји према брегу, па не гледа докле му глава дос |
н грех једну казну, за голем голему, за мали малу.{S} Ти, мула, пријатељу, хоћеш две!{S} Немој! |
ту; прича о његову разговору кад бејаше мали, о јунаштву кад поста бећаром, о његову срцу памет |
м, раширише ноздрве, полетеше; па и они мали коњи као ластавице су.{S} Затутњи земља.{S} Лети б |
шила је његовим именом сина, кад је био мали, а и сама га се бојала; а камо ли сад.{S} Кад се м |
{S} Колико сам пута гледао, кад сам био мали, где нене, веселећи се с другарицама, пуца из две |
а њега се каменом бацио (ко великим, ко малим, како је коме срце било), и он жив, нигде ране, с |
о би са себи равним кадунама љубазно, с малим благо, са сиротим нежно.</p> <p>Прошетала је катк |
ли закукурекаше.</p> <p>Ни мало хропца, мало грчења...{S} Левом је руком згужвала танку паучину |
...{S} Сирота!{S} А док сасвим не леже, мало, мало, па белој робињи на само, на ухо: „Зулфи!{S} |
рве, па да устане.{S} Једна од оне три, мало час будне, заспала; друге две натакле на прсте фил |
Сирота!{S} А док сасвим не леже, мало, мало, па белој робињи на само, на ухо: „Зулфи!{S} За Бо |
јемина.{S} Ха-ха-ха!...{S} Теби, пашо, мало беше твојега госпоства и твоје величине, па си жел |
ри уста..., земзем...</p> <p>Отвори их, мало; усу јој Исмаилова сестра у уста неколико капи зем |
почне својим танким гласом, сам говори; мало, па сиђе у башту, мисли да ће му тамо лакше бити, |
ави мула на ату, узвикнуше „машала“!{S} Мало, па се отвори капија, и појавише се из великога дв |
овека, и даде крвнину пола Житорађа.{S} Мало, па опет уби човека, те даде другу половину Житора |
ерлија...{S} Писмо је учио код куће.{S} Мало пише, у сарају, код оца, много се игра ораха.{S} С |
је младожења назва назли-Стамболком.{S} Мало поћуташе, па он узвикну:</p> <p>— Аман! зар нам је |
ића?{S} Али каква би то била освета?{S} Мало жалости, ни мало срамоте. „Кад желиш да се коме мн |
омоћнике, сведоке, имама.{S} И чим дође мало к себи, Арнаутке је покрише фереџом мулине кћери, |
иће се с Исмаилом...{S} Огледало јој је мало, „ биљбиљур“, у мршавој руци, тако белој, с црвени |
,“ говори она млада Прокупчанка, што је мало час на доксату каву кувала; а ове, све, скочише и |
ав на душеку, испружила се, окренула се мало на леву страну, прозору, осмехнула се последњим ра |
га се бојала; а камо ли сад.{S} Кад се мало прибра, стид је обузе.{S} Куд ће од бруке!{S} Срам |
е казује, ништа не говори.{S} Бејаше се мало повратила, и разгалила, па...{S} Оде јој мајка, и |
мед-хафузовица седела у Топлици Фати се мало повратила; повратише је у живот материна љубав и в |
о је Фати била врло весела; и у лицу се мало повратила...{S} Пред кулом су Арнаути, не као до с |
новима.{S} Уђе његов силистер полако, и мало погнут.{S} Он заповеди да се наоружају сејмени, да |
.</p> <p>И тако.{S} Повраћена у живот и мало разгаљена узела је дворити мулу, као оца, или онак |
оз руљу; сви му праве место...</p> <p>И мало, па се граја сасвим стиша; Арнаути се разиђоше, св |
мети, плаче за срцем јуначким.</p> <p>И мало које јутро да не казује несуђеној снаси снове свој |
би то била освета?{S} Мало жалости, ни мало срамоте. „Кад желиш да се коме много осветиш, глед |
одају; светлости мало, чиста ваздуха ни мало, мирис јела, с одела, дим дувана, угаљ у мангалу, |
<p>Трећи петли закукурекаше.</p> <p>Ни мало хропца, мало грчења...{S} Левом је руком згужвала |
да не улази хладноћа у одају; светлости мало, чиста ваздуха ни мало, мирис јела, с одела, дим д |
гога непуштена.{S} Живела с овим другим мало, па је први тужи.{S} Кад изиђе пред суд, падоше јо |
кадарском се паши узе трести брада, као мало час мули, и ударише му сузе на очи.{S} Поче се кла |
сец је тако тужан; звезде не трепте као мало час; ветар је удесио жалосну песму.{S} Умукло је б |
е чу његов глас, тих и слаб, готово као мало час имамов:</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Ала |
шаха с тужбом против мула-Халима.“ Само мало паша дахну, па опет терет... „Хтео си у луг где бу |
еравну друму, по дебелу снегу; али само мало, па наиђоше на пут очишћен; мноштво сељака, чифчиј |
шила се, па се онесвестила.</p> <p>Само мало, па дође к себи, још блеђа, још жућа.{S} Мулина је |
раво, постићи ће се, увек, кад се макар мало превије грбина,“ тако мисли Шемси-паша; јер тврдо |
златом извезене...{S} Њена мајка, коју мало час изнеше из одаје, да не види кад јој кћи издише |
сок, и за своје године врло крупан: још мало па ће ступити у осамнаесту.{S} Лице му лепо, мушко |
д Суљу, ја Саида, а, мула?</p> <p>— Још мало...{S} Млад, и луд, па се задоцнио...{S} Оставио да |
а, и опростила му што се заборавио, <hi>мало</hi> погрешио, „као човек“...</p> </div> <pb n="10 |
је зажалио; ни с једним фисом није ни у малој задевици, а камо ли да је коме крви дужан.{S} То |
час се смеје, смеје, тепајући сину као малом детету, стискајући га на својим грудима, на груди |
као и са самим Алахом: не би пашовао у малом Лесковцу, него би везировао у великом Стамболу.</ |
де на улицу, те закрчило пут, заједно с малским ђубретом.{S} Уклонила честу да не би неко <pb n |
х једну казну, за голем голему, за мали малу.{S} Ти, мула, пријатељу, хоћеш две!{S} Немој!{S} С |
ори за цигли један тренутак.{S} С виком Мана Кукувије причују му се и мулине речи: ти си мени к |
вала; а ове, све, скочише и похиташе за мангал: даће свекрва пашиница добар бакшиш.{S} Али их п |
а ону гомилу мокра угљевља. (Изврнуо се мангал оно вече, у оном <pb n="42" /> чуду и забуни, па |
је пећ земљана, с крчазима; па ту је и мангал пун распаљена угља, јер на пољу је хладно како с |
и џезве, разбацане зилове и дахира, ни мангал, ни скупља ону гомилу мокра угљевља. (Изврнуо се |
ушима, обучена као каква ханума; напуни мангал, изнесе га горе, намести га близу невесте и изма |
коју проговоре. „Да се однесе онај лепи мангал са звездом и месецом код невесте; ханум-ефенди х |
а, пашиница.{S} Насред ћошке је бакаран мангал, пун жара.{S} Једна млада Прокупчанка, була, <pb |
асред собе; још је крај ње онај бакаран мангал, пун пепела и угљевља, уместо жара; још је око њ |
} Он седи у једној затвореној софи крај мангала, у антерији и ћулаву, скрштених ногу, и пуши.{S |
n="31" /> у белим шалварама, чучи крај мангала и кува каву у жутој џезвици.{S} Из те џезвице т |
капама и сарма из сахана „капаклија“ на мангалима крај огњишта, а ове то и не гледају, но се на |
мирис јела, с одела, дим дувана, угаљ у мангалу, дисање толико душа, туга, ниоткуд нада на <pb |
, а негде, где су укућани плашљивији, и мандалом: и позатварани су свуд капци на прозорима, јер |
а сате:{S} Так!{S} Так!{S} Так! и викне Мане Кукувија:{S} Кукувију!{S} Куку!{S} Кукувију!{S} Ра |
е.{S} И не сећа се да је икад досад чуо Мане Кукувију у својој махали, а сад свако вече.</p> <p |
Аман! зар нам је оваква прва забава!{S} Мани се сна, не бој се!{S} Ја се људи не бојим, па баш |
то је у души зидао за неколико сата, то Манов глас обори за цигли један тренутак.{S} С виком Ма |
глас овај, лудаков, ноћном тишином.{S} Ману су Турци, одавно, кад је био млад, момче за женидб |
бра; у кући је, штоно <pb n="9" /> реч, мања од макова зрна.{S} Ади да није таква, одлетела би |
у, јер осећају у сну хладноћу и сањају: мања, где их мајка купа у хладној води; већа, где се от |
<hi>слободна</hi>.{S} Толико знала.{S} Мање него други.{S} Муж јој није причао ни нешто што је |
снаха рођака цара царева.{S} Да се онда мање гордила, било би је сад мање срамота, и не би прол |
Да се онда мање гордила, било би је сад мање срамота, и не би пролазила кроз одаје као петао ка |
ејање оваца, лавеж паса, жагор, али све мање, тише, полако нестаје, изумире, док не завлада дуб |
дуси блуде земљом, на месечини, сања и мање болно срце, и не оволико растужена душа; сновима с |
о хафуз-Ахмеду.{S} Ни ко у неком граду мање да седи, ни да се о њему више говори.</p> <p>Како |
вога Мора, однегован на обалама немирне Мармаре, коме је дала име сама Фати-султан.{S} У ниској |
оде и ствари с наменом, спремљен за <hi>Мартифал</hi>.{S} На улици салебџије, <pb n="148" /> си |
} Ко сме о томе? <hi>Паша је</hi>, није маскара.</p> <p>— То јест, глава.{S} Али и главу могу п |
и многима пошље по врећу брашна и ћупче масла; купи им рухо.{S} Жене су га много волеле, не тол |
, на седам брегова искићеним смоквама и маслинама, лимунима и неранџама, и ружама, и јасмином, |
у...{S} Дечица се грче, прибијају се уз матер, или бабу, или дадију, јер осећају у сну хладноћу |
рабеске на тавану сакривене су свиленим материјама, златом везеним, махрамама много шареним, ке |
у харему, да није са женама научио.{S} Материн јединац, одрастао у харему, да је увек мајци пр |
мека коса, густа и дугачка, коју негује материна љубав, још чешљају руке материне...</p> <p>Раз |
се мало повратила; повратише је у живот материна љубав и ваздух красне Топлице, испресецане рек |
негује материна љубав, још чешљају руке материне...</p> <p>Разговарају се, гледају се; он, у љу |
кајући га на својим грудима, на грудима материним, да га те груди задрже у харему, кад зажели д |
тово празној соби јасно се разумевало с материних усана <hi>Аллах-екбер</hi>, и у томе се зачу |
Бал-беј игра, да изиђе, да...{S} Не!{S} Материно срде даље није смело.</p> <p>Тако пашиница и с |
или, каква би њој вајда била, кад...{S} Материно срце не сме даље.</p> <p>Пашић, и ако млад, и |
ља и лупи о под застрвен асуром.</p> <p>Материно је срце разумело какав јој глас доноси ат сина |
дуну!</l> </quote> <p>....{S} С маха на мах припуцају пушке...{S} Јаче кларнет пишти.... бубњи |
рошарани су јатима врана, што с маха на мах прхну, гачући, као да се од нечега уплаше; стока по |
, с оком црним и крупним, што с маха на мах сине као у младића, не младића просвећена <pb n="49 |
стару кадуну!</l> </quote> <p>....{S} С маха на мах припуцају пушке...{S} Јаче кларнет пишти... |
ове, а прошарани су јатима врана, што с маха на мах прхну, гачући, као да се од нечега уплаше; |
без бора, с оком црним и крупним, што с маха на мах сине као у младића, не младића просвећена < |
и у Прокупље врло често; а кад пројезди махалама, кадуне се, и жене и девојке, гурају уз <hi>ка |
иш не додирује земљу...</p> <p>Пројезди махалама, па стане пред капијом своје сестре удате овде |
војка потурчена, па дању тумара турским махалама као да је тражи, и ћути: а ноћу виче.{S} Дваде |
и набили џак на главу, и прођу једанпут махалама пустим.{S} Јутром се отвори покоја дрвена капи |
и зурне чују чак из далека, из циганске махале...</p> <p>Живот.</p> <p>Фати-султан лежи мртва.< |
{S} Са „чадром“, кроз капиџике, из целе махале, од јутра до мрака: остављају у предсобљу мокре |
је будно; и ашчике, и слушкиње из целе махале, и неке сироте што ово дана слушаху, и три робињ |
евају, песмом дочекали Ђурђевдан.{S} Из махале, не из Ахмед-хафузова комшилука (јер у комшилуку |
па чак и проћеретати, то нису хануме из махале, кадуне каквога занатлије, дућанџије, или, рецим |
ако му се чини, никад није чуо у својој махали; а сад, има недеља дана, сваку ноћ, баш око поно |
е икад досад чуо Мане Кукувију у својој махали, а сад свако вече.</p> <p>Тишина, глуха, мртва, |
шијом виде, да се жене не кикоћу кад те махалом опазе“.{S} Тако мисли; а после куне брод који А |
целом чаршијом.{S} Кад зађоше у српску махалу, и мула бејаше далеко, отвори се једна трошна ка |
у и тужно циче...</p> <p>Кроз арнаутску махалу нигде капка; Арнаутке се прибијају уз кафезе, ве |
ророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе, Са |
ророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш ли да венчамо тебе, |
одахнув, а уз врата, одшкринута, приђе Махмуд-беј, с великом белом чалмом и с ћурком до земље, |
ко својих пуномоћника тражи.{S} Овде су Махмуд-беј, и Мурад-беј, њена оца комшије, па нека јој |
Чисто не дишу.{S} Мртва тишина.</p> <p>Махмуд-беј понови питање, истим редом речи, истим тоном |
p>Одговора нема.</p> <p>Свршено.</p> <p>Махмуд-беј се помаче, уступи место Мурад-беју, <pb n="1 |
, први имам Свете Софије, рођак султана Махмуда, цара царева, пуномоћника Алахова.{S} И пре нек |
еговим Сарај-Бурну, где је сарај султан-Махмудов, с Атмејданом, где изгибоше јаничари, са султа |
улав с темена и устрчи уз степенице као махнит?...</p> <p>Тако првих недеља: а после: „мула ме |
птија.{S} Из сараја не изиђе очајан, но махнит, из очију му лете варнице...: освета...</p> <p>— |
су свиленим материјама, златом везеним, махрамама много шареним, кесама кићеним, газовима, оним |
(милосрдан) је, Алла’! жали куче, жали маче, те неће ли човека?{S} Али он је, Шемси-паша, Фати |
о напоље, на зиму, на цичу, кад другује мачка с мишем...</p> <p>Спавају...</p> <p>А на отворено |
А кад се појави мула на ату, узвикнуше „машала“!{S} Мало, па се отвори капија, и појавише се из |
и-паша ако је изгубио образ (Вај!{S} Да ме чује!) није и памет; и зна причу <hi>Јарац и Вук</hi |
Пушке, сватови, Арнаути...{S} Сад ће да ме воде...{S} Исмаилу...{S} Сад ће трећи петли...{S} До |
једну причу, мој пријатељу?{S} хоћеш да ме слушаш?</p> <pb n="127" /> <p>— Причај, пријатељу.{S |
p> <p>Тако првих недеља: а после: „мула ме позвао на мегдан, па се покајао, јер вели да се арсл |
Грозница, Садије-ханум.{S} Не знам кад ме ухватила.</p> <pb n="93" /> <p>Овако одговара несуђе |
<p>— Да те не пробада?</p> <p>— Прободе ме нож; ударише ме куршуми.{S} Алла’!{S} Алла’!{S} Рана |
у Стамбол...{S} Ох, мајчице!{S} Носите ме на брег под Јастрепцем, за Алахову љубав!...{S} И та |
.{S} Нека мм је конак тамо...{S} Носите ме, за Алахову љубав!</p> <p>— Аман, бебег’м! промуца м |
сат...{S} Спремајте ме...{S} Завијајте ме..., не... огледало...</p> <p>Дадоше јој огледало.</p |
p> <p>— Гледајте на сат...{S} Спремајте ме...{S} Завијајте ме..., не... огледало...</p> <p>Дадо |
ла стотина на мене једнога.{S} А ако ће ме штогод снаћи од Алаха, шућур!</p> <p>И она рече „шућ |
обада?</p> <p>— Прободе ме нож; ударише ме куршуми.{S} Алла’!{S} Алла’!{S} Рана!...</p> <p>— Од |
ллахи</hi>, <hi>таллахи</hi>.{S} Кад би ме неки раставио од тебе, ја бих га...</p> <p>— Кажи, к |
иљте тамо, онде, крај капиџика...; води ме тамо“.</p> <p>— Чучук ханум?...</p> <p>— Тамо сам ја |
S} Паша Шкодралија ми је као отац, воли ме, јер ме мој отац, његов друг, на самрти њему у амане |
ружа, кад није могло камење?“ „Камењем ме ударали знанци и непознати; ружом... <hi>пријатељ</h |
о ми је писмо праћао, учио ме, световао ме, и говорио ми: „Ако те снађе, не дај Боже, нека лошо |
лад био, често ми је писмо праћао, учио ме, световао ме, и говорио ми: „Ако те снађе, не дај Бо |
ста, па се загледа у пашу.</p> <p>— Што ме гледаш, мула?{S} Не зборим ли добро?</p> <p>Он ништа |
Ево мене, Фати-султан, кумријо.{S} Зар ме не познајеш?</p> <p>— Познајем те, Садије-ханум, ђоз |
Шкодралија ми је као отац, воли ме, јер ме мој отац, његов друг, на самрти њему у аманет остави |
ладан вук, па ћу га питати...{S} Ако су ме слагали..., гајтан“.{S} Хода, хода паша по прокупачк |
утим, Фати-султан?</p> <p>— Па... страх ме, јер сам...</p> <p>— Шта, ханум?{S} Чега се бојиш?{S |
одајама нека се бију жене.{S} Хајде на мегдан!{S} Пушка ти, пушка ми.{S} Јатаган ти, јатаган м |
е), ама бадава...{S} Ич ми не излази на мегдан, арслан арслана тражи...{S} Арслан сам, пашо, ни |
вих недеља: а после: „мула ме позвао на мегдан, па се покајао, јер вели да се арслан с арсланом |
ч као бисер на ибришим.{S} На уснама му мед, на језику шећер; лепим ће боље мулу него најмирниј |
како га родитељи од милости зову, Бал (мед), висок је, танак је, очију плавих, трепавица црних |
у топличких јабука...</p> <p>— Или бал (мед), ако се може бал у џаку носити; а бал се претворио |
о...{S} Мој Бал-беј булбул; мула вук... медвед...“</p> <p>Хоће да заплаши мулу падишахом, решио |
<pb n="15" /> је убила из дугачке пушке медведа, кад је с планине, по грдном снегу, сишао у сел |
и да не личи на човека, но на вука, или медведа.{S} Старац се тресе; усне му се грче, а он пруж |
мене...{S} А он је оном топличком вуку, медведу, и земљак, и друг, и добар пријатељ...{S} хоћу |
о неком престолу, на шиљтету покривеном медвеђом кожом, седи Шемси-паша; прекрстио ноге, заглед |
само ниже речи, као бисер на ибришим, с медом на уснама, са шећером на језику...</p> <p>Мула пр |
, прислони и она око на стакло, угледа, међу Арнаутима, оца.{S} Не чује се шта им говори; прола |
раха, и од севдаха...{S} И што се икад, међу булама, знало, а и сад знаде лека за ову несрећну |
ти Прокупчани, и само Турци Лесковчани; међу њима су пуномоћници и сведоци мулини, Шемси-пашина |
да удари још један <hi>ђелин-пули</hi> међу њене извијене, лепо нашаране обрве, па да устане.{ |
ће Лесковчани Турци доћи по невесту.{S} Међу јенђама је свекрва, пашиница.{S} Насред ћошке је б |
ово</hi> истина, како ће грдна пашиница међу другарице!</p> <p>— Куд ће паша од бруке?{S} И шта |
е у харему, кад зажели да изиђе, да оде међу другове...</p> <p>Из Прокупља стижу паши гласови, |
си на чивилуку непокривено.{S} Па ту је међу оружјем и она мала пушка, с искићеном јабуком, где |
тан, киша непрестано пада, а мусломанке међу собом говоре да су то сузе девојака са седмога неб |
а нишког паше хергелу, Нишлије се Турци међу собом шаљаху: „Нашем се паши не држе коњи, као Вој |
јуре за Арнаутима, погледају се час-по међу собом, и ћуте као заливени, јер виде да и над њихо |
били.{S} Крв хтеде пасти, да се покољу међу собом, јер једни одобравају измирење, други не одо |
ога младића, Арнаутина, јединца сина, и мезимца старога мула-Халима, Шкодралије, поглавара плем |
S} Ти си бита мала, не знаш.{S} Не живи Мејрем-ханума...{S} Знаш ону Мејрем-хануму до теткине т |
S} Не живи Мејрем-ханума...{S} Знаш ону Мејрем-хануму до теткине ти куће, што је увек као ат бе |
<p>ФАТИ-СУЛТАН</p> <p>САФИ-ХАНУМ</p> <p>МЕЈРЕМ-ХАНУМ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ |
в, обријане главе, пре звер, сад човек, мека срца, завукао руке под појас, хуче; иде око куће, |
> <p>— Чучук ханум!</p> <p>— Ту је моја Мека, Зулфи, Ћабе, ту је мој хаџилук...</p> <pb n="136" |
а опија као зумбул, јасмин, њена светла мека коса, густа и дугачка, коју негује материна љубав, |
И робиња је одведе тамо, а она седне на мекано шиљте: провлачи бројенице кроз прсте, испрва, ша |
па...{S} Не доврши него белим ручицама, меким као паперје покри очи: да не гледа ноћашњи сан, ш |
еле гране џанарика, на шареном ћилиму и меким шиљтетима пуно је будних, и то готово саме јенђе, |
хладна Топлица тужно шуми, те се много меко срце расплака, јер му се учини да су то уздаси мрт |
афезу, према постељи, соко; на шиљтету, меком, хрт...{S} Све Исмаилово; ту је, у Прокупљу, већ |
доба; седи на једној отвореној ћошки на меком шиљтету, а месечина га бије у обријано теме, изаз |
ржава, као Мифтар...{S} Узе руку, белу, меку као паперје, каква је, по његову мњењу и памети, с |
бисер на грлу, извлачи венедик-кошуљу с мемицама око грла, да се види, смеши се радосним осмехо |
ну, укоричену црном кожом, што удара на мемлу, па као да не чује е се врата отворише, и не види |
а у постељи само једна јутарња молитва, мене ће три“...{S} Мисли, мисли, изненада осети њене ус |
не бојим, па баш да би пошла стотина на мене једнога.{S} А ако ће ме штогод снаћи од Алаха, шућ |
е товар од хиљаду ока.{S} Немај срца на мене!{S} А ово што ти казах, обичај је.{S} Ти тај обича |
.{S} Носи му селам, пашо, пријатељу, од мене нека више страха нема.</p> <p>— Беса, мула?</p> <p |
<p>— Е, кад је тако, носи му селам: од мене нека не дрхти његова ханума; син нека му по граду |
} Од Шемси-паше донео си селам мени; од мене носи селам Шемси-паши:{S} Да хоћу паре за крв свог |
гујеш, за крв, већ...{S} Ако си бољи од мене, ено ти Фати-султан, не твоје снахе, него моје кад |
напамет мусаф од корица до корица, па и мене учио мусафу, ја многе суре знам онако, напамет, па |
акла камен да пустиш...</p> <p>— Остави мене да зборим, мула, гост сам ти...{S} Тако!{S} Пуши и |
рећи ће му сабајле сестра.</p> <p>— Ево мене, Фати-султан, кумријо.{S} Зар ме не познајеш?</p> |
н ће доћи, рано, у ђурђевску зору... по мене...“ То је казала Зулфији, али није мајци.</p> <p>М |
бунилу виче: „Ево Исмаила!{S} Долази по мене, благо мени!“...{S} Зна дан, сат, час његова долас |
дај Боже, нека лошотиња, тражи помоћ у мене...{S} А он је оном топличком вуку, медведу, и земљ |
S} И твоја ће венчања пасти...{S} Хајде мени, кћери...{S} Да идемо обе у Стамбол; да молимо мил |
вије причују му се и мулине речи: ти си мени крви дужан.</p> </div> <pb n="90" /> <div type="ch |
рисојкиње, мула-Халимове речи:{S} Ти си мени крви дужан. „За крв ич не знам, мула, вала! и похи |
да...</p> <p>— Питаш за снаху; а ти си мени, пашо, крви дужан, рече мула, не слушајући шта паш |
но)!...{S} Ха-ха-ха!{S} Мој пашо!{S} Ти мени жалост, ја теби срамоту. <pb n="55" /> Дај теразиј |
јатељу.{S} Од Шемси-паше донео си селам мени; од мене носи селам Шемси-паши:{S} Да хоћу паре за |
„Ево Исмаила!{S} Долази по мене, благо мени!“...{S} Зна дан, сат, час његова доласка.</p> <p>„ |
о...{S} Хедрлес (Св. Ђорђе)...{S} Благо мени!...{S} Навијате сат увек кад мујезин чита вечерњи |
ту, лежала у својој девојачкој постељи; мењала место, час у мусафир-одаји, час у диван-хане, ка |
дарове. „Нека ти се донесу, кузум Есма, мердивене, па чеврета... чевре по чевре, јаглук по јагл |
у страшни погледи.{S} Ћуте, гледају се, мере се, и најпосле паша рече:</p> <p>— Ама, море, је л |
не.{S} Паша ћути, мери мулу; мула ћути, мери пашу...{S} Грдно се закрвавише мулине очи!{S} Грдн |
му овај не рече да седне.{S} Паша ћути, мери мулу; мула ћути, мери пашу...{S} Грдно се закрвави |
е на теразије.{S} Ама, ко би био луд да мери перо с оловом?!...</p> </div> <pb n="47" /> <div t |
га, страх и стид, а кад би се нешто ово мерило, ко зна шта би претегло.{S} До пред свадбу сваку |
кадије.</p> <p>— И претио им, да ће их мерити гајтаном колико су ока тешки, ако га не послушај |
Сокаци празни, капије, високе, оковане мертечким ексерима, затворене чивијом, а негде, где су |
оству и милосрђу Шемси-пашину.</p> <p>— Мерхаметли (милосрдан) је, Алла’! жали куче, жали маче, |
ђеније, девице што личе на зумбул и на мерџане, не би му усне осетиле оволико сласти, као кад |
Топлице <pb n="138" /> донесе; и, ево, месец дана чулним очима то гледа.{S} Гледала, погледима |
њце, које чувају за Курбан-бајрам...{S} Месец је зашао, звезде су утрнуле, дан се забелео; заку |
има нигде капка; све широм отворено.{S} Месец, пун, обасјао хануме, њихно лице, распуштену косу |
га далеко, где се зими снег не топи за месец дана и више; протера га сам падишах, цар царева, |
на лице.{S} Није ли?{S} Јеси ли видела месец: кад највише сија, тад највише на њ кучићи лају.{ |
Исмаилово; ту је, у Прокупљу, већ читав месец.{S} Гледала је све то она умним очима два месеца, |
ена росом, или пред вече, и у вече, кад месец изиђе, пође небом ведрим, мирише, сва, на копитња |
лају.{S} А шта му могу кучићи?{S} Није месец свећа под судом...{S} Није велики човек дрво без |
и се на јасно-плавом небу топличком пун месец.{S} Ваздух је благо заталасан, те се повијају тра |
на груди Исмаилове сестре, упире очи у месец над Јастрепцем, што је обасјава, и кроз борове гр |
ml:id="SRP19070_C6"> <head>VI</head> <p>Месец је од петнаест дана, онда Турци обично праве весе |
ml:id="SRP19070_C4"> <head>IV</head> <p>Месец је тако тужан; звезде не трепте као мало час; вет |
} Гледала је све то она умним очима два месеца, а после, молила да се из Топлице <pb n="138" /> |
о да је то онај старац што пре неколико месеца украде девојку, што отиде у сарај паши, што прим |
шао је у ноћ, летњу ноћ, лепу, обасјану месецем, намирисану мирисом цвећа, освежену росом; на н |
се однесе онај лепи мангал са звездом и месецом код невесте; ханум-ефенди хоће сама да кува кав |
ној отвореној ћошки на меком шиљтету, а месечина га бије у обријано теме, изазива му заједно с |
њом и прети Турцима.{S} Кад је најлепша месечина највише виче, а тишином разлеже се његов глас |
њу, и ноћу, у кули, и у овој ливади, на месечини, кад силно мирише копитњак и мајкина душица, п |
хватају у коло а дуси блуде земљом, на месечини, сања и мање болно срце, и не оволико растужен |
ма невино изгинулих, што блуде ноћу, на месечини, жељне овога света.</p> <p>Тишина, дубока, мрт |
види капиџик мулине кћери, и крај њега место, свој хаџилук...{S} Сад је у постељи новој; све с |
ала у својој девојачкој постељи; мењала место, час у мусафир-одаји, час у диван-хане, како је з |
јој је, наслони чело на свето место, на место где је Исмаил био, њој о љубави говорио, њено лиц |
говори; пролази кроз руљу; сви му праве место...</p> <p>И мало, па се граја сасвим стиша; Арнау |
га у одају, посади га на тахт, на своје место.{S} Из друге одаје изиђе нишки паша, плав, висок, |
но.</p> <p>Махмуд-беј се помаче, уступи место Мурад-беју, <pb n="118" /> Турчину, у високом фес |
есковчанка, притискујући белим јашмаком место на грлу где су били Арнауткини секутићи, да крв з |
та да понављамо.{S} Исти ред речи, само место Џавер-бејова имена име мула-Халимово.</p> <p>Мура |
му се ближи главом мула.</p> <p>Мулино место није на тахту, али он се попе и загрме:</p> <p>— |
ило, лако јој је, наслони чело на свето место, на место где је Исмаил био, њој о љубави говорио |
ео, само га она гледа.{S} На глави му у место круне сахан, из кога се лије сребро и пада кроз б |
врховима својих нежних прстију додирну место на лицу где је Исмаил додирнуо, па их тад љубљаше |
било онда, Зулфи; а сад!...</p> <p>— Кс’мет (судбина), чучук ханум.</p> <p>— Таксират (несрећа) |
днога старога дишћурка самур, па јој то метао у недра, вичући:{S} Сичан!{S} Сичан (миш! миш)!{S |
бучена легне; мулина кћи чучне крај ње, метне јој руку на чело, ухвати је за руку.</p> <p>— Ват |
кроз прсте, шапће, ниха се, и час-по па метне руку на кћерино чело, узме је за руку, гледа је у |
да не слушаш ни овога ни онога, већ да метнеш ухо на срце...{S} Да ти не прети мула?{S} Да те |
лост</hi>, паши <hi>срамота</hi>: хајде метни ово двоје на теразије.{S} Ама, ко би био луд да м |
" /> Дај теразије, ела! на једну страну метни перо, на другу олово, ела!{S} Ха-ха-ха! засмеја с |
сурмом, па тобоже се боји урока.</p> <p>Метни ми на чедо ладен, мајчице, шербете..., па се не б |
емљу да пропадне.{S} Уђе у своју одају, метну чивију, па се не појави до мрака, док пашиница не |
местио ваздан кићене пиштоље и јатаган; метну на главу нов ћулав и тунус фес.{S} Затурио фес и |
/> како би узео лептирова крила, па је метну на свој образ.{S} Како би и њу ижљубио, а не може |
оју јој Исмаил правио за свадбу, да јој метну на грло бисер што јој Исмаил дао за <hi>виђење</h |
одмах, ја ћу...{S} Мула не доврши, него метну руку на јатаган, па устаде.</p> <p>Паша скочи, и |
буђења и и силнога напрезања закашља: и метнувши на уста јаглук, златом везен, обоји га крвљу.. |
а-Халимовица: обухватила рукама колена, метнула браду на њих, па се клати, дрхти, трза се, ослу |
до његове свадбе, па толико зрна пасуља метнула у чпаг његових широких шалвара; и чим би устао |
нити се играо, ни се с њима разговарао; метнуо би шиљте на праг софе, па би ту сео, и наслонио |
ију; тражио си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.{S} На глави ти камен, у срцу ти |
<p>— Тражио си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.</p> <p>Погодио мула.{S} На глави |
наутке је покрише фереџом мулине кћери, метнуше јој на лице бели јашмак, па изиђоше; уђоше људи |
..</p> <p>Робиње јој простреше постељу; метнуше јој кану на дланове и табане, на нокте руку и б |
шербете..., па се не бој урока.</p> <p>Метнуше јој ладен, то јест пуце од некакве црне смоле, |
и Арнауткини секутићи, да крв заустави, меће главу у торбу и, још смелије, још дрскије, настављ |
, ваде из недара по јабуку или крушку и мећу је крај ње не као понуду болеснику, него као прву |
} Плашење!{S} Претио вуку овцом; плашио мечку решетом, мула-Халима и Арнауте падишахом и законо |
куца у саз и пева: о севдаху, о ашку, о Меџнуну и Лејли, двоје драгих, што се толико волели, па |
ују живот, тело и душу, и слободу туђу; ми овде у Топлици под Јастрепцем не.{S} А коњ, а во, а |
да, за трећега петнаест, као за ата.{S} Ми овде хиљаду гроша како за крв мулина сина, тако за к |
исти мула признао је и да је хајдук, да ми је украо снаху.{S} За мулима сина нема сведока: за м |
</p> <p>— Немој, чедо, сурме сада... да ми те не урекну...</p> <p>Жали је мајка, да се не мучи |
и, шта су чифлуци, шта је ергела!{S} Да ми је са селамом пратио тапију од Стамбола с његовим Са |
т, пријатељу, учинио, и нека Алах да да ми је за вајду.{S} Ти, мула, пријатељу, чуо сам, хоћеш |
еданпут, твој савет.{S} Паша Шкодралија ми је као отац, воли ме, јер ме мој отац, његов друг, н |
{S} Хајде на мегдан!{S} Пушка ти, пушка ми.{S} Јатаган ти, јатаган ми.{S} Ама то нећемо за дуг |
рављено.</p> <p>— Тако, пашо.{S} Кадуна ми је Фати-султан.{S} Ту беше пуномоћник, ту сведоци, т |
друго не знам...{S} У Брусу, код брата ми“. „Еј!{S} Стамбол и Бруса, комшија и комшика“...{S}В |
кад јој мајка опет дође, њој:{S} Ништа ми није... није грозница.{S} И силом поче устајати; сед |
ве Прокупље, сав Арнаутлук.{S} Који год ми каже: „Срећна ти невеста!“ смеје се... познајем да с |
<p>Дадоше јој огледало.</p> <p>— Сурме ми дајте.</p> <p>И сурме јој дадоше.</p> <p>Мршаве руке |
по грдном снегу, сишао у село.{S} Нене ми се није бојала никога до Бога и мула-Халима, а ево д |
погађа; уместо бакарних грошева, златне ми лире за њу нуди, срам га било! <pb n="129" /> И нуди |
шим горскога вука, гладна...{S} Доћи ће ми на разговор, и на договор, није друго; да се договор |
кроз вилајет где пашујем?!{S} Насмејаће ми се и турско и каурско“.{S} Па још кад дође ред да вр |
хафузовом кћери; сто, двеста пута: биће ми снаха рођака цара царева.{S} Да се онда мање гордила |
, да не помисли:{S} Хајде!{S} Опростиће ми и Бог и син, кад пристанем да се и њена реч чује.</p |
ди, срам га било! <pb n="129" /> И нуди ми мал његов, конаци, чифлуци, ергелу, робље, срам га б |
ношљива.{S} Ниједанпут није рекла: жени ми се син хафузовом кћери; сто, двеста пута: биће ми сн |
, па тобоже се боји урока.</p> <p>Метни ми на чедо ладен, мајчице, шербете..., па се не бој уро |
— Пашам, чешемм’и нури, (Пашо мој, очни ми виде).</p> <pb n="123" /> <p>— Шта има, ханум?...{S} |
аирли (срећно)!</p> <p>— Да зовеш, очни ми виде, пашу Шкодралију: да он иде мула-Халиму.{S} Он |
</p> <p>— Ама, море, је ли истина да си ми ти <hi>украо</hi> снаху?</p> <p>— Ко је <hi>море</hi |
/p> <p>— Мула-Халим, је ли истина да си ми ти <hi>однео</hi> снаху?</p> <p>— Истина, пашо.{S} А |
ка ти, пушка ми.{S} Јатаган ти, јатаган ми.{S} Ама то нећемо за дуг што ми дугујеш, за крв, већ |
апији, или звекир: „То је улак... дошао ми мула у прокупачки сарај на договор.“ Данас, сутра, п |
праћао, учио ме, световао ме, и говорио ми: „Ако те снађе, не дај Боже, нека лошотиња, тражи по |
ли се сећа поруке мајке Исмаилове: ако ми не освети сина мушка глава, нека га освети женска; и |
чи чучао он, Исмаил...{S} Аман!{S} Како ми је било онда, Зулфи; а сад!...</p> <p>— Кс’мет (судб |
нашем се венчању нисмо обрадовали само ми, или само наши родитељи, моја сестра, него све Проку |
речи сети, и мисли: „Јесте, мула, блато ми до појаса, до гуше: како ћу каљав кроз град, кроз ви |
ак...{S} Изиђите из собе, јенђе..., ето ми га отац: пева се Растанак...{S} Што плачу кад слушај |
нет оставио.{S} Кад сам млад био, често ми је писмо праћао, учио ме, световао ме, и говорио ми: |
јатаган ми.{S} Ама то нећемо за дуг што ми дугујеш, за крв, већ...{S} Ако си бољи од мене, ено |
фуз-Ахмед оде, а не рече мули:{S} Зашто ми украде кћер?{S} И не потражи је од муле, — не смеде, |
"126" /> <p>— Кад си био млад, твоје су ми очи биле књига, писана на арнаутски: сад ту књигу гл |
е ти Шемси (сунце), ама бадава...{S} Ич ми не излази на мегдан, арслан арслана тражи...{S} Арсл |
има јунак на ату, у златним хаљинама, с миздраком...{S} Ја сам мислила да је то Исмаил; а оно.. |
ећ Ђурђев дан, јунак Хедрлес, на ату, с миздраком, <pb n="143" /> у златним хаљинама, окупан, н |
маилом у души говори; гледа му очи, њој миле, слуша му глас, њој сладак...{S} И најпосле моли р |
а друга Мифтара, сети се те приче, њему миле, нове, и од љубави посрну као од поветарца „сарош |
ута јазук! једну аспру <pb n="82" /> за милијон лира, за небројено благо, мир душе за госпоство |
сунце) да га отопи...{S} За једну аспру милијон лира, небројено благо...{S} Пође по конаку, она |
е здрав на јави сањао!...{S} И робињама мило, и мулиној кћери, што су је тако лепо обукле, наки |
ао Лејле, Лејле-ханум...{S} Па јој дође мило, лако јој је, наслони чело на свето место, на мест |
сао и написао Шемси-паша.{S} Шемси-паши мило, цикнуо би од радости, а уздржава се, крије радост |
сети да је се и празне боји.{S} Би јој мило што се не расрди кад је младожења назва назли-Стам |
-султан!{S} Одјекну њено лепо име, њему мило а он зарида, изиђе из одаје; побеже удно вотњака, |
м очима то гледа.{S} Гледала, погледима миловала, па се уморила.{S} Гледала то и ћутала; а сад, |
б; што ће гледати Исмаилова ата; што ће миловати Исмаилова хрта и сокола; што ће љубити Исмаило |
цветом, па лишћем, па родом, Он, благ и милосрдан, и оком неће тренути.{S} Аллах!{S} Ама и осве |
људи, него од Алаха.{S} А Алах, благ и милосрдан, није као човек: да аспру, па се големи, мило |
срђу Шемси-пашину.</p> <p>— Мерхаметли (милосрдан) је, Алла’! жали куче, жали маче, те неће ли |
севдаху што га за њу има, о госпоству и милосрђу Шемси-пашину.</p> <p>— Мерхаметли (милосрдан) |
не као понуду болеснику, него као прву милост господаровој кадуни.</p> <p>А од ње се мулина кћ |
побунише Арнаути, убише јој сина, њену милост и хранитеља, кириџију, који бејаше пошао у Ниш с |
} Џафер-беј... јок, Бал-беј, тако га од милости зову.{S} Баш је, вала, „бал“.{S} Млад, леп, гон |
</p> <p>Џафер, или, како га родитељи од милости зову, Бал (мед), висок је, танак је, очију плав |
..{S} Да идемо обе у Стамбол; да молимо милостивога падишаха да се смилује, да ти се баба врати |
више пута, и у њој се мирној и доброј, милостивој према сваком, што подиже очи к небу кад је к |
е, голе. „Као просјаци: голе, клате се, милостињу траже, не од људи, него од Алаха.{S} А Алах, |
није као човек: да аспру, па се големи, милостињу дадох; дариваће их прво цветом, па лишћем, па |
њене руке чешљале, њена љубав неговала, милује мршавом, смежураном руком врело чело, као смиљ ж |
аилова је сестра однесе на шиљте, па је милује, љуби, повраћа је, плаче над њом и говори:</p> < |
а Исмаила; кад му више не гледа ата, не милује хрта и сокола, не љуби рухо, не плаче над оружје |
леђа, још жућа.{S} Мулина је кћи љуби и милује: а Лесковчанка, притискујући белим јашмаком мест |
музару, коју је она врло волела.</p> <p>Милује Фати по коси, и замислила се, као да у одаји ник |
знежи се, и плаче, плаче, нихајући се и милујући све једнако Фати по коси.</p> <p>Кад Арнаути д |
ице прокупачког <hi>сараја</hi> (суда), мимо који пролажаше Исмаил, сањајући о својој првој ноћ |
ј скоро, чим буде с даровима готова.{S} Мимо кафезе јој пролази младожења; она га дочекује крад |
ашиница и син јој.{S} А паша?{S} Прошав мимо ове три одаје, широм отворене, кад се из Прокупља |
о појаса, и за четрдесет дана, који год мимо њега прође да га каменује.{S} Ископаше рупу, закоп |
е Фати-султан да се прохода; проводи је мимо коњушницу где је пусти ат брата њена; води је по д |
и га двапут видела, на мазги, прошао је мимо њене кафезе, и <pb n="79" /> чула је да су њене др |
, и ради ње свако јутро, сваке икиндије мимо њену кућу пролази: бели му се хаљина, фистан, широ |
млад, леп, исти његов Бал-беј; пролази мимо прокупачки сарај; засијаше се кроз пушкарнице пушч |
д Јастрепца, око које су џамије, висока минара с кандилима, испрва као свици по ливади, после ј |
т-трави, ослушкују глас мујезина с вита минара, позивање на молитву; једна старица наглуха прос |
засијаше се оловне капе с врхова витих минара.{S} Улазе у град, пуст, као да му је све куга по |
вратима на свод, са шареним таваном, и миндерима около зида, на високом <hi>тахту</hi>, као не |
рвеним; неке на шареним шиљтетима поред миндерлука, све у оном положају у коме их је украо сан. |
стуци крај прозора мокри, и застирка на миндерлуку, и нико на то не мисли; нико не склања с ћош |
замориле, и поспале.{S} Неке спавају на миндерлуцима, широким а ниским, као ватра црвеним; неке |
е у постељи, свиленој.</p> <p>Лежала на миндеру, лежала на шиљтету, лежала у својој девојачкој |
длановима, вичући:</p> <p>— Мирсаде!{S} Минире!</p> <p>У собу улетеше оне две Арнаутке, дадије; |
кадифели-џамадану...{S} Слуша глас, њој мио; гледа очи, њој драге; осећа на лицу топле прсте, и |
/> за милијон лира, за небројено благо, мир душе за госпоство!“ Мисли паша, гласно мисли, а гла |
ма Арнаута по друмовима, ни у Прокупљу; мир...{S} Дахну душом паша, смишљајући, одмах, какав ће |
ајзад, дахну душом, јер му јавише да је мир! нема Арнаута по друмовима, ни у Прокупљу; мир...{S |
н у Македонији; и даје ти сву ергелу из Мире; и даје ти све робље из конака и даје ти...</p> <p |
мајкина душица... дух је то, Исмаилов, мирис тако јак, све јачи, као да је ту башта онога свет |
светлости мало, чиста ваздуха ни мало, мирис јела, с одела, дим дувана, угаљ у мангалу, дисање |
уку око кћерине главе, по јоргану...{S} Мирис...{S} Она се радује...{S} О, како је срећан онај |
лицу, на уснама, удише га као зумбулов мирис, пије га као ђулов сок, опија се, заноси се, а оч |
ој, као да се разговарају.{S} И диже се мирис кроз свежину вечерњу са ливада загрејаних дневном |
обученим у густо ђурђевско лишће долази мирис: мирише јоргован, мирише јасмин, мирише исцветало |
е, без ћерчива и капка, кроз које улази мирис једне велике илијњаче, пуне рода, и илијинске тра |
ахову љубав!...{S} И тамо је ваздух сам мирис...; и тамо је сунце <pb n="142" /> као на анадолс |
.</p> <p>Отворише и врата; свеж ваздух, мирисав испуни одају...</p> <p>— Трећи ће петли сад, из |
је јасмин и јоргован...{S} Робиње унеле мирисаве гранчице јасмина и јоргована, а мајка је то, с |
у га.{S} Као красне Топлице ваздух, што мирисаше на мајкину душицу и на друге лековите траве, п |
> у златним хаљинама, окупан, намирисан мирисом јоргована, искићен исцветалом врбом.{S} Не; на |
е у обријано теме, изазива му заједно с мирисом бошче дувана рој мисли; и кад се после поноћи с |
ноћ, лепу, обасјану месецем, намирисану мирисом цвећа, освежену росом; на небу пуно звезда, тре |
, мирише јасмин, мирише исцветало воће, мирише росна трава...{S} Шушти лишће крај прозора одаје |
из сламе.{S} Арнаутке седе около, пуше, мирише им одело на угаљ, а неко и на неопранштину; проз |
че, кад месец изиђе, пође небом ведрим, мирише, сва, на копитњак, на омиљен, на одољен, на мајк |
ко лишће долази мирис: мирише јоргован, мирише јасмин, мирише исцветало воће, мирише росна трав |
мирис: мирише јоргован, мирише јасмин, мирише исцветало воће, мирише росна трава...{S} Шушти л |
цветне лехе, заливене и синоћ и јутрос, мирише земља...{S} Чује се топот коњски, из <pb n="67" |
м у густо ђурђевско лишће долази мирис: мирише јоргован, мирише јасмин, мирише исцветало воће, |
а се веселе; свирка и песма разлеже се; мирише ваздух на шебој, на каранфил, на росну траву; св |
се скупили око ње сви ноћни дуси...{S} Мирише копитњак и мајкина душица... дух је то, Исмаилов |
, од вечери до зоре, до белога дана.{S} Мирише свеж ноћни ваздух на шебој и каранфил из баште, |
ове, две црнкиње и једна Черкескиња.{S} Мирише капама и сарма из сахана „капаклија“ на мангалим |
мирише земља, покривена травом, да јој мирише дрвеће, обучено у лишће, и да јој мирише цветало |
унце земљу понекад и на доксату: да јој мирише земља, покривена травом, да јој мирише дрвеће, о |
ирише дрвеће, обучено у лишће, и да јој мирише цветало воће...{S} А од пре три дана је у соби и |
и у овој ливади, на месечини, кад силно мирише копитњак и мајкина душица, под овим бором, што ш |
твоја!{S} Алла’!“...{S} А јоргован опет мирише! опет лишће шушти и опет ветрић душе!{S} Славуј |
буле.{S} А она, лепа Фати-султан-ханума мирна; бледа је као свећа или као једна звезда коју, од |
трипут одговорила: хоћу, и била је тако мирна.</p> <p>— Фати-султан не зна шта ради, и не зна з |
аљда што јој кћи много бледа, и онолико мирна.{S} Али за што?{S} Фати-султан је невеста, а турс |
од невоље: (како се удала она не зна за мирно проведен дан, сат, увек у страху, да јој се муж н |
о је чула од оца, више пута, и у њој се мирној и доброј, милостивој према сваком, што подиже оч |
, па изиђоше...{S} Венчаше је с мулом с мирном савешћу.</p> <p>Мула рече паши, е има у години д |
о припљеска длановима, вичући:</p> <p>— Мирсаде!{S} Минире!</p> <p>У собу улетеше оне две Арнау |
Знаш такво дрво?{S} Не остављају га на миру ни док му је род зелен, а камо ли кад узри...{S} М |
и, кад је рана оволика?“ Пролазе људи и мисле; а ето ти је једна жена, па не могаде да прође, н |
ећањима на вољу, некад дивљаци; кад <hi>мисле</hi>, пре ће заборавити правила доброг понашања н |
очи као јава; а он јој гледа руке и не мислећи на њен сан, па се неколико пута сеже и не смеде |
кадуна Бал-бејова...</p> <p>Мисли паша, мисли, ни с ким се не разговара.{S} Најпосле смисли: да |
ена сактијана.{S} Брже ходи него досад, мисли на коју ће страну; и нигде излаза, свуд зид, свуд |
арња молитва, мене ће три“...{S} Мисли, мисли, изненада осети њене усне на својим..., овако ће |
сом, сам говори; мало, па сиђе у башту, мисли да ће му тамо лакше бити, а оно горе: у јабланово |
кад не може срамоте, никад ни до века; мисли и са женом се покаткад, дању, а и ноћу, разговара |
дна јутарња молитва, мене ће три“...{S} Мисли, мисли, изненада осети њене усне на својим..., ов |
ебројено благо, мир душе за госпоство!“ Мисли паша, гласно мисли, а глас му дрхти, и чисто је п |
пит, него је оставише да се одмори и да мисли, да размишља читаву недељу; а онда, у петак, јутр |
е! осветила му се Фати-султан...{S} Све мисли на њено ново венчање, и на њен селам који му пуно |
з прсте, испрва, шапће молитву; а после мисли, занесе се:{S} Исмаила душом гледа, ту крај капиџ |
и помиње име своје јединице, ниједна не мисли на украдену невесту: пашиница жали свога сина; је |
ни у кога не гледа, ни на кога овде не мисли: телом је у Прокупљу, душом у Лесковцу, крај сина |
застирка на миндерлуку, и нико на то не мисли; нико не склања с ћошке испретуране филџане и џез |
еде образе...</p> <p>Враћала се на исте мисли небројено пута, час из почетка, час из средине, и |
ви, сто година му се светиш“.</p> <p>Из мисли га трже пашиница.</p> <p>— Пашам, чешемм’и нури, |
блато.“ Сад се тих мулиних речи сети, и мисли: „Јесте, мула, блато ми до појаса, до гуше: како |
ода, хода паша по прокупачком сарају, и мисли.{S} Омален, црн, зелених живих очију, испупчених |
а му заједно с мирисом бошче дувана рој мисли; и кад се после поноћи сети постеље и устане, осе |
65" /> <p>И повраћају је у живот полако мисли: што ће моћи овде слободно и непрестано на Исмаил |
е кикоћу кад те махалом опазе“.{S} Тако мисли; а после куне брод који Ахмед-хафуза и његов харе |
кад се макар мало превије грбина,“ тако мисли Шемси-паша; јер тврдо верује да мула пристаде на |
душе за госпоство!“ Мисли паша, гласно мисли, а глас му дрхти, и чисто је промењен, сам га не |
} Хода, па тек застане, зажмури, гласно мисли: не зна с кога краја да почне.{S} Пљесну длановим |
ихна сина пуштена, и, најпосле, шта <hi>мисли</hi> мула-Халим, то јест, да му је сина он убио, |
е би било, лакше.</p> <pb n="122" /> <p>Мисли паша како да се опрости страха, кад не може срамо |
султан буде кадуна Бал-бејова...</p> <p>Мисли паша, мисли, ни с ким се не разговара.{S} Најпосл |
ће кроз град с катраном на образу!... „Мисли сад, кад ниси пре мислио.{S} Затвори се у харем, |
поноћи изиђе...{S} Нисам могла спавати, мислила сам, и смислила сам да...</p> <p>— Нека је хаир |
е ње ниједанпут сетила.{S} Али откуд је мислила да ће се сплести и пасти, кад јој се пут којим |
тним хаљинама, с миздраком...{S} Ја сам мислила да је то Исмаил; а оно...{S} Хедрлес (Св. Ђорђе |
е се такођер чуди Арнаутин, јер он није мислио да може бити тако белога лица под топлим сунцем |
на образу!... „Мисли сад, кад ниси пре мислио.{S} Затвори се у харем, као твоја жена.{S} Њу је |
е речи?...{S} Није, пријатељу.{S} Нисам мислио да те ударим ни каменом ни ружом; само сам хтео |
и овде слободно и непрестано на Исмаила мислити; што ће живети у кули у којој је Исмаил живео; |
в: извија дугачки врат, а танким ногама мислиш не додирује земљу...</p> <p>Пројезди махалама, п |
прозору, па гледа...{S} Бујица!{S} Нема мислиш уставе која ће је зауставити.{S} Таласа се, чове |
. „Какав Стамбол, женска главо?!{S} Зар мислиш да је Војњацима Стамбол далеко?“ „Е ја друго не |
Змији жалац није у репу.{S} И после зар мислиш да су с овом осветом Арнаути готови.{S} Јок.{S} |
Пре десетину година, у Старој Србији, у Митровици, уби један млад Арнаутин младога ћатиба Хасан |
лад, он није веровао, и ако му је верни Мифтар причао, да човеку може бити и на земљи као на не |
љубио би и уста, а још се уздржава, као Мифтар...{S} Узе руку, белу, меку као паперје, каква је |
него слага: „Шемси, проклет да је! убио Мифтар-агина сина...{S} Још није платио један дуг, ево |
сети се једне приче свога вернога друга Мифтара, сети се те приче, њему миле, нове, и од љубави |
приче Мифтарове...; умним оком не гледа Мифтара и његову невесту, него себе и Фати-султан...{S} |
, господар...{S} Грли јој вити стас... „Мифтара је затекла у постељи само једна јутарња молитва |
рдеку је с невестом...{S} Оживеше приче Мифтарове...; умним оком не гледа Мифтара и његову неве |
јњака...{S} Ха-ха-ха!{S} Пашо, кажи <hi>михаирли</hi> (срећно)!...{S} Ха-ха-ха!{S} Мој пашо!{S} |
нај трепери без ветра.{S} Овај се једва миче кад кокошке иду на седало пре одређена сата.{S} Та |
а и кућу и мужа, па се из очеве куле не миче.</p> <p>И не зна; нико јој не рече, ни мајка, ни д |
кадуни.</p> <p>А од ње се мулина кћи не миче.{S} Црмпураста, млада, крупна, руку и ногу као у м |
, она их отвара...{S} И џин, џински цар миче се... то је Исмаил...{S} Чује ход из далека...{S} |
је.{S} Гугутке се из својих котарица не мичу; а псима се носи храна у њихне кочине.{S} Сокацима |
мулина кћи, које се од њене постеље не мичу, и робиње не знају више кад јој је бунило, а кад ј |
недра, вичући:{S} Сичан!{S} Сичан (миш! миш)!{S} Али једанпут дође Замбак својој хануми на тужб |
ао у недра, вичући:{S} Сичан!{S} Сичан (миш! миш)!{S} Али једанпут дође Замбак својој хануми на |
о да се свети мули он, што плаши робиње мишем, а и сам га се готово боји, нарочито пацова, кад |
, на зиму, на цичу, кад другује мачка с мишем...</p> <p>Спавају...</p> <p>А на отвореној ћошки, |
.</p> <p>— .{S}Ашици, сваки има саз под мишком, зар ниси видео?{S} Од града до града иду, удара |
е, говори јој мулина кћи и хвата је под мишку да је дигне.</p> <p>— Хајде, Фати-султан, сунце: |
исправљајући се, па је ухвати под другу мишку.</p> <p>Све су три уз врата.</p> <p>— Не дршћи, з |
Цариград ишао, и тамо свако чудо видео, мишљаше, е је прво време туге што ватра с пламеном; пос |
е гледа, а оно ето мулина сина, на ату; млад, леп, исти његов Бал-беј; пролази мимо прокупачки |
, сунце, не стиди се, кажи „буди“...{S} Млад, леп, твоја прилика...{S} Усред зиме зумбул! и уср |
а деда паше, рођаци бејелербејови...{S} Млад, кузум, твоја прилика.{S} Ти си чула да је...{S} А |
Саида, а, мула?</p> <p>— Још мало...{S} Млад, и луд, па се задоцнио...{S} Оставио да дође сутра |
илости зову.{S} Баш је, вала, „бал“.{S} Млад, леп, гонџе-лале, и од соја; стриц му је био велик |
отакоше усана Фати-султан-хануминих.{S} Млад, он није веровао, и ако му је верни Мифтар причао, |
дговора, стара настави:{S} Џафер-беј је млад, видела сам га једанпут у Есма-кадуне...{S} Леп.{S |
амрти њему у аманет оставио.{S} Кад сам млад био, често ми је писмо праћао, учио ме, световао м |
у Старој Србији, у Митровици, уби један млад Арнаутин младога ћатиба Хасан-беја, Цариграђанина. |
м.{S} Ману су Турци, одавно, кад је био млад, момче за женидбу, украли и потурчили девојку, с к |
ашу.</p> <pb n="126" /> <p>— Кад си био млад, твоје су ми очи биле књига, писана на арнаутски: |
о срце не сме даље.</p> <p>Пашић, и ако млад, и ако размажено лане, није видео Фатме, а у њу се |
{S} Крај капије је непрестано капиџика, млада Циганка једна, па чим прилупа халка на капији, ил |
рођака цару царева.{S} Шемси има сина, млада, красна, Џафер-беја.{S} Шемси је био већ спремио |
арца са сажаљавањем, јер у њему је она, млада, чиста, неискусна, видела само уцвељена оца, и ка |
е се мулина кћи не миче.{S} Црмпураста, млада, крупна, руку и ногу као у мушкарца, науснице као |
Веле полудела, од страха.</p> <p>— Вај, млада!{S} Вај, лепа!{S} Вај, од соја! а толико несрећна |
као ибришим, дугих као крила ластавице; млада, једва да има тридесет једну-две; родом из Сирије |
та, а не живи с мужем, те га остави.{S} Млада, а без мужа беше пет година: заинатио се онај, па |
...{S} И мајка, вели, зна да је Исмаила млада и зелена испратио на онај свет, без невоље, тек о |
е је бакаран мангал, пун жара.{S} Једна млада Прокупчанка, була, <pb n="31" /> у белим шалварам |
латила, није јој жао.{S} Како би се она млада, одрасла у кафезу као кумрија светила.{S} Да није |
јој облаче и гиздају снаху,“ говори она млада Прокупчанка, што је мало час на доксату каву кува |
То пашин бакшиш збори, ђувендеее! цикну млада Арнаутка, као гуја, и за тренуће ока баци се на Л |
лека, чује се дахире, и песма; то буле, младе жене и девојке, певају у башти између леха, крај |
и, прича, и кад види да само мрдне рука младе Арнаутке, нада се песници, те увлачи, несвесно, в |
д силног страха — онемела!{S} И оне две младе хануме, и робиња, више говоре покретима руку и гл |
, загледају пушке, гледају јатагане.{S} Млади хоће у Прокупље, да убију Шемси-пашу.{S} Стари их |
ом капијом и отишли за тахтариваном.{S} Млади Арнаути опколили конак с грађанима, па све чешће |
иво већ одавно будно, жене и девојке, и млади људи, и момци, и деца; све се већ окупало, пре су |
уби нико не знаде; а сваки знаде да му млади ћатиб не бејаше ништа учинио.{S} После се чу, да |
љало протумачити, и, са Суљом и Саидом, младим Арнаутима из племена кому је он поглавар, одмах |
ј опреми, и питају се ко је поноситији, младић или ат његов: извија дугачки врат, а танким нога |
Није јахач, није стрелац, али је мушко, младић, па би му тешко било у харему, да није са женама |
ак, ако из пушке нишани боље него многи младић.</p> <p>Фати-султан виђа младића често: једанпут |
те ухватише под њим ата: скочи мула као младић.{S} Право каже она стара: нема мула више од шезд |
би:{S} Био би грех да се оженило дете (младић) бабом.{S} И ово сад није учињено од обести, већ |
ла кад се заљуби...</p> <p>Виде једнога младића, Арнаутина, јединца сина, и мезимца старога мул |
о многи младић.</p> <p>Фати-султан виђа младића често: једанпут га видела кроз пробушену ограду |
то с маха на мах сине као у младића, не младића просвећена <pb n="49" /> ума, него дивљака; па |
и крупним, што с маха на мах сине као у младића, не младића просвећена <pb n="49" /> ума, него |
у и ногу као у мушкарца, науснице као у младића, у антерији скројеној по стамболски, коју је у |
топличким момчадма; надскакивао је све младиће из племена кому је он поглавар.{S} Смеје се сам |
ју о Прокупљу, о женама, о девојкама, о младићима, о љубави. „Зар и овде има љубави?“ упита јед |
</hi>, решетке на прозорима, па се диве младићу, његовој <pb n="10" /> лепоти, његову оделу, ње |
у мулина сина, о несрећној љубави двоје младих.{S} Сваки их жали; погађају ко је убио Исмаила.< |
е кадуне, у овој су одаји будне још три младице.{S} Од певања, играња, разузданог весеља, ханум |
све се то, и мушко и женско, и старо и младо, подигло кули мула-Халимовој; па људи остају око |
и-султан-ханумино венчање.{S} И старо и младо, и богато и сирото, ко год чу о овоме венчању, за |
и, у Митровици, уби један млад Арнаутин младога ћатиба Хасан-беја, Цариграђанина.{S} Зашто га у |
{S} Би јој мило што се не расрди кад је младожења назва назли-Стамболком.{S} Мало поћуташе, па |
вима готова.{S} Мимо кафезе јој пролази младожења; она га дочекује крадом, иза кафеза, да је ни |
ећ спремио Фати-султан дар, који би јој младожења дао за виђење.{S} Какав дар!{S} Калпак, по ка |
-султан била венчана, да јој је погинуо младожења, и да је она остала <hi>слободна</hi>.{S} Тол |
{S} Вај!{S} Вај!{S} Јазук, кћери, твоја младост!“ Па поклопи лице рукама и зајеца како скоро ни |
{S} У кући свађа, сваки час; али, пуста младост!{S} Фати-султан је ипак весела, па и тужну, мно |
м, као твоја жена.{S} Њу је затворио од младости закон; тебе под старост твоја лудост.{S} Хтео |
рошлом срећном времену, о јунаштву, и о младости и ашиковању, па се опростише: паша оде у Леско |
шкргут зуба Садије-хануме: прича јој о младости и лепоти пашићевој, о севдаху што га за њу има |
ја, то јест од паше, иде, одмах; тако у младости, тако сад.{S} У лов је полазио само на вуке. „ |
>А! ха! ха!{S} Дервиш Баба!</l> <l>Љуби младу, удри стару кадуну!</l> </quote> <p>....{S} С мах |
час баци поглед на своју кјучук-хануму (младу <pb n="34" /> госпођу), с којом се играла као с д |
а се укаже потреба; а нишки паша, и ако млађи од овога, у свему, почиње разговор, само ниже реч |
поведа, него наређује, као кћерима, или млађим другарицама, да што пре поскидају и склоне спрем |
о, као вук овци.{S} Пошикља крв читавим млазевима, а Арнаутка се подиже с обојеним крвљу уснама |
/> као на анадолској страни...{S} Нека мм је конак тамо...{S} Носите ме, за Алахову љубав!</p> |
ца до корица, па и мене учио мусафу, ја многе суре знам онако, напамет, па за то знам шта је не |
Прокупчана, и Турака и ђаура, изгинуле многе чифчије хафуз-Ахмедове, јер су Арнаути до његових |
е крепак, ако из пушке нишани боље него многи младић.</p> <p>Фати-султан виђа младића често: је |
павају, и у трећој.{S} Кућа пространа с многим одајама, одаџицима, ћошкама; прозора пуно; на пр |
по сиротињи, арнаутској па и турској, и многима пошље по врећу брашна и ћупче масла; купи им ру |
оз прозорске решетке; виђа га, воли га, много, њој се чини више од очију, од живота, и од завич |
н, а камо ли кад узри...{S} Много рода, много каменица.{S} Топола висока, и у лето пуна лишћа, |
ици, и једанпут враћајући се из хамама, много пута кроз прозорске решетке; виђа га, воли га, мн |
ава, с очима утеклим у главу, збрчкана, много, не од старости, него од невоље: (како се удала о |
куће.{S} Мало пише, у сарају, код оца, много се игра ораха.{S} Страстан је играч ораха, и стра |
не, најпосле, вреле усне, сад изгореле, много, од силне ватре; очита молитву, ту, она, болна... |
је Исмаил додирнуо, па их тад љубљаше, много, и страсно...</p> <p>О, како сад себе воли, зато |
јечи, да стење; брада му се узе трести, много: кишом му грунуше сузе...</p> <p>— Што ти би, мул |
не кочине.{S} Сокацима, кривим и уским, много каљавим, осим симиџија, бозаџија и оних што воће |
а-ха-ха-ха! засмеја се мула још једном, много, и премери пашу још једним погледом, и то погледо |
е коња у коњушницу; а он се са сестром, много старијом од себе, дуго разговара, и код ње руча, |
Фати-султан је ипак весела, па и тужну, много забринуту мајку често разговори, и развесели.{S} |
био правичан старешина; и <pb n="48" /> много је показивао свој <hi>салтанат</hi>, то јест госп |
је род зелен, а камо ли кад узри...{S} Много рода, много каменица.{S} Топола висока, и у лето |
упче масла; купи им рухо.{S} Жене су га много волеле, не толико што је био леп, колико што је б |
не могу да разберем.{S} Да ли се књига много читала, па се слова поабала: или сам ја толико ос |
I</head> <p>Исмаил је пошао из Прокупља много доцније но други пут.{S} Пошао је у ноћ, летњу но |
м материјама, златом везеним, махрамама много шареним, кесама кићеним, газовима, оним што је би |
и раде по авлији, по кући, посла се има много, данас, на тужан, велики празник, дан смрти њихов |
мед-хафуза спахилуци...</p> <p>Не прође много, па хафуз и овде уби човека, и даде крвнину пола |
ред војском Мурат-пашу, старца, који је много пута стишавао побуњене Арнауте, и увек их брзо ст |
сковчанке, споре племство, за то што је много охола, јер веле да је од краја „видела“, не би им |
ни мало срамоте. „Кад желиш да се коме много осветиш, гледај да га осрамотиш“, то је чула од о |
се опрости бремена. (А опростила га се много пре рока.) Она се опоравља, а мајка види па се на |
а.{S} Али и главу могу по глави, кад се много похаси.</p> <p>— Она би тада репом.</p> <p>— Змиј |
пље, а хладна Топлица тужно шуми, те се много меко срце расплака, јер му се учини да су то узда |
рва као свици по ливади, после јасна, и много као у ноћ што се зове <hi>Кадр-Лејле</hi>, где је |
, и једна стара беговица о њеној лепоти много.{S} Нестрпљив био.{S} Црна Ђултер пребројила коли |
како чудна, уплашена, ваљда што јој кћи много бледа, и онолико мирна.{S} Али за што?{S} Фати-су |
ре надувен, силан, сад љубазан, понизан много, како Турчин може да буде када се укаже потреба; |
, не певају тице, тишина, само онај бор много шушти, и тужно се превија голо дрвеће, јер духа с |
воре хануме.</p> <p>И тај дивни град, с много душа, велики, по мусломански и Стамбол и <hi>Дер- |
девојке.{S} Истина, и он је задиркивао многу лепу Циганчицу, али је још „гонџе-лале“...</p> <p |
, кад даде пуномоћје, кад је венчаше са мном, с поглаваром арнаутскога племена Војњака...{S} Ха |
и само мало, па наиђоше на пут очишћен; мноштво сељака, чифчије пијанога Ахмед-хафуза, раја тур |
не пуштају, да не би на кога налетео — мноштво је.{S} Што ближе јутру, све чешће завришти Рузи |
биње, и беле и црне.{S} С првима је, по мњењу „правих турских племићка“, хануми од <hi>оџака</h |
Муж јој није причао ни нешто што је, по мњењу Турака, жени за причање, а камо ли овако што.{S} |
, меку као паперје, каква је, по његову мњењу и памети, само у оних кадуна које се зову <hi>сул |
S} Јазук!{S} Јазук! ...{S} Непуштена од мога сина, удаде...{S} Хиљаду пута јазук!...{S} Ама ниј |
и аспре више.{S} Ја нисам трговац, нити мога сина крв хеспап, а он се за ту крв погађа; уместо |
и мисле; а ето ти је једна жена, па не могаде да прође, но застаде и пита: „Је ли, Вога ти, чи |
, покуша, онако стара, да истрчи, па не могаде, но се заљуља и лупи о под застрвен асуром.</p> |
е, нагло се подиже да устане, па кад не могаде, завали се, опет, у јастуке и радосно поче:</p> |
дана уби, кад за тридесет девет нико не могаде.{S} И чиме ли га, Алла’ удари, кад је рана оволи |
ав)!...{S} Харам ти ако не...</p> <p>Не могаде више, јер се са узбуђења и и силнога напрезања з |
и на лицу јој још тел стоји, колико је могао остати.{S} Не умивају је, или што се тога не сећа |
-хануму, а толико је познаје, да би јој могао, чини му <pb n="12" /> се, израдити слику на белу |
ост.{S} Савест јој чиста, јер онај глас могао је допрети и до падишахове хануме, а до ње не.{S} |
ица.{S} И после, она није <pb n="77" /> могла примити хануме, јер јој је у харему син.</p> <p>З |
ацело, и спомен на свој завичај, кад би могла да заборави ноћашњи сан.{S} Па гледајући у њега п |
чула сам где у поноћи изиђе...{S} Нисам могла спавати, мислила сам, и смислила сам да...</p> <p |
ко може да расцепи груди ружа, кад није могло камење?“ „Камењем ме ударали знанци и непознати; |
реза.{S} Враћам му слободу, то могу; не могу бео образ.{S} Сам га је на комар турио и изгубио.{ |
hi>какву крв</hi>; ама сам човек, па не могу.{S} Него ако ти је воља да чујеш одмах, ја ћу...{S |
аутски: сад ту књигу гледам, а ништа не могу да разберем.{S} Да ли се књига много читала, па се |
нека не преза.{S} Враћам му слободу, то могу; не могу бео образ.{S} Сам га је на комар турио и |
/p> <p>— То јест, глава.{S} Али и главу могу по глави, кад се много похаси.</p> <p>— Она би тад |
д највише на њ кучићи лају.{S} А шта му могу кучићи?{S} Није месец свећа под судом...{S} Није в |
за каљаво чело и катрањав образ што му могу ја?!{S} Сву Топлицу и Ветерницу да исцрпем, па ниш |
ило), и он жив, нигде ране, само понека модрица!{S} Кад би четрдесети дан, ето ти једнога; баци |
н је осмех развукао изгореле усне...{S} Можда су та суза и тај осмех збогом Топлици и гробу Исм |
г под Јастрепцем, увијен у бели покров, може бити? или некуд даље, далеко од муле? или у Лесков |
а Арапе...{S} За џак:{S} Шемси-паша је, може бити <pb n="133" /> послао по шаир-девојци и ашици |
на, и може да понови венчање с пашићем, може с мулом, јер је и један и други преко својих пуном |
лави.{S} Срце ће једно, глава ће друго, може бити. <pb n="103" /> Мула-Халим ти је <hi>венчање< |
ер чуди Арнаутин, јер он није мислио да може бити тако белога лица под топлим сунцем стамболски |
нема више од шездесет, шездесет три, па може бити озго још једну, и две.{S} Кад сам ја била дев |
ека га виде и Турци и ђаури. „А!{S} Шта може лепа реч! и што се не може постићи кад се стоји пр |
бул-очима...</p> <p>— Биће...{S} Свашта може бити.{S} А Шемси-паша ако је изгубио образ (Вај!{S |
, дође пред кућу, а не улази унутра, не може, не сме.{S} Најпосле, брзо, уђе у кућу, у одају гд |
<hi>Алахово Писмо</hi> као у Алаха: не може је снаћи друго до оно што јој је писано.{S} Гледа |
а не може имати два мужа, по закону; не може да..!{S} Кад је питају за кога ће „За Бал-беја“, о |
о јаглук с тавана у сандуке, оне...“ не може да рече „Фати-султан-ханумине“.{S} Одмах, ханум-еф |
ој образ.{S} Како би и њу ижљубио, а не може, и ако је оволико воли; јер то је рука, истина, де |
м, подигао руке, хоће да је загрди а не може, онај га свет гледа; и она диже руке, па опет их с |
на Алахово Писмо, то јест да никога не може снаћи друго, до оно што му је писано прстом Алахов |
} Тек што је раширила крила, види да не може, склапа их, клоне...{S} И опет се као нечему нада, |
ше, мула, ама...{S} Од Алахова Писма не може се да...</p> <p>— Питаш за снаху; а ти си мени, па |
... пашће јој оба венчања...{S} Жена не може имати два мужа, по закону; не може да..!{S} Кад је |
паша како да се опрости страха, кад не може срамоте, никад ни до века; мисли и са женом се пок |
поручила да није човек него жена кад не може од Турака да је отме, полудео.{S} Из Власине је, а |
после смисли: да почне лепим.{S} Где не може пушка и сабља, ту ће лепа реч.{S} А мула долази у |
. „А!{S} Шта може лепа реч! и што се не може постићи кад се стоји право, постићи ће се, увек, к |
ј својом бесом спута и ноге руке, те не може да се и она освети Шемси-паши и за брата и за несу |
ако њу још надом заварава, себе више не може.{S} Мајка је љуби, а она:</p> <p>— А, а!{S} Нов та |
лава, нека га освети женска“.{S} Ако не може крв за крв, <hi>како може</hi>, додаје она, и обли |
њој као земља према небу, а с којима се може разговарати, па чак и проћеретати, то нису хануме |
абука...</p> <p>— Или бал (мед), ако се може бал у џаку носити; а бал се претворио у дућану Ахм |
ања, по закону, пала, те је слободна, и може да понови венчање с пашићем, може с мулом, јер је |
Чудо!{S} Чудо!{S} Чудо!...{S} Толико ли може Турчин да лаже?!{S} Харамије сина мојега...</p> <p |
сад љубазан, понизан много, како Турчин може да буде када се укаже потреба; а нишки паша, и ако |
кодралију: да он иде мула-Халиму.{S} Он може да...{S} И узе му нешто шаптати; шапће дуго.</p> < |
овори: „Ружом“. „А, шегу тераш.{S} Како може да расцепи груди ружа, кад није могло камење?“ „Ка |
а“.{S} Ако не може крв за крв, <hi>како може</hi>, додаје она, и облије јој румен бледо лице.</ |
и...</p> <p>— Аллааа! викну мула колико може, и отури чибук од себе далеко; жар се просу по ћил |
ко му је верни Мифтар причао, да човеку може бити и на земљи као на небу, у рају где је зелених |
жем аманет и селам.{S} А ти знаш, мула, мој пријатељу, да за непродат аманет на овом свету дрхт |
изгубила!{S} То <hi>све</hi> Исмаил је, мој брат“, толковала је сестра и љубила Фати-султан, пл |
, пријатељу, јазук!{S} То ли ти је нож, мој говор?{S} То ли су ти куршуми, моје речи?...{S} Ниј |
p> <p>— хоћеш да ти причам једну причу, мој пријатељу?{S} хоћеш да ме слушаш?</p> <pb n="127" / |
аирли</hi> (срећно)!...{S} Ха-ха-ха!{S} Мој пашо!{S} Ти мени жалост, ја теби срамоту. <pb n="55 |
„За Бал-беја“, одговориће весело...{S} Мој Бал-беј булбул; мула вук... медвед...“</p> <p>Хоће |
, лепим наречјем цариградским:</p> <p>— Мој је отац био први имам Аја-Софије, и хафуз је, зна н |
p>— Ту је моја Мека, Зулфи, Ћабе, ту је мој хаџилук...</p> <pb n="136" /> <p>И робиња је одведе |
дралија ми је као отац, воли ме, јер ме мој отац, његов друг, на самрти њему у аманет оставио.{ |
а она:</p> <p>— А, а!{S} Нов тахтариван мој, без врата и пенџера, из џамије...{S} Покрите га ду |
е да — сејире!...{S} Резил!...{S} Грдан мој резил! ...{S} Мора опрати блато са својега образа, |
а.</p> <p>— Пашам, чешемм’и нури, (Пашо мој, очни ми виде).</p> <pb n="123" /> <p>— Шта има, ха |
смехом...</p> <p>— Мајчице моја, шећеру мој, шербете, текијо моја, питај, молим те..., хоћеш да |
довали само ми, или само наши родитељи, моја сестра, него све Прокупље, сав Арнаутлук.{S} Који |
узвици. „Аман, ага! <pb n="36" /> Аман, моја деца!“ У часу забуне, осим несрећне мајке, што из |
Стамболко, али се чудим својој нени.{S} Моја је нене Арнаутка.{S} Колико сам пута гледао, кад с |
-ханум... мајка твоја...</p> <p>— Мајка моја, Зулфи..., плакаће...{S} Зар једна мајка плаче за |
м.</p> <p>— Чучук ханум!</p> <p>— Ту је моја Мека, Зулфи, Ћабе, ту је мој хаџилук...</p> <pb n= |
о.{S} Ама зар Фати-султан није била пре моја снаха него твоја? пита мула, својом крупном гласин |
се радосним осмехом...</p> <p>— Мајчице моја, шећеру мој, шербете, текијо моја, питај, молим те |
Исмаил рече:</p> <p>Што се бојите, ти и моја нене?{S} Фати-султан, кад би нешто хтео да те отме |
н’м!{S} К’з’м</hi> (Султанијо!{S} Кћери моја)!</p> <p>Пашиница напала стару: пита је, пита, а о |
јчице моја, шећеру мој, шербете, текијо моја, питај, молим те..., хоћеш да питаш хафуз-бабу: је |
ва ради.</p> <p>— Фати, бебег’м (зеницо моја)!{S} Зашто да у зору изнова ради? пита мајка, љубе |
ри рекао: „Топлица је близу, ако се <hi>моја</hi>, после Алахове најстарија, не послуша.“</p> < |
нож, мој говор?{S} То ли су ти куршуми, моје речи?...{S} Није, пријатељу.{S} Нисам мислио да те |
из Топлице... што је Исмаил спремио за моје лице...{S} Овај тахтариван неће носити Цигани... н |
но ти Фати-султан, не твоје снахе, него моје кадуне...{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Аман! узвикну паша |
кесу, па је врати у недра...{S} Нећу за мојега сина крв паре да узмем, а хоћу Шемси-пашу да ост |
може Турчин да лаже?!{S} Харамије сина мојега...</p> <p>— Мула!{S} Полако, пријатељу!{S} Не тр |
аху.{S} За мулима сина нема сведока: за моју снаху сведочи мула.{S} Ја ћу против муле тужбу, па |
лма скроз мокра, и кафтан циметове боје мокар.{S} Мутне су му и подбуле очи; подбуо у лицу; обр |
о.{S} Хода до ноћи, тад долази, и онако мокар сруши се на шиљте, у једном куту селамлука, и хуч |
понесе чадре, те му зелена чалма скроз мокра, и кафтан циметове боје мокар.{S} Мутне су му и п |
дахира, ни мангал, ни скупља ону гомилу мокра угљевља. (Изврнуо се мангал оно вече, у оном <pb |
д јутра до мрака: остављају у предсобљу мокре чадре, фереџе, скидају пред собним вратима обућу, |
сле кокоши су на седалу пре вечерње.{S} Мокри врапци џакају испод широке стрехе, одакле се киша |
та Фати-султан.{S} Јастуци крај прозора мокри, и застирка на миндерлуку, и нико на то не мисли; |
, у чаршији.{S} Жене се бусају у прси и моле се Богу да се „на кавгу“ не <pb n="52" /> окрене; |
на белим јашмаком онако као кад се Богу моле, с бројеницама; провлачи урмине кошчице кроз прсте |
а до другога, говори им, обавештава их, моли их да не учине крви, да га не осрамоте сад под ста |
ша му глас, њој сладак...{S} И најпосле моли робињу да јој куца у саз и пева: о севдаху, о ашку |
јка види па се нада, радује се; Богу се моли и дању и ноћу, на јави, и у сну шапће молитву; не |
то она умним очима два месеца, а после, молила да се из Топлице <pb n="138" /> донесе; и, ево, |
ру постељу, спремљену за ђердек, њен, и молила да јој обуку хаљину коју јој Исмаил правио за св |
ећеру мој, шербете, текијо моја, питај, молим те..., хоћеш да питаш хафуз-бабу: је ли истина да |
кћери...{S} Да идемо обе у Стамбол; да молимо милостивога падишаха да се смилује, да ти се баб |
је затекла у постељи само једна јутарња молитва, мене ће три“...{S} Мисли, мисли, изненада осет |
све јој очита молитву, једну, две, дуге молитве; а на њеним грудима, испод кошуље, на ибришим-в |
..; и видео сам: клања и кад није време молитви...</p> <p>— Кад ово чу, Фати-султан се још више |
буде под земљом, уздржаваће се од суза, молитвом, да кћер сузама својим, мајкиним сузама не саг |
е кроз прсте, шапће нешто, шапће, ваљда молитву.{S} Нити се од тада свукла, нити је легла; плак |
а, ноге до колена — узима абдест, мрмља молитву, спрема се за клањање: а неколике старице <pb n |
лас мујезина с вита минара, позивање на молитву; једна старица наглуха прострла телећу кожу уср |
и под разапетом чадром; иду у џамију на молитву.</p> <p>Једне куће по вас дан празне, друге пун |
изгореле, много, од силне ватре; очита молитву, ту, она, болна...</p> <p>— Па да умрем.{S} Што |
мама, дервиша, па и попа, све јој очита молитву, једну, две, дуге молитве; а на њеним грудима, |
ом између леха, за уживање и прање пред молитву, и велики вотњак са свакојаким воћкама и чардак |
.{S} Фати-султан-ханумина мајка прекиде молитву, заборавивши да је то велика грехота, па полете |
ачи бројенице кроз прсте, испрва, шапће молитву; а после мисли, занесе се:{S} Исмаила душом гле |
и и дању и ноћу, на јави, и у сну шапће молитву; не испушта бројенице из руку...</p> <p>Али Фат |
Мајка се заљуља још више, и узе мрмљати молитву.{S} У ниској готово празној соби јасно се разум |
ки глас; имам говори, то јест чита неку молитву, <pb n="116" /> кроз нос, жмурећи, клатећи глав |
де, уми се, узе абдест, отклања јутарњу молитву, па изиђе пред пашу, нешто да му каже.{S} Он се |
у) црнога овна“.{S} Тако помисли, и узе молити Бога.{S} И чини му се да га умоли, кад му мајка |
е пушчане цеви, и чу се пуцањ, виде где момак с ата паде... „Јазук!{S} Јазук!{S} Хиљаду пута ја |
р јој је у харему син.</p> <p>Затворила момка као девојку, па га не пушта.{S} Није јахач, није |
будно, жене и девојке, и млади људи, и момци, и деца; све се већ окупало, пре сунца, крај пуне |
е допире кларнет и турска песма, турска момчад свирају и певају, песмом дочекали Ђурђевдан.{S} |
ин, играо се јуначких игара с топличким момчадма; надскакивао је све младиће из племена кому је |
Ману су Турци, одавно, кад је био млад, момче за женидбу, украли и потурчили девојку, с којом с |
ја бих га...</p> <p>— Кажи, кажи, вели момче задовољно, а она се застиде, па поче да крије лиц |
и ушао је трипут његов чибугџија, једно момче арнаутско.{S} А кад је већил пошао, мула га испра |
укла невеста,</l> <l>Убаво лане;</l> <l>Мор дугмета запучила она </l> <l>Чак до ђердане...</l> |
S} Резил!...{S} Грдан мој резил! ...{S} Мора опрати блато са својега образа, и с образа својега |
а његову сунцу, огледао се у његова два мора, Златном Рогу и Босфору, носићеш га у срцу до века |
{S} Стамбол! <pb n="104" /> тамо су два мора, тамо аде, тамо наши конаци, на румелијској страни |
ан арапски коњ, ождребљен близу Мртвога Мора, однегован на обалама немирне Мармаре, коме је дал |
га Мора ћемо те тахтариваном, од Белога Мора ђемијом; носићемо те у Стамбол, па аде, па румелиј |
инићемо ти леп тахтариван, па до Белога Мора ћемо те тахтариваном, од Белога Мора ђемијом; носи |
ати-султан је невеста, а турска невеста мора ћутати, стидети се.</p> <p>У <hi>конаку</hi>, одељ |
то је нека ујдурма.{S} Да се удаве кад Морава има брода где га скоро није имала!</p> <p>— К’см |
итеља и хранитеља, где грцају у плиткој Морави? да ли њих угледа онда кад очи исколачи, подиже |
<p>— Неће их ни бити: прелазећи скелом Мораву... удавише се.</p> <p>— Не, то је нека ујдурма.{ |
о заспало, те да не осети ово од шта се морала потрести под њим земља.</p> <p>Али Исмаилова мај |
одинама и узрастом дете, памећу човек — морале се крити.</p> <p>И ко зна докле би Лесковчанка о |
се, и најпосле паша рече:</p> <p>— Ама, море, је ли истина да си ми ти <hi>украо</hi> снаху?</p |
н...{S} Висока, танка, очију плавих као море, трепавица црних као ибришим, дугих као крила ласт |
hi>украо</hi> снаху?</p> <p>— Ко је <hi>море</hi>?! цикну мула као гуја љута, а рука му паде на |
атнога Рога, гледајући где уђе у велику морску лађу Ахмед-Хафуз, то јест човек који зна коран н |
бицу неку, од дасака, притврђену на две мотке, коју носе четири чифчије бекри-Ахмед-хафуза, рај |
враћају је у живот полако мисли: што ће моћи овде слободно и непрестано на Исмаила мислити; што |
у, камо је Исмаил ходио, спалио је први мраз са сланом траву, и покрио је први снег, танак, сух |
з капиџике, из целе махале, од јутра до мрака: остављају у предсобљу мокре чадре, фереџе, скида |
одају, метну чивију, па се не појави до мрака, док пашиница не узе лупати дланом у врата, закли |
и га не каменује, и ако има рока још до мрака.{S} Пролазе људи и чуде се: „Алла’!{S} Алла’!{S} |
ти-султан-ханумина мајка не спава; крај мраморне чесме, пред ћошком где су јенђе, умива се, пер |
грудима, час их затварао у једну сасвим мрачну сарачану, нарочито Замбак-робињу, и није је пушт |
рска; говори, прича, и кад види да само мрдне рука младе Арнаутке, нада се песници, те увлачи, |
анком дину.{S} Дин нам је танак, танак, мрежа паукова...{S} И ја знам, кћери.{S} Ти си бита мал |
виш рибу у мутној води, па си извукао у мрежи змију; тражио си од ђавола челенку, он ти метнуо |
ледом, и то погледом што у исто време и мрзи и прети, па му окрете леђа, сиђе с тахта без збого |
уто; бркова још нема, тек га сад гарила мрка наусница, испод које се, при сваком осмејку, указу |
лаката, ноге до колена — узима абдест, мрмља молитву, спрема се за клањање: а неколике старице |
</p> <p>Мајка се заљуља још више, и узе мрмљати молитву.{S} У ниској готово празној соби јасно |
естама се јувка цепа, девојкама ибришим мрси, удовицама памет померава...</p> <p>Ха-ха-ха! насм |
ена највећега непријатеља, крвника, њој мрскога.{S} Ово је освета.{S} Макар она за њу главом пл |
дусима разговара...{S} Тишина, дубока, мртва... чује његово дисање, и осећа његов дах, топли, |
љне овога света.</p> <p>Тишина, дубока, мртва.{S} Нигде никога пољем, у ливади, те Фати, наслоњ |
естаје, изумире, док не завлада дубока, мртва тишина.</p> <p>И дан свршава као човек.</p> <p>У |
а сад свако вече.</p> <p>Тишина, глуха, мртва, само се, с времена на време, чује ноћнога стража |
претворили у ухо.{S} Чисто не дишу.{S} Мртва тишина.</p> <p>Махмуд-беј понови питање, истим ре |
, и дошао пред сарај.</p> <p>Кад угледа мртва сина, испружена, у локвама усирене крви искуљале |
зо, уђе у кућу, у одају где му кћи лежи мртва; и кад је виде, зовну је по имену трипут:{S} Фати |
сунце и росу...</p> <p>Фати-султан лежи мртва, лепа, лепа, као да је заспала.... коса се по јас |
.</p> <p>Живот.</p> <p>Фати-султан лежи мртва.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пре десет |
S} Тужан, и несрећом саломљен, натовари мртва сина на Суљина коња, и понесе га у Арнаутлук, мај |
ака.{S} Зна она: тахтариван из џамије — мртвачки сандук; конак на брегу под Јастрепцем — гроб.{ |
>каикотос</hi>.{S} Тврдим сном спавају, мртве уморне, нарочито оне с девојачке стране.{S} Зар с |
сплака, јер му се учини да су то уздаси мртве мајке Исмаилове.</p> <p>О богатим даровима, оделу |
Фати-султан се спрема за <pb n="135" /> мртви сан.{S} Што би имама, дервиша, па и попа, све јој |
куће, макар изгореле, крај својих, ма и мртви били.{S} Једне појурише на улицу развијене! друге |
т још једном, и још једанпут над својим мртвим господаром, па тек подиже главу и полете, као да |
ањајући о својој првој ноћи.{S} Глухо и мртво Прокупље одјекну на све четири стране, а Исмаил с |
безглављена ата, и опет одјекну глухо и мртво Прокупље...{S} Врисну ат још једном, и још једанп |
, кад ниче трава: кад се сва природа из мртвога сна буди, Фати-султан се спрема за <pb n="135" |
ар), диван арапски коњ, ождребљен близу Мртвога Мора, однегован на обалама немирне Мармаре, ком |
.{S} Кад умртви човек нечовека, па и на мртвом пизму тера, није више ни он човек.{S} Одавде ако |
ађе је у одаји, камо је од страха пала, мртву.{S} Још исти дан, Арнаути сахранише, по обредима |
Цигани, јер Арнаути, Војњаци, носе само мртву жену, „за севап“.{S} За тахтариванима, одмах, пој |
м, старац један, Турчин, мали, погурен, мршав, као снег беле браде, у белој антерији и белој ча |
говоре?</p> <p>Бедна старица!{S} Ситна, мршава, с очима утеклим у главу, збрчкана, много, не од |
ајте.</p> <p>И сурме јој дадоше.</p> <p>Мршаве руке дршћу...{S} Малаксаше...</p> <p>— Немој, че |
S} Огледало јој је мало, „ биљбиљур“, у мршавој руци, тако белој, с црвеним ноктима и дланом, с |
ке чешљале, њена љубав неговала, милује мршавом, смежураном руком врело чело, као смиљ жуто лиц |
сечина га бије у обријано теме, изазива му заједно с мирисом бошче дувана рој мисли; и кад се п |
>— Поздравио Шемси-паша мула-Халима, да му дође у прокупачки сарај, говори под кулом Суљи старе |
ле бисмо да је од двадесет пет лета, да му није брада бела, дуга.</p> <p>У једној великој а нис |
кажу, е га је поздравио Шемси-паша, да му дође у прокупачки сарај.{S} Силистер изврши пашину з |
дигну на њена оца, што никад досле, да му не запале кулу, па куд би сирота Фати-султан, <pb n= |
, бојећи се преваре с мулине стране, да му не подметне на испит коју другу уместо Фати-султан.< |
јаше магарца искићена врбом толико, да му се само уши виде, и извија кроз нос нову сокачку пес |
, да му доведу мула-Халима, то јест, да му кажу, е га је поздравио Шемси-паша, да му дође у про |
<hi>мисли</hi> мула-Халим, то јест, да му је сина он убио, срце јој за час стаде, свест је ост |
е пустиш у зиму врео камен на главу, да му размрскаш главу...{S} Из пакла камен да пустиш...</p |
пре отиду у Топлицу, под Јастребац, да му доведу мула-Халима, то јест, да му кажу, е га је поз |
ветру, да га разнесе, <pb n="85" /> да му нигде трага није.{S} Претња!{S} Плашење!{S} Претио в |
ад чу пашино поздравље, посла телала да му сазове Арнауте; а он се узе полако спремати.{S} Обуч |
, онако светла.{S} Сестра није умела да му је опише; она је лепша; шта је он данас својим очима |
га уби нико не знаде; а сваки знаде да му млади ћатиб не бејаше ништа учинио.{S} После се чу, |
: бекрија је бивши имам Свете Софије да му је мучно наћи пара.{S} У кући свађа, сваки час; али, |
ије желео да га се само боје, него и да му се диве, да се застиде од његова госпоства. „Знам га |
{S} Њен отац радостан, весео, говори да му је по вољи само ово кћерино венчање; синоћ су и слуг |
х минара.{S} Улазе у град, пуст, као да му је све куга поморила.{S} Нигде коња, ни вола, ни маг |
рама, забрађен великим пешкиром тако да му се само очи виде, ускочи кроз прозор.{S} Једним кора |
у молитву, па изиђе пред пашу, нешто да му каже.{S} Он седи у једној затвореној софи крај манга |
и друг, и добар пријатељ...{S} хоћу да му пратим писмо и у њему селам сад одмах.</p> <p>И отур |
и хтеде ући у одају, родитељима, чу да му се родитељи полако разговарају о његовој женидби, па |
исну их, и узе да јечи, да стење; брада му се узе трести, много: кишом му грунуше сузе...</p> < |
пиџика, с Исмаилом у души говори; гледа му очи, њој миле, слуша му глас, њој сладак...{S} И нај |
епери, према сунцу, чисто знато; и сија му се џамадан од црвене кадиве извезен златом; и сијају |
е нека не дрхти његова ханума; син нека му по граду сербез ходи; он, шетајући се, нека не преза |
из бисера, па га даде невести.{S} Мајка му овај бисер спремила за „виђење“, и он га већ три дан |
ажарило: бесу даје својој невести; рука му пала на искићену јабуку једне мале пушке.{S} Фати-су |
/hi>?! цикну мула као гуја љута, а рука му паде на јабуку мале пушке.</p> <p>Паша се помаче и ч |
д је руком омилује...</p> <p>И праштала му.{S} Украо ју је, али не да осрамоти њу, не њене роди |
видео Фатме, а у њу се заљубио: причала му мајка, и робиње, и једна стара беговица о њеној лепо |
с мула-Халимовим сином; после, венчала му се кћи с мула-Халимовим сином; после, убили му зета; |
клапају, саме...</p> <p>...{S} И видела му душом гроб, на врху <pb n="68" /> пошумљена брега пр |
оца, или онако стара човека; приносила му чибук, <pb n="64" /> пунила га дуваном, палила, и гл |
, срамота, и жене му се свете! осветила му се Фати-султан...{S} Све мисли на њено ново венчање, |
не би ли га тада погледала, и опростила му што се заборавио, <hi>мало</hi> погрешио, „као човек |
реч као бисер на ибришим.{S} На уснама му мед, на језику шећер; лепим ће боље мулу него најмир |
гуња чепкени, од силнога веза раменима му претегли, трепери, према сунцу, чисто знато; и сија |
звер, а кћи питома голубица.{S} И жена му је добра; у кући је, штоно <pb n="9" /> реч, мања од |
паласке са златним китама; преко рамена му љута арнаутка.</p> <p>Арнаутин је висок, и за своје |
на тебе један час заборави, сто година му се светиш“.</p> <p>Из мисли га трже пашиница.</p> <p |
и за Шемси-пашина сина, Џафер-беја; она му је трипут одговорила: хоћу, и била је тако мирна.</p |
рече „шућур“ па погледа у небо.{S} Она му није више о сну говорила, но му исказивала љубав пог |
та; испраћа сина и снаху у Цариград, па му је лако...</p> <p>Паша је сам, сваку ноћ, до глухо д |
дом што у исто време и мрзи и прети, па му окрете леђа, сиђе с тахта без збогом.</p> <p>Затутњи |
јом, пашо азретлери (светли).“ Одговара му понизно, а гледа га уплашено, јер јој се учини да ни |
а зерделије; данас кроз капиџик: сестра му удесила састанак.{S} Фати-султан, чучећи на зеленој |
тад највише на њ кучићи лају.{S} А шта му могу кучићи?{S} Није месец свећа под судом...{S} Ниј |
оће не само да чује, него и да види шта му одговара.{S} Пита: „где је Бал-беј?“ А слушкиња: „С |
ветла образ. — Сутра ту!{S} Али ето шта му је то њему драго сутра донело!</p> <pb n="80" /> <p> |
сину својега умрлога друга; Шемси-паша му <pb n="124" /> све каза...; посла га мула-Халиму на |
и говори; гледа му очи, њој миле, слуша му глас, њој сладак...{S} И најпосле моли робињу да јој |
од феса види му се чикмани ћулав: ћулав му је израдила сестра његова.{S} Силај, па у силају јат |
Бога.{S} И чини му се да га умоли, кад му мајка рече: „Просићемо ти, сине, Фати-султан.{S} Сес |
" /> да ли с успоменама на Исмаила; кад му више не гледа ата, не милује хрта и сокола, не љуби |
ку, с којом се три године волео.{S} Кад му је украли, разболео се, а кад му она поручила да ниј |
е то снашло, и врло му жао било.{S} Кад му мајка казала код кога је Фати-султан, плакао је као |
S} Кад му је украли, разболео се, а кад му она поручила да није човек него жена кад не може од |
окани га се докле га не сатре.{S} А кад му год дође <hi>селам</hi> (поздрав) од сараја, то јест |
ао дете играчки, као што се радовао кад му петао осветла образ. — Сутра ту!{S} Али ето шта му ј |
е би пролазила кроз одаје као петао кад му покисне перје.</p> <p>„Ко ходи по земљи, а гледа у н |
сестром види, поразговара.{S} По некад му воде коња у коњушницу; а он се са сестром, много ста |
на мала пушка, с искићеном јабуком, где му бејаше рука, кад даваше бесу Фати-султан; све је то |
авкама.{S} Понекад дође у Лесковац, где му је девојка потурчена, па дању тумара турским махалам |
чује е се врата отворише, и не види где му се ближи главом мула.</p> <p>Мулино место није на та |
Најпосле, брзо, уђе у кућу, у одају где му кћи лежи мртва; и кад је виде, зовну је по имену три |
ат брата њена; води је по дворишту где му је хрт и соко и говори о брату; прича о његову разго |
мула-Халиму.{S} Он може да...{S} И узе му нешто шаптати; шапће дуго.</p> <p>— Ашколсун!{S} Сто |
ном; после, убили му зета; после, удаје му се кћи за Шемси-пашина сина, и најпосле: „Не украдош |
однели Арнаути некуд далеко...{S} Чује му глас, бесу јој даје.{S} С њом ће увек, овде, у кули, |
фез, сама је, слухти, дршће... зажариле му се румене јагодице, пламен, сијају очи, две звезде, |
и, стоји према брегу, па не гледа докле му глава досеже, него упро очи у врх.{S} И ено га тамо |
о пута горе, већи стид, срамота, и жене му се свете! осветила му се Фати-султан...{S} Све мисли |
...{S} Сав град будан, одавно; искићене му широке кућне стрехе, и дућанске, и авлијске ограде, |
ха с црном Ђултер и белом Замбак; а оне му све угађале, више него пре, зажмуриле су кад би год |
, или медведа.{S} Старац се тресе; усне му се грче, а он пружа стиснуту песницу према Прокупљу, |
хафузу досуђено за „сургун.“ На уживање му дато пет села у околини Ниша, и Прокупља, дивљега ле |
и тунус фес.{S} Затурио фес и ћулав, те му се види обријано теме.{S} Стрча с куле, назва Бога А |
иђе Фати-султан.{S} Не понесе чадре, те му зелена чалма скроз мокра, и кафтан циметове боје мок |
ори; мало, па сиђе у башту, мисли да ће му тамо лакше бити, а оно горе: у јаблановој сенци види |
!...{S} Исмаил!{S} Добро дошао! рећи ће му сабајле сестра.</p> <p>— Ево мене, Фати-султан, кумр |
је и <pb n="74" /> љуби Бога, и како ће му се судити на оном свету за рђава дела.</p> <p>Племст |
> И на образу му је блато...{S} Чист ће му образ бити, кад Фати-султан буде кадуна Бал-бејова.. |
ало па ће ступити у осамнаесту.{S} Лице му лепо, мушко, сунцем преплануто; бркова још нема, тек |
, као да су пешке дошли, трчећи; донеше му црн глас:</p> <p>— Пашо азретлери!{S} Буна!{S} Ноћас |
а га већ једанпут казне смрћу, досудише му „сургун“.{S} С њим је и његова ханума, и кћи, једини |
сти брада, као мало час мули, и ударише му сузе на очи.{S} Поче се клатити као мула, оставив чи |
<p>— Алла!{S} Аллааа!</p> <p>Приведоше му вранца, ата пастушаста, паметна ока, танких ногу а д |
је стрелац, али је мушко, младић, па би му тешко било у харему, да није са женама научио.{S} Ма |
зеше говорити е је мула дао бесу, па би му они залепили блато на образ...{S} Одустају од пута, |
што личе на зумбул и на мерџане, не би му усне осетиле оволико сласти, као кад се дотакоше уса |
вори очи, сави руке оцу око врата, љуби му браду, и проговори!{S} Прва реч коју после три дана |
кићен исцветалом врбом.{S} Не; на глави му венац од врбе, и око паса врба; и ату му грива врбом |
..{S} Чује ход из далека...{S} На глави му сахан из кога се лије сребро и пада кроз борове гран |
е видео, само га она гледа.{S} На глави му у место круне сахан, из кога се лије сребро и пада к |
камен.</p> <p>Погодио мула.{S} На глави му камен, у срцу му лед, ако се зове Шемси, није шемси |
е, у Нишу, најбоље терзије.{S} На глави му фес с дугачком китом, а испод феса види му се чикман |
е шта им говори; пролази кроз руљу; сви му праве место...</p> <p>И мало, па се граја сасвим сти |
фес с дугачком китом, а испод феса види му се чикмани ћулав: ћулав му је израдила сестра његова |
еном, него ружом.{S} И види чудо! груди му се расцепише, на двоје, а из ране покуља крв као из |
д леђа, узе је у наручје...{S} Из груди му се оте глас један, радостан, сличан гласу какве живо |
ан на лице Исмаилова невеста...{S} Кажи му селам, <pb n="120" /> аман!{S} Алла’ ашк’на (за Божј |
ад се сам слободи, и развесели.{S} Јежи му се кожа, и што је у души зидао за неколико сата, то |
њено ново венчање, и на њен селам који му пуномоћник предаде, исказа; с њим леже, с њим устаје |
а живи у Арнаутлуку, и лети и зими, али му син долази у Прокупље врло често; а кад пројезди мах |
шено је.{S} Шемси-паша је на чисто; али му је сад сто пута горе, већи стид, срамота, и жене му |
улу не двори, не пуни му чибук, не пали му га; од тада мула није љут и тужан, него смућен, и ка |
е икиндије мимо њену кућу пролази: бели му се хаљина, фистан, широка, у небројено <pb n="11" /> |
ћи с мула-Халимовим сином; после, убили му зета; после, удаје му се кћи за Шемси-пашина сина, и |
ред њим часним крстом крстили и служили му службу свету...</p> <p>На једном шареном јастуку, на |
чифчију; после, опет тако; после, воли му се кћи с мула-Халимовим сином; после, венчала му се |
спреми по једнога петла за бој.{S} Лани му петао био надбивен, и ту је проговорила азијатска кр |
олико је познаје, да би јој могао, чини му <pb n="12" /> се, израдити слику на белу платну, на |
де: има часова кад је човек луд, а чини му се да је паметан.</p> <p>И досад су се Арнаути бунил |
о помисли, и узе молити Бога.{S} И чини му се да га умоли, кад му мајка рече: „Просићемо ти, си |
нци види мулу; од сунчева зрака причини му се мулин јатаган; од жубора шадрвана шапат љутих Арн |
Стрча с куле, назва Бога Арнаутима; они му Бога прихватише и продераше се, дивље:</p> <p>— Алла |
Али од тада Фати мулу не двори, не пуни му чибук, не пали му га; од тада мула није љут и тужан, |
како се Арнаути не свете.{S} Камо да си му убио сина, а да не направи оно што направи.{S} Ама к |
ријатељу.</p> <p>— Е, кад је тако, носи му селам: од мене нека не дрхти његова ханума; син нека |
и добро <pb n="131" /> и зло...{S} Носи му селам, пашо, пријатељу, од мене нека више страха нем |
е Турака обичај примити госта, и казати му ако није домаћин (или домаћица) код куће пошто је се |
та је шта је снила, да се она, казујући му сан, још више не уплаши, но само рече;</p> <p>— Ја с |
ући пашу закрвављеним очима и примичући му се.</p> <p>Паша се помаче, и изусти:</p> <p>— Беше, |
р...{S} Аман!{S} Висок као селвија, очи му као у шаина, веђе самур, уста стамболски дивит!{S} К |
и, сто заклетава?</p> <p>Он говори, очи му се сијају, лице се зажарило: бесу даје својој невест |
ма сунцу дају од себе све боје; о силај му три паласке са златним китама; преко рамена му љута |
ест глава“ и бој петлова.{S} Голубарник му је пун голубова.{S} Сваке године спреми по једнога п |
арочито кад је љут...!{S} Старац, а док му не погибе син, играо се јуначких игара с топличким м |
дрво?{S} Не остављају га на миру ни док му је род зелен, а камо ли кад узри...{S} Много рода, м |
, шетајући се, нека не преза.{S} Враћам му слободу, то могу; не могу бео образ.{S} Сам га је на |
е; брада му се узе трести, много: кишом му грунуше сузе...</p> <p>— Што ти би, мула?! пита паша |
ом капијом неколико Арнаутина.{S} Један му од њих, најстарији, узе нешто живо казивати, а он ис |
дадије је остављале, а мула никако, жао му било; или је није остављао, што му је њу његова кћи, |
оној...{S} И јенђе... дошле!...{S} Ево му мајке...{S} Аман!...{S} Како су се Арнаутке обукле, |
е оно ударио рогом јарац вука, опростио му вук, али нису вучићи.</p> </div> <pb n="134" /> <div |
паша седе, а и мула, према паши, и ако му овај не рече да седне.{S} Паша ћути, мери мулу; мула |
уминих.{S} Млад, он није веровао, и ако му је верни Мифтар причао, да човеку може бити и на зем |
ње, боје се.</p> <p>Паша га досад, како му се чини, никад није чуо у својој махали; а сад, има |
амбера!{S} Јараби, како трпиш?!{S} Како му не пустиш у зиму врео камен на главу, да му размрска |
о стар сам!</p> <p>— Ваш сам...{S} Како му је бела брада: има деведесет.</p> <pb n="45" /> <p>— |
најпосле сан не савлада.</p> <p>— Нико му се није хтео ни смео светити; сви остављали на Алаха |
утра донело!</p> <pb n="80" /> <p>Тешко му је било што их је то снашло, и врло му жао било.{S} |
купљу.{S} Од клада крај друма привиђало му се тело Исмаилово; од ветрова ујања причуло му се, ч |
му је било што их је то снашло, и врло му жао било.{S} Кад му мајка казала код кога је Фати-су |
ело Исмаилово; од ветрова ујања причуло му се, час-по, јечање његова сина.{S} Застајкивао, ослу |
{S} Она му није више о сну говорила, но му исказивала љубав погледима, осмесима — душом; он, гл |
себи равне, арслане“.{S} Његов фис, то му је његова породица; пази га као отац.{S} Па чак у ку |
жао му било; или је није остављао, што му је њу његова кћи, полазећи, оставила <pb n="92" /> у |
} А за каљаво чело и катрањав образ што му могу ја?!{S} Сву Топлицу и Ветерницу да исцрпем, па |
ветио мули, и што му набедио оца, и што му украо невесту, што се венчао с њом.{S} Али како да с |
а прагу, како би се осветио мули, и што му набедио оца, и што му украо невесту, што се венчао с |
никога не може снаћи друго, до оно што му је писано прстом Алаховим по челу, кад је на свет до |
ми, те се много меко срце расплака, јер му се учини да су то уздаси мртве мајке Исмаилове.</p> |
сипа пиринач по гробу својега сина, јер му на гроб не иде више никако...</p> </div> <pb n="95" |
о гробу свога сина ни зрно пиринџа, јер му не отиде на гроб; од тада оне две Арнаутке, дадије м |
ом...</p> <p>И најзад, дахну душом, јер му јавише да је мир! нема Арнаута по друмовима, ни у Пр |
шер-авлији залаје грдно велики пас, јер му се час по учини бахат од човека; звечи синџир: ево п |
а, ни из авлије загара, него чедо, кћер му украдоше.{S} Вај, чуда!{S} Вај, вај, вај!“ Све о хаф |
ство!“ Мисли паша, гласно мисли, а глас му дрхти, и чисто је промењен, сам га не познаје, чини |
И кажи селам Шемси-паши, џелату: данас му је прилепила блато на чело и ударила катран на лице |
пре свадбе.{S} Не сачека свадбу; данас му је било виђење.{S} Овде им је први састанак, а где ћ |
де).{S} Једну <pb n="50" /> отера; шест му умреше (најмлађа, којом се бејаше пре три године оже |
познаје од кад зна за себе, а први пут му се сад учини да не личи на човека, но на вука, или м |
га прадеда... <pb n="87" /> И на образу му је блато...{S} Чист ће му образ бити, кад Фати-султа |
црвене кадиве извезен златом; и сијају му се златом везени од црвене чохе тозлуци.{S} Ти његов |
ја не изиђе очајан, но махнит, из очију му лете варнице...: освета...</p> <p>— Ама шта ће Шемси |
меја се мула из свега гласа, а из очију му живи пламен сукну. „За крв ич не знам!{S} Ха-ха-ха!< |
нутак.{S} С виком Мана Кукувије причују му се и мулине речи: ти си мени крви дужан.</p> </div> |
рице узвикнуле е су му очи зумбул, е су му уста ђул; видела да су се удариле у груди кад је за |
је да су њене другарице узвикнуле е су му очи зумбул, е су му уста ђул; видела да су се ударил |
кафтан циметове боје мокар.{S} Мутне су му и подбуле очи; подбуо у лицу; обрве беле, дугачке, н |
говој женидби, па се уплаши, коју ли су му изабрали.{S} Он воли Фати-султан-хануму, а срамота г |
рови, пренеше у Арабистан, где, како су му причали, за недељу дана роде и узру лимуни и портока |
о се закрвавише мулине очи!{S} Грдно су му страшни погледи.{S} Ћуте, гледају се, мере се, и нај |
удате овде, до куће Ахмед-хафузове: ту му приђе сестрин сеиз, ухвати под њим ата, да га причув |
у венац од врбе, и око паса врба; и ату му грива врбом накићена...{S} Сав град будан, одавно; и |
зову Шемси-паша „Дангалија“.{S} Што ћу му ја.{S} Сам је зарадио то презиме, стекао дангу (ожиљ |
ке обукле, аман!... аман!..{S} Пољубићу му мајци и ногу и скут и руку...{S} Јенђе из Топлице до |
, муца паша тобоже изненађено, а у лицу му не бејаше ни капи крви, и целим телом задрхта.{S} И |
одио мула.{S} На глави му камен, у срцу му лед, ако се зове Шемси, није шемси (сунце) да га ото |
ога Алах не погледа један трен, на душу му пада грех тежи од најтеже стене.</p> <p>— Исмаил!... |
плицу, оцу и мајци, старој...{S} И отац му стар; има осамдесет, веле, ако је крепак, ако из пуш |
Млад, леп, гонџе-лале, и од соја; стриц му је био велики везир, ујак садразам, оба деда паше, р |
је осетио да не носи на плећима весела муду, ни љута, него брижна, смућена, тужна...{S} Ат је |
е човек, то је истина, ама није муж...; муж је само по имену, ааа?“ И загледа се стара у кћерин |
S} Толико знала.{S} Мање него други.{S} Муж јој није причао ни нешто што је, по мњењу Турака, ж |
} Мула је човек, то је истина, ама није муж...; муж је само по имену, ааа?“ И загледа се стара |
еден дан, сат, увек у страху, да јој се муж не опије, да не виче, да не нападне кога.) Потамнел |
ној жељи; и никад од тада не виде муле, мужа свога, ни јој он дође, нити га она позва; не помен |
ба венчања...{S} Жена не може имати два мужа, по закону; не може да..!{S} Кад је питају за кога |
ао ат без узде и улара, (жена која нема мужа) а чини севап, спремајући и удајући сироте девојке |
с мужем, те га остави.{S} Млада, а без мужа беше пет година: заинатио се онај, па не удара печ |
ако јој погибе брат, напустила и кућу и мужа); остаде она с мулом и дадијама мулине кћери и син |
ци сестра Исмаилова; напустила и кућу и мужа, па се из очеве куле не миче.</p> <p>И не зна; ник |
им ваља ићи, плакаће им деца, остаће им мужеви без вечере, па ће бити грђене.</p> <p>Једне су д |
ојке?...{S} Она беше удата, а не живи с мужем, те га остави.{S} Млада, а без мужа беше пет годи |
, што им је хтео украсти са ливаде козу музару, коју је она врло волела.</p> <p>Милује Фати по |
Благо мени!...{S} Навијате сат увек кад мујезин чита вечерњи езан..., навите га сад пред зору, |
авлији по троскот-трави, ослушкују глас мујезина с вита минара, позивање на молитву; једна стар |
а: од петлова кукурекања учинило јој се мујезиново <hi>Алах-екбер</hi>.{S} У дишер-авлији залај |
овови провирују кроз зелене вотњаке.{S} Мукање гојних крава и волова, блејање оваца, лавеж паса |
ну песму.{S} Умукло је блејање оваца, и мукање гојних крава и волова; а над високом кулом старц |
опустела Југ-Богданова кула, гледајући, муком, чуда бесних освајача царевине српске.{S} Пре срп |
орила, отежали јој очни капци, она их с муком отвара, и сања, али не више будна, него као у бун |
— Да пошаљемо у град Суљу, ја Саида, а, мула?</p> <p>— Још мало...{S} Млад, и луд, па се задоцн |
ич не знам!{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Вала, мула, кажи...{S} Крв...{S} Какву крв? муца опет паша.</ |
?</p> <p>— Беса, пашо!</p> <p>— Ејвала, мула, пријатељу!{S} Што Шкодра роди и јунак је и паметн |
лову...</p> <p>Дођоше наспрам Прокупља, мула оборене главе, замишљен, његова кћи тужна, Арнаути |
е нека више страха нема.</p> <p>— Беса, мула?</p> <p>— Беса, пашо!</p> <p>— Ејвала, мула, прија |
{S} Финоћа, то је Шемси-паша; простота, мула-Ха...</p> <p>— Ђувенде!{S} Ђувенде!{S} Ђувендеее!{ |
сарај ћу ја...</p> <p>И кад већил оде, мула позва Арнауте.{S} Сутрадан су Арнаути опколили кул |
лост; немој још и жалост...{S} И после, мула, ти си се светио како се Арнаути не свете.{S} Камо |
дговара.{S} Гледа га.</p> <p>— И после, мула, Шемси-паша се заклиње у Алахову љубав да није џел |
и таман да пљесне длановима за сејмене, мула узвикну!</p> <p>— Јазук!{S} Јазук!{S} Човек!{S} Па |
ри.{S} И узму га пити змије присојкиње, мула-Халимове речи:{S} Ти си мени крви дужан. „За крв и |
тих мулиних речи сети, и мисли: „Јесте, мула, блато ми до појаса, до гуше: како ћу каљав кроз г |
аша се помаче, и изусти:</p> <p>— Беше, мула, ама...{S} Од Алахова Писма не може се да...</p> < |
му грунуше сузе...</p> <p>— Што ти би, мула?! пита паша зачуђено, видев га овако промењена, не |
нека Алах да да ми је за вајду.{S} Ти, мула, пријатељу, чуо сам, хоћеш још да се светиш Шемси- |
, за голем голему, за мали малу.{S} Ти, мула, пријатељу, хоћеш две!{S} Немој!{S} Срамоту си за |
није џелат, заклиње се.{S} Сина су ти, мула, убиле харамије; он хоће...</p> <p>— Алла’!{S} Ху! |
S} За крв... не знам..., ич ја не знам, мула, муца паша тобоже изненађено, а у лицу му не бејаш |
си мени крви дужан. „За крв ич не знам, мула, вала! и похита на чардак.{S} Коју год слушкињу ср |
стиш...</p> <p>— Остави мене да зборим, мула, гост сам ти...{S} Тако!{S} Пуши и слушај.{S} Он н |
ретио вуку овцом; плашио мечку решетом, мула-Халима и Арнауте падишахом и законом!{S} Ха! ха! х |
мче арнаутско.{S} А кад је већил пошао, мула га испратио до преко прага!{S} Шта су се разговара |
да виде несуђену кадуну Исмаил-бегову, мула-Халимовицу, Стамболку, рођаку цара царева.{S} Јер |
одаји, нико не зна; а кад се растајаху, мула рече ово:</p> <p>— Јок!{S} Нека не долазе паше у Т |
загледа у пашу.</p> <p>— Што ме гледаш, мула?{S} Не зборим ли добро?</p> <p>Он ништа не одговар |
ти кажем аманет и селам.{S} А ти знаш, мула, мој пријатељу, да за непродат аманет на овом свет |
м?</p> <p>Мула ћути.</p> <p>— Ти ћутиш, мула, ја ћу да зборим.{S} Селам ти од Шемси-паше: хиљад |
лим телом задрхта.{S} И опет се помаче; мула се примаче.</p> <pb n="54" /> <p>— Ха-ха-ха! насме |
и се разиђоше, сваки отиде својој кући; мула се попе на кулу, оборене главе, и погурен: чисто ч |
вориће весело...{S} Мој Бал-беј булбул; мула вук... медвед...“</p> <p>Хоће да заплаши мулу пади |
рече да седне.{S} Паша ћути, мери мулу; мула ћути, мери пашу...{S} Грдно се закрвавише мулине о |
ава ће друго, може бити. <pb n="103" /> Мула-Халим ти је <hi>венчање</hi>, истина; ама <hi>то</ |
да Џафер-беј стане поред <pb n="105" /> мула-Халима, да их видиш напоредо...{S} Мула је човек, |
уштена, и, најпосле, шта <hi>мисли</hi> мула-Халим, то јест, да му је сина он убио, срце јој за |
!{S} Лела’!{S} Ху!...</p> <p>— Мула!{S} Мула!{S} Ниси дервиш...</p> <p>— Нисам дервиш, али ћу д |
све у двоје, али од уста до уста...{S} Мула дође у Прокупље, сјаха пред сарај, нема заптија.{S |
мула-Халима, да их видиш напоредо...{S} Мула је човек, то је истина, ама није муж...; муж је са |
ти је воља да чујеш одмах, ја ћу...{S} Мула не доврши, него метну руку на јатаган, па устаде.< |
ше пошао у Ниш с топличким јабукама.{S} Мула је Арнаутин, али да се обазре и виде шта учинише о |
о Бајраму.{S} Допратише га сејмени.{S} Мула га примио на куди.{S} Сами су седели, сами се разг |
и сјахиваху с коња пред коњушницом.{S} Мула и Арнаутке сјахали су пред главном капијом и отишл |
вриска; одјекнуше брда и Јастребац.{S} Мула га нежно омилова, попљескав га по танку а дугачку |
а’!{S} Ху!{S} Лела’!{S} Ху!...</p> <p>— Мула!{S} Мула!{S} Ниси дервиш...</p> <p>— Нисам дервиш, |
е?!{S} Харамије сина мојега...</p> <p>— Мула!{S} Полако, пријатељу!{S} Не треси се!{S} Да плаче |
у на разговор, и на договор...</p> <p>— Мула, стари друже, пријатељу, рече скадарски паша (пошт |
помаче и чисто понизно изусти:</p> <p>— Мула-Халим, је ли истина да си ми ти <hi>однео</hi> сна |
ри и сина.{S} Па дадије је остављале, а мула никако, жао му било; или је није остављао, што му |
било.</p> <p>Она још лежи у незнани, а мула тражи пуномоћнике, сведоке, имама.{S} И чим дође м |
днесе пријатељеву сину од муле селам, а мула у Топлицу, да каже Арнаутима е се са Шемси-пашом и |
је стари Арнаутин и псује Шемси-пашу, а мула јаше напред оборене главе.</p> <p>Мула смућен, Арн |
чешће чује сух кашаљ, из груди...{S} А мула све смућенији, и као да се све више нешто стиди, с |
оже пушка и сабља, ту ће лепа реч.{S} А мула долази у сарај кад се год позове.{S} Зваће и свога |
{S} Какву крв? муца опет паша.</p> <p>А мула:</p> <p>— Е, пашо!{S} Да сам жена, ја бих ти казао |
ошчате песнице према Прокупљу.</p> <p>А мула-Халим?{S} Јуче тако срећан, а данас и без кадуне и |
му <pb n="124" /> све каза...; посла га мула-Халиму на разговор, и на договор...</p> <p>— Мула, |
аутина, јединца сина, и мезимца старога мула-Халима, Шкодралије, поглавара племена <hi>Војњака< |
то глуху шаптати и слепу намигивати, да мула немаде и на уму и на срцу онај увели пупољак у њег |
о мисли Шемси-паша; јер тврдо верује да мула пристаде на разговор и договор, и на све друго, с |
е пуни му чибук, не пали му га; од тада мула није љут и тужан, него смућен, и као да се нешто с |
са својима код куће, Арнаути око конака мула-Халимова, очекују господара с ханумом и пратњом... |
рекле би: преварила си се, стара: нема мула ни шездесет ни педесет; рекле бисмо да је од дваде |
о младић.{S} Право каже она стара: нема мула више од шездесет, шездесет три; а да су га хануме |
њена, необична.</p> <p>Аллааа! простења мула, а не диже руку с груди.</p> <p>— Да те не пробада |
где хануме, где чак и Арнаутке из фиса мула-Халимова, што живе у Прокупљу, а познавале су Фати |
је била пре моја снаха него твоја? пита мула, својом крупном гласином, гледајући пашу закрвавље |
улу падишахом, решио се; не сећа се шта мула рече, да има у години макар један дан, кад се Арна |
ва и волова; а над високом кулом старца мула-Халима између расејаних ниских кућа арнаутских, и |
Халимову.</p> <p>— Поздравио Шемси-паша мула-Халима, да му дође у прокупачки сарај, говори под |
по Топлици.{S} Слушају Арнаути, и слуша мула, чека...{S} Дође петак, Шемси-паша, са својим харе |
ст, да ће пред падишаха с тужбом против мула-Халима.“ Само мало паша дахну, па опет терет... „Х |
језди у Топлицу да исприча мули.{S} Кад мула чу, ништа не рече, само закрвави очима, стисну пес |
ећемо!{S} Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар нашега муле кадуна на испит?</p |
</p> <p>— Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар да правимо вољу Шемси-паши?</p> |
рење, други не одобравају.{S} Али и сад мула сиђе с куле, па кроз разјарену руљу, све од једног |
ће глава да плати.{S} А?{S} Говори сад мула?</p> <p>Мула сад опет ћути.{S} Гледа скадарског па |
е. „Жени ли се отац ћерком?“</p> <p>Сад мула, кад чу пашино поздравље, посла телала да му сазов |
ој одаји, и припалише им се чибуци, све мула-Халимови; а овамо, код Фати-султан, Лесковчанка, б |
и за живом Фати-султан.</p> <p>— Украде мула-Халим Фати-султан.</p> <p>— Украде арнаутски мула |
д капци на прозорима, јер се чуло е иде мула с Арнаутима.{S} Чује се топот и вриска атова, из д |
чни ми виде, пашу Шкодралију: да он иде мула-Халиму.{S} Он може да...{S} И узе му нешто шаптати |
па Фати-султан.{S} А кад из одаје изиђе мула, као џин, дугачке беле браде, Исмаил оде мајци, по |
ша с арнаутским мутом.</p> <p>Кад стиже мула-Халим пред сарај, притрчаше пашини сеизи те ухвати |
сти, а уздржава се, крије радост, да је мула не опази, да се не покаје.{S} А како да се не раду |
, говоре; сви стари узеше говорити е је мула дао бесу, па би му они залепили блато на образ...{ |
наутима на крај изићи?</p> <p>— Убио је мула-Халиму сина, па сад нека испашта.</p> <pb n="46" / |
ви ниских кућа арнаутских и високе куле мула-Халимове, а прошарани су јатима врана, што с маха |
речи, само место Џавер-бејова имена име мула-Халимово.</p> <p>Мурад-беј јој тражи пуномоћје за |
{S} И још једанпут га срам било! загрме мула, пустив груди.{S} Шта су конаци, шта су чифлуци, ш |
угу олово, ела!{S} Ха-ха-ха! засмеја се мула, па настави: „Ово није, пашо, раја, ово су Арнаути |
кавица...{S} Ха-ха-ха-ха-ха! засмеја се мула још једном, много, и премери пашу још једним погле |
<pb n="54" /> <p>— Ха-ха-ха! насмеја се мула из свега гласа, а из очију му живи пламен сукну. „ |
— Шта?!{S} Шта? ! ...</p> <p>— Дигао се мула-Халим, цео фис...{S} Буна, пашо азретлери!...</p> |
је то красна девојка, и лепа, па смо се мула и ја разговорили и договорили“...{S} Он је ижљубио |
у; а ти си мени, пашо, крви дужан, рече мула, не слушајући шта паша говори.</p> <p>— Какву крв? |
камења челенку!</p> <p>— Па га претече мула.</p> <p>— Претече.{S} Кад би се Шемси ородио с пун |
шијом.{S} Кад зађоше у српску махалу, и мула бејаше далеко, отвори се једна трошна капија искрп |
д вечерње, па никако да га дочека.{S} И мула-Халим не спава.</p> <pb n="21" /> <p>— Да пошаљемо |
сарај, увек се обуку, наките коње.{S} И мула се онако обукао, и узјахао својега вранца, пастуша |
="53" /> дошао.{S} Затим паша седе, а и мула, према паши, и ако му овај не рече да седне.{S} Па |
је до овога часа била и Џафер-бејова и мула-Халимова, а од овога часа ниједнога.{S} Оба су јој |
Нене ми се није бојала никога до Бога и мула-Халима, а ево два три дана како се боји некаквога |
глас доноси ат сина њезина...</p> <p>И мула је протумачио вриску ата како ју је ваљало протума |
унџа.{S} Нестрпљиви.{S} А кад се појави мула на ату, узвикнуше „машала“!{S} Мало, па се отвори |
шареном јастуку, напуњеном сламом, седи мула-Халимовица: обухватила рукама колена, метнула брад |
Фати-султан.</p> <p>— Украде арнаутски мула турскога хафуза кћер!</p> <p>— Рођаку цара дарова! |
C15"> <head>XV</head> <p>У трошној кули мула-Халимовој, у великој, али ниској одаји наложена је |
и женско, и старо и младо, подигло кули мула-Халимовој; па људи остају око куле, а жене се пењу |
ји, или звекир: „То је улак... дошао ми мула у прокупачки сарај на договор.“ Данас, сутра, прек |
метнеш ухо на срце...{S} Да ти не прети мула?{S} Да те не учи његова кћи?{S} Ааа“ Кад не доби о |
лан с арсланом бије!...{S} Али тај исти мула признао је и да је хајдук, да ми је украо снаху.{S |
ина нема сведока: за моју снаху сведочи мула.{S} Ја ћу против муле тужбу, падишаху...{S} Тужбу |
ни сеизи те ухватише под њим ата: скочи мула као младић.{S} Право каже она стара: нема мула виш |
з, с великом коњушницом.{S} То је конак мула-Халимов, у коме, одавно, осим послуге готово више |
ћен, Арнаути гори него пре, љути што им мула иде Шемси-паши, крвнику, псују, прете и ударају ко |
а-ха-ха! одговара с прозора куле главом мула, и насмеја се грохотом, а његове се слуге уплашено |
орише, и не види где му се ближи главом мула.</p> <p>Мулино место није на тахту, али он се попе |
ушише по трп чибука), крупан човек, као мула, мулиних година, у ћурку расеченом позади од пета |
му сузе на очи.{S} Поче се клатити као мула, оставив чибук; и говори:</p> <p>— А, пријатељу, ј |
и метнуо на главу камен.</p> <p>Погодио мула.{S} На глави му камен, у срцу му лед, ако се зове |
SRP19070_C16"> <head>XVI</head> <p>Како мула каза Фати-султан е ће на испит, од тада је весела, |
рамота је чак и од слушкиња.{S} Јер што мула узе, не врати.{S} А и како да врати кад је ту венч |
чињено од обести, већ из освете.{S} Јер мула је дао бесу сам себи да ће паши срамоту за жалост. |
си прво била с њим венчана.{S} После с мула-Халимом, то јест ако...</p> <p>Имам ућута, помаче |
је остави...{S} Кад ништа нису имали с мула-Халимом, плашила је његовим именом сина, кад је би |
мовим сином; после, венчала му се кћи с мула-Халимовим сином; после, убили му зета; после, удај |
сле, опет тако; после, воли му се кћи с мула-Халимовим сином; после, венчала му се кћи с мула-Х |
ђаку цара царева, кћер Ахмед-хафузову с мула-Халимом, поглаваром фиса Војњаци?</p> <p>— Буди!</ |
у Топлицу, под Јастребац, да му доведу мула-Халима, то јест, да му кажу, е га је поздравио Шем |
S} И већ до подне опколише сејмени кулу мула-Халимову.</p> <p>— Поздравио Шемси-паша мула-Халим |
паучином икона Светога Николе на тавану мула-Халимове куле; ваљда се потресе сам светитељ с нес |
ака и даје ти...</p> <p>— Аллааа! викну мула колико може, и отури чибук од себе далеко; жар се |
у?</p> <p>— Ко је <hi>море</hi>?! цикну мула као гуја љута, а рука му паде на јабуку мале пушке |
изгинули Турци, ђаури...{S} Дигао буну мула-Халим...{S} На власт хоће...{S} Дигао се цео фис < |
} То се само тако пронело...{S} Позваћу мула-Халима, и ако није човек, већ вук, гладан вук, па |
ead>IX</head> <p>Ко уби мулина сина, чу мула.{S} Ко украде пашину снаху, разабра паша.{S} Јер у |
уснама, са шећером на језику...</p> <p>Мула пристаде да се Фати-султан доведе у Прокупље, у ње |
S} Слушаћу те од сад па до века.</p> <p>Мула непрестано држи груди, клати се и поче причу полак |
мула јаше напред оборене главе.</p> <p>Мула смућен, Арнаути гори него пре, љути што им мула ид |
пристанем да се и њена реч чује.</p> <p>Мула се договори с пашама, па се врати у Топлицу, каза |
хајде се са Шемси-пашом измири.</p> <p>Мула извуче ћилибар на чибуку из уста, па се загледа у |
ељ</hi>“.{S} То рече па издахну.</p> <p>Мула ућута, а још се клати и држи груди, још гледа у ис |
аше је с мулом с мирном савешћу.</p> <p>Мула рече паши, е има у години дана макар један дан кад |
плати.{S} А?{S} Говори сад мула?</p> <p>Мула сад опет ћути.{S} Гледа скадарског пашу.</p> <pb n |
олико остарео да ништа не видим?</p> <p>Мула ћути.</p> <p>— Ти ћутиш, мула, ја ћу да зборим.{S} |
...</p> <p>Тако првих недеља: а после: „мула ме позвао на мегдан, па се покајао, јер вели да се |
ане, не знајући у коме је кадуна њихова муле.{S} Сад чаршија није прошарана, сва је затворена; |
традан су Арнаути опколили кулу својега муле, рано, спремни за пут, на коњма, у празничном руху |
дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар нашега муле кадуна на испит?</p> <p>— Не дамо!</p> <p>— Да дам |
оју снаху сведочи мула.{S} Ја ћу против муле тужбу, падишаху...{S} Тужбу ћу ја, <pb n="83" /> а |
си-паши, џелату: хоће да има чедо... од муле...{S} Фати-султан.{S} И кажи селам Шемси-паши, џел |
о ми украде кћер?{S} И не потражи је од муле, — не смеде, да не ражљути мулу.{S} Бекрија, <pb n |
в, може бити? или некуд даље, далеко од муле? или у Лесковац?...{S} К Лесковцу се окреће, душом |
Лесковац, да однесе пријатељеву сину од муле селам, а мула у Топлицу, да каже Арнаутима е се са |
да је испитају, ту да каже хоће ли код муле, или да дође његову Бал-беју.{S} За Бал-беја ће; р |
по њеној жељи; и никад од тада не виде муле, мужа свога, ни јој он дође, нити га она позва; не |
} Јок!{S} Јок!</p> <p>— Да идемо заради муле; ама ако она каже да ће за пашина сина, на комаде |
зу као кумрија светила.{S} Да није било муле, одвели би је у харем пашин, обљубио би јој лице п |
оглавара.</p> <p>— Аман, ћути!</p> <p>— Мули <hi>жалост</hi>, паши <hi>срамота</hi>: хајде метн |
узовом, па одјезди у Топлицу да исприча мули.{S} Кад мула чу, ништа не рече, само закрвави очим |
каше.</p> <p>Хафуз-Ахмед оде, а не рече мули:{S} Зашто ми украде кћер?{S} И не потражи је од му |
е венчао с њом.{S} Али како да се свети мули он, што плаши робиње мишем, а и сам га се готово б |
шем се паши не држе коњи, као Војњачком мули жене.{S} Од седам жена имао само петоро деце.{S} С |
> <head>X</head> <p>И тако, Фати-султан мули је кадуна.</p> <p>Кад размота дугачак појас којим |
C14"> <head>XIV</head> <p>Јуче је дошао мули пашин већил, по у годинама човек, обучен као о Бај |
ко, седећи на прагу, како би се осветио мули, и што му набедио оца, и што му украо невесту, што |
се паши узе трести брада, као мало час мули, и ударише му сузе на очи.{S} Поче се клатити као |
у?</p> <p>— Јок Шемси-паши, него нашему мули.</p> <p>— Мулу туга обрвала, па не зна шта збори.< |
је хајдук, да ми је украо снаху.{S} За мулима сина нема сведока: за моју снаху сведочи мула.{S |
, кузум...</p> <p>— Ђувенде! прекиде је мулима кћи и лупи је песницом у врат; а сирота Фати зад |
<p>Затутњише сарајске степенице и зарза мулин ат, прими господара и полете, вриштећи.{S} За њим |
и уместо Шемси-паша „Дангалија“, примив мулин селам, да пусти сина по граду <hi>сербез</hi>, он |
ди мулу; од сунчева зрака причини му се мулин јатаган; од жубора шадрвана шапат љутих Арнаута.{ |
једно за друго; и остаде паша као гост мулин три дана и три ноћи: једоше печене кокошке, баниц |
и нешто, дуго.{S} У собу је ушао трипут мулин кавеџија, један стари Арнаутин, и ушао је трипут |
ова сина.</p> <p>А кад се Садије-ханум, мулина кћи, врати, затече је страшну, жуту као лимун, с |
пав ћилим, или на шиљте, обучена легне; мулина кћи чучне крај ње, метне јој руку на чело, ухват |
p>Граја се не стишава, ни дивљи узвици; мулина кћи улази у одају где је Фати-султан, излази из |
па дође к себи, још блеђа, још жућа.{S} Мулина је кћи љуби и милује: а Лесковчанка, притискујућ |
ово нечујно, и тресе се више но икад, а мулина кћи задрхта целим телом, не пустивши гласа.{S} Д |
зише, па Лесковчанка се тајно радује, а мулина кћи дршће...</p> <p>Око конака свет, иглу да пус |
и смеши се.{S} Да је ово смешење видела мулина кћи, не би знала да ли је у Фатину срцу туга или |
та.{S} Ми овде хиљаду гроша како за крв мулина сина, тако за крв последњега сиромаха.{S} Није л |
а...</p> <p>— Ама шта ће Шемси-паши крв мулина сина?</p> <p>— Стамболка је рођака цару царева.{ |
господаровој кадуни.</p> <p>А од ње се мулина кћи не миче.{S} Црмпураста, млада, крупна, руку |
S} За тахтариванима, одмах, појавише се мулина кћи и оне две дадије, све три на коњма, с белим |
.{S} Сад лежи обезнањена; над њом плаче мулина кћи, а кропе је некаквом водом две старе Арнаутк |
и дању и ноћу говори.{S} Њена мајка, и мулина кћи, које се од њене постеље не мичу, и робиње н |
SRP19070_C9"> <head>IX</head> <p>Ко уби мулина сина, чу мула.{S} Ко украде пашину снаху, разабр |
-султан, звездо: дође време, говори јој мулина кћи и хвата је под мишку да је дигне.</p> <p>— Х |
Колико се била препала, од Прокупља до мулина села десет пута је снашле и пустиле детиње.{S} С |
тахт, Шемси <pb n="98" /> га посади до мулина деснога колена, а сам седе према њима.{S} Ту су |
си чула да је...{S} Алах зна ко је убио мулина сина.{S} Душмани обедили пашу...{S} Паша, богат, |
Склопи очи, да ово не гледа, а оно ето мулина сина, на ату; млад, леп, исти његов Бал-беј; про |
ем више не говори, до о грозном убиству мулина сина, о несрећној љубави двоје младих.{S} Сваки |
трипут, уплашено, узвикну аман.</p> <p>Мулина кћи ражљућена лавица; Лесковчанка смела, дрска; |
и мужа); остаде она с мулом и дадијама мулине кћери и сина.{S} Па дадије је остављале, а мула |
гроб; од тада оне две Арнаутке, дадије мулине кћери и сина, нешто се крадом погледају, и шапћу |
каквом водом две старе Арнаутке, дадије мулине кћери и сина; трећа јој лила олово, па јој сипа |
ти, мери пашу...{S} Грдно се закрвавише мулине очи!{S} Грдно су му страшни погледи.{S} Ћуте, гл |
} С виком Мана Кукувије причују му се и мулине речи: ти си мени крви дужан.</p> </div> <pb n="9 |
писнуше зурне... то поздрављају долазак мулине кадуне Арнаути грађани.{S} И Арнаути из пратње Ф |
баште, одакле кроз прозор види капиџик мулине кћери, и крај њега место, свој хаџилук...{S} Сад |
ало к себи, Арнаутке је покрише фереџом мулине кћери, метнуше јој на лице бели јашмак, па изиђо |
је у глави већ у срцу.</p> <p>— Не дамо мулине кадуне.</p> <p>— Јок!{S} Јок!{S} Јок!</p> <p>— Д |
послао Шемси-паша, бојећи се преваре с мулине стране, да му не подметне на испит коју другу ум |
снуше зурне.</p> <p>И ови у предсобљу с мулине стране весели су; и таман да носе свом господару |
ршава као човек.</p> <p>У ливади, близу мулине куле, под великим бором једним, што шушти, и као |
ани; међу њима су пуномоћници и сведоци мулини, Шемси-пашина сина и Фати-султан-ханумини, и има |
по трп чибука), крупан човек, као мула, мулиних година, у ћурку расеченом позади од пета др стр |
ао жмурећи и запао у блато.“ Сад се тих мулиних речи сети, и мисли: „Јесте, мула, блато ми до п |
тке, из свих села, чувши да им је болна мулиница, почеше долазити на коњма, с раширеним белим ч |
Одустају од пута, али се заклињу да ће мулиницу на комаде, ако рече да ће за Шемси-пашина сина |
иди где му се ближи главом мула.</p> <p>Мулино место није на тахту, али он се попе и загрме:</p |
на јави сањао!...{S} И робињама мило, и мулиној кћери, што су је тако лепо обукле, накитиле; је |
аставише:</p> <p>— Сад је Фати-султан у мулиној кули.{S} Звао је њена оца јуче, да је види, и д |
Ат је осетио, Арнаути опазили да нема у мулину оку пламена што буктијаше кад је ишао Шемси-паши |
напустила и кућу и мужа); остаде она с мулом и дадијама мулине кћери и сина.{S} Па дадије је о |
шина конака после њена другог венчања с мулом.{S} А у одаји, где сад лежи, према постељи, чивил |
оже да понови венчање с пашићем, може с мулом, јер је и један и други преко својих пуномоћника |
је од ње, па изиђоше...{S} Венчаше је с мулом с мирном савешћу.</p> <p>Мула рече паши, е има у |
ад-беј јој тражи пуномоћје за венчање с мулом.</p> <p>Ништа.</p> <p>Оба пуномоћника згледаше се |
човека; разговараће се, договориће се с мулом да доведе Фати-султан у Прокупље, у свој конак, п |
јатељу, рече скадарски паша (пошто се с мулом изгрли, упита за јуначко здравље, и испушише по т |
, тешко болује.</p> <p>Кад је венчаше с мулом понова, однесоше је мајци, по њеној жељи; и никад |
.{S} Суља, иначе врло јуначан, устукну; мулу познаје од кад зна за себе, а први пут му се сад у |
Шемси-паши, него нашему мули.</p> <p>— Мулу туга обрвала, па не зна шта збори.</p> <p>— Зна.{S |
ше и Турци и Срби, кад видеше ражљућена мулу.{S} Арнаути узвикиваху, с времена на време:{S} Алд |
му мед, на језику шећер; лепим ће боље мулу него најмирнијега човека; разговараће се, договори |
руху, оружани до зуба.{S} Кад год прате мулу у сарај, увек се обуку, наките коње.{S} И мула се |
ти, а оно горе: у јаблановој сенци види мулу; од сунчева зрака причини му се мулин јатаган; од |
n="51" /> жеженим златом.{S} Кад опази мулу ат зарза, трза се од сеиза, и одмах се зачу силна |
ај не рече да седне.{S} Паша ћути, мери мулу; мула ћути, мери пашу...{S} Грдно се закрвавише му |
с њом за дуго.</p> <p>Али од тада Фати мулу не двори, не пуни му чибук, не пали му га; од тада |
живот и мало разгаљена узела је дворити мулу, као оца, или онако стара човека; приносила му чиб |
и је од муле, — не смеде, да не ражљути мулу.{S} Бекрија, <pb n="61" /> луд, али хафуз, па зна: |
ук... медвед...“</p> <p>Хоће да заплаши мулу падишахом, решио се; не сећа се шта мула рече, да |
ророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Мурад-беј будем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе, Сафе |
моћника тражи.{S} Овде су Махмуд-беј, и Мурад-беј, њена оца комшије, па нека јој буду пуномоћни |
-пашина сина?</p> <p>— Ево га, одговори Мурад-беј, и гурну уз врата једнога дежмекастог старца. |
> <p>Махмуд-беј се помаче, уступи место Мурад-беју, <pb n="118" /> Турчину, у високом фесу, и ћ |
и?</p> <p>— Буди!</p> <p>И још једанпут Мурад-беј онако пита; и трећи пут Фати одговори „буди“. |
ни су и наказни; чекају жртву...</p> <p>Мурад-беј понови питање.</p> <p>Опет ништа.</p> <p>Трећ |
-бејова имена име мула-Халимово.</p> <p>Мурад-беј јој тражи пуномоћје за венчање с мулом.</p> < |
а, смишљајући, одмах, какав ће „пешкеш“ Мурат-паши, не знајући да се Арнаути сад нису умирили, |
{S} Он посла још војске, и пред војском Мурат-пашу, старца, који је много пута стишавао побуњен |
био је имам красне Аја-Софије; зна сав мусаф напамет, и познаје све како је у нашем танком дин |
мам Аја-Софије, и хафуз је, зна напамет мусаф од корица до корица, па и мене учио мусафу, ја мн |
дива, све везено златом.{S} У дну друге мусафир-одаје читава кујунџиница, зарфови од сухога зла |
ричају буле, три године.{S} У дну једне мусафир-одаје сложени су душеци, јоргани, јастуци, све |
... душек по душек, јорган по јорган из мусафир-одаје у сарачану, тамо...“ не изусти „камо се у |
и зову <hi>срма-ђумиш</hi>.{S} У трећој мусафир одаји, с улице, чивилук велики, заузео цео једа |
девојачкој постељи; мењала место, час у мусафир-одаји, час у диван-хане, како је загрејало прол |
ица госте прима, што се турски зову <hi>мусафир-одаје</hi>; а још лепше су намештене сад, кад о |
саф од корица до корица, па и мене учио мусафу, ја многе суре знам онако, напамет, па за то зна |
и се гдегод песма чује.{S} Тишина.{S} У мусломана је обичај да поштују тугу ближњега, да не пев |
се враћа.{S} Пред вече се јаве сокацима мусломани, не ходећи као обично тихо и достојанствено, |
рашна ли је твоја освета, Аллах! говоре мусломани, са страхом.</p> <p>Киша не престаје, а буде |
посла.{S} А није вала ни грех, рекли би мусломани.{S} И додали би:{S} Био би грех да се оженило |
Божје, и што нема поздрава, како верују мусломани, који није од Бога <pb n="53" /> дошао.{S} За |
="145" /> <p>Што хришћанима причест, то мусломанима земзем.</p> <p>Приуготовише је за смрт.</p> |
м — гроб.{S} Фати би лакше.{S} Зна она, мусломанка, да ко жељу самртнику не испуни, четрдесет д |
у његови...{S} И Фати је као оне, права мусломанка: верује у онај свет, бољи од овога, у живот |
шта јој је писано.{S} Јер она је права мусломанка, па верује у судбину, у <hi>Алахово Писмо</h |
на Фати-султан, киша непрестано пада, а мусломанке међу собом говоре да су то сузе девојака са |
сти дан, Арнаути сахранише, по обредима мусломанске вере, жену и сина свога поглавара, жене пла |
ај дивни град, с много душа, велики, по мусломански и Стамбол и <hi>Дер-Се’адет/</hi>, то јест |
мокра, и кафтан циметове боје мокар.{S} Мутне су му и подбуле очи; подбуо у лицу; обрве беле, д |
запао у блато; пошао си да ловиш рибу у мутној води, па си извукао у мрежи змију; тражио си од |
и, него главе; турски паша с арнаутским мутом.</p> <p>Кад стиже мула-Халим пред сарај, притрчаш |
ено пуштање.{S} Најпосле је научише две муфтије, да се уда за другога непуштена.{S} Живела с ов |
ом речи, истим тоном.</p> <p>Тишина.{S} Муха да пролети чула би се.</p> <p>Људи опет у земљу гл |
пушили по чибук дувана, па отворили <hi>мухабет</hi>, то јест разговор.{S} Лесковачки паша, пре |
крв... не знам..., ич ја не знам, мула, муца паша тобоже изненађено, а у лицу му не бејаше ни к |
, мула, кажи...{S} Крв...{S} Какву крв? муца опет паша.</p> <p>А мула:</p> <p>— Е, пашо!{S} Да |
ане и пратњу, Арнауте; дошао им је крај муци...</p> <p>Зима.{S} Хладноћа каква скоро није.{S} Д |
ичким домовима у госте...{S} Украј пута мучи голо дрвеће, искићено ињем; и последњи је лист ода |
се поветарац разговара с Топлицом; где мучи опустела Југ-Богданова кула, гледајући, муком, чуд |
рекну...</p> <p>Жали је мајка, да се не мучи мажући ивице очних капка сурмом, па тобоже се боји |
маљског, изишао из борбе каткад велике, мучне.{S} Обукоше је, накитише је...{S} Тражила је јасм |
ија је бивши имам Свете Софије да му је мучно наћи пара.{S} У кући свађа, сваки час; али, пуста |
мајке Исмаилове: ако ми не освети сина мушка глава, нека га освети женска; или...{S} Никому ни |
ут јој је поручила, да ако га не освети мушка глава, нека га освети женска...{S} И мајка, вели, |
руке мајке Исмаилове: „Ако га не освети мушка глава, нека га освети женска“.{S} Ако не може крв |
.{S} Јеси ли чула да се од петогодишњег мушкарца жене крију?{S} Ниси.{S} Криле су се од Бал-беј |
раста, млада, крупна, руку и ногу као у мушкарца, науснице као у младића, у антерији скројеној |
убоко заспао, и слуге поспале.{S} Нигде мушке главе будне!{S} А у харему је весеље; Фати-султан |
од мајке више.{S} Пре се стидела.{S} Ни мушке тице пред њом није поменула, а камо ли човека.{S} |
е.</p> <p>Чу се из предсобља врло слаб, мушки глас; имам говори, то јест чита неку молитву, <pb |
ступити у осамнаесту.{S} Лице му лепо, мушко, сунцем преплануто; бркова још нема, тек га сад г |
та.{S} Није јахач, није стрелац, али је мушко, младић, па би му тешко било у харему, да није са |
тадоше поља, празна гумна, све се то, и мушко и женско, и старо и младо, подигло кули мула-Хали |
се а ипак кочоперна, смелих погледа као мушко; била је са Шемси-пашиницом у јенђебулство, и вид |
трем и одаје за послугу, под селамлуком мушку, под харемом женску.{S} Око конака врт са шадрван |
грожђе из туршије у земљаним зделама, и мушмуле, и јабуке на гранчицама, и крушке из сламе.{S} |
ку зору...{S} Сефа ђелд’н!{S} Сефа ђелд’н! (Добро дошао!{S} Добро дошао!)</p> <p>Тако у очи Ђур |
на ату у ђурђевску зору...{S} Сефа ђелд’н!{S} Сефа ђелд’н! (Добро дошао!{S} Добро дошао!)</p> < |
амоту. <pb n="55" /> Дај теразије, ела! на једну страну метни перо, на другу олово, ела!{S} Ха- |
изиђе, пође небом ведрим, мирише, сва, на копитњак, на омиљен, на одољен, на мајкину душицу, н |
е’адет/</hi>, то јест Врата Блаженства, на седам брегова искићеним смоквама и маслинама, лимуни |
мана?!...{S} Голо дрво нико не погледа, на лиснато бацају очи, на родно камење.{S} Што више род |
ареним таваном, и миндерима около зида, на високом <hi>тахту</hi>, као неком престолу, на шиљте |
ко ниске ограде наднеле гране џанарика, на шареном ћилиму и меким шиљтетима пуно је будних, и т |
аде, па румелијска страна, и анадолска, на Босфору, откуд се сунце рађа: и грознице и кашаљ, св |
а не падне.{S} И Фати га двапут видела, на мазги, прошао је мимо њене кафезе, и <pb n="79" /> ч |
етету, стискајући га на својим грудима, на грудима материним, да га те груди задрже у харему, к |
данпут се прошара: два дућана отворена, на три ћепенци спуштени, тако целом чаршијом.{S} Кад за |
да ово не гледа, а оно ето мулина сина, на ату; млад, леп, исти његов Бал-беј; пролази мимо про |
ама ако она каже да ће за пашина сина, на комаде ћемо је.</p> <p>— На оволишну парчад.</p> <pb |
сипа сребро на њено бледо чело; и сања, на ружној јави сања најлепше снове.</p> <p>Кад се виле |
.</p> <p>...{S} И видела му душом гроб, на врху <pb n="68" /> пошумљена брега пред Јастрепцем, |
, воли ме, јер ме мој отац, његов друг, на самрти њему у аманет оставио.{S} Кад сам млад био, ч |
бисер на ибришим.{S} На уснама му мед, на језику шећер; лепим ће боље мулу него најмирнијега ч |
ла би некуд далеко, ни сама не зна куд, на онај брег под Јастрепцем, увијен у бели покров, може |
...{S} Сан је сад...</p> <p>Заспала је, на грудима Исмаилове сестре, али опет Исмаил.{S} Отвори |
ц на њих наљутио, па их истерао напоље, на зиму, на цичу, кад другује мачка с мишем...</p> <p>С |
, и оде јој несуђена заова, у Прокупље, на два дана, или, како Турци кажу, на две ноћи, да обиђ |
итве; а на њеним грудима, испод кошуље, на ибришим-врвци, хамајлије, мале, велике, од урока, од |
; метнуше јој кану на дланове и табане, на нокте руку и белих ножица, као невести; Исмаилова се |
и седи, и плаче...{S} Час-по па легне, на чупав ћилим, или на шиљте, обучена легне; мулина кћи |
аште, на амбер и зумбул-ливанту с косе, на ђул-су с недара, грла и руку...{S} Дечица се грче, п |
ни ваздух на шебој и каранфил из баште, на амбер и зумбул-ливанту с косе, на ђул-су с недара, г |
{S} И види чудо! груди му се расцепише, на двоје, а из ране покуља крв као из кладенца вода!... |
предњачи.{S} На магарићима пуни џакови, на коњићима Арапи, на камили кадуна: јашмак јој све лиц |
дању, и ноћу, у кули, и у овој ливади, на месечини, кад силно мирише копитњак и мајкина душица |
егово дисање, и осећа његов дах, топли, на лицу, на уснама, удише га као зумбулов мирис, пије г |
на неопранштину; прозори сад затворени, на ћерчивима хартија, ћерчива брашном облепљена да не у |
арићима пуни џакови, на коњићима Арапи, на камили кадуна: јашмак јој све лице сакрио, а очи, пл |
у два мора, тамо аде, тамо наши конаци, на румелијској страни, и на анадолској, од куда се сунц |
нико не погледа, на лиснато бацају очи, на родно камење.{S} Што више рода, више каменица...{S} |
сма разлеже се; мирише ваздух на шебој, на каранфил, на росну траву; свирачице, певачице, чочец |
небом ведрим, мирише, сва, на копитњак, на омиљен, на одољен, на мајкину душицу, на хиљадама ле |
е; мирише ваздух на шебој, на каранфил, на росну траву; свирачице, певачице, чочеци, једни из Л |
иле хватају у коло а дуси блуде земљом, на месечини, сања и мање болно срце, и не оволико расту |
ке траве, сагореле, сад заливене кишом, на чупаву ћилиму и јастуку сеном напуњену лежи Фати-сул |
кћери, слушај...{S} А кад будеш, кузум, на испиту, пуштена си и од једнога и од другога, баба т |
ави лека нема.{S} Испрва у постељи дан, на ногама два; после на ногама дан, у постељи два: тако |
м, мирише, сва, на копитњак, на омиљен, на одољен, на мајкину душицу, на хиљадама лековитих тра |
сва, на копитњак, на омиљен, на одољен, на мајкину душицу, на хиљадама лековитих трава, биље.</ |
еда; а кога Алах не погледа један трен, на душу му пада грех тежи од најтеже стене.</p> <p>— Ис |
о, ни јео ни пио, и који год је прошао, на њега се каменом бацио (ко великим, ко малим, како је |
емство, госпоство, госпоство, племство, на то се паша полакомио, стога дао душу ђаволу; за то с |
лене јој антерије, држећи главу високо, на прстима, и крећући плећима по стамболски; прошетала |
е, мало, мало, па белој робињи на само, на ухо: „Зулфи!{S} За Божју љубав!{S} Носи шиљте тамо, |
азије, ела! на једну страну метни перо, на другу олово, ела!{S} Ха-ха-ха! засмеја се мула, па н |
ко јој је, наслони чело на свето место, на место где је Исмаил био, њој о љубави говорио, њено |
ћи ће убицу, па макар ишао, овако стар, на крај света.</p> </div> <pb n="23" /> <div type="chap |
ји, по кући, посла се има много, данас, на тужан, велики празник, дан смрти њихове чучук-хануме |
и; ту је већ Ђурђев дан, јунак Хедрлес, на ату, с миздраком, <pb n="143" /> у златним хаљинама, |
ли да је теши, да је подсети на к’смет, на Алахово Писмо, то јест да никога не може снаћи друго |
улу својега муле, рано, спремни за пут, на коњма, у празничном руху, оружани до зуба.{S} Кад го |
м; уведе га у одају, посади га на тахт, на своје место.{S} Из друге одаје изиђе нишки паша, пла |
пље, на два дана, или, како Турци кажу, на две ноћи, да обиђе кућу (јер како јој погибе брат, н |
ком <hi>тахту</hi>, као неком престолу, на шиљтету покривеном медвеђом кожом, седи Шемси-паша; |
наљутио, па их истерао напоље, на зиму, на цичу, кад другује мачка с мишем...</p> <p>Спавају... |
" /> се, израдити слику на белу платну, на свили: сликао би је, али не уме, и не сме, јер је чу |
си-пашина конака, тога дана, пред зору, на задња врата изнесен некакав грдно дугачак џак, и одн |
<p>— Исмаил ће у зору овамо... на ату, на коме је онда отишао, у оном срмали-џамадану... у бел |
ушама невино изгинулих, што блуде ноћу, на месечини, жељне овога света.</p> <p>Тишина, дубока, |
радује се; Богу се моли и дању и ноћу, на јави, и у сну шапће молитву; не испушта бројенице из |
0_C12"> <head>XII</head> <p>У Лесковцу, на десној обади Ветернице, диже се Шемси-пашин конак, д |
ање, и осећа његов дах, топли, на лицу, на уснама, удише га као зумбулов мирис, пије га као ђул |
а омиљен, на одољен, на мајкину душицу, на хиљадама лековитих трава, биље.</p> <p>И тако.{S} По |
ара:</p> <p>— Исмаил ће у зору овамо... на ату, на коме је онда отишао, у оном срмали-џамадану. |
ео, да не бива нешто што га узнемирује: на пример, ако пукне даска на тавану, или ископа пас ру |
улфи, да покријем главу, дај бројенице: на хаџилук идем.</p> <p>— Чучук ханум!</p> <p>— Ту је м |
дуге беле браде; за се је бацио кадуну: на лицу јој био пешкир, па се смакао, те су видели да ј |
поче гушчјим пером с десна на лево...; на колену пише.{S} Испрати писмо по тројици; страх га д |
мо да...{S} Фати-султан на испит изиђе; на испиту ће... пашће јој оба венчања...{S} Жена не мож |
ована, искићен исцветалом врбом.{S} Не; на глави му венац од врбе, и око паса врба; и ату му гр |
где је невеста прозори широм отворени; на тим прозорима нема кафеза, нису са улице...{S} Фати- |
мирисану мирисом цвећа, освежену росом; на небу пуно звезда, трепте, и час-по па се покоја угас |
ом дрвеном кафезу, према постељи, соко; на шиљтету, меком, хрт...{S} Све Исмаилово; ту је, у Пр |
јама, одаџицима, ћошкама; прозора пуно; на прозорима нигде капка; све широм отворено.{S} Месец, |
е Исмаил...{S} Чује ход из далека...{S} На глави му сахан из кога се лије сребро и пада кроз бо |
ђаури...{S} Дигао буну мула-Халим...{S} На власт хоће...{S} Дигао се цео фис <pb n="84" /> њего |
кан: човека је с невестом нестало...{S} На вриску и <pb n="35" /> вику ханума и робиње, све се |
еном, спремљен за <hi>Мартифал</hi>.{S} На улици салебџије, <pb n="148" /> симиџије, вичу; њачу |
нико није видео, само га она гледа.{S} На глави му у место круне сахан, из кога се лије сребро |
на главу камен.</p> <p>Погодио мула.{S} На глави му камен, у срцу му лед, ако се зове Шемси, ни |
х су везле, у Нишу, најбоље терзије.{S} На глави му фес с дугачком китом, а испод феса види му |
ићи, магарићи, а камила им предњачи.{S} На магарићима пуни џакови, на коњићима Арапи, на камили |
јком однесе се кући Ахмед-хафузовој.{S} На задњу капију улажаху стари Арнаути и сјахиваху с коњ |
{S} Реч по реч као бисер на ибришим.{S} На уснама му мед, на језику шећер; лепим ће боље мулу н |
еленку, он ти метнуо на главу камен.{S} На глави ти камен, у срцу ти лед: скинућеш га, ако си Б |
ашина сина, на комаде ћемо је.</p> <p>— На оволишну парчад.</p> <pb n="100" /> <p>— Па ћемо је |
е је Ахмед-хафузу досуђено за „сургун.“ На уживање му дато пет села у околини Ниша, и Прокупља, |
ше капама и сарма из сахана „капаклија“ на мангалима крај огњишта, а ове то и не гледају, но се |
та молитву, једну, две, дуге молитве; а на њеним грудима, испод кошуље, на ибришим-врвци, хамај |
који непрестано пита, коме се радује; а на њену се лицу радост опази, неисказана радост, рашири |
о би, обично, кроз све турске сокаке; а на сапима мазге држали су руке сејмени, обучени у празн |
е лице; и стара подиже главу, врисну; а на ову вриску невеста се прену, подиже се, тешки јој се |
а с мишем...</p> <p>Спавају...</p> <p>А на отвореној ћошки, где се преко ниске ограде наднеле г |
<p>У прокупачком сарају, Шемси-паша га на ногама дочека, чак пред вратима одаје с тахтом; увед |
е с тахтом; уведе га у одају, посади га на тахт, на своје место.{S} Из друге одаје изиђе нишки |
ћи сину као малом детету, стискајући га на својим грудима, на грудима материним, да га те груди |
{S} Знаш такво дрво?{S} Не остављају га на миру ни док му је род зелен, а камо ли кад узри...{S |
ирао; што ће бити близу пошумљена брега на чијем је врху Исмаилов гроб; што ће гледати Исмаилов |
дисање толико душа, туга, ниоткуд нада на <pb n="94" /> боље дане: све више вене лице, све се |
Ама ко пљује у небо, томе пљувачка пада на лице.{S} Није ли?{S} Јеси ли видела месец: кад најви |
ида Фати-султан ради; али зачегрља реза на вратима.</p> <p>— Хајде, Фати-султан, звездо: дође в |
м воћкама и чардаклијом с једнога краја на други, с јабланима око зида и с читавом честом од ја |
ада Циганка једна, па чим прилупа халка на капији, или звекир, она одшкрине капију и тешка се: |
дана, па чека, ослушкује.{S} Чим халка на капији, или звекир: „То је улак... дошао ми мула у п |
Јастуци крај прозора мокри, и застирка на миндерлуку, и нико на то не мисли; нико не склања с |
узнемирује: на пример, ако пукне даска на тавану, или ископа пас рупу крај конака, страх.{S} Д |
, сваки час <pb n="109" /> им пада рука на јатаган или јабуку мале пушке...{S} Зубато сунце пој |
леној.</p> <p>Лежала на миндеру, лежала на шиљтету, лежала у својој девојачкој постељи; мењала |
а је у постељи, свиленој.</p> <p>Лежала на миндеру, лежала на шиљтету, лежала у својој девојачк |
конака свет, иглу да пустиш, не би пала на земљу; човек до човека, Арнаути, па сви као разјарен |
бесу даје својој невести; рука му пала на искићену јабуку једне мале пушке.{S} Фати-султан-хан |
ајке, прислонила око на парченце стакла на прозору, па гледа...{S} Бујица!{S} Нема мислиш устав |
{S} Нестрпљиви.{S} А кад се појави мула на ату, узвикнуше „машала“!{S} Мало, па се отвори капиј |
ко зна <pb n="91" /> да ли с успоменама на Исмаила; кад му више не гледа ата, не милује хрта и |
не!...{S} Буле!!{S} Кад пусте осећањима на вољу, некад дивљаци; кад <hi>мисле</hi>, пре ће забо |
дној великој а ниској одаји, са вратима на свод, са шареним таваном, и миндерима около зида, на |
а се бије.</p> <p>— Како ће с Арнаутима на крај изићи?</p> <p>— Убио је мула-Халиму сина, па са |
p>— Конопце.</p> <p>— Која је та ханума на камили?</p> <p>— Лејле, Лејле-ханум, шаир (песник)-д |
њи је поглед пао кроз отвор тахтаривана на врх брега под Јастрепцем, увијена у бели покров, а о |
лад, твоје су ми очи биле књига, писана на арнаутски: сад ту књигу гледам, а ништа не могу да р |
је хладно како скоро није.{S} Наваљена на један јастук, вунен, у куту одаје, седи Фати-султан, |
ишина, глуха, мртва, само се, с времена на време, чује ноћнога стражара палица, јавља сате:{S} |
мулу.{S} Арнаути узвикиваху, с времена на време:{S} Алда’!{S} Алла’!</p> <p>Паша остаде на тах |
ога пољем, у ливади, те Фати, наслоњена на груди Исмаилове сестре, упире очи у месец над Јастре |
грчити и кривити лице, и удари јој пена на уста...</p> </div> <pb n="62" /> <div type="chapter" |
{S} Сам би ишао да тражи кћер, а не зна на коју ће страну: пођоше сејмени једни к Лесковцу, дру |
несрећом саломљен, натовари мртва сина на Суљина коња, и понесе га у Арнаутлук, мајци његовој, |
ди не бојим, па баш да би пошла стотина на мене једнога.{S} А ако ће ме штогод снаћи од Алаха, |
зажмуре, па поче гушчјим пером с десна на лево...; на колену пише.{S} Испрати писмо по тројици |
а хоће.</p> <p>— Зар нашега муле кадуна на испит?</p> <p>— Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула х |
И баш је сам украде.{S} Кроз пенџер па на ата...{S} Кириџије су њега среле.</p> <p>— Онако ста |
урину, укоричену црном кожом, што удара на мемлу, па као да не чује е се врата отворише, и не в |
и.{S} Неколико Арнаутина отворише врата на предсобљу, гурају се, промолише главу.{S} Страшни су |
За крв ич не знам, мула, вала! и похита на чардак.{S} Коју год слушкињу сретне, пита својим про |
с, њој мио; гледа очи, њој драге; осећа на лицу топле прсте, и на уснама пољубац, топал... први |
кадуну!</l> </quote> <p>....{S} С маха на мах припуцају пушке...{S} Јаче кларнет пишти.... буб |
а прошарани су јатима врана, што с маха на мах прхну, гачући, као да се од нечега уплаше; стока |
ора, с оком црним и крупним, што с маха на мах сине као у младића, не младића просвећена <pb n= |
и се товар од хиљаду ока.{S} Немај срца на мене!{S} А ово што ти казах, обичај је.{S} Ти тај об |
адости на уснама, са сном који је здрав на јави сањао!...{S} И робињама мило, и мулиној кћери, |
је руком згужвала танку паучину, чаршав на душеку, испружила се, окренула се мало на леву стран |
ом о рамену и хртом за собом, иде у лов на зечеве, и прођу сеоским путем но две-три Арнаутке на |
иња час гледа у хануме, час баци поглед на своју кјучук-хануму (младу <pb n="34" /> госпођу), с |
софе, па би ту сео, и наслонио лактове на колена а загњурио главу у руке, и по читав сат тако |
ан!{S} Дочекала зиму у Топлици без наде на срећне дане, и ко зна <pb n="91" /> да ли с успомена |
икну мула као гуја љута, а рука му паде на јабуку мале пушке.</p> <p>Паша се помаче и чисто пон |
а; све се пребацило преко високе ограде на улицу, те закрчило пут, заједно с малским ђубретом.{ |
паша; јер тврдо верује да мула пристаде на разговор и договор, и на све друго, с пашиних <pb n= |
{S} Алда’!{S} Алла’!</p> <p>Паша остаде на тахту као скамењен.</p> </div> <pb n="57" /> <div ty |
истина да у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови.</p> <p>— Истина, бебег’м.{S} И ја |
тиле; јер у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови...{S} И Фати је као оне, права мус |
а сина ни зрно пиринџа, јер му не отиде на гроб; од тада оне две Арнаутке, дадије мулине кћери |
по одајама нека се бију жене.{S} Хајде на мегдан!{S} Пушка ти, пушка ми.{S} Јатаган ти, јатага |
аутке, дадије; сручише читав ибрик воде на Фатину главу.{S} Уплашила се, па се онесвестила.</p> |
ша, чим прими писмо, и прочита га, пође на пут; дође у Лесковац, сину својега умрлога друга; Ше |
а, као мало час мули, и ударише му сузе на очи.{S} Поче се клатити као мула, оставив чибук; и г |
о могу; не могу бео образ.{S} Сам га је на комар турио и изгубио.{S} А за каљаво чело и катрања |
кћер, одговара јој, теши је, подсећа је на „к’смет“ и на <hi>Алахово Писмо</hi> и казује да ће |
> <p>Дакле свршено је.{S} Шемси-паша је на чисто; али му је сад сто пута горе, већи стид, срамо |
писано прстом Алаховим по челу, кад је на свет дошао.</p> <p>Како да је теше?{S} Да јој је кћи |
несе из тахтаривана хануму, и однесе је на кулу, па она узе слабим гласом нарицати, кћер јој оп |
јим је бејаше за се привезао, изнесе је на кулу.{S} Колико се била препала, од Прокупља до мули |
плаћену, дохвати је за рамена, обори је на под, и зари јој беле, оштре секутиће своје у смежура |
S} А у харему је весеље; Фати-султан је на постељи; лице јој шара једна стара Прокупчанка с вел |
срећу, а ашчија чорбу, па нека им није на њу жао.{S} А оне које нису њој равне, и које стоје п |
и главом мула.</p> <p>Мулино место није на тахту, али он се попе и загрме:</p> <p>— Селам-Алећ, |
и слушкиње <pb n="147" /> деру антерије на грудима од јада, и плачући раде по авлији, по кући, |
<hi>срамота</hi>: хајде метни ово двоје на теразије.{S} Ама, ко би био луд да мери перо с олово |
роким а ниским, као ватра црвеним; неке на шареним шиљтетима поред миндерлука, све у оном полож |
-хануминим даровима; позлаћене арабеске на тавану сакривене су свиленим материјама, златом везе |
јке, гурају уз <hi>кафезе</hi>, решетке на прозорима, па се диве младићу, његовој <pb n="10" /> |
прођу сеоским путем но две-три Арнаутке на коњима, журе се у оближње село послом, или у госте.{ |
у земљаним зделама, и мушмуле, и јабуке на гранчицама, и крушке из сламе.{S} Арнаутке седе окол |
иму, а он то не гледа, него рашири руке на груди, притисну их, и узе да јечи, да стење; брада м |
а после пошао из одаје у одају, с ћошке на софу, у дугачкој антерији, готово као женској, хаљин |
о час будне, заспала; друге две натакле на прсте филџане, па ударају као зиловима, чочечки, пев |
покривена паучином икона Светога Николе на тавану мула-Халимове куле; ваљда се потресе сам свет |
рва у постељи дан, на ногама два; после на ногама дан, у постељи два: тако, тако, док сасвим не |
Стамбол...{S} Ох, мајчице!{S} Носите ме на брег под Јастрепцем, за Алахову љубав!...{S} И тамо |
о Исмаилу говори.{S} Његово јој је име на уснама.{S} Не стиди се од мајке више.{S} Пре се стид |
празне, друге пуне; скупљају се хануме на разговор...</p> <p>А о чем говоре хануме?</p> <p>Как |
ј петлова.{S} И јахао је каткад, али не на ату, него на једној дивној мазги, длаке као атлаз, у |
се лије сребро и пада кроз борове гране на њене капке...{S} Шушти бор... шапат је то, Исмаилов, |
се лије сребро и пада кроз борове гране на њене очи...{S} Капци су јој тешки, склапају се, она |
<p>И робиња је одведе тамо, а она седне на мекано шиљте: провлачи бројенице кроз прсте, испрва, |
Мисли, мисли, изненада осети њене усне на својим..., овако ће остати до зоре...</p> <p>Гру!{S} |
{S} И тврда вера у то развлачи јој усне на радостан осмех; биће тамо срећна, кад овамо није; зд |
варе с мулине стране, да му не подметне на испит коју другу уместо Фати-султан.</p> <p>После до |
јина, тица злослутница: зајецаше струне на гуслама од ветра кроз незатворене капцима прозоре; п |
у глас мујезина с вита минара, позивање на молитву; једна старица наглуха прострла телећу кожу |
, сваки отиде својој кући; мула се попе на кулу, оборене главе, и погурен: чисто човек не би ре |
е низ бледе образе...</p> <p>Враћала се на исте мисли небројено пута, час из почетка, час из ср |
алварама циметове боје и чалми; попе се на тахт, Шемси <pb n="98" /> га посади до мулина десног |
олео!...</p> <p>А једно вече, појави се на јасно-плавом небу топличком пун месец.{S} Ваздух је |
Исмаилова сестра плаче, нариче, љути се на оца што јој својом бесом спута и ноге руке, те не мо |
што душа плаче, јеца, нариче, тужећи се на силу и обест Богу...{S} И чифчије пијанога хафуза, т |
четрдесети дан, ето ти једнога; баци се на њега, ама не каменом, него ружом.{S} И види чудо! гр |
тка, као гуја, и за тренуће ока баци се на Лесковчанку, заиста добро плаћену, дохвати је за рам |
кну као стрелом погођен лав, и сруши се на њега, нема и непомична, нагрђена грозном смрћу, сруш |
оћи, тад долази, и онако мокар сруши се на шиљте, у једном куту селамлука, и хуче ту, хуче сву |
/> гледај: пошто си га видео, грејао се на његову сунцу, огледао се у његова два мора, Златном |
уће још пред кућним вратима, пеле су се на чардак, улазиле у те красне одаје и гледале чудо од |
ењера као хајдук, грехота; не осврћу се на његове претње, боје се.</p> <p>Паша га досад, како м |
е зенице.{S} Исмаилова је сестра однесе на шиљте, па је милује, љуби, повраћа је, плаче над њом |
се боје да је не расвесте и не подсете на њене јаде.</p> <p>Нити ромори, ни говори.</p> <p>— З |
етли...{S} Дошао Хедрлес...{S} Гледајте на сат...</p> <p>И тихо, тихо, а ипак разумљиво, чу се |
рекаће трећи петли...</p> <p>— Гледајте на сат...{S} Спремајте ме...{S} Завијајте ме..., не... |
и се с њима разговарао; метнуо би шиљте на праг софе, па би ту сео, и наслонио лактове на колен |
ead> <p>Како мула каза Фати-султан е ће на испит, од тада је весела, сваки час се за понешто см |
..{S} Иди под Јастребац...{S} Исмаил ће на ату у ђурђевску зору...{S} Сефа ђелд’н!{S} Сефа ђелд |
срамота ће у воду да потоне, жалост ће на воду да искочи: сваки ће узети да жали Шемси-пашу.</ |
кли ни човек ни ђеније, девице што личе на зумбул и на мерџане, не би му усне осетиле оволико с |
Као красне Топлице ваздух, што мирисаше на мајкину душицу и на друге лековите траве, прошлога л |
I</head> <p>Фати-султан-хануму не узеше на испит, него је оставише да се одмори и да мисли, да |
ла месец: кад највише сија, тад највише на њ кучићи лају.{S} А шта му могу кучићи?{S} Није месе |
јих, ма и мртви били.{S} Једне појурише на улицу развијене! друге, оне што ни усред бела дана н |
дебелу снегу; али само мало, па наиђоше на пут очишћен; мноштво сељака, чифчије пијанога Ахмед- |
де; људи, који бејаху код куће, изиђоше на капију, пред дућане, у чаршији.{S} Жене се бусају у |
пута, час из почетка, час из средине, и на ове при крају, па се и радовала, и плакала; најпосле |
..{S} Све мисли на њено ново венчање, и на њен селам који му пуномоћник предаде, исказа; с њим |
њој драге; осећа на лицу топле прсте, и на уснама пољубац, топал... први и последњи, једини...< |
о наши конаци, на румелијској страни, и на анадолској, од куда се сунце рађа: и грознице и каша |
гладна...{S} Доћи ће ми на разговор, и на договор, није друго; да се договоримо да...{S} Фати- |
..; посла га мула-Халиму на разговор, и на договор...</p> <p>— Мула, стари друже, пријатељу, ре |
мула пристаде на разговор и договор, и на све друго, с пашиних <pb n="99" /> лепих и слатких р |
раза својега прадеда... <pb n="87" /> И на образу му је блато...{S} Чист ће му образ бити, кад |
јој, теши је, подсећа је на „к’смет“ и на <hi>Алахово Писмо</hi> и казује да ће одмах у Прокуп |
и...{S} Кад умртви човек нечовека, па и на мртвом пизму тера, није више ни он човек.{S} Одавде |
59" /> по челу, још телејисану.{S} Па и на лицу јој још тел стоји, колико је могао остати.{S} Н |
олетње, ђурђевско сунце земљу понекад и на доксату: да јој мирише земља, покривена травом, да ј |
ти и слепу намигивати, да мула немаде и на уму и на срцу онај увели пупољак у његовој Топлици, |
ни Мифтар причао, да човеку може бити и на земљи као на небу, у рају где је зелених башта, изво |
p>— Фати!{S} Фати!</p> <p>А као одјек и на њену цику и на Исмаилове сестре речи зачу се рапав, |
ни ђеније, девице што личе на зумбул и на мерџане, не би му усне осетиле оволико сласти, као к |
пуше, мирише им одело на угаљ, а неко и на неопранштину; прозори сад затворени, на ћерчивима ха |
ти!</p> <p>А као одјек и на њену цику и на Исмаилове сестре речи зачу се рапав, страшан глас.{S |
у намигивати, да мула немаде и на уму и на срцу онај увели пупољак у његовој Топлици, да не пом |
аздух, што мирисаше на мајкину душицу и на друге лековите траве, прошлога лета, тако је сад опо |
узе изгледати ханум-ефендију.</p> <p>И на одаји где је невеста прозори широм отворени; на тим |
во пета ноћ где га не пуштају, да не би на кога налетео — мноштво је.{S} Што ближе јутру, све ч |
је сам, сваку ноћ, до глухо доба; седи на једној отвореној ћошки на меком шиљтету, а месечина |
унце), ама бадава...{S} Ич ми не излази на мегдан, арслан арслана тражи...{S} Арслан сам, пашо, |
хо доба; седи на једној отвореној ћошки на меком шиљтету, а месечина га бије у обријано теме, и |
ије хтео ни смео светити; сви остављали на Алаха.{S} А он како се свети, ето.{S} Страшна ли је |
S} Час-по па легне, на чупав ћилим, или на шиљте, обучена легне; мулина кћи чучне крај ње, метн |
коло их је било још, као да су посадили на мазгу дете, па пазе да не падне.{S} И Фати га двапут |
ктијана.{S} Брже ходи него досад, мисли на коју ће страну; и нигде излаза, свуд зид, свуд лупи |
етила му се Фати-султан...{S} Све мисли на њено ново венчање, и на њен селам који му пуномоћник |
ње име своје јединице, ниједна не мисли на украдену невесту: пашиница жали свога сина; јенђе по |
људи да их гледају, но ако су се нашли на улици, брзо улазе и ударају чивију.{S} Сокаци празни |
горскога вука, гладна...{S} Доћи ће ми на разговор, и на договор, није друго; да се договоримо |
а тобоже се боји урока.</p> <p>Метни ми на чедо ладен, мајчице, шербете..., па се не бој урока. |
Али једанпут дође Замбак својој хануми на тужбу плачући; а кад ханума саслуша девојче, отеже:{ |
цима, весели се, ни у кога не гледа, ни на кога овде не мисли: телом је у Прокупљу, душом у Лес |
.{S} У лов је полазио само на вуке. „Ни на њих не бих, говорио је, кад бих имао овде себи равне |
<pb n="60" /> веле, у петнаестој години на једнога кириџију, што им је хтео украсти са ливаде к |
им не леже, мало, мало, па белој робињи на само, на ухо: „Зулфи!{S} За Божју љубав!{S} Носи шиљ |
се мулина кћи и оне две дадије, све три на коњма, с белим чаршавима преко бисага, увијене у јап |
ореним долапима; Исмаилово оружје, виси на чивилуку непокривено.{S} Па ту је међу оружјем и она |
<pb n="96" /> јер је осетио да не носи на плећима весела муду, ни љута, него брижна, смућена, |
подједнако радознале.{S} Прилазе к Фати на прстима, и као са страхом, па чучну, ваде из недара |
ој мајци, или да је теши, да је подсети на к’смет, на Алахово Писмо, то јест да никога не може |
4" /> љуби Бога, и како ће му се судити на оном свету за рђава дела.</p> <p>Племство, госпоство |
а им је болна мулиница, почеше долазити на коњма, с раширеним белим чаршавима преко пупих бисаг |
бела дана, па...{S} После ће га сакрити на бесу, и ништа.{S} А и кад би га ухватили, каква би њ |
рећан онај који умире с осмехом радости на уснама, са сном који је здрав на јави сањао!...{S} И |
тако остао.{S} Смишљао је, тако, седећи на прагу, како би се осветио мули, и што му набедио оца |
јава; а он јој гледа руке и не мислећи на њен сан, па се неколико пута сеже и не смеде их доди |
тка неколике цариградске хануме, чучећи на обали Златнога Рога, гледајући где уђе у велику морс |
десила састанак.{S} Фати-султан, чучећи на зеленој трави, сва у бело, личи на љиљан.{S} А и она |
Сва чаршија затворена...{S} Свуда капци на пенџерима...</p> <p>— Шта?!{S} Шта? ! ...</p> <p>— Д |
и мандалом: и позатварани су свуд капци на прозорима, јер се чуло е иде мула с Арнаутима.{S} Чу |
чећи на зеленој трави, сва у бело, личи на љиљан.{S} А и она је као љиљан, чиста је, чисте јој |
, а први пут му се сад учини да не личи на човека, но на вука, или медведа.{S} Старац се тресе; |
и силнога напрезања закашља: и метнувши на уста јаглук, златом везен, обоји га крвљу...{S} Скло |
лак... дошао ми мула у прокупачки сарај на договор.“ Данас, сутра, прексутра...{S} Прексутра се |
ј обуче невестинску хаљину; легнуше јој на грло Исмаилов бисер, и накитише је другим накитом, г |
крише фереџом мулине кћери, метнуше јој на лице бели јашмак, па изиђоше; уђоше људи:{S} Фатин п |
иван из џамије — мртвачки сандук; конак на брегу под Јастрепцем — гроб.{S} Фати би лакше.{S} Зн |
ћа, с травом до колена; пред њима јунак на ату, у златним хаљинама, с миздраком...{S} Ја сам ми |
у готово више никога.{S} Они набили џак на главу, и прођу једанпут махалама пустим.{S} Јутром с |
анет на овом свету дрхте руке: за селам на оном носи се товар од хиљаду ока.{S} Немај срца на м |
ја се у бези покров брег под Јастрепцем на чијем је врху гроб Исмаилов; беле се кровови ниских |
не гледајући у пашу, него у шарен ћилим на поду.</p> <p>— Био један човек, ко зна кад, одавно, |
иже речи, као бисер на ибришим, с медом на уснама, са шећером на језику...</p> <p>Мула пристаде |
и похита, увијен у јапунџе, или с џаком на глави, у дућан; у вече се враћа.{S} Пред вече се јав |
свитање <pb n="37" /> пројездио друмом на арапском ату, у кога су копите обавијене белим крпам |
им устаје; како ће кроз град с катраном на образу!... „Мисли сад, кад ниси пре мислио.{S} Затво |
се не лиши једине наде, састанка с њом на оном свету.{S} И Исмаилова сестра плаче, нариче, љут |
ибришим, с медом на уснама, са шећером на језику...</p> <p>Мула пристаде да се Фати-султан дов |
ождребљен близу Мртвога Мора, однегован на обалама немирне Мармаре, коме је дала име сама Фати- |
емси-паши блато на чело прилепи, катран на лице удари; Исмаилу турбе подиже.{S} Аман, султанијо |
рилепила блато на чело и ударила катран на лице Исмаилова невеста...{S} Кажи му селам, <pb n="1 |
м си севап учинила!{S} Џелату си катран на образ; свецу турбе...{S} У џенет ћеш.</p> <p>Кад се |
опорави оно што удари Шемси-паши катран на лице и подиже Исмаилу турбе.{S} И још јој боље би ка |
; да се договоримо да...{S} Фати-султан на испит изиђе; на испиту ће... пашће јој оба венчања.. |
{S} Како му не пустиш у зиму врео камен на главу, да му размрскаш главу...{S} Из пакла камен да |
ико леп, прегорела би, зацело, и спомен на свој завичај, кад би могла да заборави ноћашњи сан.{ |
првих недеља: а после: „мула ме позвао на мегдан, па се покајао, јер вели да се арслан с арсла |
{S} Јер и кад бунца, лепо их гледа, као на јави.{S} Увек, само о Исмаилу говори.{S} Његово јој |
...; и тамо је сунце <pb n="142" /> као на анадолској страни...{S} Нека мм је конак тамо...{S} |
чао, да човеку може бити и на земљи као на небу, у рају где је зелених башта, извора, девојака |
Наћи ће га, па да би, овако стар, ишао на крај света.{S} Тужан, и несрећом саломљен, натовари |
онога сахана пало је сребро, не, олово на њене капке, очи су се склопиле...{S} Не сања више бу |
И јахао је каткад, али не на ату, него на једној дивној мазги, длаке као атлаз, у самим златни |
ви пут је обуо жуте чизме које је добио на дар од скадарскога паше, Арнаутина; поврх аџемскога |
Допратише га сејмени.{S} Мула га примио на куди.{S} Сами су седели, сами се разговарали нешто, |
а да је Исмаила млада и зелена испратио на онај свет, без невоље, тек од обести, Шемси-паша.{S} |
.{S} Аллах!{S} Ама и осветљив си.{S} Ко на тебе један час заборави, сто година му се светиш“.</ |
мокри, и застирка на миндерлуку, и нико на то не мисли; нико не склања с ћошке испретуране филџ |
са хартијом, крај мајке, прислонила око на парченце стакла на прозору, па гледа...{S} Бујица!{S |
де се граја стишава, прислони и она око на стакло, угледа, међу Арнаутима, оца.{S} Не чује се ш |
душеку, испружила се, окренула се мало на леву страну, прозору, осмехнула се последњим радосни |
аутке седе около, пуше, мирише им одело на угаљ, а неко и на неопранштину; прозори сад затворен |
ју), и да деле с њом оно што јој зацело на лицу читају, бригу, страх, и стид.{S} Али како ће он |
ој дође мило, лако јој је, наслони чело на свето место, на место где је Исмаил био, њој о љубав |
сестра).... осмех, радостан, није само на уснама, разлио се по целом лицу нежном, као од воска |
сти, тако сад.{S} У лов је полазио само на вуке. „Ни на њих не бих, говорио је, кад бих имао ов |
а, ама је само гледамо; јер зашто бисмо на њу каменицама?...{S} За кумрију је шарен кафез; за г |
у се сад учини да не личи на човека, но на вука, или медведа.{S} Старац се тресе; усне му се гр |
што ће моћи овде слободно и непрестано на Исмаила мислити; што ће живети у кули у којој је Исм |
а; сипе, промућка и опет сипе: сваку по на особ послужује.{S} Дим дувана колута се, носи га у в |
звице таман филџан каве.{S} За сваку по на особ скува; сипе, промућка и опет сипе: сваку по на |
асјава, и кроз борове гране сипа сребро на њено бледо чело; и сања, на ружној јави сања најлепш |
ши, џелату: данас му је прилепила блато на чело и ударила катран на лице Исмаилова невеста...{S |
а дао бесу, па би му они залепили блато на образ...{S} Одустају од пута, али се заклињу да ће м |
голем посао изврши:{S} Шемси-паши блато на чело прилепи, катран на лице удари; Исмаилу турбе по |
забеле се широка хаљина, затрепта злато на кадифели-џамадану...{S} Слуша глас, њој мио; гледа о |
анка, притискујући белим јашмаком место на грлу где су били Арнауткини секутићи, да крв заустав |
има својих нежних прстију додирну место на лицу где је Исмаил додирнуо, па их тад љубљаше, мног |
ажио си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.</p> <p>Погодио мула.{S} На глави му кам |
ажио си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.{S} На глави ти камен, у срцу ти лед: ск |
беј, јер ти ниси била пуштеница.{S} Ухо на срце, кћери, слушај...{S} А кад будеш, кузум, на исп |
као руком однето.{S} А ако није, ти ухо на срце...{S} Да ти обновимо венчање с Џафер-бејом...{S |
аш ни овога ни онога, већ да метнеш ухо на срце...{S} Да ти не прети мула?{S} Да те не учи њего |
ашом измири.</p> <p>Мула извуче ћилибар на чибуку из уста, па се загледа у пашу.</p> <p>— Што м |
ту је и мангал пун распаљена угља, јер на пољу је хладно како скоро није.{S} Наваљена на један |
и <pb n="141" /> намешта Исмаилов бисер на грлу, извлачи венедик-кошуљу с мемицама око грла, да |
иње разговор, само ниже речи, као бисер на ибришим, с медом на уснама, са шећером на језику...< |
уме овај паша!{S} Реч по реч као бисер на ибришим.{S} На уснама му мед, на језику шећер; лепим |
она млада Прокупчанка, што је мало час на доксату каву кувала; а ове, све, скочише и похиташе |
Шемси-паша то неће: неће да удара намет на сиротињу.{S} Турски репови крв учинили; турска ће гл |
а, мој пријатељу, да за непродат аманет на овом свету дрхте руке: за селам на оном носи се това |
обухватила рукама колена, метнула браду на њих, па се клати, дрхти, трза се, ослушкује.{S} Чека |
; обухвата рукама колена, наслања браду на руке, и заниха се, сузе јој падају по рукама...</p> |
.{S} Овај се једва миче кад кокошке иду на седало пре одређена сата.{S} Танка глава куд ти оком |
се замориле, и поспале.{S} Неке спавају на миндерлуцима, широким а ниским, као ватра црвеним; н |
Тако умиру, ваљда, само они који немају на души ни трунке греха.{S} А овако увене, зацело, биљк |
рени под разапетом чадром; иду у џамију на молитву.</p> <p>Једне куће по вас дан празне, друге |
ини му <pb n="12" /> се, израдити слику на белу платну, на свили: сликао би је, али не уме, и н |
арешине, да им заповеда да дигну војску на оружје, да иду да умире побуњене Арнауте.</p> <p>— Т |
шапће, ниха се, и час-по па метне руку на кћерино чело, узме је за руку, гледа је у пуне туге |
улина кћи чучне крај ње, метне јој руку на чело, ухвати је за руку.</p> <p>— Ватра, Фати-султан |
у...{S} Мула не доврши, него метну руку на јатаган, па устаде.</p> <p>Паша скочи, и таман да пљ |
а пиринач по гробу својега сина, јер му на гроб не иде више никако...</p> </div> <pb n="95" /> |
4" /> све каза...; посла га мула-Халиму на разговор, и на договор...</p> <p>— Мула, стари друже |
јој простреше постељу; метнуше јој кану на дланове и табане, на нокте руку и белих ножица, као |
S} Боји се буне, да се Арнаути не дигну на њена оца, што никад досле, да му не запале кулу, па |
као собицу неку, од дасака, притврђену на две мотке, коју носе четири чифчије бекри-Ахмед-хафу |
дугачку врату, као у лабуда, па се вину на њ.{S} Опколише га Арнаути, крупни као горштаци, опаљ |
ноћи.{S} Глухо и мртво Прокупље одјекну на све четири стране, а Исмаил се стропошта с коња, не |
ваздан кићене пиштоље и јатаган; метну на главу нов ћулав и тунус фес.{S} Затурио фес и ћулав, |
ко би узео лептирова крила, па је метну на свој образ.{S} Како би и њу ижљубио, а не може, и ак |
ј Исмаил правио за свадбу, да јој метну на грло бисер што јој Исмаил дао за <hi>виђење</hi>...< |
па људи остају око куле, а жене се пењу на кулу, да виде несуђену кадуну Исмаил-бегову, мула-Ха |
турска, бедни робови, Срби, истерани су на кулук од поноћи; разгрћу снег лопатама целим путем, |
дарови од Солуна до Прокупља, донети су на двадесет коња, буле причају.</p> <p>Колико је дарова |
је, у џамли-ћошке.{S} Покисле кокоши су на седалу пре вечерње.{S} Мокри врапци џакају испод шир |
ери!{S} Кад бездушан човек баци кривицу на душевна човека, толико је колико да пљуне небо.{S} А |
од пута, али се заклињу да ће мулиницу на комаде, ако рече да ће за Шемси-пашина сина, или ће |
вирка и песма разлеже се; мирише ваздух на шебој, на каранфил, на росну траву; свирачице, певач |
елога дана.{S} Мирише свеж ноћни ваздух на шебој и каранфил из баште, на амбер и зумбул-ливанту |
купа у хладној води; већа, где се отац на њих наљутио, па их истерао напоље, на зиму, на цичу, |
ујом, па зарида...</p> <pb n="22" /> <p>На Арнауте није зажалио; ни с једним фисом није ни у ма |
или и служили му службу свету...</p> <p>На једном шареном јастуку, напуњеном сламом, седи мула- |
<hi>Хамам</hi>?{S} Где <hi>Девојачка К’на-ноћ</hi>?{S} У што им је прошла <hi>Мала К’на-ноћ</h |
</hi>?{S} У што им је прошла <hi>Мала К’на-ноћ</hi>?{S} У весељу, од вечери до зоре, до белога |
хаљини коју јој је отац за <hi>Велику К’на-Ноћ</hi> правно.{S} Њена лепа коса, сад замршена, па |
елам, <pb n="120" /> аман!{S} Алла’ ашк’на (за Божју љубав)!...{S} Харам ти ако не...</p> <p>Не |
ха, и страсно гледа превртање голубова „на дванаест глава“ и бој петлова.{S} Голубарник му је п |
се бусају у прси и моле се Богу да се „на кавгу“ не <pb n="52" /> окрене; људи, уплашени, ћуте |
а дан, сат, час његова доласка.</p> <p>„На Ђурђев дан ће доћи, рано, у ђурђевску зору... по мен |
рем</hi>, то јест суху болест, мајка га набави, даде га кћери; али, узалуд: одсеченој глави лек |
ути свете.{S} Пашу су, како она верује, набедили, али ко ће то доказати оним дивљацима.{S} Изле |
рагу, како би се осветио мули, и што му набедио оца, и што му украо невесту, што се венчао с њо |
воће продају готово више никога.{S} Они набили џак на главу, и прођу једанпут махалама пустим.{ |
илом поче устајати; седа у једном куту, навали се, па тако остаје дуго.{S} Мајка седи према њој |
р на пољу је хладно како скоро није.{S} Наваљена на један јастук, вунен, у куту одаје, седи Фат |
споства ради даде душу ђаволу.</p> <p>— Наведе га <hi>ифрит</hi> (сотона).{S} Сад, у петак који |
лес (Св. Ђорђе)...{S} Благо мени!...{S} Навијате сат увек кад мујезин чита вечерњи езан..., нав |
увек кад мујезин чита вечерњи езан..., навите га сад пред зору, да у зору изнова ради.</p> <p> |
улфији, али није мајци.</p> <p>Мајка се нагла над њу, љуби косу коју су њене руке чешљале, њена |
јад, па и ове окорела срца жене, што се нагледале крвних освета, и отмица, чуда и покора, запла |
ост, раширише се и онако широке зенице, нагло се подиже да устане, па кад не могаде, завали се, |
ара, позивање на молитву; једна старица наглуха прострла телећу кожу усред баште, између густих |
, и сруши се на њега, нема и непомична, нагрђена грозном смрћу, сруши се као храст ишчупан олуј |
паљени сви домови, па свака своје жали, над својим добром нариче; жури се да је што пре код сво |
што ће плакати над Исмаиловим оружјем, над искићеном јабуком мале пушке где је била Исмаилова |
пустиле детиње.{S} Сад лежи обезнањена; над њом плаче мулина кћи, а кропе је некаквом водом две |
ре из бујног зеленила красне Топлице, — над том високом а трошном кулом зачу се кроз ноћну тиши |
...{S} Леп.{S} А, очи!{S} А, веђе!... а над горњом усницом као ћумуром направљено, толико...{S} |
ваца, и мукање гојних крава и волова; а над високом кулом старца мула-Халима између расејаних н |
, али није мајци.</p> <p>Мајка се нагла над њу, љуби косу коју су њене руке чешљале, њена љубав |
у лицу; обрве беле, дугачке, наднеле се над очи сасвим; дуга брада, проседа, округло подшишана, |
, па је милује, љуби, повраћа је, плаче над њом и говори:</p> <p>— Аман, султанијо!{S} Ашколсун |
е хрта и сокола, не љуби рухо, не плаче над оружјем.{S} Замутиле јој се очи, бистри горски клад |
бом, и ћуте као заливени, јер виде да и над њиховом силом има сила.{S} Уђоше у Прокупље.</p> <p |
е љубити Исмаилово рухо; што ће плакати над Исмаиловим оружјем, над искићеном јабуком мале пушк |
S} Врисну ат још једном, и још једанпут над својим мртвим господаром, па тек подиже главу и пол |
уди Исмаилове сестре, упире очи у месец над Јастрепцем, што је обасјава, и кроз борове гране си |
види да само мрдне рука младе Арнаутке, нада се песници, те увлачи, несвесно, врат у рамена, ка |
галу, дисање толико душа, туга, ниоткуд нада на <pb n="94" /> боље дане: све више вене лице, св |
нада, нешто очекује?{S} Чему има да се нада, шта очекује?{S} Да ли се сећа поруке мајке Исмаил |
одмах не одговара, срамота, те једна се нада, друга стрепи.</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С |
а.) Она се опоравља, а мајка види па се нада, радује се; Богу се моли и дању и ноћу, на јави, и |
па их, клоне...{S} И опет се као нечему нада, нешто очекује?{S} Чему има да се нада, шта очекуј |
о проговоривши, осмехне, мајка се добру нада, а кад се сухо накашље, страхује; обухвата рукама |
е је нешто лепо очекивала, све се добру надала, те није дирнула ништа ни од дарова ни од спреме |
нога петла за бој.{S} Лани му петао био надбивен, и ту је проговорила азијатска крв, хтео је св |
сузама не сагори, да се не лиши једине наде, састанка с њом на оном свету.{S} И Исмаилова сест |
-султан!{S} Дочекала зиму у Топлици без наде на срећне дане, и ко зна <pb n="91" /> да ли с усп |
чи; подбуо у лицу; обрве беле, дугачке, наднеле се над очи сасвим; дуга брада, проседа, округло |
ореној ћошки, где се преко ниске ограде наднеле гране џанарика, на шареном ћилиму и меким шиљте |
љубити, да сакрије сузе, јер ако њу још надом заварава, себе више не може.{S} Мајка је љуби, а |
се јуначких игара с топличким момчадма; надскакивао је све младиће из племена кому је он поглав |
јест разговор.{S} Лесковачки паша, пре надувен, силан, сад љубазан, понизан много, како Турчин |
еживела црни глас: једна стара Арнаутка нађе је у одаји, камо је од страха пала, мртву.{S} Још |
а од свога завичаја, Фати-султан и овде нађе другарице, девојке, турске, Прокупчанке, које јој |
има, с хаљинама за дан, па никако да их нађу.{S} То јест, нашле су их, али не знају чија је кој |
се види обријано теме.{S} Стрча с куле, назва Бога Арнаутима; они му Бога прихватише и продераш |
мило што се не расрди кад је младожења назва назли-Стамболком.{S} Мало поћуташе, па он узвикну |
амо рече;</p> <p>— Ја се не чудим теби, назли-Стамболко, али се чудим својој нени.{S} Моја је н |
што се не расрди кад је младожења назва назли-Стамболком.{S} Мало поћуташе, па он узвикну:</p> |
уму, по дебелу снегу; али само мало, па наиђоше на пут очишћен; мноштво сељака, чифчије пијаног |
и, причају се!{S} Њих су везле, у Нишу, најбоље терзије.{S} На глави му фес с дугачком китом, а |
срамоти њу, не њене родитеље, него њена највећега непријатеља, крвника, њој мрскога.{S} Ово је |
е побојаше свађе, и какве несреће усред највећега весеља.{S} Гости се разишли, пијани хафуз дуб |
сузом, и са жељом, да јој што пре дође највећи празник — свадба.{S} Сад је Исмаил-бег видео Фа |
/> ђаволи.{S} Ја, Исмаил-бег, знам нашу највећу заклетву <hi>валлахи</hi>, <hi>биллахи</hi>, <h |
све шкрипи зубма, све тајно прети паши, највише несрећној Фати-султан.{S} Зима.{S} Сви су увије |
ти Турцима.{S} Кад је најлепша месечина највише виче, а тишином разлеже се његов глас далеко, ј |
} Није ли?{S} Јеси ли видела месец: кад највише сија, тад највише на њ кучићи лају.{S} А шта му |
ли видела месец: кад највише сија, тад највише на њ кучићи лају.{S} А шта му могу кучићи?{S} Н |
и српски; арнаутски осташе отворени.{S} Наједанпут се прошара: два дућана отворена, на три ћепе |
улом, за овај договор, па оде у кулу; и наједанпут се диже силна граја, вика, дивљи узвици, неб |
отињом, и турском и српском...</p> <p>И најзад, дахну душом, јер му јавише да је мир! нема Арна |
оје невесте, верујући да је њена звезда најлепша, најсветлија, кад је она онолико лепа, онако с |
кука за њом и прети Турцима.{S} Кад је најлепша месечина највише виче, а тишином разлеже се ње |
оквиром од сто боја и стотину шара.{S} Најлепше су намештене у харему три одаје, једна с улице |
бледо чело; и сања, на ружној јави сања најлепше снове.</p> <p>Кад се виле хватају у коло а дус |
ама кићеним, газовима, оним што је било најлепше у великом Безистану цариградском, и што су вез |
а језику шећер; лепим ће боље мулу него најмирнијега човека; разговараће се, договориће се с му |
ну <pb n="50" /> отера; шест му умреше (најмлађа, којом се бејаше пре три године оженио, умре п |
а са својим рођакама и пријатељицама, с најотменијим харемима: дугачка поворка кола, с дивним к |
дирнуо, своје прсте љубио, и њене усне, најпосле, вреле усне, сад изгореле, много, од силне ват |
га и ако није од њихна сина пуштена, и, најпосле, шта <hi>мисли</hi> мула-Халим, то јест, да му |
ом спава.</p> <p>Туговао, стидео се, и, најпосле, шта ће, узео се играти ораха с црном Ђултер и |
при крају, па се и радовала, и плакала; најпосле се заморила, отежали јој очни капци, она их с |
ша, мисли, ни с ким се не разговара.{S} Најпосле смисли: да почне лепим.{S} Где не може пушка и |
а не улази унутра, не може, не сме.{S} Најпосле, брзо, уђе у кућу, у одају где му кћи лежи мрт |
, па не удара печат за њено пуштање.{S} Најпосле је научише две муфтије, да се уда за другога н |
амлука, и хуче ту, хуче сву ноћ, док га најпосле сан не савлада.</p> <p>— Нико му се није хтео |
удаје му се кћи за Шемси-пашина сина, и најпосле: „Не украдоше Ахмед-хафузу ата из ахара, ни из |
огледи.{S} Ћуте, гледају се, мере се, и најпосле паша рече:</p> <p>— Ама, море, је ли истина да |
миле, слуша му глас, њој сладак...{S} И најпосле моли робињу да јој куца у саз и пева: о севдах |
е ће заборавити правила доброг понашања најпросвећеније жене, но оне...</p> <p>Од вике, вриске, |
и прозори и врата: свечано се дочекује најрадоснији дан у години, Ђурђев дан...{S} Шкрипе врат |
, и његов јоргован, и исцветалу врбу, и најрадоснији празник његов, Ђурђев дан...</p> <p>Ђурђев |
е, верујући да је њена звезда најлепша, најсветлија, кад је она онолико лепа, онако светла.{S} |
зу, ако се <hi>моја</hi>, после Алахове најстарија, не послуша.“</p> </div> <pb n="28" /> <div |
неколико Арнаутина.{S} Један му од њих, најстарији, узе нешто живо казивати, а он испрва ништа |
едан трен, на душу му пада грех тежи од најтеже стене.</p> <p>— Исмаил!...{S} Исмаил!{S} Добро |
ако... све раја, кулук, од свију кулука најтежи, и што се тело смрзава, и што душа плаче, јеца, |
ју се, промолише главу.{S} Страшни су и наказни; чекају жртву...</p> <p>Мурад-беј понови питање |
хне, мајка се добру нада, а кад се сухо накашље, страхује; обухвата рукама колена, наслања брад |
год прате мулу у сарај, увек се обуку, наките коње.{S} И мула се онако обукао, и узјахао своје |
иној кћери, што су је тако лепо обукле, накитиле; јер у шта ко умре, у томе га виде на оном све |
бе каткад велике, мучне.{S} Обукоше је, накитише је...{S} Тражила је јасмин и јоргован...{S} Ро |
; легнуше јој на грло Исмаилов бисер, и накитише је другим накитом, гривне с рубинима, обоци са |
ло Исмаилов бисер, и накитише је другим накитом, гривне с рубинима, обоци са сафирима, челенка |
ове.</p> <p>О богатим даровима, оделу и накиту, снаси од свекрве, свекра, говори цело Прокупље. |
, и око паса врба; и ату му грива врбом накићена...{S} Сав град будан, одавно; искићене му широ |
росној трави <pb n="144" /> повела деца накићене, обојена чела јагањце, које чувају за Курбан-б |
усана, а обучену у свилену антерију, и накићену; па кад се она, нешто проговоривши, осмехне, м |
јица их са стране придржавају, да се не накрећу.{S} Тахтариван прате неколико оружаних Турака и |
ноћ где га не пуштају, да не би на кога налетео — мноштво је.{S} Што ближе јутру, све чешће зав |
-Халимовој, у великој, али ниској одаји наложена је пећ земљана, с крчазима; па ту је и мангал |
капиџици, клопарају по калдрми дворишта налуне, клепећу папуче, звече котлови.{S} Све живо већ |
хладној води; већа, где се отац на њих наљутио, па их истерао напоље, на зиму, на цичу, кад др |
све како је у нашем танком дину.{S} Дин нам је танак, танак, мрежа паукова...{S} И ја знам, кће |
таше, па он узвикну:</p> <p>— Аман! зар нам је оваква прва забава!{S} Мани се сна, не бој се!{S |
але руже где је ћуп пун воде и ствари с наменом, спремљен за <hi>Мартифал</hi>.{S} На улици сал |
, хамајлије, мале, велике, од урока, од намере, проклете намере, од страха, и од севдаха...{S} |
, велике, од урока, од намере, проклете намере, од страха, и од севдаха...{S} И што се икад, ме |
ханума; напуни мангал, изнесе га горе, намести га близу невесте и измаче се, стаде, с прекрште |
јоргована, а мајка је то, својом руком, наместила по јастуку око кћерине главе, по јоргану...{S |
-султан; све је то тако <hi>сестра</hi> наместила, оставила долапе незатворене, чивилуке непокр |
оврх аџемскога шала опасао је силај, па наместио ваздан кићене пиштоље и јатаган; метну на глав |
} Ама Шемси-паша то неће: неће да удара намет на сиротињу.{S} Турски репови крв учинили; турска |
S} Гледа се у огледалу и <pb n="141" /> намешта Исмаилов бисер на грлу, извлачи венедик-кошуљу |
, нарочито тамо где је харем, врло лепо намештен скупоценим застиркама и јастуцима из Смирне, з |
<hi>мусафир-одаје</hi>; а још лепше су намештене сад, кад ово причамо: зидови су им, од <pb n= |
сто боја и стотину шара.{S} Најлепше су намештене у харему три одаје, једна с улице и две из ба |
и друго било што глуху шаптати и слепу намигивати, да мула немаде и на уму и на срцу онај увел |
n="143" /> у златним хаљинама, окупан, намирисан мирисом јоргована, искићен исцветалом врбом.{ |
ноћ, летњу ноћ, лепу, обасјану месецем, намирисану мирисом цвећа, освежену росом; на небу пуно |
} Духа с околних висова помаман ветар и наноси кишу кроз прозоре, рђаво затворене, у одаје, у џ |
ко, и мало погнут.{S} Он заповеди да се наоружају сејмени, да што пре отиду у Топлицу, под Јаст |
арнаутскога племена Војњака!{S} Крупан, наочит, с дугачком, као снег белом брадом, а с лицем св |
јој се муж не опије, да не виче, да не нападне кога.) Потамнела, земља је попала, као да је го |
танијо!{S} Кћери моја)!</p> <p>Пашиница напала стару: пита је, пита, а она јој не одговара, но |
учио мусафу, ја многе суре знам онако, напамет, па за то знам шта је небо, земља, рај, пакао, |
о први имам Аја-Софије, и хафуз је, зна напамет мусаф од корица до корица, па и мене учио мусаф |
мед-Хафуз, то јест човек који зна коран напамет, први имам Свете Софије, рођак султана Махмуда, |
е имам красне Аја-Софије; зна сав мусаф напамет, и познаје све како је у нашем танком дину.{S} |
кроз нос нову сокачку песму, с веселим напевом, с припевом:</p> <quote> <l>А! ха! ха!{S} Дерви |
одавно, кад се умирише Арнаути, писао и написао Шемси-паша.{S} Шемси-паши мило, цикнуо би од ра |
ад краја и не види.{S} Тужбу је у глави написао и у глави цару поднео, а ево сад где је у глави |
че, пролива горке сузе...{S} Хита да се наплаче док јој је кћи врх земље; јер кад буде под земљ |
е се отац на њих наљутио, па их истерао напоље, на зиму, на цичу, кад другује мачка с мишем...< |
<pb n="105" /> мула-Халима, да их видиш напоредо...{S} Мула је човек, то је истина, ама није му |
.{S} Још није платио један дуг, ево где направи други, проклет да је“!...{S} Лаже, лаже, и опаз |
те.{S} Камо да си му убио сина, а да не направи оно што направи.{S} Ама кад је било, хајде се с |
и му убио сина, а да не направи оно што направи.{S} Ама кад је било, хајде се са Шемси-пашом из |
, трепавица црних, науснице као угљеном направљене.{S} Леп, иста мајка.{S} Час је обучен као во |
ђе!... а над горњом усницом као ћумуром направљено, толико...{S} Волела бих, кузум, да Џафер-бе |
ам-дудом, у хладовини, камо је нарочито направљено за играње ораха, почупана трава, утапкана зе |
рнаутин и псује Шемси-пашу, а мула јаше напред оборене главе.</p> <p>Мула смућен, Арнаути гори |
де више, јер се са узбуђења и и силнога напрезања закашља: и метнувши на уста јаглук, златом ве |
кама у ушима, обучена као каква ханума; напуни мангал, изнесе га горе, намести га близу невесте |
ту...</p> <p>На једном шареном јастуку, напуњеном сламом, седи мула-Халимовица: обухватила рука |
кишом, на чупаву ћилиму и јастуку сеном напуњену лежи Фати-султан; лежи наузнак, очију полуотво |
а обиђе кућу (јер како јој погибе брат, напустила и кућу и мужа); остаде она с мулом и дадијама |
зи! нариче по Топлици сестра Исмаилова; напустила и кућу и мужа, па се из очеве куле не миче.</ |
се Ахмед-хафузове слуге и похиташе, по наредби Шемси-пашинице, по пратњу Шемси-пашину.{S} И Ах |
еме, па скривио нешто; а суд нареди..., нареди суд да се ископа рупа, да се тај кривац закопа у |
у старо време, па скривио нешто; а суд нареди..., нареди суд да се ископа рупа, да се тај крив |
почупана трава, утапкана земља; а мајка наредила те се јасминова честа посекла; све се пребацил |
лико је год слушкиња, свакој је понешто наредила, свакој покоју благу рекла.{S} Лепо, и као нек |
ј огњишта, а ове то и не гледају, но се наредиле крај софра-тепсије, неке седе а неке чуче, па |
аше рупу, закопаше га онако како је суд наредио; и за тридесет девет дана ту био, ни јео ни пио |
си послом у Ниш у очи прошлога петка, и наредио им да се сутра-дан <pb n="24" /> рано врате у П |
шкиње, а заповеда им, не заповеда, него наређује, као кћерима, или млађим другарицама, да што п |
} Па гледајући у њега поче, лепо, лепим наречјем цариградским:</p> <p>— Мој је отац био први им |
се је на кулу, па она узе слабим гласом нарицати, кћер јој опет снађе она болест, стаде јој се |
зна шта ради, и не зна за кога полази! нариче по Топлици сестра Исмаилова; напустила и кућу и |
е тело смрзава, и што душа плаче, јеца, нариче, тужећи се на силу и обест Богу...{S} И чифчије |
ном свету.{S} И Исмаилова сестра плаче, нариче, љути се на оца што јој својом бесом спута и ног |
наружила лице: липти крв с њега, а она нариче, пролива горке сузе...{S} Хита да се наплаче док |
осим несрећне мајке, што из свега гласа нариче и помиње име своје јединице, ниједна не мисли на |
па свака своје жали, над својим добром нариче; жури се да је што пре код своје куће, макар изг |
дворишта једна сиромашна жена, Српкиња, наричући за сином, и скиде шамију с главе, гологлава пр |
чуче, па једу смокве, урме, поморанџе, нарове, бадем, што је претекло ханумама; једу <pb n="33 |
човек, и крио за дуго.</p> <p>Конак је, нарочито тамо где је харем, врло лепо намештен скупоцен |
.{S} Тврдим сном спавају, мртве уморне, нарочито оне с девојачке стране.{S} Зар су се веселиле |
обиње мишем, а и сам га се готово боји, нарочито пацова, кад се појави изненада, из преграда по |
одлетела би јој с рамена глава одавно, нарочито кад хафуз није при себи: бекрија је бивши имам |
атварао у једну сасвим мрачну сарачану, нарочито Замбак-робињу, и није је пуштао отуд док не об |
стиде, поцрвене: истина лудо питала.{S} Нарочито виде да је лудо питала кад се заљуби...</p> <p |
ма, него дивљака; па она његова гласина нарочито кад је љут...!{S} Старац, а док му не погибе с |
великим шам-дудом, у хладовини, камо је нарочито направљено за играње ораха, почупана трава, ут |
оравила у тешком јаду Алахово Писмо, па наружила лице: липти крв с њега, а она нариче, пролива |
укане, жилаве руке испод леђа, узе је у наручје...{S} Из груди му се оте глас један, радостан, |
ашље, страхује; обухвата рукама колена, наслања браду на руке, и заниха се, сузе јој падају по |
ум...{S} Па јој дође мило, лако јој је, наслони чело на свето место, на место где је Исмаил био |
би шиљте на праг софе, па би ту сео, и наслонио лактове на колена а загњурио главу у руке, и п |
Нигде никога пољем, у ливади, те Фати, наслоњена на груди Исмаилове сестре, упире очи у месец |
уте падишахом и законом!{S} Ха! ха! ха! насмеја се својој лудости грохотом.{S} Виде: има часова |
имаче.</p> <pb n="54" /> <p>— Ха-ха-ха! насмеја се мула из свега гласа, а из очију му живи плам |
одговара с прозора куле главом мула, и насмеја се грохотом, а његове се слуге уплашено згледаш |
— Шућур! поче мајка, сад кад јој се кћи насмеја.{S} Да Бог да се, кузум, од сада увек смејала!{ |
роз град, кроз вилајет где пашујем?!{S} Насмејаће ми се и турско и каурско“.{S} Па још кад дође |
цама памет померава...</p> <p>Ха-ха-ха! насмејаше се буле, први пут како је Фати-султан нестало |
уђено, Фати-султан: а њене се другарице насмејаше; једна рече: „Паметна си, а лудо питаш, Фати- |
је врло љут.{S} Кад се некад пред кулом насмеје, грохотом, да гора одјекује, па Арнаути чују, б |
лици и гробу Исмаилову...</p> <p>Дођоше наспрам Прокупља, мула оборене главе, замишљен, његова |
ен, то јест пуце од некакве црне смоле, насред чела.</p> <p>— Е, готово, време је...</p> <p>Мај |
} Међу јенђама је свекрва, пашиница.{S} Насред ћошке је бакаран мангал, пун жара.{S} Једна млад |
ља где је Фати-султан телејисана још је насред собе; још је крај ње онај бакаран мангал, пун пе |
ин-Шемси-пашиним?</p> <pb n="117" /> <p>Наста тајац.{S} Сви у земљу гледају.{S} Сви се претвори |
, ела!{S} Ха-ха-ха! засмеја се мула, па настави: „Ово није, пашо, раја, ово су Арнаути: има у г |
ћи?{S} Ааа“ Кад не доби одговора, стара настави:{S} Џафер-беј је млад, видела сам га једанпут у |
т како је Фати-султан нестало.</p> <p>И наставише:</p> <p>— Сад је Фати-султан у мулиној кули.{ |
ву у торбу и, још смелије, још дрскије, наставља:</p> <p>— Сравни јагње с вуком, сравни цвеће с |
три, мало час будне, заспала; друге две натакле на прсте филџане, па ударају као зиловима, чоче |
ј света.{S} Тужан, и несрећом саломљен, натовари мртва сина на Суљина коња, и понесе га у Арнау |
ез кадуне и без сина.{S} Крв за крв!{S} Наћи ће убицу, па макар ишао, овако стар, на крај света |
крви дужан.{S} То је неко из града.{S} Наћи ће га, па да би, овако стар, ишао на крај света.{S |
бивши имам Свете Софије да му је мучно наћи пара.{S} У кући свађа, сваки час; али, пуста младо |
у сеном напуњену лежи Фати-султан; лежи наузнак, очију полуотворених, лица као восак жута, усан |
е осете хладноће хануме...{S} Фати лежи наузнак и смеши се.{S} Да је ово смешење видела мулина |
а, нису са улице...{S} Фати-султан лежи наузнак са затвореним очима: очни су јој каици ишарани |
бркова још нема, тек га сад гарила мрка наусница, испод које се, при сваком осмејку, указују ра |
да, крупна, руку и ногу као у мушкарца, науснице као у младића, у антерији скројеној по стамбол |
анак је, очију плавих, трепавица црних, науснице као угљеном направљене.{S} Леп, иста мајка.{S} |
тешко било у харему, да није са женама научио.{S} Материн јединац, одрастао у харему, да је ув |
а печат за њено пуштање.{S} Најпосле је научише две муфтије, да се уда за другога непуштена.{S} |
ваздух...{S} Сваки дан ће топлије...{S} Начинићемо ти леп тахтариван, па до Белога Мора ћемо те |
саз, песме ваде и певају, па дођоше и у наш Лесковац, ама им даде сургун Шемси-паша.</p> <p>— Т |
елин-пули</hi> међу њене извијене, лепо нашаране обрве, па да устане.{S} Једна од оне три, мало |
p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар нашега муле кадуна на испит?</p> <p>— Не дамо!</p> <p>— |
се бојиш?{S} Венчани смо, хвала Богу; а нашем се венчању нисмо обрадовали само ми, или само наш |
мусаф напамет, и познаје све како је у нашем танком дину.{S} Дин нам је танак, танак, мрежа па |
у, Нишлије се Турци међу собом шаљаху: „Нашем се паши не држе коњи, као Војњачком мули жене.{S} |
Крвнику?</p> <p>— Јок Шемси-паши, него нашему мули.</p> <p>— Мулу туга обрвала, па не зна шта |
чању нисмо обрадовали само ми, или само наши родитељи, моја сестра, него све Прокупље, сав Арна |
04" /> тамо су два мора, тамо аде, тамо наши конаци, на румелијској страни, и на анадолској, од |
дан, па никако да их нађу.{S} То јест, нашле су их, али не знају чија је која.{S} Своју фереџу |
чавају људи да их гледају, но ако су се нашли на улици, брзо улазе и ударају чивију.{S} Сокаци |
м и ојађеном мајком, не би им се прошло наште срца.</p> <p>У прокупачком сарају, Шемси-паша га |
"16" /> ђаволи.{S} Ја, Исмаил-бег, знам нашу највећу заклетву <hi>валлахи</hi>, <hi>биллахи</hi |
а и писка деце разлеже се; силна врева! не зна се ни шта која говори ни шта која хоће; траже бо |
р с тенџера?</p> <p>— Гар с тенџера..., не знам, осим за Арапе...{S} За џак:{S} Шемси-паша је, |
{S} Спремајте ме...{S} Завијајте ме..., не... огледало...</p> <p>Дадоше јој огледало.</p> <p>— |
хола, јер веле да је од краја „видела“, не би имала велики нос, то <pb n="73" /> јест, не би би |
ша једнога, а по душу сиромаха другога, не: све један долази...{S} Азраил, па Азраил.{S} Тако, |
hi>моја</hi>, после Алахове најстарија, не послуша.“</p> </div> <pb n="28" /> <div type="chapte |
} И ја знам, кћери.{S} Ти си бита мала, не знаш.{S} Не живи Мејрем-ханума...{S} Знаш ону Мејрем |
не гледа ата, не милује хрта и сокола, не љуби рухо, не плаче над оружјем.{S} Замутиле јој се |
и си мени, пашо, крви дужан, рече мула, не слушајући шта паша говори.</p> <p>— Какву крв?...{S} |
едала то и ћутала; а сад, има три дана, не гледа, а и дању и ноћу говори.{S} Њена мајка, и мули |
стара беговица, Лесковчанка, погурена, не од старости, него од болести у крстима; сва се тресе |
је оваква прва забава!{S} Мани се сна, не бој се!{S} Ја се људи не бојим, па баш да би пошла с |
и стране, а Исмаил се стропошта с коња, не пустив ни гласа од себе; чу се вриска обезглављена а |
уће, дође пред кућу, а не улази унутра, не може, не сме.{S} Најпосле, брзо, уђе у кућу, у одају |
а на Исмаила; кад му више не гледа ата, не милује хрта и сокола, не љуби рухо, не плаче над ору |
, што с маха на мах сине као у младића, не младића просвећена <pb n="49" /> ума, него дивљака; |
и-султан па јој, пушећи, говори, прича, не гледајући што је у кући Шемси-пашина противника; не |
зден клинац...{S} Стара була не устаде, не пусти гласа од себе, а однеше јој невесту!{S} Оне дв |
етовао ме, и говорио ми: „Ако те снађе, не дај Боже, нека лошотиња, тражи помоћ у мене...{S} А |
сјаци: голе, клате се, милостињу траже, не од људи, него од Алаха.{S} А Алах, благ и милосрдан, |
пред кућу, а не улази унутра, не може, не сме.{S} Најпосле, брзо, уђе у кућу, у одају где му к |
чак и од слушкиња.{S} Јер што мула узе, не врати.{S} А и како да врати кад је ту венчање!{S} Ве |
есмом дочекали Ђурђевдан.{S} Из махале, не из Ахмед-хафузова комшилука (јер у комшилуку је тужн |
пи им рухо.{S} Жене су га много волеле, не толико што је био леп, колико што је био јунак; а и |
никога; али ко њега дирне, тешко томе, не окани га се докле га не сатре.{S} А кад му год дође |
еселе, радознало гледају у тахтариване, не знајући у коме је кадуна њихова муле.{S} Сад чаршија |
девице што личе на зумбул и на мерџане, не би му усне осетиле оволико сласти, као кад се дотако |
и-пашиним?</p> <p>— Аман, кћери, сунце, не стиди се, кажи „буди“...{S} Млад, леп, твоја прилика |
удари дланом у врата; жене се зачудише, не знају шта ће, људи се прибише уз врата.{S} Чу се каш |
у саме, осврћу се да их когод не опази, не прислушкује; од тада Фати више лежи него што хода и |
} Пред вече се јаве сокацима мусломани, не ходећи као обично тихо и достојанствено, <pb n="39" |
уцао таван и да ли су пси били гробари, не сећа се.{S} И не сећа се да је икад досад чуо Мане К |
</p> <p>Али од тада Фати мулу не двори, не пуни му чибук, не пали му га; од тада мула није љут |
повратила...{S} Пред кулом су Арнаути, не као до сада из неколико села, већ из свих, и што је |
S} Да је ово смешење видела мулина кћи, не би знала да ли је у Фатину срцу туга или радост...{S |
, танак, сух земљу; скрили су се свици, не певају тице, тишина, само онај бор много шушти, и ту |
угу уредбу, веле, нису писали великаши, не дај Боже, него Бог; и прва и друга уредба није пуште |
и, одмах, какав ће „пешкеш“ Мурат-паши, не знајући да се Арнаути сад нису умирили, већ само при |
јатељу.</p> <p>— Е кад је тако, слушај, не срди се, ево...{S} И извади из недара кожну кесу, ве |
а Фати мулу не двори, не пуни му чибук, не пали му га; од тада мула није љут и тужан, него смућ |
{S} Не гледа у слушкиње, а заповеда им, не заповеда, него наређује, као кћерима, или млађим дру |
ви са женском главом и ојађеном мајком, не би им се прошло наште срца.</p> <p>У прокупачком сар |
икад, а мулина кћи задрхта целим телом, не пустивши гласа.{S} Држи Фати-султан-хануму, страхује |
сретне, пита својим промењеним гласом, не затварајући очи, као обично, јер хоће не само да чуј |
ко си бољи од мене, ено ти Фати-султан, не твоје снахе, него моје кадуне...{S} Ха-ха-ха!</p> <p |
очима утеклим у главу, збрчкана, много, не од старости, него од невоље: (како се удала она не з |
м каже шта се са Шемси-пашом договорио, не би ли га тада погледала, и опростила му што се забор |
146" /> <p>Одлете из мајкине руке соко, не соко, него бели голуб...</p> <p>Уста занемела; очи с |
чудо од лепоте, и од богаства, збуњено, не умејући одатле изићи, док их не опомену пашине слушк |
и, клати се и поче причу полако, тужно, не гледајући у пашу, него у шарен ћилим на поду.</p> <p |
а...{S} Из онога сахана пало је сребро, не, олово на њене капке, очи су се склопиле...{S} Не са |
не милује хрта и сокола, не љуби рухо, не плаче над оружјем.{S} Замутиле јој се очи, бистри го |
мала велики нос, то <pb n="73" /> јест, не би била охола, него би са себи равним кадунама љубаз |
</p> <p>И још се нешто говори, то јест, не говори, него тајно шапће.{S} И људи и жене о овом го |
е...{S} Прегазише је, па продужише пут, не осврнувши се...{S} Кад се последњи пут побунише Арна |
лааа’! слободни су, кроз свој град иду, не иду кроз <pb n="110" /> турски Ниш, или Лесковац, ст |
жуту као лимун, сву уплакану, и тужну, не тужну него као убивену; глас јој бејаше промукао, и |
{S} Украо ју је, али не да осрамоти њу, не њене родитеље, него њена највећега непријатеља, крвн |
/p> <p>Око конака свет, иглу да пустиш, не би пала на земљу; човек до човека, Арнаути, па сви к |
ри.</p> <p>— Какву крв?...{S} За крв... не знам..., ич ја не знам, мула, муца паша тобоже изнен |
, у <hi>Алахово Писмо</hi> као у Алаха: не може је снаћи друго до оно што јој је писано.{S} Гле |
па тек застане, зажмури, гласно мисли: не зна с кога краја да почне.{S} Пљесну длановима.{S} У |
дају према мајци Фати-султан-хануминој: не пуше.{S} Чини им се да су у кући где је куга све пом |
ћником Алаховим, као и са самим Алахом: не би пашовао у малом Лесковцу, него би везировао у вел |
ца...</p> <p>Јутро је: сунце се родило: не буди се!<ref target="#SRP19070_N1" /> викнуше Лесков |
ога, ни јој он дође, нити га она позва; не помену га.{S} Као красне Топлице ваздух, што мирисаш |
се из каване, обилазе <pb n="89" /> га; не грде га што иде ноћу без фењера као хајдук, грехота; |
што је у кући Шемси-пашина противника; не слушајући шкргут зуба Садије-хануме: прича јој о мла |
окупље и пођоше његовим уским сокацима; не истрчавају људи да их гледају, но ако су се нашли на |
де ноћу без фењера као хајдук, грехота; не осврћу се на његове претње, боје се.</p> <p>Паша га |
ће да заплаши мулу падишахом, решио се; не сећа се шта мула рече, да има у години макар један д |
ше нешто стиди, све више избегава кћер; не посипа пиринач по гробу својега сина, јер му на гроб |
и ноћу, на јави, и у сну шапће молитву; не испушта бројенице из руку...</p> <p>Али Фати би добр |
е преза.{S} Враћам му слободу, то могу; не могу бео образ.{S} Сам га је на комар турио и изгуби |
Жена не може имати два мужа, по закону; не може да..!{S} Кад је питају за кога ће „За Бал-беја“ |
узру лимуни и портокали, <pb n="17" /> не би у срцу и лицу оволико горео.{S} Да га послужише ш |
, сви у један глас:</p> <p>— Нећемо!{S} Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар н |
/p> <p>— Мула!{S} Полако, пријатељу!{S} Не треси се!{S} Да плачеш, да кукаш, да се смејеш, да п |
кад се Бал-беј игра, да изиђе, да...{S} Не!{S} Материно срде даље није смело.</p> <p>Тако пашин |
и...{S} Ја сам ноћас снила..., па...{S} Не доврши него белим ручицама, меким као паперје покри |
на њене капке, очи су се склопиле...{S} Не сања више будна.{S} Није више бунило, ни полусан...{ |
ти Цигани... него Турци и Арнаути...{S} Не у Стамбол...{S} Ох, мајчице!{S} Носите ме на брег по |
ори.{S} Његово јој је име на уснама.{S} Не стиди се од мајке више.{S} Пре се стидела.{S} Ни муш |
стакло, угледа, међу Арнаутима, оца.{S} Не чује се шта им говори; пролази кроз руљу; сви му пра |
јући да им „виђење“ буде пре свадбе.{S} Не сачека свадбу; данас му је било виђење.{S} Овде им ј |
p> <p>Пође одајама како никад досле.{S} Не гледа у слушкиње, а заповеда им, не заповеда, него н |
ш тел стоји, колико је могао остати.{S} Не умивају је, или што се тога не сећају, или што се бо |
јоргована, искићен исцветалом врбом.{S} Не; на глави му венац од врбе, и око паса врба; и ату м |
м препланутом и доста рапавом руком.{S} Не пита је шта је снила, да се она, казујући му сан, јо |
ца?</p> <p>— Грозница, Садије-ханум.{S} Не знам кад ме ухватила.</p> <pb n="93" /> <p>Овако одг |
капија отвори, да изиђе Фати-султан.{S} Не понесе чадре, те му зелена чалма скроз мокра, и кафт |
кћери.{S} Ти си бита мала, не знаш.{S} Не живи Мејрем-ханума...{S} Знаш ону Мејрем-хануму до т |
пашу.</p> <p>— Што ме гледаш, мула?{S} Не зборим ли добро?</p> <p>Он ништа не одговара.{S} Гле |
дрво с родом...{S} Знаш такво дрво?{S} Не остављају га на миру ни док му је род зелен, а камо |
аде кћер?{S} И не потражи је од муле, — не смеде, да не ражљути мулу.{S} Бекрија, <pb n="61" /> |
шћи, звездо.{S} Све по срцу...</p> <p>— Не губи памети, сунце.{S} Сравњује ли се цвет с коприво |
у.</p> <p>Све су три уз врата.</p> <p>— Не дршћи, звездо.{S} Све по срцу...</p> <p>— Не губи па |
и скелом Мораву... удавише се.</p> <p>— Не, то је нека ујдурма.{S} Да се удаве кад Морава има б |
Туга није у глави већ у срцу.</p> <p>— Не дамо мулине кадуне.</p> <p>— Јок!{S} Јок!{S} Јок!</p |
р нашега муле кадуна на испит?</p> <p>— Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар д |
к по јаглук с тавана у сандуке, оне...“ не може да рече „Фати-султан-ханумине“.{S} Одмах, ханум |
н из мусафир-одаје у сарачану, тамо...“ не изусти „камо се у годину дана једанпут улази.“ Досад |
у прси и моле се Богу да се „на кавгу“ не <pb n="52" /> окрене; људи, уплашени, ћуте.{S} Јер с |
обична.</p> <p>Аллааа! простења мула, а не диже руку с груди.</p> <p>— Да те не пробада?</p> <p |
чија је која.{S} Своју фереџу узима, а не познаје је; бошчицу држи, а тражи је!{S} Неке <hi>си |
је доста — пале; ухватила их трешња, а не смеју поискати чашу воде, да не би, проговоривши, је |
сироте девојке?...{S} Она беше удата, а не живи с мужем, те га остави.{S} Млада, а без мужа беш |
осле се прашта као да ће Вог зна куд, а не у Топлицу, оцу и мајци, старој...{S} И отац му стар; |
а, заплакаше.</p> <p>Хафуз-Ахмед оде, а не рече мули:{S} Зашто ми украде кћер?{S} И не потражи |
х и слатких речи и његове понизности, а не зна да би и једно и друго било што глуху шаптати и с |
свој образ.{S} Како би и њу ижљубио, а не може, и ако је оволико воли; јер то је рука, истина, |
рамија.{S} Сам би ишао да тражи кћер, а не зна на коју ће страну: пођоше сејмени једни к Лесков |
, хуче; иде око куће, дође пред кућу, а не улази унутра, не може, не сме.{S} Најпосле, брзо, уђ |
она што за три дана сузе не пусти.{S} А не казиваше мајци за чим плаче, да ли плаче за пашићем, |
њом, подигао руке, хоће да је загрди а не може, онај га свет гледа; и она диже руке, па опет и |
ава их, моли их да не учине крви, да га не осрамоте сад под старост — <hi>бесу</hi> је дао...</ |
> <p>Затворила момка као девојку, па га не пушта.{S} Није јахач, није стрелац, али је мушко, мл |
века; звечи синџир: ево пета ноћ где га не пуштају, да не би на кога налетео — мноштво је.{S} Ш |
не, тешко томе, не окани га се докле га не сатре.{S} А кад му год дође <hi>селам</hi> (поздрав) |
а вода!...{S} Опет пролази свет, али га не каменује, и ако има рока још до мрака.{S} Пролазе љу |
с му дрхти, и чисто је промењен, сам га не познаје, чини у се да то неко други говори.{S} И узм |
као пуномоћје, по гласу познала, ако га не би видела.{S} Али какав закон?{S} Зар је по закону в |
ти гајтаном колико су ока тешки, ако га не послушају, или ако га после одаду.</p> <p>— Па?</p> |
ен; и трипут јој је поручила, да ако га не освети мушка глава, нека га освети женска...{S} И ма |
се сети поруке мајке Исмаилове: „Ако га не освети мушка глава, нека га освети женска“.{S} Ако н |
днога, одговори она (јер ни код другога не беше јој добро), па се врати мајци слободна.{S} Тако |
а бакшиш чочецима, весели се, ни у кога не гледа, ни на кога овде не мисли: телом је у Прокупљу |
ет, на Алахово Писмо, то јест да никога не може снаћи друго, до оно што му је писано прстом Ала |
илац“, ножем посред срца, да га од тога не задржаше Турци што се бејаху скупили да гледају бој |
тати.{S} Не умивају је, или што се тога не сећају, или што се боје да је не расвесте и не подсе |
је обичај да поштују тугу ближњега, да не певају кад им ближњи плаче.{S} Али ово сад није обич |
И не потражи је од муле, — не смеде, да не ражљути мулу.{S} Бекрија, <pb n="61" /> луд, али хаф |
ешња, а не смеју поискати чашу воде, да не би, проговоривши, језик прегризле. „ Аман, Јараби (Г |
ајка, коју мало час изнеше из одаје, да не види кад јој кћи издише, клечи сад крај ње, јединице |
ек у страху, да јој се муж не опије, да не виче, да не нападне кога.) Потамнела, земља је попал |
да јој се муж не опије, да не виче, да не нападне кога.) Потамнела, земља је попала, као да је |
>У тахтариванима и душеци и јоргани, да не осете хладноће хануме...{S} Фати лежи наузнак и смеш |
нај увели пупољак у његовој Топлици, да не помисли:{S} Хајде!{S} Опростиће ми и Бог и син, кад |
ко лак.{S} И био би сад чак и весео, да не бива нешто што га узнемирује: на пример, ако пукне д |
џир: ево пета ноћ где га не пуштају, да не би на кога налетео — мноштво је.{S} Што ближе јутру, |
чицама, меким као паперје покри очи: да не гледа ноћашњи сан, што јој изиђе пред очи као јава; |
свете.{S} Камо да си му убио сина, а да не направи оно што направи.{S} Ама кад је било, хајде с |
а хартија, ћерчива брашном облепљена да не улази хладноћа у одају; светлости мало, чиста ваздух |
а су посадили на мазгу дете, па пазе да не падне.{S} И Фати га двапут видела, на мазги, прошао |
S} И пре је волео; а сад ти поручује да не слушаш ни овога ни онога, већ да метнеш ухо на срце. |
о не верује да је толико заспало, те да не осети ово од шта се морала потрести под њим земља.</ |
!{S} Тек што је раширила крила, види да не може, склапа их, клоне...{S} И опет се као нечему на |
за себе, а први пут му се сад учини да не личи на човека, но на вука, или медведа.{S} Старац с |
ом кожом, што удара на мемлу, па као да не чује е се врата отворише, и не види где му се ближи |
стребац, <pb n="96" /> јер је осетио да не носи на плећима весела муду, ни љута, него брижна, с |
м јуначким.</p> <p>И мало које јутро да не казује несуђеној снаси снове своје; а толкује их срц |
ила заволела простога Арнаутина, зар да не заводи господскога сина пашина.“</p> <p>Тако говоре, |
малским ђубретом.{S} Уклонила честу да не би неко <pb n="81" /> преко зида па у њу, и кад се Б |
а, говори им, обавештава их, моли их да не учине крви, да га не осрамоте сад под старост — <hi> |
то стиди, као да избегава кћер; од тада не посу по гробу свога сина ни зрно пиринџа, јер му не |
е мајци, по њеној жељи; и никад од тада не виде муле, мужа свога, ни јој он дође, нити га она п |
у песму, свадбену, отац, мајка...{S} Ја не плачем...{S} Пушке, сватови, Арнаути...{S} Сад ће да |
крв?...{S} За крв... не знам..., ич ја не знам, мула, муца паша тобоже изненађено, а у лицу му |
пред сарај, нема заптија.{S} Из сараја не изиђе очајан, но махнит, из очију му лете варнице... |
раду сербез ходи; он, шетајући се, нека не преза.{S} Враћам му слободу, то могу; не могу бео об |
у, мула рече ово:</p> <p>— Јок!{S} Нека не долазе паше у Топлицу, јер су Арнаути сад...{S} У са |
ад је тако, носи му селам: од мене нека не дрхти његова ханума; син нека му по граду сербез ход |
еч чује.{S} Фати, ђозум!{S} Твоја мајка не уме те друкчије световати, до: кад те испитују, одго |
...</p> <p>И Фати-султан-ханумина мајка не спава; крај мраморне чесме, пред ћошком где су јенђе |
војка.{S} И ко зна, још би, да се мајка не сети е је <hi>човек</hi>.{S} А ево откуд се тога сет |
лахово Писмо, она, по њену доласку, ока не сушаше; и дању и ноћу плакаше она што за три дана су |
лком за гвозден клинац...{S} Стара була не устаде, не пусти гласа од себе, а однеше јој невесту |
е воља да чујеш одмах, ја ћу...{S} Мула не доврши, него метну руку на јатаган, па устаде.</p> < |
а уздржава се, крије радост, да је мула не опази, да се не покаје.{S} А како да се не радује!.. |
н, ето ти једнога; баци се на њега, ама не каменом, него ружом.{S} И види чудо! груди му се рас |
да кћер сузама својим, мајкиним сузама не сагори, да се не лиши једине наде, састанка с њом на |
немирна, хтела би некуд далеко, ни сама не зна куд, на онај брег под Јастрепцем, увијен у бели |
није било овако.{S} Бал-беја из харема не пушта.{S} А пашиница од страха чисто луда.{S} Час пл |
Беше, мула, ама...{S} Од Алахова Писма не може се да...</p> <p>— Питаш за снаху; а ти си мени, |
јене! друге, оне што ни усред бела дана не иду улицама без пратње, похиташе у ово доба саме!!{S |
петоро деце.{S} Сад једно.{S} Ни једна не беше из његова фиса. „Грехота,“ говораше. „Жени ли с |
че и помиње име своје јединице, ниједна не мисли на украдену невесту: пашиница жали свога сина; |
ће... пашће јој оба венчања...{S} Жена не може имати два мужа, по закону; не може да..!{S} Кад |
-султан упита шта је, шта говоре, а она не каза е њој прете, него слага: „Шемси, проклет да је! |
сти, него од невоље: (како се удала она не зна за мирно проведен дан, сат, увек у страху, да јо |
сови, у сваком сату по један, е се буна не стишава, е су друмови поседнути, па нико не сме ни т |
му мули.</p> <p>— Мулу туга обрвала, па не зна шта збори.</p> <p>— Зна.{S} Туга није у глави ве |
уди и мисле; а ето ти је једна жена, па не могаде да прође, но застаде и пита: „Је ли, Вога ти, |
очи, покуша, онако стара, да истрчи, па не могаде, но се заљуља и лупи о под застрвен асуром.</ |
а беше пет година: заинатио се онај, па не удара печат за њено пуштање.{S} Најпосле је научише |
и <hi>какву крв</hi>; ама сам човек, па не могу.{S} Него ако ти је воља да чујеш одмах, ја ћу.. |
ћатиба.{S} Мали, стоји према брегу, па не гледа докле му глава досеже, него упро очи у врх.{S} |
о соби.{S} А Садије-ханум од тада брата не помену; реч „Исмаил“ застаје јој у грлу.{S} Види да |
или...{S} Никому ништа не казује, ништа не говори.{S} Бејаше се мало повратила, и разгалила, па |
да исприча мули.{S} Кад мула чу, ништа не рече, само закрвави очима, стисну песнице и рикну.{S |
арнаутски: сад ту књигу гледам, а ништа не могу да разберем.{S} Да ли се књига много читала, па |
нешто живо казивати, а он испрва ништа не разуме, као да је пијан, или луд; па се прибираше, п |
ала: или сам ја толико остарео да ништа не видим?</p> <p>Мула ћути.</p> <p>— Ти ћутиш, мула, ја |
ако да се опије, кад ово два дана ништа не пије.{S} Није пио два дана онај који се није трезнио |
{S} Не зборим ли добро?</p> <p>Он ништа не одговара.{S} Гледа га.</p> <p>— И после, мула, Шемси |
ше се, и сведоци се гледају; нико ништа не говори.{S} Неколико Арнаутина отворише врата на пред |
а освети женска; или...{S} Никому ништа не казује, ништа не говори.{S} Бејаше се мало повратила |
{S} Чује страшне речи, а за срећу ништа не разуме, нити јој их когод преводи...{S} Слуша, приби |
па се не појави до мрака, док пашиница не узе лупати дланом у врата, заклињући га у њихова Бал |
лије.{S} Гугутке се из својих котарица не мичу; а псима се носи храна у њихне кочине.{S} Сокац |
се, поносила се, па сад?{S} Док се паша не врати из Прокупља, све је нешто лепо очекивала, све |
воре мусломани, са страхом.</p> <p>Киша не престаје, а буде окупише „леш“.</p> <p>— Има леша у |
знаде; а сваки знаде да му млади ћатиб не бејаше ништа учинио.{S} После се чу, да је тај Арнау |
ч по гробу својега сина, јер му на гроб не иде више никако...</p> </div> <pb n="95" /> <div typ |
а; прогнаше га далеко, где се зими снег не топи за месец дана и више; протера га сам падишах, ц |
сли паша како да се опрости страха, кад не може срамоте, никад ни до века; мисли и са женом се |
S} Да те не учи његова кћи?{S} Ааа“ Кад не доби одговора, стара настави:{S} Џафер-беј је млад, |
на поручила да није човек него жена кад не може од Турака да је отме, полудео.{S} Из Власине је |
нице, нагло се подиже да устане, па кад не могаде, завали се, опет, у јастуке и радосно поче:</ |
што, кад су саме, осврћу се да их когод не опази, не прислушкује; од тада Фати више лежи него ш |
се, ни у кога не гледа, ни на кога овде не мисли: телом је у Прокупљу, душом у Лесковцу, крај с |
Најпосле смисли: да почне лепим.{S} Где не може пушка и сабља, ту ће лепа реч.{S} А мула долази |
V</head> <p>Месец је тако тужан; звезде не трепте као мало час; ветар је удесио жалосну песму.{ |
и ноћу плакаше она што за три дана сузе не пусти.{S} А не казиваше мајци за чим плаче, да ли пл |
сне.{S} За толиким животима до сад сузе не пусти, а сад за једним кишом их лије.{S} Па бар да с |
ше; Фати, онако болна, склања се, да је не виде људи с откривеном главом, без фереџе.</p> <p>Чу |
е тога не сећају, или што се боје да је не расвесте и не подсете на њене јаде.</p> <p>Нити ромо |
тила и кућу и мужа, па се из очеве куле не миче.</p> <p>И не зна; нико јој не рече, ни мајка, н |
, и мулина кћи, које се од њене постеље не мичу, и робиње не знају више кад јој је бунило, а ка |
о мене, Фати-султан, кумријо.{S} Зар ме не познајеш?</p> <p>— Познајем те, Садије-ханум, ђозум. |
мигују кад те чаршијом виде, да се жене не кикоћу кад те махалом опазе“.{S} Тако мисли; а после |
по јабуку или крушку и мећу је крај ње не као понуду болеснику, него као прву милост господаро |
допрети и до падишахове хануме, а до ње не.{S} Ко ће јој о томе говорити, кад јој паша није гов |
је се од њене постеље не мичу, и робиње не знају више кад јој је бунило, а кад јава.{S} Јер и к |
ислили би да у одаји нема никога, да се не чу кашаљ...{S} Жене упрле очи у Фати-султан; знају д |
е урекну...</p> <p>Жали је мајка, да се не мучи мажући ивице очних капка сурмом, па тобоже се б |
рије радост, да је мула не опази, да се не покаје.{S} А како да се не радује!...{S} Зна за кога |
војим, мајкиним сузама не сагори, да се не лиши једине наде, састанка с њом на оном свету.{S} И |
двојица их са стране придржавају, да се не накрећу.{S} Тахтариван прате неколико оружаних Турак |
опази, да се не покаје.{S} А како да се не радује!...{S} Зна за кога ће Фати-султан...{S} Спраћ |
не уплаши, но само рече;</p> <p>— Ја се не чудим теби, назли-Стамболко, али се чудим својој нен |
зати коњма за репове...</p> <p>Граја се не стишава, ни дивљи узвици; мулина кћи улази у одају г |
јер с обичаја се не плаче, с обичаја се не уздише; а ево где комшилук, где хануме, где чак и Ар |
сад није обичаја ради: јер с обичаја се не плаче, с обичаја се не уздише; а ево где комшилук, г |
Обилазе хафуз-Ахмедовицу, а ниједна се не усуђује да узнемири тужно-свечану тишину, да се обрн |
чедо ладен, мајчице, шербете..., па се не бој урока.</p> <p>Метнуше јој ладен, то јест пуце од |
оје драгих, што се толико волели, па се не узели: умрли обоје уочи ђердека...{S} О, како су леп |
Уђе у своју одају, метну чивију, па се не појави до мрака, док пашиница не узе лупати дланом у |
и: има у години макар један дан, кад се не боје ни падишаха.{S} И ово нису, пашо, Турди, него с |
акшама љубиће је драго...</l> <l>Док се не сване...</l> <l>Сад ће одлетет’, мајко,</l> <l>Шахин |
.</p> <p>Мисли паша, мисли, ни с ким се не разговара.{S} Најпосле смисли: да почне лепим.{S} Гд |
; а Арнаути, ови други јаничари, што се не боје, каткад, ни падишаха, често су се бунили, паша |
ури. „А!{S} Шта може лепа реч! и што се не може постићи кад се стоји право, постићи ће се, увек |
се и празне боји.{S} Би јој мило што се не расрди кад је младожења назва назли-Стамболком.{S} М |
завејава пут; и раде, опет раде, јер се не зна време, доба ноћи или дана, кад ће се појавити та |
јој својом бесом спута и ноге руке, те не може да се и она освети Шемси-паши и за брата и за н |
рце...{S} Да ти не прети мула?{S} Да те не учи његова кћи?{S} Ааа“ Кад не доби одговора, стара |
а не диже руку с груди.</p> <p>— Да те не пробада?</p> <p>— Прободе ме нож; ударише ме куршуми |
p>— Немој, чедо, сурме сада... да ми те не урекну...</p> <p>Жали је мајка, да се не мучи мажући |
е затварајући очи, као обично, јер хоће не само да чује, него и да види шта му одговара.{S} Пит |
њој вајда била, кад...{S} Материно срце не сме даље.</p> <p>Пашић, и ако млад, и ако размажено |
окамени.{S} Стоји као камен; ништа више не пита.{S} А кад се прибра, узе да зове војне старешин |
ер ако њу још надом заварава, себе више не може.{S} Мајка је љуби, а она:</p> <p>— А, а!{S} Нов |
ако, китила и везла, јер је Садије више не прекида Фати-султан ради; али зачегрља реза на врати |
</head> <p>По Прокупљу се ни о чем више не говори, до о грозном убиству мулина сина, о несрећно |
д се оволико осрамотише, ту да бар више не страхују, друкчије би било, лакше.</p> <pb n="122" / |
ли с успоменама на Исмаила; кад му више не гледа ата, не милује хрта и сокола, не љуби рухо, не |
а, да се она, казујући му сан, још више не уплаши, но само рече;</p> <p>— Ја се не чудим теби, |
дан, сат, увек у страху, да јој се муж не опије, да не виче, да не нападне кога.) Потамнела, з |
гордила, било би је сад мање срамота, и не би пролазила кроз одаје као петао кад му покисне пер |
, на свили: сликао би је, али не уме, и не сме, јер је чуо да је грехота радити што по обрасцу |
на месечини, сања и мање болно срце, и не оволико растужена душа; сновима се заноси љубав...</ |
а као да не чује е се врата отворише, и не види где му се ближи главом мула.</p> <p>Мулино мест |
/p> <p>— Фати-султан не зна шта ради, и не зна за кога полази! нариче по Топлици сестра Исмаило |
и су пси били гробари, не сећа се.{S} И не сећа се да је икад досад чуо Мане Кукувију у својој |
ече мули:{S} Зашто ми украде кћер?{S} И не потражи је од муле, — не смеде, да не ражљути мулу.{ |
нао с кога ће краја почети; сад краја и не види.{S} Тужбу је у глави написао и у глави цару под |
на њен сан, па се неколико пута сеже и не смеде их додирнути својом препланутом и доста рапаво |
ред очи као јава; а он јој гледа руке и не мислећи на њен сан, па се неколико пута сеже и не см |
ју, или што се боје да је не расвесте и не подсете на њене јаде.</p> <p>Нити ромори, ни говори. |
о јој кћери?...</p> <p>Још јој људски и не казаше шта је, а она чупа косу, гребе лице, грува се |
“ на мангалима крај огњишта, а ове то и не гледају, но се наредиле крај софра-тепсије, неке сед |
, па се из очеве куле не миче.</p> <p>И не зна; нико јој не рече, ни мајка, ни другарице, ни сл |
м, јер једни одобравају измирење, други не одобравају.{S} Али и сад мула сиђе с куле, па кроз р |
и се, па сад седи, ако хоћеш да се људи не подмигују кад те чаршијом виде, да се жене не кикоћу |
} Мани се сна, не бој се!{S} Ја се људи не бојим, па баш да би пошла стотина на мене једнога.{S |
пци, она их с муком отвара, и сања, али не више будна, него као у бунилу, у полусну...</p> <p>Ј |
бој петлова.{S} И јахао је каткад, али не на ату, него на једној дивној мазги, длаке као атлаз |
елу платну, на свили: сликао би је, али не уме, и не сме, јер је чуо да је грехота радити што п |
> <p>И праштала му.{S} Украо ју је, али не да осрамоти њу, не њене родитеље, него њена највећег |
а их нађу.{S} То јест, нашле су их, али не знају чија је која.{S} Своју фереџу узима, а не позн |
риграда? „Цариград види па умри!{S} Али не, немој умрети, но живи и <pb n="8" /> гледај: пошто |
се сећа поруке мајке Исмаилове: ако ми не освети сина мушка глава, нека га освети женска; или. |
и Шемси (сунце), ама бадава...{S} Ич ми не излази на мегдан, арслан арслана тражи...{S} Арслан |
, већ да метнеш ухо на срце...{S} Да ти не прети мула?{S} Да те не учи његова кћи?{S} Ааа“ Кад |
шапатом.{S} Боји се буне, да се Арнаути не дигну на њена оца, што никад досле, да му не запале |
години макар један дан, кад се Арнаути не боје ни падишаха.</p> <p>Пусти глас једнога дана, па |
ини дана макар један дан кад се Арнаути не боје ни падишаха; а заборави рећи, <hi>ни Бога</hi>. |
, мула, ти си се светио како се Арнаути не свете.{S} Камо да си му убио сина, а да не направи о |
ој кадуни.</p> <p>А од ње се мулина кћи не миче.{S} Црмпураста, млада, крупна, руку и ногу као |
Турци међу собом шаљаху: „Нашем се паши не држе коњи, као Војњачком мули жене.{S} Од седам жена |
де, а и мула, према паши, и ако му овај не рече да седне.{S} Паша ћути, мери мулу; мула ћути, м |
напала стару: пита је, пита, а она јој не одговара, но је само гледа и пушта неке чудновате гл |
куле не миче.</p> <p>И не зна; нико јој не рече, ни мајка, ни другарице, ни слушкиње, ни робиње |
, оборене главе, и погурен: чисто човек не би рекао да је то онај старац што пре неколико месец |
ање, тише, полако нестаје, изумире, док не завлада дубока, мртва тишина.</p> <p>И дан свршава к |
амбак-робињу, и није је пуштао отуд док не обећа да ће се играти с њим <hi>Шећер-Шербет</hi>; а |
туђу; ми овде у Топлици под Јастрепцем не.{S} А коњ, а во, а човек — у њих све једно.{S} За је |
та више него у арнаутским кућама, да им не буде жао.{S} За Бајрам отера у град читаво стадо овн |
, у постељи два: тако, тако, док сасвим не леже...{S} Сирота!{S} А док сасвим не леже, мало, ма |
м не леже...{S} Сирота!{S} А док сасвим не леже, мало, мало, па белој робињи на само, на ухо: „ |
па никако да га дочека.{S} И мула-Халим не спава.</p> <pb n="21" /> <p>— Да пошаљемо у град Суљ |
Оживеше приче Мифтарове...; умним оком не гледа Мифтара и његову невесту, него себе и Фати-сул |
е ту, хуче сву ноћ, док га најпосле сан не савлада.</p> <p>— Нико му се није хтео ни смео свети |
ила је тако мирна.</p> <p>— Фати-султан не зна шта ради, и не зна за кога полази! нариче по Топ |
ат љутих Арнаута.{S} Склопи очи, да ово не гледа, а оно ето мулина сина, на ату; млад, леп, ист |
Војњацима Стамбол далеко?“ „Е ја друго не знам...{S} У Брусу, код брата ми“. „Еј!{S} Стамбол и |
а глава, нека га освети женска“.{S} Ако не може крв за крв, <hi>како може</hi>, додаје она, и о |
на (за Божју љубав)!...{S} Харам ти ако не...</p> <p>Не могаде више, јер се са узбуђења и и сил |
опазити, кад је у „светло лице“ никако не гледају, није ред, већ одговарају погнуте главе и сп |
{S} Шта су се разговарали у одаји, нико не зна; а кад се растајаху, мула рече ово:</p> <p>— Јок |
саним с кровова кошавиним крилима; нико не гледа арнаутску силу и <hi>салтанат</hi>, јер свуд к |
миндерлуку, и нико на то не мисли; нико не склања с ћошке испретуране филџане и џезве, разбацан |
тишава, е су друмови поседнути, па нико не сме ни тамо ни овамо, ни кириџије, ни трговци, ни он |
дочекује крадом, иза кафеза, да је нико не спази; дочекује га с осмехом, испраћа га са сузом, и |
ја, Цариграђанина.{S} Зашто га уби нико не знаде; а сваки знаде да му млади ћатиб не бејаше ниш |
ће имати душмана?!...{S} Голо дрво нико не погледа, на лиснато бацају очи, на родно камење.{S} |
ог дана уби, кад за тридесет девет нико не могаде.{S} И чиме ли га, Алла’ удари, кад је рана ов |
се један у путу не разболи, те да писмо не однесе.{S} А скадарски паша, чим прими писмо, и проч |
а јој се тајно не подсмевају (јер јавно не смеју), и да деле с њом оно што јој зацело на лицу ч |
како другарски, с њима, да јој се тајно не подсмевају (јер јавно не смеју), и да деле с њом оно |
и застирка на миндерлуку, и нико на то не мисли; нико не склања с ћошке испретуране филџане и |
далеко; жар се просу по ћилиму, а он то не гледа, него рашири руке на груди, притисну их, и узе |
новно Прокупље трља очи, и гледа: чисто не верује да је толико заспало, те да не осети ово од ш |
у.{S} Сви се претворили у ухо.{S} Чисто не дишу.{S} Мртва тишина.</p> <p>Махмуд-беј понови пита |
76" /> и чуде се што сама заповеда, што не креће плећима по стамболски, што не држи главе висок |
што не креће плећима по стамболски, што не држи главе високо, и што ходећи стаје целом ногом.{S |
"58" /> пуномоћје за венчање од оне што не зна ни где је, ни ко је она, ни шта је питају, ни шт |
а она, мусломанка, да ко жељу самртнику не испуни, четрдесет дана га Алах не погледа; а кога Ал |
м за дуго.</p> <p>Али од тада Фати мулу не двори, не пуни му чибук, не пали му га; од тада мула |
гну на њена оца, што никад досле, да му не запале кулу, па куд би сирота Фати-султан, <pb n="10 |
ојећи се преваре с мулине стране, да му не подметне на испит коју другу уместо Фати-султан.</p> |
чито кад је љут...!{S} Старац, а док му не погибе син, играо се јуначких игара с топличким момч |
ера!{S} Јараби, како трпиш?!{S} Како му не пустиш у зиму врео камен на главу, да му размрскаш г |
робу свога сина ни зрно пиринџа, јер му не отиде на гроб; од тада оне две Арнаутке, дадије мули |
уца паша тобоже изненађено, а у лицу му не бејаше ни капи крви, и целим телом задрхта.{S} И опе |
<head>XVII</head> <p>Фати-султан-хануму не узеше на испит, него је оставише да се одмори и да м |
по тројици; страх га да се један у путу не разболи, те да писмо не однесе.{S} А скадарски паша, |
иромаха.{S} Није ли тако добро?{S} Алах не праћа по душу богаташа једнога, а по душу сиромаха д |
тнику не испуни, четрдесет дана га Алах не погледа; а кога Алах не погледа један трен, на душу |
ет дана га Алах не погледа; а кога Алах не погледа један трен, на душу му пада грех тежи од нај |
ле очи у Фати-султан; знају да се одмах не одговара, срамота, те једна се нада, друга стрепи.</ |
буњено, не умејући одатле изићи, док их не опомену пашине слушкиње е им ваља ићи, плакаће им де |
лов је полазио само на вуке. „Ни на њих не бих, говорио је, кад бих имао овде себи равне, арсла |
ави и изиђе Лесковчанка, ниједна од њих не виде.</p> </div> <pb n="121" /> <div type="chapter" |
и:{S} Ти си мени крви дужан. „За крв ич не знам, мула, вала! и похита на чардак.{S} Коју год сл |
очију му живи пламен сукну. „За крв ич не знам!{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Вала, мула, кажи...{S} К |
ја дугачки врат, а танким ногама мислиш не додирује земљу...</p> <p>Пројезди махалама, па стане |
ним варком.{S} Стара је готова, али још не устаје, хоће да удари још један <hi>ђелин-пули</hi> |
<p>И... ожени се старац дететом!</p> <p>Не, ту закон нема посла.{S} А није вала ни грех, рекли |
љубав)!...{S} Харам ти ако не...</p> <p>Не могаде више, јер се са узбуђења и и силнога напрезањ |
лудога Ахмед-хафуза спахилуци...</p> <p>Не прође много, па хафуз и овде уби човека, и даде крвн |
кћи за Шемси-пашина сина, и најпосле: „Не украдоше Ахмед-хафузу ата из ахара, ни из авлије заг |
ша лесковачки! „Ама зар баш сам паша?“ „Не.{S} Заптије из прокупачког сараја.“ И ако се говори |
оворе да су то сузе девојака са седмога неба, што је Фати-султан несрећна.</p> <p>Одмах по Свет |
е.</p> <p>— Нема леша.{S} Са седмога су неба плакале девојке три дана и три ноћи за живом Фати- |
на с каквога земаљског престола, него с небеског, исто као оне четири књиге, из којих се човек |
у псима! захори се силно, из свих грла, небо се пролама.</p> <p>Сирота Фати-султан!{S} Чује стр |
и пратњом...{S} И кад се чу топот коња, небо се проломи... „Аллааа’!.. припуцаше мале пушке, за |
е диже силна граја, вика, дивљи узвици, небо се пролама; Арнаути се деру, сви у један глас:</p> |
ам онако, напамет, па за то знам шта је небо, земља, рај, пакао, анђели, <pb n="16" /> ђаволи.{ |
шевна човека, толико је колико да пљуне небо.{S} Ама ко пљује у небо, томе пљувачка пада на лиц |
полако, а сам је подигао главу, гледа у небо, тражи звезду своје невесте, верујући да је њена з |
је.</p> <p>„Ко ходи по земљи, а гледа у небо, па се сплете и падне — врло је смешно“.</p> <p>Па |
</p> <p>И она рече „шућур“ па погледа у небо.{S} Она му није више о сну говорила, но му исказив |
колико да пљуне небо.{S} Ама ко пљује у небо, томе пљувачка пада на лице.{S} Није ли?{S} Јеси л |
д вече, и у вече, кад месец изиђе, пође небом ведрим, мирише, сва, на копитњак, на омиљен, на о |
топи...{S} За једну аспру милијон лира, небројено благо...{S} Пође по конаку, онако распојас и |
аспру <pb n="82" /> за милијон лира, за небројено благо, мир душе за госпоство!“ Мисли паша, гл |
разе...</p> <p>Враћала се на исте мисли небројено пута, час из почетка, час из средине, и на ов |
и: бели му се хаљина, фистан, широка, у небројено <pb n="11" /> бора, разастрта по кадивеној ха |
и које стоје према њој као земља према небу, а с којима се може разговарати, па чак и проћерет |
исану мирисом цвећа, освежену росом; на небу пуно звезда, трепте, и час-по па се покоја угаси; |
, да човеку може бити и на земљи као на небу, у рају где је зелених башта, извора, девојака с в |
лостивој према сваком, што подиже очи к небу кад је когод увреди и узвикује <hi>Алла’!</hi> буд |
А једно вече, појави се на јасно-плавом небу топличком пун месец.{S} Ваздух је благо заталасан, |
и зричу, свици по ливади трепере као по небу звезде, као кандила која је природа и доле припали |
чело и ударила катран на лице Исмаилова невеста...{S} Кажи му селам, <pb n="120" /> аман!{S} Ал |
га доста, кулучи раја, разгрће снег, да невеста и јенђе лако прођу; ако из Лесковца у Ниш тако. |
то?{S} Фати-султан је невеста, а турска невеста мора ћутати, стидети се.</p> <p>У <hi>конаку</h |
песма:</p> <quote> <l>Белу рубу обукла невеста,</l> <l>Убаво лане;</l> <l>Мор дугмета запучила |
анум-ефендију.</p> <p>И на одаји где је невеста прозори широм отворени; на тим прозорима нема к |
мирна.{S} Али за што?{S} Фати-султан је невеста, а турска невеста мора ћутати, стидети се.</p> |
аутлук.{S} Који год ми каже: „Срећна ти невеста!“ смеје се... познајем да се све живо радује, и |
а подиже главу, врисну; а на ову вриску невеста се прену, подиже се, тешки јој се очни капци по |
ачким сокацима, женама вечера загорева, невестама се јувка цепа, девојкама ибришим мрси, удовиц |
ај лепи мангал са звездом и месецом код невесте; ханум-ефенди хоће сама да кува каву, тамо да ј |
главу, гледа у небо, тражи звезду своје невесте, верујући да је њена звезда најлепша, најсветли |
сковчанке зачуде њеној вештини.{S} Осим невесте и старе кадуне, у овој су одаји будне још три м |
кроз прозор.{S} Једним кораком дође до невесте, подвуче јој засукане, жилаве руке испод леђа, |
ангал, изнесе га горе, намести га близу невесте и измаче се, стаде, с прекрштеним рукама, удно |
извади из недара низ бисера, па га даде невести.{S} Мајка му овај бисер спремила за „виђење“, и |
ају, лице се зажарило: бесу даје својој невести; рука му пала на искићену јабуку једне мале пуш |
бане, на нокте руку и белих ножица, као невести; Исмаилова сестра <pb n="140" /> јој обуче неве |
с вечери, па се одмах разиђоше, јер се невестин отац опио, па се побојаше свађе, и какве несре |
маилова сестра <pb n="140" /> јој обуче невестинску хаљину; легнуше јој на грло Исмаилов бисер, |
ударише у вику, али доцкан: човека је с невестом нестало...{S} На вриску и <pb n="35" /> вику х |
а, заборави где је...{S} У ђердеку је с невестом...{S} Оживеше приче Мифтарове...; умним оком н |
врати кад је ту венчање!{S} Венчао се с невестом њена Бал-беја! „Јазук, јазук!{S} Опет јазук!{S |
копала плена...{S} Похита кроз прозор с невестом: спусти се, затутње под њим земља...</p> <p>А |
2" /> у аманет као себе, или Исмаила... невесту његова сина.</p> <p>А кад се Садије-ханум, мули |
м оком како се угађа, дотерује, очекује невесту, нестрпљив је; осећа где јој се син радује, па |
паши, што прими у аманет од своје кћери невесту својега сина.</p> <p>Трипут уђе у одају где је |
е, не пусти гласа од себе, а однеше јој невесту!{S} Оне две и робиња ударише у вику, али доцкан |
се шта је, то јест да им је неко украо невесту.{S} Вриска жена и писка деце разлеже се; силна |
и, и што му набедио оца, и што му украо невесту, што се венчао с њом.{S} Али како да се свети м |
, време кад ће Лесковчани Турци доћи по невесту.{S} Међу јенђама је свекрва, пашиница.{S} Насре |
.; умним оком не гледа Мифтара и његову невесту, него себе и Фати-султан...{S} Љуби јој и очи и |
јединице, ниједна не мисли на украдену невесту: пашиница жали свога сина; јенђе помињу Лескова |
која је природа и доле припалила душама невино изгинулих, што блуде ноћу, на месечини, жељне ов |
брчкана, много, не од старости, него од невоље: (како се удала она не зна за мирно проведен дан |
ада и зелена испратио на онај свет, без невоље, тек од обести, Шемси-паша.{S} И ту јој се зачуј |
ертечким ексерима, затворене чивијом, а негде, где су укућани плашљивији, и мандалом: и позатва |
у слушкиње, а заповеда им, не заповеда, него наређује, као кћерима, или млађим другарицама, да |
р се просу по ћилиму, а он то не гледа, него рашири руке на груди, притисну их, и узе да јечи, |
е пуштена с каквога земаљског престола, него с небеског, исто као оне четири књиге, из којих се |
о <pb n="73" /> јест, не би била охола, него би са себи равним кадунама љубазно, с малим благо, |
е младића просвећена <pb n="49" /> ума, него дивљака; па она његова гласина нарочито кад је љут |
уком отвара, и сања, али не више будна, него као у бунилу, у полусну...</p> <p>Јастребац јој ни |
у...</p> <p>Јастребац јој није планина, него џин, џински цар, кога до сад нико није видео, само |
фузу ата из ахара, ни из авлије загара, него чедо, кћер му украдоше.{S} Вај, чуда!{S} Вај, вај, |
и, или само наши родитељи, моја сестра, него све Прокупље, сав Арнаутлук.{S} Који год ми каже: |
бесу.{S} Арнаутину је више једна беса, него Турчину стотину јемина.{S} Ха-ха-ха!...{S} Теби, п |
наш ли да је Арнаутину више једна беса, него Турчину, опрости, сто заклетава?</p> <p>Он говори, |
е носи на плећима весела муду, ни љута, него брижна, смућена, тужна...{S} Ат је осетио, Арнаути |
егу, па не гледа докле му глава досеже, него упро очи у врх.{S} И ено га тамо одавно, и ако ниј |
еле, нису писали великаши, не дај Боже, него Бог; и прва и друга уредба није пуштена с каквога |
тво, јер није желео да га се само боје, него и да му се диве, да се застиде од његова госпоства |
, као обично, јер хоће не само да чује, него и да види шта му одговара.{S} Пита: „где је Бал-бе |
ли не да осрамоти њу, не њене родитеље, него њена највећега непријатеља, крвника, њој мрскога.{ |
шта говоре, а она не каза е њој прете, него слага: „Шемси, проклет да је! убио Мифтар-агина си |
не, ено ти Фати-султан, не твоје снахе, него моје кадуне...{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Аман! узвикну |
ћуте.{S} Јер сад нису замешали репови, него главе; турски паша с арнаутским мутом.</p> <p>Кад |
и падишаха.{S} И ово нису, пашо, Турди, него су Арнаути: раде земљу, гаје стоку и држе бесу.{S} |
клате се, милостињу траже, не од људи, него од Алаха.{S} А Алах, благ и милосрдан, није као чо |
ине је, а никад од тада није у Власини, него тумара, завлачи се по шуми у дупље дрвећа и виче, |
ош се нешто говори, то јест, не говори, него тајно шапће.{S} И људи и жене о овом говоре шапато |
Лесковчанка, погурена, не од старости, него од болести у крстима; сва се тресе а ипак кочоперн |
главу, збрчкана, много, не од старости, него од невоље: (како се удала она не зна за мирно пров |
<p>— Крвнику?</p> <p>— Јок Шемси-паши, него нашему мули.</p> <p>— Мулу туга обрвала, па не зна |
ујеш одмах, ја ћу...{S} Мула не доврши, него метну руку на јатаган, па устаде.</p> <p>Паша скоч |
днога; баци се на њега, ама не каменом, него ружом.{S} И види чудо! груди му се расцепише, на д |
и му га; од тада мула није љут и тужан, него смућен, и као да се нешто стиди, као да избегава к |
ено га тамо одавно, и ако није устрчао, него отпузао“.{S} Хода, па тек застане, зажмури, гласно |
p>Одлете из мајкине руке соко, не соко, него бели голуб...</p> <p>Уста занемела; очи склопљене |
p>Фати-султан-хануму не узеше на испит, него је оставише да се одмори и да мисли, да размишља ч |
стиже паша у Прокупље. „Вала боље смрт, него ова грдна срамота.{S} Кад сам је венчао са својим |
ећу је крај ње не као понуду болеснику, него као прву милост господаровој кадуни.</p> <p>А од њ |
Што, Зулфи?{S} Волим с Исмаилом недељу, него без њега век...{S} Он је тамо...</p> <p>— Чучук-ха |
а.{S} И јахао је каткад, али не на ату, него на једној дивној мазги, длаке као атлаз, у самим з |
оком не гледа Мифтара и његову невесту, него себе и Фати-султан...{S} Љуби јој и очи и лице и б |
Алахом: не би пашовао у малом Лесковцу, него би везировао у великом Стамболу.</p> <pb n="25" /> |
ичу полако, тужно, не гледајући у пашу, него у шарен ћилим на поду.</p> <p>— Био један човек, к |
} Овај тахтариван неће носити Цигани... него Турци и Арнаути...{S} Не у Стамбол...{S} Ох, мајчи |
но тихо и достојанствено, <pb n="39" /> него брзо, погурени под разапетом чадром; иду у џамију |
крв</hi>; ама сам човек, па не могу.{S} Него ако ти је воља да чујеш одмах, ја ћу...{S} Мула не |
ар Фати-султан није била пре моја снаха него твоја? пита мула, својом крупном гласином, гледају |
ако је крепак, ако из пушке нишани боље него многи младић.</p> <p>Фати-султан виђа младића чест |
слободна</hi>.{S} Толико знала.{S} Мање него други.{S} Муж јој није причао ни нешто што је, по |
својега вранца, пастушаста ата; али пре него што је пошао, није га додирнуо стрменом, а ат није |
елом Замбак; а оне му све угађале, више него пре, зажмуриле су кад би год њихов „ојнак“ растури |
тац.{S} Па чак у кули готово ништа више него у арнаутским кућама, да им не буде жао.{S} За Бајр |
уцима од црвена сактијана.{S} Брже ходи него досад, мисли на коју ће страну; и нигде излаза, св |
не прислушкује; од тада Фати више лежи него што хода и седи, и плаче...{S} Час-по па легне, на |
главе.</p> <p>Мула смућен, Арнаути гори него пре, љути што им мула иде Шемси-паши, крвнику, псу |
сам ноћас снила..., па...{S} Не доврши него белим ручицама, меким као паперје покри очи: да не |
се, а кад му она поручила да није човек него жена кад не може од Турака да је отме, полудео.{S} |
ед, на језику шећер; лепим ће боље мулу него најмирнијега човека; разговараће се, договориће се |
лимун, сву уплакану, и тужну, не тужну него као убивену; глас јој бејаше промукао, и болан, бо |
у коју су њене руке чешљале, њена љубав неговала, милује мршавом, смежураном руком врело чело, |
светла мека коса, густа и дугачка, коју негује материна љубав, још чешљају руке материне...</p> |
ма, и као са страхом, па чучну, ваде из недара по јабуку или крушку и мећу је крај ње не као по |
ушај, не срди се, ево...{S} И извади из недара кожну кесу, велику, па је стаде дрешити.</p> <p> |
>Дође време да се растану; он извади из недара низ бисера, па га даде невести.{S} Мајка му овај |
ер и зумбул-ливанту с косе, на ђул-су с недара, грла и руку...{S} Дечица се грче, прибијају се |
ад није чуо у својој махали; а сад, има недеља дана, сваку ноћ, баш око поноћи, кад се сам слоб |
P19070_C8"> <head>VIII</head> <p>Освану недеља, турски пазар, четврти дан како је Фати-султан н |
пенице као махнит?...</p> <p>Тако првих недеља: а после: „мула ме позвао на мегдан, па се покај |
Арабистан, где, како су му причали, за недељу дана роде и узру лимуни и портокали, <pb n="17" |
рем.{S} Што, Зулфи?{S} Волим с Исмаилом недељу, него без њега век...{S} Он је тамо...</p> <p>— |
де пашину снаху, разабра паша.{S} Јер у недељу ујутру рашчу се по Прокупљу, а до довече оде тај |
е одмори и да мисли, да размишља читаву недељу; а онда, у петак, јутро бејаше, дође к њој у ода |
но лице, распуштену косу, <pb n="30" /> недра, раздрљена — раскопчала се, спала паучина, венеди |
>— Немој...{S} Вежи кесу, па је врати у недра...{S} Нећу за мојега сина крв паре да узмем, а хо |
арога дишћурка самур, па јој то метао у недра, вичући:{S} Сичан!{S} Сичан (миш! миш)!{S} Али је |
ила за „виђење“, и он га већ три дана у недрима носи, гледајући да им „виђење“ буде пре свадбе. |
ну оцу пред пашом, а час-по, па је тако нежна, разнежи се, и плаче, плаче, нихајући се и милују |
јој је давао бесу.{S} И врховима својих нежних прстију додирну место на лицу где је Исмаил доди |
одјекнуше брда и Јастребац.{S} Мула га нежно омилова, попљескав га по танку а дугачку врату, к |
нама љубазно, с малим благо, са сиротим нежно.</p> <p>Прошетала је каткад, а ни с једном није п |
само на уснама, разлио се по целом лицу нежном, као од воска...{S} Тако умиру, ваљда, само они |
љена оца, и кад уздахне, и кад јој коју нежну каже, и кад је руком омилује...</p> <p>И праштала |
тима обућу, па улазе у собу (необучене, незакићене, чак неочешљане) тихо, ћутећи, и поседају пр |
> затресе се кула из темеља; стаде крај незатворена капцима прозора, баци крвав поглед према Пр |
>сестра</hi> наместила, оставила долапе незатворене, чивилуке непокривене.{S} И час-по, па зове |
ајецаше струне на гуслама од ветра кроз незатворене капцима прозоре; потресе се покривена паучи |
де је олово било.</p> <p>Она још лежи у незнани, а мула тражи пуномоћнике, сведоке, имама.{S} И |
радује; а на њену се лицу радост опази, неисказана радост, раширише се и онако широке зенице, н |
вањем, јер у њему је она, млада, чиста, неискусна, видела само уцвељена оца, и кад уздахне, и к |
ове: ако ми не освети сина мушка глава, нека га освети женска; или...{S} Никому ништа не казује |
учила, да ако га не освети мушка глава, нека га освети женска...{S} И мајка, вели, зна да је Ис |
маилове: „Ако га не освети мушка глава, нека га освети женска“.{S} Ако не може крв за крв, <hi> |
е јој читав само реп...{S} Нека јој га, нека се заките њим Турди...{S} Кад умртви човек нечовек |
говорио ми: „Ако те снађе, не дај Боже, нека лошотиња, тражи помоћ у мене...{S} А он је оном то |
ојездиће кроз сав Лесковац, и Прокупље, нека га виде и Турци и ђаури. „А!{S} Шта може лепа реч! |
по граду сербез ходи; он, шетајући се, нека не преза.{S} Враћам му слободу, то могу; не могу б |
тајаху, мула рече ово:</p> <p>— Јок!{S} Нека не долазе паше у Топлицу, јер су Арнаути сад...{S} |
срамота га да им каже.{S} Лепа је...{S} Нека питају своју кћер; она ће и њима казати колико је |
"142" /> као на анадолској страни...{S} Нека мм је конак тамо...{S} Носите ме, за Алахову љубав |
ину.{S} Остаде јој читав само реп...{S} Нека јој га, нека се заките њим Турди...{S} Кад умртви |
лила сам, и смислила сам да...</p> <p>— Нека је хаирли (срећно)!</p> <p>— Да зовеш, очни ми вид |
илајету!{S} Нећу ја у одаји; по одајама нека се бију жене.{S} Хајде на мегдан!{S} Пушка ти, пуш |
-беј, и Мурад-беј, њена оца комшије, па нека јој буду пуномоћници...</p> <p>— Дај им, кћери, пу |
у оном <pb n="42" /> чуду и забуни, па нека изручила ибрик, да жар угаси, и то још тако стоји. |
.{S} Бог дели срећу, а ашчија чорбу, па нека им није на њу жао.{S} А оне које нису њој равне, и |
ће дуго.</p> <p>— Ашколсун!{S} Сто пута нека ти жена савет да, једанпут га прими.{S} И ја ћу да |
> <p>— Убио је мула-Халиму сина, па сад нека испашта.</p> <pb n="46" /> <p>— Ћути!{S} Ко сме о |
ораву... удавише се.</p> <p>— Не, то је нека ујдурма.{S} Да се удаве кад Морава има брода где г |
Носи му селам, пашо, пријатељу, од мене нека више страха нема.</p> <p>— Беса, мула?</p> <p>— Бе |
Е, кад је тако, носи му селам: од мене нека не дрхти његова ханума; син нека му по граду сербе |
{S} Голем сам пут, пријатељу, учинио, и нека Алах да да ми је за вајду.{S} Ти, мула, пријатељу, |
д мене нека не дрхти његова ханума; син нека му по граду сербез ходи; он, шетајући се, нека не |
ре поскидају и склоне спрему и дарове. „Нека ти се донесу, кузум Есма, мердивене, па чеврета... |
из Ниша, кријумчарећи, праха и олова: „нека је све готово, ако се паша посили, па опет пусти о |
Буле!!{S} Кад пусте осећањима на вољу, некад дивљаци; кад <hi>мисле</hi>, пре ће заборавити пр |
садањи тапетари; оброк им је био одмор; некад се прошле без оброка, јеле с ногу радећи; и ноћу |
меје се само кад је врло љут.{S} Кад се некад пред кулом насмеје, грохотом, да гора одјекује, п |
он са сестром види, поразговара.{S} По некад му воде коња у коњушницу; а он се са сестром, мно |
ема Прокупљу, к Лесковцу; и пошто пусти некакав дивљи глас, викну: „Шемси!{S} Крв за крв!“ Суља |
дана, пред зору, на задња врата изнесен некакав грдно дугачак џак, и однет у дућан Ахмеда-туџар |
> <p>Метнуше јој ладен, то јест пуце од некакве црне смоле, насред чела.</p> <p>— Е, готово, вр |
Халима, а ево два три дана како се боји некаквога сна!{S} Кад пођем у град од страха дрхти; кад |
а; над њом плаче мулина кћи, а кропе је некаквом водом две старе Арнаутке, дадије мулине кћери |
ање лица:{S} Фати-султан-ханумина мајка некако чудна, уплашена, ваљда што јој кћи много бледа, |
акој покоју благу рекла.{S} Лепо, и као некако другарски, с њима, да јој се тајно не подсмевају |
ају, но се наредиле крај софра-тепсије, неке седе а неке чуче, па једу смокве, урме, поморанџе, |
а, широким а ниским, као ватра црвеним; неке на шареним шиљтетима поред миндерлука, све у оном |
ознаје је; бошчицу држи, а тражи је!{S} Неке <hi>синирли</hi>(нервозне) — њих је доста — пале; |
сеља, хануме се замориле, и поспале.{S} Неке спавају на миндерлуцима, широким а ниским, као ват |
аредиле крај софра-тепсије, неке седе а неке чуче, па једу смокве, урме, поморанџе, нарове, бад |
ј не одговара, но је само гледа и пушта неке чудновате гласове.{S} Од силног страха — онемела!{ |
и ашчике, и слушкиње из целе махале, и неке сироте што ово дана слушаху, и три робиње Ахмед-ха |
тише па казују Ахмед-хафузу да су срели неке кириџије, и да су од њих чули, како је у свитање < |
, ишараним црним гајтанима, у гуњевима, неки белом ћечету, неки у фесу и пешкиру, сви у опанцим |
а кад дођу близу каквога дрвета, опале, неки, из пушке, те се стресе снег и прхне преплашено ја |
<p>Неки још жању, неки слажу у крстине, неки деду у стогове, а неки већ вршу: пуста остадоше по |
p>Пуна соба жена.</p> <p>Неки још жању, неки слажу у крстине, неки деду у стогове, а неки већ в |
јтанима, у гуњевима, неки белом ћечету, неки у фесу и пешкиру, сви у опанцима.{S} Стаде вриска |
слажу у крстине, неки деду у стогове, а неки већ вршу: пуста остадоше поља, празна гумна, све с |
хи</hi>, <hi>таллахи</hi>.{S} Кад би ме неки раставио од тебе, ја бих га...</p> <p>— Кажи, кажи |
а царева, пуномоћника Алахова.{S} И пре неки дан убио човека, ни крива ни дужна, у лудилу које |
тених очију.</p> <p>У овој кући, до пре неки дан веселој, сад брига, страх и стид, а кад би се |
-дан угледаше Арнаути кроз своја до пре неки дан тучна поља, кроз ливаде тахтариван, то јест но |
урску обест. „Луда!{S} Луда!“ узвикнуше неки, колико толико Божји људи, и обиђоше је; а други, |
наутке...</p> <p>Пуна соба жена.</p> <p>Неки још жању, неки слажу у крстине, неки деду у стогов |
, гради сметове, камо би запали и ати а некмоли људи.{S} Умукле су тице певачице, само се, ноћу |
около, пуше, мирише им одело на угаљ, а неко и на неопранштину; прозори сад затворени, на ћерчи |
S} Досетише се шта је, то јест да им је неко украо невесту.{S} Вриска жена и писка деце разлеже |
камо ли да је коме крви дужан.{S} То је неко из града.{S} Наћи ће га, па да би, овако стар, иша |
то доказати оним дивљацима.{S} Излетеће неко преда њ усред бела дана, па...{S} После ће га сакр |
им ђубретом.{S} Уклонила честу да не би неко <pb n="81" /> преко зида па у њу, и кад се Бал-беј |
њен, сам га не познаје, чини у се да то неко други говори.{S} И узму га пити змије присојкиње, |
ут из ње изиђе.{S} Гледа да нема код ње некога, те да јој сам каже шта се са Шемси-пашом догово |
лице и да се смеје.{S} Хтеде рећи да би некога убила из пушке, па се сети да је се и празне бој |
е; родом из Сирије, из града Алепа, кћи некога паше, Турчина; па ипак јој буле, Лесковчанке, сп |
анатлије, дућанџије, или, рецимо, онако некога радника, већ робиње, и беле и црне.{S} С првима |
ним путем сеоским воде Турци, кириџије, неколике товарне коње; носе Фати-султан-хануми постељу, |
мрмља молитву, спрема се за клањање: а неколике старице <pb n="32" /> већ су с абдестом готове |
ућур!{S} Овако узвикиваху једнога петка неколике цариградске хануме, чучећи на обали Златнога Р |
до зоре...</p> <p>Гру!{S} Гру! плануше неколике пушке кроз пушкарнице прокупачког <hi>сараја</ |
азиле, друге одлазиле, тако по вас дан, неколико дана пред свадбу; а пашиница се појавила катка |
ци се гледају; нико ништа не говори.{S} Неколико Арнаутина отворише врата на предсобљу, гурају |
жи му се кожа, и што је у души зидао за неколико сата, то Манов глас обори за цигли један трену |
, мало; усу јој Исмаилова сестра у уста неколико капи земзема, обриса их новим јаглуком.</p> <p |
е би рекао да је то онај старац што пре неколико месеца украде девојку, што отиде у сарај паши, |
еда руке и не мислећи на њен сан, па се неколико пута сеже и не смеде их додирнути својом препл |
, да се не накрећу.{S} Тахтариван прате неколико оружаних Турака и харемћаја.{S} У тахтаривану |
ред кулом су Арнаути, не као до сада из неколико села, већ из свих, и што је год за пушку дошло |
реће јутро, он виде пред својом капијом неколико Арнаутина.{S} Један му од њих, најстарији, узе |
ни трговци, ни онако путници; погинуло неколико „јерлија“, Прокупчана, и Турака и ђаура, изгин |
33" /> послао по шаир-девојци и ашицима неком своме пријатељу топличких јабука...</p> <p>— Или |
ло зида, на високом <hi>тахту</hi>, као неком престолу, на шиљтету покривеном медвеђом кожом, с |
ј, вај!“ Све о хафуз-Ахмеду.{S} Ни ко у неком граду мање да седи, ни да се о њему више говори.< |
, мушки глас; имам говори, то јест чита неку молитву, <pb n="116" /> кроз нос, жмурећи, клатећи |
тахтариван, то јест носила, као собицу неку, од дасака, притврђену на две мотке, коју носе чет |
лико замишљена, а час немирна, хтела би некуд далеко, ни сама не зна куд, на онај брег под Јаст |
м, увијен у бели покров, може бити? или некуд даље, далеко од муле? или у Лесковац?...{S} К Лес |
се затворио.{S} Белег су однели Арнаути некуд далеко...{S} Чује му глас, бесу јој даје.{S} С њо |
, дахну душом, јер му јавише да је мир! нема Арнаута по друмовима, ни у Прокупљу; мир...{S} Дах |
трелом погођен лав, и сруши се на њега, нема и непомична, нагрђена грозном смрћу, сруши се као |
"45" /> <p>— Сто.</p> <p>— Нема, кћери, нема више од шездесет, шездесет три, па може бити озго |
Мула дође у Прокупље, сјаха пред сарај, нема заптија.{S} Из сараја не изиђе очајан, но махнит, |
нице, рекле би: преварила си се, стара: нема мула ни шездесет ни педесет; рекле бисмо да је од |
ла као младић.{S} Право каже она стара: нема мула више од шездесет, шездесет три; а да су га ха |
а на прозору, па гледа...{S} Бујица!{S} Нема мислиш уставе која ће је зауставити.{S} Таласа се, |
их крила, песму као у пролеће.</p> <p>— Нема леша.{S} Са седмога су неба плакале девојке три да |
т.</p> <pb n="45" /> <p>— Сто.</p> <p>— Нема, кћери, нема више од шездесет, шездесет три, па мо |
о га после одаду.</p> <p>— Па?</p> <p>— Нема ни Хасана, ни Халида, ни Хусеина.{S} Послао их Шем |
, и замислила се, као да у одаји никога нема; претура, ваљда, нешто крупно по глави, јер час-по |
еда се у огледалу као да у одаји никога нема, ни мајке!{S} Гледа се у огледалу и <pb n="141" /> |
лтан, и трипут из ње изиђе.{S} Гледа да нема код ње некога, те да јој сам каже шта се са Шемси- |
...{S} Ат је осетио, Арнаути опазили да нема у мулину оку пламена што буктијаше кад је ишао Шем |
век као ат без узде и улара, (жена која нема мужа) а чини севап, спремајући и удајући сироте де |
ћери; али, узалуд: одсеченој глави лека нема.{S} Испрва у постељи дан, на ногама два; после на |
розори широм отворени; на тим прозорима нема кафеза, нису са улице...{S} Фати-султан лежи наузн |
да ми је украо снаху.{S} За мулима сина нема сведока: за моју снаху сведочи мула.{S} Ја ћу прот |
између живота и смрти.</p> <p>Одговора нема.</p> <p>Свршено.</p> <p>Махмуд-беј се помаче, усту |
шо, пријатељу, од мене нека више страха нема.</p> <p>— Беса, мула?</p> <p>— Беса, пашо!</p> <p> |
емљу гледају, и помислили би да у одаји нема никога, да се не чу кашаљ...{S} Жене упрле очи у Ф |
се старац дететом!</p> <p>Не, ту закон нема посла.{S} А није вала ни грех, рекли би мусломани. |
р се у поздраву помену име Божје, и што нема поздрава, како верују мусломани, који није од Бога |
о, мушко, сунцем преплануто; бркова још нема, тек га сад гарила мрка наусница, испод које се, п |
рано врате у Прокупље, њему, а њих још нема!</p> <p>— Па?</p> <p>— Неће их ни бити: прелазећи |
уху шаптати и слепу намигивати, да мула немаде и на уму и на срцу онај увели пупољак у његовој |
на оном носи се товар од хиљаду ока.{S} Немај срца на мене!{S} А ово што ти казах, обичај је.{S |
...{S} Тако умиру, ваљда, само они који немају на души ни трунке греха.{S} А овако увене, зацел |
с је тужна, час толико замишљена, а час немирна, хтела би некуд далеко, ни сама не зна куд, на |
лизу Мртвога Мора, однегован на обалама немирне Мармаре, коме је дала име сама Фати-султан.{S} |
ада? „Цариград види па умри!{S} Али не, немој умрети, но живи и <pb n="8" /> гледај: пошто си г |
две!{S} Немој!{S} Срамоту си за жалост; немој још и жалост...{S} И после, мула, ти си се светио |
.{S} Ти, мула, пријатељу, хоћеш две!{S} Немој!{S} Срамоту си за жалост; немој још и жалост...{S |
, одговарај слободно, и све по срцу.{S} Немој, кузум, по глави.{S} Срце ће једно, глава ће друг |
руке дршћу...{S} Малаксаше...</p> <p>— Немој, чедо, сурме сада... да ми те не урекну...</p> <p |
n="130" /> <p>— Хиљаду гроша.</p> <p>— Немој...{S} Вежи кесу, па је врати у недра...{S} Нећу з |
нине, по грдном снегу, сишао у село.{S} Нене ми се није бојала никога до Бога и мула-Халима, а |
л рече:</p> <p>Што се бојите, ти и моја нене?{S} Фати-султан, кад би нешто хтео да те отме сам |
сам пута гледао, кад сам био мали, где нене, веселећи се с другарицама, пуца из две мале пушке |
о, али се чудим својој нени.{S} Моја је нене Арнаутка.{S} Колико сам пута гледао, кад сам био м |
и, назли-Стамболко, али се чудим својој нени.{S} Моја је нене Арнаутка.{S} Колико сам пута глед |
аша зачуђено, видев га овако промењена, необична.</p> <p>Аллааа! простења мула, а не диже руку |
собним вратима обућу, па улазе у собу (необучене, незакићене, чак неочешљане) тихо, ћутећи, и |
х ниских кућа арнаутских, и окречених и неокречених, покривених и сламом и плочама, што вире из |
дала име сама Фати-султан.{S} У ниској, неолепљеној кухини преко дворишта, осим једнога слушчет |
ршијом отвореном, завлада <pb n="97" /> неописан страх, и узеше се спуштати ћепенци, где је год |
е, мирише им одело на угаљ, а неко и на неопранштину; прозори сад затворени, на ћерчивима харти |
ш смирила није, што Исмаил лежи у гробу неосвећен; и трипут јој је поручила, да ако га не освет |
лазе у собу (необучене, незакићене, чак неочешљане) тихо, ћутећи, и поседају према мајци Фати-с |
је било, истрезни се; распитује куд оде непознат пљачкаш, харамија.{S} Сам би ишао да тражи кће |
о камење?“ „Камењем ме ударали знанци и непознати; ружом... <hi>пријатељ</hi>“.{S} То рече па и |
, оставила долапе незатворене, чивилуке непокривене.{S} И час-по, па зове Фати-султан да се про |
има; Исмаилово оружје, виси на чивилуку непокривено.{S} Па ту је међу оружјем и она мала пушка, |
погођен лав, и сруши се на њега, нема и непомична, нагрђена грозном смрћу, сруши се као храст и |
чекују окупана јунака...{S} Из врта, из непрегледног вотњака Ахмед-хафузова са свакојаким воћка |
е, старе, врло велике, са житницом удно непрегледног дворишта, с кошевима за кукуруз, с великом |
ушаћу те од сад па до века.</p> <p>Мула непрестано држи груди, клати се и поче причу полако, ту |
> <p>Како је украдена Фати-султан, киша непрестано пада, а мусломанке међу собом говоре да су т |
, и ништа.{S} Тишина.{S} Крај капије је непрестано капиџика, млада Циганка једна, па чим прилуп |
лако мисли: што ће моћи овде слободно и непрестано на Исмаила мислити; што ће живети у кули у к |
сутра празник који толико чека, за који непрестано пита, коме се радује; а на њену се лицу радо |
, не њене родитеље, него њена највећега непријатеља, крвника, њој мрскога.{S} Ово је освета.{S} |
’!</hi> буди успавана, или, боље, никад непробуђена кћи оца варварина.{S} И час-по, па се сети |
} А ти знаш, мула, мој пријатељу, да за непродат аманет на овом свету дрхте руке: за селам на о |
ан.{S} И кажи селам Шемси-паши, џелату: непуштена кадуна његова сина од другога... чедо.{S} И к |
..{S} Јазук!{S} Јазук!{S} Јазук! ...{S} Непуштена од мога сина, удаде...{S} Хиљаду пута јазук!. |
учише две муфтије, да се уда за другога непуштена.{S} Живела с овим другим мало, па је први туж |
је умотано до самих очију.{S} Пођоше по неравну друму, по дебелу снегу; али само мало, па наиђо |
ићеним смоквама и маслинама, лимунима и неранџама, и ружама, и јасмином, тај чаробни град Фати- |
и, а тражи је!{S} Неке <hi>синирли</hi>(нервозне) — њих је доста — пале; ухватила их трешња, а |
е Арнаутке, нада се песници, те увлачи, несвесно, врат у рамена, као корњача; али ипак продужав |
дбина), чучук ханум.</p> <p>— Таксират (несрећа), Зулфи.</p> <p>И простре јој ћилим и шиљте роб |
тац опио, па се побојаше свађе, и какве несреће усред највећега весеља.{S} Гости се разишли, пи |
е куле; ваљда се потресе сам светитељ с несреће потомка оних што су се пред њим часним крстом к |
ака са седмога неба, што је Фати-султан несрећна.</p> <p>Одмах по Светом Илији.{S} Изгуби сласт |
S} Вај, лепа!{S} Вај, од соја! а толико несрећна!</p> <p>И још се нешто говори, то јест, не гов |
> Аман, моја деца!“ У часу забуне, осим несрећне мајке, што из свега гласа нариче и помиње име |
пи зубма, све тајно прети паши, највише несрећној Фати-султан.{S} Зима.{S} Сви су увијени у јап |
ри, до о грозном убиству мулина сина, о несрећној љубави двоје младих.{S} Сваки их жали; погађа |
тан, плачу и уздишу: цело Прокупље жали несрећну девојку, кћер хафузову.</p> <pb n="40" /> <p>И |
улама, знало, а и сад знаде лека за ову несрећну бољку, <hi>верем</hi>, то јест суху болест, ма |
о стар, ишао на крај света.{S} Тужан, и несрећом саломљен, натовари мртва сина на Суљина коња, |
Па бар да се опије, заборавио би своју несрећу; али како да се опије, кад ово два дана ништа н |
паса, жагор, али све мање, тише, полако нестаје, изумире, док не завлада дубока, мртва тишина.< |
ису умирили, већ само примирили, јер им нестало праха и олова.{S} Кријући ово од Турака, послаш |
вику, али доцкан: човека је с невестом нестало...{S} На вриску и <pb n="35" /> вику ханума и р |
пазар, четврти дан како је Фати-султан нестало.{S} Сунце сину, те затрепта по трави и цвећу кр |
е се буле, први пут како је Фати-султан нестало.</p> <p>И наставише:</p> <p>— Сад је Фати-султа |
више говори.</p> <p>Како је Фати-султан нестало, нигде у хафуз-Ахмедову комшилуку дахира, ни са |
ко се угађа, дотерује, очекује невесту, нестрпљив је; осећа где јој се син радује, па и њу обуз |
стара беговица о њеној лепоти много.{S} Нестрпљив био.{S} Црна Ђултер пребројила колико је дана |
} Зима.{S} Сви су увијени у јапунџа.{S} Нестрпљиви.{S} А кад се појави мула на ату, узвикнуше „ |
лила, па...{S} Оде јој мајка, и оде јој несуђена заова, у Прокупље, на два дана, или, како Турц |
ла.</p> <pb n="93" /> <p>Овако одговара несуђеној заови; а кад јој мајка опет дође, њој:{S} Ниш |
.</p> <p>И мало које јутро да не казује несуђеној снаси снове своје; а толкује их срце сестрино |
и она освети Шемси-паши и за брата и за несуђену снаху.{S} Робиње и слушкиње <pb n="147" /> дер |
о куле, а жене се пењу на кулу, да виде несуђену кадуну Исмаил-бегову, мула-Халимовицу, Стамбол |
ромукао, и болан, болан, кад, угледавши несуђену заову, узвикну: „Вај, ханум, све сам изгубила“ |
крв учињена.{S} Ама Шемси-паша то неће: неће да удара намет на сиротињу.{S} Турски репови крв у |
, а њих још нема!</p> <p>— Па?</p> <p>— Неће их ни бити: прелазећи скелом Мораву... удавише се. |
сти, па да је одговорила пуномоћнику да неће за пашића?{S} Али каква би то била освета?{S} Мало |
гледала...{S} Леп!{S} Даје јој бесу да неће никуд од ње...{S} Гроб се затворио.{S} Белег су од |
ан) је, Алла’! жали куче, жали маче, те неће ли човека?{S} Али он је, Шемси-паша, Фати-султан, |
аша им био рекао, свој тројици, да више неће бити заптије, но кадије.</p> <p>— И претио им, да |
па родом, Он, благ и милосрдан, и оком неће тренути.{S} Аллах!{S} Ама и осветљив си.{S} Ко на |
емио за моје лице...{S} Овај тахтариван неће носити Цигани... него Турци и Арнаути...{S} Не у С |
аша, богат, велики човек, сила, те како неће имати душмана?!...{S} Голо дрво нико не погледа, н |
ту је крв учињена.{S} Ама Шемси-паша то неће: неће да удара намет на сиротињу.{S} Турски репови |
ути се деру, сви у један глас:</p> <p>— Нећемо!{S} Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> |
и.{S} Јатаган ти, јатаган ми.{S} Ама то нећемо за дуг што ми дугујеш, за крв, већ...{S} Ако си |
} Човек!{S} Паша!{S} Глава вилајету!{S} Нећу ја у одаји; по одајама нека се бију жене.{S} Хајде |
S} Вежи кесу, па је врати у недра...{S} Нећу за мојега сина крв паре да узмем, а хоћу Шемси-паш |
маха на мах прхну, гачући, као да се од нечега уплаше; стока по појатама, људи по кућама, пуста |
е, склапа их, клоне...{S} И опет се као нечему нада, нешто очекује?{S} Чему има да се нада, шта |
заките њим Турди...{S} Кад умртви човек нечовека, па и на мртвом пизму тера, није више ни он чо |
сред зиме ђул! шапће Лесковчанка готово нечујно, и тресе се више но икад, а мулина кћи задрхта |
клоне...{S} И опет се као нечему нада, нешто очекује?{S} Чему има да се нада, шта очекује?{S} |
да у одаји никога нема; претура, ваљда, нешто крупно по глави, јер час-по, па јој се чује шкргу |
е Арнаутке, дадије мулине кћери и сина, нешто се крадом погледају, и шапћу нешто, кад су саме, |
ну антерију, и накићену; па кад се она, нешто проговоривши, осмехне, мајка се добру нада, а кад |
ња јутарњу молитву, па изиђе пред пашу, нешто да му каже.{S} Он седи у једној затвореној софи к |
S} И био би сад чак и весео, да не бива нешто што га узнемирује: на пример, ако пукне даска на |
јагодице; обори очи...{S} Мајка као да нешто страшно прочита са зажарених јагодица, из оборени |
на.{S} Један му од њих, најстарији, узе нешто живо казивати, а он испрва ништа не разуме, као д |
ок се паша не врати из Прокупља, све је нешто лепо очекивала, све се добру надала, те није дирн |
е љут и тужан, него смућен, и као да се нешто стиди, као да избегава кћер; од тада не посу по г |
ј, сад брига, страх и стид, а кад би се нешто ово мерило, ко зна шта би претегло.{S} До пред св |
и сина по граду <hi>сербез</hi>, оно се нешто друго говори.{S} После одласка скадарскога паше и |
оја! а толико несрећна!</p> <p>И још се нешто говори, то јест, не говори, него тајно шапће.{S} |
и провлачи бројенице кроз прсте, шапће нешто, шапће, ваљда молитву.{S} Нити се од тада свукла, |
ула све смућенији, и као да се све више нешто стиди, све више избегава кћер; не посипа пиринач |
ти и моја нене?{S} Фати-султан, кад би нешто хтео да те отме сам падишах, ја бих и њега убио, |
се око ње мази, да је испитује. „Кад би нешто мајка рекла: просићемо ти Фати-султан, ја бих јој |
{S} Сами су седели, сами се разговарали нешто, дуго.{S} У собу је ушао трипут мулин кавеџија, ј |
е него други.{S} Муж јој није причао ни нешто што је, по мњењу Турака, жени за причање, а камо |
кад, одавно, у старо време, па скривио нешто; а суд нареди..., нареди суд да се ископа рупа, д |
ла-Халиму.{S} Он може да...{S} И узе му нешто шаптати; шапће дуго.</p> <p>— Ашколсун!{S} Сто пу |
ина, нешто се крадом погледају, и шапћу нешто, кад су саме, осврћу се да их когод не опази, не |
а репове...</p> <p>Граја се не стишава, ни дивљи узвици; мулина кћи улази у одају где је Фати-с |
никад од тада не виде муле, мужа свога, ни јој он дође, нити га она позва; не помену га.{S} Као |
очецима, весели се, ни у кога не гледа, ни на кога овде не мисли: телом је у Прокупљу, душом у |
Па?</p> <p>— Нема ни Хасана, ни Халида, ни Хусеина.{S} Послао их Шемси послом у Ниш у очи прошл |
фуз-Ахмедову комшилуку дахира, ни саза, ни зила, нити се гдегод песма чује.{S} Тишина.{S} У мус |
и нити ромори, ни говори, нити заплака, ни уздахну.</p> <p>Уз прозоре, без ћерчива и капка, кро |
алук донесе.{S} Ни он излази из конака, ни пашиница, ни пашић, Бал-беј.{S} А буд се оволико оср |
Алахова.{S} И пре неки дан убио човека, ни крива ни дужна, у лудилу које га спопада кад год се |
p>И не зна; нико јој не рече, ни мајка, ни другарице, ни слушкиње, ни робиње, шта се по Прокупљ |
тала. „Ни филџан кахве још није попила, ни цигару духана, ни бардак воде“, шапћу оне три робиње |
куга поморила.{S} Нигде коња, ни вола, ни магарца с угљем...{S} Пролазе турске уске улице, опт |
у огледалу као да у одаји никога нема, ни мајке!{S} Гледа се у огледалу и <pb n="141" /> намеш |
е да је мир! нема Арнаута по друмовима, ни у Прокупљу; мир...{S} Дахну душом паша, смишљајући, |
.</p> <p>— Па?</p> <p>— Нема ни Хасана, ни Халида, ни Хусеина.{S} Послао их Шемси послом у Ниш |
ахве још није попила, ни цигару духана, ни бардак воде“, шапћу оне три робиње у предсобљу ханум |
оне што не зна ни где је, ни ко је она, ни шта је питају, ни шта одговара?{S} И радили су преко |
му је све куга поморила.{S} Нигде коња, ни вола, ни магарца с угљем...{S} Пролазе турске уске у |
„Не украдоше Ахмед-хафузу ата из ахара, ни из авлије загара, него чедо, кћер му украдоше.{S} Ва |
ане и џезве, разбацане зилове и дахира, ни мангал, ни скупља ону гомилу мокра угљевља. (Изврнуо |
игде у хафуз-Ахмедову комшилуку дахира, ни саза, ни зила, нити се гдегод песма чује.{S} Тишина. |
S} Ни он излази из конака, ни пашиница, ни пашић, Бал-беј.{S} А буд се оволико осрамотише, ту д |
онолико колико се узима: хиљаду гроша, ни аспре више.{S} Ја нисам трговац, нити мога сина крв |
други јаничари, што се не боје, каткад, ни падишаха, често су се бунили, паша слао војску да их |
за венчање од оне што не зна ни где је, ни ко је она, ни шта је питају, ни шта одговара?{S} И р |
о не сме ни тамо ни овамо, ни кириџије, ни трговци, ни онако путници; погинуло неколико „јерлиј |
} Па ни слушкиње се још нису пресвукле, ни робиње.{S} Постеља где је Фати-султан телејисана још |
е, ни мајка, ни другарице, ни слушкиње, ни робиње, шта се по Прокупљу говори, у шта тврдо веруј |
векрва баца бакшиш чочецима, весели се, ни у кога не гледа, ни на кога овде не мисли: телом је |
ко јој не рече, ни мајка, ни другарице, ни слушкиње, ни робиње, шта се по Прокупљу говори, у шт |
иче.</p> <p>И не зна; нико јој не рече, ни мајка, ни другарице, ни слушкиње, ни робиње, шта се |
у.{S} Ни ко у неком граду мање да седи, ни да се о њему више говори.</p> <p>Како је Фати-султан |
Бал-бејова...</p> <p>Мисли паша, мисли, ни с ким се не разговара.{S} Најпосле смисли: да почне |
шу нису волели Лесковчани и Прокупчани, ни Турци ни Срби.{S} Није био правичан старешина; и <pb |
не спавале; још нису затворени прозори, ни онај кроз који је однета Фати-султан.{S} Јастуци кра |
.</p> <p>Трећи дан, а Фати нити ромори, ни говори, нити заплака, ни уздахну.</p> <p>Уз прозоре, |
дсете на њене јаде.</p> <p>Нити ромори, ни говори.</p> <p>— Зар полудела, јадна, од страха, или |
ква би то била освета?{S} Мало жалости, ни мало срамоте. „Кад желиш да се коме много осветиш, г |
тамо ни овамо, ни кириџије, ни трговци, ни онако путници; погинуло неколико „јерлија“, Прокупча |
, разбацане зилове и дахира, ни мангал, ни скупља ону гомилу мокра угљевља. (Изврнуо се мангал |
вале да се играју ораха; нити се играо, ни се с њима разговарао; метнуо би шиљте на праг софе, |
редио; и за тридесет девет дана ту био, ни јео ни пио, и који год је прошао, на њега се каменом |
, а час немирна, хтела би некуд далеко, ни сама не зна куд, на онај брег под Јастрепцем, увијен |
е сања више будна.{S} Није више бунило, ни полусан...{S} Сан је сад...</p> <p>Заспала је, на гр |
днути, па нико не сме ни тамо ни овамо, ни кириџије, ни трговци, ни онако путници; погинуло нек |
<p>— Није, није украо ни хафузову кћер, ни рођаку цара царева, већ пашину снаху.</p> <p>— Кадун |
етио да не носи на плећима весела муду, ни љута, него брижна, смућена, тужна...{S} Ат је осетио |
где је, ни ко је она, ни шта је питају, ни шта одговара?{S} И радили су преко закона: пуномоћни |
b n="22" /> <p>На Арнауте није зажалио; ни с једним фисом није ни у малој задевици, а камо ли д |
се од мајке више.{S} Пре се стидела.{S} Ни мушке тице пред њом није поменула, а камо ли човека. |
цара царева у његов пашалук донесе.{S} Ни он излази из конака, ни пашиница, ни пашић, Бал-беј. |
имао само петоро деце.{S} Сад једно.{S} Ни једна не беше из његова фиса. „Грехота,“ говораше. „ |
Вај, вај, вај!“ Све о хафуз-Ахмеду.{S} Ни ко у неком граду мање да седи, ни да се о њему више |
им нежно.</p> <p>Прошетала је каткад, а ни с једном није проговорила, пак ни једну није погледа |
анка глава куд ти оком.{S} Дебела глава ни тамо где је десет бројеница речи...{S} Финоћа, то је |
S} И пре неки дан убио човека, ни крива ни дужна, у лудилу које га спопада кад год се опије; па |
ала, те није дирнула ништа ни од дарова ни од спреме, кад би се понова свадбовало да је готово; |
а сад ти поручује да не слушаш ни овога ни онога, већ да метнеш ухо на срце...{S} Да ти не прет |
Не, ту закон нема посла.{S} А није вала ни грех, рекли би мусломани.{S} И додали би:{S} Био би |
е би: преварила си се, стара: нема мула ни шездесет ни педесет; рекле бисмо да је од двадесет п |
беговица, седи и пуши.{S} Није скинула ни покривала с главе, а камо ли фереџу; смакла јашмак с |
после одаду.</p> <p>— Па?</p> <p>— Нема ни Хасана, ни Халида, ни Хусеина.{S} Послао их Шемси по |
, па зна: кад се дивљак ражљути, разума ни трунке, осећања „без узде и удара“; умукне човек про |
пуномоћје за венчање од оне што не зна ни где је, ни ко је она, ни шта је питају, ни шта одгов |
ер; од тада не посу по гробу свога сина ни зрно пиринџа, јер му не отиде на гроб; од тада оне д |
јој био човек, Арнаутин један, кога она ни у сну није снила; уместо да су тражили њена комшију, |
ворила, пак ни једну није погледала, па ни онда, кад су додиривале земљу, врховима прстију, где |
три робиње у предсобљу ханумама.{S} Па ни слушкиње се још нису пресвукле, ни робиње.{S} Постељ |
се добру надала, те није дирнула ништа ни од дарова ни од спреме, кад би се понова свадбовало |
у одају; светлости мало, чиста ваздуха ни мало, мирис јела, с одела, дим дувана, угаљ у мангал |
а Исмаил се стропошта с коња, не пустив ни гласа од себе; чу се вриска обезглављена ата, и опет |
ости страха, кад не може срамоте, никад ни до века; мисли и са женом се покаткад, дању, а и ноћ |
те није зажалио; ни с једним фисом није ни у малој задевици, а камо ли да је коме крви дужан.{S |
години макар један дан, кад се не боје ни падишаха.{S} И ово нису, пашо, Турди, него су Арнаут |
макар један дан, кад се Арнаути не боје ни падишаха.</p> <p>Пусти глас једнога дана, па чека, о |
макар један дан кад се Арнаути не боје ни падишаха; а заборави рећи, <hi>ни Бога</hi>.{S} Јер |
е су друмови поседнути, па нико не сме ни тамо ни овамо, ни кириџије, ни трговци, ни онако пут |
деце разлеже се; силна врева! не зна се ни шта која говори ни шта која хоће; траже бошчице с ја |
0_C5"> <head>V</head> <p>По Прокупљу се ни о чем више не говори, до о грозном убиству мулина си |
обоже изненађено, а у лицу му не бејаше ни капи крви, и целим телом задрхта.{S} И опет се помач |
а, па и на мртвом пизму тера, није више ни он човек.{S} Одавде ако ћу даље, срамота ће у воду д |
рбетом оне девице којих се нису дотакли ни човек ни ђеније, девице што личе на зумбул и на мерџ |
лна врева! не зна се ни шта која говори ни шта која хоће; траже бошчице с јашмацима, с хаљинама |
олели Лесковчани и Прокупчани, ни Турци ни Срби.{S} Није био правичан старешина; и <pb n="48" / |
ру, ваљда, само они који немају на души ни трунке греха.{S} А овако увене, зацело, биљка кад јо |
ад, а ни с једном није проговорила, пак ни једну није погледала, па ни онда, кад су додиривале |
е девице којих се нису дотакли ни човек ни ђеније, девице што личе на зумбул и на мерџане, не б |
пријатељу.{S} Нисам мислио да те ударим ни каменом ни ружом; само сам хтео да ти кажем аманет и |
S} Нисам мислио да те ударим ни каменом ни ружом; само сам хтео да ти кажем аманет и селам.{S} |
цара дарова!</p> <p>— Није, није украо ни хафузову кћер, ни рођаку цара царева, већ пашину сна |
Мање него други.{S} Муж јој није причао ни нешто што је, по мњењу Турака, жени за причање, а ка |
и за тридесет девет дана ту био, ни јео ни пио, и који год је прошао, на њега се каменом бацио |
савлада.</p> <p>— Нико му се није хтео ни смео светити; сви остављали на Алаха.{S} А он како с |
умови поседнути, па нико не сме ни тамо ни овамо, ни кириџије, ни трговци, ни онако путници; по |
рише на улицу развијене! друге, оне што ни усред бела дана не иду улицама без пратње, похиташе |
је суд. — Ниједнога, одговори она (јер ни код другога не беше јој добро), па се врати мајци сл |
ила си се, стара: нема мула ни шездесет ни педесет; рекле бисмо да је од двадесет пет лета, да |
такво дрво?{S} Не остављају га на миру ни док му је род зелен, а камо ли кад узри...{S} Много |
ину у сватове, она је пресудила, е нису ни њенога друштва достојне, а камо ли њој равне.{S} Њој |
још нема!</p> <p>— Па?</p> <p>— Неће их ни бити: прелазећи скелом Мораву... удавише се.</p> <p> |
е волео; а сад ти поручује да не слушаш ни овога ни онога, већ да метнеш ухо на срце...{S} Да т |
боје ни падишаха; а заборави рећи, <hi>ни Бога</hi>.{S} Јер да су се овај дан бојали Бога, зар |
te> <p>Трећи петли закукурекаше.</p> <p>Ни мало хропца, мало грчења...{S} Левом је руком згужва |
угрухана, па готово више није устала. „Ни филџан кахве још није попила, ни цигару духана, ни б |
сад.{S} У лов је полазио само на вуке. „Ни на њих не бих, говорио је, кад бих имао овде себи ра |
лим, како је коме срце било), и он жив, нигде ране, само понека модрица!{S} Кад би четрдесети д |
<p>У <hi>конаку</hi>, одељењу за људе, нигде госта.{S} Скупише се, с вечери, па се одмах разиђ |
ри.</p> <p>Како је Фати-султан нестало, нигде у хафуз-Ахмедову комшилуку дахира, ни саза, ни зи |
ада сведока.{S} А где су сведоци?...{S} Нигде једнога...{S} Тек онако говоре, душмани...{S} И х |
света.</p> <p>Тишина, дубока, мртва.{S} Нигде никога пољем, у ливади, те Фати, наслоњена на гру |
уст, као да му је све куга поморила.{S} Нигде коња, ни вола, ни магарца с угљем...{S} Пролазе т |
афуз дубоко заспао, и слуге поспале.{S} Нигде мушке главе будне!{S} А у харему је весеље; Фати- |
ма, ћошкама; прозора пуно; на прозорима нигде капка; све широм отворено.{S} Месец, пун, обасјао |
него досад, мисли на коју ће страну; и нигде излаза, свуд зид, свуд лупи главом.{S} Пре само н |
но циче...</p> <p>Кроз арнаутску махалу нигде капка; Арнаутке се прибијају уз кафезе, веселе, р |
тру, да га разнесе, <pb n="85" /> да му нигде трага није.{S} Претња!{S} Плашење!{S} Претио вуку |
има, ханум?...{S} Седи.</p> <p>Она седе ниже његова шиљтета.</p> <p>— Сву ноћ нисам спавала..., |
д овога, у свему, почиње разговор, само ниже речи, као бисер на ибришим, с медом на уснама, са |
реме да се растану; он извади из недара низ бисера, па га даде невести.{S} Мајка му овај бисер |
репцем, и уздисала је, и ронила је сузе низ бледе образе...</p> <p>Враћала се на исте мисли неб |
окров, а она се залеђена суза отопила и низ образ пролила, и тужан је осмех развукао изгореле у |
је изгубио образ (Вај!{S} Да ме чује!) није и памет; и зна причу <hi>Јарац и Вук</hi>...{S} Ка |
ти!{S} Ко сме о томе? <hi>Паша је</hi>, није маскара.</p> <p>— То јест, глава.{S} Али и главу м |
ета.{S} Макар она за њу главом платила, није јој жао.{S} Како би се она млада, одрасла у кафезу |
ек нечовека, па и на мртвом пизму тера, није више ни он човек.{S} Одавде ако ћу даље, срамота ћ |
<p>— Рођаку цара дарова!</p> <p>— Није, није украо ни хафузову кћер, ни рођаку цара царева, већ |
ашић, и ако млад, и ако размажено лане, није видео Фатме, а у њу се заљубио: причала му мајка, |
амен, у срцу му лед, ако се зове Шемси, није шемси (сунце) да га отопи...{S} За једну аспру мил |
ише „леш“.</p> <p>— Има леша у Топлици, није друго.{S} Да <pb n="43" /> се Фати-султан није уда |
од Алаха.{S} А Алах, благ и милосрдан, није као човек: да аспру, па се големи, милостињу дадох |
Исмаилова сестра).... осмех, радостан, није само на уснама, разлио се по целом лицу нежном, ка |
тушаста ата; али пре него што је пошао, није га додирнуо стрменом, а ат није вриснуо, да одјекн |
} Доћи ће ми на разговор, и на договор, није друго; да се договоримо да...{S} Фати-султан на ис |
д је у „светло лице“ никако не гледају, није ред, већ одговарају погнуте главе и спуштених очиј |
девојку, па га не пушта.{S} Није јахач, није стрелац, али је мушко, младић, па би му тешко било |
јка опет дође, њој:{S} Ништа ми није... није грозница.{S} И силом поче устајати; седа у једном |
} То ли су ти куршуми, моје речи?...{S} Није, пријатељу.{S} Нисам мислио да те ударим ни камено |
Алахову љубав, пусти све да кажем...{S} Није, каже, џелат; ама кад ти... он ће ти платити крвни |
ћи?{S} Није месец свећа под судом...{S} Није велики човек дрво без хлада.{S} Од Шемси-паше има |
е склопиле...{S} Не сања више будна.{S} Није више бунило, ни полусан...{S} Сан је сад...</p> <p |
а момка као девојку, па га не пушта.{S} Није јахач, није стрелац, али је мушко, младић, па би м |
на, тако за крв последњега сиромаха.{S} Није ли тако добро?{S} Алах не праћа по душу богаташа ј |
ије, кад ово два дана ништа не пије.{S} Није пио два дана онај који се није трезнио, који је, к |
у небо, томе пљувачка пада на лице.{S} Није ли?{S} Јеси ли видела месец: кад највише сија, тад |
чани и Прокупчани, ни Турци ни Срби.{S} Није био правичан старешина; и <pb n="48" /> много је п |
Лесковчанка, беговица, седи и пуши.{S} Није скинула ни покривала с главе, а камо ли фереџу; см |
учићи лају.{S} А шта му могу кучићи?{S} Није месец свећа под судом...{S} Није велики човек дрво |
!</p> <p>— Рођаку цара дарова!</p> <p>— Није, није украо ни хафузову кћер, ни рођаку цара царев |
а је знала добро ту турску пословицу, а није се ње ниједанпут сетила.{S} Али откуд је мислила д |
м!</p> <p>Не, ту закон нема посла.{S} А није вала ни грех, рекли би мусломани.{S} И додали би:{ |
ј Боже, него Бог; и прва и друга уредба није пуштена с каквога земаљског престола, него с небес |
азнесе, <pb n="85" /> да му нигде трага није.{S} Претња!{S} Плашење!{S} Претио вуку овцом; плаш |
не зна шта збори.</p> <p>— Зна.{S} Туга није у глави већ у срцу.</p> <p>— Не дамо мулине кадуне |
ладић, па би му тешко било у харему, да није са женама научио.{S} Материн јединац, одрастао у х |
сла у кафезу као кумрија светила.{S} Да није било муле, одвели би је у харем пашин, обљубио би |
, разболео се, а кад му она поручила да није човек него жена кад не може од Турака да је отме, |
емси-паша се заклиње у Алахову љубав да није џелат; да ти није он сина...</p> <pb n="125" /> <p |
/> реч, мања од макова зрна.{S} Ади да није таква, одлетела би јој с рамена глава одавно, наро |
гледа га уплашено, јер јој се учини да није баш... сасвим паметан.</p> <p>А да ли види он, оџа |
мом и с таквом пратњом, с каквом никада није ишао стиже у Прокупље.{S} Суља је видео пашу, и ко |
удео.{S} Из Власине је, а никад од тада није у Власини, него тумара, завлачи се по шуми у дупље |
е је кадуна њихова муле.{S} Сад чаршија није прошарана, сва је затворена; Турци су, и Срби, са |
д њим земља.</p> <p>Али Исмаилова мајка није преживела црни глас: једна стара Арнаутка нађе је |
својој кћери казала, да се још смирила није, што Исмаил лежи у гробу неосвећен; и трипут јој ј |
и му чибук, не пали му га; од тада мула није љут и тужан, него смућен, и као да се нешто стиди, |
...{S} Мула је човек, то је истина, ама није муж...; муж је само по имену, ааа?“ И загледа се с |
даде...{S} Хиљаду пута јазук!...{S} Ама није.{S} То се само тако пронело...{S} Позваћу мула-Хал |
ања својих пријатељица.{S} И после, она није <pb n="77" /> могла примити хануме, јер јој је у х |
у груди кад је за угао замакао, али она није ништа осетила, јер Исмаилово јој је лице било урез |
а онолико лепа, онако светла.{S} Сестра није умела да му је опише; она је лепша; шта је он дана |
Ко ће јој о томе говорити, кад јој паша није говорио, кад је и од ње крио као и од туђинаца...< |
</p> <p>За крв сина поглавара војњачког није узета крвнина, те је освећена крвљу, и то после по |
S} Како може да расцепи груди ружа, кад није могло камење?“ „Камењем ме ударали знанци и непозн |
радује се....; и видео сам: клања и кад није време молитви...</p> <p>— Кад ово чу, Фати-султан |
p>Паша га досад, како му се чини, никад није чуо у својој махали; а сад, има недеља дана, сваку |
ова.{S} Арнаутку обузе језа каква никад није; заклела би се у гроб брата јединца, да се та тица |
чудновато, и он њу воли, и ако је никад није видео; ради ње сваки дан у Прокупље долази, и ради |
али је још „гонџе-лале“...</p> <p>Никад није видео Фати-султан-хануму, а толико је познаје, да |
енило дете (младић) бабом.{S} И ово сад није учињено од обести, већ из освете.{S} Јер мула је д |
ају кад им ближњи плаче.{S} Али ово сад није обичаја ради: јер с обичаја се не плаче, с обичаја |
или једно село, или гору, или воду где није Алаха?“ Она се застиде, поцрвене: истина лудо пита |
по закону венчати жену с другим кад је није први пустио.</p> <p>И... ожени се старац дететом!< |
але, а мула никако, жао му било; или је није остављао, што му је њу његова кћи, полазећи, остав |
иђе, да...{S} Не!{S} Материно срде даље није смело.</p> <p>Тако пашиница и син јој.{S} А паша?{ |
"41" /> као да читаву годину из постеље није устала.{S} Седи, јадом саломљена, у једном куту он |
пије.{S} Није пио два дана онај који се није трезнио, који је, како причају улазио у бачву, те |
дном снегу, сишао у село.{S} Нене ми се није бојала никога до Бога и мула-Халима, а ево два три |
сле сан не савлада.</p> <p>— Нико му се није хтео ни смео светити; сви остављали на Алаха.{S} А |
лепо очекивала, све се добру надала, те није дирнула ништа ни од дарова ни од спреме, кад би се |
рида...</p> <pb n="22" /> <p>На Арнауте није зажалио; ни с једним фисом није ни у малој задевиц |
је попала, као да је годину дана сунце није видело, <pb n="41" /> као да читаву годину из пост |
у, рашчупана и угрухана, па готово више није устала. „Ни филџан кахве још није попила, ни цигар |
исцрпем, па ништа; јер црн, прљав образ није што прљава аљина...{S} И чуо сам, пашо, да га сад |
рамена глава одавно, нарочито кад хафуз није при себи: бекрија је бивши имам Свете Софије да му |
чну сарачану, нарочито Замбак-робињу, и није је пуштао отуд док не обећа да ће се играти с њим |
авгу“, пуне пушке, оштре јатагане.{S} И није дирао никога; али ко њега дирне, тешко томе, не ок |
е по овој врућини вратити: ханум-ефенди није код куће.“ Гошће се враћају постиђене; јер у отмен |
а поздрава, како верују мусломани, који није од Бога <pb n="53" /> дошао.{S} Затим паша седе, а |
. по мене...“ То је казала Зулфији, али није мајци.</p> <p>Мајка се нагла над њу, љуби косу кој |
д јој мајка опет дође, њој:{S} Ништа ми није... није грозница.{S} И силом поче устајати; седа у |
ње у Алахову љубав да није џелат; да ти није он сина...</p> <pb n="125" /> <p>— Аман, пашо, гла |
о знала.{S} Мање него други.{S} Муж јој није причао ни нешто што је, по мњењу Турака, жени за п |
нилу, у полусну...</p> <p>Јастребац јој није планина, него џин, џински цар, кога до сад нико ни |
дели срећу, а ашчија чорбу, па нека им није на њу жао.{S} А оне које нису њој равне, и које ст |
> <p>Прошетала је каткад, а ни с једном није проговорила, пак ни једну није погледала, па ни он |
е се стидела.{S} Ни мушке тице пред њом није поменула, а камо ли човека.{S} А сад га будна пред |
Арнауте није зажалио; ни с једним фисом није ни у малој задевици, а камо ли да је коме крви дуж |
уго.{S} Да <pb n="43" /> се Фати-султан није удавила...{S} Аман, Јараби!</p> <p>Кад изиђе из дв |
>— Истина, пашо.{S} Ама зар Фати-султан није била пре моја снаха него твоја? пита мула, својом |
сана Фати-султан-хануминих.{S} Млад, он није веровао, и ако му је верни Мифтар причао, да човек |
ти...{S} Тако!{S} Пуши и слушај.{S} Он није џелат, заклиње се.{S} Сина су ти, мула, убиле хара |
, коме се такођер чуди Арнаутин, јер он није мислио да може бити тако белога лица под топлим су |
а-ха! засмеја се мула, па настави: „Ово није, пашо, раја, ово су Арнаути: има у години макар је |
Кадуну Шемси-пашина сина!</p> <p>— Ако није одведена, била је венчана.</p> <p>— Јазук!</p> <p> |
и кашаљ, све као руком однето.{S} А ако није, ти ухо на срце...{S} Да ти обновимо венчање с Џаф |
ронело...{S} Позваћу мула-Халима, и ако није човек, већ вук, гладан вук, па ћу га питати...{S} |
и у врх.{S} И ено га тамо одавно, и ако није устрчао, него отпузао“.{S} Хода, па тек застане, з |
Фати-султан, да је кадуна другога и ако није од њихна сина пуштена, и, најпосле, шта <hi>мисли< |
а обичај примити госта, и казати му ако није домаћин (или домаћица) код куће пошто је сео и одм |
него џин, џински цар, кога до сад нико није видео, само га она гледа.{S} На глави му у место к |
стан осмех; биће тамо срећна, кад овамо није; здружиће се с Исмаилом...{S} Огледало јој је мало |
свуд зид, свуд лупи главом.{S} Пре само није знао с кога ће краја почети; сад краја и не види.{ |
..</p> <p>Зима.{S} Хладноћа каква скоро није.{S} Дебео снег притиснуо и брдо и долину, а вуци с |
удаве кад Морава има брода где га скоро није имала!</p> <p>— К’смет!</p> <p>Шапатом, све у двој |
поклопи лице рукама и зајеца како скоро није.{S} Подижу јој се плећа, одскачу груди, јеца...</p |
угља, јер на пољу је хладно како скоро није.{S} Наваљена на један јастук, вунен, у куту одаје, |
исање</hi>, и уздише: чини јој се да то није њено свадбено одело, но покров, за њен сандук...{S |
ближи главом мула.</p> <p>Мулино место није на тахту, али он се попе и загрме:</p> <p>— Селам- |
i>салтанат</hi>, то јест госпоство, јер није желео да га се само боје, него и да му се диве, да |
пошао, није га додирнуо стрменом, а ат није вриснуо, да одјекну брда и Јастребац, <pb n="96" / |
ше онога бесног пса, коме човеков живот није ништа; прогнаше га далеко, где се зими снег не топ |
ила се и онако поношљива.{S} Ниједанпут није рекла: жени ми се син хафузовом кћери; сто, двеста |
бисмо да је од двадесет пет лета, да му није брада бела, дуга.</p> <p>У једној великој а ниској |
че „шућур“ па погледа у небо.{S} Она му није више о сну говорила, но му исказивала љубав поглед |
ти бунили, и то против власти, али њему није било овако.{S} Бал-беја из харема не пушта.{S} А п |
с једном није проговорила, пак ни једну није погледала, па ни онда, кад су додиривале земљу, вр |
овек, Арнаутин један, кога она ни у сну није снила; уместо да су тражили њена комшију, или рођа |
Она би тада репом.</p> <p>— Змији жалац није у репу.{S} И после зар мислиш да су с овом осветом |
да је! убио Мифтар-агина сина...{S} Још није платио један дуг, ево где направи други, проклет д |
ш тако стоји.)</p> <p>А хафуз-Ахмед још није стао.{S} Иде, тумара сокацима као луд, па тек заст |
више није устала. „Ни филџан кахве још није попила, ни цигару духана, ни бардак воде“, шапћу о |
дила, поносила се и онако поношљива.{S} Ниједанпут није рекла: жени ми се син хафузовом кћери; |
добро ту турску пословицу, а није се ње ниједанпут сетила.{S} Али откуд је мислила да ће се спл |
/p> <p>Кад се зави и изиђе Лесковчанка, ниједна од њих не виде.</p> </div> <pb n="121" /> <div |
аса нариче и помиње име своје јединице, ниједна не мисли на украдену невесту: пашиница жали сво |
једна драга тугује за драгим?</p> <p>— Ниједна као ја...</p> <p>Зимус, у Топлици, ко би рекао |
х их је.{S} Обилазе хафуз-Ахмедовицу, а ниједна се не усуђује да узнемири тужно-свечану тишину, |
венчања. „Кога ћеш сад?“ пита је суд. — Ниједнога, одговори она (јер ни код другога не беше јој |
бејова и мула-Халимова, а од овога часа ниједнога.{S} Оба су јој венчања, по закону, пала, те ј |
i>Алла’!</hi> буди успавана, или, боље, никад непробуђена кћи оца варварина.{S} И час-по, па се |
се опрости страха, кад не може срамоте, никад ни до века; мисли и са женом се покаткад, дању, а |
</p> <p>Паша га досад, како му се чини, никад није чуо у својој махали; а сад, има недеља дана, |
а је отме, полудео.{S} Из Власине је, а никад од тада није у Власини, него тумара, завлачи се п |
а се сова.{S} Арнаутку обузе језа каква никад није; заклела би се у гроб брата јединца, да се т |
то је чудновато, и он њу воли, и ако је никад није видео; ради ње сваки дан у Прокупље долази, |
коме, одавно, осим послуге готово више никад никога.{S} Отвори се главна капија широм, и унесе |
ва, однесоше је мајци, по њеној жељи; и никад од тада не виде муле, мужа свога, ни јој он дође, |
и закона!...“</p> <p>Пође одајама како никад досле.{S} Не гледа у слушкиње, а заповеда им, не |
да се Арнаути не дигну на њена оца, што никад досле, да му не запале кулу, па куд би сирота Фат |
чицу, али је још „гонџе-лале“...</p> <p>Никад није видео Фати-султан-хануму, а толико је познај |
има е се са Шемси-пашом измирио.</p> <p>Никад Арнаути, Војњаци, нису гори били.{S} Крв хтеде па |
им харемом и с таквом пратњом, с каквом никада није ишао стиже у Прокупље.{S} Суља је видео паш |
баш све опазити, кад је у „светло лице“ никако не гледају, није ред, већ одговарају погнуте гла |
сина.{S} Па дадије је остављале, а мула никако, жао му било; или је није остављао, што му је њу |
ушкује.{S} Чека сина још од вечерње, па никако да га дочека.{S} И мула-Халим не спава.</p> <pb |
чице с јашмацима, с хаљинама за дан, па никако да их нађу.{S} То јест, нашле су их, али не знај |
војега сина, јер му на гроб не иде више никако...</p> </div> <pb n="95" /> <div type="chapter" |
рага!{S} Шта су се разговарали у одаји, нико не зна; а кад се растајаху, мула рече ово:</p> <p> |
обрисаним с кровова кошавиним крилима; нико не гледа арнаутску силу и <hi>салтанат</hi>, јер с |
из очеве куле не миче.</p> <p>И не зна; нико јој не рече, ни мајка, ни другарице, ни слушкиње, |
а на миндерлуку, и нико на то не мисли; нико не склања с ћошке испретуране филџане и џезве, раз |
ника згледаше се, и сведоци се гледају; нико ништа не говори.{S} Неколико Арнаутина отворише вр |
ок га најпосле сан не савлада.</p> <p>— Нико му се није хтео ни смео светити; сви остављали на |
не стишава, е су друмови поседнути, па нико не сме ни тамо ни овамо, ни кириџије, ни трговци, |
и отмени хареми, и свирка, песма; а сад нико, и ништа.{S} Тишина.{S} Крај капије је непрестано |
нина, него џин, џински цар, кога до сад нико није видео, само га она гледа.{S} На глави му у ме |
а га дочекује крадом, иза кафеза, да је нико не спази; дочекује га с осмехом, испраћа га са суз |
зора мокри, и застирка на миндерлуку, и нико на то не мисли; нико не склања с ћошке испретуране |
ан-беја, Цариграђанина.{S} Зашто га уби нико не знаде; а сваки знаде да му млади ћатиб не бејаш |
ко неће имати душмана?!...{S} Голо дрво нико не погледа, на лиснато бацају очи, на родно камење |
десетог дана уби, кад за тридесет девет нико не могаде.{S} И чиме ли га, Алла’ удари, кад је ра |
на к’смет, на Алахово Писмо, то јест да никога не може снаћи друго, до оно што му је писано прс |
сишао у село.{S} Нене ми се није бојала никога до Бога и мула-Халима, а ево два три дана како с |
гледају, и помислили би да у одаји нема никога, да се не чу кашаљ...{S} Жене упрле очи у Фати-с |
одавно, осим послуге готово више никад никога.{S} Отвори се главна капија широм, и унесе се у |
</p> <p>Тишина, дубока, мртва.{S} Нигде никога пољем, у ливади, те Фати, наслоњена на груди Исм |
ија и оних што воће продају готово више никога.{S} Они набили џак на главу, и прођу једанпут ма |
по коси, и замислила се, као да у одаји никога нема; претура, ваљда, нешто крупно по глави, јер |
.{S} Гледа се у огледалу као да у одаји никога нема, ни мајке!{S} Гледа се у огледалу и <pb n=" |
пушке, оштре јатагане.{S} И није дирао никога; али ко њега дирне, тешко томе, не окани га се д |
есе се покривена паучином икона Светога Николе на тавану мула-Халимове куле; ваљда се потресе с |
глава, нека га освети женска; или...{S} Никому ништа не казује, ништа не говори.{S} Бејаше се м |
ала...{S} Леп!{S} Даје јој бесу да неће никуд од ње...{S} Гроб се затворио.{S} Белег су однели |
аљ у мангалу, дисање толико душа, туга, ниоткуд нада на <pb n="94" /> боље дане: све више вене |
н арслана тражи...{S} Арслан сам, пашо, нисам кукавица...{S} Ха-ха-ха-ха-ха! засмеја се мула јо |
ти... чула сам где у поноћи изиђе...{S} Нисам могла спавати, мислила сам, и смислила сам да...< |
и, моје речи?...{S} Није, пријатељу.{S} Нисам мислио да те ударим ни каменом ни ружом; само сам |
ла!{S} Мула!{S} Ниси дервиш...</p> <p>— Нисам дервиш, али ћу да постанем, и папаз ћу да будем, |
има: хиљаду гроша, ни аспре више.{S} Ја нисам трговац, нити мога сина крв хеспап, а он се за ту |
е ниже његова шиљтета.</p> <p>— Сву ноћ нисам спавала..., и ти... чула сам где у поноћи изиђе.. |
’!{S} Ху!...</p> <p>— Мула!{S} Мула!{S} Ниси дервиш...</p> <p>— Нисам дервиш, али ћу да постане |
од петогодишњег мушкарца жене крију?{S} Ниси.{S} Криле су се од Бал-беја..., јок од њега, од ње |
катраном на образу!... „Мисли сад, кад ниси пре мислио.{S} Затвори се у харем, као твоја жена. |
а <hi>то</hi> ти је и Џафер-беј, јер ти ниси била пуштеница.{S} Ухо на срце, кћери, слушај...{S |
{S}Ашици, сваки има саз под мишком, зар ниси видео?{S} Од града до града иду, ударају у саз, пе |
в!“ Суља се опет уплаши.{S} Пређе преко ниске одаје једанпут, а, штоно реч, <pb n="26" /> затре |
> <p>А на отвореној ћошки, где се преко ниске ограде наднеле гране џанарика, на шареном ћилиму |
Неке спавају на миндерлуцима, широким а ниским, као ватра црвеним; неке на шареним шиљтетима по |
{S} Пролазе турске уске улице, опточене ниским кућама, високим чардацима и оградама, покривене |
је врху гроб Исмаилов; беле се кровови ниских кућа арнаутских и високе куле мула-Халимове, а п |
лом старца мула-Халима између расејаних ниских кућа арнаутских, и окречених и неокречених, покр |
анчета, готово запретаног у пепелу крај ниског а широког огњишта, све је будно; и ашчике, и слу |
а бела, дуга.</p> <p>У једној великој а ниској одаји, са вратима на свод, са шареним таваном, и |
ној кули мула-Халимовој, у великој, али ниској одаји наложена је пећ земљана, с крчазима; па ту |
коме је дала име сама Фати-султан.{S} У ниској, неолепљеној кухини преко дворишта, осим једнога |
а још више, и узе мрмљати молитву.{S} У ниској готово празној соби јасно се разумевало с матери |
ани смо, хвала Богу; а нашем се венчању нисмо обрадовали само ми, или само наши родитељи, моја |
отворени; на тим прозорима нема кафеза, нису са улице...{S} Фати-султан лежи наузнак са затворе |
севап.{S} И прву и другу уредбу, веле, нису писали великаши, не дај Боже, него Бог; и прва и д |
измирио.</p> <p>Никад Арнаути, Војњаци, нису гори били.{S} Крв хтеде пасти, да се покољу међу с |
стаде, свест је остави...{S} Кад ништа нису имали с мула-Халимом, плашила је његовим именом си |
урат-паши, не знајући да се Арнаути сад нису умирили, већ само примирили, јер им нестало праха |
крене; људи, уплашени, ћуте.{S} Јер сад нису замешали репови, него главе; турски паша с арнаутс |
ену сину у сватове, она је пресудила, е нису ни њенога друштва достојне, а камо ли њој равне.{S |
, Туркиње, Српкиње и Јеврејке, све које нису позвате пашину сину у сватове.{S} Остављајући обућ |
а нека им није на њу жао.{S} А оне које нису њој равне, и које стоје према њој као земља према |
послужише шербетом оне девице којих се нису дотакли ни човек ни ђеније, девице што личе на зум |
рогом јарац вука, опростио му вук, али нису вучићи.</p> </div> <pb n="134" /> <div type="chapt |
н, кад се не боје ни падишаха.{S} И ово нису, пашо, Турди, него су Арнаути: раде земљу, гаје ст |
е разговарати, па чак и проћеретати, то нису хануме из махале, кадуне каквога занатлије, дућанџ |
о ти скут, ханум-ефенди“.{S} Јер те што нису звате њену сину у сватове, она је пресудила, е нис |
во зажмури, па тад почне.{S} Овога пашу нису волели Лесковчани и Прокупчани, ни Турци ни Срби.{ |
су оне с девојачке стране спавале; још нису затворени прозори, ни онај кроз који је однета Фат |
обљу ханумама.{S} Па ни слушкиње се још нису пресвукле, ни робиње.{S} Постеља где је Фати-султа |
ову комшилуку дахира, ни саза, ни зила, нити се гдегод песма чује.{S} Тишина.{S} У мусломана је |
љда молитву.{S} Нити се од тада свукла, нити је легла; плакала, кукала, бусала се у прси, чупал |
виде муле, мужа свога, ни јој он дође, нити га она позва; не помену га.{S} Као красне Топлице |
рашне речи, а за срећу ништа не разуме, нити јој их когод преводи...{S} Слуша, прибила се уз пр |
ећи дан, а Фати нити ромори, ни говори, нити заплака, ни уздахну.</p> <p>Уз прозоре, без ћерчив |
ша, ни аспре више.{S} Ја нисам трговац, нити мога сина крв хеспап, а он се за ту крв погађа; ум |
} Залуд су га звале да се играју ораха; нити се играо, ни се с њима разговарао; метнуо би шиљте |
, шапће нешто, шапће, ваљда молитву.{S} Нити се од тада свукла, нити је легла; плакала, кукала, |
у за жалост...</p> <p>Трећи дан, а Фати нити ромори, ни говори, нити заплака, ни уздахну.</p> < |
весте и не подсете на њене јаде.</p> <p>Нити ромори, ни говори.</p> <p>— Зар полудела, јадна, о |
влачи урмине кошчице кроз прсте, шапће, ниха се, и час-по па метне руку на кћерино чело, узме ј |
тако нежна, разнежи се, и плаче, плаче, нихајући се и милујући све једнако Фати по коси.</p> <p |
у реке и потоци, кад цвета кукурек, кад ниче трава: кад се сва природа из мртвога сна буди, Фат |
иду, не иду кроз <pb n="110" /> турски Ниш, или Лесковац, столицу Шемси-пашину.</p> <p>Дођоше |
а до довече оде тај глас у Лесковац, у Ниш, и Врању.{S} А сутра-дан, још у свитање, стиже паша |
а и јенђе лако прођу; ако из Лесковца у Ниш тако... све раја, кулук, од свију кулука најтежи, и |
ни Хусеина.{S} Послао их Шемси послом у Ниш у очи прошлога петка, и наредио им да се сутра-дан |
ранитеља, кириџију, који бејаше пошао у Ниш с топличким јабукама.{S} Мула је Арнаутин, али да с |
повукоше се, и одмах почеше доносити из Ниша, кријумчарећи, праха и олова: „нека је све готово, |
“ На уживање му дато пет села у околини Ниша, и Прокупља, дивљега лепотана, где се поветарац ра |
есет, веле, ако је крепак, ако из пушке нишани боље него многи младић.</p> <p>Фати-султан виђа |
а уста...{S} Јахач као пустињски Арапи, нишанџија као Алах: у нокту (тачку) удари...{S} Јеси ли |
н може да буде када се укаже потреба; а нишки паша, и ако млађи од овога, у свему, почиње разго |
на своје место.{S} Из друге одаје изиђе нишки паша, плав, висок, у чоханим шалварама циметове б |
мајком).{S} Кад стаде сатирати сакагија нишког паше хергелу, Нишлије се Турци међу собом шаљаху |
ове.{S} Зваће и свога пријатеља и друга нишкога пашу...{S} А!{S} Како уме овај паша!{S} Реч по |
сатирати сакагија нишког паше хергелу, Нишлије се Турци међу собом шаљаху: „Нашем се паши не д |
нска; или...{S} Никому ништа не казује, ништа не говори.{S} Бејаше се мало повратила, и разгали |
оплицу да исприча мули.{S} Кад мула чу, ништа не рече, само закрвави очима, стисну песнице и ри |
<p>Паша се окамени.{S} Стоји као камен; ништа више не пита.{S} А кад се прибра, узе да зове вој |
овом осветом Арнаути готови.{S} Јок.{S} Ништа без крви.{S} Крв за крв.{S} Пашина сина за сина њ |
ови; а кад јој мајка опет дође, њој:{S} Ништа ми није... није грозница.{S} И силом поче устајат |
на на арнаутски: сад ту књигу гледам, а ништа не могу да разберем.{S} Да ли се књига много чита |
и, узе нешто живо казивати, а он испрва ништа не разуме, као да је пијан, или луд; па се прибир |
а поабала: или сам ја толико остарео да ништа не видим?</p> <p>Мула ћути.</p> <p>— Ти ћутиш, му |
а, све се добру надала, те није дирнула ништа ни од дарова ни од спреме, кад би се понова свадб |
али како да се опије, кад ово два дана ништа не пије.{S} Није пио два дана онај који се није т |
Сву Топлицу и Ветерницу да исцрпем, па ништа; јер црн, прљав образ није што прљава аљина...{S} |
ш, да кукаш, да се смејеш, да певаш, па ништа...{S} Аман, за Алахову љубав, пусти све да кажем. |
за час стаде, свест је остави...{S} Кад ништа нису имали с мула-Халимом, плашила је његовим име |
ди кад је за угао замакао, али она није ништа осетила, јер Исмаилово јој је лице било урезано у |
ога бесног пса, коме човеков живот није ништа; прогнаше га далеко, где се зими снег не топи за |
сваки знаде да му млади ћатиб не бејаше ништа учинио.{S} После се чу, да је тај Арнаутин син је |
хареми, и свирка, песма; а сад нико, и ништа.{S} Тишина.{S} Крај капије је непрестано капиџика |
па...{S} После ће га сакрити на бесу, и ништа.{S} А и кад би га ухватили, каква би њој вајда би |
мула?{S} Не зборим ли добро?</p> <p>Он ништа не одговара.{S} Гледа га.</p> <p>— И после, мула, |
зи га као отац.{S} Па чак у кули готово ништа више него у арнаутским кућама, да им не буде жао. |
згледаше се, и сведоци се гледају; нико ништа не говори.{S} Неколико Арнаутина отворише врата н |
<p>Мурад-беј понови питање.</p> <p>Опет ништа.</p> <p>Трећи пут...</p> <p>Из собе, кроз одшкрин |
нека га освети женска; или...{S} Никому ништа не казује, ништа не говори.{S} Бејаше се мало пов |
ултан!{S} Чује страшне речи, а за срећу ништа не разуме, нити јој их когод преводи...{S} Слуша, |
жи пуномоћје за венчање с мулом.</p> <p>Ништа.</p> <p>Оба пуномоћника згледаше се, и сведоци се |
воје, шапатом, у Прокупљу, по Лесковцу, Нишу и Врањи.{S} Говоре шапатом, а те речи одјекују чак |
ођоше сејмени једни к Лесковцу, други к Нишу, трећи к Топлици.{S} Они што пођоше к Топлици, брз |
тозлуци, причају се!{S} Њих су везле, у Нишу, најбоље терзије.{S} На глави му фес с дугачком ки |
т му се сад учини да не личи на човека, но на вука, или медведа.{S} Старац се тресе; усне му се |
бо.{S} Она му није више о сну говорила, но му исказивала љубав погледима, осмесима — душом; он, |
: пита је, пита, а она јој не одговара, но је само гледа и пушта неке чудновате гласове.{S} Од |
, онако стара, да истрчи, па не могаде, но се заљуља и лупи о под застрвен асуром.</p> <p>Матер |
и је једна жена, па не могаде да прође, но застаде и пита: „Је ли, Вога ти, чиме те ударише <pb |
вој тројици, да више неће бити заптије, но кадије.</p> <p>— И претио им, да ће их мерити гајтан |
а доброг понашања најпросвећеније жене, но оне...</p> <p>Од вике, вриске, писке, од урнебеса, и |
види па умри!{S} Али не, немој умрети, но живи и <pb n="8" /> гледај: пошто си га видео, греја |
а, казујући му сан, још више не уплаши, но само рече;</p> <p>— Ја се не чудим теби, назли-Стамб |
заптија.{S} Из сараја не изиђе очајан, но махнит, из очију му лете варнице...: освета...</p> < |
јој се да то није њено свадбено одело, но покров, за њен сандук...{S} А кад се спусти ноћ, хан |
ма крај огњишта, а ове то и не гледају, но се наредиле крај софра-тепсије, неке седе а неке чуч |
цима; не истрчавају људи да их гледају, но ако су се нашли на улици, брзо улазе и ударају чивиј |
иња, више говоре покретима руку и главе но устима: показују према прозору...{S} Досетише се шта |
маил је пошао из Прокупља много доцније но други пут.{S} Пошао је у ноћ, летњу ноћ, лепу, обасј |
овчанка готово нечујно, и тресе се више но икад, а мулина кћи задрхта целим телом, не пустивши |
у лов на зечеве, и прођу сеоским путем но две-три Арнаутке на коњима, журе се у оближње село п |
ан, носе Ахмед-хафузове чифчије; други, нов, од простих белих дасака, <pb n="107" /> Цигани.{S} |
Мајка је љуби, а она:</p> <p>— А, а!{S} Нов тахтариван мој, без врата и пенџера, из џамије...{S |
ићене пиштоље и јатаган; метну на главу нов ћулав и тунус фес.{S} Затурио фес и ћулав, те му се |
а Мифтара, сети се те приче, њему миле, нове, и од љубави посрну као од поветарца „сарош каранф |
у уста неколико капи земзема, обриса их новим јаглуком.</p> <pb n="145" /> <p>Што хришћанима пр |
се Фати-султан...{S} Све мисли на њено ново венчање, и на њен селам који му пуномоћник предаде |
то, свој хаџилук...{S} Сад је у постељи новој; све свила, све кадива, душек, јорган, јастуци, с |
му се само уши виде, и извија кроз нос нову сокачку песму, с веселим напевом, с припевом:</p> |
лека нема.{S} Испрва у постељи дан, на ногама два; после на ногама дан, у постељи два: тако, т |
>У прокупачком сарају, Шемси-паша га на ногама дочека, чак пред вратима одаје с тахтом; уведе г |
у постељи дан, на ногама два; после на ногама дан, у постељи два: тако, тако, док сасвим не ле |
ат његов: извија дугачки врат, а танким ногама мислиш не додирује земљу...</p> <p>Пројезди маха |
ђе, умива се, пере уши, руке до лаката, ноге до колена — узима абдест, мрмља молитву, спрема се |
се на оца што јој својом бесом спута и ноге руке, те не може да се и она освети Шемси-паши и з |
ј добро упамтила и очи и лице, и руке и ноге, и стас и ход, све.{S} Беговицу је послао Шемси-па |
веђом кожом, седи Шемси-паша; прекрстио ноге, загледао се у једну дебелу књижурину, укоричену ц |
главе високо, и што ходећи стаје целом ногом.{S} Колико је год слушкиња, свакој је понешто нар |
астуку просула.... јорган јој доле, код ногу; једна ножица, још бела, с црвеним табаном и нокти |
аман!... аман!..{S} Пољубићу му мајци и ногу и скут и руку...{S} Јенђе из Топлице дошле...{S} Ј |
е.{S} Црмпураста, млада, крупна, руку и ногу као у мушкарца, науснице као у младића, у антерији |
мор; некад се прошле без оброка, јеле с ногу радећи; и ноћу радиле.</p> <p>А кад ово би готово, |
ца, ата пастушаста, паметна ока, танких ногу а дугачке гриве и репа, с кићеном опремом, с абаиј |
мангала, у антерији и ћулаву, скрштених ногу, и пуши.{S} Загледао се кроз прозор у голо дрвеће. |
кујући свршетак, прућише се код Фатиних ногу, кроз плач говорећи:</p> <p>У џенет ћеш, султанијо |
p>— А, пријатељу, јазук!{S} То ли ти је нож, мој говор?{S} То ли су ти куршуми, моје речи?...{S |
— Да те не пробада?</p> <p>— Прободе ме нож; ударише ме куршуми.{S} Алла’!{S} Алла’!{S} Рана!.. |
а друга, кога је био петао „победилац“, ножем посред срца, да га од тога не задржаше Турци што |
ла.... јорган јој доле, код ногу; једна ножица, још бела, с црвеним табаном и ноктима, вири исп |
дланове и табане, на нокте руку и белих ножица, као невести; Исмаилова сестра <pb n="140" /> јо |
амо што их додирнуше стрменом, раширише ноздрве, полетеше; па и они мали коњи као ластавице су. |
етнуше јој кану на дланове и табане, на нокте руку и белих ножица, као невести; Исмаилова сестр |
а ножица, још бела, с црвеним табаном и ноктима, вири испод ружичасте, свилене хаљине, златом и |
, у мршавој руци, тако белој, с црвеним ноктима и дланом, с плавим жилама кроз које крв струји |
пустињски Арапи, нишанџија као Алах: у нокту (тачку) удари...{S} Јеси ли чула да се од петогод |
чита неку молитву, <pb n="116" /> кроз нос, жмурећи, клатећи главу.{S} После узе говорити.{S} |
, да му се само уши виде, и извија кроз нос нову сокачку песму, с веселим напевом, с припевом:< |
е од краја „видела“, не би имала велики нос, то <pb n="73" /> јест, не би била охола, него би с |
} Носе је Цигани, јер Арнаути, Војњаци, носе само мртву жену, „за севап“.{S} За тахтариванима, |
а.{S} Један тахтариван, леп, бојадисан, носе Ахмед-хафузове чифчије; други, нов, од простих бел |
Турци, кириџије, неколике товарне коње; носе Фати-султан-хануми постељу, рубље и рухо.</p> <p>К |
ед-хафузовица; у другом Фати-султан.{S} Носе је Цигани, јер Арнаути, Војњаци, носе само мртву ж |
у с мулине стране весели су; и таман да носе свом господару добар глас, тргоше се, јер се чу лу |
готово као женској, хаљини какву Турци носе кад су код куће, распојас, у белом ћулаву, бос, у |
д дасака, притврђену на две мотке, коју носе четири чифчије бекри-Ахмед-хафуза, раја турска, Ср |
соб послужује.{S} Дим дувана колута се, носи га у вис пробуђен поветарац; певају певачице већ п |
ко, пријатељу.</p> <p>— Е, кад је тако, носи му селам: од мене нека не дрхти његова ханума; син |
, на ухо: „Зулфи!{S} За Божју љубав!{S} Носи шиљте тамо, онде, крај капиџика...; води ме тамо“. |
еби, и добро <pb n="131" /> и зло...{S} Носи му селам, пашо, пријатељу, од мене нека више страх |
виђење“, и он га већ три дана у недрима носи, гледајући да им „виђење“ буде пре свадбе.{S} Не с |
— Ахмеда туџара (трговца).</p> <p>— Шта носи?</p> <p>— Конопце.</p> <p>— Која је та ханума на к |
ебац, <pb n="96" /> јер је осетио да не носи на плећима весела муду, ни љута, него брижна, смућ |
Шемси-паше донео си селам мени; од мене носи селам Шемси-паши:{S} Да хоћу паре за крв свога син |
из својих котарица не мичу; а псима се носи храна у њихне кочине.{S} Сокацима, кривим и уским, |
овом свету дрхте руке: за селам на оном носи се товар од хиљаду ока.{S} Немај срца на мене!{S} |
а, Срби, опасани ликом; а дванаест крај носила иду, за смену, и по двојица их са стране придржа |
а поља, кроз ливаде тахтариван, то јест носила, као собицу неку, од дасака, притврђену на две м |
.{S} Не у Стамбол...{S} Ох, мајчице!{S} Носите ме на брег под Јастрепцем, за Алахову љубав!...{ |
трани...{S} Нека мм је конак тамо...{S} Носите ме, за Алахову љубав!</p> <p>— Аман, бебег’м! пр |
за моје лице...{S} Овај тахтариван неће носити Цигани... него Турци и Арнаути...{S} Не у Стамбо |
— Или бал (мед), ако се може бал у џаку носити; а бал се претворио у дућану Ахмеда туџара у кад |
е тахтариваном, од Белога Мора ђемијом; носићемо те у Стамбол, па аде, па румелијска страна, и |
егова два мора, Златном Рогу и Босфору, носићеш га у срцу до века, па баш да живиш, пошто си га |
бахат од човека; звечи синџир: ево пета ноћ где га не пуштају, да не би на кога налетео — мношт |
ов, за њен сандук...{S} А кад се спусти ноћ, хануме узеше да се веселе; свирка и песма разлеже |
ого доцније но други пут.{S} Пошао је у ноћ, летњу ноћ, лепу, обасјану месецем, намирисану мири |
и по ливади, после јасна, и много као у ноћ што се зове <hi>Кадр-Лејле</hi>, где је пуно света, |
седе ниже његова шиљтета.</p> <p>— Сву ноћ нисам спавала..., и ти... чула сам где у поноћи изи |
ном куту селамлука, и хуче ту, хуче сву ноћ, док га најпосле сан не савлада.</p> <p>— Нико му с |
)</p> <p>Тако у очи Ђурђева дана, и сву ноћ; а сад, у ђурђевску зору:</p> <p>— Отворите пенџере |
лство, и видела, то јест, вас дан и сву ноћ гледала Фати-султан-хануму, те јој добро упамтила и |
ј махали; а сад, има недеља дана, сваку ноћ, баш око поноћи, кад се сам слободи, и развесели.{S |
му је лако...</p> <p>Паша је сам, сваку ноћ, до глухо доба; седи на једној отвореној ћошки на м |
та би претегло.{S} До пред свадбу сваку ноћ, до зоре, сви отмени хареми, и свирка, песма; а сад |
но други пут.{S} Пошао је у ноћ, летњу ноћ, лепу, обасјану месецем, намирисану мирисом цвећа, |
i>Хамам</hi>?{S} Где <hi>Девојачка К’на-ноћ</hi>?{S} У што им је прошла <hi>Мала К’на-ноћ</hi>? |
i>?{S} У што им је прошла <hi>Мала К’на-ноћ</hi>?{S} У весељу, од вечери до зоре, до белога дан |
ини коју јој је отац за <hi>Велику К’на-Ноћ</hi> правно.{S} Њена лепа коса, сад замршена, пала |
с:</p> <p>— Пашо азретлери!{S} Буна!{S} Ноћас изгинули Турци, ђаури...{S} Дигао буну мула-Халим |
..</p> <p>— Радује се, али...{S} Ја сам ноћас снила..., па...{S} Не доврши него белим ручицама, |
ачке стране.{S} Зар су се веселиле само ноћас?{S} Где је <hi>Хамам</hi>?{S} Где <hi>Девојачка К |
еким као паперје покри очи: да не гледа ноћашњи сан, што јој изиђе пред очи као јава; а он јој |
свој завичај, кад би могла да заборави ноћашњи сан.{S} Па гледајући у њега поче, лепо, лепим н |
е, опет раде, јер се не зна време, доба ноћи или дана, кад ће се појавити тахтаривани с ханумом |
два дана, или, како Турци кажу, на две ноћи, да обиђе кућу (јер како јој погибе брат, напустил |
убио.{S} Помиње јој привиђење.{S} Сваке ноћи у глухо доба, вели, види мајку; хода по кули, каже |
су неба плакале девојке три дана и три ноћи за живом Фати-султан.</p> <p>— Украде мула-Халим Ф |
таде паша као гост мулин три дана и три ноћи: једоше печене кокошке, банице; пише каву и шербет |
олажаше Исмаил, сањајући о својој првој ноћи.{S} Глухо и мртво Прокупље одјекну на све четири с |
у бачву, те се у вину купао.{S} Хода до ноћи, тад долази, и онако мокар сруши се на шиљте, у је |
а Арнаути чују, било у по дана или у по ноћи, одмах се спремају за „кавгу“, пуне пушке, оштре ј |
до зоре, до белога дана.{S} Мирише свеж ноћни ваздух на шебој и каранфил из баште, на амбер и з |
е јаче, као да су се скупили око ње сви ноћни дуси...{S} Мирише копитњак и мајкина душица... ду |
ртва, само се, с времена на време, чује ноћнога стражара палица, јавља сате:{S} Так!{S} Так!{S} |
Разлеже се страшан глас овај, лудаков, ноћном тишином.{S} Ману су Турци, одавно, кад је био мл |
ом високом а трошном кулом зачу се кроз ноћну тишину јејина, тица злослутница: зајецаше струне |
и.{S} Умукле су тице певачице, само се, ноћу, чује буљина с урлањем огладнела вука.{S} Замрзла |
виче, дању, у пролеће, с кукавицама, а ноћу, увек, с кукумавкама.{S} Понекад дође у Лесковац, |
ким махалама као да је тражи, и ћути: а ноћу виче.{S} Двадесет осам година од то доба, од његов |
зе <pb n="89" /> га; не грде га што иде ноћу без фењера као хајдук, грехота; не осврћу се на ње |
лила душама невино изгинулих, што блуде ноћу, на месечини, жељне овога света.</p> <p>Тишина, ду |
плици је.{S} Код њега је, с њим дању, и ноћу, у кули, и у овој ливади, на месечини, кад силно м |
рошле без оброка, јеле с ногу радећи; и ноћу радиле.</p> <p>А кад ово би готово, пашиница пусти |
мисли и са женом се покаткад, дању, а и ноћу, разговара.{S} Она вели да испрате Бал-беја у Цари |
о њену доласку, ока не сушаше; и дању и ноћу плакаше она што за три дана сузе не пусти.{S} А не |
сад, има три дана, не гледа, а и дању и ноћу говори.{S} Њена мајка, и мулина кћи, које се од ње |
нада, радује се; Богу се моли и дању и ноћу, на јави, и у сну шапће молитву; не испушта бројен |
њу нуди, срам га било! <pb n="129" /> И нуди ми мал његов, конаци, чифлуци, ергелу, робље, срам |
бакарних грошева, златне ми лире за њу нуди, срам га било! <pb n="129" /> И нуди ми мал његов, |
трже пашиница.</p> <p>— Пашам, чешемм’и нури, (Пашо мој, очни ми виде).</p> <pb n="123" /> <p>— |
ајком; до пре две године излазиле преда њ девојке, развијене; купао се са женама као жена, игра |
..</p> <p>Сејмени.</p> <p>Изиђоше преда њ три сејменина, задихани, као да су пешке дошли, трчећ |
оним дивљацима.{S} Излетеће неко преда њ усред бела дана, па...{S} После ће га сакрити на бесу |
месец: кад највише сија, тад највише на њ кучићи лају.{S} А шта му могу кучићи?{S} Није месец с |
ачку врату, као у лабуда, па се вину на њ.{S} Опколише га Арнаути, крупни као горштаци, опаљена |
лебџије, <pb n="148" /> симиџије, вичу; њачу магарци; једно Туре јаше магарца искићена врбом то |
сови с варком и ђелинпули; још је поред ње кутија с дуваном; још испретурани јастуци где су оне |
милост господаровој кадуни.</p> <p>А од ње се мулина кћи не миче.{S} Црмпураста, млада, крупна, |
Леп!{S} Даје јој бесу да неће никуд од ње...{S} Гроб се затворио.{S} Белег су однели Арнаути н |
, имам; опколише је; узеше пуномоћје од ње, па изиђоше...{S} Венчаше је с мулом с мирном савешћ |
кад јој паша није говорио, кад је и од ње крио као и од туђинаца...</p> <p>Јутро је: сунце се |
рипут из ње изиђе.{S} Гледа да нема код ње некога, те да јој сам каже шта се са Шемси-пашом дог |
старијом од себе, дуго разговара, и код ње руча, седи до икиндије; после се прашта као да ће Во |
ла добро ту турску пословицу, а није се ње ниједанпут сетила.{S} Али откуд је мислила да ће се |
и у одају где је Фати-султан, излази из ње; разабрала је шта је, те се грухне у груди и с дадиј |
у одају где је Фати-султан, и трипут из ње изиђе.{S} Гледа да нема код ње некога, те да јој сам |
у воли, и ако је никад није видео; ради ње сваки дан у Прокупље долази, и ради ње свако јутро, |
ње сваки дан у Прокупље долази, и ради ње свако јутро, сваке икиндије мимо њену кућу пролази: |
види кад јој кћи издише, клечи сад крај ње, јединице своје; заборавила у тешком јаду Алахово Пи |
ара по јабуку или крушку и мећу је крај ње не као понуду болеснику, него као прву милост господ |
ејисана још је насред собе; још је крај ње онај бакаран мангал, пун пепела и угљевља, уместо жа |
е, обучена легне; мулина кћи чучне крај ње, метне јој руку на чело, ухвати је за руку.</p> <p>— |
је допрети и до падишахове хануме, а до ње не.{S} Ко ће јој о томе говорити, кад јој паша није |
пела и угљевља, уместо жара; још је око ње прибор за телејисање, мали жути тасови с варком и ђе |
браде, Исмаил оде мајци, поче да се око ње мази, да је испитује. „Кад би нешто мајка рекла: про |
ако, све јаче, као да су се скупили око ње сви ноћни дуси...{S} Мирише копитњак и мајкина душиц |
од Исмаилове смрти, свако вече гледа: с ње чита шта јој је писано.{S} Јер она је права мусломан |
ни јео ни пио, и који год је прошао, на њега се каменом бацио (ко великим, ко малим, како је ко |
рдесети дан, ето ти једнога; баци се на њега, ама не каменом, него ружом.{S} И види чудо! груди |
као стрелом погођен лав, и сруши се на њега, нема и непомична, нагрђена грозном смрћу, сруши с |
.{S} Криле су се од Бал-беја..., јок од њега, од његове <pb n="115" /> памети: годинама и узрас |
е...</p> <p>...{S} У Топлици је.{S} Код њега је, с њим дању, и ноћу, у кули, и у овој ливади, н |
и?{S} Волим с Исмаилом недељу, него без њега век...{S} Он је тамо...</p> <p>— Чучук-ханум... ма |
о хтео да те отме сам падишах, ја бих и њега убио, бесу ти дајем.{S} Знаш ли шта је то беса?{S} |
розор види капиџик мулине кћери, и крај њега место, свој хаџилук...{S} Сад је у постељи новој; |
атагане.{S} И није дирао никога; али ко њега дирне, тешко томе, не окани га се докле га не сатр |
аса, и за четрдесет дана, који год мимо њега прође да га каменује.{S} Ископаше рупу, закопаше г |
во Писмо, па наружила лице: липти крв с њега, а она нариче, пролива горке сузе...{S} Хита да се |
а племена <hi>Војњака</hi>, виде га и у њега се заљуби.</p> <p>Шкодралија живи у Арнаутлуку, и |
заборави ноћашњи сан.{S} Па гледајући у њега поче, лепо, лепим наречјем цариградским:</p> <p>— |
Кроз пенџер па на ата...{S} Кириџије су њега среле.</p> <p>— Онако стар сам!</p> <p>— Ваш сам.. |
је као отац, воли ме, јер ме мој отац, његов друг, на самрти њему у аманет оставио.{S} Кад сам |
ће...{S} Дигао се цео фис <pb n="84" /> његов...{S} Војњаци посели друмове...{S} Иду к Лесковцу |
бих имао овде себи равне, арслане“.{S} Његов фис, то му је његова породица; пази га као отац.{ |
а, мртва... чује његово дисање, и осећа његов дах, топли, на лицу, на уснама, удише га као зумб |
а да почне.{S} Пљесну длановима.{S} Уђе његов силистер полако, и мало погнут.{S} Он заповеди да |
чина највише виче, а тишином разлеже се његов глас далеко, језа подузима свакога који га чује.{ |
, и, ево, <pb n="137" /> дочекала га, и његов јутарњи поветарац, и његову зелену траву, и његов |
рњи поветарац, и његову зелену траву, и његов јоргован, и исцветалу врбу, и најрадоснији празни |
; а после куне брод који Ахмед-хафуза и његов харем из Цариграда понесе, и тахтариван који рођа |
то мулина сина, на ату; млад, леп, исти његов Бал-беј; пролази мимо прокупачки сарај; засијаше |
исцветалу врбу, и најрадоснији празник његов, Ђурђев дан...</p> <p>Ђурђев дан је сутра, а она |
м га било! <pb n="129" /> И нуди ми мал његов, конаци, чифлуци, ергелу, робље, срам га било!{S} |
тају се ко је поноситији, младић или ат његов: извија дугачки врат, а танким ногама мислиш не д |
један стари Арнаутин, и ушао је трипут његов чибугџија, једно момче арнаутско.{S} А кад је већ |
да се Фати-султан доведе у Прокупље, у његов конак: ту да јој „падну“ оба венчања, ту да је ис |
и тахтариван који рођаку цара царева у његов пашалук донесе.{S} Ни он излази из конака, ни паш |
азвијена као пред оца.{S} И одмах се чу његов глас, тих и слаб, готово као мало час имамов:</p> |
Прокупља, мула оборене главе, замишљен, његова кћи тужна, Арнаути љути: шкргућу зубма, прете, с |
<pb n="49" /> ума, него дивљака; па она његова гласина нарочито кад је љут...!{S} Старац, а док |
ам Шемси-паши, џелату: непуштена кадуна његова сина од другога... чедо.{S} И кажи селам Шемси-п |
мани ћулав: ћулав му је израдила сестра његова.{S} Силај, па у силају јатаган и две мале пушке |
него и да му се диве, да се застиде од његова госпоства. „Знам га оволишног, ћатиба.{S} Мали, |
ханум?...{S} Седи.</p> <p>Она седе ниже његова шиљтета.</p> <p>— Сву ноћ нисам спавала..., и ти |
равне, арслане“.{S} Његов фис, то му је његова породица; пази га као отац.{S} Па чак у кули гот |
ова ујања причуло му се, час-по, јечање његова сина.{S} Застајкивао, ослушкивао, и ишао даље; у |
е.{S} Сад једно.{S} Ни једна не беше из његова фиса. „Грехота,“ говораше. „Жени ли се отац ћерк |
ћу, досудише му „сургун“.{S} С њим је и његова ханума, и кћи, јединица, лепа као руже што осташ |
о, носи му селам: од мене нека не дрхти његова ханума; син нека му по граду сербез ходи; он, ше |
S} Да ти не прети мула?{S} Да те не учи његова кћи?{S} Ааа“ Кад не доби одговора, стара настави |
е, благо мени!“...{S} Зна дан, сат, час његова доласка.</p> <p>„На Ђурђев дан ће доћи, рано, у |
грејао се на његову сунцу, огледао се у његова два мора, Златном Рогу и Босфору, носићеш га у с |
ило; или је није остављао, што му је њу његова кћи, полазећи, оставила <pb n="92" /> у аманет к |
аманет као себе, или Исмаила... невесту његова сина.</p> <p>А кад се Садије-ханум, мулина кћи, |
е главом мула, и насмеја се грохотом, а његове се слуге уплашено згледаше.</p> <p>Поглавар арна |
ра као хајдук, грехота; не осврћу се на његове претње, боје се.</p> <p>Паша га досад, како му с |
{S} Двадесет осам година од то доба, од његове девојке само пепео, ваљда, јер је умрла још прве |
е су се од Бал-беја..., јок од њега, од његове <pb n="115" /> памети: годинама и узрастом дете, |
в караван с њеном спремом и даровима од његове куће к Прокупљу, па чаршилије истрче пред дућане |
, истина, девојке <hi>султан</hi> али и његове кадуне.{S} Он љуби руку само својој мајци, своме |
их <pb n="99" /> лепих и слатких речи и његове понизности, а не зна да би и једно и друго било |
рна Ђултер пребројила колико је дана до његове свадбе, па толико зрна пасуља метнула у чпаг њег |
ом везени од црвене чохе тозлуци.{S} Ти његови тозлуци, причају се!{S} Њих су везле, у Нишу, на |
а ко умре, у томе га виде на оном свету његови...{S} И Фати је као оне, права мусломанка: веруј |
а ко умре, у томе га виде на оном свету његови.</p> <p>— Истина, бебег’м.{S} И ја знам... истин |
а нису имали с мула-Халимом, плашила је његовим именом сина, кад је био мали, а и сама га се бо |
ачући.</p> <p>Уђоше у Прокупље и пођоше његовим уским сокацима; не истрчавају људи да их гледај |
са селамом пратио тапију од Стамбола с његовим Сарај-Бурну, где је сарај султан-Махмудов, с Ат |
е, па толико зрна пасуља метнула у чпаг његових широких шалвара; и чим би устао ујутру, а она: |
фчије хафуз-Ахмедове, јер су Арнаути до његових чифлука, и гине војска...{S} Он посла још војск |
ави.{S} Увек, само о Исмаилу говори.{S} Његово јој је име на уснама.{S} Не стиди се од мајке ви |
ара...{S} Тишина, дубока, мртва... чује његово дисање, и осећа његов дах, топли, на лицу, на ус |
шетке на прозорима, па се диве младићу, његовој <pb n="10" /> лепоти, његову оделу, његову коњу |
као руже што осташе саме у пустој башти његовој, Фати-Султан...{S} Од рода је султанова, зато ј |
род једне вишње у богатој воћем Топлици његовој, сети се једне приче свога вернога друга Мифтар |
на коња, и понесе га у Арнаутлук, мајци његовој, и Арнаутима; а буновно Прокупље трља очи, и гл |
да му се родитељи полако разговарају о његовој женидби, па се уплаши, коју ли су му изабрали.{ |
и на уму и на срцу онај увели пупољак у његовој Топлици, да не помисли:{S} Хајде!{S} Опростиће |
младићу, његовој <pb n="10" /> лепоти, његову оделу, његову коњу, коњској опреми, и питају се |
вој <pb n="10" /> лепоти, његову оделу, његову коњу, коњској опреми, и питају се ко је поносити |
гледај: пошто си га видео, грејао се на његову сунцу, огледао се у његова два мора, Златном Рог |
у да каже хоће ли код муле, или да дође његову Бал-беју.{S} За Бал-беја ће; ружа је за булбула. |
чекала га, и његов јутарњи поветарац, и његову зелену траву, и његов јоргован, и исцветалу врбу |
арове...; умним оком не гледа Мифтара и његову невесту, него себе и Фати-султан...{S} Љуби јој |
е мали, о јунаштву кад поста бећаром, о његову срцу памети; сестра <pb n="63" /> прича, а Фати |
је хрт и соко и говори о брату; прича о његову разговору кад бејаше мали, о јунаштву кад поста |
ле су кад би год њихов „ојнак“ растурио његову „купу.“ Игра се с њима у вотњаку, под једним вел |
у, белу, меку као паперје, каква је, по његову мњењу и памети, само у оних кадуна које се зову |
АТИ-СУЛТАН</p> <p>Госпођи Јоки Петровић-Његош</p> </div> <pb n="6" /> </front> <body> <pb n="7" |
разумело какав јој глас доноси ат сина њезина...</p> <p>И мула је протумачио вриску ата како ј |
а се та тица злослутница продера с куле њезина оца.</p> </div> <pb n="70" /> <div type="chapter |
ан <pb n="24" /> рано врате у Прокупље, њему, а њих још нема!</p> <p>— Па?</p> <p>— Неће их ни |
Фати-султан!{S} Одјекну њено лепо име, њему мило а он зарида, изиђе из одаје; побеже удно вотњ |
ернога друга Мифтара, сети се те приче, њему миле, нове, и од љубави посрну као од поветарца „с |
Арнаути бунили, и то против власти, али њему није било овако.{S} Бал-беја из харема не пушта.{S |
јер ме мој отац, његов друг, на самрти њему у аманет оставио.{S} Кад сам млад био, често ми је |
p>Како дође из Цариграда Ахмед-хафуз, о њему па о њему.{S} Прво, убио је својега чифчију; после |
е из Цариграда Ахмед-хафуз, о њему па о њему.{S} Прво, убио је својега чифчију; после, опет так |
у неком граду мање да седи, ни да се о њему више говори.</p> <p>Како је Фати-султан нестало, н |
аз. — Сутра ту!{S} Али ето шта му је то њему драго сутра донело!</p> <pb n="80" /> <p>Тешко му |
и-султан оставља онда кад треба да је у њему...; велика је, девојка.{S} Родитељи греше, деца ис |
јатељ...{S} хоћу да му пратим писмо и у њему селам сад одмах.</p> <p>И отури чибук, а узе: диви |
и гледала старца са сажаљавањем, јер у њему је она, млада, чиста, неискусна, видела само уцвељ |
ј простру постељу, спремљену за ђердек, њен, и молила да јој обуку хаљину коју јој Исмаил прави |
сковчани и Прокупчани, и Врањанци...{S} Њен отац радостан, весео, говори да му је по вољи само |
hi>мајка</hi>.{S} За мајку оца пита, за њен страх, за њен јад.{S} Хафуз, што улажаше у бачву, д |
није њено свадбено одело, но покров, за њен сандук...{S} А кад се спусти ноћ, хануме узеше да с |
{S} За мајку оца пита, за њен страх, за њен јад.{S} Хафуз, што улажаше у бачву, да се у вину ку |
S} Све мисли на њено ново венчање, и на њен селам који му пуномоћник предаде, исказа; с њим леж |
ва; а он јој гледа руке и не мислећи на њен сан, па се неколико пута сеже и не смеде их додирну |
у, љуби косу коју су њене руке чешљале, њена љубав неговала, милује мршавом, смежураном руком в |
жи.{S} Овде су Махмуд-беј, и Мурад-беј, њена оца комшије, па нека јој буду пуномоћници...</p> < |
уњују, а коса опија као зумбул, јасмин, њена светла мека коса, густа и дугачка, коју негује мат |
, свилене хаљине, златом извезене...{S} Њена мајка, коју мало час изнеше из одаје, да не види к |
а, не гледа, а и дању и ноћу говори.{S} Њена мајка, и мулина кћи, које се од њене постеље не ми |
за <hi>Велику К’на-Ноћ</hi> правно.{S} Њена лепа коса, сад замршена, пала јој је <pb n="59" /> |
седи Фати-султан, а према њој је мајка њена.{S} Час-по, па стара упре поглед у кћер, увела лиц |
Боји се буне, да се Арнаути не дигну на њена оца, што никад досле, да му не запале кулу, па куд |
је мимо коњушницу где је пусти ат брата њена; води је по дворишту где му је хрт и соко и говори |
жи звезду своје невесте, верујући да је њена звезда најлепша, најсветлија, кад је она онолико л |
Фати-султан у мулиној кули.{S} Звао је њена оца јуче, да је види, и да је утеши...</p> <p>— Ка |
ља враћена из Шемси-пашина конака после њена другог венчања с мулом.{S} А у одаји, где сад лежи |
е ми и Бог и син, кад пристанем да се и њена реч чује.</p> <p>Мула се договори с пашама, па се |
у сну није снила; уместо да су тражили њена комшију, или рођака, или добра познаника, кога би, |
је ту венчање!{S} Венчао се с невестом њена Бал-беја! „Јазук, јазук!{S} Опет јазук!{S} Има ли |
да осрамоти њу, не њене родитеље, него њена највећега непријатеља, крвника, њој мрскога.{S} Ов |
у бледу звезду, па јој се чини да је то њена звезда.{S} Јутрос ју је пуномоћник питао пред свед |
упита једном, зачуђено, Фати-султан: а њене се другарице насмејаше; једна рече: „Паметна си, а |
каранфил,“ додирну својим чистим уснама њене чисте усне, као што сарош-каранфил, посрнув, први |
лије сребро и пада кроз борове гране на њене капке...{S} Шушти бор... шапат је то, Исмаилов, ди |
лије сребро и пада кроз борове гране на њене очи...{S} Капци су јој тешки, склапају се, она их |
боје да је не расвесте и не подсете на њене јаде.</p> <p>Нити ромори, ни говори.</p> <p>— Зар |
ога сахана пало је сребро, не, олово на њене капке, очи су се склопиле...{S} Не сања више будна |
е земљу, врховима прстију, где је поруб њене антерије дотакао, па тад приносиле прсте к својим |
S} Њена мајка, и мулина кћи, које се од њене постеље не мичу, и робиње не знају више кад јој је |
Украо ју је, али не да осрамоти њу, не њене родитеље, него њена највећега непријатеља, крвника |
прстима додирнуо, своје прсте љубио, и њене усне, најпосле, вреле усне, сад изгореле, много, о |
три“...{S} Мисли, мисли, изненада осети њене усне на својим..., овако ће остати до зоре...</p> |
ледима, осмесима — душом; он, гледајући њене усне црвене као род једне вишње у богатој воћем То |
двапут видела, на мазги, прошао је мимо њене кафезе, и <pb n="79" /> чула је да су њене другари |
дари још један <hi>ђелин-пули</hi> међу њене извијене, лепо нашаране обрве, па да устане.{S} Је |
е кафезе, и <pb n="79" /> чула је да су њене другарице узвикнуле е су му очи зумбул, е су му ус |
ајка се нагла над њу, љуби косу коју су њене руке чешљале, њена љубав неговала, милује мршавом, |
молитву, једну, две, дуге молитве; а на њеним грудима, испод кошуље, на ибришим-врвци, хамајлиј |
де је Исмаил био, њој о љубави говорио, њено лице прстима додирнуо, своје прсте љубио, и њене у |
заинатио се онај, па не удара печат за њено пуштање.{S} Најпосле је научише две муфтије, да се |
ла му се Фати-султан...{S} Све мисли на њено ново венчање, и на њен селам који му пуномоћник пр |
ава, и кроз борове гране сипа сребро на њено бледо чело; и сања, на ружној јави сања најлепше с |
</hi>, и уздише: чини јој се да то није њено свадбено одело, но покров, за њен сандук...{S} А к |
бавном заносу, додирну врховима прстију њено <pb n="14" /> лице, и очи, и косу, па их тада узе |
Фати-султан!{S} Фати-султан!{S} Одјекну њено лепо име, њему мило а он зарида, изиђе из одаје; п |
у сватове, она је пресудила, е нису ни њенога друштва достојне, а камо ли њој равне.{S} Њој је |
јер воли да се сутра Лесковчанке зачуде њеној вештини.{S} Осим невесте и старе кадуне, у овој с |
јка, и робиње, и једна стара беговица о њеној лепоти много.{S} Нестрпљив био.{S} Црна Ђултер пр |
е с мулом понова, однесоше је мајци, по њеној жељи; и никад од тада не виде муле, мужа свога, н |
тариван с Фати-султан-ханумом; а овај с њеном мајком однесе се кући Ахмед-хафузовој.{S} На задњ |
лтан-ханумино: кад пође читав караван с њеном спремом и даровима од његове куће к Прокупљу, па |
и пут побунише Арнаути, убише јој сина, њену милост и хранитеља, кириџију, који бејаше пошао у |
...{S} Зубато сунце појави се, те према њену засијаше се оловне капе с врхова витих минара.{S} |
и непрестано пита, коме се радује; а на њену се лицу радост опази, неисказана радост, раширише |
Фати!{S} Фати!</p> <p>А као одјек и на њену цику и на Исмаилове сестре речи зачу се рапав, стр |
ханум-ефенди“.{S} Јер те што нису звате њену сину у сватове, она је пресудила, е нису ни њенога |
ади ње свако јутро, сваке икиндије мимо њену кућу пролази: бели му се хаљина, фистан, широка, у |
а, и сукне јој пламен из очију, као оно њену оцу пред пашом, а час-по, па је тако нежна, разнеж |
омињала к’смет и Алахово Писмо, она, по њену доласку, ока не сушаше; и дању и ноћу плакаше она |
ими господара и полете, вриштећи.{S} За њим закасаше остали ати и коњи.{S} Цела <pb n="56" /> ч |
љ с несреће потомка оних што су се пред њим часним крстом крстили и служили му службу свету...< |
озор с невестом: спусти се, затутње под њим земља...</p> <p>А онај велики пас у дишар-авлији чи |
притрчаше пашини сеизи те ухватише под њим ата: скочи мула као младић.{S} Право каже она стара |
е: ту му приђе сестрин сеиз, ухвати под њим ата, да га причува, знојава провода, док се он са с |
осети ово од шта се морала потрести под њим земља.</p> <p>Али Исмаилова мајка није преживела цр |
о реп...{S} Нека јој га, нека се заките њим Турди...{S} Кад умртви човек нечовека, па и на мртв |
номоћник предаде, исказа; с њим леже, с њим устаје; како ће кроз град с катраном на образу!... |
>...{S} У Топлици је.{S} Код њега је, с њим дању, и ноћу, у кули, и у овој ливади, на месечини, |
м који му пуномоћник предаде, исказа; с њим леже, с њим устаје; како ће кроз град с катраном на |
казне смрћу, досудише му „сургун“.{S} С њим је и његова ханума, и кћи, јединица, лепа као руже |
нчање с Џафер-бејом, јер си прво била с њим венчана.{S} После с мула-Халимом, то јест ако...</p |
тао отуд док не обећа да ће се играти с њим <hi>Шећер-Шербет</hi>; а понекад се и он с њом затв |
о ли њој равне.{S} Њој је писано овако, њима онако.{S} Бог дели срећу, а ашчија чорбу, па нека |
мулина деснога колена, а сам седе према њима.{S} Ту су седели, прво попили по два филџана каве |
, пуном цвећа, с травом до колена; пред њима јунак на ату, у златним хаљинама, с миздраком...{S |
...{S} Нека питају своју кћер; она ће и њима казати колико је лепа Фати-султан.{S} А кад из ода |
кла.{S} Лепо, и као некако другарски, с њима, да јој се тајно не подсмевају (јер јавно не смеју |
јнак“ растурио његову „купу.“ Игра се с њима у вотњаку, под једним великим шам-дудом, у хладови |
се играју ораха; нити се играо, ни се с њима разговарао; метнуо би шиљте на праг софе, па би ту |
окупчани, и само Турци Лесковчани; међу њима су пуномоћници и сведоци мулини, Шемси-пашина сина |
и.{S} Ти његови тозлуци, причају се!{S} Њих су везле, у Нишу, најбоље терзије.{S} На глави му ф |
е!{S} Неке <hi>синирли</hi>(нервозне) — њих је доста — пале; ухватила их трешња, а не смеју пои |
="24" /> рано врате у Прокупље, њему, а њих још нема!</p> <p>— Па?</p> <p>— Неће их ни бити: пр |
} У лов је полазио само на вуке. „Ни на њих не бих, говорио је, кад бих имао овде себи равне, а |
хватила рукама колена, метнула браду на њих, па се клати, дрхти, трза се, ослушкује.{S} Чека си |
па у хладној води; већа, где се отац на њих наљутио, па их истерао напоље, на зиму, на цичу, ка |
се зави и изиђе Лесковчанка, ниједна од њих не виде.</p> </div> <pb n="121" /> <div type="chapt |
ијом неколико Арнаутина.{S} Један му од њих, најстарији, узе нешто живо казивати, а он испрва н |
у да су срели неке кириџије, и да су од њих чули, како је у свитање <pb n="37" /> пројездио дру |
еља, где грцају у плиткој Морави? да ли њих угледа онда кад очи исколачи, подиже ћулав с темена |
трепцем не.{S} А коњ, а во, а човек — у њих све једно.{S} За једнога роба даду пет стотина грош |
тан, да је кадуна другога и ако није од њихна сина пуштена, и, најпосле, шта <hi>мисли</hi> мул |
тарица не мичу; а псима се носи храна у њихне кочине.{S} Сокацима, кривим и уским, много каљави |
творено.{S} Месец, пун, обасјао хануме, њихно лице, распуштену косу, <pb n="30" /> недра, раздр |
више него пре, зажмуриле су кад би год њихов „ојнак“ растурио његову „купу.“ Игра се с њима у |
.{S} Крв за крв.{S} Пашина сина за сина њихова поглавара.</p> <p>— Аман, ћути!</p> <p>— Мули <h |
ахтариване, не знајући у коме је кадуна њихова муле.{S} Сад чаршија није прошарана, сва је затв |
е паши е је време да се хануме крију од њихова Бел-беја — пропевао петлић...</p> <p>Џафер, или, |
појавити тахтаривани с ханумом и кћери њихова чифлук-сахибије.{S} И ето.{S} Јутро је, рано јут |
ће проћи тахтаривани с ханумом и ћерком њихова чифлук-сахибије.{S} Ах! ако се удаје врањскога п |
е лупати дланом у врата, заклињући га у њихова Бал-беја, да јој отвори.</p> <p>Три дана се затв |
ас, на тужан, велики празник, дан смрти њихове чучук-хануме.{S} Ахмед-хафуз, отац, трезан, голо |
и ћуте као заливени, јер виде да и над њиховом силом има сила.{S} Уђоше у Прокупље.</p> <p>Чуј |
го њена највећега непријатеља, крвника, њој мрскога.{S} Ово је освета.{S} Макар она за њу главо |
ђеној заови; а кад јој мајка опет дође, њој:{S} Ништа ми није... није грозница.{S} И силом поче |
у...{S} Слуша глас, њој мио; гледа очи, њој драге; осећа на лицу топле прсте, и на уснама пољуб |
с Исмаилом у души говори; гледа му очи, њој миле, слуша му глас, њој сладак...{S} И најпосле мо |
орске решетке; виђа га, воли га, много, њој се чини више од очију, од живота, и од завичаја.{S} |
вето место, на место где је Исмаил био, њој о љубави говорио, њено лице прстима додирнуо, своје |
на кадифели-џамадану...{S} Слуша глас, њој мио; гледа очи, њој драге; осећа на лицу топле прст |
гледа му очи, њој миле, слуша му глас, њој сладак...{S} И најпосле моли робињу да јој куца у с |
уштва достојне, а камо ли њој равне.{S} Њој је писано овако, њима онако.{S} Бог дели срећу, а а |
а се стара у кћерину угашену зеницу.{S} Њој се зажарише увеле јагодице; обори очи...{S} Мајка к |
у куту одаје, седи Фати-султан, а према њој је мајка њена.{S} Час-по, па стара упре поглед у кћ |
које нису њој равне, и које стоје према њој као земља према небу, а с којима се може разговарат |
а тако остаје дуго.{S} Мајка седи према њој, забрађена белим јашмаком онако као кад се Богу мол |
ита шта је, шта говоре, а она не каза е њој прете, него слага: „Шемси, проклет да је! убио Мифт |
ва, и све о Исмаилу говори; и трипут је њој, својој кћери казала, да се још смирила није, што И |
та.{S} А и кад би га ухватили, каква би њој вајда била, кад...{S} Материно срце не сме даље.</p |
у ни њенога друштва достојне, а камо ли њој равне.{S} Њој је писано овако, њима онако.{S} Бог д |
; а онда, у петак, јутро бејаше, дође к њој у одају једна стара беговица, Лесковчанка, погурена |
други, ђаволови синови, окренуше коње к њој, да је прескоче...{S} Прегазише је, па продужише пу |
о, кадивено, извезено златом, спремљено њој за <hi>телејисање</hi>, и уздише: чини јој се да то |
тиш“, то је чула од оца, више пута, и у њој се мирној и доброј, милостивој према сваком, што по |
а им није на њу жао.{S} А оне које нису њој равне, и које стоје према њој као земља према небу, |
турчили, а он је још тражи, још кука за њом и прети Турцима.{S} Кад је најлепша месечина највиш |
иле детиње.{S} Сад лежи обезнањена; над њом плаче мулина кћи, а кропе је некаквом водом две ста |
је милује, љуби, повраћа је, плаче над њом и говори:</p> <p>— Аман, султанијо!{S} Ашколсун!{S} |
} Пре се стидела.{S} Ни мушке тице пред њом није поменула, а камо ли човека.{S} А сад га будна |
село, све се радује: а Исмаил чучи пред њом, подигао руке, хоће да је загрди а не може, онај га |
..{S} Чује му глас, бесу јој даје.{S} С њом ће увек, овде, у кули, врло великој, дивној као пад |
, да се не лиши једине наде, састанка с њом на оном свету.{S} И Исмаилова сестра плаче, нариче, |
евају (јер јавно не смеју), и да деле с њом оно што јој зацело на лицу читају, бригу, страх, и |
сестра и љубила Фати-султан, плачући с њом за дуго.</p> <p>Али од тада Фати мулу не двори, не |
>Шећер-Шербет</hi>; а понекад се и он с њом затворио, па је тамо плашио, откидао од једнога ста |
и што му украо невесту, што се венчао с њом.{S} Али како да се свети мули он, што плаши робиње |
Затвори се у харем, као твоја жена.{S} Њу је затворио од младости закон; тебе под старост твој |
и лепоти пашићевој, о севдаху што га за њу има, о госпоству и милосрђу Шемси-пашину.</p> <p>— М |
кога.{S} Ово је освета.{S} Макар она за њу главом платила, није јој жао.{S} Како би се она млад |
сто бакарних грошева, златне ми лире за њу нуди, срам га било! <pb n="129" /> И нуди ми мал њег |
ећу, а ашчија чорбу, па нека им није на њу жао.{S} А оне које нису њој равне, и које стоје прем |
ама је само гледамо; јер зашто бисмо на њу каменицама?...{S} За кумрију је шарен кафез; за госп |
и није мајци.</p> <p>Мајка се нагла над њу, љуби косу коју су њене руке чешљале, њена љубав нег |
у било; или је није остављао, што му је њу његова кћи, полазећи, оставила <pb n="92" /> у амане |
в је; осећа где јој се син радује, па и њу обузима све већа радост.{S} Савест јој чиста, јер он |
па је метну на свој образ.{S} Како би и њу ижљубио, а не може, и ако је оволико воли; јер то је |
му.{S} Украо ју је, али не да осрамоти њу, не њене родитеље, него њена највећега непријатеља, |
завичаја.{S} Али што је чудновато, и он њу воли, и ако је никад није видео; ради ње сваки дан у |
је узе љубити, да сакрије сузе, јер ако њу још надом заварава, себе више не може.{S} Мајка је љ |
о размажено лане, није видео Фатме, а у њу се заљубио: причала му мајка, и робиње, и једна стар |
е би неко <pb n="81" /> преко зида па у њу, и кад се Бал-беј игра, да изиђе, да...{S} Не!{S} Ма |
ископа рупа, да се тај кривац закопа у њу таман до појаса, и за четрдесет дана, који год мимо |
чају о Прокупљу, о женама, о девојкама, о младићима, о љубави. „Зар и овде има љубави?“ упита ј |
које јој причају о Прокупљу, о женама, о девојкама, о младићима, о љубави. „Зар и овде има љуб |
пашићевој, о севдаху што га за њу има, о госпоству и милосрђу Шемси-пашину.</p> <p>— Мерхаметл |
љу, о женама, о девојкама, о младићима, о љубави. „Зар и овде има љубави?“ упита једном, зачуђе |
вори, до о грозном убиству мулина сина, о несрећној љубави двоје младих.{S} Сваки их жали; пога |
<p>Како дође из Цариграда Ахмед-хафуз, о њему па о њему.{S} Прво, убио је својега чифчију; пос |
ича о његову разговору кад бејаше мали, о јунаштву кад поста бећаром, о његову срцу памети; сес |
рича јој о младости и лепоти пашићевој, о севдаху што га за њу има, о госпоству и милосрђу Шемс |
аше мали, о јунаштву кад поста бећаром, о његову срцу памети; сестра <pb n="63" /> прича, а Фат |
ј куца у саз и пева: о севдаху, о ашку, о Меџнуну и Лејли, двоје драгих, што се толико волели, |
окупчанке, које јој причају о Прокупљу, о женама, о девојкама, о младићима, о љубави. „Зар и ов |
у и шербет и водише разговор о свачему, о прошлом срећном времену, о јунаштву, и о младости и а |
р о свачему, о прошлом срећном времену, о јунаштву, и о младости и ашиковању, па се опростише: |
њу да јој куца у саз и пева: о севдаху, о ашку, о Меџнуну и Лејли, двоје драгих, што се толико |
е моли робињу да јој куца у саз и пева: о севдаху, о ашку, о Меџнуну и Лејли, двоје драгих, што |
, те према сунцу дају од себе све боје; о силај му три паласке са златним китама; преко рамена |
е узели: умрли обоје уочи ђердека...{S} О, како су лепе те песме, како је слатка та туга!{S} И |
у...{S} Мирис...{S} Она се радује...{S} О, како је срећан онај који умире с осмехом радости на |
пљају се хануме на разговор...</p> <p>А о чем говоре хануме?</p> <p>Како дође из Цариграда Ахме |
ође из Цариграда Ахмед-хафуз, о њему па о њему.{S} Прво, убио је својега чифчију; после, опет т |
мајка, и робиње, и једна стара беговица о њеној лепоти много.{S} Нестрпљив био.{S} Црна Ђултер |
у је хрт и соко и говори о брату; прича о његову разговору кад бејаше мали, о јунаштву кад пост |
е.{S} Вај, чуда!{S} Вај, вај, вај!“ Све о хафуз-Ахмеду.{S} Ни ко у неком граду мање да седи, ни |
ку; хода по кули, каже, као жива, и све о Исмаилу говори; и трипут је њој, својој кћери казала, |
</p> <pb n="46" /> <p>— Ћути!{S} Ко сме о томе? <hi>Паша је</hi>, није маскара.</p> <p>— То јес |
ори, него тајно шапће.{S} И људи и жене о овом говоре шапатом, све у двоје.</p> <p>— Ако је <hi |
ко у неком граду мање да седи, ни да се о њему више говори.</p> <p>Како је Фати-султан нестало, |
па погледа у небо.{S} Она му није више о сну говорила, но му исказивала љубав погледима, осмес |
прошлом срећном времену, о јунаштву, и о младости и ашиковању, па се опростише: паша оде у Лес |
5"> <head>V</head> <p>По Прокупљу се ни о чем више не говори, до о грозном убиству мулина сина, |
трчи, па не могаде, но се заљуља и лупи о под застрвен асуром.</p> <p>Материно је срце разумело |
дворишту где му је хрт и соко и говори о брату; прича о његову разговору кад бејаше мали, о ју |
), мимо који пролажаше Исмаил, сањајући о својој првој ноћи.{S} Глухо и мртво Прокупље одјекну |
ћи шкргут зуба Садије-хануме: прича јој о младости и лепоти пашићевој, о севдаху што га за њу и |
шахове хануме, а до ње не.{S} Ко ће јој о томе говорити, кад јој паша није говорио, кад је и од |
место, на место где је Исмаил био, њој о љубави говорио, њено лице прстима додирнуо, своје прс |
макне за брег по који Арнаутин с пушком о рамену и хртом за собом, иде у лов на зечеве, и прођу |
већил, по у годинама човек, обучен као о Бајраму.{S} Допратише га сејмени.{S} Мула га примио н |
Прокупљу се ни о чем више не говори, до о грозном убиству мулина сина, о несрећној љубави двоје |
по их гледа, као на јави.{S} Увек, само о Исмаилу говори.{S} Његово јој је име на уснама.{S} Не |
е; пише каву и шербет и водише разговор о свачему, о прошлом срећном времену, о јунаштву, и о м |
чу да му се родитељи полако разговарају о његовој женидби, па се уплаши, коју ли су му изабрали |
, турске, Прокупчанке, које јој причају о Прокупљу, о женама, о девојкама, о младићима, о љубав |
о и младо, и богато и сирото, ко год чу о овоме венчању, зачуди се. „ Алла’!{S} Алла’! севдах ж |
тад љубљаше, много, и страсно...</p> <p>О, како сад себе воли, зато што ју је Исмаил волео!...< |
то уздаси мртве мајке Исмаилове.</p> <p>О богатим даровима, оделу и накиту, снаси од свекрве, с |
му је био велики везир, ујак садразам, оба деда паше, рођаци бејелербејови...{S} Млад, кузум, |
Халимова, а од овога часа ниједнога.{S} Оба су јој венчања, по закону, пала, те је слободна, и |
купље, у његов конак: ту да јој „падну“ оба венчања, ту да је испитају, ту да се изврши понова |
испит изиђе; на испиту ће... пашће јој оба венчања...{S} Жена не може имати два мужа, по закон |
тужи.{S} Кад изиђе пред суд, падоше јој оба венчања. „Кога ћеш сад?“ пита је суд. — Ниједнога, |
а венчање с мулом.</p> <p>Ништа.</p> <p>Оба пуномоћника згледаше се, и сведоци се гледају; нико |
, све од једнога до другога, говори им, обавештава их, моли их да не учине крви, да га не осрам |
румом на арапском ату, у кога су копите обавијене белим крпама, старац један, крупан, дуге беле |
ead>XII</head> <p>У Лесковцу, на десној обади Ветернице, диже се Шемси-пашин конак, двоспратна |
абукама.{S} Мула је Арнаутин, али да се обазре и виде шта учинише ови ђаволови синови са женско |
ребљен близу Мртвога Мора, однегован на обалама немирне Мармаре, коме је дала име сама Фати-сул |
неколике цариградске хануме, чучећи на обали Златнога Рога, гледајући где уђе у велику морску |
пире очи у месец над Јастрепцем, што је обасјава, и кроз борове гране сипа сребро на њено бледо |
ој, дивној као падишахов сарај, коју је обасјало, сву, сунце, од Јастрепца, око које су џамије, |
ут.{S} Пошао је у ноћ, летњу ноћ, лепу, обасјану месецем, намирисану мирисом цвећа, освежену ро |
пка; све широм отворено.{S} Месец, пун, обасјао хануме, њихно лице, распуштену косу, <pb n="30" |
...{S} Хајде мени, кћери...{S} Да идемо обе у Стамбол; да молимо милостивога падишаха да се сми |
зна ко је убио мулина сина.{S} Душмани обедили пашу...{S} Паша, богат, велики човек, сила, те |
е пустив ни гласа од себе; чу се вриска обезглављена ата, и опет одјекну глухо и мртво Прокупље |
је снашле и пустиле детиње.{S} Сад лежи обезнањена; над њом плаче мулина кћи, а кропе је некакв |
лаче, јеца, нариче, тужећи се на силу и обест Богу...{S} И чифчије пијанога хафуза, турска раја |
лава проклињаше арнаутску силу и турску обест. „Луда!{S} Луда!“ узвикнуше неки, колико толико Б |
пратио на онај свет, без невоље, тек од обести, Шемси-паша.{S} И ту јој се зачује шкргут зуба, |
ић) бабом.{S} И ово сад није учињено од обести, већ из освете.{S} Јер мула је дао бесу сам себи |
ак-робињу, и није је пуштао отуд док не обећа да ће се играти с њим <hi>Шећер-Шербет</hi>; а по |
, или, како Турци кажу, на две ноћи, да обиђе кућу (јер како јој погибе брат, напустила и кућу |
кнуше неки, колико толико Божји људи, и обиђоше је; а други, ђаволови синови, окренуше коње к њ |
лим чаршавима преко пупих бисага, да је обиђу, и да јој донесу понуде.{S} Пуни рафови понуда, б |
чује.{S} Турци, враћајући се из каване, обилазе <pb n="89" /> га; не грде га што иде ноћу без ф |
па им је жао, тешко, и страх их је.{S} Обилазе хафуз-Ахмедовицу, а ниједна се не усуђује да уз |
ај срца на мене!{S} А ово што ти казах, обичај је.{S} Ти тај обичај знаш како си сазнао за себе |
ћају постиђене; јер у отмених је Турака обичај примити госта, и казати му ако није домаћин (или |
сео и одморио се.{S} Пашиница покварила обичај, да би се сачувала од погледа тајно подсмешљивих |
есма чује.{S} Тишина.{S} У мусломана је обичај да поштују тугу ближњега, да не певају кад им бл |
ово што ти казах, обичај је.{S} Ти тај обичај знаш како си сазнао за себе.{S} За крв или крв и |
ад им ближњи плаче.{S} Али ово сад није обичаја ради: јер с обичаја се не плаче, с обичаја се н |
чаја ради: јер с обичаја се не плаче, с обичаја се не уздише; а ево где комшилук, где хануме, г |
S} Али ово сад није обичаја ради: јер с обичаја се не плаче, с обичаја се не уздише; а ево где |
Кад би отишао у Прокупље, пројахао би, обично, кроз све турске сокаке; а на сапима мазге држал |
p>Месец је од петнаест дана, онда Турци обично праве весеља; по Фати-султан дошле су из Лесковц |
мењеним гласом, не затварајући очи, као обично, јер хоће не само да чује, него и да види шта му |
јаве сокацима мусломани, не ходећи као обично тихо и достојанствено, <pb n="39" /> него брзо, |
аву, тамо да је пије и да гледа кад јој облаче и гиздају снаху,“ говори она млада Прокупчанка, |
ха с Јастрепца помаман ветар: у бело се облачи Јастребац, и брда и долине, и увија се у бези по |
, на ћерчивима хартија, ћерчива брашном облепљена да не улази хладноћа у одају; светлости мало, |
о две-три Арнаутке на коњима, журе се у оближње село послом, или у госте.{S} Зима...</p> <p>Сир |
крв, <hi>како може</hi>, додаје она, и облије јој румен бледо лице.</p> <pb n="65" /> <p>И пов |
било муле, одвели би је у харем пашин, обљубио би јој лице пашић, и онда...{S} Да га остави?{S |
А ако није, ти ухо на срце...{S} Да ти обновимо венчање с Џафер-бејом...{S} А?{S} Џафер-беј... |
се толико волели, па се не узели: умрли обоје уочи ђердека...{S} О, како су лепе те песме, како |
ви <pb n="144" /> повела деца накићене, обојена чела јагањце, које чувају за Курбан-бајрам...{S |
тавим млазевима, а Арнаутка се подиже с обојеним крвљу уснама и зубима, окрете се према Фати-су |
метнувши на уста јаглук, златом везен, обоји га крвљу...{S} Склопише се уморне зенице.{S} Исма |
тиде својој кући; мула се попе на кулу, оборене главе, и погурен: чисто човек не би рекао да је |
..</p> <p>Дођоше наспрам Прокупља, мула оборене главе, замишљен, његова кћи тужна, Арнаути љути |
и псује Шемси-пашу, а мула јаше напред оборене главе.</p> <p>Мула смућен, Арнаути гори него пр |
рашно прочита са зажарених јагодица, из оборених очију, те пљесну длановима и закука: „Вај!{S} |
та добро плаћену, дохвати је за рамена, обори је на под, и зари јој беле, оштре секутиће своје |
ицу.{S} Њој се зажарише увеле јагодице; обори очи...{S} Мајка као да нешто страшно прочита са з |
и зидао за неколико сата, то Манов глас обори за цигли један тренутак.{S} С виком Мана Кукувије |
алваре, кратке антерије, срмали-колане, обоце, билензуке и беде руке, разбачене, забачене преко |
е је другим накитом, гривне с рубинима, обоци са сафирима, челенка са смарагдима...: за смрт је |
о, хвала Богу; а нашем се венчању нисмо обрадовали само ми, или само наши родитељи, моја сестра |
<p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“</p> <p>Чика-Љубина улица, 8.</p> <p>1907</p> |
као што се радовао кад му петао осветла образ. — Сутра ту!{S} Али ето шта му је то њему драго с |
и севап учинила!{S} Џелату си катран на образ; свецу турбе...{S} У џенет ћеш.</p> <p>Кад се зав |
ао бесу, па би му они залепили блато на образ...{S} Одустају од пута, али се заклињу да ће мули |
цу да исцрпем, па ништа; јер црн, прљав образ није што прљава аљина...{S} И чуо сам, пашо, да г |
изгубио.{S} А за каљаво чело и катрањав образ што му могу ја?!{S} Сву Топлицу и Ветерницу да ис |
в, а она се залеђена суза отопила и низ образ пролила, и тужан је осмех развукао изгореле усне. |
ео лептирова крила, па је метну на свој образ.{S} Како би и њу ижљубио, а не може, и ако је ово |
Враћам му слободу, то могу; не могу бео образ.{S} Сам га је на комар турио и изгубио.{S} А за к |
же бити.{S} А Шемси-паша ако је изгубио образ (Вај!{S} Да ме чује!) није и памет; и зна причу < |
на образу му је блато...{S} Чист ће му образ бити, кад Фати-султан буде кадуна Бал-бејова...</ |
ил! ...{S} Мора опрати блато са својега образа, и с образа својега прадеда... <pb n="87" /> И н |
ора опрати блато са својега образа, и с образа својега прадеда... <pb n="87" /> И на образу му |
ога ће Фати-султан...{S} Спраће блато с образа; пројездиће кроз сав Лесковац, и Прокупље, нека |
ас их вукао за витице, час их штипао за образе, час угризао за руку, час ударио по плећима и гр |
уздисала је, и ронила је сузе низ бледе образе...</p> <p>Враћала се на исте мисли небројено пут |
а својега прадеда... <pb n="87" /> И на образу му је блато...{S} Чист ће му образ бити, кад Фат |
устаје; како ће кроз град с катраном на образу!... „Мисли сад, кад ниси пре мислио.{S} Затвори |
јер је чуо да је грехота радити што по обрасцу јединога Алаха.</p> <p>Једно вече, кад се врати |
и, него нашему мули.</p> <p>— Мулу туга обрвала, па не зна шта збори.</p> <p>— Зна.{S} Туга ниј |
тне су му и подбуле очи; подбуо у лицу; обрве беле, дугачке, наднеле се над очи сасвим; дуга бр |
</hi> међу њене извијене, лепо нашаране обрве, па да устане.{S} Једна од оне три, мало час будн |
{S} Још исти дан, Арнаути сахранише, по обредима мусломанске вере, жену и сина свога поглавара, |
S} Ахмед-хафуз, отац, трезан, гологлав, обријане главе, пре звер, сад човек, мека срца, завукао |
.{S} Затурио фес и ћулав, те му се види обријано теме.{S} Стрча с куле, назва Бога Арнаутима; о |
на меком шиљтету, а месечина га бије у обријано теме, изазива му заједно с мирисом бошче дуван |
ва сестра у уста неколико капи земзема, обриса их новим јаглуком.</p> <pb n="145" /> <p>Што хри |
а и оградама, покривене дебелим снегом, обрисаним с кровова кошавиним крилима; нико не гледа ар |
да узнемири тужно-свечану тишину, да се обрне макар с једним питањем Фати-султан-хануминој мајц |
ци, жице; а хануме као садањи тапетари; оброк им је био одмор; некад се прошле без оброка, јеле |
ок им је био одмор; некад се прошле без оброка, јеле с ногу радећи; и ноћу радиле.</p> <p>А кад |
ли сад.{S} Кад се мало прибра, стид је обузе.{S} Куд ће од бруке!{S} Срамота је чак и од слушк |
н глас.{S} Продера се сова.{S} Арнаутку обузе језа каква никад није; заклела би се у гроб брата |
пка...; и псе, шугаве и губаве, уличке, обузима страх слушајући дивље узвике и пуцање пушака, т |
е; осећа где јој се син радује, па и њу обузима све већа радост.{S} Савест јој чиста, јер онај |
обуку, наките коње.{S} И мула се онако обукао, и узјахао својега вранца, пастушаста ата; али п |
х груди песма:</p> <quote> <l>Белу рубу обукла невеста,</l> <l>Убаво лане;</l> <l>Мор дугмета з |
е...{S} Аман!...{S} Како су се Арнаутке обукле, аман!... аман!..{S} Пољубићу му мајци и ногу и |
о, и мулиној кћери, што су је тако лепо обукле, накитиле; јер у шта ко умре, у томе га виде на |
зишао из борбе каткад велике, мучне.{S} Обукоше је, накитише је...{S} Тражила је јасмин и јорго |
{S} Кад год прате мулу у сарај, увек се обуку, наките коње.{S} И мула се онако обукао, и узјаха |
ремљену за ђердек, њен, и молила да јој обуку хаљину коју јој Исмаил правио за свадбу, да јој м |
у чепкенли-гуњ срмом везен; први пут је обуо жуте чизме које је добио на дар од скадарскога паш |
е пашину сину у сватове.{S} Остављајући обуће још пред кућним вратима, пеле су се на чардак, ул |
ре, фереџе, скидају пред собним вратима обућу, па улазе у собу (необучене, незакићене, чак неоч |
нада, а кад се сухо накашље, страхује; обухвата рукама колена, наслања браду на руке, и заниха |
напуњеном сламом, седи мула-Халимовица: обухватила рукама колена, метнула браду на њих, па се к |
рнауте; а он се узе полако спремати.{S} Обуче се у „карпус-чоха“ чакшире и џамадан, у чепкенли- |
ти; Исмаилова сестра <pb n="140" /> јој обуче невестинску хаљину; легнуше јој на грло Исмаилов |
мули пашин већил, по у годинама човек, обучен као о Бајраму.{S} Допратише га сејмени.{S} Мула |
прављене.{S} Леп, иста мајка.{S} Час је обучен као војник, час као софта, данас као Персијанац, |
та, с великим златним карикама у ушима, обучена као каква ханума; напуни мангал, изнесе га горе |
па легне, на чупав ћилим, или на шиљте, обучена легне; мулина кћи чучне крај ње, метне јој руку |
на сапима мазге држали су руке сејмени, обучени у празнично рухо; около их је било још, као да |
...{S} И види свадбу.{S} У свечано рухо обучени људи, искићени коњи; пред сватовима велики барј |
а Ахмед-хафузова са свакојаким воћкама, обученим у густо ђурђевско лишће долази мирис: мирише ј |
покривена травом, да јој мирише дрвеће, обучено у лишће, и да јој мирише цветало воће...{S} А о |
ле</hi>, где је пуно света, па све лепо обучено, све весело, све се радује: а Исмаил чучи пред |
у кћер, увела лица, изгорелих усана, а обучену у свилену антерију, и накићену; па кад се она, |
мбул, преда се гледају.{S} Дуга поворка ова оде пут Врање...</p> <p>— Чији је караван?</p> <p>— |
паша у Прокупље. „Вала боље смрт, него ова грдна срамота.{S} Кад сам је венчао са својим сином |
то је Исмаил спремио за моје лице...{S} Овај тахтариван неће носити Цигани... него Турци и Арна |
д репуха.{S} Онај трепери без ветра.{S} Овај се једва миче кад кокошке иду на седало пре одређе |
ште тахтариван с Фати-султан-ханумом; а овај с њеном мајком однесе се кући Ахмед-хафузовој.{S} |
Топлицу, каза Арнаутима, пред кулом, за овај договор, па оде у кулу; и наједанпут се диже силна |
друга нишкога пашу...{S} А!{S} Како уме овај паша!{S} Реч по реч као бисер на ибришим.{S} На ус |
рећи, <hi>ни Бога</hi>.{S} Јер да су се овај дан бојали Бога, зар би тражили <pb n="58" /> пуно |
S} Кукувију!{S} Разлеже се страшан глас овај, лудаков, ноћном тишином.{S} Ману су Турци, одавно |
бисера, па га даде невести.{S} Мајка му овај бисер спремила за „виђење“, и он га већ три дана у |
ша седе, а и мула, према паши, и ако му овај не рече да седне.{S} Паша ћути, мери мулу; мула ћу |
а он узвикну:</p> <p>— Аман! зар нам је оваква прва забава!{S} Мани се сна, не бој се!{S} Ја се |
изненада осети њене усне на својим..., овако ће остати до зоре...</p> <p>Гру!{S} Гру! плануше |
неко из града.{S} Наћи ће га, па да би, овако стар, ишао на крај света.{S} Тужан, и несрећом са |
а крв!{S} Наћи ће убицу, па макар ишао, овако стар, на крај света.</p> </div> <pb n="23" /> <di |
царева, пуномоћник Алахов.{S} Шућур!{S} Овако узвикиваху једнога петка неколике цариградске хан |
ји немају на души ни трунке греха.{S} А овако увене, зацело, биљка кад јој украте сунце и росу. |
би, мула?! пита паша зачуђено, видев га овако промењена, необична.</p> <p>Аллааа! простења мула |
и.</p> <p>И ко зна докле би Лесковчанка овако, китила и везла, јер је Садије више не прекида Фа |
њењу Турака, жени за причање, а камо ли овако што.{S} Гордила се, поносила се, па сад?{S} Док с |
ј се зна гроб, и да проговоре коју: али овако...{S} Шта да говоре?</p> <p>Бедна старица!{S} Сит |
S} Срамоту за жалост!“</p> <p>У Топлици овако, а у Прокупљу сврши се Фати-султан-ханумино венча |
и то против власти, али њему није било овако.{S} Бал-беја из харема не пушта.{S} А пашиница од |
, а камо ли њој равне.{S} Њој је писано овако, њима онако.{S} Бог дели срећу, а ашчија чорбу, п |
м кад ме ухватила.</p> <pb n="93" /> <p>Овако одговара несуђеној заови; а кад јој мајка опет до |
лише им се чибуци, све мула-Халимови; а овамо, код Фати-султан, Лесковчанка, беговица, седи и п |
а радостан осмех; биће тамо срећна, кад овамо није; здружиће се с Исмаилом...{S} Огледало јој ј |
мани...{S} И хафуз-беј, твој баба, воли овамо.{S} И пре је волео; а сад ти поручује да не слуша |
ви поседнути, па нико не сме ни тамо ни овамо, ни кириџије, ни трговци, ни онако путници; погин |
сно одговара:</p> <p>— Исмаил ће у зору овамо... на ату, на коме је онда отишао, у оном срмали- |
} Мукање гојних крава и волова, блејање оваца, лавеж паса, жагор, али све мање, тише, полако не |
сио жалосну песму.{S} Умукло је блејање оваца, и мукање гојних крава и волова; а над високом ку |
глас, бесу јој даје.{S} С њом ће увек, овде, у кули, врло великој, дивној као падишахов сарај, |
ело где је крв учињена.{S} Је ли?...{S} Овде би требало сав град да плати, Прокупље, ту је крв |
ека свадбу; данас му је било виђење.{S} Овде им је први састанак, а где ће им бити други, Алах |
руги преко својих пуномоћника тражи.{S} Овде су Махмуд-беј, и Мурад-беј, њена оца комшије, па н |
сели се, ни у кога не гледа, ни на кога овде не мисли: телом је у Прокупљу, душом у Лесковцу, к |
а стане пред капијом своје сестре удате овде, до куће Ахмед-хафузове: ту му приђе сестрин сеиз, |
ци...</p> <p>Не прође много, па хафуз и овде уби човека, и даде крвнину пола Житорађа.{S} Мало, |
даљена од свога завичаја, Фати-султан и овде нађе другарице, девојке, турске, Прокупчанке, које |
евојкама, о младићима, о љубави. „Зар и овде има љубави?“ упита једном, зачуђено, Фати-султан: |
живот, тело и душу, и слободу туђу; ми овде у Топлици под Јастрепцем не.{S} А коњ, а во, а чов |
за трећега петнаест, као за ата.{S} Ми овде хиљаду гроша како за крв мулина сина, тако за крв |
ју је у живот полако мисли: што ће моћи овде слободно и непрестано на Исмаила мислити; што ће ж |
на њих не бих, говорио је, кад бих имао овде себи равне, арслане“.{S} Његов фис, то му је његов |
једну у Житном Потоку, Исмаилову мајку овде).{S} Једну <pb n="50" /> отера; шест му умреше (на |
видела крв, и сад весела, смеши се!{S} Ове две то опазише, па Лесковчанка се тајно радује, а м |
капаклија“ на мангалима крај огњишта, а ове то и не гледају, но се наредиле крај софра-тепсије, |
о је мало час на доксату каву кувала; а ове, све, скочише и похиташе за мангал: даће свекрва па |
а, час из почетка, час из средине, и на ове при крају, па се и радовала, и плакала; најпосле се |
у.{S} Арнаутке гледају тугу и јад, па и ове окорела срца жене, што се нагледале крвних освета, |
и спреме види се, што је тим украшавало ове три одаје десет жена уз припомоћ слушкиња десет дан |
ца и син јој.{S} А паша?{S} Прошав мимо ове три одаје, широм отворене, кад се из Прокупља врати |
, Стамболку, рођаку цара царева.{S} Јер ове просте, дивље „потпланинке“ виде у једној хануми че |
ауте, и увек их брзо стишао; а Арнаути, ови други јаничари, што се не боје, каткад, ни падишаха |
ин, али да се обазре и виде шта учинише ови ђаволови синови са женском главом и ојађеном мајком |
абубњаше бубњи; писнуше зурне.</p> <p>И ови у предсобљу с мулине стране весели су; и таман да н |
о мирише копитњак и мајкина душица, под овим бором, што шушти, и као да се с дусима разговара.. |
е уда за другога непуштена.{S} Живела с овим другим мало, па је први тужи.{S} Кад изиђе пред су |
пута и секао бих курбан (жртву) црнога овна“.{S} Тако помисли, и узе молити Бога.{S} И чини му |
{S} За Бајрам отера у град читаво стадо овнова, те подели по сиротињи, арнаутској па и турској, |
ула, па настави: „Ово није, пашо, раја, ово су Арнаути: има у години макар један дан, кад се не |
а непријатеља, крвника, њој мрскога.{S} Ово је освета.{S} Макар она за њу главом платила, није |
хиљаду ока.{S} Немај срца на мене!{S} А ово што ти казах, обичај је.{S} Ти тај обичај знаш како |
шапат љутих Арнаута.{S} Склопи очи, да ово не гледа, а оно ето мулина сина, на ату; млад, леп, |
/hi>; а још лепше су намештене сад, кад ово причамо: зидови су им, од <pb n="71" /> пода до тав |
воју несрећу; али како да се опије, кад ово два дана ништа не пије.{S} Није пио два дана онај к |
кад није време молитви...</p> <p>— Кад ово чу, Фати-султан се још више уплаши; а Исмаил рече:< |
огу радећи; и ноћу радиле.</p> <p>А кад ово би готово, пашиница пусти глас, да је свакој жени, |
Фати лежи наузнак и смеши се.{S} Да је ово смешење видела мулина кћи, не би знала да ли је у Ф |
о не зна; а кад се растајаху, мула рече ово:</p> <p>— Јок!{S} Нека не долазе паше у Топлицу, је |
н дан, кад се не боје ни падишаха.{S} И ово нису, пашо, Турди, него су Арнаути: раде земљу, гај |
да се оженило дете (младић) бабом.{S} И ово сад није учињено од обести, већ из освете.{S} Јер м |
а не певају кад им ближњи плаче.{S} Али ово сад није обичаја ради: јер с обичаја се не плаче, с |
hi>, паши <hi>срамота</hi>: хајде метни ово двоје на теразије.{S} Ама, ко би био луд да мери пе |
је да је толико заспало, те да не осети ово од шта се морала потрести под њим земља.</p> <p>Али |
ер им нестало праха и олова.{S} Кријући ово од Турака, послаше им улака, да склопе барјак... по |
ан, весео, говори да му је по вољи само ово кћерино венчање; синоћ су и слуге и слушкиње чуле к |
шкиње из целе махале, и неке сироте што ово дана слушаху, и три робиње Ахмед-хафузове, две црнк |
брига, страх и стид, а кад би се нешто ово мерило, ко зна шта би претегло.{S} До пред свадбу с |
а не иду улицама без пратње, похиташе у ово доба саме!!{S} Жене!...{S} Буле!!{S} Кад пусте осећ |
патом, све у двоје.</p> <p>— Ако је <hi>ово</hi> истина, како ће грдна пашиница међу другарице! |
Ха-ха-ха! засмеја се мула, па настави: „Ово није, пашо, раја, ово су Арнаути: има у години мака |
говори, прво зажмури, па тад почне.{S} Овога пашу нису волели Лесковчани и Прокупчани, ни Турц |
ла и Џафер-бејова и мула-Халимова, а од овога часа ниједнога.{S} Оба су јој венчања, по закону, |
е потреба; а нишки паша, и ако млађи од овога, у свему, почиње разговор, само ниже речи, као би |
мусломанка: верује у онај свет, бољи од овога, у живот после смрти.{S} И тврда вера у то развла |
лих, што блуде ноћу, на месечини, жељне овога света.</p> <p>Тишина, дубока, мртва.{S} Нигде ник |
олео; а сад ти поручује да не слушаш ни овога ни онога, већ да метнеш ухо на срце...{S} Да ти н |
и.{S} Каже Фати-султан-хануми, да је до овога часа била и Џафер-бејова и мула-Халимова, а од ов |
се: „Вај! вај!{S} Јазук што ћете се по овој врућини вратити: ханум-ефенди није код куће.“ Гошћ |
тини.{S} Осим невесте и старе кадуне, у овој су одаји будне још три младице.{S} Од певања, игра |
ега је, с њим дању, и ноћу, у кули, и у овој ливади, на месечини, кад силно мирише копитњак и м |
гнуте главе и спуштених очију.</p> <p>У овој кући, до пре неки дан веселој, сад брига, страх и |
И чиме ли га, Алла’ удари, кад је рана оволика?“ Пролазе људи и мисле; а ето ти је једна жена, |
ко би и њу ижљубио, а не може, и ако је оволико воли; јер то је рука, истина, девојке <hi>султа |
бул и на мерџане, не би му усне осетиле оволико сласти, као кад се дотакоше усана Фати-султан-х |
месечини, сања и мање болно срце, и не оволико растужена душа; сновима се заноси љубав...</p> |
ашиница, ни пашић, Бал-беј.{S} А буд се оволико осрамотише, ту да бар више не страхују, друкчиј |
кали, <pb n="17" /> не би у срцу и лицу оволико горео.{S} Да га послужише шербетом оне девице к |
е застиде од његова госпоства. „Знам га оволишног, ћатиба.{S} Мали, стоји према брегу, па не гл |
на сина, на комаде ћемо је.</p> <p>— На оволишну парчад.</p> <pb n="100" /> <p>— Па ћемо је пси |
мој пријатељу, да за непродат аманет на овом свету дрхте руке: за селам на оном носи се товар о |
и, него тајно шапће.{S} И људи и жене о овом говоре шапатом, све у двоје.</p> <p>— Ако је <hi>о |
е у репу.{S} И после зар мислиш да су с овом осветом Арнаути готови.{S} Јок.{S} Ништа без крви. |
мале пушке.{S} Фати-султан-хануми се, у овом часу, учини толико леп, прегорела би, зацело, и сп |
и младо, и богато и сирото, ко год чу о овоме венчању, зачуди се. „ Алла’!{S} Алла’! севдах жен |
ђу булама, знало, а и сад знаде лека за ову несрећну бољку, <hi>верем</hi>, то јест суху болест |
ице; и стара подиже главу, врисну; а на ову вриску невеста се прену, подиже се, тешки јој се оч |
се Растанак...{S} Што плачу кад слушају ову песму, свадбену, отац, мајка...{S} Ја не плачем...{ |
"139" /> <p>— Снила сам ја леп сан; све овце и јагањци, иду ливадом, зеленом, пуном цвећа, с тр |
екутиће своје у смежурано грло, као вук овци.{S} Пошикља крв читавим млазевима, а Арнаутка се п |
.{S} Претња!{S} Плашење!{S} Претио вуку овцом; плашио мечку решетом, мула-Халима и Арнауте пади |
е, само се, ноћу, чује буљина с урлањем огладнела вука.{S} Замрзла се Топлица.{S} Цела природа |
ма из Дијарбекира, персијским ћилимима, огледалима са стакленим оквиром од сто боја и стотину ш |
ремајте ме...{S} Завијајте ме..., не... огледало...</p> <p>Дадоше јој огледало.</p> <p>— Сурме |
вамо није; здружиће се с Исмаилом...{S} Огледало јој је мало, „ биљбиљур“, у мршавој руци, тако |
.., не... огледало...</p> <p>Дадоше јој огледало.</p> <p>— Сурме ми дајте.</p> <p>И сурме јој д |
ји никога нема, ни мајке!{S} Гледа се у огледалу и <pb n="141" /> намешта Исмаилов бисер на грл |
з које крв струји полако.{S} Гледа се у огледалу као да у одаји никога нема, ни мајке!{S} Гледа |
си га видео, грејао се на његову сунцу, огледао се у његова два мора, Златном Рогу и Босфору, н |
претаног у пепелу крај ниског а широког огњишта, све је будно; и ашчике, и слушкиње из целе мах |
из сахана „капаклија“ на мангалима крај огњишта, а ове то и не гледају, но се наредиле крај соф |
чене ниским кућама, високим чардацима и оградама, покривене дебелим снегом, обрисаним с кровова |
посекла; све се пребацило преко високе ограде на улицу, те закрчило пут, заједно с малским ђуб |
на отвореној ћошки, где се преко ниске ограде наднеле гране џанарика, на шареном ћилиму и меки |
ке кућне стрехе, и дућанске, и авлијске ограде, и капије, и прозори и врата: свечано се дочекуј |
} Жене се прибише уз кафезе и пробушене ограде; људи, који бејаху код куће, изиђоше на капију, |
трза се, прескочио би још толико високу ограду, растргао би десеторо а то ли једнога, али заман |
есто: једанпут га видела кроз пробушену ограду, једанпут кроз одшкринуту капију, једанпут идући |
и се. „ Алла’!{S} Алла’! севдах женски! од петка у вече до суботе ујутру!“ говоре Турци. „Јазук |
ад му год дође <hi>селам</hi> (поздрав) од сараја, то јест од паше, иде, одмах; тако у младости |
че.{S} Двадесет осам година од то доба, од његове девојке само пепео, ваљда, јер је умрла још п |
риле су се од Бал-беја..., јок од њега, од његове <pb n="115" /> памети: годинама и узрастом де |
вци, хамајлије, мале, велике, од урока, од намере, проклете намере, од страха, и од севдаха...{ |
је на кулу.{S} Колико се била препала, од Прокупља до мулина села десет пута је снашле и пусти |
</p> <p>— Како утеши?{S} Веле полудела, од страха.</p> <p>— Вај, млада!{S} Вај, лепа!{S} Вај, о |
и говори.</p> <p>— Зар полудела, јадна, од страха, или изгубила језик, говоре Арнаутке...</p> < |
осе Ахмед-хафузове чифчије; други, нов, од простих белих дасака, <pb n="107" /> Цигани.{S} У пр |
испод левог воденичког камена, где је, од синоћ, селена, копитњака, коприве, расковника, и још |
ибришим-врвци, хамајлије, мале, велике, од урока, од намере, проклете намере, од страха, и од с |
о оне...</p> <p>Од вике, вриске, писке, од урнебеса, избудише се Ахмед-хафузове слуге и похиташ |
чадром“, кроз капиџике, из целе махале, од јутра до мрака: остављају у предсобљу мокре чадре, ф |
, од урока, од намере, проклете намере, од страха, и од севдаха...{S} И што се икад, међу булам |
ов сарај, коју је обасјало, сву, сунце, од Јастрепца, око које су џамије, висока минара с канди |
буд; а са зеленог чоханог гуња чепкени, од силнога веза раменима му претегли, трепери, према су |
<p>— Вај, млада!{S} Вај, лепа!{S} Вај, од соја! а толико несрећна!</p> <p>И још се нешто говор |
на румелијској страни, и на анадолској, од куда се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руко |
Лесковца у Ниш тако... све раја, кулук, од свију кулука најтежи, и што се тело смрзава, и што д |
ли ћу да постанем, и папаз ћу да будем, од чуда...{S} Чудо!{S} Чудо!{S} Чудо!...{S} Толико ли м |
ене сад, кад ово причамо: зидови су им, од <pb n="71" /> пода до тавана, покривени красним и бо |
па до Белога Мора ћемо те тахтариваном, од Белога Мора ђемијом; носићемо те у Стамбол, па аде, |
се кћи насмеја.{S} Да Бог да се, кузум, од сада увек смејала!{S} И хоћеш, иншала’! јер ево доша |
после, вреле усне, сад изгореле, много, од силне ватре; очита молитву, ту, она, болна...</p> <p |
ко мула каза Фати-султан е ће на испит, од тада је весела, сваки час се за понешто смеје, и уст |
и га, много, њој се чини више од очију, од живота, и од завичаја.{S} Али што је чудновато, и он |
је као свећа или као једна звезда коју, од Исмаилове смрти, свако вече гледа: с ње чита шта јој |
риван, то јест носила, као собицу неку, од дасака, притврђену на две мотке, коју носе четири чи |
ла <hi>Мала К’на-ноћ</hi>?{S} У весељу, од вечери до зоре, до белога дана.{S} Мирише свеж ноћни |
о...{S} Носи му селам, пашо, пријатељу, од мене нека више страха нема.</p> <p>— Беса, мула?</p> |
Шемси-паши, џелату: хоће да има чедо... од муле...{S} Фати-султан.{S} И кажи селам Шемси-паши, |
међу густих, великих шимшира, па клања: од петлова кукурекања учинило јој се мујезиново <hi>Ала |
/p> <p>— Е, кад је тако, носи му селам: од мене нека не дрхти његова ханума; син нека му по гра |
двори, не пуни му чибук, не пали му га; од тада мула није љут и тужан, него смућен, и као да се |
зрно пиринџа, јер му не отиде на гроб; од тада оне две Арнаутке, дадије мулине кћери и сина, н |
е да их когод не опази, не прислушкује; од тада Фати више лежи него што хода и седи, и плаче... |
.{S} Од Шемси-паше донео си селам мени; од мене носи селам Шемси-паши:{S} Да хоћу паре за крв с |
чева зрака причини му се мулин јатаган; од жубора шадрвана шапат љутих Арнаута.{S} Склопи очи, |
ј друма привиђало му се тело Исмаилово; од ветрова ујања причуло му се, час-по, јечање његова с |
а се нешто стиди, као да избегава кћер; од тада не посу по гробу свога сина ни зрно пиринџа, је |
оно горе: у јаблановој сенци види мулу; од сунчева зрака причини му се мулин јатаган; од жубора |
изусти:</p> <p>— Беше, мула, ама...{S} Од Алахова Писма не може се да...</p> <p>— Питаш за сна |
пустој башти његовој, Фати-Султан...{S} Од рода је султанова, зато је зову <hi>султан</hi>, то |
S} Није велики човек дрво без хлада.{S} Од Шемси-паше има фајду читав вилајет...{S} Шта је Турч |
леда и пушта неке чудновате гласове.{S} Од силног страха — онемела!{S} И оне две младе хануме, |
држе коњи, као Војњачком мули жене.{S} Од седам жена имао само петоро деце.{S} Сад једно.{S} Н |
овој су одаји будне још три младице.{S} Од певања, играња, разузданог весеља, хануме се заморил |
ослао...</p> <p>— Слушај, пријатељу.{S} Од Шемси-паше донео си селам мени; од мене носи селам Ш |
он поглавар, одмах пошао к Прокупљу.{S} Од клада крај друма привиђало му се тело Исмаилово; од |
чин?{S} Лист од јасике.{S} Арнаутин?{S} Од репуха.{S} Онај трепери без ветра.{S} Овај се једва |
има саз под мишком, зар ниси видео?{S} Од града до града иду, ударају у саз, песме ваде и пева |
} Алла’!{S} Алла’!{S} Рана!...</p> <p>— Од шта рана, пријатељу!</p> <p>— хоћеш да ти причам јед |
била и Џафер-бејова и мула-Халимова, а од овога часа ниједнога.{S} Оба су јој венчања, по зако |
у...</p> <p>Путоваше до Солуна лађом, а од Солуна коњима и тахтариванима путовали су дуго до Пр |
е, и да јој мирише цветало воће...{S} А од пре три дана је у соби из баште, одакле кроз прозор |
ву милост господаровој кадуни.</p> <p>А од ње се мулина кћи не миче.{S} Црмпураста, млада, круп |
о „победилац“, ножем посред срца, да га од тога не задржаше Турци што се бејаху скупили да глед |
?{S} Џафер-беј... јок, Бал-беј, тако га од милости зову.{S} Баш је, вала, „бал“.{S} Млад, леп, |
ица покварила обичај, да би се сачувала од погледа тајно подсмешљивих, и запиткивања својих при |
иш, гледај да га осрамотиш“, то је чула од оца, више пута, и у њој се мирној и доброј, милостив |
злослутница: зајецаше струне на гуслама од ветра кроз незатворене капцима прозоре; потресе се п |
итав караван с њеном спремом и даровима од његове куће к Прокупљу, па чаршилије истрче пред дућ |
<pb n="147" /> деру антерије на грудима од јада, и плачући раде по авлији, по кући, посла се им |
појас, у белом ћулаву, бос, у терлуцима од црвена сактијана.{S} Тумара, забринут, луд од бриге; |
наку, онако распојас и бос, у терлуцима од црвена сактијана.{S} Брже ходи него досад, мисли на |
нашаране обрве, па да устане.{S} Једна од оне три, мало час будне, заспала; друге две натакле |
ад се зави и изиђе Лесковчанка, ниједна од њих не виде.</p> </div> <pb n="121" /> <div type="ch |
есто разговори, и развесели.{S} Удаљена од свога завичаја, Фати-султан и овде нађе другарице, д |
к!{S} Јазук!{S} Јазук! ...{S} Непуштена од мога сина, удаде...{S} Хиљаду пута јазук!...{S} Ама |
и: а ноћу виче.{S} Двадесет осам година од то доба, од његове девојке само пепео, ваљда, јер је |
и, џелату: непуштена кадуна његова сина од другога... чедо.{S} И кажи селам Шемси-паши, џелату: |
у кући је, штоно <pb n="9" /> реч, мања од макова зрна.{S} Ади да није таква, одлетела би јој с |
се стропошта с коња, не пустив ни гласа од себе; чу се вриска обезглављена ата, и опет одјекну |
S} Стара була не устаде, не пусти гласа од себе, а однеше јој невесту!{S} Оне две и робиња удар |
-беја из харема не пушта.{S} А пашиница од страха чисто луда.{S} Час плаче, час се смеје, смеје |
ца међу другарице!</p> <p>— Куд ће паша од бруке?{S} И шта ће?</p> <p>— Да се бије.</p> <p>— Ка |
тме, полудео.{S} Из Власине је, а никад од тада није у Власини, него тумара, завлачи се по шуми |
несоше је мајци, по њеној жељи; и никад од тада не виде муле, мужа свога, ни јој он дође, нити |
боји некаквога сна!{S} Кад пођем у град од страха дрхти; кад се вратим из града радује се....; |
{S} Леп!{S} Даје јој бесу да неће никуд од ње...{S} Гроб се затворио.{S} Белег су однели Арнаут |
ена сактијана.{S} Тумара, забринут, луд од бриге; застане, зажмури и почне својим танким гласом |
иђе с куле, па кроз разјарену руљу, све од једнога до другога, говори им, обавештава их, моли и |
је, него и да му се диве, да се застиде од његова госпоства. „Знам га оволишног, ћатиба.{S} Мал |
ила да није човек него жена кад не може од Турака да је отме, полудео.{S} Из Власине је, а ника |
а то што је много охола, јер веле да је од краја „видела“, не би имала велики нос, то <pb n="73 |
шездесет ни педесет; рекле бисмо да је од двадесет пет лета, да му није брада бела, дуга.</p> |
ашто ми украде кћер?{S} И не потражи је од муле, — не смеде, да не ражљути мулу.{S} Бекрија, <p |
стара Арнаутка нађе је у одаји, камо је од страха пала, мртву.{S} Још исти дан, Арнаути сахрани |
P19070_C6"> <head>VI</head> <p>Месец је од петнаест дана, онда Турци обично праве весеља; по Фа |
аче врло јуначан, устукну; мулу познаје од кад зна за себе, а први пут му се сад учини да не ли |
енски севда!{S} Добро људи зборе: траје од петка до суботе...</p> <p>Дође дан поласка.{S} То ју |
драва, како верују мусломани, који није од Бога <pb n="53" /> дошао.{S} Затим паша седе, а и му |
султан, да је кадуна другога и ако није од њихна сина пуштена, и, најпосле, шта <hi>мисли</hi> |
а, крупним смарагдима, сафирима, кутије од срме, и један чибук, с великим ћилибаром, за Фатина |
оци, имам; опколише је; узеше пуномоћје од ње, па изиђоше...{S} Венчаше је с мулом с мирном сав |
е с другарицама, пуца из две мале пушке од једанпут.{S} А једанпут <pb n="15" /> је убила из ду |
гледа је у пуне туге очи, што се стакле од залеђених суза, у изгореле усне; а кад чује кашаљ, д |
ара беговица, Лесковчанка, погурена, не од старости, него од болести у крстима; сва се тресе а |
ци: голе, клате се, милостињу траже, не од људи, него од Алаха.{S} А Алах, благ и милосрдан, ни |
ма утеклим у главу, збрчкана, много, не од старости, него од невоље: (како се удала она не зна |
жили <pb n="58" /> пуномоћје за венчање од оне што не зна ни где је, ни ко је она, ни шта је пи |
(тачку) удари...{S} Јеси ли чула да се од петогодишњег мушкарца жене крију?{S} Ниси.{S} Криле |
с маха на мах прхну, гачући, као да се од нечега уплаше; стока по појатама, људи по кућама, пу |
ом.{S} Кад опази мулу ат зарза, трза се од сеиза, и одмах се зачу силна вриска; одјекнуше брда |
и.{S} Њена мајка, и мулина кћи, које се од њене постеље не мичу, и робиње не знају више кад јој |
јер кад буде под земљом, уздржаваће се од суза, молитвом, да кћер сузама својим, мајкиним суза |
во јој је име на уснама.{S} Не стиди се од мајке више.{S} Пре се стидела.{S} Ни мушке тице пред |
а хафуза, турска раја, Срби, скупили се од поноћи, раде; а снег веје, веје, завејава пут; и рад |
нешто, шапће, ваљда молитву.{S} Нити се од тада свукла, нити је легла; плакала, кукала, бусала |
мним оком гледа, па се радује, опрао се од блата; испраћа сина и снаху у Цариград, па му је лак |
рца жене крију?{S} Ниси.{S} Криле су се од Бал-беја..., јок од њега, од његове <pb n="115" /> п |
> <p>— Причај, пријатељу.{S} Слушаћу те од сад па до века.</p> <p>Мула непрестано држи груди, к |
е мало прибра, стид је обузе.{S} Куд ће од бруке!{S} Срамота је чак и од слушкиња.{S} Јер што м |
</p> <p>Метнуше јој ладен, то јест пуце од некакве црне смоле, насред чела.</p> <p>— Е, готово, |
S} Право каже она стара: нема мула више од шездесет, шездесет три; а да су га хануме сад виделе |
>— Сто.</p> <p>— Нема, кћери, нема више од шездесет, шездесет три, па може бити озго још једну, |
ђа га, воли га, много, њој се чини више од очију, од живота, и од завичаја.{S} Али што је чудно |
изан бисером, искићен драгим камењем! и од драгога камења челенку!</p> <p>— Па га претече мула. |
смрти је већи празник од дана рођења, и од дана венчања; човек се тада опростио свега земаљског |
њој се чини више од очију, од живота, и од завичаја.{S} Али што је чудновато, и он њу воли, и а |
д намере, проклете намере, од страха, и од севдаха...{S} И што се икад, међу булама, знало, а и |
а, сети се те приче, њему миле, нове, и од љубави посрну као од поветарца „сарош каранфил,“ дод |
ала, „бал“.{S} Млад, леп, гонџе-лале, и од соја; стриц му је био велики везир, ујак садразам, о |
расне одаје и гледале чудо од лепоте, и од богаства, збуњено, не умејући одатле изићи, док их н |
м, на испиту, пуштена си и од једнога и од другога, баба ти каже.{S} Твој баба је хафуз, и био |
ти, кад јој паша није говорио, кад је и од ње крио као и од туђинаца...</p> <p>Јутро је: сунце |
д будеш, кузум, на испиту, пуштена си и од једнога и од другога, баба ти каже.{S} Твој баба је |
је као женско; а после се стидео, пак и од црне и беле робиње.{S} Залуд су га звале да се играј |
S} Куд ће од бруке!{S} Срамота је чак и од слушкиња.{S} Јер што мула узе, не врати.{S} А и како |
није говорио, кад је и од ње крио као и од туђинаца...</p> <p>Јутро је: сунце се родило: не буд |
мси-паша.{S} Шемси-паши мило, цикнуо би од радости, а уздржава се, крије радост, да је мула не |
рне.{S} А Фатина спрема, и рухо, дарови од Солуна до Прокупља, донети су на двадесет коња, буле |
сафир-одаје читава кујунџиница, зарфови од сухога злата, с рубинима, крупним смарагдима, сафири |
улиних година, у ћурку расеченом позади од пета др струка.{S} Голем сам пут, пријатељу, учинио, |
каже потреба; а нишки паша, и ако млађи од овога, у свему, почиње разговор, само ниже речи, као |
а један трен, на душу му пада грех тежи од најтеже стене.</p> <p>— Исмаил!...{S} Исмаил!{S} Доб |
’смет!</p> <p>Шапатом, све у двоје, али од уста до уста...{S} Мула дође у Прокупље, сјаха пред |
лтан, плачући с њом за дуго.</p> <p>Али од тада Фати мулу не двори, не пуни му чибук, не пали м |
...</p> <p>Џафер, или, како га родитељи од милости зову, Бал (мед), висок је, танак је, очију п |
ва мусломанка: верује у онај свет, бољи од овога, у живот после смрти.{S} И тврда вера у то раз |
дугујеш, за крв, већ...{S} Ако си бољи од мене, ено ти Фати-султан, не твоје снахе, него моје |
мњењу „правих турских племићка“, хануми од <hi>оџака</hi> (од колена) срамота говорити; с други |
, те није дирнула ништа ни од дарова ни од спреме, кад би се понова свадбовало да је готово; а |
добру надала, те није дирнула ништа ни од дарова ни од спреме, кад би се понова свадбовало да |
ен златом; и сијају му се златом везени од црвене чохе тозлуци.{S} Ти његови тозлуци, причају с |
па си извукао у мрежи змију; тражио си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.{S} На г |
ре побуњене Арнауте.</p> <p>— Тражио си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.</p> <p> |
богатим даровима, оделу и накиту, снаси од свекрве, свекра, говори цело Прокупље.{S} И већ је Ф |
тиш, мула, ја ћу да зборим.{S} Селам ти од Шемси-паше: хиљаду лира уместо хиљаду гроша: и конак |
не једнога.{S} А ако ће ме штогод снаћи од Алаха, шућур!</p> <p>И она рече „шућур“ па погледа у |
ад; па силно посуђе, па легени и ибрици од правога сребра које Турци зову <hi>срма-ђумиш</hi>.{ |
испратио на онај свет, без невоље, тек од обести, Шемси-паша.{S} И ту јој се зачује шкргут зуб |
за свадбу.{S} Дан смрти је већи празник од дана рођења, и од дана венчања; човек се тада опрост |
иси.{S} Криле су се од Бал-беја..., јок од њега, од његове <pb n="115" /> памети: годинама и уз |
! викну мула колико може, и отури чибук од себе далеко; жар се просу по ћилиму, а он то не глед |
едни робови, Срби, истерани су на кулук од поноћи; разгрћу снег лопатама целим путем, где ће пр |
ицу; а он се са сестром, много старијом од себе, дуго разговара, и код ње руча, седи до икиндиј |
лимима, огледалима са стакленим оквиром од сто боја и стотину шара.{S} Најлепше су намештене у |
с јабланима око зида и с читавом честом од јасмина, где би се лако скрио човек, и крио за дуго. |
устаје, хода по соби.{S} А Садије-ханум од тада брата не помену; реч „Исмаил“ застаје јој у грл |
унцу, чисто знато; и сија му се џамадан од црвене кадиве извезен златом; и сијају му се златом |
ом затворио, па је тамо плашио, откидао од једнога старога дишћурка самур, па јој то метао у не |
ма, разлио се по целом лицу нежном, као од воска...{S} Тако умиру, ваљда, само они који немају |
њему миле, нове, и од љубави посрну као од поветарца „сарош каранфил,“ додирну својим чистим ус |
а је толико заспало, те да не осети ово од шта се морала потрести под њим земља.</p> <p>Али Исм |
м нестало праха и олова.{S} Кријући ово од Турака, послаше им улака, да склопе барјак... повуко |
е се, милостињу траже, не од људи, него од Алаха.{S} А Алах, благ и милосрдан, није као човек: |
овчанка, погурена, не од старости, него од болести у крстима; сва се тресе а ипак кочоперна, см |
, збрчкана, много, не од старости, него од невоље: (како се удала она не зна за мирно проведен |
лазиле у те красне одаје и гледале чудо од лепоте, и од богаства, збуњено, не умејући одатле из |
аллахи</hi>.{S} Кад би ме неки раставио од тебе, ја бих га...</p> <p>— Кажи, кажи, вели момче з |
арем, као твоја жена.{S} Њу је затворио од младости закон; тебе под старост твоја лудост.{S} Хт |
кров, може бити? или некуд даље, далеко од муле? или у Лесковац?...{S} К Лесковцу се окреће, ду |
ладић) бабом.{S} И ово сад није учињено од обести, већ из освете.{S} Јер мула је дао бесу сам с |
те руке: за селам на оном носи се товар од хиљаду ока.{S} Немај срца на мене!{S} А ово што ти к |
је обуо жуте чизме које је добио на дар од скадарскога паше, Арнаутина; поврх аџемскога шала оп |
елики пас, јер му се час по учини бахат од човека; звечи синџир: ево пета ноћ где га не пуштају |
отиде у сарај паши, што прими у аманет од своје кћери невесту својега сина.</p> <p>Трипут уђе |
селам</hi> (поздрав) од сараја, то јест од паше, иде, одмах; тако у младости, тако сад.{S} У ло |
ав вилајет...{S} Шта је Турчин?{S} Лист од јасике.{S} Арнаутин?{S} Од репуха.{S} Онај трепери б |
е, крадом, и крије сузе, окрећући главу од своје кћери.</p> <p>Арнаутке, из свих села, чувши да |
ти и опет ветрић душе!{S} Славуј у лугу од јасмина удесио још лепше песму!{S} И гугутке се избу |
е га поветарац; славуј је удесио у лугу од јасмина слатко-тужну песму...{S} Песма се чује, из д |
ним драгим камењем, те према сунцу дају од себе све боје; о силај му три паласке са златним кит |
залепили блато на образ...{S} Одустају од пута, али се заклињу да ће мулиницу на комаде, ако р |
апију од Шама, елмаза, Сирије, и тапију од Смирне, челенку Анадолије, ја бих па рекао, срам га |
офијом, с турбама, с текијама; и тапију од Шама, елмаза, Сирије, и тапију од Смирне, челенку Ан |
а!{S} Да ми је са селамом пратио тапију од Стамбола с његовим Сарај-Бурну, где је сарај султан- |
рече паши е је време да се хануме крију од њихова Бел-беја — пропевао петлић...</p> <p>Џафер, и |
капијом неколико Арнаутина.{S} Један му од њих, најстарији, узе нешто живо казивати, а он испрв |
у Лесковац, да однесе пријатељеву сину од муле селам, а мула у Топлицу, да каже Арнаутима е се |
фузу да су срели неке кириџије, и да су од њих чули, како је у свитање <pb n="37" /> пројездио |
} И ето.{S} Јутро је, рано јутро, дршћу од зиме, али се они први <pb n="108" /> загрејаше јер у |
а-Софије, и хафуз је, зна напамет мусаф од корица до корица, па и мене учио мусафу, ја многе су |
ка, раздрљени, жилава врата и изгорелих од сунца прсију, у уским, белим, сукненим чакширама, иш |
веталом врбом.{S} Не; на глави му венац од врбе, и око паса врба; и ату му грива врбом накићена |
и, трза се, ослушкује.{S} Чека сина још од вечерње, па никако да га дочека.{S} И мула-Халим не |
их племићка“, хануми од <hi>оџака</hi> (од колена) срамота говорити; с другима севап.{S} И прву |
ла она </l> <l>Чак до ђердане...</l> <l>Од акшама љубиће је драго...</l> <l>Док се не сване...< |
најпросвећеније жене, но оне...</p> <p>Од вике, вриске, писке, од урнебеса, избудише се Ахмед- |
Довде што си правио, сваки рече аферим! одавде што би, сваки би рекао јазук!{S} Алах за један г |
м пизму тера, није више ни он човек.{S} Одавде ако ћу даље, срамота ће у воду да потоне, жалост |
.</p> <p>— Био један човек, ко зна кад, одавно, у старо време, па скривио нешто; а суд нареди.. |
м.{S} То је конак мула-Халимов, у коме, одавно, осим послуге готово више никад никога.{S} Отвор |
аков, ноћном тишином.{S} Ману су Турци, одавно, кад је био млад, момче за женидбу, украли и пот |
ва врбом накићена...{S} Сав град будан, одавно; искићене му широке кућне стрехе, и дућанске, и |
е таква, одлетела би јој с рамена глава одавно, нарочито кад хафуз није при себи: бекрија је би |
де по оном реду, који је у својој глави одавно, кад се умирише Арнаути, писао и написао Шемси-п |
, него упро очи у врх.{S} И ено га тамо одавно, и ако није устрчао, него отпузао“.{S} Хода, па |
веће, искићено ињем; и последњи је лист одавно опао, откинуо га бесни север, што час-по са стра |
папуче, звече котлови.{S} Све живо већ одавно будно, жене и девојке, и млади људи, и момци, и |
, ако га не послушају, или ако га после одаду.</p> <p>— Па?</p> <p>— Нема ни Хасана, ни Халида, |
Има ли правде и закона!...“</p> <p>Пође одајама како никад досле.{S} Не гледа у слушкиње, а зап |
и у трећој.{S} Кућа пространа с многим одајама, одаџицима, ћошкама; прозора пуно; на прозорима |
Глава вилајету!{S} Нећу ја у одаји; по одајама нека се бију жене.{S} Хајде на мегдан!{S} Пушка |
двоспратна кућа једна, врло пространа; одаје, одајице, ћошке, софе, горе; доле трем и одаје за |
ена уз припомоћ слушкиња десет дана.{S} Одаје се бејаху претвориле у радионице: лествице, чекић |
а га на ногама дочека, чак пред вратима одаје с тахтом; уведе га у одају, посади га на тахт, на |
на трава...{S} Шушти лишће крај прозора одаје где лежи Фати-султан, покреће га поветарац; славу |
га на тахт, на своје место.{S} Из друге одаје изиђе нишки паша, плав, висок, у чоханим шалварам |
ља се опет уплаши.{S} Пређе преко ниске одаје једанпут, а, штоно реч, <pb n="26" /> затресе се |
еди, јадом саломљена, у једном куту оне одаје где јој је кћи „телејисана“, у свиленој дугачкој |
ле су се на чардак, улазиле у те красне одаје и гледале чудо од лепоте, и од богаства, збуњено, |
а се појавила каткад, прошетала кроз те одаје, с дугачким скутом свилене јој антерије, држећи г |
колико је лепа Фати-султан.{S} А кад из одаје изиђе мула, као џин, дугачке беле браде, Исмаил о |
по име, њему мило а он зарида, изиђе из одаје; побеже удно вотњака, изговори стењући: „Алла’!{S |
{S} Њена мајка, коју мало час изнеше из одаје, да не види кад јој кћи издише, клечи сад крај ње |
>Три дана се затварао, а после пошао из одаје у одају, с ћошке на софу, у дугачкој антерији, го |
ад мање срамота, и не би пролазила кроз одаје као петао кад му покисне перје.</p> <p>„Ко ходи п |
одајице, ћошке, софе, горе; доле трем и одаје за послугу, под селамлуком мушку, под харемом жен |
види се, што је тим украшавало ове три одаје десет жена уз припомоћ слушкиња десет дана.{S} Од |
јој.{S} А паша?{S} Прошав мимо ове три одаје, широм отворене, кад се из Прокупља врати, и угле |
.{S} Најлепше су намештене у харему три одаје, једна с улице и две из баште, где пашиница госте |
и кишу кроз прозоре, рђаво затворене, у одаје, у џамли-ћошке.{S} Покисле кокоши су на седалу пр |
Наваљена на један јастук, вунен, у куту одаје, седи Фати-султан, а према њој је мајка њена.{S} |
е везено златом.{S} У дну друге мусафир-одаје читава кујунџиница, зарфови од сухога злата, с ру |
уле, три године.{S} У дну једне мусафир-одаје сложени су душеци, јоргани, јастуци, све свила и |
к по душек, јорган по јорган из мусафир-одаје у сарачану, тамо...“ не изусти „камо се у годину |
е прима, што се турски зову <hi>мусафир-одаје</hi>; а још лепше су намештене сад, кад ово прича |
е изгледати ханум-ефендију.</p> <p>И на одаји где је невеста прозори широм отворени; на тим про |
е их је украо сан.</p> <p>Па и у другој одаји спавају, и у трећој.{S} Кућа пространа с многим о |
12" /> <p>Они поседаше у једној великој одаји, и припалише им се чибуци, све мула-Халимови; а о |
дуга.</p> <p>У једној великој а ниској одаји, са вратима на свод, са шареним таваном, и миндер |
и мула-Халимовој, у великој, али ниској одаји наложена је пећ земљана, с крчазима; па ту је и м |
енада, из преграда под долапима, у оној одаји где с мајком спава.</p> <p>Туговао, стидео се, и, |
hi>срма-ђумиш</hi>.{S} У трећој мусафир одаји, с улице, чивилук велики, заузео цео један зид: п |
сле њена другог венчања с мулом.{S} А у одаји, где сад лежи, према постељи, чивилук, пун, Исмаи |
ет у земљу гледају, и помислили би да у одаји нема никога, да се не чу кашаљ...{S} Жене упрле о |
Фати по коси, и замислила се, као да у одаји никога нема; претура, ваљда, нешто крупно по глав |
полако.{S} Гледа се у огледалу као да у одаји никога нема, ни мајке!{S} Гледа се у огледалу и < |
} Паша!{S} Глава вилајету!{S} Нећу ја у одаји; по одајама нека се бију жене.{S} Хајде на мегдан |
ни глас: једна стара Арнаутка нађе је у одаји, камо је од страха пала, мртву.{S} Још исти дан, |
преко прага!{S} Шта су се разговарали у одаји, нико не зна; а кад се растајаху, мула рече ово:< |
пашо!{S} Да сам жена, ја бих ти казао у одаји <hi>какву крв</hi>; ама сам човек, па не могу.{S} |
Осим невесте и старе кадуне, у овој су одаји будне још три младице.{S} Од певања, играња, разу |
ој постељи; мењала место, час у мусафир-одаји, час у диван-хане, како је загрејало пролетње, ђу |
атна кућа једна, врло пространа; одаје, одајице, ћошке, софе, горе; доле трем и одаје за послуг |
ше и врата; свеж ваздух, мирисав испуни одају...</p> <p>— Трећи ће петли сад, изусти мајка шапа |
е сме.{S} Најпосле, брзо, уђе у кућу, у одају где му кћи лежи мртва; и кад је виде, зовну је по |
пред вратима одаје с тахтом; уведе га у одају, посади га на тахт, на своје место.{S} Из друге о |
рашном облепљена да не улази хладноћа у одају; светлости мало, чиста ваздуха ни мало, мирис јел |
рухо и оружје брата јединца...{S} Уђе у одају, па кад је Фати-султан упита шта је, шта говоре, |
весту својега сина.</p> <p>Трипут уђе у одају где је Фати-султан, и трипут из ње изиђе.{S} Глед |
а се затварао, а после пошао из одаје у одају, с ћошке на софу, у дугачкој антерији, готово као |
ва, ни дивљи узвици; мулина кћи улази у одају где је Фати-султан, излази из ње; разабрала је шт |
је то велика грехота, па полете кћери у одају.</p> <p>Али камо јој кћери?...</p> <p>Још јој људ |
че, кад се врати из града и хтеде ући у одају, родитељима, чу да му се родитељи полако разговар |
да, у петак, јутро бејаше, дође к њој у одају једна стара беговица, Лесковчанка, погурена, не о |
ве, у земљу да пропадне.{S} Уђе у своју одају, метну чивију, па се не појави до мрака, док паши |
чак џак, и однет у дућан Ахмеда-туџара, одакле се после караван кренуо?{S} И зашто се уочи тога |
} А од пре три дана је у соби из баште, одакле кроз прозор види капиџик мулине кћери, и крај ње |
окри врапци џакају испод широке стрехе, одакле се киша лије.{S} Гугутке се из својих котарица н |
оте, и од богаства, збуњено, не умејући одатле изићи, док их не опомену пашине слушкиње е им ва |
ст ако...</p> <p>Имам ућута, помаче се, одахнув, а уз врата, одшкринута, приђе Махмуд-беј, с ве |
ој.{S} Кућа пространа с многим одајама, одаџицима, ћошкама; прозора пуно; на прозорима нигде ка |
ук...</p> <pb n="136" /> <p>И робиња је одведе тамо, а она седне на мекано шиљте: провлачи број |
ну Шемси-пашина сина!</p> <p>— Ако није одведена, била је венчана.</p> <p>— Јазук!</p> <p>— И б |
кумрија светила.{S} Да није било муле, одвели би је у харем пашин, обљубио би јој лице пашић, |
а.</p> <p>— Да дође, да дође, ха-ха-ха! одговара с прозора куле главом мула, и насмеја се грохо |
лтан-ханумине“.{S} Одмах, ханум-ефенди! одговара Есма понизно, и хита. „А ти, ђозум Ајше, душек |
у вину купа, трезан; плаче и грли кћер, одговара јој, теши је, подсећа је на „к’смет“ и на <hi> |
ум-ефендијом, пашо азретлери (светли).“ Одговара му понизно, а гледа га уплашено, јер јој се уч |
ни ко је она, ни шта је питају, ни шта одговара?{S} И радили су преко закона: пуномоћник јој б |
Не зборим ли добро?</p> <p>Он ништа не одговара.{S} Гледа га.</p> <p>— И после, мула, Шемси-па |
пала стару: пита је, пита, а она јој не одговара, но је само гледа и пушта неке чудновате гласо |
очи у Фати-султан; знају да се одмах не одговара, срамота, те једна се нада, друга стрепи.</p> |
ме ухватила.</p> <pb n="93" /> <p>Овако одговара несуђеној заови; а кад јој мајка опет дође, њо |
/p> <p>Свесно схвата питање, а бесвесно одговара:</p> <p>— Исмаил ће у зору овамо... на ату, на |
не само да чује, него и да види шта му одговара.{S} Пита: „где је Бал-беј?“ А слушкиња: „С хан |
рукчије световати, до: кад те испитују, одговарај слободно, и све по срцу.{S} Немој, кузум, по |
</p> <p>— Десет пута пита, и десет пута одговарају, једно те једно, испрекидано, задихани:{S} Б |
лице“ никако не гледају, није ред, већ одговарају погнуте главе и спуштених очију.</p> <p>У ов |
и сви оружани до зуба.{S} Чекају Фатин одговор, па...</p> <p>Врата се одшкринуше; Фати, онако |
не учи његова кћи?{S} Ааа“ Кад не доби одговора, стара настави:{S} Џафер-беј је млад, видела с |
те је као између живота и смрти.</p> <p>Одговора нема.</p> <p>Свршено.</p> <p>Махмуд-беј се пом |
елам-Алећ, пашо!</p> <p>— Алећим-Селам! одговори паша, својим танким гласом, устајући, јер се у |
ник Шемси-пашина сина?</p> <p>— Ево га, одговори Мурад-беј, и гурну уз врата једнога дежмекасто |
ога ћеш сад?“ пита је суд. — Ниједнога, одговори она (јер ни код другога не беше јој добро), па |
Мурад-беј онако пита; и трећи пут Фати одговори „буди“.</p> <pb n="119" /> <p>— Алла’!{S} Алла |
е те ударише <pb n="128" /> толико?“ Он одговори: „Ружом“. „А, шегу тераш.{S} Како може да расц |
{S} Или да је била при свести, па да је одговорила пуномоћнику да неће за пашића?{S} Али каква |
шина сина, Џафер-беја; она му је трипут одговорила: хоћу, и била је тако мирна.</p> <p>— Фати-с |
Кад је питају за кога ће „За Бал-беја“, одговориће весело...{S} Мој Бал-беј булбул; мула вук... |
е мало повратила, и разгалила, па...{S} Оде јој мајка, и оде јој несуђена заова, у Прокупље, на |
, преда се гледају.{S} Дуга поворка ова оде пут Врање...</p> <p>— Чији је караван?</p> <p>— Ахм |
адрже у харему, кад зажели да изиђе, да оде међу другове...</p> <p>Из Прокупља стижу паши гласо |
аутима, пред кулом, за овај договор, па оде у кулу; и наједанпут се диже силна граја, вика, див |
ости и ашиковању, па се опростише: паша оде у Лесковац, да однесе пријатељеву сину од муле села |
и покора, заплакаше.</p> <p>Хафуз-Ахмед оде, а не рече мули:{S} Зашто ми украде кћер?{S} И не п |
шта је било, истрезни се; распитује куд оде непознат пљачкаш, харамија.{S} Сам би ишао да тражи |
и се...</p> <p>Прокупчани су видели где оде с Арнаутима к Топлици.</p> </div> <pb n="44" /> <di |
јутру рашчу се по Прокупљу, а до довече оде тај глас у Лесковац, у Ниш, и Врању.{S} А сутра-дан |
и разгалила, па...{S} Оде јој мајка, и оде јој несуђена заова, у Прокупље, на два дана, или, к |
ла, као џин, дугачке беле браде, Исмаил оде мајци, поче да се око ње мази, да је испитује. „Кад |
{S} У сарај ћу ја...</p> <p>И кад већил оде, мула позва Арнауте.{S} Сутрадан су Арнаути опколил |
за час, по делом граду; а из града глас оде у Топлицу.</p> <p>— Три заптије:{S} Хасан, Халид и |
о, чиста ваздуха ни мало, мирис јела, с одела, дим дувана, угаљ у мангалу, дисање толико душа, |
S} Арнаутке седе около, пуше, мирише им одело на угаљ, а неко и на неопранштину; прозори сад за |
е: чини јој се да то није њено свадбено одело, но покров, за њен сандук...{S} А кад се спусти н |
и-султан пред јенђама; погледа у богато одело, кадивено, извезено златом, спремљено њој за <hi> |
е Исмаилове.</p> <p>О богатим даровима, оделу и накиту, снаси од свекрве, свекра, говори цело П |
у, његовој <pb n="10" /> лепоти, његову оделу, његову коњу, коњској опреми, и питају се ко је п |
, стидети се.</p> <p>У <hi>конаку</hi>, одељењу за људе, нигде госта.{S} Скупише се, с вечери, |
рексутра се чу топот коњски и у капију, одједанпут, и звекир, и халка, и дланови.</p> <p>— Шта |
тавише пред капијом Ахмед-хафузовом, па одјезди у Топлицу да исприча мули.{S} Кад мула чу, ништ |
и.</p> <p>— Фати!{S} Фати!</p> <p>А као одјек и на њену цику и на Исмаилове сестре речи зачу се |
тан!{S} Фати-султан!{S} Фати-султан!{S} Одјекну њено лепо име, њему мило а он зарида, изиђе из |
одирнуо стрменом, а ат није вриснуо, да одјекну брда и Јастребац, <pb n="96" /> јер је осетио д |
ј првој ноћи.{S} Глухо и мртво Прокупље одјекну на све четири стране, а Исмаил се стропошта с к |
; чу се вриска обезглављена ата, и опет одјекну глухо и мртво Прокупље...{S} Врисну ат још једн |
од сеиза, и одмах се зачу силна вриска; одјекнуше брда и Јастребац.{S} Мула га нежно омилова, п |
дивље:</p> <p>— Алла!{S} Аллааа!</p> <p>Одјекнуше брда и Јастребац:</p> <p>— Алла!{S} Аллааа!</ |
д пред кулом насмеје, грохотом, да гора одјекује, па Арнаути чују, било у по дана или у по ноћи |
у и Врањи.{S} Говоре шапатом, а те речи одјекују чак по Топлици.{S} Слушају Арнаути, и слуша му |
.{S} Истина, једне хануме долазе, друге одлазе, али све тихо и полако.{S} Са „чадром“, кроз кап |
грђене.</p> <p>Једне су долазиле, друге одлазиле, тако по вас дан, неколико дана пред свадбу; а |
i>, оно се нешто друго говори.{S} После одласка скадарскога паше из Лесковца, једно јутро, рано |
нула, једанпут...</p> <pb n="146" /> <p>Одлете из мајкине руке соко, не соко, него бели голуб.. |
а од макова зрна.{S} Ади да није таква, одлетела би јој с рамена глава одавно, нарочито кад хаф |
/l> <l>Док се не сване...</l> <l>Сад ће одлетет’, мајко,</l> <l>Шахин<ref target="#SRP19070_N2" |
г старца.</p> <p>Она поче, испрекидано, одмарајући се готово после сваке речи:</p> <p>— Кажи се |
жену, „за севап“.{S} За тахтариванима, одмах, појавише се мулина кћи и оне две дадије, све три |
здрав) од сараја, то јест од паше, иде, одмах; тако у младости, тако сад.{S} У лов је полазио с |
ути чују, било у по дана или у по ноћи, одмах се спремају за „кавгу“, пуне пушке, оштре јатаган |
мир...{S} Дахну душом паша, смишљајући, одмах, какав ће „пешкеш“ Мурат-паши, не знајући да се А |
наутима из племена кому је он поглавар, одмах пошао к Прокупљу.{S} Од клада крај друма привиђал |
може да рече „Фати-султан-ханумине“.{S} Одмах, ханум-ефенди! одговара Есма понизно, и хита. „А |
у да му пратим писмо и у њему селам сад одмах.</p> <p>И отури чибук, а узе: дивит, перо и харти |
не упрле очи у Фати-султан; знају да се одмах не одговара, срамота, те једна се нада, друга стр |
е госта.{S} Скупише се, с вечери, па се одмах разиђоше, јер се невестин отац опио, па се побоја |
а <hi>Алахово Писмо</hi> и казује да ће одмах у Прокупље, да јој испрати мајку.{S} Арнаутке гле |
пази мулу ат зарза, трза се од сеиза, и одмах се зачу силна вриска; одјекнуше брда и Јастребац. |
ака, да склопе барјак... повукоше се, и одмах почеше доносити из Ниша, кријумчарећи, праха и ол |
м излазила развијена као пред оца.{S} И одмах се чу његов глас, тих и слаб, готово као мало час |
е могу.{S} Него ако ти је воља да чујеш одмах, ја ћу...{S} Мула не доврши, него метну руку на ј |
ба, што је Фати-султан несрећна.</p> <p>Одмах по Светом Илији.{S} Изгуби сласт бостан, и све во |
ме као садањи тапетари; оброк им је био одмор; некад се прошле без оброка, јеле с ногу радећи; |
узеше на испит, него је оставише да се одмори и да мисли, да размишља читаву недељу; а онда, у |
(или домаћица) код куће пошто је сео и одморио се.{S} Пашиница покварила обичај, да би се сачу |
пски коњ, ождребљен близу Мртвога Мора, однегован на обалама немирне Мармаре, коме је дала име |
ње...{S} Гроб се затворио.{S} Белег су однели Арнаути некуд далеко...{S} Чује му глас, бесу јо |
ула-Халим, је ли истина да си ми ти <hi>однео</hi> снаху?</p> <p>— Истина, пашо.{S} Ама зар Фат |
а се опростише: паша оде у Лесковац, да однесе пријатељеву сину од муле селам, а мула у Топлицу |
е уморне зенице.{S} Исмаилова је сестра однесе на шиљте, па је милује, љуби, повраћа је, плаче |
један у путу не разболи, те да писмо не однесе.{S} А скадарски паша, чим прими писмо, и прочита |
а крила доби, ка Арнаутлуку, да што пре однесе црни глас родитељима, ојађеној мајци Исмаиловој. |
хануме, и тек покоју проговоре. „Да се однесе онај лепи мангал са звездом и месецом код невест |
ремћаја изнесе из тахтаривана хануму, и однесе је на кулу, па она узе слабим гласом нарицати, к |
и-султан-ханумом; а овај с њеном мајком однесе се кући Ахмед-хафузовој.{S} На задњу капију улаж |
.</p> <p>Кад је венчаше с мулом понова, однесоше је мајци, по њеној жељи; и никад од тада не ви |
та изнесен некакав грдно дугачак џак, и однет у дућан Ахмеда-туџара, одакле се после караван кр |
затворени прозори, ни онај кроз који је однета Фати-султан.{S} Јастуци крај прозора мокри, и за |
рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето...{S} Оздравићеш мајци, иншалла’!...</p> <p>Мајк |
рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето.{S} А ако није, ти ухо на срце...{S} Да ти обнов |
ла не устаде, не пусти гласа од себе, а однеше јој невесту!{S} Оне две и робиња ударише у вику, |
јер једни одобравају измирење, други не одобравају.{S} Али и сад мула сиђе с куле, па кроз разј |
сти, да се покољу међу собом, јер једни одобравају измирење, други не одобравају.{S} Али и сад |
{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћ |
{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћ |
{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Мурад-беј будем пуномоћни |
мирише, сва, на копитњак, на омиљен, на одољен, на мајкину душицу, на хиљадама лековитих трава, |
није јој жао.{S} Како би се она млада, одрасла у кафезу као кумрија светила.{S} Да није било м |
е са женама научио.{S} Материн јединац, одрастао у харему, да је увек мајци пред очима.{S} Сад |
едва миче кад кокошке иду на седало пре одређена сата.{S} Танка глава куд ти оком.{S} Дебела гл |
га набави, даде га кћери; али, узалуд: одсеченој глави лека нема.{S} Испрва у постељи дан, на |
ако скоро није.{S} Подижу јој се плећа, одскачу груди, јеца...</p> </div> <pb n="106" /> <div t |
би му они залепили блато на образ...{S} Одустају од пута, али се заклињу да ће мулиницу на кома |
рилупа халка на капији, или звекир, она одшкрине капију и тешка се: „Вај! вај!{S} Јазук што ћет |
ућута, помаче се, одахнув, а уз врата, одшкринута, приђе Махмуд-беј, с великом белом чалмом и |
p> <p>Трећи пут...</p> <p>Из собе, кроз одшкринута врата чу се загушљив, врло слаб, болан глас: |
ла кроз пробушену ограду, једанпут кроз одшкринуту капију, једанпут идући једној другарици, и ј |
ју Фатин одговор, па...</p> <p>Врата се одшкринуше; Фати, онако болна, склања се, да је не виде |
шти Рузиђар (Ветар), диван арапски коњ, ождребљен близу Мртвога Мора, однегован на обалама неми |
им кад је није први пустио.</p> <p>И... ожени се старац дететом!</p> <p>Не, ту закон нема посла |
и.{S} И додали би:{S} Био би грех да се оженило дете (младић) бабом.{S} И ово сад није учињено |
ајмлађа, којом се бејаше пре три године оженио, умре преклани; и веле да је хтела постати мајко |
је...{S} У ђердеку је с невестом...{S} Оживеше приче Мифтарове...; умним оком не гледа Мифтара |
ам је зарадио то презиме, стекао дангу (ожиљак)...{S} Ха, ха, ха!{S} Шта ко чини, све сам себи, |
од шездесет, шездесет три, па може бити озго још једну, и две.{S} Кад сам ја била девојка, он ј |
тина.{S} Ама што питаш?{S} Ти ћеш мајци оздравити, иншала! па ево га Хедрлес, красан ваздух...{ |
ице и кашаљ, све као руком однето...{S} Оздравићеш мајци, иншалла’!...</p> <p>Мајка је узе љуби |
да што пре однесе црни глас родитељима, ојађеној мајци Исмаиловој... </p> </div> <pb n="20" /> |
ови ђаволови синови са женском главом и ојађеном мајком, не би им се прошло наште срца.</p> <p> |
его пре, зажмуриле су кад би год њихов „ојнак“ растурио његову „купу.“ Игра се с њима у вотњаку |
и Алахово Писмо, она, по њену доласку, ока не сушаше; и дању и ноћу плакаше она што за три дан |
доше му вранца, ата пастушаста, паметна ока, танких ногу а дугачке гриве и репа, с кићеном опре |
млада Арнаутка, као гуја, и за тренуће ока баци се на Лесковчанку, заиста добро плаћену, дохва |
а селам на оном носи се товар од хиљаду ока.{S} Немај срца на мене!{S} А ово што ти казах, обич |
им, да ће их мерити гајтаном колико су ока тешки, ако га не послушају, или ако га после одаду. |
но, задихани:{S} Буна...</p> <p>Паша се окамени.{S} Стоји као камен; ништа више не пита.{S} А к |
кога; али ко њега дирне, тешко томе, не окани га се докле га не сатре.{S} А кад му год дође <hi |
јским ћилимима, огледалима са стакленим оквиром од сто боја и стотину шара.{S} Најлепше су наме |
је обасјало, сву, сунце, од Јастрепца, око које су џамије, висока минара с кандилима, испрва к |
еламлуком мушку, под харемом женску.{S} Око конака врт са шадрваном између леха, за уживање и п |
зор са хартијом, крај мајке, прислонила око на парченце стакла на прозору, па гледа...{S} Бујиц |
грлу, извлачи венедик-кошуљу с мемицама око грла, да се види, смеши се радосним осмехом...</p> |
м с једнога краја на други, с јабланима око зида и с читавом честом од јасмина, где би се лако |
зи где се граја стишава, прислони и она око на стакло, угледа, међу Арнаутима, оца.{S} Не чује |
срца, завукао руке под појас, хуче; иде око куће, дође пред кућу, а не улази унутра, не може, н |
н пепела и угљевља, уместо жара; још је око ње прибор за телејисање, мали жути тасови с варком |
еле браде, Исмаил оде мајци, поче да се око ње мази, да је испитује. „Кад би нешто мајка рекла: |
ом.{S} Не; на глави му венац од врбе, и око паса врба; и ату му грива врбом накићена...{S} Сав |
ко јако, све јаче, као да су се скупили око ње сви ноћни дуси...{S} Мирише копитњак и мајкина д |
у, и Срби, са својима код куће, Арнаути око конака мула-Халимова, очекују господара с ханумом и |
е бела робиња, с дебелим златним ланцем око врата, с великим златним карикама у ушима, обучена |
гло кули мула-Халимовој; па људи остају око куле, а жене се пењу на кулу, да виде несуђену каду |
то, својом руком, наместила по јастуку око кћерине главе, по јоргану...{S} Мирис...{S} Она се |
рлише се: цикну, стеже Исмаилову сестру око врата, да је удави.</p> <p>— Фати!{S} Фати!</p> <p> |
ст повратила; отвори очи, сави руке оцу око врата, љуби му браду, и проговори!{S} Прва реч коју |
а сад, има недеља дана, сваку ноћ, баш око поноћи, кад се сам слободи, и развесели.{S} Јежи му |
но радује, а мулина кћи дршће...</p> <p>Око конака свет, иглу да пустиш, не би пала на земљу; ч |
вију.{S} Сокаци празни, капије, високе, оковане мертечким ексерима, затворене чивијом, а негде, |
„сургун.“ На уживање му дато пет села у околини Ниша, и Прокупља, дивљега лепотана, где се пове |
уби сласт бостан, и све воће.{S} Духа с околних висова помаман ветар и наноси кишу кроз прозоре |
руке сејмени, обучени у празнично рухо; около их је било још, као да су посадили на мазгу дете, |
а свод, са шареним таваном, и миндерима около зида, на високом <hi>тахту</hi>, као неком престо |
ма, и крушке из сламе.{S} Арнаутке седе около, пуше, мирише им одело на угаљ, а неко и на неопр |
шћем, па родом, Он, благ и милосрдан, и оком неће тренути.{S} Аллах!{S} Ама и осветљив си.{S} К |
ре одређена сата.{S} Танка глава куд ти оком.{S} Дебела глава ни тамо где је десет бројеница ре |
..{S} Оживеше приче Мифтарове...; умним оком не гледа Мифтара и његову невесту, него себе и Фат |
м у Лесковцу, крај сина, гледа га умним оком како се угађа, дотерује, очекује невесту, нестрпљи |
је за булбула...{S} И то венчање умним оком гледа, па се радује, опрао се од блата; испраћа си |
м, а с лицем свежим, готово без бора, с оком црним и крупним, што с маха на мах сине као у млад |
} Арнаутке гледају тугу и јад, па и ове окорела срца жене, што се нагледале крвних освета, и от |
Богу да се „на кавгу“ не <pb n="52" /> окрене; људи, уплашени, ћуте.{S} Јер сад нису замешали |
маилом плаче.{S} Јер у кули, куд се код окрене, све Исмаилово...{S} Исмаилово рухо, стоји сложе |
камо ли фереџу; смакла јашмак с усана, окренула се к Фати-султан па јој, пушећи, говори, прича |
аучину, чаршав на душеку, испружила се, окренула се мало на леву страну, прозору, осмехнула се |
и обиђоше је; а други, ђаволови синови, окренуше коње к њој, да је прескоче...{S} Прегазише је, |
капак један, прозорски, а буле и робиња окренуше се прозору, вриснуше и простреше се по поду, д |
одиже с обојеним крвљу уснама и зубима, окрете се према Фати-султан, и силно припљеска длановим |
што у исто време и мрзи и прети, па му окрете леђа, сиђе с тахта без збогом.</p> <p>Затутњише |
ле? или у Лесковац?...{S} К Лесковцу се окреће, душом полази...{S} Тешко рањена голубица!{S} Те |
, дубоко уздахне, крадом, и крије сузе, окрећући главу од своје кћери.</p> <p>Арнаутке, из свих |
еђу расејаних ниских кућа арнаутских, и окречених и неокречених, покривених и сламом и плочама, |
се над очи сасвим; дуга брада, проседа, округло подшишана, затрепери кад се узму грчити танке, |
сетио, Арнаути опазили да нема у мулину оку пламена што буктијаше кад је ишао Шемси-паши први п |
е, расковника, и још пуно трава; све се окупало пре сунца; а Фати-султан-хануму ће после сунца. |
млади људи, и момци, и деца; све се већ окупало, пре сунца, крај пуне пупољака руже, под вишњом |
ком, <pb n="143" /> у златним хаљинама, окупан, намирисан мирисом јоргована, искићен исцветалом |
у ће после сунца...{S} Окупани дочекују окупана јунака...{S} Из врта, из непрегледног вотњака А |
Фати-султан-хануму ће после сунца...{S} Окупани дочекују окупана јунака...{S} Из врта, из непре |
трахом.</p> <p>Киша не престаје, а буде окупише „леш“.</p> <p>— Има леша у Топлици, није друго. |
гушљив, врло слаб, болан глас:</p> <p>— Ол (буди)!</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим |
0_N1"> <foreign xml:lang="tr-Cyrl">Саба олду, ђунеш догду, ујанмаз!</foreign> </note> <note xml |
доносити из Ниша, кријумчарећи, праха и олова: „нека је све готово, ако се паша посили, па опет |
само примирили, јер им нестало праха и олова.{S} Кријући ово од Турака, послаше им улака, да с |
це појави се, те према њену засијаше се оловне капе с врхова витих минара.{S} Улазе у град, пус |
{S} Из онога сахана пало је сребро, не, олово на њене капке, очи су се склопиле...{S} Не сања в |
ије мулине кћери и сина; трећа јој лила олово, па јој сипа у уста кап по кап воде где је олово |
јој сипа у уста кап по кап воде где је олово било.</p> <p>Она још лежи у незнани, а мула тражи |
а! на једну страну метни перо, на другу олово, ела!{S} Ха-ха-ха! засмеја се мула, па настави: „ |
е.{S} Ама, ко би био луд да мери перо с оловом?!...</p> </div> <pb n="47" /> <div type="chapter |
озном смрћу, сруши се као храст ишчупан олујом, па зарида...</p> <pb n="22" /> <p>На Арнауте ни |
паша по прокупачком сарају, и мисли.{S} Омален, црн, зелених живих очију, испупчених јагодица, |
нуше брда и Јастребац.{S} Мула га нежно омилова, попљескав га по танку а дугачку врату, као у л |
кад јој коју нежну каже, и кад је руком омилује...</p> <p>И праштала му.{S} Украо ју је, али не |
ом ведрим, мирише, сва, на копитњак, на омиљен, на одољен, на мајкину душицу, на хиљадама леков |
дну, и две.{S} Кад сам ја била девојка, он је био бећар...{S} Аман!{S} Висок као селвија, очи м |
е усана Фати-султан-хануминих.{S} Млад, он није веровао, и ако му је верни Мифтар причао, да чо |
скуљале из рана више леве сисе и главе, он рикну као стрелом погођен лав, и сруши се на њега, н |
ће их прво цветом, па лишћем, па родом, Он, благ и милосрдан, и оком неће тренути.{S} Аллах!{S} |
ђе из дворишта хафуз-Ахмед треће јутро, он виде пред својом капијом неколико Арнаутина.{S} Једа |
ежи змију; тражио си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.{S} На глави ти камен, у ср |
.</p> <p>— Тражио си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.</p> <p>Погодио мула.{S} На |
...{S} Није, каже, џелат; ама кад ти... он ће ти платити крвнину.{S} Крвнину понекад плаћа све |
е.{S} Сина су ти, мула, убиле харамије; он хоће...</p> <p>— Алла’!{S} Ху!{S} Лела’!{S} Ху!...</ |
е...</p> <p>Разговарају се, гледају се; он, у љубавном заносу, додирну врховима прстију њено <p |
нума; син нека му по граду сербез ходи; он, шетајући се, нека не преза.{S} Враћам му слободу, т |
вала љубав погледима, осмесима — душом; он, гледајући њене усне црвене као род једне вишње у бо |
сад...</p> <p>Дође време да се растану; он извади из недара низ бисера, па га даде невести.{S} |
ла и ја разговорили и договорили“...{S} Он је ижљубио мајци руку, и „секао“ црни курбан.</p> </ |
до његових чифлука, и гине војска...{S} Он посла још војске, и пред војском Мурат-пашу, старца, |
смаилом недељу, него без њега век...{S} Он је тамо...</p> <p>— Чучук-ханум... мајка твоја...</p |
а изиђе пред пашу, нешто да му каже.{S} Он седи у једној затвореној софи крај мангала, у антери |
<hi>султан</hi> али и његове кадуне.{S} Он љуби руку само својој мајци, своме оцу, својим стари |
а се уплаши, коју ли су му изабрали.{S} Он воли Фати-султан-хануму, а срамота га да им каже.{S} |
сам ти...{S} Тако!{S} Пуши и слушај.{S} Он није џелат, заклиње се.{S} Сина су ти, мула, убиле х |
егов силистер полако, и мало погнут.{S} Он заповеди да се наоружају сејмени, да што пре отиду у |
у Шкодралију: да он иде мула-Халиму.{S} Он може да...{S} И узе му нешто шаптати; шапће дуго.</p |
чиме те ударише <pb n="128" /> толико?“ Он одговори: „Ружом“. „А, шегу тераш.{S} Како може да р |
{S} Старац се тресе; усне му се грче, а он пружа стиснуту песницу према Прокупљу, к Лесковцу; и |
ош прве године пошто су је потурчили, а он је још тражи, још кука за њом и прети Турцима.{S} Ка |
најстарији, узе нешто живо казивати, а он испрва ништа не разуме, као да је пијан, или луд; па |
ако данас, тако сутра — остало једно, а он се радовао као дете играчки, као што се радовао кад |
м трговац, нити мога сина крв хеспап, а он се за ту крв погађа; уместо бакарних грошева, златне |
себе далеко; жар се просу по ћилиму, а он то не гледа, него рашири руке на груди, притисну их, |
сан, што јој изиђе пред очи као јава; а он јој гледа руке и не мислећи на њен сан, па се неколи |
е, посла телала да му сазове Арнауте; а он се узе полако спремати.{S} Обуче се у „карпус-чоха“ |
S} По некад му воде коња у коњушницу; а он се са сестром, много старијом од себе, дуго разговар |
ка лошотиња, тражи помоћ у мене...{S} А он је оном топличком вуку, медведу, и земљак, и друг, и |
о светити; сви остављали на Алаха.{S} А он како се свети, ето.{S} Страшна ли је твоја освета, А |
!{S} Одјекну њено лепо име, њему мило а он зарида, изиђе из одаје; побеже удно вотњака, изговор |
овеш, очни ми виде, пашу Шкодралију: да он иде мула-Халиму.{S} Он може да...{S} И узе му нешто |
/hi> мула-Халим, то јест, да му је сина он убио, срце јој за час стаде, свест је остави...{S} К |
назли-Стамболком.{S} Мало поћуташе, па он узвикну:</p> <p>— Аман! зар нам је оваква прва забав |
ла да му је опише; она је лепша; шта је он данас својим очима гледао!{S} У заносу заборави ата, |
ојим старијима; а Фати-султан-хануми је он старешина, господар...{S} Грли јој вити стас... „Миф |
ом, младим Арнаутима из племена кому је он поглавар, одмах пошао к Прокупљу.{S} Од клада крај д |
кивао је све младиће из племена кому је он поглавар.{S} Смеје се само кад је врло љут.{S} Кад с |
Алахову љубав да није џелат; да ти није он сина...</p> <pb n="125" /> <p>— Аман, пашо, главо Ск |
> <p>Кад Арнаути доведоше хафуза, па се он стропошта крај своје кћери, и узе је грлити и плакат |
да га причува, знојава провода, док се он са сестром види, поразговара.{S} По некад му воде ко |
м, ко малим, како је коме срце било), и он жив, нигде ране, само понека модрица!{S} Кад би четр |
а му овај бисер спремила за „виђење“, и он га већ три дана у недрима носи, гледајући да им „виђ |
ека, чедних као у девојке.{S} Истина, и он је задиркивао многу лепу Циганчицу, али је још „гонџ |
од завичаја.{S} Али што је чудновато, и он њу воли, и ако је никад није видео; ради ње сваки да |
е био леп, колико што је био јунак; а и он је жене волео; женио се седам пута.{S} У двадесет се |
м <hi>Шећер-Шербет</hi>; а понекад се и он с њом затворио, па је тамо плашио, откидао од једног |
... сасвим паметан.</p> <p>А да ли види он, оџаковић, паша, фукару, ону тројицу из прокупачког |
</p> <p>Мулино место није на тахту, али он се попе и загрме:</p> <p>— Селам-Алећ, пашо!</p> <p> |
е, жали маче, те неће ли човека?{S} Али он је, Шемси-паша, Фати-султан, ј’лдз’м (звездо), што д |
чао с њом.{S} Али како да се свети мули он, што плаши робиње мишем, а и сам га се готово боји, |
ра царева у његов пашалук донесе.{S} Ни он излази из конака, ни пашиница, ни пашић, Бал-беј.{S} |
па и на мртвом пизму тера, није више ни он човек.{S} Одавде ако ћу даље, срамота ће у воду да п |
д тада не виде муле, мужа свога, ни јој он дође, нити га она позва; не помену га.{S} Као красне |
сам ја била; у сестриној је башчи чучао он, Исмаил...{S} Аман!{S} Како ми је било онда, Зулфи; |
ице, коме се такођер чуди Арнаутин, јер он није мислио да може бити тако белога лица под топлим |
Турчину, опрости, сто заклетава?</p> <p>Он говори, очи му се сијају, лице се зажарило: бесу дај |
аш, мула?{S} Не зборим ли добро?</p> <p>Он ништа не одговара.{S} Гледа га.</p> <p>— И после, му |
на. (А опростила га се много пре рока.) Она се опоравља, а мајка види па се нада, радује се; Бо |
те што нису звате њену сину у сватове, она је пресудила, е нису ни њенога друштва достојне, а |
ткивања својих пријатељица.{S} И после, она није <pb n="77" /> могла примити хануме, јер јој је |
...{S} Капци су јој тешки, склапају се, она их отвара...{S} И џин, џински цар миче се... то је |
ле се заморила, отежали јој очни капци, она их с муком отвара, и сања, али не више будна, него |
јој је помињала к’смет и Алахово Писмо, она, по њену доласку, ока не сушаше; и дању и ноћу плак |
им прилупа халка на капији, или звекир, она одшкрине капију и тешка се: „Вај! вај!{S} Јазук што |
ого, од силне ватре; очита молитву, ту, она, болна...</p> <p>— Па да умрем.{S} Што, Зулфи?{S} В |
ће ли за Шемси-пашина сина, Џафер-беја; она му је трипут одговорила: хоћу, и била је тако мирна |
.{S} Мимо кафезе јој пролази младожења; она га дочекује крадом, иза кафеза, да је нико не спази |
а.{S} Сестра није умела да му је опише; она је лепша; шта је он данас својим очима гледао!{S} У |
} Лепа је...{S} Нека питају своју кћер; она ће и њима казати колико је лепа Фати-султан.{S} А к |
емајући и удајући сироте девојке?...{S} Она беше удата, а не живи с мужем, те га остави.{S} Мла |
ине главе, по јоргану...{S} Мирис...{S} Она се радује...{S} О, како је срећан онај који умире с |
покаткад, дању, а и ноћу, разговара.{S} Она вели да испрате Бал-беја у Цариград... „Какав Стамб |
она рече „шућур“ па погледа у небо.{S} Она му није више о сну говорила, но му исказивала љубав |
по глави, кад се много похаси.</p> <p>— Она би тада репом.</p> <p>— Змији жалац није у репу.{S} |
ло, или гору, или воду где није Алаха?“ Она се застиде, поцрвене: истина лудо питала.{S} Нарочи |
, па наружила лице: липти крв с њега, а она нариче, пролива горке сузе...{S} Хита да се наплаче |
ев дан...</p> <p>Ђурђев дан је сутра, а она је у постељи, свиленој.</p> <p>Лежала на миндеру, л |
Пашиница напала стару: пита је, пита, а она јој не одговара, но је само гледа и пушта неке чудн |
од Јастрепцем, увијена у бели покров, а она се залеђена суза отопила и низ образ пролила, и туж |
<p>Још јој људски и не казаше шта је, а она чупа косу, гребе лице, грува се у груди и виче из с |
Фати-султан упита шта је, шта говоре, а она не каза е њој прете, него слага: „Шемси, проклет да |
себе више не може.{S} Мајка је љуби, а она:</p> <p>— А, а!{S} Нов тахтариван мој, без врата и |
="136" /> <p>И робиња је одведе тамо, а она седне на мекано шиљте: провлачи бројенице кроз прст |
p>— Кажи, кажи, вели момче задовољно, а она се застиде, па поче да крије лице и да се смеје.{S} |
роких шалвара; и чим би устао ујутру, а она: — Избаци једно, Бал-беј.{S} Тако данас, тако сутра |
, ко би рекао да ће дочекати пролеће; а она га чекала, и, ево, <pb n="137" /> дочекала га, и ње |
оре Турци. „Јазук!“ узвикују буле.{S} А она, лепа Фати-султан-ханума мирна; бледа је као свећа |
:</p> <p>— Фати-султан, срећа!</p> <p>А она се промени у лицу и рече:</p> <p>— Исмаил-бег... ћу |
вњује ли се цвет с копривом...</p> <p>А она?{S} И чула свађу, и гледала песнице, и видела крв, |
ле, мужа свога, ни јој он дође, нити га она позва; не помену га.{S} Као красне Топлице ваздух, |
р, кога до сад нико није видео, само га она гледа.{S} На глави му у место круне сахан, из кога |
ник јој био човек, Арнаутин један, кога она ни у сну није снила; уместо да су тражили њена комш |
тарости, него од невоље: (како се удала она не зна за мирно проведен дан, сат, увек у страху, д |
Убаво лане;</l> <l>Мор дугмета запучила она </l> <l>Чак до ђердане...</l> <l>Од акшама љубиће ј |
ег’м! промуца мајка, па заплака.{S} Зна она: тахтариван из џамије — мртвачки сандук; конак на б |
репцем — гроб.{S} Фати би лакше.{S} Зна она, мусломанка, да ко жељу самртнику не испуни, четрде |
аривана хануму, и однесе је на кулу, па она узе слабим гласом нарицати, кћер јој опет снађе она |
ена <pb n="49" /> ума, него дивљака; па она његова гласина нарочито кад је љут...!{S} Старац, а |
брат, напустила и кућу и мужа); остаде она с мулом и дадијама мулине кћери и сина.{S} Па дадиј |
им гласом нарицати, кћер јој опет снађе она болест, стаде јој се грчити и кривити лице, и удари |
а: скочи мула као младић.{S} Право каже она стара: нема мула више од шездесет, шездесет три; а |
а, да јој је погинуо младожења, и да је она остала <hi>слободна</hi>.{S} Толико знала.{S} Мање |
на звезда најлепша, најсветлија, кад је она онолико лепа, онако светла.{S} Сестра није умела да |
е од оне што не зна ни где је, ни ко је она, ни шта је питају, ни шта одговара?{S} И радили су |
украсти са ливаде козу музару, коју је она врло волела.</p> <p>Милује Фати по коси, и замислил |
ла старца са сажаљавањем, јер у њему је она, млада, чиста, неискусна, видела само уцвељена оца, |
крв за крв, <hi>како може</hi>, додаје она, и облије јој румен бледо лице.</p> <pb n="65" /> < |
уком.{S} Не пита је шта је снила, да се она, казујући му сан, још више не уплаши, но само рече; |
свилену антерију, и накићену; па кад се она, нешто проговоривши, осмехне, мајка се добру нада, |
ом платила, није јој жао.{S} Како би се она млада, одрасла у кафезу као кумрија светила.{S} Да |
у, ока не сушаше; и дању и ноћу плакаше она што за три дана сузе не пусти.{S} А не казиваше мај |
загрди а не може, онај га свет гледа; и она диже руке, па опет их спушта, свет гледа...{S} И за |
те песме, како је слатка та туга!{S} И она је ту исту тугу осетила, као Лејле, Лејле-ханум...{ |
рави, сва у бело, личи на љиљан.{S} А и она је као љиљан, чиста је, чисте јој очи, којима се чу |
м спута и ноге руке, те не може да се и она освети Шемси-паши и за брата и за несуђену снаху.{S |
опази где се граја стишава, прислони и она око на стакло, угледа, међу Арнаутима, оца.{S} Не ч |
непокривено.{S} Па ту је међу оружјем и она мала пушка, с искићеном јабуком, где му бејаше рука |
штогод снаћи од Алаха, шућур!</p> <p>И она рече „шућур“ па погледа у небо.{S} Она му није више |
1" /> по зими, болна преболна, и где би она дела рухо и оружје брата јединца...{S} Уђе у одају, |
иле у груди кад је за угао замакао, али она није ништа осетила, јер Исмаилово јој је лице било |
кад јој облаче и гиздају снаху,“ говори она млада Прокупчанка, што је мало час на доксату каву |
ад?“ пита је суд. — Ниједнога, одговори она (јер ни код другога не беше јој добро), па се врати |
ло урезано у срце прво, те јој било као она светлост што јој допре до зенице ујутру, кад се про |
</p> <p>— Да идемо заради муле; ама ако она каже да ће за пашина сина, на комаде ћемо је.</p> < |
како се Арнаути свете.{S} Пашу су, како она верује, набедили, али ко ће то доказати оним дивљац |
, већ читав месец.{S} Гледала је све то она умним очима два месеца, а после, молила да се из То |
њој мрскога.{S} Ово је освета.{S} Макар она за њу главом платила, није јој жао.{S} Како би се о |
м пошла чинио раван као тепсија.{S} Јер она је знала да је Фати-султан била венчана, да јој је |
да: с ње чита шта јој је писано.{S} Јер она је права мусломанка, па верује у судбину, у <hi>Ала |
Кад му је украли, разболео се, а кад му она поручила да није човек него жена кад не може од Тур |
Прокупље, у свој конак, па да јој падну она два венчања, ту да је испитају, ту да каже хоће ли |
рата једнога дежмекастог старца.</p> <p>Она поче, испрекидано, одмарајући се готово после сваке |
<p>— Шта има, ханум?...{S} Седи.</p> <p>Она седе ниже његова шиљтета.</p> <p>— Сву ноћ нисам сп |
п по кап воде где је олово било.</p> <p>Она још лежи у незнани, а мула тражи пуномоћнике, сведо |
игао руке, хоће да је загрди а не може, онај га свет гледа; и она диже руке, па опет их спушта, |
д јасике.{S} Арнаутин?{S} Од репуха.{S} Онај трепери без ветра.{S} Овај се једва миче кад кокош |
и се, затутње под њим земља...</p> <p>А онај велики пас у дишар-авлији чисто помахнита: лаје, т |
би некуд далеко, ни сама не зна куд, на онај брег под Јастрепцем, увијен у бели покров, може би |
а је Исмаила млада и зелена испратио на онај свет, без невоље, тек од обести, Шемси-паша.{S} И |
ана ништа не пије.{S} Није пио два дана онај који се није трезнио, који је, како причају улазио |
сана још је насред собе; још је крај ње онај бакаран мангал, пун пепела и угљевља, уместо жара; |
а без мужа беше пет година: заинатио се онај, па не удара печат за њено пуштање.{S} Најпосле је |
, и тек покоју проговоре. „Да се однесе онај лепи мангал са звездом и месецом код невесте; хану |
спавале; још нису затворени прозори, ни онај кроз који је однета Фати-султан.{S} Јастуци крај п |
} Она се радује...{S} О, како је срећан онај који умире с осмехом радости на уснама, са сном ко |
се свици, не певају тице, тишина, само онај бор много шушти, и тужно се превија голо дрвеће, ј |
гурен: чисто човек не би рекао да је то онај старац што пре неколико месеца украде девојку, што |
е већа радост.{S} Савест јој чиста, јер онај глас могао је допрети и до падишахове хануме, а до |
је као оне, права мусломанка: верује у онај свет, бољи од овога, у живот после смрти.{S} И твр |
.{S} Ту беше пуномоћник, ту сведоци, ту онај Сведок што све види, све чује, кад даде пуномоћје, |
вати, да мула немаде и на уму и на срцу онај увели пупољак у његовој Топлици, да не помисли:{S} |
тово, ако се паша посили, па опет пусти онакав луд глас, то јест, да ће пред падишаха с тужбом |
ници, из очију пламен сукља, лица чисто онакажена, загледају пушке, гледају јатагане.{S} Млади |
, најсветлија, кад је она онолико лепа, онако светла.{S} Сестра није умела да му је опише; она |
звикну стара Арнаутка, и скочи, покуша, онако стара, да истрчи, па не могаде, но се заљуља и лу |
па...</p> <p>Врата се одшкринуше; Фати, онако болна, склања се, да је не виде људи с откривеном |
вога занатлије, дућанџије, или, рецимо, онако некога радника, већ робиње, и беле и црне.{S} С п |
, небројено благо...{S} Пође по конаку, онако распојас и бос, у терлуцима од црвена сактијана.{ |
...{S} Кириџије су њега среле.</p> <p>— Онако стар сам!</p> <p>— Ваш сам...{S} Како му је бела |
каменује.{S} Ископаше рупу, закопаше га онако како је суд наредио; и за тридесет девет дана ту |
њој равне.{S} Њој је писано овако, њима онако.{S} Бог дели срећу, а ашчија чорбу, па нека им ни |
век се обуку, наките коње.{S} И мула се онако обукао, и узјахао својега вранца, пастушаста ата; |
у купао.{S} Хода до ноћи, тад долази, и онако мокар сруши се на шиљте, у једном куту селамлука, |
дарају као зиловима, чочечки, певају, и онако седећи играју.{S} Бела робиња час гледа у хануме, |
а то се пашиница гордила, поносила се и онако поношљива.{S} Ниједанпут није рекла: жени ми се с |
опази, неисказана радост, раширише се и онако широке зенице, нагло се подиже да устане, па кад |
ена узела је дворити мулу, као оца, или онако стара човека; приносила му чибук, <pb n="64" /> п |
о ни овамо, ни кириџије, ни трговци, ни онако путници; погинуло неколико „јерлија“, Прокупчана, |
— Буди!</p> <p>И још једанпут Мурад-беј онако пита; и трећи пут Фати одговори „буди“.</p> <pb n |
сведоци?...{S} Нигде једнога...{S} Тек онако говоре, душмани...{S} И хафуз-беј, твој баба, вол |
и мене учио мусафу, ја многе суре знам онако, напамет, па за то знам шта је небо, земља, рај, |
еди према њој, забрађена белим јашмаком онако као кад се Богу моле, с бројеницама; провлачи урм |
VI</head> <p>Месец је од петнаест дана, онда Турци обично праве весеља; по Фати-султан дошле су |
да мисли, да размишља читаву недељу; а онда, у петак, јутро бејаше, дође к њој у одају једна с |
цају у плиткој Морави? да ли њих угледа онда кад очи исколачи, подиже ћулав с темена и устрчи у |
м, тај чаробни град Фати-султан оставља онда кад треба да је у њему...; велика је, девојка.{S} |
л ће у зору овамо... на ату, на коме је онда отишао, у оном срмали-џамадану... у белој хаљини.. |
е ми снаха рођака цара царева.{S} Да се онда мање гордила, било би је сад мање срамота, и не би |
рем пашин, обљубио би јој лице пашић, и онда...{S} Да га остави?{S} Или да је била при свести, |
ила, пак ни једну није погледала, па ни онда, кад су додиривале земљу, врховима прстију, где је |
, Исмаил...{S} Аман!{S} Како ми је било онда, Зулфи; а сад!...</p> <p>— Кс’мет (судбина), чучук |
{S} За Божју љубав!{S} Носи шиљте тамо, онде, крај капиџика...; води ме тамо“.</p> <p>— Чучук х |
дне појурише на улицу развијене! друге, оне што ни усред бела дана не иду улицама без пратње, п |
е, јаглук по јаглук с тавана у сандуке, оне...“ не може да рече „Фати-султан-ханумине“.{S} Одма |
гласа од себе, а однеше јој невесту!{S} Оне две и робиња ударише у вику, али доцкан: човека је |
ораха с црном Ђултер и белом Замбак; а оне му све угађале, више него пре, зажмуриле су кад би |
чорбу, па нека им није на њу жао.{S} А оне које нису њој равне, и које стоје према њој као зем |
Аман, султанијо!{S} Ашколсун!</p> <p>А оне две дадије, што досад удно собе стајаху, очекујући |
ринџа, јер му не отиде на гроб; од тада оне две Арнаутке, дадије мулине кћери и сина, нешто се |
шаране обрве, па да устане.{S} Једна од оне три, мало час будне, заспала; друге две натакле на |
и <pb n="58" /> пуномоћје за венчање од оне што не зна ни где је, ни ко је она, ни шта је питај |
у, бригу, страх, и стид.{S} Али како ће оне баш све опазити, кад је у „светло лице“ никако не г |
рсаде!{S} Минире!</p> <p>У собу улетеше оне две Арнаутке, дадије; сручише читав ибрик воде на Ф |
ве.{S} Од силног страха — онемела!{S} И оне две младе хануме, и робиња, више говоре покретима р |
ванима, одмах, појавише се мулина кћи и оне две дадије, све три на коњма, с белим чаршавима пре |
лико горео.{S} Да га послужише шербетом оне девице којих се нису дотакли ни човек ни ђеније, де |
а оном свету његови...{S} И Фати је као оне, права мусломанка: верује у онај свет, бољи од овог |
ког престола, него с небеског, исто као оне четири књиге, из којих се човек учи да верује и <pb |
оброг понашања најпросвећеније жене, но оне...</p> <p>Од вике, вриске, писке, од урнебеса, избу |
им сном спавају, мртве уморне, нарочито оне с девојачке стране.{S} Зар су се веселиле само ноћа |
дуваном; још испретурани јастуци где су оне с девојачке стране спавале; још нису затворени проз |
S} Седи, јадом саломљена, у једном куту оне одаје где јој је кћи „телејисана“, у свиленој дугач |
и цигару духана, ни бардак воде“, шапћу оне три робиње у предсобљу ханумама.{S} Па ни слушкиње |
удновате гласове.{S} Од силног страха — онемела!{S} И оне две младе хануме, и робиња, више гово |
на Фатину главу.{S} Уплашила се, па се онесвестила.</p> <p>Само мало, па дође к себи, још блеђ |
{S} Стрча с куле, назва Бога Арнаутима; они му Бога прихватише и продераше се, дивље:</p> <p>— |
е, ја бих па рекао, срам га било!...{S} Они, Стамболије, Турци, продају и купују живот, тело и |
што воће продају готово више никога.{S} Они набили џак на главу, и прођу једанпут махалама пуст |
овцу, други к Нишу, трећи к Топлици.{S} Они што пођоше к Топлици, брзо се вратише па казују Ахм |
о је, рано јутро, дршћу од зиме, али се они први <pb n="108" /> загрејаше јер угледаше тахтарив |
!{S} Алла’! прихватише сви остали, па и они избацише пушке.{S} Забубњаше бубњи; писнуше зурне.< |
меном, раширише ноздрве, полетеше; па и они мали коњи као ластавице су.{S} Затутњи земља.{S} Ле |
од воска...{S} Тако умиру, ваљда, само они који немају на души ни трунке греха.{S} А овако уве |
е говорити е је мула дао бесу, па би му они залепили блато на образ...{S} Одустају од пута, али |
ји и белој чалми.</p> <pb n="112" /> <p>Они поседаше у једној великој одаји, и припалише им се |
ного шареним, кесама кићеним, газовима, оним што је било најлепше у великом Безистану цариградс |
верује, набедили, али ко ће то доказати оним дивљацима.{S} Излетеће неко преда њ усред бела дан |
жали свога сина; јенђе помињу Лесковац; онима се с девојачке стране чини као да су поубијани св |
потресе сам светитељ с несреће потомка оних што су се пред њим часним крстом крстили и служили |
ного каљавим, осим симиџија, бозаџија и оних што воће продају готово више никога.{S} Они набили |
ва је, по његову мњењу и памети, само у оних кадуна које се зову <hi>султан</hi>; узе је полако |
да пусти сина по граду <hi>сербез</hi>, оно се нешто друго говори.{S} После одласка скадарскога |
аута.{S} Склопи очи, да ово не гледа, а оно ето мулина сина, на ату; млад, леп, исти његов Бал- |
ашту, мисли да ће му тамо лакше бити, а оно горе: у јаблановој сенци види мулу; од сунчева зрак |
..{S} Ја сам мислила да је то Исмаил; а оно...{S} Хедрлес (Св. Ђорђе)...{S} Благо мени!...{S} Н |
причу <hi>Јарац и Вук</hi>...{S} Кад је оно ударио рогом јарац вука, опростио му вук, али нису |
аве, прошлога лета, тако је сад опорави оно што удари Шемси-паши катран на лице и подиже Исмаил |
амо да си му убио сина, а да не направи оно што направи.{S} Ама кад је било, хајде се са Шемси- |
урско“.{S} Па још кад дође ред да врати оно што је Фати-султан-ханумино: кад пође читав караван |
омилу мокра угљевља. (Изврнуо се мангал оно вече, у оном <pb n="42" /> чуду и забуни, па нека и |
у (јер јавно не смеју), и да деле с њом оно што јој зацело на лицу читају, бригу, страх, и стид |
зуба, и сукне јој пламен из очију, као оно њену оцу пред пашом, а час-по, па је тако нежна, ра |
јест да никога не може снаћи друго, до оно што му је писано прстом Алаховим по челу, кад је на |
као у Алаха: не може је снаћи друго до оно што јој је писано.{S} Гледа у ту бледу звезду, па ј |
тако јак, све јачи, као да је ту башта онога света...{S} Из онога сахана пало је сребро, не, о |
"> <head>I</head> <p>Шућур!{S} Прогнаше онога бесног пса, коме човеков живот није ништа; прогна |
као да је ту башта онога света...{S} Из онога сахана пало је сребро, не, олово на њене капке, о |
ад ти поручује да не слушаш ни овога ни онога, већ да метнеш ухо на срце...{S} Да ти не прети м |
ом срмали-џамадану... у белој хаљини... оној...{S} И јенђе... дошле!...{S} Ево му мајке...{S} А |
и изненада, из преграда под долапима, у оној одаји где с мајком спава.</p> <p>Туговао, стидео с |
везда најлепша, најсветлија, кад је она онолико лепа, онако светла.{S} Сестра није умела да му |
ашена, ваљда што јој кћи много бледа, и онолико мирна.{S} Али за што?{S} Фати-султан је невеста |
оћу паре за крв свога сина, ја бих узео онолико колико се узима: хиљаду гроша, ни аспре више.{S |
ина да у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови.</p> <p>— Истина, бебег’м.{S} И ја зн |
е; јер у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови...{S} И Фати је као оне, права муслом |
/> љуби Бога, и како ће му се судити на оном свету за рђава дела.</p> <p>Племство, госпоство, г |
т на овом свету дрхте руке: за селам на оном носи се товар од хиљаду ока.{S} Немај срца на мене |
не лиши једине наде, састанка с њом на оном свету.{S} И Исмаилова сестра плаче, нариче, љути с |
отиња, тражи помоћ у мене...{S} А он је оном топличком вуку, медведу, и земљак, и друг, и добар |
изврши понова венчање... све да буде по оном реду, који је у својој глави одавно, кад се умириш |
угљевља. (Изврнуо се мангал оно вече, у оном <pb n="42" /> чуду и забуни, па нека изручила ибри |
мо... на ату, на коме је онда отишао, у оном срмали-џамадану... у белој хаљини... оној...{S} И |
реним шиљтетима поред миндерлука, све у оном положају у коме их је украо сан.</p> <p>Па и у дру |
да ли види он, оџаковић, паша, фукару, ону тројицу из прокупачког сараја, што оставише децу бе |
е зилове и дахира, ни мангал, ни скупља ону гомилу мокра угљевља. (Изврнуо се мангал оно вече, |
аш.{S} Не живи Мејрем-ханума...{S} Знаш ону Мејрем-хануму до теткине ти куће, што је увек као а |
де, да се жене не кикоћу кад те махалом опазе“.{S} Тако мисли; а после куне брод који Ахмед-хаф |
ом <pb n="51" /> жеженим златом.{S} Кад опази мулу ат зарза, трза се од сеиза, и одмах се зачу |
здржава се, крије радост, да је мула не опази, да се не покаје.{S} А како да се не радује!...{S |
, кад су саме, осврћу се да их когод не опази, не прислушкује; од тада Фати више лежи него што |
ги, проклет да је“!...{S} Лаже, лаже, и опази где се граја стишава, прислони и она око на стакл |
оме се радује; а на њену се лицу радост опази, неисказана радост, раширише се и онако широке зе |
ћена, тужна...{S} Ат је осетио, Арнаути опазили да нема у мулину оку пламена што буктијаше кад |
рах, и стид.{S} Али како ће оне баш све опазити, кад је у „светло лице“ никако не гледају, није |
, и сад весела, смеши се!{S} Ове две то опазише, па Лесковчанка се тајно радује, а мулина кћи д |
и час; а кад дођу близу каквога дрвета, опале, неки, из пушке, те се стресе снег и прхне препла |
колише га Арнаути, крупни као горштаци, опаљена лица и дугих брка, раздрљени, жилава врата и из |
ом ћечету, неки у фесу и пешкиру, сви у опанцима.{S} Стаде вриска пастушастих атова, бију земљу |
скићено ињем; и последњи је лист одавно опао, откинуо га бесни север, што час-по са страшним фи |
ја, и појавише се из великога дворишта, опасана високим, дебелим зидом два тахтаривана.{S} Једа |
бекри-Ахмед-хафуза, раја турска, Срби, опасани ликом; а дванаест крај носила иду, за смену, и |
а паше, Арнаутина; поврх аџемскога шала опасао је силај, па наместио ваздан кићене пиштоље и ја |
еч; за тебе, ђозум...</p> <p>— Ђувенде! опет је прекиде Арнаутка, и опет је лупи у врат песницо |
} Алла’!“...{S} А јоргован опет мирише! опет лишће шушти и опет ветрић душе!{S} Славуј у лугу о |
снег веје, веје, завејава пут; и раде, опет раде, јер се не зна време, доба ноћи или дана, кад |
} Прво, убио је својега чифчију; после, опет тако; после, воли му се кћи с мула-Халимовим сином |
да устане, па кад не могаде, завали се, опет, у јастуке и радосно поче:</p> <pb n="139" /> <p>— |
вестом њена Бал-беја! „Јазук, јазук!{S} Опет јазук!{S} Има ли правде и закона!...“</p> <p>Пође |
покуља крв као из кладенца вода!...{S} Опет пролази свет, али га не каменује, и ако има рока ј |
говара несуђеној заови; а кад јој мајка опет дође, њој:{S} Ништа ми није... није грозница.{S} И |
p>Али Фати би добро само до пролећа, па опет рђаво, потајне грознице, кашаљ сух, све чешће...{S |
онај га свет гледа; и она диже руке, па опет их спушта, свет гледа...{S} И загрлише се: цикну, |
а је све готово, ако се паша посили, па опет пусти онакав луд глас, то јест, да ће пред падишах |
даде крвнину пола Житорађа.{S} Мало, па опет уби човека, те даде другу половину Житорађа.</p> < |
мула-Халима.“ Само мало паша дахну, па опет терет... „Хтео си у луг где булбули поју, па си иш |
а, кажи...{S} Крв...{S} Какву крв? муца опет паша.</p> <p>А мула:</p> <p>— Е, пашо!{S} Да сам ж |
А?{S} Говори сад мула?</p> <p>Мула сад опет ћути.{S} Гледа скадарског пашу.</p> <pb n="126" /> |
викну: „Шемси!{S} Крв за крв!“ Суља се опет уплаши.{S} Пређе преко ниске одаје једанпут, а, шт |
>— Ђувенде! опет је прекиде Арнаутка, и опет је лупи у врат песницом; а сирота Фати сад заплака |
себе; чу се вриска обезглављена ата, и опет одјекну глухо и мртво Прокупље...{S} Врисну ат још |
луци, ергелу, робље, срам га било!{S} И опет га срам било!{S} И још једанпут га срам било! загр |
ди да не може, склапа их, клоне...{S} И опет се као нечему нада, нешто очекује?{S} Чему има да |
капи крви, и целим телом задрхта.{S} И опет се помаче; мула се примаче.</p> <pb n="54" /> <p>— |
ваку по на особ скува; сипе, промућка и опет сипе: сваку по на особ послужује.{S} Дим дувана ко |
оргован опет мирише! опет лишће шушти и опет ветрић душе!{S} Славуј у лугу од јасмина удесио јо |
Муха да пролети чула би се.</p> <p>Људи опет у земљу гледају, и помислили би да у одаји нема ни |
ла је, на грудима Исмаилове сестре, али опет Исмаил.{S} Отворио се гроб...{S} Збацио <pb n="69" |
на узе слабим гласом нарицати, кћер јој опет снађе она болест, стаде јој се грчити и кривити ли |
вета твоја!{S} Алла’!“...{S} А јоргован опет мирише! опет лишће шушти и опет ветрић душе!{S} Сл |
</p> <p>Мурад-беј понови питање.</p> <p>Опет ништа.</p> <p>Трећи пут...</p> <p>Из собе, кроз од |
зумбулов мирис, пије га као ђулов сок, опија се, заноси се, а очи се склапају, саме...</p> <p> |
} Очи га задивљавају, и збуњују, а коса опија као зумбул, јасмин, њена светла мека коса, густа |
н, сат, увек у страху, да јој се муж не опије, да не виче, да не нападне кога.) Потамнела, земљ |
оравио би своју несрећу; али како да се опије, кад ово два дана ништа не пије.{S} Није пио два |
а једним кишом их лије.{S} Па бар да се опије, заборавио би своју несрећу; али како да се опије |
на, у лудилу које га спопада кад год се опије; па уместо да га већ једанпут казне смрћу, досуди |
се одмах разиђоше, јер се невестин отац опио, па се побојаше свађе, и какве несреће усред најве |
о светла.{S} Сестра није умела да му је опише; она је лепша; шта је он данас својим очима гледа |
мове...{S} Иду к Лесковцу...{S} Хоће да опколе прокупачки сарај...{S} Сва чаршија затворена...{ |
тишли за тахтариваном.{S} Млади Арнаути опколили конак с грађанима, па све чешће пуцају мале пу |
а позва Арнауте.{S} Сутрадан су Арнаути опколили кулу својега муле, рано, спремни за пут, на ко |
ди:{S} Фатин пуномоћник, сведоци, имам; опколише је; узеше пуномоћје од ње, па изиђоше...{S} Ве |
рату, као у лабуда, па се вину на њ.{S} Опколише га Арнаути, крупни као горштаци, опаљена лица |
врши пашину заповест.{S} И већ до подне опколише сејмени кулу мула-Халимову.</p> <p>— Поздравио |
ено, не умејући одатле изићи, док их не опомену пашине слушкиње е им ваља ићи, плакаће им деца, |
овите траве, прошлога лета, тако је сад опорави оно што удари Шемси-паши катран на лице и подиж |
опростила га се много пре рока.) Она се опоравља, а мајка види па се нада, радује се; Богу се м |
венчање умним оком гледа, па се радује, опрао се од блата; испраћа сина и снаху у Цариград, па |
зил!...{S} Грдан мој резил! ...{S} Мора опрати блато са својега образа, и с образа својега прад |
оти, његову оделу, његову коњу, коњској опреми, и питају се ко је поноситији, младић или ат њег |
ногу а дугачке гриве и репа, с кићеном опремом, с абаијом везеном <pb n="51" /> жеженим златом |
а и груди, прља им сапи, гриве и кићену опрему.{S} Сејмени јуре за Арнаутима, погледају се час- |
рнаутину више једна беса, него Турчину, опрости, сто заклетава?</p> <p>Он говори, очи му се сиј |
<pb n="122" /> <p>Мисли паша како да се опрости страха, кад не може срамоте, никад ни до века; |
аилу турбе.{S} И још јој боље би кад се опрости бремена. (А опростила га се много пре рока.) Он |
јој боље би кад се опрости бремена. (А опростила га се много пре рока.) Она се опоравља, а мај |
оговорио, не би ли га тада погледала, и опростила му што се заборавио, <hi>мало</hi> погрешио, |
{S} Кад је оно ударио рогом јарац вука, опростио му вук, али нису вучићи.</p> </div> <pb n="134 |
ођења, и од дана венчања; човек се тада опростио свега земаљског, изишао из борбе каткад велике |
ој Топлици, да не помисли:{S} Хајде!{S} Опростиће ми и Бог и син, кад пристанем да се и њена ре |
наштву, и о младости и ашиковању, па се опростише: паша оде у Лесковац, да однесе пријатељеву с |
угљем...{S} Пролазе турске уске улице, опточене ниским кућама, високим чардацима и оградама, п |
оветарац разговара с Топлицом; где мучи опустела Југ-Богданова кула, гледајући, муком, чуда бес |
пише, у сарају, код оца, много се игра ораха.{S} Страстан је играч ораха, и страсно гледа прев |
, камо је нарочито направљено за играње ораха, почупана трава, утапкана земља; а мајка наредила |
се, и, најпосле, шта ће, узео се играти ораха с црном Ђултер и белом Замбак; а оне му све угађа |
биње.{S} Залуд су га звале да се играју ораха; нити се играо, ни се с њима разговарао; метнуо б |
ого се игра ораха.{S} Страстан је играч ораха, и страсно гледа превртање голубова „на дванаест |
а.</p> <p>— Претече.{S} Кад би се Шемси ородио с пуномоћником Алаховим, као и са самим Алахом: |
ни за пут, на коњма, у празничном руху, оружани до зуба.{S} Кад год прате мулу у сарај, увек се |
ути, па сви као разјарени рисови, и сви оружани до зуба.{S} Чекају Фатин одговор, па...</p> <p> |
е накрећу.{S} Тахтариван прате неколико оружаних Турака и харемћаја.{S} У тахтаривану је мајка |
и што је год за пушку дошло је, па све оружано до зуба, све шкрипи зубма, све тајно прети паши |
шине, да им заповеда да дигну војску на оружје, да иду да умире побуњене Арнауте.</p> <p>— Траж |
олна преболна, и где би она дела рухо и оружје брата јединца...{S} Уђе у одају, па кад је Фати- |
чивилук, пун, Исмаилово рухо, Исмаилово оружје...{S} У великом дрвеном кафезу, према постељи, с |
о у широм отвореним долапима; Исмаилово оружје, виси на чивилуку непокривено.{S} Па ту је међу |
та и сокола, не љуби рухо, не плаче над оружјем.{S} Замутиле јој се очи, бистри горски кладенци |
ово рухо; што ће плакати над Исмаиловим оружјем, над искићеном јабуком мале пушке где је била И |
чивилуку непокривено.{S} Па ту је међу оружјем и она мала пушка, с искићеном јабуком, где му б |
тражи, и ћути: а ноћу виче.{S} Двадесет осам година од то доба, од његове девојке само пепео, в |
мајци, старој...{S} И отац му стар; има осамдесет, веле, ако је крепак, ако из пушке нишани бољ |
е врло крупан: још мало па ће ступити у осамнаесту.{S} Лице му лепо, мушко, сунцем преплануто; |
ова кула, гледајући, муком, чуда бесних освајача царевине српске.{S} Пре српска села, сад лудог |
:id="SRP19070_C8"> <head>VIII</head> <p>Освану недеља, турски пазар, четврти дан како је Фати-с |
јану месецем, намирисану мирисом цвећа, освежену росом; на небу пуно звезда, трепте, и час-по п |
ан, или луд; па се прибираше, полако; и освести се...</p> <p>Прокупчани су видели где оде с Арн |
но махнит, из очију му лете варнице...: освета...</p> <p>— Ама шта ће Шемси-паши крв мулина син |
о се свети, ето.{S} Страшна ли је твоја освета, Аллах! говоре мусломани, са страхом.</p> <p>Киш |
неће за пашића?{S} Али каква би то била освета?{S} Мало жалости, ни мало срамоте. „Кад желиш да |
овори стењући: „Алла’!{S} Страшна ли је освета твоја!{S} Алла’!“...{S} А јоргован опет мирише! |
јатеља, крвника, њој мрскога.{S} Ово је освета.{S} Макар она за њу главом платила, није јој жао |
рела срца жене, што се нагледале крвних освета, и отмица, чуда и покора, заплакаше.</p> <p>Хафу |
ово сад није учињено од обести, већ из освете.{S} Јер мула је дао бесу сам себи да ће паши сра |
ми не освети сина мушка глава, нека га освети женска; или...{S} Никому ништа не казује, ништа |
а ако га не освети мушка глава, нека га освети женска...{S} И мајка, вели, зна да је Исмаила мл |
„Ако га не освети мушка глава, нека га освети женска“.{S} Ако не може крв за крв, <hi>како мож |
ута и ноге руке, те не може да се и она освети Шемси-паши и за брата и за несуђену снаху.{S} Ро |
и трипут јој је поручила, да ако га не освети мушка глава, нека га освети женска...{S} И мајка |
сети поруке мајке Исмаилове: „Ако га не освети мушка глава, нека га освети женска“.{S} Ако не м |
сећа поруке мајке Исмаилове: ако ми не освети сина мушка глава, нека га освети женска; или...{ |
већи стид, срамота, и жене му се свете! осветила му се Фати-султан...{S} Све мисли на њено ново |
о је, тако, седећи на прагу, како би се осветио мули, и што му набедио оца, и што му украо неве |
ло срамоте. „Кад желиш да се коме много осветиш, гледај да га осрамотиш“, то је чула од оца, ви |
грачки, као што се радовао кад му петао осветла образ. — Сутра ту!{S} Али ето шта му је то њему |
и оком неће тренути.{S} Аллах!{S} Ама и осветљив си.{S} Ко на тебе један час заборави, сто годи |
епу.{S} И после зар мислиш да су с овом осветом Арнаути готови.{S} Јок.{S} Ништа без крви.{S} К |
ара војњачког није узета крвнина, те је освећена крвљу, и то после пола столећа, и више.</p> </ |
.{S} Прегазише је, па продужише пут, не осврнувши се...{S} Кад се последњи пут побунише Арнаути |
погледају, и шапћу нешто, кад су саме, осврћу се да их когод не опази, не прислушкује; од тада |
ноћу без фењера као хајдук, грехота; не осврћу се на његове претње, боје се.</p> <p>Паша га дос |
тахтариванима и душеци и јоргани, да не осете хладноће хануме...{S} Фати лежи наузнак и смеши с |
не ће три“...{S} Мисли, мисли, изненада осети њене усне на својим..., овако ће остати до зоре.. |
е верује да је толико заспало, те да не осети ово од шта се морала потрести под њим земља.</p> |
је за угао замакао, али она није ништа осетила, јер Исмаилово јој је лице било урезано у срце |
латка та туга!{S} И она је ту исту тугу осетила, као Лејле, Лејле-ханум...{S} Па јој дође мило, |
е на зумбул и на мерџане, не би му усне осетиле оволико сласти, као кад се дотакоше усана Фати- |
брда и Јастребац, <pb n="96" /> јер је осетио да не носи на плећима весела муду, ни љута, него |
него брижна, смућена, тужна...{S} Ат је осетио, Арнаути опазили да нема у мулину оку пламена шт |
се после поноћи сети постеље и устане, осећа се тако лак.{S} И био би сад чак и весео, да не б |
ша глас, њој мио; гледа очи, њој драге; осећа на лицу топле прсте, и на уснама пољубац, топал.. |
отерује, очекује невесту, нестрпљив је; осећа где јој се син радује, па и њу обузима све већа р |
дубока, мртва... чује његово дисање, и осећа његов дах, топли, на лицу, на уснама, удише га ка |
се уз матер, или бабу, или дадију, јер осећају у сну хладноћу и сањају: мања, где их мајка куп |
ад се дивљак ражљути, разума ни трунке, осећања „без узде и удара“; умукне човек проговори звер |
ме!!{S} Жене!...{S} Буле!!{S} Кад пусте осећањима на вољу, некад дивљаци; кад <hi>мисле</hi>, п |
кој, неолепљеној кухини преко дворишта, осим једнога слушчета Циганчета, готово запретаног у пе |
36" /> Аман, моја деца!“ У часу забуне, осим несрећне мајке, што из свега гласа нариче и помиње |
ра?</p> <p>— Гар с тенџера..., не знам, осим за Арапе...{S} За џак:{S} Шемси-паша је, може бити |
окацима, кривим и уским, много каљавим, осим симиџија, бозаџија и оних што воће продају готово |
је конак мула-Халимов, у коме, одавно, осим послуге готово више никад никога.{S} Отвори се гла |
ра Лесковчанке зачуде њеној вештини.{S} Осим невесте и старе кадуне, у овој су одаји будне још |
по, јечање његова сина.{S} Застајкивао, ослушкивао, и ишао даље; у зору прошао прокупачке улице |
p> <p>Пусти глас једнога дана, па чека, ослушкује.{S} Чим халка на капији, или звекир: „То је у |
ду на њих, па се клати, дрхти, трза се, ослушкује.{S} Чека сина још од вечерње, па никако да га |
иру серџаде, у авлији по троскот-трави, ослушкују глас мујезина с вита минара, позивање на моли |
ђаку цара царева, кћер Ахмед-хафуза, са Осман-Џафер-бејем, сином Хајредин-Шемси-пашиним?</p> <p |
ку цара царева, кћер Ахмед-хафузову, са Осман-Џафер-бејем, сином, Хајредин-Шемси-пашиним?</p> < |
рка наусница, испод које се, при сваком осмејку, указују равни пошироки и чести зуби, с ивицама |
рила, но му исказивала љубав погледима, осмесима — душом; он, гледајући њене усне црвене као ро |
пљене (заклопи их Исмаилова сестра).... осмех, радостан, није само на уснама, разлио се по цело |
отопила и низ образ пролила, и тужан је осмех развукао изгореле усне...{S} Можда су та суза и т |
ореле усне...{S} Можда су та суза и тај осмех збогом Топлици и гробу Исмаилову...</p> <p>Дођоше |
вера у то развлачи јој усне на радостан осмех; биће тамо срећна, кад овамо није; здружиће се с |
ену; па кад се она, нешто проговоривши, осмехне, мајка се добру нада, а кад се сухо накашље, ст |
ренула се мало на леву страну, прозору, осмехнула се последњим радосним осмехом, зевнула, један |
око грла, да се види, смеши се радосним осмехом...</p> <p>— Мајчице моја, шећеру мој, шербете, |
розору, осмехнула се последњим радосним осмехом, зевнула, једанпут...</p> <pb n="146" /> <p>Одл |
еза, да је нико не спази; дочекује га с осмехом, испраћа га са сузом, и са жељом, да јој што пр |
{S} О, како је срећан онај који умире с осмехом радости на уснама, са сном који је здрав на јав |
сипе, промућка и опет сипе: сваку по на особ послужује.{S} Дим дувана колута се, носи га у вис |
це таман филџан каве.{S} За сваку по на особ скува; сипе, промућка и опет сипе: сваку по на осо |
има...</p> <p>— Кучку псима, рече један оспичав дугоња.</p> <p>— Кучку псима! захори се силно, |
их, моли их да не учине крви, да га не осрамоте сад под старост — <hi>бесу</hi> је дао...</p> |
праштала му.{S} Украо ју је, али не да осрамоти њу, не њене родитеље, него њена највећега непр |
ст твоја лудост.{S} Хтео си, учинио си, осрамотио си се, па сад седи, ако хоћеш да се људи не п |
да се коме много осветиш, гледај да га осрамотиш“, то је чула од оца, више пута, и у њој се ми |
ни пашић, Бал-беј.{S} А буд се оволико осрамотише, ту да бар више не страхују, друкчије би бил |
S} Из пакла камен да пустиш...</p> <p>— Остави мене да зборим, мула, гост сам ти...{S} Тако!{S} |
о би јој лице пашић, и онда...{S} Да га остави?{S} Или да је била при свести, па да је одговори |
на беше удата, а не живи с мужем, те га остави.{S} Млада, а без мужа беше пет година: заинатио |
н убио, срце јој за час стаде, свест је остави...{S} Кад ништа нису имали с мула-Халимом, плаши |
зе на очи.{S} Поче се клатити као мула, оставив чибук; и говори:</p> <p>— А, пријатељу, јазук!{ |
е је то тако <hi>сестра</hi> наместила, оставила долапе незатворене, чивилуке непокривене.{S} И |
љао, што му је њу његова кћи, полазећи, оставила <pb n="92" /> у аманет као себе, или Исмаила.. |
крв паре да узмем, а хоћу Шемси-пашу да оставим.{S} Јербо, добро збориш: и Алах за један грех ј |
..{S} Млад, и луд, па се задоцнио...{S} Оставио да дође сутра.</p> <p>Мајка се заљуља још више, |
ац, његов друг, на самрти њему у аманет оставио.{S} Кад сам млад био, често ми је писмо праћао, |
ултан-хануму не узеше на испит, него је оставише да се одмори и да мисли, да размишља читаву не |
ону тројицу из прокупачког сараја, што оставише децу без родитеља и хранитеља, где грцају у пл |
јасмином, тај чаробни град Фати-султан оставља онда кад треба да је у њему...; велика је, дево |
ике, из целе махале, од јутра до мрака: остављају у предсобљу мокре чадре, фереџе, скидају пред |
во с родом...{S} Знаш такво дрво?{S} Не остављају га на миру ни док му је род зелен, а камо ли |
нису позвате пашину сину у сватове.{S} Остављајући обуће још пред кућним вратима, пеле су се н |
ма мулине кћери и сина.{S} Па дадије је остављале, а мула никако, жао му било; или је није оста |
ко му се није хтео ни смео светити; сви остављали на Алаха.{S} А он како се свети, ето.{S} Стра |
а мула никако, жао му било; или је није остављао, што му је њу његова кћи, полазећи, оставила < |
погибе брат, напустила и кућу и мужа); остаде она с мулом и дадијама мулине кћери и сина.{S} П |
азмрскао главу, Фати-султан трупину.{S} Остаде јој читав само реп...{S} Нека јој га, нека се за |
време:{S} Алда’!{S} Алла’!</p> <p>Паша остаде на тахту као скамењен.</p> </div> <pb n="57" /> |
ељи још по три чибука једно за друго; и остаде паша као гост мулин три дана и три ноћи: једоше |
деду у стогове, а неки већ вршу: пуста остадоше поља, празна гумна, све се то, и мушко и женск |
седа у једном куту, навали се, па тако остаје дуго.{S} Мајка седи према њој, забрађена белим ј |
о, подигло кули мула-Халимовој; па људи остају око куле, а жене се пењу на кулу, да виде несуђе |
а јој је погинуо младожења, и да је она остала <hi>слободна</hi>.{S} Толико знала.{S} Мање него |
и полете, вриштећи.{S} За њим закасаше остали ати и коњи.{S} Цела <pb n="56" /> чаршија изиђе |
ла’!{S} Алла’!{S} Алла’! прихватише сви остали, па и они избацише пушке.{S} Забубњаше бубњи; пи |
о, Бал-беј.{S} Тако данас, тако сутра — остало једно, а он се радовао као дете играчки, као што |
сле, пламен се угасио, ватра прегорела, остао жар под пепелом, па тиња, тиња.{S} Тако умствује |
њурио главу у руке, и по читав сат тако остао.{S} Смишљао је, тако, седећи на прагу, како би се |
па се слова поабала: или сам ја толико остарео да ништа не видим?</p> <p>Мула ћути.</p> <p>— Т |
осети њене усне на својим..., овако ће остати до зоре...</p> <p>Гру!{S} Гру! плануше неколике |
лицу јој још тел стоји, колико је могао остати.{S} Не умивају је, или што се тога не сећају, ил |
лушкиње е им ваља ићи, плакаће им деца, остаће им мужеви без вечере, па ће бити грђене.</p> <p> |
год турски дућан, или српски; арнаутски осташе отворени.{S} Наједанпут се прошара: два дућана о |
ума, и кћи, јединица, лепа као руже што осташе саме у пустој башти његовој, Фати-Султан...{S} О |
ти њихове чучук-хануме.{S} Ахмед-хафуз, отац, трезан, гологлав, обријане главе, пре звер, сад ч |
плачу кад слушају ову песму, свадбену, отац, мајка...{S} Ја не плачем...{S} Пушке, сватови, Ар |
S} Изиђите из собе, јенђе..., ето ми га отац: пева се Растанак...{S} Што плачу кад слушају ову |
усана помодрелих, у хаљини коју јој је отац за <hi>Велику К’на-Ноћ</hi> правно.{S} Њена лепа к |
наречјем цариградским:</p> <p>— Мој је отац био први имам Аја-Софије, и хафуз је, зна напамет |
мајка купа у хладној води; већа, где се отац на њих наљутио, па их истерао напоље, на зиму, на |
фиса. „Грехота,“ говораше. „Жени ли се отац ћерком?“</p> <p>Сад мула, кад чу пашино поздравље, |
у Топлицу, оцу и мајци, старој...{S} И отац му стар; има осамдесет, веле, ако је крепак, ако и |
ија ми је као отац, воли ме, јер ме мој отац, његов друг, на самрти њему у аманет оставио.{S} К |
чани и Прокупчани, и Врањанци...{S} Њен отац радостан, весео, говори да му је по вољи само ово |
, па се одмах разиђоше, јер се невестин отац опио, па се побојаше свађе, и какве несреће усред |
, то му је његова породица; пази га као отац.{S} Па чак у кули готово ништа више него у арнаутс |
вој савет.{S} Паша Шкодралија ми је као отац, воли ме, јер ме мој отац, његов друг, на самрти њ |
те даде другу половину Житорађа.</p> <p>Отац дивља звер, а кћи питома голубица.{S} И жена му је |
отежали јој очни капци, она их с муком отвара, и сања, али не више будна, него као у бунилу, у |
Капци су јој тешки, склапају се, она их отвара...{S} И џин, џински цар миче се... то је Исмаил. |
S} Душа слухти, срце дршће, вратаоца се отварају, полако... забеле се широка хаљина, затрепта з |
адост...{S} Последњи је поглед пао кроз отвор тахтаривана на врх брега под Јастрепцем, увијена |
и.{S} Наједанпут се прошара: два дућана отворена, на три ћепенци спуштени, тако целом чаршијом. |
ша?{S} Прошав мимо ове три одаје, широм отворене, кад се из Прокупља врати, и угледав искићене |
ски дућан, или српски; арнаутски осташе отворени.{S} Наједанпут се прошара: два дућана отворена |
И на одаји где је невеста прозори широм отворени; на тим прозорима нема кафеза, нису са улице.. |
} Исмаилово рухо, стоји сложено у широм отвореним долапима; Исмаилово оружје, виси на чивилуку |
но; на прозорима нигде капка; све широм отворено.{S} Месец, пун, обасјао хануме, њихно лице, ра |
мишем...</p> <p>Спавају...</p> <p>А на отвореној ћошки, где се преко ниске ограде наднеле гран |
ваку ноћ, до глухо доба; седи на једној отвореној ћошки на меком шиљтету, а месечина га бије у |
т и вриска атова, из далека, а чаршијом отвореном, завлада <pb n="97" /> неописан страх, и узеш |
из собе.</p> <p>-— Фати-султан, кузум, отвори уста..., земзем...</p> <p>Отвори их, мало; усу ј |
у српску махалу, и мула бејаше далеко, отвори се једна трошна капија искрпљена парчадма тенећк |
кати, видеше да јој се свест повратила; отвори очи, сави руке оцу око врата, љуби му браду, и п |
им послуге готово више никад никога.{S} Отвори се главна капија широм, и унесе се у двориште та |
ер тражи, као да чека да се која капија отвори, да изиђе Фати-султан.{S} Не понесе чадре, те му |
ату, узвикнуше „машала“!{S} Мало, па се отвори капија, и појавише се из великога дворишта, опас |
једанпут махалама пустим.{S} Јутром се отвори покоја дрвена капија, тешка, пуна воде, изиђе ду |
до зенице ујутру, кад се пробуди и очи отвори.</p> <p>Затворила га мајка као девојку, јер зна |
заклињући га у њихова Бал-беја, да јој отвори.</p> <p>Три дана се затварао, а после пошао из о |
кузум, отвори уста..., земзем...</p> <p>Отвори их, мало; усу јој Исмаилова сестра у уста неколи |
ана каве и попушили по чибук дувана, па отворили <hi>мухабет</hi>, то јест разговор.{S} Лескова |
а Исмаилове сестре, али опет Исмаил.{S} Отворио се гроб...{S} Збацио <pb n="69" /> је Исмаил са |
ноћ; а сад, у ђурђевску зору:</p> <p>— Отворите пенџере.,..</p> <p>Послушаше је.</p> <p>— Врат |
,..</p> <p>Послушаше је.</p> <p>— Врата отворите.</p> <p>Отворише и врата; свеж ваздух, мирисав |
ништа не говори.{S} Неколико Арнаутина отворише врата на предсобљу, гурају се, промолише главу |
на мемлу, па као да не чује е се врата отворише, и не види где му се ближи главом мула.</p> <p |
аше је.</p> <p>— Врата отворите.</p> <p>Отворише и врата; свеж ваздух, мирисав испуни одају...< |
, узе је у наручје...{S} Из груди му се оте глас један, радостан, сличан гласу какве животиње к |
овала, и плакала; најпосле се заморила, отежали јој очни капци, она их с муком отвара, и сања, |
плачући; а кад ханума саслуша девојче, отеже:{S} Аааа!{S} И забрани сину да <pb n="78" /> се з |
ову мајку овде).{S} Једну <pb n="50" /> отера; шест му умреше (најмлађа, којом се бејаше пре тр |
кућама, да им не буде жао.{S} За Бајрам отера у град читаво стадо овнова, те подели по сиротињи |
у свога сина ни зрно пиринџа, јер му не отиде на гроб; од тада оне две Арнаутке, дадије мулине |
асвим стиша; Арнаути се разиђоше, сваки отиде својој кући; мула се попе на кулу, оборене главе, |
пре неколико месеца украде девојку, што отиде у сарај паши, што прими у аманет од своје кћери н |
еди да се наоружају сејмени, да што пре отиду у Топлицу, под Јастребац, да му доведу мула-Халим |
у зору овамо... на ату, на коме је онда отишао, у оном срмали-џамадану... у белој хаљини... оно |
тлаз, у самим златним китама.{S} Кад би отишао у Прокупље, пројахао би, обично, кроз све турске |
аутке сјахали су пред главном капијом и отишли за тахтариваном.{S} Млади Арнаути опколили конак |
id="SRP19070_C13"> <head>XIII</head> <p>Отишли су ждрали и ласте; у пољу, камо је Исмаил ходио, |
и он с њом затворио, па је тамо плашио, откидао од једнога старога дишћурка самур, па јој то ме |
о ињем; и последњи је лист одавно опао, откинуо га бесни север, што час-по са страшним фијукање |
о, пашиница устаде, уми се, узе абдест, отклања јутарњу молитву, па изиђе пред пашу, нешто да м |
болна, склања се, да је не виде људи с откривеном главом, без фереџе.</p> <p>Чу се из предсобљ |
лијска страна, и анадолска, на Босфору, откуд се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком |
а није се ње ниједанпут сетила.{S} Али откуд је мислила да ће се сплести и пасти, кад јој се п |
а не сети е је <hi>човек</hi>.{S} А ево откуд се тога сетила.{S} Увек се играо с робињама, с цр |
смаил-бег видео Фати-султан: једанпут с отлукане, једанпут са зерделије; данас кроз капиџик: се |
к него жена кад не може од Турака да је отме, полудео.{S} Из Власине је, а никад од тада није у |
S} Фати-султан, кад би нешто хтео да те отме сам падишах, ја бих и њега убио, бесу ти дајем.{S} |
До пред свадбу сваку ноћ, до зоре, сви отмени хареми, и свирка, песма; а сад нико, и ништа.{S} |
уће.“ Гошће се враћају постиђене; јер у отмених је Турака обичај примити госта, и казати му ако |
жене, што се нагледале крвних освета, и отмица, чуда и покора, заплакаше.</p> <p>Хафуз-Ахмед од |
се зове Шемси, није шемси (сунце) да га отопи...{S} За једну аспру милијон лира, небројено благ |
а у бели покров, а она се залеђена суза отопила и низ образ пролила, и тужан је осмех развукао |
а тамо одавно, и ако није устрчао, него отпузао“.{S} Хода, па тек застане, зажмури, гласно мисл |
арочито Замбак-робињу, и није је пуштао отуд док не обећа да ће се играти с њим <hi>Шећер-Шербе |
<p>— Аллааа! викну мула колико може, и отури чибук од себе далеко; жар се просу по ћилиму, а о |
исмо и у њему селам сад одмах.</p> <p>И отури чибук, а узе: дивит, перо и хартију...{S} Прво за |
урци и Арнаути...{S} Не у Стамбол...{S} Ох, мајчице!{S} Носите ме на брег под Јастрепцем, за Ал |
нос, то <pb n="73" /> јест, не би била охола, него би са себи равним кадунама љубазно, с малим |
нке, споре племство, за то што је много охола, јер веле да је од краја „видела“, не би имала ве |
око на стакло, угледа, међу Арнаутима, оца.{S} Не чује се шта им говори; пролази кроз руљу; св |
аилова сестра плаче, нариче, љути се на оца што јој својом бесом спута и ноге руке, те не може |
чиста, неискусна, видела само уцвељена оца, и кад уздахне, и кад јој коју нежну каже, и кад је |
} Овде су Махмуд-беј, и Мурад-беј, њена оца комшије, па нека јој буду пуномоћници...</p> <p>— Д |
се буне, да се Арнаути не дигну на њена оца, што никад досле, да му не запале кулу, па куд би с |
-султан у мулиној кули.{S} Звао је њена оца јуче, да је види, и да је утеши...</p> <p>— Како ут |
тица злослутница продера с куле њезина оца.</p> </div> <pb n="70" /> <div type="chapter" xml:i |
ћурком до земље, Турчин, комшија Фатина оца, пред кога је Фати девојком излазила развијена као |
ти девојком излазила развијена као пред оца.{S} И одмах се чу његов глас, тих и слаб, готово ка |
гледај да га осрамотиш“, то је чула од оца, више пута, и у њој се мирној и доброј, милостивој |
о код куће.{S} Мало пише, у сарају, код оца, много се игра ораха.{S} Страстан је играч ораха, и |
авана, или, боље, никад непробуђена кћи оца варварина.{S} И час-по, па се сети поруке мајке Исм |
ло разгаљена узела је дворити мулу, као оца, или онако стара човека; приносила му чибук, <pb n= |
ко би се осветио мули, и што му набедио оца, и што му украо невесту, што се венчао с њом.{S} Ал |
усти бејаше <hi>мајка</hi>.{S} За мајку оца пита, за њен страх, за њен јад.{S} Хафуз, што улажа |
као да ће Вог зна куд, а не у Топлицу, оцу и мајци, старој...{S} И отац му стар; има осамдесет |
свест повратила; отвори очи, сави руке оцу око врата, љуби му браду, и проговори!{S} Прва реч |
} Он љуби руку само својој мајци, своме оцу, својим старијима; а Фати-султан-хануми је он старе |
сукне јој пламен из очију, као оно њену оцу пред пашом, а час-по, па је тако нежна, разнежи се, |
ај, нема заптија.{S} Из сараја не изиђе очајан, но махнит, из очију му лете варнице...: освета. |
лова; напустила и кућу и мужа, па се из очеве куле не миче.</p> <p>И не зна; нико јој не рече, |
не врати из Прокупља, све је нешто лепо очекивала, све се добру надала, те није дирнула ништа н |
га умним оком како се угађа, дотерује, очекује невесту, нестрпљив је; осећа где јој се син рад |
то очекује?{S} Чему има да се нада, шта очекује?{S} Да ли се сећа поруке мајке Исмаилове: ако м |
...{S} И опет се као нечему нада, нешто очекује?{S} Чему има да се нада, шта очекује?{S} Да ли |
куће, Арнаути око конака мула-Халимова, очекују господара с ханумом и пратњом...{S} И кад се чу |
ве дадије, што досад удно собе стајаху, очекујући свршетак, прућише се код Фатиних ногу, кроз п |
једанпут у Есма-кадуне...{S} Леп.{S} А, очи!{S} А, веђе!... а над горњом усницом као ћумуром на |
бећар...{S} Аман!{S} Висок као селвија, очи му као у шаина, веђе самур, уста стамболски дивит!{ |
ало је сребро, не, олово на њене капке, очи су се склопиле...{S} Не сања више будна.{S} Није ви |
рости, сто заклетава?</p> <p>Он говори, очи му се сијају, лице се зажарило: бесу даје својој не |
его бели голуб...</p> <p>Уста занемела; очи склопљене (заклопи их Исмаилова сестра).... осмех, |
лица под топлим сунцем стамболским.{S} Очи га задивљавају, и збуњују, а коса опија као зумбул, |
а као ђулов сок, опија се, заноси се, а очи се склапају, саме...</p> <p>...{S} И видела му душо |
и кадуна: јашмак јој све лице сакрио, а очи, плаве као зумбул, преда се гледају.{S} Дуга поворк |
мадану...{S} Слуша глас, њој мио; гледа очи, њој драге; осећа на лицу топле прсте, и на уснама |
ј, и Арнаутима; а буновно Прокупље трља очи, и гледа: чисто не верује да је толико заспало, те |
као мало час мули, и ударише му сузе на очи.{S} Поче се клатити као мула, оставив чибук; и гово |
иткој Морави? да ли њих угледа онда кад очи исколачи, подиже ћулав с темена и устрчи уз степени |
цу; обрве беле, дугачке, наднеле се над очи сасвим; дуга брада, проседа, округло подшишана, зат |
е гледа ноћашњи сан, што јој изиђе пред очи као јава; а он јој гледа руке и не мислећи на њен с |
S} Усред зиме имаћеш зумбул, Бал-бејове очи; усред зиме имаћеш ђул, Бал-бејова уста...{S} Јахач |
, узме је за руку, гледа је у пуне туге очи, што се стакле од залеђених суза, у изгореле усне; |
ој, милостивој према сваком, што подиже очи к небу кад је когод увреди и узвикује <hi>Алла’!</h |
ога, да се не чу кашаљ...{S} Жене упрле очи у Фати-султан; знају да се одмах не одговара, срамо |
ве боје мокар.{S} Мутне су му и подбуле очи; подбуо у лицу; обрве беле, дугачке, наднеле се над |
сребро и пада кроз борове гране на њене очи...{S} Капци су јој тешки, склапају се, она их отвар |
и пашу...{S} Грдно се закрвавише мулине очи!{S} Грдно су му страшни погледи.{S} Ћуте, гледају с |
лоњена на груди Исмаилове сестре, упире очи у месец над Јастрепцем, што је обасјава, и кроз бор |
е плаче над оружјем.{S} Замутиле јој се очи, бистри горски кладенци, увело лице, свежа мајска р |
вима прстију њено <pb n="14" /> лице, и очи, и косу, па их тада узе љубити говорећи:</p> <p>— Ф |
-султан-хануму, те јој добро упамтила и очи и лице, и руке и ноге, и стас и ход, све.{S} Бегови |
опре до зенице ујутру, кад се пробуди и очи отвори.</p> <p>Затворила га мајка као девојку, јер |
его себе и Фати-султан...{S} Љуби јој и очи и лице и бело грло...{S} Пољубио би и уста, а још с |
6" /> <p>— Кад си био млад, твоје су ми очи биле књига, писана на арнаутски: сад ту књигу гледа |
шадрвана шапат љутих Арнаута.{S} Склопи очи, да ово не гледа, а оно ето мулина сина, на ату; мл |
белим ручицама, меким као паперје покри очи: да не гледа ноћашњи сан, што јој изиђе пред очи ка |
} Њој се зажарише увеле јагодице; обори очи...{S} Мајка као да нешто страшно прочита са зажарен |
идеше да јој се свест повратила; отвори очи, сави руке оцу око врата, љуби му браду, и проговор |
оз које је Исмаил ходио; што ће упирати очи у високи Јастребац, у засејане брежуљке у које је И |
војим промењеним гласом, не затварајући очи, као обично, јер хоће не само да чује, него и да ви |
и она је као љиљан, чиста је, чисте јој очи, којима се чуди Арнаутин, и чисто јој лице, коме се |
ц, у засејане брежуљке у које је Исмаил очи упирао; што ће бити близу пошумљена брега на чијем |
ђен великим пешкиром тако да му се само очи виде, ускочи кроз прозор.{S} Једним кораком дође до |
гледа докле му глава досеже, него упро очи у врх.{S} И ено га тамо одавно, и ако није устрчао, |
о дошао!{S} Добро дошао!)</p> <p>Тако у очи Ђурђева дана, и сву ноћ; а сад, у ђурђевску зору:</ |
еина.{S} Послао их Шемси послом у Ниш у очи прошлога петка, и наредио им да се сутра-дан <pb n= |
е му се румене јагодице, пламен, сијају очи, две звезде, више, два сунца...</p> <p>...{S} У Про |
дрво нико не погледа, на лиснато бацају очи, на родно камење.{S} Што више рода, више каменица.. |
ика, с Исмаилом у души говори; гледа му очи, њој миле, слуша му глас, њој сладак...{S} И најпос |
да су њене другарице узвикнуле е су му очи зумбул, е су му уста ђул; видела да су се удариле у |
шетала се као паун...{S} Висока, танка, очију плавих као море, трепавица црних као ибришим, дуг |
ти зову, Бал (мед), висок је, танак је, очију плавих, трепавица црних, науснице као угљеном нап |
апуњену лежи Фати-султан; лежи наузнак, очију полуотворених, лица као восак жута, усана помодре |
би, с ивицама и глеђом као у детета.{S} Очију је црних и крупних, смелих као у човека, чедних к |
га, воли га, много, њој се чини више од очију, од живота, и од завичаја.{S} Али што је чудноват |
ек до човека, па сви као бунтовници, из очију пламен сукља, лица чисто онакажена, загледају пуш |
з сараја не изиђе очајан, но махнит, из очију му лете варнице...: освета...</p> <p>— Ама шта ће |
а! насмеја се мула из свега гласа, а из очију му живи пламен сукну. „За крв ич не знам!{S} Ха-х |
чује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију, као оно њену оцу пред пашом, а час-по, па је так |
чује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију.</p> <p>Док је Ахмед-хафузовица седела у Топлици |
и мисли.{S} Омален, црн, зелених живих очију, испупчених јагодица, проседе, кратко ошишане бра |
као људи; а дице им је умотано до самих очију.{S} Пођоше по неравну друму, по дебелу снегу; али |
чита са зажарених јагодица, из оборених очију, те пљесну длановима и закука: „Вај!{S} Вај!{S} В |
ећ одговарају погнуте главе и спуштених очију.</p> <p>У овој кући, до пре неки дан веселој, сад |
драстао у харему, да је увек мајци пред очима.{S} Сад је ушао у седамнаесту, а до пре три годин |
д мула чу, ништа не рече, само закрвави очима, стисну песнице и рикну.{S} Суља, иначе врло јуна |
е; она је лепша; шта је он данас својим очима гледао!{S} У заносу заборави ата, заборави где је |
м гласином, гледајући пашу закрвављеним очима и примичући му се.</p> <p>Паша се помаче, и изуст |
Фати-султан лежи наузнак са затвореним очима: очни су јој каици ишарани ситним варком.{S} Стар |
8" /> донесе; и, ево, месец дана чулним очима то гледа.{S} Гледала, погледима миловала, па се у |
в месец.{S} Гледала је све то она умним очима два месеца, а после, молила да се из Топлице <pb |
башта, извора, девојака с великим црним очима, у сеницама, сад...</p> <p>Дође време да се раста |
> <p>Бедна старица!{S} Ситна, мршава, с очима утеклим у главу, збрчкана, много, не од старости, |
дућану Ахмеда туџара у кадуну са зумбул-очима...</p> <p>— Биће...{S} Свашта може бити.{S} А Шем |
е, сад изгореле, много, од силне ватре; очита молитву, ту, она, болна...</p> <p>— Па да умрем.{ |
о би имама, дервиша, па и попа, све јој очита молитву, једну, две, дуге молитве; а на њеним гру |
снегу; али само мало, па наиђоше на пут очишћен; мноштво сељака, чифчије пијанога Ахмед-хафуза, |
> <p>— Пашам, чешемм’и нури, (Пашо мој, очни ми виде).</p> <pb n="123" /> <p>— Шта има, ханум?. |
је хаирли (срећно)!</p> <p>— Да зовеш, очни ми виде, пашу Шкодралију: да он иде мула-Халиму.{S |
ултан лежи наузнак са затвореним очима: очни су јој каици ишарани ситним варком.{S} Стара је го |
веста се прену, подиже се, тешки јој се очни капци покренуше... врисну и хтеде да скочи, али... |
кала; најпосле се заморила, отежали јој очни капци, она их с муком отвара, и сања, али не више |
ли је мајка, да се не мучи мажући ивице очних капка сурмом, па тобоже се боји урока.</p> <p>Мет |
правих турских племићка“, хануми од <hi>оџака</hi> (од колена) срамота говорити; с другима сева |
сасвим паметан.</p> <p>А да ли види он, оџаковић, паша, фукару, ону тројицу из прокупачког сара |
у, испупчених јагодица, проседе, кратко ошишане браде, танка гласа, као у жене; у чоханим, широ |
мах се спремају за „кавгу“, пуне пушке, оштре јатагане.{S} И није дирао никога; али ко њега дир |
мена, обори је на под, и зари јој беле, оштре секутиће своје у смежурано грло, као вук овци.{S} |
таш?{S} Ти ћеш мајци оздравити, иншала! па ево га Хедрлес, красан ваздух...{S} Сваки дан ће топ |
(јер ни код другога не беше јој добро), па се врати мајци слободна.{S} Тако је било, кузум...{S |
је се, али...{S} Ја сам ноћас снила..., па...{S} Не доврши него белим ручицама, меким као папер |
ми на чедо ладен, мајчице, шербете..., па се не бој урока.</p> <p>Метнуше јој ладен, то јест п |
{S} То је неко из града.{S} Наћи ће га, па да би, овако стар, ишао на крај света.{S} Тужан, и н |
ла...{S} И то венчање умним оком гледа, па се радује, опрао се од блата; испраћа сина и снаху у |
о није устрчао, него отпузао“.{S} Хода, па тек застане, зажмури, гласно мисли: не зна с кога кр |
по танку а дугачку врату, као у лабуда, па се вину на њ.{S} Опколише га Арнаути, крупни као гор |
тра Исмаилова; напустила и кућу и мужа, па се из очеве куле не миче.</p> <p>И не зна; нико јој |
си.</p> <p>Кад Арнаути доведоше хафуза, па се он стропошта крај своје кћери, и узе је грлити и |
у и Босфору, носићеш га у срцу до века, па баш да живиш, пошто си га видео, још сто година“.{S} |
ставити.{S} Таласа се, човек до човека, па сви као бунтовници, из очију пламен сукља, лица чист |
Турди...{S} Кад умртви човек нечовека, па и на мртвом пизму тера, није више ни он човек.{S} Од |
</p> <p>— Аман, бебег’м! промуца мајка, па заплака.{S} Зна она: тахтариван из џамије — мртвачки |
писано.{S} Јер она је права мусломанка, па верује у судбину, у <hi>Алахово Писмо</hi> као у Ала |
гледа.{S} Гледала, погледима миловала, па се уморила.{S} Гледала то и ћутала; а сад, има три д |
ашему мули.</p> <p>— Мулу туга обрвала, па не зна шта збори.</p> <p>— Зна.{S} Туга није у глави |
оговорила, пак ни једну није погледала, па ни онда, кад су додиривале земљу, врховима прстију, |
зберем.{S} Да ли се књига много читала, па се слова поабала: или сам ја толико остарео да ништа |
младост!{S} Фати-султан је ипак весела, па и тужну, много забринуту мајку често разговори, и ра |
Бејаше се мало повратила, и разгалила, па...{S} Оде јој мајка, и оде јој несуђена заова, у Про |
n="19" /> како би узео лептирова крила, па је метну на свој образ.{S} Како би и њу ижљубио, а н |
да су у кући где је куга све поморила, па им је жао, тешко, и страх их је.{S} Обилазе хафуз-Ах |
ово, ела!{S} Ха-ха-ха! засмеја се мула, па настави: „Ово није, пашо, раја, ово су Арнаути: има |
рује земљу...</p> <p>Пројезди махалама, па стане пред капијом своје сестре удате овде, до куће |
чује.</p> <p>Мула се договори с пашама, па се врати у Топлицу, каза Арнаутима, пред кулом, за о |
ади Арнаути опколили конак с грађанима, па све чешће пуцају мале пушке, јаче бубњају бубњи и пи |
<hi>кафезе</hi>, решетке на прозорима, па се диве младићу, његовој <pb n="10" /> лепоти, његов |
илџана каве и попушили по чибук дувана, па отворили <hi>мухабет</hi>, то јест разговор.{S} Леск |
дишаха.</p> <p>Пусти глас једнога дана, па чека, ослушкује.{S} Чим халка на капији, или звекир: |
Излетеће неко преда њ усред бела дана, па...{S} После ће га сакрити на бесу, и ништа.{S} А и к |
уморила; села ту, рашчупана и угрухана, па готово више није устала. „Ни филџан кахве још није п |
престано капиџика, млада Циганка једна, па чим прилупа халка на капији, или звекир, она одшкрин |
е људи и мисле; а ето ти је једна жена, па не могаде да прође, но застаде и пита: „Је ли, Вога |
Лесковац, где му је девојка потурчена, па дању тумара турским махалама као да је тражи, и ћути |
ићи?</p> <p>— Убио је мула-Халиму сина, па сад нека испашта.</p> <pb n="46" /> <p>— Ћути!{S} Ко |
казује да је то красна девојка, и лепа, па смо се мула и ја разговорили и договорили“...{S} Он |
астану; он извади из недара низ бисера, па га даде невести.{S} Мајка му овај бисер спремила за |
баште, између густих, великих шимшира, па клања: од петлова кукурекања учинило јој се мујезино |
ти што беху промолили главу кроз врата, па стрчаше у авлију и избацише мале пушке, у знак весељ |
<hi>Кадр-Лејле</hi>, где је пуно света, па све лепо обучено, све весело, све се радује: а Исмаи |
у, заборавивши да је то велика грехота, па полете кћери у одају.</p> <p>Али камо јој кћери?...< |
>Мула извуче ћилибар на чибуку из уста, па се загледа у пашу.</p> <p>— Што ме гледаш, мула?{S} |
> <p>Али Фати би добро само до пролећа, па опет рђаво, потајне грознице, кашаљ сух, све чешће.. |
зна напамет мусаф од корица до корица, па и мене учио мусафу, ја многе суре знам онако, напаме |
/> мртви сан.{S} Што би имама, дервиша, па и попа, све јој очита молитву, једну, две, дуге моли |
мајку.{S} Арнаутке гледају тугу и јад, па и ове окорела срца жене, што се нагледале крвних осв |
блата; испраћа сина и снаху у Цариград, па му је лако...</p> <p>Паша је сам, сваку ноћ, до глух |
а?</p> <p>— Још мало...{S} Млад, и луд, па се задоцнио...{S} Оставио да дође сутра.</p> <p>Мајк |
стао.{S} Иде, тумара сокацима као луд, па тек застане, премери сокак погледом, као да кћер тра |
ројила колико је дана до његове свадбе, па толико зрна пасуља метнула у чпаг његових широких ша |
стаде, с прекрштеним рукама, удно собе, па узе изгледати ханум-ефендију.</p> <p>И на одаји где |
<pb n="32" /> већ су с абдестом готове, па се забрађују јашмаком, приносе бројенице, простиру с |
еђу њене извијене, лепо нашаране обрве, па да устане.{S} Једна од оне три, мало час будне, засп |
ђемијом; носићемо те у Стамбол, па аде, па румелијска страна, и анадолска, на Босфору, откуд се |
вели момче задовољно, а она се застиде, па поче да крије лице и да се смеје.{S} Хтеде рећи да б |
ију, све филигран рад; па силно посуђе, па легени и ибрици од правога сребра које Турци зову <h |
њој, да је прескоче...{S} Прегазише је, па продужише пут, не осврнувши се...{S} Кад се последњи |
з свих, и што је год за пушку дошло је, па све оружано до зуба, све шкрипи зубма, све тајно пре |
муд-беј, и Мурад-беј, њена оца комшије, па нека јој буду пуномоћници...</p> <p>— Дај им, кћери, |
трпљив је; осећа где јој се син радује, па и њу обузима све већа радост.{S} Савест јој чиста, ј |
ом насмеје, грохотом, да гора одјекује, па Арнаути чују, било у по дана или у по ноћи, одмах се |
е, онај га свет гледа; и она диже руке, па опет их спушта, свет гледа...{S} И загрлише се: цикн |
Хтеде рећи да би некога убила из пушке, па се сети да је се и празне боји.{S} Би јој мило што с |
бравају.{S} Али и сад мула сиђе с куле, па кроз разјарену руљу, све од једнога до другога, гово |
век, ко зна кад, одавно, у старо време, па скривио нешто; а суд нареди..., нареди суд да се иск |
роке зенице, нагло се подиже да устане, па кад не могаде, завали се, опет, у јастуке и радосно |
ла; друге две натакле на прсте филџане, па ударају као зиловима, чочечки, певају, и онако седећ |
ка ти се донесу, кузум Есма, мердивене, па чеврета... чевре по чевре, јаглук по јаглук с тавана |
еше твојега госпоства и твоје величине, па си желео још већи да си.{S} Хтео си у луг где булбул |
чекићи, гвоздени клинци разне величине, па <pb n="72" /> конци, жице; а хануме као садањи тапет |
ам; опколише је; узеше пуномоћје од ње, па изиђоше...{S} Венчаше је с мулом с мирном савешћу.</ |
ослушкује.{S} Чека сина још од вечерње, па никако да га дочека.{S} И мула-Халим не спава.</p> < |
у прси, чупала косу, своје седе аврапе, па се уморила; села ту, рашчупана и угрухана, па готово |
е им деца, остаће им мужеви без вечере, па ће бити грђене.</p> <p>Једне су долазиле, друге одла |
вит, перо и хартију...{S} Прво зажмуре, па поче гушчјим пером с десна на лево...; на колену пиш |
овако што.{S} Гордила се, поносила се, па сад?{S} Док се паша не врати из Прокупља, све је неш |
к воде на Фатину главу.{S} Уплашила се, па се онесвестила.</p> <p>Само мало, па дође к себи, јо |
стајати; седа у једном куту, навали се, па тако остаје дуго.{S} Мајка седи према њој, забрађена |
S} Хтео си, учинио си, осрамотио си се, па сад седи, ако хоћеш да се људи не подмигују кад те ч |
сковчанка, устајући, и исправљајући се, па је ухвати под другу мишку.</p> <p>Све су три уз врат |
још, као да су посадили на мазгу дете, па пазе да не падне.{S} И Фати га двапут видела, на маз |
S} Исмаилова је сестра однесе на шиљте, па је милује, љуби, повраћа је, плаче над њом и говори: |
зговарао; метнуо би шиљте на праг софе, па би ту сео, и наслонио лактове на колена а загњурио г |
ј софра-тепсије, неке седе а неке чуче, па једу смокве, урме, поморанџе, нарове, бадем, што је |
зва назли-Стамболком.{S} Мало поћуташе, па он узвикну:</p> <p>— Аман! зар нам је оваква прва за |
есела, смеши се!{S} Ове две то опазише, па Лесковчанка се тајно радује, а мулина кћи дршће...</ |
Бекрија, <pb n="61" /> луд, али хафуз, па зна: кад се дивљак ражљути, разума ни трунке, осећањ |
и полако разговарају о његовој женидби, па се уплаши, коју ли су му изабрали.{S} Он воли Фати-с |
грађани Прокупља, попаљени сви домови, па свака своје жали, над својим добром нариче; жури се |
; пошао си да ловиш рибу у мутној води, па си извукао у мрежи змију; тражио си од ђавола челенк |
си-пашину.{S} И Ахмед-хафуз се пробуди, па кад чу шта је било, истрезни се; распитује куд оде н |
Алла’!{S} Алла’! прихватише сви остали, па и они избацише пушке.{S} Забубњаше бубњи; писнуше зу |
ли, двоје драгих, што се толико волели, па се не узели: умрли обоје уочи ђердека...{S} О, како |
нека је све готово, ако се паша посили, па опет пусти онакав луд глас, то јест, да ће пред пади |
че, у оном <pb n="42" /> чуду и забуни, па нека изручила ибрик, да жар угаси, и то још тако сто |
, нигде госта.{S} Скупише се, с вечери, па се одмах разиђоше, јер се невестин отац опио, па се |
и, нема више од шездесет, шездесет три, па може бити озго још једну, и две.{S} Кад сам ја била |
и.{S} Кад хоће да говори, прво зажмури, па тад почне.{S} Овога пашу нису волели Лесковчани и Пр |
а небу, а с којима се може разговарати, па чак и проћеретати, то нису хануме из махале, кадуне |
вадбовало да је готово; а кад се врати, па јој каза шта је и како <pb n="75" /> је, код кога је |
гледом што у исто време и мрзи и прети, па му окрете леђа, сиђе с тахта без збогом.</p> <p>Зату |
а остави?{S} Или да је била при свести, па да је одговорила пуномоћнику да неће за пашића?{S} А |
ала на земљу; човек до човека, Арнаути, па сви као разјарени рисови, и сви оружани до зуба.{S} |
уна не стишава, е су друмови поседнути, па нико не сме ни тамо ни овамо, ни кириџије, ни трговц |
скочи, покуша, онако стара, да истрчи, па не могаде, но се заљуља и лупи о под застрвен асуром |
му је израдила сестра његова.{S} Силај, па у силају јатаган и две мале пушке пећанке, са сребрн |
; поврх аџемскога шала опасао је силај, па наместио ваздан кићене пиштоље и јатаган; метну на г |
мужа беше пет година: заинатио се онај, па не удара печат за њено пуштање.{S} Најпосле је научи |
кћери, метнуше јој на лице бели јашмак, па изиђоше; уђоше људи:{S} Фатин пуномоћник, сведоци, и |
е Фати-султан у Прокупље, у свој конак, па да јој падну она два венчања, ту да је испитају, ту |
даји <hi>какву крв</hi>; ама сам човек, па не могу.{S} Него ако ти је воља да чујеш одмах, ја ћ |
и ако није човек, већ вук, гладан вук, па ћу га питати...{S} Ако су ме слагали..., гајтан“.{S} |
ога, не: све један долази...{S} Азраил, па Азраил.{S} Тако, пашо, пријатељу.</p> <p>— Е кад је |
га Мора ђемијом; носићемо те у Стамбол, па аде, па румелијска страна, и анадолска, на Босфору, |
{S} Сву Топлицу и Ветерницу да исцрпем, па ништа; јер црн, прљав образ није што прљава аљина... |
ох; дариваће их прво цветом, па лишћем, па родом, Он, благ и милосрдан, и оком неће тренути.{S} |
сна, не бој се!{S} Ја се људи не бојим, па баш да би пошла стотина на мене једнога.{S} А ако ће |
ауставише пред капијом Ахмед-хафузовом, па одјезди у Топлицу да исприча мули.{S} Кад мула чу, н |
рћу, сруши се као храст ишчупан олујом, па зарида...</p> <pb n="22" /> <p>На Арнауте није зажал |
ватра прегорела, остао жар под пепелом, па тиња, тиња.{S} Тако умствује стари Арнаутин и псује |
е мучи мажући ивице очних капка сурмом, па тобоже се боји урока.</p> <p>Метни ми на чедо ладен, |
једанпут над својим мртвим господаром, па тек подиже главу и полете, као да крила доби, ка Арн |
лостињу дадох; дариваће их прво цветом, па лишћем, па родом, Он, благ и милосрдан, и оком неће |
зе к Фати на прстима, и као са страхом, па чучну, ваде из недара по јабуку или крушку и мећу је |
ије...{S} Начинићемо ти леп тахтариван, па до Белога Мора ћемо те тахтариваном, од Белога Мора |
не доврши, него метну руку на јатаган, па устаде.</p> <p>Паша скочи, и таман да пљесне дланови |
бошчице с јашмацима, с хаљинама за дан, па никако да их нађу.{S} То јест, нашле су их, али не з |
ља: а после: „мула ме позвао на мегдан, па се покајао, јер вели да се арслан с арсланом бије!.. |
јој гледа руке и не мислећи на њен сан, па се неколико пута сеже и не смеде их додирнути својом |
ју, где је поруб њене антерије дотакао, па тад приносиле прсте к својим уснама, што је значило |
> <p>„Ко ходи по земљи, а гледа у небо, па се сплете и падне — врло је смешно“.</p> <p>Пашиница |
ине кћери и сина; трећа јој лила олово, па јој сипа у уста кап по кап воде где је олово било.</ |
уза спахилуци...</p> <p>Не прође много, па хафуз и овде уби човека, и даде крвнину пола Житорађ |
ах разиђоше, јер се невестин отац опио, па се побојаше свађе, и какве несреће усред највећега в |
/hi>; а понекад се и он с њом затворио, па је тамо плашио, откидао од једнога старога дишћурка |
води; већа, где се отац на њих наљутио, па их истерао напоље, на зиму, на цичу, кад другује мач |
а!{S} А док сасвим не леже, мало, мало, па белој робињи на само, на ухо: „Зулфи!{S} За Божју љу |
својим танким гласом, сам говори; мало, па сиђе у башту, мисли да ће му тамо лакше бити, а оно |
ла на ату, узвикнуше „машала“!{S} Мало, па се отвори капија, и појавише се из великога дворишта |
и даде крвнину пола Житорађа.{S} Мало, па опет уби човека, те даде другу половину Житорађа.</p |
у; сви му праве место...</p> <p>И мало, па се граја сасвим стиша; Арнаути се разиђоше, сваки от |
епуштена.{S} Живела с овим другим мало, па је први тужи.{S} Кад изиђе пред суд, падоше јој оба |
друму, по дебелу снегу; али само мало, па наиђоше на пут очишћен; мноштво сељака, чифчије пија |
е, па се онесвестила.</p> <p>Само мало, па дође к себи, још блеђа, још жућа.{S} Мулина је кћи љ |
заборавила у тешком јаду Алахово Писмо, па наружила лице: липти крв с њега, а она нариче, проли |
, а према њој је мајка њена.{S} Час-по, па стара упре поглед у кћер, увела лица, изгорелих усан |
као оно њену оцу пред пашом, а час-по, па је тако нежна, разнежи се, и плаче, плаче, нихајући |
обуђена кћи оца варварина.{S} И час-по, па се сети поруке мајке Исмаилове: „Ако га не освети му |
ене, чивилуке непокривене.{S} И час-по, па зове Фати-султан да се прохода; проводи је мимо коњу |
љда, нешто крупно по глави, јер час-по, па јој се чује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију |
у место на лицу где је Исмаил додирнуо, па их тад љубљаше, много, и страсно...</p> <p>О, како с |
е бацио кадуну: на лицу јој био пешкир, па се смакао, те су видели да је <hi>телејисана</hi>; а |
ужани до зуба.{S} Чекају Фатин одговор, па...</p> <p>Врата се одшкринуше; Фати, онако болна, ск |
Арнаутима, пред кулом, за овај договор, па оде у кулу; и наједанпут се диже силна граја, вика, |
идао од једнога старога дишћурка самур, па јој то метао у недра, вичући:{S} Сичан!{S} Сичан (ми |
афу, ја многе суре знам онако, напамет, па за то знам шта је небо, земља, рај, пакао, анђели, < |
ач, није стрелац, али је мушко, младић, па би му тешко било у харему, да није са женама научио. |
ако.{S} Бог дели срећу, а ашчија чорбу, па нека им није на њу жао.{S} А оне које нису њој равне |
е, узе абдест, отклања јутарњу молитву, па изиђе пред пашу, нешто да му каже.{S} Он седи у једн |
ог, ћатиба.{S} Мали, стоји према брегу, па не гледа докле му глава досеже, него упро очи у врх. |
је писано.{S} Гледа у ту бледу звезду, па јој се чини да је то њена звезда.{S} Јутрос ју је пу |
ду, ударају у саз, песме ваде и певају, па дођоше и у наш Лесковац, ама им даде сургун Шемси-па |
оружје брата јединца...{S} Уђе у одају, па кад је Фати-султан упита шта је, шта говоре, а она н |
ка, час из средине, и на ове при крају, па се и радовала, и плакала; најпосле се заморила, отеж |
не.{S} Уђе у своју одају, метну чивију, па се не појави до мрака, док пашиница не узе лупати дл |
си.{S} Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи, и запао у блато; пошао си да ловиш |
рет... „Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи и запао у блато.“ Сад се тих мулиних |
И извади из недара кожну кесу, велику, па је стаде дрешити.</p> <p>— Шта ћеш, пашо?</p> <pb n= |
ин.</p> <p>Затворила момка као девојку, па га не пушта.{S} Није јахач, није стрелац, али је муш |
ћур!...</p> <p>Говорила тако, у бунилу, па се расвестила и тражила да јој простру постељу, спре |
ричену црном кожом, што удара на мемлу, па као да не чује е се врата отворише, и не види где му |
ахтаривана хануму, и однесе је на кулу, па она узе слабим гласом нарицати, кћер јој опет снађе |
што никад досле, да му не запале кулу, па куд би сирота Фати-султан, <pb n="101" /> по зими, б |
м и даровима од његове куће к Прокупљу, па чаршилије истрче пред дућане, кадуне се прибију уз к |
тив мула-Халима.“ Само мало паша дахну, па опет терет... „Хтео си у луг где булбули поју, па си |
, о јунаштву, и о младости и ашиковању, па се опростише: паша оде у Лесковац, да однесе пријате |
нила око на парченце стакла на прозору, па гледа...{S} Бујица!{S} Нема мислиш уставе која ће је |
и милосрдан, није као човек: да аспру, па се големи, милостињу дадох; дариваће их прво цветом, |
тари узеше говорити е је мула дао бесу, па би му они залепили блато на образ...{S} Одустају од |
гроша.</p> <p>— Немој...{S} Вежи кесу, па је врати у недра...{S} Нећу за мојега сина крв паре |
њено <pb n="14" /> лице, и очи, и косу, па их тада узе љубити говорећи:</p> <p>— Фати-султан, с |
еџе, скидају пред собним вратима обућу, па улазе у собу (необучене, незакићене, чак неочешљане) |
сина.{S} Крв за крв!{S} Наћи ће убицу, па макар ишао, овако стар, на крај света.</p> </div> <p |
ла рукама колена, метнула браду на њих, па се клати, дрхти, трза се, ослушкује.{S} Чека сина јо |
ачеш, да кукаш, да се смејеш, да певаш, па ништа...{S} Аман, за Алахову љубав, пусти све да каж |
већена <pb n="49" /> ума, него дивљака; па она његова гласина нарочито кад је љут...!{S} Старац |
ји наложена је пећ земљана, с крчазима; па ту је и мангал пун распаљена угља, јер на пољу је хл |
града Алепа, кћи некога паше, Турчина; па ипак јој буле, Лесковчанке, споре племство, за то шт |
, за Фатина ђувегију, све филигран рад; па силно посуђе, па легени и ибрици од правога сребра к |
та не разуме, као да је пијан, или луд; па се прибираше, полако; и освести се...</p> <p>Прокупч |
удилу које га спопада кад год се опије; па уместо да га већ једанпут казне смрћу, досудише му „ |
е стрменом, раширише ноздрве, полетеше; па и они мали коњи као ластавице су.{S} Затутњи земља.{ |
о и младо, подигло кули мула-Халимовој; па људи остају око куле, а жене се пењу на кулу, да вид |
обучену у свилену антерију, и накићену; па кад се она, нешто проговоривши, осмехне, мајка се до |
у осетила, као Лејле, Лејле-ханум...{S} Па јој дође мило, лако јој је, наслони чело на свето ме |
Насмејаће ми се и турско и каурско“.{S} Па још кад дође ред да врати оно што је Фати-султан-хан |
оне три робиње у предсобљу ханумама.{S} Па ни слушкиње се још нису пресвукле, ни робиње.{S} Пос |
улом и дадијама мулине кћери и сина.{S} Па дадије је остављале, а мула никако, жао му било; или |
усти, а сад за једним кишом их лије.{S} Па бар да се опије, заборавио би своју несрећу; али как |
ад би могла да заборави ноћашњи сан.{S} Па гледајући у њега поче, лепо, лепим наречјем цариград |
ружје, виси на чивилуку непокривено.{S} Па ту је међу оружјем и она мала пушка, с искићеном јаб |
b n="59" /> по челу, још телејисану.{S} Па и на лицу јој још тел стоји, колико је могао остати. |
е његова породица; пази га као отац.{S} Па чак у кули готово ништа више него у арнаутским кућам |
волишну парчад.</p> <pb n="100" /> <p>— Па ћемо је псима...</p> <p>— Кучку псима, рече један ос |
рокупље, њему, а њих још нема!</p> <p>— Па?</p> <p>— Неће их ни бити: прелазећи скелом Мораву.. |
! и од драгога камења челенку!</p> <p>— Па га претече мула.</p> <p>— Претече.{S} Кад би се Шемс |
ита молитву, ту, она, болна...</p> <p>— Па да умрем.{S} Што, Зулфи?{S} Волим с Исмаилом недељу, |
ушају, или ако га после одаду.</p> <p>— Па?</p> <p>— Нема ни Хасана, ни Халида, ни Хусеина.{S} |
— Зашто да ћутим, Фати-султан?</p> <p>— Па... страх ме, јер сам...</p> <p>— Шта, ханум?{S} Чега |
} Вај!{S} Јазук, кћери, твоја младост!“ Па поклопи лице рукама и зајеца како скоро није.{S} Под |
Алаха, шућур!</p> <p>И она рече „шућур“ па погледа у небо.{S} Она му није више о сну говорила, |
да не би неко <pb n="81" /> преко зида па у њу, и кад се Бал-беј игра, да изиђе, да...{S} Не!{ |
ста стамболски дивит!{S} Кад узјаше ата па прође прокупачким сокацима, женама вечера загорева, |
Причај, пријатељу.{S} Слушаћу те од сад па до века.</p> <p>Мула непрестано држи груди, клати се |
ружом... <hi>пријатељ</hi>“.{S} То рече па издахну.</p> <p>Мула ућута, а још се клати и држи гр |
и што пођоше к Топлици, брзо се вратише па казују Ахмед-хафузу да су срели неке кириџије, и да |
ре рока.) Она се опоравља, а мајка види па се нада, радује се; Богу се моли и дању и ноћу, на ј |
>А куда ће из Цариграда? „Цариград види па умри!{S} Али не, немој умрети, но живи и <pb n="8" / |
нова, те подели по сиротињи, арнаутској па и турској, и многима пошље по врећу брашна и ћупче м |
шмак с усана, окренула се к Фати-султан па јој, пушећи, говори, прича, не гледајући што је у ку |
и за своје године врло крупан: још мало па ће ступити у осамнаесту.{S} Лице му лепо, мушко, сун |
о што хода и седи, и плаче...{S} Час-по па легне, на чупав ћилим, или на шиљте, обучена легне; |
це кроз прсте, шапће, ниха се, и час-по па метне руку на кћерино чело, узме је за руку, гледа ј |
; на небу пуно звезда, трепте, и час-по па се покоја угаси; Исмаил је попустио коњу дизгине, пу |
p>— И баш је сам украде.{S} Кроз пенџер па на ата...{S} Кириџије су њега среле.</p> <p>— Онако |
о дође из Цариграда Ахмед-хафуз, о њему па о њему.{S} Прво, убио је својега чифчију; после, опе |
ју од Смирне, челенку Анадолије, ја бих па рекао, срам га било!...{S} Они, Стамболије, Турци, п |
положају у коме их је украо сан.</p> <p>Па и у другој одаји спавају, и у трећој.{S} Кућа простр |
.{S} Ама ко пљује у небо, томе пљувачка пада на лице.{S} Није ли?{S} Јеси ли видела месец: кад |
о круне сахан, из кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене очи...{S} Капци су јој т |
глави му сахан из кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене капке...{S} Шушти бор... |
бма, прете, сваки час <pb n="109" /> им пада рука на јатаган или јабуку мале пушке...{S} Зубато |
е украдена Фати-султан, киша непрестано пада, а мусломанке међу собом говоре да су то сузе дево |
Алах не погледа један трен, на душу му пада грех тежи од најтеже стене.</p> <p>— Исмаил!...{S} |
пљескају хануме длановима, подврискују, падају у севдах; свекрва баца бакшиш чочецима, весели с |
ња браду на руке, и заниха се, сузе јој падају по рукама...</p> <p>— Шућур! поче мајка, сад кад |
ви, и чу се пуцањ, виде где момак с ата паде... „Јазук!{S} Јазук!{S} Хиљаду пута јазук! једну а |
>?! цикну мула као гуја љута, а рука му паде на јабуку мале пушке.</p> <p>Паша се помаче и чист |
пи за месец дана и више; протера га сам падишах, цар царева, пуномоћник Алахов.{S} Шућур!{S} Ов |
ултан, кад би нешто хтео да те отме сам падишах, ја бих и њега убио, бесу ти дајем.{S} Знаш ли |
мо обе у Стамбол; да молимо милостивога падишаха да се смилује, да ти се баба врати у Стамбол.{ |
ти онакав луд глас, то јест, да ће пред падишаха с тужбом против мула-Халима.“ Само мало паша д |
ги јаничари, што се не боје, каткад, ни падишаха, често су се бунили, паша слао војску да их ст |
дини макар један дан, кад се не боје ни падишаха.{S} И ово нису, пашо, Турди, него су Арнаути: |
ар један дан, кад се Арнаути не боје ни падишаха.</p> <p>Пусти глас једнога дана, па чека, ослу |
кар један дан кад се Арнаути не боје ни падишаха; а заборави рећи, <hi>ни Бога</hi>.{S} Јер да |
овде, у кули, врло великој, дивној као падишахов сарај, коју је обасјало, сву, сунце, од Јастр |
та, јер онај глас могао је допрети и до падишахове хануме, а до ње не.{S} Ко ће јој о томе гово |
ио мечку решетом, мула-Халима и Арнауте падишахом и законом!{S} Ха! ха! ха! насмеја се својој л |
медвед...“</p> <p>Хоће да заплаши мулу падишахом, решио се; не сећа се шта мула рече, да има у |
едочи мула.{S} Ја ћу против муле тужбу, падишаху...{S} Тужбу ћу ја, <pb n="83" /> ама...{S} Как |
било да прво пустим глас да ћу поднети падишаху тужбу?...{S} Да пустим.{S} Да заплашим горског |
у посадили на мазгу дете, па пазе да не падне.{S} И Фати га двапут видела, на мазги, прошао је |
о земљи, а гледа у небо, па се сплете и падне — врло је смешно“.</p> <p>Пашиница је знала добро |
тан у Прокупље, у свој конак, па да јој падну она два венчања, ту да је испитају, ту да каже хо |
е у Прокупље, у његов конак: ту да јој „падну“ оба венчања, ту да је испитају, ту да се изврши |
па је први тужи.{S} Кад изиђе пред суд, падоше јој оба венчања. „Кога ћеш сад?“ пита је суд. — |
се зову <hi>султан</hi>; узе је полако, пажљиво, <pb n="19" /> како би узео лептирова крила, па |
шара једна стара Прокупчанка с великом пажњом, јер воли да се сутра Лесковчанке зачуде њеној в |
ad>VIII</head> <p>Освану недеља, турски пазар, четврти дан како је Фати-султан нестало.{S} Сунц |
ш, као да су посадили на мазгу дете, па пазе да не падне.{S} И Фати га двапут видела, на мазги, |
S} Његов фис, то му је његова породица; пази га као отац.{S} Па чак у кули готово ништа више не |
каткад, а ни с једном није проговорила, пак ни једну није погледала, па ни онда, кад су додирив |
лакао је као женско; а после се стидео, пак и од црне и беле робиње.{S} Залуд су га звале да се |
па за то знам шта је небо, земља, рај, пакао, анђели, <pb n="16" /> ђаволи.{S} Ја, Исмаил-бег, |
а главу, да му размрскаш главу...{S} Из пакла камен да пустиш...</p> <p>— Остави мене да зборим |
равно.{S} Њена лепа коса, сад замршена, пала јој је <pb n="59" /> по челу, још телејисану.{S} П |
нога.{S} Оба су јој венчања, по закону, пала, те је слободна, и може да понови венчање с пашиће |
утка нађе је у одаји, камо је од страха пала, мртву.{S} Још исти дан, Арнаути сахранише, по обр |
>Око конака свет, иглу да пустиш, не би пала на земљу; човек до човека, Арнаути, па сви као раз |
рило: бесу даје својој невести; рука му пала на искићену јабуку једне мале пушке.{S} Фати-султа |
у дају од себе све боје; о силај му три паласке са златним китама; преко рамена му љута арнаутк |
синирли</hi>(нервозне) — њих је доста — пале; ухватила их трешња, а не смеју поискати чашу воде |
а ево сад где је у глави повлачи, цепа, пали, и пушта пепео према ветру, да га разнесе, <pb n=" |
ати мулу не двори, не пуни му чибук, не пали му га; од тада мула није љут и тужан, него смућен, |
чибук, <pb n="64" /> пунила га дуваном, палила, и гледала старца са сажаљавањем, јер у њему је |
времена на време, чује ноћнога стражара палица, јавља сате:{S} Так!{S} Так!{S} Так! и викне Ман |
башта онога света...{S} Из онога сахана пало је сребро, не, олово на њене капке, очи су се скло |
цепа, девојкама ибришим мрси, удовицама памет померава...</p> <p>Ха-ха-ха! насмејаше се буле, п |
убио образ (Вај!{S} Да ме чује!) није и памет; и зна причу <hi>Јарац и Вук</hi>...{S} Кад је он |
ва кад је човек луд, а чини му се да је паметан.</p> <p>И досад су се Арнаути бунили, и то прот |
јер јој се учини да није баш... сасвим паметан.</p> <p>А да ли види он, оџаковић, паша, фукару |
, јок од њега, од његове <pb n="115" /> памети: годинама и узрастом дете, памећу човек — морале |
ао паперје, каква је, по његову мњењу и памети, само у оних кадуна које се зову <hi>султан</hi> |
здо.{S} Све по срцу...</p> <p>— Не губи памети, сунце.{S} Сравњује ли се цвет с копривом...</p> |
ти се и смеје и плаче, смеје се детињој памети, плаче за срцем јуначким.</p> <p>И мало које јут |
наштву кад поста бећаром, о његову срцу памети; сестра <pb n="63" /> прича, а Фати се и смеје и |
<p>Приведоше му вранца, ата пастушаста, паметна ока, танких ногу а дугачке гриве и репа, с киће |
не се другарице насмејаше; једна рече: „Паметна си, а лудо питаш, Фати-султан- ханум!{S} Где је |
јатељу!{S} Што Шкодра роди и јунак је и паметно је.{S} Ејвала!</p> <p>И испушише пријатељи још |
5" /> памети: годинама и узрастом дете, памећу човек — морале се крити.</p> <p>И ко зна докле б |
уга или радост...{S} Последњи је поглед пао кроз отвор тахтаривана на врх брега под Јастрепцем, |
p>— Нисам дервиш, али ћу да постанем, и папаз ћу да будем, од чуда...{S} Чудо!{S} Чудо!{S} Чудо |
е доврши него белим ручицама, меким као паперје покри очи: да не гледа ноћашњи сан, што јој изи |
о Мифтар...{S} Узе руку, белу, меку као паперје, каква је, по његову мњењу и памети, само у они |
ају по калдрми дворишта налуне, клепећу папуче, звече котлови.{S} Све живо већ одавно будно, же |
и имам Свете Софије да му је мучно наћи пара.{S} У кући свађа, сваки час; али, пуста младост!{S |
и у недра...{S} Нећу за мојега сина крв паре да узмем, а хоћу Шемси-пашу да оставим.{S} Јербо, |
и сазнао за себе.{S} За крв или крв или паре; а паша ти селам послао...</p> <p>— Слушај, пријат |
мене носи селам Шемси-паши:{S} Да хоћу паре за крв свога сина, ја бих узео онолико колико се у |
на комаде ћемо је.</p> <p>— На оволишну парчад.</p> <pb n="100" /> <p>— Па ћемо је псима...</p> |
отвори се једна трошна капија искрпљена парчадма тенећке, и асуре, и истрча из дворишта једна с |
хартијом, крај мајке, прислонила око на парченце стакла на прозору, па гледа...{S} Бујица!{S} Н |
, ако пукне даска на тавану, или ископа пас рупу крај конака, страх.{S} Да <pb n="88" /> ли је |
е под њим земља...</p> <p>А онај велики пас у дишар-авлији чисто помахнита: лаје, трза се, прес |
.{S} У дишер-авлији залаје грдно велики пас, јер му се час по учини бахат од човека; звечи синџ |
их крава и волова, блејање оваца, лавеж паса, жагор, али све мање, тише, полако нестаје, изумир |
S} Не; на глави му венац од врбе, и око паса врба; и ату му грива врбом накићена...{S} Сав град |
је било, кузум...{S} И твоја ће венчања пасти...{S} Хајде мени, кћери...{S} Да идемо обе у Стам |
, Војњаци, нису гори били.{S} Крв хтеде пасти, да се покољу међу собом, јер једни одобравају из |
Али откуд је мислила да ће се сплести и пасти, кад јој се пут којим је за пашом пошла чинио рав |
онако обукао, и узјахао својега вранца, пастушаста ата; али пре него што је пошао, није га доди |
Аллааа!</p> <p>Приведоше му вранца, ата пастушаста, паметна ока, танких ногу а дугачке гриве и |
ешкиру, сви у опанцима.{S} Стаде вриска пастушастих атова, бију земљу копитама, и само што их д |
е дана до његове свадбе, па толико зрна пасуља метнула у чпаг његових широких шалвара; и чим би |
дину.{S} Дин нам је танак, танак, мрежа паукова...{S} И ја знам, кћери.{S} Ти си бита мала, не |
плећима по стамболски; прошетала се као паун...{S} Висока, танка, очију плавих као море, трепав |
недра, раздрљена — раскопчала се, спала паучина, венедик-кошуља — свилене шалваре, кратке антер |
е капцима прозоре; потресе се покривена паучином икона Светога Николе на тавану мула-Халимове к |
ења...{S} Левом је руком згужвала танку паучину, чаршав на душеку, испружила се, окренула се ма |
ем, а и сам га се готово боји, нарочито пацова, кад се појави изненада, из преграда под долапим |
аткад, ни падишаха, често су се бунили, паша слао војску да их стишава, и да <pb n="86" /> гине |
Данас се пронео глас да је убица Шемси, паша лесковачки! „Ама зар баш сам паша?“ „Не.{S} Заптиј |
етан.</p> <p>А да ли види он, оџаковић, паша, фукару, ону тројицу из прокупачког сараја, што ос |
младости и ашиковању, па се опростише: паша оде у Лесковац, да однесе пријатељеву сину од муле |
</p> <p>— Јазук!{S} Јазук!{S} Човек!{S} Паша!{S} Глава вилајету!{S} Нећу ја у одаји; по одајама |
ина сина.{S} Душмани обедили пашу...{S} Паша, богат, велики човек, сила, те како неће имати душ |
аши, и ако му овај не рече да седне.{S} Паша ћути, мери мулу; мула ћути, мери пашу...{S} Грдно |
да примим сад, једанпут, твој савет.{S} Паша Шкодралија ми је као отац, воли ме, јер ме мој ота |
ије:{S} Хасан, Халид и Хусеин.</p> <p>— Паша им био рекао, свој тројици, да више неће бити запт |
за себе.{S} За крв или крв или паре; а паша ти селам послао...</p> <p>— Слушај, пријатељу.{S} |
о.</p> <p>Тако пашиница и син јој.{S} А паша?{S} Прошав мимо ове три одаје, широм отворене, кад |
у ме слагали..., гајтан“.{S} Хода, хода паша по прокупачком сарају, и мисли.{S} Омален, црн, зе |
ула.{S} Ко украде пашину снаху, разабра паша.{S} Јер у недељу ујутру рашчу се по Прокупљу, а до |
сузе...</p> <p>— Што ти би, мула?! пита паша зачуђено, видев га овако промењена, необична.</p> |
крви дужан, рече мула, не слушајући шта паша говори.</p> <p>— Какву крв?...{S} За крв... не зна |
. не знам..., ич ја не знам, мула, муца паша тобоже изненађено, а у лицу му не бејаше ни капи к |
по три чибука једно за друго; и остаде паша као гост мулин три дана и три ноћи: једоше печене |
у.{S} А сутра-дан, још у свитање, стиже паша у Прокупље. „Вала боље смрт, него ова грдна срамот |
} Ћуте, гледају се, мере се, и најпосле паша рече:</p> <p>— Ама, море, је ли истина да си ми ти |
дила се, поносила се, па сад?{S} Док се паша не врати из Прокупља, све је нешто лепо очекивала, |
ха и олова: „нека је све готово, ако се паша посили, па опет пусти онакав луд глас, то јест, да |
оспоство, госпоство, племство, на то се паша полакомио, стога дао душу ђаволу; за то се пашиниц |
ашиница међу другарице!</p> <p>— Куд ће паша од бруке?{S} И шта ће?</p> <p>— Да се бије.</p> <p |
, те да писмо не однесе.{S} А скадарски паша, чим прими писмо, и прочита га, пође на пут; дође |
стари друже, пријатељу, рече скадарски паша (пошто се с мулом изгрли, упита за јуначко здравље |
ису замешали репови, него главе; турски паша с арнаутским мутом.</p> <p>Кад стиже мула-Халим пр |
т</hi>, то јест разговор.{S} Лесковачки паша, пре надувен, силан, сад љубазан, понизан много, к |
да буде када се укаже потреба; а нишки паша, и ако млађи од овога, у свему, почиње разговор, с |
је место.{S} Из друге одаје изиђе нишки паша, плав, висок, у чоханим шалварама циметове боје и |
но благо, мир душе за госпоство!“ Мисли паша, гласно мисли, а глас му дрхти, и чисто је промење |
ило, лакше.</p> <pb n="122" /> <p>Мисли паша како да се опрости страха, кад не може срамоте, ни |
буде кадуна Бал-бејова...</p> <p>Мисли паша, мисли, ни с ким се не разговара.{S} Најпосле смис |
, пашо!</p> <p>— Алећим-Селам! одговори паша, својим танким гласом, устајући, јер се у поздраву |
нишкога пашу...{S} А!{S} Како уме овај паша!{S} Реч по реч као бисер на ибришим.{S} На уснама |
.{S} Ко ће јој о томе говорити, кад јој паша није говорио, кад је и од ње крио као и од туђинац |
емси, паша лесковачки! „Ама зар баш сам паша?“ „Не.{S} Заптије из прокупачког сараја.“ И ако се |
е од Бога <pb n="53" /> дошао.{S} Затим паша седе, а и мула, према паши, и ако му овај не рече |
а, ни у Прокупљу; мир...{S} Дахну душом паша, смишљајући, одмах, какав ће „пешкеш“ Мурат-паши, |
с тужбом против мула-Халима.“ Само мало паша дахну, па опет терет... „Хтео си у луг где булбули |
жи...{S} Крв...{S} Какву крв? муца опет паша.</p> <p>А мула:</p> <p>— Е, пашо!{S} Да сам жена, |
...{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Аман! узвикну паша престрављено.</p> <p>— Тако, пашо.{S} Кадуна ми је |
Гледа га.</p> <p>— И после, мула, Шемси-паша се заклиње у Алахову љубав да није џелат; да ти ни |
те неће ли човека?{S} Али он је, Шемси-паша, Фати-султан, ј’лдз’м (звездо), што дрво с родом.. |
свет, без невоље, тек од обести, Шемси-паша.{S} И ту јој се зачује шкргут зуба, и сукне јој пл |
луша мула, чека...{S} Дође петак, Шемси-паша, са својим харемом и с таквом пратњом, с каквом ни |
рца.</p> <p>У прокупачком сарају, Шемси-паша га на ногама дочека, чак пред вратима одаје с тахт |
овац, сину својега умрлога друга; Шемси-паша му <pb n="124" /> све каза...; посла га мула-Халим |
II</head> <p>Дакле свршено је.{S} Шемси-паша је на чисто; али му је сад сто пута горе, већи сти |
м, осим за Арапе...{S} За џак:{S} Шемси-паша је, може бити <pb n="133" /> послао по шаир-девојц |
за један грех једну казну...{S} А Шемси-паша, змија погана, ако искаш, добио је две: ја сам зми |
Биће...{S} Свашта може бити.{S} А Шемси-паша ако је изгубио образ (Вај!{S} Да ме чује!) није и |
окупље, ту је крв учињена.{S} Ама Шемси-паша то неће: неће да удара намет на сиротињу.{S} Турск |
е их срце сестрино:{S} Исмаила је Шемси-паша убио.{S} Помиње јој привиђење.{S} Сваке ноћи у глу |
ројеница речи...{S} Финоћа, то је Шемси-паша; простота, мула-Ха...</p> <p>— Ђувенде!{S} Ђувенде |
у покривеном медвеђом кожом, седи Шемси-паша; прекрстио ноге, загледао се у једну дебелу књижур |
мало превије грбина,“ тако мисли Шемси-паша; јер тврдо верује да мула пристаде на разговор и д |
наш Лесковац, ама им даде сургун Шемси-паша.</p> <p>— Туџар, шаир-девојка и ашици!{S} Конопци |
и ход, све.{S} Беговицу је послао Шемси-паша, бојећи се преваре с мулине стране, да му не подме |
умирише Арнаути, писао и написао Шемси-паша.{S} Шемси-паши мило, цикнуо би од радости, а уздрж |
мула-Халимову.</p> <p>— Поздравио Шемси-паша мула-Халима, да му дође у прокупачки сарај, говори |
ст, да му кажу, е га је поздравио Шемси-паша, да му дође у прокупачки сарај.{S} Силистер изврши |
</hi> је дао...</p> <p>Али уместо Шемси-паша „Дангалија“, примив мулин селам, да пусти сина по |
} И чуо сам, пашо, да га сад зову Шемси-паша „Дангалија“.{S} Што ћу му ја.{S} Сам је зарадио то |
46" /> <p>— Ћути!{S} Ко сме о томе? <hi>Паша је</hi>, није маскара.</p> <p>— То јест, глава.{S} |
на на време:{S} Алда’!{S} Алла’!</p> <p>Паша остаде на тахту као скамењен.</p> </div> <pb n="57 |
спрекидано, задихани:{S} Буна...</p> <p>Паша се окамени.{S} Стоји као камен; ништа више не пита |
аху у Цариград, па му је лако...</p> <p>Паша је сам, сваку ноћ, до глухо доба; седи на једној о |
етну руку на јатаган, па устаде.</p> <p>Паша скочи, и таман да пљесне длановима за сејмене, мул |
ка му паде на јабуку мале пушке.</p> <p>Паша се помаче и чисто понизно изусти:</p> <p>— Мула-Ха |
ћу се на његове претње, боје се.</p> <p>Паша га досад, како му се чини, никад није чуо у својој |
ављеним очима и примичући му се.</p> <p>Паша се помаче, и изусти:</p> <p>— Беше, мула, ама...{S |
тариван који рођаку цара царева у његов пашалук донесе.{S} Ни он излази из конака, ни пашиница, |
<p>Из мисли га трже пашиница.</p> <p>— Пашам, чешемм’и нури, (Пашо мој, очни ми виде).</p> <pb |
ена реч чује.</p> <p>Мула се договори с пашама, па се врати у Топлицу, каза Арнаутима, пред кул |
м из Сирије, из града Алепа, кћи некога паше, Турчина; па ипак јој буле, Лесковчанке, споре пле |
сахибије.{S} Ах! ако се удаје врањскога паше кћи у Лесковац, зими, кад је снега доста, кулучи р |
го говори.{S} После одласка скадарскога паше из Лесковца, једно јутро, рано, је изишао дугачак |
зме које је добио на дар од скадарскога паше, Арнаутина; поврх аџемскога шала опасао је силај, |
о велики везир, ујак садразам, оба деда паше, рођаци бејелербејови...{S} Млад, кузум, твоја при |
.{S} Кад стаде сатирати сакагија нишког паше хергелу, Нишлије се Турци међу собом шаљаху: „Наше |
ам</hi> (поздрав) од сараја, то јест од паше, иде, одмах; тако у младости, тако сад.{S} У лов ј |
че ово:</p> <p>— Јок!{S} Нека не долазе паше у Топлицу, јер су Арнаути сад...{S} У сарај ћу ја. |
елики човек дрво без хлада.{S} Од Шемси-паше има фајду читав вилајет...{S} Шта је Турчин?{S} Ли |
/p> <p>— Слушај, пријатељу.{S} Од Шемси-паше донео си селам мени; од мене носи селам Шемси-паши |
, ја ћу да зборим.{S} Селам ти од Шемси-паше: хиљаду лира уместо хиљаду гроша: и конак у Румели |
, а ћатиб унук Бал-бејов, праунук Шемси-паше лесковачког.</p> <p>За крв сина поглавара војњачко |
н, ћути!</p> <p>— Мули <hi>жалост</hi>, паши <hi>срамота</hi>: хајде метни ово двоје на теразиј |
ао.{S} Затим паша седе, а и мула, према паши, и ако му овај не рече да седне.{S} Паша ћути, мер |
е се Турци међу собом шаљаху: „Нашем се паши не држе коњи, као Војњачком мули жене.{S} Од седам |
гледа у исту шару ћилима; скадарском се паши узе трести брада, као мало час мули, и ударише му |
{S} Јер мула је дао бесу сам себи да ће паши срамоту за жалост...</p> <p>Трећи дан, а Фати нити |
улом с мирном савешћу.</p> <p>Мула рече паши, е има у години дана макар један дан кад се Арнаут |
атвара са Замбак-робињом; а у вече рече паши е је време да се хануме крију од њихова Бел-беја — |
зуба, све шкрипи зубма, све тајно прети паши, највише несрећној Фати-султан.{S} Зима.{S} Сви су |
есеца украде девојку, што отиде у сарај паши, што прими у аманет од своје кћери невесту својега |
еђу другове...</p> <p>Из Прокупља стижу паши гласови, у сваком сату по један, е се буна не стиш |
и, писао и написао Шемси-паша.{S} Шемси-паши мило, цикнуо би од радости, а уздржава се, крије р |
о болна, а голем посао изврши:{S} Шемси-паши блато на чело прилепи, катран на лице удари; Исмаи |
ри него пре, љути што им мула иде Шемси-паши, крвнику, псују, прете и ударају коње стрменом сва |
..: освета...</p> <p>— Ама шта ће Шемси-паши крв мулина сина?</p> <p>— Стамболка је рођака цару |
тако је сад опорави оно што удари Шемси-паши катран на лице и подиже Исмаилу турбе.{S} И још јо |
ке, те не може да се и она освети Шемси-паши и за брата и за несуђену снаху.{S} Робиње и слушки |
и?</p> <p>— Крвнику?</p> <p>— Јок Шемси-паши, него нашему мули.</p> <p>— Мулу туга обрвала, па |
е сваке речи:</p> <p>— Кажи селам Шемси-паши, џелату: хоће да има чедо... од муле...{S} Фати-су |
.{S} Фати-султан.{S} И кажи селам Шемси-паши, џелату: непуштена кадуна његова сина од другога.. |
другога... чедо.{S} И кажи селам Шемси-паши, џелату: данас му је прилепила блато на чело и уда |
си селам мени; од мене носи селам Шемси-паши:{S} Да хоћу паре за крв свога сина, ја бих узео он |
пламена што буктијаше кад је ишао Шемси-паши први пут, и кад диже буну с претње и плашења Шемси |
оће.</p> <p>— Зар да правимо вољу Шемси-паши?</p> <p>— Крвнику?</p> <p>— Јок Шемси-паши, него н |
, чуо сам, хоћеш још да се светиш Шемси-паши?{S} Доста!{S} Довде што си правио, сваки рече афер |
шљајући, одмах, какав ће „пешкеш“ Мурат-паши, не знајући да се Арнаути сад нису умирили, већ са |
<head>XIV</head> <p>Јуче је дошао мули пашин већил, по у годинама човек, обучен као о Бајраму. |
Да није било муле, одвели би је у харем пашин, обљубио би јој лице пашић, и онда...{S} Да га ос |
пашин бакшиш? <pb n="114" /> Ааа?{S} То пашин бакшиш збори, ђувендеее! цикну млада Арнаутка, ка |
а десној обади Ветернице, диже се Шемси-пашин конак, двоспратна кућа једна, врло пространа; ода |
ендеее!{S} Баш толики ли је јунак Шемси-пашин бакшиш? <pb n="114" /> Ааа?{S} То пашин бакшиш зб |
к.{S} Ништа без крви.{S} Крв за крв.{S} Пашина сина за сина њихова поглавара.</p> <p>— Аман, ћу |
заради муле; ама ако она каже да ће за пашина сина, на комаде ћемо је.</p> <p>— На оволишну па |
тина, зар да не заводи господскога сина пашина.“</p> <p>Тако говоре, и Турци и буле, све у двој |
су пуномоћници и сведоци мулини, Шемси-пашина сина и Фати-султан-ханумини, и имам, старац једа |
ницу на комаде, ако рече да ће за Шемси-пашина сина, или ће је привезати коњма за репове...</p> |
ред сведоцима, трипут, хоће ли за Шемси-пашина сина, Џафер-беја; она му је трипут одговорила: х |
у зета; после, удаје му се кћи за Шемси-пашина сина, и најпосле: „Не украдоше Ахмед-хафузу ата |
кад диже буну с претње и плашења Шемси-пашина; те један старац, који је трипут у Цариград ишао |
ке.{S} И та је постеља враћена из Шемси-пашина конака после њена другог венчања с мулом.{S} А у |
; ама...</p> <p>— Ама зашто је из Шемси-пашина конака, тога дана, пред зору, на задња врата изн |
прича, не гледајући што је у кући Шемси-пашина противника; не слушајући шкргут зуба Садије-хану |
овори:</p> <p>— Где је пуномоћник Шемси-пашина сина?</p> <p>— Ево га, одговори Мурад-беј, и гур |
већ пашину снаху.</p> <p>— Кадуну Шемси-пашина сина!</p> <p>— Ако није одведена, била је венчан |
умејући одатле изићи, док их не опомену пашине слушкиње е им ваља ићи, плакаће им деца, остаће |
стиже мула-Халим пред сарај, притрчаше пашини сеизи те ухватише под њим ата: скочи мула као мл |
аремом, и пратњу.{S} Виде кад се кола с пашиним харемом зауставише пред капијом Ахмед-хафузовом |
окупље.{S} Суља је видео пашу, и кола с пашиним харемом, и пратњу.{S} Виде кад се кола с пашини |
сман-Џафер-бејем, сином, Хајредин-Шемси-пашиним?</p> <p>— Аман, кћери, сунце, не стиди се, кажи |
Осман-Џафер-бејем, сином Хајредин-Шемси-пашиним?</p> <pb n="117" /> <p>Наста тајац.{S} Сви у зе |
а разговор и договор, и на све друго, с пашиних <pb n="99" /> лепих и слатких речи и његове пон |
по невесту.{S} Међу јенђама је свекрва, пашиница.{S} Насред ћошке је бакаран мангал, пун жара.{ |
оћу радиле.</p> <p>А кад ово би готово, пашиница пусти глас, да је свакој жени, без разлике вер |
ади, аман, Јараби!“</p> <p>Једно јутро, пашиница устаде, уми се, узе абдест, отклања јутарњу мо |
, ниједна не мисли на украдену невесту: пашиница жали свога сина; јенђе помињу Лесковац; онима |
код куће пошто је сео и одморио се.{S} Пашиница покварила обичај, да би се сачувала од погледа |
о вас дан, неколико дана пред свадбу; а пашиница се појавила каткад, прошетала кроз те одаје, с |
о.{S} Бал-беја из харема не пушта.{S} А пашиница од страха чисто луда.{S} Час плаче, час се сме |
дошли с јенђама, све то довела свекрва пашиница.{S} Скоро <pb n="29" /> ће телејисање, то јест |
чише и похиташе за мангал: даће свекрва пашиница добар бакшиш.{S} Али их претече бела робиња, с |
о је <hi>ово</hi> истина, како ће грдна пашиница међу другарице!</p> <p>— Куд ће паша од бруке? |
даје, једна с улице и две из баште, где пашиница госте прима, што се турски зову <hi>мусафир-од |
му се светиш“.</p> <p>Из мисли га трже пашиница.</p> <p>— Пашам, чешемм’и нури, (Пашо мој, очн |
акомио, стога дао душу ђаволу; за то се пашиница гордила, поносила се и онако поношљива.{S} Ниј |
к донесе.{S} Ни он излази из конака, ни пашиница, ни пашић, Бал-беј.{S} А буд се оволико осрамо |
у чивију, па се не појави до мрака, док пашиница не узе лупати дланом у врата, заклињући га у њ |
ерино срде даље није смело.</p> <p>Тако пашиница и син јој.{S} А паша?{S} Прошав мимо ове три о |
ултан дошле су из Лесковца јенђе, Шемси-пашиница са својим рођакама и пријатељицама, с најотмен |
/hi> (Султанијо!{S} Кћери моја)!</p> <p>Пашиница напала стару: пита је, пита, а она јој не одго |
плете и падне — врло је смешно“.</p> <p>Пашиница је знала добро ту турску пословицу, а није се |
зове слуге и похиташе, по наредби Шемси-пашинице, по пратњу Шемси-пашину.{S} И Ахмед-хафуз се п |
лих погледа као мушко; била је са Шемси-пашиницом у јенђебулство, и видела, то јест, вас дан и |
е отац ћерком?“</p> <p>Сад мула, кад чу пашино поздравље, посла телала да му сазове Арнауте; а |
уби мулина сина, чу мула.{S} Ко украде пашину снаху, разабра паша.{S} Јер у недељу ујутру рашч |
пкиње и Јеврејке, све које нису позвате пашину сину у сватове.{S} Остављајући обуће још пред ку |
у прокупачки сарај.{S} Силистер изврши пашину заповест.{S} И већ до подне опколише сејмени кул |
фузову кћер, ни рођаку цара царева, већ пашину снаху.</p> <p>— Кадуну Шемси-пашина сина!</p> <p |
за њу има, о госпоству и милосрђу Шемси-пашину.</p> <p>— Мерхаметли (милосрдан) је, Алла’! жали |
наредби Шемси-пашинице, по пратњу Шемси-пашину.{S} И Ахмед-хафуз се пробуди, па кад чу шта је б |
турски Ниш, или Лесковац, столицу Шемси-пашину.</p> <p>Дођоше до конака, двоспратне куће једне, |
и је у харем пашин, обљубио би јој лице пашић, и онда...{S} Да га остави?{S} Или да је била при |
Ни он излази из конака, ни пашиница, ни пашић, Бал-беј.{S} А буд се оволико осрамотише, ту да б |
..{S} Материно срце не сме даље.</p> <p>Пашић, и ако млад, и ако размажено лане, није видео Фат |
да је одговорила пуномоћнику да неће за пашића?{S} Али каква би то била освета?{S} Мало жалости |
е-хануме: прича јој о младости и лепоти пашићевој, о севдаху што га за њу има, о госпоству и ми |
ваше мајци за чим плаче, да ли плаче за пашићем, или што се за старца удала, или за Исмаилом пл |
је слободна, и може да понови венчање с пашићем, може с мулом, јер је и један и други преко сво |
<hi>однео</hi> снаху?</p> <p>— Истина, пашо.{S} Ама зар Фати-султан није била пре моја снаха н |
игао се мула-Халим, цео фис...{S} Буна, пашо азретлери!...</p> <p>— Десет пута пита, и десет пу |
ма.</p> <p>— Беса, мула?</p> <p>— Беса, пашо!</p> <p>— Ејвала, мула, пријатељу!{S} Што Шкодра р |
а опет паша.</p> <p>А мула:</p> <p>— Е, пашо!{S} Да сам жена, ја бих ти казао у одаји <hi>какву |
засмеја се мула, па настави: „Ово није, пашо, раја, ово су Арнаути: има у години макар један да |
тотину јемина.{S} Ха-ха-ха!...{S} Теби, пашо, мало беше твојега госпоства и твоје величине, па |
</p> <p>— Питаш за снаху; а ти си мени, пашо, крви дужан, рече мула, не слушајући шта паша гово |
b n="131" /> и зло...{S} Носи му селам, пашо, пријатељу, од мене нека више страха нема.</p> <p> |
арслан арслана тражи...{S} Арслан сам, пашо, нисам кукавица...{S} Ха-ха-ха-ха-ха! засмеја се м |
није што прљава аљина...{S} И чуо сам, пашо, да га сад зову Шемси-паша „Дангалија“.{S} Што ћу |
л-беј?“ А слушкиња: „С ханум-ефендијом, пашо азретлери (светли).“ Одговара му понизно, а гледа |
н сина...</p> <pb n="125" /> <p>— Аман, пашо, главо Скадру!{S} Аман!...{S} Ха! ха! ха!{S} Безду |
олази...{S} Азраил, па Азраил.{S} Тако, пашо, пријатељу.</p> <p>— Е кад је тако, слушај, не срд |
викну паша престрављено.</p> <p>— Тако, пашо.{S} Кадуна ми је Фати-султан.{S} Ту беше пуномоћни |
се попе и загрме:</p> <p>— Селам-Алећ, пашо!</p> <p>— Алећим-Селам! одговори паша, својим танк |
се не боје ни падишаха.{S} И ово нису, пашо, Турди, него су Арнаути: раде земљу, гаје стоку и |
па је стаде дрешити.</p> <p>— Шта ћеш, пашо?</p> <pb n="130" /> <p>— Хиљаду гроша.</p> <p>— Не |
кога племена Војњака...{S} Ха-ха-ха!{S} Пашо, кажи <hi>михаирли</hi> (срећно)!...{S} Ха-ха-ха!{ |
и, трчећи; донеше му црн глас:</p> <p>— Пашо азретлери!{S} Буна!{S} Ноћас изгинули Турци, ђаури |
и</hi> (срећно)!...{S} Ха-ха-ха!{S} Мој пашо!{S} Ти мени жалост, ја теби срамоту. <pb n="55" /> |
шиница.</p> <p>— Пашам, чешемм’и нури, (Пашо мој, очни ми виде).</p> <pb n="123" /> <p>— Шта им |
Алаховим, као и са самим Алахом: не би пашовао у малом Лесковцу, него би везировао у великом С |
сти и пасти, кад јој се пут којим је за пашом пошла чинио раван као тепсија.{S} Јер она је знал |
пламен из очију, као оно њену оцу пред пашом, а час-по, па је тако нежна, разнежи се, и плаче, |
ога, те да јој сам каже шта се са Шемси-пашом договорио, не би ли га тада погледала, и опростил |
оплицу, да каже Арнаутима е се са Шемси-пашом измирио.</p> <p>Никад Арнаути, Војњаци, нису гори |
.{S} Ама кад је било, хајде се са Шемси-пашом измири.</p> <p>Мула извуче ћилибар на чибуку из у |
-султан на испит изиђе; на испиту ће... пашће јој оба венчања...{S} Жена не може имати два мужа |
ећно)!</p> <p>— Да зовеш, очни ми виде, пашу Шкодралију: да он иде мула-Халиму.{S} Он може да.. |
ојку, јер зна како се Арнаути свете.{S} Пашу су, како она верује, набедили, али ко ће то доказа |
и, прво зажмури, па тад почне.{S} Овога пашу нису волели Лесковчани и Прокупчани, ни Турци ни С |
Зваће и свога пријатеља и друга нишкога пашу...{S} А!{S} Како уме овај паша!{S} Реч по реч као |
Мула сад опет ћути.{S} Гледа скадарског пашу.</p> <pb n="126" /> <p>— Кад си био млад, твоје су |
отклања јутарњу молитву, па изиђе пред пашу, нешто да му каже.{S} Он седи у једној затвореној |
је убио мулина сина.{S} Душмани обедили пашу...{S} Паша, богат, велики човек, сила, те како нећ |
} Паша ћути, мери мулу; мула ћути, мери пашу...{S} Грдно се закрвавише мулине очи!{S} Грдно су |
ја се мула још једном, много, и премери пашу још једним погледом, и то погледом што у исто врем |
ула, својом крупном гласином, гледајући пашу закрвављеним очима и примичући му се.</p> <p>Паша |
ишао стиже у Прокупље.{S} Суља је видео пашу, и кола с пашиним харемом, и пратњу.{S} Виде кад с |
ибар на чибуку из уста, па се загледа у пашу.</p> <p>— Што ме гледаш, мула?{S} Не зборим ли доб |
оче причу полако, тужно, не гледајући у пашу, него у шарен ћилим на поду.</p> <p>— Био један чо |
о умствује стари Арнаутин и псује Шемси-пашу, а мула јаше напред оборене главе.</p> <p>Мула сму |
да искочи: сваки ће узети да жали Шемси-пашу.</p> <p>— Тако, тако, пријатељу.</p> <p>— Е, кад ј |
} Млади хоће у Прокупље, да убију Шемси-пашу.{S} Стари их стишавају, говоре; сви стари узеше го |
га сина крв паре да узмем, а хоћу Шемси-пашу да оставим.{S} Јербо, добро збориш: и Алах за једа |
посла још војске, и пред војском Мурат-пашу, старца, који је много пута стишавао побуњене Арна |
ко ћу каљав кроз град, кроз вилајет где пашујем?!{S} Насмејаће ми се и турско и каурско“.{S} Па |
ђите из собе, јенђе..., ето ми га отац: пева се Растанак...{S} Што плачу кад слушају ову песму, |
ајпосле моли робињу да јој куца у саз и пева: о севдаху, о ашку, о Меџнуну и Лејли, двоје драги |
и песма; то буле, младе жене и девојке, певају у башти између леха, крај пупољале руже где је ћ |
у!{S} Све тице „дестур“ (допуст) узеле, певају!...{S} Из далека, из једне баштованџинице допире |
џане, па ударају као зиловима, чочечки, певају, и онако седећи играју.{S} Бела робиња час гледа |
а се, носи га у вис пробуђен поветарац; певају певачице већ промуклим гласовима; пљескају ханум |
анак, сух земљу; скрили су се свици, не певају тице, тишина, само онај бор много шушти, и тужно |
обичај да поштују тугу ближњега, да не певају кад им ближњи плаче.{S} Али ово сад није обичаја |
града иду, ударају у саз, песме ваде и певају, па дођоше и у наш Лесковац, ама им даде сургун |
и турска песма, турска момчад свирају и певају, песмом дочекали Ђурђевдан.{S} Из махале, не из |
ј су одаји будне још три младице.{S} Од певања, играња, разузданог весеља, хануме се замориле, |
на каранфил, на росну траву; свирачице, певачице, чочеци, једни из Лесковца, једни из Врање, је |
и ати а некмоли људи.{S} Умукле су тице певачице, само се, ноћу, чује буљина с урлањем огладнел |
оси га у вис пробуђен поветарац; певају певачице већ промуклим гласовима; пљескају хануме длано |
} Да плачеш, да кукаш, да се смејеш, да певаш, па ништа...{S} Аман, за Алахову љубав, пусти све |
, чивилук велики, заузео цео један зид: педесет „ката рубе“, све свила из Дијарбекира, све вез |
си се, стара: нема мула ни шездесет ни педесет; рекле бисмо да је од двадесет пет лета, да му |
ушник!{S} И лаже и узима у уста Алаха и пејгамбера!{S} Јараби, како трпиш?!{S} Како му не пусти |
ављајући обуће још пред кућним вратима, пеле су се на чардак, улазиле у те красне одаје и гледа |
ј се грчити и кривити лице, и удари јој пена на уста...</p> </div> <pb n="62" /> <div type="cha |
!</p> <p>— И баш је сам украде.{S} Кроз пенџер па на ата...{S} Кириџије су њега среле.</p> <p>— |
, а!{S} Нов тахтариван мој, без врата и пенџера, из џамије...{S} Покрите га дувком из Топлице.. |
ад, у ђурђевску зору:</p> <p>— Отворите пенџере.,..</p> <p>Послушаше је.</p> <p>— Врата отворит |
чаршија затворена...{S} Свуда капци на пенџерима...</p> <p>— Шта?!{S} Шта? ! ...</p> <p>— Дига |
вој; па људи остају око куле, а жене се пењу на кулу, да виде несуђену кадуну Исмаил-бегову, му |
још је крај ње онај бакаран мангал, пун пепела и угљевља, уместо жара; још је око ње прибор за |
угасио, ватра прегорела, остао жар под пепелом, па тиња, тиња.{S} Тако умствује стари Арнаутин |
слушчета Циганчета, готово запретаног у пепелу крај ниског а широког огњишта, све је будно; и а |
је у глави повлачи, цепа, пали, и пушта пепео према ветру, да га разнесе, <pb n="85" /> да му н |
дина од то доба, од његове девојке само пепео, ваљда, јер је умрла још прве године пошто су је |
ме, пред ћошком где су јенђе, умива се, пере уши, руке до лаката, ноге до колена — узима абдест |
ила кроз одаје као петао кад му покисне перје.</p> <p>„Ко ходи по земљи, а гледа у небо, па се |
ах.</p> <p>И отури чибук, а узе: дивит, перо и хартију...{S} Прво зажмуре, па поче гушчјим перо |
ај теразије, ела! на једну страну метни перо, на другу олово, ела!{S} Ха-ха-ха! засмеја се мула |
теразије.{S} Ама, ко би био луд да мери перо с оловом?!...</p> </div> <pb n="47" /> <div type=" |
ију...{S} Прво зажмуре, па поче гушчјим пером с десна на лево...; на колену пише.{S} Испрати пи |
ен као војник, час као софта, данас као Персијанац, сутра као Черкез, сад јерлија...{S} Писмо ј |
има из Смирне, завесама из Дијарбекира, персијским ћилимима, огледалима са стакленим оквиром од |
, до зоре, сви отмени хареми, и свирка, песма; а сад нико, и ништа.{S} Тишина.{S} Крај капије ј |
угу од јасмина слатко-тужну песму...{S} Песма се чује, из далека, турска песма, и блејање јагањ |
...{S} Песма се чује, из далека, турска песма, и блејање јагањаца...; по росној трави <pb n="14 |
баштованџинице допире кларнет и турска песма, турска момчад свирају и певају, песмом дочекали |
ахира, ни саза, ни зила, нити се гдегод песма чује.{S} Тишина.{S} У мусломана је обичај да пошт |
ужно), већ из далека, чује се дахире, и песма; то буле, младе жене и девојке, певају у башти из |
оћ, хануме узеше да се веселе; свирка и песма разлеже се; мирише ваздух на шебој, на каранфил, |
ипак разумљиво, чу се из празних груди песма:</p> <quote> <l>Белу рубу обукла невеста,</l> <l> |
} Од града до града иду, ударају у саз, песме ваде и певају, па дођоше и у наш Лесковац, ама им |
е уочи ђердека...{S} О, како су лепе те песме, како је слатка та туга!{S} И она је ту исту тугу |
песма, турска момчад свирају и певају, песмом дочекали Ђурђевдан.{S} Из махале, не из Ахмед-ха |
са; удесише веселе тичице, сухих крила, песму као у пролеће.</p> <p>— Нема леша.{S} Са седмога |
авуј у лугу од јасмина удесио још лепше песму!{S} И гугутке се избудиле, гугучу!{S} Све тице „д |
астанак...{S} Што плачу кад слушају ову песму, свадбену, отац, мајка...{S} Ја не плачем...{S} П |
ши виде, и извија кроз нос нову сокачку песму, с веселим напевом, с припевом:</p> <quote> <l>А! |
е удесио у лугу од јасмина слатко-тужну песму...{S} Песма се чује, из далека, турска песма, и б |
е као мало час; ветар је удесио жалосну песму.{S} Умукло је блејање оваца, и мукање гојних крав |
или?</p> <p>— Лејле, Лејле-ханум, шаир (песник)-девојка.</p> <p>— .{S}Ашици, сваки има саз под |
p> <p>А она?{S} И чула свађу, и гледала песнице, и видела крв, и сад весела, смеши се!{S} Ове д |
пећи зубима, пружајући стиснуте кошчате песнице према Прокупљу.</p> <p>А мула-Халим?{S} Јуче та |
та не рече, само закрвави очима, стисну песнице и рикну.{S} Суља, иначе врло јуначан, устукну; |
само мрдне рука младе Арнаутке, нада се песници, те увлачи, несвесно, врат у рамена, као корњач |
увенде! прекиде је мулима кћи и лупи је песницом у врат; а сирота Фати задрхта и уплашено изуст |
прекиде Арнаутка, и опет је лупи у врат песницом; а сирота Фати сад заплака и трипут, уплашено, |
е; усне му се грче, а он пружа стиснуту песницу према Прокупљу, к Лесковцу; и пошто пусти некак |
роба даду пет стотина гроша, за другога пет хиљада, за трећега петнаест, као за ата.{S} Ми овде |
те га остави.{S} Млада, а без мужа беше пет година: заинатио се онај, па не удара печат за њено |
осуђено за „сургун.“ На уживање му дато пет села у околини Ниша, и Прокупља, дивљега лепотана, |
педесет; рекле бисмо да је од двадесет пет лета, да му није брада бела, дуга.</p> <p>У једној |
њих све једно.{S} За једнога роба даду пет стотина гроша, за другога пет хиљада, за трећега пе |
них година, у ћурку расеченом позади од пета др струка.{S} Голем сам пут, пријатељу, учинио, и |
чини бахат од човека; звечи синџир: ево пета ноћ где га не пуштају, да не би на кога налетео — |
Арнаути, и слуша мула, чека...{S} Дође петак, Шемси-паша, са својим харемом и с таквом пратњом |
и, да размишља читаву недељу; а онда, у петак, јутро бејаше, дође к њој у одају једна стара бег |
е га <hi>ифрит</hi> (сотона).{S} Сад, у петак који први дође, Шемси ће по лепу Стамболку..{S} И |
амота, и не би пролазила кроз одаје као петао кад му покисне перје.</p> <p>„Ко ходи по земљи, а |
крв, хтео је својега друга, кога је био петао „победилац“, ножем посред срца, да га од тога не |
дете играчки, као што се радовао кад му петао осветла образ. — Сутра ту!{S} Али ето шта му је т |
еми по једнога петла за бој.{S} Лани му петао био надбивен, и ту је проговорила азијатска крв, |
ао их Шемси послом у Ниш у очи прошлога петка, и наредио им да се сутра-дан <pb n="24" /> рано |
.{S} Шућур!{S} Овако узвикиваху једнога петка неколике цариградске хануме, чучећи на обали Злат |
е. „ Алла’!{S} Алла’! севдах женски! од петка у вече до суботе ујутру!“ говоре Турци. „Јазук!“ |
ки севда!{S} Добро људи зборе: траје од петка до суботе...</p> <p>Дође дан поласка.{S} То јутро |
бова.{S} Сваке године спреми по једнога петла за бој.{S} Лани му петао био надбивен, и ту је пр |
лом, са страхом.</p> <p>Јесте, трећи ће петли; ту је већ Ђурђев дан, јунак Хедрлес, на ату, с м |
рисав испуни одају...</p> <p>— Трећи ће петли сад, изусти мајка шапатом, с болом, са страхом.</ |
е воде...{S} Исмаилу...{S} Сад ће трећи петли...{S} Дошао Хедрлес...{S} Гледајте на сат...</p> |
уле, дан се забелео; закукурекаће трећи петли...</p> <p>— Гледајте на сат...{S} Спремајте ме... |
сковчанке, јенђе.{S} Закукурекаше трећи петли...</p> <p>И Фати-султан-ханумина мајка не спава; |
{S} Последња реч.</l> </quote> <p>Трећи петли закукурекаше.</p> <p>Ни мало хропца, мало грчења. |
уме крију од њихова Бел-беја — пропевао петлић...</p> <p>Џафер, или, како га родитељи од милост |
у густих, великих шимшира, па клања: од петлова кукурекања учинило јој се мујезиново <hi>Алах-е |
тање голубова „на дванаест глава“ и бој петлова.{S} Голубарник му је пун голубова.{S} Сваке год |
ци што се бејаху скупили да гледају бој петлова.{S} И јахао је каткад, али не на ату, него на ј |
роша, за другога пет хиљада, за трећега петнаест, као за ата.{S} Ми овде хиљаду гроша како за к |
070_C6"> <head>VI</head> <p>Месец је од петнаест дана, онда Турци обично праве весеља; по Фати- |
је из дуге пушке, <pb n="60" /> веле, у петнаестој години на једнога кириџију, што им је хтео у |
ачку) удари...{S} Јеси ли чула да се од петогодишњег мушкарца жене крију?{S} Ниси.{S} Криле су |
м мули жене.{S} Од седам жена имао само петоро деце.{S} Сад једно.{S} Ни једна не беше из његов |
ge"> <p>ФАТИ-СУЛТАН</p> <p>Госпођи Јоки Петровић-Његош</p> </div> <pb n="6" /> </front> <body> |
у великој, али ниској одаји наложена је пећ земљана, с крчазима; па ту је и мангал пун распаљен |
ј, па у силају јатаган и две мале пушке пећанке, са сребрним јабукама искићеним драгим камењем, |
т година: заинатио се онај, па не удара печат за њено пуштање.{S} Најпосле је научише две муфти |
гост мулин три дана и три ноћи: једоше печене кокошке, банице; пише каву и шербет и водише раз |
да њ три сејменина, задихани, као да су пешке дошли, трчећи; донеше му црн глас:</p> <p>— Пашо |
ушом паша, смишљајући, одмах, какав ће „пешкеш“ Мурат-паши, не знајући да се Арнаути сад нису у |
за се је бацио кадуну: на лицу јој био пешкир, па се смакао, те су видели да је <hi>телејисана |
уским белим чакширама, забрађен великим пешкиром тако да му се само очи виде, ускочи кроз прозо |
евима, неки белом ћечету, неки у фесу и пешкиру, сви у опанцима.{S} Стаде вриска пастушастих ат |
д умртви човек нечовека, па и на мртвом пизму тера, није више ни он човек.{S} Одавде ако ћу даљ |
а он испрва ништа не разуме, као да је пијан, или луд; па се прибираше, полако; и освести се.. |
највећега весеља.{S} Гости се разишли, пијани хафуз дубоко заспао, и слуге поспале.{S} Нигде м |
на пут очишћен; мноштво сељака, чифчије пијанога Ахмед-хафуза, раја турска, бедни робови, Срби, |
се на силу и обест Богу...{S} И чифчије пијанога хафуза, турска раја, Срби, скупили се од поноћ |
на уснама, удише га као зумбулов мирис, пије га као ђулов сок, опија се, заноси се, а очи се ск |
енди хоће сама да кува каву, тамо да је пије и да гледа кад јој облаче и гиздају снаху,“ говори |
да се опије, кад ово два дана ништа не пије.{S} Није пио два дана онај који се није трезнио, к |
кад ово два дана ништа не пије.{S} Није пио два дана онај који се није трезнио, који је, како п |
а тридесет девет дана ту био, ни јео ни пио, и који год је прошао, на њега се каменом бацио (ко |
тиди, све више избегава кћер; не посипа пиринач по гробу својега сина, јер му на гроб не иде ви |
ада не посу по гробу свога сина ни зрно пиринџа, јер му не отиде на гроб; од тада оне две Арнау |
п.{S} И прву и другу уредбу, веле, нису писали великаши, не дај Боже, него Бог; и прва и друга |
и био млад, твоје су ми очи биле књига, писана на арнаутски: сад ту књигу гледам, а ништа не мо |
свако вече гледа: с ње чита шта јој је писано.{S} Јер она је права мусломанка, па верује у суд |
е може је снаћи друго до оно што јој је писано.{S} Гледа у ту бледу звезду, па јој се чини да ј |
остојне, а камо ли њој равне.{S} Њој је писано овако, њима онако.{S} Бог дели срећу, а ашчија ч |
а не може снаћи друго, до оно што му је писано прстом Алаховим по челу, кад је на свет дошао.</ |
ј глави одавно, кад се умирише Арнаути, писао и написао Шемси-паша.{S} Шемси-паши мило, цикнуо |
је неко украо невесту.{S} Вриска жена и писка деце разлеже се; силна врева! не зна се ни шта ко |
жене, но оне...</p> <p>Од вике, вриске, писке, од урнебеса, избудише се Ахмед-хафузове слуге и |
> <p>— Беше, мула, ама...{S} Од Алахова Писма не може се да...</p> <p>— Питаш за снаху; а ти си |
ац, сутра као Черкез, сад јерлија...{S} Писмо је учио код куће.{S} Мало пише, у сарају, код оца |
га да се један у путу не разболи, те да писмо не однесе.{S} А скадарски паша, чим прими писмо, |
тавио.{S} Кад сам млад био, често ми је писмо праћао, учио ме, световао ме, и говорио ми: „Ако |
однесе.{S} А скадарски паша, чим прими писмо, и прочита га, пође на пут; дође у Лесковац, сину |
на лево...; на колену пише.{S} Испрати писмо по тројици; страх га да се један у путу не разбол |
добар пријатељ...{S} хоћу да му пратим писмо и у њему селам сад одмах.</p> <p>И отури чибук, а |
ши, да је подсети на к’смет, на Алахово Писмо, то јест да никога не може снаћи друго, до оно шт |
залуд јој је помињала к’смет и Алахово Писмо, она, по њену доласку, ока не сушаше; и дању и но |
своје; заборавила у тешком јаду Алахово Писмо, па наружила лице: липти крв с њега, а она нариче |
подсећа је на „к’смет“ и на <hi>Алахово Писмо</hi> и казује да ће одмах у Прокупље, да јој испр |
нка, па верује у судбину, у <hi>Алахово Писмо</hi> као у Алаха: не може је снаћи друго до оно ш |
припуцаше мале пушке, забубњаше бубњи, писнуше зурне... то поздрављају долазак мулине кадуне А |
они избацише пушке.{S} Забубњаше бубњи; писнуше зурне.</p> <p>И ови у предсобљу с мулине стране |
нуше сузе...</p> <p>— Што ти би, мула?! пита паша зачуђено, видев га овако промењена, необична. |
</p> <p>Пашиница напала стару: пита је, пита, а она јој не одговара, но је само гледа и пушта н |
на чардак.{S} Коју год слушкињу сретне, пита својим промењеним гласом, не затварајући очи, као |
ри моја)!</p> <p>Пашиница напала стару: пита је, пита, а она јој не одговара, но је само гледа |
ан није била пре моја снаха него твоја? пита мула, својом крупном гласином, гледајући пашу закр |
моја)!{S} Зашто да у зору изнова ради? пита мајка, љубећи је.</p> <p>Свесно схвата питање, а б |
ује, него и да види шта му одговара.{S} Пита: „где је Бал-беј?“ А слушкиња: „С ханум-ефендијом, |
падоше јој оба венчања. „Кога ћеш сад?“ пита је суд. — Ниједнога, одговори она (јер ни код друг |
пашо азретлери!...</p> <p>— Десет пута пита, и десет пута одговарају, једно те једно, испрекид |
бејаше <hi>мајка</hi>.{S} За мајку оца пита, за њен страх, за њен јад.{S} Хафуз, што улажаше у |
репланутом и доста рапавом руком.{S} Не пита је шта је снила, да се она, казујући му сан, још в |
мени.{S} Стоји као камен; ништа више не пита.{S} А кад се прибра, узе да зове војне старешине, |
на, па не могаде да прође, но застаде и пита: „Је ли, Вога ти, чиме те ударише <pb n="128" /> т |
!</p> <p>И још једанпут Мурад-беј онако пита; и трећи пут Фати одговори „буди“.</p> <pb n="119" |
ик који толико чека, за који непрестано пита, коме се радује; а на њену се лицу радост опази, н |
моја, шећеру мој, шербете, текијо моја, питај, молим те..., хоћеш да питаш хафуз-бабу: је ли ис |
та га да им каже.{S} Лепа је...{S} Нека питају своју кћер; она ће и њима казати колико је лепа |
зна ни где је, ни ко је она, ни шта је питају, ни шта одговара?{S} И радили су преко закона: п |
ужа, по закону; не може да..!{S} Кад је питају за кога ће „За Бал-беја“, одговориће весело...{S |
у оделу, његову коњу, коњској опреми, и питају се ко је поноситији, младић или ат његов: извија |
“ Она се застиде, поцрвене: истина лудо питала.{S} Нарочито виде да је лудо питала кад се заљуб |
удо питала.{S} Нарочито виде да је лудо питала кад се заљуби...</p> <p>Виде једнога младића, Ар |
мајка, љубећи је.</p> <p>Свесно схвата питање, а бесвесно одговара:</p> <p>— Исмаил ће у зору |
чекају жртву...</p> <p>Мурад-беј понови питање.</p> <p>Опет ништа.</p> <p>Трећи пут...</p> <p>И |
Мртва тишина.</p> <p>Махмуд-беј понови питање, истим редом речи, истим тоном.</p> <p>Тишина.{S |
и-султан-хануму, страхује: по трећи пут питање, последњи пут, те је као између живота и смрти.< |
чану тишину, да се обрне макар с једним питањем Фати-султан-хануминој мајци, или да је теши, да |
њена звезда.{S} Јутрос ју је пуномоћник питао пред сведоцима, трипут, хоће ли за Шемси-пашина с |
је човек, већ вук, гладан вук, па ћу га питати...{S} Ако су ме слагали..., гајтан“.{S} Хода, хо |
Алахова Писма не може се да...</p> <p>— Питаш за снаху; а ти си мени, пашо, крви дужан, рече му |
кијо моја, питај, молим те..., хоћеш да питаш хафуз-бабу: је ли истина да у шта ко умре, у томе |
мејаше; једна рече: „Паметна си, а лудо питаш, Фати-султан- ханум!{S} Где је Алах, ту је и љуба |
г’м.{S} И ја знам... истина.{S} Ама што питаш?{S} Ти ћеш мајци оздравити, иншала! па ево га Хед |
е да то неко други говори.{S} И узму га пити змије присојкиње, мула-Халимове речи:{S} Ти си мен |
Житорађа.</p> <p>Отац дивља звер, а кћи питома голубица.{S} И жена му је добра; у кући је, штон |
ри ноћи: једоше печене кокошке, банице; пише каву и шербет и водише разговор о свачему, о прошл |
а...{S} Писмо је учио код куће.{S} Мало пише, у сарају, код оца, много се игра ораха.{S} Страст |
јим пером с десна на лево...; на колену пише.{S} Испрати писмо по тројици; страх га да се један |
пуцају мале пушке, јаче бубњају бубњи и пиште зурне...</p> </div> <pb n="111" /> <div type="cha |
мах припуцају пушке...{S} Јаче кларнет пишти.... бубњи се и зурне чују чак из далека, из циган |
сао је силај, па наместио ваздан кићене пиштоље и јатаган; метну на главу нов ћулав и тунус фес |
то.{S} Из друге одаје изиђе нишки паша, плав, висок, у чоханим шалварама циметове боје и чалми; |
уна: јашмак јој све лице сакрио, а очи, плаве као зумбул, преда се гледају.{S} Дуга поворка ова |
ко белој, с црвеним ноктима и дланом, с плавим жилама кроз које крв струји полако.{S} Гледа се |
се као паун...{S} Висока, танка, очију плавих као море, трепавица црних као ибришим, дугих као |
у, Бал (мед), висок је, танак је, очију плавих, трепавица црних, науснице као угљеном направљен |
/p> <p>А једно вече, појави се на јасно-плавом небу топличком пун месец.{S} Ваздух је благо зат |
Нити се од тада свукла, нити је легла; плакала, кукала, бусала се у прси, чупала косу, своје с |
и на ове при крају, па се и радовала, и плакала; најпосле се заморила, отежали јој очни капци, |
> <p>— Нема леша.{S} Са седмога су неба плакале девојке три дана и три ноћи за живом Фати-султа |
у мајка казала код кога је Фати-султан, плакао је као женско; а после се стидео, пак и од црне |
а; што ће љубити Исмаилово рухо; што ће плакати над Исмаиловим оружјем, над искићеном јабуком м |
шта крај своје кћери, и узе је грлити и плакати, видеше да јој се свест повратила; отвори очи, |
твоја...</p> <p>— Мајка моја, Зулфи..., плакаће...{S} Зар једна мајка плаче за ћерком?</p> <p>— |
опомену пашине слушкиње е им ваља ићи, плакаће им деца, остаће им мужеви без вечере, па ће бит |
у доласку, ока не сушаше; и дању и ноћу плакаше она што за три дана сузе не пусти.{S} А не кази |
време туге што ватра с пламеном; после, пламен се угасио, ватра прегорела, остао жар под пепело |
ршће... зажариле му се румене јагодице, пламен, сијају очи, две звезде, више, два сунца...</p> |
мула из свега гласа, а из очију му живи пламен сукну. „За крв ич не знам!{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— |
па јој се чује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију, као оно њену оцу пред пашом, а час-по, |
јој се зачује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију.</p> <p>Док је Ахмед-хафузовица седела |
човека, па сви као бунтовници, из очију пламен сукља, лица чисто онакажена, загледају пушке, гл |
о, Арнаути опазили да нема у мулину оку пламена што буктијаше кад је ишао Шемси-паши први пут, |
шљаше, е је прво време туге што ватра с пламеном; после, пламен се угасио, ватра прегорела, ост |
у полусну...</p> <p>Јастребац јој није планина, него џин, џински цар, кога до сад нико није ви |
тиснуо и брдо и долину, а вуци силазе с планине урлајући, долазе топличким домовима у госте...{ |
била из дугачке пушке медведа, кад је с планине, по грдном снегу, сишао у село.{S} Нене ми се н |
е остати до зоре...</p> <p>Гру!{S} Гру! плануше неколике пушке кроз пушкарнице прокупачког <hi> |
репови крв учинили; турска ће глава да плати.{S} А?{S} Говори сад мула?</p> <p>Мула сад опет ћ |
е ли?...{S} Овде би требало сав град да плати, Прокупље, ту је крв учињена.{S} Ама Шемси-паша т |
во је освета.{S} Макар она за њу главом платила, није јој жао.{S} Како би се она млада, одрасла |
! убио Мифтар-агина сина...{S} Још није платио један дуг, ево где направи други, проклет да је“ |
је, каже, џелат; ама кад ти... он ће ти платити крвнину.{S} Крвнину понекад плаћа све село где |
ио <pb n="69" /> је Исмаил са себе бело платно...{S} У руху је у коме га је живога гледала...{S |
pb n="12" /> се, израдити слику на белу платну, на свили: сликао би је, али не уме, и не сме, ј |
ти платити крвнину.{S} Крвнину понекад плаћа све село где је крв учињена.{S} Је ли?...{S} Овде |
ка баци се на Лесковчанку, заиста добро плаћену, дохвати је за рамена, обори је на под, и зари |
етак, прућише се код Фатиних ногу, кроз плач говорећи:</p> <p>У џенет ћеш, султанијо!{S} Голем |
шиљте, па је милује, љуби, повраћа је, плаче над њом и говори:</p> <p>— Аман, султанијо!{S} Аш |
па је тако нежна, разнежи се, и плаче, плаче, нихајући се и милујући све једнако Фати по коси. |
смеје и плаче, смеје се детињој памети, плаче за срцем јуначким.</p> <p>И мало које јутро да не |
аше у бачву, да се у вину купа, трезан; плаче и грли кћер, одговара јој, теши је, подсећа је на |
Зулфи..., плакаће...{S} Зар једна мајка плаче за ћерком?</p> <p>— И зар једна драга тугује за д |
ом на оном свету.{S} И Исмаилова сестра плаче, нариче, љути се на оца што јој својом бесом спут |
тежи, и што се тело смрзава, и што душа плаче, јеца, нариче, тужећи се на силу и обест Богу...{ |
милује хрта и сокола, не љуби рухо, не плаче над оружјем.{S} Замутиле јој се очи, бистри горск |
није обичаја ради: јер с обичаја се не плаче, с обичаја се не уздише; а ево где комшилук, где |
час-по, па је тако нежна, разнежи се, и плаче, плаче, нихајући се и милујући све једнако Фати п |
Фати више лежи него што хода и седи, и плаче...{S} Час-по па легне, на чупав ћилим, или на шиљ |
pb n="63" /> прича, а Фати се и смеје и плаче, смеје се детињој памети, плаче за срцем јуначким |
А не казиваше мајци за чим плаче, да ли плаче за пашићем, или што се за старца удала, или за Ис |
гу ближњега, да не певају кад им ближњи плаче.{S} Али ово сад није обичаја ради: јер с обичаја |
не пусти.{S} А не казиваше мајци за чим плаче, да ли плаче за пашићем, или што се за старца уда |
што се за старца удала, или за Исмаилом плаче.{S} Јер у кули, куд се код окрене, све Исмаилово. |
детиње.{S} Сад лежи обезнањена; над њом плаче мулина кћи, а кропе је некаквом водом две старе А |
А пашиница од страха чисто луда.{S} Час плаче, час се смеје, смеје, тепајући сину као малом дет |
есму, свадбену, отац, мајка...{S} Ја не плачем...{S} Пушке, сватови, Арнаути...{S} Сад ће да ме |
олако, пријатељу!{S} Не треси се!{S} Да плачеш, да кукаш, да се смејеш, да певаш, па ништа...{S |
у Прокупљу, а познавале су Фати-султан, плачу и уздишу: цело Прокупље жали несрећну девојку, кћ |
ми га отац: пева се Растанак...{S} Што плачу кад слушају ову песму, свадбену, отац, мајка...{S |
лковала је сестра и љубила Фати-султан, плачући с њом за дуго.</p> <p>Али од тада Фати мулу не |
вере, жену и сина свога поглавара, жене плачући, људи шкрипећи зубима, пружајући стиснуте кошча |
/> деру антерије на грудима од јада, и плачући раде по авлији, по кући, посла се има много, да |
нпут дође Замбак својој хануми на тужбу плачући; а кад ханума саслуша девојче, отеже:{S} Аааа!{ |
ши први пут, и кад диже буну с претње и плашења Шемси-пашина; те један старац, који је трипут у |
> да му нигде трага није.{S} Претња!{S} Плашење!{S} Претио вуку овцом; плашио мечку решетом, му |
м.{S} Али како да се свети мули он, што плаши робиње мишем, а и сам га се готово боји, нарочито |
S} Кад ништа нису имали с мула-Халимом, плашила је његовим именом сина, кад је био мали, а и са |
етња!{S} Плашење!{S} Претио вуку овцом; плашио мечку решетом, мула-Халима и Арнауте падишахом и |
екад се и он с њом затворио, па је тамо плашио, откидао од једнога старога дишћурка самур, па ј |
ворене чивијом, а негде, где су укућани плашљивији, и мандалом: и позатварани су свуд капци на |
нчаше са мном, с поглаваром арнаутскога племена Војњака...{S} Ха-ха-ха!{S} Пашо, кажи <hi>михаи |
о згледаше.</p> <p>Поглавар арнаутскога племена Војњака!{S} Крупан, наочит, с дугачком, као сне |
рога мула-Халима, Шкодралије, поглавара племена <hi>Војњака</hi>, виде га и у њега се заљуби.</ |
сле српско-турскога рата из Топлице, из племена Војњака, а ћатиб унук Бал-бејов, праунук Шемси- |
са Суљом и Саидом, младим Арнаутима из племена кому је он поглавар, одмах пошао к Прокупљу.{S} |
момчадма; надскакивао је све младиће из племена кому је он поглавар.{S} Смеје се само кад је вр |
} С првима је, по мњењу „правих турских племићка“, хануми од <hi>оџака</hi> (од колена) срамота |
</p> <p>Племство, госпоство, госпоство, племство, на то се паша полакомио, стога дао душу ђавол |
а; па ипак јој буле, Лесковчанке, споре племство, за то што је много охола, јер веле да је од к |
ити на оном свету за рђава дела.</p> <p>Племство, госпоство, госпоство, племство, на то се паша |
ан гласу какве животиње кад се докопала плена...{S} Похита кроз прозор с невестом: спусти се, з |
ајеца како скоро није.{S} Подижу јој се плећа, одскачу груди, јеца...</p> </div> <pb n="106" /> |
b n="96" /> јер је осетио да не носи на плећима весела муду, ни љута, него брижна, смућена, туж |
чуде се што сама заповеда, што не креће плећима по стамболски, што не држи главе високо, и што |
ећи главу високо, на прстима, и крећући плећима по стамболски; прошетала се као паун...{S} Висо |
азе, час угризао за руку, час ударио по плећима и грудима, час их затварао у једну сасвим мрачн |
без родитеља и хранитеља, где грцају у плиткој Морави? да ли њих угледа онда кад очи исколачи, |
их и неокречених, покривених и сламом и плочама, што вире из бујног зеленила красне Топлице, — |
ивеним и сламом <pb n="66" /> и каменом плочом, чији кровови провирују кроз зелене вотњаке.{S} |
истрезни се; распитује куд оде непознат пљачкаш, харамија.{S} Сам би ишао да тражи кћер, а не з |
евају певачице већ промуклим гласовима; пљескају хануме длановима, подврискују, падају у севдах |
а устаде.</p> <p>Паша скочи, и таман да пљесне длановима за сејмене, мула узвикну!</p> <p>— Јаз |
мисли: не зна с кога краја да почне.{S} Пљесну длановима.{S} Уђе његов силистер полако, и мало |
жарених јагодица, из оборених очију, те пљесну длановима и закука: „Вај!{S} Вај!{S} Вај!{S} Јаз |
љуне небо.{S} Ама ко пљује у небо, томе пљувачка пада на лице.{S} Није ли?{S} Јеси ли видела ме |
лико је колико да пљуне небо.{S} Ама ко пљује у небо, томе пљувачка пада на лице.{S} Није ли?{S |
на душевна човека, толико је колико да пљуне небо.{S} Ама ко пљује у небо, томе пљувачка пада |
чања...{S} Жена не може имати два мужа, по закону; не може да..!{S} Кад је питају за кога ће „З |
е помињала к’смет и Алахово Писмо, она, по њену доласку, ока не сушаше; и дању и ноћу плакаше о |
часа ниједнога.{S} Оба су јој венчања, по закону, пала, те је слободна, и може да понови венча |
наместила по јастуку око кћерине главе, по јоргану...{S} Мирис...{S} Она се радује...{S} О, как |
руку, белу, меку као паперје, каква је, по његову мњењу и памети, само у оних кадуна које се зо |
робиње, и беле и црне.{S} С првима је, по мњењу „правих турских племићка“, хануми од <hi>оџака |
S} Муж јој није причао ни нешто што је, по мњењу Турака, жени за причање, а камо ли овако што.{ |
кога би, кад би јој заискао пуномоћје, по гласу познала, ако га не би видела.{S} Али какав зак |
угачке пушке медведа, кад је с планине, по грдном снегу, сишао у село.{S} Нене ми се није бојал |
и похиташе, по наредби Шемси-пашинице, по пратњу Шемси-пашину.{S} И Ахмед-хафуз се пробуди, па |
ише се Ахмед-хафузове слуге и похиташе, по наредби Шемси-пашинице, по пратњу Шемси-пашину.{S} И |
ву.{S} Још исти дан, Арнаути сахранише, по обредима мусломанске вере, жену и сина свога поглава |
дима од јада, и плачући раде по авлији, по кући, посла се има много, данас, на тужан, велики пр |
И тај дивни град, с много душа, велики, по мусломански и Стамбол и <hi>Дер-Се’адет/</hi>, то је |
чаше с мулом понова, однесоше је мајци, по њеној жељи; и никад од тада не виде муле, мужа свога |
дао за виђење.{S} Какав дар!{S} Калпак, по кадиви извезен златом, и поднизан бисером, искићен д |
ead> <p>Јуче је дошао мули пашин већил, по у годинама човек, обучен као о Бајраму.{S} Допратише |
ободно, и све по срцу.{S} Немој, кузум, по глави.{S} Срце ће једно, глава ће друго, може бити. |
ом, све у двоје, ипак се рашчу, за час, по делом граду; а из града глас оде у Топлицу.</p> <p>— |
буле, све у двоје, шапатом, у Прокупљу, по Лесковцу, Нишу и Врањи.{S} Говоре шапатом, а те речи |
амих очију.{S} Пођоше по неравну друму, по дебелу снегу; али само мало, па наиђоше на пут очишћ |
дан ће доћи, рано, у ђурђевску зору... по мене...“ То је казала Зулфији, али није мајци.</p> < |
.{S} Држи Фати-султан-хануму, страхује: по трећи пут питање, последњи пут, те је као између жив |
а, турска песма, и блејање јагањаца...; по росној трави <pb n="144" /> повела деца накићене, об |
т дана, онда Турци обично праве весеља; по Фати-султан дошле су из Лесковца јенђе, Шемси-пашини |
{S} Глава вилајету!{S} Нећу ја у одаји; по одајама нека се бију жене.{S} Хајде на мегдан!{S} Пу |
д би сирота Фати-султан, <pb n="101" /> по зими, болна преболна, и где би она дела рухо и оружј |
сад замршена, пала јој је <pb n="59" /> по челу, још телејисану.{S} Па и на лицу јој још тел ст |
се он са сестром види, поразговара.{S} По некад му воде коња у коњушницу; а он се са сестром, |
ах не праћа по душу богаташа једнога, а по душу сиромаха другога, не: све један долази...{S} Аз |
су видели да је <hi>телејисана</hi>; а по руху су познали да је из куће богате.</p> </div> <pb |
{S} Мула га нежно омилова, попљескав га по танку а дугачку врату, као у лабуда, па се вину на њ |
час се за понешто смеје, и устаје, хода по соби.{S} А Садије-ханум од тада брата не помену; реч |
ћи у глухо доба, вели, види мајку; хода по кули, каже, као жива, и све о Исмаилу говори; и трип |
чући, као да се од нечега уплаше; стока по појатама, људи по кућама, пуста поља, само замакне з |
а мајка је то, својом руком, наместила по јастуку око кћерине главе, по јоргану...{S} Мирис... |
што сама заповеда, што не креће плећима по стамболски, што не држи главе високо, и што ходећи с |
у високо, на прстима, и крећући плећима по стамболски; прошетала се као паун...{S} Висока, танк |
ија“, примив мулин селам, да пусти сина по граду <hi>сербез</hi>, оно се нешто друго говори.{S} |
ао са страхом, па чучну, ваде из недара по јабуку или крушку и мећу је крај ње не као понуду бо |
тан нестало.{S} Сунце сину, те затрепта по трави и цвећу крупна роса; удесише веселе тичице, су |
небројено <pb n="11" /> бора, разастрта по кадивеној хаши, бели се као лабуд; а са зеленог чоха |
, јер му јавише да је мир! нема Арнаута по друмовима, ни у Прокупљу; мир...{S} Дахну душом паша |
S} Није ли тако добро?{S} Алах не праћа по душу богаташа једнога, а по душу сиромаха другога, н |
слагали..., гајтан“.{S} Хода, хода паша по прокупачком сарају, и мисли.{S} Омален, црн, зелених |
ућама, пуста поља, само замакне за брег по који Арнаутин с пушком о рамену и хртом за собом, ид |
рата.</p> <p>— Не дршћи, звездо.{S} Све по срцу...</p> <p>— Не губи памети, сунце.{S} Сравњује |
те испитују, одговарај слободно, и све по срцу.{S} Немој, кузум, по глави.{S} Срце ће једно, г |
рије на грудима од јада, и плачући раде по авлији, по кући, посла се има много, данас, на тужан |
се изврши понова венчање... све да буде по оном реду, који је у својој глави одавно, кад се уми |
илијон лира, небројено благо...{S} Пође по конаку, онако распојас и бос, у терлуцима од црвена |
ицу где је пусти ат брата њена; води је по дворишту где му је хрт и соко и говори о брату; прич |
и видела.{S} Али какав закон?{S} Зар је по закону венчати жену с другим кад је није први пустио |
н отац радостан, весео, говори да му је по вољи само ово кћерино венчање; синоћ су и слуге и сл |
кћи лежи мртва; и кад је виде, зовну је по имену трипут:{S} Фати-султан!{S} Фати-султан!{S} Фат |
рнаутској па и турској, и многима пошље по врећу брашна и ћупче масла; купи им рухо.{S} Жене су |
ум Есма, мердивене, па чеврета... чевре по чевре, јаглук по јаглук с тавана у сандуке, оне...“ |
па, лепа, као да је заспала.... коса се по јастуку просула.... јорган јој доле, код ногу; једна |
угарице, ни слушкиње, ни робиње, шта се по Прокупљу говори, у шта тврдо верују <pb n="27" /> и |
шка се: „Вај! вај!{S} Јазук што ћете се по овој врућини вратити: ханум-ефенди није код куће.“ Г |
уше се прозору, вриснуше и простреше се по поду, да заклоне лице; и стара подиже главу, врисну; |
није у Власини, него тумара, завлачи се по шуми у дупље дрвећа и виче, дању, у пролеће, с кукав |
адостан, није само на уснама, разлио се по целом лицу нежном, као од воска...{S} Тако умиру, ва |
а паша.{S} Јер у недељу ујутру рашчу се по Прокупљу, а до довече оде тај глас у Лесковац, у Ниш |
} Сад, у петак који први дође, Шемси ће по лепу Стамболку..{S} И зацело говори: „Кад је била за |
у џамију на молитву.</p> <p>Једне куће по вас дан празне, друге пуне; скупљају се хануме на ра |
а ради, и не зна за кога полази! нариче по Топлици сестра Исмаилова; напустила и кућу и мужа, п |
и, упита за јуначко здравље, и испушише по трп чибука), крупан човек, као мула, мулиних година, |
им је умотано до самих очију.{S} Пођоше по неравну друму, по дебелу снегу; али само мало, па на |
ве на колена а загњурио главу у руке, и по читав сат тако остао.{S} Смишљао је, тако, седећи на |
а дванаест крај носила иду, за смену, и по двојица их са стране придржавају, да се не накрећу.{ |
о кад му покисне перје.</p> <p>„Ко ходи по земљи, а гледа у небо, па се сплете и падне — врло ј |
нечега уплаше; стока по појатама, људи по кућама, пуста поља, само замакне за брег по који Арн |
у бунилу виче: „Ево Исмаила!{S} Долази по мене, благо мени!“...{S} Зна дан, сат, час његова до |
е бројенице, простиру серџаде, у авлији по троскот-трави, ослушкују глас мујезина с вита минара |
а у град читаво стадо овнова, те подели по сиротињи, арнаутској па и турској, и многима пошље п |
рема њима.{S} Ту су седели, прво попили по два филџана каве и попушили по чибук дувана, па отво |
о попили по два филџана каве и попушили по чибук дувана, па отворили <hi>мухабет</hi>, то јест |
је пун голубова.{S} Сваке године спреми по једнога петла за бој.{S} Лани му петао био надбивен, |
којој је Исмаил живео; што ће се шетати по вотњаку по коме се Исмаил шетао; што ће ходити кроз |
је она врло волела.</p> <p>Милује Фати по коси, и замислила се, као да у одаји никога нема; пр |
нихајући се и милујући све једнако Фати по коси.</p> <p>Кад Арнаути доведоше хафуза, па се он с |
ора, време кад ће Лесковчани Турци доћи по невесту.{S} Међу јенђама је свекрва, пашиница.{S} На |
сестра, замишљене; а попци зричу, свици по ливади трепере као по небу звезде, као кандила која |
ка минара с кандилима, испрва као свици по ливади, после јасна, и много као у ноћ што се зове < |
<p>Ахмед-хафузовица је седела у Топлици по за дуго.{S} Залуд је кћер тешила, залуд јој је помињ |
ице као у младића, у антерији скројеној по стамболски, коју је у срећно доба Фати скројила.{S} |
Говоре шапатом, а те речи одјекују чак по Топлици.{S} Слушају Арнаути, и слуша мула, чека...{S |
ита. „А ти, ђозум Ајше, душеке... душек по душек, јорган по јорган из мусафир-одаје у сарачану, |
е, па чеврета... чевре по чевре, јаглук по јаглук с тавана у сандуке, оне...“ не може да рече „ |
до оно што му је писано прстом Алаховим по челу, кад је на свет дошао.</p> <p>Како да је теше?{ |
Ајше, душеке... душек по душек, јорган по јорган из мусафир-одаје у сарачану, тамо...“ не изус |
опци зричу, свици по ливади трепере као по небу звезде, као кандила која је природа и доле прип |
аша је, може бити <pb n="133" /> послао по шаир-девојци и ашицима неком своме пријатељу топличк |
образе, час угризао за руку, час ударио по плећима и грудима, час их затварао у једну сасвим мр |
Једне су долазиле, друге одлазиле, тако по вас дан, неколико дана пред свадбу; а пашиница се по |
је истина, ама није муж...; муж је само по имену, ааа?“ И загледа се стара у кћерину угашену зе |
во...; на колену пише.{S} Испрати писмо по тројици; страх га да се један у путу не разболи, те |
кога нема; претура, ваљда, нешто крупно по глави, јер час-по, па јој се чује шкргут зуба, и сук |
ме, јер је чуо да је грехота радити што по обрасцу јединога Алаха.</p> <p>Једно вече, кад се вр |
јој лила олово, па јој сипа у уста кап по кап воде где је олово било.</p> <p>Она још лежи у не |
залаје грдно велики пас, јер му се час по учини бахат од човека; звечи синџир: ево пета ноћ гд |
, па Арнаути чују, било у по дана или у по ноћи, одмах се спремају за „кавгу“, пуне пушке, оштр |
гора одјекује, па Арнаути чују, било у по дана или у по ноћи, одмах се спремају за „кавгу“, пу |
p>— То јест, глава.{S} Али и главу могу по глави, кад се много похаси.</p> <p>— Она би тада реп |
у на руке, и заниха се, сузе јој падају по рукама...</p> <p>— Шућур! поче мајка, сад кад јој се |
крипе врата, лупају капиџици, клопарају по калдрми дворишта налуне, клепећу папуче, звече котло |
кува; сипе, промућка и опет сипе: сваку по на особ послужује.{S} Дим дувана колута се, носи га |
џезвице таман филџан каве.{S} За сваку по на особ скува; сипе, промућка и опет сипе: сваку по |
маил живео; што ће се шетати по вотњаку по коме се Исмаил шетао; што ће ходити кроз поље кроз к |
ека не дрхти његова ханума; син нека му по граду сербез ходи; он, шетајући се, нека не преза.{S |
, као да избегава кћер; од тада не посу по гробу свога сина ни зрно пиринџа, јер му не отиде на |
тури чибук од себе далеко; жар се просу по ћилиму, а он то не гледа, него рашири руке на груди, |
купља стижу паши гласови, у сваком сату по један, е се буна не стишава, е су друмови поседнути, |
о је Фати-султан несрећна.</p> <p>Одмах по Светом Илији.{S} Изгуби сласт бостан, и све воће.{S} |
е више избегава кћер; не посипа пиринач по гробу својега сина, јер му на гроб не иде више никак |
...{S} А!{S} Како уме овај паша!{S} Реч по реч као бисер на ибришим.{S} На уснама му мед, на је |
Ејвала!</p> <p>И испушише пријатељи још по три чибука једно за друго; и остаде паша као гост му |
во; од ветрова ујања причуло му се, час-по, јечање његова сина.{S} Застајкивао, ослушкивао, и и |
него што хода и седи, и плаче...{S} Час-по па легне, на чупав ћилим, или на шиљте, обучена легн |
лтан, а према њој је мајка њена.{S} Час-по, па стара упре поглед у кћер, увела лица, изгорелих |
ију, као оно њену оцу пред пашом, а час-по, па је тако нежна, разнежи се, и плаче, плаче, нихај |
ени јуре за Арнаутима, погледају се час-по међу собом, и ћуте као заливени, јер виде да и над њ |
и весела, да једва чека да пође, те час-по тужно прошапће; А, женски севда!{S} Добро људи зборе |
шчице кроз прсте, шапће, ниха се, и час-по па метне руку на кћерино чело, узме је за руку, глед |
сом; на небу пуно звезда, трепте, и час-по па се покоја угаси; Исмаил је попустио коњу дизгине, |
непробуђена кћи оца варварина.{S} И час-по, па се сети поруке мајке Исмаилове: „Ако га не освет |
творене, чивилуке непокривене.{S} И час-по, па зове Фати-султан да се прохода; проводи је мимо |
о опао, откинуо га бесни север, што час-по са страшним фијукањем диже снежну прашину и сноси је |
, ваљда, нешто крупно по глави, јер час-по, па јој се чује шкргут зуба, и сукне јој пламен из о |
xml:id="SRP19070_C5"> <head>V</head> <p>По Прокупљу се ни о чем више не говори, до о грозном уб |
а ли се књига много читала, па се слова поабала: или сам ја толико остарео да ништа не видим?</ |
ео је својега друга, кога је био петао „победилац“, ножем посред срца, да га од тога не задржаш |
њему мило а он зарида, изиђе из одаје; побеже удно вотњака, изговори стењући: „Алла’!{S} Страш |
иђоше, јер се невестин отац опио, па се побојаше свађе, и какве несреће усред највећега весеља. |
осврнувши се...{S} Кад се последњи пут побунише Арнаути, убише јој сина, њену милост и храните |
дигну војску на оружје, да иду да умире побуњене Арнауте.</p> <p>— Тражио си од ђавола челенку, |
шу, старца, који је много пута стишавао побуњене Арнауте, и увек их брзо стишао; а Арнаути, ови |
јој ћилим и шиљте робиња, и хоће да је поведе...</p> <p>— Дај јашмак, Зулфи, да покријем главу |
њаца...; по росној трави <pb n="144" /> повела деца накићене, обојена чела јагањце, које чувају |
одаје где лежи Фати-султан, покреће га поветарац; славуј је удесио у лугу од јасмина слатко-ту |
а, и Прокупља, дивљега лепотана, где се поветарац разговара с Топлицом; где мучи опустела Југ-Б |
n="137" /> дочекала га, и његов јутарњи поветарац, и његову зелену траву, и његов јоргован, и и |
увана колута се, носи га у вис пробуђен поветарац; певају певачице већ промуклим гласовима; пље |
у миле, нове, и од љубави посрну као од поветарца „сарош каранфил,“ додирну својим чистим уснам |
ец.{S} Ваздух је благо заталасан, те се повијају травке, пригињу једна к другој, као да се разг |
и цару поднео, а ево сад где је у глави повлачи, цепа, пали, и пушта пепео према ветру, да га р |
е као зумбул, преда се гледају.{S} Дуга поворка ова оде пут Врање...</p> <p>— Чији је караван?< |
ицама, с најотменијим харемима: дугачка поворка кола, с дивним коњима, улази у Прокупље, а хлад |
ује, ништа не говори.{S} Бејаше се мало повратила, и разгалила, па...{S} Оде јој мајка, и оде ј |
афузовица седела у Топлици Фати се мало повратила; повратише је у живот материна љубав и ваздух |
Фати била врло весела; и у лицу се мало повратила...{S} Пред кулом су Арнаути, не као до сада и |
рлити и плакати, видеше да јој се свест повратила; отвори очи, сави руке оцу око врата, љуби му |
едела у Топлици Фати се мало повратила; повратише је у живот материна љубав и ваздух красне Топ |
ра однесе на шиљте, па је милује, љуби, повраћа је, плаче над њом и говори:</p> <p>— Аман, султ |
умен бледо лице.</p> <pb n="65" /> <p>И повраћају је у живот полако мисли: што ће моћи овде сло |
ековитих трава, биље.</p> <p>И тако.{S} Повраћена у живот и мало разгаљена узела је дворити мул |
азлике вере, слободно доћи и видети, те поврвеше жене, Туркиње, Српкиње и Јеврејке, све које ни |
на дар од скадарскога паше, Арнаутина; поврх аџемскога шала опасао је силај, па наместио вазда |
, послаше им улака, да склопе барјак... повукоше се, и одмах почеше доносити из Ниша, кријумчар |
мога сина крв хеспап, а он се за ту крв погађа; уместо бакарних грошева, златне ми лире за њу н |
љубави двоје младих.{S} Сваки их жали; погађају ко је убио Исмаила.</p> <p>Данас се пронео гла |
х једну казну...{S} А Шемси-паша, змија погана, ако искаш, добио је две: ја сам змији размрскао |
о кад је љут...!{S} Старац, а док му не погибе син, играо се јуначких игара с топличким момчадм |
а две ноћи, да обиђе кућу (јер како јој погибе брат, напустила и кућу и мужа); остаде она с мул |
кириџије, ни трговци, ни онако путници; погинуло неколико „јерлија“, Прокупчана, и Турака и ђау |
је Фати-султан била венчана, да јој је погинуо младожења, и да је она остала <hi>слободна</hi> |
младим Арнаутима из племена кому је он поглавар, одмах пошао к Прокупљу.{S} Од клада крај друм |
ао је све младиће из племена кому је он поглавар.{S} Смеје се само кад је врло љут.{S} Кад се н |
гове се слуге уплашено згледаше.</p> <p>Поглавар арнаутскога племена Војњака!{S} Крупан, наочит |
езимца старога мула-Халима, Шкодралије, поглавара племена <hi>Војњака</hi>, виде га и у њега се |
в за крв.{S} Пашина сина за сина њихова поглавара.</p> <p>— Аман, ћути!</p> <p>— Мули <hi>жалос |
има мусломанске вере, жену и сина свога поглавара, жене плачући, људи шкрипећи зубима, пружајућ |
си-паше лесковачког.</p> <p>За крв сина поглавара војњачког није узета крвнина, те је освећена |
ва, кћер Ахмед-хафузову с мула-Халимом, поглаваром фиса Војњаци?</p> <p>— Буди!</p> <p>И још је |
де пуномоћје, кад је венчаше са мном, с поглаваром арнаутскога племена Војњака...{S} Ха-ха-ха!{ |
незатворена капцима прозора, баци крвав поглед према Прокупљу, к Лесковцу, и викну: „Шемси!{S} |
срцу туга или радост...{S} Последњи је поглед пао кроз отвор тахтаривана на врх брега под Јаст |
је мајка њена.{S} Час-по, па стара упре поглед у кћер, увела лица, изгорелих усана, а обучену у |
ела робиња час гледа у хануме, час баци поглед на своју кјучук-хануму (младу <pb n="34" /> госп |
.{S} И већ је Фати-султан пред јенђама; погледа у богато одело, кадивено, извезено златом, спре |
ха, шућур!</p> <p>И она рече „шућур“ па погледа у небо.{S} Она му није више о сну говорила, но |
покварила обичај, да би се сачувала од погледа тајно подсмешљивих, и запиткивања својих пријат |
имати душмана?!...{S} Голо дрво нико не погледа, на лиснато бацају очи, на родно камење.{S} Што |
ку не испуни, четрдесет дана га Алах не погледа; а кога Алах не погледа један трен, на душу му |
дана га Алах не погледа; а кога Алах не погледа један трен, на душу му пада грех тежи од најтеж |
с којом се играла као с другарицом, час погледа к вратима, изгледа ханум-ефендију, да је подвор |
; сва се тресе а ипак кочоперна, смелих погледа као мушко; била је са Шемси-пашиницом у јенђебу |
у опрему.{S} Сејмени јуре за Арнаутима, погледају се час-по међу собом, и ћуте као заливени, је |
је мулине кћери и сина, нешто се крадом погледају, и шапћу нешто, кад су саме, осврћу се да их |
Шемси-пашом договорио, не би ли га тада погледала, и опростила му што се заборавио, <hi>мало</h |
ном није проговорила, пак ни једну није погледала, па ни онда, кад су додиривале земљу, врховим |
више мулине очи!{S} Грдно су му страшни погледи.{S} Ћуте, гледају се, мере се, и најпосле паша |
дана чулним очима то гледа.{S} Гледала, погледима миловала, па се уморила.{S} Гледала то и ћута |
о сну говорила, но му исказивала љубав погледима, осмесима — душом; он, гледајући њене усне цр |
као луд, па тек застане, премери сокак погледом, као да кћер тражи, као да чека да се која кап |
едном, много, и премери пашу још једним погледом, и то погледом што у исто време и мрзи и прети |
премери пашу још једним погледом, и то погледом што у исто време и мрзи и прети, па му окрете |
а.{S} Уђе његов силистер полако, и мало погнут.{S} Он заповеди да се наоружају сејмени, да што |
ко не гледају, није ред, већ одговарају погнуте главе и спуштених очију.</p> <p>У овој кући, до |
ку, он ти метнуо на главу камен.</p> <p>Погодио мула.{S} На глави му камен, у срцу му лед, ако |
леве сисе и главе, он рикну као стрелом погођен лав, и сруши се на њега, нема и непомична, нагр |
тила му што се заборавио, <hi>мало</hi> погрешио, „као човек“...</p> </div> <pb n="102" /> <div |
ни, и имам, старац један, Турчин, мали, погурен, мршав, као снег беле браде, у белој антерији и |
мула се попе на кулу, оборене главе, и погурен: чисто човек не би рекао да је то онај старац ш |
дају једна стара беговица, Лесковчанка, погурена, не од старости, него од болести у крстима; св |
остојанствено, <pb n="39" /> него брзо, погурени под разапетом чадром; иду у џамију на молитву. |
силно мирише копитњак и мајкина душица, под овим бором, што шушти, и као да се с дусима разгова |
ло, пре сунца, крај пуне пупољака руже, под вишњом, под исцветалом јабуком, у води са седам бун |
ек.</p> <p>У ливади, близу мулине куле, под великим бором једним, што шушти, и као да се с дуси |
а, крај пуне пупољака руже, под вишњом, под исцветалом јабуком, у води са седам бунара и испод |
фе, горе; доле трем и одаје за послугу, под селамлуком мушку, под харемом женску.{S} Око конака |
егову „купу.“ Игра се с њима у вотњаку, под једним великим шам-дудом, у хладовини, камо је наро |
одаје за послугу, под селамлуком мушку, под харемом женску.{S} Око конака врт са шадрваном изме |
ју сејмени, да што пре отиду у Топлицу, под Јастребац, да му доведу мула-Халима, то јест, да му |
пао кроз отвор тахтаривана на врх брега под Јастрепцем, увијена у бели покров, а она се залеђен |
ва, кад се појави изненада, из преграда под долапима, у оној одаји где с мајком спава.</p> <p>Т |
ћену, дохвати је за рамена, обори је на под, и зари јој беле, оштре секутиће своје у смежурано |
шта му могу кучићи?{S} Није месец свећа под судом...{S} Није велики човек дрво без хлада.{S} Од |
је мислио да може бити тако белога лица под топлим сунцем стамболским.{S} Очи га задивљавају, и |
..{S} Ох, мајчице!{S} Носите ме на брег под Јастрепцем, за Алахову љубав!...{S} И тамо је вазду |
и долине, и увија се у бези покров брег под Јастрепцем на чијем је врху гроб Исмаилов; беле се |
алеко, ни сама не зна куд, на онај брег под Јастрепцем, увијен у бели покров, може бити? или не |
да не учине крви, да га не осрамоте сад под старост — <hi>бесу</hi> је дао...</p> <p>Али уместо |
Њу је затворио од младости закон; тебе под старост твоја лудост.{S} Хтео си, учинио си, осрамо |
док јој је кћи врх земље; јер кад буде под земљом, уздржаваће се од суза, молитвом, да кћер су |
време, говори јој мулина кћи и хвата је под мишку да је дигне.</p> <p>— Хајде, Фати-султан, сун |
вер, сад човек, мека срца, завукао руке под појас, хуче; иде око куће, дође пред кућу, а не ула |
з прозор с невестом: спусти се, затутње под њим земља...</p> <p>А онај велики пас у дишар-авлиј |
рај, притрчаше пашини сеизи те ухватише под њим ата: скочи мула као младић.{S} Право каже она с |
ојка.</p> <p>— .{S}Ашици, сваки има саз под мишком, зар ниси видео?{S} Од града до града иду, у |
најем те, Садије-ханум, ђозум...{S} Иди под Јастребац...{S} Исмаил ће на ату у ђурђевску зору.. |
вено, <pb n="39" /> него брзо, погурени под разапетом чадром; иду у џамију на молитву.</p> <p>Ј |
, да му дође у прокупачки сарај, говори под кулом Суљи старешина сејмена.</p> <p>— Да дође, да |
узове: ту му приђе сестрин сеиз, ухвати под њим ата, да га причува, знојава провода, док се он |
тајући, и исправљајући се, па је ухвати под другу мишку.</p> <p>Све су три уз врата.</p> <p>— Н |
не осети ово од шта се морала потрести под њим земља.</p> <p>Али Исмаилова мајка није преживел |
душу, и слободу туђу; ми овде у Топлици под Јастрепцем не.{S} А коњ, а во, а човек — у њих све |
чи, па не могаде, но се заљуља и лупи о под застрвен асуром.</p> <p>Материно је срце разумело к |
н се угасио, ватра прегорела, остао жар под пепелом, па тиња, тиња.{S} Тако умствује стари Арна |
амије — мртвачки сандук; конак на брегу под Јастрепцем — гроб.{S} Фати би лакше.{S} Зна она, му |
причамо: зидови су им, од <pb n="71" /> пода до тавана, покривени красним и богатим Фати-султан |
н циметове боје мокар.{S} Мутне су му и подбуле очи; подбуо у лицу; обрве беле, дугачке, наднел |
је мокар.{S} Мутне су му и подбуле очи; подбуо у лицу; обрве беле, дугачке, наднеле се над очи |
вратима, изгледа ханум-ефендију, да је подвори...</p> <p>Прилупа капак један, прозорски, а бул |
м гласовима; пљескају хануме длановима, подврискују, падају у севдах; свекрва баца бакшиш чочец |
зор.{S} Једним кораком дође до невесте, подвуче јој засукане, жилаве руке испод леђа, узе је у |
ам отера у град читаво стадо овнова, те подели по сиротињи, арнаутској па и турској, и многима |
све се радује: а Исмаил чучи пред њом, подигао руке, хоће да је загрди а не може, онај га свет |
о га да иде како хоће, полако, а сам је подигао главу, гледа у небо, тражи звезду своје невесте |
то, и мушко и женско, и старо и младо, подигло кули мула-Халимовој; па људи остају око куле, а |
да ли њих угледа онда кад очи исколачи, подиже ћулав с темена и устрчи уз степенице као махнит? |
исну; а на ову вриску невеста се прену, подиже се, тешки јој се очни капци покренуше... врисну |
ше се по поду, да заклоне лице; и стара подиже главу, врисну; а на ову вриску невеста се прену, |
пи, катран на лице удари; Исмаилу турбе подиже.{S} Аман, султанијо!{S} Ашколсун!</p> <p>А оне д |
ља крв читавим млазевима, а Арнаутка се подиже с обојеним крвљу уснама и зубима, окрете се прем |
рише се и онако широке зенице, нагло се подиже да устане, па кад не могаде, завали се, опет, у |
о што удари Шемси-паши катран на лице и подиже Исмаилу турбе.{S} И још јој боље би кад се опрос |
ут над својим мртвим господаром, па тек подиже главу и полете, као да крила доби, ка Арнаутлуку |
и доброј, милостивој према сваком, што подиже очи к небу кад је когод увреди и узвикује <hi>Ал |
ице рукама и зајеца како скоро није.{S} Подижу јој се плећа, одскачу груди, јеца...</p> </div> |
рнаутску силу и салтанат (госпоство); а подједнако се уплашише и Турци и Срби, кад видеше ражљу |
едној хануми четири, и за све четири су подједнако радознале.{S} Прилазе к Фати на прстима, и к |
ћи се преваре с мулине стране, да му не подметне на испит коју другу уместо Фати-султан.</p> <p |
е, па сад седи, ако хоћеш да се људи не подмигују кад те чаршијом виде, да се жене не кикоћу ка |
тер изврши пашину заповест.{S} И већ до подне опколише сејмени кулу мула-Халимову.</p> <p>— Поз |
Тужбу је у глави написао и у глави цару поднео, а ево сад где је у глави повлачи, цепа, пали, и |
Како би било да прво пустим глас да ћу поднети падишаху тужбу?...{S} Да пустим.{S} Да заплашим |
{S} Калпак, по кадиви извезен златом, и поднизан бисером, искићен драгим камењем! и од драгога |
или што се боје да је не расвесте и не подсете на њене јаде.</p> <p>Нити ромори, ни говори.</p |
-хануминој мајци, или да је теши, да је подсети на к’смет, на Алахово Писмо, то јест да никога |
аче и грли кћер, одговара јој, теши је, подсећа је на „к’смет“ и на <hi>Алахово Писмо</hi> и ка |
о другарски, с њима, да јој се тајно не подсмевају (јер јавно не смеју), и да деле с њом оно шт |
чај, да би се сачувала од погледа тајно подсмешљивих, и запиткивања својих пријатељица.{S} И по |
гледајући у пашу, него у шарен ћилим на поду.</p> <p>— Био један човек, ко зна кад, одавно, у с |
се прозору, вриснуше и простреше се по поду, да заклоне лице; и стара подиже главу, врисну; а |
ином разлеже се његов глас далеко, језа подузима свакога који га чује.{S} Турци, враћајући се и |
чи сасвим; дуга брада, проседа, округло подшишана, затрепери кад се узму грчити танке, изгореле |
ки паша, чим прими писмо, и прочита га, пође на пут; дође у Лесковац, сину својега умрлога друг |
и пред вече, и у вече, кад месец изиђе, пође небом ведрим, мирише, сва, на копитњак, на омиљен, |
пру милијон лира, небројено благо...{S} Пође по конаку, онако распојас и бос, у терлуцима од цр |
иди да је Фати весела, да једва чека да пође, те час-по тужно прошапће; А, женски севда!{S} Доб |
ти оно што је Фати-султан-ханумино: кад пође читав караван с њеном спремом и даровима од његове |
!{S} Има ли правде и закона!...“</p> <p>Пође одајама како никад досле.{S} Не гледа у слушкиње, |
дана како се боји некаквога сна!{S} Кад пођем у град од страха дрхти; кад се вратим из града ра |
тражи кћер, а не зна на коју ће страну: пођоше сејмени једни к Лесковцу, други к Нишу, трећи к |
а дице им је умотано до самих очију.{S} Пођоше по неравну друму, по дебелу снегу; али само мало |
рана, гачући.</p> <p>Уђоше у Прокупље и пођоше његовим уским сокацима; не истрчавају људи да их |
уги к Нишу, трећи к Топлици.{S} Они што пођоше к Топлици, брзо се вратише па казују Ахмед-хафуз |
мула, мулиних година, у ћурку расеченом позади од пета др струка.{S} Голем сам пут, пријатељу, |
де су укућани плашљивији, и мандалом: и позатварани су свуд капци на прозорима, јер се чуло е и |
ј ћу ја...</p> <p>И кад већил оде, мула позва Арнауте.{S} Сутрадан су Арнаути опколили кулу сво |
мужа свога, ни јој он дође, нити га она позва; не помену га.{S} Као красне Топлице ваздух, што |
<p>Тако првих недеља: а после: „мула ме позвао на мегдан, па се покајао, јер вели да се арслан |
киње, Српкиње и Јеврејке, све које нису позвате пашину сину у сватове.{S} Остављајући обуће још |
није.{S} То се само тако пронело...{S} Позваћу мула-Халима, и ако није човек, већ вук, гладан |
е.{S} А кад му год дође <hi>селам</hi> (поздрав) од сараја, то јест од паше, иде, одмах; тако у |
у поздраву помену име Божје, и што нема поздрава, како верују мусломани, који није од Бога <pb |
ше сејмени кулу мула-Халимову.</p> <p>— Поздравио Шемси-паша мула-Халима, да му дође у прокупач |
ла-Халима, то јест, да му кажу, е га је поздравио Шемси-паша, да му дође у прокупачки сарај.{S} |
е, забубњаше бубњи, писнуше зурне... то поздрављају долазак мулине кадуне Арнаути грађани.{S} И |
ћерком?“</p> <p>Сад мула, кад чу пашино поздравље, посла телала да му сазове Арнауте; а он се у |
војим танким гласом, устајући, јер се у поздраву помену име Божје, и што нема поздрава, како ве |
ослушкују глас мујезина с вита минара, позивање на молитву; једна старица наглуха прострла тел |
богатим Фати-султан-хануминим даровима; позлаћене арабеске на тавану сакривене су свиленим мате |
а мула-Халимова, што живе у Прокупљу, а познавале су Фати-султан, плачу и уздишу: цело Прокупље |
е видео Фати-султан-хануму, а толико је познаје, да би јој могао, чини му <pb n="12" /> се, изр |
ја је која.{S} Своју фереџу узима, а не познаје је; бошчицу држи, а тражи је!{S} Неке <hi>синир |
у дрхти, и чисто је промењен, сам га не познаје, чини у се да то неко други говори.{S} И узму г |
не Аја-Софије; зна сав мусаф напамет, и познаје све како је у нашем танком дину.{S} Дин нам је |
Суља, иначе врло јуначан, устукну; мулу познаје од кад зна за себе, а први пут му се сад учини |
каже: „Срећна ти невеста!“ смеје се... познајем да се све живо радује, и да...</p> <p>— Радује |
умријо.{S} Зар ме не познајеш?</p> <p>— Познајем те, Садије-ханум, ђозум...{S} Иди под Јастреба |
ене, Фати-султан, кумријо.{S} Зар ме не познајеш?</p> <p>— Познајем те, Садије-ханум, ђозум...{ |
кад би јој заискао пуномоћје, по гласу познала, ако га не би видела.{S} Али какав закон?{S} За |
да је <hi>телејисана</hi>; а по руху су познали да је из куће богате.</p> </div> <pb n="38" /> |
или њена комшију, или рођака, или добра познаника, кога би, кад би јој заискао пуномоћје, по гл |
еч.{S} А мула долази у сарај кад се год позове.{S} Зваће и свога пријатеља и друга нишкога пашу |
— пале; ухватила их трешња, а не смеју поискати чашу воде, да не би, проговоривши, језик прегр |
е Исмаил волео!...</p> <p>А једно вече, појави се на јасно-плавом небу топличком пун месец.{S} |
е у своју одају, метну чивију, па се не појави до мрака, док пашиница не узе лупати дланом у вр |
се готово боји, нарочито пацова, кад се појави изненада, из преграда под долапима, у оној одаји |
и у јапунџа.{S} Нестрпљиви.{S} А кад се појави мула на ату, узвикнуше „машала“!{S} Мало, па се |
ли јабуку мале пушке...{S} Зубато сунце појави се, те према њену засијаше се оловне капе с врхо |
еколико дана пред свадбу; а пашиница се појавила каткад, прошетала кроз те одаје, с дугачким ск |
на време, доба ноћи или дана, кад ће се појавити тахтаривани с ханумом и кћери њихова чифлук-са |
„за севап“.{S} За тахтариванима, одмах, појавише се мулина кћи и оне две дадије, све три на коњ |
ашала“!{S} Мало, па се отвори капија, и појавише се из великога дворишта, опасана високим, дебе |
сад човек, мека срца, завукао руке под појас, хуче; иде око куће, дође пред кућу, а не улази у |
и је кадуна.</p> <p>Кад размота дугачак појас којим је бејаше за се привезао, изнесе је на кулу |
ети, и мисли: „Јесте, мула, блато ми до појаса, до гуше: како ћу каљав кроз град, кроз вилајет |
, да се тај кривац закопа у њу таман до појаса, и за четрдесет дана, који год мимо њега прође д |
и, као да се од нечега уплаше; стока по појатама, људи по кућама, пуста поља, само замакне за б |
ећи да си.{S} Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи, и запао у блато; пошао си да |
пет терет... „Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи и запао у блато.“ Сад се тих м |
вику ханума и робиње, све се избудише, појурише.{S} Фати-султан-ханумина мајка прекиде молитву |
крај својих, ма и мртви били.{S} Једне појурише на улицу развијене! друге, оне што ни усред бе |
чан старешина; и <pb n="48" /> много је показивао свој <hi>салтанат</hi>, то јест госпоство, је |
оворе покретима руку и главе но устима: показују према прозору...{S} Досетише се шта је, то јес |
после: „мула ме позвао на мегдан, па се покајао, јер вели да се арслан с арсланом бије!...{S} А |
е радост, да је мула не опази, да се не покаје.{S} А како да се не радује!...{S} Зна за кога ће |
, никад ни до века; мисли и са женом се покаткад, дању, а и ноћу, разговара.{S} Она вели да исп |
пошто је сео и одморио се.{S} Пашиница покварила обичај, да би се сачувала од погледа тајно по |
о затворене, у одаје, у џамли-ћошке.{S} Покисле кокоши су на седалу пре вечерње.{S} Мокри врапц |
и пролазила кроз одаје као петао кад му покисне перје.</p> <p>„Ко ходи по земљи, а гледа у небо |
ај!{S} Јазук, кћери, твоја младост!“ Па поклопи лице рукама и зајеца како скоро није.{S} Подижу |
ебу пуно звезда, трепте, и час-по па се покоја угаси; Исмаил је попустио коњу дизгине, пустио г |
ут махалама пустим.{S} Јутром се отвори покоја дрвена капија, тешка, пуна воде, изиђе дућанџија |
иња, свакој је понешто наредила, свакој покоју благу рекла.{S} Лепо, и као некако другарски, с |
/> полако, господски, као хануме, и тек покоју проговоре. „Да се однесе онај лепи мангал са зве |
су гори били.{S} Крв хтеде пасти, да се покољу међу собом, јер једни одобравају измирење, други |
гледале крвних освета, и отмица, чуда и покора, заплакаше.</p> <p>Хафуз-Ахмед оде, а не рече му |
ену, подиже се, тешки јој се очни капци покренуше... врисну и хтеде да скочи, али...</p> <p>Чов |
две младе хануме, и робиња, више говоре покретима руку и главе но устима: показују према прозор |
рај прозора одаје где лежи Фати-султан, покреће га поветарац; славуј је удесио у лугу од јасмин |
него белим ручицама, меким као паперје покри очи: да не гледа ноћашњи сан, што јој изиђе пред |
говица, седи и пуши.{S} Није скинула ни покривала с главе, а камо ли фереџу; смакла јашмак с ус |
екад и на доксату: да јој мирише земља, покривена травом, да јој мирише дрвеће, обучено у лишће |
незатворене капцима прозоре; потресе се покривена паучином икона Светога Николе на тавану мула- |
м кућама, високим чардацима и оградама, покривене дебелим снегом, обрисаним с кровова кошавиним |
су им, од <pb n="71" /> пода до тавана, покривени красним и богатим Фати-султан-хануминим даров |
уњава поље, села с кућицама арнаутским, покривеним и сламом <pb n="66" /> и каменом плочом, чиј |
арнаутских, и окречених и неокречених, покривених и сламом и плочама, што вире из бујног зелен |
ту</hi>, као неком престолу, на шиљтету покривеном медвеђом кожом, седи Шемси-паша; прекрстио н |
оведе...</p> <p>— Дај јашмак, Зулфи, да покријем главу, дај бројенице: на хаџилук идем.</p> <p> |
спалио је први мраз са сланом траву, и покрио је први снег, танак, сух земљу; скрили су се сви |
ј, без врата и пенџера, из џамије...{S} Покрите га дувком из Топлице... што је Исмаил спремио з |
{S} И чим дође мало к себи, Арнаутке је покрише фереџом мулине кћери, метнуше јој на лице бели |
бац, и брда и долине, и увија се у бези покров брег под Јастрепцем на чијем је врху гроб Исмаил |
рх брега под Јастрепцем, увијена у бели покров, а она се залеђена суза отопила и низ образ прол |
онај брег под Јастрепцем, увијен у бели покров, може бити? или некуд даље, далеко од муле? или |
ј се да то није њено свадбено одело, но покров, за њен сандук...{S} А кад се спусти ноћ, хануме |
ди му се расцепише, на двоје, а из ране покуља крв као из кладенца вода!...{S} Опет пролази све |
Алла’! узвикну стара Арнаутка, и скочи, покуша, онако стара, да истрчи, па не могаде, но се заљ |
внина, те је освећена крвљу, и то после пола столећа, и више.</p> </div> </body> <back> <div ty |
хафуз и овде уби човека, и даде крвнину пола Житорађа.{S} Мало, па опет уби човека, те даде дру |
није остављао, што му је њу његова кћи, полазећи, оставила <pb n="92" /> у аманет као себе, или |
ултан не зна шта ради, и не зна за кога полази! нариче по Топлици сестра Исмаилова; напустила и |
овац?...{S} К Лесковцу се окреће, душом полази...{S} Тешко рањена голубица!{S} Тек што је рашир |
тако у младости, тако сад.{S} У лов је полазио само на вуке. „Ни на њих не бих, говорио је, ка |
њу дизгине, пустио га да иде како хоће, полако, а сам је подигао главу, гледа у небо, тражи зве |
да је пијан, или луд; па се прибираше, полако; и освести се...</p> <p>Прокупчани су видели где |
лавеж паса, жагор, али све мање, тише, полако нестаје, изумире, док не завлада дубока, мртва т |
ухти, срце дршће, вратаоца се отварају, полако... забеле се широка хаљина, затрепта злато на ка |
е претекло ханумама; једу <pb n="33" /> полако, господски, као хануме, и тек покоју проговоре. |
рамије сина мојега...</p> <p>— Мула!{S} Полако, пријатељу!{S} Не треси се!{S} Да плачеш, да кук |
елала да му сазове Арнауте; а он се узе полако спремати.{S} Обуче се у „карпус-чоха“ чакшире и |
на које се зову <hi>султан</hi>; узе је полако, пажљиво, <pb n="19" /> како би узео лептирова к |
ме долазе, друге одлазе, али све тихо и полако.{S} Са „чадром“, кроз капиџике, из целе махале, |
м, с плавим жилама кроз које крв струји полако.{S} Гледа се у огледалу као да у одаји никога не |
одају, родитељима, чу да му се родитељи полако разговарају о његовој женидби, па се уплаши, кој |
Пљесну длановима.{S} Уђе његов силистер полако, и мало погнут.{S} Он заповеди да се наоружају с |
<pb n="65" /> <p>И повраћају је у живот полако мисли: што ће моћи овде слободно и непрестано на |
стано држи груди, клати се и поче причу полако, тужно, не гледајући у пашу, него у шарен ћилим |
тво, госпоство, племство, на то се паша полакомио, стога дао душу ђаволу; за то се пашиница гор |
е од петка до суботе...</p> <p>Дође дан поласка.{S} То јутро је Фати била врло весела; и у лицу |
заборавивши да је то велика грехота, па полете кћери у одају.</p> <p>Али камо јој кћери?...</p> |
ице и зарза мулин ат, прими господара и полете, вриштећи.{S} За њим закасаше остали ати и коњи. |
ртвим господаром, па тек подиже главу и полете, као да крила доби, ка Арнаутлуку, да што пре од |
х додирнуше стрменом, раширише ноздрве, полетеше; па и они мали коњи као ластавице су.{S} Затут |
уне бујнога зеленила, што у рано јутро, поливена росом, или пред вече, и у вече, кад месец изиђ |
Мало, па опет уби човека, те даде другу половину Житорађа.</p> <p>Отац дивља звер, а кћи питома |
шиљтетима поред миндерлука, све у оном положају у коме их је украо сан.</p> <p>Па и у другој о |
е утеши...</p> <p>— Како утеши?{S} Веле полудела, од страха.</p> <p>— Вај, млада!{S} Вај, лепа! |
<p>Нити ромори, ни говори.</p> <p>— Зар полудела, јадна, од страха, или изгубила језик, говоре |
жена кад не може од Турака да је отме, полудео.{S} Из Власине је, а никад од тада није у Власи |
у лежи Фати-султан; лежи наузнак, очију полуотворених, лица као восак жута, усана помодрелих, у |
ања више будна.{S} Није више бунило, ни полусан...{S} Сан је сад...</p> <p>Заспала је, на груди |
али не више будна, него као у бунилу, у полусну...</p> <p>Јастребац јој није планина, него џин, |
рнаути кроз своја до пре неки дан тучна поља, кроз ливаде тахтариван, то јест носила, као собиц |
тока по појатама, људи по кућама, пуста поља, само замакне за брег по који Арнаутин с пушком о |
тогове, а неки већ вршу: пуста остадоше поља, празна гумна, све се то, и мушко и женско, и стар |
као дим тамјана из кадионице, испуњава поље, села с кућицама арнаутским, покривеним и сламом < |
оме се Исмаил шетао; што ће ходити кроз поље кроз које је Исмаил ходио; што ће упирати очи у ви |
>Тишина, дубока, мртва.{S} Нигде никога пољем, у ливади, те Фати, наслоњена на груди Исмаилове |
је и мангал пун распаљена угља, јер на пољу је хладно како скоро није.{S} Наваљена на један ја |
I</head> <p>Отишли су ждрали и ласте; у пољу, камо је Исмаил ходио, спалио је први мраз са слан |
осећа на лицу топле прсте, и на уснама пољубац, топал... први и последњи, једини...</p> <p>... |
Љуби јој и очи и лице и бело грло...{S} Пољубио би и уста, а још се уздржава, као Мифтар...{S} |
а: просићемо ти Фати-султан, ја бих јој пољубио руку сто пута и секао бих курбан (жртву) црнога |
се Арнаутке обукле, аман!... аман!..{S} Пољубићу му мајци и ногу и скут и руку...{S} Јенђе из Т |
н, и све воће.{S} Духа с околних висова помаман ветар и наноси кишу кроз прозоре, рђаво затворе |
евија голо дрвеће, јер духа с Јастрепца помаман ветар: у бело се облачи Јастребац, и брда и дол |
>А онај велики пас у дишар-авлији чисто помахнита: лаје, трза се, прескочио би још толико висок |
имом, то јест ако...</p> <p>Имам ућута, помаче се, одахнув, а уз врата, одшкринута, приђе Махму |
де на јабуку мале пушке.</p> <p>Паша се помаче и чисто понизно изусти:</p> <p>— Мула-Халим, је |
очима и примичући му се.</p> <p>Паша се помаче, и изусти:</p> <p>— Беше, мула, ама...{S} Од Ала |
а.</p> <p>Свршено.</p> <p>Махмуд-беј се помаче, уступи место Мурад-беју, <pb n="118" /> Турчину |
ви, и целим телом задрхта.{S} И опет се помаче; мула се примаче.</p> <pb n="54" /> <p>— Ха-ха-х |
, ни јој он дође, нити га она позва; не помену га.{S} Као красне Топлице ваздух, што мирисаше н |
оби.{S} А Садије-ханум од тада брата не помену; реч „Исмаил“ застаје јој у грлу.{S} Види да је |
ким гласом, устајући, јер се у поздраву помену име Божје, и што нема поздрава, како верују мусл |
стидела.{S} Ни мушке тице пред њом није поменула, а камо ли човека.{S} А сад га будна пред мајк |
девојкама ибришим мрси, удовицама памет померава...</p> <p>Ха-ха-ха! насмејаше се буле, први пу |
.{S} Залуд је кћер тешила, залуд јој је помињала к’смет и Алахово Писмо, она, по њену доласку, |
рино:{S} Исмаила је Шемси-паша убио.{S} Помиње јој привиђење.{S} Сваке ноћи у глухо доба, вели, |
ећне мајке, што из свега гласа нариче и помиње име своје јединице, ниједна не мисли на украдену |
и човека.{S} А сад га будна пред мајком помиње, жали: у бунилу виче: „Ево Исмаила!{S} Долази по |
евесту: пашиница жали свога сина; јенђе помињу Лесковац; онима се с девојачке стране чини као д |
увели пупољак у његовој Топлици, да не помисли:{S} Хајде!{S} Опростиће ми и Бог и син, кад при |
их курбан (жртву) црнога овна“.{S} Тако помисли, и узе молити Бога.{S} И чини му се да га умоли |
се.</p> <p>Људи опет у земљу гледају, и помислили би да у одаји нема никога, да се не чу кашаљ. |
луотворених, лица као восак жута, усана помодрелих, у хаљини коју јој је отац за <hi>Велику К’н |
p>...{S} У Прокупљу је.{S} Сунце се тек помолило, а топло је, летње, те се испаравају цветне ле |
седе а неке чуче, па једу смокве, урме, поморанџе, нарове, бадем, што је претекло ханумама; јед |
азе у град, пуст, као да му је све куга поморила.{S} Нигде коња, ни вола, ни магарца с угљем... |
Чини им се да су у кући где је куга све поморила, па им је жао, тешко, и страх их је.{S} Обилаз |
нађе, не дај Боже, нека лошотиња, тражи помоћ у мене...{S} А он је оном топличком вуку, медведу |
пуштењем, с пророковим...{S} Али шта да понављамо.{S} Исти ред речи, само место Џавер-бејова им |
</hi>, пре ће заборавити правила доброг понашања најпросвећеније жене, но оне...</p> <p>Од вике |
срце било), и он жив, нигде ране, само понека модрица!{S} Кад би четрдесети дан, ето ти једног |
вицама, а ноћу, увек, с кукумавкама.{S} Понекад дође у Лесковац, где му је девојка потурчена, п |
е играти с њим <hi>Шећер-Шербет</hi>; а понекад се и он с њом затворио, па је тамо плашио, отки |
грејало пролетње, ђурђевско сунце земљу понекад и на доксату: да јој мирише земља, покривена тр |
.. он ће ти платити крвнину.{S} Крвнину понекад плаћа све село где је крв учињена.{S} Је ли?... |
Ахмед-хафуза и његов харем из Цариграда понесе, и тахтариван који рођаку цара царева у његов па |
ија отвори, да изиђе Фати-султан.{S} Не понесе чадре, те му зелена чалма скроз мокра, и кафтан |
, натовари мртва сина на Суљина коња, и понесе га у Арнаутлук, мајци његовој, и Арнаутима; а бу |
пит, од тада је весела, сваки час се за понешто смеје, и устаје, хода по соби.{S} А Садије-хану |
м.{S} Колико је год слушкиња, свакој је понешто наредила, свакој покоју благу рекла.{S} Лепо, и |
паша, пре надувен, силан, сад љубазан, понизан много, како Турчин може да буде када се укаже п |
.{S} Одмах, ханум-ефенди! одговара Есма понизно, и хита. „А ти, ђозум Ајше, душеке... душек по |
ле пушке.</p> <p>Паша се помаче и чисто понизно изусти:</p> <p>— Мула-Халим, је ли истина да си |
, пашо азретлери (светли).“ Одговара му понизно, а гледа га уплашено, јер јој се учини да није |
n="99" /> лепих и слатких речи и његове понизности, а не зна да би и једно и друго било што глу |
та ни од дарова ни од спреме, кад би се понова свадбовало да је готово; а кад се врати, па јој |
ања, ту да је испитају, ту да се изврши понова венчање... све да буде по оном реду, који је у с |
о болује.</p> <p>Кад је венчаше с мулом понова, однесоше је мајци, по њеној жељи; и никад од та |
закону, пала, те је слободна, и може да понови венчање с пашићем, може с мулом, јер је и један |
казни; чекају жртву...</p> <p>Мурад-беј понови питање.</p> <p>Опет ништа.</p> <p>Трећи пут...</ |
ишу.{S} Мртва тишина.</p> <p>Махмуд-беј понови питање, истим редом речи, истим тоном.</p> <p>Ти |
душу ђаволу; за то се пашиница гордила, поносила се и онако поношљива.{S} Ниједанпут није рекла |
ње, а камо ли овако што.{S} Гордила се, поносила се, па сад?{S} Док се паша не врати из Прокупљ |
коњу, коњској опреми, и питају се ко је поноситији, младић или ат његов: извија дугачки врат, а |
афуза, турска раја, Срби, скупили се од поноћи, раде; а снег веје, веје, завејава пут; и раде, |
и робови, Срби, истерани су на кулук од поноћи; разгрћу снег лопатама целим путем, где ће проћи |
бошче дувана рој мисли; и кад се после поноћи сети постеље и устане, осећа се тако лак.{S} И б |
ад, има недеља дана, сваку ноћ, баш око поноћи, кад се сам слободи, и развесели.{S} Јежи му се |
исам спавала..., и ти... чула сам где у поноћи изиђе...{S} Нисам могла спавати, мислила сам, и |
е пашиница гордила, поносила се и онако поношљива.{S} Ниједанпут није рекла: жени ми се син хаф |
и да јој донесу понуде.{S} Пуни рафови понуда, баница у бакарним сановима, грожђе из туршије у |
их бисага, да је обиђу, и да јој донесу понуде.{S} Пуни рафови понуда, баница у бакарним санови |
уку или крушку и мећу је крај ње не као понуду болеснику, него као прву милост господаровој кад |
тви сан.{S} Што би имама, дервиша, па и попа, све јој очита молитву, једну, две, дуге молитве; |
а не нападне кога.) Потамнела, земља је попала, као да је годину дана сунце није видело, <pb n= |
о да су поубијани сви грађани Прокупља, попаљени сви домови, па свака своје жали, над својим до |
оханим шалварама циметове боје и чалми; попе се на тахт, Шемси <pb n="98" /> га посади до мулин |
иђоше, сваки отиде својој кући; мула се попе на кулу, оборене главе, и погурен: чисто човек не |
p>Мулино место није на тахту, али он се попе и загрме:</p> <p>— Селам-Алећ, пашо!</p> <p>— Алећ |
није устала. „Ни филџан кахве још није попила, ни цигару духана, ни бардак воде“, шапћу оне тр |
седе према њима.{S} Ту су седели, прво попили по два филџана каве и попушили по чибук дувана, |
и Јастребац.{S} Мула га нежно омилова, попљескав га по танку а дугачку врату, као у лабуда, па |
и час-по па се покоја угаси; Исмаил је попустио коњу дизгине, пустио га да иде како хоће, пола |
дели, прво попили по два филџана каве и попушили по чибук дувана, па отворили <hi>мухабет</hi>, |
е Фати и Исмаилова сестра, замишљене; а попци зричу, свици по ливади трепере као по небу звезде |
ава провода, док се он са сестром види, поразговара.{S} По некад му воде коња у коњушницу; а он |
атра црвеним; неке на шареним шиљтетима поред миндерлука, све у оном положају у коме их је укра |
ути тасови с варком и ђелинпули; још је поред ње кутија с дуваном; још испретурани јастуци где |
} Волела бих, кузум, да Џафер-беј стане поред <pb n="105" /> мула-Халима, да их видиш напоредо. |
арслане“.{S} Његов фис, то му је његова породица; пази га као отац.{S} Па чак у кули готово ниш |
ли, за недељу дана роде и узру лимуни и портокали, <pb n="17" /> не би у срцу и лицу оволико го |
иривале земљу, врховима прстију, где је поруб њене антерије дотакао, па тад приносиле прсте к с |
се нада, шта очекује?{S} Да ли се сећа поруке мајке Исмаилове: ако ми не освети сина мушка гла |
оца варварина.{S} И час-по, па се сети поруке мајке Исмаилове: „Ако га не освети мушка глава, |
му је украли, разболео се, а кад му она поручила да није човек него жена кад не може од Турака |
лежи у гробу неосвећен; и трипут јој је поручила, да ако га не освети мушка глава, нека га осве |
воли овамо.{S} И пре је волео; а сад ти поручује да не слушаш ни овога ни онога, већ да метнеш |
атима одаје с тахтом; уведе га у одају, посади га на тахт, на своје место.{S} Из друге одаје из |
попе се на тахт, Шемси <pb n="98" /> га посади до мулина деснога колена, а сам седе према њима. |
о рухо; около их је било још, као да су посадили на мазгу дете, па пазе да не падне.{S} И Фати |
!{S} Ашколсун!{S} Толико болна, а голем посао изврши:{S} Шемси-паши блато на чело прилепи, катр |
кићене, чак неочешљане) тихо, ћутећи, и поседају према мајци Фати-султан-хануминој: не пуше.{S} |
белој чалми.</p> <pb n="112" /> <p>Они поседаше у једној великој одаји, и припалише им се чибу |
дан, е се буна не стишава, е су друмови поседнути, па нико не сме ни тамо ни овамо, ни кириџије |
а мајка наредила те се јасминова честа посекла; све се пребацило преко високе ограде на улицу, |
о фис <pb n="84" /> његов...{S} Војњаци посели друмове...{S} Иду к Лесковцу...{S} Хоће да опкол |
олова: „нека је све готово, ако се паша посили, па опет пусти онакав луд глас, то јест, да ће п |
нешто стиди, све више избегава кћер; не посипа пиринач по гробу својега сина, јер му на гроб не |
има, или млађим другарицама, да што пре поскидају и склоне спрему и дарове. „Нека ти се донесу, |
> <p>Сад мула, кад чу пашино поздравље, посла телала да му сазове Арнауте; а он се узе полако с |
ада, и плачући раде по авлији, по кући, посла се има много, данас, на тужан, велики празник, да |
мси-паша му <pb n="124" /> све каза...; посла га мула-Халиму на разговор, и на договор...</p> < |
тарац дететом!</p> <p>Не, ту закон нема посла.{S} А није вала ни грех, рекли би мусломани.{S} И |
његових чифлука, и гине војска...{S} Он посла још војске, и пред војском Мурат-пашу, старца, ко |
Шемси-паша је, може бити <pb n="133" /> послао по шаир-девојци и ашицима неком своме пријатељу |
ма ни Хасана, ни Халида, ни Хусеина.{S} Послао их Шемси послом у Ниш у очи прошлога петка, и на |
ноге, и стас и ход, све.{S} Беговицу је послао Шемси-паша, бојећи се преваре с мулине стране, д |
а крв или крв или паре; а паша ти селам послао...</p> <p>— Слушај, пријатељу.{S} Од Шемси-паше |
раха и олова.{S} Кријући ово од Турака, послаше им улака, да склопе барјак... повукоше се, и од |
Топлица је близу, ако се <hi>моја</hi>, после Алахове најстарија, не послуша.“</p> </div> <pb n |
кандилима, испрва као свици по ливади, после јасна, и много као у ноћ што се зове <hi>Кадр-Леј |
S} Испрва у постељи дан, на ногама два; после на ногама дан, у постељи два: тако, тако, док сас |
-Халимовим сином; после, убили му зета; после, удаје му се кћи за Шемси-пашина сина, и најпосле |
овара, и код ње руча, седи до икиндије; после се прашта као да ће Вог зна куд, а не у Топлицу, |
е прво време туге што ватра с пламеном; после, пламен се угасио, ватра прегорела, остао жар под |
нчала му се кћи с мула-Халимовим сином; после, убили му зета; после, удаје му се кћи за Шемси-п |
воли му се кћи с мула-Халимовим сином; после, венчала му се кћи с мула-Халимовим сином; после, |
о је својега чифчију; после, опет тако; после, воли му се кћи с мула-Халимовим сином; после, ве |
њему.{S} Прво, убио је својега чифчију; после, опет тако; после, воли му се кћи с мула-Халимови |
неко преда њ усред бела дана, па...{S} После ће га сакрити на бесу, и ништа.{S} А и кад би га |
јом, јер си прво била с њим венчана.{S} После с мула-Халимом, то јест ако...</p> <p>Имам ућута, |
без</hi>, оно се нешто друго говори.{S} После одласка скадарскога паше из Лесковца, једно јутро |
млади ћатиб не бејаше ништа учинио.{S} После се чу, да је тај Арнаутин син једнога старца досе |
/> кроз нос, жмурећи, клатећи главу.{S} После узе говорити.{S} Каже Фати-султан-хануми, да је д |
је све то она умним очима два месеца, а после, молила да се из Топлице <pb n="138" /> донесе; и |
отвори.</p> <p>Три дана се затварао, а после пошао из одаје у одају, с ћошке на софу, у дугачк |
махнит?...</p> <p>Тако првих недеља: а после: „мула ме позвао на мегдан, па се покајао, јер ве |
кад те махалом опазе“.{S} Тако мисли; а после куне брод који Ахмед-хафуза и његов харем из Цари |
је Фати-султан, плакао је као женско; а после се стидео, пак и од црне и беле робиње.{S} Залуд |
це кроз прсте, испрва, шапће молитву; а после мисли, занесе се:{S} Исмаила душом гледа, ту крај |
тешки, ако га не послушају, или ако га после одаду.</p> <p>— Па?</p> <p>— Нема ни Хасана, ни Х |
постеља враћена из Шемси-пашина конака после њена другог венчања с мулом.{S} А у одаји, где са |
ај Арнаутин син једнога старца досељена после српско-турскога рата из Топлице, из племена Војња |
ирисом бошче дувана рој мисли; и кад се после поноћи сети постеље и устане, осећа се тако лак.{ |
однет у дућан Ахмеда-туџара, одакле се после караван кренуо?{S} И зашто се уочи тога дана скид |
пало пре сунца; а Фати-султан-хануму ће после сунца...{S} Окупани дочекују окупана јунака...{S} |
и за жалост; немој још и жалост...{S} И после, мула, ти си се светио како се Арнаути не свете.{ |
и запиткивања својих пријатељица.{S} И после, она није <pb n="77" /> могла примити хануме, јер |
</p> <p>— Змији жалац није у репу.{S} И после зар мислиш да су с овом осветом Арнаути готови.{S |
та не одговара.{S} Гледа га.</p> <p>— И после, мула, Шемси-паша се заклиње у Алахову љубав да н |
поче, испрекидано, одмарајући се готово после сваке речи:</p> <p>— Кажи селам Шемси-паши, џелат |
ета крвнина, те је освећена крвљу, и то после пола столећа, и више.</p> </div> </body> <back> < |
ује у онај свет, бољи од овога, у живот после смрти.{S} И тврда вера у то развлачи јој усне на |
му браду, и проговори!{S} Прва реч коју после три дана изусти бејаше <hi>мајка</hi>.{S} За мајк |
т коју другу уместо Фати-султан.</p> <p>После дођоше у конак Турци и Арнаути Прокупчани, и само |
. аман... јен... ђе...</l> <l>Јенђе!{S} Последња реч.</l> </quote> <p>Трећи петли закукурекаше. |
ша како за крв мулина сина, тако за крв последњега сиромаха.{S} Није ли тако добро?{S} Алах не |
-хануму, страхује: по трећи пут питање, последњи пут, те је као између живота и смрти.</p> <p>О |
је у Фатину срцу туга или радост...{S} Последњи је поглед пао кроз отвор тахтаривана на врх бр |
ужише пут, не осврнувши се...{S} Кад се последњи пут побунише Арнаути, убише јој сина, њену мил |
пута мучи голо дрвеће, искићено ињем; и последњи је лист одавно опао, откинуо га бесни север, ш |
е, и на уснама пољубац, топал... први и последњи, једини...</p> <p>...{S} И види свадбу.{S} У с |
о на леву страну, прозору, осмехнула се последњим радосним осмехом, зевнула, једанпут...</p> <p |
p> <p>Пашиница је знала добро ту турску пословицу, а није се ње ниједанпут сетила.{S} Али откуд |
Халида, ни Хусеина.{S} Послао их Шемси послом у Ниш у очи прошлога петка, и наредио им да се с |
аутке на коњима, журе се у оближње село послом, или у госте.{S} Зима...</p> <p>Сирота Фати-султ |
онак мула-Халимов, у коме, одавно, осим послуге готово више никад никога.{S} Отвори се главна к |
ћошке, софе, горе; доле трем и одаје за послугу, под селамлуком мушку, под харемом женску.{S} О |
и у срцу и лицу оволико горео.{S} Да га послужише шербетом оне девице којих се нису дотакли ни |
промућка и опет сипе: сваку по на особ послужује.{S} Дим дувана колута се, носи га у вис пробу |
моја</hi>, после Алахове најстарија, не послуша.“</p> </div> <pb n="28" /> <div type="chapter" |
гајтаном колико су ока тешки, ако га не послушају, или ако га после одаду.</p> <p>— Па?</p> <p> |
у:</p> <p>— Отворите пенџере.,..</p> <p>Послушаше је.</p> <p>— Врата отворите.</p> <p>Отворише |
ли, пијани хафуз дубоко заспао, и слуге поспале.{S} Нигде мушке главе будне!{S} А у харему је в |
азузданог весеља, хануме се замориле, и поспале.{S} Неке спавају на миндерлуцима, широким а нис |
а, кога је био петао „победилац“, ножем посред срца, да га од тога не задржаше Турци што се беј |
те приче, њему миле, нове, и од љубави посрну као од поветарца „сарош каранфил,“ додирну своји |
ене чисте усне, као што сарош-каранфил, посрнув, први цвет до себе додирне...{S} Да га крилати |
зговору кад бејаше мали, о јунаштву кад поста бећаром, о његову срцу памети; сестра <pb n="63" |
18" /> Турчину, у високом фесу, и ћурку постављеном лисичином.</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} |
виш...</p> <p>— Нисам дервиш, али ћу да постанем, и папаз ћу да будем, од чуда...{S} Чудо!{S} Ч |
енио, умре преклани; и веле да је хтела постати мајком).{S} Кад стаде сатирати сакагија нишког |
ње се још нису пресвукле, ни робиње.{S} Постеља где је Фати-султан телејисана још је насред соб |
постељи дивиле Лесковчанке.{S} И та је постеља враћена из Шемси-пашина конака после њена друго |
на мајка, и мулина кћи, које се од њене постеље не мичу, и робиње не знају више кад јој је буни |
, <pb n="41" /> као да читаву годину из постеље није устала.{S} Седи, јадом саломљена, у једном |
а рој мисли; и кад се после поноћи сети постеље и устане, осећа се тако лак.{S} И био би сад ча |
улом.{S} А у одаји, где сад лежи, према постељи, чивилук, пун, Исмаилово рухо, Исмаилово оружје |
е...{S} У великом дрвеном кафезу, према постељи, соко; на шиљтету, меком, хрт...{S} Све Исмаило |
А у харему је весеље; Фати-султан је на постељи; лице јој шара једна стара Прокупчанка с велико |
тељи за ђердек спремили.{S} И тој су се постељи дивиле Лесковчанке.{S} И та је постеља враћена |
на шиљтету, лежала у својој девојачкој постељи; мењала место, час у мусафир-одаји, час у диван |
, на ногама два; после на ногама дан, у постељи два: тако, тако, док сасвим не леже...{S} Сирот |
одсеченој глави лека нема.{S} Испрва у постељи дан, на ногама два; после на ногама дан, у пост |
јој вити стас... „Мифтара је затекла у постељи само једна јутарња молитва, мене ће три“...{S} |
</p> <p>Ђурђев дан је сутра, а она је у постељи, свиленој.</p> <p>Лежала на миндеру, лежала на |
њега место, свој хаџилук...{S} Сад је у постељи новој; све свила, све кадива, душек, јорган, ја |
ење</hi>...</p> <p>Робиње јој простреше постељу; метнуше јој кану на дланове и табане, на нокте |
е товарне коње; носе Фати-султан-хануми постељу, рубље и рухо.</p> <p>Кад харемћаја изнесе из т |
туци, све извезено златом.{S} Ту су јој постељу родитељи за ђердек спремили.{S} И тој су се пос |
се расвестила и тражила да јој простру постељу, спремљену за ђердек, њен, и молила да јој обук |
ефенди није код куће.“ Гошће се враћају постиђене; јер у отмених је Турака обичај примити госта |
се не може постићи кад се стоји право, постићи ће се, увек, кад се макар мало превије грбина,“ |
{S} Шта може лепа реч! и што се не може постићи кад се стоји право, постићи ће се, увек, кад се |
стиди, као да избегава кћер; од тада не посу по гробу свога сина ни зрно пиринџа, јер му не оти |
на ђувегију, све филигран рад; па силно посуђе, па легени и ибрици од правога сребра које Турци |
и добро само до пролећа, па опет рђаво, потајне грознице, кашаљ сух, све чешће...{S} Ах, пролећ |
опије, да не виче, да не нападне кога.) Потамнела, земља је попала, као да је годину дана сунце |
рокупљу, једну у Дубову, једну у Житном Потоку, Исмаилову мајку овде).{S} Једну <pb n="50" /> о |
се прибише уз врата.{S} Чу се кашаљ, а потом говор, тако тих, а из дубине празних груди.{S} Фа |
ваљда се потресе сам светитељ с несреће потомка оних што су се пред њим часним крстом крстили и |
давде ако ћу даље, срамота ће у воду да потоне, жалост ће на воду да искочи: сваки ће узети да |
ће!{S} Кад се топи снег и бујају реке и потоци, кад цвета кукурек, кад ниче трава: кад се сва п |
це, испресецане рекама, ишаране бистрим потоцима, пуне бујнога зеленила, што у рано јутро, поли |
цара царева.{S} Јер ове просте, дивље „потпланинке“ виде у једној хануми четири, и за све чети |
мули:{S} Зашто ми украде кћер?{S} И не потражи је од муле, — не смеде, да не ражљути мулу.{S} |
како Турчин може да буде када се укаже потреба; а нишки паша, и ако млађи од овога, у свему, п |
ветра кроз незатворене капцима прозоре; потресе се покривена паучином икона Светога Николе на т |
на тавану мула-Халимове куле; ваљда се потресе сам светитељ с несреће потомка оних што су се п |
ло, те да не осети ово од шта се морала потрести под њим земља.</p> <p>Али Исмаилова мајка није |
екад дође у Лесковац, где му је девојка потурчена, па дању тумара турским махалама као да је тр |
ер је умрла још прве године пошто су је потурчили, а он је још тражи, још кука за њом и прети Т |
је био млад, момче за женидбу, украли и потурчили девојку, с којом се три године волео.{S} Кад |
адожења назва назли-Стамболком.{S} Мало поћуташе, па он узвикну:</p> <p>— Аман! зар нам је овак |
ма се с девојачке стране чини као да су поубијани сви грађани Прокупља, попаљени сви домови, па |
Али и главу могу по глави, кад се много похаси.</p> <p>— Она би тада репом.</p> <p>— Змији жала |
ве животиње кад се докопала плена...{S} Похита кроз прозор с невестом: спусти се, затутње под њ |
ужан. „За крв ич не знам, мула, вала! и похита на чардак.{S} Коју год слушкињу сретне, пита сво |
де, изиђе дућанџија какав, занатлија, и похита, увијен у јапунџе, или с џаком на глави, у дућан |
у коњи а алачу Арнаути.</p> <p>Све живо похита да гледа.{S} Жене се прибише уз кафезе и пробуше |
ед бела дана не иду улицама без пратње, похиташе у ово доба саме!!{S} Жене!...{S} Буле!!{S} Кад |
еса, избудише се Ахмед-хафузове слуге и похиташе, по наредби Шемси-пашинице, по пратњу Шемси-па |
сату каву кувала; а ове, све, скочише и похиташе за мангал: даће свекрва пашиница добар бакшиш. |
и воду где није Алаха?“ Она се застиде, поцрвене: истина лудо питала.{S} Нарочито виде да је лу |
јој падају по рукама...</p> <p>— Шућур! поче мајка, сад кад јој се кћи насмеја.{S} Да Бог да се |
, дугачке беле браде, Исмаил оде мајци, поче да се око ње мази, да је испитује. „Кад би нешто м |
час мули, и ударише му сузе на очи.{S} Поче се клатити као мула, оставив чибук; и говори:</p> |
ави ноћашњи сан.{S} Па гледајући у њега поче, лепо, лепим наречјем цариградским:</p> <p>— Мој ј |
једнога дежмекастог старца.</p> <p>Она поче, испрекидано, одмарајући се готово после сваке реч |
и момче задовољно, а она се застиде, па поче да крије лице и да се смеје.{S} Хтеде рећи да би н |
, перо и хартију...{S} Прво зажмуре, па поче гушчјим пером с десна на лево...; на колену пише.{ |
>Мула непрестано држи груди, клати се и поче причу полако, тужно, не гледајући у пашу, него у ш |
та ми није... није грозница.{S} И силом поче устајати; седа у једном куту, навали се, па тако о |
е, завали се, опет, у јастуке и радосно поче:</p> <pb n="139" /> <p>— Снила сам ја леп сан; све |
саксији и у хладовини?{S} Пустио жиле и почео <pb n="113" /> де вене...{S} За садберк-ђул је ба |
.{S} Пре само није знао с кога ће краја почети; сад краја и не види.{S} Тужбу је у глави написа |
се на исте мисли небројено пута, час из почетка, час из средине, и на ове при крају, па се и ра |
их села, чувши да им је болна мулиница, почеше долазити на коњма, с раширеним белим чаршавима п |
а склопе барјак... повукоше се, и одмах почеше доносити из Ниша, кријумчарећи, праха и олова: „ |
ки паша, и ако млађи од овога, у свему, почиње разговор, само ниже речи, као бисер на ибришим, |
се не разговара.{S} Најпосле смисли: да почне лепим.{S} Где не може пушка и сабља, ту ће лепа р |
и, гласно мисли: не зна с кога краја да почне.{S} Пљесну длановима.{S} Уђе његов силистер полак |
ад хоће да говори, прво зажмури, па тад почне.{S} Овога пашу нису волели Лесковчани и Прокупчан |
ринут, луд од бриге; застане, зажмури и почне својим танким гласом, сам говори; мало, па сиђе у |
је нарочито направљено за играње ораха, почупана трава, утапкана земља; а мајка наредила те се |
лим не спава.</p> <pb n="21" /> <p>— Да пошаљемо у град Суљу, ја Саида, а, мула?</p> <p>— Још м |
у, па си ишао жмурећи, и запао у блато; пошао си да ловиш рибу у мутној води, па си извукао у м |
Прокупља много доцније но други пут.{S} Пошао је у ноћ, летњу ноћ, лепу, обасјану месецем, нами |
9070_C3"> <head>III</head> <p>Исмаил је пошао из Прокупља много доцније но други пут.{S} Пошао |
ца, пастушаста ата; али пре него што је пошао, није га додирнуо стрменом, а ат није вриснуо, да |
и.</p> <p>Три дана се затварао, а после пошао из одаје у одају, с ћошке на софу, у дугачкој ант |
лост и хранитеља, кириџију, који бејаше пошао у Ниш с топличким јабукама.{S} Мула је Арнаутин, |
едно момче арнаутско.{S} А кад је већил пошао, мула га испратио до преко прага!{S} Шта су се ра |
а из племена кому је он поглавар, одмах пошао к Прокупљу.{S} Од клада крај друма привиђало му с |
воје у смежурано грло, као вук овци.{S} Пошикља крв читавим млазевима, а Арнаутка се подиже с о |
е се, при сваком осмејку, указују равни пошироки и чести зуби, с ивицама и глеђом као у детета. |
е!{S} Ја се људи не бојим, па баш да би пошла стотина на мене једнога.{S} А ако ће ме штогод сн |
пасти, кад јој се пут којим је за пашом пошла чинио раван као тепсија.{S} Јер она је знала да ј |
ињи, арнаутској па и турској, и многима пошље по врећу брашна и ћупче масла; купи им рухо.{S} Ж |
ћеш га у срцу до века, па баш да живиш, пошто си га видео, још сто година“.{S} Тако говоре хану |
умрети, но живи и <pb n="8" /> гледај: пошто си га видео, грејао се на његову сунцу, огледао с |
ео, ваљда, јер је умрла још прве године пошто су је потурчили, а он је још тражи, још кука за њ |
ко није домаћин (или домаћица) код куће пошто је сео и одморио се.{S} Пашиница покварила обичај |
у песницу према Прокупљу, к Лесковцу; и пошто пусти некакав дивљи глас, викну: „Шемси!{S} Крв з |
друже, пријатељу, рече скадарски паша (пошто се с мулом изгрли, упита за јуначко здравље, и ис |
{S} Тишина.{S} У мусломана је обичај да поштују тугу ближњега, да не певају кад им ближњи плаче |
ла му душом гроб, на врху <pb n="68" /> пошумљена брега пред Јастрепцем, и уздисала је, и ронил |
је Исмаил очи упирао; што ће бити близу пошумљена брега на чијем је врху Исмаилов гроб; што ће |
м свету његови...{S} И Фати је као оне, права мусломанка: верује у онај свет, бољи од овога, у |
е чита шта јој је писано.{S} Јер она је права мусломанка, па верује у судбину, у <hi>Алахово Пи |
„Јазук, јазук!{S} Опет јазук!{S} Има ли правде и закона!...“</p> <p>Пође одајама како никад дос |
је од петнаест дана, онда Турци обично праве весеља; по Фати-султан дошле су из Лесковца јенђе |
та им говори; пролази кроз руљу; сви му праве место...</p> <p>И мало, па се граја сасвим стиша; |
; кад <hi>мисле</hi>, пре ће заборавити правила доброг понашања најпросвећеније жене, но оне... |
Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар да правимо вољу Шемси-паши?</p> <p>— Крвнику?</p> <p>— Јок |
ш Шемси-паши?{S} Доста!{S} Довде што си правио, сваки рече аферим! одавде што би, сваки би река |
ила да јој обуку хаљину коју јој Исмаил правио за свадбу, да јој метну на грло бисер што јој Ис |
беле и црне.{S} С првима је, по мњењу „правих турских племићка“, хануми од <hi>оџака</hi> (од |
окупчани, ни Турци ни Срби.{S} Није био правичан старешина; и <pb n="48" /> много је показивао |
јој је отац за <hi>Велику К’на-Ноћ</hi> правно.{S} Њена лепа коса, сад замршена, пала јој је <p |
под њим ата: скочи мула као младић.{S} Право каже она стара: нема мула више од шездесет, шезде |
! и што се не може постићи кад се стоји право, постићи ће се, увек, кад се макар мало превије г |
па силно посуђе, па легени и ибрици од правога сребра које Турци зову <hi>срма-ђумиш</hi>.{S} |
е с њима разговарао; метнуо би шиљте на праг софе, па би ту сео, и наслонио лактове на колена а |
већил пошао, мула га испратио до преко прага!{S} Шта су се разговарали у одаји, нико не зна; а |
о остао.{S} Смишљао је, тако, седећи на прагу, како би се осветио мули, и што му набедио оца, и |
о са својега образа, и с образа својега прадеда... <pb n="87" /> И на образу му је блато...{S} |
, а неки већ вршу: пуста остадоше поља, празна гумна, све се то, и мушко и женско, и старо и мл |
а убила из пушке, па се сети да је се и празне боји.{S} Би јој мило што се не расрди кад је мла |
а молитву.</p> <p>Једне куће по вас дан празне, друге пуне; скупљају се хануме на разговор...</ |
брзо улазе и ударају чивију.{S} Сокаци празни, капије, високе, оковане мертечким ексерима, зат |
руке, и казује својој кћери е је сутра празник који толико чека, за који непрестано пита, коме |
гован, и исцветалу врбу, и најрадоснији празник његов, Ђурђев дан...</p> <p>Ђурђев дан је сутра |
а се има много, данас, на тужан, велики празник, дан смрти њихове чучук-хануме.{S} Ахмед-хафуз, |
ише као за свадбу.{S} Дан смрти је већи празник од дана рођења, и од дана венчања; човек се тад |
и са жељом, да јој што пре дође највећи празник — свадба.{S} Сад је Исмаил-бег видео Фати-султа |
љ, а потом говор, тако тих, а из дубине празних груди.{S} Фати говори:</p> <p>— Где је пуномоћн |
тихо, тихо, а ипак разумљиво, чу се из празних груди песма:</p> <quote> <l>Белу рубу обукла не |
мазге држали су руке сејмени, обучени у празнично рухо; около их је било још, као да су посадил |
муле, рано, спремни за пут, на коњма, у празничном руху, оружани до зуба.{S} Кад год прате мулу |
узе мрмљати молитву.{S} У ниској готово празној соби јасно се разумевало с материних усана <hi> |
са шадрваном између леха, за уживање и прање пред молитву, и велики вотњак са свакојаким воћка |
ичном руху, оружани до зуба.{S} Кад год прате мулу у сарај, увек се обуку, наките коње.{S} И му |
жавају, да се не накрећу.{S} Тахтариван прате неколико оружаних Турака и харемћаја.{S} У тахтар |
друг, и добар пријатељ...{S} хоћу да му пратим писмо и у њему селам сад одмах.</p> <p>И отури ч |
, шта је ергела!{S} Да ми је са селамом пратио тапију од Стамбола с његовим Сарај-Бурну, где је |
о ни усред бела дана не иду улицама без пратње, похиташе у ово доба саме!!{S} Жене!...{S} Буле! |
кадуне Арнаути грађани.{S} И Арнаути из пратње Фатине деру се, Алаа’!{S} Аллааа’! слободни су, |
Халимова, очекују господара с ханумом и пратњом...{S} И кад се чу топот коња, небо се проломи.. |
емси-паша, са својим харемом и с таквом пратњом, с каквом никада није ишао стиже у Прокупље.{S} |
видео пашу, и кола с пашиним харемом, и пратњу.{S} Виде кад се кола с пашиним харемом зауставиш |
/> загрејаше јер угледаше тахтариване и пратњу, Арнауте; дошао им је крај муци...</p> <p>Зима.{ |
похиташе, по наредби Шемси-пашинице, по пратњу Шемси-пашину.{S} И Ахмед-хафуз се пробуди, па ка |
маха.{S} Није ли тако добро?{S} Алах не праћа по душу богаташа једнога, а по душу сиромаха друг |
{S} Кад сам млад био, често ми је писмо праћао, учио ме, световао ме, и говорио ми: „Ако те сна |
лемена Војњака, а ћатиб унук Бал-бејов, праунук Шемси-паше лесковачког.</p> <p>За крв сина погл |
почеше доносити из Ниша, кријумчарећи, праха и олова: „нека је све готово, ако се паша посили, |
или, већ само примирили, јер им нестало праха и олова.{S} Кријући ово од Турака, послаше им ула |
ас-по са страшним фијукањем диже снежну прашину и сноси је с брда у долине, гради сметове, камо |
код ње руча, седи до икиндије; после се прашта као да ће Вог зна куд, а не у Топлицу, оцу и мај |
аже, и кад је руком омилује...</p> <p>И праштала му.{S} Украо ју је, али не да осрамоти њу, не |
о врата, љуби му браду, и проговори!{S} Прва реч коју после три дана изусти бејаше <hi>мајка</h |
викну:</p> <p>— Аман! зар нам је оваква прва забава!{S} Мани се сна, не бој се!{S} Ја се људи н |
сали великаши, не дај Боже, него Бог; и прва и друга уредба није пуштена с каквога земаљског пр |
јке само пепео, ваљда, јер је умрла још прве године пошто су је потурчили, а он је још тражи, ј |
усне, као што сарош-каранфил, посрнув, први цвет до себе додирне...{S} Да га крилати коњи, вет |
...</p> <p>Ха-ха-ха! насмејаше се буле, први пут како је Фати-султан нестало.</p> <p>И наставиш |
, то јест човек који зна коран напамет, први имам Свете Софије, рођак султана Махмуда, цара цар |
ле прсте, и на уснама пољубац, топал... први и последњи, једини...</p> <p>...{S} И види свадбу. |
и џамадан, у чепкенли-гуњ срмом везен; први пут је обуо жуте чизме које је добио на дар од ска |
кну; мулу познаје од кад зна за себе, а први пут му се сад учини да не личи на човека, но на ву |
на.{S} Живела с овим другим мало, па је први тужи.{S} Кад изиђе пред суд, падоше јој оба венчањ |
данас му је било виђење.{S} Овде им је први састанак, а где ће им бити други, Алах зна...</p> |
у пољу, камо је Исмаил ходио, спалио је први мраз са сланом траву, и покрио је први снег, танак |
први мраз са сланом траву, и покрио је први снег, танак, сух земљу; скрили су се свици, не пев |
акону венчати жену с другим кад је није први пустио.</p> <p>И... ожени се старац дететом!</p> < |
рит</hi> (сотона).{S} Сад, у петак који први дође, Шемси ће по лепу Стамболку..{S} И зацело гов |
, рано јутро, дршћу од зиме, али се они први <pb n="108" /> загрејаше јер угледаше тахтариване |
на што буктијаше кад је ишао Шемси-паши први пут, и кад диже буну с претње и плашења Шемси-паши |
цариградским:</p> <p>— Мој је отац био први имам Аја-Софије, и хафуз је, зна напамет мусаф од |
адника, већ робиње, и беле и црне.{S} С првима је, по мњењу „правих турских племићка“, хануми о |
уз степенице као махнит?...</p> <p>Тако првих недеља: а после: „мула ме позвао на мегдан, па се |
а сам седе према њима.{S} Ту су седели, прво попили по два филџана каве и попушили по чибук дув |
у високој чалми.{S} Кад хоће да говори, прво зажмури, па тад почне.{S} Овога пашу нису волели Л |
бук, а узе: дивит, перо и хартију...{S} Прво зажмуре, па поче гушчјим пером с десна на лево...; |
града Ахмед-хафуз, о њему па о њему.{S} Прво, убио је својега чифчију; после, опет тако; после, |
моћје...{S} Хајде, за кога ти хоћеш.{S} Прво ћемо ти тражити пуномоћје за венчање с Џафер-бејом |
<pb n="83" /> ама...{S} Како би било да прво пустим глас да ћу поднети падишаху тужбу?...{S} Да |
и тамо свако чудо видео, мишљаше, е је прво време туге што ватра с пламеном; после, пламен се |
маилово јој је лице било урезано у срце прво, те јој било као она светлост што јој допре до зен |
омоћје за венчање с Џафер-бејом, јер си прво била с њим венчана.{S} После с мула-Халимом, то је |
се големи, милостињу дадох; дариваће их прво цветом, па лишћем, па родом, Он, благ и милосрдан, |
оји пролажаше Исмаил, сањајући о својој првој ноћи.{S} Глухо и мртво Прокупље одјекну на све че |
лих дасака, <pb n="107" /> Цигани.{S} У првом је Ахмед-хафузовица; у другом Фати-султан.{S} Нос |
срамота говорити; с другима севап.{S} И прву и другу уредбу, веле, нису писали великаши, не дај |
ај ње не као понуду болеснику, него као прву милост господаровој кадуни.</p> <p>А од ње се мули |
ољу, некад дивљаци; кад <hi>мисле</hi>, пре ће заборавити правила доброг понашања најпросвећени |
, то јест разговор.{S} Лесковачки паша, пре надувен, силан, сад љубазан, понизан много, како Ту |
отац, трезан, гологлав, обријане главе, пре звер, сад човек, мека срца, завукао руке под појас, |
и, и момци, и деца; све се већ окупало, пре сунца, крај пуне пупољака руже, под вишњом, под исц |
уда бесних освајача царевине српске.{S} Пре српска села, сад лудога Ахмед-хафуза спахилуци...</ |
снама.{S} Не стиди се од мајке више.{S} Пре се стидела.{S} Ни мушке тице пред њом није поменула |
излаза, свуд зид, свуд лупи главом.{S} Пре само није знао с кога ће краја почети; сад краја и |
пашо.{S} Ама зар Фати-султан није била пре моја снаха него твоја? пита мула, својом крупном гл |
и да јој мирише цветало воће...{S} А од пре три дана је у соби из баште, одакле кроз прозор вид |
има носи, гледајући да им „виђење“ буде пре свадбе.{S} Не сачека свадбу; данас му је било виђењ |
онака, страх.{S} Да <pb n="88" /> ли је пре пуцао таван и да ли су пси били гробари, не сећа се |
ст му умреше (најмлађа, којом се бејаше пре три године оженио, умре преклани; и веле да је хтел |
цара царева, пуномоћника Алахова.{S} И пре неки дан убио човека, ни крива ни дужна, у лудилу к |
хафуз-беј, твој баба, воли овамо.{S} И пре је волео; а сад ти поручује да не слушаш ни овога н |
хао својега вранца, пастушаста ата; али пре него што је пошао, није га додирнуо стрменом, а ат |
аном на образу!... „Мисли сад, кад ниси пре мислио.{S} Затвори се у харем, као твоја жена.{S} Њ |
Замбак; а оне му све угађале, више него пре, зажмуриле су кад би год њихов „ојнак“ растурио њег |
.</p> <p>Мула смућен, Арнаути гори него пре, љути што им мула иде Шемси-паши, крвнику, псују, п |
рости бремена. (А опростила га се много пре рока.) Она се опоравља, а мајка види па се нада, ра |
спуштених очију.</p> <p>У овој кући, до пре неки дан веселој, сад брига, страх и стид, а кад би |
не ишао је у женски хамам, с мајком; до пре две године излазиле преда њ девојке, развијене; куп |
има.{S} Сад је ушао у седамнаесту, а до пре три године ишао је у женски хамам, с мајком; до пре |
утра-дан угледаше Арнаути кроз своја до пре неки дан тучна поља, кроз ливаде тахтариван, то јес |
се једва миче кад кокошке иду на седало пре одређена сата.{S} Танка глава куд ти оком.{S} Дебел |
вника, и још пуно трава; све се окупало пре сунца; а Фати-султан-хануму ће после сунца...{S} Ок |
кћерима, или млађим другарицама, да што пре поскидају и склоне спрему и дарове. „Нека ти се дон |
аповеди да се наоружају сејмени, да што пре отиду у Топлицу, под Јастребац, да му доведу мула-Х |
ао да крила доби, ка Арнаутлуку, да што пре однесе црни глас родитељима, ојађеној мајци Исмаило |
својим добром нариче; жури се да је што пре код своје куће, макар изгореле, крај својих, ма и м |
аћа га са сузом, и са жељом, да јој што пре дође највећи празник — свадба.{S} Сад је Исмаил-бег |
ек не би рекао да је то онај старац што пре неколико месеца украде девојку, што отиде у сарај п |
и-ћошке.{S} Покисле кокоши су на седалу пре вечерње.{S} Мокри врапци џакају испод широке стрехе |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пре десетину година, у Старој Србији, у Митровици, уби |
а те се јасминова честа посекла; све се пребацило преко високе ограде на улицу, те закрчило пут |
и-султан, <pb n="101" /> по зими, болна преболна, и где би она дела рухо и оружје брата јединца |
много.{S} Нестрпљив био.{S} Црна Ђултер пребројила колико је дана до његове свадбе, па толико з |
еговицу је послао Шемси-паша, бојећи се преваре с мулине стране, да му не подметне на испит кој |
устрча уз сарајске степенице, рекле би: преварила си се, стара: нема мула ни шездесет ни педесе |
, само онај бор много шушти, и тужно се превија голо дрвеће, јер духа с Јастрепца помаман ветар |
постићи ће се, увек, кад се макар мало превије грбина,“ тако мисли Шемси-паша; јер тврдо веруј |
рећу ништа не разуме, нити јој их когод преводи...{S} Слуша, прибила се уз прозор са хартијом, |
трастан је играч ораха, и страсно гледа превртање голубова „на дванаест глава“ и бој петлова.{S |
ренуше коње к њој, да је прескоче...{S} Прегазише је, па продужише пут, не осврнувши се...{S} К |
нуми се, у овом часу, учини толико леп, прегорела би, зацело, и спомен на свој завичај, кад би |
ламеном; после, пламен се угасио, ватра прегорела, остао жар под пепелом, па тиња, тиња.{S} Так |
чито пацова, кад се појави изненада, из преграда под долапима, у оној одаји где с мајком спава. |
ашу воде, да не би, проговоривши, језик прегризле. „ Аман, Јараби (Господи)! шта би, Боже!“ чуј |
па се врати у Топлицу, каза Арнаутима, пред кулом, за овај договор, па оде у кулу; и наједанпу |
о је из Шемси-пашина конака, тога дана, пред зору, на задња врата изнесен некакав грдно дугачак |
м до земље, Турчин, комшија Фатина оца, пред кога је Фати девојком излазила развијена као пред |
на мајка не спава; крај мраморне чесме, пред ћошком где су јенђе, умива се, пере уши, руке до л |
оји бејаху код куће, изиђоше на капију, пред дућане, у чаршији.{S} Жене се бусају у прси и моле |
леном, пуном цвећа, с травом до колена; пред њима јунак на ату, у златним хаљинама, с миздраком |
ечано рухо обучени људи, искићени коњи; пред сватовима велики барјак... трка, вриште ати; зурне |
есела; и у лицу се мало повратила...{S} Пред кулом су Арнаути, не као до сада из неколико села, |
на глави, у дућан; у вече се враћа.{S} Пред вече се јаве сокацима мусломани, не ходећи као оби |
, на врху <pb n="68" /> пошумљена брега пред Јастрепцем, и уздисала је, и ронила је сузе низ бл |
длазиле, тако по вас дан, неколико дана пред свадбу; а пашиница се појавила каткад, прошетала к |
ла, а камо ли човека.{S} А сад га будна пред мајком помиње, жали: у бунилу виче: „Ево Исмаила!{ |
лажаху стари Арнаути и сјахиваху с коња пред коњушницом.{S} Мула и Арнаутке сјахали су пред гла |
уста...{S} Мула дође у Прокупље, сјаха пред сарај, нема заптија.{S} Из сараја не изиђе очајан, |
е само кад је врло љут.{S} Кад се некад пред кулом насмеје, грохотом, да гора одјекује, па Арна |
зин чита вечерњи езан..., навите га сад пред зору, да у зору изнова ради.</p> <p>— Фати, бебег’ |
оришта хафуз-Ахмед треће јутро, он виде пред својом капијом неколико Арнаутина.{S} Један му од |
дест, отклања јутарњу молитву, па изиђе пред пашу, нешто да му каже.{S} Он седи у једној затвор |
гим мало, па је први тужи.{S} Кад изиђе пред суд, падоше јој оба венчања. „Кога ћеш сад?“ пита |
да не гледа ноћашњи сан, што јој изиђе пред очи као јава; а он јој гледа руке и не мислећи на |
уке под појас, хуче; иде око куће, дође пред кућу, а не улази унутра, не може, не сме.{S} Најпо |
у...</p> <p>Пројезди махалама, па стане пред капијом своје сестре удате овде, до куће Ахмед-хаф |
дрваном између леха, за уживање и прање пред молитву, и велики вотњак са свакојаким воћкама и ч |
етитељ с несреће потомка оних што су се пред њим часним крстом крстили и служили му службу свет |
т пусти онакав луд глас, то јест, да ће пред падишаха с тужбом против мула-Халима.“ Само мало п |
ше.{S} Пре се стидела.{S} Ни мушке тице пред њом није поменула, а камо ли човека.{S} А сад га б |
ве куће к Прокупљу, па чаршилије истрче пред дућане, кадуне се прибију уз кафезе да — сејире!.. |
ад се кола с пашиним харемом зауставише пред капијом Ахмед-хафузовом, па одјезди у Топлицу да и |
ине војска...{S} Он посла још војске, и пред војском Мурат-пашу, старца, који је много пута сти |
, што у рано јутро, поливена росом, или пред вече, и у вече, кад месец изиђе, пође небом ведрим |
ац, одрастао у харему, да је увек мајци пред очима.{S} Сад је ушао у седамнаесту, а до пре три |
ве весело, све се радује: а Исмаил чучи пред њом, подигао руке, хоће да је загрди а не може, он |
ју, Шемси-паша га на ногама дочека, чак пред вратима одаје с тахтом; уведе га у одају, посади г |
ским мутом.</p> <p>Кад стиже мула-Халим пред сарај, притрчаше пашини сеизи те ухватише под њим |
цело Прокупље.{S} И већ је Фати-султан пред јенђама; погледа у богато одело, кадивено, извезен |
је Фати девојком излазила развијена као пред оца.{S} И одмах се чу његов глас, тих и слаб, гото |
везда.{S} Јутрос ју је пуномоћник питао пред сведоцима, трипут, хоће ли за Шемси-пашина сина, Џ |
у зору прошао прокупачке улице, и дошао пред сарај.</p> <p>Кад угледа мртва сина, испружена, у |
о мерило, ко зна шта би претегло.{S} До пред свадбу сваку ноћ, до зоре, сви отмени хареми, и св |
предсобљу мокре чадре, фереџе, скидају пред собним вратима обућу, па улазе у собу (необучене, |
њушницом.{S} Мула и Арнаутке сјахали су пред главном капијом и отишли за тахтариваном.{S} Млади |
е јој пламен из очију, као оно њену оцу пред пашом, а час-по, па је тако нежна, разнежи се, и п |
ину у сватове.{S} Остављајући обуће још пред кућним вратима, пеле су се на чардак, улазиле у те |
е лице сакрио, а очи, плаве као зумбул, преда се гледају.{S} Дуга поворка ова оде пут Врање...< |
м, с мајком; до пре две године излазиле преда њ девојке, развијене; купао се са женама као жена |
упа?!...</p> <p>Сејмени.</p> <p>Изиђоше преда њ три сејменина, задихани, као да су пешке дошли, |
казати оним дивљацима.{S} Излетеће неко преда њ усред бела дана, па...{S} После ће га сакрити н |
чање, и на њен селам који му пуномоћник предаде, исказа; с њим леже, с њим устаје; како ће кроз |
караван: коњићи, магарићи, а камила им предњачи.{S} На магарићима пуни џакови, на коњићима Ара |
ном главом, без фереџе.</p> <p>Чу се из предсобља врло слаб, мушки глас; имам говори, то јест ч |
S} Неколико Арнаутина отворише врата на предсобљу, гурају се, промолише главу.{S} Страшни су и |
ни бардак воде“, шапћу оне три робиње у предсобљу ханумама.{S} Па ни слушкиње се још нису пресв |
ше бубњи; писнуше зурне.</p> <p>И ови у предсобљу с мулине стране весели су; и таман да носе св |
махале, од јутра до мрака: остављају у предсобљу мокре чадре, фереџе, скидају пред собним врат |
S} Крв за крв!“ Суља се опет уплаши.{S} Пређе преко ниске одаје једанпут, а, штоно реч, <pb n=" |
земља.</p> <p>Али Исмаилова мајка није преживела црни глас: једна стара Арнаутка нађе је у ода |
у сербез ходи; он, шетајући се, нека не преза.{S} Враћам му слободу, то могу; не могу бео образ |
.{S} Што ћу му ја.{S} Сам је зарадио то презиме, стекао дангу (ожиљак)...{S} Ха, ха, ха!{S} Шта |
, китила и везла, јер је Садије више не прекида Фати-султан ради; али зачегрља реза на вратима. |
чи: за тебе, кузум...</p> <p>— Ђувенде! прекиде је мулима кћи и лупи је песницом у врат; а сиро |
појурише.{S} Фати-султан-ханумина мајка прекиде молитву, заборавивши да је то велика грехота, п |
ебе, ђозум...</p> <p>— Ђувенде! опет је прекиде Арнаутка, и опет је лупи у врат песницом; а сир |
м се бејаше пре три године оженио, умре преклани; и веле да је хтела постати мајком).{S} Кад ст |
силај му три паласке са златним китама; преко рамена му љута арнаутка.</p> <p>Арнаутин је висок |
онила честу да не би неко <pb n="81" /> преко зида па у њу, и кад се Бал-беј игра, да изиђе, да |
дана једанпут улази.“ Досад заповедала преко дебелоуснате црне робиње, Ђултер, а сад сама!{S} |
и на коњма, с раширеним белим чаршавима преко пупих бисага, да је обиђу, и да јој донесу понуде |
је, све три на коњма, с белим чаршавима преко бисага, увијене у јапунџа као људи; а дице им је |
за крв!“ Суља се опет уплаши.{S} Пређе преко ниске одаје једанпут, а, штоно реч, <pb n="26" /> |
ензуке и беде руке, разбачене, забачене преко главе.{S} Смакле се с главе шамијце и <hi>каикото |
...</p> <p>А на отвореној ћошки, где се преко ниске ограде наднеле гране џанарика, на шареном ћ |
м, може с мулом, јер је и један и други преко својих пуномоћника тражи.{S} Овде су Махмуд-беј, |
султан.{S} У ниској, неолепљеној кухини преко дворишта, осим једнога слушчета Циганчета, готово |
кад је већил пошао, мула га испратио до преко прага!{S} Шта су се разговарали у одаји, нико не |
сминова честа посекла; све се пребацило преко високе ограде на улицу, те закрчило пут, заједно |
питају, ни шта одговара?{S} И радили су преко закона: пуномоћник јој био човек, Арнаутин један, |
ивеном медвеђом кожом, седи Шемси-паша; прекрстио ноге, загледао се у једну дебелу књижурину, у |
га близу невесте и измаче се, стаде, с прекрштеним рукама, удно собе, па узе изгледати ханум-е |
упачки сарај на договор.“ Данас, сутра, прексутра...{S} Прексутра се чу топот коњски и у капију |
договор.“ Данас, сутра, прексутра...{S} Прексутра се чу топот коњски и у капију, одједанпут, и |
</p> <p>— Па?</p> <p>— Неће их ни бити: прелазећи скелом Мораву... удавише се.</p> <p>— Не, то |
/> дошао.{S} Затим паша седе, а и мула, према паши, и ако му овај не рече да седне.{S} Паша ћут |
ња с мулом.{S} А у одаји, где сад лежи, према постељи, чивилук, пун, Исмаилово рухо, Исмаилово |
ога веза раменима му претегли, трепери, према сунцу, чисто знато; и сија му се џамадан од црвен |
оружје...{S} У великом дрвеном кафезу, према постељи, соко; на шиљтету, меком, хрт...{S} Све И |
унен, у куту одаје, седи Фати-султан, а према њој је мајка њена.{S} Час-по, па стара упре погле |
равне, и које стоје према њој као земља према небу, а с којима се може разговарати, па чак и пр |
> де вене...{S} За садберк-ђул је башча према сунцу; за танку главу танка реч; за тебе, ђозум.. |
рена капцима прозора, баци крвав поглед према Прокупљу, к Лесковцу, и викну: „Шемси!{S} Срамоту |
ди до мулина деснога колена, а сам седе према њима.{S} Ту су седели, прво попили по два филџана |
А оне које нису њој равне, и које стоје према њој као земља према небу, а с којима се може разг |
ојеним крвљу уснама и зубима, окрете се према Фати-султан, и силно припљеска длановима, вичући: |
пушке...{S} Зубато сунце појави се, те према њену засијаше се оловне капе с врхова витих минар |
м јабукама искићеним драгим камењем, те према сунцу дају од себе све боје; о силај му три палас |
има, пружајући стиснуте кошчате песнице према Прокупљу.</p> <p>А мула-Халим?{S} Јуче тако срећа |
се, па тако остаје дуго.{S} Мајка седи према њој, забрађена белим јашмаком онако као кад се Бо |
ам га оволишног, ћатиба.{S} Мали, стоји према брегу, па не гледа докле му глава досеже, него уп |
и у њој се мирној и доброј, милостивој према сваком, што подиже очи к небу кад је когод увреди |
лави повлачи, цепа, пали, и пушта пепео према ветру, да га разнесе, <pb n="85" /> да му нигде т |
ак неочешљане) тихо, ћутећи, и поседају према мајци Фати-султан-хануминој: не пуше.{S} Чини им |
ретима руку и главе но устима: показују према прозору...{S} Досетише се шта је, то јест да им ј |
му се грче, а он пружа стиснуту песницу према Прокупљу, к Лесковцу; и пошто пусти некакав дивљи |
умара сокацима као луд, па тек застане, премери сокак погледом, као да кћер тражи, као да чека |
а! засмеја се мула још једном, много, и премери пашу још једним погледом, и то погледом што у и |
ирне...{S} Да га крилати коњи, ветрови, пренеше у Арабистан, где, како су му причали, за недељу |
аву, врисну; а на ову вриску невеста се прену, подиже се, тешки јој се очни капци покренуше... |
о, изнесе је на кулу.{S} Колико се била препала, од Прокупља до мулина села десет пута је снашл |
мнаесту.{S} Лице му лепо, мушко, сунцем преплануто; бркова још нема, тек га сад гарила мрка нау |
ута сеже и не смеде их додирнути својом препланутом и доста рапавом руком.{S} Не пита је шта је |
ки, из пушке, те се стресе снег и прхне преплашено јато врана, гачући.</p> <p>Уђоше у Прокупље |
ханумама.{S} Па ни слушкиње се још нису пресвукле, ни робиње.{S} Постеља где је Фати-султан тел |
лови синови, окренуше коње к њој, да је прескоче...{S} Прегазише је, па продужише пут, не осврн |
-авлији чисто помахнита: лаје, трза се, прескочио би још толико високу ограду, растргао би десе |
е мусломани, са страхом.</p> <p>Киша не престаје, а буде окупише „леш“.</p> <p>— Има леша у Топ |
уредба није пуштена с каквога земаљског престола, него с небеског, исто као оне четири књиге, и |
а, на високом <hi>тахту</hi>, као неком престолу, на шиљтету покривеном медвеђом кожом, седи Ше |
} Ха-ха-ха!</p> <p>— Аман! узвикну паша престрављено.</p> <p>— Тако, пашо.{S} Кадуна ми је Фати |
нису звате њену сину у сватове, она је пресудила, е нису ни њенога друштва достојне, а камо ли |
слушкиња десет дана.{S} Одаје се бејаху претвориле у радионице: лествице, чекићи, гвоздени клин |
ајац.{S} Сви у земљу гледају.{S} Сви се претворили у ухо.{S} Чисто не дишу.{S} Мртва тишина.</p |
ако се може бал у џаку носити; а бал се претворио у дућану Ахмеда туџара у кадуну са зумбул-очи |
кћи тужна, Арнаути љути: шкргућу зубма, прете, сваки час <pb n="109" /> им пада рука на јатаган |
им мула иде Шемси-паши, крвнику, псују, прете и ударају коње стрменом сваки час; а кад дођу бли |
шта је, шта говоре, а она не каза е њој прете, него слага: „Шемси, проклет да је! убио Мифтар-а |
ња чепкени, од силнога веза раменима му претегли, трепери, према сунцу, чисто знато; и сија му |
д би се нешто ово мерило, ко зна шта би претегло.{S} До пред свадбу сваку ноћ, до зоре, сви отм |
урме, поморанџе, нарове, бадем, што је претекло ханумама; једу <pb n="33" /> полако, господски |
!</p> <p>— Па га претече мула.</p> <p>— Претече.{S} Кад би се Шемси ородио с пуномоћником Алахо |
драгога камења челенку!</p> <p>— Па га претече мула.</p> <p>— Претече.{S} Кад би се Шемси ород |
векрва пашиница добар бакшиш.{S} Али их претече бела робиња, с дебелим златним ланцем око врата |
ећ да метнеш ухо на срце...{S} Да ти не прети мула?{S} Да те не учи његова кћи?{S} Ааа“ Кад не |
и то погледом што у исто време и мрзи и прети, па му окрете леђа, сиђе с тахта без збогом.</p> |
и, а он је још тражи, још кука за њом и прети Турцима.{S} Кад је најлепша месечина највише виче |
но до зуба, све шкрипи зубма, све тајно прети паши, највише несрећној Фати-султан.{S} Зима.{S} |
е трага није.{S} Претња!{S} Плашење!{S} Претио вуку овцом; плашио мечку решетом, мула-Халима и |
еће бити заптије, но кадије.</p> <p>— И претио им, да ће их мерити гајтаном колико су ока тешки |
pb n="85" /> да му нигде трага није.{S} Претња!{S} Плашење!{S} Претио вуку овцом; плашио мечку |
хајдук, грехота; не осврћу се на његове претње, боје се.</p> <p>Паша га досад, како му се чини, |
Шемси-паши први пут, и кад диже буну с претње и плашења Шемси-пашина; те један старац, који је |
мислила се, као да у одаји никога нема; претура, ваљда, нешто крупно по глави, јер час-по, па ј |
ад гарила мрка наусница, испод које се, при сваком осмејку, указују равни пошироки и чести зуби |
а...{S} Да га остави?{S} Или да је била при свести, па да је одговорила пуномоћнику да неће за |
ас из почетка, час из средине, и на ове при крају, па се и радовала, и плакала; најпосле се зам |
а глава одавно, нарочито кад хафуз није при себи: бекрија је бивши имам Свете Софије да му је м |
дара, грла и руку...{S} Дечица се грче, прибијају се уз матер, или бабу, или дадију, јер осећај |
наутску махалу нигде капка; Арнаутке се прибијају уз кафезе, веселе, радознало гледају у тахтар |
чаршилије истрче пред дућане, кадуне се прибију уз кафезе да — сејире!...{S} Резил!...{S} Грдан |
нити јој их когод преводи...{S} Слуша, прибила се уз прозор са хартијом, крај мајке, прислонил |
хаљина, затрепташе везени тозлуци...{S} Прибила се уз кафез, сама је, слухти, дршће... зажариле |
разуме, као да је пијан, или луд; па се прибираше, полако; и освести се...</p> <p>Прокупчани су |
<p>Све живо похита да гледа.{S} Жене се прибише уз кафезе и пробушене ограде; људи, који бејаху |
е се зачудише, не знају шта ће, људи се прибише уз врата.{S} Чу се кашаљ, а потом говор, тако т |
а и угљевља, уместо жара; још је око ње прибор за телејисање, мали жути тасови с варком и ђелин |
камен; ништа више не пита.{S} А кад се прибра, узе да зове војне старешине, да им заповеда да |
е бојала; а камо ли сад.{S} Кад се мало прибра, стид је обузе.{S} Куд ће од бруке!{S} Срамота ј |
ребац:</p> <p>— Алла!{S} Аллааа!</p> <p>Приведоше му вранца, ата пастушаста, паметна ока, танки |
ота дугачак појас којим је бејаше за се привезао, изнесе је на кулу.{S} Колико се била препала, |
е да ће за Шемси-пашина сина, или ће је привезати коњма за репове...</p> <p>Граја се не стишава |
ошао к Прокупљу.{S} Од клада крај друма привиђало му се тело Исмаилово; од ветрова ујања причул |
маила је Шемси-паша убио.{S} Помиње јој привиђење.{S} Сваке ноћи у глухо доба, вели, види мајку |
благо заталасан, те се повијају травке, пригињу једна к другој, као да се разговарају.{S} И диж |
ду, за смену, и по двојица их са стране придржавају, да се не накрећу.{S} Тахтариван прате неко |
че се, одахнув, а уз врата, одшкринута, приђе Махмуд-беј, с великом белом чалмом и с ћурком до |
ате овде, до куће Ахмед-хафузове: ту му приђе сестрин сеиз, ухвати под њим ата, да га причува, |
арсланом бије!...{S} Али тај исти мула признао је и да је хајдук, да ми је украо снаху.{S} За |
уку, медведу, и земљак, и друг, и добар пријатељ...{S} хоћу да му пратим писмо и у њему селам с |
дарали знанци и непознати; ружом... <hi>пријатељ</hi>“.{S} То рече па издахну.</p> <p>Мула ућут |
рај кад се год позове.{S} Зваће и свога пријатеља и друга нишкога пашу...{S} А!{S} Како уме ова |
ростише: паша оде у Лесковац, да однесе пријатељеву сину од муле селам, а мула у Топлицу, да ка |
аметно је.{S} Ејвала!</p> <p>И испушише пријатељи још по три чибука једно за друго; и остаде па |
ајно подсмешљивих, и запиткивања својих пријатељица.{S} И после, она није <pb n="77" /> могла п |
ђе, Шемси-пашиница са својим рођакама и пријатељицама, с најотменијим харемима: дугачка поворка |
а, оставив чибук; и говори:</p> <p>— А, пријатељу, јазук!{S} То ли ти је нож, мој говор?{S} То |
<p>— Беса, пашо!</p> <p>— Ејвала, мула, пријатељу!{S} Што Шкодра роди и јунак је и паметно је.{ |
Алах да да ми је за вајду.{S} Ти, мула, пријатељу, чуо сам, хоћеш још да се светиш Шемси-паши?{ |
олем голему, за мали малу.{S} Ти, мула, пријатељу, хоћеш две!{S} Немој!{S} Срамоту си за жалост |
лла’!{S} Рана!...</p> <p>— Од шта рана, пријатељу!</p> <p>— хоћеш да ти причам једну причу, мој |
договор...</p> <p>— Мула, стари друже, пријатељу, рече скадарски паша (пошто се с мулом изгрли |
и су ти куршуми, моје речи?...{S} Није, пријатељу.{S} Нисам мислио да те ударим ни каменом ни р |
слушаш?</p> <pb n="127" /> <p>— Причај, пријатељу.{S} Слушаћу те од сад па до века.</p> <p>Мула |
аша ти селам послао...</p> <p>— Слушај, пријатељу.{S} Од Шемси-паше донео си селам мени; од мен |
ина мојега...</p> <p>— Мула!{S} Полако, пријатељу!{S} Не треси се!{S} Да плачеш, да кукаш, да с |
а жали Шемси-пашу.</p> <p>— Тако, тако, пријатељу.</p> <p>— Е, кад је тако, носи му селам: од м |
31" /> и зло...{S} Носи му селам, пашо, пријатељу, од мене нека више страха нема.</p> <p>— Беса |
..{S} Азраил, па Азраил.{S} Тако, пашо, пријатељу.</p> <p>— Е кад је тако, слушај, не срди се, |
ди од пета др струка.{S} Голем сам пут, пријатељу, учинио, и нека Алах да да ми је за вајду.{S} |
о по шаир-девојци и ашицима неком своме пријатељу топличких јабука...</p> <p>— Или бал (мед), а |
аманет и селам.{S} А ти знаш, мула, мој пријатељу, да за непродат аманет на овом свету дрхте ру |
p>— хоћеш да ти причам једну причу, мој пријатељу?{S} хоћеш да ме слушаш?</p> <pb n="127" /> <p |
све четири су подједнако радознале.{S} Прилазе к Фати на прстима, и као са страхом, па чучну, |
шајући дивље узвике и пуцање пушака, те прилазе уз капије, дршћу, гребу и тужно циче...</p> <p> |
сао изврши:{S} Шемси-паши блато на чело прилепи, катран на лице удари; Исмаилу турбе подиже.{S} |
и селам Шемси-паши, џелату: данас му је прилепила блато на чело и ударила катран на лице Исмаил |
бејелербејови...{S} Млад, кузум, твоја прилика.{S} Ти си чула да је...{S} Алах зна ко је убио |
се, кажи „буди“...{S} Млад, леп, твоја прилика...{S} Усред зиме зумбул! и усред зиме ђул! шапћ |
о капиџика, млада Циганка једна, па чим прилупа халка на капији, или звекир, она одшкрине капиј |
ханум-ефендију, да је подвори...</p> <p>Прилупа капак један, прозорски, а буле и робиња окренуш |
лице и две из баште, где пашиница госте прима, што се турски зову <hi>мусафир-одаје</hi>; а још |
м задрхта.{S} И опет се помаче; мула се примаче.</p> <pb n="54" /> <p>— Ха-ха-ха! насмеја се му |
да не бива нешто што га узнемирује: на пример, ако пукне даска на тавану, или ископа пас рупу |
ше сарајске степенице и зарза мулин ат, прими господара и полете, вриштећи.{S} За њим закасаше |
пута нека ти жена савет да, једанпут га прими.{S} И ја ћу да примим сад, једанпут, твој савет.{ |
смо не однесе.{S} А скадарски паша, чим прими писмо, и прочита га, пође на пут; дође у Лесковац |
де девојку, што отиде у сарај паши, што прими у аманет од своје кћери невесту својега сина.</p> |
> <p>Али уместо Шемси-паша „Дангалија“, примив мулин селам, да пусти сина по граду <hi>сербез</ |
ет да, једанпут га прими.{S} И ја ћу да примим сад, једанпут, твој савет.{S} Паша Шкодралија ми |
му.{S} Допратише га сејмени.{S} Мула га примио на куди.{S} Сами су седели, сами се разговарали |
а се Арнаути сад нису умирили, већ само примирили, јер им нестало праха и олова.{S} Кријући ово |
} И после, она није <pb n="77" /> могла примити хануме, јер јој је у харему син.</p> <p>Затвори |
стиђене; јер у отмених је Турака обичај примити госта, и казати му ако није домаћин (или домаћи |
ом, гледајући пашу закрвављеним очима и примичући му се.</p> <p>Паша се помаче, и изусти:</p> < |
естом готове, па се забрађују јашмаком, приносе бројенице, простиру серџаде, у авлији по троско |
мулу, као оца, или онако стара човека; приносила му чибук, <pb n="64" /> пунила га дуваном, па |
је поруб њене антерије дотакао, па тад приносиле прсте к својим уснама, што је значило „љубимо |
, зато је зову <hi>султан</hi>, то јест принцеза.</p> <p>А куда ће из Цариграда? „Цариград види |
зде, као кандила која је природа и доле припалила душама невино изгинулих, што блуде ноћу, на м |
>Они поседаше у једној великој одаји, и припалише им се чибуци, све мула-Халимови; а овамо, код |
ову сокачку песму, с веселим напевом, с припевом:</p> <quote> <l>А! ха! ха!{S} Дервиш Баба!</l> |
а, окрете се према Фати-султан, и силно припљеска длановима, вичући:</p> <p>— Мирсаде!{S} Минир |
украшавало ове три одаје десет жена уз припомоћ слушкиња десет дана.{S} Одаје се бејаху претво |
!</l> </quote> <p>....{S} С маха на мах припуцају пушке...{S} Јаче кларнет пишти.... бубњи се и |
от коња, небо се проломи... „Аллааа’!.. припуцаше мале пушке, забубњаше бубњи, писнуше зурне... |
ета кукурек, кад ниче трава: кад се сва природа из мртвога сна буди, Фати-султан се спрема за < |
ла вука.{S} Замрзла се Топлица.{S} Цела природа заспала дубоким сном.</p> <p>У тахтариванима и |
као по небу звезде, као кандила која је природа и доле припалила душама невино изгинулих, што б |
же, лаже, и опази где се граја стишава, прислони и она око на стакло, угледа, међу Арнаутима, о |
а се уз прозор са хартијом, крај мајке, прислонила око на парченце стакла на прозору, па гледа. |
аме, осврћу се да их когод не опази, не прислушкује; од тада Фати више лежи него што хода и сед |
о други говори.{S} И узму га пити змије присојкиње, мула-Халимове речи:{S} Ти си мени крви дужа |
ли Шемси-паша; јер тврдо верује да мула пристаде на разговор и договор, и на све друго, с пашин |
ма, са шећером на језику...</p> <p>Мула пристаде да се Фати-султан доведе у Прокупље, у његов к |
Хајде!{S} Опростиће ми и Бог и син, кад пристанем да се и њена реч чује.</p> <p>Мула се договор |
ест носила, као собицу неку, од дасака, притврђену на две мотке, коју носе четири чифчије бекри |
на је кћи љуби и милује: а Лесковчанка, притискујући белим јашмаком место на грлу где су били А |
то не гледа, него рашири руке на груди, притисну их, и узе да јечи, да стење; брада му се узе т |
ладноћа каква скоро није.{S} Дебео снег притиснуо и брдо и долину, а вуци силазе с планине урла |
/p> <p>Кад стиже мула-Халим пред сарај, притрчаше пашини сеизи те ухватише под њим ата: скочи м |
причест, то мусломанима земзем.</p> <p>Приуготовише је за смрт.</p> <p>— Растанак...{S} Изиђит |
сеља.</p> <p>Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’! прихватише сви остали, па и они избацише пушке.{S} Забу |
куле, назва Бога Арнаутима; они му Бога прихватише и продераше се, дивље:</p> <p>— Алла!{S} Алл |
е к Фати-султан па јој, пушећи, говори, прича, не гледајући што је у кући Шемси-пашина противни |
вица; Лесковчанка смела, дрска; говори, прича, и кад види да само мрдне рука младе Арнаутке, на |
не слушајући шкргут зуба Садије-хануме: прича јој о младости и лепоти пашићевој, о севдаху што |
где му је хрт и соко и говори о брату; прича о његову разговору кад бејаше мали, о јунаштву ка |
егову срцу памети; сестра <pb n="63" /> прича, а Фати се и смеје и плаче, смеје се детињој паме |
ш да ме слушаш?</p> <pb n="127" /> <p>— Причај, пријатељу.{S} Слушаћу те од сад па до века.</p> |
ене чохе тозлуци.{S} Ти његови тозлуци, причају се!{S} Њих су везле, у Нишу, најбоље терзије.{S |
купља, донети су на двадесет коња, буле причају.</p> <p>Колико је дарова и спреме види се, што |
девојке, турске, Прокупчанке, које јој причају о Прокупљу, о женама, о девојкама, о младићима, |
нај који се није трезнио, који је, како причају улазио у бачву, те се у вину купао.{S} Хода до |
е три сиротице, Туркиње из Смирне, како причају буле, три године.{S} У дну једне мусафир-одаје |
е, није видео Фатме, а у њу се заљубио: причала му мајка, и робиње, и једна стара беговица о ње |
и, пренеше у Арабистан, где, како су му причали, за недељу дана роде и узру лимуни и портокали, |
а рана, пријатељу!</p> <p>— хоћеш да ти причам једну причу, мој пријатељу?{S} хоћеш да ме слуша |
; а још лепше су намештене сад, кад ово причамо: зидови су им, од <pb n="71" /> пода до тавана, |
нешто што је, по мњењу Турака, жени за причање, а камо ли овако што.{S} Гордила се, поносила с |
ла.{S} Мање него други.{S} Муж јој није причао ни нешто што је, по мњењу Турака, жени за причањ |
није веровао, и ако му је верни Мифтар причао, да човеку може бити и на земљи као на небу, у р |
днога, али заман! ланац је грдно дебео, причвршћен је великом халком за гвозден клинац...{S} Ст |
ој воћем Топлици његовој, сети се једне приче свога вернога друга Мифтара, сети се те приче, ње |
свога вернога друга Мифтара, сети се те приче, њему миле, нове, и од љубави посрну као од повет |
} У ђердеку је с невестом...{S} Оживеше приче Мифтарове...; умним оком не гледа Мифтара и његов |
м.</p> <pb n="145" /> <p>Што хришћанима причест, то мусломанима земзем.</p> <p>Приуготовише је |
новој сенци види мулу; од сунчева зрака причини му се мулин јатаган; од жубора шадрвана шапат љ |
ај!{S} Да ме чује!) није и памет; и зна причу <hi>Јарац и Вук</hi>...{S} Кад је оно ударио рого |
непрестано држи груди, клати се и поче причу полако, тужно, не гледајући у пашу, него у шарен |
тељу!</p> <p>— хоћеш да ти причам једну причу, мој пријатељу?{S} хоћеш да ме слушаш?</p> <pb n= |
сестрин сеиз, ухвати под њим ата, да га причува, знојава провода, док се он са сестром види, по |
едан тренутак.{S} С виком Мана Кукувије причују му се и мулине речи: ти си мени крви дужан.</p> |
му се тело Исмаилово; од ветрова ујања причуло му се, час-по, јечање његова сина.{S} Застајкив |
ва и чилих коња, искићена чела и груди, прља им сапи, гриве и кићену опрему.{S} Сејмени јуре за |
етерницу да исцрпем, па ништа; јер црн, прљав образ није што прљава аљина...{S} И чуо сам, пашо |
па ништа; јер црн, прљав образ није што прљава аљина...{S} И чуо сам, пашо, да га сад зову Шемс |
не диже руку с груди.</p> <p>— Да те не пробада?</p> <p>— Прободе ме нож; ударише ме куршуми.{S |
ди.</p> <p>— Да те не пробада?</p> <p>— Прободе ме нож; ударише ме куршуми.{S} Алла’!{S} Алла’! |
што јој допре до зенице ујутру, кад се пробуди и очи отвори.</p> <p>Затворила га мајка као дев |
ратњу Шемси-пашину.{S} И Ахмед-хафуз се пробуди, па кад чу шта је било, истрезни се; распитује |
{S} Дим дувана колута се, носи га у вис пробуђен поветарац; певају певачице већ промуклим гласо |
а гледа.{S} Жене се прибише уз кафезе и пробушене ограде; људи, који бејаху код куће, изиђоше н |
младића често: једанпут га видела кроз пробушену ограду, једанпут кроз одшкринуту капију, једа |
оље: (како се удала она не зна за мирно проведен дан, сат, увек у страху, да јој се муж не опиј |
="66" /> и каменом плочом, чији кровови провирују кроз зелене вотњаке.{S} Мукање гојних крава и |
веде тамо, а она седне на мекано шиљте: провлачи бројенице кроз прсте, испрва, шапће молитву; а |
ко као кад се Богу моле, с бројеницама; провлачи урмине кошчице кроз прсте, шапће, ниха се, и ч |
ј дугачкој антерији с кћерине свадбе, и провлачи бројенице кроз прсте, шапће нешто, шапће, ваљд |
ати под њим ата, да га причува, знојава провода, док се он са сестром види, поразговара.{S} По |
-по, па зове Фати-султан да се прохода; проводи је мимо коњушницу где је пусти ат брата њена; в |
ног пса, коме човеков живот није ништа; прогнаше га далеко, где се зими снег не топи за месец д |
P19070_C1"> <head>I</head> <p>Шућур!{S} Прогнаше онога бесног пса, коме човеков живот није ништ |
је кћи умрла, да јој се зна гроб, и да проговоре коју: али овако...{S} Шта да говоре?</p> <p>Б |
ко, господски, као хануме, и тек покоју проговоре. „Да се однесе онај лепи мангал са звездом и |
ви руке оцу око врата, љуби му браду, и проговори!{S} Прва реч коју после три дана изусти бејаш |
сећања „без узде и удара“; умукне човек проговори звер.</p> <p>Сутра-дан угледаше Арнаути кроз |
не смеју поискати чашу воде, да не би, проговоривши, језик прегризле. „ Аман, Јараби (Господи) |
ерију, и накићену; па кад се она, нешто проговоривши, осмехне, мајка се добру нада, а кад се су |
{S} Лани му петао био надбивен, и ту је проговорила азијатска крв, хтео је својега друга, кога |
Прошетала је каткад, а ни с једном није проговорила, пак ни једну није погледала, па ни онда, к |
га било!...{S} Они, Стамболије, Турци, продају и купују живот, тело и душу, и слободу туђу; ми |
осим симиџија, бозаџија и оних што воће продају готово више никога.{S} Они набили џак на главу, |
ре речи зачу се рапав, страшан глас.{S} Продера се сова.{S} Арнаутку обузе језа каква никад ниј |
рата јединца, да се та тица злослутница продера с куле њезина оца.</p> </div> <pb n="70" /> <di |
119" /> <p>— Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’! продераше се дивље Арнаути што беху промолили главу кро |
ога Арнаутима; они му Бога прихватише и продераше се, дивље:</p> <p>— Алла!{S} Аллааа!</p> <p>О |
о, врат у рамена, као корњача; али ипак продужава.</p> <p>— Аман, кћери!{S} Кад бездушан човек |
, да је прескоче...{S} Прегазише је, па продужише пут, не осврнувши се...{S} Кад се последњи пу |
и за четрдесет дана, који год мимо њега прође да га каменује.{S} Ископаше рупу, закопаше га она |
а ето ти је једна жена, па не могаде да прође, но застаде и пита: „Је ли, Вога ти, чиме те удар |
стамболски дивит!{S} Кад узјаше ата па прође прокупачким сокацима, женама вечера загорева, нев |
ога Ахмед-хафуза спахилуци...</p> <p>Не прође много, па хафуз и овде уби човека, и даде крвнину |
хртом за собом, иде у лов на зечеве, и прођу сеоским путем но две-три Арнаутке на коњима, журе |
е никога.{S} Они набили џак на главу, и прођу једанпут махалама пустим.{S} Јутром се отвори пок |
, разгрће снег, да невеста и јенђе лако прођу; ако из Лесковца у Ниш тако... све раја, кулук, о |
кад се докопала плена...{S} Похита кроз прозор с невестом: спусти се, затутње под њим земља...< |
ри дана је у соби из баште, одакле кроз прозор види капиџик мулине кћери, и крај њега место, св |
тених ногу, и пуши.{S} Загледао се кроз прозор у голо дрвеће.{S} Хладан, зимни ветар љуља гране |
ако да му се само очи виде, ускочи кроз прозор.{S} Једним кораком дође до невесте, подвуче јој |
огод преводи...{S} Слуша, прибила се уз прозор са хартијом, крај мајке, прислонила око на парче |
а с многим одајама, одаџицима, ћошкама; прозора пуно; на прозорима нигде капка; све широм отвор |
темеља; стаде крај незатворена капцима прозора, баци крвав поглед према Прокупљу, к Лесковцу, |
рише росна трава...{S} Шушти лишће крај прозора одаје где лежи Фати-султан, покреће га поветара |
је однета Фати-султан.{S} Јастуци крај прозора мокри, и застирка на миндерлуку, и нико на то н |
Да дође, да дође, ха-ха-ха! одговара с прозора куле главом мула, и насмеја се грохотом, а њего |
слама од ветра кроз незатворене капцима прозоре; потресе се покривена паучином икона Светога Ни |
висова помаман ветар и наноси кишу кроз прозоре, рђаво затворене, у одаје, у џамли-ћошке.{S} По |
ри, нити заплака, ни уздахну.</p> <p>Уз прозоре, без ћерчива и капка, кроз које улази мирис јед |
дело на угаљ, а неко и на неопранштину; прозори сад затворени, на ћерчивима хартија, ћерчива бр |
ндију.</p> <p>И на одаји где је невеста прозори широм отворени; на тим прозорима нема кафеза, н |
ућанске, и авлијске ограде, и капије, и прозори и врата: свечано се дочекује најрадоснији дан у |
ачке стране спавале; још нису затворени прозори, ни онај кроз који је однета Фати-султан.{S} Ја |
а, одаџицима, ћошкама; прозора пуно; на прозорима нигде капка; све широм отворено.{S} Месец, пу |
, гурају уз <hi>кафезе</hi>, решетке на прозорима, па се диве младићу, његовој <pb n="10" /> ле |
андалом: и позатварани су свуд капци на прозорима, јер се чуло е иде мула с Арнаутима.{S} Чује |
невеста прозори широм отворени; на тим прозорима нема кафеза, нису са улице...{S} Фати-султан |
враћајући се из хамама, много пута кроз прозорске решетке; виђа га, воли га, много, њој се чини |
подвори...</p> <p>Прилупа капак један, прозорски, а буле и робиња окренуше се прозору, вриснуш |
ла се, окренула се мало на леву страну, прозору, осмехнула се последњим радосним осмехом, зевну |
руку и главе но устима: показују према прозору...{S} Досетише се шта је, то јест да им је неко |
е, прислонила око на парченце стакла на прозору, па гледа...{S} Бујица!{S} Нема мислиш уставе к |
прозорски, а буле и робиња окренуше се прозору, вриснуше и простреше се по поду, да заклоне ли |
им китама.{S} Кад би отишао у Прокупље, пројахао би, обично, кроз све турске сокаке; а на сапим |
син долази у Прокупље врло често; а кад пројезди махалама, кадуне се, и жене и девојке, гурају |
гама мислиш не додирује земљу...</p> <p>Пројезди махалама, па стане пред капијом своје сестре у |
х чули, како је у свитање <pb n="37" /> пројездио друмом на арапском ату, у кога су копите обав |
ати-султан...{S} Спраће блато с образа; пројездиће кроз сав Лесковац, и Прокупље, нека га виде |
латио један дуг, ево где направи други, проклет да је“!...{S} Лаже, лаже, и опази где се граја |
е каза е њој прете, него слага: „Шемси, проклет да је! убио Мифтар-агина сина...{S} Још није пл |
ије, мале, велике, од урока, од намере, проклете намере, од страха, и од севдаха...{S} И што се |
ином, и скиде шамију с главе, гологлава проклињаше арнаутску силу и турску обест. „Луда!{S} Луд |
ослушкивао, и ишао даље; у зору прошао прокупачке улице, и дошао пред сарај.</p> <p>Кад угледа |
{S} Иду к Лесковцу...{S} Хоће да опколе прокупачки сарај...{S} Сва чаршија затворена...{S} Свуд |
, леп, исти његов Бал-беј; пролази мимо прокупачки сарај; засијаше се кроз пушкарнице пушчане ц |
звекир: „То је улак... дошао ми мула у прокупачки сарај на договор.“ Данас, сутра, прексутра.. |
ио Шемси-паша мула-Халима, да му дође у прокупачки сарај, говори под кулом Суљи старешина сејме |
а је поздравио Шемси-паша, да му дође у прокупачки сарај.{S} Силистер изврши пашину заповест.{S |
олски дивит!{S} Кад узјаше ата па прође прокупачким сокацима, женама вечера загорева, невестама |
плануше неколике пушке кроз пушкарнице прокупачког <hi>сараја</hi> (суда), мимо који пролажаше |
а зар баш сам паша?“ „Не.{S} Заптије из прокупачког сараја.“ И ако се говори шапатом, све у дво |
оџаковић, паша, фукару, ону тројицу из прокупачког сараја, што оставише децу без родитеља и хр |
гали..., гајтан“.{S} Хода, хода паша по прокупачком сарају, и мисли.{S} Омален, црн, зелених жи |
не би им се прошло наште срца.</p> <p>У прокупачком сарају, Шемси-паша га на ногама дочека, чак |
на кулу.{S} Колико се била препала, од Прокупља до мулина села десет пута је снашле и пустиле |
ве три одаје, широм отворене, кад се из Прокупља врати, и угледав искићене зидове, у земљу да п |
се, па сад?{S} Док се паша не врати из Прокупља, све је нешто лепо очекивала, све се добру над |
<head>III</head> <p>Исмаил је пошао из Прокупља много доцније но други пут.{S} Пошао је у ноћ, |
изиђе, да оде међу другове...</p> <p>Из Прокупља стижу паши гласови, у сваком сату по један, е |
вање му дато пет села у околини Ниша, и Прокупља, дивљега лепотана, где се поветарац разговара |
не чини као да су поубијани сви грађани Прокупља, попаљени сви домови, па свака своје жали, над |
робу Исмаилову...</p> <p>Дођоше наспрам Прокупља, мула оборене главе, замишљен, његова кћи тужн |
ина спрема, и рухо, дарови од Солуна до Прокупља, донети су на двадесет коња, буле причају.</p> |
има и тахтариванима путовали су дуго до Прокупља; Прокупље је Ахмед-хафузу досуђено за „сургун. |
.{S} Овде би требало сав град да плати, Прокупље, ту је крв учињена.{S} Ама Шемси-паша то неће: |
ариванима путовали су дуго до Прокупља; Прокупље је Ахмед-хафузу досуђено за „сургун.“ На ужива |
мо наши родитељи, моја сестра, него све Прокупље, сав Арнаутлук.{S} Који год ми каже: „Срећна т |
образа; пројездиће кроз сав Лесковац, и Прокупље, нека га виде и Турци и ђаури. „А!{S} Шта може |
и о својој првој ноћи.{S} Глухо и мртво Прокупље одјекну на све четири стране, а Исмаил се стро |
вљена ата, и опет одјекну глухо и мртво Прокупље...{S} Врисну ат још једном, и још једанпут над |
ле су Фати-султан, плачу и уздишу: цело Прокупље жали несрећну девојку, кћер хафузову.</p> <pb |
, снаси од свекрве, свекра, говори цело Прокупље.{S} И већ је Фати-султан пред јенђама; погледа |
, мајци његовој, и Арнаутима; а буновно Прокупље трља очи, и гледа: чисто не верује да је толик |
јој мајка, и оде јој несуђена заова, у Прокупље, на два дана, или, како Турци кажу, на две ноћ |
сутра-дан, још у свитање, стиже паша у Прокупље. „Вала боље смрт, него ова грдна срамота.{S} К |
ула пристаде да се Фати-султан доведе у Прокупље, у његов конак: ту да јој „падну“ оба венчања, |
, али од уста до уста...{S} Мула дође у Прокупље, сјаха пред сарај, нема заптија.{S} Из сараја |
тњом, с каквом никада није ишао стиже у Прокупље.{S} Суља је видео пашу, и кола с пашиним харем |
се сутра-дан <pb n="24" /> рано врате у Прокупље, њему, а њих још нема!</p> <p>— Па?</p> <p>— Н |
ушке, гледају јатагане.{S} Млади хоће у Прокупље, да убију Шемси-пашу.{S} Стари их стишавају, г |
над њиховом силом има сила.{S} Уђоше у Прокупље.</p> <p>Чује се топот; вриште атови, фрчу коњи |
шено јато врана, гачући.</p> <p>Уђоше у Прокупље и пођоше његовим уским сокацима; не истрчавају |
уку, и лети и зими, али му син долази у Прокупље врло често; а кад пројезди махалама, кадуне се |
поворка кола, с дивним коњима, улази у Прокупље, а хладна Топлица тужно шуми, те се много меко |
е никад није видео; ради ње сваки дан у Прокупље долази, и ради ње свако јутро, сваке икиндије |
риће се с мулом да доведе Фати-султан у Прокупље, у свој конак, па да јој падну она два венчања |
амим златним китама.{S} Кад би отишао у Прокупље, пројахао би, обично, кроз све турске сокаке; |
ахово Писмо</hi> и казује да ће одмах у Прокупље, да јој испрати мајку.{S} Арнаутке гледају туг |
апцима прозора, баци крвав поглед према Прокупљу, к Лесковцу, и викну: „Шемси!{S} Срамоту за жа |
ружајући стиснуте кошчате песнице према Прокупљу.</p> <p>А мула-Халим?{S} Јуче тако срећан, а д |
грче, а он пружа стиснуту песницу према Прокупљу, к Лесковцу; и пошто пусти некакав дивљи глас, |
ном спремом и даровима од његове куће к Прокупљу, па чаршилије истрче пред дућане, кадуне се пр |
мена кому је он поглавар, одмах пошао к Прокупљу.{S} Од клада крај друма привиђало му се тело И |
турске, Прокупчанке, које јој причају о Прокупљу, о женама, о девојкама, о младићима, о љубави. |
рице, ни слушкиње, ни робиње, шта се по Прокупљу говори, у шта тврдо верују <pb n="27" /> и Лес |
аша.{S} Јер у недељу ујутру рашчу се по Прокупљу, а до довече оде тај глас у Лесковац, у Ниш, и |
:id="SRP19070_C5"> <head>V</head> <p>По Прокупљу се ни о чем више не говори, до о грозном убист |
еком, хрт...{S} Све Исмаилово; ту је, у Прокупљу, већ читав месец.{S} Гледала је све то она умн |
и Турци и буле, све у двоје, шапатом, у Прокупљу, по Лесковцу, Нишу и Врањи.{S} Говоре шапатом, |
зде, више, два сунца...</p> <p>...{S} У Прокупљу је.{S} Чује каменчић, так!...{S} Душа слухти, |
вима се заноси љубав...</p> <p>...{S} У Прокупљу је.{S} Сунце се тек помолило, а топло је, летњ |
за жалост!“</p> <p>У Топлици овако, а у Прокупљу сврши се Фати-султан-ханумино венчање.{S} И ст |
аутке из фиса мула-Халимова, што живе у Прокупљу, а познавале су Фати-султан, плачу и уздишу: ц |
а, ни на кога овде не мисли: телом је у Прокупљу, душом у Лесковцу, крај сина, гледа га умним о |
је мир! нема Арнаута по друмовима, ни у Прокупљу; мир...{S} Дахну душом паша, смишљајући, одмах |
сет седмој имао је четири жене (једну у Прокупљу, једну у Дубову, једну у Житном Потоку, Исмаил |
о путници; погинуло неколико „јерлија“, Прокупчана, и Турака и ђаура, изгинуле многе чифчије ха |
рдо верују <pb n="27" /> и Лесковчани и Прокупчани, и Врањанци...{S} Њен отац радостан, весео, |
{S} Овога пашу нису волели Лесковчани и Прокупчани, ни Турци ни Срби.{S} Није био правичан стар |
<p>После дођоше у конак Турци и Арнаути Прокупчани, и само Турци Лесковчани; међу њима су пуном |
ибираше, полако; и освести се...</p> <p>Прокупчани су видели где оде с Арнаутима к Топлици.</p> |
акаран мангал, пун жара.{S} Једна млада Прокупчанка, була, <pb n="31" /> у белим шалварама, чуч |
лаче и гиздају снаху,“ говори она млада Прокупчанка, што је мало час на доксату каву кувала; а |
е на постељи; лице јој шара једна стара Прокупчанка с великом пажњом, јер воли да се сутра Леск |
и овде нађе другарице, девојке, турске, Прокупчанке, које јој причају о Прокупљу, о женама, о д |
ачког <hi>сараја</hi> (суда), мимо који пролажаше Исмаил, сањајући о својој првој ноћи.{S} Глух |
коња, ни вола, ни магарца с угљем...{S} Пролазе турске уске улице, опточене ниским кућама, висо |
менује, и ако има рока још до мрака.{S} Пролазе људи и чуде се: „Алла’!{S} Алла’!{S} Ко ли га ч |
га, Алла’ удари, кад је рана оволика?“ Пролазе људи и мисле; а ето ти је једна жена, па не мог |
тима, оца.{S} Не чује се шта им говори; пролази кроз руљу; сви му праве место...</p> <p>И мало, |
на ату; млад, леп, исти његов Бал-беј; пролази мимо прокупачки сарај; засијаше се кроз пушкарн |
е с даровима готова.{S} Мимо кафезе јој пролази младожења; она га дочекује крадом, иза кафеза, |
ља крв као из кладенца вода!...{S} Опет пролази свет, али га не каменује, и ако има рока још до |
ко јутро, сваке икиндије мимо њену кућу пролази: бели му се хаљина, фистан, широка, у небројено |
а, било би је сад мање срамота, и не би пролазила кроз одаје као петао кад му покисне перје.</p |
захори се силно, из свих грла, небо се пролама.</p> <p>Сирота Фати-султан!{S} Чује страшне реч |
илна граја, вика, дивљи узвици, небо се пролама; Арнаути се деру, сви у један глас:</p> <p>— Не |
истим тоном.</p> <p>Тишина.{S} Муха да пролети чула би се.</p> <p>Људи опет у земљу гледају, и |
ји, час у диван-хане, како је загрејало пролетње, ђурђевско сунце земљу понекад и на доксату: д |
уку...</p> <p>Али Фати би добро само до пролећа, па опет рђаво, потајне грознице, кашаљ сух, св |
рознице, кашаљ сух, све чешће...{S} Ах, пролеће!{S} Кад се топи снег и бујају реке и потоци, ка |
, у Топлици, ко би рекао да ће дочекати пролеће; а она га чекала, и, ево, <pb n="137" /> дочека |
по шуми у дупље дрвећа и виче, дању, у пролеће, с кукавицама, а ноћу, увек, с кукумавкама.{S} |
веселе тичице, сухих крила, песму као у пролеће.</p> <p>— Нема леша.{S} Са седмога су неба плак |
а лице: липти крв с њега, а она нариче, пролива горке сузе...{S} Хита да се наплаче док јој је |
на се залеђена суза отопила и низ образ пролила, и тужан је осмех развукао изгореле усне...{S} |
м...{S} И кад се чу топот коња, небо се проломи... „Аллааа’!.. припуцаше мале пушке, забубњаше |
p>— Фати-султан, срећа!</p> <p>А она се промени у лицу и рече:</p> <p>— Исмаил-бег... ћути!</p> |
асно мисли, а глас му дрхти, и чисто је промењен, сам га не познаје, чини у се да то неко други |
ла?! пита паша зачуђено, видев га овако промењена, необична.</p> <p>Аллааа! простења мула, а не |
} Коју год слушкињу сретне, пита својим промењеним гласом, не затварајући очи, као обично, јер |
а’! продераше се дивље Арнаути што беху промолили главу кроз врата, па стрчаше у авлију и избац |
отворише врата на предсобљу, гурају се, промолише главу.{S} Страшни су и наказни; чекају жртву. |
тужну него као убивену; глас јој бејаше промукао, и болан, болан, кад, угледавши несуђену заову |
пробуђен поветарац; певају певачице већ промуклим гласовима; пљескају хануме длановима, подврис |
ве.{S} За сваку по на особ скува; сипе, промућка и опет сипе: сваку по на особ послужује.{S} Ди |
Алахову љубав!</p> <p>— Аман, бебег’м! промуца мајка, па заплака.{S} Зна она: тахтариван из џа |
зук!...{S} Ама није.{S} То се само тако пронело...{S} Позваћу мула-Халима, и ако није човек, ве |
ају ко је убио Исмаила.</p> <p>Данас се пронео глас да је убица Шемси, паша лесковачки! „Ама за |
, и угледав искићене зидове, у земљу да пропадне.{S} Уђе у своју одају, метну чивију, па се не |
да се хануме крију од њихова Бел-беја — пропевао петлић...</p> <p>Џафер, или, како га родитељи |
ан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, бу |
ан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, бу |
ан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Мурад-беј буде |
ан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим...{S} Али шта да понављамо.{S} Исти ред речи |
а на мах сине као у младића, не младића просвећена <pb n="49" /> ума, него дивљака; па она њего |
наднеле се над очи сасвим; дуга брада, проседа, округло подшишана, затрепери кад се узму грчит |
лених живих очију, испупчених јагодица, проседе, кратко ошишане браде, танка гласа, као у жене; |
је испитује. „Кад би нешто мајка рекла: просићемо ти Фати-султан, ја бих јој пољубио руку сто п |
му се да га умоли, кад му мајка рече: „Просићемо ти, сине, Фати-султан.{S} Сестра ти казује да |
дан, зимни ветар љуља гране, голе. „Као просјаци: голе, клате се, милостињу траже, не од људи, |
амболку, рођаку цара царева.{S} Јер ове просте, дивље „потпланинке“ виде у једној хануми четири |
ако промењена, необична.</p> <p>Аллааа! простења мула, а не диже руку с груди.</p> <p>— Да те н |
забрађују јашмаком, приносе бројенице, простиру серџаде, у авлији по троскот-трави, ослушкују |
Ахмед-хафузове чифчије; други, нов, од простих белих дасака, <pb n="107" /> Цигани.{S} У првом |
И зацело говори: „Кад је била заволела простога Арнаутина, зар да не заводи господскога сина п |
ца речи...{S} Финоћа, то је Шемси-паша; простота, мула-Ха...</p> <p>— Ђувенде!{S} Ђувенде!{S} Ђ |
угој одаји спавају, и у трећој.{S} Кућа пространа с многим одајама, одаџицима, ћошкама; прозора |
ашин конак, двоспратна кућа једна, врло пространа; одаје, одајице, ћошке, софе, горе; доле трем |
p>— Таксират (несрећа), Зулфи.</p> <p>И простре јој ћилим и шиљте робиња, и хоће да је поведе.. |
робиња окренуше се прозору, вриснуше и простреше се по поду, да заклоне лице; и стара подиже г |
за <hi>виђење</hi>...</p> <p>Робиње јој простреше постељу; метнуше јој кану на дланове и табане |
ивање на молитву; једна старица наглуха прострла телећу кожу усред баште, између густих, велики |
нилу, па се расвестила и тражила да јој простру постељу, спремљену за ђердек, њен, и молила да |
е, и отури чибук од себе далеко; жар се просу по ћилиму, а он то не гледа, него рашири руке на |
ао да је заспала.... коса се по јастуку просула.... јорган јој доле, код ногу; једна ножица, јо |
зими снег не топи за месец дана и више; протера га сам падишах, цар царева, пуномоћник Алахов.{ |
, то јест, да ће пред падишаха с тужбом против мула-Халима.“ Само мало паша дахну, па опет тере |
> <p>И досад су се Арнаути бунили, и то против власти, али њему није било овако.{S} Бал-беја из |
а: за моју снаху сведочи мула.{S} Ја ћу против муле тужбу, падишаху...{S} Тужбу ћу ја, <pb n="8 |
не гледајући што је у кући Шемси-пашина противника; не слушајући шкргут зуба Садије-хануме: при |
носи ат сина њезина...</p> <p>И мула је протумачио вриску ата како ју је ваљало протумачити, и, |
протумачио вриску ата како ју је ваљало протумачити, и, са Суљом и Саидом, младим Арнаутима из |
с којима се може разговарати, па чак и проћеретати, то нису хануме из махале, кадуне каквога з |
згрћу снег лопатама целим путем, где ће проћи тахтаривани с ханумом и ћерком њихова чифлук-сахи |
{S} И час-по, па зове Фати-султан да се прохода; проводи је мимо коњушницу где је пусти ат брат |
S} А скадарски паша, чим прими писмо, и прочита га, пође на пут; дође у Лесковац, сину својега |
ри очи...{S} Мајка као да нешто страшно прочита са зажарених јагодица, из оборених очију, те пљ |
>Тако пашиница и син јој.{S} А паша?{S} Прошав мимо ове три одаје, широм отворене, кад се из Пр |
.{S} И Фати га двапут видела, на мазги, прошао је мимо њене кафезе, и <pb n="79" /> чула је да |
на ту био, ни јео ни пио, и који год је прошао, на њега се каменом бацио (ко великим, ко малим, |
јкивао, ослушкивао, и ишао даље; у зору прошао прокупачке улице, и дошао пред сарај.</p> <p>Кад |
да једва чека да пође, те час-по тужно прошапће; А, женски севда!{S} Добро људи зборе: траје о |
утски осташе отворени.{S} Наједанпут се прошара: два дућана отворена, на три ћепенци спуштени, |
кадуна њихова муле.{S} Сад чаршија није прошарана, сва је затворена; Турци су, и Срби, са своји |
наутских и високе куле мула-Халимове, а прошарани су јатима врана, што с маха на мах прхну, гач |
свадбу; а пашиница се појавила каткад, прошетала кроз те одаје, с дугачким скутом свилене јој |
стима, и крећући плећима по стамболски; прошетала се као паун...{S} Висока, танка, очију плавих |
с малим благо, са сиротим нежно.</p> <p>Прошетала је каткад, а ни с једном није проговорила, па |
Девојачка К’на-ноћ</hi>?{S} У што им је прошла <hi>Мала К’на-ноћ</hi>?{S} У весељу, од вечери д |
петари; оброк им је био одмор; некад се прошле без оброка, јеле с ногу радећи; и ноћу радиле.</ |
м главом и ојађеном мајком, не би им се прошло наште срца.</p> <p>У прокупачком сарају, Шемси-п |
јкину душицу и на друге лековите траве, прошлога лета, тако је сад опорави оно што удари Шемси- |
.{S} Послао их Шемси послом у Ниш у очи прошлога петка, и наредио им да се сутра-дан <pb n="24" |
и шербет и водише разговор о свачему, о прошлом срећном времену, о јунаштву, и о младости и аши |
је легла; плакала, кукала, бусала се у прси, чупала косу, своје седе аврапе, па се уморила; се |
дућане, у чаршији.{S} Жене се бусају у прси и моле се Богу да се „на кавгу“ не <pb n="52" /> о |
љени, жилава врата и изгорелих од сунца прсију, у уским, белим, сукненим чакширама, ишараним цр |
ас будне, заспала; друге две натакле на прсте филџане, па ударају као зиловима, чочечки, певају |
орио, њено лице прстима додирнуо, своје прсте љубио, и њене усне, најпосле, вреле усне, сад изг |
њене антерије дотакао, па тад приносиле прсте к својим уснама, што је значило „љубимо ти скут, |
еда очи, њој драге; осећа на лицу топле прсте, и на уснама пољубац, топал... први и последњи, ј |
а мекано шиљте: провлачи бројенице кроз прсте, испрва, шапће молитву; а после мисли, занесе се: |
ерине свадбе, и провлачи бројенице кроз прсте, шапће нешто, шапће, ваљда молитву.{S} Нити се од |
ојеницама; провлачи урмине кошчице кроз прсте, шапће, ниха се, и час-по па метне руку на кћерин |
онда, кад су додиривале земљу, врховима прстију, где је поруб њене антерије дотакао, па тад при |
он, у љубавном заносу, додирну врховима прстију њено <pb n="14" /> лице, и очи, и косу, па их т |
давао бесу.{S} И врховима својих нежних прстију додирну место на лицу где је Исмаил додирнуо, п |
е јој антерије, држећи главу високо, на прстима, и крећући плећима по стамболски; прошетала се |
једнако радознале.{S} Прилазе к Фати на прстима, и као са страхом, па чучну, ваде из недара по |
ил био, њој о љубави говорио, њено лице прстима додирнуо, своје прсте љубио, и њене усне, најпо |
же снаћи друго, до оно што му је писано прстом Алаховим по челу, кад је на свет дошао.</p> <p>К |
Старац се тресе; усне му се грче, а он пружа стиснуту песницу према Прокупљу, к Лесковцу; и по |
ра, жене плачући, људи шкрипећи зубима, пружајући стиснуте кошчате песнице према Прокупљу.</p> |
удно собе стајаху, очекујући свршетак, прућише се код Фатиних ногу, кроз плач говорећи:</p> <p |
ле, неки, из пушке, те се стресе снег и прхне преплашено јато врана, гачући.</p> <p>Уђоше у Про |
рани су јатима врана, што с маха на мах прхну, гачући, као да се од нечега уплаше; стока по пој |
ead> <p>Шућур!{S} Прогнаше онога бесног пса, коме човеков живот није ништа; прогнаше га далеко, |
нат</hi>, јер свуд капак до капка...; и псе, шугаве и губаве, уличке, обузима страх слушајући д |
88" /> ли је пре пуцао таван и да ли су пси били гробари, не сећа се.{S} И не сећа се да је ика |
угутке се из својих котарица не мичу; а псима се носи храна у њихне кочине.{S} Сокацима, кривим |
чад.</p> <pb n="100" /> <p>— Па ћемо је псима...</p> <p>— Кучку псима, рече један оспичав дугоњ |
<p>— Па ћемо је псима...</p> <p>— Кучку псима, рече један оспичав дугоња.</p> <p>— Кучку псима! |
че један оспичав дугоња.</p> <p>— Кучку псима! захори се силно, из свих грла, небо се пролама.< |
тиња.{S} Тако умствује стари Арнаутин и псује Шемси-пашу, а мула јаше напред оборене главе.</p> |
ти што им мула иде Шемси-паши, крвнику, псују, прете и ударају коње стрменом сваки час; а кад д |
нешто што га узнемирује: на пример, ако пукне даска на тавану, или ископа пас рупу крај конака, |
таје, хоће да удари још један <hi>ђелин-пули</hi> међу њене извијене, лепо нашаране обрве, па д |
, где сад лежи, према постељи, чивилук, пун, Исмаилово рухо, Исмаилово оружје...{S} У великом д |
ица.{S} Насред ћошке је бакаран мангал, пун жара.{S} Једна млада Прокупчанка, була, <pb n="31" |
бе; још је крај ње онај бакаран мангал, пун пепела и угљевља, уместо жара; још је око ње прибор |
де капка; све широм отворено.{S} Месец, пун, обасјао хануме, њихно лице, распуштену косу, <pb n |
ава“ и бој петлова.{S} Голубарник му је пун голубова.{S} Сваке године спреми по једнога петла з |
земљана, с крчазима; па ту је и мангал пун распаљена угља, јер на пољу је хладно како скоро ни |
ојави се на јасно-плавом небу топличком пун месец.{S} Ваздух је благо заталасан, те се повијају |
еђу леха, крај пупољале руже где је ћуп пун воде и ствари с наменом, спремљен за <hi>Мартифал</ |
се отвори покоја дрвена капија, тешка, пуна воде, изиђе дућанџија какав, занатлија, и похита, |
го каменица.{S} Топола висока, и у лето пуна лишћа, ама је само гледамо; јер зашто бисмо на њу |
губила језик, говоре Арнаутке...</p> <p>Пуна соба жена.</p> <p>Неки још жању, неки слажу у крст |
по ноћи, одмах се спремају за „кавгу“, пуне пушке, оштре јатагане.{S} И није дирао никога; али |
ецане рекама, ишаране бистрим потоцима, пуне бујнога зеленила, што у рано јутро, поливена росом |
које улази мирис једне велике илијњаче, пуне рода, и илијинске траве, сагореле, сад заливене ки |
<p>Једне куће по вас дан празне, друге пуне; скупљају се хануме на разговор...</p> <p>А о чем |
ца; све се већ окупало, пре сунца, крај пуне пупољака руже, под вишњом, под исцветалом јабуком, |
ерино чело, узме је за руку, гледа је у пуне туге очи, што се стакле од залеђених суза, у изгор |
да је обиђу, и да јој донесу понуде.{S} Пуни рафови понуда, баница у бакарним сановима, грожђе |
а камила им предњачи.{S} На магарићима пуни џакови, на коњићима Арапи, на камили кадуна: јашма |
> <p>Али од тада Фати мулу не двори, не пуни му чибук, не пали му га; од тада мула није љут и т |
века; приносила му чибук, <pb n="64" /> пунила га дуваном, палила, и гледала старца са сажаљава |
ка, на шареном ћилиму и меким шиљтетима пуно је будних, и то готово саме јенђе, и ако ће скоро |
им одајама, одаџицима, ћошкама; прозора пуно; на прозорима нигде капка; све широм отворено.{S} |
што се зове <hi>Кадр-Лејле</hi>, где је пуно света, па све лепо обучено, све весело, све се рад |
мирисом цвећа, освежену росом; на небу пуно звезда, трепте, и час-по па се покоја угаси; Исмаи |
, копитњака, коприве, расковника, и још пуно трава; све се окупало пре сунца; а Фати-султан-хан |
е овце и јагањци, иду ливадом, зеленом, пуном цвећа, с травом до колена; пред њима јунак на ату |
пуномоћници...</p> <p>— Дај им, кћери, пуномоћје...{S} Хајде, за кога ти хоћеш.{S} Прво ћемо т |
јали Бога, зар би тражили <pb n="58" /> пуномоћје за венчање од оне што не зна ни где је, ни ко |
Сведок што све види, све чује, кад даде пуномоћје, кад је венчаше са мном, с поглаваром арнаутс |
ћник, сведоци, имам; опколише је; узеше пуномоћје од ње, па изиђоше...{S} Венчаше је с мулом с |
ла-Халимово.</p> <p>Мурад-беј јој тражи пуномоћје за венчање с мулом.</p> <p>Ништа.</p> <p>Оба |
кога ти хоћеш.{S} Прво ћемо ти тражити пуномоћје за венчање с Џафер-бејом, јер си прво била с |
познаника, кога би, кад би јој заискао пуномоћје, по гласу познала, ако га не би видела.{S} Ал |
ше; протера га сам падишах, цар царева, пуномоћник Алахов.{S} Шућур!{S} Овако узвикиваху једног |
одговара?{S} И радили су преко закона: пуномоћник јој био човек, Арнаутин један, кога она ни у |
груди.{S} Фати говори:</p> <p>— Где је пуномоћник Шемси-пашина сина?</p> <p>— Ево га, одговори |
и да је то њена звезда.{S} Јутрос ју је пуномоћник питао пред сведоцима, трипут, хоће ли за Шем |
S} Кадуна ми је Фати-султан.{S} Ту беше пуномоћник, ту сведоци, ту онај Сведок што све види, св |
м, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, р |
м, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш ли да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан |
њем, хоћеш ли да ти ја, Мурад-беј будем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, р |
ашмак, па изиђоше; уђоше људи:{S} Фатин пуномоћник, сведоци, имам; опколише је; узеше пуномоћје |
но ново венчање, и на њен селам који му пуномоћник предаде, исказа; с њим леже, с њим устаје; к |
је, рођак султана Махмуда, цара царева, пуномоћника Алахова.{S} И пре неки дан убио човека, ни |
нчање с мулом.</p> <p>Ништа.</p> <p>Оба пуномоћника згледаше се, и сведоци се гледају; нико ниш |
ом, јер је и један и други преко својих пуномоћника тражи.{S} Овде су Махмуд-беј, и Мурад-беј, |
<p>Она још лежи у незнани, а мула тражи пуномоћнике, сведоке, имама.{S} И чим дође мало к себи, |
>— Претече.{S} Кад би се Шемси ородио с пуномоћником Алаховим, као и са самим Алахом: не би паш |
је била при свести, па да је одговорила пуномоћнику да неће за пашића?{S} Али каква би то била |
беј, њена оца комшије, па нека јој буду пуномоћници...</p> <p>— Дај им, кћери, пуномоћје...{S} |
, и само Турци Лесковчани; међу њима су пуномоћници и сведоци мулини, Шемси-пашина сина и Фати- |
оњма, с раширеним белим чаршавима преко пупих бисага, да је обиђу, и да јој донесу понуде.{S} П |
ла немаде и на уму и на срцу онај увели пупољак у његовој Топлици, да не помисли:{S} Хајде!{S} |
ве се већ окупало, пре сунца, крај пуне пупољака руже, под вишњом, под исцветалом јабуком, у во |
војке, певају у башти између леха, крај пупољале руже где је ћуп пун воде и ствари с наменом, с |
с врхова витих минара.{S} Улазе у град, пуст, као да му је све куга поморила.{S} Нигде коња, ни |
аше; стока по појатама, људи по кућама, пуста поља, само замакне за брег по који Арнаутин с пуш |
пара.{S} У кући свађа, сваки час; али, пуста младост!{S} Фати-султан је ипак весела, па и тужн |
, неки деду у стогове, а неки већ вршу: пуста остадоше поља, празна гумна, све се то, и мушко и |
оба саме!!{S} Жене!...{S} Буле!!{S} Кад пусте осећањима на вољу, некад дивљаци; кад <hi>мисле</ |
па ништа...{S} Аман, за Алахову љубав, пусти све да кажем...{S} Није, каже, џелат; ама кад ти. |
аша „Дангалија“, примив мулин селам, да пусти сина по граду <hi>сербез</hi>, оно се нешто друго |
е.</p> <p>А кад ово би готово, пашиница пусти глас, да је свакој жени, без разлике вере, слобод |
охода; проводи је мимо коњушницу где је пусти ат брата њена; води је по дворишту где му је хрт |
н клинац...{S} Стара була не устаде, не пусти гласа од себе, а однеше јој невесту!{S} Оне две и |
оћу плакаше она што за три дана сузе не пусти.{S} А не казиваше мајци за чим плаче, да ли плаче |
.{S} За толиким животима до сад сузе не пусти, а сад за једним кишом их лије.{S} Па бар да се о |
ицу према Прокупљу, к Лесковцу; и пошто пусти некакав дивљи глас, викну: „Шемси!{S} Крв за крв! |
све готово, ако се паша посили, па опет пусти онакав луд глас, то јест, да ће пред падишаха с т |
се Арнаути не боје ни падишаха.</p> <p>Пусти глас једнога дана, па чека, ослушкује.{S} Чим хал |
још једанпут га срам било! загрме мула, пустив груди.{S} Шта су конаци, шта су чифлуци, шта је |
тране, а Исмаил се стропошта с коња, не пустив ни гласа од себе; чу се вриска обезглављена ата, |
д, а мулина кћи задрхта целим телом, не пустивши гласа.{S} Држи Фати-султан-хануму, страхује: п |
а до мулина села десет пута је снашле и пустиле детиње.{S} Сад лежи обезнањена; над њом плаче м |
да ћу поднети падишаху тужбу?...{S} Да пустим.{S} Да заплашим горскога вука, гладна...{S} Доћи |
џак на главу, и прођу једанпут махалама пустим.{S} Јутром се отвори покоја дрвена капија, тешка |
="83" /> ама...{S} Како би било да прво пустим глас да ћу поднети падишаху тужбу?...{S} Да пуст |
еш ђул, Бал-бејова уста...{S} Јахач као пустињски Арапи, нишанџија као Алах: у нокту (тачку) уд |
угаси; Исмаил је попустио коњу дизгине, пустио га да иде како хоће, полако, а сам је подигао гл |
садберк-ђул у саксији и у хладовини?{S} Пустио жиле и почео <pb n="113" /> де вене...{S} За сад |
венчати жену с другим кад је није први пустио.</p> <p>И... ожени се старац дететом!</p> <p>Не, |
размрскаш главу...{S} Из пакла камен да пустиш...</p> <p>— Остави мене да зборим, мула, гост са |
ршће...</p> <p>Око конака свет, иглу да пустиш, не би пала на земљу; човек до човека, Арнаути, |
!{S} Јараби, како трпиш?!{S} Како му не пустиш у зиму врео камен на главу, да му размрскаш глав |
диница, лепа као руже што осташе саме у пустој башти његовој, Фати-Султан...{S} Од рода је султ |
ноћи, раде; а снег веје, веје, завејава пут; и раде, опет раде, јер се не зна време, доба ноћи |
или кулу својега муле, рано, спремни за пут, на коњма, у празничном руху, оружани до зуба.{S} К |
чим прими писмо, и прочита га, пође на пут; дође у Лесковац, сину својега умрлога друга; Шемси |
елу снегу; али само мало, па наиђоше на пут очишћен; мноштво сељака, чифчије пијанога Ахмед-хаф |
еда се гледају.{S} Дуга поворка ова оде пут Врање...</p> <p>— Чији је караван?</p> <p>— Ахмеда |
ла да ће се сплести и пасти, кад јој се пут којим је за пашом пошла чинио раван као тепсија.{S} |
ескоче...{S} Прегазише је, па продужише пут, не осврнувши се...{S} Кад се последњи пут побунише |
p> <p>Ха-ха-ха! насмејаше се буле, први пут како је Фати-султан нестало.</p> <p>И наставише:</p |
мадан, у чепкенли-гуњ срмом везен; први пут је обуо жуте чизме које је добио на дар од скадарск |
мулу познаје од кад зна за себе, а први пут му се сад учини да не личи на човека, но на вука, и |
о буктијаше кад је ишао Шемси-паши први пут, и кад диже буну с претње и плашења Шемси-пашина; т |
ошао из Прокупља много доцније но други пут.{S} Пошао је у ноћ, летњу ноћ, лепу, обасјану месец |
страхује: по трећи пут питање, последњи пут, те је као између живота и смрти.</p> <p>Одговора н |
, не осврнувши се...{S} Кад се последњи пут побунише Арнаути, убише јој сина, њену милост и хра |
једанпут Мурад-беј онако пита; и трећи пут Фати одговори „буди“.</p> <pb n="119" /> <p>— Алла’ |
Фати-султан-хануму, страхује: по трећи пут питање, последњи пут, те је као између живота и смр |
питање.</p> <p>Опет ништа.</p> <p>Трећи пут...</p> <p>Из собе, кроз одшкринута врата чу се загу |
позади од пета др струка.{S} Голем сам пут, пријатељу, учинио, и нека Алах да да ми је за вајд |
еко високе ограде на улицу, те закрчило пут, заједно с малским ђубретом.{S} Уклонила честу да н |
ми се син хафузовом кћери; сто, двеста пута: биће ми снаха рођака цара царева.{S} Да се онда м |
лепили блато на образ...{S} Одустају од пута, али се заклињу да ће мулиницу на комаде, ако рече |
га осрамотиш“, то је чула од оца, више пута, и у њој се мирној и доброј, милостивој према свак |
топличким домовима у госте...{S} Украј пута мучи голо дрвеће, искићено ињем; и последњи је лис |
к; а и он је жене волео; женио се седам пута.{S} У двадесет седмој имао је четири жене (једну у |
S} Моја је нене Арнаутка.{S} Колико сам пута гледао, кад сам био мали, где нене, веселећи се с |
једанпут враћајући се из хамама, много пута кроз прозорске решетке; виђа га, воли га, много, њ |
јском Мурат-пашу, старца, који је много пута стишавао побуњене Арнауте, и увек их брзо стишао; |
и не мислећи на њен сан, па се неколико пута сеже и не смеде их додирнути својом препланутом и |
> <p>Враћала се на исте мисли небројено пута, час из почетка, час из средине, и на ове при крај |
; шапће дуго.</p> <p>— Ашколсун!{S} Сто пута нека ти жена савет да, једанпут га прими.{S} И ја |
мси-паша је на чисто; али му је сад сто пута горе, већи стид, срамота, и жене му се свете! осве |
ати-султан, ја бих јој пољубио руку сто пута и секао бих курбан (жртву) црнога овна“.{S} Тако п |
Буна, пашо азретлери!...</p> <p>— Десет пута пита, и десет пута одговарају, једно те једно, исп |
епала, од Прокупља до мулина села десет пута је снашле и пустиле детиње.{S} Сад лежи обезнањена |
и!...</p> <p>— Десет пута пита, и десет пута одговарају, једно те једно, испрекидано, задихани: |
ата паде... „Јазук!{S} Јазук!{S} Хиљаду пута јазук! једну аспру <pb n="82" /> за милијон лира, |
уштена од мога сина, удаде...{S} Хиљаду пута јазук!...{S} Ама није.{S} То се само тако пронело. |
м, иде у лов на зечеве, и прођу сеоским путем но две-три Арнаутке на коњима, журе се у оближње |
од поноћи; разгрћу снег лопатама целим путем, где ће проћи тахтаривани с ханумом и ћерком њихо |
ајка Фати-султан-ханумина.{S} А главним путем сеоским воде Турци, кириџије, неколике товарне ко |
вамо, ни кириџије, ни трговци, ни онако путници; погинуло неколико „јерлија“, Прокупчана, и Тур |
ђом, а од Солуна коњима и тахтариванима путовали су дуго до Прокупља; Прокупље је Ахмед-хафузу |
одитељи греше, деца испаштају...</p> <p>Путоваше до Солуна лађом, а од Солуна коњима и тахтарив |
исмо по тројици; страх га да се један у путу не разболи, те да писмо не однесе.{S} А скадарски |
и, где нене, веселећи се с другарицама, пуца из две мале пушке од једанпут.{S} А једанпут <pb n |
пколили конак с грађанима, па све чешће пуцају мале пушке, јаче бубњају бубњи и пиште зурне...< |
коју је у срећно доба Фати скројила.{S} Пуцала је из дуге пушке, <pb n="60" /> веле, у петнаест |
е кроз пушкарнице пушчане цеви, и чу се пуцањ, виде где момак с ата паде... „Јазук!{S} Јазук!{S |
обузима страх слушајући дивље узвике и пуцање пушака, те прилазе уз капије, дршћу, гребу и туж |
а, страх.{S} Да <pb n="88" /> ли је пре пуцао таван и да ли су пси били гробари, не сећа се.{S} |
рока.</p> <p>Метнуше јој ладен, то јест пуце од некакве црне смоле, насред чела.</p> <p>— Е, го |
а страх слушајући дивље узвике и пуцање пушака, те прилазе уз капије, дршћу, гребу и тужно циче |
рушке из сламе.{S} Арнаутке седе около, пуше, мирише им одело на угаљ, а неко и на неопранштину |
у према мајци Фати-султан-хануминој: не пуше.{S} Чини им се да су у кући где је куга све помори |
сана, окренула се к Фати-султан па јој, пушећи, говори, прича, не гледајући што је у кући Шемси |
борим, мула, гост сам ти...{S} Тако!{S} Пуши и слушај.{S} Он није џелат, заклиње се.{S} Сина су |
у антерији и ћулаву, скрштених ногу, и пуши.{S} Загледао се кроз прозор у голо дрвеће.{S} Хлад |
и-султан, Лесковчанка, беговица, седи и пуши.{S} Није скинула ни покривала с главе, а камо ли ф |
жене.{S} Хајде на мегдан!{S} Пушка ти, пушка ми.{S} Јатаган ти, јатаган ми.{S} Ама то нећемо з |
ка се бију жене.{S} Хајде на мегдан!{S} Пушка ти, пушка ми.{S} Јатаган ти, јатаган ми.{S} Ама т |
но.{S} Па ту је међу оружјем и она мала пушка, с искићеном јабуком, где му бејаше рука, кад дав |
смисли: да почне лепим.{S} Где не може пушка и сабља, ту ће лепа реч.{S} А мула долази у сарај |
ру!{S} Гру! плануше неколике пушке кроз пушкарнице прокупачког <hi>сараја</hi> (суда), мимо кој |
мимо прокупачки сарај; засијаше се кроз пушкарнице пушчане цеви, и чу се пуцањ, виде где момак |
к... трка, вриште ати; зурне и бубњеви, пушке...</p> <p>...{S} У Топлици је.{S} Код њега је, с |
у, отац, мајка...{S} Ја не плачем...{S} Пушке, сватови, Арнаути...{S} Сад ће да ме воде...{S} И |
оба Фати скројила.{S} Пуцала је из дуге пушке, <pb n="60" /> веле, у петнаестој години на једно |
..</p> <p>Гру!{S} Гру! плануше неколике пушке кроз пушкарнице прокупачког <hi>сараја</hi> (суда |
анпут <pb n="15" /> је убила из дугачке пушке медведа, кад је с планине, по грдном снегу, сишао |
лећи се с другарицама, пуца из две мале пушке од једанпут.{S} А једанпут <pb n="15" /> је убила |
} Силај, па у силају јатаган и две мале пушке пећанке, са сребрним јабукама искићеним драгим ка |
а му пала на искићену јабуку једне мале пушке.{S} Фати-султан-хануми се, у овом часу, учини тол |
е проломи... „Аллааа’!.. припуцаше мале пушке, забубњаше бубњи, писнуше зурне... то поздрављају |
та, па стрчаше у авлију и избацише мале пушке, у знак весеља.</p> <p>Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’! |
вим оружјем, над искићеном јабуком мале пушке где је била Исмаилова рука, кад јој је давао бесу |
к с грађанима, па све чешће пуцају мале пушке, јаче бубњају бубњи и пиште зурне...</p> </div> < |
уја љута, а рука му паде на јабуку мале пушке.</p> <p>Паша се помаче и чисто понизно изусти:</p |
им пада рука на јатаган или јабуку мале пушке...{S} Зубато сунце појави се, те према њену засиј |
оћи, одмах се спремају за „кавгу“, пуне пушке, оштре јатагане.{S} И није дирао никога; али ко њ |
рихватише сви остали, па и они избацише пушке.{S} Забубњаше бубњи; писнуше зурне.</p> <p>И ови |
у близу каквога дрвета, опале, неки, из пушке, те се стресе снег и прхне преплашено јато врана, |
је.{S} Хтеде рећи да би некога убила из пушке, па се сети да је се и празне боји.{S} Би јој мил |
осамдесет, веле, ако је крепак, ако из пушке нишани боље него многи младић.</p> <p>Фати-султан |
сукља, лица чисто онакажена, загледају пушке, гледају јатагане.{S} Млади хоће у Прокупље, да у |
ote> <p>....{S} С маха на мах припуцају пушке...{S} Јаче кларнет пишти.... бубњи се и зурне чуј |
само замакне за брег по који Арнаутин с пушком о рамену и хртом за собом, иде у лов на зечеве, |
лико села, већ из свих, и што је год за пушку дошло је, па све оружано до зуба, све шкрипи зубм |
p>Затворила момка као девојку, па га не пушта.{S} Није јахач, није стрелац, али је мушко, млади |
је било овако.{S} Бал-беја из харема не пушта.{S} А пашиница од страха чисто луда.{S} Час плаче |
д где је у глави повлачи, цепа, пали, и пушта пепео према ветру, да га разнесе, <pb n="85" /> д |
она јој не одговара, но је само гледа и пушта неке чудновате гласове.{S} Од силног страха — оне |
а; звечи синџир: ево пета ноћ где га не пуштају, да не би на кога налетео — мноштво је.{S} Што |
атио се онај, па не удара печат за њено пуштање.{S} Најпосле је научише две муфтије, да се уда |
чану, нарочито Замбак-робињу, и није је пуштао отуд док не обећа да ће се играти с њим <hi>Шеће |
ај...{S} А кад будеш, кузум, на испиту, пуштена си и од једнога и од другога, баба ти каже.{S} |
кадуна другога и ако није од њихна сина пуштена, и, најпосле, шта <hi>мисли</hi> мула-Халим, то |
е, него Бог; и прва и друга уредба није пуштена с каквога земаљског престола, него с небеског, |
hi> ти је и Џафер-беј, јер ти ниси била пуштеница.{S} Ухо на срце, кћери, слушај...{S} А кад бу |
ачки сарај; засијаше се кроз пушкарнице пушчане цеви, и чу се пуцањ, виде где момак с ата паде. |
ој се пут којим је за пашом пошла чинио раван као тепсија.{S} Јер она је знала да је Фати-султа |
бих, говорио је, кад бих имао овде себи равне, арслане“.{S} Његов фис, то му је његова породица |
њенога друштва достојне, а камо ли њој равне.{S} Њој је писано овако, њима онако.{S} Бог дели |
није на њу жао.{S} А оне које нису њој равне, и које стоје према њој као земља према небу, а с |
од које се, при сваком осмејку, указују равни пошироки и чести зуби, с ивицама и глеђом као у д |
јест, не би била охола, него би са себи равним кадунама љубазно, с малим благо, са сиротим нежн |
баром, за Фатина ђувегију, све филигран рад; па силно посуђе, па легени и ибрици од правога сре |
урска раја, Срби, скупили се од поноћи, раде; а снег веје, веје, завејава пут; и раде, опет рад |
ово нису, пашо, Турди, него су Арнаути: раде земљу, гаје стоку и држе бесу.{S} Арнаутину је виш |
робиње, Ђултер, а сад сама!{S} Слушкиње раде <pb n="76" /> и чуде се што сама заповеда, што не |
аде; а снег веје, веје, завејава пут; и раде, опет раде, јер се не зна време, доба ноћи или дан |
антерије на грудима од јада, и плачући раде по авлији, по кући, посла се има много, данас, на |
веје, веје, завејава пут; и раде, опет раде, јер се не зна време, доба ноћи или дана, кад ће с |
некад се прошле без оброка, јеле с ногу радећи; и ноћу радиле.</p> <p>А кад ово би готово, паши |
он њу воли, и ако је никад није видео; ради ње сваки дан у Прокупље долази, и ради ње свако ју |
вите га сад пред зору, да у зору изнова ради.</p> <p>— Фати, бебег’м (зеницо моја)!{S} Зашто да |
зеницо моја)!{S} Зашто да у зору изнова ради? пита мајка, љубећи је.</p> <p>Свесно схвата питањ |
" /> <p>— Алла’!{S} Алла’!{S} Госпоства ради даде душу ђаволу.</p> <p>— Наведе га <hi>ифрит</hi |
ижњи плаче.{S} Али ово сад није обичаја ради: јер с обичаја се не плаче, с обичаја се не уздише |
мирна.</p> <p>— Фати-султан не зна шта ради, и не зна за кога полази! нариче по Топлици сестра |
омшика“...{S}Валла’! тако.{S} Шта да се ради, аман, Јараби!“</p> <p>Једно јутро, пашиница устад |
ради ње сваки дан у Прокупље долази, и ради ње свако јутро, сваке икиндије мимо њену кућу прол |
р је Садије више не прекида Фати-султан ради; али зачегрља реза на вратима.</p> <p>— Хајде, Фат |
без оброка, јеле с ногу радећи; и ноћу радиле.</p> <p>А кад ово би готово, пашиница пусти глас |
ни шта је питају, ни шта одговара?{S} И радили су преко закона: пуномоћник јој био човек, Арнау |
т дана.{S} Одаје се бејаху претвориле у радионице: лествице, чекићи, гвоздени клинци разне вели |
уме, и не сме, јер је чуо да је грехота радити што по обрасцу јединога Алаха.</p> <p>Једно вече |
е, дућанџије, или, рецимо, онако некога радника, већ робиње, и беле и црне.{S} С првима је, по |
из средине, и на ове при крају, па се и радовала, и плакала; најпосле се заморила, отежали јој |
нас, тако сутра — остало једно, а он се радовао као дете играчки, као што се радовао кад му пет |
се радовао као дете играчки, као што се радовао кад му петао осветла образ. — Сутра ту!{S} Али |
и четири, и за све четири су подједнако радознале.{S} Прилазе к Фати на прстима, и као са страх |
рнаутке се прибијају уз кафезе, веселе, радознало гледају у тахтариване, не знајући у коме је к |
мемицама око грла, да се види, смеши се радосним осмехом...</p> <p>— Мајчице моја, шећеру мој, |
страну, прозору, осмехнула се последњим радосним осмехом, зевнула, једанпут...</p> <pb n="146" |
не могаде, завали се, опет, у јастуке и радосно поче:</p> <pb n="139" /> <p>— Снила сам ја леп |
а њену се лицу радост опази, неисказана радост, раширише се и онако широке зенице, нагло се под |
се син радује, па и њу обузима све већа радост.{S} Савест јој чиста, јер онај глас могао је доп |
нуо би од радости, а уздржава се, крије радост, да је мула не опази, да се не покаје.{S} А како |
и знала да ли је у Фатину срцу туга или радост...{S} Последњи је поглед пао кроз отвор тахтарив |
пита, коме се радује; а на њену се лицу радост опази, неисказана радост, раширише се и онако ши |
је...{S} Из груди му се оте глас један, радостан, сличан гласу какве животиње кад се докопала п |
заклопи их Исмаилова сестра).... осмех, радостан, није само на уснама, разлио се по целом лицу |
И тврда вера у то развлачи јој усне на радостан осмех; биће тамо срећна, кад овамо није; здруж |
и Прокупчани, и Врањанци...{S} Њен отац радостан, весео, говори да му је по вољи само ово кћери |
-паша.{S} Шемси-паши мило, цикнуо би од радости, а уздржава се, крије радост, да је мула не опа |
ако је срећан онај који умире с осмехом радости на уснама, са сном који је здрав на јави сањао! |
а се опоравља, а мајка види па се нада, радује се; Богу се моли и дању и ноћу, на јави, и у сну |
да се све живо радује, и да...</p> <p>— Радује се, али...{S} Ја сам ноћас снила..., па...{S} Не |
од страха дрхти; кад се вратим из града радује се....; и видео сам: клања и кад није време моли |
зи, да се не покаје.{S} А како да се не радује!...{S} Зна за кога ће Фати-султан...{S} Спраће б |
ве, по јоргану...{S} Мирис...{S} Она се радује...{S} О, како је срећан онај који умире с осмехо |
S} И то венчање умним оком гледа, па се радује, опрао се од блата; испраћа сина и снаху у Цариг |
па све лепо обучено, све весело, све се радује: а Исмаил чучи пред њом, подигао руке, хоће да ј |
чека, за који непрестано пита, коме се радује; а на њену се лицу радост опази, неисказана радо |
сту, нестрпљив је; осећа где јој се син радује, па и њу обузима све већа радост.{S} Савест јој |
а!“ смеје се... познајем да се све живо радује, и да...</p> <p>— Радује се, али...{S} Ја сам но |
две то опазише, па Лесковчанка се тајно радује, а мулина кћи дршће...</p> <p>Око конака свет, и |
рани, и на анадолској, од куда се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето.{S} А ак |
и анадолска, на Босфору, откуд се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето...{S} Оз |
е потражи је од муле, — не смеде, да не ражљути мулу.{S} Бекрија, <pb n="61" /> луд, али хафуз, |
> луд, али хафуз, па зна: кад се дивљак ражљути, разума ни трунке, осећања „без узде и удара“; |
се уплашише и Турци и Срби, кад видеше ражљућена мулу.{S} Арнаути узвикиваху, с времена на вре |
лашено, узвикну аман.</p> <p>Мулина кћи ражљућена лавица; Лесковчанка смела, дрска; говори, при |
на, чу мула.{S} Ко украде пашину снаху, разабра паша.{S} Јер у недељу ујутру рашчу се по Прокуп |
одају где је Фати-султан, излази из ње; разабрала је шта је, те се грухне у груди и с дадијама |
, <pb n="39" /> него брзо, погурени под разапетом чадром; иду у џамију на молитву.</p> <p>Једне |
широка, у небројено <pb n="11" /> бора, разастрта по кадивеној хаши, бели се као лабуд; а са зе |
ња с ћошке испретуране филџане и џезве, разбацане зилове и дахира, ни мангал, ни скупља ону гом |
и-колане, обоце, билензуке и беде руке, разбачене, забачене преко главе.{S} Смакле се с главе ш |
сад ту књигу гледам, а ништа не могу да разберем.{S} Да ли се књига много читала, па се слова п |
три године волео.{S} Кад му је украли, разболео се, а кад му она поручила да није човек него ж |
тројици; страх га да се један у путу не разболи, те да писмо не однесе.{S} А скадарски паша, чи |
, баш око поноћи, кад се сам слободи, и развесели.{S} Јежи му се кожа, и што је у души зидао за |
ного забринуту мајку често разговори, и развесели.{S} Удаљена од свога завичаја, Фати-султан и |
ца, пред кога је Фати девојком излазила развијена као пред оца.{S} И одмах се чу његов глас, ти |
ре две године излазиле преда њ девојке, развијене; купао се са женама као жена, играо се с дево |
мртви били.{S} Једне појурише на улицу развијене! друге, оне што ни усред бела дана не иду ули |
живот после смрти.{S} И тврда вера у то развлачи јој усне на радостан осмех; биће тамо срећна, |
а и низ образ пролила, и тужан је осмех развукао изгореле усне...{S} Можда су та суза и тај осм |
говори.{S} Бејаше се мало повратила, и разгалила, па...{S} Оде јој мајка, и оде јој несуђена з |
<p>И тако.{S} Повраћена у живот и мало разгаљена узела је дворити мулу, као оца, или онако ста |
и са женом се покаткад, дању, а и ноћу, разговара.{S} Она вели да испрате Бал-беја у Цариград.. |
једним, што шушти, и као да се с дусима разговара, седе Фати и Исмаилова сестра, замишљене; а п |
бором, што шушти, и као да се с дусима разговара...{S} Тишина, дубока, мртва... чује његово ди |
p> <p>Мисли паша, мисли, ни с ким се не разговара.{S} Најпосле смисли: да почне лепим.{S} Где н |
а сестром, много старијом од себе, дуго разговара, и код ње руча, седи до икиндије; после се пр |
пља, дивљега лепотана, где се поветарац разговара с Топлицом; где мучи опустела Југ-Богданова к |
авке, пригињу једна к другој, као да се разговарају.{S} И диже се мирис кроз свежину вечерњу са |
родитељима, чу да му се родитељи полако разговарају о његовој женидби, па се уплаши, коју ли су |
ав, још чешљају руке материне...</p> <p>Разговарају се, гледају се; он, у љубавном заносу, доди |
мио на куди.{S} Сами су седели, сами се разговарали нешто, дуго.{S} У собу је ушао трипут мулин |
а испратио до преко прага!{S} Шта су се разговарали у одаји, нико не зна; а кад се растајаху, м |
рају ораха; нити се играо, ни се с њима разговарао; метнуо би шиљте на праг софе, па би ту сео, |
ао земља према небу, а с којима се може разговарати, па чак и проћеретати, то нису хануме из ма |
ће боље мулу него најмирнијега човека; разговараће се, договориће се с мулом да доведе Фати-су |
а; јер тврдо верује да мула пристаде на разговор и договор, и на све друго, с пашиних <pb n="99 |
азне, друге пуне; скупљају се хануме на разговор...</p> <p>А о чем говоре хануме?</p> <p>Како д |
рскога вука, гладна...{S} Доћи ће ми на разговор, и на договор, није друго; да се договоримо да |
/> све каза...; посла га мула-Халиму на разговор, и на договор...</p> <p>— Мула, стари друже, п |
, и ако млађи од овога, у свему, почиње разговор, само ниже речи, као бисер на ибришим, с медом |
ке, банице; пише каву и шербет и водише разговор о свачему, о прошлом срећном времену, о јунашт |
, па отворили <hi>мухабет</hi>, то јест разговор.{S} Лесковачки паша, пре надувен, силан, сад љ |
па и тужну, много забринуту мајку често разговори, и развесели.{S} Удаљена од свога завичаја, Ф |
на девојка, и лепа, па смо се мула и ја разговорили и договорили“...{S} Он је ижљубио мајци рук |
и соко и говори о брату; прича о његову разговору кад бејаше мали, о јунаштву кад поста бећаром |
зими, кад је снега доста, кулучи раја, разгрће снег, да невеста и јенђе лако прођу; ако из Лес |
, Срби, истерани су на кулук од поноћи; разгрћу снег лопатама целим путем, где ће проћи тахтари |
, распуштену косу, <pb n="30" /> недра, раздрљена — раскопчала се, спала паучина, венедик-кошуљ |
ао горштаци, опаљена лица и дугих брка, раздрљени, жилава врата и изгорелих од сунца прсију, у |
о, па се граја сасвим стиша; Арнаути се разиђоше, сваки отиде својој кући; мула се попе на кулу |
а.{S} Скупише се, с вечери, па се одмах разиђоше, јер се невестин отац опио, па се побојаше сва |
еће усред највећега весеља.{S} Гости се разишли, пијани хафуз дубоко заспао, и слуге поспале.{S |
у; човек до човека, Арнаути, па сви као разјарени рисови, и сви оружани до зуба.{S} Чекају Фати |
{S} Али и сад мула сиђе с куле, па кроз разјарену руљу, све од једнога до другога, говори им, о |
:{S} Кукувију!{S} Куку!{S} Кукувију!{S} Разлеже се страшан глас овај, лудаков, ноћном тишином.{ |
нуме узеше да се веселе; свирка и песма разлеже се; мирише ваздух на шебој, на каранфил, на рос |
ао невесту.{S} Вриска жена и писка деце разлеже се; силна врева! не зна се ни шта која говори н |
јлепша месечина највише виче, а тишином разлеже се његов глас далеко, језа подузима свакога кој |
ница пусти глас, да је свакој жени, без разлике вере, слободно доћи и видети, те поврвеше жене, |
. осмех, радостан, није само на уснама, разлио се по целом лицу нежном, као од воска...{S} Тако |
е даље.</p> <p>Пашић, и ако млад, и ако размажено лане, није видео Фатме, а у њу се заљубио: пр |
је оставише да се одмори и да мисли, да размишља читаву недељу; а онда, у петак, јутро бејаше, |
Фати-султан мули је кадуна.</p> <p>Кад размота дугачак појас којим је бејаше за се привезао, и |
, ако искаш, добио је две: ја сам змији размрскао главу, Фати-султан трупину.{S} Остаде јој чит |
устиш у зиму врео камен на главу, да му размрскаш главу...{S} Из пакла камен да пустиш...</p> < |
нице: лествице, чекићи, гвоздени клинци разне величине, па <pb n="72" /> конци, жице; а хануме |
пред пашом, а час-по, па је тако нежна, разнежи се, и плаче, плаче, нихајући се и милујући све |
пали, и пушта пепео према ветру, да га разнесе, <pb n="85" /> да му нигде трага није.{S} Претњ |
још три младице.{S} Од певања, играња, разузданог весеља, хануме се замориле, и поспале.{S} Не |
и хафуз, па зна: кад се дивљак ражљути, разума ни трунке, осећања „без узде и удара“; умукне чо |
што живо казивати, а он испрва ништа не разуме, као да је пијан, или луд; па се прибираше, пола |
Чује страшне речи, а за срећу ништа не разуме, нити јој их когод преводи...{S} Слуша, прибила |
} У ниској готово празној соби јасно се разумевало с материних усана <hi>Аллах-екбер</hi>, и у |
астрвен асуром.</p> <p>Материно је срце разумело какав јој глас доноси ат сина њезина...</p> <p |
е на сат...</p> <p>И тихо, тихо, а ипак разумљиво, чу се из празних груди песма:</p> <quote> <l |
амет, па за то знам шта је небо, земља, рај, пакао, анђели, <pb n="16" /> ђаволи.{S} Ја, Исмаил |
сељака, чифчије пијанога Ахмед-хафуза, раја турска, бедни робови, Срби, истерани су на кулук о |
носе четири чифчије бекри-Ахмед-хафуза, раја турска, Срби, опасани ликом; а дванаест крај носил |
а се мула, па настави: „Ово није, пашо, раја, ово су Арнаути: има у години макар један дан, кад |
..{S} И чифчије пијанога хафуза, турска раја, Срби, скупили се од поноћи, раде; а снег веје, ве |
рођу; ако из Лесковца у Ниш тако... све раја, кулук, од свију кулука најтежи, и што се тело смр |
ковац, зими, кад је снега доста, кулучи раја, разгрће снег, да невеста и јенђе лако прођу; ако |
еку може бити и на земљи као на небу, у рају где је зелених башта, извора, девојака с великим ц |
ку, заиста добро плаћену, дохвати је за рамена, обори је на под, и зари јој беле, оштре секутић |
му три паласке са златним китама; преко рамена му љута арнаутка.</p> <p>Арнаутин је висок, и за |
S} Ади да није таква, одлетела би јој с рамена глава одавно, нарочито кад хафуз није при себи: |
се песници, те увлачи, несвесно, врат у рамена, као корњача; али ипак продужава.</p> <p>— Аман, |
г чоханог гуња чепкени, од силнога веза раменима му претегли, трепери, према сунцу, чисто знато |
кне за брег по који Арнаутин с пушком о рамену и хртом за собом, иде у лов на зечеве, и прођу с |
рише ме куршуми.{S} Алла’!{S} Алла’!{S} Рана!...</p> <p>— Од шта рана, пријатељу!</p> <p>— хоће |
!{S} Алла’!{S} Рана!...</p> <p>— Од шта рана, пријатељу!</p> <p>— хоћеш да ти причам једну прич |
е.{S} И чиме ли га, Алла’ удари, кад је рана оволика?“ Пролазе људи и мисле; а ето ти је једна |
ена, у локвама усирене крви искуљале из рана више леве сисе и главе, он рикну као стрелом погођ |
ако је коме срце било), и он жив, нигде ране, само понека модрица!{S} Кад би четрдесети дан, ет |
! груди му се расцепише, на двоје, а из ране покуља крв као из кладенца вода!...{S} Опет пролаз |
чифлук-сахибије.{S} И ето.{S} Јутро је, рано јутро, дршћу од зиме, али се они први <pb n="108" |
су Арнаути опколили кулу својега муле, рано, спремни за пут, на коњма, у празничном руху, оруж |
доласка.</p> <p>„На Ђурђев дан ће доћи, рано, у ђурђевску зору... по мене...“ То је казала Зулф |
дарскога паше из Лесковца, једно јутро, рано, је изишао дугачак <pb n="132" /> караван: коњићи, |
аредио им да се сутра-дан <pb n="24" /> рано врате у Прокупље, њему, а њих још нема!</p> <p>— П |
потоцима, пуне бујнога зеленила, што у рано јутро, поливена росом, или пред вече, и у вече, ка |
вцу се окреће, душом полази...{S} Тешко рањена голубица!{S} Тек што је раширила крила, види да |
цику и на Исмаилове сестре речи зачу се рапав, страшан глас.{S} Продера се сова.{S} Арнаутку об |
их додирнути својом препланутом и доста рапавом руком.{S} Не пита је шта је снила, да се она, к |
ога не сећају, или што се боје да је не расвесте и не подсете на њене јаде.</p> <p>Нити ромори, |
.</p> <p>Говорила тако, у бунилу, па се расвестила и тражила да јој простру постељу, спремљену |
високом кулом старца мула-Халима између расејаних ниских кућа арнаутских, и окречених и неокреч |
овек, као мула, мулиних година, у ћурку расеченом позади од пета др струка.{S} Голем сам пут, п |
, од синоћ, селена, копитњака, коприве, расковника, и још пуно трава; све се окупало пре сунца; |
косу, <pb n="30" /> недра, раздрљена — раскопчала се, спала паучина, венедик-кошуља — свилене |
љана, с крчазима; па ту је и мангал пун распаљена угља, јер на пољу је хладно како скоро није.{ |
ди, па кад чу шта је било, истрезни се; распитује куд оде непознат пљачкаш, харамија.{S} Сам би |
плица тужно шуми, те се много меко срце расплака, јер му се учини да су то уздаси мртве мајке И |
аљини какву Турци носе кад су код куће, распојас, у белом ћулаву, бос, у терлуцима од црвена са |
ојено благо...{S} Пође по конаку, онако распојас и бос, у терлуцима од црвена сактијана.{S} Брж |
Месец, пун, обасјао хануме, њихно лице, распуштену косу, <pb n="30" /> недра, раздрљена — раско |
и празне боји.{S} Би јој мило што се не расрди кад је младожења назва назли-Стамболком.{S} Мало |
i>, <hi>таллахи</hi>.{S} Кад би ме неки раставио од тебе, ја бих га...</p> <p>— Кажи, кажи, вел |
говарали у одаји, нико не зна; а кад се растајаху, мула рече ово:</p> <p>— Јок!{S} Нека не дола |
p> <p>Приуготовише је за смрт.</p> <p>— Растанак...{S} Изиђите из собе, јенђе..., ето ми га ота |
собе, јенђе..., ето ми га отац: пева се Растанак...{S} Што плачу кад слушају ову песму, свадбен |
еницама, сад...</p> <p>Дође време да се растану; он извади из недара низ бисера, па га даде нев |
у срцу ти лед: скинућеш га, ако си Бог; растопићеш га, ако си сунце.{S} Име ти Шемси (сунце), а |
прескочио би још толико високу ограду, растргао би десеторо а то ли једнога, али заман! ланац |
и, сања и мање болно срце, и не оволико растужена душа; сновима се заноси љубав...</p> <p>...{S |
, зажмуриле су кад би год њихов „ојнак“ растурио његову „купу.“ Игра се с њима у вотњаку, под ј |
Ружом“. „А, шегу тераш.{S} Како може да расцепи груди ружа, кад није могло камење?“ „Камењем ме |
него ружом.{S} И види чудо! груди му се расцепише, на двоје, а из ране покуља крв као из кладен |
а старца досељена после српско-турскога рата из Топлице, из племена Војњака, а ћатиб унук Бал-б |
обиђу, и да јој донесу понуде.{S} Пуни рафови понуда, баница у бакарним сановима, грожђе из ту |
а мулиница, почеше долазити на коњма, с раширеним белим чаршавима преко пупих бисага, да је оби |
просу по ћилиму, а он то не гледа, него рашири руке на груди, притисну их, и узе да јечи, да ст |
S} Тешко рањена голубица!{S} Тек што је раширила крила, види да не може, склапа их, клоне...{S} |
тама, и само што их додирнуше стрменом, раширише ноздрве, полетеше; па и они мали коњи као ласт |
е лицу радост опази, неисказана радост, раширише се и онако широке зенице, нагло се подиже да у |
се говори шапатом, све у двоје, ипак се рашчу, за час, по делом граду; а из града глас оде у То |
у, разабра паша.{S} Јер у недељу ујутру рашчу се по Прокупљу, а до довече оде тај глас у Лесков |
је седе аврапе, па се уморила; села ту, рашчупана и угрухана, па готово више није устала. „Ни ф |
и како ће му се судити на оном свету за рђава дела.</p> <p>Племство, госпоство, госпоство, плем |
маман ветар и наноси кишу кроз прозоре, рђаво затворене, у одаје, у џамли-ћошке.{S} Покисле кок |
Фати би добро само до пролећа, па опет рђаво, потајне грознице, кашаљ сух, све чешће...{S} Ах, |
и турско и каурско“.{S} Па још кад дође ред да врати оно што је Фати-султан-ханумино: кад пође |
у „светло лице“ никако не гледају, није ред, већ одговарају погнуте главе и спуштених очију.</p |
вим...{S} Али шта да понављамо.{S} Исти ред речи, само место Џавер-бејова имена име мула-Халимо |
</p> <p>Махмуд-беј понови питање, истим редом речи, истим тоном.</p> <p>Тишина.{S} Муха да прол |
и понова венчање... све да буде по оном реду, који је у својој глави одавно, кад се умирише Арн |
прекида Фати-султан ради; али зачегрља реза на вратима.</p> <p>— Хајде, Фати-султан, звездо: д |
се прибију уз кафезе да — сејире!...{S} Резил!...{S} Грдан мој резил! ...{S} Мора опрати блато |
— сејире!...{S} Резил!...{S} Грдан мој резил! ...{S} Мора опрати блато са својега образа, и с |
ав и ваздух красне Топлице, испресецане рекама, ишаране бистрим потоцима, пуне бујнога зеленила |
од Смирне, челенку Анадолије, ја бих па рекао, срам га било!...{S} Они, Стамболије, Турци, прод |
ене главе, и погурен: чисто човек не би рекао да је то онај старац што пре неколико месеца укра |
ки рече аферим! одавде што би, сваки би рекао јазук!{S} Алах за један грех једну казну, за голе |
ао ја...</p> <p>Зимус, у Топлици, ко би рекао да ће дочекати пролеће; а она га чекала, и, ево, |
уге и слушкиње чуле кад је жени и кћери рекао: „Топлица је близу, ако се <hi>моја</hi>, после А |
н, Халид и Хусеин.</p> <p>— Паша им био рекао, свој тројици, да више неће бити заптије, но кади |
, пролеће!{S} Кад се топи снег и бујају реке и потоци, кад цвета кукурек, кад ниче трава: кад с |
зи, да је испитује. „Кад би нешто мајка рекла: просићемо ти Фати-султан, ја бих јој пољубио рук |
е и онако поношљива.{S} Ниједанпут није рекла: жени ми се син хафузовом кћери; сто, двеста пута |
е понешто наредила, свакој покоју благу рекла.{S} Лепо, и као некако другарски, с њима, да јој |
коња, кад устрча уз сарајске степенице, рекле би: преварила си се, стара: нема мула ни шездесет |
тара: нема мула ни шездесет ни педесет; рекле бисмо да је од двадесет пет лета, да му није брад |
кон нема посла.{S} А није вала ни грех, рекли би мусломани.{S} И додали би:{S} Био би грех да с |
ултан трупину.{S} Остаде јој читав само реп...{S} Нека јој га, нека се заките њим Турди...{S} К |
етна ока, танких ногу а дугачке гриве и репа, с кићеном опремом, с абаијом везеном <pb n="51" / |
шина сина, или ће је привезати коњма за репове...</p> <p>Граја се не стишава, ни дивљи узвици; |
е да удара намет на сиротињу.{S} Турски репови крв учинили; турска ће глава да плати.{S} А?{S} |
плашени, ћуте.{S} Јер сад нису замешали репови, него главе; турски паша с арнаутским мутом.</p> |
д се много похаси.</p> <p>— Она би тада репом.</p> <p>— Змији жалац није у репу.{S} И после зар |
тада репом.</p> <p>— Змији жалац није у репу.{S} И после зар мислиш да су с овом осветом Арнаут |
?{S} Лист од јасике.{S} Арнаутин?{S} Од репуха.{S} Онај трепери без ветра.{S} Овај се једва мич |
— Исмаил!...{S} Исмаил!{S} Добро дошао! рећи ће му сабајле сестра.</p> <p>— Ево мене, Фати-султ |
е да крије лице и да се смеје.{S} Хтеде рећи да би некога убила из пушке, па се сети да је се и |
Арнаути не боје ни падишаха; а заборави рећи, <hi>ни Бога</hi>.{S} Јер да су се овај дан бојали |
дуне каквога занатлије, дућанџије, или, рецимо, онако некога радника, већ робиње, и беле и црне |
А Садије-ханум од тада брата не помену; реч „Исмаил“ застаје јој у грлу.{S} Види да је Фати вес |
је добра; у кући је, штоно <pb n="9" /> реч, мања од макова зрна.{S} Ади да није таква, одлетел |
пашу...{S} А!{S} Како уме овај паша!{S} Реч по реч као бисер на ибришим.{S} На уснама му мед, н |
та, љуби му браду, и проговори!{S} Прва реч коју после три дана изусти бејаше <hi>мајка</hi>.{S |
ла’! јер ево дошао је сат да се и твоја реч чује.{S} Фати, ђозум!{S} Твоја мајка не уме те друк |
башча према сунцу; за танку главу танка реч; за тебе, ђозум...</p> <p>— Ђувенде! опет је прекид |
и Бог и син, кад пристанем да се и њена реч чује.</p> <p>Мула се договори с пашама, па се врати |
ем.{S} Знаш ли шта је то беса?{S} Часна реч у Арнаута.{S} Знаш ли да је Арнаутину више једна бе |
јен... ђе...</l> <l>Јенђе!{S} Последња реч.</l> </quote> <p>Трећи петли закукурекаше.</p> <p>Н |
е и Турци и ђаури. „А!{S} Шта може лепа реч! и што се не може постићи кад се стоји право, пости |
} Где не може пушка и сабља, ту ће лепа реч.{S} А мула долази у сарај кад се год позове.{S} Зва |
ђе преко ниске одаје једанпут, а, штоно реч, <pb n="26" /> затресе се кула из темеља; стаде кра |
{S} А!{S} Како уме овај паша!{S} Реч по реч као бисер на ибришим.{S} На уснама му мед, на језик |
ћемо је псима...</p> <p>— Кучку псима, рече један оспичав дугоња.</p> <p>— Кучку псима! захори |
снаху; а ти си мени, пашо, крви дужан, рече мула, не слушајући шта паша говори.</p> <p>— Какву |
</p> <p>— Мула, стари друже, пријатељу, рече скадарски паша (пошто се с мулом изгрли, упита за |
с тавана у сандуке, оне...“ не може да рече „Фати-султан-ханумине“.{S} Одмах, ханум-ефенди! од |
И чини му се да га умоли, кад му мајка рече: „Просићемо ти, сине, Фати-султан.{S} Сестра ти ка |
, нико не зна; а кад се растајаху, мула рече ово:</p> <p>— Јок!{S} Нека не долазе паше у Топлиц |
адишахом, решио се; не сећа се шта мула рече, да има у години макар један дан, кад се Арнаути н |
е с мулом с мирном савешћу.</p> <p>Мула рече паши, е има у години дана макар један дан кад се А |
н: а њене се другарице насмејаше; једна рече: „Паметна си, а лудо питаш, Фати-султан- ханум!{S} |
год снаћи од Алаха, шућур!</p> <p>И она рече „шућур“ па погледа у небо.{S} Она му није више о с |
е, гледају се, мере се, и најпосле паша рече:</p> <p>— Ама, море, је ли истина да си ми ти <hi> |
заплакаше.</p> <p>Хафуз-Ахмед оде, а не рече мули:{S} Зашто ми украде кћер?{S} И не потражи је |
исприча мули.{S} Кад мула чу, ништа не рече, само закрвави очима, стисну песнице и рикну.{S} С |
а и мула, према паши, и ако му овај не рече да седне.{S} Паша ћути, мери мулу; мула ћути, мери |
е не миче.</p> <p>И не зна; нико јој не рече, ни мајка, ни другарице, ни слушкиње, ни робиње, ш |
се затвара са Замбак-робињом; а у вече рече паши е је време да се хануме крију од њихова Бел-б |
срећа!</p> <p>А она се промени у лицу и рече:</p> <p>— Исмаил-бег... ћути!</p> <p>— Зашто да ћу |
S} Доста!{S} Довде што си правио, сваки рече аферим! одавде што би, сваки би рекао јазук!{S} Ал |
ати-султан се још више уплаши; а Исмаил рече:</p> <p>Што се бојите, ти и моја нене?{S} Фати-сул |
е заклињу да ће мулиницу на комаде, ако рече да ће за Шемси-пашина сина, или ће је привезати ко |
ући му сан, још више не уплаши, но само рече;</p> <p>— Ја се не чудим теби, назли-Стамболко, ал |
ати; ружом... <hi>пријатељ</hi>“.{S} То рече па издахну.</p> <p>Мула ућута, а још се клати и др |
ла глава ни тамо где је десет бројеница речи...{S} Финоћа, то је Шемси-паша; простота, мула-Ха. |
..{S} Али шта да понављамо.{S} Исти ред речи, само место Џавер-бејова имена име мула-Халимово.< |
га пити змије присојкиње, мула-Халимове речи:{S} Ти си мени крви дужан. „За крв ич не знам, мул |
га, у свему, почиње разговор, само ниже речи, као бисер на ибришим, с медом на уснама, са шећер |
мој говор?{S} То ли су ти куршуми, моје речи?...{S} Није, пријатељу.{S} Нисам мислио да те удар |
идано, одмарајући се готово после сваке речи:</p> <p>— Кажи селам Шемси-паши, џелату: хоће да и |
ско чедо конак; за танку су главу танке речи: за тебе, кузум...</p> <p>— Ђувенде! прекиде је му |
ом Мана Кукувије причују му се и мулине речи: ти си мени крви дужан.</p> </div> <pb n="90" /> < |
<p>Сирота Фати-султан!{S} Чује страшне речи, а за срећу ништа не разуме, нити јој их когод пре |
ек и на њену цику и на Исмаилове сестре речи зачу се рапав, страшан глас.{S} Продера се сова.{S |
, Нишу и Врањи.{S} Говоре шапатом, а те речи одјекују чак по Топлици.{S} Слушају Арнаути, и слу |
p>Махмуд-беј понови питање, истим редом речи, истим тоном.</p> <p>Тишина.{S} Муха да пролети чу |
с пашиних <pb n="99" /> лепих и слатких речи и његове понизности, а не зна да би и једно и друг |
ћи и запао у блато.“ Сад се тих мулиних речи сети, и мисли: „Јесте, мула, блато ми до појаса, д |
е и девојке, гурају уз <hi>кафезе</hi>, решетке на прозорима, па се диве младићу, његовој <pb n |
се из хамама, много пута кроз прозорске решетке; виђа га, воли га, много, њој се чини више од о |
ење!{S} Претио вуку овцом; плашио мечку решетом, мула-Халима и Арнауте падишахом и законом!{S} |
</p> <p>Хоће да заплаши мулу падишахом, решио се; не сећа се шта мула рече, да има у години мак |
ећи, и запао у блато; пошао си да ловиш рибу у мутној води, па си извукао у мрежи змију; тражио |
, само закрвави очима, стисну песнице и рикну.{S} Суља, иначе врло јуначан, устукну; мулу позна |
љале из рана више леве сисе и главе, он рикну као стрелом погођен лав, и сруши се на њега, нема |
о човека, Арнаути, па сви као разјарени рисови, и сви оружани до зуба.{S} Чекају Фатин одговор, |
човек — у њих све једно.{S} За једнога роба даду пет стотина гроша, за другога пет хиљада, за |
певају, и онако седећи играју.{S} Бела робиња час гледа у хануме, час баци поглед на своју кју |
ца добар бакшиш.{S} Али их претече бела робиња, с дебелим златним ланцем око врата, с великим з |
лфи.</p> <p>И простре јој ћилим и шиљте робиња, и хоће да је поведе...</p> <p>— Дај јашмак, Зул |
— онемела!{S} И оне две младе хануме, и робиња, више говоре покретима руку и главе но устима: п |
ебе, а однеше јој невесту!{S} Оне две и робиња ударише у вику, али доцкан: човека је с невестом |
рилупа капак један, прозорски, а буле и робиња окренуше се прозору, вриснуше и простреше се по |
мој хаџилук...</p> <pb n="136" /> <p>И робиња је одведе тамо, а она седне на мекано шиљте: про |
ом који је здрав на јави сањао!...{S} И робињама мило, и мулиној кћери, што су је тако лепо обу |
ткуд се тога сетила.{S} Увек се играо с робињама, с црнкињом Ђултер, и Черкескињом Замбак; час |
.{S} Тражила је јасмин и јоргован...{S} Робиње унеле мирисаве гранчице јасмина и јоргована, а м |
паши и за брата и за несуђену снаху.{S} Робиње и слушкиње <pb n="147" /> деру антерије на груди |
а после се стидео, пак и од црне и беле робиње.{S} Залуд су га звале да се играју ораха; нити с |
осад заповедала преко дебелоуснате црне робиње, Ђултер, а сад сама!{S} Слушкиње раде <pb n="76" |
а у њу се заљубио: причала му мајка, и робиње, и једна стара беговица о њеној лепоти много.{S} |
кћи, које се од њене постеље не мичу, и робиње не знају више кад јој је бунило, а кад јава.{S} |
На вриску и <pb n="35" /> вику ханума и робиње, све се избудише, појурише.{S} Фати-султан-ханум |
а ни слушкиње се још нису пресвукле, ни робиње.{S} Постеља где је Фати-султан телејисана још је |
ни мајка, ни другарице, ни слушкиње, ни робиње, шта се по Прокупљу говори, у шта тврдо верују < |
духана, ни бардак воде“, шапћу оне три робиње у предсобљу ханумама.{S} Па ни слушкиње се још н |
неке сироте што ово дана слушаху, и три робиње Ахмед-хафузове, две црнкиње и једна Черкескиња.{ |
Али како да се свети мули он, што плаши робиње мишем, а и сам га се готово боји, нарочито пацов |
или, рецимо, онако некога радника, већ робиње, и беле и црне.{S} С првима је, по мњењу „правих |
Исмаил дао за <hi>виђење</hi>...</p> <p>Робиње јој простреше постељу; метнуше јој кану на длано |
ок сасвим не леже, мало, мало, па белој робињи на само, на ухо: „Зулфи!{S} За Божју љубав!{S} Н |
у да <pb n="78" /> се затвара са Замбак-робињом; а у вече рече паши е је време да се хануме кри |
глас, њој сладак...{S} И најпосле моли робињу да јој куца у саз и пева: о севдаху, о ашку, о М |
сасвим мрачну сарачану, нарочито Замбак-робињу, и није је пуштао отуд док не обећа да ће се игр |
ми мал његов, конаци, чифлуци, ергелу, робље, срам га било!{S} И опет га срам било!{S} И још ј |
је ти сву ергелу из Мире; и даје ти све робље из конака и даје ти...</p> <p>— Аллааа! викну мул |
јанога Ахмед-хафуза, раја турска, бедни робови, Срби, истерани су на кулук од поноћи; разгрћу с |
радске хануме, чучећи на обали Златнога Рога, гледајући где уђе у велику морску лађу Ахмед-Хафу |
арац и Вук</hi>...{S} Кад је оно ударио рогом јарац вука, опростио му вук, али нису вучићи.</p> |
, огледао се у његова два мора, Златном Рогу и Босфору, носићеш га у срцу до века, па баш да жи |
S} Не остављају га на миру ни док му је род зелен, а камо ли кад узри...{S} Много рода, много к |
шом; он, гледајући њене усне црвене као род једне вишње у богатој воћем Топлици његовој, сети с |
тој башти његовој, Фати-Султан...{S} Од рода је султанова, зато је зову <hi>султан</hi>, то јес |
улази мирис једне велике илијњаче, пуне рода, и илијинске траве, сагореле, сад заливене кишом, |
ацају очи, на родно камење.{S} Што више рода, више каменица...{S} Јер да је, кћери, истина, бил |
д зелен, а камо ли кад узри...{S} Много рода, много каменица.{S} Топола висока, и у лето пуна л |
где, како су му причали, за недељу дана роде и узру лимуни и портокали, <pb n="17" /> не би у с |
Ејвала, мула, пријатељу!{S} Што Шкодра роди и јунак је и паметно је.{S} Ејвала!</p> <p>И испуш |
д туђинаца...</p> <p>Јутро је: сунце се родило: не буди се!<ref target="#SRP19070_N1" /> викнуш |
окупачког сараја, што оставише децу без родитеља и хранитеља, где грцају у плиткој Морави? да л |
о ју је, али не да осрамоти њу, не њене родитеље, него њена највећега непријатеља, крвника, њој |
да је у њему...; велика је, девојка.{S} Родитељи греше, деца испаштају...</p> <p>Путоваше до Со |
ао петлић...</p> <p>Џафер, или, како га родитељи од милости зову, Бал (мед), висок је, танак је |
де ући у одају, родитељима, чу да му се родитељи полако разговарају о његовој женидби, па се уп |
нисмо обрадовали само ми, или само наши родитељи, моја сестра, него све Прокупље, сав Арнаутлук |
е извезено златом.{S} Ту су јој постељу родитељи за ђердек спремили.{S} И тој су се постељи див |
се врати из града и хтеде ући у одају, родитељима, чу да му се родитељи полако разговарају о њ |
Арнаутлуку, да што пре однесе црни глас родитељима, ојађеној мајци Исмаиловој... </p> </div> <p |
о не погледа, на лиснато бацају очи, на родно камење.{S} Што више рода, више каменица...{S} Јер |
млада, једва да има тридесет једну-две; родом из Сирије, из града Алепа, кћи некога паше, Турчи |
дариваће их прво цветом, па лишћем, па родом, Он, благ и милосрдан, и оком неће тренути.{S} Ал |
ти-султан, ј’лдз’м (звездо), што дрво с родом...{S} Знаш такво дрво?{S} Не остављају га на миру |
коран напамет, први имам Свете Софије, рођак султана Махмуда, цара царева, пуномоћника Алахова |
кћери; сто, двеста пута: биће ми снаха рођака цара царева.{S} Да се онда мање гордила, било би |
крв мулина сина?</p> <p>— Стамболка је рођака цару царева.{S} Шемси има сина, млада, красна, Џ |
уместо да су тражили њена комшију, или рођака, или добра познаника, кога би, кад би јој заиска |
есковца јенђе, Шемси-пашиница са својим рођакама и пријатељицама, с најотменијим харемима: дуга |
ли да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафуза, са Осман-Џафер-б |
ћеш да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафузову с мула-Халимом, |
ћеш да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафузову, са Осман-Џафер |
аил-бегову, мула-Халимовицу, Стамболку, рођаку цара царева.{S} Јер ове просте, дивље „потпланин |
ски мула турскога хафуза кћер!</p> <p>— Рођаку цара дарова!</p> <p>— Није, није украо ни хафузо |
из Цариграда понесе, и тахтариван који рођаку цара царева у његов пашалук донесе.{S} Ни он изл |
— Није, није украо ни хафузову кћер, ни рођаку цара царева, већ пашину снаху.</p> <p>— Кадуну Ш |
ки везир, ујак садразам, оба деда паше, рођаци бејелербејови...{S} Млад, кузум, твоја прилика.{ |
у.{S} Дан смрти је већи празник од дана рођења, и од дана венчања; човек се тада опростио свега |
азива му заједно с мирисом бошче дувана рој мисли; и кад се после поноћи сети постеље и устане, |
ази свет, али га не каменује, и ако има рока још до мрака.{S} Пролазе људи и чуде се: „Алла’!{S |
и бремена. (А опростила га се много пре рока.) Она се опоравља, а мајка види па се нада, радује |
жалост...</p> <p>Трећи дан, а Фати нити ромори, ни говори, нити заплака, ни уздахну.</p> <p>Уз |
и не подсете на њене јаде.</p> <p>Нити ромори, ни говори.</p> <p>— Зар полудела, јадна, од стр |
брега пред Јастрепцем, и уздисала је, и ронила је сузе низ бледе образе...</p> <p>Враћала се на |
ну, те затрепта по трави и цвећу крупна роса; удесише веселе тичице, сухих крила, песму као у п |
е јасмин, мирише исцветало воће, мирише росна трава...{S} Шушти лишће крај прозора одаје где ле |
турска песма, и блејање јагањаца...; по росној трави <pb n="144" /> повела деца накићене, обоје |
мирише ваздух на шебој, на каранфил, на росну траву; свирачице, певачице, чочеци, једни из Леск |
га зеленила, што у рано јутро, поливена росом, или пред вече, и у вече, кад месец изиђе, пође н |
цем, намирисану мирисом цвећа, освежену росом; на небу пуно звезда, трепте, и час-по па се поко |
е, зацело, биљка кад јој украте сунце и росу...</p> <p>Фати-султан лежи мртва, лепа, лепа, као |
ки, заузео цео један зид: педесет „ката рубе“, све свила из Дијарбекира, све вез из Смирне.{S} |
кујунџиница, зарфови од сухога злата, с рубинима, крупним смарагдима, сафирима, кутије од срме, |
и накитише је другим накитом, гривне с рубинима, обоци са сафирима, челенка са смарагдима...: |
коње; носе Фати-султан-хануми постељу, рубље и рухо.</p> <p>Кад харемћаја изнесе из тахтариван |
разних груди песма:</p> <quote> <l>Белу рубу обукла невеста,</l> <l>Убаво лане;</l> <l>Мор дугм |
ође његову Бал-беју.{S} За Бал-беја ће; ружа је за булбула...{S} И то венчање умним оком гледа, |
рски кладенци, увело лице, свежа мајска ружа, и, каткад, чује се сух кашаљ, из груди.{S} Час је |
гу тераш.{S} Како може да расцепи груди ружа, кад није могло камење?“ „Камењем ме ударали знанц |
ма и маслинама, лимунима и неранџама, и ружама, и јасмином, тај чаробни град Фати-султан остављ |
окупало, пре сунца, крај пуне пупољака руже, под вишњом, под исцветалом јабуком, у води са сед |
вају у башти између леха, крај пупољале руже где је ћуп пун воде и ствари с наменом, спремљен з |
егова ханума, и кћи, јединица, лепа као руже што осташе саме у пустој башти његовој, Фати-Султа |
с црвеним табаном и ноктима, вири испод ружичасте, свилене хаљине, златом извезене...{S} Њена м |
а сребро на њено бледо чело; и сања, на ружној јави сања најлепше снове.</p> <p>Кад се виле хва |
„Камењем ме ударали знанци и непознати; ружом... <hi>пријатељ</hi>“.{S} То рече па издахну.</p> |
Нисам мислио да те ударим ни каменом ни ружом; само сам хтео да ти кажем аманет и селам.{S} А т |
; баци се на њега, ама не каменом, него ружом.{S} И види чудо! груди му се расцепише, на двоје, |
е <pb n="128" /> толико?“ Он одговори: „Ружом“. „А, шегу тераш.{S} Како може да расцепи груди р |
{S} Што ближе јутру, све чешће завришти Рузиђар (Ветар), диван арапски коњ, ождребљен близу Мрт |
се зажарило: бесу даје својој невести; рука му пала на искићену јабуку једне мале пушке.{S} Фа |
море</hi>?! цикну мула као гуја љута, а рука му паде на јабуку мале пушке.</p> <p>Паша се помач |
абуком мале пушке где је била Исмаилова рука, кад јој је давао бесу.{S} И врховима својих нежни |
прете, сваки час <pb n="109" /> им пада рука на јатаган или јабуку мале пушке...{S} Зубато сунц |
може, и ако је оволико воли; јер то је рука, истина, девојке <hi>султан</hi> али и његове каду |
говори, прича, и кад види да само мрдне рука младе Арнаутке, нада се песници, те увлачи, несвес |
шка, с искићеном јабуком, где му бејаше рука, кад даваше бесу Фати-султан; све је то тако <hi>с |
ламом, седи мула-Халимовица: обухватила рукама колена, метнула браду на њих, па се клати, дрхти |
кад се сухо накашље, страхује; обухвата рукама колена, наслања браду на руке, и заниха се, сузе |
кћери, твоја младост!“ Па поклопи лице рукама и зајеца како скоро није.{S} Подижу јој се плећа |
весте и измаче се, стаде, с прекрштеним рукама, удно собе, па узе изгледати ханум-ефендију.</p> |
а руке, и заниха се, сузе јој падају по рукама...</p> <p>— Шућур! поче мајка, сад кад јој се кћ |
ошком где су јенђе, умива се, пере уши, руке до лаката, ноге до колена — узима абдест, мрмља мо |
изиђе пред очи као јава; а он јој гледа руке и не мислећи на њен сан, па се неколико пута сеже |
бухвата рукама колена, наслања браду на руке, и заниха се, сузе јој падају по рукама...</p> <p> |
о невесте, подвуче јој засукане, жилаве руке испод леђа, узе је у наручје...{S} Из груди му се |
p> <p>И сурме јој дадоше.</p> <p>Мршаве руке дршћу...{S} Малаксаше...</p> <p>— Немој, чедо, сур |
а оца што јој својом бесом спута и ноге руке, те не може да се и она освети Шемси-паши и за бра |
срмали-колане, обоце, билензуке и беде руке, разбачене, забачене преко главе.{S} Смакле се с г |
не може, онај га свет гледа; и она диже руке, па опет их спушта, свет гледа...{S} И загрлише се |
миљ жуто лице зажарених јагодица, вреле руке, и казује својој кћери е је сутра празник који тол |
се нагла над њу, љуби косу коју су њене руке чешљале, њена љубав неговала, милује мршавом, смеж |
/p> <pb n="146" /> <p>Одлете из мајкине руке соко, не соко, него бели голуб...</p> <p>Уста зане |
за непродат аманет на овом свету дрхте руке: за селам на оном носи се товар од хиљаду ока.{S} |
l>Шахин<ref target="#SRP19070_N2" /> из руке твоје...</l> <l>Аман... аман... јен... ђе...</l> < |
, те јој добро упамтила и очи и лице, и руке и ноге, и стас и ход, све.{S} Беговицу је послао Ш |
ој се свест повратила; отвори очи, сави руке оцу око врата, љуби му браду, и проговори!{S} Прва |
о ћилиму, а он то не гледа, него рашири руке на груди, притисну их, и узе да јечи, да стење; бр |
радује: а Исмаил чучи пред њом, подигао руке, хоће да је загрди а не може, онај га свет гледа; |
пре звер, сад човек, мека срца, завукао руке под појас, хуче; иде око куће, дође пред кућу, а н |
ио лактове на колена а загњурио главу у руке, и по читав сат тако остао.{S} Смишљао је, тако, с |
коју негује материна љубав, још чешљају руке материне...</p> <p>Разговарају се, гледају се; он, |
ске сокаке; а на сапима мазге држали су руке сејмени, обучени у празнично рухо; около их је бил |
не, и кад јој коју нежну каже, и кад је руком омилује...</p> <p>И праштала му.{S} Украо ју је, |
мало хропца, мало грчења...{S} Левом је руком згужвала танку паучину, чаршав на душеку, испружи |
нути својом препланутом и доста рапавом руком.{S} Не пита је шта је снила, да се она, казујући |
мина и јоргована, а мајка је то, својом руком, наместила по јастуку око кћерине главе, по јорга |
ав неговала, милује мршавом, смежураном руком врело чело, као смиљ жуто лице зажарених јагодица |
сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето...{S} Оздравићеш мајци, иншалла’!...</p> < |
сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето.{S} А ако није, ти ухо на срце...{S} Да ти |
не миче.{S} Црмпураста, млада, крупна, руку и ногу као у мушкарца, науснице као у младића, у а |
метне руку на кћерино чело, узме је за руку, гледа је у пуне туге очи, што се стакле од залеђе |
е, метне јој руку на чело, ухвати је за руку.</p> <p>— Ватра, Фати-султан!{S} Грозница?</p> <p> |
час их штипао за образе, час угризао за руку, час ударио по плећима и грудима, час их затварао |
хануме, и робиња, више говоре покретима руку и главе но устима: показују према прозору...{S} До |
/p> <p>Аллааа! простења мула, а не диже руку с груди.</p> <p>— Да те не пробада?</p> <p>— Пробо |
а још се уздржава, као Мифтар...{S} Узе руку, белу, меку као паперје, каква је, по његову мњењу |
рсте, шапће, ниха се, и час-по па метне руку на кћерино чело, узме је за руку, гледа је у пуне |
јој кану на дланове и табане, на нокте руку и белих ножица, као невести; Исмаилова сестра <pb |
шапће молитву; не испушта бројенице из руку...</p> <p>Али Фати би добро само до пролећа, па оп |
анту с косе, на ђул-су с недара, грла и руку...{S} Дечица се грче, прибијају се уз матер, или б |
..{S} Пољубићу му мајци и ногу и скут и руку...{S} Јенђе из Топлице дошле...{S} Јараби шућур!.. |
ан</hi> али и његове кадуне.{S} Он љуби руку само својој мајци, своме оцу, својим старијима; а |
и договорили“...{S} Он је ижљубио мајци руку, и „секао“ црни курбан.</p> </div> <pb n="13" /> < |
не; мулина кћи чучне крај ње, метне јој руку на чело, ухвати је за руку.</p> <p>— Ватра, Фати-с |
ћемо ти Фати-султан, ја бих јој пољубио руку сто пута и секао бих курбан (жртву) црнога овна“.{ |
ја ћу...{S} Мула не доврши, него метну руку на јатаган, па устаде.</p> <p>Паша скочи, и таман |
Не чује се шта им говори; пролази кроз руљу; сви му праве место...</p> <p>И мало, па се граја |
сад мула сиђе с куле, па кроз разјарену руљу, све од једнога до другога, говори им, обавештава |
аду лира уместо хиљаду гроша: и конак у Румелији, и један у Анадолији; и чифлук у Тракији, и је |
ијом; носићемо те у Стамбол, па аде, па румелијска страна, и анадолска, на Босфору, откуд се су |
ва мора, тамо аде, тамо наши конаци, на румелијској страни, и на анадолској, од куда се сунце р |
ако може</hi>, додаје она, и облије јој румен бледо лице.</p> <pb n="65" /> <p>И повраћају је у |
ама је, слухти, дршће... зажариле му се румене јагодице, пламен, сијају очи, две звезде, више, |
суд нареди..., нареди суд да се ископа рупа, да се тај кривац закопа у њу таман до појаса, и з |
њега прође да га каменује.{S} Ископаше рупу, закопаше га онако како је суд наредио; и за триде |
о пукне даска на тавану, или ископа пас рупу крај конака, страх.{S} Да <pb n="88" /> ли је пре |
зими, болна преболна, и где би она дела рухо и оружје брата јединца...{S} Уђе у одају, па кад ј |
ве вез из Смирне.{S} А Фатина спрема, и рухо, дарови од Солуна до Прокупља, донети су на двадес |
осе Фати-султан-хануми постељу, рубље и рухо.</p> <p>Кад харемћаја изнесе из тахтаривана хануму |
а ата, не милује хрта и сокола, не љуби рухо, не плаче над оружјем.{S} Замутиле јој се очи, бис |
по врећу брашна и ћупче масла; купи им рухо.{S} Жене су га много волеле, не толико што је био |
према постељи, чивилук, пун, Исмаилово рухо, Исмаилово оружје...{S} У великом дрвеном кафезу, |
д окрене, све Исмаилово...{S} Исмаилово рухо, стоји сложено у широм отвореним долапима; Исмаило |
хрта и сокола; што ће љубити Исмаилово рухо; што ће плакати над Исмаиловим оружјем, над искиће |
> <p>...{S} И види свадбу.{S} У свечано рухо обучени људи, искићени коњи; пред сватовима велики |
ли су руке сејмени, обучени у празнично рухо; около их је било још, као да су посадили на мазгу |
спремни за пут, на коњма, у празничном руху, оружани до зуба.{S} Кад год прате мулу у сарај, у |
видели да је <hi>телејисана</hi>; а по руху су познали да је из куће богате.</p> </div> <pb n= |
> је Исмаил са себе бело платно...{S} У руху је у коме га је живога гледала...{S} Леп!{S} Даје |
ало јој је мало, „ биљбиљур“, у мршавој руци, тако белој, с црвеним ноктима и дланом, с плавим |
ријом од себе, дуго разговара, и код ње руча, седи до икиндије; после се прашта као да ће Вог з |
снила..., па...{S} Не доврши него белим ручицама, меким као паперје покри очи: да не гледа ноћа |
к-хануму (младу <pb n="34" /> госпођу), с којом се играла као с другарицом, час погледа к врати |
/p> <p>Бедна старица!{S} Ситна, мршава, с очима утеклим у главу, збрчкана, много, не од старост |
Исмаила душом гледа, ту крај капиџика, с Исмаилом у души говори; гледа му очи, њој миле, слуша |
Па ту је међу оружјем и она мала пушка, с искићеном јабуком, где му бејаше рука, кад даваше бес |
доле, код ногу; једна ножица, још бела, с црвеним табаном и ноктима, вири испод ружичасте, свил |
ало, чиста ваздуха ни мало, мирис јела, с одела, дим дувана, угаљ у мангалу, дисање толико душа |
менијим харемима: дугачка поворка кола, с дивним коњима, улази у Прокупље, а хладна Топлица туж |
анџаги-Шериф, с Аја-Софијом, с турбама, с текијама; и тапију од Шама, елмаза, Сирије, и тапију |
њима јунак на ату, у златним хаљинама, с миздраком...{S} Ја сам мислила да је то Исмаил; а оно |
га сетила.{S} Увек се играо с робињама, с црнкињом Ђултер, и Черкескињом Замбак; час задиркивао |
ица са својим рођакама и пријатељицама, с најотменијим харемима: дугачка поворка кола, с дивним |
а која хоће; траже бошчице с јашмацима, с хаљинама за дан, па никако да их нађу.{S} То јест, на |
кћи и оне две дадије, све три на коњма, с белим чаршавима преко бисага, увијене у јапунџа као љ |
лна мулиница, почеше долазити на коњма, с раширеним белим чаршавима преко пупих бисага, да је о |
и ниској одаји наложена је пећ земљана, с крчазима; па ту је и мангал пун распаљена угља, јер н |
бакшиш.{S} Али их претече бела робиња, с дебелим златним ланцем око врата, с великим златним к |
ка, танких ногу а дугачке гриве и репа, с кићеном опремом, с абаијом везеном <pb n="51" /> жеже |
дом, а с лицем свежим, готово без бора, с оком црним и крупним, што с маха на мах сине као у мл |
а кујунџиница, зарфови од сухога злата, с рубинима, крупним смарагдима, сафирима, кутије од срм |
ња, с дебелим златним ланцем око врата, с великим златним карикама у ушима, обучена као каква х |
са житницом удно непрегледног дворишта, с кошевима за кукуруз, с великом коњушницом.{S} То је к |
њци, иду ливадом, зеленом, пуном цвећа, с травом до колена; пред њима јунак на ату, у златним х |
ај-Бурну, где је сарај султан-Махмудов, с Атмејданом, где изгибоше јаничари, са султан-Ахмедово |
говоре хануме.</p> <p>И тај дивни град, с много душа, велики, по мусломански и Стамбол и <hi>Де |
ти га близу невесте и измаче се, стаде, с прекрштеним рукама, удно собе, па узе изгледати ханум |
пуномоћник предаде, исказа; с њим леже, с њим устаје; како ће кроз град с катраном на образу!.. |
<p>...{S} У Топлици је.{S} Код њега је, с њим дању, и ноћу, у кули, и у овој ливади, на месечин |
јавила каткад, прошетала кроз те одаје, с дугачким скутом свилене јој антерије, држећи главу ви |
им јашмаком онако као кад се Богу моле, с бројеницама; провлачи урмине кошчице кроз прсте, шапћ |
њу за људе, нигде госта.{S} Скупише се, с вечери, па се одмах разиђоше, јер се невестин отац оп |
.</p> <p>Тишина, глуха, мртва, само се, с времена на време, чује ноћнога стражара палица, јавља |
у дупље дрвећа и виче, дању, у пролеће, с кукавицама, а ноћу, увек, с кукумавкама.{S} Понекад д |
бичаја ради: јер с обичаја се не плаче, с обичаја се не уздише; а ево где комшилук, где хануме, |
ледног дворишта, с кошевима за кукуруз, с великом коњушницом.{S} То је конак мула-Халимов, у ко |
у, указују равни пошироки и чести зуби, с ивицама и глеђом као у детета.{S} Очију је црних и кр |
и чардаклијом с једнога краја на други, с јабланима око зида и с читавом честом од јасмина, где |
-ђумиш</hi>.{S} У трећој мусафир одаји, с улице, чивилук велики, заузео цео један зид: педесет |
рекла.{S} Лепо, и као некако другарски, с њима, да јој се тајно не подсмевају (јер јавно не сме |
уз врата, одшкринута, приђе Махмуд-беј, с великом белом чалмом и с ћурком до земље, Турчин, ком |
биљбиљур“, у мршавој руци, тако белој, с црвеним ноктима и дланом, с плавим жилама кроз које к |
у пролеће, с кукавицама, а ноћу, увек, с кукумавкама.{S} Понекад дође у Лесковац, где му је де |
афирима, кутије од срме, и један чибук, с великим ћилибаром, за Фатина ђувегију, све филигран р |
пре три године ишао је у женски хамам, с мајком; до пре две године излазиле преда њ девојке, р |
лтан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, |
лтан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, |
лтан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Мурад-беј бу |
лтан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим...{S} Али шта да понављамо.{S} Исти ред ре |
, само ниже речи, као бисер на ибришим, с медом на уснама, са шећером на језику...</p> <p>Мула |
нову сокачку песму, с веселим напевом, с припевом:</p> <quote> <l>А! ха! ха!{S} Дервиш Баба!</ |
е се чува Санџаги-Шериф, с Аја-Софијом, с турбама, с текијама; и тапију од Шама, елмаза, Сирије |
угачке гриве и репа, с кићеном опремом, с абаијом везеном <pb n="51" /> жеженим златом.{S} Кад |
тако белој, с црвеним ноктима и дланом, с плавим жилама кроз које крв струји полако.{S} Гледа с |
даде пуномоћје, кад је венчаше са мном, с поглаваром арнаутскога племена Војњака...{S} Ха-ха-ха |
, са својим харемом и с таквом пратњом, с каквом никада није ишао стиже у Прокупље.{S} Суља је |
ећи ће петли сад, изусти мајка шапатом, с болом, са страхом.</p> <p>Јесте, трећи ће петли; ту ј |
на разговор и договор, и на све друго, с пашиних <pb n="99" /> лепих и слатких речи и његове п |
его би са себи равним кадунама љубазно, с малим благо, са сиротим нежно.</p> <p>Прошетала је ка |
ога племена Војњака!{S} Крупан, наочит, с дугачком, као снег белом брадом, а с лицем свежим, го |
тварао, а после пошао из одаје у одају, с ћошке на софу, у дугачкој антерији, готово као женско |
за женидбу, украли и потурчили девојку, с којом се три године волео.{S} Кад му је украли, разбо |
, и извија кроз нос нову сокачку песму, с веселим напевом, с припевом:</p> <quote> <l>А! ха! ха |
већ Ђурђев дан, јунак Хедрлес, на ату, с миздраком, <pb n="143" /> у златним хаљинама, окупан, |
ражљућена мулу.{S} Арнаути узвикиваху, с времена на време:{S} Алда’!{S} Алла’!</p> <p>Паша ост |
вом џамијом, где се чува Санџаги-Шериф, с Аја-Софијом, с турбама, с текијама; и тапију од Шама, |
, од Исмаилове смрти, свако вече гледа: с ње чита шта јој је писано.{S} Јер она је права муслом |
лам који му пуномоћник предаде, исказа; с њим леже, с њим устаје; како ће кроз град с катраном |
џака</hi> (од колена) срамота говорити; с другима севап.{S} И прву и другу уредбу, веле, нису п |
буди)!</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли |
трепи.</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли |
чином.</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим...{S} Али шта да по |
мамов:</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли |
и стару кадуну!</l> </quote> <p>....{S} С маха на мах припуцају пушке...{S} Јаче кларнет пишти. |
т казне смрћу, досудише му „сургун“.{S} С њим је и његова ханума, и кћи, јединица, лепа као руж |
о...{S} Чује му глас, бесу јој даје.{S} С њом ће увек, овде, у кули, врло великој, дивној као п |
радника, већ робиње, и беле и црне.{S} С првима је, по мњењу „правих турских племићка“, хануми |
глас обори за цигли један тренутак.{S} С виком Мана Кукувије причују му се и мулине речи: ти с |
т, с дугачком, као снег белом брадом, а с лицем свежим, готово без бора, с оком црним и крупним |
стоје према њој као земља према небу, а с којима се може разговарати, па чак и проћеретати, то |
афеза, да је нико не спази; дочекује га с осмехом, испраћа га са сузом, и са жељом, да јој што |
ком и ђелинпули; још је поред ње кутија с дуваном; још испретурани јастуци где су оне с девојач |
где је зелених башта, извора, девојака с великим црним очима, у сеницама, сад...</p> <p>Дође в |
ри, да се не лиши једине наде, састанка с њом на оном свету.{S} И Исмаилова сестра плаче, нарич |
; лице јој шара једна стара Прокупчанка с великом пажњом, јер воли да се сутра Лесковчанке зачу |
ље, на зиму, на цичу, кад другује мачка с мишем...</p> <p>Спавају...</p> <p>А на отвореној ћошк |
ди и пуши.{S} Није скинула ни покривала с главе, а камо ли фереџу; смакла јашмак с усана, окрен |
се уда за другога непуштена.{S} Живела с овим другим мало, па је први тужи.{S} Кад изиђе пред |
мјана из кадионице, испуњава поље, села с кућицама арнаутским, покривеним и сламом <pb n="66" / |
венчање с Џафер-бејом, јер си прво била с њим венчана.{S} После с мула-Халимом, то јест ако...< |
је са селамом пратио тапију од Стамбола с његовим Сарај-Бурну, где је сарај султан-Махмудов, с |
харемом, и пратњу.{S} Виде кад се кола с пашиним харемом зауставише пред капијом Ахмед-хафузов |
Прокупље.{S} Суља је видео пашу, и кола с пашиним харемом, и пратњу.{S} Виде кад се кола с паши |
ци на прозорима, јер се чуло е иде мула с Арнаутима.{S} Чује се топот и вриска атова, из далека |
спавају, и у трећој.{S} Кућа пространа с многим одајама, одаџицима, ћошкама; прозора пуно; на |
су намештене у харему три одаје, једна с улице и две из баште, где пашиница госте прима, што с |
Бог; и прва и друга уредба није пуштена с каквога земаљског престола, него с небеског, исто као |
застане, зажмури, гласно мисли: не зна с кога краја да почне.{S} Пљесну длановима.{S} Уђе њего |
троскот-трави, ослушкују глас мујезина с вита минара, позивање на молитву; једна старица наглу |
це певачице, само се, ноћу, чује буљина с урлањем огладнела вука.{S} Замрзла се Топлица.{S} Цел |
т, напустила и кућу и мужа); остаде она с мулом и дадијама мулине кћери и сина.{S} Па дадије је |
, и нико на то не мисли; нико не склања с ћошке испретуране филџане и џезве, разбацане зилове и |
пашина конака после њена другог венчања с мулом.{S} А у одаји, где сад лежи, према постељи, чив |
>— Да дође, да дође, ха-ха-ха! одговара с прозора куле главом мула, и насмеја се грохотом, а ње |
га лепотана, где се поветарац разговара с Топлицом; где мучи опустела Југ-Богданова кула, гледа |
не погибе син, играо се јуначких игара с топличким момчадма; надскакивао је све младиће из пле |
конака мула-Халимова, очекују господара с ханумом и пратњом...{S} И кад се чу топот коња, небо |
епца, око које су џамије, висока минара с кандилима, испрва као свици по ливади, после јасна, и |
инца, да се та тица злослутница продера с куле њезина оца.</p> </div> <pb n="70" /> <div type=" |
мишљаше, е је прво време туге што ватра с пламеном; после, пламен се угасио, ватра прегорела, о |
ве четири стране, а Исмаил се стропошта с коња, не пустив ни гласа од себе; чу се вриска обезгл |
најпосле, шта ће, узео се играти ораха с црном Ђултер и белом Замбак; а оне му све угађале, ви |
луд глас, то јест, да ће пред падишаха с тужбом против мула-Халима.“ Само мало паша дахну, па |
згуби сласт бостан, и све воће.{S} Духа с околних висова помаман ветар и наноси кишу кроз прозо |
тужно се превија голо дрвеће, јер духа с Јастрепца помаман ветар: у бело се облачи Јастребац, |
ила.{S} Нигде коња, ни вола, ни магарца с угљем...{S} Пролазе турске уске улице, опточене ниски |
, те му се види обријано теме.{S} Стрча с куле, назва Бога Арнаутима; они му Бога прихватише и |
амешали репови, него главе; турски паша с арнаутским мутом.</p> <p>Кад стиже мула-Халим пред са |
еда онда кад очи исколачи, подиже ћулав с темена и устрчи уз степенице као махнит?...</p> <p>Та |
хово Писмо, па наружила лице: липти крв с њега, а она нариче, пролива горке сузе...{S} Хита да |
м леже, с њим устаје; како ће кроз град с катраном на образу!... „Мисли сад, кад ниси пре мисли |
преграда под долапима, у оној одаји где с мајком спава.</p> <p>Туговао, стидео се, и, најпосле, |
...</p> <p>Прокупчани су видели где оде с Арнаутима к Топлици.</p> </div> <pb n="44" /> <div ty |
енчана; и свадба ће јој скоро, чим буде с даровима готова.{S} Мимо кафезе јој пролази младожења |
и мрзи и прети, па му окрете леђа, сиђе с тахта без збогом.</p> <p>Затутњише сарајске степенице |
и не одобравају.{S} Али и сад мула сиђе с куле, па кроз разјарену руљу, све од једнога до друго |
читавим млазевима, а Арнаутка се подиже с обојеним крвљу уснама и зубима, окрете се према Фати- |
може да понови венчање с пашићем, може с мулом, јер је и један и други преко својих пуномоћник |
ритиснуо и брдо и долину, а вуци силазе с планине урлајући, долазе топличким домовима у госте.. |
а ударише у вику, али доцкан: човека је с невестом нестало...{S} На вриску и <pb n="35" /> вику |
убила из дугачке пушке медведа, кад је с планине, по грдном снегу, сишао у село.{S} Нене ми се |
оћје од ње, па изиђоше...{S} Венчаше је с мулом с мирном савешћу.</p> <p>Мула рече паши, е има |
ијукањем диже снежну прашину и сноси је с брда у долине, гради сметове, камо би запали и ати а |
ата, заборави где је...{S} У ђердеку је с невестом...{S} Оживеше приче Мифтарове...; умним оком |
а ногама дочека, чак пред вратима одаје с тахтом; уведе га у одају, посади га на тахт, на своје |
смевају (јер јавно не смеју), и да деле с њом оно што јој зацело на лицу читају, бригу, страх, |
одмор; некад се прошле без оброка, јеле с ногу радећи; и ноћу радиле.</p> <p>А кад ово би готов |
ер си прво била с њим венчана.{S} После с мула-Халимом, то јест ако...</p> <p>Имам ућута, помач |
р, и накитише је другим накитом, гривне с рубинима, обоци са сафирима, челенка са смарагдима... |
ном спавају, мртве уморне, нарочито оне с девојачке стране.{S} Зар су се веселиле само ноћас?{S |
ном; још испретурани јастуци где су оне с девојачке стране спавале; још нису затворени прозори, |
урад-беј јој тражи пуномоћје за венчање с мулом.</p> <p>Ништа.</p> <p>Оба пуномоћника згледаше |
во ћемо ти тражити пуномоћје за венчање с Џафер-бејом, јер си прво била с њим венчана.{S} После |
е је слободна, и може да понови венчање с пашићем, може с мулом, јер је и један и други преко с |
хо на срце...{S} Да ти обновимо венчање с Џафер-бејом...{S} А?{S} Џафер-беј... јок, Бал-беј, та |
рскије, наставља:</p> <p>— Сравни јагње с вуком, сравни цвеће с копривом...{S} Усред зиме имаће |
, те према њену засијаше се оловне капе с врхова витих минара.{S} Улазе у град, пуст, као да му |
је послао Шемси-паша, бојећи се преваре с мулине стране, да му не подметне на испит коју другу |
..{S} О, како је срећан онај који умире с осмехом радости на уснама, са сном који је здрав на ј |
им бором једним, што шушти, и као да се с дусима разговара, седе Фати и Исмаилова сестра, замиш |
под овим бором, што шушти, и као да се с дусима разговара...{S} Тишина, дубока, мртва... чује |
а сина; јенђе помињу Лесковац; онима се с девојачке стране чини као да су поубијани сви грађани |
„ојнак“ растурио његову „купу.“ Игра се с њима у вотњаку, под једним великим шам-дудом, у хладо |
ене, забачене преко главе.{S} Смакле се с главе шамијце и <hi>каикотос</hi>.{S} Тврдим сном спа |
амо срећна, кад овамо није; здружиће се с Исмаилом...{S} Огледало јој је мало, „ биљбиљур“, у м |
а човека; разговараће се, договориће се с мулом да доведе Фати-султан у Прокупље, у свој конак, |
а се играју ораха; нити се играо, ни се с њима разговарао; метнуо би шиљте на праг софе, па би |
кад сам био мали, где нене, веселећи се с другарицама, пуца из две мале пушке од једанпут.{S} А |
; купао се са женама као жена, играо се с девојкама као девојка.{S} И ко зна, још би, да се мај |
а врати кад је ту венчање!{S} Венчао се с невестом њена Бал-беја! „Јазук, јазук!{S} Опет јазук! |
ријатељу, рече скадарски паша (пошто се с мулом изгрли, упита за јуначко здравље, и испушише по |
?</p> <p>— Да се бије.</p> <p>— Како ће с Арнаутима на крај изићи?</p> <p>— Убио је мула-Халиму |
<p>— Сравни јагње с вуком, сравни цвеће с копривом...{S} Усред зиме имаћеш зумбул, Бал-бејове о |
говори ни шта која хоће; траже бошчице с јашмацима, с хаљинама за дан, па никако да их нађу.{S |
је, тешко болује.</p> <p>Кад је венчаше с мулом понова, однесоше је мајци, по њеној жељи; и ник |
Мора опрати блато са својега образа, и с образа својега прадеда... <pb n="87" /> И на образу м |
краја на други, с јабланима око зида и с читавом честом од јасмина, где би се лако скрио човек |
брала је шта је, те се грухне у груди и с дадијама говори шапатом.{S} Боји се буне, да се Арнау |
петак, Шемси-паша, са својим харемом и с таквом пратњом, с каквом никада није ишао стиже у Про |
ђе Махмуд-беј, с великом белом чалмом и с ћурком до земље, Турчин, комшија Фатина оца, пред ког |
евојке?...{S} Она беше удата, а не живи с мужем, те га остави.{S} Млада, а без мужа беше пет го |
прибор за телејисање, мали жути тасови с варком и ђелинпули; још је поред ње кутија с дуваном; |
ко болна, склања се, да је не виде људи с откривеном главом, без фереџе.</p> <p>Чу се из предсо |
лејисана“, у свиленој дугачкој антерији с кћерине свадбе, и провлачи бројенице кроз прсте, шапћ |
ећне дане, и ко зна <pb n="91" /> да ли с успоменама на Исмаила; кад му више не гледа ата, не м |
ст је остави...{S} Кад ништа нису имали с мула-Халимом, плашила је његовим именом сина, кад је |
атлија, и похита, увијен у јапунџе, или с џаком на глави, у дућан; у вече се враћа.{S} Пред веч |
ни из Врање, једни чак из Скопља, дошли с јенђама, све то довела свекрва пашиница.{S} Скоро <pb |
-бејова...</p> <p>Мисли паша, мисли, ни с ким се не разговара.{S} Најпосле смисли: да почне леп |
="22" /> <p>На Арнауте није зажалио; ни с једним фисом није ни у малој задевици, а камо ли да ј |
нежно.</p> <p>Прошетала је каткад, а ни с једном није проговорила, пак ни једну није погледала, |
ли дана, кад ће се појавити тахтаривани с ханумом и кћери њихова чифлук-сахибије.{S} И ето.{S} |
а целим путем, где ће проћи тахтаривани с ханумом и ћерком њихова чифлук-сахибије.{S} Ах! ако с |
ољале руже где је ћуп пун воде и ствари с наменом, спремљен за <hi>Мартифал</hi>.{S} На улици с |
њена реч чује.</p> <p>Мула се договори с пашама, па се врати у Топлицу, каза Арнаутима, пред к |
уштао отуд док не обећа да ће се играти с њим <hi>Шећер-Шербет</hi>; а понекад се и он с њом за |
лимовим сином; после, венчала му се кћи с мула-Халимовим сином; после, убили му зета; после, уд |
после, опет тако; после, воли му се кћи с мула-Халимовим сином; после, венчала му се кћи с мула |
је сестра и љубила Фати-султан, плачући с њом за дуго.</p> <p>Али од тада Фати мулу не двори, н |
да су га хануме сад виделе, како скочи с коња, кад устрча уз сарајске степенице, рекле би: пре |
ахтариван с Фати-султан-ханумом; а овај с њеном мајком однесе се кући Ахмед-хафузовој.{S} На за |
.{S} Ади да није таква, одлетела би јој с рамена глава одавно, нарочито кад хафуз није при себи |
ане цеви, и чу се пуцањ, виде где момак с ата паде... „Јазук!{S} Јазук!{S} Хиљаду пута јазук! ј |
главе, а камо ли фереџу; смакла јашмак с усана, окренула се к Фати-султан па јој, пушећи, гово |
иваном.{S} Млади Арнаути опколили конак с грађанима, па све чешће пуцају мале пушке, јаче бубња |
ета... чевре по чевре, јаглук по јаглук с тавана у сандуке, оне...“ не може да рече „Фати-султа |
ове куле; ваљда се потресе сам светитељ с несреће потомка оних што су се пред њим часним крстом |
>— Па да умрем.{S} Што, Зулфи?{S} Волим с Исмаилом недељу, него без њега век...{S} Он је тамо.. |
ма, покривене дебелим снегом, обрисаним с кровова кошавиним крилима; нико не гледа арнаутску си |
њак са свакојаким воћкама и чардаклијом с једнога краја на други, с јабланима око зида и с чита |
ње, па изиђоше...{S} Венчаше је с мулом с мирном савешћу.</p> <p>Мула рече паши, е има у години |
{S} Прво зажмуре, па поче гушчјим пером с десна на лево...; на колену пише.{S} Испрати писмо по |
султан-ханумино: кад пође читав караван с њеном спремом и даровима од његове куће к Прокупљу, п |
широм, и унесе се у двориште тахтариван с Фати-султан-ханумом; а овај с њеном мајком однесе се |
н, па се покајао, јер вели да се арслан с арсланом бије!...{S} Али тај исти мула признао је и д |
, само замакне за брег по који Арнаутин с пушком о рамену и хртом за собом, иде у лов на зечеве |
hi>Шећер-Шербет</hi>; а понекад се и он с њом затворио, па је тамо плашио, откидао од једнога с |
"34" /> госпођу), с којом се играла као с другарицом, час погледа к вратима, изгледа ханум-ефен |
свуд лупи главом.{S} Пре само није знао с кога ће краја почети; сад краја и не види.{S} Тужбу ј |
откуд се тога сетила.{S} Увек се играо с робињама, с црнкињом Ђултер, и Черкескињом Замбак; ча |
, и што му украо невесту, што се венчао с њом.{S} Али како да се свети мули он, што плаши робињ |
Фати-султан, ј’лдз’м (звездо), што дрво с родом...{S} Знаш такво дрво?{S} Не остављају га на ми |
тена с каквога земаљског престола, него с небеског, исто као оне четири књиге, из којих се чове |
<p>— Претече.{S} Кад би се Шемси ородио с пуномоћником Алаховим, као и са самим Алахом: не би п |
готово празној соби јасно се разумевало с материних усана <hi>Аллах-екбер</hi>, и у томе се зач |
раде на улицу, те закрчило пут, заједно с малским ђубретом.{S} Уклонила честу да не би неко <pb |
ије у обријано теме, изазива му заједно с мирисом бошче дувана рој мисли; и кад се после поноћи |
ије.{S} Ама, ко би био луд да мери перо с оловом?!...</p> </div> <pb n="47" /> <div type="chapt |
кога ће Фати-султан...{S} Спраће блато с образа; пројездиће кроз сав Лесковац, и Прокупље, нек |
имове, а прошарани су јатима врана, што с маха на мах прхну, гачући, као да се од нечега уплаше |
о без бора, с оком црним и крупним, што с маха на мах сине као у младића, не младића просвећена |
овој авлији гар с тенџера?</p> <p>— Гар с тенџера..., не знам, осим за Арапе...{S} За џак:{S} Ш |
тога дана скидао у Ахмедовој авлији гар с тенџера?</p> <p>— Гар с тенџера..., не знам, осим за |
тужно-свечану тишину, да се обрне макар с једним питањем Фати-султан-хануминој мајци, или да је |
.{S} Али ово сад није обичаја ради: јер с обичаја се не плаче, с обичаја се не уздише; а ево гд |
докопала плена...{S} Похита кроз прозор с невестом: спусти се, затутње под њим земља...</p> <p> |
шу, најбоље терзије.{S} На глави му фес с дугачком китом, а испод феса види му се чикмани ћулав |
.{S} Затутњи земља.{S} Лети блато у вис с копита атова и чилих коња, искићена чела и груди, прљ |
и памети, сунце.{S} Сравњује ли се цвет с копривом...</p> <p>А она?{S} И чула свађу, и гледала |
Исмаил-бег видео Фати-султан: једанпут с отлукане, једанпут са зерделије; данас кроз капиџик: |
рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафузову с мула-Халимом, поглаваром фиса Војњаци?</p> <p>— Буди! |
киња, наричући за сином, и скиде шамију с главе, гологлава проклињаше арнаутску силу и турску о |
p>Аллааа! простења мула, а не диже руку с груди.</p> <p>— Да те не пробада?</p> <p>— Прободе ме |
писнуше зурне.</p> <p>И ови у предсобљу с мулине стране весели су; и таман да носе свом господа |
в бисер на грлу, извлачи венедик-кошуљу с мемицама око грла, да се види, смеши се радосним осме |
закон?{S} Зар је по закону венчати жену с другим кад је није први пустио.</p> <p>И... ожени се |
ао Шемси-паши први пут, и кад диже буну с претње и плашења Шемси-пашина; те један старац, који |
ије у репу.{S} И после зар мислиш да су с овом осветом Арнаути готови.{S} Јок.{S} Ништа без крв |
а неколике старице <pb n="32" /> већ су с абдестом готове, па се забрађују јашмаком, приносе бр |
мбер и зумбул-ливанту с косе, на ђул-су с недара, грла и руку...{S} Дечица се грче, прибијају с |
фил из баште, на амбер и зумбул-ливанту с косе, на ђул-су с недара, грла и руку...{S} Дечица се |
апију улажаху стари Арнаути и сјахиваху с коња пред коњушницом.{S} Мула и Арнаутке сјахали су п |
аморила, отежали јој очни капци, она их с муком отвара, и сања, али не више будна, него као у б |
теља, кириџију, који бејаше пошао у Ниш с топличким јабукама.{S} Мула је Арнаутин, али да се об |
S} Пита: „где је Бал-беј?“ А слушкиња: „С ханум-ефендијом, пашо азретлери (светли).“ Одговара м |
рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафуза, са Осман-Џафер-бејем, сином Хајредин-Шемси-пашиним?</p> |
који умире с осмехом радости на уснама, са сном који је здрав на јави сањао!...{S} И робињама м |
ао бисер на ибришим, с медом на уснама, са шећером на језику...</p> <p>Мула пристаде да се Фати |
ула, чека...{S} Дође петак, Шемси-паша, са својим харемом и с таквом пратњом, с каквом никада н |
кој а ниској одаји, са вратима на свод, са шареним таваном, и миндерима около зида, на високом |
спратне куће једне, старе, врло велике, са житницом удно непрегледног дворишта, с кошевима за к |
илају јатаган и две мале пушке пећанке, са сребрним јабукама искићеним драгим камењем, те према |
у ата како ју је ваљало протумачити, и, са Суљом и Саидом, младим Арнаутима из племена кому је |
на, сва је затворена; Турци су, и Срби, са својима код куће, Арнаути око конака мула-Халимова, |
/p> <p>У једној великој а ниској одаји, са вратима на свод, са шареним таваном, и миндерима око |
твоја освета, Аллах! говоре мусломани, са страхом.</p> <p>Киша не престаје, а буде окупише „ле |
в, с Атмејданом, где изгибоше јаничари, са султан-Ахмедовом џамијом, где се чува Санџаги-Шериф, |
тли сад, изусти мајка шапатом, с болом, са страхом.</p> <p>Јесте, трећи ће петли; ту је већ Ђур |
равним кадунама љубазно, с малим благо, са сиротим нежно.</p> <p>Прошетала је каткад, а ни с је |
ођаку цара царева, кћер Ахмед-хафузову, са Осман-Џафер-бејем, сином, Хајредин-Шемси-пашиним?</p |
у као у пролеће.</p> <p>— Нема леша.{S} Са седмога су неба плакале девојке три дана и три ноћи |
друге одлазе, али све тихо и полако.{S} Са „чадром“, кроз капиџике, из целе махале, од јутра до |
по кадивеној хаши, бели се као лабуд; а са зеленог чоханог гуња чепкени, од силнога веза рамени |
из непрегледног вотњака Ахмед-хафузова са свакојаким воћкама, обученим у густо ђурђевско лишће |
пази; дочекује га с осмехом, испраћа га са сузом, и са жељом, да јој што пре дође највећи празн |
еђу собом говоре да су то сузе девојака са седмога неба, што је Фати-султан несрећна.</p> <p>Од |
с рубинима, обоци са сафирима, челенка са смарагдима...: за смрт је спремише као за свадбу.{S} |
бекира, персијским ћилимима, огледалима са стакленим оквиром од сто боја и стотину шара.{S} Нај |
абрани сину да <pb n="78" /> се затвара са Замбак-робињом; а у вече рече паши е је време да се |
.{S} Мајка као да нешто страшно прочита са зажарених јагодица, из оборених очију, те пљесну дла |
ле су из Лесковца јенђе, Шемси-пашиница са својим рођакама и пријатељицама, с најотменијим харе |
ла га дуваном, палила, и гледала старца са сажаљавањем, јер у њему је она, млада, чиста, неиску |
ерна, смелих погледа као мушко; била је са Шемси-пашиницом у јенђебулство, и видела, то јест, в |
су чифлуци, шта је ергела!{S} Да ми је са селамом пратио тапију од Стамбола с његовим Сарај-Бу |
, па би му тешко било у харему, да није са женама научио.{S} Материн јединац, одрастао у харему |
д себе све боје; о силај му три паласке са златним китама; преко рамена му љута арнаутка.</p> < |
од ње некога, те да јој сам каже шта се са Шемси-пашом договорио, не би ли га тада погледала, и |
мула у Топлицу, да каже Арнаутима е се са Шемси-пашом измирио.</p> <p>Никад Арнаути, Војњаци, |
о направи.{S} Ама кад је било, хајде се са Шемси-пашом измири.</p> <p>Мула извуче ћилибар на чи |
некад му воде коња у коњушницу; а он се са сестром, много старијом од себе, дуго разговара, и к |
ле преда њ девојке, развијене; купао се са женама као жена, играо се с девојкама као девојка.{S |
ако не...</p> <p>Не могаде више, јер се са узбуђења и и силнога напрезања закашља: и метнувши н |
ује, кад даде пуномоћје, кад је венчаше са мном, с поглаваром арнаутскога племена Војњака...{S} |
мо је Исмаил ходио, спалио је први мраз са сланом траву, и покрио је први снег, танак, сух земљ |
је га с осмехом, испраћа га са сузом, и са жељом, да јој што пре дође највећи празник — свадба. |
може срамоте, никад ни до века; мисли и са женом се покаткад, дању, а и ноћу, разговара.{S} Она |
и ородио с пуномоћником Алаховим, као и са самим Алахом: не би пашовао у малом Лесковцу, него б |
"73" /> јест, не би била охола, него би са себи равним кадунама љубазно, с малим благо, са сиро |
и виде шта учинише ови ђаволови синови са женском главом и ојађеном мајком, не би им се прошло |
вишњом, под исцветалом јабуком, у води са седам бунара и испод левог воденичког камена, где је |
еднога кириџију, што им је хтео украсти са ливаде козу музару, коју је она врло волела.</p> <p> |
ругим накитом, гривне с рубинима, обоци са сафирима, челенка са смарагдима...: за смрт је спрем |
са улице...{S} Фати-султан лежи наузнак са затвореним очима: очни су јој каици ишарани ситним в |
е и прање пред молитву, и велики вотњак са свакојаким воћкама и чардаклијом с једнога краја на |
оговоре. „Да се однесе онај лепи мангал са звездом и месецом код невесте; ханум-ефенди хоће сам |
об...{S} Збацио <pb n="69" /> је Исмаил са себе бело платно...{S} У руху је у коме га је живога |
га причува, знојава провода, док се он са сестром види, поразговара.{S} По некад му воде коња |
ле.{S} Прилазе к Фати на прстима, и као са страхом, па чучну, ваде из недара по јабуку или круш |
ова грдна срамота.{S} Кад сам је венчао са својим сином, била је <hi>бош</hi> (слободна).{S} А |
ишава, и да <pb n="86" /> гине, заједно са сиротињом, и турском и српском...</p> <p>И најзад, д |
пао, откинуо га бесни север, што час-по са страшним фијукањем диже снежну прашину и сноси је с |
дан мој резил! ...{S} Мора опрати блато са својега образа, и с образа својега прадеда... <pb n= |
еводи...{S} Слуша, прибила се уз прозор са хартијом, крај мајке, прислонила око на парченце ста |
, под харемом женску.{S} Око конака врт са шадрваном између леха, за уживање и прање пред молит |
и-султан: једанпут с отлукане, једанпут са зерделије; данас кроз капиџик: сестра му удесила сас |
етворио у дућану Ахмеда туџара у кадуну са зумбул-очима...</p> <p>— Биће...{S} Свашта може бити |
S} И диже се мирис кроз свежину вечерњу са ливада загрејаних дневном жегом, диже се као дим там |
ени; на тим прозорима нема кафеза, нису са улице...{S} Фати-султан лежи наузнак са затвореним о |
ј носила иду, за смену, и по двојица их са стране придржавају, да се не накрећу.{S} Тахтариван |
P19070_N1"> <foreign xml:lang="tr-Cyrl">Саба олду, ђунеш догду, ујанмаз!</foreign> </note> <not |
.{S} Исмаил!{S} Добро дошао! рећи ће му сабајле сестра.</p> <p>— Ево мене, Фати-султан, кумријо |
да почне лепим.{S} Где не може пушка и сабља, ту ће лепа реч.{S} А мула долази у сарај кад се |
дитељи, моја сестра, него све Прокупље, сав Арнаутлук.{S} Који год ми каже: „Срећна ти невеста! |
ба; и ату му грива врбом накићена...{S} Сав град будан, одавно; искићене му широке кућне стрехе |
з, и био је имам красне Аја-Софије; зна сав мусаф напамет, и познаје све како је у нашем танком |
Спраће блато с образа; пројездиће кроз сав Лесковац, и Прокупље, нека га виде и Турци и ђаури. |
чињена.{S} Је ли?...{S} Овде би требало сав град да плати, Прокупље, ту је крв учињена.{S} Ама |
је, па и њу обузима све већа радост.{S} Савест јој чиста, јер онај глас могао је допрети и до п |
<p>— Ашколсун!{S} Сто пута нека ти жена савет да, једанпут га прими.{S} И ја ћу да примим сад, |
} И ја ћу да примим сад, једанпут, твој савет.{S} Паша Шкодралија ми је као отац, воли ме, јер |
иђоше...{S} Венчаше је с мулом с мирном савешћу.</p> <p>Мула рече паши, е има у години дана мак |
да јој се свест повратила; отвори очи, сави руке оцу око врата, љуби му браду, и проговори!{S} |
у, хуче сву ноћ, док га најпосле сан не савлада.</p> <p>— Нико му се није хтео ни смео светити; |
илијњаче, пуне рода, и илијинске траве, сагореле, сад заливене кишом, на чупаву ћилиму и јастук |
кћер сузама својим, мајкиним сузама не сагори, да се не лиши једине наде, састанка с њом на он |
о рукама...</p> <p>— Шућур! поче мајка, сад кад јој се кћи насмеја.{S} Да Бог да се, кузум, од |
ча царевине српске.{S} Пре српска села, сад лудога Ахмед-хафуза спахилуци...</p> <p>Не прође мн |
јака с великим црним очима, у сеницама, сад...</p> <p>Дође време да се растану; он извади из не |
’на-Ноћ</hi> правно.{S} Њена лепа коса, сад замршена, пала јој је <pb n="59" /> по челу, још те |
пуне рода, и илијинске траве, сагореле, сад заливене кишом, на чупаву ћилиму и јастуку сеном на |
био, и њене усне, најпосле, вреле усне, сад изгореле, много, од силне ватре; очита молитву, ту, |
данас као Персијанац, сутра као Черкез, сад јерлија...{S} Писмо је учио код куће.{S} Мало пише, |
p>У овој кући, до пре неки дан веселој, сад брига, страх и стид, а кад би се нешто ово мерило, |
S} Лесковачки паша, пре надувен, силан, сад љубазан, понизан много, како Турчин може да буде ка |
ан, гологлав, обријане главе, пре звер, сад човек, мека срца, завукао руке под појас, хуче; иде |
ми очи биле књига, писана на арнаутски: сад ту књигу гледам, а ништа не могу да разберем.{S} Да |
само није знао с кога ће краја почети; сад краја и не види.{S} Тужбу је у глави написао и у гл |
— Наведе га <hi>ифрит</hi> (сотона).{S} Сад, у петак који први дође, Шемси ће по лепу Стамболку |
чем...{S} Пушке, сватови, Арнаути...{S} Сад ће да ме воде...{S} Исмаилу...{S} Сад ће трећи петл |
, и крај њега место, свој хаџилук...{S} Сад је у постељи новој; све свила, све кадива, душек, ј |
} Сад ће да ме воде...{S} Исмаилу...{S} Сад ће трећи петли...{S} Дошао Хедрлес...{S} Гледајте н |
о пре дође највећи празник — свадба.{S} Сад је Исмаил-бег видео Фати-султан: једанпут с отлукан |
харему, да је увек мајци пред очима.{S} Сад је ушао у седамнаесту, а до пре три године ишао је |
најући у коме је кадуна њихова муле.{S} Сад чаршија није прошарана, сва је затворена; Турци су, |
сет пута је снашле и пустиле детиње.{S} Сад лежи обезнањена; над њом плаче мулина кћи, а кропе |
Од седам жена имао само петоро деце.{S} Сад једно.{S} Ни једна не беше из његова фиса. „Грехота |
н нестало.</p> <p>И наставише:</p> <p>— Сад је Фати-султан у мулиној кули.{S} Звао је њена оца |
у, па си ишао жмурећи и запао у блато.“ Сад се тих мулиних речи сети, и мисли: „Јесте, мула, бл |
ад чуо Мане Кукувију у својој махали, а сад свако вече.</p> <p>Тишина, глуха, мртва, само се, с |
оликим животима до сад сузе не пусти, а сад за једним кишом их лије.{S} Па бар да се опије, заб |
еко дебелоуснате црне робиње, Ђултер, а сад сама!{S} Слушкиње раде <pb n="76" /> и чуде се што |
а се уморила.{S} Гледала то и ћутала; а сад, има три дана, не гледа, а и дању и ноћу говори.{S} |
, сви отмени хареми, и свирка, песма; а сад нико, и ништа.{S} Тишина.{S} Крај капије је непрест |
чини, никад није чуо у својој махали; а сад, има недеља дана, сваку ноћ, баш око поноћи, кад се |
Аман!{S} Како ми је било онда, Зулфи; а сад!...</p> <p>— Кс’мет (судбина), чучук ханум.</p> <p> |
баба, воли овамо.{S} И пре је волео; а сад ти поручује да не слушаш ни овога ни онога, већ да |
p>Тако у очи Ђурђева дана, и сву ноћ; а сад, у ђурђевску зору:</p> <p>— Отворите пенџере.,..</p |
, била је <hi>бош</hi> (слободна).{S} А сад?...{S} Јазук!{S} Јазук!{S} Јазук! ...{S} Непуштена |
м није поменула, а камо ли човека.{S} А сад га будна пред мајком помиње, жали: у бунилу виче: „ |
љава аљина...{S} И чуо сам, пашо, да га сад зову Шемси-паша „Дангалија“.{S} Што ћу му ја.{S} Са |
мујезин чита вечерњи езан..., навите га сад пред зору, да у зору изнова ради.</p> <p>— Фати, бе |
цем преплануто; бркова још нема, тек га сад гарила мрка наусница, испод које се, при сваком осм |
.{S} А?{S} Говори сад мула?</p> <p>Мула сад опет ћути.{S} Гледа скадарског пашу.</p> <pb n="126 |
?</p> <p>— Убио је мула-Халиму сина, па сад нека испашта.</p> <pb n="46" /> <p>— Ћути!{S} Ко см |
ако што.{S} Гордила се, поносила се, па сад?{S} Док се паша не врати из Прокупља, све је нешто |
Хтео си, учинио си, осрамотио си се, па сад седи, ако хоћеш да се људи не подмигују кад те чарш |
p>— Причај, пријатељу.{S} Слушаћу те од сад па до века.</p> <p>Мула непрестано држи груди, клат |
угог венчања с мулом.{S} А у одаји, где сад лежи, према постељи, чивилук, пун, Исмаилово рухо, |
{S} Да се онда мање гордила, било би је сад мање срамота, и не би пролазила кроз одаје као пета |
је више бунило, ни полусан...{S} Сан је сад...</p> <p>Заспала је, на грудима Исмаилове сестре, |
лековите траве, прошлога лета, тако је сад опорави оно што удари Шемси-паши катран на лице и п |
е.{S} Шемси-паша је на чисто; али му је сад сто пута горе, већи стид, срамота, и жене му се све |
здесет, шездесет три; а да су га хануме сад виделе, како скочи с коња, кад устрча уз сарајске с |
ир-одаје</hi>; а још лепше су намештене сад, кад ово причамо: зидови су им, од <pb n="71" /> по |
је од кад зна за себе, а први пут му се сад учини да не личи на човека, но на вука, или медведа |
их да не учине крви, да га не осрамоте сад под старост — <hi>бесу</hi> је дао...</p> <p>Али ум |
ађу, и гледала песнице, и видела крв, и сад весела, смеши се!{S} Ове две то опазише, па Лесковч |
И што се икад, међу булама, знало, а и сад знаде лека за ову несрећну бољку, <hi>верем</hi>, т |
измирење, други не одобравају.{S} Али и сад мула сиђе с куле, па кроз разјарену руљу, све од је |
устане, осећа се тако лак.{S} И био би сад чак и весео, да не бива нешто што га узнемирује: на |
мали, а и сама га се бојала; а камо ли сад.{S} Кад се мало прибра, стид је обузе.{S} Куд ће од |
оз град с катраном на образу!... „Мисли сад, кад ниси пре мислио.{S} Затвори се у харем, као тв |
испуни одају...</p> <p>— Трећи ће петли сад, изусти мајка шапатом, с болом, са страхом.</p> <p> |
рска ће глава да плати.{S} А?{S} Говори сад мула?</p> <p>Мула сад опет ћути.{S} Гледа скадарско |
угаљ, а неко и на неопранштину; прозори сад затворени, на ћерчивима хартија, ћерчива брашном об |
је лупи у врат песницом; а сирота Фати сад заплака и трипут, уплашено, узвикну аман.</p> <p>Му |
ш“ Мурат-паши, не знајући да се Арнаути сад нису умирили, већ само примирили, јер им нестало пр |
е долазе паше у Топлицу, јер су Арнаути сад...{S} У сарај ћу ја...</p> <p>И кад већил оде, мула |
е, да не види кад јој кћи издише, клечи сад крај ње, јединице своје; заборавила у тешком јаду А |
хоћу да му пратим писмо и у њему селам сад одмах.</p> <p>И отури чибук, а узе: дивит, перо и х |
једанпут га прими.{S} И ја ћу да примим сад, једанпут, твој савет.{S} Паша Шкодралија ми је као |
ви написао и у глави цару поднео, а ево сад где је у глави повлачи, цепа, пали, и пушта пепео п |
е оженило дете (младић) бабом.{S} И ово сад није учињено од обести, већ из освете.{S} Јер мула |
певају кад им ближњи плаче.{S} Али ово сад није обичаја ради: јер с обичаја се не плаче, с оби |
планина, него џин, џински цар, кога до сад нико није видео, само га она гледа.{S} На глави му |
згореле усне.{S} За толиким животима до сад сузе не пусти, а сад за једним кишом их лије.{S} Па |
аше, много, и страсно...</p> <p>О, како сад себе воли, зато што ју је Исмаил волео!...</p> <p>А |
паше, иде, одмах; тако у младости, тако сад.{S} У лов је полазио само на вуке. „Ни на њих не би |
/> окрене; људи, уплашени, ћуте.{S} Јер сад нису замешали репови, него главе; турски паша с арн |
суд, падоше јој оба венчања. „Кога ћеш сад?“ пита је суд. — Ниједнога, одговори она (јер ни ко |
аго...</l> <l>Док се не сване...</l> <l>Сад ће одлетет’, мајко,</l> <l>Шахин<ref target="#SRP19 |
ораше. „Жени ли се отац ћерком?“</p> <p>Сад мула, кад чу пашино поздравље, посла телала да му с |
кћи насмеја.{S} Да Бог да се, кузум, од сада увек смејала!{S} И хоћеш, иншала’! јер ево дошао ј |
алаксаше...</p> <p>— Немој, чедо, сурме сада... да ми те не урекну...</p> <p>Жали је мајка, да |
S} Јер да је, кћери, истина, било би до сада сведока.{S} А где су сведоци?...{S} Нигде једнога. |
...{S} Пред кулом су Арнаути, не као до сада из неколико села, већ из свих, и што је год за пуш |
<pb n="72" /> конци, жице; а хануме као садањи тапетари; оброк им је био одмор; некад се прошле |
мани.“</p> <p>— Јеси ли видела, звездо, садберк-ђул у саксији и у хладовини?{S} Пустио жиле и п |
и почео <pb n="113" /> де вене...{S} За садберк-ђул је башча према сунцу; за танку главу танка |
султан!{S} Грозница?</p> <p>— Грозница, Садије-ханум.{S} Не знам кад ме ухватила.</p> <pb n="93 |
р ме не познајеш?</p> <p>— Познајем те, Садије-ханум, ђозум...{S} Иди под Јастребац...{S} Исмаи |
што смеје, и устаје, хода по соби.{S} А Садије-ханум од тада брата не помену; реч „Исмаил“ заст |
на противника; не слушајући шкргут зуба Садије-хануме: прича јој о младости и лепоти пашићевој, |
сковчанка овако, китила и везла, јер је Садије више не прекида Фати-султан ради; али зачегрља р |
.. невесту његова сина.</p> <p>А кад се Садије-ханум, мулина кћи, врати, затече је страшну, жут |
оја; стриц му је био велики везир, ујак садразам, оба деда паше, рођаци бејелербејови...{S} Мла |
га дуваном, палила, и гледала старца са сажаљавањем, јер у њему је она, млада, чиста, неискусна |
-девојка.</p> <p>— .{S}Ашици, сваки има саз под мишком, зар ниси видео?{S} Од града до града ид |
S} И најпосле моли робињу да јој куца у саз и пева: о севдаху, о ашку, о Меџнуну и Лејли, двоје |
ео?{S} Од града до града иду, ударају у саз, песме ваде и певају, па дођоше и у наш Лесковац, а |
е у хафуз-Ахмедову комшилуку дахира, ни саза, ни зила, нити се гдегод песма чује.{S} Тишина.{S} |
бичај је.{S} Ти тај обичај знаш како си сазнао за себе.{S} За крв или крв или паре; а паша ти с |
чу пашино поздравље, посла телала да му сазове Арнауте; а он се узе полако спремати.{S} Обуче с |
џар, шаир-девојка и ашици!{S} Конопци и сазови.{S} Хм!...</p> <p>— Истина за чудо; ама...</p> < |
21" /> <p>— Да пошаљемо у град Суљу, ја Саида, а, мула?</p> <p>— Још мало...{S} Млад, и луд, па |
ју је ваљало протумачити, и, са Суљом и Саидом, младим Арнаутима из племена кому је он поглавар |
постати мајком).{S} Кад стаде сатирати сакагија нишког паше хергелу, Нишлије се Турци међу соб |
даровима; позлаћене арабеске на тавану сакривене су свиленим материјама, златом везеним, махра |
лла’!...</p> <p>Мајка је узе љубити, да сакрије сузе, јер ако њу још надом заварава, себе више |
, на камили кадуна: јашмак јој све лице сакрио, а очи, плаве као зумбул, преда се гледају.{S} Д |
њ усред бела дана, па...{S} После ће га сакрити на бесу, и ништа.{S} А и кад би га ухватили, ка |
— Јеси ли видела, звездо, садберк-ђул у саксији и у хладовини?{S} Пустио жиле и почео <pb n="11 |
елом ћулаву, бос, у терлуцима од црвена сактијана.{S} Тумара, забринут, луд од бриге; застане, |
о распојас и бос, у терлуцима од црвена сактијана.{S} Брже ходи него досад, мисли на коју ће ст |
емљен за <hi>Мартифал</hi>.{S} На улици салебџије, <pb n="148" /> симиџије, вичу; њачу магарци; |
шао на крај света.{S} Тужан, и несрећом саломљен, натовари мртва сина на Суљина коња, и понесе |
из постеље није устала.{S} Седи, јадом саломљена, у једном куту оне одаје где јој је кћи „теле |
чаршија изиђе да гледа арнаутску силу и салтанат (госпоство); а подједнако се уплашише и Турци |
има; нико не гледа арнаутску силу и <hi>салтанат</hi>, јер свуд капак до капка...; и псе, шугав |
b n="48" /> много је показивао свој <hi>салтанат</hi>, то јест госпоство, јер није желео да га |
, зажмури и почне својим танким гласом, сам говори; мало, па сиђе у башту, мисли да ће му тамо |
, а глас му дрхти, и чисто је промењен, сам га не познаје, чини у се да то неко други говори.{S |
и-паша „Дангалија“.{S} Што ћу му ја.{S} Сам је зарадио то презиме, стекао дангу (ожиљак)...{S} |
куд оде непознат пљачкаш, харамија.{S} Сам би ишао да тражи кћер, а не зна на коју ће страну: |
слободу, то могу; не могу бео образ.{S} Сам га је на комар турио и изгубио.{S} А за каљаво чело |
> га посади до мулина деснога колена, а сам седе према њима.{S} Ту су седели, прво попили по дв |
, пустио га да иде како хоће, полако, а сам је подигао главу, гледа у небо, тражи звезду своје |
е топи за месец дана и више; протера га сам падишах, цар царева, пуномоћник Алахов.{S} Шућур!{S |
</p> <p>А мула:</p> <p>— Е, пашо!{S} Да сам жена, ја бих ти казао у одаји <hi>какву крв</hi>; а |
ија погана, ако искаш, добио је две: ја сам змији размрскао главу, Фати-султан трупину.{S} Оста |
да...</p> <p>— Радује се, али...{S} Ја сам ноћас снила..., па...{S} Не доврши него белим ручиц |
златним хаљинама, с миздраком...{S} Ја сам мислила да је то Исмаил; а оно...{S} Хедрлес (Св. Ђ |
а настави:{S} Џафер-беј је млад, видела сам га једанпут у Есма-кадуне...{S} Леп.{S} А, очи!{S} |
зиђе...{S} Нисам могла спавати, мислила сам, и смислила сам да...</p> <p>— Нека је хаирли (срећ |
могла спавати, мислила сам, и смислила сам да...</p> <p>— Нека је хаирли (срећно)!</p> <p>— Да |
сно поче:</p> <pb n="139" /> <p>— Снила сам ја леп сан; све овце и јагањци, иду ливадом, зелено |
Сву ноћ нисам спавала..., и ти... чула сам где у поноћи изиђе...{S} Нисам могла спавати, мисли |
и казао у одаји <hi>какву крв</hi>; ама сам човек, па не могу.{S} Него ако ти је воља да чујеш |
рнаутка.{S} Колико сам пута гледао, кад сам био мали, где нене, веселећи се с другарицама, пуца |
ље смрт, него ова грдна срамота.{S} Кад сам је венчао са својим сином, била је <hi>бош</hi> (сл |
може бити озго још једну, и две.{S} Кад сам ја била девојка, он је био бећар...{S} Аман!{S} Вис |
на самрти њему у аманет оставио.{S} Кад сам млад био, често ми је писмо праћао, учио ме, светов |
)...{S} Ха, ха, ха!{S} Шта ко чини, све сам себи, и добро <pb n="131" /> и зло...{S} Носи му се |
суђену заову, узвикну: „Вај, ханум, све сам изгубила“!...{S} И ту је ударила у грчевито јецање. |
И ту је ударила у грчевито јецање. „Све сам изгубила!{S} То <hi>све</hi> Исмаил је, мој брат“, |
риград, па му је лако...</p> <p>Паша је сам, сваку ноћ, до глухо доба; седи на једној отвореној |
чана.</p> <p>— Јазук!</p> <p>— И баш је сам украде.{S} Кроз пенџер па на ата...{S} Кириџије су |
ти-султан, кад би нешто хтео да те отме сам падишах, ја бих и њега убио, бесу ти дајем.{S} Знаш |
дана, сваку ноћ, баш око поноћи, кад се сам слободи, и развесели.{S} Јежи му се кожа, и што је |
ну мула-Халимове куле; ваљда се потресе сам светитељ с несреће потомка оних што су се пред њим |
ти мули он, што плаши робиње мишем, а и сам га се готово боји, нарочито пацова, кад се појави и |
много читала, па се слова поабала: или сам ја толико остарео да ништа не видим?</p> <p>Мула ћу |
Гледа да нема код ње некога, те да јој сам каже шта се са Шемси-пашом договорио, не би ли га т |
еном позади од пета др струка.{S} Голем сам пут, пријатељу, учинио, и нека Алах да да ми је за |
гдан, арслан арслана тражи...{S} Арслан сам, пашо, нисам кукавица...{S} Ха-ха-ха-ха-ха! засмеја |
вратим из града радује се....; и видео сам: клања и кад није време молитви...</p> <p>— Кад ово |
ни.{S} Моја је нене Арнаутка.{S} Колико сам пута гледао, кад сам био мали, где нене, веселећи с |
да те ударим ни каменом ни ружом; само сам хтео да ти кажем аманет и селам.{S} А ти знаш, мула |
</p> <p>— Чучук ханум?...</p> <p>— Тамо сам ја била; у сестриној је башчи чучао он, Исмаил...{S |
е за вајду.{S} Ти, мула, пријатељу, чуо сам, хоћеш још да се светиш Шемси-паши?{S} Доста!{S} До |
образ није што прљава аљина...{S} И чуо сам, пашо, да га сад зову Шемси-паша „Дангалија“.{S} Шт |
џије су њега среле.</p> <p>— Онако стар сам!</p> <p>— Ваш сам...{S} Како му је бела брада: има |
ти-султан?</p> <p>— Па... страх ме, јер сам...</p> <p>— Шта, ханум?{S} Чега се бојиш?{S} Венчан |
<p>— Остави мене да зборим, мула, гост сам ти...{S} Тако!{S} Пуши и слушај.{S} Он није џелат, |
већ из освете.{S} Јер мула је дао бесу сам себи да ће паши срамоту за жалост...</p> <p>Трећи д |
а Алахову љубав!...{S} И тамо је ваздух сам мирис...; и тамо је сунце <pb n="142" /> као на ана |
ца Шемси, паша лесковачки! „Ама зар баш сам паша?“ „Не.{S} Заптије из прокупачког сараја.“ И ак |
.</p> <p>— Онако стар сам!</p> <p>— Ваш сам...{S} Како му је бела брада: има деведесет.</p> <pb |
зени тозлуци...{S} Прибила се уз кафез, сама је, слухти, дршће... зажариле му се румене јагодиц |
дебелоуснате црне робиње, Ђултер, а сад сама!{S} Слушкиње раде <pb n="76" /> и чуде се што сама |
алама немирне Мармаре, коме је дала име сама Фати-султан.{S} У ниској, неолепљеној кухини преко |
месецом код невесте; ханум-ефенди хоће сама да кува каву, тамо да је пије и да гледа кад јој о |
говим именом сина, кад је био мали, а и сама га се бојала; а камо ли сад.{S} Кад се мало прибра |
час немирна, хтела би некуд далеко, ни сама не зна куд, на онај брег под Јастрепцем, увијен у |
ушкиње раде <pb n="76" /> и чуде се што сама заповеда, што не креће плећима по стамболски, што |
опија се, заноси се, а очи се склапају, саме...</p> <p>...{S} И видела му душом гроб, на врху < |
улицама без пратње, похиташе у ово доба саме!!{S} Жене!...{S} Буле!!{S} Кад пусте осећањима на |
кћи, јединица, лепа као руже што осташе саме у пустој башти његовој, Фати-Султан...{S} Од рода |
м шиљтетима пуно је будних, и то готово саме јенђе, и ако ће скоро зора, време кад ће Лесковчан |
крадом погледају, и шапћу нешто, кад су саме, осврћу се да их когод не опази, не прислушкује; о |
а га примио на куди.{S} Сами су седели, сами се разговарали нешто, дуго.{S} У собу је ушао трип |
сејмени.{S} Мула га примио на куди.{S} Сами су седели, сами се разговарали нешто, дуго.{S} У с |
родио с пуномоћником Алаховим, као и са самим Алахом: не би пашовао у малом Лесковцу, него би в |
једној дивној мазги, длаке као атлаз, у самим златним китама.{S} Кад би отишао у Прокупље, прој |
пунџа као људи; а дице им је умотано до самих очију.{S} Пођоше по неравну друму, по дебелу снег |
вако вече.</p> <p>Тишина, глуха, мртва, само се, с времена на време, чује ноћнога стражара пали |
, као од воска...{S} Тако умиру, ваљда, само они који немају на души ни трунке греха.{S} А овак |
о појатама, људи по кућама, пуста поља, само замакне за брег по који Арнаутин с пушком о рамену |
ли су се свици, не певају тице, тишина, само онај бор много шушти, и тужно се превија голо дрве |
коме срце било), и он жив, нигде ране, само понека модрица!{S} Кад би четрдесети дан, ето ти ј |
кмоли људи.{S} Умукле су тице певачице, само се, ноћу, чује буљина с урлањем огладнела вука.{S} |
ча мули.{S} Кад мула чу, ништа не рече, само закрвави очима, стисну песнице и рикну.{S} Суља, и |
је, каква је, по његову мњењу и памети, само у оних кадуна које се зову <hi>султан</hi>; узе је |
Али шта да понављамо.{S} Исти ред речи, само место Џавер-бејова имена име мула-Халимово.</p> <p |
а, лепо их гледа, као на јави.{S} Увек, само о Исмаилу говори.{S} Његово јој је име на уснама.{ |
ински цар, кога до сад нико није видео, само га она гледа.{S} На глави му у место круне сахан, |
ађи од овога, у свему, почиње разговор, само ниже речи, као бисер на ибришим, с медом на уснама |
ислио да те ударим ни каменом ни ружом; само сам хтео да ти кажем аманет и селам.{S} А ти знаш, |
падишаха с тужбом против мула-Халима.“ Само мало паша дахну, па опет терет... „Хтео си у луг г |
ла, дрска; говори, прича, и кад види да само мрдне рука младе Арнаутке, нада се песници, те увл |
је она, млада, чиста, неискусна, видела само уцвељена оца, и кад уздахне, и кад јој коју нежну |
не леже, мало, мало, па белој робињи на само, на ухо: „Зулфи!{S} За Божју љубав!{S} Носи шиљте |
ати-султан трупину.{S} Остаде јој читав само реп...{S} Нека јој га, нека се заките њим Турди... |
ола висока, и у лето пуна лишћа, ама је само гледамо; јер зашто бисмо на њу каменицама?...{S} З |
, то је истина, ама није муж...; муж је само по имену, ааа?“ И загледа се стара у кћерину угаше |
је, пита, а она јој не одговара, но је само гледа и пушта неке чудновате гласове.{S} Од силног |
илова сестра).... осмех, радостан, није само на уснама, разлио се по целом лицу нежном, као од |
ам година од то доба, од његове девојке само пепео, ваљда, јер је умрла још прве године пошто с |
девојачке стране.{S} Зар су се веселиле само ноћас?{S} Где је <hi>Хамам</hi>?{S} Где <hi>Девоја |
атварајући очи, као обично, јер хоће не само да чује, него и да види шта му одговара.{S} Пита: |
аза, свуд зид, свуд лупи главом.{S} Пре само није знао с кога ће краја почети; сад краја и не в |
јест госпоство, јер није желео да га се само боје, него и да му се диве, да се застиде од његов |
лемена кому је он поглавар.{S} Смеје се само кад је врло љут.{S} Кад се некад пред кулом насмеј |
ду пута јазук!...{S} Ама није.{S} То се само тако пронело...{S} Позваћу мула-Халима, и ако није |
магарца искићена врбом толико, да му се само уши виде, и извија кроз нос нову сокачку песму, с |
забрађен великим пешкиром тако да му се само очи виде, ускочи кроз прозор.{S} Једним кораком до |
е је Цигани, јер Арнаути, Војњаци, носе само мртву жену, „за севап“.{S} За тахтариванима, одмах |
стушастих атова, бију земљу копитама, и само што их додирнуше стрменом, раширише ноздрве, полет |
е у конак Турци и Арнаути Прокупчани, и само Турци Лесковчани; међу њима су пуномоћници и сведо |
по неравну друму, по дебелу снегу; али само мало, па наиђоше на пут очишћен; мноштво сељака, ч |
гу; а нашем се венчању нисмо обрадовали само ми, или само наши родитељи, моја сестра, него све |
е венчању нисмо обрадовали само ми, или само наши родитељи, моја сестра, него све Прокупље, сав |
и стас... „Мифтара је затекла у постељи само једна јутарња молитва, мене ће три“...{S} Мисли, м |
адостан, весео, говори да му је по вољи само ово кћерино венчање; синоћ су и слуге и слушкиње ч |
њачком мули жене.{S} Од седам жена имао само петоро деце.{S} Сад једно.{S} Ни једна не беше из |
младости, тако сад.{S} У лов је полазио само на вуке. „Ни на њих не бих, говорио је, кад бих им |
казујући му сан, још више не уплаши, но само рече;</p> <p>— Ја се не чудим теби, назли-Стамболк |
ице из руку...</p> <p>Али Фати би добро само до пролећа, па опет рђаво, потајне грознице, кашаљ |
ући да се Арнаути сад нису умирили, већ само примирили, јер им нестало праха и олова.{S} Кријућ |
i> али и његове кадуне.{S} Он љуби руку само својој мајци, своме оцу, својим старијима; а Фати- |
Уплашила се, па се онесвестила.</p> <p>Само мало, па дође к себи, још блеђа, још жућа.{S} Мули |
оли ме, јер ме мој отац, његов друг, на самрти њему у аманет оставио.{S} Кад сам млад био, чест |
кше.{S} Зна она, мусломанка, да ко жељу самртнику не испуни, четрдесет дана га Алах не погледа; |
ио, откидао од једнога старога дишћурка самур, па јој то метао у недра, вичући:{S} Сичан!{S} Си |
к као селвија, очи му као у шаина, веђе самур, уста стамболски дивит!{S} Кад узјаше ата па прођ |
.{S} Није више бунило, ни полусан...{S} Сан је сад...</p> <p>Заспала је, на грудима Исмаилове с |
хуче ту, хуче сву ноћ, док га најпосле сан не савлада.</p> <p>— Нико му се није хтео ни смео с |
ултан се спрема за <pb n="135" /> мртви сан.{S} Што би имама, дервиша, па и попа, све јој очита |
паперје покри очи: да не гледа ноћашњи сан, што јој изиђе пред очи као јава; а он јој гледа ру |
вичај, кад би могла да заборави ноћашњи сан.{S} Па гледајући у њега поче, лепо, лепим наречјем |
а он јој гледа руке и не мислећи на њен сан, па се неколико пута сеже и не смеде их додирнути с |
све у оном положају у коме их је украо сан.</p> <p>Па и у другој одаји спавају, и у трећој.{S} |
p> <pb n="139" /> <p>— Снила сам ја леп сан; све овце и јагањци, иду ливадом, зеленом, пуном цв |
је шта је снила, да се она, казујући му сан, још више не уплаши, но само рече;</p> <p>— Ја се н |
на она: тахтариван из џамије — мртвачки сандук; конак на брегу под Јастрепцем — гроб.{S} Фати б |
њено свадбено одело, но покров, за њен сандук...{S} А кад се спусти ноћ, хануме узеше да се ве |
е по чевре, јаглук по јаглук с тавана у сандуке, оне...“ не може да рече „Фати-султан-ханумине“ |
} Пуни рафови понуда, баница у бакарним сановима, грожђе из туршије у земљаним зделама, и мушму |
а султан-Ахмедовом џамијом, где се чува Санџаги-Шериф, с Аја-Софијом, с турбама, с текијама; и |
коло а дуси блуде земљом, на месечини, сања и мање болно срце, и не оволико растужена душа; сн |
њене капке, очи су се склопиле...{S} Не сања више будна.{S} Није више бунило, ни полусан...{S} |
ој очни капци, она их с муком отвара, и сања, али не више будна, него као у бунилу, у полусну.. |
гране сипа сребро на њено бледо чело; и сања, на ружној јави сања најлепше снове.</p> <p>Кад се |
њено бледо чело; и сања, на ружној јави сања најлепше снове.</p> <p>Кад се виле хватају у коло |
ли дадију, јер осећају у сну хладноћу и сањају: мања, где их мајка купа у хладној води; већа, г |
hi> (суда), мимо који пролажаше Исмаил, сањајући о својој првој ноћи.{S} Глухо и мртво Прокупље |
а уснама, са сном који је здрав на јави сањао!...{S} И робињама мило, и мулиној кћери, што су ј |
их коња, искићена чела и груди, прља им сапи, гриве и кићену опрему.{S} Сејмени јуре за Арнаути |
и, обично, кроз све турске сокаке; а на сапима мазге држали су руке сејмени, обучени у празничн |
ули, врло великој, дивној као падишахов сарај, коју је обасјало, сву, сунце, од Јастрепца, око |
...{S} Мула дође у Прокупље, сјаха пред сарај, нема заптија.{S} Из сараја не изиђе очајан, но м |
мутом.</p> <p>Кад стиже мула-Халим пред сарај, притрчаше пашини сеизи те ухватише под њим ата: |
у прошао прокупачке улице, и дошао пред сарај.</p> <p>Кад угледа мртва сина, испружена, у локва |
Стамбола с његовим Сарај-Бурну, где је сарај султан-Махмудов, с Атмејданом, где изгибоше јанич |
есковцу...{S} Хоће да опколе прокупачки сарај...{S} Сва чаршија затворена...{S} Свуда капци на |
његов Бал-беј; пролази мимо прокупачки сарај; засијаше се кроз пушкарнице пушчане цеви, и чу с |
о је улак... дошао ми мула у прокупачки сарај на договор.“ Данас, сутра, прексутра...{S} Прексу |
ша мула-Халима, да му дође у прокупачки сарај, говори под кулом Суљи старешина сејмена.</p> <p> |
вио Шемси-паша, да му дође у прокупачки сарај.{S} Силистер изврши пашину заповест.{S} И већ до |
мом пратио тапију од Стамбола с његовим Сарај-Бурну, где је сарај султан-Махмудов, с Атмејданом |
е у Топлицу, јер су Арнаути сад...{S} У сарај ћу ја...</p> <p>И кад већил оде, мула позва Арнау |
лико месеца украде девојку, што отиде у сарај паши, што прими у аманет од своје кћери невесту с |
бља, ту ће лепа реч.{S} А мула долази у сарај кад се год позове.{S} Зваће и свога пријатеља и д |
ружани до зуба.{S} Кад год прате мулу у сарај, увек се обуку, наките коње.{S} И мула се онако о |
м паша?“ „Не.{S} Заптије из прокупачког сараја.“ И ако се говори шапатом, све у двоје, ипак се |
аша, фукару, ону тројицу из прокупачког сараја, што оставише децу без родитеља и хранитеља, где |
му год дође <hi>селам</hi> (поздрав) од сараја, то јест од паше, иде, одмах; тако у младости, т |
, сјаха пред сарај, нема заптија.{S} Из сараја не изиђе очајан, но махнит, из очију му лете вар |
е пушке кроз пушкарнице прокупачког <hi>сараја</hi> (суда), мимо који пролажаше Исмаил, сањајућ |
ђе с тахта без збогом.</p> <p>Затутњише сарајске степенице и зарза мулин ат, прими господара и |
иделе, како скочи с коња, кад устрча уз сарајске степенице, рекле би: преварила си се, стара: н |
тан“.{S} Хода, хода паша по прокупачком сарају, и мисли.{S} Омален, црн, зелених живих очију, и |
прошло наште срца.</p> <p>У прокупачком сарају, Шемси-паша га на ногама дочека, чак пред вратим |
Писмо је учио код куће.{S} Мало пише, у сарају, код оца, много се игра ораха.{S} Страстан је иг |
ек, јорган по јорган из мусафир-одаје у сарачану, тамо...“ не изусти „камо се у годину дана јед |
, час их затварао у једну сасвим мрачну сарачану, нарочито Замбак-робињу, и није је пуштао отуд |
и једна Черкескиња.{S} Мирише капама и сарма из сахана „капаклија“ на мангалима крај огњишта, |
чистим уснама њене чисте усне, као што сарош-каранфил, посрнув, први цвет до себе додирне...{S |
е, и од љубави посрну као од поветарца „сарош каранфил,“ додирну својим чистим уснама њене чист |
лашено, јер јој се учини да није баш... сасвим паметан.</p> <p>А да ли види он, оџаковић, паша, |
аве место...</p> <p>И мало, па се граја сасвим стиша; Арнаути се разиђоше, сваки отиде својој к |
обрве беле, дугачке, наднеле се над очи сасвим; дуга брада, проседа, округло подшишана, затрепе |
ама дан, у постељи два: тако, тако, док сасвим не леже...{S} Сирота!{S} А док сасвим не леже, м |
к сасвим не леже...{S} Сирота!{S} А док сасвим не леже, мало, мало, па белој робињи на само, на |
ћима и грудима, час их затварао у једну сасвим мрачну сарачану, нарочито Замбак-робињу, и није |
ј хануми на тужбу плачући; а кад ханума саслуша девојче, отеже:{S} Аааа!{S} И забрани сину да < |
; данас кроз капиџик: сестра му удесила састанак.{S} Фати-султан, чучећи на зеленој трави, сва |
с му је било виђење.{S} Овде им је први састанак, а где ће им бити други, Алах зна...</p> </div |
а не сагори, да се не лиши једине наде, састанка с њом на оном свету.{S} И Исмаилова сестра пла |
зи по мене, благо мени!“...{S} Зна дан, сат, час његова доласка.</p> <p>„На Ђурђев дан ће доћи, |
удала она не зна за мирно проведен дан, сат, увек у страху, да јој се муж не опије, да не виче, |
и...{S} Дошао Хедрлес...{S} Гледајте на сат...</p> <p>И тихо, тихо, а ипак разумљиво, чу се из |
аће трећи петли...</p> <p>— Гледајте на сат...{S} Спремајте ме...{S} Завијајте ме..., не... огл |
ена а загњурио главу у руке, и по читав сат тако остао.{S} Смишљао је, тако, седећи на прагу, к |
!{S} И хоћеш, иншала’! јер ево дошао је сат да се и твоја реч чује.{S} Фати, ђозум!{S} Твоја ма |
Ђорђе)...{S} Благо мени!...{S} Навијате сат увек кад мујезин чита вечерњи езан..., навите га са |
кад кокошке иду на седало пре одређена сата.{S} Танка глава куд ти оком.{S} Дебела глава ни та |
кожа, и што је у души зидао за неколико сата, то Манов глас обори за цигли један тренутак.{S} С |
ме, чује ноћнога стражара палица, јавља сате:{S} Так!{S} Так!{S} Так! и викне Мане Кукувија:{S} |
је хтела постати мајком).{S} Кад стаде сатирати сакагија нишког паше хергелу, Нишлије се Турци |
тешко томе, не окани га се докле га не сатре.{S} А кад му год дође <hi>селам</hi> (поздрав) од |
з Прокупља стижу паши гласови, у сваком сату по један, е се буна не стишава, е су друмови посед |
м пуномоћник, хоћеш ли да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафуз |
удем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафуз |
удем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафуз |
ДИМИТРИЈЕВИЋА</p> <p>ФАТИ-СУЛТАН</p> <p>САФИ-ХАНУМ</p> <p>МЕЈРЕМ-ХАНУМ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТ |
злата, с рубинима, крупним смарагдима, сафирима, кутије од срме, и један чибук, с великим ћили |
им накитом, гривне с рубинима, обоци са сафирима, челенка са смарагдима...: за смрт је спремише |
она гледа.{S} На глави му у место круне сахан, из кога се лије сребро и пада кроз борове гране |
S} Чује ход из далека...{S} На глави му сахан из кога се лије сребро и пада кроз борове гране н |
је ту башта онога света...{S} Из онога сахана пало је сребро, не, олово на њене капке, очи су |
Черкескиња.{S} Мирише капама и сарма из сахана „капаклија“ на мангалима крај огњишта, а ове то |
аривани с ханумом и кћери њихова чифлук-сахибије.{S} И ето.{S} Јутро је, рано јутро, дршћу од з |
ривани с ханумом и ћерком њихова чифлук-сахибије.{S} Ах! ако се удаје врањскога паше кћи у Леск |
а пала, мртву.{S} Још исти дан, Арнаути сахранише, по обредима мусломанске вере, жену и сина св |
и да им „виђење“ буде пре свадбе.{S} Не сачека свадбу; данас му је било виђење.{S} Овде им је п |
{S} Пашиница покварила обичај, да би се сачувала од погледа тајно подсмешљивих, и запиткивања с |
а да је то Исмаил; а оно...{S} Хедрлес (Св. Ђорђе)...{S} Благо мени!...{S} Навијате сат увек ка |
ва муле.{S} Сад чаршија није прошарана, сва је затворена; Турци су, и Срби, са својима код куће |
месец изиђе, пође небом ведрим, мирише, сва, на копитњак, на омиљен, на одољен, на мајкину души |
} Фати-султан, чучећи на зеленој трави, сва у бело, личи на љиљан.{S} А и она је као љиљан, чис |
од старости, него од болести у крстима; сва се тресе а ипак кочоперна, смелих погледа као мушко |
} Хоће да опколе прокупачки сарај...{S} Сва чаршија затворена...{S} Свуда капци на пенџерима... |
д цвета кукурек, кад ниче трава: кад се сва природа из мртвога сна буди, Фати-султан се спрема |
, да јој што пре дође највећи празник — свадба.{S} Сад је Исмаил-бег видео Фати-султан: једанпу |
>II</head> <p>Фати-султан је венчана; и свадба ће јој скоро, чим буде с даровима готова.{S} Мим |
тер пребројила колико је дана до његове свадбе, па толико зрна пасуља метнула у чпаг његових ши |
у свиленој дугачкој антерији с кћерине свадбе, и провлачи бројенице кроз прсте, шапће нешто, ш |
носи, гледајући да им „виђење“ буде пре свадбе.{S} Не сачека свадбу; данас му је било виђење.{S |
, и уздише: чини јој се да то није њено свадбено одело, но покров, за њен сандук...{S} А кад се |
...{S} Што плачу кад слушају ову песму, свадбену, отац, мајка...{S} Ја не плачем...{S} Пушке, с |
д дарова ни од спреме, кад би се понова свадбовало да је готово; а кад се врати, па јој каза шт |
арагдима...: за смрт је спремише као за свадбу.{S} Дан смрти је већи празник од дана рођења, и |
обуку хаљину коју јој Исмаил правио за свадбу, да јој метну на грло бисер што јој Исмаил дао з |
„виђење“ буде пре свадбе.{S} Не сачека свадбу; данас му је било виђење.{S} Овде им је први сас |
ле, тако по вас дан, неколико дана пред свадбу; а пашиница се појавила каткад, прошетала кроз т |
ило, ко зна шта би претегло.{S} До пред свадбу сваку ноћ, до зоре, сви отмени хареми, и свирка, |
оследњи, једини...</p> <p>...{S} И види свадбу.{S} У свечано рухо обучени људи, искићени коњи; |
ије да му је мучно наћи пара.{S} У кући свађа, сваки час; али, пуста младост!{S} Фати-султан је |
р се невестин отац опио, па се побојаше свађе, и какве несреће усред највећега весеља.{S} Гости |
т с копривом...</p> <p>А она?{S} И чула свађу, и гледала песнице, и видела крв, и сад весела, с |
ађани Прокупља, попаљени сви домови, па свака своје жали, над својим добром нариче; жури се да |
Прокупље долази, и ради ње свако јутро, сваке икиндије мимо њену кућу пролази: бели му се хаљин |
а.{S} Голубарник му је пун голубова.{S} Сваке године спреми по једнога петла за бој.{S} Лани му |
-паша убио.{S} Помиње јој привиђење.{S} Сваке ноћи у глухо доба, вели, види мајку; хода по кули |
испрекидано, одмарајући се готово после сваке речи:</p> <p>— Кажи селам Шемси-паши, џелату: хоћ |
му је мучно наћи пара.{S} У кући свађа, сваки час; али, пуста младост!{S} Фати-султан је ипак в |
ултан е ће на испит, од тада је весела, сваки час се за понешто смеје, и устаје, хода по соби.{ |
на, Арнаути љути: шкргућу зубма, прете, сваки час <pb n="109" /> им пада рука на јатаган или ја |
раја сасвим стиша; Арнаути се разиђоше, сваки отиде својој кући; мула се попе на кулу, оборене |
авио, сваки рече аферим! одавде што би, сваки би рекао јазук!{S} Алах за један грех једну казну |
р (песник)-девојка.</p> <p>— .{S}Ашици, сваки има саз под мишком, зар ниси видео?{S} Од града д |
паши?{S} Доста!{S} Довде што си правио, сваки рече аферим! одавде што би, сваки би рекао јазук! |
да потоне, жалост ће на воду да искочи: сваки ће узети да жали Шемси-пашу.</p> <p>— Тако, тако, |
па ево га Хедрлес, красан ваздух...{S} Сваки дан ће топлије...{S} Начинићемо ти леп тахтариван |
на, о несрећној љубави двоје младих.{S} Сваки их жали; погађају ко је убио Исмаила.</p> <p>Дана |
анина.{S} Зашто га уби нико не знаде; а сваки знаде да му млади ћатиб не бејаше ништа учинио.{S |
оли, и ако је никад није видео; ради ње сваки дан у Прокупље долази, и ради ње свако јутро, сва |
у, псују, прете и ударају коње стрменом сваки час; а кад дођу близу каквога дрвета, опале, неки |
једна звезда коју, од Исмаилове смрти, свако вече гледа: с ње чита шта јој је писано.{S} Јер о |
уо Мане Кукувију у својој махали, а сад свако вече.</p> <p>Тишина, глуха, мртва, само се, с вре |
сваки дан у Прокупље долази, и ради ње свако јутро, сваке икиндије мимо њену кућу пролази: бел |
који је трипут у Цариград ишао, и тамо свако чудо видео, мишљаше, е је прво време туге што ват |
еже се његов глас далеко, језа подузима свакога који га чује.{S} Турци, враћајући се из каване, |
д слушкиња, свакој је понешто наредила, свакој покоју благу рекла.{S} Лепо, и као некако другар |
целом ногом.{S} Колико је год слушкиња, свакој је понешто наредила, свакој покоју благу рекла.{ |
о би готово, пашиница пусти глас, да је свакој жени, без разлике вере, слободно доћи и видети, |
непрегледног вотњака Ахмед-хафузова са свакојаким воћкама, обученим у густо ђурђевско лишће до |
прање пред молитву, и велики вотњак са свакојаким воћкама и чардаклијом с једнога краја на дру |
ој се мирној и доброј, милостивој према сваком, што подиже очи к небу кад је когод увреди и узв |
арила мрка наусница, испод које се, при сваком осмејку, указују равни пошироки и чести зуби, с |
p> <p>Из Прокупља стижу паши гласови, у сваком сату по један, е се буна не стишава, е су друмов |
својој махали; а сад, има недеља дана, сваку ноћ, баш око поноћи, кад се сам слободи, и развес |
д, па му је лако...</p> <p>Паша је сам, сваку ноћ, до глухо доба; седи на једној отвореној ћошк |
особ скува; сипе, промућка и опет сипе: сваку по на особ послужује.{S} Дим дувана колута се, но |
Из те џезвице таман филџан каве.{S} За сваку по на особ скува; сипе, промућка и опет сипе: сва |
зна шта би претегло.{S} До пред свадбу сваку ноћ, до зоре, сви отмени хареми, и свирка, песма; |
ама љубиће је драго...</l> <l>Док се не сване...</l> <l>Сад ће одлетет’, мајко,</l> <l>Шахин<re |
“.{S} Јер те што нису звате њену сину у сватове, она је пресудила, е нису ни њенога друштва дос |
ке, све које нису позвате пашину сину у сватове.{S} Остављајући обуће још пред кућним вратима, |
, мајка...{S} Ја не плачем...{S} Пушке, сватови, Арнаути...{S} Сад ће да ме воде...{S} Исмаилу. |
рухо обучени људи, искићени коњи; пред сватовима велики барјак... трка, вриште ати; зурне и бу |
пише каву и шербет и водише разговор о свачему, о прошлом срећном времену, о јунаштву, и о мла |
са зумбул-очима...</p> <p>— Биће...{S} Свашта може бити.{S} А Шемси-паша ако је изгубио образ |
зео цео један зид: педесет „ката рубе“, све свила из Дијарбекира, све вез из Смирне.{S} А Фатин |
пушку дошло је, па све оружано до зуба, све шкрипи зубма, све тајно прети паши, највише несрећн |
, јоргани, јастуци, све свила и кадива, све везено златом.{S} У дну друге мусафир-одаје читава |
на шареним шиљтетима поред миндерлука, све у оном положају у коме их је украо сан.</p> <p>Па и |
Прокупља, све је нешто лепо очекивала, све се добру надала, те није дирнула ништа ни од дарова |
.{S} Сад је у постељи новој; све свила, све кадива, душек, јорган, јастуци, све извезено златом |
д?{S} Док се паша не врати из Прокупља, све је нешто лепо очекивала, све се добру надала, те ни |
, једни чак из Скопља, дошли с јенђама, све то довела свекрва пашиница.{S} Скоро <pb n="29" /> |
све оружано до зуба, све шкрипи зубма, све тајно прети паши, највише несрећној Фати-султан.{S} |
ршу: пуста остадоше поља, празна гумна, све се то, и мушко и женско, и старо и младо, подигло к |
н.{S} Што би имама, дервиша, па и попа, све јој очита молитву, једну, две, дуге молитве; а на њ |
„ката рубе“, све свила из Дијарбекира, све вез из Смирне.{S} А Фатина спрема, и рухо, дарови о |
у пепелу крај ниског а широког огњишта, све је будно; и ашчике, и слушкиње из целе махале, и не |
чи и лице, и руке и ноге, и стас и ход, све.{S} Беговицу је послао Шемси-паша, бојећи се превар |
мало час на доксату каву кувала; а ове, све, скочише и похиташе за мангал: даће свекрва пашиниц |
ојавише се мулина кћи и оне две дадије, све три на коњма, с белим чаршавима преко бисага, увије |
веше жене, Туркиње, Српкиње и Јеврејке, све које нису позвате пашину сину у сватове.{S} Оставља |
а.“</p> <p>Тако говоре, и Турци и буле, све у двоје, шапатом, у Прокупљу, по Лесковцу, Нишу и В |
лаче.{S} Јер у кули, куд се код окрене, све Исмаилово...{S} Исмаилово рухо, стоји сложено у шир |
у и <pb n="35" /> вику ханума и робиње, све се избудише, појурише.{S} Фати-султан-ханумина мајк |
="94" /> боље дане: све више вене лице, све се чешће чује сух кашаљ, из груди...{S} А мула све |
у сведоци, ту онај Сведок што све види, све чује, кад даде пуномоћје, кад је венчаше са мном, с |
нији, и као да се све више нешто стиди, све више избегава кћер; не посипа пиринач по гробу свој |
иљак)...{S} Ха, ха, ха!{S} Шта ко чини, све сам себи, и добро <pb n="131" /> и зло...{S} Носи м |
еликој одаји, и припалише им се чибуци, све мула-Халимови; а овамо, код Фати-султан, Лесковчанк |
је сложени су душеци, јоргани, јастуци, све свила и кадива, све везено златом.{S} У дну друге м |
ла, све кадива, душек, јорган, јастуци, све извезено златом.{S} Ту су јој постељу родитељи за ђ |
.. дух је то, Исмаилов, мирис тако јак, све јачи, као да је ту башта онога света...{S} Из онога |
куда се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето.{S} А ако није, ти ухо на срце...{ |
ткуд се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето...{S} Оздравићеш мајци, иншалла’!. |
S} И људи и жене о овом говоре шапатом, све у двоје.</p> <p>— Ако је <hi>ово</hi> истина, како |
ачког сараја.“ И ако се говори шапатом, све у двоје, ипак се рашчу, за час, по делом граду; а и |
имала!</p> <p>— К’смет!</p> <p>Шапатом, све у двоје, али од уста до уста...{S} Мула дође у Прок |
и несуђену заову, узвикну: „Вај, ханум, све сам изгубила“!...{S} И ту је ударила у грчевито јец |
пат је то, Исмаилов, дисање, тако јако, све јаче, као да су се скупили око ње сви ноћни дуси... |
света, па све лепо обучено, све весело, све се радује: а Исмаил чучи пред њом, подигао руке, хо |
где је пуно света, па све лепо обучено, све весело, све се радује: а Исмаил чучи пред њом, поди |
великим ћилибаром, за Фатина ђувегију, све филигран рад; па силно посуђе, па легени и ибрици о |
ла сиђе с куле, па кроз разјарену руљу, све од једнога до другога, говори им, обавештава их, мо |
летео — мноштво је.{S} Што ближе јутру, све чешће завришти Рузиђар (Ветар), диван арапски коњ, |
пет рђаво, потајне грознице, кашаљ сух, све чешће...{S} Ах, пролеће!{S} Кад се топи снег и буја |
тају, ту да се изврши понова венчање... све да буде по оном реду, који је у својој глави одавно |
ко прођу; ако из Лесковца у Ниш тако... све раја, кулук, од свију кулука најтежи, и што се тело |
еднога, а по душу сиромаха другога, не: све један долази...{S} Азраил, па Азраил.{S} Тако, пашо |
иоткуд нада на <pb n="94" /> боље дане: све више вене лице, све се чешће чује сух кашаљ, из гру |
коприве, расковника, и још пуно трава; све се окупало пре сунца; а Фати-султан-хануму ће после |
прозора пуно; на прозорима нигде капка; све широм отворено.{S} Месец, пун, обасјао хануме, њихн |
наредила те се јасминова честа посекла; све се пребацило преко високе ограде на улицу, те закрч |
девојке, и млади људи, и момци, и деца; све се већ окупало, пре сунца, крај пуне пупољака руже, |
ј хаџилук...{S} Сад је у постељи новој; све свила, све кадива, душек, јорган, јастуци, све изве |
b n="139" /> <p>— Снила сам ја леп сан; све овце и јагањци, иду ливадом, зеленом, пуном цвећа, |
јаше рука, кад даваше бесу Фати-султан; све је то тако <hi>сестра</hi> наместила, оставила дола |
ога друга; Шемси-паша му <pb n="124" /> све каза...; посла га мула-Халиму на разговор, и на дог |
у!{S} И гугутке се избудиле, гугучу!{S} Све тице „дестур“ (допуст) узеле, певају!...{S} Из дале |
свете! осветила му се Фати-султан...{S} Све мисли на њено ново венчање, и на њен селам који му |
ељи, соко; на шиљтету, меком, хрт...{S} Све Исмаилово; ту је, у Прокупљу, већ читав месец.{S} Г |
луне, клепећу папуче, звече котлови.{S} Све живо већ одавно будно, жене и девојке, и млади људи |
уз врата.</p> <p>— Не дршћи, звездо.{S} Све по срцу...</p> <p>— Не губи памети, сунце.{S} Сравњ |
адоше.{S} Вај, чуда!{S} Вај, вај, вај!“ Све о хафуз-Ахмеду.{S} Ни ко у неком граду мање да седи |
{S} Чини им се да су у кући где је куга све поморила, па им је жао, тешко, и страх их је.{S} Об |
инке“ виде у једној хануми четири, и за све четири су подједнако радознале.{S} Прилазе к Фати н |
е чује сух кашаљ, из груди...{S} А мула све смућенији, и као да се све више нешто стиди, све ви |
где јој се син радује, па и њу обузима све већа радост.{S} Савест јој чиста, јер онај глас мог |
ла пристаде на разговор и договор, и на све друго, с пашиних <pb n="99" /> лепих и слатких речи |
и.{S} Глухо и мртво Прокупље одјекну на све четири стране, а Исмаил се стропошта с коња, не пус |
Арнаути опколили конак с грађанима, па све чешће пуцају мале пушке, јаче бубњају бубњи и пиште |
>Кадр-Лејле</hi>, где је пуно света, па све лепо обучено, све весело, све се радује: а Исмаил ч |
вих, и што је год за пушку дошло је, па све оружано до зуба, све шкрипи зубма, све тајно прети |
атити крвнину.{S} Крвнину понекад плаћа све село где је крв учињена.{S} Је ли?...{S} Овде би тр |
им камењем, те према сунцу дају од себе све боје; о силај му три паласке са златним китама; пре |
, кријумчарећи, праха и олова: „нека је све готово, ако се паша посили, па опет пусти онакав лу |
рокупљу, већ читав месец.{S} Гледала је све то она умним очима два месеца, а после, молила да с |
ра с топличким момчадма; надскакивао је све младиће из племена кому је он поглавар.{S} Смеје се |
ра.{S} Улазе у град, пуст, као да му је све куга поморила.{S} Нигде коња, ни вола, ни магарца с |
офије; зна сав мусаф напамет, и познаје све како је у нашем танком дину.{S} Дин нам је танак, т |
ти невеста!“ смеје се... познајем да се све живо радује, и да...</p> <p>— Радује се, али...{S} |
..{S} А мула све смућенији, и као да се све више нешто стиди, све више избегава кћер; не посипа |
о у Прокупље, пројахао би, обично, кроз све турске сокаке; а на сапима мазге држали су руке сеј |
мајку; хода по кули, каже, као жива, и све о Исмаилу говори; и трипут је њој, својој кћери каз |
Светом Илији.{S} Изгуби сласт бостан, и све воће.{S} Духа с околних висова помаман ветар и нано |
кад те испитују, одговарај слободно, и све по срцу.{S} Немој, кузум, по глави.{S} Срце ће једн |
једне хануме долазе, друге одлазе, али све тихо и полако.{S} Са „чадром“, кроз капиџике, из це |
, блејање оваца, лавеж паса, жагор, али све мање, тише, полако нестаје, изумире, док не завлада |
и даје ти сву ергелу из Мире; и даје ти све робље из конака и даје ти...</p> <p>— Аллааа! викну |
шта...{S} Аман, за Алахову љубав, пусти све да кажем...{S} Није, каже, џелат; ама кад ти... он |
и плаче, плаче, нихајући се и милујући све једнако Фати по коси.</p> <p>Кад Арнаути доведоше х |
има Арапи, на камили кадуна: јашмак јој све лице сакрио, а очи, плаве као зумбул, преда се глед |
и само наши родитељи, моја сестра, него све Прокупље, сав Арнаутлук.{S} Који год ми каже: „Срећ |
омоћник, ту сведоци, ту онај Сведок што све види, све чује, кад даде пуномоћје, кад је венчаше |
с црном Ђултер и белом Замбак; а оне му све угађале, више него пре, зажмуриле су кад би год њих |
цем не.{S} А коњ, а во, а човек — у њих све једно.{S} За једнога роба даду пет стотина гроша, з |
, страх, и стид.{S} Али како ће оне баш све опазити, кад је у „светло лице“ никако не гледају, |
то јецање. „Све сам изгубила!{S} То <hi>све</hi> Исмаил је, мој брат“, толковала је сестра и љу |
тови, фрчу коњи а алачу Арнаути.</p> <p>Све живо похита да гледа.{S} Жене се прибише уз кафезе |
е, па је ухвати под другу мишку.</p> <p>Све су три уз врата.</p> <p>— Не дршћи, звездо.{S} Све |
{S} И ту је ударила у грчевито јецање. „Све сам изгубила!{S} То <hi>све</hi> Исмаил је, мој бра |
4" /> <p>— Ха-ха-ха! насмеја се мула из свега гласа, а из очију му живи пламен сукну. „За крв и |
гребе лице, грува се у груди и виче из свега грла:</p> <p>— <hi>Султан’м!{S} К’з’м</hi> (Султа |
асу забуне, осим несрећне мајке, што из свега гласа нариче и помиње име своје јединице, ниједна |
од дана венчања; човек се тада опростио свега земаљског, изишао из борбе каткад велике, мучне.{ |
Ту беше пуномоћник, ту сведоци, ту онај Сведок што све види, све чује, кад даде пуномоћје, кад |
р да је, кћери, истина, било би до сада сведока.{S} А где су сведоци?...{S} Нигде једнога...{S} |
је украо снаху.{S} За мулима сина нема сведока: за моју снаху сведочи мула.{S} Ја ћу против му |
жи у незнани, а мула тражи пуномоћнике, сведоке, имама.{S} И чим дође мало к себи, Арнаутке је |
иђоше; уђоше људи:{S} Фатин пуномоћник, сведоци, имам; опколише је; узеше пуномоћје од ње, па и |
.</p> <p>Оба пуномоћника згледаше се, и сведоци се гледају; нико ништа не говори.{S} Неколико А |
Лесковчани; међу њима су пуномоћници и сведоци мулини, Шемси-пашина сина и Фати-султан-ханумин |
а, било би до сада сведока.{S} А где су сведоци?...{S} Нигде једнога...{S} Тек онако говоре, ду |
Фати-султан.{S} Ту беше пуномоћник, ту сведоци, ту онај Сведок што све види, све чује, кад дад |
.{S} Јутрос ју је пуномоћник питао пред сведоцима, трипут, хоће ли за Шемси-пашина сина, Џафер- |
мулима сина нема сведока: за моју снаху сведочи мула.{S} Ја ћу против муле тужбу, падишаху...{S |
рата отворите.</p> <p>Отворише и врата; свеж ваздух, мирисав испуни одају...</p> <p>— Трећи ће |
чери до зоре, до белога дана.{S} Мирише свеж ноћни ваздух на шебој и каранфил из баште, на амбе |
чи, бистри горски кладенци, увело лице, свежа мајска ружа, и, каткад, чује се сух кашаљ, из гру |
ачком, као снег белом брадом, а с лицем свежим, готово без бора, с оком црним и крупним, што с |
се разговарају.{S} И диже се мирис кроз свежину вечерњу са ливада загрејаних дневном жегом, диж |
вима, оделу и накиту, снаси од свекрве, свекра, говори цело Прокупље.{S} И већ је Фати-султан п |
лановима, подврискују, падају у севдах; свекрва баца бакшиш чочецима, весели се, ни у кога не г |
Скопља, дошли с јенђама, све то довела свекрва пашиница.{S} Скоро <pb n="29" /> ће телејисање, |
рци доћи по невесту.{S} Међу јенђама је свекрва, пашиница.{S} Насред ћошке је бакаран мангал, п |
све, скочише и похиташе за мангал: даће свекрва пашиница добар бакшиш.{S} Али их претече бела р |
атим даровима, оделу и накиту, снаси од свекрве, свекра, говори цело Прокупље.{S} И већ је Фати |
; а нишки паша, и ако млађи од овога, у свему, почиње разговор, само ниже речи, као бисер на иб |
ова ради? пита мајка, љубећи је.</p> <p>Свесно схвата питање, а бесвесно одговара:</p> <p>— Исм |
је сина он убио, срце јој за час стаде, свест је остави...{S} Кад ништа нису имали с мула-Халим |
е је грлити и плакати, видеше да јој се свест повратила; отвори очи, сави руке оцу око врата, љ |
{S} Да га остави?{S} Или да је била при свести, па да је одговорила пуномоћнику да неће за паши |
да; и она диже руке, па опет их спушта, свет гледа...{S} И загрлише се: цикну, стеже Исмаилову |
е, хоће да је загрди а не може, онај га свет гледа; и она диже руке, па опет их спушта, свет гл |
а мулина кћи дршће...</p> <p>Око конака свет, иглу да пустиш, не би пала на земљу; човек до чов |
сано прстом Алаховим по челу, кад је на свет дошао.</p> <p>Како да је теше?{S} Да јој је кћи ум |
ао из кладенца вода!...{S} Опет пролази свет, али га не каменује, и ако има рока још до мрака.{ |
Исмаила млада и зелена испратио на онај свет, без невоље, тек од обести, Шемси-паша.{S} И ту јо |
ао оне, права мусломанка: верује у онај свет, бољи од овога, у живот после смрти.{S} И тврда ве |
то блуде ноћу, на месечини, жељне овога света.</p> <p>Тишина, дубока, мртва.{S} Нигде никога по |
јак, све јачи, као да је ту башта онога света...{S} Из онога сахана пало је сребро, не, олово н |
ицу, па макар ишао, овако стар, на крај света.</p> </div> <pb n="23" /> <div type="chapter" xml |
га, па да би, овако стар, ишао на крај света.{S} Тужан, и несрећом саломљен, натовари мртва си |
е зове <hi>Кадр-Лејле</hi>, где је пуно света, па све лепо обучено, све весело, све се радује: |
ула, ти си се светио како се Арнаути не свете.{S} Камо да си му убио сина, а да не направи оно |
горе, већи стид, срамота, и жене му се свете! осветила му се Фати-султан...{S} Све мисли на ње |
ка као девојку, јер зна како се Арнаути свете.{S} Пашу су, како она верује, набедили, али ко ће |
човек који зна коран напамет, први имам Свете Софије, рођак султана Махмуда, цара царева, пуном |
уз није при себи: бекрија је бивши имам Свете Софије да му је мучно наћи пара.{S} У кући свађа, |
што се венчао с њом.{S} Али како да се свети мули он, што плаши робиње мишем, а и сам га се го |
сви остављали на Алаха.{S} А он како се свети, ето.{S} Страшна ли је твоја освета, Аллах! говор |
она млада, одрасла у кафезу као кумрија светила.{S} Да није било муле, одвели би је у харем паш |
и жалост...{S} И после, мула, ти си се светио како се Арнаути не свете.{S} Камо да си му убио |
ула-Халимове куле; ваљда се потресе сам светитељ с несреће потомка оних што су се пред њим часн |
.</p> <p>— Нико му се није хтео ни смео светити; сви остављали на Алаха.{S} А он како се свети, |
ла, пријатељу, чуо сам, хоћеш још да се светиш Шемси-паши?{S} Доста!{S} Довде што си правио, св |
бе један час заборави, сто година му се светиш“.</p> <p>Из мисли га трже пашиница.</p> <p>— Паш |
, а коса опија као зумбул, јасмин, њена светла мека коса, густа и дугачка, коју негује материна |
ветлија, кад је она онолико лепа, онако светла.{S} Сестра није умела да му је опише; она је леп |
ња: „С ханум-ефендијом, пашо азретлери (светли).“ Одговара му понизно, а гледа га уплашено, јер |
како ће оне баш све опазити, кад је у „светло лице“ никако не гледају, није ред, већ одговарај |
резано у срце прво, те јој било као она светлост што јој допре до зенице ујутру, кад се пробуди |
облепљена да не улази хладноћа у одају; светлости мало, чиста ваздуха ни мало, мирис јела, с од |
дође мило, лако јој је, наслони чело на свето место, на место где је Исмаил био, њој о љубави г |
био, често ми је писмо праћао, учио ме, световао ме, и говорио ми: „Ако те снађе, не дај Боже, |
озум!{S} Твоја мајка не уме те друкчије световати, до: кад те испитују, одговарај слободно, и с |
ре; потресе се покривена паучином икона Светога Николе на тавану мула-Халимове куле; ваљда се п |
е Фати-султан несрећна.</p> <p>Одмах по Светом Илији.{S} Изгуби сласт бостан, и све воће.{S} Ду |
ријатељу, да за непродат аманет на овом свету дрхте руке: за селам на оном носи се товар од хиљ |
а у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови.</p> <p>— Истина, бебег’м.{S} И ја знам... |
р у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови...{S} И Фати је као оне, права мусломанка: |
би Бога, и како ће му се судити на оном свету за рђава дела.</p> <p>Племство, госпоство, госпос |
иши једине наде, састанка с њом на оном свету.{S} И Исмаилова сестра плаче, нариче, љути се на |
сним крстом крстили и служили му службу свету...</p> <p>На једном шареном јастуку, напуњеном сл |
Фати-султан-ханума мирна; бледа је као свећа или као једна звезда коју, од Исмаилове смрти, св |
{S} А шта му могу кучићи?{S} Није месец свећа под судом...{S} Није велики човек дрво без хлада. |
учинила!{S} Џелату си катран на образ; свецу турбе...{S} У џенет ћеш.</p> <p>Кад се зави и изи |
ке ограде, и капије, и прозори и врата: свечано се дочекује најрадоснији дан у години, Ђурђев д |
ни...</p> <p>...{S} И види свадбу.{S} У свечано рухо обучени људи, искићени коњи; пред сватовим |
ниједна се не усуђује да узнемири тужно-свечану тишину, да се обрне макар с једним питањем Фати |
.{S} До пред свадбу сваку ноћ, до зоре, сви отмени хареми, и свирка, песма; а сад нико, и ништа |
вици, небо се пролама; Арнаути се деру, сви у један глас:</p> <p>— Нећемо!{S} Не дамо!</p> <p>— |
ки белом ћечету, неки у фесу и пешкиру, сви у опанцима.{S} Стаде вриска пастушастих атова, бију |
си-пашу.{S} Стари их стишавају, говоре; сви стари узеше говорити е је мула дао бесу, па би му о |
— Нико му се није хтео ни смео светити; сви остављали на Алаха.{S} А он како се свети, ето.{S} |
је се шта им говори; пролази кроз руљу; сви му праве место...</p> <p>И мало, па се граја сасвим |
више несрећној Фати-султан.{S} Зима.{S} Сви су увијени у јапунџа.{S} Нестрпљиви.{S} А кад се по |
Наста тајац.{S} Сви у земљу гледају.{S} Сви се претворили у ухо.{S} Чисто не дишу.{S} Мртва тиш |
?</p> <pb n="117" /> <p>Наста тајац.{S} Сви у земљу гледају.{S} Сви се претворили у ухо.{S} Чис |
вити.{S} Таласа се, човек до човека, па сви као бунтовници, из очију пламен сукља, лица чисто о |
на земљу; човек до човека, Арнаути, па сви као разјарени рисови, и сви оружани до зуба.{S} Чек |
, све јаче, као да су се скупили око ње сви ноћни дуси...{S} Мирише копитњак и мајкина душица.. |
p>Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’! прихватише сви остали, па и они избацише пушке.{S} Забубњаше бубњи |
Арнаути, па сви као разјарени рисови, и сви оружани до зуба.{S} Чекају Фатин одговор, па...</p> |
војачке стране чини као да су поубијани сви грађани Прокупља, попаљени сви домови, па свака сво |
оубијани сви грађани Прокупља, попаљени сви домови, па свака своје жали, над својим добром нари |
ковца у Ниш тако... све раја, кулук, од свију кулука најтежи, и што се тело смрзава, и што душа |
цео један зид: педесет „ката рубе“, све свила из Дијарбекира, све вез из Смирне.{S} А Фатина сп |
ложени су душеци, јоргани, јастуци, све свила и кадива, све везено златом.{S} У дну друге мусаф |
џилук...{S} Сад је у постељи новој; све свила, све кадива, душек, јорган, јастуци, све извезено |
абаном и ноктима, вири испод ружичасте, свилене хаљине, златом извезене...{S} Њена мајка, коју |
ала се, спала паучина, венедик-кошуља — свилене шалваре, кратке антерије, срмали-колане, обоце, |
шетала кроз те одаје, с дугачким скутом свилене јој антерије, држећи главу високо, на прстима, |
злаћене арабеске на тавану сакривене су свиленим материјама, златом везеним, махрамама много ша |
урђев дан је сутра, а она је у постељи, свиленој.</p> <p>Лежала на миндеру, лежала на шиљтету, |
не одаје где јој је кћи „телејисана“, у свиленој дугачкој антерији с кћерине свадбе, и провлачи |
вела лица, изгорелих усана, а обучену у свилену антерију, и накићену; па кад се она, нешто прог |
> се, израдити слику на белу платну, на свили: сликао би је, али не уме, и не сме, јер је чуо д |
е кларнет и турска песма, турска момчад свирају и певају, песмом дочекали Ђурђевдан.{S} Из маха |
на шебој, на каранфил, на росну траву; свирачице, певачице, чочеци, једни из Лесковца, једни и |
спусти ноћ, хануме узеше да се веселе; свирка и песма разлеже се; мирише ваздух на шебој, на к |
ваку ноћ, до зоре, сви отмени хареми, и свирка, песма; а сад нико, и ништа.{S} Тишина.{S} Крај |
ириџије, и да су од њих чули, како је у свитање <pb n="37" /> пројездио друмом на арапском ату, |
, у Ниш, и Врању.{S} А сутра-дан, још у свитање, стиже паша у Прокупље. „Вала боље смрт, него о |
аву од своје кћери.</p> <p>Арнаутке, из свих села, чувши да им је болна мулиница, почеше долази |
> <p>— Кучку псима! захори се силно, из свих грла, небо се пролама.</p> <p>Сирота Фати-султан!{ |
не као до сада из неколико села, већ из свих, и што је год за пушку дошло је, па све оружано до |
илова сестра, замишљене; а попци зричу, свици по ливади трепере као по небу звезде, као кандила |
ви снег, танак, сух земљу; скрили су се свици, не певају тице, тишина, само онај бор много шушт |
, висока минара с кандилима, испрва као свици по ливади, после јасна, и много као у ноћ што се |
ељи; и никад од тада не виде муле, мужа свога, ни јој он дође, нити га она позва; не помену га. |
обредима мусломанске вере, жену и сина свога поглавара, жене плачући, људи шкрипећи зубима, пр |
елам Шемси-паши:{S} Да хоћу паре за крв свога сина, ја бих узео онолико колико се узима: хиљаду |
о разговори, и развесели.{S} Удаљена од свога завичаја, Фати-султан и овде нађе другарице, дево |
ем Топлици његовој, сети се једне приче свога вернога друга Мифтара, сети се те приче, њему мил |
и у сарај кад се год позове.{S} Зваће и свога пријатеља и друга нишкога пашу...{S} А!{S} Како у |
исли на украдену невесту: пашиница жали свога сина; јенђе помињу Лесковац; онима се с девојачке |
избегава кћер; од тада не посу по гробу свога сина ни зрно пиринџа, јер му не отиде на гроб; од |
ј великој а ниској одаји, са вратима на свод, са шареним таваном, и миндерима около зида, на ви |
д и Хусеин.</p> <p>— Паша им био рекао, свој тројици, да више неће бити заптије, но кадије.</p> |
апиџик мулине кћери, и крај њега место, свој хаџилук...{S} Сад је у постељи новој; све свила, с |
леп, прегорела би, зацело, и спомен на свој завичај, кад би могла да заборави ноћашњи сан.{S} |
би узео лептирова крила, па је метну на свој образ.{S} Како би и њу ижљубио, а не може, и ако ј |
е, Алаа’!{S} Аллааа’! слободни су, кроз свој град иду, не иду кроз <pb n="110" /> турски Ниш, и |
ина; и <pb n="48" /> много је показивао свој <hi>салтанат</hi>, то јест госпоство, јер није жел |
лом да доведе Фати-султан у Прокупље, у свој конак, па да јој падну она два венчања, ту да је и |
</p> <p>Сутра-дан угледаше Арнаути кроз своја до пре неки дан тучна поља, кроз ливаде тахтарива |
ви говорио, њено лице прстима додирнуо, своје прсте љубио, и њене усне, најпосле, вреле усне, с |
кукала, бусала се у прси, чупала косу, своје седе аврапе, па се уморила; села ту, рашчупана и |
рнаутка.</p> <p>Арнаутин је висок, и за своје године врло крупан: још мало па ће ступити у осам |
Прокупља, попаљени сви домови, па свака своје жали, над својим добром нариче; жури се да је што |
уведе га у одају, посади га на тахт, на своје место.{S} Из друге одаје изиђе нишки паша, плав, |
иде у сарај паши, што прими у аманет од своје кћери невесту својега сина.</p> <p>Трипут уђе у о |
крадом, и крије сузе, окрећући главу од своје кћери.</p> <p>Арнаутке, из свих села, чувши да им |
обром нариче; жури се да је што пре код своје куће, макар изгореле, крај својих, ма и мртви бил |
утро да не казује несуђеној снаси снове своје; а толкује их срце сестрино:{S} Исмаила је Шемси- |
што из свега гласа нариче и помиње име своје јединице, ниједна не мисли на украдену невесту: п |
на под, и зари јој беле, оштре секутиће своје у смежурано грло, као вук овци.{S} Пошикља крв чи |
кћи издише, клечи сад крај ње, јединице своје; заборавила у тешком јаду Алахово Писмо, па наруж |
оведоше хафуза, па се он стропошта крај своје кћери, и узе је грлити и плакати, видеше да јој с |
ројезди махалама, па стане пред капијом своје сестре удате овде, до куће Ахмед-хафузове: ту му |
дигао главу, гледа у небо, тражи звезду своје невесте, верујући да је њена звезда најлепша, нај |
ати блато са својега образа, и с образа својега прадеда... <pb n="87" /> И на образу му је блат |
мој резил! ...{S} Мора опрати блато са својега образа, и с образа својега прадеда... <pb n="87 |
у је проговорила азијатска крв, хтео је својега друга, кога је био петао „победилац“, ножем пос |
фуз, о њему па о њему.{S} Прво, убио је својега чифчију; после, опет тако; после, воли му се кћ |
е.{S} И мула се онако обукао, и узјахао својега вранца, пастушаста ата; али пре него што је пош |
бегава кћер; не посипа пиринач по гробу својега сина, јер му на гроб не иде више никако...</p> |
е.{S} Сутрадан су Арнаути опколили кулу својега муле, рано, спремни за пут, на коњма, у празнич |
га, пође на пут; дође у Лесковац, сину својега умрлога друга; Шемси-паша му <pb n="124" /> све |
о прими у аманет од своје кћери невесту својега сина.</p> <p>Трипут уђе у одају где је Фати-сул |
!</p> <p>— Алећим-Селам! одговори паша, својим танким гласом, устајући, јер се у поздраву помен |
љуби руку само својој мајци, своме оцу, својим старијима; а Фати-султан-хануми је он старешина, |
ће се од суза, молитвом, да кћер сузама својим, мајкиним сузама не сагори, да се не лиши једине |
сину као малом детету, стискајући га на својим грудима, на грудима материним, да га те груди за |
сли, мисли, изненада осети њене усне на својим..., овако ће остати до зоре...</p> <p>Гру!{S} Гр |
, чека...{S} Дође петак, Шемси-паша, са својим харемом и с таквом пратњом, с каквом никада није |
су из Лесковца јенђе, Шемси-пашиница са својим рођакама и пријатељицама, с најотменијим харемим |
грдна срамота.{S} Кад сам је венчао са својим сином, била је <hi>бош</hi> (слободна).{S} А сад |
рдак.{S} Коју год слушкињу сретне, пита својим промењеним гласом, не затварајући очи, као обичн |
ни сви домови, па свака своје жали, над својим добром нариче; жури се да је што пре код своје к |
рисну ат још једном, и још једанпут над својим мртвим господаром, па тек подиже главу и полете, |
луд од бриге; застане, зажмури и почне својим танким гласом, сам говори; мало, па сиђе у башту |
ерије дотакао, па тад приносиле прсте к својим уснама, што је значило „љубимо ти скут, ханум-еф |
је опише; она је лепша; шта је он данас својим очима гледао!{S} У заносу заборави ата, заборави |
од поветарца „сарош каранфил,“ додирну својим чистим уснама њене чисте усне, као што сарош-кар |
сва је затворена; Турци су, и Срби, са својима код куће, Арнаути око конака мула-Халимова, оче |
а, кад јој је давао бесу.{S} И врховима својих нежних прстију додирну место на лицу где је Исма |
гледа тајно подсмешљивих, и запиткивања својих пријатељица.{S} И после, она није <pb n="77" /> |
, одакле се киша лије.{S} Гугутке се из својих котарица не мичу; а псима се носи храна у њихне |
ре код своје куће, макар изгореле, крај својих, ма и мртви били.{S} Једне појурише на улицу раз |
е с мулом, јер је и један и други преко својих пуномоћника тражи.{S} Овде су Махмуд-беј, и Мура |
све о Исмаилу говори; и трипут је њој, својој кћери казала, да се још смирила није, што Исмаил |
стиша; Арнаути се разиђоше, сваки отиде својој кући; мула се попе на кулу, оборене главе, и пог |
се сијају, лице се зажарило: бесу даје својој невести; рука му пала на искићену јабуку једне м |
ажарених јагодица, вреле руке, и казује својој кћери е је сутра празник који толико чека, за ко |
ом и законом!{S} Ха! ха! ха! насмеја се својој лудости грохотом.{S} Виде: има часова кад је чов |
(миш! миш)!{S} Али једанпут дође Замбак својој хануми на тужбу плачући; а кад ханума саслуша де |
дим теби, назли-Стамболко, али се чудим својој нени.{S} Моја је нене Арнаутка.{S} Колико сам пу |
мимо који пролажаше Исмаил, сањајући о својој првој ноћи.{S} Глухо и мртво Прокупље одјекну на |
и и његове кадуне.{S} Он љуби руку само својој мајци, своме оцу, својим старијима; а Фати-султа |
на миндеру, лежала на шиљтету, лежала у својој девојачкој постељи; мењала место, час у мусафир- |
... све да буде по оном реду, који је у својој глави одавно, кад се умирише Арнаути, писао и на |
осад, како му се чини, никад није чуо у својој махали; а сад, има недеља дана, сваку ноћ, баш о |
се да је икад досад чуо Мане Кукувију у својој махали, а сад свако вече.</p> <p>Тишина, глуха, |
а пре моја снаха него твоја? пита мула, својом крупном гласином, гледајући пашу закрвављеним оч |
ице јасмина и јоргована, а мајка је то, својом руком, наместила по јастуку око кћерине главе, п |
а хафуз-Ахмед треће јутро, он виде пред својом капијом неколико Арнаутина.{S} Један му од њих, |
олико пута сеже и не смеде их додирнути својом препланутом и доста рапавом руком.{S} Не пита је |
а плаче, нариче, љути се на оца што јој својом бесом спута и ноге руке, те не може да се и она |
ле су их, али не знају чија је која.{S} Своју фереџу узима, а не познаје је; бошчицу држи, а тр |
час гледа у хануме, час баци поглед на своју кјучук-хануму (младу <pb n="34" /> госпођу), с ко |
је.{S} Па бар да се опије, заборавио би своју несрећу; али како да се опије, кад ово два дана н |
е зидове, у земљу да пропадне.{S} Уђе у своју одају, метну чивију, па се не појави до мрака, до |
а им каже.{S} Лепа је...{S} Нека питају своју кћер; она ће и њима казати колико је лепа Фати-су |
улине стране весели су; и таман да носе свом господару добар глас, тргоше се, јер се чу лупа.{S |
уне.{S} Он љуби руку само својој мајци, своме оцу, својим старијима; а Фати-султан-хануми је он |
послао по шаир-девојци и ашицима неком своме пријатељу топличких јабука...</p> <p>— Или бал (м |
лада дубока, мртва тишина.</p> <p>И дан свршава као човек.</p> <p>У ливади, близу мулине куле, |
19070_C18"> <head>XVIII</head> <p>Дакле свршено је.{S} Шемси-паша је на чисто; али му је сад ст |
а и смрти.</p> <p>Одговора нема.</p> <p>Свршено.</p> <p>Махмуд-беј се помаче, уступи место Мура |
што досад удно собе стајаху, очекујући свршетак, прућише се код Фатиних ногу, кроз плач говоре |
!“</p> <p>У Топлици овако, а у Прокупљу сврши се Фати-султан-ханумино венчање.{S} И старо и мла |
ати, затече је страшну, жуту као лимун, сву уплакану, и тужну, не тужну него као убивену; глас |
као падишахов сарај, коју је обасјало, сву, сунце, од Јастрепца, око које су џамије, висока ми |
ло и катрањав образ што му могу ја?!{S} Сву Топлицу и Ветерницу да исцрпем, па ништа; јер црн, |
>Она седе ниже његова шиљтета.</p> <p>— Сву ноћ нисам спавала..., и ти... чула сам где у поноћи |
једном куту селамлука, и хуче ту, хуче сву ноћ, док га најпосле сан не савлада.</p> <p>— Нико |
шао!)</p> <p>Тако у очи Ђурђева дана, и сву ноћ; а сад, у ђурђевску зору:</p> <p>— Отворите пен |
ђебулство, и видела, то јест, вас дан и сву ноћ гледала Фати-султан-хануму, те јој добро упамти |
ракији, и један у Македонији; и даје ти сву ергелу из Мире; и даје ти све робље из конака и дај |
исли на коју ће страну; и нигде излаза, свуд зид, свуд лупи главом.{S} Пре само није знао с ког |
ју ће страну; и нигде излаза, свуд зид, свуд лупи главом.{S} Пре само није знао с кога ће краја |
арнаутску силу и <hi>салтанат</hi>, јер свуд капак до капка...; и псе, шугаве и губаве, уличке, |
лашљивији, и мандалом: и позатварани су свуд капци на прозорима, јер се чуло е иде мула с Арнау |
сарај...{S} Сва чаршија затворена...{S} Свуда капци на пенџерима...</p> <p>— Шта?!{S} Шта? ! .. |
апће, ваљда молитву.{S} Нити се од тада свукла, нити је легла; плакала, кукала, бусала се у прс |
да би јој могао, чини му <pb n="12" /> се, израдити слику на белу платну, на свили: сликао би |
оплици, није друго.{S} Да <pb n="43" /> се Фати-султан није удавила...{S} Аман, Јараби!</p> <p> |
ааа!{S} И забрани сину да <pb n="78" /> се затвара са Замбак-робињом; а у вече рече паши е је в |
мило, цикнуо би од радости, а уздржава се, крије радост, да је мула не опази, да се не покаје. |
из собе, јенђе..., ето ми га отац: пева се Растанак...{S} Што плачу кад слушају ову песму, свад |
чесме, пред ћошком где су јенђе, умива се, пере уши, руке до лаката, ноге до колена — узима аб |
тарости, него од болести у крстима; сва се тресе а ипак кочоперна, смелих погледа као мушко; би |
је, а она чупа косу, гребе лице, грува се у груди и виче из свега грла:</p> <p>— <hi>Султан’м! |
то јест госпоство, јер није желео да га се само боје, него и да му се диве, да се застиде од ње |
кад се опрости бремена. (А опростила га се много пре рока.) Она се опоравља, а мајка види па се |
еном сина, кад је био мали, а и сама га се бојала; а камо ли сад.{S} Кад се мало прибра, стид ј |
ко њега дирне, тешко томе, не окани га се докле га не сатре.{S} А кад му год дође <hi>селам</h |
он, што плаши робиње мишем, а и сам га се готово боји, нарочито пацова, кад се појави изненада |
о ни пио, и који год је прошао, на њега се каменом бацио (ко великим, ко малим, како је коме ср |
мена <hi>Војњака</hi>, виде га и у њега се заљуби.</p> <p>Шкодралија живи у Арнаутлуку, и лети |
јер сам...</p> <p>— Шта, ханум?{S} Чега се бојиш?{S} Венчани смо, хвала Богу; а нашем се венчањ |
а глави му у место круне сахан, из кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене очи...{ |
далека...{S} На глави му сахан из кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене капке.. |
помислили би да у одаји нема никога, да се не чу кашаљ...{S} Жене упрле очи у Фати-султан; знај |
е не урекну...</p> <p>Жали је мајка, да се не мучи мажући ивице очних капка сурмом, па тобоже с |
трипут је њој, својој кћери казала, да се још смирила није, што Исмаил лежи у гробу неосвећен; |
м руком.{S} Не пита је шта је снила, да се она, казујући му сан, још више не уплаши, но само ре |
венедик-кошуљу с мемицама око грла, да се види, смеши се радосним осмехом...</p> <p>— Мајчице |
ди..., нареди суд да се ископа рупа, да се тај кривац закопа у њу таман до појаса, и за четрдес |
заклела би се у гроб брата јединца, да се та тица злослутница продера с куле њезина оца.</p> < |
се само боје, него и да му се диве, да се застиде од његова госпоства. „Знам га оволишног, ћат |
и не подмигују кад те чаршијом виде, да се жене не кикоћу кад те махалом опазе“.{S} Тако мисли; |
{S} Најпосле је научише две муфтије, да се уда за другога непуштена.{S} Живела с овим другим ма |
ама говори шапатом.{S} Боји се буне, да се Арнаути не дигну на њена оца, што никад досле, да му |
ма као девојка.{S} И ко зна, још би, да се мајка не сети е је <hi>човек</hi>.{S} А ево откуд се |
, крије радост, да је мула не опази, да се не покаје.{S} А како да се не радује!...{S} Зна за к |
а својим, мајкиним сузама не сагори, да се не лиши једине наде, састанка с њом на оном свету.{S |
нису гори били.{S} Крв хтеде пасти, да се покољу међу собом, јер једни одобравају измирење, др |
јад.{S} Хафуз, што улажаше у бачву, да се у вину купа, трезан; плаче и грли кћер, одговара јој |
по двојица их са стране придржавају, да се не накрећу.{S} Тахтариван прате неколико оружаних Ту |
је да узнемири тужно-свечану тишину, да се обрне макар с једним питањем Фати-султан-хануминој м |
Не треси се!{S} Да плачеш, да кукаш, да се смејеш, да певаш, па ништа...{S} Аман, за Алахову љу |
разговор, и на договор, није друго; да се договоримо да...{S} Фати-султан на испит изиђе; на и |
биће ми снаха рођака цара царева.{S} Да се онда мање гордила, било би је сад мање срамота, и не |
</p> <p>— Не, то је нека ујдурма.{S} Да се удаве кад Морава има брода где га скоро није имала!< |
паша од бруке?{S} И шта ће?</p> <p>— Да се бије.</p> <p>— Како ће с Арнаутима на крај изићи?</p |
} Испрати писмо по тројици; страх га да се један у путу не разболи, те да писмо не однесе.{S} А |
едом, као да кћер тражи, као да чека да се која капија отвори, да изиђе Фати-султан.{S} Не поне |
им очима два месеца, а после, молила да се из Топлице <pb n="138" /> донесе; и, ево, месец дана |
кту (тачку) удари...{S} Јеси ли чула да се од петогодишњег мушкарца жене крију?{S} Ниси.{S} Кри |
ему нада, нешто очекује?{S} Чему има да се нада, шта очекује?{S} Да ли се сећа поруке мајке Исм |
ариче, пролива горке сузе...{S} Хита да се наплаче док јој је кћи врх земље; јер кад буде под з |
и комшика“...{S}Валла’! тако.{S} Шта да се ради, аман, Јараби!“</p> <p>Једно јутро, пашиница ус |
мбол; да молимо милостивога падишаха да се смилује, да ти се баба врати у Стамбол.{S} А!{S} Ста |
ад кад јој се кћи насмеја.{S} Да Бог да се, кузум, од сада увек смејала!{S} И хоћеш, иншала’! ј |
о нешто; а суд нареди..., нареди суд да се ископа рупа, да се тај кривац закопа у њу таман до п |
ом на језику...</p> <p>Мула пристаде да се Фати-султан доведе у Прокупље, у његов конак: ту да |
бесом спута и ноге руке, те не може да се и она освети Шемси-паши и за брата и за несуђену сна |
и беле робиње.{S} Залуд су га звале да се играју ораха; нити се играо, ни се с њима разговарао |
у сеницама, сад...</p> <p>Дође време да се растану; он извади из недара низ бисера, па га даде |
бињом; а у вече рече паши е је време да се хануме крију од њихова Бел-беја — пропевао петлић... |
е беле браде, Исмаил оде мајци, поче да се око ње мази, да је испитује. „Кад би нешто мајка рек |
S} А кад се спусти ноћ, хануме узеше да се веселе; свирка и песма разлеже се; мирише ваздух на |
не узеше на испит, него је оставише да се одмори и да мисли, да размишља читаву недељу; а онда |
се застиде, па поче да крије лице и да се смеје.{S} Хтеде рећи да би некога убила из пушке, па |
олако, и мало погнут.{S} Он заповеди да се наоружају сејмени, да што пре отиду у Топлицу, под Ј |
м јабукама.{S} Мула је Арнаутин, али да се обазре и виде шта учинише ови ђаволови синови са жен |
о на мегдан, па се покајао, јер вели да се арслан с арсланом бије!...{S} Али тај исти мула приз |
окупчанка с великом пажњом, јер воли да се сутра Лесковчанке зачуде њеној вештини.{S} Осим неве |
Ни ко у неком граду мање да седи, ни да се о њему више говори.</p> <p>Како је Фати-султан неста |
в ће „пешкеш“ Мурат-паши, не знајући да се Арнаути сад нису умирили, већ само примирили, јер им |
на ти невеста!“ смеје се... познајем да се све живо радује, и да...</p> <p>— Радује се, али...{ |
остиће ми и Бог и син, кад пристанем да се и њена реч чује.</p> <p>Мула се договори с пашама, п |
ш у очи прошлога петка, и наредио им да се сутра-дан <pb n="24" /> рано врате у Прокупље, њему, |
не.{S} И час-по, па зове Фати-султан да се прохода; проводи је мимо коњушницу где је пусти ат б |
што с маха на мах прхну, гачући, као да се од нечега уплаше; стока по појатама, људи по кућама, |
травке, пригињу једна к другој, као да се разговарају.{S} И диже се мирис кроз свежину вечерњу |
ди...{S} А мула све смућенији, и као да се све више нешто стиди, све више избегава кћер; не пос |
ликим бором једним, што шушти, и као да се с дусима разговара, седе Фати и Исмаилова сестра, за |
ца, под овим бором, што шушти, и као да се с дусима разговара...{S} Тишина, дубока, мртва... чу |
није љут и тужан, него смућен, и као да се нешто стиди, као да избегава кћер; од тада не посу п |
не опази, да се не покаје.{S} А како да се не радује!...{S} Зна за кога ће Фати-султан...{S} Сп |
p> <pb n="122" /> <p>Мисли паша како да се опрости страха, кад не може срамоте, никад ни до век |
заборавио би своју несрећу; али како да се опије, кад ово два дана ништа не пије.{S} Није пио д |
ту, што се венчао с њом.{S} Али како да се свети мули он, што плаши робиње мишем, а и сам га се |
д за једним кишом их лије.{S} Па бар да се опије, заборавио би своју несрећу; али како да се оп |
хоћеш, иншала’! јер ево дошао је сат да се и твоја реч чује.{S} Фати, ђозум!{S} Твоја мајка не |
Жене се бусају у прси и моле се Богу да се „на кавгу“ не <pb n="52" /> окрене; људи, уплашени, |
Жене упрле очи у Фати-султан; знају да се одмах не одговара, срамота, те једна се нада, друга |
“ оба венчања, ту да је испитају, ту да се изврши понова венчање... све да буде по оном реду, к |
мани.{S} И додали би:{S} Био би грех да се оженило дете (младић) бабом.{S} И ово сад није учиње |
амотио си се, па сад седи, ако хоћеш да се људи не подмигују кад те чаршијом виде, да се жене н |
жалости, ни мало срамоте. „Кад желиш да се коме много осветиш, гледај да га осрамотиш“, то је ч |
мула, пријатељу, чуо сам, хоћеш још да се светиш Шемси-паши?{S} Доста!{S} Довде што си правио, |
као хануме, и тек покоју проговоре. „Да се однесе онај лепи мангал са звездом и месецом код нев |
ан много, како Турчин може да буде када се укаже потреба; а нишки паша, и ако млађи од овога, у |
да само мрдне рука младе Арнаутке, нада се песници, те увлачи, несвесно, врат у рамена, као кор |
у одаји никога нема, ни мајке!{S} Гледа се у огледалу и <pb n="141" /> намешта Исмаилов бисер н |
а кроз које крв струји полако.{S} Гледа се у огледалу као да у одаји никога нема, ни мајке!{S} |
; муж је само по имену, ааа?“ И загледа се стара у кћерину угашену зеницу.{S} Њој се зажарише у |
сакрио, а очи, плаве као зумбул, преда се гледају.{S} Дуга поворка ова оде пут Врање...</p> <p |
оле на тавану мула-Халимове куле; ваљда се потресе сам светитељ с несреће потомка оних што су с |
ијској страни, и на анадолској, од куда се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето |
арац један, крупан, дуге беле браде; за се је бацио кадуну: на лицу јој био пешкир, па се смака |
азмота дугачак појас којим је бејаше за се привезао, изнесе је на кулу.{S} Колико се била препа |
латом.{S} Кад опази мулу ат зарза, трза се од сеиза, и одмах се зачу силна вриска; одјекнуше бр |
ишар-авлији чисто помахнита: лаје, трза се, прескочио би још толико високу ограду, растргао би |
браду на њих, па се клати, дрхти, трза се, ослушкује.{S} Чека сина још од вечерње, па никако д |
абава!{S} Мани се сна, не бој се!{S} Ја се људи не бојим, па баш да би пошла стотина на мене је |
ше не уплаши, но само рече;</p> <p>— Ја се не чудим теби, назли-Стамболко, али се чудим својој |
ивезати коњма за репове...</p> <p>Граја се не стишава, ни дивљи узвици; мулина кћи улази у одај |
и: јер с обичаја се не плаче, с обичаја се не уздише; а ево где комшилук, где хануме, где чак и |
во сад није обичаја ради: јер с обичаја се не плаче, с обичаја се не уздише; а ево где комшилук |
другу олово, ела!{S} Ха-ха-ха! засмеја се мула, па настави: „Ово није, пашо, раја, ово су Арна |
кукавица...{S} Ха-ха-ха-ха-ха! засмеја се мула још једном, много, и премери пашу још једним по |
шахом и законом!{S} Ха! ха! ха! насмеја се својој лудости грохотом.{S} Виде: има часова кад је |
p> <pb n="54" /> <p>— Ха-ха-ха! насмеја се мула из свега гласа, а из очију му живи пламен сукну |
а с прозора куле главом мула, и насмеја се грохотом, а његове се слуге уплашено згледаше.</p> < |
ачи Јастребац, и брда и долине, и увија се у бези покров брег под Јастрепцем на чијем је врху г |
лов мирис, пије га као ђулов сок, опија се, заноси се, а очи се склапају, саме...</p> <p>...{S} |
читав само реп...{S} Нека јој га, нека се заките њим Турди...{S} Кад умртви човек нечовека, па |
ту!{S} Нећу ја у одаји; по одајама нека се бију жене.{S} Хајде на мегдан!{S} Пушка ти, пушка ми |
она, нешто проговоривши, осмехне, мајка се добру нада, а кад се сухо накашље, страхује; обухват |
{S} Оставио да дође сутра.</p> <p>Мајка се заљуља још више, и узе мрмљати молитву.{S} У ниској |
а Зулфији, али није мајци.</p> <p>Мајка се нагла над њу, љуби косу коју су њене руке чешљале, њ |
!{S} Ове две то опазише, па Лесковчанка се тајно радује, а мулина кћи дршће...</p> <p>Око конак |
шикља крв читавим млазевима, а Арнаутка се подиже с обојеним крвљу уснама и зубима, окрете се п |
или звекир, она одшкрине капију и тешка се: „Вај! вај!{S} Јазук што ћете се по овој врућини вра |
нити је легла; плакала, кукала, бусала се у прси, чупала косу, своје седе аврапе, па се уморил |
рећући плећима по стамболски; прошетала се као паун...{S} Висока, танка, очију плавих као море, |
сузе низ бледе образе...</p> <p>Враћала се на исте мисли небројено пута, час из почетка, час из |
n="30" /> недра, раздрљена — раскопчала се, спала паучина, венедик-кошуља — свилене шалваре, кр |
на с урлањем огладнела вука.{S} Замрзла се Топлица.{S} Цела природа заспала дубоким сном.</p> < |
ј их когод преводи...{S} Слуша, прибила се уз прозор са хартијом, крај мајке, прислонила око на |
затрепташе везени тозлуци...{S} Прибила се уз кафез, сама је, слухти, дршће... зажариле му се р |
ричање, а камо ли овако што.{S} Гордила се, поносила се, па сад?{S} Док се паша не врати из Про |
ку паучину, чаршав на душеку, испружила се, окренула се мало на леву страну, прозору, осмехнула |
/p> <p>Милује Фати по коси, и замислила се, као да у одаји никога нема; претура, ваљда, нешто к |
лу; за то се пашиница гордила, поносила се и онако поношљива.{S} Ниједанпут није рекла: жени ми |
о ли овако што.{S} Гордила се, поносила се, па сад?{S} Док се паша не врати из Прокупља, све је |
ибрик воде на Фатину главу.{S} Уплашила се, па се онесвестила.</p> <p>Само мало, па дође к себи |
плачући раде по авлији, по кући, посла се има много, данас, на тужан, велики празник, дан смрт |
елом задрхта.{S} И опет се помаче; мула се примаче.</p> <pb n="54" /> <p>— Ха-ха-ха! насмеја се |
разиђоше, сваки отиде својој кући; мула се попе на кулу, оборене главе, и погурен: чисто човек |
, увек се обуку, наките коње.{S} И мула се онако обукао, и узјахао својега вранца, пастушаста а |
анем да се и њена реч чује.</p> <p>Мула се договори с пашама, па се врати у Топлицу, каза Арнау |
фереџу; смакла јашмак с усана, окренула се к Фати-султан па јој, пушећи, говори, прича, не глед |
аршав на душеку, испружила се, окренула се мало на леву страну, прозору, осмехнула се последњим |
мало на леву страну, прозору, осмехнула се последњим радосним осмехом, зевнула, једанпут...</p> |
ас, викну: „Шемси!{S} Крв за крв!“ Суља се опет уплаши.{S} Пређе преко ниске одаје једанпут, а, |
цима, женама вечера загорева, невестама се јувка цепа, девојкама ибришим мрси, удовицама памет |
а — узима абдест, мрмља молитву, спрема се за клањање: а неколике старице <pb n="32" /> већ су |
е, и не оволико растужена душа; сновима се заноси љубав...</p> <p>...{S} У Прокупљу је.{S} Сунц |
љиљан, чиста је, чисте јој очи, којима се чуди Арнаутин, и чисто јој лице, коме се такођер чуд |
ма њој као земља према небу, а с којима се може разговарати, па чак и проћеретати, то нису хану |
вога сина; јенђе помињу Лесковац; онима се с девојачке стране чини као да су поубијани сви грађ |
се из својих котарица не мичу; а псима се носи храна у њихне кочине.{S} Сокацима, кривим и уск |
јасмина слатко-тужну песму...{S} Песма се чује, из далека, турска песма, и блејање јагањаца... |
ал-беја, да јој отвори.</p> <p>Три дана се затварао, а после пошао из одаје у одају, с ћошке на |
се одмах не одговара, срамота, те једна се нада, друга стрепи.</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} |
{S} Обилазе хафуз-Ахмедовицу, а ниједна се не усуђује да узнемири тужно-свечану тишину, да се о |
ка деце разлеже се; силна врева! не зна се ни шта која говори ни шта која хоће; траже бошчице с |
(А опростила га се много пре рока.) Она се опоравља, а мајка види па се нада, радује се; Богу с |
главе, по јоргану...{S} Мирис...{S} Она се радује...{S} О, како је срећан онај који умире с осм |
или гору, или воду где није Алаха?“ Она се застиде, поцрвене: истина лудо питала.{S} Нарочито в |
астрепцем, увијена у бели покров, а она се залеђена суза отопила и низ образ пролила, и тужан ј |
Кажи, кажи, вели момче задовољно, а она се застиде, па поче да крије лице и да се смеје.{S} Хте |
> <p>— Фати-султан, срећа!</p> <p>А она се промени у лицу и рече:</p> <p>— Исмаил-бег... ћути!< |
е одшкринуше; Фати, онако болна, склања се, да је не виде људи с откривеном главом, без фереџе. |
р ни код другога не беше јој добро), па се врати мајци слободна.{S} Тако је било, кузум...{S} И |
на чедо ладен, мајчице, шербете..., па се не бој урока.</p> <p>Метнуше јој ладен, то јест пуце |
..{S} И то венчање умним оком гледа, па се радује, опрао се од блата; испраћа сина и снаху у Ца |
танку а дугачку врату, као у лабуда, па се вину на њ.{S} Опколише га Арнаути, крупни као горшта |
Исмаилова; напустила и кућу и мужа, па се из очеве куле не миче.</p> <p>И не зна; нико јој не |
</p> <p>Кад Арнаути доведоше хафуза, па се он стропошта крај своје кћери, и узе је грлити и пла |
еда.{S} Гледала, погледима миловала, па се уморила.{S} Гледала то и ћутала; а сад, има три дана |
рем.{S} Да ли се књига много читала, па се слова поабала: или сам ја толико остарео да ништа не |
е.</p> <p>Мула се договори с пашама, па се врати у Топлицу, каза Арнаутима, пред кулом, за овај |
i>кафезе</hi>, решетке на прозорима, па се диве младићу, његовој <pb n="10" /> лепоти, његову о |
ла извуче ћилибар на чибуку из уста, па се загледа у пашу.</p> <p>— Што ме гледаш, мула?{S} Не |
/p> <p>— Још мало...{S} Млад, и луд, па се задоцнио...{S} Оставио да дође сутра.</p> <p>Мајка с |
n="32" /> већ су с абдестом готове, па се забрађују јашмаком, приносе бројенице, простиру серџ |
де рећи да би некога убила из пушке, па се сети да је се и празне боји.{S} Би јој мило што се н |
рси, чупала косу, своје седе аврапе, па се уморила; села ту, рашчупана и угрухана, па готово ви |
оде на Фатину главу.{S} Уплашила се, па се онесвестила.</p> <p>Само мало, па дође к себи, још б |
олако разговарају о његовој женидби, па се уплаши, коју ли су му изабрали.{S} Он воли Фати-султ |
двоје драгих, што се толико волели, па се не узели: умрли обоје уочи ђердека...{S} О, како су |
игде госта.{S} Скупише се, с вечери, па се одмах разиђоше, јер се невестин отац опио, па се поб |
а после: „мула ме позвао на мегдан, па се покајао, јер вели да се арслан с арсланом бије!...{S |
гледа руке и не мислећи на њен сан, па се неколико пута сеже и не смеде их додирнути својом пр |
p>„Ко ходи по земљи, а гледа у небо, па се сплете и падне — врло је смешно“.</p> <p>Пашиница је |
разиђоше, јер се невестин отац опио, па се побојаше свађе, и какве несреће усред највећега весе |
на ату, узвикнуше „машала“!{S} Мало, па се отвори капија, и појавише се из великога дворишта, о |
сви му праве место...</p> <p>И мало, па се граја сасвим стиша; Арнаути се разиђоше, сваки отиде |
ђена кћи оца варварина.{S} И час-по, па се сети поруке мајке Исмаилове: „Ако га не освети мушка |
ацио кадуну: на лицу јој био пешкир, па се смакао, те су видели да је <hi>телејисана</hi>; а по |
час из средине, и на ове при крају, па се и радовала, и плакала; најпосле се заморила, отежали |
{S} Уђе у своју одају, метну чивију, па се не појави до мрака, док пашиница не узе лупати длано |
!...</p> <p>Говорила тако, у бунилу, па се расвестила и тражила да јој простру постељу, спремље |
јунаштву, и о младости и ашиковању, па се опростише: паша оде у Лесковац, да однесе пријатељев |
милосрдан, није као човек: да аспру, па се големи, милостињу дадох; дариваће их прво цветом, па |
рукама колена, метнула браду на њих, па се клати, дрхти, трза се, ослушкује.{S} Чека сина још о |
не разуме, као да је пијан, или луд; па се прибираше, полако; и освести се...</p> <p>Прокупчани |
рока.) Она се опоравља, а мајка види па се нада, радује се; Богу се моли и дању и ноћу, на јави |
а небу пуно звезда, трепте, и час-по па се покоја угаси; Исмаил је попустио коњу дизгине, пусти |
ов „ојнак“ растурио његову „купу.“ Игра се с њима у вотњаку, под једним великим шам-дудом, у хл |
зачу се рапав, страшан глас.{S} Продера се сова.{S} Арнаутку обузе језа каква никад није; закле |
Данас, сутра, прексутра...{S} Прексутра се чу топот коњски и у капију, одједанпут, и звекир, и |
уставе која ће је зауставити.{S} Таласа се, човек до човека, па сви као бунтовници, из очију пл |
лепа, лепа, као да је заспала.... коса се по јастуку просула.... јорган јој доле, код ногу; је |
екају Фатин одговор, па...</p> <p>Врата се одшкринуше; Фати, онако болна, склања се, да је не в |
главу, врисну; а на ову вриску невеста се прену, подиже се, тешки јој се очни капци покренуше. |
на особ послужује.{S} Дим дувана колута се, носи га у вис пробуђен поветарац; певају певачице в |
другарице, ни слушкиње, ни робиње, шта се по Прокупљу говори, у шта тврдо верују <pb n="27" /> |
лико заспало, те да не осети ово од шта се морала потрести под њим земља.</p> <p>Али Исмаилова |
а код ње некога, те да јој сам каже шта се са Шемси-пашом договорио, не би ли га тада погледала |
ан и да ли су пси били гробари, не сећа се.{S} И не сећа се да је икад досад чуо Мане Кукувију |
плаши мулу падишахом, решио се; не сећа се шта мула рече, да има у години макар један дан, кад |
били гробари, не сећа се.{S} И не сећа се да је икад досад чуо Мане Кукувију у својој махали, |
сле поноћи сети постеље и устане, осећа се тако лак.{S} И био би сад чак и весео, да не бива не |
урмине кошчице кроз прсте, шапће, ниха се, и час-по па метне руку на кћерино чело, узме је за |
колена, наслања браду на руке, и заниха се, сузе јој падају по рукама...</p> <p>— Шућур! поче м |
, неколико дана пред свадбу; а пашиница се појавила каткад, прошетала кроз те одаје, с дугачким |
л-су с недара, грла и руку...{S} Дечица се грче, прибијају се уз матер, или бабу, или дадију, ј |
..{S} Душа слухти, срце дршће, вратаоца се отварају, полако... забеле се широка хаљина, затрепт |
га.</p> <p>— И после, мула, Шемси-паша се заклиње у Алахову љубав да није џелат; да ти није он |
идано, задихани:{S} Буна...</p> <p>Паша се окамени.{S} Стоји као камен; ништа више не пита.{S} |
паде на јабуку мале пушке.</p> <p>Паша се помаче и чисто понизно изусти:</p> <p>— Мула-Халим, |
им очима и примичући му се.</p> <p>Паша се помаче, и изусти:</p> <p>— Беше, мула, ама...{S} Од |
јој бесу да неће никуд од ње...{S} Гроб се затворио.{S} Белег су однели Арнаути некуд далеко... |
га се готово боји, нарочито пацова, кад се појави изненада, из преграда под долапима, у оној од |
мимо ове три одаје, широм отворене, кад се из Прокупља врати, и угледав искићене зидове, у земљ |
јединога Алаха.</p> <p>Једно вече, кад се врати из града и хтеде ући у одају, родитељима, чу д |
лава.{S} Али и главу могу по глави, кад се много похаси.</p> <p>— Она би тада репом.</p> <p>— З |
ља дана, сваку ноћ, баш око поноћи, кад се сам слободи, и развесели.{S} Јежи му се кожа, и што |
е стоји право, постићи ће се, увек, кад се макар мало превије грбина,“ тако мисли Шемси-паша; ј |
аути: има у години макар један дан, кад се не боје ни падишаха.{S} И ово нису, пашо, Турди, нег |
е, да има у години макар један дан, кад се Арнаути не боје ни падишаха.</p> <p>Пусти глас једно |
еду, који је у својој глави одавно, кад се умирише Арнаути, писао и написао Шемси-паша.{S} Шемс |
ост што јој допре до зенице ујутру, кад се пробуди и очи отвори.</p> <p>Затворила га мајка као |
кад цвета кукурек, кад ниче трава: кад се сва природа из мртвога сна буди, Фати-султан се спре |
b n="61" /> луд, али хафуз, па зна: кад се дивљак ражљути, разума ни трунке, осећања „без узде |
} Кад пођем у град од страха дрхти; кад се вратим из града радује се....; и видео сам: клања и |
ух, све чешће...{S} Ах, пролеће!{S} Кад се топи снег и бујају реке и потоци, кад цвета кукурек, |
родужише пут, не осврнувши се...{S} Кад се последњи пут побунише Арнаути, убише јој сина, њену |
ама га се бојала; а камо ли сад.{S} Кад се мало прибра, стид је обузе.{S} Куд ће од бруке!{S} С |
} Смеје се само кад је врло љут.{S} Кад се некад пред кулом насмеје, грохотом, да гора одјекује |
ши, осмехне, мајка се добру нада, а кад се сухо накашље, страхује; обухвата рукама колена, насл |
разговарали у одаји, нико не зна; а кад се растајаху, мула рече ово:</p> <p>— Јок!{S} Нека не д |
е понова свадбовало да је готово; а кад се врати, па јој каза шта је и како <pb n="75" /> је, к |
о, но покров, за њен сандук...{S} А кад се спусти ноћ, хануме узеше да се веселе; свирка и песм |
као камен; ништа више не пита.{S} А кад се прибра, узе да зове војне старешине, да им заповеда |
јени у јапунџа.{S} Нестрпљиви.{S} А кад се појави мула на ату, узвикнуше „машала“!{S} Мало, па |
ла... невесту његова сина.</p> <p>А кад се Садије-ханум, мулина кћи, врати, затече је страшну, |
{S} Нарочито виде да је лудо питала кад се заљуби...</p> <p>Виде једнога младића, Арнаутина, је |
у свилену антерију, и накићену; па кад се она, нешто проговоривши, осмехне, мајка се добру над |
пашиним харемом, и пратњу.{S} Виде кад се кола с пашиним харемом зауставише пред капијом Ахмед |
достан, сличан гласу какве животиње кад се докопала плена...{S} Похита кроз прозор с невестом: |
<pb n="81" /> преко зида па у њу, и кад се Бал-беј игра, да изиђе, да...{S} Не!{S} Материно срд |
с мирисом бошче дувана рој мисли; и кад се после поноћи сети постеље и устане, осећа се тако ла |
сподара с ханумом и пратњом...{S} И кад се чу топот коња, небо се проломи... „Аллааа’!.. припуц |
Исмаилу турбе.{S} И још јој боље би кад се опрости бремена. (А опростила га се много пре рока.) |
оседа, округло подшишана, затрепери кад се узму грчити танке, изгореле усне.{S} За толиким живо |
лепа реч! и што се не може постићи кад се стоји право, постићи ће се, увек, кад се макар мало |
лепа реч.{S} А мула долази у сарај кад се год позове.{S} Зваће и свога пријатеља и друга нишко |
е има у години дана макар један дан кад се Арнаути не боје ни падишаха; а заборави рећи, <hi>ни |
му усне осетиле оволико сласти, као кад се дотакоше усана Фати-султан-хануминих.{S} Млад, он ни |
забрађена белим јашмаком онако као кад се Богу моле, с бројеницама; провлачи урмине кошчице кр |
ој јави сања најлепше снове.</p> <p>Кад се виле хватају у коло а дуси блуде земљом, на месечини |
ецу турбе...{S} У џенет ћеш.</p> <p>Кад се зави и изиђе Лесковчанка, ниједна од њих не виде.</p |
тапетари; оброк им је био одмор; некад се прошле без оброка, јеле с ногу радећи; и ноћу радиле |
с њим <hi>Шећер-Шербет</hi>; а понекад се и он с њом затворио, па је тамо плашио, откидао од ј |
а си ишао жмурећи и запао у блато.“ Сад се тих мулиних речи сети, и мисли: „Јесте, мула, блато |
дужна, у лудилу које га спопада кад год се опије; па уместо да га већ једанпут казне смрћу, дос |
и пашиница, ни пашић, Бал-беј.{S} А буд се оволико осрамотише, ту да бар више не страхују, друк |
и за Исмаилом плаче.{S} Јер у кули, куд се код окрене, све Исмаилово...{S} Исмаилово рухо, стој |
страна, и анадолска, на Босфору, откуд се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето |
ети е је <hi>човек</hi>.{S} А ево откуд се тога сетила.{S} Увек се играо с робињама, с црнкињом |
паши гласови, у сваком сату по један, е се буна не стишава, е су друмови поседнути, па нико не |
, а мула у Топлицу, да каже Арнаутима е се са Шемси-пашом измирио.</p> <p>Никад Арнаути, Војњац |
што удара на мемлу, па као да не чује е се врата отворише, и не види где му се ближи главом мул |
м мула, и насмеја се грохотом, а његове се слуге уплашено згледаше.</p> <p>Поглавар арнаутскога |
купља, све је нешто лепо очекивала, све се добру надала, те није дирнула ништа ни од дарова ни |
пуста остадоше поља, празна гумна, све се то, и мушко и женско, и старо и младо, подигло кули |
<pb n="35" /> вику ханума и робиње, све се избудише, појурише.{S} Фати-султан-ханумина мајка пр |
" /> боље дане: све више вене лице, све се чешће чује сух кашаљ, из груди...{S} А мула све смућ |
а, па све лепо обучено, све весело, све се радује: а Исмаил чучи пред њом, подигао руке, хоће д |
риве, расковника, и још пуно трава; све се окупало пре сунца; а Фати-султан-хануму ће после сун |
дила те се јасминова честа посекла; све се пребацило преко високе ограде на улицу, те закрчило |
јке, и млади људи, и момци, и деца; све се већ окупало, пре сунца, крај пуне пупољака руже, под |
Ниша, и Прокупља, дивљега лепотана, где се поветарац разговара с Топлицом; где мучи опустела Ју |
их мајка купа у хладној води; већа, где се отац на њих наљутио, па их истерао напоље, на зиму, |
ају...</p> <p>А на отвореној ћошки, где се преко ниске ограде наднеле гране џанарика, на шарено |
ичари, са султан-Ахмедовом џамијом, где се чува Санџаги-Шериф, с Аја-Софијом, с турбама, с теки |
вот није ништа; прогнаше га далеко, где се зими снег не топи за месец дана и више; протера га с |
т да је“!...{S} Лаже, лаже, и опази где се граја стишава, прислони и она око на стакло, угледа, |
што направи.{S} Ама кад је било, хајде се са Шемси-пашом измири.</p> <p>Мула извуче ћилибар на |
!{S} Слушкиње раде <pb n="76" /> и чуде се што сама заповеда, што не креће плећима по стамболск |
ка још до мрака.{S} Пролазе људи и чуде се: „Алла’!{S} Алла’!{S} Ко ли га четрдесетог дана уби, |
увију!{S} Куку!{S} Кукувију!{S} Разлеже се страшан глас овај, лудаков, ноћном тишином.{S} Ману |
ше да се веселе; свирка и песма разлеже се; мирише ваздух на шебој, на каранфил, на росну траву |
ту.{S} Вриска жена и писка деце разлеже се; силна врева! не зна се ни шта која говори ни шта ко |
есечина највише виче, а тишином разлеже се његов глас далеко, језа подузима свакога који га чуј |
сковцу, на десној обади Ветернице, диже се Шемси-пашин конак, двоспратна кућа једна, врло прост |
а ливада загрејаних дневном жегом, диже се као дим тамјана из кадионице, испуњава поље, села с |
ругој, као да се разговарају.{S} И диже се мирис кроз свежину вечерњу са ливада загрејаних днев |
на ову вриску невеста се прену, подиже се, тешки јој се очни капци покренуше... врисну и хтеде |
ући ивице очних капка сурмом, па тобоже се боји урока.</p> <p>Метни ми на чедо ладен, мајчице, |
ула, ама...{S} Од Алахова Писма не може се да...</p> <p>— Питаш за снаху; а ти си мени, пашо, к |
некога убила из пушке, па се сети да је се и празне боји.{S} Би јој мило што се не расрди кад ј |
припомоћ слушкиња десет дана.{S} Одаје се бејаху претвориле у радионице: лествице, чекићи, гво |
прича, а Фати се и смеје и плаче, смеје се детињој памети, плаче за срцем јуначким.</p> <p>И ма |
з племена кому је он поглавар.{S} Смеје се само кад је врло љут.{S} Кад се некад пред кулом нас |
год ми каже: „Срећна ти невеста!“ смеје се... познајем да се све живо радује, и да...</p> <p>— |
и сакагија нишког паше хергелу, Нишлије се Турци међу собом шаљаху: „Нашем се паши не држе коњи |
знала добро ту турску пословицу, а није се ње ниједанпут сетила.{S} Али откуд је мислила да ће |
та; не осврћу се на његове претње, боје се.</p> <p>Паша га досад, како му се чини, никад није ч |
вори.{S} Њена мајка, и мулина кћи, које се од њене постеље не мичу, и робиње не знају више кад |
мњењу и памети, само у оних кадуна које се зову <hi>султан</hi>; узе је полако, пажљиво, <pb n= |
га сад гарила мрка наусница, испод које се, при сваком осмејку, указују равни пошироки и чести |
оравља, а мајка види па се нада, радује се; Богу се моли и дању и ноћу, на јави, и у сну шапће |
ве живо радује, и да...</p> <p>— Радује се, али...{S} Ја сам ноћас снила..., па...{S} Не доврши |
ха дрхти; кад се вратим из града радује се....; и видео сам: клања и кад није време молитви...< |
омшилуку је тужно), већ из далека, чује се дахире, и песма; то буле, младе жене и девојке, пева |
ице, свежа мајска ружа, и, каткад, чује се сух кашаљ, из груди.{S} Час је тужна, час толико зам |
синоћ и јутрос, мирише земља...{S} Чује се топот коњски, из <pb n="67" /> далека: душа слухти, |
се чуло е иде мула с Арнаутима.{S} Чује се топот и вриска атова, из далека, а чаршијом отворено |
угледа, међу Арнаутима, оца.{S} Не чује се шта им говори; пролази кроз руљу; сви му праве место |
сила.{S} Уђоше у Прокупље.</p> <p>Чује се топот; вриште атови, фрчу коњи а алачу Арнаути.</p> |
арнаутску махалу нигде капка; Арнаутке се прибијају уз кафезе, веселе, радознало гледају у тах |
стрехе, одакле се киша лије.{S} Гугутке се из својих котарица не мичу; а псима се носи храна у |
на удесио још лепше песму!{S} И гугутке се избудиле, гугучу!{S} Све тице „дестур“ (допуст) узел |
и узрастом дете, памећу човек — морале се крити.</p> <p>И ко зна докле би Лесковчанка овако, к |
ем на чијем је врху гроб Исмаилов; беле се кровови ниских кућа арнаутских и високе куле мула-Ха |
лека: душа слухти, срце дршће... забеле се лабуд, широка хаљина, затрепташе везени тозлуци...{S |
вратаоца се отварају, полако... забеле се широка хаљина, затрепта злато на кадифели-џамадану.. |
уо у лицу; обрве беле, дугачке, наднеле се над очи сасвим; дуга брада, проседа, округло подшиша |
, и однет у дућан Ахмеда-туџара, одакле се после караван кренуо?{S} И зашто се уочи тога дана с |
апци џакају испод широке стрехе, одакле се киша лије.{S} Гугутке се из својих котарица не мичу; |
бачене, забачене преко главе.{S} Смакле се с главе шамијце и <hi>каикотос</hi>.{S} Тврдим сном |
аршији.{S} Жене се бусају у прси и моле се Богу да се „на кавгу“ не <pb n="52" /> окрене; људи, |
и код ње руча, седи до икиндије; после се прашта као да ће Вог зна куд, а не у Топлицу, оцу и |
ћатиб не бејаше ништа учинио.{S} После се чу, да је тај Арнаутин син једнога старца досељена п |
и-султан, плакао је као женско; а после се стидео, пак и од црне и беле робиње.{S} Залуд су га |
, па се и радовала, и плакала; најпосле се заморила, отежали јој очни капци, она их с муком отв |
ико чека, за који непрестано пита, коме се радује; а на њену се лицу радост опази, неисказана р |
е чуди Арнаутин, и чисто јој лице, коме се такођер чуди Арнаутин, јер он није мислио да може би |
ео; што ће се шетати по вотњаку по коме се Исмаил шетао; што ће ходити кроз поље кроз које је И |
их усана <hi>Аллах-екбер</hi>, и у томе се зачу вриска ата Исмаилова.</p> <p>— Алла’! узвикну с |
вања, играња, разузданог весеља, хануме се замориле, и поспале.{S} Неке спавају на миндерлуцима |
Фати-султан удари дланом у врата; жене се зачудише, не знају шта ће, људи се прибише уз врата. |
p> <p>Све живо похита да гледа.{S} Жене се прибише уз кафезе и пробушене ограде; људи, који беј |
капију, пред дућане, у чаршији.{S} Жене се бусају у прси и моле се Богу да се „на кавгу“ не <pb |
имовој; па људи остају око куле, а жене се пењу на кулу, да виде несуђену кадуну Исмаил-бегову, |
а једном, зачуђено, Фати-султан: а њене се другарице насмејаше; једна рече: „Паметна си, а лудо |
често; а кад пројезди махалама, кадуне се, и жене и девојке, гурају уз <hi>кафезе</hi>, решетк |
па чаршилије истрче пред дућане, кадуне се прибију уз кафезе да — сејире!...{S} Резил!...{S} Гр |
ост господаровој кадуни.</p> <p>А од ње се мулина кћи не миче.{S} Црмпураста, млада, крупна, ру |
у предсобљу ханумама.{S} Па ни слушкиње се још нису пресвукле, ни робиње.{S} Постеља где је Фат |
уши и слушај.{S} Он није џелат, заклиње се.{S} Сина су ти, мула, убиле харамије; он хоће...</p> |
м шалварама циметове боје и чалми; попе се на тахт, Шемси <pb n="98" /> га посади до мулина дес |
ашни погледи.{S} Ћуте, гледају се, мере се, и најпосле паша рече:</p> <p>— Ама, море, је ли ист |
а.{S} Не стиди се од мајке више.{S} Пре се стидела.{S} Ни мушке тице пред њом није поменула, а |
тем но две-три Арнаутке на коњима, журе се у оближње село послом, или у госте.{S} Зима...</p> < |
а, шапће молитву; а после мисли, занесе се:{S} Исмаила душом гледа, ту крај капиџика, с Исмаило |
н-ханумом; а овај с њеном мајком однесе се кући Ахмед-хафузовој.{S} На задњу капију улажаху ста |
Отвори се главна капија широм, и унесе се у двориште тахтариван с Фати-султан-ханумом; а овај |
пће Лесковчанка готово нечујно, и тресе се више но икад, а мулина кћи задрхта целим телом, не п |
ут, а, штоно реч, <pb n="26" /> затресе се кула из темеља; стаде крај незатворена капцима прозо |
оз незатворене капцима прозоре; потресе се покривена паучином икона Светога Николе на тавану му |
, излази из ње; разабрала је шта је, те се грухне у груди и с дадијама говори шапатом.{S} Боји |
квога дрвета, опале, неки, из пушке, те се стресе снег и прхне преплашено јато врана, гачући.</ |
се тек помолило, а топло је, летње, те се испаравају цветне лехе, заливене и синоћ и јутрос, м |
окупље, а хладна Топлица тужно шуми, те се много меко срце расплака, јер му се учини да су то у |
месец.{S} Ваздух је благо заталасан, те се повијају травке, пригињу једна к другој, као да се р |
оји је, како причају улазио у бачву, те се у вину купао.{S} Хода до ноћи, тад долази, и онако м |
ва, утапкана земља; а мајка наредила те се јасминова честа посекла; све се пребацило преко висо |
гране, голе. „Као просјаци: голе, клате се, милостињу траже, не од људи, него од Алаха.{S} А Ал |
обојеним крвљу уснама и зубима, окрете се према Фати-султан, и силно припљеска длановима, вичу |
тешка се: „Вај! вај!{S} Јазук што ћете се по овој врућини вратити: ханум-ефенди није код куће. |
т сетила.{S} Али откуд је мислила да ће се сплести и пасти, кад јој се пут којим је за пашом по |
није је пуштао отуд док не обећа да ће се играти с њим <hi>Шећер-Шербет</hi>; а понекад се и о |
е зна време, доба ноћи или дана, кад ће се појавити тахтаривани с ханумом и кћери њихова чифлук |
постићи кад се стоји право, постићи ће се, увек, кад се макар мало превије грбина,“ тако мисли |
у кули у којој је Исмаил живео; што ће се шетати по вотњаку по коме се Исмаил шетао; што ће хо |
ље; јер кад буде под земљом, уздржаваће се од суза, молитвом, да кћер сузама својим, мајкиним с |
у него најмирнијега човека; разговараће се, договориће се с мулом да доведе Фати-султан у Проку |
е тамо срећна, кад овамо није; здружиће се с Исмаилом...{S} Огледало јој је мало, „ биљбиљур“, |
јега човека; разговараће се, договориће се с мулом да доведе Фати-султан у Прокупље, у свој кон |
ити: ханум-ефенди није код куће.“ Гошће се враћају постиђене; јер у отмених је Турака обичај пр |
p> <p>Он говори, очи му се сијају, лице се зажарило: бесу даје својој невести; рука му пала на |
и од туђинаца...</p> <p>Јутро је: сунце се родило: не буди се!<ref target="#SRP19070_N1" /> вик |
.</p> <p>...{S} У Прокупљу је.{S} Сунце се тек помолило, а топло је, летње, те се испаравају цв |
горе, намести га близу невесте и измаче се, стаде, с прекрштеним рукама, удно собе, па узе изгл |
о јест ако...</p> <p>Имам ућута, помаче се, одахнув, а уз врата, одшкринута, приђе Махмуд-беј, |
у дућан; у вече се враћа.{S} Пред вече се јаве сокацима мусломани, не ходећи као обично тихо и |
, или с џаком на глави, у дућан; у вече се враћа.{S} Пред вече се јаве сокацима мусломани, не х |
их отвара...{S} И џин, џински цар миче се... то је Исмаил...{S} Чује ход из далека...{S} На гл |
мули, и ударише му сузе на очи.{S} Поче се клатити као мула, оставив чибук; и говори:</p> <p>— |
; а он се узе полако спремати.{S} Обуче се у „карпус-чоха“ чакшире и џамадан, у чепкенли-гуњ ср |
>Ништа.</p> <p>Оба пуномоћника згледаше се, и сведоци се гледају; нико ништа не говори.{S} Неко |
а не казује, ништа не говори.{S} Бејаше се мало повратила, и разгалила, па...{S} Оде јој мајка, |
померава...</p> <p>Ха-ха-ха! насмејаше се буле, први пут како је Фати-султан нестало.</p> <p>И |
пролази мимо прокупачки сарај; засијаше се кроз пушкарнице пушчане цеви, и чу се пуцањ, виде гд |
сунце појави се, те према њену засијаше се оловне капе с врхова витих минара.{S} Улазе у град, |
>— Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’! продераше се дивље Арнаути што беху промолили главу кроз врата, п |
има; они му Бога прихватише и продераше се, дивље:</p> <p>— Алла!{S} Аллааа!</p> <p>Одјекнуше б |
а <pb n="97" /> неописан страх, и узеше се спуштати ћепенци, где је год турски дућан, или српск |
ренуше се прозору, вриснуше и простреше се по поду, да заклоне лице; и стара подиже главу, врис |
ити: прелазећи скелом Мораву... удавише се.</p> <p>— Не, то је нека ујдурма.{S} Да се удаве кад |
“.{S} За тахтариванима, одмах, појавише се мулина кћи и оне две дадије, све три на коњма, с бел |
} Мало, па се отвори капија, и појавише се из великога дворишта, опасана високим, дебелим зидом |
е, вриске, писке, од урнебеса, избудише се Ахмед-хафузове слуге и похиташе, по наредби Шемси-па |
их спушта, свет гледа...{S} И загрлише се: цикну, стеже Исмаилову сестру око врата, да је удав |
ом везен, обоји га крвљу...{S} Склопише се уморне зенице.{S} Исмаилова је сестра однесе на шиљт |
дељењу за људе, нигде госта.{S} Скупише се, с вечери, па се одмах разиђоше, јер се невестин ота |
дост опази, неисказана радост, раширише се и онако широке зенице, нагло се подиже да устане, па |
: показују према прозору...{S} Досетише се шта је, то јест да им је неко украо невесту.{S} Врис |
бе стајаху, очекујући свршетак, прућише се код Фатиних ногу, кроз плач говорећи:</p> <p>У џенет |
носе свом господару добар глас, тргоше се, јер се чу лупа.{S} Фати-султан удари дланом у врата |
им улака, да склопе барјак... повукоше се, и одмах почеше доносити из Ниша, кријумчарећи, прах |
ан, прозорски, а буле и робиња окренуше се прозору, вриснуше и простреше се по поду, да заклоне |
о пратњу Шемси-пашину.{S} И Ахмед-хафуз се пробуди, па кад чу шта је било, истрезни се; распиту |
се.{S} Пашиница покварила обичај, да би се сачувала од погледа тајно подсмешљивих, и запиткивањ |
обузе језа каква никад није; заклела би се у гроб брата јединца, да се та тица злослутница прод |
> <p>Тишина.{S} Муха да пролети чула би се.</p> <p>Људи опет у земљу гледају, и помислили би да |
ништа ни од дарова ни од спреме, кад би се понова свадбовало да је готово; а кад се врати, па ј |
етече мула.</p> <p>— Претече.{S} Кад би се Шемси ородио с пуномоћником Алаховим, као и са самим |
елој, сад брига, страх и стид, а кад би се нешто ово мерило, ко зна шта би претегло.{S} До пред |
а и с читавом честом од јасмина, где би се лако скрио човек, и крио за дуго.</p> <p>Конак је, н |
шљао је, тако, седећи на прагу, како би се осветио мули, и што му набедио оца, и што му украо н |
лавом платила, није јој жао.{S} Како би се она млада, одрасла у кафезу као кумрија светила.{S} |
л волео!...</p> <p>А једно вече, појави се на јасно-плавом небу топличком пун месец.{S} Ваздух |
ку мале пушке...{S} Зубато сунце појави се, те према њену засијаше се оловне капе с врхова вити |
а тајац.{S} Сви у земљу гледају.{S} Сви се претворили у ухо.{S} Чисто не дишу.{S} Мртва тишина. |
.</p> <p>Колико је дарова и спреме види се, што је тим украшавало ове три одаје десет жена уз п |
?</p> <p>— Аман, кћери, сунце, не стиди се, кажи „буди“...{S} Млад, леп, твоја прилика...{S} Ус |
егово јој је име на уснама.{S} Не стиди се од мајке више.{S} Пре се стидела.{S} Ни мушке тице п |
/p> <p>— Е кад је тако, слушај, не срди се, ево...{S} И извади из недара кожну кесу, велику, па |
> <p>Јутро је: сунце се родило: не буди се!<ref target="#SRP19070_N1" /> викнуше Лесковчанке, ј |
жене се зачудише, не знају шта ће, људи се прибише уз врата.{S} Чу се кашаљ, а потом говор, так |
рото, ко год чу о овоме венчању, зачуди се. „ Алла’!{S} Алла’! севдах женски! од петка у вече д |
ом, а час-по, па је тако нежна, разнежи се, и плаче, плаче, нихајући се и милујући све једнако |
ди и с дадијама говори шапатом.{S} Боји се буне, да се Арнаути не дигну на њена оца, што никад |
не пије.{S} Није пио два дана онај који се није трезнио, који је, како причају улазио у бачву, |
, а ништа не могу да разберем.{S} Да ли се књига много читала, па се слова поабала: или сам ја |
у има да се нада, шта очекује?{S} Да ли се сећа поруке мајке Исмаилове: ако ми не освети сина м |
— Не губи памети, сунце.{S} Сравњује ли се цвет с копривом...</p> <p>А она?{S} И чула свађу, и |
ова фиса. „Грехота,“ говораше. „Жени ли се отац ћерком?“</p> <p>Сад мула, кад чу пашино поздрав |
то на образ...{S} Одустају од пута, али се заклињу да ће мулиницу на комаде, ако рече да ће за |
утро је, рано јутро, дршћу од зиме, али се они први <pb n="108" /> загрејаше јер угледаше тахта |
се не чудим теби, назли-Стамболко, али се чудим својој нени.{S} Моја је нене Арнаутка.{S} Коли |
иже да устане, па кад не могаде, завали се, опет, у јастуке и радосно поче:</p> <pb n="139" /> |
че устајати; седа у једном куту, навали се, па тако остаје дуго.{S} Мајка седи према њој, забра |
бора, разастрта по кадивеној хаши, бели се као лабуд; а са зеленог чоханог гуња чепкени, од сил |
х; свекрва баца бакшиш чочецима, весели се, ни у кога не гледа, ни на кога овде не мисли: телом |
нога хафуза, турска раја, Срби, скупили се од поноћи, раде; а снег веје, веје, завејава пут; и |
грдном снегу, сишао у село.{S} Нене ми се није бојала никога до Бога и мула-Халима, а ево два |
з вилајет где пашујем?!{S} Насмејаће ми се и турско и каурско“.{S} Па још кад дође ред да врати |
љива.{S} Ниједанпут није рекла: жени ми се син хафузовом кћери; сто, двеста пута: биће ми снаха |
примио на куди.{S} Сами су седели, сами се разговарали нешто, дуго.{S} У собу је ушао трипут му |
p> <p>Једно јутро, пашиница устаде, уми се, узе абдест, отклања јутарњу молитву, па изиђе пред |
једне мале пушке.{S} Фати-султан-хануми се, у овом часу, учини толико леп, прегорела би, зацело |
е да се играју ораха; нити се играо, ни се с њима разговарао; метнуо би шиљте на праг софе, па |
зар нам је оваква прва забава!{S} Мани се сна, не бој се!{S} Ја се људи не бојим, па баш да би |
је није први пустио.</p> <p>И... ожени се старац дететом!</p> <p>Не, ту закон нема посла.{S} А |
робуди, па кад чу шта је било, истрезни се; распитује куд оде непознат пљачкаш, харамија.{S} Са |
ушке...{S} Јаче кларнет пишти.... бубњи се и зурне чују чак из далека, из циганске махале...</p |
ли сад, кад ниси пре мислио.{S} Затвори се у харем, као твоја жена.{S} Њу је затворио од младос |
ку махалу, и мула бејаше далеко, отвори се једна трошна капија искрпљена парчадма тенећке, и ас |
уге готово више никад никога.{S} Отвори се главна капија широм, и унесе се у двориште тахтарива |
ав дугоња.</p> <p>— Кучку псима! захори се силно, из свих грла, небо се пролама.</p> <p>Сирота |
је жали, над својим добром нариче; жури се да је што пре код своје куће, макар изгореле, крај с |
ајске степенице, рекле би: преварила си се, стара: нема мула ни шездесет ни педесет; рекле бисм |
још и жалост...{S} И после, мула, ти си се светио како се Арнаути не свете.{S} Камо да си му уб |
ст.{S} Хтео си, учинио си, осрамотио си се, па сад седи, ако хоћеш да се људи не подмигују кад |
Мула!{S} Полако, пријатељу!{S} Не треси се!{S} Да плачеш, да кукаш, да се смејеш, да певаш, па |
свету дрхте руке: за селам на оном носи се товар од хиљаду ока.{S} Немај срца на мене!{S} А ово |
пије га као ђулов сок, опија се, заноси се, а очи се склапају, саме...</p> <p>...{S} И видела м |
лостивога падишаха да се смилује, да ти се баба врати у Стамбол.{S} А!{S} Стамбол! <pb n="104" |
дају и склоне спрему и дарове. „Нека ти се донесу, кузум Есма, мердивене, па чеврета... чевре п |
p> <p>Мула непрестано држи груди, клати се и поче причу полако, тужно, не гледајући у пашу, нег |
ети; сестра <pb n="63" /> прича, а Фати се и смеје и плаче, смеје се детињој памети, плаче за с |
Ахмед-хафузовица седела у Топлици Фати се мало повратила; повратише је у живот материна љубав |
, а турска невеста мора ћутати, стидети се.</p> <p>У <hi>конаку</hi>, одељењу за људе, нигде го |
приче свога вернога друга Мифтара, сети се те приче, њему миле, нове, и од љубави посрну као од |
е у богатој воћем Топлици његовој, сети се једне приче свога вернога друга Мифтара, сети се те |
омшилуку дахира, ни саза, ни зила, нити се гдегод песма чује.{S} Тишина.{S} У мусломана је обич |
уд су га звале да се играју ораха; нити се играо, ни се с њима разговарао; метнуо би шиљте на п |
ће нешто, шапће, ваљда молитву.{S} Нити се од тада свукла, нити је легла; плакала, кукала, буса |
луд; па се прибираше, полако; и освести се...</p> <p>Прокупчани су видели где оде с Арнаутима к |
есреће усред највећега весеља.{S} Гости се разишли, пијани хафуз дубоко заспао, и слуге поспале |
} Похита кроз прозор с невестом: спусти се, затутње под њим земља...</p> <p>А онај велики пас у |
дивљи узвици, небо се пролама; Арнаути се деру, сви у један глас:</p> <p>— Нећемо!{S} Не дамо! |
мало, па се граја сасвим стиша; Арнаути се разиђоше, сваки отиде својој кући; мула се попе на к |
И Исмаилова сестра плаче, нариче, љути се на оца што јој својом бесом спута и ноге руке, те не |
и што душа плаче, јеца, нариче, тужећи се на силу и обест Богу...{S} И чифчије пијанога хафуза |
} Беговицу је послао Шемси-паша, бојећи се преваре с мулине стране, да му не подметне на испит |
о, кад сам био мали, где нене, веселећи се с другарицама, пуца из две мале пушке од једанпут.{S |
и Лесковчанка, устајући, и исправљајући се, па је ухвати под другу мишку.</p> <p>Све су три уз |
p> <p>Она поче, испрекидано, одмарајући се готово после сваке речи:</p> <p>— Кажи селам Шемси-п |
а му по граду сербез ходи; он, шетајући се, нека не преза.{S} Враћам му слободу, то могу; не мо |
акога који га чује.{S} Турци, враћајући се из каване, обилазе <pb n="89" /> га; не грде га што |
једној другарици, и једанпут враћајући се из хамама, много пута кроз прозорске решетке; виђа г |
а, разнежи се, и плаче, плаче, нихајући се и милујући све једнако Фати по коси.</p> <p>Кад Арна |
би четрдесети дан, ето ти једнога; баци се на њега, ама не каменом, него ружом.{S} И види чудо! |
наутка, као гуја, и за тренуће ока баци се на Лесковчанку, заиста добро плаћену, дохвати је за |
>Оба пуномоћника згледаше се, и сведоци се гледају; нико ништа не говори.{S} Неколико Арнаутина |
да није у Власини, него тумара, завлачи се по шуми у дупље дрвећа и виче, дању, у пролеће, с ку |
о ђулов сок, опија се, заноси се, а очи се склапају, саме...</p> <p>...{S} И видела му душом гр |
зише је, па продужише пут, не осврнувши се...{S} Кад се последњи пут побунише Арнаути, убише јо |
нице, и видела крв, и сад весела, смеши се!{S} Ове две то опазише, па Лесковчанка се тајно раду |
с мемицама око грла, да се види, смеши се радосним осмехом...</p> <p>— Мајчице моја, шећеру мо |
хануме...{S} Фати лежи наузнак и смеши се.{S} Да је ово смешење видела мулина кћи, не би знала |
<p>У Топлици овако, а у Прокупљу сврши се Фати-султан-ханумино венчање.{S} И старо и младо, и |
епомична, нагрђена грозном смрћу, сруши се као храст ишчупан олујом, па зарида...</p> <pb n="22 |
рикну као стрелом погођен лав, и сруши се на њега, нема и непомична, нагрђена грозном смрћу, с |
о ноћи, тад долази, и онако мокар сруши се на шиљте, у једном куту селамлука, и хуче ту, хуче с |
уха.{S} Онај трепери без ветра.{S} Овај се једва миче кад кокошке иду на седало пре одређена са |
нема.</p> <p>Свршено.</p> <p>Махмуд-беј се помаче, уступи место Мурад-беју, <pb n="118" /> Турч |
ква прва забава!{S} Мани се сна, не бој се!{S} Ја се људи не бојим, па баш да би пошла стотина |
је теше?{S} Да јој је кћи умрла, да јој се зна гроб, и да проговоре коју: али овако...{S} Шта д |
и као некако другарски, с њима, да јој се тајно не подсмевају (јер јавно не смеју), и да деле |
роведен дан, сат, увек у страху, да јој се муж не опије, да не виче, да не нападне кога.) Потам |
узе је грлити и плакати, видеше да јој се свест повратила; отвори очи, сави руке оцу око врата |
што крупно по глави, јер час-по, па јој се чује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију, као о |
ано.{S} Гледа у ту бледу звезду, па јој се чини да је то њена звезда.{S} Јутрос ју је пуномоћни |
слила да ће се сплести и пасти, кад јој се пут којим је за пашом пошла чинио раван као тепсија. |
/p> <p>— Шућур! поче мајка, сад кад јој се кћи насмеја.{S} Да Бог да се, кузум, од сада увек см |
ер јој опет снађе она болест, стаде јој се грчити и кривити лице, и удари јој пена на уста...</ |
је невесту, нестрпљив је; осећа где јој се син радује, па и њу обузима све већа радост.{S} Саве |
, не плаче над оружјем.{S} Замутиле јој се очи, бистри горски кладенци, увело лице, свежа мајск |
невеста се прену, подиже се, тешки јој се очни капци покренуше... врисну и хтеде да скочи, али |
<hi>телејисање</hi>, и уздише: чини јој се да то није њено свадбено одело, но покров, за њен са |
лања: од петлова кукурекања учинило јој се мујезиново <hi>Алах-екбер</hi>.{S} У дишер-авлији за |
у понизно, а гледа га уплашено, јер јој се учини да није баш... сасвим паметан.</p> <p>А да ли |
и зајеца како скоро није.{S} Подижу јој се плећа, одскачу груди, јеца...</p> </div> <pb n="106" |
тек од обести, Шемси-паша.{S} И ту јој се зачује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију.</p> |
е решетке; виђа га, воли га, много, њој се чини више од очију, од живота, и од завичаја.{S} Али |
стара у кћерину угашену зеницу.{S} Њој се зажарише увеле јагодице; обори очи...{S} Мајка као д |
, то је чула од оца, више пута, и у њој се мирној и доброј, милостивој према сваком, што подиже |
ко се говори шапатом, све у двоје, ипак се рашчу, за час, по делом граду; а из града глас оде у |
д дана рођења, и од дана венчања; човек се тада опростио свега земаљског, изишао из борбе катка |
ба.{S} Кад год прате мулу у сарај, увек се обуку, наките коње.{S} И мула се онако обукао, и узј |
{S} А ево откуд се тога сетила.{S} Увек се играо с робињама, с црнкињом Ђултер, и Черкескињом З |
та, да га причува, знојава провода, док се он са сестром види, поразговара.{S} По некад му воде |
Гордила се, поносила се, па сад?{S} Док се паша не врати из Прокупља, све је нешто лепо очекива |
Од акшама љубиће је драго...</l> <l>Док се не сване...</l> <l>Сад ће одлетет’, мајко,</l> <l>Ша |
), ако се може бал у џаку носити; а бал се претворио у дућану Ахмеда туџара у кадуну са зумбул- |
одјекну на све четири стране, а Исмаил се стропошта с коња, не пустив ни гласа од себе; чу се |
иш?{S} Венчани смо, хвала Богу; а нашем се венчању нисмо обрадовали само ми, или само наши роди |
лије се Турци међу собом шаљаху: „Нашем се паши не држе коњи, као Војњачком мули жене.{S} Од се |
у једној великој одаји, и припалише им се чибуци, све мула-Халимови; а овамо, код Фати-султан, |
ском главом и ојађеном мајком, не би им се прошло наште срца.</p> <p>У прокупачком сарају, Шемс |
и-султан-хануминој: не пуше.{S} Чини им се да су у кући где је куга све поморила, па им је жао, |
а...</p> <p>Мисли паша, мисли, ни с ким се не разговара.{S} Најпосле смисли: да почне лепим.{S} |
отера; шест му умреше (најмлађа, којом се бејаше пре три године оженио, умре преклани; и веле |
(младу <pb n="34" /> госпођу), с којом се играла као с другарицом, час погледа к вратима, изгл |
бу, украли и потурчили девојку, с којом се три године волео.{S} Кад му је украли, разболео се, |
ош гледа у исту шару ћилима; скадарском се паши узе трести брада, као мало час мули, и ударише |
оте, никад ни до века; мисли и са женом се покаткад, дању, а и ноћу, разговара.{S} Она вели да |
ођу једанпут махалама пустим.{S} Јутром се отвори покоја дрвена капија, тешка, пуна воде, изиђе |
Месец је зашао, звезде су утрнуле, дан се забелео; закукурекаће трећи петли...</p> <p>— Гледај |
рирода из мртвога сна буди, Фати-султан се спрема за <pb n="135" /> мртви сан.{S} Што би имама, |
тви...</p> <p>— Кад ово чу, Фати-султан се још више уплаши; а Исмаил рече:</p> <p>Што се бојите |
уге што ватра с пламеном; после, пламен се угасио, ватра прегорела, остао жар под пепелом, па т |
данас, тако сутра — остало једно, а он се радовао као дете играчки, као што се радовао кад му |
рговац, нити мога сина крв хеспап, а он се за ту крв погађа; уместо бакарних грошева, златне ми |
посла телала да му сазове Арнауте; а он се узе полако спремати.{S} Обуче се у „карпус-чоха“ чак |
По некад му воде коња у коњушницу; а он се са сестром, много старијом од себе, дуго разговара, |
> <p>Мулино место није на тахту, али он се попе и загрме:</p> <p>— Селам-Алећ, пашо!</p> <p>— А |
а-Халим...{S} На власт хоће...{S} Дигао се цео фис <pb n="84" /> његов...{S} Војњаци посели дру |
<p>— Шта?!{S} Шта? ! ...</p> <p>— Дигао се мула-Халим, цео фис...{S} Буна, пашо азретлери!...</ |
ди Шемси-паша; прекрстио ноге, загледао се у једну дебелу књижурину, укоричену црном кожом, што |
ву, скрштених ногу, и пуши.{S} Загледао се кроз прозор у голо дрвеће.{S} Хладан, зимни ветар љу |
део, грејао се на његову сунцу, огледао се у његова два мора, Златном Рогу и Босфору, носићеш г |
8" /> гледај: пошто си га видео, грејао се на његову сунцу, огледао се у његова два мора, Златн |
азиле преда њ девојке, развијене; купао се са женама као жена, играо се с девојкама као девојка |
ене; купао се са женама као жена, играо се с девојкама као девојка.{S} И ко зна, још би, да се |
} Старац, а док му не погибе син, играо се јуначких игара с топличким момчадма; надскакивао је |
е умним оком гледа, па се радује, опрао се од блата; испраћа сина и снаху у Цариград, па му је |
о да врати кад је ту венчање!{S} Венчао се с невестом њена Бал-беја! „Јазук, јазук!{S} Опет јаз |
ма! захори се силно, из свих грла, небо се пролама.</p> <p>Сирота Фати-султан!{S} Чује страшне |
тњом...{S} И кад се чу топот коња, небо се проломи... „Аллааа’!.. припуцаше мале пушке, забубња |
е силна граја, вика, дивљи узвици, небо се пролама; Арнаути се деру, сви у један глас:</p> <p>— |
{S} Мало пише, у сарају, код оца, много се игра ораха.{S} Страстан је играч ораха, и страсно гл |
с мајком спава.</p> <p>Туговао, стидео се, и, најпосле, шта ће, узео се играти ораха с црном Ђ |
о, стидео се, и, најпосле, шта ће, узео се играти ораха с црном Ђултер и белом Замбак; а оне му |
не волео.{S} Кад му је украли, разболео се, а кад му она поручила да није човек него жена кад н |
лици.{S} Они што пођоше к Топлици, брзо се вратише па казују Ахмед-хафузу да су срели неке кири |
, радостан, није само на уснама, разлио се по целом лицу нежном, као од воска...{S} Тако умиру, |
био јунак; а и он је жене волео; женио се седам пута.{S} У двадесет седмој имао је четири жене |
ове сестре, али опет Исмаил.{S} Отворио се гроб...{S} Збацио <pb n="69" /> је Исмаил са себе бе |
маћица) код куће пошто је сео и одморио се.{S} Пашиница покварила обичај, да би се сачувала од |
а, а без мужа беше пет година: заинатио се онај, па не удара печат за њено пуштање.{S} Најпосле |
p>Хоће да заплаши мулу падишахом, решио се; не сећа се шта мула рече, да има у години макар јед |
рком њихова чифлук-сахибије.{S} Ах! ако се удаје врањскога паше кћи у Лесковац, зими, кад је сн |
х јабука...</p> <p>— Или бал (мед), ако се може бал у џаку носити; а бал се претворио у дућану |
} На глави му камен, у срцу му лед, ако се зове Шемси, није шемси (сунце) да га отопи...{S} За |
праха и олова: „нека је све готово, ако се паша посили, па опет пусти онакав луд глас, то јест, |
и и кћери рекао: „Топлица је близу, ако се <hi>моја</hi>, после Алахове најстарија, не послуша. |
} Заптије из прокупачког сараја.“ И ако се говори шапатом, све у двоје, ипак се рашчу, за час, |
и мула-Халима, а ево два три дана како се боји некаквога сна!{S} Кад пођем у град од страха др |
рила га мајка као девојку, јер зна како се Арнаути свете.{S} Пашу су, како она верује, набедили |
цу, крај сина, гледа га умним оком како се угађа, дотерује, очекује невесту, нестрпљив је; осећ |
и; сви остављали на Алаха.{S} А он како се свети, ето.{S} Страшна ли је твоја освета, Аллах! го |
{S} И после, мула, ти си се светио како се Арнаути не свете.{S} Камо да си му убио сина, а да н |
, не од старости, него од невоље: (како се удала она не зна за мирно проведен дан, сат, увек у |
лу и салтанат (госпоство); а подједнако се уплашише и Турци и Срби, кад видеше ражљућена мулу.{ |
привезао, изнесе је на кулу.{S} Колико се била препала, од Прокупља до мулина села десет пута |
свога сина, ја бих узео онолико колико се узима: хиљаду гроша, ни аспре више.{S} Ја нисам трго |
аширише се и онако широке зенице, нагло се подиже да устане, па кад не могаде, завали се, опет, |
духа с Јастрепца помаман ветар: у бело се облачи Јастребац, и брда и долине, и увија се у бези |
је у сарачану, тамо...“ не изусти „камо се у годину дана једанпут улази.“ Досад заповедала прек |
вече.</p> <p>Тишина, глуха, мртва, само се, с времена на време, чује ноћнога стражара палица, ј |
људи.{S} Умукле су тице певачице, само се, ноћу, чује буљина с урлањем огладнела вука.{S} Замр |
да је то красна девојка, и лепа, па смо се мула и ја разговорили и договорили“...{S} Он је ижљу |
нако стара, да истрчи, па не могаде, но се заљуља и лупи о под застрвен асуром.</p> <p>Материно |
крај огњишта, а ове то и не гледају, но се наредиле крај софра-тепсије, неке седе а неке чуче, |
е, и капије, и прозори и врата: свечано се дочекује најрадоснији дан у години, Ђурђев дан...{S} |
мулу; мула ћути, мери пашу...{S} Грдно се закрвавише мулине очи!{S} Грдно су му страшни поглед |
ина, само онај бор много шушти, и тужно се превија голо дрвеће, јер духа с Јастрепца помаман ве |
усти сина по граду <hi>сербез</hi>, оно се нешто друго говори.{S} После одласка скадарскога паш |
.{S} У ниској готово празној соби јасно се разумевало с материних усана <hi>Аллах-екбер</hi>, и |
иљаду пута јазук!...{S} Ама није.{S} То се само тако пронело...{S} Позваћу мула-Халима, и ако н |
полакомио, стога дао душу ђаволу; за то се пашиница гордила, поносила се и онако поношљива.{S} |
, госпоство, госпоство, племство, на то се паша полакомио, стога дао душу ђаволу; за то се паши |
из баште, где пашиница госте прима, што се турски зову <hi>мусафир-одаје</hi>; а још лепше су н |
и јад, па и ове окорела срца жене, што се нагледале крвних освета, и отмица, чуда и покора, за |
шао; а Арнаути, ови други јаничари, што се не боје, каткад, ни падишаха, често су се бунили, па |
за руку, гледа је у пуне туге очи, што се стакле од залеђених суза, у изгореле усне; а кад чуј |
абедио оца, и што му украо невесту, што се венчао с њом.{S} Али како да се свети мули он, што п |
у, о Меџнуну и Лејли, двоје драгих, што се толико волели, па се не узели: умрли обоје уочи ђерд |
ђаури. „А!{S} Шта може лепа реч! и што се не може постићи кад се стоји право, постићи ће се, у |
, кулук, од свију кулука најтежи, и што се тело смрзава, и што душа плаче, јеца, нариче, тужећи |
ре, од страха, и од севдаха...{S} И што се икад, међу булама, знало, а и сад знаде лека за ову |
могао остати.{S} Не умивају је, или што се тога не сећају, или што се боје да је не расвесте и |
плаче, да ли плаче за пашићем, или што се за старца удала, или за Исмаилом плаче.{S} Јер у кул |
је, или што се тога не сећају, или што се боје да је не расвесте и не подсете на њене јаде.</p |
ца, да га од тога не задржаше Турци што се бејаху скупили да гледају бој петлова.{S} И јахао је |
он се радовао као дете играчки, као што се радовао кад му петао осветла образ. — Сутра ту!{S} А |
је се и празне боји.{S} Би јој мило што се не расрди кад је младожења назва назли-Стамболком.{S |
ади, после јасна, и много као у ноћ што се зове <hi>Кадр-Лејле</hi>, где је пуно света, па све |
и га тада погледала, и опростила му што се заборавио, <hi>мало</hi> погрешио, „као човек“...</p |
више уплаши; а Исмаил рече:</p> <p>Што се бојите, ти и моја нене?{S} Фати-султан, кад би нешто |
кле се после караван кренуо?{S} И зашто се уочи тога дана скидао у Ахмедовој авлији гар с тенџе |
утке, дадије мулине кћери и сина, нешто се крадом погледају, и шапћу нешто, кад су саме, осврћу |
, пријатељу, рече скадарски паша (пошто се с мулом изгрли, упита за јуначко здравље, и испушише |
упља ону гомилу мокра угљевља. (Изврнуо се мангал оно вече, у оном <pb n="42" /> чуду и забуни, |
може, и отури чибук од себе далеко; жар се просу по ћилиму, а он то не гледа, него рашири руке |
тварани су свуд капци на прозорима, јер се чуло е иде мула с Арнаутима.{S} Чује се топот и врис |
е, завејава пут; и раде, опет раде, јер се не зна време, доба ноћи или дана, кад ће се појавити |
ом господару добар глас, тргоше се, јер се чу лупа.{S} Фати-султан удари дланом у врата; жене с |
ти ако не...</p> <p>Не могаде више, јер се са узбуђења и и силнога напрезања закашља: и метнувш |
се, с вечери, па се одмах разиђоше, јер се невестин отац опио, па се побојаше свађе, и какве не |
ша, својим танким гласом, устајући, јер се у поздраву помену име Божје, и што нема поздрава, ка |
гађају ко је убио Исмаила.</p> <p>Данас се пронео глас да је убица Шемси, паша лесковачки! „Ама |
од страха чисто луда.{S} Час плаче, час се смеје, смеје, тепајући сину као малом детету, стиска |
на испит, од тада је весела, сваки час се за понешто смеје, и устаје, хода по соби.{S} А Садиј |
не може, склапа их, клоне...{S} И опет се као нечему нада, нешто очекује?{S} Чему има да се на |
крви, и целим телом задрхта.{S} И опет се помаче; мула се примаче.</p> <pb n="54" /> <p>— Ха-х |
рнаутски осташе отворени.{S} Наједанпут се прошара: два дућана отворена, на три ћепенци спуштен |
ај договор, па оде у кулу; и наједанпут се диже силна граја, вика, дивљи узвици, небо се пролам |
је промењен, сам га не познаје, чини у се да то неко други говори.{S} И узму га пити змије при |
мајка види па се нада, радује се; Богу се моли и дању и ноћу, на јави, и у сну шапће молитву; |
ерине...</p> <p>Разговарају се, гледају се; он, у љубавном заносу, додирну врховима прстију њен |
су му страшни погледи.{S} Ћуте, гледају се, мере се, и најпосле паша рече:</p> <p>— Ама, море, |
S} Сејмени јуре за Арнаутима, погледају се час-по међу собом, и ћуте као заливени, јер виде да |
и руку...{S} Дечица се грче, прибијају се уз матер, или бабу, или дадију, јер осећају у сну хл |
по вас дан празне, друге пуне; скупљају се хануме на разговор...</p> <p>А о чем говоре хануме?< |
очи...{S} Капци су јој тешки, склапају се, она их отвара...{S} И џин, џински цар миче се... то |
ају руке материне...</p> <p>Разговарају се, гледају се; он, у љубавном заносу, додирну врховима |
ина отворише врата на предсобљу, гурају се, промолише главу.{S} Страшни су и наказни; чекају жр |
, његову коњу, коњској опреми, и питају се ко је поноситији, младић или ат његов: извија дугачк |
тозлуци.{S} Ти његови тозлуци, причају се!{S} Њих су везле, у Нишу, најбоље терзије.{S} На гла |
, Јараби (Господи)! шта би, Боже!“ чују се дивљи узвици. „Аман, ага! <pb n="36" /> Аман, моја д |
9070_C5"> <head>V</head> <p>По Прокупљу се ни о чем више не говори, до о грозном убиству мулина |
ше магарца искићена врбом толико, да му се само уши виде, и извија кроз нос нову сокачку песму, |
желео да га се само боје, него и да му се диве, да се застиде од његова госпоства. „Знам га ов |
а, забрађен великим пешкиром тако да му се само очи виде, ускочи кроз прозор.{S} Једним кораком |
хтеде ући у одају, родитељима, чу да му се родитељи полако разговарају о његовој женидби, па се |
у их, и узе да јечи, да стење; брада му се узе трести, много: кишом му грунуше сузе...</p> <p>— |
ри, према сунцу, чисто знато; и сија му се џамадан од црвене кадиве извезен златом; и сијају му |
мула-Халимовим сином; после, венчала му се кћи с мула-Халимовим сином; после, убили му зета; по |
рамота, и жене му се свете! осветила му се Фати-султан...{S} Све мисли на њено ново венчање, и |
тебе један час заборави, сто година му се светиш“.</p> <p>Из мисли га трже пашиница.</p> <p>— |
е е се врата отворише, и не види где му се ближи главом мула.</p> <p>Мулино место није на тахту |
; после, убили му зета; после, удаје му се кћи за Шемси-пашина сина, и најпосле: „Не украдоше А |
, сама је, слухти, дршће... зажариле му се румене јагодице, пламен, сијају очи, две звезде, виш |
ута горе, већи стид, срамота, и жене му се свете! осветила му се Фати-султан...{S} Све мисли на |
ли медведа.{S} Старац се тресе; усне му се грче, а он пружа стиснуту песницу према Прокупљу, к |
унус фес.{S} Затурио фес и ћулав, те му се види обријано теме.{S} Стрча с куле, назва Бога Арна |
и <pb n="74" /> љуби Бога, и како ће му се судити на оном свету за рђава дела.</p> <p>Племство, |
с дугачком китом, а испод феса види му се чикмани ћулав: ћулав му је израдила сестра његова.{S |
м, него ружом.{S} И види чудо! груди му се расцепише, на двоје, а из ране покуља крв као из кла |
еђа, узе је у наручје...{S} Из груди му се оте глас један, радостан, сличан гласу какве животињ |
се сам слободи, и развесели.{S} Јежи му се кожа, и што је у души зидао за неколико сата, то Ман |
киндије мимо њену кућу пролази: бели му се хаљина, фистан, широка, у небројено <pb n="11" /> бо |
фчију; после, опет тако; после, воли му се кћи с мула-Халимовим сином; после, венчала му се кћи |
има часова кад је човек луд, а чини му се да је паметан.</p> <p>И досад су се Арнаути бунили, |
омисли, и узе молити Бога.{S} И чини му се да га умоли, кад му мајка рече: „Просићемо ти, сине, |
види мулу; од сунчева зрака причини му се мулин јатаган; од жубора шадрвана шапат љутих Арнаут |
пашу закрвављеним очима и примичући му се.</p> <p>Паша се помаче, и изусти:</p> <p>— Беше, мул |
сто заклетава?</p> <p>Он говори, очи му се сијају, лице се зажарило: бесу даје својој невести; |
боје се.</p> <p>Паша га досад, како му се чини, никад није чуо у својој махали; а сад, има нед |
јпосле сан не савлада.</p> <p>— Нико му се није хтео ни смео светити; сви остављали на Алаха.{S |
љу.{S} Од клада крај друма привиђало му се тело Исмаилово; од ветрова ујања причуло му се, час- |
Исмаилово; од ветрова ујања причуло му се, час-по, јечање његова сина.{S} Застајкивао, ослушки |
те се много меко срце расплака, јер му се учини да су то уздаси мртве мајке Исмаилове.</p> <p> |
-авлији залаје грдно велики пас, јер му се час по учини бахат од човека; звечи синџир: ево пета |
знаје од кад зна за себе, а први пут му се сад учини да не личи на човека, но на вука, или медв |
вене кадиве извезен златом; и сијају му се златом везени од црвене чохе тозлуци.{S} Ти његови т |
ак.{S} С виком Мана Кукувије причују му се и мулине речи: ти си мени крви дужан.</p> </div> <pb |
рестано пита, коме се радује; а на њену се лицу радост опази, неисказана радост, раширише се и |
азмажено лане, није видео Фатме, а у њу се заљубио: причала му мајка, и робиње, и једна стара б |
ани.{S} И Арнаути из пратње Фатине деру се, Алаа’!{S} Аллааа’! слободни су, кроз свој град иду, |
зумбул, е су му уста ђул; видела да су се удариле у груди кад је за угао замакао, али она није |
дисање, тако јако, све јаче, као да су се скупили око ње сви ноћни дуси...{S} Мирише копитњак |
ви рећи, <hi>ни Бога</hi>.{S} Јер да су се овај дан бојали Бога, зар би тражили <pb n="58" /> п |
а га испратио до преко прага!{S} Шта су се разговарали у одаји, нико не зна; а кад се растајаху |
му се да је паметан.</p> <p>И досад су се Арнаути бунили, и то против власти, али њему није би |
обуће још пред кућним вратима, пеле су се на чардак, улазиле у те красне одаје и гледале чудо |
шкарца жене крију?{S} Ниси.{S} Криле су се од Бал-беја..., јок од њега, од његове <pb n="115" / |
први снег, танак, сух земљу; скрили су се свици, не певају тице, тишина, само онај бор много ш |
сребро, не, олово на њене капке, очи су се склопиле...{S} Не сања више будна.{S} Није више буни |
одитељи за ђердек спремили.{S} И тој су се постељи дивиле Лесковчанке.{S} И та је постеља враће |
стрчавају људи да их гледају, но ако су се нашли на улици, брзо улазе и ударају чивију.{S} Сока |
Ево му мајке...{S} Аман!...{S} Како су се Арнаутке обукле, аман!... аман!..{S} Пољубићу му мај |
не боје, каткад, ни падишаха, често су се бунили, паша слао војску да их стишава, и да <pb n=" |
светитељ с несреће потомка оних што су се пред њим часним крстом крстили и служили му службу с |
очито оне с девојачке стране.{S} Зар су се веселиле само ноћас?{S} Где је <hi>Хамам</hi>?{S} Гд |
ају, и шапћу нешто, кад су саме, осврћу се да их когод не опази, не прислушкује; од тада Фати в |
з фењера као хајдук, грехота; не осврћу се на његове претње, боје се.</p> <p>Паша га досад, как |
муле? или у Лесковац?...{S} К Лесковцу се окреће, душом полази...{S} Тешко рањена голубица!{S} |
утро је Фати била врло весела; и у лицу се мало повратила...{S} Пред кулом су Арнаути, не као д |
> <p>И тихо, тихо, а ипак разумљиво, чу се из празних груди песма:</p> <quote> <l>Белу рубу обу |
с коња, не пустив ни гласа од себе; чу се вриска обезглављена ата, и опет одјекну глухо и мртв |
шта ће, људи се прибише уз врата.{S} Чу се кашаљ, а потом говор, тако тих, а из дубине празних |
p> <p>Из собе, кроз одшкринута врата чу се загушљив, врло слаб, болан глас:</p> <p>— Ол (буди)! |
е се кроз пушкарнице пушчане цеви, и чу се пуцањ, виде где момак с ата паде... „Јазук!{S} Јазук |
ткривеном главом, без фереџе.</p> <p>Чу се из предсобља врло слаб, мушки глас; имам говори, то |
ну цику и на Исмаилове сестре речи зачу се рапав, страшан глас.{S} Продера се сова.{S} Арнаутку |
— над том високом а трошном кулом зачу се кроз ноћну тишину јејина, тица злослутница: зајецаше |
абра паша.{S} Јер у недељу ујутру рашчу се по Прокупљу, а до довече оде тај глас у Лесковац, у |
ју, било у по дана или у по ноћи, одмах се спремају за „кавгу“, пуне пушке, оштре јатагане.{S} |
улу ат зарза, трза се од сеиза, и одмах се зачу силна вриска; одјекнуше брда и Јастребац.{S} Му |
зила развијена као пред оца.{S} И одмах се чу његов глас, тих и слаб, готово као мало час имамо |
га послужише шербетом оне девице којих се нису дотакли ни човек ни ђеније, девице што личе на |
ог, исто као оне четири књиге, из којих се човек учи да верује и <pb n="74" /> љуби Бога, и как |
ека, но на вука, или медведа.{S} Старац се тресе; усне му се грче, а он пружа стиснуту песницу |
ело грло...{S} Пољубио би и уста, а још се уздржава, као Мифтар...{S} Узе руку, белу, меку као |
че па издахну.</p> <p>Мула ућута, а још се клати и држи груди, још гледа у исту шару ћилима; ск |
д соја! а толико несрећна!</p> <p>И још се нешто говори, то јест, не говори, него тајно шапће.{ |
ики, по мусломански и Стамбол и <hi>Дер-Се’адет/</hi>, то јест Врата Блаженства, на седам брего |
је сузе, јер ако њу још надом заварава, себе више не може.{S} Мајка је љуби, а она:</p> <p>— А, |
ан, устукну; мулу познаје од кад зна за себе, а први пут му се сад учини да не личи на човека, |
S} Ти тај обичај знаш како си сазнао за себе.{S} За крв или крв или паре; а паша ти селам посла |
..{S} Збацио <pb n="69" /> је Исмаил са себе бело платно...{S} У руху је у коме га је живога гл |
много, и страсно...</p> <p>О, како сад себе воли, зато што ју је Исмаил волео!...</p> <p>А јед |
стропошта с коња, не пустив ни гласа од себе; чу се вриска обезглављена ата, и опет одјекну глу |
Стара була не устаде, не пусти гласа од себе, а однеше јој невесту!{S} Оне две и робиња ударише |
икну мула колико може, и отури чибук од себе далеко; жар се просу по ћилиму, а он то не гледа, |
; а он се са сестром, много старијом од себе, дуго разговара, и код ње руча, седи до икиндије; |
драгим камењем, те према сунцу дају од себе све боје; о силај му три паласке са златним китама |
ћи, оставила <pb n="92" /> у аманет као себе, или Исмаила... невесту његова сина.</p> <p>А кад |
не гледа Мифтара и његову невесту, него себе и Фати-султан...{S} Љуби јој и очи и лице и бело г |
о сарош-каранфил, посрнув, први цвет до себе додирне...{S} Да га крилати коњи, ветрови, пренеше |
" /> јест, не би била охола, него би са себи равним кадунама љубазно, с малим благо, са сиротим |
х не бих, говорио је, кад бих имао овде себи равне, арслане“.{S} Његов фис, то му је његова пор |
ава одавно, нарочито кад хафуз није при себи: бекрија је бивши имам Свете Софије да му је мучно |
несвестила.</p> <p>Само мало, па дође к себи, још блеђа, још жућа.{S} Мулина је кћи љуби и милу |
е, сведоке, имама.{S} И чим дође мало к себи, Арнаутке је покрише фереџом мулине кћери, метнуше |
{S} Ха, ха, ха!{S} Шта ко чини, све сам себи, и добро <pb n="131" /> и зло...{S} Носи му селам, |
из освете.{S} Јер мула је дао бесу сам себи да ће паши срамоту за жалост...</p> <p>Трећи дан, |
ути, Војњаци, носе само мртву жену, „за севап“.{S} За тахтариванима, одмах, појавише се мулина |
(од колена) срамота говорити; с другима севап.{S} И прву и другу уредбу, веле, нису писали вели |
е и улара, (жена која нема мужа) а чини севап, спремајући и удајући сироте девојке?...{S} Она б |
<p>У џенет ћеш, султанијо!{S} Голем си севап учинила!{S} Џелату си катран на образ; свецу турб |
ђе, те час-по тужно прошапће; А, женски севда!{S} Добро људи зборе: траје од петка до суботе... |
венчању, зачуди се. „ Алла’!{S} Алла’! севдах женски! од петка у вече до суботе ујутру!“ говор |
хануме длановима, подврискују, падају у севдах; свекрва баца бакшиш чочецима, весели се, ни у к |
амере, проклете намере, од страха, и од севдаха...{S} И што се икад, међу булама, знало, а и са |
ча јој о младости и лепоти пашићевој, о севдаху што га за њу има, о госпоству и милосрђу Шемси- |
моли робињу да јој куца у саз и пева: о севдаху, о ашку, о Меџнуну и Лејли, двоје драгих, што с |
и је лист одавно опао, откинуо га бесни север, што час-по са страшним фијукањем диже снежну пра |
ије грозница.{S} И силом поче устајати; седа у једном куту, навали се, па тако остаје дуго.{S} |
} Овај се једва миче кад кокошке иду на седало пре одређена сата.{S} Танка глава куд ти оком.{S |
у џамли-ћошке.{S} Покисле кокоши су на седалу пре вечерње.{S} Мокри врапци џакају испод широке |
дет/</hi>, то јест Врата Блаженства, на седам брегова искићеним смоквама и маслинама, лимунима |
шњом, под исцветалом јабуком, у води са седам бунара и испод левог воденичког камена, где је, о |
же коњи, као Војњачком мули жене.{S} Од седам жена имао само петоро деце.{S} Сад једно.{S} Ни ј |
о јунак; а и он је жене волео; женио се седам пута.{S} У двадесет седмој имао је четири жене (ј |
увек мајци пред очима.{S} Сад је ушао у седамнаесту, а до пре три године ишао је у женски хамам |
шушти, и као да се с дусима разговара, седе Фати и Исмаилова сестра, замишљене; а попци зричу, |
Шта има, ханум?...{S} Седи.</p> <p>Она седе ниже његова шиљтета.</p> <p>— Сву ноћ нисам спавал |
Бога <pb n="53" /> дошао.{S} Затим паша седе, а и мула, према паши, и ако му овај не рече да се |
а, бусала се у прси, чупала косу, своје седе аврапе, па се уморила; села ту, рашчупана и угруха |
но се наредиле крај софра-тепсије, неке седе а неке чуче, па једу смокве, урме, поморанџе, наро |
нчицама, и крушке из сламе.{S} Арнаутке седе около, пуше, мирише им одело на угаљ, а неко и на |
посади до мулина деснога колена, а сам седе према њима.{S} Ту су седели, прво попили по два фи |
з очију.</p> <p>Док је Ахмед-хафузовица седела у Топлици Фати се мало повратила; повратише је у |
<head>XI</head> <p>Ахмед-хафузовица је седела у Топлици по за дуго.{S} Залуд је кћер тешила, з |
.{S} Мула га примио на куди.{S} Сами су седели, сами се разговарали нешто, дуго.{S} У собу је у |
колена, а сам седе према њима.{S} Ту су седели, прво попили по два филџана каве и попушили по ч |
ав сат тако остао.{S} Смишљао је, тако, седећи на прагу, како би се осветио мули, и што му набе |
као зиловима, чочечки, певају, и онако седећи играју.{S} Бела робиња час гледа у хануме, час б |
код Фати-султан, Лесковчанка, беговица, седи и пуши.{S} Није скинула ни покривала с главе, а ка |
од себе, дуго разговара, и код ње руча, седи до икиндије; после се прашта као да ће Вог зна куд |
а на један јастук, вунен, у куту одаје, седи Фати-султан, а према њој је мајка њена.{S} Час-по, |
, на шиљтету покривеном медвеђом кожом, седи Шемси-паша; прекрстио ноге, загледао се у једну де |
дном шареном јастуку, напуњеном сламом, седи мула-Халимовица: обухватила рукама колена, метнула |
>Паша је сам, сваку ноћ, до глухо доба; седи на једној отвореној ћошки на меком шиљтету, а месе |
b n="123" /> <p>— Шта има, ханум?...{S} Седи.</p> <p>Она седе ниже његова шиљтета.</p> <p>— Сву |
итаву годину из постеље није устала.{S} Седи, јадом саломљена, у једном куту оне одаје где јој |
-Ахмеду.{S} Ни ко у неком граду мање да седи, ни да се о њему више говори.</p> <p>Како је Фати- |
авали се, па тако остаје дуго.{S} Мајка седи према њој, забрађена белим јашмаком онако као кад |
си, учинио си, осрамотио си се, па сад седи, ако хоћеш да се људи не подмигују кад те чаршијом |
од тада Фати више лежи него што хода и седи, и плаче...{S} Час-по па легне, на чупав ћилим, ил |
зиђе пред пашу, нешто да му каже.{S} Он седи у једној затвореној софи крај мангала, у антерији |
ао у пролеће.</p> <p>— Нема леша.{S} Са седмога су неба плакале девојке три дана и три ноћи за |
собом говоре да су то сузе девојака са седмога неба, што је Фати-султан несрећна.</p> <p>Одмах |
лео; женио се седам пута.{S} У двадесет седмој имао је четири жене (једну у Прокупљу, једну у Д |
а, према паши, и ако му овај не рече да седне.{S} Паша ћути, мери мулу; мула ћути, мери пашу... |
6" /> <p>И робиња је одведе тамо, а она седне на мекано шиљте: провлачи бројенице кроз прсте, и |
мислећи на њен сан, па се неколико пута сеже и не смеде их додирнути својом препланутом и доста |
уће Ахмед-хафузове: ту му приђе сестрин сеиз, ухвати под њим ата, да га причува, знојава провод |
{S} Кад опази мулу ат зарза, трза се од сеиза, и одмах се зачу силна вриска; одјекнуше брда и Ј |
мула-Халим пред сарај, притрчаше пашини сеизи те ухватише под њим ата: скочи мула као младић.{S |
ућане, кадуне се прибију уз кафезе да — сејире!...{S} Резил!...{S} Грдан мој резил! ...{S} Мора |
сарај, говори под кулом Суљи старешина сејмена.</p> <p>— Да дође, да дође, ха-ха-ха! одговара |
а скочи, и таман да пљесне длановима за сејмене, мула узвикну!</p> <p>— Јазук!{S} Јазук!{S} Чов |
прља им сапи, гриве и кићену опрему.{S} Сејмени јуре за Арнаутима, погледају се час-по међу соб |
, обучен као о Бајраму.{S} Допратише га сејмени.{S} Мула га примио на куди.{S} Сами су седели, |
окаке; а на сапима мазге држали су руке сејмени, обучени у празнично рухо; около их је било још |
ну заповест.{S} И већ до подне опколише сејмени кулу мула-Халимову.</p> <p>— Поздравио Шемси-па |
ћер, а не зна на коју ће страну: пођоше сејмени једни к Лесковцу, други к Нишу, трећи к Топлици |
погнут.{S} Он заповеди да се наоружају сејмени, да што пре отиду у Топлицу, под Јастребац, да |
Шта је?...{S} Ко тако лупа?!...</p> <p>Сејмени.</p> <p>Изиђоше преда њ три сејменина, задихани |
<p>Сејмени.</p> <p>Изиђоше преда њ три сејменина, задихани, као да су пешке дошли, трчећи; дон |
тан, ја бих јој пољубио руку сто пута и секао бих курбан (жртву) црнога овна“.{S} Тако помисли, |
или“...{S} Он је ижљубио мајци руку, и „секао“ црни курбан.</p> </div> <pb n="13" /> <div type= |
обори је на под, и зари јој беле, оштре секутиће своје у смежурано грло, као вук овци.{S} Пошик |
ом место на грлу где су били Арнауткини секутићи, да крв заустави, меће главу у торбу и, још см |
им тамјана из кадионице, испуњава поље, села с кућицама арнаутским, покривеним и сламом <pb n=" |
косу, своје седе аврапе, па се уморила; села ту, рашчупана и угрухана, па готово више није уста |
освајача царевине српске.{S} Пре српска села, сад лудога Ахмед-хафуза спахилуци...</p> <p>Не пр |
се била препала, од Прокупља до мулина села десет пута је снашле и пустиле детиње.{S} Сад лежи |
су Арнаути, не као до сада из неколико села, већ из свих, и што је год за пушку дошло је, па с |
ено за „сургун.“ На уживање му дато пет села у околини Ниша, и Прокупља, дивљега лепотана, где |
д своје кћери.</p> <p>Арнаутке, из свих села, чувши да им је болна мулиница, почеше долазити на |
p>— Ти ћутиш, мула, ја ћу да зборим.{S} Селам ти од Шемси-паше: хиљаду лира уместо хиљаду гроша |
ахту, али он се попе и загрме:</p> <p>— Селам-Алећ, пашо!</p> <p>— Алећим-Селам! одговори паша, |
дат аманет на овом свету дрхте руке: за селам на оном носи се товар од хиљаду ока.{S} Немај срц |
вац, да однесе пријатељеву сину од муле селам, а мула у Топлицу, да каже Арнаутима е се са Шемс |
жом; само сам хтео да ти кажем аманет и селам.{S} А ти знаш, мула, мој пријатељу, да за непрода |
готово после сваке речи:</p> <p>— Кажи селам Шемси-паши, џелату: хоће да има чедо... од муле.. |
.. од муле...{S} Фати-султан.{S} И кажи селам Шемси-паши, џелату: непуштена кадуна његова сина |
гова сина од другога... чедо.{S} И кажи селам Шемси-паши, џелату: данас му је прилепила блато н |
ј, пријатељу.{S} Од Шемси-паше донео си селам мени; од мене носи селам Шемси-паши:{S} Да хоћу п |
-паше донео си селам мени; од мене носи селам Шемси-паши:{S} Да хоћу паре за крв свога сина, ја |
.{S} За крв или крв или паре; а паша ти селам послао...</p> <p>— Слушај, пријатељу.{S} Од Шемси |
ве мисли на њено ново венчање, и на њен селам који му пуномоћник предаде, исказа; с њим леже, с |
то Шемси-паша „Дангалија“, примив мулин селам, да пусти сина по граду <hi>сербез</hi>, оно се н |
на лице Исмаилова невеста...{S} Кажи му селам, <pb n="120" /> аман!{S} Алла’ ашк’на (за Божју љ |
атељу.</p> <p>— Е, кад је тако, носи му селам: од мене нека не дрхти његова ханума; син нека му |
обро <pb n="131" /> и зло...{S} Носи му селам, пашо, пријатељу, од мене нека више страха нема.< |
...{S} хоћу да му пратим писмо и у њему селам сад одмах.</p> <p>И отури чибук, а узе: дивит, пе |
<p>— Селам-Алећ, пашо!</p> <p>— Алећим-Селам! одговори паша, својим танким гласом, устајући, ј |
е га не сатре.{S} А кад му год дође <hi>селам</hi> (поздрав) од сараја, то јест од паше, иде, о |
мокар сруши се на шиљте, у једном куту селамлука, и хуче ту, хуче сву ноћ, док га најпосле сан |
горе; доле трем и одаје за послугу, под селамлуком мушку, под харемом женску.{S} Око конака врт |
чифлуци, шта је ергела!{S} Да ми је са селамом пратио тапију од Стамбола с његовим Сарај-Бурну |
н је био бећар...{S} Аман!{S} Висок као селвија, очи му као у шаина, веђе самур, уста стамболск |
ог воденичког камена, где је, од синоћ, селена, копитњака, коприве, расковника, и још пуно трав |
и крвнину.{S} Крвнину понекад плаћа све село где је крв учињена.{S} Је ли?...{S} Овде би требал |
и Арнаутке на коњима, журе се у оближње село послом, или у госте.{S} Зима...</p> <p>Сирота Фати |
е и љубав; а кажи један град, или једно село, или гору, или воду где није Алаха?“ Она се застид |
је с планине, по грдном снегу, сишао у село.{S} Нене ми се није бојала никога до Бога и мула-Х |
ало, па наиђоше на пут очишћен; мноштво сељака, чифчије пијанога Ахмед-хафуза, раја турска, бед |
вора, девојака с великим црним очима, у сеницама, сад...</p> <p>Дође време да се растану; он из |
ивене кишом, на чупаву ћилиму и јастуку сеном напуњену лежи Фати-султан; лежи наузнак, очију по |
мо лакше бити, а оно горе: у јаблановој сенци види мулу; од сунчева зрака причини му се мулин ј |
омаћин (или домаћица) код куће пошто је сео и одморио се.{S} Пашиница покварила обичај, да би с |
метнуо би шиљте на праг софе, па би ту сео, и наслонио лактове на колена а загњурио главу у ру |
ати-султан-ханумина.{S} А главним путем сеоским воде Турци, кириџије, неколике товарне коње; но |
за собом, иде у лов на зечеве, и прођу сеоским путем но две-три Арнаутке на коњима, журе се у |
хти његова ханума; син нека му по граду сербез ходи; он, шетајући се, нека не преза.{S} Враћам |
мулин селам, да пусти сина по граду <hi>сербез</hi>, оно се нешто друго говори.{S} После одласк |
у јашмаком, приносе бројенице, простиру серџаде, у авлији по троскот-трави, ослушкују глас мује |
анпут са зерделије; данас кроз капиџик: сестра му удесила састанак.{S} Фати-султан, чучећи на з |
ад поста бећаром, о његову срцу памети; сестра <pb n="63" /> прича, а Фати се и смеје и плаче, |
д је она онолико лепа, онако светла.{S} Сестра није умела да му је опише; она је лепша; шта је |
е: „Просићемо ти, сине, Фати-султан.{S} Сестра ти казује да је то красна девојка, и лепа, па см |
и белих ножица, као невести; Исмаилова сестра <pb n="140" /> јој обуче невестинску хаљину; лег |
нка с њом на оном свету.{S} И Исмаилова сестра плаче, нариче, љути се на оца што јој својом бес |
дусима разговара, седе Фати и Исмаилова сестра, замишљене; а попци зричу, свици по ливади трепе |
> <p>Отвори их, мало; усу јој Исмаилова сестра у уста неколико капи земзема, обриса их новим ја |
ла; очи склопљене (заклопи их Исмаилова сестра).... осмех, радостан, није само на уснама, разли |
и само ми, или само наши родитељи, моја сестра, него све Прокупље, сав Арнаутлук.{S} Који год м |
се чикмани ћулав: ћулав му је израдила сестра његова.{S} Силај, па у силају јатаган и две мале |
опише се уморне зенице.{S} Исмаилова је сестра однесе на шиљте, па је милује, љуби, повраћа је, |
/hi> Исмаил је, мој брат“, толковала је сестра и љубила Фати-султан, плачући с њом за дуго.</p> |
аил!{S} Добро дошао! рећи ће му сабајле сестра.</p> <p>— Ево мене, Фати-султан, кумријо.{S} Зар |
е зна за кога полази! нариче по Топлици сестра Исмаилова; напустила и кућу и мужа, па се из оче |
ше бесу Фати-султан; све је то тако <hi>сестра</hi> наместила, оставила долапе незатворене, чив |
/p> <p>Заспала је, на грудима Исмаилове сестре, али опет Исмаил.{S} Отворио се гроб...{S} Збаци |
као одјек и на њену цику и на Исмаилове сестре речи зачу се рапав, страшан глас.{S} Продера се |
, те Фати, наслоњена на груди Исмаилове сестре, упире очи у месец над Јастрепцем, што је обасја |
и махалама, па стане пред капијом своје сестре удате овде, до куће Ахмед-хафузове: ту му приђе |
де, до куће Ахмед-хафузове: ту му приђе сестрин сеиз, ухвати под њим ата, да га причува, знојав |
ој снаси снове своје; а толкује их срце сестрино:{S} Исмаила је Шемси-паша убио.{S} Помиње јој |
ханум?...</p> <p>— Тамо сам ја била; у сестриној је башчи чучао он, Исмаил...{S} Аман!{S} Како |
ад му воде коња у коњушницу; а он се са сестром, много старијом од себе, дуго разговара, и код |
причува, знојава провода, док се он са сестром види, поразговара.{S} По некад му воде коња у к |
} И загрлише се: цикну, стеже Исмаилову сестру око врата, да је удави.</p> <p>— Фати!{S} Фати!< |
едне приче свога вернога друга Мифтара, сети се те приче, њему миле, нове, и од љубави посрну к |
вишње у богатој воћем Топлици његовој, сети се једне приче свога вернога друга Мифтара, сети с |
ка.{S} И ко зна, још би, да се мајка не сети е је <hi>човек</hi>.{S} А ево откуд се тога сетила |
рећи да би некога убила из пушке, па се сети да је се и празне боји.{S} Би јој мило што се не р |
а кћи оца варварина.{S} И час-по, па се сети поруке мајке Исмаилове: „Ако га не освети мушка гл |
дувана рој мисли; и кад се после поноћи сети постеље и устане, осећа се тако лак.{S} И био би с |
запао у блато.“ Сад се тих мулиних речи сети, и мисли: „Јесте, мула, блато ми до појаса, до гуш |
<hi>човек</hi>.{S} А ево откуд се тога сетила.{S} Увек се играо с робињама, с црнкињом Ђултер, |
рску пословицу, а није се ње ниједанпут сетила.{S} Али откуд је мислила да ће се сплести и паст |
о таван и да ли су пси били гробари, не сећа се.{S} И не сећа се да је икад досад чуо Мане Куку |
да заплаши мулу падишахом, решио се; не сећа се шта мула рече, да има у години макар један дан, |
у пси били гробари, не сећа се.{S} И не сећа се да је икад досад чуо Мане Кукувију у својој мах |
ма да се нада, шта очекује?{S} Да ли се сећа поруке мајке Исмаилове: ако ми не освети сина мушк |
и.{S} Не умивају је, или што се тога не сећају, или што се боје да је не расвесте и не подсете |
у ђурђевску зору...{S} Сефа ђелд’н!{S} Сефа ђелд’н! (Добро дошао!{S} Добро дошао!)</p> <p>Тако |
Исмаил ће на ату у ђурђевску зору...{S} Сефа ђелд’н!{S} Сефа ђелд’н! (Добро дошао!{S} Добро дош |
че:</p> <p>— Ама, море, је ли истина да си ми ти <hi>украо</hi> снаху?</p> <p>— Ко је <hi>море< |
и:</p> <p>— Мула-Халим, је ли истина да си ми ти <hi>однео</hi> снаху?</p> <p>— Истина, пашо.{S |
твоје величине, па си желео још већи да си.{S} Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жмуре |
ио како се Арнаути не свете.{S} Камо да си му убио сина, а да не направи оно што направи.{S} Ам |
сарајске степенице, рекле би: преварила си се, стара: нема мула ни шездесет ни педесет; рекле б |
А кад будеш, кузум, на испиту, пуштена си и од једнога и од другога, баба ти каже.{S} Твој баб |
угарице насмејаше; једна рече: „Паметна си, а лудо питаш, Фати-султан- ханум!{S} Где је Алах, т |
твојега госпоства и твоје величине, па си желео још већи да си.{S} Хтео си у луг где булбули п |
ошао си да ловиш рибу у мутној води, па си извукао у мрежи змију; тражио си од ђавола челенку, |
.{S} Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи, и запао у блато; пошао си да ловиш риб |
... „Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи и запао у блато.“ Сад се тих мулиних ре |
ће тренути.{S} Аллах!{S} Ама и осветљив си.{S} Ко на тебе један час заборави, сто година му се |
рског пашу.</p> <pb n="126" /> <p>— Кад си био млад, твоје су ми очи биле књига, писана на арна |
ој још и жалост...{S} И после, мула, ти си се светио како се Арнаути не свете.{S} Камо да си му |
укувије причују му се и мулине речи: ти си мени крви дужан.</p> </div> <pb n="90" /> <div type= |
..{S} Млад, кузум, твоја прилика.{S} Ти си чула да је...{S} Алах зна ко је убио мулина сина.{S} |
а паукова...{S} И ја знам, кћери.{S} Ти си бита мала, не знаш.{S} Не живи Мејрем-ханума...{S} З |
е присојкиње, мула-Халимове речи:{S} Ти си мени крви дужан. „За крв ич не знам, мула, вала! и п |
се да...</p> <p>— Питаш за снаху; а ти си мени, пашо, крви дужан, рече мула, не слушајући шта |
/p> <p>У џенет ћеш, султанијо!{S} Голем си севап учинила!{S} Џелату си катран на образ; свецу т |
си ишао жмурећи, и запао у блато; пошао си да ловиш рибу у мутној води, па си извукао у мрежи з |
ушај, пријатељу.{S} Од Шемси-паше донео си селам мени; од мене носи селам Шемси-паши:{S} Да хоћ |
не, па си желео још већи да си.{S} Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи, и запао |
тебе под старост твоја лудост.{S} Хтео си, учинио си, осрамотио си се, па сад седи, ако хоћеш |
мало паша дахну, па опет терет... „Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи и запао у |
ди, па си извукао у мрежи змију; тражио си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.{S} Н |
умире побуњене Арнауте.</p> <p>— Тражио си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.</p> |
тарост твоја лудост.{S} Хтео си, учинио си, осрамотио си се, па сад седи, ако хоћеш да се људи |
удост.{S} Хтео си, учинио си, осрамотио си се, па сад седи, ако хоћеш да се људи не подмигују к |
ућеш га, ако си Бог; растопићеш га, ако си сунце.{S} Име ти Шемси (сунце), ама бадава...{S} Ич |
камен, у срцу ти лед: скинућеш га, ако си Бог; растопићеш га, ако си сунце.{S} Име ти Шемси (с |
г што ми дугујеш, за крв, већ...{S} Ако си бољи од мене, ено ти Фати-султан, не твоје снахе, не |
, обичај је.{S} Ти тај обичај знаш како си сазнао за себе.{S} За крв или крв или паре; а паша т |
етиш Шемси-паши?{S} Доста!{S} Довде што си правио, сваки рече аферим! одавде што би, сваки би р |
у срцу до века, па баш да живиш, пошто си га видео, још сто година“.{S} Тако говоре хануме.</p |
и, но живи и <pb n="8" /> гледај: пошто си га видео, грејао се на његову сунцу, огледао се у ње |
пуномоћје за венчање с Џафер-бејом, јер си прво била с њим венчана.{S} После с мула-Халимом, то |
о!{S} Голем си севап учинила!{S} Џелату си катран на образ; свецу турбе...{S} У џенет ћеш.</p> |
јатељу, хоћеш две!{S} Немој!{S} Срамоту си за жалост; немој још и жалост...{S} И после, мула, т |
реме и мрзи и прети, па му окрете леђа, сиђе с тахта без збогом.</p> <p>Затутњише сарајске степ |
други не одобравају.{S} Али и сад мула сиђе с куле, па кроз разјарену руљу, све од једнога до |
јим танким гласом, сам говори; мало, па сиђе у башту, мисли да ће му тамо лакше бити, а оно гор |
и?{S} Јеси ли видела месец: кад највише сија, тад највише на њ кучићи лају.{S} А шта му могу ку |
и, трепери, према сунцу, чисто знато; и сија му се џамадан од црвене кадиве извезен златом; и с |
зажариле му се румене јагодице, пламен, сијају очи, две звезде, више, два сунца...</p> <p>...{S |
заклетава?</p> <p>Он говори, очи му се сијају, лице се зажарило: бесу даје својој невести; рук |
адан од црвене кадиве извезен златом; и сијају му се златом везени од црвене чохе тозлуци.{S} Т |
и пашу...{S} Паша, богат, велики човек, сила, те како неће имати душмана?!...{S} Голо дрво нико |
ни, јер виде да и над њиховом силом има сила.{S} Уђоше у Прокупље.</p> <p>Чује се топот; вриште |
снег притиснуо и брдо и долину, а вуци силазе с планине урлајући, долазе топличким домовима у |
ћулав му је израдила сестра његова.{S} Силај, па у силају јатаган и две мале пушке пећанке, са |
наутина; поврх аџемскога шала опасао је силај, па наместио ваздан кићене пиштоље и јатаган; мет |
те према сунцу дају од себе све боје; о силај му три паласке са златним китама; преко рамена му |
израдила сестра његова.{S} Силај, па у силају јатаган и две мале пушке пећанке, са сребрним ја |
говор.{S} Лесковачки паша, пре надувен, силан, сад љубазан, понизан много, како Турчин може да |
паша, да му дође у прокупачки сарај.{S} Силистер изврши пашину заповест.{S} И већ до подне опко |
очне.{S} Пљесну длановима.{S} Уђе његов силистер полако, и мало погнут.{S} Он заповеди да се на |
S} Вриска жена и писка деце разлеже се; силна врева! не зна се ни шта која говори ни шта која х |
ор, па оде у кулу; и наједанпут се диже силна граја, вика, дивљи узвици, небо се пролама; Арнау |
арза, трза се од сеиза, и одмах се зачу силна вриска; одјекнуше брда и Јастребац.{S} Мула га не |
ле, вреле усне, сад изгореле, много, од силне ватре; очита молитву, ту, она, болна...</p> <p>— |
а Фатина ђувегију, све филигран рад; па силно посуђе, па легени и ибрици од правога сребра које |
кули, и у овој ливади, на месечини, кад силно мирише копитњак и мајкина душица, под овим бором, |
дугоња.</p> <p>— Кучку псима! захори се силно, из свих грла, небо се пролама.</p> <p>Сирота Фат |
зубима, окрете се према Фати-султан, и силно припљеска длановима, вичући:</p> <p>— Мирсаде!{S} |
а и пушта неке чудновате гласове.{S} Од силног страха — онемела!{S} И оне две младе хануме, и р |
; а са зеленог чоханог гуња чепкени, од силнога веза раменима му претегли, трепери, према сунцу |
>Не могаде више, јер се са узбуђења и и силнога напрезања закашља: и метнувши на уста јаглук, з |
S} Ништа ми није... није грозница.{S} И силом поче устајати; седа у једном куту, навали се, па |
као заливени, јер виде да и над њиховом силом има сила.{S} Уђоше у Прокупље.</p> <p>Чује се топ |
душа плаче, јеца, нариче, тужећи се на силу и обест Богу...{S} И чифчије пијанога хафуза, турс |
56" /> чаршија изиђе да гледа арнаутску силу и салтанат (госпоство); а подједнако се уплашише и |
авиним крилима; нико не гледа арнаутску силу и <hi>салтанат</hi>, јер свуд капак до капка...; и |
с главе, гологлава проклињаше арнаутску силу и турску обест. „Луда!{S} Луда!“ узвикнуше неки, к |
ма, кривим и уским, много каљавим, осим симиџија, бозаџија и оних што воће продају готово више |
.{S} На улици салебџије, <pb n="148" /> симиџије, вичу; њачу магарци; једно Туре јаше магарца и |
м: од мене нека не дрхти његова ханума; син нека му по граду сербез ходи; он, шетајући се, нека |
е љут...!{S} Старац, а док му не погибе син, играо се јуначких игара с топличким момчадма; надс |
а.{S} Ниједанпут није рекла: жени ми се син хафузовом кћери; сто, двеста пута: биће ми снаха ро |
невесту, нестрпљив је; осећа где јој се син радује, па и њу обузима све већа радост.{S} Савест |
даље није смело.</p> <p>Тако пашиница и син јој.{S} А паша?{S} Прошав мимо ове три одаје, широм |
исли:{S} Хајде!{S} Опростиће ми и Бог и син, кад пристанем да се и њена реч чује.</p> <p>Мула с |
нио.{S} После се чу, да је тај Арнаутин син једнога старца досељена после српско-турскога рата |
иви у Арнаутлуку, и лети и зими, али му син долази у Прокупље врло често; а кад пројезди махала |
гла примити хануме, јер јој је у харему син.</p> <p>Затворила момка као девојку, па га не пушта |
лушај.{S} Он није џелат, заклиње се.{S} Сина су ти, мула, убиле харамије; он хоће...</p> <p>— А |
и-паши, џелату: непуштена кадуна његова сина од другога... чедо.{S} И кажи селам Шемси-паши, џе |
ња причуло му се, час-по, јечање његова сина.{S} Застајкивао, ослушкивао, и ишао даље; у зору п |
као себе, или Исмаила... невесту његова сина.</p> <p>А кад се Садије-ханум, мулина кћи, врати, |
шао пред сарај.</p> <p>Кад угледа мртва сина, испружена, у локвама усирене крви искуљале из ран |
ан, и несрећом саломљен, натовари мртва сина на Суљина коња, и понесе га у Арнаутлук, мајци њег |
ћер; не посипа пиринач по гробу својега сина, јер му на гроб не иде више никако...</p> </div> < |
у аманет од своје кћери невесту својега сина.</p> <p>Трипут уђе у одају где је Фати-султан, и т |
а је врати у недра...{S} Нећу за мојега сина крв паре да узмем, а хоћу Шемси-пашу да оставим.{S |
емси-паши:{S} Да хоћу паре за крв свога сина, ја бих узео онолико колико се узима: хиљаду гроша |
а украдену невесту: пашиница жали свога сина; јенђе помињу Лесковац; онима се с девојачке стран |
ва кћер; од тада не посу по гробу свога сина ни зрно пиринџа, јер му не отиде на гроб; од тада |
Арнаутина, зар да не заводи господскога сина пашина.“</p> <p>Тако говоре, и Турци и буле, све у |
зук!{S} Јазук! ...{S} Непуштена од мога сина, удаде...{S} Хиљаду пута јазук!...{S} Ама није.{S} |
ре више.{S} Ја нисам трговац, нити мога сина крв хеспап, а он се за ту крв погађа; уместо бакар |
крви.{S} Крв за крв.{S} Пашина сина за сина њихова поглавара.</p> <p>— Аман, ћути!</p> <p>— Му |
ати, дрхти, трза се, ослушкује.{S} Чека сина још од вечерње, па никако да га дочека.{S} И мула- |
лка је рођака цару царева.{S} Шемси има сина, млада, красна, Џафер-беја.{S} Шемси је био већ сп |
дук, да ми је украо снаху.{S} За мулима сина нема сведока: за моју снаху сведочи мула.{S} Ја ћу |
Шемси, проклет да је! убио Мифтар-агина сина...{S} Још није платио један дуг, ево где направи д |
Ми овде хиљаду гроша како за крв мулина сина, тако за крв последњега сиромаха.{S} Није ли тако |
> <p>— Ама шта ће Шемси-паши крв мулина сина?</p> <p>— Стамболка је рођака цару царева.{S} Шемс |
0_C9"> <head>IX</head> <p>Ко уби мулина сина, чу мула.{S} Ко украде пашину снаху, разабра паша. |
да је...{S} Алах зна ко је убио мулина сина.{S} Душмани обедили пашу...{S} Паша, богат, велики |
очи, да ово не гледа, а оно ето мулина сина, на ату; млад, леп, исти његов Бал-беј; пролази ми |
не говори, до о грозном убиству мулина сина, о несрећној љубави двоје младих.{S} Сваки их жали |
ишта без крви.{S} Крв за крв.{S} Пашина сина за сина њихова поглавара.</p> <p>— Аман, ћути!</p> |
муле; ама ако она каже да ће за пашина сина, на комаде ћемо је.</p> <p>— На оволишну парчад.</ |
омоћници и сведоци мулини, Шемси-пашина сина и Фати-султан-ханумини, и имам, старац један, Турч |
комаде, ако рече да ће за Шемси-пашина сина, или ће је привезати коњма за репове...</p> <p>Гра |
доцима, трипут, хоће ли за Шемси-пашина сина, Џафер-беја; она му је трипут одговорила: хоћу, и |
после, удаје му се кћи за Шемси-пашина сина, и најпосле: „Не украдоше Ахмед-хафузу ата из ахар |
/p> <p>— Где је пуномоћник Шемси-пашина сина?</p> <p>— Ево га, одговори Мурад-беј, и гурну уз в |
ину снаху.</p> <p>— Кадуну Шемси-пашина сина!</p> <p>— Ако није одведена, била је венчана.</p> |
а је кадуна другога и ако није од њихна сина пуштена, и, најпосле, шта <hi>мисли</hi> мула-Хали |
а се радује, опрао се од блата; испраћа сина и снаху у Цариград, па му је лако...</p> <p>Паша ј |
иде једнога младића, Арнаутина, јединца сина, и мезимца старога мула-Халима, Шкодралије, поглав |
к Шемси-паше лесковачког.</p> <p>За крв сина поглавара војњачког није узета крвнина, те је осве |
исли</hi> мула-Халим, то јест, да му је сина он убио, срце јој за час стаде, свест је остави... |
ко ли може Турчин да лаже?!{S} Харамије сина мојега...</p> <p>— Мула!{S} Полако, пријатељу!{S} |
тако срећан, а данас и без кадуне и без сина.{S} Крв за крв!{S} Наћи ће убицу, па макар ишао, о |
е она с мулом и дадијама мулине кћери и сина.{S} Па дадије је остављале, а мула никако, жао му |
оне две Арнаутке, дадије мулине кћери и сина, нешто се крадом погледају, и шапћу нешто, кад су |
е старе Арнаутке, дадије мулине кћери и сина; трећа јој лила олово, па јој сипа у уста кап по к |
е, по обредима мусломанске вере, жену и сина свога поглавара, жене плачући, људи шкрипећи зубим |
оруке мајке Исмаилове: ако ми не освети сина мушка глава, нека га освети женска; или...{S} Нико |
ангалија“, примив мулин селам, да пусти сина по граду <hi>сербез</hi>, оно се нешто друго говор |
м је у Прокупљу, душом у Лесковцу, крај сина, гледа га умним оком како се угађа, дотерује, очек |
оследњи пут побунише Арнаути, убише јој сина, њену милост и хранитеља, кириџију, који бејаше по |
мула-Халимом, плашила је његовим именом сина, кад је био мали, а и сама га се бојала; а камо ли |
хову љубав да није џелат; да ти није он сина...</p> <pb n="125" /> <p>— Аман, пашо, главо Скадр |
Арнаути не свете.{S} Камо да си му убио сина, а да не направи оно што направи.{S} Ама кад је би |
срце разумело какав јој глас доноси ат сина њезина...</p> <p>И мула је протумачио вриску ата к |
рај изићи?</p> <p>— Убио је мула-Халиму сина, па сад нека испашта.</p> <pb n="46" /> <p>— Ћути! |
моли, кад му мајка рече: „Просићемо ти, сине, Фати-султан.{S} Сестра ти казује да је то красна |
оком црним и крупним, што с маха на мах сине као у младића, не младића просвећена <pb n="49" /> |
; бошчицу држи, а тражи је!{S} Неке <hi>синирли</hi>(нервозне) — њих је доста — пале; ухватила |
и људи, и обиђоше је; а други, ђаволови синови, окренуше коње к њој, да је прескоче...{S} Прега |
обазре и виде шта учинише ови ђаволови синови са женском главом и ојађеном мајком, не би им се |
ћер Ахмед-хафуза, са Осман-Џафер-бејем, сином Хајредин-Шемси-пашиним?</p> <pb n="117" /> <p>Нас |
р Ахмед-хафузову, са Осман-Џафер-бејем, сином, Хајредин-Шемси-пашиним?</p> <p>— Аман, кћери, су |
на сиромашна жена, Српкиња, наричући за сином, и скиде шамију с главе, гологлава проклињаше арн |
сле, венчала му се кћи с мула-Халимовим сином; после, убили му зета; после, удаје му се кћи за |
после, воли му се кћи с мула-Халимовим сином; после, венчала му се кћи с мула-Халимовим сином; |
срамота.{S} Кад сам је венчао са својим сином, била је <hi>бош</hi> (слободна).{S} А сад?...{S} |
му је по вољи само ово кћерино венчање; синоћ су и слуге и слушкиње чуле кад је жени и кћери ре |
под левог воденичког камена, где је, од синоћ, селена, копитњака, коприве, расковника, и још пу |
е се испаравају цветне лехе, заливене и синоћ и јутрос, мирише земља...{S} Чује се топот коњски |
очита га, пође на пут; дође у Лесковац, сину својега умрлога друга; Шемси-паша му <pb n="124" / |
н како је Фати-султан нестало.{S} Сунце сину, те затрепта по трави и цвећу крупна роса; удесише |
а девојче, отеже:{S} Аааа!{S} И забрани сину да <pb n="78" /> се затвара са Замбак-робињом; а у |
ас плаче, час се смеје, смеје, тепајући сину као малом детету, стискајући га на својим грудима, |
а оде у Лесковац, да однесе пријатељеву сину од муле селам, а мула у Топлицу, да каже Арнаутима |
-ефенди“.{S} Јер те што нису звате њену сину у сватове, она је пресудила, е нису ни њенога друш |
Јеврејке, све које нису позвате пашину сину у сватове.{S} Остављајући обуће још пред кућним вр |
се час по учини бахат од човека; звечи синџир: ево пета ноћ где га не пуштају, да не би на ког |
м, што је обасјава, и кроз борове гране сипа сребро на њено бледо чело; и сања, на ружној јави |
ри и сина; трећа јој лила олово, па јој сипа у уста кап по кап воде где је олово било.</p> <p>О |
џан каве.{S} За сваку по на особ скува; сипе, промућка и опет сипе: сваку по на особ послужује. |
по на особ скува; сипе, промућка и опет сипе: сваку по на особ послужује.{S} Дим дувана колута |
, с текијама; и тапију од Шама, елмаза, Сирије, и тапију од Смирне, челенку Анадолије, ја бих п |
два да има тридесет једну-две; родом из Сирије, из града Алепа, кћи некога паше, Турчина; па ип |
крв мулина сина, тако за крв последњега сиромаха.{S} Није ли тако добро?{S} Алах не праћа по ду |
аћа по душу богаташа једнога, а по душу сиромаха другога, не: све један долази...{S} Азраил, па |
ке, и асуре, и истрча из дворишта једна сиромашна жена, Српкиња, наричући за сином, и скиде шам |
а: тако, тако, док сасвим не леже...{S} Сирота!{S} А док сасвим не леже, мало, мало, па белој р |
утка, и опет је лупи у врат песницом; а сирота Фати сад заплака и трипут, уплашено, узвикну ама |
мулима кћи и лупи је песницом у врат; а сирота Фати задрхта и уплашено изусти „амани.“</p> <p>— |
досле, да му не запале кулу, па куд би сирота Фати-султан, <pb n="101" /> по зими, болна пребо |
="SRP19070_C18a"> <head>XVIII</head> <p>Сирота Фати-султан!{S} Још живи, али болује, тешко болу |
послом, или у госте.{S} Зима...</p> <p>Сирота Фати-султан!{S} Дочекала зиму у Топлици без наде |
, из свих грла, небо се пролама.</p> <p>Сирота Фати-султан!{S} Чује страшне речи, а за срећу ни |
чике, и слушкиње из целе махале, и неке сироте што ово дана слушаху, и три робиње Ахмед-хафузов |
ужа) а чини севап, спремајући и удајући сироте девојке?...{S} Она беше удата, а не живи с мужем |
ним кадунама љубазно, с малим благо, са сиротим нежно.</p> <p>Прошетала је каткад, а ни с једно |
град читаво стадо овнова, те подели по сиротињи, арнаутској па и турској, и многима пошље по в |
ва, и да <pb n="86" /> гине, заједно са сиротињом, и турском и српском...</p> <p>И најзад, дахн |
си-паша то неће: неће да удара намет на сиротињу.{S} Турски репови крв учинили; турска ће глава |
истану цариградском, и што су везле три сиротице, Туркиње из Смирне, како причају буле, три год |
венчање.{S} И старо и младо, и богато и сирото, ко год чу о овоме венчању, зачуди се. „ Алла’!{ |
усирене крви искуљале из рана више леве сисе и главе, он рикну као стрелом погођен лав, и сруши |
Шта да говоре?</p> <p>Бедна старица!{S} Ситна, мршава, с очима утеклим у главу, збрчкана, много |
ореним очима: очни су јој каици ишарани ситним варком.{S} Стара је готова, али још не устаје, х |
то метао у недра, вичући:{S} Сичан!{S} Сичан (миш! миш)!{S} Али једанпут дође Замбак својој ха |
ур, па јој то метао у недра, вичући:{S} Сичан!{S} Сичан (миш! миш)!{S} Али једанпут дође Замбак |
еда, кад је с планине, по грдном снегу, сишао у село.{S} Нене ми се није бојала никога до Бога |
ста до уста...{S} Мула дође у Прокупље, сјаха пред сарај, нема заптија.{S} Из сараја не изиђе о |
оња пред коњушницом.{S} Мула и Арнаутке сјахали су пред главном капијом и отишли за тахтаривано |
На задњу капију улажаху стари Арнаути и сјахиваху с коња пред коњушницом.{S} Мула и Арнаутке сј |
не разболи, те да писмо не однесе.{S} А скадарски паша, чим прими писмо, и прочита га, пође на |
<p>— Мула, стари друже, пријатељу, рече скадарски паша (пошто се с мулом изгрли, упита за јунач |
ла?</p> <p>Мула сад опет ћути.{S} Гледа скадарског пашу.</p> <pb n="126" /> <p>— Кад си био мла |
се нешто друго говори.{S} После одласка скадарскога паше из Лесковца, једно јутро, рано, је изи |
обуо жуте чизме које је добио на дар од скадарскога паше, Арнаутина; поврх аџемскога шала опаса |
жи груди, још гледа у исту шару ћилима; скадарском се паши узе трести брада, као мало час мули, |
> <pb n="125" /> <p>— Аман, пашо, главо Скадру!{S} Аман!...{S} Ха! ха! ха!{S} Бездушник!{S} И л |
Алла’!</p> <p>Паша остаде на тахту као скамењен.</p> </div> <pb n="57" /> <div type="chapter" |
Па?</p> <p>— Неће их ни бити: прелазећи скелом Мораву... удавише се.</p> <p>— Не, то је нека уј |
ављају у предсобљу мокре чадре, фереџе, скидају пред собним вратима обућу, па улазе у собу (нео |
ан кренуо?{S} И зашто се уочи тога дана скидао у Ахмедовој авлији гар с тенџера?</p> <p>— Гар с |
шна жена, Српкиња, наричући за сином, и скиде шамију с главе, гологлава проклињаше арнаутску си |
овчанка, беговица, седи и пуши.{S} Није скинула ни покривала с главе, а камо ли фереџу; смакла |
н.{S} На глави ти камен, у срцу ти лед: скинућеш га, ако си Бог; растопићеш га, ако си сунце.{S |
Врата се одшкринуше; Фати, онако болна, склања се, да је не виде људи с откривеном главом, без |
дерлуку, и нико на то не мисли; нико не склања с ћошке испретуране филџане и џезве, разбацане з |
што је раширила крила, види да не може, склапа их, клоне...{S} И опет се као нечему нада, нешто |
е на њене очи...{S} Капци су јој тешки, склапају се, она их отвара...{S} И џин, џински цар миче |
улов сок, опија се, заноси се, а очи се склапају, саме...</p> <p>...{S} И видела му душом гроб, |
ђим другарицама, да што пре поскидају и склоне спрему и дарове. „Нека ти се донесу, кузум Есма, |
ући ово од Турака, послаше им улака, да склопе барјак... повукоше се, и одмах почеше доносити и |
жубора шадрвана шапат љутих Арнаута.{S} Склопи очи, да ово не гледа, а оно ето мулина сина, на |
бро, не, олово на њене капке, очи су се склопиле...{S} Не сања више будна.{S} Није више бунило, |
лук, златом везен, обоји га крвљу...{S} Склопише се уморне зенице.{S} Исмаилова је сестра однес |
бели голуб...</p> <p>Уста занемела; очи склопљене (заклопи их Исмаилова сестра).... осмех, радо |
Лесковца, једни из Врање, једни чак из Скопља, дошли с јенђама, све то довела свекрва пашиница |
ама, све то довела свекрва пашиница.{S} Скоро <pb n="29" /> ће телејисање, то јест шарање лица: |
муци...</p> <p>Зима.{S} Хладноћа каква скоро није.{S} Дебео снег притиснуо и брдо и долину, а |
Да се удаве кад Морава има брода где га скоро није имала!</p> <p>— К’смет!</p> <p>Шапатом, све |
удних, и то готово саме јенђе, и ако ће скоро зора, време кад ће Лесковчани Турци доћи по невес |
Фати-султан је венчана; и свадба ће јој скоро, чим буде с даровима готова.{S} Мимо кафезе јој п |
!“ Па поклопи лице рукама и зајеца како скоро није.{S} Подижу јој се плећа, одскачу груди, јеца |
паљена угља, јер на пољу је хладно како скоро није.{S} Наваљена на један јастук, вунен, у куту |
е пашини сеизи те ухватише под њим ата: скочи мула као младић.{S} Право каже она стара: нема му |
ни капци покренуше... врисну и хтеде да скочи, али...</p> <p>Човек један, крупан, у уским белим |
руку на јатаган, па устаде.</p> <p>Паша скочи, и таман да пљесне длановима за сејмене, мула узв |
> <p>— Алла’! узвикну стара Арнаутка, и скочи, покуша, онако стара, да истрчи, па не могаде, но |
три; а да су га хануме сад виделе, како скочи с коња, кад устрча уз сарајске степенице, рекле б |
час на доксату каву кувала; а ове, све, скочише и похиташе за мангал: даће свекрва пашиница доб |
, ко зна кад, одавно, у старо време, па скривио нешто; а суд нареди..., нареди суд да се ископа |
покрио је први снег, танак, сух земљу; скрили су се свици, не певају тице, тишина, само онај б |
тавом честом од јасмина, где би се лако скрио човек, и крио за дуго.</p> <p>Конак је, нарочито |
{S} Не понесе чадре, те му зелена чалма скроз мокра, и кафтан циметове боје мокар.{S} Мутне су |
рца, науснице као у младића, у антерији скројеној по стамболски, коју је у срећно доба Фати скр |
стамболски, коју је у срећно доба Фати скројила.{S} Пуцала је из дуге пушке, <pb n="60" /> вел |
софи крај мангала, у антерији и ћулаву, скрштених ногу, и пуши.{S} Загледао се кроз прозор у го |
ман филџан каве.{S} За сваку по на особ скува; сипе, промућка и опет сипе: сваку по на особ пос |
ије пијанога хафуза, турска раја, Срби, скупили се од поноћи, раде; а снег веје, веје, завејава |
сање, тако јако, све јаче, као да су се скупили око ње сви ноћни дуси...{S} Мирише копитњак и м |
од тога не задржаше Турци што се бејаху скупили да гледају бој петлова.{S} И јахао је каткад, а |
</hi>, одељењу за људе, нигде госта.{S} Скупише се, с вечери, па се одмах разиђоше, јер се неве |
азбацане зилове и дахира, ни мангал, ни скупља ону гомилу мокра угљевља. (Изврнуо се мангал оно |
дне куће по вас дан празне, друге пуне; скупљају се хануме на разговор...</p> <p>А о чем говоре |
о тамо где је харем, врло лепо намештен скупоценим застиркама и јастуцима из Смирне, завесама и |
. аман!..{S} Пољубићу му мајци и ногу и скут и руку...{S} Јенђе из Топлице дошле...{S} Јараби ш |
војим уснама, што је значило „љубимо ти скут, ханум-ефенди“.{S} Јер те што нису звате њену сину |
ад, прошетала кроз те одаје, с дугачким скутом свилене јој антерије, држећи главу високо, на пр |
оца.{S} И одмах се чу његов глас, тих и слаб, готово као мало час имамов:</p> <p>— Фати-султан, |
з одшкринута врата чу се загушљив, врло слаб, болан глас:</p> <p>— Ол (буди)!</p> <p>— Фати-сул |
фереџе.</p> <p>Чу се из предсобља врло слаб, мушки глас; имам говори, то јест чита неку молитв |
хануму, и однесе је на кулу, па она узе слабим гласом нарицати, кћер јој опет снађе она болест, |
лежи Фати-султан, покреће га поветарац; славуј је удесио у лугу од јасмина слатко-тужну песму.. |
опет лишће шушти и опет ветрић душе!{S} Славуј у лугу од јасмина удесио још лепше песму!{S} И г |
говоре, а она не каза е њој прете, него слага: „Шемси, проклет да је! убио Мифтар-агина сина... |
ан вук, па ћу га питати...{S} Ако су ме слагали..., гајтан“.{S} Хода, хода паша по прокупачком |
да му очи, њој миле, слуша му глас, њој сладак...{S} И најпосле моли робињу да јој куца у саз и |
а соба жена.</p> <p>Неки још жању, неки слажу у крстине, неки деду у стогове, а неки већ вршу: |
ле, и јабуке на гранчицама, и крушке из сламе.{S} Арнаутке седе около, пуше, мирише им одело на |
ела с кућицама арнаутским, покривеним и сламом <pb n="66" /> и каменом плочом, чији кровови про |
и окречених и неокречених, покривених и сламом и плочама, што вире из бујног зеленила красне То |
<p>На једном шареном јастуку, напуњеном сламом, седи мула-Халимовица: обухватила рукама колена, |
је Исмаил ходио, спалио је први мраз са сланом траву, и покрио је први снег, танак, сух земљу; |
, ни падишаха, често су се бунили, паша слао војску да их стишава, и да <pb n="86" /> гине, зај |
/p> <p>Одмах по Светом Илији.{S} Изгуби сласт бостан, и све воће.{S} Духа с околних висова пома |
мерџане, не би му усне осетиле оволико сласти, као кад се дотакоше усана Фати-султан-хануминих |
..{S} О, како су лепе те песме, како је слатка та туга!{S} И она је ту исту тугу осетила, као Л |
друго, с пашиних <pb n="99" /> лепих и слатких речи и његове понизности, а не зна да би и једн |
рац; славуј је удесио у лугу од јасмина слатко-тужну песму...{S} Песма се чује, из далека, турс |
једно и друго било што глуху шаптати и слепу намигивати, да мула немаде и на уму и на срцу она |
зрадити слику на белу платну, на свили: сликао би је, али не уме, и не сме, јер је чуо да је гр |
гао, чини му <pb n="12" /> се, израдити слику на белу платну, на свили: сликао би је, али не ум |
з груди му се оте глас један, радостан, сличан гласу какве животиње кад се докопала плена...{S} |
, сваку ноћ, баш око поноћи, кад се сам слободи, и развесели.{S} Јежи му се кожа, и што је у ду |
су јој венчања, по закону, пала, те је слободна, и може да понови венчање с пашићем, може с му |
а не беше јој добро), па се врати мајци слободна.{S} Тако је било, кузум...{S} И твоја ће венча |
са својим сином, била је <hi>бош</hi> (слободна).{S} А сад?...{S} Јазук!{S} Јазук!{S} Јазук! . |
гинуо младожења, и да је она остала <hi>слободна</hi>.{S} Толико знала.{S} Мање него други.{S} |
атње Фатине деру се, Алаа’!{S} Аллааа’! слободни су, кроз свој град иду, не иду кроз <pb n="110 |
с, да је свакој жени, без разлике вере, слободно доћи и видети, те поврвеше жене, Туркиње, Српк |
у живот полако мисли: што ће моћи овде слободно и непрестано на Исмаила мислити; што ће живети |
етовати, до: кад те испитују, одговарај слободно, и све по срцу.{S} Немој, кузум, по глави.{S} |
продају и купују живот, тело и душу, и слободу туђу; ми овде у Топлици под Јастрепцем не.{S} А |
етајући се, нека не преза.{S} Враћам му слободу, то могу; не могу бео образ.{S} Сам га је на ко |
.{S} Да ли се књига много читала, па се слова поабала: или сам ја толико остарео да ништа не ви |
ри године.{S} У дну једне мусафир-одаје сложени су душеци, јоргани, јастуци, све свила и кадива |
е Исмаилово...{S} Исмаилово рухо, стоји сложено у широм отвореним долапима; Исмаилово оружје, в |
од урнебеса, избудише се Ахмед-хафузове слуге и похиташе, по наредби Шемси-пашинице, по пратњу |
ула, и насмеја се грохотом, а његове се слуге уплашено згледаше.</p> <p>Поглавар арнаутскога пл |
разишли, пијани хафуз дубоко заспао, и слуге поспале.{S} Нигде мушке главе будне!{S} А у харем |
љи само ово кћерино венчање; синоћ су и слуге и слушкиње чуле кад је жени и кћери рекао: „Топли |
њим часним крстом крстили и служили му службу свету...</p> <p>На једном шареном јастуку, напуњ |
су се пред њим часним крстом крстили и служили му службу свету...</p> <p>На једном шареном јас |
уци...{S} Прибила се уз кафез, сама је, слухти, дршће... зажариле му се румене јагодице, пламен |
т коњски, из <pb n="67" /> далека: душа слухти, срце дршће... забеле се лабуд, широка хаљина, з |
у је.{S} Чује каменчић, так!...{S} Душа слухти, срце дршће, вратаоца се отварају, полако... заб |
у души говори; гледа му очи, њој миле, слуша му глас, њој сладак...{S} И најпосле моли робињу |
разуме, нити јој их когод преводи...{S} Слуша, прибила се уз прозор са хартијом, крај мајке, пр |
трепта злато на кадифели-џамадану...{S} Слуша глас, њој мио; гледа очи, њој драге; осећа на лиц |
у чак по Топлици.{S} Слушају Арнаути, и слуша мула, чека...{S} Дође петак, Шемси-паша, са своји |
била пуштеница.{S} Ухо на срце, кћери, слушај...{S} А кад будеш, кузум, на испиту, пуштена си |
ашо, пријатељу.</p> <p>— Е кад је тако, слушај, не срди се, ево...{S} И извади из недара кожну |
аре; а паша ти селам послао...</p> <p>— Слушај, пријатељу.{S} Од Шемси-паше донео си селам мени |
мула, гост сам ти...{S} Тако!{S} Пуши и слушај.{S} Он није џелат, заклиње се.{S} Сина су ти, му |
, а те речи одјекују чак по Топлици.{S} Слушају Арнаути, и слуша мула, чека...{S} Дође петак, Ш |
ц: пева се Растанак...{S} Што плачу кад слушају ову песму, свадбену, отац, мајка...{S} Ја не пл |
и мени, пашо, крви дужан, рече мула, не слушајући шта паша говори.</p> <p>— Какву крв?...{S} За |
о је у кући Шемси-пашина противника; не слушајући шкргут зуба Садије-хануме: прича јој о младос |
шугаве и губаве, уличке, обузима страх слушајући дивље узвике и пуцање пушака, те прилазе уз к |
b n="127" /> <p>— Причај, пријатељу.{S} Слушаћу те од сад па до века.</p> <p>Мула непрестано др |
целе махале, и неке сироте што ово дана слушаху, и три робиње Ахмед-хафузове, две црнкиње и јед |
ну причу, мој пријатељу?{S} хоћеш да ме слушаш?</p> <pb n="127" /> <p>— Причај, пријатељу.{S} С |
И пре је волео; а сад ти поручује да не слушаш ни овога ни онога, већ да метнеш ухо на срце...{ |
одговара.{S} Пита: „где је Бал-беј?“ А слушкиња: „С ханум-ефендијом, пашо азретлери (светли).“ |
Куд ће од бруке!{S} Срамота је чак и од слушкиња.{S} Јер што мула узе, не врати.{S} А и како да |
ећи стаје целом ногом.{S} Колико је год слушкиња, свакој је понешто наредила, свакој покоју бла |
ло ове три одаје десет жена уз припомоћ слушкиња десет дана.{S} Одаје се бејаху претвориле у ра |
ате црне робиње, Ђултер, а сад сама!{S} Слушкиње раде <pb n="76" /> и чуде се што сама заповеда |
одатле изићи, док их не опомену пашине слушкиње е им ваља ићи, плакаће им деца, остаће им муже |
оког огњишта, све је будно; и ашчике, и слушкиње из целе махале, и неке сироте што ово дана слу |
ово кћерино венчање; синоћ су и слуге и слушкиње чуле кад је жени и кћери рекао: „Топлица је бл |
брата и за несуђену снаху.{S} Робиње и слушкиње <pb n="147" /> деру антерије на грудима од јад |
јој не рече, ни мајка, ни другарице, ни слушкиње, ни робиње, шта се по Прокупљу говори, у шта т |
и робиње у предсобљу ханумама.{S} Па ни слушкиње се још нису пресвукле, ни робиње.{S} Постеља г |
одајама како никад досле.{S} Не гледа у слушкиње, а заповеда им, не заповеда, него наређује, ка |
, вала! и похита на чардак.{S} Коју год слушкињу сретне, пита својим промењеним гласом, не затв |
ној кухини преко дворишта, осим једнога слушчета Циганчета, готово запретаног у пепелу крај нис |
о кадуну: на лицу јој био пешкир, па се смакао, те су видели да је <hi>телејисана</hi>; а по ру |
ни покривала с главе, а камо ли фереџу; смакла јашмак с усана, окренула се к Фати-султан па јој |
ке, разбачене, забачене преко главе.{S} Смакле се с главе шамијце и <hi>каикотос</hi>.{S} Тврди |
рубинима, обоци са сафирима, челенка са смарагдима...: за смрт је спремише као за свадбу.{S} Да |
ви од сухога злата, с рубинима, крупним смарагдима, сафирима, кутије од срме, и један чибук, с |
ед кућу, а не улази унутра, не може, не сме.{S} Најпосле, брзо, уђе у кућу, у одају где му кћи |
вајда била, кад...{S} Материно срце не сме даље.</p> <p>Пашић, и ако млад, и ако размажено лан |
а свили: сликао би је, али не уме, и не сме, јер је чуо да је грехота радити што по обрасцу јед |
ава, е су друмови поседнути, па нико не сме ни тамо ни овамо, ни кириџије, ни трговци, ни онако |
шта.</p> <pb n="46" /> <p>— Ћути!{S} Ко сме о томе? <hi>Паша је</hi>, није маскара.</p> <p>— То |
кћер?{S} И не потражи је од муле, — не смеде, да не ражљути мулу.{S} Бекрија, <pb n="61" /> лу |
њен сан, па се неколико пута сеже и не смеде их додирнути својом препланутом и доста рапавом р |
и зари јој беле, оштре секутиће своје у смежурано грло, као вук овци.{S} Пошикља крв читавим мл |
е, њена љубав неговала, милује мршавом, смежураном руком врело чело, као смиљ жуто лице зажарен |
а.{S} Да Бог да се, кузум, од сада увек смејала!{S} И хоћеш, иншала’! јер ево дошао је сат да с |
чисто луда.{S} Час плаче, час се смеје, смеје, тепајући сину као малом детету, стискајући га на |
3" /> прича, а Фати се и смеје и плаче, смеје се детињој памети, плаче за срцем јуначким.</p> < |
диће из племена кому је он поглавар.{S} Смеје се само кад је врло љут.{S} Кад се некад пред кул |
Који год ми каже: „Срећна ти невеста!“ смеје се... познајем да се све живо радује, и да...</p> |
застиде, па поче да крије лице и да се смеје.{S} Хтеде рећи да би некога убила из пушке, па се |
страха чисто луда.{S} Час плаче, час се смеје, смеје, тепајући сину као малом детету, стискајућ |
сестра <pb n="63" /> прича, а Фати се и смеје и плаче, смеје се детињој памети, плаче за срцем |
тада је весела, сваки час се за понешто смеје, и устаје, хода по соби.{S} А Садије-ханум од тад |
треси се!{S} Да плачеш, да кукаш, да се смејеш, да певаш, па ништа...{S} Аман, за Алахову љубав |
доста — пале; ухватила их трешња, а не смеју поискати чашу воде, да не би, проговоривши, језик |
ој се тајно не подсмевају (јер јавно не смеју), и да деле с њом оно што јој зацело на лицу чита |
улина кћи ражљућена лавица; Лесковчанка смела, дрска; говори, прича, и кад види да само мрдне р |
крв заустави, меће главу у торбу и, још смелије, још дрскије, наставља:</p> <p>— Сравни јагње с |
крстима; сва се тресе а ипак кочоперна, смелих погледа као мушко; била је са Шемси-пашиницом у |
у детета.{S} Очију је црних и крупних, смелих као у човека, чедних као у девојке.{S} Истина, и |
да...{S} Не!{S} Материно срде даље није смело.</p> <p>Тако пашиница и син јој.{S} А паша?{S} Пр |
и ликом; а дванаест крај носила иду, за смену, и по двојица их са стране придржавају, да се не |
влада.</p> <p>— Нико му се није хтео ни смео светити; сви остављали на Алаха.{S} А он како се с |
ода где га скоро није имала!</p> <p>— К’смет!</p> <p>Шапатом, све у двоје, али од уста до уста. |
је кћер тешила, залуд јој је помињала к’смет и Алахово Писмо, она, по њену доласку, ока не суша |
јци, или да је теши, да је подсети на к’смет, на Алахово Писмо, то јест да никога не може снаћи |
одговара јој, теши је, подсећа је на „к’смет“ и на <hi>Алахово Писмо</hi> и казује да ће одмах |
ашину и сноси је с брда у долине, гради сметове, камо би запали и ати а некмоли људи.{S} Умукле |
и лежи наузнак и смеши се.{S} Да је ово смешење видела мулина кћи, не би знала да ли је у Фатин |
ла песнице, и видела крв, и сад весела, смеши се!{S} Ове две то опазише, па Лесковчанка се тајн |
кошуљу с мемицама око грла, да се види, смеши се радосним осмехом...</p> <p>— Мајчице моја, шећ |
адноће хануме...{S} Фати лежи наузнак и смеши се.{S} Да је ово смешење видела мулина кћи, не би |
у небо, па се сплете и падне — врло је смешно“.</p> <p>Пашиница је знала добро ту турску посло |
л; да молимо милостивога падишаха да се смилује, да ти се баба врати у Стамбол.{S} А!{S} Стамбо |
шавом, смежураном руком врело чело, као смиљ жуто лице зажарених јагодица, вреле руке, и казује |
је њој, својој кћери казала, да се још смирила није, што Исмаил лежи у гробу неосвећен; и трип |
ју од Шама, елмаза, Сирије, и тапију од Смирне, челенку Анадолије, ја бих па рекао, срам га бил |
ен скупоценим застиркама и јастуцима из Смирне, завесама из Дијарбекира, персијским ћилимима, о |
и што су везле три сиротице, Туркиње из Смирне, како причају буле, три године.{S} У дну једне м |
“, све свила из Дијарбекира, све вез из Смирне.{S} А Фатина спрема, и рухо, дарови од Солуна до |
, ни с ким се не разговара.{S} Најпосле смисли: да почне лепим.{S} Где не може пушка и сабља, т |
{S} Нисам могла спавати, мислила сам, и смислила сам да...</p> <p>— Нека је хаирли (срећно)!</p |
у Прокупљу; мир...{S} Дахну душом паша, смишљајући, одмах, какав ће „пешкеш“ Мурат-паши, не зна |
у у руке, и по читав сат тако остао.{S} Смишљао је, тако, седећи на прагу, како би се осветио м |
ује да је то красна девојка, и лепа, па смо се мула и ја разговорили и договорили“...{S} Он је |
та, ханум?{S} Чега се бојиш?{S} Венчани смо, хвала Богу; а нашем се венчању нисмо обрадовали са |
Блаженства, на седам брегова искићеним смоквама и маслинама, лимунима и неранџама, и ружама, и |
тепсије, неке седе а неке чуче, па једу смокве, урме, поморанџе, нарове, бадем, што је претекло |
јој ладен, то јест пуце од некакве црне смоле, насред чела.</p> <p>— Е, готово, време је...</p> |
од свију кулука најтежи, и што се тело смрзава, и што душа плаче, јеца, нариче, тужећи се на с |
сафирима, челенка са смарагдима...: за смрт је спремише као за свадбу.{S} Дан смрти је већи пр |
анима земзем.</p> <p>Приуготовише је за смрт.</p> <p>— Растанак...{S} Изиђите из собе, јенђе... |
тање, стиже паша у Прокупље. „Вала боље смрт, него ова грдна срамота.{S} Кад сам је венчао са с |
или као једна звезда коју, од Исмаилове смрти, свако вече гледа: с ње чита шта јој је писано.{S |
онај свет, бољи од овога, у живот после смрти.{S} И тврда вера у то развлачи јој усне на радост |
последњи пут, те је као између живота и смрти.</p> <p>Одговора нема.</p> <p>Свршено.</p> <p>Мах |
о, данас, на тужан, велики празник, дан смрти њихове чучук-хануме.{S} Ахмед-хафуз, отац, трезан |
смрт је спремише као за свадбу.{S} Дан смрти је већи празник од дана рођења, и од дана венчања |
ије; па уместо да га већ једанпут казне смрћу, досудише му „сургун“.{S} С њим је и његова ханум |
ега, нема и непомична, нагрђена грозном смрћу, сруши се као храст ишчупан олујом, па зарида...< |
јаше напред оборене главе.</p> <p>Мула смућен, Арнаути гори него пре, љути што им мула иде Шем |
га; од тада мула није љут и тужан, него смућен, и као да се нешто стиди, као да избегава кћер; |
ћима весела муду, ни љута, него брижна, смућена, тужна...{S} Ат је осетио, Арнаути опазили да н |
је сух кашаљ, из груди...{S} А мула све смућенији, и као да се све више нешто стиди, све више и |
ево два три дана како се боји некаквога сна!{S} Кад пођем у град од страха дрхти; кад се вратим |
че трава: кад се сва природа из мртвога сна буди, Фати-султан се спрема за <pb n="135" /> мртви |
р нам је оваква прва забава!{S} Мани се сна, не бој се!{S} Ја се људи не бојим, па баш да би по |
ме, световао ме, и говорио ми: „Ако те снађе, не дај Боже, нека лошотиња, тражи помоћ у мене.. |
е слабим гласом нарицати, кћер јој опет снађе она болест, стаде јој се грчити и кривити лице, и |
<p>О богатим даровима, оделу и накиту, снаси од свекрве, свекра, говори цело Прокупље.{S} И ве |
мало које јутро да не казује несуђеној снаси снове своје; а толкује их срце сестрино:{S} Исмаи |
на мене једнога.{S} А ако ће ме штогод снаћи од Алаха, шућур!</p> <p>И она рече „шућур“ па пог |
лахово Писмо, то јест да никога не може снаћи друго, до оно што му је писано прстом Алаховим по |
хово Писмо</hi> као у Алаха: не може је снаћи друго до оно што јој је писано.{S} Гледа у ту бле |
Ама зар Фати-султан није била пре моја снаха него твоја? пита мула, својом крупном гласином, г |
узовом кћери; сто, двеста пута: биће ми снаха рођака цара царева.{S} Да се онда мање гордила, б |
и од мене, ено ти Фати-султан, не твоје снахе, него моје кадуне...{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Аман! |
је ли истина да си ми ти <hi>украо</hi> снаху?</p> <p>— Ко је <hi>море</hi>?! цикну мула као гу |
је ли истина да си ми ти <hi>однео</hi> снаху?</p> <p>— Истина, пашо.{S} Ама зар Фати-султан ни |
исма не може се да...</p> <p>— Питаш за снаху; а ти си мени, пашо, крви дужан, рече мула, не сл |
дује, опрао се од блата; испраћа сина и снаху у Цариград, па му је лако...</p> <p>Паша је сам, |
изнао је и да је хајдук, да ми је украо снаху.{S} За мулима сина нема сведока: за моју снаху св |
ије и да гледа кад јој облаче и гиздају снаху,“ говори она млада Прокупчанка, што је мало час н |
S} За мулима сина нема сведока: за моју снаху сведочи мула.{S} Ја ћу против муле тужбу, падишах |
ети Шемси-паши и за брата и за несуђену снаху.{S} Робиње и слушкиње <pb n="147" /> деру антериј |
лина сина, чу мула.{S} Ко украде пашину снаху, разабра паша.{S} Јер у недељу ујутру рашчу се по |
кћер, ни рођаку цара царева, већ пашину снаху.</p> <p>— Кадуну Шемси-пашина сина!</p> <p>— Ако |
д Прокупља до мулина села десет пута је снашле и пустиле детиње.{S} Сад лежи обезнањена; над њо |
80" /> <p>Тешко му је било што их је то снашло, и врло му жао било.{S} Кад му мајка казала код |
ја, Срби, скупили се од поноћи, раде; а снег веје, веје, завејава пут; и раде, опет раде, јер с |
та, опале, неки, из пушке, те се стресе снег и прхне преплашено јато врана, гачући.</p> <p>Уђош |
ад је снега доста, кулучи раја, разгрће снег, да невеста и јенђе лако прођу; ако из Лесковца у |
мраз са сланом траву, и покрио је први снег, танак, сух земљу; скрили су се свици, не певају т |
ништа; прогнаше га далеко, где се зими снег не топи за месец дана и више; протера га сам падиш |
чешће...{S} Ах, пролеће!{S} Кад се топи снег и бујају реке и потоци, кад цвета кукурек, кад нич |
едан, Турчин, мали, погурен, мршав, као снег беле браде, у белој антерији и белој чалми.</p> <p |
ака!{S} Крупан, наочит, с дугачком, као снег белом брадом, а с лицем свежим, готово без бора, с |
{S} Хладноћа каква скоро није.{S} Дебео снег притиснуо и брдо и долину, а вуци силазе с планине |
истерани су на кулук од поноћи; разгрћу снег лопатама целим путем, где ће проћи тахтаривани с х |
скога паше кћи у Лесковац, зими, кад је снега доста, кулучи раја, разгрће снег, да невеста и је |
чардацима и оградама, покривене дебелим снегом, обрисаним с кровова кошавиним крилима; нико не |
ке медведа, кад је с планине, по грдном снегу, сишао у село.{S} Нене ми се није бојала никога д |
.{S} Пођоше по неравну друму, по дебелу снегу; али само мало, па наиђоше на пут очишћен; мноштв |
, што час-по са страшним фијукањем диже снежну прашину и сноси је с брда у долине, гради сметов |
и радосно поче:</p> <pb n="139" /> <p>— Снила сам ја леп сан; све овце и јагањци, иду ливадом, |
ста рапавом руком.{S} Не пита је шта је снила, да се она, казујући му сан, још више не уплаши, |
Арнаутин један, кога она ни у сну није снила; уместо да су тражили њена комшију, или рођака, и |
<p>— Радује се, али...{S} Ја сам ноћас снила..., па...{S} Не доврши него белим ручицама, меким |
о; и сања, на ружној јави сања најлепше снове.</p> <p>Кад се виле хватају у коло а дуси блуде з |
које јутро да не казује несуђеној снаси снове своје; а толкује их срце сестрино:{S} Исмаила је |
олно срце, и не оволико растужена душа; сновима се заноси љубав...</p> <p>...{S} У Прокупљу је. |
и умире с осмехом радости на уснама, са сном који је здрав на јави сањао!...{S} И робињама мило |
шамијце и <hi>каикотос</hi>.{S} Тврдим сном спавају, мртве уморне, нарочито оне с девојачке ст |
оплица.{S} Цела природа заспала дубоким сном.</p> <p>У тахтариванима и душеци и јоргани, да не |
трашним фијукањем диже снежну прашину и сноси је с брда у долине, гради сметове, камо би запали |
а погледа у небо.{S} Она му није више о сну говорила, но му исказивала љубав погледима, осмесим |
огу се моли и дању и ноћу, на јави, и у сну шапће молитву; не испушта бројенице из руку...</p> |
ио човек, Арнаутин један, кога она ни у сну није снила; уместо да су тражили њена комшију, или |
ер, или бабу, или дадију, јер осећају у сну хладноћу и сањају: мања, где их мајка купа у хладно |
а језик, говоре Арнаутке...</p> <p>Пуна соба жена.</p> <p>Неки још жању, неки слажу у крстине, |
је Фати-султан телејисана још је насред собе; још је крај ње онај бакаран мангал, пун пепела и |
ајеца...{S} Изведоше је, изнесоше је из собе.</p> <p>-— Фати-султан, кузум, отвори уста..., зем |
мрт.</p> <p>— Растанак...{S} Изиђите из собе, јенђе..., ето ми га отац: пева се Растанак...{S} |
ет ништа.</p> <p>Трећи пут...</p> <p>Из собе, кроз одшкринута врата чу се загушљив, врло слаб, |
е се, стаде, с прекрштеним рукама, удно собе, па узе изгледати ханум-ефендију.</p> <p>И на одај |
/p> <p>А оне две дадије, што досад удно собе стајаху, очекујући свршетак, прућише се код Фатини |
ати молитву.{S} У ниској готово празној соби јасно се разумевало с материних усана <hi>Аллах-ек |
се за понешто смеје, и устаје, хода по соби.{S} А Садије-ханум од тада брата не помену; реч „И |
етало воће...{S} А од пре три дана је у соби из баште, одакле кроз прозор види капиџик мулине к |
ливаде тахтариван, то јест носила, као собицу неку, од дасака, притврђену на две мотке, коју н |
собљу мокре чадре, фереџе, скидају пред собним вратима обућу, па улазе у собу (необучене, незак |
и Арнаутин с пушком о рамену и хртом за собом, иде у лов на зечеве, и прођу сеоским путем но дв |
киша непрестано пада, а мусломанке међу собом говоре да су то сузе девојака са седмога неба, шт |
ког паше хергелу, Нишлије се Турци међу собом шаљаху: „Нашем се паши не држе коњи, као Војњачко |
за Арнаутима, погледају се час-по међу собом, и ћуте као заливени, јер виде да и над њиховом с |
.{S} Крв хтеде пасти, да се покољу међу собом, јер једни одобравају измирење, други не одобрава |
, сами се разговарали нешто, дуго.{S} У собу је ушао трипут мулин кавеџија, један стари Арнаути |
у пред собним вратима обућу, па улазе у собу (необучене, незакићене, чак неочешљане) тихо, ћуте |
:</p> <p>— Мирсаде!{S} Минире!</p> <p>У собу улетеше оне две Арнаутке, дадије; сручише читав иб |
у се рапав, страшан глас.{S} Продера се сова.{S} Арнаутку обузе језа каква никад није; заклела |
>— Вај, млада!{S} Вај, лепа!{S} Вај, од соја! а толико несрећна!</p> <p>И још се нешто говори, |
, „бал“.{S} Млад, леп, гонџе-лале, и од соја; стриц му је био велики везир, ујак садразам, оба |
а као зумбулов мирис, пије га као ђулов сок, опија се, заноси се, а очи се склапају, саме...</p |
кацима као луд, па тек застане, премери сокак погледом, као да кћер тражи, као да чека да се ко |
е, пројахао би, обично, кроз све турске сокаке; а на сапима мазге држали су руке сејмени, обуче |
улици, брзо улазе и ударају чивију.{S} Сокаци празни, капије, високе, оковане мертечким ексери |
псима се носи храна у њихне кочине.{S} Сокацима, кривим и уским, много каљавим, осим симиџија, |
фуз-Ахмед још није стао.{S} Иде, тумара сокацима као луд, па тек застане, премери сокак погледо |
; у вече се враћа.{S} Пред вече се јаве сокацима мусломани, не ходећи као обично тихо и достоја |
Уђоше у Прокупље и пођоше његовим уским сокацима; не истрчавају људи да их гледају, но ако су с |
{S} Кад узјаше ата па прође прокупачким сокацима, женама вечера загорева, невестама се јувка це |
е само уши виде, и извија кроз нос нову сокачку песму, с веселим напевом, с припевом:</p> <quot |
великом дрвеном кафезу, према постељи, соко; на шиљтету, меком, хрт...{S} Све Исмаилово; ту је |
pb n="146" /> <p>Одлете из мајкине руке соко, не соко, него бели голуб...</p> <p>Уста занемела; |
" /> <p>Одлете из мајкине руке соко, не соко, него бели голуб...</p> <p>Уста занемела; очи скло |
на; води је по дворишту где му је хрт и соко и говори о брату; прича о његову разговору кад беј |
ign> </note> <note xml:id="SRP19070_N2">Соко.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
а ата; што ће миловати Исмаилова хрта и сокола; што ће љубити Исмаилово рухо; што ће плакати на |
му више не гледа ата, не милује хрта и сокола, не љуби рухо, не плаче над оружјем.{S} Замутиле |
.</p> <p>Путоваше до Солуна лађом, а од Солуна коњима и тахтариванима путовали су дуго до Проку |
.{S} А Фатина спрема, и рухо, дарови од Солуна до Прокупља, донети су на двадесет коња, буле пр |
е, деца испаштају...</p> <p>Путоваше до Солуна лађом, а од Солуна коњима и тахтариванима путова |
олу.</p> <p>— Наведе га <hi>ифрит</hi> (сотона).{S} Сад, у петак који први дође, Шемси ће по ле |
врло пространа; одаје, одајице, ћошке, софе, горе; доле трем и одаје за послугу, под селамлуко |
има разговарао; метнуо би шиљте на праг софе, па би ту сео, и наслонио лактове на колена а загњ |
му каже.{S} Он седи у једној затвореној софи крај мангала, у антерији и ћулаву, скрштених ногу, |
који зна коран напамет, први имам Свете Софије, рођак султана Махмуда, цара царева, пуномоћника |
е при себи: бекрија је бивши имам Свете Софије да му је мучно наћи пара.{S} У кући свађа, сваки |
баба је хафуз, и био је имам красне Аја-Софије; зна сав мусаф напамет, и познаје све како је у |
</p> <p>— Мој је отац био први имам Аја-Софије, и хафуз је, зна напамет мусаф од корица до кори |
мијом, где се чува Санџаги-Шериф, с Аја-Софијом, с турбама, с текијама; и тапију од Шама, елмаз |
ве то и не гледају, но се наредиле крај софра-тепсије, неке седе а неке чуче, па једу смокве, у |
а.{S} Час је обучен као војник, час као софта, данас као Персијанац, сутра као Черкез, сад јерл |
осле пошао из одаје у одају, с ћошке на софу, у дугачкој антерији, готово као женској, хаљини к |
</p> <p>И Фати-султан-ханумина мајка не спава; крај мраморне чесме, пред ћошком где су јенђе, у |
никако да га дочека.{S} И мула-Халим не спава.</p> <pb n="21" /> <p>— Да пошаљемо у град Суљу, |
под долапима, у оној одаји где с мајком спава.</p> <p>Туговао, стидео се, и, најпосле, шта ће, |
хануме се замориле, и поспале.{S} Неке спавају на миндерлуцима, широким а ниским, као ватра цр |
е украо сан.</p> <p>Па и у другој одаји спавају, и у трећој.{S} Кућа пространа с многим одајама |
јце и <hi>каикотос</hi>.{S} Тврдим сном спавају, мртве уморне, нарочито оне с девојачке стране. |
чу, кад другује мачка с мишем...</p> <p>Спавају...</p> <p>А на отвореној ћошки, где се преко ни |
његова шиљтета.</p> <p>— Сву ноћ нисам спавала..., и ти... чула сам где у поноћи изиђе...{S} Н |
и јастуци где су оне с девојачке стране спавале; још нису затворени прозори, ни онај кроз који |
ам где у поноћи изиђе...{S} Нисам могла спавати, мислила сам, и смислила сам да...</p> <p>— Нек |
екује крадом, иза кафеза, да је нико не спази; дочекује га с осмехом, испраћа га са сузом, и са |
0" /> недра, раздрљена — раскопчала се, спала паучина, венедик-кошуља — свилене шалваре, кратке |
и ласте; у пољу, камо је Исмаил ходио, спалио је први мраз са сланом траву, и покрио је први с |
ре српска села, сад лудога Ахмед-хафуза спахилуци...</p> <p>Не прође много, па хафуз и овде уби |
етила.{S} Али откуд је мислила да ће се сплести и пасти, кад јој се пут којим је за пашом пошла |
Ко ходи по земљи, а гледа у небо, па се сплете и падне — врло је смешно“.</p> <p>Пашиница је зн |
ини толико леп, прегорела би, зацело, и спомен на свој завичај, кад би могла да заборави ноћашњ |
ка, ни крива ни дужна, у лудилу које га спопада кад год се опије; па уместо да га већ једанпут |
Турчина; па ипак јој буле, Лесковчанке, споре племство, за то што је много охола, јер веле да ј |
...{S} Зна за кога ће Фати-султан...{S} Спраће блато с образа; пројездиће кроз сав Лесковац, и |
о колена — узима абдест, мрмља молитву, спрема се за клањање: а неколике старице <pb n="32" /> |
рбекира, све вез из Смирне.{S} А Фатина спрема, и рухо, дарови од Солуна до Прокупља, донети су |
ода из мртвога сна буди, Фати-султан се спрема за <pb n="135" /> мртви сан.{S} Што би имама, де |
петли...</p> <p>— Гледајте на сат...{S} Спремајте ме...{S} Завијајте ме..., не... огледало...</ |
било у по дана или у по ноћи, одмах се спремају за „кавгу“, пуне пушке, оштре јатагане.{S} И н |
ра, (жена која нема мужа) а чини севап, спремајући и удајући сироте девојке?...{S} Она беше уда |
а му сазове Арнауте; а он се узе полако спремати.{S} Обуче се у „карпус-чоха“ чакшире и џамадан |
е није дирнула ништа ни од дарова ни од спреме, кад би се понова свадбовало да је готово; а кад |
буле причају.</p> <p>Колико је дарова и спреме види се, што је тим украшавало ове три одаје дес |
ник му је пун голубова.{S} Сваке године спреми по једнога петла за бој.{S} Лани му петао био на |
га даде невести.{S} Мајка му овај бисер спремила за „виђење“, и он га већ три дана у недрима но |
S} Ту су јој постељу родитељи за ђердек спремили.{S} И тој су се постељи дивиле Лесковчанке.{S} |
е га дувком из Топлице... што је Исмаил спремио за моје лице...{S} Овај тахтариван неће носити |
красна, Џафер-беја.{S} Шемси је био већ спремио Фати-султан дар, који би јој младожења дао за в |
а, челенка са смарагдима...: за смрт је спремише као за свадбу.{S} Дан смрти је већи празник од |
где је ћуп пун воде и ствари с наменом, спремљен за <hi>Мартифал</hi>.{S} На улици салебџије, < |
огато одело, кадивено, извезено златом, спремљено њој за <hi>телејисање</hi>, и уздише: чини јо |
стила и тражила да јој простру постељу, спремљену за ђердек, њен, и молила да јој обуку хаљину |
наути опколили кулу својега муле, рано, спремни за пут, на коњма, у празничном руху, оружани до |
анумино: кад пође читав караван с њеном спремом и даровима од његове куће к Прокупљу, па чаршил |
гарицама, да што пре поскидају и склоне спрему и дарове. „Нека ти се донесу, кузум Есма, мердив |
на...{S} Похита кроз прозор с невестом: спусти се, затутње под њим земља...</p> <p>А онај велик |
но покров, за њен сандук...{S} А кад се спусти ноћ, хануме узеше да се веселе; свирка и песма р |
че, љути се на оца што јој својом бесом спута и ноге руке, те не може да се и она освети Шемси- |
свет гледа; и она диже руке, па опет их спушта, свет гледа...{S} И загрлише се: цикну, стеже Ис |
pb n="97" /> неописан страх, и узеше се спуштати ћепенци, где је год турски дућан, или српски; |
ра: два дућана отворена, на три ћепенци спуштени, тако целом чаршијом.{S} Кад зађоше у српску м |
ије ред, већ одговарају погнуте главе и спуштених очију.</p> <p>У овој кући, до пре неки дан ве |
аставља:</p> <p>— Сравни јагње с вуком, сравни цвеће с копривом...{S} Усред зиме имаћеш зумбул, |
мелије, још дрскије, наставља:</p> <p>— Сравни јагње с вуком, сравни цвеће с копривом...{S} Уср |
у...</p> <p>— Не губи памети, сунце.{S} Сравњује ли се цвет с копривом...</p> <p>А она?{S} И чу |
његов, конаци, чифлуци, ергелу, робље, срам га било!{S} И опет га срам било!{S} И још једанпут |
них грошева, златне ми лире за њу нуди, срам га било! <pb n="129" /> И нуди ми мал његов, конац |
не, челенку Анадолије, ја бих па рекао, срам га било!...{S} Они, Стамболије, Турци, продају и к |
гелу, робље, срам га било!{S} И опет га срам било!{S} И још једанпут га срам било! загрме мула, |
опет га срам било!{S} И још једанпут га срам било! загрме мула, пустив груди.{S} Шта су конаци, |
“, хануми од <hi>оџака</hi> (од колена) срамота говорити; с другима севап.{S} И прву и другу ур |
-султан; знају да се одмах не одговара, срамота, те једна се нада, друга стрепи.</p> <p>— Фати- |
али му је сад сто пута горе, већи стид, срамота, и жене му се свете! осветила му се Фати-султан |
ише ни он човек.{S} Одавде ако ћу даље, срамота ће у воду да потоне, жалост ће на воду да искоч |
, стид је обузе.{S} Куд ће од бруке!{S} Срамота је чак и од слушкиња.{S} Јер што мула узе, не в |
брали.{S} Он воли Фати-султан-хануму, а срамота га да им каже.{S} Лепа је...{S} Нека питају сво |
окупље. „Вала боље смрт, него ова грдна срамота.{S} Кад сам је венчао са својим сином, била је |
онда мање гордила, било би је сад мање срамота, и не би пролазила кроз одаје као петао кад му |
/p> <p>— Мули <hi>жалост</hi>, паши <hi>срамота</hi>: хајде метни ово двоје на теразије.{S} Ама |
како да се опрости страха, кад не може срамоте, никад ни до века; мисли и са женом се покаткад |
о била освета?{S} Мало жалости, ни мало срамоте. „Кад желиш да се коме много осветиш, гледај да |
окупљу, к Лесковцу, и викну: „Шемси!{S} Срамоту за жалост!“</p> <p>У Топлици овако, а у Прокупљ |
ула, пријатељу, хоћеш две!{S} Немој!{S} Срамоту си за жалост; немој још и жалост...{S} И после, |
S} Мој пашо!{S} Ти мени жалост, ја теби срамоту. <pb n="55" /> Дај теразије, ела! на једну стра |
ер мула је дао бесу сам себи да ће паши срамоту за жалост...</p> <p>Трећи дан, а Фати нити ромо |
И чифчије пијанога хафуза, турска раја, Срби, скупили се од поноћи, раде; а снег веје, веје, за |
ифчије бекри-Ахмед-хафуза, раја турска, Срби, опасани ликом; а дванаест крај носила иду, за сме |
хмед-хафуза, раја турска, бедни робови, Срби, истерани су на кулук од поноћи; разгрћу снег лопа |
рошарана, сва је затворена; Турци су, и Срби, са својима код куће, Арнаути око конака мула-Хали |
во); а подједнако се уплашише и Турци и Срби, кад видеше ражљућена мулу.{S} Арнаути узвикиваху, |
ли Лесковчани и Прокупчани, ни Турци ни Срби.{S} Није био правичан старешина; и <pb n="48" /> м |
on" /> <p>Пре десетину година, у Старој Србији, у Митровици, уби један млад Арнаутин младога ћа |
гра, да изиђе, да...{S} Не!{S} Материно срде даље није смело.</p> <p>Тако пашиница и син јој.{S |
ељу.</p> <p>— Е кад је тако, слушај, не срди се, ево...{S} И извади из недара кожну кесу, велик |
о посуђе, па легени и ибрици од правога сребра које Турци зову <hi>срма-ђумиш</hi>.{S} У трећој |
ју јатаган и две мале пушке пећанке, са сребрним јабукама искићеним драгим камењем, те према су |
о је обасјава, и кроз борове гране сипа сребро на њено бледо чело; и сања, на ружној јави сања |
ога света...{S} Из онога сахана пало је сребро, не, олово на њене капке, очи су се склопиле...{ |
му у место круне сахан, из кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене очи...{S} Капци |
..{S} На глави му сахан из кога се лије сребро и пада кроз борове гране на њене капке...{S} Шуш |
небројено пута, час из почетка, час из средине, и на ове при крају, па се и радовала, и плакал |
пенџер па на ата...{S} Кириџије су њега среле.</p> <p>— Онако стар сам!</p> <p>— Ваш сам...{S} |
се вратише па казују Ахмед-хафузу да су срели неке кириџије, и да су од њих чули, како је у сви |
похита на чардак.{S} Коју год слушкињу сретне, пита својим промењеним гласом, не затварајући о |
љубити говорећи:</p> <p>— Фати-султан, срећа!</p> <p>А она се промени у лицу и рече:</p> <p>— |
ис...{S} Она се радује...{S} О, како је срећан онај који умире с осмехом радости на уснама, са |
упљу.</p> <p>А мула-Халим?{S} Јуче тако срећан, а данас и без кадуне и без сина.{S} Крв за крв! |
и јој усне на радостан осмех; биће тамо срећна, кад овамо није; здружиће се с Исмаилом...{S} Ог |
е, сав Арнаутлук.{S} Који год ми каже: „Срећна ти невеста!“ смеје се... познајем да се све живо |
{S} Дочекала зиму у Топлици без наде на срећне дане, и ко зна <pb n="91" /> да ли с успоменама |
рији скројеној по стамболски, коју је у срећно доба Фати скројила.{S} Пуцала је из дуге пушке, |
ха-ха!{S} Пашо, кажи <hi>михаирли</hi> (срећно)!...{S} Ха-ха-ха!{S} Мој пашо!{S} Ти мени жалост |
лила сам да...</p> <p>— Нека је хаирли (срећно)!</p> <p>— Да зовеш, очни ми виде, пашу Шкодрали |
и водише разговор о свачему, о прошлом срећном времену, о јунаштву, и о младости и ашиковању, |
Фати-султан!{S} Чује страшне речи, а за срећу ништа не разуме, нити јој их когод преводи...{S} |
е писано овако, њима онако.{S} Бог дели срећу, а ашчија чорбу, па нека им није на њу жао.{S} А |
и од правога сребра које Турци зову <hi>срма-ђумиш</hi>.{S} У трећој мусафир одаји, с улице, чи |
уља — свилене шалваре, кратке антерије, срмали-колане, обоце, билензуке и беде руке, разбачене, |
на ату, на коме је онда отишао, у оном срмали-џамадану... у белој хаљини... оној...{S} И јенђе |
крупним смарагдима, сафирима, кутије од срме, и један чибук, с великим ћилибаром, за Фатина ђув |
чоха“ чакшире и џамадан, у чепкенли-гуњ срмом везен; први пут је обуо жуте чизме које је добио |
стрча из дворишта једна сиромашна жена, Српкиња, наричући за сином, и скиде шамију с главе, гол |
ћи и видети, те поврвеше жене, Туркиње, Српкиње и Јеврејке, све које нису позвате пашину сину у |
бесних освајача царевине српске.{S} Пре српска села, сад лудога Ахмед-хафуза спахилуци...</p> < |
и, муком, чуда бесних освајача царевине српске.{S} Пре српска села, сад лудога Ахмед-хафуза спа |
и ћепенци, где је год турски дућан, или српски; арнаутски осташе отворени.{S} Наједанпут се про |
аутин син једнога старца досељена после српско-турскога рата из Топлице, из племена Војњака, а |
гине, заједно са сиротињом, и турском и српском...</p> <p>И најзад, дахну душом, јер му јавише |
и, тако целом чаршијом.{S} Кад зађоше у српску махалу, и мула бејаше далеко, отвори се једна тр |
собу улетеше оне две Арнаутке, дадије; сручише читав ибрик воде на Фатину главу.{S} Уплашила с |
ма и непомична, нагрђена грозном смрћу, сруши се као храст ишчупан олујом, па зарида...</p> <pb |
ве, он рикну као стрелом погођен лав, и сруши се на њега, нема и непомична, нагрђена грозном см |
Хода до ноћи, тад долази, и онако мокар сруши се на шиљте, у једном куту селамлука, и хуче ту, |
ријане главе, пре звер, сад човек, мека срца, завукао руке под појас, хуче; иде око куће, дође |
ке гледају тугу и јад, па и ове окорела срца жене, што се нагледале крвних освета, и отмица, чу |
је био петао „победилац“, ножем посред срца, да га од тога не задржаше Турци што се бејаху ску |
ађеном мајком, не би им се прошло наште срца.</p> <p>У прокупачком сарају, Шемси-паша га на ног |
м носи се товар од хиљаду ока.{S} Немај срца на мене!{S} А ово што ти казах, обичај је.{S} Ти т |
, из <pb n="67" /> далека: душа слухти, срце дршће... забеле се лабуд, широка хаљина, затрепташ |
Чује каменчић, так!...{S} Душа слухти, срце дршће, вратаоца се отварају, полако... забеле се ш |
-Халим, то јест, да му је сина он убио, срце јој за час стаде, свест је остави...{S} Кад ништа |
по срцу.{S} Немој, кузум, по глави.{S} Срце ће једно, глава ће друго, може бити. <pb n="103" / |
, јер ти ниси била пуштеница.{S} Ухо на срце, кћери, слушај...{S} А кад будеш, кузум, на испиту |
руком однето.{S} А ако није, ти ухо на срце...{S} Да ти обновимо венчање с Џафер-бејом...{S} А |
ни овога ни онога, већ да метнеш ухо на срце...{S} Да ти не прети мула?{S} Да те не учи његова |
под застрвен асуром.</p> <p>Материно је срце разумело какав јој глас доноси ат сина њезина...</ |
цио (ко великим, ко малим, како је коме срце било), и он жив, нигде ране, само понека модрица!{ |
на Топлица тужно шуми, те се много меко срце расплака, јер му се учини да су то уздаси мртве ма |
а би њој вајда била, кад...{S} Материно срце не сме даље.</p> <p>Пашић, и ако млад, и ако разма |
земљом, на месечини, сања и мање болно срце, и не оволико растужена душа; сновима се заноси љу |
ер Исмаилово јој је лице било урезано у срце прво, те јој било као она светлост што јој допре д |
суђеној снаси снове своје; а толкује их срце сестрино:{S} Исмаила је Шемси-паша убио.{S} Помиње |
лаче, смеје се детињој памети, плаче за срцем јуначким.</p> <p>И мало које јутро да не казује н |
амигивати, да мула немаде и на уму и на срцу онај увели пупољак у његовој Топлици, да не помисл |
а.</p> <p>— Не дршћи, звездо.{S} Све по срцу...</p> <p>— Не губи памети, сунце.{S} Сравњује ли |
испитују, одговарај слободно, и све по срцу.{S} Немој, кузум, по глави.{S} Срце ће једно, глав |
на главу камен.{S} На глави ти камен, у срцу ти лед: скинућеш га, ако си Бог; растопићеш га, ак |
p>Погодио мула.{S} На глави му камен, у срцу му лед, ако се зове Шемси, није шемси (сунце) да г |
а, Златном Рогу и Босфору, носићеш га у срцу до века, па баш да живиш, пошто си га видео, још с |
муни и портокали, <pb n="17" /> не би у срцу и лицу оволико горео.{S} Да га послужише шербетом |
p> <p>— Зна.{S} Туга није у глави већ у срцу.</p> <p>— Не дамо мулине кадуне.</p> <p>— Јок!{S} |
о јунаштву кад поста бећаром, о његову срцу памети; сестра <pb n="63" /> прича, а Фати се и см |
лина кћи, не би знала да ли је у Фатину срцу туга или радост...{S} Последњи је поглед пао кроз |
, намести га близу невесте и измаче се, стаде, с прекрштеним рукама, удно собе, па узе изгледат |
рицати, кћер јој опет снађе она болест, стаде јој се грчити и кривити лице, и удари јој пена на |
pb n="26" /> затресе се кула из темеља; стаде крај незатворена капцима прозора, баци крвав погл |
ки у фесу и пешкиру, сви у опанцима.{S} Стаде вриска пастушастих атова, бију земљу копитама, и |
еле да је хтела постати мајком).{S} Кад стаде сатирати сакагија нишког паше хергелу, Нишлије се |
ади из недара кожну кесу, велику, па је стаде дрешити.</p> <p>— Шта ћеш, пашо?</p> <pb n="130" |
да му је сина он убио, срце јој за час стаде, свест је остави...{S} Кад ништа нису имали с мул |
е жао.{S} За Бајрам отера у град читаво стадо овнова, те подели по сиротињи, арнаутској па и ту |
p>А оне две дадије, што досад удно собе стајаху, очекујући свршетак, прућише се код Фатиних ног |
што не држи главе високо, и што ходећи стаје целом ногом.{S} Колико је год слушкиња, свакој је |
крај мајке, прислонила око на парченце стакла на прозору, па гледа...{S} Бујица!{S} Нема мисли |
руку, гледа је у пуне туге очи, што се стакле од залеђених суза, у изгореле усне; а кад чује к |
ира, персијским ћилимима, огледалима са стакленим оквиром од сто боја и стотину шара.{S} Најлеп |
се граја стишава, прислони и она око на стакло, угледа, међу Арнаутима, оца.{S} Не чује се шта |
да ти се баба врати у Стамбол.{S} А!{S} Стамбол! <pb n="104" /> тамо су два мора, тамо аде, там |
м...{S} У Брусу, код брата ми“. „Еј!{S} Стамбол и Бруса, комшија и комшика“...{S}Валла’! тако.{ |
а главо?!{S} Зар мислиш да је Војњацима Стамбол далеко?“ „Е ја друго не знам...{S} У Брусу, код |
а испрате Бал-беја у Цариград... „Какав Стамбол, женска главо?!{S} Зар мислиш да је Војњацима С |
с много душа, велики, по мусломански и Стамбол и <hi>Дер-Се’адет/</hi>, то јест Врата Блаженст |
Хајде мени, кћери...{S} Да идемо обе у Стамбол; да молимо милостивога падишаха да се смилује, |
гани... него Турци и Арнаути...{S} Не у Стамбол...{S} Ох, мајчице!{S} Носите ме на брег под Јас |
, од Белога Мора ђемијом; носићемо те у Стамбол, па аде, па румелијска страна, и анадолска, на |
ха да се смилује, да ти се баба врати у Стамбол.{S} А!{S} Стамбол! <pb n="104" /> тамо су два м |
S} Да ми је са селамом пратио тапију од Стамбола с његовим Сарај-Бурну, где је сарај султан-Мах |
бих па рекао, срам га било!...{S} Они, Стамболије, Турци, продају и купују живот, тело и душу, |
ће Шемси-паши крв мулина сина?</p> <p>— Стамболка је рођака цару царева.{S} Шемси има сина, мла |
че;</p> <p>— Ја се не чудим теби, назли-Стамболко, али се чудим својој нени.{S} Моја је нене Ар |
не расрди кад је младожења назва назли-Стамболком.{S} Мало поћуташе, па он узвикну:</p> <p>— А |
кадуну Исмаил-бегову, мула-Халимовицу, Стамболку, рођаку цара царева.{S} Јер ове просте, дивље |
петак који први дође, Шемси ће по лепу Стамболку..{S} И зацело говори: „Кад је била заволела п |
а, очи му као у шаина, веђе самур, уста стамболски дивит!{S} Кад узјаше ата па прође прокупачки |
сама заповеда, што не креће плећима по стамболски, што не држи главе високо, и што ходећи стај |
исоко, на прстима, и крећући плећима по стамболски; прошетала се као паун...{S} Висока, танка, |
као у младића, у антерији скројеној по стамболски, коју је у срећно доба Фати скројила.{S} Пуц |
бити тако белога лица под топлим сунцем стамболским.{S} Очи га задивљавају, и збуњују, а коса о |
м Лесковцу, него би везировао у великом Стамболу.</p> <pb n="25" /> <p>— Алла’!{S} Алла’!{S} Го |
е земљу...</p> <p>Пројезди махалама, па стане пред капијом своје сестре удате овде, до куће Ахм |
о...{S} Волела бих, кузум, да Џафер-беј стане поред <pb n="105" /> мула-Халима, да их видиш нап |
о стоји.)</p> <p>А хафуз-Ахмед још није стао.{S} Иде, тумара сокацима као луд, па тек застане, |
з града.{S} Наћи ће га, па да би, овако стар, ишао на крај света.{S} Тужан, и несрећом саломљен |
{S} Наћи ће убицу, па макар ишао, овако стар, на крај света.</p> </div> <pb n="23" /> <div type |
Кириџије су њега среле.</p> <p>— Онако стар сам!</p> <p>— Ваш сам...{S} Како му је бела брада: |
цу, оцу и мајци, старој...{S} И отац му стар; има осамдесет, веле, ако је крепак, ако из пушке |
гова кћи?{S} Ааа“ Кад не доби одговора, стара настави:{S} Џафер-беј је млад, видела сам га једа |
е степенице, рекле би: преварила си се, стара: нема мула ни шездесет ни педесет; рекле бисмо да |
великом халком за гвозден клинац...{S} Стара була не устаде, не пусти гласа од себе, а однеше |
су јој каици ишарани ситним варком.{S} Стара је готова, али још не устаје, хоће да удари још ј |
а мајка није преживела црни глас: једна стара Арнаутка нађе је у одаји, камо је од страха пала, |
лтан је на постељи; лице јој шара једна стара Прокупчанка с великом пажњом, јер воли да се сутр |
ио: причала му мајка, и робиње, и једна стара беговица о њеној лепоти много.{S} Нестрпљив био.{ |
јутро бејаше, дође к њој у одају једна стара беговица, Лесковчанка, погурена, не од старости, |
кочи мула као младић.{S} Право каже она стара: нема мула више од шездесет, шездесет три; а да с |
према њој је мајка њена.{S} Час-по, па стара упре поглед у кћер, увела лица, изгорелих усана, |
уж је само по имену, ааа?“ И загледа се стара у кћерину угашену зеницу.{S} Њој се зажарише увел |
ростреше се по поду, да заклоне лице; и стара подиже главу, врисну; а на ову вриску невеста се |
стара Арнаутка, и скочи, покуша, онако стара, да истрчи, па не могаде, но се заљуља и лупи о п |
ела је дворити мулу, као оца, или онако стара човека; приносила му чибук, <pb n="64" /> пунила |
ата Исмаилова.</p> <p>— Алла’! узвикну стара Арнаутка, и скочи, покуша, онако стара, да истрчи |
кога су копите обавијене белим крпама, старац један, крупан, дуге беле браде; за се је бацио к |
на сина и Фати-султан-ханумини, и имам, старац један, Турчин, мали, погурен, мршав, као снег бе |
гова гласина нарочито кад је љут...!{S} Старац, а док му не погибе син, играо се јуначких игара |
на човека, но на вука, или медведа.{S} Старац се тресе; усне му се грче, а он пружа стиснуту п |
није први пустио.</p> <p>И... ожени се старац дететом!</p> <p>Не, ту закон нема посла.{S} А ни |
: чисто човек не би рекао да је то онај старац што пре неколико месеца украде девојку, што отид |
претње и плашења Шемси-пашина; те један старац, који је трипут у Цариград ишао, и тамо свако чу |
ођоше до конака, двоспратне куће једне, старе, врло велике, са житницом удно непрегледног двори |
лина кћи, а кропе је некаквом водом две старе Арнаутке, дадије мулине кћери и сина; трећа јој л |
зачуде њеној вештини.{S} Осим невесте и старе кадуне, у овој су одаји будне још три младице.{S} |
прокупачки сарај, говори под кулом Суљи старешина сејмена.</p> <p>— Да дође, да дође, ха-ха-ха! |
ни Турци ни Срби.{S} Није био правичан старешина; и <pb n="48" /> много је показивао свој <hi> |
м старијима; а Фати-султан-хануми је он старешина, господар...{S} Грли јој вити стас... „Мифтар |
.{S} А кад се прибра, узе да зове војне старешине, да им заповеда да дигну војску на оружје, да |
азговор, и на договор...</p> <p>— Мула, стари друже, пријатељу, рече скадарски паша (пошто се с |
оће у Прокупље, да убију Шемси-пашу.{S} Стари их стишавају, говоре; сви стари узеше говорити е |
епелом, па тиња, тиња.{S} Тако умствује стари Арнаутин и псује Шемси-пашу, а мула јаше напред о |
ашу.{S} Стари их стишавају, говоре; сви стари узеше говорити е је мула дао бесу, па би му они з |
бу је ушао трипут мулин кавеџија, један стари Арнаутин, и ушао је трипут његов чибугџија, једно |
д-хафузовој.{S} На задњу капију улажаху стари Арнаути и сјахиваху с коња пред коњушницом.{S} Му |
ку само својој мајци, своме оцу, својим старијима; а Фати-султан-хануми је он старешина, господ |
у коњушницу; а он се са сестром, много старијом од себе, дуго разговара, и код ње руча, седи д |
овако...{S} Шта да говоре?</p> <p>Бедна старица!{S} Ситна, мршава, с очима утеклим у главу, збр |
вита минара, позивање на молитву; једна старица наглуха прострла телећу кожу усред баште, измеђ |
литву, спрема се за клањање: а неколике старице <pb n="32" /> већ су с абдестом готове, па се з |
а гумна, све се то, и мушко и женско, и старо и младо, подигло кули мула-Халимовој; па људи ост |
и се Фати-султан-ханумино венчање.{S} И старо и младо, и богато и сирото, ко год чу о овоме вен |
Био један човек, ко зна кад, одавно, у старо време, па скривио нешто; а суд нареди..., нареди |
, па је тамо плашио, откидао од једнога старога дишћурка самур, па јој то метао у недра, вичући |
ића, Арнаутина, јединца сина, и мезимца старога мула-Халима, Шкодралије, поглавара племена <hi> |
г зна куд, а не у Топлицу, оцу и мајци, старој...{S} И отац му стар; има осамдесет, веле, ако ј |
ubSection" /> <p>Пре десетину година, у Старој Србији, у Митровици, уби један млад Арнаутин мла |
е учине крви, да га не осрамоте сад под старост — <hi>бесу</hi> је дао...</p> <p>Али уместо Шем |
је затворио од младости закон; тебе под старост твоја лудост.{S} Хтео си, учинио си, осрамотио |
беговица, Лесковчанка, погурена, не од старости, него од болести у крстима; сва се тресе а ипа |
утеклим у главу, збрчкана, много, не од старости, него од невоље: (како се удала она не зна за |
{S} Кћери моја)!</p> <p>Пашиница напала стару: пита је, пита, а она јој не одговара, но је само |
S} Дервиш Баба!</l> <l>Љуби младу, удри стару кадуну!</l> </quote> <p>....{S} С маха на мах при |
још војске, и пред војском Мурат-пашу, старца, који је много пута стишавао побуњене Арнауте, и |
е се чу, да је тај Арнаутин син једнога старца досељена после српско-турскога рата из Топлице, |
, да ли плаче за пашићем, или што се за старца удала, или за Исмаилом плаче.{S} Јер у кули, куд |
/> пунила га дуваном, палила, и гледала старца са сажаљавањем, јер у њему је она, млада, чиста, |
ј, и гурну уз врата једнога дежмекастог старца.</p> <p>Она поче, испрекидано, одмарајући се гот |
них крава и волова; а над високом кулом старца мула-Халима између расејаних ниских кућа арнаутс |
упамтила и очи и лице, и руке и ноге, и стас и ход, све.{S} Беговицу је послао Шемси-паша, боје |
старешина, господар...{S} Грли јој вити стас... „Мифтара је затекла у постељи само једна јутарњ |
рај пупољале руже где је ћуп пун воде и ствари с наменом, спремљен за <hi>Мартифал</hi>.{S} На |
свет гледа...{S} И загрлише се: цикну, стеже Исмаилову сестру око врата, да је удави.</p> <p>— |
ћу му ја.{S} Сам је зарадио то презиме, стекао дангу (ожиљак)...{S} Ха, ха, ха!{S} Шта ко чини, |
н, на душу му пада грех тежи од најтеже стене.</p> <p>— Исмаил!...{S} Исмаил!{S} Добро дошао! р |
а груди, притисну их, и узе да јечи, да стење; брада му се узе трести, много: кишом му грунуше |
из одаје; побеже удно вотњака, изговори стењући: „Алла’!{S} Страшна ли је освета твоја!{S} Алла |
а без збогом.</p> <p>Затутњише сарајске степенице и зарза мулин ат, прими господара и полете, в |
ко скочи с коња, кад устрча уз сарајске степенице, рекле би: преварила си се, стара: нема мула |
лачи, подиже ћулав с темена и устрчи уз степенице као махнит?...</p> <p>Тако првих недеља: а по |
; а камо ли сад.{S} Кад се мало прибра, стид је обузе.{S} Куд ће од бруке!{S} Срамота је чак и |
зацело на лицу читају, бригу, страх, и стид.{S} Али како ће оне баш све опазити, кад је у „све |
ре неки дан веселој, сад брига, страх и стид, а кад би се нешто ово мерило, ко зна шта би прете |
исто; али му је сад сто пута горе, већи стид, срамота, и жене му се свете! осветила му се Фати- |
S} Не стиди се од мајке више.{S} Пре се стидела.{S} Ни мушке тице пред њом није поменула, а кам |
аји где с мајком спава.</p> <p>Туговао, стидео се, и, најпосле, шта ће, узео се играти ораха с |
ултан, плакао је као женско; а после се стидео, пак и од црне и беле робиње.{S} Залуд су га зва |
невеста, а турска невеста мора ћутати, стидети се.</p> <p>У <hi>конаку</hi>, одељењу за људе, |
ашиним?</p> <p>— Аман, кћери, сунце, не стиди се, кажи „буди“...{S} Млад, леп, твоја прилика... |
.{S} Његово јој је име на уснама.{S} Не стиди се од мајке више.{S} Пре се стидела.{S} Ни мушке |
и тужан, него смућен, и као да се нешто стиди, као да избегава кћер; од тада не посу по гробу с |
е смућенији, и као да се све више нешто стиди, све више избегава кћер; не посипа пиринач по гро |
и Врању.{S} А сутра-дан, још у свитање, стиже паша у Прокупље. „Вала боље смрт, него ова грдна |
ски паша с арнаутским мутом.</p> <p>Кад стиже мула-Халим пред сарај, притрчаше пашини сеизи те |
квом пратњом, с каквом никада није ишао стиже у Прокупље.{S} Суља је видео пашу, и кола с пашин |
оде међу другове...</p> <p>Из Прокупља стижу паши гласови, у сваком сату по један, е се буна н |
смеје, тепајући сину као малом детету, стискајући га на својим грудима, на грудима материним, |
чу, ништа не рече, само закрвави очима, стисну песнице и рикну.{S} Суља, иначе врло јуначан, ус |
лачући, људи шкрипећи зубима, пружајући стиснуте кошчате песнице према Прокупљу.</p> <p>А мула- |
ц се тресе; усне му се грче, а он пружа стиснуту песницу према Прокупљу, к Лесковцу; и пошто пу |
то...</p> <p>И мало, па се граја сасвим стиша; Арнаути се разиђоше, сваки отиде својој кући; му |
...{S} Лаже, лаже, и опази где се граја стишава, прислони и она око на стакло, угледа, међу Арн |
и, у сваком сату по један, е се буна не стишава, е су друмови поседнути, па нико не сме ни тамо |
и коњма за репове...</p> <p>Граја се не стишава, ни дивљи узвици; мулина кћи улази у одају где |
то су се бунили, паша слао војску да их стишава, и да <pb n="86" /> гине, заједно са сиротињом, |
купље, да убију Шемси-пашу.{S} Стари их стишавају, говоре; сви стари узеше говорити е је мула д |
Мурат-пашу, старца, који је много пута стишавао побуњене Арнауте, и увек их брзо стишао; а Арн |
ишавао побуњене Арнауте, и увек их брзо стишао; а Арнаути, ови други јаничари, што се не боје, |
в си.{S} Ко на тебе један час заборави, сто година му се светиш“.</p> <p>Из мисли га трже пашин |
више једна беса, него Турчину, опрости, сто заклетава?</p> <p>Он говори, очи му се сијају, лице |
рекла: жени ми се син хафузовом кћери; сто, двеста пута: биће ми снаха рођака цара царева.{S} |
тати; шапће дуго.</p> <p>— Ашколсун!{S} Сто пута нека ти жена савет да, једанпут га прими.{S} И |
: има деведесет.</p> <pb n="45" /> <p>— Сто.</p> <p>— Нема, кћери, нема више од шездесет, шезде |
} Шемси-паша је на чисто; али му је сад сто пута горе, већи стид, срамота, и жене му се свете! |
има, огледалима са стакленим оквиром од сто боја и стотину шара.{S} Најлепше су намештене у хар |
ти Фати-султан, ја бих јој пољубио руку сто пута и секао бих курбан (жртву) црнога овна“.{S} Та |
па баш да живиш, пошто си га видео, још сто година“.{S} Тако говоре хануме.</p> <p>И тај дивни |
тво, племство, на то се паша полакомио, стога дао душу ђаволу; за то се пашиница гордила, понос |
жању, неки слажу у крстине, неки деду у стогове, а неки већ вршу: пуста остадоше поља, празна г |
о.{S} А оне које нису њој равне, и које стоје према њој као земља према небу, а с којима се мож |
а. „Знам га оволишног, ћатиба.{S} Мали, стоји према брегу, па не гледа докле му глава досеже, н |
не, све Исмаилово...{S} Исмаилово рухо, стоји сложено у широм отвореним долапима; Исмаилово ору |
:{S} Буна...</p> <p>Паша се окамени.{S} Стоји као камен; ништа више не пита.{S} А кад се прибра |
па реч! и што се не може постићи кад се стоји право, постићи ће се, увек, кад се макар мало пре |
телејисану.{S} Па и на лицу јој још тел стоји, колико је могао остати.{S} Не умивају је, или шт |
чила ибрик, да жар угаси, и то још тако стоји.)</p> <p>А хафуз-Ахмед још није стао.{S} Иде, тум |
ну, гачући, као да се од нечега уплаше; стока по појатама, људи по кућама, пуста поља, само зам |
урди, него су Арнаути: раде земљу, гаје стоку и држе бесу.{S} Арнаутину је више једна беса, нег |
, те је освећена крвљу, и то после пола столећа, и више.</p> </div> </body> <back> <div type="n |
pb n="110" /> турски Ниш, или Лесковац, столицу Шемси-пашину.</p> <p>Дођоше до конака, двоспрат |
Ја се људи не бојим, па баш да би пошла стотина на мене једнога.{S} А ако ће ме штогод снаћи од |
све једно.{S} За једнога роба даду пет стотина гроша, за другога пет хиљада, за трећега петнае |
лима са стакленим оквиром од сто боја и стотину шара.{S} Најлепше су намештене у харему три ода |
аутину је више једна беса, него Турчину стотину јемина.{S} Ха-ха-ха!...{S} Теби, пашо, мало беш |
мо се, с времена на време, чује ноћнога стражара палица, јавља сате:{S} Так!{S} Так!{S} Так! и |
емо те у Стамбол, па аде, па румелијска страна, и анадолска, на Босфору, откуд се сунце рађа: и |
осила иду, за смену, и по двојица их са стране придржавају, да се не накрећу.{S} Тахтариван пра |
мртве уморне, нарочито оне с девојачке стране.{S} Зар су се веселиле само ноћас?{S} Где је <hi |
ретурани јастуци где су оне с девојачке стране спавале; још нису затворени прозори, ни онај кро |
е помињу Лесковац; онима се с девојачке стране чини као да су поубијани сви грађани Прокупља, п |
Шемси-паша, бојећи се преваре с мулине стране, да му не подметне на испит коју другу уместо Фа |
урне.</p> <p>И ови у предсобљу с мулине стране весели су; и таман да носе свом господару добар |
и мртво Прокупље одјекну на све четири стране, а Исмаил се стропошта с коња, не пустив ни глас |
о аде, тамо наши конаци, на румелијској страни, и на анадолској, од куда се сунце рађа: и грозн |
сунце <pb n="142" /> као на анадолској страни...{S} Нека мм је конак тамо...{S} Носите ме, за |
ишао да тражи кћер, а не зна на коју ће страну: пођоше сејмени једни к Лесковцу, други к Нишу, |
Брже ходи него досад, мисли на коју ће страну; и нигде излаза, свуд зид, свуд лупи главом.{S} |
испружила се, окренула се мало на леву страну, прозору, осмехнула се последњим радосним осмехо |
b n="55" /> Дај теразије, ела! на једну страну метни перо, на другу олово, ела!{S} Ха-ха-ха! за |
ра ораха.{S} Страстан је играч ораха, и страсно гледа превртање голубова „на дванаест глава“ и |
л додирнуо, па их тад љубљаше, много, и страсно...</p> <p>О, како сад себе воли, зато што ју је |
арају, код оца, много се игра ораха.{S} Страстан је играч ораха, и страсно гледа превртање голу |
ћи, до пре неки дан веселој, сад брига, страх и стид, а кад би се нешто ово мерило, ко зна шта |
авану, или ископа пас рупу крај конака, страх.{S} Да <pb n="88" /> ли је пре пуцао таван и да л |
о што јој зацело на лицу читају, бригу, страх, и стид.{S} Али како ће оне баш све опазити, кад |
о да ћутим, Фати-султан?</p> <p>— Па... страх ме, јер сам...</p> <p>— Шта, ханум?{S} Чега се бо |
лену пише.{S} Испрати писмо по тројици; страх га да се један у путу не разболи, те да писмо не |
и псе, шугаве и губаве, уличке, обузима страх слушајући дивље узвике и пуцање пушака, те прилаз |
га све поморила, па им је жао, тешко, и страх их је.{S} Обилазе хафуз-Ахмедовицу, а ниједна се |
вореном, завлада <pb n="97" /> неописан страх, и узеше се спуштати ћепенци, где је год турски д |
ајка</hi>.{S} За мајку оца пита, за њен страх, за њен јад.{S} Хафуз, што улажаше у бачву, да се |
та неке чудновате гласове.{S} Од силног страха — онемела!{S} И оне две младе хануме, и робиња, |
> <p>— Како утеши?{S} Веле полудела, од страха.</p> <p>— Вај, млада!{S} Вај, лепа!{S} Вај, од с |
овори.</p> <p>— Зар полудела, јадна, од страха, или изгубила језик, говоре Арнаутке...</p> <p>П |
д урока, од намере, проклете намере, од страха, и од севдаха...{S} И што се икад, међу булама, |
ја из харема не пушта.{S} А пашиница од страха чисто луда.{S} Час плаче, час се смеје, смеје, т |
и некаквога сна!{S} Кад пођем у град од страха дрхти; кад се вратим из града радује се....; и в |
ра Арнаутка нађе је у одаји, камо је од страха пала, мртву.{S} Још исти дан, Арнаути сахранише, |
лам, пашо, пријатељу, од мене нека више страха нема.</p> <p>— Беса, мула?</p> <p>— Беса, пашо!< |
22" /> <p>Мисли паша како да се опрости страха, кад не може срамоте, никад ни до века; мисли и |
оја освета, Аллах! говоре мусломани, са страхом.</p> <p>Киша не престаје, а буде окупише „леш“. |
сад, изусти мајка шапатом, с болом, са страхом.</p> <p>Јесте, трећи ће петли; ту је већ Ђурђев |
{S} Прилазе к Фати на прстима, и као са страхом, па чучну, ваде из недара по јабуку или крушку |
зна за мирно проведен дан, сат, увек у страху, да јој се муж не опије, да не виче, да не напад |
а се добру нада, а кад се сухо накашље, страхује; обухвата рукама колена, наслања браду на руке |
ивши гласа.{S} Држи Фати-султан-хануму, страхује: по трећи пут питање, последњи пут, те је као |
е оволико осрамотише, ту да бар више не страхују, друкчије би било, лакше.</p> <pb n="122" /> < |
на Исмаилове сестре речи зачу се рапав, страшан глас.{S} Продера се сова.{S} Арнаутку обузе јез |
ју!{S} Куку!{S} Кукувију!{S} Разлеже се страшан глас овај, лудаков, ноћном тишином.{S} Ману су |
о вотњака, изговори стењући: „Алла’!{S} Страшна ли је освета твоја!{S} Алла’!“...{S} А јоргован |
а Алаха.{S} А он како се свети, ето.{S} Страшна ли је твоја освета, Аллах! говоре мусломани, са |
ама.</p> <p>Сирота Фати-султан!{S} Чује страшне речи, а за срећу ништа не разуме, нити јој их к |
едсобљу, гурају се, промолише главу.{S} Страшни су и наказни; чекају жртву...</p> <p>Мурад-беј |
е закрвавише мулине очи!{S} Грдно су му страшни погледи.{S} Ћуте, гледају се, мере се, и најпос |
, откинуо га бесни север, што час-по са страшним фијукањем диже снежну прашину и сноси је с брд |
ице; обори очи...{S} Мајка као да нешто страшно прочита са зажарених јагодица, из оборених очиј |
ије-ханум, мулина кћи, врати, затече је страшну, жуту као лимун, сву уплакану, и тужну, не тужн |
ку, па га не пушта.{S} Није јахач, није стрелац, али је мушко, младић, па би му тешко било у ха |
на више леве сисе и главе, он рикну као стрелом погођен лав, и сруши се на њега, нема и непомич |
овара, срамота, те једна се нада, друга стрепи.</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим доп |
га дрвета, опале, неки, из пушке, те се стресе снег и прхне преплашено јато врана, гачући.</p> |
ње.{S} Мокри врапци џакају испод широке стрехе, одакле се киша лије.{S} Гугутке се из својих ко |
будан, одавно; искићене му широке кућне стрехе, и дућанске, и авлијске ограде, и капије, и проз |
“.{S} Млад, леп, гонџе-лале, и од соја; стриц му је био велики везир, ујак садразам, оба деда п |
и, крвнику, псују, прете и ударају коње стрменом сваки час; а кад дођу близу каквога дрвета, оп |
земљу копитама, и само што их додирнуше стрменом, раширише ноздрве, полетеше; па и они мали коњ |
пре него што је пошао, није га додирнуо стрменом, а ат није вриснуо, да одјекну брда и Јастреба |
јекну на све четири стране, а Исмаил се стропошта с коња, не пустив ни гласа од себе; чу се ври |
p>Кад Арнаути доведоше хафуза, па се он стропошта крај своје кћери, и узе је грлити и плакати, |
и дланом, с плавим жилама кроз које крв струји полако.{S} Гледа се у огледалу као да у одаји ни |
на, у ћурку расеченом позади од пета др струка.{S} Голем сам пут, пријатељу, учинио, и нека Ала |
шину јејина, тица злослутница: зајецаше струне на гуслама од ветра кроз незатворене капцима про |
ћулав, те му се види обријано теме.{S} Стрча с куле, назва Бога Арнаутима; они му Бога прихват |
што беху промолили главу кроз врата, па стрчаше у авлију и избацише мале пушке, у знак весеља.< |
воје године врло крупан: још мало па ће ступити у осамнаесту.{S} Лице му лепо, мушко, сунцем пр |
мова, а од овога часа ниједнога.{S} Оба су јој венчања, по закону, пала, те је слободна, и може |
ројездио друмом на арапском ату, у кога су копите обавијене белим крпама, старац један, крупан, |
леће.</p> <p>— Нема леша.{S} Са седмога су неба плакале девојке три дана и три ноћи за живом Фа |
ла више од шездесет, шездесет три; а да су га хануме сад виделе, како скочи с коња, кад устрча |
очи зумбул, е су му уста ђул; видела да су се удариле у груди кад је за угао замакао, али она н |
њене кафезе, и <pb n="79" /> чула је да су њене другарице узвикнуле е су му очи зумбул, е су му |
пада, а мусломанке међу собом говоре да су то сузе девојака са седмога неба, што је Фати-султан |
ан-хануминој: не пуше.{S} Чини им се да су у кући где је куга све поморила, па им је жао, тешко |
-хафузу да су срели неке кириџије, и да су од њих чули, како је у свитање <pb n="37" /> пројезд |
меко срце расплака, јер му се учини да су то уздаси мртве мајке Исмаилове.</p> <p>О богатим да |
ов, дисање, тако јако, све јаче, као да су се скупили око ње сви ноћни дуси...{S} Мирише копитњ |
преда њ три сејменина, задихани, као да су пешке дошли, трчећи; донеше му црн глас:</p> <p>— Па |
ично рухо; около их је било још, као да су посадили на мазгу дете, па пазе да не падне.{S} И Фа |
онима се с девојачке стране чини као да су поубијани сви грађани Прокупља, попаљени сви домови, |
кога она ни у сну није снила; уместо да су тражили њена комшију, или рођака, или добра познаник |
орави рећи, <hi>ни Бога</hi>.{S} Јер да су се овај дан бојали Бога, зар би тражили <pb n="58" / |
зо се вратише па казују Ахмед-хафузу да су срели неке кириџије, и да су од њих чули, како је у |
ц није у репу.{S} И после зар мислиш да су с овом осветом Арнаути готови.{S} Јок.{S} Ништа без |
смех развукао изгореле усне...{S} Можда су та суза и тај осмех збогом Топлици и гробу Исмаилову |
ани, и само Турци Лесковчани; међу њима су пуномоћници и сведоци мулини, Шемси-пашина сина и Фа |
.{S} Он није џелат, заклиње се.{S} Сина су ти, мула, убиле харамије; он хоће...</p> <p>— Алла’! |
ла, пустив груди.{S} Шта су конаци, шта су чифлуци, шта је ергела!{S} Да ми је са селамом прати |
мула га испратио до преко прага!{S} Шта су се разговарали у одаји, нико не зна; а кад се растај |
било! загрме мула, пустив груди.{S} Шта су конаци, шта су чифлуци, шта је ергела!{S} Да ми је с |
од ње...{S} Гроб се затворио.{S} Белег су однели Арнаути некуд далеко...{S} Чује му глас, бесу |
и једну није погледала, па ни онда, кад су додиривале земљу, врховима прстију, где је поруб њен |
се крадом погледају, и шапћу нешто, кад су саме, осврћу се да их когод не опази, не прислушкује |
ао женској, хаљини какву Турци носе кад су код куће, распојас, у белом ћулаву, бос, у терлуцима |
ини му се да је паметан.</p> <p>И досад су се Арнаути бунили, и то против власти, али њему није |
, пак и од црне и беле робиње.{S} Залуд су га звале да се играју ораха; нити се играо, ни се с |
сату по један, е се буна не стишава, е су друмови поседнути, па нико не сме ни тамо ни овамо, |
угарице узвикнуле е су му очи зумбул, е су му уста ђул; видела да су се удариле у груди кад је |
ула је да су њене другарице узвикнуле е су му очи зумбул, е су му уста ђул; видела да су се уда |
а је ухвати под другу мишку.</p> <p>Све су три уз врата.</p> <p>— Не дршћи, звездо.{S} Све по с |
преко својих пуномоћника тражи.{S} Овде су Махмуд-беј, и Мурад-беј, њена оца комшије, па нека ј |
серима, затворене чивијом, а негде, где су укућани плашљивији, и мандалом: и позатварани су сву |
тина, било би до сада сведока.{S} А где су сведоци?...{S} Нигде једнога...{S} Тек онако говоре, |
с дуваном; још испретурани јастуци где су оне с девојачке стране спавале; још нису затворени п |
а; крај мраморне чесме, пред ћошком где су јенђе, умива се, пере уши, руке до лаката, ноге до к |
кујући белим јашмаком место на грлу где су били Арнауткини секутићи, да крв заустави, меће глав |
бан-бајрам...{S} Месец је зашао, звезде су утрнуле, дан се забелео; закукурекаће трећи петли... |
S} Кроз пенџер па на ата...{S} Кириџије су њега среле.</p> <p>— Онако стар сам!</p> <p>— Ваш са |
n="126" /> <p>— Кад си био млад, твоје су ми очи биле књига, писана на арнаутски: сад ту књигу |
ало, сву, сунце, од Јастрепца, око које су џамије, висока минара с кандилима, испрва као свици |
имова, што живе у Прокупљу, а познавале су Фати-султан, плачу и уздишу: цело Прокупље жали неср |
ући обуће још пред кућним вратима, пеле су се на чардак, улазиле у те красне одаје и гледале чу |
мушкарца жене крију?{S} Ниси.{S} Криле су се од Бал-беја..., јок од њега, од његове <pb n="115 |
у све угађале, више него пре, зажмуриле су кад би год њихов „ојнак“ растурио његову „купу.“ Игр |
запали и ати а некмоли људи.{S} Умукле су тице певачице, само се, ноћу, чује буљина с урлањем |
па никако да их нађу.{S} То јест, нашле су их, али не знају чија је која.{S} Своју фереџу узима |
ично праве весеља; по Фати-султан дошле су из Лесковца јенђе, Шемси-пашиница са својим рођакама |
вечере, па ће бити грђене.</p> <p>Једне су долазиле, друге одлазиле, тако по вас дан, неколико |
позлаћене арабеске на тавану сакривене су свиленим материјама, златом везеним, махрамама много |
на и ћупче масла; купи им рухо.{S} Жене су га много волеле, не толико што је био леп, колико шт |
и кафтан циметове боје мокар.{S} Мутне су му и подбуле очи; подбуо у лицу; обрве беле, дугачке |
а лицу јој био пешкир, па се смакао, те су видели да је <hi>телејисана</hi>; а по руху су позна |
етеше; па и они мали коњи као ластавице су.{S} Затутњи земља.{S} Лети блато у вис с копита атов |
ову <hi>мусафир-одаје</hi>; а још лепше су намештене сад, кад ово причамо: зидови су им, од <pb |
од сто боја и стотину шара.{S} Најлепше су намештене у харему три одаје, једна с улице и две из |
намештене сад, кад ово причамо: зидови су им, од <pb n="71" /> пода до тавана, покривени красн |
несрећној Фати-султан.{S} Зима.{S} Сви су увијени у јапунџа.{S} Нестрпљиви.{S} А кад се појави |
n="88" /> ли је пре пуцао таван и да ли су пси били гробари, не сећа се.{S} И не сећа се да је |
S} То ли ти је нож, мој говор?{S} То ли су ти куршуми, моје речи?...{S} Није, пријатељу.{S} Нис |
његовој женидби, па се уплаши, коју ли су му изабрали.{S} Он воли Фати-султан-хануму, а срамот |
Солуна коњима и тахтариванима путовали су дуго до Прокупља; Прокупље је Ахмед-хафузу досуђено |
турске сокаке; а на сапима мазге држали су руке сејмени, обучени у празнично рухо; около их је |
коњушницом.{S} Мула и Арнаутке сјахали су пред главном капијом и отишли за тахтариваном.{S} Мл |
ови у предсобљу с мулине стране весели су; и таман да носе свом господару добар глас, тргоше с |
је питају, ни шта одговара?{S} И радили су преко закона: пуномоћник јој био човек, Арнаутин јед |
је први снег, танак, сух земљу; скрили су се свици, не певају тице, тишина, само онај бор мног |
19070_C13"> <head>XIII</head> <p>Отишли су ждрали и ласте; у пољу, камо је Исмаил ходио, спалио |
ени.{S} Мула га примио на куди.{S} Сами су седели, сами се разговарали нешто, дуго.{S} У собу ј |
и плашљивији, и мандалом: и позатварани су свуд капци на прозорима, јер се чуло е иде мула с Ар |
високе куле мула-Халимове, а прошарани су јатима врана, што с маха на мах прхну, гачући, као д |
ја турска, бедни робови, Срби, истерани су на кулук од поноћи; разгрћу снег лопатама целим путе |
лако; и освести се...</p> <p>Прокупчани су видели где оде с Арнаутима к Топлици.</p> </div> <pb |
не деру се, Алаа’!{S} Аллааа’! слободни су, кроз свој град иду, не иду кроз <pb n="110" /> турс |
е.{S} У дну једне мусафир-одаје сложени су душеци, јоргани, јастуци, све свила и кадива, све ве |
лежи наузнак са затвореним очима: очни су јој каици ишарани ситним варком.{S} Стара је готова, |
гурају се, промолише главу.{S} Страшни су и наказни; чекају жртву...</p> <p>Мурад-беј понови п |
у једној хануми четири, и за све четири су подједнако радознале.{S} Прилазе к Фати на прстима, |
о, дарови од Солуна до Прокупља, донети су на двадесет коња, буле причају.</p> <p>Колико је дар |
оз борове гране на њене очи...{S} Капци су јој тешки, склапају се, она их отвара...{S} И џин, џ |
није прошарана, сва је затворена; Турци су, и Срби, са својима код куће, Арнаути око конака мул |
је сребро, не, олово на њене капке, очи су се склопиле...{S} Не сања више будна.{S} Није више б |
одаје, у џамли-ћошке.{S} Покисле кокоши су на седалу пре вечерње.{S} Мокри врапци џакају испод |
{S} Осим невесте и старе кадуне, у овој су одаји будне још три младице.{S} Од певања, играња, р |
у родитељи за ђердек спремили.{S} И тој су се постељи дивиле Лесковчанке.{S} И та је постеља вр |
лицу се мало повратила...{S} Пред кулом су Арнаути, не као до сада из неколико села, већ из сви |
ил оде, мула позва Арнауте.{S} Сутрадан су Арнаути опколили кулу својега муле, рано, спремни за |
па настави: „Ово није, пашо, раја, ово су Арнаути: има у години макар један дан, кад се не бој |
ишаха.{S} И ово нису, пашо, Турди, него су Арнаути: раде земљу, гаје стоку и држе бесу.{S} Арна |
, гладан вук, па ћу га питати...{S} Ако су ме слагали..., гајтан“.{S} Хода, хода паша по прокуп |
е истрчавају људи да их гледају, но ако су се нашли на улици, брзо улазе и ударају чивију.{S} С |
ветрови, пренеше у Арабистан, где, како су му причали, за недељу дана роде и узру лимуни и порт |
умрли обоје уочи ђердека...{S} О, како су лепе те песме, како је слатка та туга!{S} И она је т |
{S} Ево му мајке...{S} Аман!...{S} Како су се Арнаутке обукле, аман!... аман!..{S} Пољубићу му |
тио им, да ће их мерити гајтаном колико су ока тешки, ако га не послушају, или ако га после ода |
.{S} А!{S} Стамбол! <pb n="104" /> тамо су два мора, тамо аде, тамо наши конаци, на румелијској |
рдно се закрвавише мулине очи!{S} Грдно су му страшни погледи.{S} Ћуте, гледају се, мере се, и |
се не боје, каткад, ни падишаха, често су се бунили, паша слао војску да их стишава, и да <pb |
} И робињама мило, и мулиној кћери, што су је тако лепо обукле, накитиле; јер у шта ко умре, у |
у великом Безистану цариградском, и што су везле три сиротице, Туркиње из Смирне, како причају |
сам светитељ с несреће потомка оних што су се пред њим часним крстом крстили и служили му служб |
љда, јер је умрла још прве године пошто су је потурчили, а он је још тражи, још кука за њом и п |
нарочито оне с девојачке стране.{S} Зар су се веселиле само ноћас?{S} Где је <hi>Хамам</hi>?{S} |
инуле многе чифчије хафуз-Ахмедове, јер су Арнаути до његових чифлука, и гине војска...{S} Он п |
!{S} Нека не долазе паше у Топлицу, јер су Арнаути сад...{S} У сарај ћу ја...</p> <p>И кад већи |
е: а неколике старице <pb n="32" /> већ су с абдестом готове, па се забрађују јашмаком, приносе |
по вољи само ово кћерино венчање; синоћ су и слуге и слушкиње чуле кад је жени и кћери рекао: „ |
p>Мајка се нагла над њу, љуби косу коју су њене руке чешљале, њена љубав неговала, милује мршав |
афез; за господско чедо конак; за танку су главу танке речи: за тебе, кузум...</p> <p>— Ђувенде |
овај, лудаков, ноћном тишином.{S} Ману су Турци, одавно, кад је био млад, момче за женидбу, ук |
га колена, а сам седе према њима.{S} Ту су седели, прво попили по два филџана каве и попушили п |
ан, јастуци, све извезено златом.{S} Ту су јој постељу родитељи за ђердек спремили.{S} И тој су |
ли да је <hi>телејисана</hi>; а по руху су познали да је из куће богате.</p> </div> <pb n="38" |
јер зна како се Арнаути свете.{S} Пашу су, како она верује, набедили, али ко ће то доказати он |
} Ти његови тозлуци, причају се!{S} Њих су везле, у Нишу, најбоље терзије.{S} На глави му фес с |
а амбер и зумбул-ливанту с косе, на ђул-су с недара, грла и руку...{S} Дечица се грче, прибијај |
{S} Добро људи зборе: траје од петка до суботе...</p> <p>Дође дан поласка.{S} То јутро је Фати |
лла’! севдах женски! од петка у вече до суботе ујутру!“ говоре Турци. „Јазук!“ узвикују буле.{S |
вно, у старо време, па скривио нешто; а суд нареди..., нареди суд да се ископа рупа, да се тај |
ало, па је први тужи.{S} Кад изиђе пред суд, падоше јој оба венчања. „Кога ћеш сад?“ пита је су |
ој оба венчања. „Кога ћеш сад?“ пита је суд. — Ниједнога, одговори она (јер ни код другога не б |
скопаше рупу, закопаше га онако како је суд наредио; и за тридесет девет дана ту био, ни јео ни |
скривио нешто; а суд нареди..., нареди суд да се ископа рупа, да се тај кривац закопа у њу там |
пушкарнице прокупачког <hi>сараја</hi> (суда), мимо који пролажаше Исмаил, сањајући о својој пр |
онда, Зулфи; а сад!...</p> <p>— Кс’мет (судбина), чучук ханум.</p> <p>— Таксират (несрећа), Зул |
ер она је права мусломанка, па верује у судбину, у <hi>Алахово Писмо</hi> као у Алаха: не може |
pb n="74" /> љуби Бога, и како ће му се судити на оном свету за рђава дела.</p> <p>Племство, го |
му могу кучићи?{S} Није месец свећа под судом...{S} Није велики човек дрво без хлада.{S} Од Шем |
вијена у бели покров, а она се залеђена суза отопила и низ образ пролила, и тужан је осмех разв |
азвукао изгореле усне...{S} Можда су та суза и тај осмех збогом Топлици и гробу Исмаилову...</p |
р кад буде под земљом, уздржаваће се од суза, молитвом, да кћер сузама својим, мајкиним сузама |
не туге очи, што се стакле од залеђених суза, у изгореле усне; а кад чује кашаљ, дубоко уздахне |
литвом, да кћер сузама својим, мајкиним сузама не сагори, да се не лиши једине наде, састанка с |
здржаваће се од суза, молитвом, да кћер сузама својим, мајкиним сузама не сагори, да се не лиши |
на, наслања браду на руке, и заниха се, сузе јој падају по рукама...</p> <p>— Шућур! поче мајка |
дању и ноћу плакаше она што за три дана сузе не пусти.{S} А не казиваше мајци за чим плаче, да |
еле усне.{S} За толиким животима до сад сузе не пусти, а сад за једним кишом их лије.{S} Па бар |
Јастрепцем, и уздисала је, и ронила је сузе низ бледе образе...</p> <p>Враћала се на исте мисл |
кашаљ, дубоко уздахне, крадом, и крије сузе, окрећући главу од своје кћери.</p> <p>Арнаутке, и |
</p> <p>Мајка је узе љубити, да сакрије сузе, јер ако њу још надом заварава, себе више не може. |
крв с њега, а она нариче, пролива горке сузе...{S} Хита да се наплаче док јој је кћи врх земље; |
се узе трести, много: кишом му грунуше сузе...</p> <p>— Што ти би, мула?! пита паша зачуђено, |
а мусломанке међу собом говоре да су то сузе девојака са седмога неба, што је Фати-султан несре |
брада, као мало час мули, и ударише му сузе на очи.{S} Поче се клатити као мула, оставив чибук |
и; дочекује га с осмехом, испраћа га са сузом, и са жељом, да јој што пре дође највећи празник |
па сви као бунтовници, из очију пламен сукља, лица чисто онакажена, загледају пушке, гледају ј |
р час-по, па јој се чује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију, као оно њену оцу пред пашом, |
а.{S} И ту јој се зачује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију.</p> <p>Док је Ахмед-хафузови |
орелих од сунца прсију, у уским, белим, сукненим чакширама, ишараним црним гајтанима, у гуњевим |
свега гласа, а из очију му живи пламен сукну. „За крв ич не знам!{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Вала, |
с Атмејданом, где изгибоше јаничари, са султан-Ахмедовом џамијом, где се чува Санџаги-Шериф, с |
ола с његовим Сарај-Бурну, где је сарај султан-Махмудов, с Атмејданом, где изгибоше јаничари, с |
ели.{S} Удаљена од свога завичаја, Фати-султан и овде нађе другарице, девојке, турске, Прокупча |
ухвати је за руку.</p> <p>— Ватра, Фати-султан!{S} Грозница?</p> <p>— Грозница, Садије-ханум.{S |
човека?{S} Али он је, Шемси-паша, Фати-султан, ј’лдз’м (звездо), што дрво с родом...{S} Знаш т |
а реза на вратима.</p> <p>— Хајде, Фати-султан, звездо: дође време, говори јој мулина кћи и хва |
мишку да је дигне.</p> <p>— Хајде, Фати-султан, сунце: дође време изусти и Лесковчанка, устајућ |
сабајле сестра.</p> <p>— Ево мене, Фати-султан, кумријо.{S} Зар ме не познајеш?</p> <p>— Познај |
у мајка рече: „Просићемо ти, сине, Фати-султан.{S} Сестра ти казује да је то красна девојка, и |
е сва природа из мртвога сна буди, Фати-султан се спрема за <pb n="135" /> мртви сан.{S} Што би |
сташе саме у пустој башти његовој, Фати-Султан...{S} Од рода је султанова, зато је зову <hi>сул |
... ћути!</p> <p>— Зашто да ћутим, Фати-султан?</p> <p>— Па... страх ме, јер сам...</p> <p>— Шт |
70_C10"> <head>X</head> <p>И тако, Фати-султан мули је кадуна.</p> <p>Кад размота дугачак појас |
а љубави?“ упита једном, зачуђено, Фати-султан: а њене се другарице насмејаше; једна рече: „Пам |
две: ја сам змији размрскао главу, Фати-султан трупину.{S} Остаде јој читав само реп...{S} Нека |
ме молитви...</p> <p>— Кад ово чу, Фати-султан се још више уплаши; а Исмаил рече:</p> <p>Што се |
а рече: „Паметна си, а лудо питаш, Фати-султан- ханум!{S} Где је Алах, ту је и љубав; а кажи је |
ве будне!{S} А у харему је весеље; Фати-султан је на постељи; лице јој шара једна стара Прокупч |
S} Фати-султан!{S} Фати-султан!{S} Фати-султан!{S} Одјекну њено лепо име, њему мило а он зарида |
о имену трипут:{S} Фати-султан!{S} Фати-султан!{S} Фати-султан!{S} Одјекну њено лепо име, њему |
сваки час; али, пуста младост!{S} Фати-султан је ипак весела, па и тужну, много забринуту мајк |
е друго; да се договоримо да...{S} Фати-султан на испит изиђе; на испиту ће... пашће јој оба ве |
хоће да има чедо... од муле...{S} Фати-султан.{S} И кажи селам Шемси-паши, џелату: непуштена к |
а нема кафеза, нису са улице...{S} Фати-султан лежи наузнак са затвореним очима: очни су јој ка |
лас, тргоше се, јер се чу лупа.{S} Фати-султан удари дланом у врата; жене се зачудише, не знају |
кићену јабуку једне мале пушке.{S} Фати-султан-хануми се, у овом часу, учини толико леп, прегор |
иње, све се избудише, појурише.{S} Фати-султан-ханумина мајка прекиде молитву, заборавивши да ј |
ик: сестра му удесила састанак.{S} Фати-султан, чучећи на зеленој трави, сва у бело, личи на љи |
елејисање, то јест шарање лица:{S} Фати-султан-ханумина мајка некако чудна, уплашена, ваљда што |
виде, зовну је по имену трипут:{S} Фати-султан!{S} Фати-султан!{S} Фати-султан!{S} Одјекну њено |
>Што се бојите, ти и моја нене?{S} Фати-султан, кад би нешто хтео да те отме сам падишах, ја би |
и онолико мирна.{S} Али за што?{S} Фати-султан је невеста, а турска невеста мора ћутати, стидет |
је, изнесоше је из собе.</p> <p>-— Фати-султан, кузум, отвори уста..., земзем...</p> <p>Отвори |
глас:</p> <p>— Ол (буди)!</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим |
ћу, и била је тако мирна.</p> <p>— Фати-султан не зна шта ради, и не зна за кога полази! нариче |
на се нада, друга стрепи.</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим |
ку постављеном лисичином.</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим. |
тово као мало час имамов:</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророковим |
тада узе љубити говорећи:</p> <p>— Фати-султан, срећа!</p> <p>А она се промени у лицу и рече:</ |
ци, своме оцу, својим старијима; а Фати-султан-хануми је он старешина, господар...{S} Грли јој |
трава; све се окупало пре сунца; а Фати-султан-хануму ће после сунца...{S} Окупани дочекују оку |
зла, јер је Садије више не прекида Фати-султан ради; али зачегрља реза на вратима.</p> <p>— Хај |
<head>XVI</head> <p>Како мула каза Фати-султан е ће на испит, од тада је весела, сваки час се з |
ремћаја.{S} У тахтаривану је мајка Фати-султан-ханумина.{S} А главним путем сеоским воде Турци, |
то јест, вас дан и сву ноћ гледала Фати-султан-хануму, те јој добро упамтила и очи и лице, и ру |
рат“, толковала је сестра и љубила Фати-султан, плачући с њом за дуго.</p> <p>Али од тада Фати |
рне Мармаре, коме је дала име сама Фати-султан.{S} У ниској, неолепљеној кухини преко дворишта, |
у уснама и зубима, окрете се према Фати-султан, и силно припљеска длановима, вичући:</p> <p>— М |
сласти, као кад се дотакоше усана Фати-султан-хануминих.{S} Млад, он није веровао, и ако му је |
ead>VII</head> <p>Како је украдена Фати-султан, киша непрестано пада, а мусломанке међу собом г |
ук!“ узвикују буле.{S} А она, лепа Фати-султан-ханума мирна; бледа је као свећа или као једна з |
на ће и њима казати колико је лепа Фати-султан.{S} А кад из одаје изиђе мула, као џин, дугачке |
озори, ни онај кроз који је однета Фати-султан.{S} Јастуци крај прозора мокри, и застирка на ми |
у не запале кулу, па куд би сирота Фати-султан, <pb n="101" /> по зими, болна преболна, и где б |
18a"> <head>XVIII</head> <p>Сирота Фати-султан!{S} Још живи, али болује, тешко болује.</p> <p>К |
у госте.{S} Зима...</p> <p>Сирота Фати-султан!{S} Дочекала зиму у Топлици без наде на срећне д |
ла, небо се пролама.</p> <p>Сирота Фати-султан!{S} Чује страшне речи, а за срећу ништа не разум |
о...{S} Чист ће му образ бити, кад Фати-султан буде кадуна Бал-бејова...</p> <p>Мисли паша, мис |
жама, и јасмином, тај чаробни град Фати-султан оставља онда кад треба да је у њему...; велика ј |
и, све мула-Халимови; а овамо, код Фати-султан, Лесковчанка, беговица, седи и пуши.{S} Није ски |
непокривене.{S} И час-по, па зове Фати-султан да се прохода; проводи је мимо коњушницу где је |
е, договориће се с мулом да доведе Фати-султан у Прокупље, у свој конак, па да јој падну она дв |
да се која капија отвори, да изиђе Фати-султан.{S} Не понесе чадре, те му зелена чалма скроз мо |
ву.{S} После узе говорити.{S} Каже Фати-султан-хануми, да је до овога часа била и Џафер-бејова |
како <pb n="75" /> је, код кога је Фати-султан, да је кадуна другога и ако није од њихна сина п |
S} Кад му мајка казала код кога је Фати-султан, плакао је као женско; а после се стидео, пак и |
тепсија.{S} Јер она је знала да је Фати-султан била венчана, да јој је погинуо младожења, и да |
динца...{S} Уђе у одају, па кад је Фати-султан упита шта је, шта говоре, а она не каза е њој пр |
p> <p>И наставише:</p> <p>— Сад је Фати-султан у мулиној кули.{S} Звао је њена оца јуче, да је |
укле, ни робиње.{S} Постеља где је Фати-султан телејисана још је насред собе; још је крај ње он |
.</p> <p>Трипут уђе у одају где је Фати-султан, и трипут из ње изиђе.{S} Гледа да нема код ње н |
и; мулина кћи улази у одају где је Фати-султан, излази из ње; разабрала је шта је, те се грухне |
> <p>— Тако, пашо.{S} Кадуна ми је Фати-султан.{S} Ту беше пуномоћник, ту сведоци, ту онај Свед |
турски пазар, четврти дан како је Фати-султан нестало.{S} Сунце сину, те затрепта по трави и ц |
асмејаше се буле, први пут како је Фати-султан нестало.</p> <p>И наставише:</p> <p>— Сад је Фат |
о њему више говори.</p> <p>Како је Фати-султан нестало, нигде у хафуз-Ахмедову комшилуку дахира |
е девојака са седмога неба, што је Фати-султан несрећна.</p> <p>Одмах по Светом Илији.{S} Изгуб |
ш кад дође ред да врати оно што је Фати-султан-ханумино: кад пође читав караван с њеном спремом |
говори цело Прокупље.{S} И већ је Фати-султан пред јенђама; погледа у богато одело, кадивено, |
није друго.{S} Да <pb n="43" /> се Фати-султан није удавила...{S} Аман, Јараби!</p> <p>Кад изиђ |
зику...</p> <p>Мула пристаде да се Фати-султан доведе у Прокупље, у његов конак: ту да јој „пад |
плици овако, а у Прокупљу сврши се Фати-султан-ханумино венчање.{S} И старо и младо, и богато и |
и жене му се свете! осветила му се Фати-султан...{S} Све мисли на њено ново венчање, и на њен с |
иџије, неколике товарне коње; носе Фати-султан-хануми постељу, рубље и рухо.</p> <p>Кад харемћа |
се не радује!...{S} Зна за кога ће Фати-султан...{S} Спраће блато с образа; пројездиће кроз сав |
ведоци мулини, Шемси-пашина сина и Фати-султан-ханумини, и имам, старац један, Турчин, мали, по |
тара и његову невесту, него себе и Фати-султан...{S} Љуби јој и очи и лице и бело грло...{S} По |
кукурекаше трећи петли...</p> <p>И Фати-султан-ханумина мајка не спава; крај мраморне чесме, пр |
јастук, вунен, у куту одаје, седи Фати-султан, а према њој је мајка њена.{S} Час-по, па стара |
лишће крај прозора одаје где лежи Фати-султан, покреће га поветарац; славуј је удесио у лугу о |
лиму и јастуку сеном напуњену лежи Фати-султан; лежи наузнак, очију полуотворених, лица као вос |
телом, не пустивши гласа.{S} Држи Фати-султан-хануму, страхује: по трећи пут питање, последњи |
коју ли су му изабрали.{S} Он воли Фати-султан-хануму, а срамота га да им каже.{S} Лепа је...{S |
би нешто мајка рекла: просићемо ти Фати-султан, ја бих јој пољубио руку сто пута и секао бих ку |
...{S} Ако си бољи од мене, ено ти Фати-султан, не твоје снахе, него моје кадуне...{S} Ха-ха-ха |
хо, ћутећи, и поседају према мајци Фати-султан-хануминој: не пуше.{S} Чини им се да су у кући г |
ајно прети паши, највише несрећној Фати-султан.{S} Зима.{S} Сви су увијени у јапунџа.{S} Нестрп |
акла јашмак с усана, окренула се к Фати-султан па јој, пушећи, говори, прича, не гледајући што |
да се обрне макар с једним питањем Фати-султан-хануминој мајци, или да је теши, да је подсети н |
султан.</p> <p>— Украде мула-Халим Фати-султан.</p> <p>— Украде арнаутски мула турскога хафуза |
авана, покривени красним и богатим Фати-султан-хануминим даровима; позлаћене арабеске на тавану |
војке три дана и три ноћи за живом Фати-султан.</p> <p>— Украде мула-Халим Фати-султан.</p> <p> |
рвом је Ахмед-хафузовица; у другом Фати-султан.{S} Носе је Цигани, јер Арнаути, Војњаци, носе с |
свадба.{S} Сад је Исмаил-бег видео Фати-султан: једанпут с отлукане, једанпут са зерделије; дан |
е-лале“...</p> <p>Никад није видео Фати-султан-хануму, а толико је познаје, да би јој могао, чи |
-беја.{S} Шемси је био већ спремио Фати-султан дар, који би јој младожења дао за виђење.{S} Как |
онда Турци обично праве весеља; по Фати-султан дошле су из Лесковца јенђе, Шемси-пашиница са св |
одметне на испит коју другу уместо Фати-султан.</p> <p>После дођоше у конак Турци и Арнаути Про |
</p> <p>— Истина, пашо.{S} Ама зар Фати-султан није била пре моја снаха него твоја? пита мула, |
и унесе се у двориште тахтариван с Фати-султан-ханумом; а овај с њеном мајком однесе се кући Ах |
не чу кашаљ...{S} Жене упрле очи у Фати-султан; знају да се одмах не одговара, срамота, те једн |
то живе у Прокупљу, а познавале су Фати-султан, плачу и уздишу: цело Прокупље жали несрећну дев |
де му бејаше рука, кад даваше бесу Фати-султан; све је то тако <hi>сестра</hi> наместила, остав |
к, хоћеш ли да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафуза, са Осман |
ћник, хоћеш да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафузову с мула- |
ћник, хоћеш да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафузову, са Осм |
n="1" /> <div type="titlepage"> <p>ФАТИ-СУЛТАН</p> </div> <pb n="2" /> <pb n="3" /> <div type=" |
n="5" /> <div type="titlepage"> <p>ФАТИ-СУЛТАН</p> <p>Госпођи Јоки Петровић-Његош</p> </div> <p |
="SRP19070_C2"> <head>II</head> <p>Фати-султан је венчана; и свадба ће јој скоро, чим буде с да |
RP19070_C17"> <head>XVII</head> <p>Фати-султан-хануму не узеше на испит, него је оставише да се |
јој украте сунце и росу...</p> <p>Фати-султан лежи мртва, лепа, лепа, као да је заспала.... ко |
ске махале...</p> <p>Живот.</p> <p>Фати-султан лежи мртва.</p> <milestone unit="subSection" /> |
ани боље него многи младић.</p> <p>Фати-султан виђа младића често: једанпут га видела кроз проб |
ЕЛЕНА ЈОВ.{S} ДИМИТРИЈЕВИЋА</p> <p>ФАТИ-СУЛТАН</p> <p>САФИ-ХАНУМ</p> <p>МЕЈРЕМ-ХАНУМ</p> <p>БЕО |
сандуке, оне...“ не може да рече „Фати-султан-ханумине“.{S} Одмах, ханум-ефенди! одговара Есма |
руди и виче из свега грла:</p> <p>— <hi>Султан’м!{S} К’з’м</hi> (Султанијо!{S} Кћери моја)!</p> |
ли; јер то је рука, истина, девојке <hi>султан</hi> али и његове кадуне.{S} Он љуби руку само с |
Од рода је султанова, зато је зову <hi>султан</hi>, то јест принцеза.</p> <p>А куда ће из Цари |
ти, само у оних кадуна које се зову <hi>султан</hi>; узе је полако, пажљиво, <pb n="19" /> како |
напамет, први имам Свете Софије, рођак султана Махмуда, цара царева, пуномоћника Алахова.{S} И |
е удари; Исмаилу турбе подиже.{S} Аман, султанијо!{S} Ашколсун!</p> <p>А оне две дадије, што до |
плаче над њом и говори:</p> <p>— Аман, султанијо!{S} Ашколсун!{S} Толико болна, а голем посао |
кроз плач говорећи:</p> <p>У џенет ћеш, султанијо!{S} Голем си севап учинила!{S} Џелату си катр |
:</p> <p>— <hi>Султан’м!{S} К’з’м</hi> (Султанијо!{S} Кћери моја)!</p> <p>Пашиница напала стару |
и његовој, Фати-Султан...{S} Од рода је султанова, зато је зову <hi>султан</hi>, то јест принце |
м никада није ишао стиже у Прокупље.{S} Суља је видео пашу, и кола с пашиним харемом, и пратњу. |
рвави очима, стисну песнице и рикну.{S} Суља, иначе врло јуначан, устукну; мулу познаје од кад |
љи глас, викну: „Шемси!{S} Крв за крв!“ Суља се опет уплаши.{S} Пређе преко ниске одаје једанпу |
ђе у прокупачки сарај, говори под кулом Суљи старешина сејмена.</p> <p>— Да дође, да дође, ха-х |
срећом саломљен, натовари мртва сина на Суљина коња, и понесе га у Арнаутлук, мајци његовој, и |
та како ју је ваљало протумачити, и, са Суљом и Саидом, младим Арнаутима из племена кому је он |
> <pb n="21" /> <p>— Да пошаљемо у град Суљу, ја Саида, а, мула?</p> <p>— Још мало...{S} Млад, |
амен, сијају очи, две звезде, више, два сунца...</p> <p>...{S} У Прокупљу је.{S} Чује каменчић, |
раздрљени, жилава врата и изгорелих од сунца прсију, у уским, белим, сукненим чакширама, ишара |
ре сунца; а Фати-султан-хануму ће после сунца...{S} Окупани дочекују окупана јунака...{S} Из вр |
момци, и деца; све се већ окупало, пре сунца, крај пуне пупољака руже, под вишњом, под исцвета |
а, и још пуно трава; све се окупало пре сунца; а Фати-султан-хануму ће после сунца...{S} Окупан |
ин-Шемси-пашиним?</p> <p>— Аман, кћери, сунце, не стиди се, кажи „буди“...{S} Млад, леп, твоја |
Све по срцу...</p> <p>— Не губи памети, сунце.{S} Сравњује ли се цвет с копривом...</p> <p>А он |
је дигне.</p> <p>— Хајде, Фати-султан, сунце: дође време изусти и Лесковчанка, устајући, и исп |
падишахов сарај, коју је обасјало, сву, сунце, од Јастрепца, око које су џамије, висока минара |
о као и од туђинаца...</p> <p>Јутро је: сунце се родило: не буди се!<ref target="#SRP19070_N1" |
убав...</p> <p>...{S} У Прокупљу је.{S} Сунце се тек помолило, а топло је, летње, те се испарав |
рти дан како је Фати-султан нестало.{S} Сунце сину, те затрепта по трави и цвећу крупна роса; у |
земља је попала, као да је годину дана сунце није видело, <pb n="41" /> као да читаву годину и |
тамо је ваздух сам мирис...; и тамо је сунце <pb n="142" /> као на анадолској страни...{S} Нек |
кој страни, и на анадолској, од куда се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето.{S |
рана, и анадолска, на Босфору, откуд се сунце рађа: и грознице и кашаљ, све као руком однето... |
ако увене, зацело, биљка кад јој украте сунце и росу...</p> <p>Фати-султан лежи мртва, лепа, ле |
ш га, ако си Бог; растопићеш га, ако си сунце.{S} Име ти Шемси (сунце), ама бадава...{S} Ич ми |
, како је загрејало пролетње, ђурђевско сунце земљу понекад и на доксату: да јој мирише земља, |
аган или јабуку мале пушке...{S} Зубато сунце појави се, те према њену засијаше се оловне капе |
му лед, ако се зове Шемси, није шемси (сунце) да га отопи...{S} За једну аспру милијон лира, н |
ићеш га, ако си сунце.{S} Име ти Шемси (сунце), ама бадава...{S} Ич ми не излази на мегдан, арс |
и у осамнаесту.{S} Лице му лепо, мушко, сунцем преплануто; бркова још нема, тек га сад гарила м |
а може бити тако белога лица под топлим сунцем стамболским.{S} Очи га задивљавају, и збуњују, а |
за раменима му претегли, трепери, према сунцу, чисто знато; и сија му се џамадан од црвене кади |
ене...{S} За садберк-ђул је башча према сунцу; за танку главу танка реч; за тебе, ђозум...</p> |
кама искићеним драгим камењем, те према сунцу дају од себе све боје; о силај му три паласке са |
пошто си га видео, грејао се на његову сунцу, огледао се у његова два мора, Златном Рогу и Бос |
горе: у јаблановој сенци види мулу; од сунчева зрака причини му се мулин јатаган; од жубора ша |
па дођоше и у наш Лесковац, ама им даде сургун Шемси-паша.</p> <p>— Туџар, шаир-девојка и ашици |
; Прокупље је Ахмед-хафузу досуђено за „сургун.“ На уживање му дато пет села у околини Ниша, и |
већ једанпут казне смрћу, досудише му „сургун“.{S} С њим је и његова ханума, и кћи, јединица, |
корица, па и мене учио мусафу, ја многе суре знам онако, напамет, па за то знам шта је небо, зе |
.{S} Малаксаше...</p> <p>— Немој, чедо, сурме сада... да ми те не урекну...</p> <p>Жали је мајк |
..</p> <p>Дадоше јој огледало.</p> <p>— Сурме ми дајте.</p> <p>И сурме јој дадоше.</p> <p>Мршав |
дало.</p> <p>— Сурме ми дајте.</p> <p>И сурме јој дадоше.</p> <p>Мршаве руке дршћу...{S} Малакс |
да се не мучи мажући ивице очних капка сурмом, па тобоже се боји урока.</p> <p>Метни ми на чед |
у прокупачки сарај на договор.“ Данас, сутра, прексутра...{S} Прексутра се чу топот коњски и у |
к, час као софта, данас као Персијанац, сутра као Черкез, сад јерлија...{S} Писмо је учио код к |
е радовао кад му петао осветла образ. — Сутра ту!{S} Али ето шта му је то њему драго сутра доне |
ј глас у Лесковац, у Ниш, и Врању.{S} А сутра-дан, још у свитање, стиже паша у Прокупље. „Вала |
д, па се задоцнио...{S} Оставио да дође сутра.</p> <p>Мајка се заљуља још више, и узе мрмљати м |
вреле руке, и казује својој кћери е је сутра празник који толико чека, за који непрестано пита |
гов, Ђурђев дан...</p> <p>Ђурђев дан је сутра, а она је у постељи, свиленој.</p> <p>Лежала на м |
пчанка с великом пажњом, јер воли да се сутра Лесковчанке зачуде њеној вештини.{S} Осим невесте |
очи прошлога петка, и наредио им да се сутра-дан <pb n="24" /> рано врате у Прокупље, њему, а |
ту!{S} Али ето шта му је то њему драго сутра донело!</p> <pb n="80" /> <p>Тешко му је било што |
аци једно, Бал-беј.{S} Тако данас, тако сутра — остало једно, а он се радовао као дете играчки, |
а“; умукне човек проговори звер.</p> <p>Сутра-дан угледаше Арнаути кроз своја до пре неки дан т |
И кад већил оде, мула позва Арнауте.{S} Сутрадан су Арнаути опколили кулу својега муле, рано, с |
ом траву, и покрио је први снег, танак, сух земљу; скрили су се свици, не певају тице, тишина, |
: све више вене лице, све се чешће чује сух кашаљ, из груди...{S} А мула све смућенији, и као д |
, свежа мајска ружа, и, каткад, чује се сух кашаљ, из груди.{S} Час је тужна, час толико замишљ |
па опет рђаво, потајне грознице, кашаљ сух, све чешће...{S} Ах, пролеће!{S} Кад се топи снег и |
ећу крупна роса; удесише веселе тичице, сухих крила, песму као у пролеће.</p> <p>— Нема леша.{S |
осмехне, мајка се добру нада, а кад се сухо накашље, страхује; обухвата рукама колена, наслања |
ир-одаје читава кујунџиница, зарфови од сухога злата, с рубинима, крупним смарагдима, сафирима, |
несрећну бољку, <hi>верем</hi>, то јест суху болест, мајка га набави, даде га кћери; али, узалу |
ово Писмо, она, по њену доласку, ока не сушаше; и дању и ноћу плакаше она што за три дана сузе |
и? пита мајка, љубећи је.</p> <p>Свесно схвата питање, а бесвесно одговара:</p> <p>— Исмаил ће |
, како су лепе те песме, како је слатка та туга!{S} И она је ту исту тугу осетила, као Лејле, Л |
оси?</p> <p>— Конопце.</p> <p>— Која је та ханума на камили?</p> <p>— Лејле, Лејле-ханум, шаир |
клела би се у гроб брата јединца, да се та тица злослутница продера с куле њезина оца.</p> </di |
су се постељи дивиле Лесковчанке.{S} И та је постеља враћена из Шемси-пашина конака после њена |
х развукао изгореле усне...{S} Можда су та суза и тај осмех збогом Топлици и гробу Исмаилову... |
постељу; метнуше јој кану на дланове и табане, на нокте руку и белих ножица, као невести; Исма |
ногу; једна ножица, још бела, с црвеним табаном и ноктима, вири испод ружичасте, свилене хаљине |
ах.{S} Да <pb n="88" /> ли је пре пуцао таван и да ли су пси били гробари, не сећа се.{S} И не |
зидови су им, од <pb n="71" /> пода до тавана, покривени красним и богатим Фати-султан-ханумин |
а... чевре по чевре, јаглук по јаглук с тавана у сандуке, оне...“ не може да рече „Фати-султан- |
ј одаји, са вратима на свод, са шареним таваном, и миндерима около зида, на високом <hi>тахту</ |
немирује: на пример, ако пукне даска на тавану, или ископа пас рупу крај конака, страх.{S} Да < |
нуминим даровима; позлаћене арабеске на тавану сакривене су свиленим материјама, златом везеним |
ривена паучином икона Светога Николе на тавану мула-Халимове куле; ваљда се потресе сам светите |
Јеси ли видела месец: кад највише сија, тад највише на њ кучићи лају.{S} А шта му могу кучићи?{ |
у, те се у вину купао.{S} Хода до ноћи, тад долази, и онако мокар сруши се на шиљте, у једном к |
S} Кад хоће да говори, прво зажмури, па тад почне.{S} Овога пашу нису волели Лесковчани и Проку |
где је поруб њене антерије дотакао, па тад приносиле прсте к својим уснама, што је значило „љу |
о на лицу где је Исмаил додирнуо, па их тад љубљаше, много, и страсно...</p> <p>О, како сад себ |
е са Шемси-пашом договорио, не би ли га тада погледала, и опростила му што се заборавио, <hi>ма |
мула каза Фати-султан е ће на испит, од тада је весела, сваки час се за понешто смеје, и устаје |
ри, не пуни му чибук, не пали му га; од тада мула није љут и тужан, него смућен, и као да се не |
но пиринџа, јер му не отиде на гроб; од тада оне две Арнаутке, дадије мулине кћери и сина, нешт |
а их когод не опази, не прислушкује; од тада Фати више лежи него што хода и седи, и плаче...{S} |
е нешто стиди, као да избегава кћер; од тада не посу по гробу свога сина ни зрно пиринџа, јер м |
, полудео.{S} Из Власине је, а никад од тада није у Власини, него тумара, завлачи се по шуми у |
оше је мајци, по њеној жељи; и никад од тада не виде муле, мужа свога, ни јој он дође, нити га |
то, шапће, ваљда молитву.{S} Нити се од тада свукла, нити је легла; плакала, кукала, бусала се |
н, плачући с њом за дуго.</p> <p>Али од тада Фати мулу не двори, не пуни му чибук, не пали му г |
аје, хода по соби.{S} А Садије-ханум од тада брата не помену; реч „Исмаил“ застаје јој у грлу.{ |
ана рођења, и од дана венчања; човек се тада опростио свега земаљског, изишао из борбе каткад в |
и, кад се много похаси.</p> <p>— Она би тада репом.</p> <p>— Змији жалац није у репу.{S} И посл |
pb n="14" /> лице, и очи, и косу, па их тада узе љубити говорећи:</p> <p>— Фати-султан, срећа!< |
нима и неранџама, и ружама, и јасмином, тај чаробни град Фати-султан оставља онда кад треба да |
у рашчу се по Прокупљу, а до довече оде тај глас у Лесковац, у Ниш, и Врању.{S} А сутра-дан, јо |
аше ништа учинио.{S} После се чу, да је тај Арнаутин син једнога старца досељена после српско-т |
.., нареди суд да се ископа рупа, да се тај кривац закопа у њу таман до појаса, и за четрдесет |
изгореле усне...{S} Можда су та суза и тај осмех збогом Топлици и гробу Исмаилову...</p> <p>До |
одина“.{S} Тако говоре хануме.</p> <p>И тај дивни град, с много душа, велики, по мусломански и |
да се арслан с арсланом бије!...{S} Али тај исти мула признао је и да је хајдук, да ми је украо |
S} А ово што ти казах, обичај је.{S} Ти тај обичај знаш како си сазнао за себе.{S} За крв или к |
си-пашиним?</p> <pb n="117" /> <p>Наста тајац.{S} Сви у земљу гледају.{S} Сви се претворили у у |
ла обичај, да би се сачувала од погледа тајно подсмешљивих, и запиткивања својих пријатељица.{S |
оружано до зуба, све шкрипи зубма, све тајно прети паши, највише несрећној Фати-султан.{S} Зим |
} Ове две то опазише, па Лесковчанка се тајно радује, а мулина кћи дршће...</p> <p>Око конака с |
као некако другарски, с њима, да јој се тајно не подсмевају (јер јавно не смеју), и да деле с њ |
нешто говори, то јест, не говори, него тајно шапће.{S} И људи и жене о овом говоре шапатом, св |
...{S} У Прокупљу је.{S} Чује каменчић, так!...{S} Душа слухти, срце дршће, вратаоца се отварај |
палица, јавља сате:{S} Так!{S} Так!{S} Так! и викне Мане Кукувија:{S} Кукувију!{S} Куку!{S} Ку |
стражара палица, јавља сате:{S} Так!{S} Так!{S} Так! и викне Мане Кукувија:{S} Кукувију!{S} Кук |
ноћнога стражара палица, јавља сате:{S} Так!{S} Так!{S} Так! и викне Мане Кукувија:{S} Кукувију |
еч, мања од макова зрна.{S} Ади да није таква, одлетела би јој с рамена глава одавно, нарочито |
м (звездо), што дрво с родом...{S} Знаш такво дрво?{S} Не остављају га на миру ни док му је род |
етак, Шемси-паша, са својим харемом и с таквом пратњом, с каквом никада није ишао стиже у Проку |
Бруса, комшија и комшика“...{S}Валла’! тако.{S} Шта да се ради, аман, Јараби!“</p> <p>Једно ју |
е хиљаду гроша како за крв мулина сина, тако за крв последњега сиромаха.{S} Није ли тако добро? |
на друге лековите траве, прошлога лета, тако је сад опорави оно што удари Шемси-паши катран на |
по читав сат тако остао.{S} Смишљао је, тако, седећи на прагу, како би се осветио мули, и што м |
> <p>Једне су долазиле, друге одлазиле, тако по вас дан, неколико дана пред свадбу; а пашиница |
и бор... шапат је то, Исмаилов, дисање, тако јако, све јаче, као да су се скупили око ње сви но |
ћана отворена, на три ћепенци спуштени, тако целом чаршијом.{S} Кад зађоше у српску махалу, и м |
т од паше, иде, одмах; тако у младости, тако сад.{S} У лов је полазио само на вуке. „Ни на њих |
ј је мало, „ биљбиљур“, у мршавој руци, тако белој, с црвеним ноктима и дланом, с плавим жилама |
...{S} А?{S} Џафер-беј... јок, Бал-беј, тако га од милости зову.{S} Баш је, вала, „бал“.{S} Мла |
сле на ногама дан, у постељи два: тако, тако, док сасвим не леже...{S} Сирота!{S} А док сасвим |
зети да жали Шемси-пашу.</p> <p>— Тако, тако, пријатељу.</p> <p>— Е, кад је тако, носи му селам |
з врата.{S} Чу се кашаљ, а потом говор, тако тих, а из дубине празних груди.{S} Фати говори:</p |
— Избаци једно, Бал-беј.{S} Тако данас, тако сутра — остало једно, а он се радовао као дете игр |
ва; после на ногама дан, у постељи два: тако, тако, док сасвим не леже...{S} Сирота!{S} А док с |
од сараја, то јест од паше, иде, одмах; тако у младости, тако сад.{S} У лов је полазио само на |
о целом лицу нежном, као од воска...{S} Тако умиру, ваљда, само они који немају на души ни трун |
мене да зборим, мула, гост сам ти...{S} Тако!{S} Пуши и слушај.{S} Он није џелат, заклиње се.{S |
као бих курбан (жртву) црнога овна“.{S} Тако помисли, и узе молити Бога.{S} И чини му се да га |
пошто си га видео, још сто година“.{S} Тако говоре хануме.</p> <p>И тај дивни град, с много ду |
ене не кикоћу кад те махалом опазе“.{S} Тако мисли; а после куне брод који Ахмед-хафуза и његов |
добро), па се врати мајци слободна.{S} Тако је било, кузум...{S} И твоја ће венчања пасти...{S |
стао жар под пепелом, па тиња, тиња.{S} Тако умствује стари Арнаутин и псује Шемси-пашу, а мула |
тру, а она: — Избаци једно, Бал-беј.{S} Тако данас, тако сутра — остало једно, а он се радовао |
едан долази...{S} Азраил, па Азраил.{S} Тако, пашо, пријатељу.</p> <p>— Е кад је тако, слушај, |
ан! узвикну паша престрављено.</p> <p>— Тако, пашо.{S} Кадуна ми је Фати-султан.{S} Ту беше пун |
и ће узети да жали Шемси-пашу.</p> <p>— Тако, тако, пријатељу.</p> <p>— Е, кад је тако, носи му |
век, кад се макар мало превије грбина,“ тако мисли Шемси-паша; јер тврдо верује да мула пристад |
...{S} Јараби шућур!...</p> <p>Говорила тако, у бунилу, па се расвестила и тражила да јој прост |
јати; седа у једном куту, навали се, па тако остаје дуго.{S} Мајка седи према њој, забрађена бе |
у је трипут одговорила: хоћу, и била је тако мирна.</p> <p>— Фати-султан не зна шта ради, и не |
но њену оцу пред пашом, а час-по, па је тако нежна, разнежи се, и плаче, плаче, нихајући се и м |
ко, тако, пријатељу.</p> <p>— Е, кад је тако, носи му селам: од мене нека не дрхти његова ханум |
ако, пашо, пријатељу.</p> <p>— Е кад је тако, слушај, не срди се, ево...{S} И извади из недара |
бињама мило, и мулиној кћери, што су је тако лепо обукле, накитиле; јер у шта ко умре, у томе г |
P19070_C4"> <head>IV</head> <p>Месец је тако тужан; звезде не трепте као мало час; ветар је уде |
поноћи сети постеље и устане, осећа се тако лак.{S} И био би сад чак и весео, да не бива нешто |
Прокупљу.</p> <p>А мула-Халим?{S} Јуче тако срећан, а данас и без кадуне и без сина.{S} Крв за |
:id="SRP19070_C10"> <head>X</head> <p>И тако, Фати-султан мули је кадуна.</p> <p>Кад размота ду |
иљадама лековитих трава, биље.</p> <p>И тако.{S} Повраћена у живот и мало разгаљена узела је дв |
за крв последњега сиромаха.{S} Није ли тако добро?{S} Алах не праћа по душу богаташа једнога, |
наутин, јер он није мислио да може бити тако белога лица под топлим сунцем стамболским.{S} Очи |
им чакширама, забрађен великим пешкиром тако да му се само очи виде, ускочи кроз прозор.{S} Јед |
а, и дланови.</p> <p>— Шта је?...{S} Ко тако лупа?!...</p> <p>Сејмени.</p> <p>Изиђоше преда њ т |
та јазук!...{S} Ама није.{S} То се само тако пронело...{S} Позваћу мула-Халима, и ако није чове |
кад даваше бесу Фати-султан; све је то тако <hi>сестра</hi> наместила, оставила долапе незатво |
на душица... дух је то, Исмаилов, мирис тако јак, све јачи, као да је ту башта онога света...{S |
а загњурио главу у руке, и по читав сат тако остао.{S} Смишљао је, тако, седећи на прагу, како |
о, убио је својега чифчију; после, опет тако; после, воли му се кћи с мула-Халимовим сином; пос |
јенђе лако прођу; ако из Лесковца у Ниш тако... све раја, кулук, од свију кулука најтежи, и што |
изручила ибрик, да жар угаси, и то још тако стоји.)</p> <p>А хафуз-Ахмед још није стао.{S} Иде |
! (Добро дошао!{S} Добро дошао!)</p> <p>Тако у очи Ђурђева дана, и сву ноћ; а сад, у ђурђевску |
трчи уз степенице као махнит?...</p> <p>Тако првих недеља: а после: „мула ме позвао на мегдан, |
} Материно срде даље није смело.</p> <p>Тако пашиница и син јој.{S} А паша?{S} Прошав мимо ове |
заводи господскога сина пашина.“</p> <p>Тако говоре, и Турци и буле, све у двоје, шапатом, у Пр |
уди Арнаутин, и чисто јој лице, коме се такођер чуди Арнаутин, јер он није мислио да може бити |
Кс’мет (судбина), чучук ханум.</p> <p>— Таксират (несрећа), Зулфи.</p> <p>И простре јој ћилим и |
мислиш уставе која ће је зауставити.{S} Таласа се, човек до човека, па сви као бунтовници, из о |
<hi>валлахи</hi>, <hi>биллахи</hi>, <hi>таллахи</hi>.{S} Кад би ме неки раставио од тебе, ја би |
каву у жутој џезвици.{S} Из те џезвице таман филџан каве.{S} За сваку по на особ скува; сипе, |
атаган, па устаде.</p> <p>Паша скочи, и таман да пљесне длановима за сејмене, мула узвикну!</p> |
предсобљу с мулине стране весели су; и таман да носе свом господару добар глас, тргоше се, јер |
копа рупа, да се тај кривац закопа у њу таман до појаса, и за четрдесет дана, који год мимо њег |
грејаних дневном жегом, диже се као дим тамјана из кадионице, испуњава поље, села с кућицама ар |
амбол! <pb n="104" /> тамо су два мора, тамо аде, тамо наши конаци, на румелијској страни, и на |
n="104" /> тамо су два мора, тамо аде, тамо наши конаци, на румелијској страни, и на анадолско |
е; ханум-ефенди хоће сама да кува каву, тамо да је пије и да гледа кад јој облаче и гиздају сна |
по јорган из мусафир-одаје у сарачану, тамо...“ не изусти „камо се у годину дана једанпут улаз |
амбол.{S} А!{S} Стамбол! <pb n="104" /> тамо су два мора, тамо аде, тамо наши конаци, на румели |
амо“.</p> <p>— Чучук ханум?...</p> <p>— Тамо сам ја била; у сестриној је башчи чучао он, Исмаил |
осеже, него упро очи у врх.{S} И ено га тамо одавно, и ако није устрчао, него отпузао“.{S} Хода |
p> <pb n="136" /> <p>И робиња је одведе тамо, а она седне на мекано шиљте: провлачи бројенице к |
а понекад се и он с њом затворио, па је тамо плашио, откидао од једнога старога дишћурка самур, |
м недељу, него без њега век...{S} Он је тамо...</p> <p>— Чучук-ханум... мајка твоја...</p> <p>— |
е тамо, онде, крај капиџика...; води ме тамо“.</p> <p>— Чучук ханум?...</p> <p>— Тамо сам ја би |
Зулфи!{S} За Божју љубав!{S} Носи шиљте тамо, онде, крај капиџика...; води ме тамо“.</p> <p>— Ч |
звлачи јој усне на радостан осмех; биће тамо срећна, кад овамо није; здружиће се с Исмаилом...{ |
арац, који је трипут у Цариград ишао, и тамо свако чудо видео, мишљаше, е је прво време туге шт |
...{S} И тамо је ваздух сам мирис...; и тамо је сунце <pb n="142" /> као на анадолској страни.. |
д Јастрепцем, за Алахову љубав!...{S} И тамо је ваздух сам мирис...; и тамо је сунце <pb n="142 |
а глава куд ти оком.{S} Дебела глава ни тамо где је десет бројеница речи...{S} Финоћа, то је Ше |
су друмови поседнути, па нико не сме ни тамо ни овамо, ни кириџије, ни трговци, ни онако путниц |
надолској страни...{S} Нека мм је конак тамо...{S} Носите ме, за Алахову љубав!</p> <p>— Аман, |
крио за дуго.</p> <p>Конак је, нарочито тамо где је харем, врло лепо намештен скупоценим застир |
; мало, па сиђе у башту, мисли да ће му тамо лакше бити, а оно горе: у јаблановој сенци види му |
са сланом траву, и покрио је први снег, танак, сух земљу; скрили су се свици, не певају тице, т |
и од милости зову, Бал (мед), висок је, танак је, очију плавих, трепавица црних, науснице као у |
нашем танком дину.{S} Дин нам је танак, танак, мрежа паукова...{S} И ја знам, кћери.{S} Ти си б |
о је у нашем танком дину.{S} Дин нам је танак, танак, мрежа паукова...{S} И ја знам, кћери.{S} |
ки; прошетала се као паун...{S} Висока, танка, очију плавих као море, трепавица црних као ибриш |
агодица, проседе, кратко ошишане браде, танка гласа, као у жене; у чоханим, широким шалварама, |
шке иду на седало пре одређена сата.{S} Танка глава куд ти оком.{S} Дебела глава ни тамо где је |
ул је башча према сунцу; за танку главу танка реч; за тебе, ђозум...</p> <p>— Ђувенде! опет је |
подшишана, затрепери кад се узму грчити танке, изгореле усне.{S} За толиким животима до сад суз |
господско чедо конак; за танку су главу танке речи: за тебе, кузум...</p> <p>— Ђувенде! прекиде |
ић или ат његов: извија дугачки врат, а танким ногама мислиш не додирује земљу...</p> <p>Пројез |
p>— Алећим-Селам! одговори паша, својим танким гласом, устајући, јер се у поздраву помену име Б |
бриге; застане, зажмури и почне својим танким гласом, сам говори; мало, па сиђе у башту, мисли |
му вранца, ата пастушаста, паметна ока, танких ногу а дугачке гриве и репа, с кићеном опремом, |
напамет, и познаје све како је у нашем танком дину.{S} Дин нам је танак, танак, мрежа паукова. |
арен кафез; за господско чедо конак; за танку су главу танке речи: за тебе, кузум...</p> <p>— Ђ |
За садберк-ђул је башча према сунцу; за танку главу танка реч; за тебе, ђозум...</p> <p>— Ђувен |
ло грчења...{S} Левом је руком згужвала танку паучину, чаршав на душеку, испружила се, окренула |
Мула га нежно омилова, попљескав га по танку а дугачку врату, као у лабуда, па се вину на њ.{S |
72" /> конци, жице; а хануме као садањи тапетари; оброк им је био одмор; некад се прошле без об |
ма; и тапију од Шама, елмаза, Сирије, и тапију од Смирне, челенку Анадолије, ја бих па рекао, с |
с Аја-Софијом, с турбама, с текијама; и тапију од Шама, елмаза, Сирије, и тапију од Смирне, чел |
е ергела!{S} Да ми је са селамом пратио тапију од Стамбола с његовим Сарај-Бурну, где је сарај |
око ње прибор за телејисање, мали жути тасови с варком и ђелинпули; још је поред ње кутија с д |
тахтом; уведе га у одају, посади га на тахт, на своје место.{S} Из друге одаје изиђе нишки паш |
арама циметове боје и чалми; попе се на тахт, Шемси <pb n="98" /> га посади до мулина деснога к |
мрзи и прети, па му окрете леђа, сиђе с тахта без збогом.</p> <p>Затутњише сарајске степенице и |
промуца мајка, па заплака.{S} Зна она: тахтариван из џамије — мртвачки сандук; конак на брегу |
тране придржавају, да се не накрећу.{S} Тахтариван прате неколико оружаних Турака и харемћаја.{ |
а је љуби, а она:</p> <p>— А, а!{S} Нов тахтариван мој, без врата и пенџера, из џамије...{S} По |
до пре неки дан тучна поља, кроз ливаде тахтариван, то јест носила, као собицу неку, од дасака, |
вна капија широм, и унесе се у двориште тахтариван с Фати-султан-ханумом; а овај с њеном мајком |
за и његов харем из Цариграда понесе, и тахтариван који рођаку цара царева у његов пашалук доне |
Исмаил спремио за моје лице...{S} Овај тахтариван неће носити Цигани... него Турци и Арнаути.. |
дебелим зидом два тахтаривана.{S} Један тахтариван, леп, бојадисан, носе Ахмед-хафузове чифчије |
дан ће топлије...{S} Начинићемо ти леп тахтариван, па до Белога Мора ћемо те тахтариваном, од |
шта, опасана високим, дебелим зидом два тахтаривана.{S} Један тахтариван, леп, бојадисан, носе |
и рухо.</p> <p>Кад харемћаја изнесе из тахтаривана хануму, и однесе је на кулу, па она узе сла |
..{S} Последњи је поглед пао кроз отвор тахтаривана на врх брега под Јастрепцем, увијена у бели |
и <pb n="108" /> загрејаше јер угледаше тахтариване и пратњу, Арнауте; дошао им је крај муци... |
уз кафезе, веселе, радознало гледају у тахтариване, не знајући у коме је кадуна њихова муле.{S |
доба ноћи или дана, кад ће се појавити тахтаривани с ханумом и кћери њихова чифлук-сахибије.{S |
снег лопатама целим путем, где ће проћи тахтаривани с ханумом и ћерком њихова чифлук-сахибије.{ |
носе само мртву жену, „за севап“.{S} За тахтариванима, одмах, појавише се мулина кћи и оне две |
е до Солуна лађом, а од Солуна коњима и тахтариванима путовали су дуго до Прокупља; Прокупље је |
природа заспала дубоким сном.</p> <p>У тахтариванима и душеци и јоргани, да не осете хладноће |
али су пред главном капијом и отишли за тахтариваном.{S} Млади Арнаути опколили конак с грађани |
п тахтариван, па до Белога Мора ћемо те тахтариваном, од Белога Мора ђемијом; носићемо те у Ста |
олико оружаних Турака и харемћаја.{S} У тахтаривану је мајка Фати-султан-ханумина.{S} А главним |
ногама дочека, чак пред вратима одаје с тахтом; уведе га у одају, посади га на тахт, на своје м |
Алда’!{S} Алла’!</p> <p>Паша остаде на тахту као скамењен.</p> </div> <pb n="57" /> <div type= |
лавом мула.</p> <p>Мулино место није на тахту, али он се попе и загрме:</p> <p>— Селам-Алећ, па |
и миндерима около зида, на високом <hi>тахту</hi>, као неком престолу, на шиљтету покривеном м |
ски Арапи, нишанџија као Алах: у нокту (тачку) удари...{S} Јеси ли чула да се од петогодишњег м |
нако говоре, душмани...{S} И хафуз-беј, твој баба, воли овамо.{S} И пре је волео; а сад ти пору |
ми.{S} И ја ћу да примим сад, једанпут, твој савет.{S} Паша Шкодралија ми је као отац, воли ме, |
једнога и од другога, баба ти каже.{S} Твој баба је хафуз, и био је имам красне Аја-Софије; зн |
„Вај!{S} Вај!{S} Вај!{S} Јазук, кћери, твоја младост!“ Па поклопи лице рукама и зајеца како ск |
рођаци бејелербејови...{S} Млад, кузум, твоја прилика.{S} Ти си чула да је...{S} Алах зна ко је |
стиди се, кажи „буди“...{S} Млад, леп, твоја прилика...{S} Усред зиме зумбул! и усред зиме ђул |
се и твоја реч чује.{S} Фати, ђозум!{S} Твоја мајка не уме те друкчије световати, до: кад те ис |
е тамо...</p> <p>— Чучук-ханум... мајка твоја...</p> <p>— Мајка моја, Зулфи..., плакаће...{S} З |
тењући: „Алла’!{S} Страшна ли је освета твоја!{S} Алла’!“...{S} А јоргован опет мирише! опет ли |
он како се свети, ето.{S} Страшна ли је твоја освета, Аллах! говоре мусломани, са страхом.</p> |
лободна.{S} Тако је било, кузум...{S} И твоја ће венчања пасти...{S} Хајде мени, кћери...{S} Да |
, иншала’! јер ево дошао је сат да се и твоја реч чује.{S} Фати, ђозум!{S} Твоја мајка не уме т |
пре мислио.{S} Затвори се у харем, као твоја жена.{S} Њу је затворио од младости закон; тебе п |
ти-султан није била пре моја снаха него твоја? пита мула, својом крупном гласином, гледајући па |
рио од младости закон; тебе под старост твоја лудост.{S} Хтео си, учинио си, осрамотио си се, п |
p> <pb n="126" /> <p>— Кад си био млад, твоје су ми очи биле књига, писана на арнаутски: сад ту |
ин<ref target="#SRP19070_N2" /> из руке твоје...</l> <l>Аман... аман... јен... ђе...</l> <l>Јен |
си бољи од мене, ено ти Фати-султан, не твоје снахе, него моје кадуне...{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— |
би, пашо, мало беше твојега госпоства и твоје величине, па си желео још већи да си.{S} Хтео си |
} Ха-ха-ха!...{S} Теби, пашо, мало беше твојега госпоства и твоје величине, па си желео још већ |
ољи од овога, у живот после смрти.{S} И тврда вера у то развлачи јој усне на радостан осмех; би |
с главе шамијце и <hi>каикотос</hi>.{S} Тврдим сном спавају, мртве уморне, нарочито оне с девој |
обиње, шта се по Прокупљу говори, у шта тврдо верују <pb n="27" /> и Лесковчани и Прокупчани, и |
ије грбина,“ тако мисли Шемси-паша; јер тврдо верује да мула пристаде на разговор и договор, и |
ајрам отера у град читаво стадо овнова, те подели по сиротињи, арнаутској па и турској, и многи |
изиђе.{S} Гледа да нема код ње некога, те да јој сам каже шта се са Шемси-пашом договорио, не |
слушајући дивље узвике и пуцање пушака, те прилазе уз капије, дршћу, гребу и тужно циче...</p> |
Житорађа.{S} Мало, па опет уби човека, те даде другу половину Житорађа.</p> <p>Отац дивља звер |
то лепо очекивала, све се добру надала, те није дирнула ништа ни од дарова ни од спреме, кад би |
S} Оба су јој венчања, по закону, пала, те је слободна, и може да понови венчање с пашићем, мож |
...{S} Паша, богат, велики човек, сила, те како неће имати душмана?!...{S} Голо дрво нико не по |
поглавара војњачког није узета крвнина, те је освећена крвљу, и то после пола столећа, и више.< |
знају да се одмах не одговара, срамота, те једна се нада, друга стрепи.</p> <p>— Фати-султан, з |
ав и тунус фес.{S} Затурио фес и ћулав, те му се види обријано теме.{S} Стрча с куле, назва Бог |
је Фати весела, да једва чека да пође, те час-по тужно прошапће; А, женски севда!{S} Добро људ |
тан, излази из ње; разабрала је шта је, те се грухне у груди и с дадијама говори шапатом.{S} Бо |
што јој својом бесом спута и ноге руке, те не може да се и она освети Шемси-паши и за брата и з |
каквога дрвета, опале, неки, из пушке, те се стресе снег и прхне преплашено јато врана, гачући |
нце се тек помолило, а топло је, летње, те се испаравају цветне лехе, заливене и синоћ и јутрос |
изиђе Фати-султан.{S} Не понесе чадре, те му зелена чалма скроз мокра, и кафтан циметове боје |
але пушке...{S} Зубато сунце појави се, те према њену засијаше се оловне капе с врхова витих ми |
срдан) је, Алла’! жали куче, жали маче, те неће ли човека?{S} Али он је, Шемси-паша, Фати-султа |
мртва.{S} Нигде никога пољем, у ливади, те Фати, наслоњена на груди Исмаилове сестре, упире очи |
страх га да се један у путу не разболи, те да писмо не однесе.{S} А скадарски паша, чим прими п |
Прокупље, а хладна Топлица тужно шуми, те се много меко срце расплака, јер му се учини да су т |
з разлике вере, слободно доћи и видети, те поврвеше жене, Туркиње, Српкиње и Јеврејке, све које |
е рука младе Арнаутке, нада се песници, те увлачи, несвесно, врат у рамена, као корњача; али ип |
.{S} Она беше удата, а не живи с мужем, те га остави.{S} Млада, а без мужа беше пет година: заи |
рним јабукама искићеним драгим камењем, те према сунцу дају од себе све боје; о силај му три па |
ун месец.{S} Ваздух је благо заталасан, те се повијају травке, пригињу једна к другој, као да с |
: на лицу јој био пешкир, па се смакао, те су видели да је <hi>телејисана</hi>; а по руху су по |
о јој је лице било урезано у срце прво, те јој било као она светлост што јој допре до зенице уј |
: чисто не верује да је толико заспало, те да не осети ово од шта се морала потрести под њим зе |
ује: по трећи пут питање, последњи пут, те је као између живота и смрти.</p> <p>Одговора нема.< |
, који је, како причају улазио у бачву, те се у вину купао.{S} Хода до ноћи, тад долази, и онак |
зажарених јагодица, из оборених очију, те пљесну длановима и закука: „Вај!{S} Вај!{S} Вај!{S} |
н и сву ноћ гледала Фати-султан-хануму, те јој добро упамтила и очи и лице, и руке и ноге, и ст |
је Фати-султан нестало.{S} Сунце сину, те затрепта по трави и цвећу крупна роса; удесише весел |
пребацило преко високе ограде на улицу, те закрчило пут, заједно с малским ђубретом.{S} Уклонил |
е буну с претње и плашења Шемси-пашина; те један старац, који је трипут у Цариград ишао, и тамо |
вцу, Нишу и Врањи.{S} Говоре шапатом, а те речи одјекују чак по Топлици.{S} Слушају Арнаути, и |
им грудима, на грудима материним, да га те груди задрже у харему, кад зажели да изиђе, да оде м |
а срце...{S} Да ти не прети мула?{S} Да те не учи његова кћи?{S} Ааа“ Кад не доби одговора, ста |
ла, а не диже руку с груди.</p> <p>— Да те не пробада?</p> <p>— Прободе ме нож; ударише ме курш |
е?{S} Фати-султан, кад би нешто хтео да те отме сам падишах, ја бих и њега убио, бесу ти дајем. |
{S} Није, пријатељу.{S} Нисам мислио да те ударим ни каменом ни ружом; само сам хтео да ти каже |
трава, утапкана земља; а мајка наредила те се јасминова честа посекла; све се пребацило преко в |
а не уме те друкчије световати, до: кад те испитују, одговарај слободно, и све по срцу.{S} Немо |
, ако хоћеш да се људи не подмигују кад те чаршијом виде, да се жене не кикоћу кад те махалом о |
чаршијом виде, да се жене не кикоћу кад те махалом опазе“.{S} Тако мисли; а после куне брод кој |
о застаде и пита: „Је ли, Вога ти, чиме те ударише <pb n="128" /> толико?“ Он одговори: „Ружом“ |
.{S} Фати, ђозум!{S} Твоја мајка не уме те друкчије световати, до: кад те испитују, одговарај с |
боје уочи ђердека...{S} О, како су лепе те песме, како је слатка та туга!{S} И она је ту исту т |
че свога вернога друга Мифтара, сети се те приче, њему миле, нове, и од љубави посрну као од по |
гала и кува каву у жутој џезвици.{S} Из те џезвице таман филџан каве.{S} За сваку по на особ ск |
ница се појавила каткад, прошетала кроз те одаје, с дугачким скутом свилене јој антерије, држећ |
алим пред сарај, притрчаше пашини сеизи те ухватише под њим ата: скочи мула као младић.{S} Прав |
> <p>— Немој, чедо, сурме сада... да ми те не урекну...</p> <p>Жали је мајка, да се не мучи маж |
} Зар ме не познајеш?</p> <p>— Познајем те, Садије-ханум, ђозум...{S} Иди под Јастребац...{S} И |
мој, шербете, текијо моја, питај, молим те..., хоћеш да питаш хафуз-бабу: је ли истина да у шта |
чио ме, световао ме, и говорио ми: „Ако те снађе, не дај Боже, нека лошотиња, тражи помоћ у мен |
леп тахтариван, па до Белога Мора ћемо те тахтариваном, од Белога Мора ђемијом; носићемо те у |
ваном, од Белога Мора ђемијом; носићемо те у Стамбол, па аде, па румелијска страна, и анадолска |
та пита, и десет пута одговарају, једно те једно, испрекидано, задихани:{S} Буна...</p> <p>Паша |
„љубимо ти скут, ханум-ефенди“.{S} Јер те што нису звате њену сину у сватове, она је пресудила |
ратима, пеле су се на чардак, улазиле у те красне одаје и гледале чудо од лепоте, и од богаства |
" /> <p>— Причај, пријатељу.{S} Слушаћу те од сад па до века.</p> <p>Мула непрестано држи груди |
а.{S} Њу је затворио од младости закон; тебе под старост твоја лудост.{S} Хтео си, учинио си, о |
конак; за танку су главу танке речи: за тебе, кузум...</p> <p>— Ђувенде! прекиде је мулима кћи |
ема сунцу; за танку главу танка реч; за тебе, ђозум...</p> <p>— Ђувенде! опет је прекиде Арнаут |
} Аллах!{S} Ама и осветљив си.{S} Ко на тебе један час заборави, сто година му се светиш“.</p> |
ахи</hi>.{S} Кад би ме неки раставио од тебе, ја бих га...</p> <p>— Кажи, кажи, вели момче задо |
, будем пуномоћник, хоћеш ли да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед |
беј, будем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед |
-беј будем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед |
чину стотину јемина.{S} Ха-ха-ха!...{S} Теби, пашо, мало беше твојега госпоства и твоје величин |
-ха!{S} Мој пашо!{S} Ти мени жалост, ја теби срамоту. <pb n="55" /> Дај теразије, ела! на једну |
, но само рече;</p> <p>— Ја се не чудим теби, назли-Стамболко, али се чудим својој нени.{S} Мој |
огледа један трен, на душу му пада грех тежи од најтеже стене.</p> <p>— Исмаил!...{S} Исмаил!{S |
ко, сунцем преплануто; бркова још нема, тек га сад гарила мрка наусница, испод које се, при сва |
лена испратио на онај свет, без невоље, тек од обести, Шемси-паша.{S} И ту јој се зачује шкргут |
полази...{S} Тешко рањена голубица!{S} Тек што је раширила крила, види да не може, склапа их, |
е су сведоци?...{S} Нигде једнога...{S} Тек онако говоре, душмани...{S} И хафуз-беј, твој баба, |
ије устрчао, него отпузао“.{S} Хода, па тек застане, зажмури, гласно мисли: не зна с кога краја |
ао.{S} Иде, тумара сокацима као луд, па тек застане, премери сокак погледом, као да кћер тражи, |
данпут над својим мртвим господаром, па тек подиже главу и полете, као да крила доби, ка Арнаут |
p> <p>...{S} У Прокупљу је.{S} Сунце се тек помолило, а топло је, летње, те се испаравају цветн |
33" /> полако, господски, као хануме, и тек покоју проговоре. „Да се однесе онај лепи мангал са |
џаги-Шериф, с Аја-Софијом, с турбама, с текијама; и тапију од Шама, елмаза, Сирије, и тапију од |
<p>— Мајчице моја, шећеру мој, шербете, текијо моја, питај, молим те..., хоћеш да питаш хафуз-б |
још телејисану.{S} Па и на лицу јој још тел стоји, колико је могао остати.{S} Не умивају је, ил |
ад мула, кад чу пашино поздравље, посла телала да му сазове Арнауте; а он се узе полако спремат |
и робиње.{S} Постеља где је Фати-султан телејисана још је насред собе; још је крај ње онај бака |
р, па се смакао, те су видели да је <hi>телејисана</hi>; а по руху су познали да је из куће бог |
у једном куту оне одаје где јој је кћи „телејисана“, у свиленој дугачкој антерији с кћерине сва |
пала јој је <pb n="59" /> по челу, још телејисану.{S} Па и на лицу јој још тел стоји, колико ј |
а, уместо жара; још је око ње прибор за телејисање, мали жути тасови с варком и ђелинпули; још |
рва пашиница.{S} Скоро <pb n="29" /> ће телејисање, то јест шарање лица:{S} Фати-султан-ханумин |
, извезено златом, спремљено њој за <hi>телејисање</hi>, и уздише: чини јој се да то није њено |
молитву; једна старица наглуха прострла телећу кожу усред баште, између густих, великих шимшира |
мболије, Турци, продају и купују живот, тело и душу, и слободу туђу; ми овде у Топлици под Јаст |
улук, од свију кулука најтежи, и што се тело смрзава, и што душа плаче, јеца, нариче, тужећи се |
{S} Од клада крај друма привиђало му се тело Исмаилово; од ветрова ујања причуло му се, час-по, |
ога не гледа, ни на кога овде не мисли: телом је у Прокупљу, душом у Лесковцу, крај сина, гледа |
ише но икад, а мулина кћи задрхта целим телом, не пустивши гласа.{S} Држи Фати-султан-хануму, с |
лицу му не бејаше ни капи крви, и целим телом задрхта.{S} И опет се помаче; мула се примаче.</p |
рио фес и ћулав, те му се види обријано теме.{S} Стрча с куле, назва Бога Арнаутима; они му Бог |
шиљтету, а месечина га бије у обријано теме, изазива му заједно с мирисом бошче дувана рој мис |
о реч, <pb n="26" /> затресе се кула из темеља; стаде крај незатворена капцима прозора, баци кр |
а онда кад очи исколачи, подиже ћулав с темена и устрчи уз степенице као махнит?...</p> <p>Тако |
једна трошна капија искрпљена парчадма тенећке, и асуре, и истрча из дворишта једна сиромашна |
ој авлији гар с тенџера?</p> <p>— Гар с тенџера..., не знам, осим за Арапе...{S} За џак:{S} Шем |
га дана скидао у Ахмедовој авлији гар с тенџера?</p> <p>— Гар с тенџера..., не знам, осим за Ар |
уда.{S} Час плаче, час се смеје, смеје, тепајући сину као малом детету, стискајући га на својим |
којим је за пашом пошла чинио раван као тепсија.{S} Јер она је знала да је Фати-султан била вен |
и не гледају, но се наредиле крај софра-тепсије, неке седе а неке чуче, па једу смокве, урме, п |
ви човек нечовека, па и на мртвом пизму тера, није више ни он човек.{S} Одавде ако ћу даље, сра |
>срамота</hi>: хајде метни ово двоје на теразије.{S} Ама, ко би био луд да мери перо с оловом?! |
ост, ја теби срамоту. <pb n="55" /> Дај теразије, ела! на једну страну метни перо, на другу оло |
толико?“ Он одговори: „Ружом“. „А, шегу тераш.{S} Како може да расцепи груди ружа, кад није мог |
-Халима.“ Само мало паша дахну, па опет терет... „Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жм |
ју се!{S} Њих су везле, у Нишу, најбоље терзије.{S} На глави му фес с дугачком китом, а испод ф |
куће, распојас, у белом ћулаву, бос, у терлуцима од црвена сактијана.{S} Тумара, забринут, луд |
Пође по конаку, онако распојас и бос, у терлуцима од црвена сактијана.{S} Брже ходи него досад, |
-ханума...{S} Знаш ону Мејрем-хануму до теткине ти куће, што је увек као ат без узде и улара, ( |
кад је на свет дошао.</p> <p>Како да је теше?{S} Да јој је кћи умрла, да јој се зна гроб, и да |
резан; плаче и грли кћер, одговара јој, теши је, подсећа је на „к’смет“ и на <hi>Алахово Писмо< |
Фати-султан-хануминој мајци, или да је теши, да је подсети на к’смет, на Алахово Писмо, то јес |
у Топлици по за дуго.{S} Залуд је кћер тешила, залуд јој је помињала к’смет и Алахово Писмо, о |
Јутром се отвори покоја дрвена капија, тешка, пуна воде, изиђе дућанџија какав, занатлија, и п |
пији, или звекир, она одшкрине капију и тешка се: „Вај! вај!{S} Јазук што ћете се по овој врући |
ову вриску невеста се прену, подиже се, тешки јој се очни капци покренуше... врисну и хтеде да |
да ће их мерити гајтаном колико су ока тешки, ако га не послушају, или ако га после одаду.</p> |
ве гране на њене очи...{S} Капци су јој тешки, склапају се, она их отвара...{S} И џин, џински ц |
а Фати-султан!{S} Још живи, али болује, тешко болује.</p> <p>Кад је венчаше с мулом понова, одн |
И није дирао никога; али ко њега дирне, тешко томе, не окани га се докле га не сатре.{S} А кад |
где је куга све поморила, па им је жао, тешко, и страх их је.{S} Обилазе хафуз-Ахмедовицу, а ни |
Лесковцу се окреће, душом полази...{S} Тешко рањена голубица!{S} Тек што је раширила крила, ви |
стрелац, али је мушко, младић, па би му тешко било у харему, да није са женама научио.{S} Матер |
раго сутра донело!</p> <pb n="80" /> <p>Тешко му је било што их је то снашло, и врло му жао бил |
д крај ње, јединице своје; заборавила у тешком јаду Алахово Писмо, па наружила лице: липти крв |
немој још и жалост...{S} И после, мула, ти си се светио како се Арнаути не свете.{S} Камо да си |
љ, све као руком однето.{S} А ако није, ти ухо на срце...{S} Да ти обновимо венчање с Џафер-беј |
и; а Исмаил рече:</p> <p>Што се бојите, ти и моја нене?{S} Фати-султан, кад би нешто хтео да те |
а Кукувије причују му се и мулине речи: ти си мени крви дужан.</p> </div> <pb n="90" /> <div ty |
i>венчање</hi>, истина; ама <hi>то</hi> ти је и Џафер-беј, јер ти ниси била пуштеница.{S} Ухо н |
рећно)!...{S} Ха-ха-ха!{S} Мој пашо!{S} Ти мени жалост, ја теби срамоту. <pb n="55" /> Дај тера |
ви...{S} Млад, кузум, твоја прилика.{S} Ти си чула да је...{S} Алах зна ко је убио мулина сина. |
е!{S} А ово што ти казах, обичај је.{S} Ти тај обичај знаш како си сазнао за себе.{S} За крв ил |
режа паукова...{S} И ја знам, кћери.{S} Ти си бита мала, не знаш.{S} Не живи Мејрем-ханума...{S |
латом везени од црвене чохе тозлуци.{S} Ти његови тозлуци, причају се!{S} Њих су везле, у Нишу, |
о, и нека Алах да да ми је за вајду.{S} Ти, мула, пријатељу, чуо сам, хоћеш још да се светиш Ше |
азну, за голем голему, за мали малу.{S} Ти, мула, пријатељу, хоћеш две!{S} Немој!{S} Срамоту си |
мије присојкиње, мула-Халимове речи:{S} Ти си мени крви дужан. „За крв ич не знам, мула, вала! |
ја знам... истина.{S} Ама што питаш?{S} Ти ћеш мајци оздравити, иншала! па ево га Хедрлес, крас |
та не видим?</p> <p>Мула ћути.</p> <p>— Ти ћутиш, мула, ја ћу да зборим.{S} Селам ти од Шемси-п |
оже се да...</p> <p>— Питаш за снаху; а ти си мени, пашо, крви дужан, рече мула, не слушајући ш |
м хтео да ти кажем аманет и селам.{S} А ти знаш, мула, мој пријатељу, да за непродат аманет на |
енди! одговара Есма понизно, и хита. „А ти, ђозум Ајше, душеке... душек по душек, јорган по јор |
тена си и од једнога и од другога, баба ти каже.{S} Твој баба је хафуз, и био је имам красне Ај |
прође, но застаде и пита: „Је ли, Вога ти, чиме те ударише <pb n="128" /> толико?“ Он одговори |
, кћери, пуномоћје...{S} Хајде, за кога ти хоћеш.{S} Прво ћемо ти тражити пуномоћје за венчање |
милостивога падишаха да се смилује, да ти се баба врати у Стамбол.{S} А!{S} Стамбол! <pb n="10 |
клиње у Алахову љубав да није џелат; да ти није он сина...</p> <pb n="125" /> <p>— Аман, пашо, |
{S} А ако није, ти ухо на срце...{S} Да ти обновимо венчање с Џафер-бејом...{S} А?{S} Џафер-беј |
ога, већ да метнеш ухо на срце...{S} Да ти не прети мула?{S} Да те не учи његова кћи?{S} Ааа“ К |
ем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш да венчамо т |
ем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш ли да венчам |
ем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Мурад-беј будем пуномоћник, хоћеш да венчамо теб |
м ни каменом ни ружом; само сам хтео да ти кажем аманет и селам.{S} А ти знаш, мула, мој пријат |
шта рана, пријатељу!</p> <p>— хоћеш да ти причам једну причу, мој пријатељу?{S} хоћеш да ме сл |
го.</p> <p>— Ашколсун!{S} Сто пута нека ти жена савет да, једанпут га прими.{S} И ја ћу да прим |
скидају и склоне спрему и дарове. „Нека ти се донесу, кузум Есма, мердивене, па чеврета... чевр |
бију жене.{S} Хајде на мегдан!{S} Пушка ти, пушка ми.{S} Јатаган ти, јатаган ми.{S} Ама то неће |
Арнаутлук.{S} Који год ми каже: „Срећна ти невеста!“ смеје се... познајем да се све живо радује |
сићемо ти, сине, Фати-султан.{S} Сестра ти казује да је то красна девојка, и лепа, па смо се му |
ебе.{S} За крв или крв или паре; а паша ти селам послао...</p> <p>— Слушај, пријатељу.{S} Од Ше |
кажем...{S} Није, каже, џелат; ама кад ти... он ће ти платити крвнину.{S} Крвнину понекад плаћ |
а, воли овамо.{S} И пре је волео; а сад ти поручује да не слушаш ни овога ни онога, већ да метн |
о пре одређена сата.{S} Танка глава куд ти оком.{S} Дебела глава ни тамо где је десет бројеница |
и; и даје ти сву ергелу из Мире; и даје ти све робље из конака и даје ти...</p> <p>— Аллааа! ви |
у Тракији, и један у Македонији; и даје ти сву ергелу из Мире; и даје ти све робље из конака и |
е; и даје ти све робље из конака и даје ти...</p> <p>— Аллааа! викну мула колико може, и отури |
ог; растопићеш га, ако си сунце.{S} Име ти Шемси (сунце), ама бадава...{S} Ич ми не излази на м |
..{S} Знаш ону Мејрем-хануму до теткине ти куће, што је увек као ат без узде и улара, (жена кој |
Није, каже, џелат; ама кад ти... он ће ти платити крвнину.{S} Крвнину понекад плаћа све село г |
а.</p> <p>— Сву ноћ нисам спавала..., и ти... чула сам где у поноћи изиђе...{S} Нисам могла спа |
н ти метнуо на главу камен.{S} На глави ти камен, у срцу ти лед: скинућеш га, ако си Бог; расто |
</p> <p>— А, пријатељу, јазук!{S} То ли ти је нож, мој говор?{S} То ли су ти куршуми, моје речи |
> <p>— Ама, море, је ли истина да си ми ти <hi>украо</hi> снаху?</p> <p>— Ко је <hi>море</hi>?! |
<p>— Мула-Халим, је ли истина да си ми ти <hi>однео</hi> снаху?</p> <p>— Истина, пашо.{S} Ама |
ћутиш, мула, ја ћу да зборим.{S} Селам ти од Шемси-паше: хиљаду лира уместо хиљаду гроша: и ко |
а’ ашк’на (за Божју љубав)!...{S} Харам ти ако не...</p> <p>Не могаде више, јер се са узбуђења |
— Остави мене да зборим, мула, гост сам ти...{S} Тако!{S} Пуши и слушај.{S} Он није џелат, закл |
о, може бити. <pb n="103" /> Мула-Халим ти је <hi>венчање</hi>, истина; ама <hi>то</hi> ти је и |
гдан!{S} Пушка ти, пушка ми.{S} Јатаган ти, јатаган ми.{S} Ама то нећемо за дуг што ми дугујеш, |
змију; тражио си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.{S} На глави ти камен, у срцу |
p> <p>— Тражио си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.</p> <p>Погодио мула.{S} На гл |
ама сам човек, па не могу.{S} Него ако ти је воља да чујеш одмах, ја ћу...{S} Мула не доврши, |
} Хајде, за кога ти хоћеш.{S} Прво ћемо ти тражити пуномоћје за венчање с Џафер-бејом, јер си п |
} Сваки дан ће топлије...{S} Начинићемо ти леп тахтариван, па до Белога Мора ћемо те тахтариван |
е. „Кад би нешто мајка рекла: просићемо ти Фати-султан, ја бих јој пољубио руку сто пута и сека |
га умоли, кад му мајка рече: „Просићемо ти, сине, Фати-султан.{S} Сестра ти казује да је то кра |
к својим уснама, што је значило „љубимо ти скут, ханум-ефенди“.{S} Јер те што нису звате њену с |
крв, већ...{S} Ако си бољи од мене, ено ти Фати-султан, не твоје снахе, него моје кадуне...{S} |
модрица!{S} Кад би четрдесети дан, ето ти једнога; баци се на њега, ама не каменом, него ружом |
а оволика?“ Пролазе људи и мисле; а ето ти је једна жена, па не могаде да прође, но застаде и п |
: кишом му грунуше сузе...</p> <p>— Што ти би, мула?! пита паша зачуђено, видев га овако промењ |
ка.{S} Немај срца на мене!{S} А ово што ти казах, обичај је.{S} Ти тај обичај знаш како си сазн |
ама <hi>то</hi> ти је и Џафер-беј, јер ти ниси била пуштеница.{S} Ухо на срце, кћери, слушај.. |
} Он није џелат, заклиње се.{S} Сина су ти, мула, убиле харамије; он хоће...</p> <p>— Алла’!{S} |
То ли ти је нож, мој говор?{S} То ли су ти куршуми, моје речи?...{S} Није, пријатељу.{S} Нисам |
е сам падишах, ја бих и њега убио, бесу ти дајем.{S} Знаш ли шта је то беса?{S} Часна реч у Арн |
аву камен.{S} На глави ти камен, у срцу ти лед: скинућеш га, ако си Бог; растопићеш га, ако си |
p> <p>— Е, пашо!{S} Да сам жена, ја бих ти казао у одаји <hi>какву крв</hi>; ама сам човек, па |
е је невеста прозори широм отворени; на тим прозорима нема кафеза, нису са улице...{S} Фати-сул |
лико је дарова и спреме види се, што је тим украшавало ове три одаје десет жена уз припомоћ слу |
горела, остао жар под пепелом, па тиња, тиња.{S} Тако умствује стари Арнаутин и псује Шемси-паш |
ра прегорела, остао жар под пепелом, па тиња, тиња.{S} Тако умствује стари Арнаутин и псује Шем |
пред оца.{S} И одмах се чу његов глас, тих и слаб, готово као мало час имамов:</p> <p>— Фати-с |
и ишао жмурећи и запао у блато.“ Сад се тих мулиних речи сети, и мисли: „Јесте, мула, блато ми |
та.{S} Чу се кашаљ, а потом говор, тако тих, а из дубине празних груди.{S} Фати говори:</p> <p> |
(необучене, незакићене, чак неочешљане) тихо, ћутећи, и поседају према мајци Фати-султан-хануми |
..{S} Гледајте на сат...</p> <p>И тихо, тихо, а ипак разумљиво, чу се из празних груди песма:</ |
не хануме долазе, друге одлазе, али све тихо и полако.{S} Са „чадром“, кроз капиџике, из целе м |
дрлес...{S} Гледајте на сат...</p> <p>И тихо, тихо, а ипак разумљиво, чу се из празних груди пе |
окацима мусломани, не ходећи као обично тихо и достојанствено, <pb n="39" /> него брзо, погурен |
кулом зачу се кроз ноћну тишину јејина, тица злослутница: зајецаше струне на гуслама од ветра к |
ла би се у гроб брата јединца, да се та тица злослутница продера с куле њезина оца.</p> </div> |
} И гугутке се избудиле, гугучу!{S} Све тице „дестур“ (допуст) узеле, певају!...{S} Из далека, |
ке више.{S} Пре се стидела.{S} Ни мушке тице пред њом није поменула, а камо ли човека.{S} А сад |
ух земљу; скрили су се свици, не певају тице, тишина, само онај бор много шушти, и тужно се пре |
пали и ати а некмоли људи.{S} Умукле су тице певачице, само се, ноћу, чује буљина с урлањем огл |
ави и цвећу крупна роса; удесише веселе тичице, сухих крила, песму као у пролеће.</p> <p>— Нема |
оваца, лавеж паса, жагор, али све мање, тише, полако нестаје, изумире, док не завлада дубока, м |
љу; скрили су се свици, не певају тице, тишина, само онај бор много шушти, и тужно се превија г |
и, и као да се с дусима разговара...{S} Тишина, дубока, мртва... чује његово дисање, и осећа ње |
свирка, песма; а сад нико, и ништа.{S} Тишина.{S} Крај капије је непрестано капиџика, млада Ци |
ни зила, нити се гдегод песма чује.{S} Тишина.{S} У мусломана је обичај да поштују тугу ближње |
, изумире, док не завлада дубока, мртва тишина.</p> <p>И дан свршава као човек.</p> <p>У ливади |
орили у ухо.{S} Чисто не дишу.{S} Мртва тишина.</p> <p>Махмуд-беј понови питање, истим редом ре |
b n="40" /> <p>И у хафуз-Ахмедовој кући тишина.{S} Истина, једне хануме долазе, друге одлазе, а |
на месечини, жељне овога света.</p> <p>Тишина, дубока, мртва.{S} Нигде никога пољем, у ливади, |
својој махали, а сад свако вече.</p> <p>Тишина, глуха, мртва, само се, с времена на време, чује |
, истим редом речи, истим тоном.</p> <p>Тишина.{S} Муха да пролети чула би се.</p> <p>Људи опет |
ад је најлепша месечина највише виче, а тишином разлеже се његов глас далеко, језа подузима сва |
е се страшан глас овај, лудаков, ноћном тишином.{S} Ману су Турци, одавно, кад је био млад, мом |
се не усуђује да узнемири тужно-свечану тишину, да се обрне макар с једним питањем Фати-султан- |
оком а трошном кулом зачу се кроз ноћну тишину јејина, тица злослутница: зајецаше струне на гус |
нски и Стамбол и <hi>Дер-Се’адет/</hi>, то јест Врата Блаженства, на седам брегова искићеним см |
за ову несрећну бољку, <hi>верем</hi>, то јест суху болест, мајка га набави, даде га кћери; ал |
ултанова, зато је зову <hi>султан</hi>, то јест принцеза.</p> <p>А куда ће из Цариграда? „Цариг |
го је показивао свој <hi>салтанат</hi>, то јест госпоство, јер није желео да га се само боје, н |
к дувана, па отворили <hi>мухабет</hi>, то јест разговор.{S} Лесковачки паша, пре надувен, сила |
много осветиш, гледај да га осрамотиш“, то је чула од оца, више пута, и у њој се мирној и добро |
ође <hi>селам</hi> (поздрав) од сараја, то јест од паше, иде, одмах; тако у младости, тако сад. |
мси-пашиницом у јенђебулство, и видела, то јест, вас дан и сву ноћ гледала Фати-султан-хануму, |
од Јастребац, да му доведу мула-Халима, то јест, да му кажу, е га је поздравио Шемси-паша, да м |
и што је у души зидао за неколико сата, то Манов глас обори за цигли један тренутак.{S} С виком |
е је десет бројеница речи...{S} Финоћа, то је Шемси-паша; простота, мула-Ха...</p> <p>— Ђувенде |
према прозору...{S} Досетише се шта је, то јест да им је неко украо невесту.{S} Вриска жена и п |
елом Мораву... удавише се.</p> <p>— Не, то је нека ујдурма.{S} Да се удаве кад Морава има брода |
.{S} Скоро <pb n="29" /> ће телејисање, то јест шарање лица:{S} Фати-султан-ханумина мајка нека |
е уђе у велику морску лађу Ахмед-Хафуз, то јест човек који зна коран напамет, први имам Свете С |
бља врло слаб, мушки глас; имам говори, то јест чита неку молитву, <pb n="116" /> кроз нос, жму |
несрећна!</p> <p>И још се нешто говори, то јест, не говори, него тајно шапће.{S} И људи и жене |
може разговарати, па чак и проћеретати, то нису хануме из махале, кадуне каквога занатлије, дућ |
их видиш напоредо...{S} Мула је човек, то је истина, ама није муж...; муж је само по имену, аа |
ајпосле, шта <hi>мисли</hi> мула-Халим, то јест, да му је сина он убио, срце јој за час стаде, |
с њим венчана.{S} После с мула-Халимом, то јест ако...</p> <p>Имам ућута, помаче се, одахнув, а |
дан тучна поља, кроз ливаде тахтариван, то јест носила, као собицу неку, од дасака, притврђену |
не бој урока.</p> <p>Метнуше јој ладен, то јест пуце од некакве црне смоле, насред чела.</p> <p |
је подсети на к’смет, на Алахово Писмо, то јест да никога не може снаћи друго, до оно што му је |
посили, па опет пусти онакав луд глас, то јест, да ће пред падишаха с тужбом против мула-Халим |
вде себи равне, арслане“.{S} Његов фис, то му је његова породица; пази га као отац.{S} Па чак у |
краја „видела“, не би имала велики нос, то <pb n="73" /> јест, не би била охола, него би са себ |
b n="145" /> <p>Што хришћанима причест, то мусломанима земзем.</p> <p>Приуготовише је за смрт.< |
е, нека не преза.{S} Враћам му слободу, то могу; не могу бео образ.{S} Сам га је на комар турио |
ушке, забубњаше бубњи, писнуше зурне... то поздрављају долазак мулине кадуне Арнаути грађани.{S |
вара...{S} И џин, џински цар миче се... то је Исмаил...{S} Чује ход из далека...{S} На глави му |
већ из далека, чује се дахире, и песма; то буле, младе жене и девојке, певају у башти између ле |
грчевито јецање. „Све сам изгубила!{S} То <hi>све</hi> Исмаил је, мој брат“, толковала је сест |
овори:</p> <p>— А, пријатељу, јазук!{S} То ли ти је нож, мој говор?{S} То ли су ти куршуми, мој |
ознати; ружом... <hi>пријатељ</hi>“.{S} То рече па издахну.</p> <p>Мула ућута, а још се клати и |
о суботе...</p> <p>Дође дан поласка.{S} То јутро је Фати била врло весела; и у лицу се мало пов |
} Хиљаду пута јазук!...{S} Ама није.{S} То се само тако пронело...{S} Позваћу мула-Халима, и ак |
ма за кукуруз, с великом коњушницом.{S} То је конак мула-Халимов, у коме, одавно, осим послуге |
ци, а камо ли да је коме крви дужан.{S} То је неко из града.{S} Наћи ће га, па да би, овако ста |
љинама за дан, па никако да их нађу.{S} То јест, нашле су их, али не знају чија је која.{S} Сво |
си-пашин бакшиш? <pb n="114" /> Ааа?{S} То пашин бакшиш збори, ђувендеее! цикну млада Арнаутка, |
азук!{S} То ли ти је нож, мој говор?{S} То ли су ти куршуми, моје речи?...{S} Није, пријатељу.{ |
hi>Паша је</hi>, није маскара.</p> <p>— То јест, глава.{S} Али и главу могу по глави, кад се мн |
, рано, у ђурђевску зору... по мене...“ То је казала Зулфији, али није мајци.</p> <p>Мајка се н |
о високу ограду, растргао би десеторо а то ли једнога, али заман! ланац је грдно дебео, причврш |
лејисање</hi>, и уздише: чини јој се да то није њено свадбено одело, но покров, за њен сандук.. |
омењен, сам га не познаје, чини у се да то неко други говори.{S} И узму га пити змије присојкињ |
ј буле, Лесковчанке, споре племство, за то што је много охола, јер веле да је од краја „видела“ |
ша полакомио, стога дао душу ђаволу; за то се пашиница гордила, поносила се и онако поношљива.{ |
а многе суре знам онако, напамет, па за то знам шта је небо, земља, рај, пакао, анђели, <pb n=" |
има миловала, па се уморила.{S} Гледала то и ћутала; а сад, има три дана, не гледа, а и дању и |
а ми.{S} Јатаган ти, јатаган ми.{S} Ама то нећемо за дуг што ми дугујеш, за крв, већ...{S} Ако |
донесе; и, ево, месец дана чулним очима то гледа.{S} Гледала, погледима миловала, па се уморила |
тво, госпоство, госпоство, племство, на то се паша полакомио, стога дао душу ђаволу; за то се п |
ри, и застирка на миндерлуку, и нико на то не мисли; нико не склања с ћошке испретуране филџане |
е, ту је крв учињена.{S} Ама Шемси-паша то неће: неће да удара намет на сиротињу.{S} Турски реп |
а ноћу виче.{S} Двадесет осам година од то доба, од његове девојке само пепео, ваљда, јер је ум |
крв, и сад весела, смеши се!{S} Ове две то опазише, па Лесковчанка се тајно радује, а мулина кћ |
клија“ на мангалима крај огњишта, а ове то и не гледају, но се наредиле крај софра-тепсије, нек |
дни чак из Скопља, дошли с јенђама, све то довела свекрва пашиница.{S} Скоро <pb n="29" /> ће т |
пљу, већ читав месец.{S} Гледала је све то она умним очима два месеца, а после, молила да се из |
с миздраком...{S} Ја сам мислила да је то Исмаил; а оно...{S} Хедрлес (Св. Ђорђе)...{S} Благо |
Фати-султан.{S} Сестра ти казује да је то красна девојка, и лепа, па смо се мула и ја разговор |
у ту бледу звезду, па јој се чини да је то њена звезда.{S} Јутрос ју је пуномоћник питао пред с |
ајка прекиде молитву, заборавивши да је то велика грехота, па полете кћери у одају.</p> <p>Али |
погурен: чисто човек не би рекао да је то онај старац што пре неколико месеца украде девојку, |
ранчице јасмина и јоргована, а мајка је то, својом руком, наместила по јастуку око кћерине глав |
убио, бесу ти дајем.{S} Знаш ли шта је то беса?{S} Часна реч у Арнаута.{S} Знаш ли да је Арнау |
ка, кад даваше бесу Фати-султан; све је то тако <hi>сестра</hi> наместила, оставила долапе неза |
њене капке...{S} Шушти бор... шапат је то, Исмаилов, дисање, тако јако, све јаче, као да су се |
образ. — Сутра ту!{S} Али ето шта му је то њему драго сутра донело!</p> <pb n="80" /> <p>Тешко |
n="80" /> <p>Тешко му је било што их је то снашло, и врло му жао било.{S} Кад му мајка казала к |
ише копитњак и мајкина душица... дух је то, Исмаилов, мирис тако јак, све јачи, као да је ту ба |
ста остадоше поља, празна гумна, све се то, и мушко и женско, и старо и младо, подигло кули мул |
у, како она верује, набедили, али ко ће то доказати оним дивљацима.{S} Излетеће неко преда њ ус |
</p> <p>И досад су се Арнаути бунили, и то против власти, али њему није било овако.{S} Бал-беја |
па нека изручила ибрик, да жар угаси, и то још тако стоји.)</p> <p>А хафуз-Ахмед још није стао. |
, и премери пашу још једним погледом, и то погледом што у исто време и мрзи и прети, па му окре |
узета крвнина, те је освећена крвљу, и то после пола столећа, и више.</p> </div> </body> <back |
иму и меким шиљтетима пуно је будних, и то готово саме јенђе, и ако ће скоро зора, време кад ће |
Бал-беја ће; ружа је за булбула...{S} И то венчање умним оком гледа, па се радује, опрао се од |
нику да неће за пашића?{S} Али каква би то била освета?{S} Мало жалости, ни мало срамоте. „Кад |
једнога старога дишћурка самур, па јој то метао у недра, вичући:{S} Сичан!{S} Сичан (миш! миш) |
бе далеко; жар се просу по ћилиму, а он то не гледа, него рашири руке на груди, притисну их, и |
ја“.{S} Што ћу му ја.{S} Сам је зарадио то презиме, стекао дангу (ожиљак)...{S} Ха, ха, ха!{S} |
, а не може, и ако је оволико воли; јер то је рука, истина, девојке <hi>султан</hi> али и његов |
у живот после смрти.{S} И тврда вера у то развлачи јој усне на радостан осмех; биће тамо срећн |
а, а мусломанке међу собом говоре да су то сузе девојака са седмога неба, што је Фати-султан не |
ко срце расплака, јер му се учини да су то уздаси мртве мајке Исмаилове.</p> <p>О богатим даров |
ти је <hi>венчање</hi>, истина; ама <hi>то</hi> ти је и Џафер-беј, јер ти ниси била пуштеница.{ |
е.{S} Чим халка на капији, или звекир: „То је улак... дошао ми мула у прокупачки сарај на догов |
учи мажући ивице очних капка сурмом, па тобоже се боји урока.</p> <p>Метни ми на чедо ладен, ма |
знам..., ич ја не знам, мула, муца паша тобоже изненађено, а у лицу му не бејаше ни капи крви, |
ту дрхте руке: за селам на оном носи се товар од хиљаду ока.{S} Немај срца на мене!{S} А ово шт |
сеоским воде Турци, кириџије, неколике товарне коње; носе Фати-султан-хануми постељу, рубље и |
>— Ама зашто је из Шемси-пашина конака, тога дана, пред зору, на задња врата изнесен некакав гр |
победилац“, ножем посред срца, да га од тога не задржаше Турци што се бејаху скупили да гледају |
е је <hi>човек</hi>.{S} А ево откуд се тога сетила.{S} Увек се играо с робињама, с црнкињом Ђу |
ао остати.{S} Не умивају је, или што се тога не сећају, или што се боје да је не расвесте и не |
осле караван кренуо?{S} И зашто се уочи тога дана скидао у Ахмедовој авлији гар с тенџера?</p> |
јају му се златом везени од црвене чохе тозлуци.{S} Ти његови тозлуци, причају се!{S} Њих су ве |
ни од црвене чохе тозлуци.{S} Ти његови тозлуци, причају се!{S} Њих су везле, у Нишу, најбоље т |
лабуд, широка хаљина, затрепташе везени тозлуци...{S} Прибила се уз кафез, сама је, слухти, дрш |
стељу родитељи за ђердек спремили.{S} И тој су се постељи дивиле Лесковчанке.{S} И та је постељ |
венде!{S} Ђувенде!{S} Ђувендеее!{S} Баш толики ли је јунак Шемси-пашин бакшиш? <pb n="114" /> А |
узму грчити танке, изгореле усне.{S} За толиким животима до сад сузе не пусти, а сад за једним |
н човек баци кривицу на душевна човека, толико је колико да пљуне небо.{S} Ама ко пљује у небо, |
горњом усницом као ћумуром направљено, толико...{S} Волела бих, кузум, да Џафер-беј стане поре |
Вога ти, чиме те ударише <pb n="128" /> толико?“ Он одговори: „Ружом“. „А, шегу тераш.{S} Како |
> <p>— Аман, султанијо!{S} Ашколсун!{S} Толико болна, а голем посао изврши:{S} Шемси-паши блато |
уда...{S} Чудо!{S} Чудо!{S} Чудо!...{S} Толико ли може Турчин да лаже?!{S} Харамије сина мојега |
да је она остала <hi>слободна</hi>.{S} Толико знала.{S} Мање него други.{S} Муж јој није прича |
млада!{S} Вај, лепа!{S} Вај, од соја! а толико несрећна!</p> <p>И још се нешто говори, то јест, |
>Никад није видео Фати-султан-хануму, а толико је познаје, да би јој могао, чини му <pb n="12" |
читала, па се слова поабала: или сам ја толико остарео да ништа не видим?</p> <p>Мула ћути.</p> |
ила колико је дана до његове свадбе, па толико зрна пасуља метнула у чпаг његових широких шалва |
рља очи, и гледа: чисто не верује да је толико заспало, те да не осети ово од шта се морала пот |
им рухо.{S} Жене су га много волеле, не толико што је био леп, колико што је био јунак; а и он |
ела, дим дувана, угаљ у мангалу, дисање толико душа, туга, ниоткуд нада на <pb n="94" /> боље д |
о Меџнуну и Лејли, двоје драгих, што се толико волели, па се не узели: умрли обоје уочи ђердека |
је својој кћери е је сутра празник који толико чека, за који непрестано пита, коме се радује; а |
ти-султан-хануми се, у овом часу, учини толико леп, прегорела би, зацело, и спомен на свој зави |
једно Туре јаше магарца искићена врбом толико, да му се само уши виде, и извија кроз нос нову |
„Луда!{S} Луда!“ узвикнуше неки, колико толико Божји људи, и обиђоше је; а други, ђаволови сино |
х кашаљ, из груди.{S} Час је тужна, час толико замишљена, а час немирна, хтела би некуд далеко, |
ахнита: лаје, трза се, прескочио би још толико високу ограду, растргао би десеторо а то ли једн |
} То <hi>све</hi> Исмаил је, мој брат“, толковала је сестра и љубила Фати-султан, плачући с њом |
е казује несуђеној снаси снове своје; а толкује их срце сестрино:{S} Исмаила је Шемси-паша убио |
з бујног зеленила красне Топлице, — над том високом а трошном кулом зачу се кроз ноћну тишину ј |
да пљуне небо.{S} Ама ко пљује у небо, томе пљувачка пада на лице.{S} Није ли?{S} Јеси ли виде |
p> <pb n="46" /> <p>— Ћути!{S} Ко сме о томе? <hi>Паша је</hi>, није маскара.</p> <p>— То јест, |
хове хануме, а до ње не.{S} Ко ће јој о томе говорити, кад јој паша није говорио, кад је и од њ |
дирао никога; али ко њега дирне, тешко томе, не окани га се докле га не сатре.{S} А кад му год |
-бабу: је ли истина да у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови.</p> <p>— Истина, беб |
обукле, накитиле; јер у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови...{S} И Фати је као о |
териних усана <hi>Аллах-екбер</hi>, и у томе се зачу вриска ата Исмаилова.</p> <p>— Алла’! узви |
понови питање, истим редом речи, истим тоном.</p> <p>Тишина.{S} Муха да пролети чула би се.</p |
лицу топле прсте, и на уснама пољубац, топал... први и последњи, једини...</p> <p>...{S} И вид |
прогнаше га далеко, где се зими снег не топи за месец дана и више; протера га сам падишах, цар |
све чешће...{S} Ах, пролеће!{S} Кад се топи снег и бујају реке и потоци, кад цвета кукурек, ка |
ио; гледа очи, њој драге; осећа на лицу топле прсте, и на уснама пољубац, топал... први и после |
чује његово дисање, и осећа његов дах, топли, на лицу, на уснама, удише га као зумбулов мирис, |
дрлес, красан ваздух...{S} Сваки дан ће топлије...{S} Начинићемо ти леп тахтариван, па до Белог |
ислио да може бити тако белога лица под топлим сунцем стамболским.{S} Очи га задивљавају, и збу |
вним коњима, улази у Прокупље, а хладна Топлица тужно шуми, те се много меко срце расплака, јер |
с урлањем огладнела вука.{S} Замрзла се Топлица.{S} Цела природа заспала дубоким сном.</p> <p>У |
ушкиње чуле кад је жени и кћери рекао: „Топлица је близу, ако се <hi>моја</hi>, после Алахове н |
ама, што вире из бујног зеленила красне Топлице, — над том високом а трошном кулом зачу се кроз |
она позва; не помену га.{S} Као красне Топлице ваздух, што мирисаше на мајкину душицу и на дру |
у живот материна љубав и ваздух красне Топлице, испресецане рекама, ишаране бистрим потоцима, |
досељена после српско-турскога рата из Топлице, из племена Војњака, а ћатиб унук Бал-бејов, пр |
јци и ногу и скут и руку...{S} Јенђе из Топлице дошле...{S} Јараби шућур!...{S} Јараби шућур!.. |
ма два месеца, а после, молила да се из Топлице <pb n="138" /> донесе; и, ево, месец дана чулни |
а, из џамије...{S} Покрите га дувком из Топлице... што је Исмаил спремио за моје лице...{S} Ова |
и на срцу онај увели пупољак у његовој Топлици, да не помисли:{S} Хајде!{S} Опростиће ми и Бог |
купчани су видели где оде с Арнаутима к Топлици.</p> </div> <pb n="44" /> <div type="chapter" x |
у, трећи к Топлици.{S} Они што пођоше к Топлици, брзо се вратише па казују Ахмед-хафузу да су с |
једни к Лесковцу, други к Нишу, трећи к Топлици.{S} Они што пођоше к Топлици, брзо се вратише п |
ене као род једне вишње у богатој воћем Топлици његовој, сети се једне приче свога вернога друг |
{S} Можда су та суза и тај осмех збогом Топлици и гробу Исмаилову...</p> <p>Дођоше наспрам Прок |
ади, и не зна за кога полази! нариче по Топлици сестра Исмаилова; напустила и кућу и мужа, па с |
воре шапатом, а те речи одјекују чак по Топлици.{S} Слушају Арнаути, и слуша мула, чека...{S} Д |
<p>— Ниједна као ја...</p> <p>Зимус, у Топлици, ко би рекао да ће дочекати пролеће; а она га ч |
рне и бубњеви, пушке...</p> <p>...{S} У Топлици је.{S} Код њега је, с њим дању, и ноћу, у кули, |
/p> <p>Док је Ахмед-хафузовица седела у Топлици Фати се мало повратила; повратише је у живот ма |
</head> <p>Ахмед-хафузовица је седела у Топлици по за дуго.{S} Залуд је кћер тешила, залуд јој |
буде окупише „леш“.</p> <p>— Има леша у Топлици, није друго.{S} Да <pb n="43" /> се Фати-султан |
тело и душу, и слободу туђу; ми овде у Топлици под Јастрепцем не.{S} А коњ, а во, а човек — у |
>Сирота Фати-султан!{S} Дочекала зиму у Топлици без наде на срећне дане, и ко зна <pb n="91" /> |
„Шемси!{S} Срамоту за жалост!“</p> <p>У Топлици овако, а у Прокупљу сврши се Фати-султан-хануми |
лепотана, где се поветарац разговара с Топлицом; где мучи опустела Југ-Богданова кула, гледају |
ријатељеву сину од муле селам, а мула у Топлицу, да каже Арнаутима е се са Шемси-пашом измирио. |
, по делом граду; а из града глас оде у Топлицу.</p> <p>— Три заптије:{S} Хасан, Халид и Хусеин |
се прашта као да ће Вог зна куд, а не у Топлицу, оцу и мајци, старој...{S} И отац му стар; има |
</p> <p>— Јок!{S} Нека не долазе паше у Топлицу, јер су Арнаути сад...{S} У сарај ћу ја...</p> |
д капијом Ахмед-хафузовом, па одјезди у Топлицу да исприча мули.{S} Кад мула чу, ништа не рече, |
ула се договори с пашама, па се врати у Топлицу, каза Арнаутима, пред кулом, за овај договор, п |
е наоружају сејмени, да што пре отиду у Топлицу, под Јастребац, да му доведу мула-Халима, то је |
катрањав образ што му могу ја?!{S} Сву Топлицу и Ветерницу да исцрпем, па ништа; јер црн, прља |
вуци силазе с планине урлајући, долазе топличким домовима у госте...{S} Украј пута мучи голо д |
е погибе син, играо се јуначких игара с топличким момчадма; надскакивао је све младиће из племе |
ља, кириџију, који бејаше пошао у Ниш с топличким јабукама.{S} Мула је Арнаутин, али да се обаз |
девојци и ашицима неком своме пријатељу топличких јабука...</p> <p>— Или бал (мед), ако се може |
, тражи помоћ у мене...{S} А он је оном топличком вуку, медведу, и земљак, и друг, и добар приј |
но вече, појави се на јасно-плавом небу топличком пун месец.{S} Ваздух је благо заталасан, те с |
рокупљу је.{S} Сунце се тек помолило, а топло је, летње, те се испаравају цветне лехе, заливене |
ри...{S} Много рода, много каменица.{S} Топола висока, и у лето пуна лишћа, ама је само гледамо |
оћ и јутрос, мирише земља...{S} Чује се топот коњски, из <pb n="67" /> далека: душа слухти, срц |
чуло е иде мула с Арнаутима.{S} Чује се топот и вриска атова, из далека, а чаршијом отвореном, |
ла.{S} Уђоше у Прокупље.</p> <p>Чује се топот; вриште атови, фрчу коњи а алачу Арнаути.</p> <p> |
сутра, прексутра...{S} Прексутра се чу топот коњски и у капију, одједанпут, и звекир, и халка, |
а с ханумом и пратњом...{S} И кад се чу топот коња, небо се проломи... „Аллааа’!.. припуцаше ма |
секутићи, да крв заустави, меће главу у торбу и, још смелије, још дрскије, наставља:</p> <p>— С |
то направљено за играње ораха, почупана трава, утапкана земља; а мајка наредила те се јасминова |
ин, мирише исцветало воће, мирише росна трава...{S} Шушти лишће крај прозора одаје где лежи Фат |
е и потоци, кад цвета кукурек, кад ниче трава: кад се сва природа из мртвога сна буди, Фати-сул |
итњака, коприве, расковника, и још пуно трава; све се окупало пре сунца; а Фати-султан-хануму ћ |
а мајкину душицу, на хиљадама лековитих трава, биље.</p> <p>И тако.{S} Повраћена у живот и мало |
велике илијњаче, пуне рода, и илијинске траве, сагореле, сад заливене кишом, на чупаву ћилиму и |
е на мајкину душицу и на друге лековите траве, прошлога лета, тако је сад опорави оно што удари |
анак.{S} Фати-султан, чучећи на зеленој трави, сва у бело, личи на љиљан.{S} А и она је као љиљ |
песма, и блејање јагањаца...; по росној трави <pb n="144" /> повела деца накићене, обојена чела |
нестало.{S} Сунце сину, те затрепта по трави и цвећу крупна роса; удесише веселе тичице, сухих |
, простиру серџаде, у авлији по троскот-трави, ослушкују глас мујезина с вита минара, позивање |
здух је благо заталасан, те се повијају травке, пригињу једна к другој, као да се разговарају.{ |
доксату: да јој мирише земља, покривена травом, да јој мирише дрвеће, обучено у лишће, и да јој |
и, иду ливадом, зеленом, пуном цвећа, с травом до колена; пред њима јунак на ату, у златним хаљ |
ил ходио, спалио је први мраз са сланом траву, и покрио је први снег, танак, сух земљу; скрили |
егов јутарњи поветарац, и његову зелену траву, и његов јоргован, и исцветалу врбу, и најрадосни |
ваздух на шебој, на каранфил, на росну траву; свирачице, певачице, чочеци, једни из Лесковца, |
а га разнесе, <pb n="85" /> да му нигде трага није.{S} Претња!{S} Плашење!{S} Претио вуку овцом |
се ни шта која говори ни шта која хоће; траже бошчице с јашмацима, с хаљинама за дан, па никако |
Као просјаци: голе, клате се, милостињу траже, не од људи, него од Алаха.{S} А Алах, благ и мил |
о те снађе, не дај Боже, нека лошотиња, тражи помоћ у мене...{S} А он је оном топличком вуку, м |
, а сам је подигао главу, гледа у небо, тражи звезду своје невесте, верујући да је њена звезда |
узима, а не познаје је; бошчицу држи, а тражи је!{S} Неке <hi>синирли</hi>(нервозне) — њих је д |
ат пљачкаш, харамија.{S} Сам би ишао да тражи кћер, а не зна на коју ће страну: пођоше сејмени |
један и други преко својих пуномоћника тражи.{S} Овде су Махмуд-беј, и Мурад-беј, њена оца ком |
.</p> <p>Она још лежи у незнани, а мула тражи пуномоћнике, сведоке, имама.{S} И чим дође мало к |
ми не излази на мегдан, арслан арслана тражи...{S} Арслан сам, пашо, нисам кукавица...{S} Ха-х |
дању тумара турским махалама као да је тражи, и ћути: а ноћу виче.{S} Двадесет осам година од |
име мула-Халимово.</p> <p>Мурад-беј јој тражи пуномоћје за венчање с мулом.</p> <p>Ништа.</p> < |
не, премери сокак погледом, као да кћер тражи, као да чека да се која капија отвори, да изиђе Ф |
дине пошто су је потурчили, а он је још тражи, још кука за њом и прети Турцима.{S} Кад је најле |
мучне.{S} Обукоше је, накитише је...{S} Тражила је јасмин и јоргован...{S} Робиње унеле мирисав |
рила тако, у бунилу, па се расвестила и тражила да јој простру постељу, спремљену за ђердек, ње |
р да су се овај дан бојали Бога, зар би тражили <pb n="58" /> пуномоћје за венчање од оне што н |
а она ни у сну није снила; уместо да су тражили њена комшију, или рођака, или добра познаника, |
тној води, па си извукао у мрежи змију; тражио си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу каме |
иду да умире побуњене Арнауте.</p> <p>— Тражио си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу каме |
ајде, за кога ти хоћеш.{S} Прво ћемо ти тражити пуномоћје за венчање с Џафер-бејом, јер си прво |
; А, женски севда!{S} Добро људи зборе: траје од петка до суботе...</p> <p>Дође дан поласка.{S} |
мелији, и један у Анадолији; и чифлук у Тракији, и један у Македонији; и даје ти сву ергелу из |
иљаду гроша, ни аспре више.{S} Ја нисам трговац, нити мога сина крв хеспап, а он се за ту крв п |
ији је караван?</p> <p>— Ахмеда туџара (трговца).</p> <p>— Шта носи?</p> <p>— Конопце.</p> <p>— |
е сме ни тамо ни овамо, ни кириџије, ни трговци, ни онако путници; погинуло неколико „јерлија“, |
аман да носе свом господару добар глас, тргоше се, јер се чу лупа.{S} Фати-султан удари дланом |
робни град Фати-султан оставља онда кад треба да је у њему...; велика је, девојка.{S} Родитељи |
је крв учињена.{S} Је ли?...{S} Овде би требало сав град да плати, Прокупље, ту је крв учињена. |
што улажаше у бачву, да се у вину купа, трезан; плаче и грли кћер, одговара јој, теши је, подсе |
ове чучук-хануме.{S} Ахмед-хафуз, отац, трезан, гологлав, обријане главе, пре звер, сад човек, |
{S} Није пио два дана онај који се није трезнио, који је, како причају улазио у бачву, те се у |
одаје, одајице, ћошке, софе, горе; доле трем и одаје за послугу, под селамлуком мушку, под харе |
е погледа; а кога Алах не погледа један трен, на душу му пада грех тежи од најтеже стене.</p> < |
ата, то Манов глас обори за цигли један тренутак.{S} С виком Мана Кукувије причују му се и мули |
одом, Он, благ и милосрдан, и оком неће тренути.{S} Аллах!{S} Ама и осветљив си.{S} Ко на тебе |
е! цикну млада Арнаутка, као гуја, и за тренуће ока баци се на Лесковчанку, заиста добро плаћен |
} Висока, танка, очију плавих као море, трепавица црних као ибришим, дугих као крила ластавице; |
мед), висок је, танак је, очију плавих, трепавица црних, науснице као угљеном направљене.{S} Ле |
мишљене; а попци зричу, свици по ливади трепере као по небу звезде, као кандила која је природа |
, од силнога веза раменима му претегли, трепери, према сунцу, чисто знато; и сија му се џамадан |
ике.{S} Арнаутин?{S} Од репуха.{S} Онај трепери без ветра.{S} Овај се једва миче кад кокошке ид |
а, освежену росом; на небу пуно звезда, трепте, и час-по па се покоја угаси; Исмаил је попустио |
head> <p>Месец је тако тужан; звезде не трепте као мало час; ветар је удесио жалосну песму.{S} |
ости, него од болести у крстима; сва се тресе а ипак кочоперна, смелих погледа као мушко; била |
, но на вука, или медведа.{S} Старац се тресе; усне му се грче, а он пружа стиснуту песницу пре |
ул! шапће Лесковчанка готово нечујно, и тресе се више но икад, а мулина кћи задрхта целим телом |
<p>— Мула!{S} Полако, пријатељу!{S} Не треси се!{S} Да плачеш, да кукаш, да се смејеш, да пева |
узе да јечи, да стење; брада му се узе трести, много: кишом му грунуше сузе...</p> <p>— Што ти |
сту шару ћилима; скадарском се паши узе трести брада, као мало час мули, и ударише му сузе на о |
е Арнаутке, дадије мулине кћери и сина; трећа јој лила олово, па јој сипа у уста кап по кап вод |
p> <p>Кад изиђе из дворишта хафуз-Ахмед треће јутро, он виде пред својом капијом неколико Арнау |
тотина гроша, за другога пет хиљада, за трећега петнаест, као за ата.{S} Ми овде хиљаду гроша к |
том, с болом, са страхом.</p> <p>Јесте, трећи ће петли; ту је већ Ђурђев дан, јунак Хедрлес, на |
сејмени једни к Лесковцу, други к Нишу, трећи к Топлици.{S} Они што пођоше к Топлици, брзо се в |
аздух, мирисав испуни одају...</p> <p>— Трећи ће петли сад, изусти мајка шапатом, с болом, са с |
е да ме воде...{S} Исмаилу...{S} Сад ће трећи петли...{S} Дошао Хедрлес...{S} Гледајте на сат.. |
у утрнуле, дан се забелео; закукурекаће трећи петли...</p> <p>— Гледајте на сат...{S} Спремајте |
уше Лесковчанке, јенђе.{S} Закукурекаше трећи петли...</p> <p>И Фати-султан-ханумина мајка не с |
>И још једанпут Мурад-беј онако пита; и трећи пут Фати одговори „буди“.</p> <pb n="119" /> <p>— |
} Држи Фати-султан-хануму, страхује: по трећи пут питање, последњи пут, те је као између живота |
Јенђе!{S} Последња реч.</l> </quote> <p>Трећи петли закукурекаше.</p> <p>Ни мало хропца, мало г |
да ће паши срамоту за жалост...</p> <p>Трећи дан, а Фати нити ромори, ни говори, нити заплака, |
онови питање.</p> <p>Опет ништа.</p> <p>Трећи пут...</p> <p>Из собе, кроз одшкринута врата чу с |
је Турци зову <hi>срма-ђумиш</hi>.{S} У трећој мусафир одаји, с улице, чивилук велики, заузео ц |
/p> <p>Па и у другој одаји спавају, и у трећој.{S} Кућа пространа с многим одајама, одаџицима, |
зне) — њих је доста — пале; ухватила их трешња, а не смеју поискати чашу воде, да не би, прогов |
одина му се светиш“.</p> <p>Из мисли га трже пашиница.</p> <p>— Пашам, чешемм’и нури, (Пашо мој |
ним златом.{S} Кад опази мулу ат зарза, трза се од сеиза, и одмах се зачу силна вриска; одјекну |
с у дишар-авлији чисто помахнита: лаје, трза се, прескочио би још толико високу ограду, растрга |
тнула браду на њих, па се клати, дрхти, трза се, ослушкује.{S} Чека сина још од вечерње, па ник |
, Туркиње из Смирне, како причају буле, три године.{S} У дну једне мусафир-одаје сложени су душ |
а из града глас оде у Топлицу.</p> <p>— Три заптије:{S} Хасан, Халид и Хусеин.</p> <p>— Паша им |
никога до Бога и мула-Халима, а ево два три дана како се боји некаквога сна!{S} Кад пођем у гра |
ушаше; и дању и ноћу плакаше она што за три дана сузе не пусти.{S} А не казиваше мајци за чим п |
ила.{S} Гледала то и ћутала; а сад, има три дана, не гледа, а и дању и ноћу говори.{S} Њена мај |
пут се прошара: два дућана отворена, на три ћепенци спуштени, тако целом чаршијом.{S} Кад зађош |
реме види се, што је тим украшавало ове три одаје десет жена уз припомоћ слушкиња десет дана.{S |
син јој.{S} А паша?{S} Прошав мимо ове три одаје, широм отворене, кад се из Прокупља врати, и |
ише се мулина кћи и оне две дадије, све три на коњма, с белим чаршавима преко бисага, увијене у |
.{S} Са седмога су неба плакале девојке три дана и три ноћи за живом Фати-султан.</p> <p>— Укра |
Безистану цариградском, и што су везле три сиротице, Туркиње из Смирне, како причају буле, три |
ду, и проговори!{S} Прва реч коју после три дана изусти бејаше <hi>мајка</hi>.{S} За мајку оца |
не обрве, па да устане.{S} Једна од оне три, мало час будне, заспала; друге две натакле на прст |
гару духана, ни бардак воде“, шапћу оне три робиње у предсобљу ханумама.{S} Па ни слушкиње се ј |
јој мирише цветало воће...{S} А од пре три дана је у соби из баште, одакле кроз прозор види ка |
у умреше (најмлађа, којом се бејаше пре три године оженио, умре преклани; и веле да је хтела по |
{S} Сад је ушао у седамнаесту, а до пре три године ишао је у женски хамам, с мајком; до пре две |
украли и потурчили девојку, с којом се три године волео.{S} Кад му је украли, разболео се, а к |
ељи само једна јутарња молитва, мене ће три“...{S} Мисли, мисли, изненада осети њене усне на св |
, и неке сироте што ово дана слушаху, и три робиње Ахмед-хафузове, две црнкиње и једна Черкески |
мога су неба плакале девојке три дана и три ноћи за живом Фати-султан.</p> <p>— Украде мула-Хал |
и остаде паша као гост мулин три дана и три ноћи: једоше печене кокошке, банице; пише каву и ше |
за друго; и остаде паша као гост мулин три дана и три ноћи: једоше печене кокошке, банице; пиш |
</p> <p>Сејмени.</p> <p>Изиђоше преда њ три сејменина, задихани, као да су пешке дошли, трчећи; |
ала!</p> <p>И испушише пријатељи још по три чибука једно за друго; и остаде паша као гост мулин |
а: нема мула више од шездесет, шездесет три; а да су га хануме сад виделе, како скочи с коња, к |
кћери, нема више од шездесет, шездесет три, па може бити озго још једну, и две.{S} Кад сам ја |
бисер спремила за „виђење“, и он га већ три дана у недрима носи, гледајући да им „виђење“ буде |
сунцу дају од себе све боје; о силај му три паласке са златним китама; преко рамена му љута арн |
шара.{S} Најлепше су намештене у харему три одаје, једна с улице и две из баште, где пашиница г |
е ухвати под другу мишку.</p> <p>Све су три уз врата.</p> <p>— Не дршћи, звездо.{S} Све по срцу |
старе кадуне, у овој су одаји будне још три младице.{S} Од певања, играња, разузданог весеља, х |
на зечеве, и прођу сеоским путем но две-три Арнаутке на коњима, журе се у оближње село послом, |
њихова Бал-беја, да јој отвори.</p> <p>Три дана се затварао, а после пошао из одаје у одају, с |
} Ко ли га четрдесетог дана уби, кад за тридесет девет нико не могаде.{S} И чиме ли га, Алла’ у |
паше га онако како је суд наредио; и за тридесет девет дана ту био, ни јео ни пио, и који год ј |
ао крила ластавице; млада, једва да има тридесет једну-две; родом из Сирије, из града Алепа, кћ |
ју је пуномоћник питао пред сведоцима, трипут, хоће ли за Шемси-пашина сина, Џафер-беја; она м |
Шемси-пашина; те један старац, који је трипут у Цариград ишао, и тамо свако чудо видео, мишљаш |
веџија, један стари Арнаутин, и ушао је трипут његов чибугџија, једно момче арнаутско.{S} А кад |
емси-пашина сина, Џафер-беја; она му је трипут одговорила: хоћу, и била је тако мирна.</p> <p>— |
рипут уђе у одају где је Фати-султан, и трипут из ње изиђе.{S} Гледа да нема код ње некога, те |
же, као жива, и све о Исмаилу говори; и трипут је њој, својој кћери казала, да се још смирила н |
е, што Исмаил лежи у гробу неосвећен; и трипут јој је поручила, да ако га не освети мушка глава |
т песницом; а сирота Фати сад заплака и трипут, уплашено, узвикну аман.</p> <p>Мулина кћи ражљу |
говарали нешто, дуго.{S} У собу је ушао трипут мулин кавеџија, један стари Арнаутин, и ушао је |
мртва; и кад је виде, зовну је по имену трипут:{S} Фати-султан!{S} Фати-султан!{S} Фати-султан! |
воје кћери невесту својега сина.</p> <p>Трипут уђе у одају где је Фати-султан, и трипут из ње и |
и коњи; пред сватовима велики барјак... трка, вриште ати; зурне и бубњеви, пушке...</p> <p>...{ |
еговој, и Арнаутима; а буновно Прокупље трља очи, и гледа: чисто не верује да је толико заспало |
усеин.</p> <p>— Паша им био рекао, свој тројици, да више неће бити заптије, но кадије.</p> <p>— |
..; на колену пише.{S} Испрати писмо по тројици; страх га да се један у путу не разболи, те да |
ли види он, оџаковић, паша, фукару, ону тројицу из прокупачког сараја, што оставише децу без ро |
ројенице, простиру серџаде, у авлији по троскот-трави, ослушкују глас мујезина с вита минара, п |
, и мула бејаше далеко, отвори се једна трошна капија искрпљена парчадма тенећке, и асуре, и ис |
id="SRP19070_C15"> <head>XV</head> <p>У трошној кули мула-Халимовој, у великој, али ниској одај |
ила красне Топлице, — над том високом а трошном кулом зачу се кроз ноћну тишину јејина, тица зл |
упита за јуначко здравље, и испушише по трп чибука), крупан човек, као мула, мулиних година, у |
ста Алаха и пејгамбера!{S} Јараби, како трпиш?!{S} Како му не пустиш у зиму врео камен на главу |
а зна: кад се дивљак ражљути, разума ни трунке, осећања „без узде и удара“; умукне човек прогов |
ваљда, само они који немају на души ни трунке греха.{S} А овако увене, зацело, биљка кад јој у |
сам змији размрскао главу, Фати-султан трупину.{S} Остаде јој читав само реп...{S} Нека јој га |
енина, задихани, као да су пешке дошли, трчећи; донеше му црн глас:</p> <p>— Пашо азретлери!{S} |
сли, занесе се:{S} Исмаила душом гледа, ту крај капиџика, с Исмаилом у души говори; гледа му оч |
не лепим.{S} Где не може пушка и сабља, ту ће лепа реч.{S} А мула долази у сарај кад се год поз |
в конак: ту да јој „падну“ оба венчања, ту да је испитају, ту да се изврши понова венчање... св |
конак, па да јој падну она два венчања, ту да је испитају, ту да каже хоће ли код муле, или да |
</p> <p>— Ту је моја Мека, Зулфи, Ћабе, ту је мој хаџилук...</p> <pb n="136" /> <p>И робиња је |
би требало сав град да плати, Прокупље, ту је крв учињена.{S} Ама Шемси-паша то неће: неће да у |
... ожени се старац дететом!</p> <p>Не, ту закон нема посла.{S} А није вала ни грех, рекли би м |
ал-беј.{S} А буд се оволико осрамотише, ту да бар више не страхују, друкчије би било, лакше.</p |
тан.{S} Ту беше пуномоћник, ту сведоци, ту онај Сведок што све види, све чује, кад даде пуномоћ |
је Фати-султан.{S} Ту беше пуномоћник, ту сведоци, ту онај Сведок што све види, све чује, кад |
, много, од силне ватре; очита молитву, ту, она, болна...</p> <p>— Па да умрем.{S} Што, Зулфи?{ |
„падну“ оба венчања, ту да је испитају, ту да се изврши понова венчање... све да буде по оном р |
дну она два венчања, ту да је испитају, ту да каже хоће ли код муле, или да дође његову Бал-беј |
аш, Фати-султан- ханум!{S} Где је Алах, ту је и љубав; а кажи један град, или једно село, или г |
тре удате овде, до куће Ахмед-хафузове: ту му приђе сестрин сеиз, ухвати под њим ата, да га при |
ултан доведе у Прокупље, у његов конак: ту да јој „падну“ оба венчања, ту да је испитају, ту да |
страхом.</p> <p>Јесте, трећи ће петли; ту је већ Ђурђев дан, јунак Хедрлес, на ату, с миздрако |
иљтету, меком, хрт...{S} Све Исмаилово; ту је, у Прокупљу, већ читав месец.{S} Гледала је све т |
снога колена, а сам седе према њима.{S} Ту су седели, прво попили по два филџана каве и попушил |
орган, јастуци, све извезено златом.{S} Ту су јој постељу родитељи за ђердек спремили.{S} И тој |
, пашо.{S} Кадуна ми је Фати-султан.{S} Ту беше пуномоћник, ту сведоци, ту онај Сведок што све |
ук идем.</p> <p>— Чучук ханум!</p> <p>— Ту је моја Мека, Зулфи, Ћабе, ту је мој хаџилук...</p> |
, нити мога сина крв хеспап, а он се за ту крв погађа; уместо бакарних грошева, златне ми лире |
своје седе аврапе, па се уморила; села ту, рашчупана и угрухана, па готово више није устала. „ |
е суд наредио; и за тридесет девет дана ту био, ни јео ни пио, и који год је прошао, на њега се |
наложена је пећ земљана, с крчазима; па ту је и мангал пун распаљена угља, јер на пољу је хладн |
је, виси на чивилуку непокривено.{S} Па ту је међу оружјем и она мала пушка, с искићеном јабуко |
вао кад му петао осветла образ. — Сутра ту!{S} Али ето шта му је то њему драго сутра донело!</p |
чи биле књига, писана на арнаутски: сад ту књигу гледам, а ништа не могу да разберем.{S} Да ли |
ов, мирис тако јак, све јачи, као да је ту башта онога света...{S} Из онога сахана пало је среб |
ме, како је слатка та туга!{S} И она је ту исту тугу осетила, као Лејле, Лејле-ханум...{S} Па ј |
, не врати.{S} А и како да врати кад је ту венчање!{S} Венчао се с невестом њена Бал-беја! „Јаз |
шиљте, у једном куту селамлука, и хуче ту, хуче сву ноћ, док га најпосле сан не савлада.</p> < |
а бој.{S} Лани му петао био надбивен, и ту је проговорила азијатска крв, хтео је својега друга, |
„Вај, ханум, све сам изгубила“!...{S} И ту је ударила у грчевито јецање. „Све сам изгубила!{S} |
невоље, тек од обести, Шемси-паша.{S} И ту јој се зачује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очи |
ао; метнуо би шиљте на праг софе, па би ту сео, и наслонио лактове на колена а загњурио главу у |
смешно“.</p> <p>Пашиница је знала добро ту турску пословицу, а није се ње ниједанпут сетила.{S} |
го до оно што јој је писано.{S} Гледа у ту бледу звезду, па јој се чини да је то њена звезда.{S |
на, угаљ у мангалу, дисање толико душа, туга, ниоткуд нада на <pb n="94" /> боље дане: све више |
, па не зна шта збори.</p> <p>— Зна.{S} Туга није у глави већ у срцу.</p> <p>— Не дамо мулине к |
ако су лепе те песме, како је слатка та туга!{S} И она је ту исту тугу осетила, као Лејле, Лејл |
и-паши, него нашему мули.</p> <p>— Мулу туга обрвала, па не зна шта збори.</p> <p>— Зна.{S} Туг |
кћи, не би знала да ли је у Фатину срцу туга или радост...{S} Последњи је поглед пао кроз отвор |
ко чудо видео, мишљаше, е је прво време туге што ватра с пламеном; после, пламен се угасио, ват |
чело, узме је за руку, гледа је у пуне туге очи, што се стакле од залеђених суза, у изгореле у |
у оној одаји где с мајком спава.</p> <p>Туговао, стидео се, и, најпосле, шта ће, узео се играти |
јој испрати мајку.{S} Арнаутке гледају тугу и јад, па и ове окорела срца жене, што се нагледал |
на.{S} У мусломана је обичај да поштују тугу ближњега, да не певају кад им ближњи плаче.{S} Али |
је слатка та туга!{S} И она је ту исту тугу осетила, као Лејле, Лејле-ханум...{S} Па јој дође |
е за ћерком?</p> <p>— И зар једна драга тугује за драгим?</p> <p>— Ниједна као ја...</p> <p>Зим |
е говорио, кад је и од ње крио као и од туђинаца...</p> <p>Јутро је: сунце се родило: не буди с |
и купују живот, тело и душу, и слободу туђу; ми овде у Топлици под Јастрепцем не.{S} А коњ, а |
би, овако стар, ишао на крај света.{S} Тужан, и несрећом саломљен, натовари мртва сина на Суљи |
по кући, посла се има много, данас, на тужан, велики празник, дан смрти њихове чучук-хануме.{S |
ена суза отопила и низ образ пролила, и тужан је осмех развукао изгореле усне...{S} Можда су та |
не пали му га; од тада мула није љут и тужан, него смућен, и као да се нешто стиди, као да изб |
0_C4"> <head>IV</head> <p>Месец је тако тужан; звезде не трепте као мало час; ветар је удесио ж |
уд глас, то јест, да ће пред падишаха с тужбом против мула-Халима.“ Само мало паша дахну, па оп |
Ја ћу против муле тужбу, падишаху...{S} Тужбу ћу ја, <pb n="83" /> ама...{S} Како би било да пр |
е краја почети; сад краја и не види.{S} Тужбу је у глави написао и у глави цару поднео, а ево с |
и једанпут дође Замбак својој хануми на тужбу плачући; а кад ханума саслуша девојче, отеже:{S} |
наху сведочи мула.{S} Ја ћу против муле тужбу, падишаху...{S} Тужбу ћу ја, <pb n="83" /> ама... |
прво пустим глас да ћу поднети падишаху тужбу?...{S} Да пустим.{S} Да заплашим горскога вука, г |
мрзава, и што душа плаче, јеца, нариче, тужећи се на силу и обест Богу...{S} И чифчије пијанога |
} Живела с овим другим мало, па је први тужи.{S} Кад изиђе пред суд, падоше јој оба венчања. „К |
ла муду, ни љута, него брижна, смућена, тужна...{S} Ат је осетио, Арнаути опазили да нема у мул |
чује се сух кашаљ, из груди.{S} Час је тужна, час толико замишљена, а час немирна, хтела би не |
ула оборене главе, замишљен, његова кћи тужна, Арнаути љути: шкргућу зубма, прете, сваки час <p |
жи груди, клати се и поче причу полако, тужно, не гледајући у пашу, него у шарен ћилим на поду. |
има, улази у Прокупље, а хладна Топлица тужно шуми, те се много меко срце расплака, јер му се у |
-хафузова комшилука (јер у комшилуку је тужно), већ из далека, чује се дахире, и песма; то буле |
е, тишина, само онај бор много шушти, и тужно се превија голо дрвеће, јер духа с Јастрепца пома |
а, те прилазе уз капије, дршћу, гребу и тужно циче...</p> <p>Кроз арнаутску махалу нигде капка; |
цу, а ниједна се не усуђује да узнемири тужно-свечану тишину, да се обрне макар с једним питање |
есела, да једва чека да пође, те час-по тужно прошапће; А, женски севда!{S} Добро људи зборе: т |
ту као лимун, сву уплакану, и тужну, не тужну него као убивену; глас јој бејаше промукао, и бол |
трашну, жуту као лимун, сву уплакану, и тужну, не тужну него као убивену; глас јој бејаше прому |
ст!{S} Фати-султан је ипак весела, па и тужну, много забринуту мајку често разговори, и развесе |
авуј је удесио у лугу од јасмина слатко-тужну песму...{S} Песма се чује, из далека, турска песм |
<p>А хафуз-Ахмед још није стао.{S} Иде, тумара сокацима као луд, па тек застане, премери сокак |
ос, у терлуцима од црвена сактијана.{S} Тумара, забринут, луд од бриге; застане, зажмури и почн |
е, а никад од тада није у Власини, него тумара, завлачи се по шуми у дупље дрвећа и виче, дању, |
ц, где му је девојка потурчена, па дању тумара турским махалама као да је тражи, и ћути: а ноћу |
е и јатаган; метну на главу нов ћулав и тунус фес.{S} Затурио фес и ћулав, те му се види обрија |
да није човек него жена кад не може од Турака да је отме, полудео.{S} Из Власине је, а никад о |
естало праха и олова.{S} Кријући ово од Турака, послаше им улака, да склопе барјак... повукоше |
се враћају постиђене; јер у отмених је Турака обичај примити госта, и казати му ако није домаћ |
инуло неколико „јерлија“, Прокупчана, и Турака и ђаура, изгинуле многе чифчије хафуз-Ахмедове, |
ј није причао ни нешто што је, по мњењу Турака, жени за причање, а камо ли овако што.{S} Гордил |
.{S} Тахтариван прате неколико оружаних Турака и харемћаја.{S} У тахтаривану је мајка Фати-султ |
се чува Санџаги-Шериф, с Аја-Софијом, с турбама, с текијама; и тапију од Шама, елмаза, Сирије, |
прилепи, катран на лице удари; Исмаилу турбе подиже.{S} Аман, султанијо!{S} Ашколсун!</p> <p>А |
си-паши катран на лице и подиже Исмаилу турбе.{S} И још јој боље би кад се опрости бремена. (А |
ла!{S} Џелату си катран на образ; свецу турбе...{S} У џенет ћеш.</p> <p>Кад се зави и изиђе Лес |
боје ни падишаха.{S} И ово нису, пашо, Турди, него су Арнаути: раде земљу, гаје стоку и држе б |
п...{S} Нека јој га, нека се заките њим Турди...{S} Кад умртви човек нечовека, па и на мртвом п |
/> симиџије, вичу; њачу магарци; једно Туре јаше магарца искићена врбом толико, да му се само |
е могу бео образ.{S} Сам га је на комар турио и изгубио.{S} А за каљаво чело и катрањав образ ш |
ободно доћи и видети, те поврвеше жене, Туркиње, Српкиње и Јеврејке, све које нису позвате паши |
иградском, и што су везле три сиротице, Туркиње из Смирне, како причају буле, три године.{S} У |
т Богу...{S} И чифчије пијанога хафуза, турска раја, Срби, скупили се од поноћи, раде; а снег в |
у песму...{S} Песма се чује, из далека, турска песма, и блејање јагањаца...; по росној трави <p |
анџинице допире кларнет и турска песма, турска момчад свирају и певају, песмом дочекали Ђурђевд |
сиротињу.{S} Турски репови крв учинили; турска ће глава да плати.{S} А?{S} Говори сад мула?</p> |
ли за што?{S} Фати-султан је невеста, а турска невеста мора ћутати, стидети се.</p> <p>У <hi>ко |
ка, чифчије пијанога Ахмед-хафуза, раја турска, бедни робови, Срби, истерани су на кулук од пон |
четири чифчије бекри-Ахмед-хафуза, раја турска, Срби, опасани ликом; а дванаест крај носила иду |
з једне баштованџинице допире кларнет и турска песма, турска момчад свирају и певају, песмом до |
-султан и овде нађе другарице, девојке, турске, Прокупчанке, које јој причају о Прокупљу, о жен |
Прокупље, пројахао би, обично, кроз све турске сокаке; а на сапима мазге држали су руке сејмени |
вола, ни магарца с угљем...{S} Пролазе турске уске улице, опточене ниским кућама, високим чард |
8"> <head>VIII</head> <p>Освану недеља, турски пазар, четврти дан како је Фати-султан нестало.{ |
р сад нису замешали репови, него главе; турски паша с арнаутским мутом.</p> <p>Кад стиже мула-Х |
ој град иду, не иду кроз <pb n="110" /> турски Ниш, или Лесковац, столицу Шемси-пашину.</p> <p> |
ће: неће да удара намет на сиротињу.{S} Турски репови крв учинили; турска ће глава да плати.{S} |
и узеше се спуштати ћепенци, где је год турски дућан, или српски; арнаутски осташе отворени.{S} |
баште, где пашиница госте прима, што се турски зову <hi>мусафир-одаје</hi>; а још лепше су наме |
му је девојка потурчена, па дању тумара турским махалама као да је тражи, и ћути: а ноћу виче.{ |
црне.{S} С првима је, по мњењу „правих турских племићка“, хануми од <hi>оџака</hi> (од колена) |
ајет где пашујем?!{S} Насмејаће ми се и турско и каурско“.{S} Па још кад дође ред да врати оно |
-султан.</p> <p>— Украде арнаутски мула турскога хафуза кћер!</p> <p>— Рођаку цара дарова!</p> |
ин једнога старца досељена после српско-турскога рата из Топлице, из племена Војњака, а ћатиб у |
те подели по сиротињи, арнаутској па и турској, и многима пошље по врећу брашна и ћупче масла; |
n="86" /> гине, заједно са сиротињом, и турском и српском...</p> <p>И најзад, дахну душом, јер |
, гологлава проклињаше арнаутску силу и турску обест. „Луда!{S} Луда!“ узвикнуше неки, колико т |
шно“.</p> <p>Пашиница је знала добро ту турску пословицу, а није се ње ниједанпут сетила.{S} Ал |
о, срам га било!...{S} Они, Стамболије, Турци, продају и купују живот, тело и душу, и слободу т |
ршија није прошарана, сва је затворена; Турци су, и Срби, са својима код куће, Арнаути око кона |
језа подузима свакога који га чује.{S} Турци, враћајући се из каване, обилазе <pb n="89" /> га |
ead> <p>Месец је од петнаест дана, онда Турци обично праве весеља; по Фати-султан дошле су из Л |
нумина.{S} А главним путем сеоским воде Турци, кириџије, неколике товарне коње; носе Фати-султа |
легени и ибрици од правога сребра које Турци зову <hi>срма-ђумиш</hi>.{S} У трећој мусафир ода |
петка у вече до суботе ујутру!“ говоре Турци. „Јазук!“ узвикују буле.{S} А она, лепа Фати-султ |
акагија нишког паше хергелу, Нишлије се Турци међу собом шаљаху: „Нашем се паши не држе коњи, к |
посред срца, да га од тога не задржаше Турци што се бејаху скупили да гледају бој петлова.{S} |
ога сина пашина.“</p> <p>Тако говоре, и Турци и буле, све у двоје, шапатом, у Прокупљу, по Леск |
ав Лесковац, и Прокупље, нека га виде и Турци и ђаури. „А!{S} Шта може лепа реч! и што се не мо |
(госпоство); а подједнако се уплашише и Турци и Срби, кад видеше ражљућена мулу.{S} Арнаути узв |
о азретлери!{S} Буна!{S} Ноћас изгинули Турци, ђаури...{S} Дигао буну мула-Халим...{S} На власт |
нису волели Лесковчани и Прокупчани, ни Турци ни Срби.{S} Није био правичан старешина; и <pb n= |
ће скоро зора, време кад ће Лесковчани Турци доћи по невесту.{S} Међу јенђама је свекрва, паши |
ати-султан.</p> <p>После дођоше у конак Турци и Арнаути Прокупчани, и само Турци Лесковчани; ме |
ј тахтариван неће носити Цигани... него Турци и Арнаути...{S} Не у Стамбол...{S} Ох, мајчице!{S |
ова, у Прокупље, на два дана, или, како Турци кажу, на две ноћи, да обиђе кућу (јер како јој по |
онак Турци и Арнаути Прокупчани, и само Турци Лесковчани; међу њима су пуномоћници и сведоци му |
ерији, готово као женској, хаљини какву Турци носе кад су код куће, распојас, у белом ћулаву, б |
ај, лудаков, ноћном тишином.{S} Ману су Турци, одавно, кад је био млад, момче за женидбу, украл |
н је још тражи, још кука за њом и прети Турцима.{S} Кад је најлепша месечина највише виче, а ти |
ликом белом чалмом и с ћурком до земље, Турчин, комшија Фатина оца, пред кога је Фати девојком |
-султан-ханумини, и имам, старац један, Турчин, мали, погурен, мршав, као снег беле браде, у бе |
{S} Чудо!{S} Чудо!...{S} Толико ли може Турчин да лаже?!{S} Харамије сина мојега...</p> <p>— Му |
ше има фајду читав вилајет...{S} Шта је Турчин?{S} Лист од јасике.{S} Арнаутин?{S} Од репуха.{S |
силан, сад љубазан, понизан много, како Турчин може да буде када се укаже потреба; а нишки паша |
ирије, из града Алепа, кћи некога паше, Турчина; па ипак јој буле, Лесковчанке, споре племство, |
уступи место Мурад-беју, <pb n="118" /> Турчину, у високом фесу, и ћурку постављеном лисичином. |
.{S} Арнаутину је више једна беса, него Турчину стотину јемина.{S} Ха-ха-ха!...{S} Теби, пашо, |
и да је Арнаутину више једна беса, него Турчину, опрости, сто заклетава?</p> <p>Он говори, очи |
, баница у бакарним сановима, грожђе из туршије у земљаним зделама, и мушмуле, и јабуке на гран |
даше Арнаути кроз своја до пре неки дан тучна поља, кроз ливаде тахтариван, то јест носила, као |
ама им даде сургун Шемси-паша.</p> <p>— Туџар, шаир-девојка и ашици!{S} Конопци и сазови.{S} Хм |
> <p>— Чији је караван?</p> <p>— Ахмеда туџара (трговца).</p> <p>— Шта носи?</p> <p>— Конопце.< |
ити; а бал се претворио у дућану Ахмеда туџара у кадуну са зумбул-очима...</p> <p>— Биће...{S} |
дно дугачак џак, и однет у дућан Ахмеда-туџара, одакле се после караван кренуо?{S} И зашто се у |
ханум!</p> <p>— Ту је моја Мека, Зулфи, Ћабе, ту је мој хаџилук...</p> <pb n="136" /> <p>И роби |
рата из Топлице, из племена Војњака, а ћатиб унук Бал-бејов, праунук Шемси-паше лесковачког.</ |
ико не знаде; а сваки знаде да му млади ћатиб не бејаше ништа учинио.{S} После се чу, да је тај |
д његова госпоства. „Знам га оволишног, ћатиба.{S} Мали, стоји према брегу, па не гледа докле м |
ровици, уби један млад Арнаутин младога ћатиба Хасан-беја, Цариграђанина.{S} Зашто га уби нико |
векрва пашиница.{S} Скоро <pb n="29" /> ће телејисање, то јест шарање лица:{S} Фати-султан-хану |
ad> <p>Фати-султан је венчана; и свадба ће јој скоро, чим буде с даровима готова.{S} Мимо кафез |
узум, по глави.{S} Срце ће једно, глава ће друго, може бити. <pb n="103" /> Мула-Халим ти је <h |
како да се не радује!...{S} Зна за кога ће Фати-султан...{S} Спраће блато с образа; пројездиће |
не може да..!{S} Кад је питају за кога ће „За Бал-беја“, одговориће весело...{S} Мој Бал-беј б |
пи главом.{S} Пре само није знао с кога ће краја почети; сад краја и не види.{S} Тужбу је у гла |
је, но кадије.</p> <p>— И претио им, да ће их мерити гајтаном колико су ока тешки, ако га не по |
опет пусти онакав луд глас, то јест, да ће пред падишаха с тужбом против мула-Халима.“ Само мал |
нпут сетила.{S} Али откуд је мислила да ће се сплести и пасти, кад јој се пут којим је за пашом |
, и није је пуштао отуд док не обећа да ће се играти с њим <hi>Шећер-Шербет</hi>; а понекад се |
идемо заради муле; ама ако она каже да ће за пашина сина, на комаде ћемо је.</p> <p>— На оволи |
и на <hi>Алахово Писмо</hi> и казује да ће одмах у Прокупље, да јој испрати мајку.{S} Арнаутке |
у да ће мулиницу на комаде, ако рече да ће за Шемси-пашина сина, или ће је привезати коњма за р |
те.{S} Јер мула је дао бесу сам себи да ће паши срамоту за жалост...</p> <p>Трећи дан, а Фати н |
говори; мало, па сиђе у башту, мисли да ће му тамо лакше бити, а оно горе: у јаблановој сенци в |
еди до икиндије; после се прашта као да ће Вог зна куд, а не у Топлицу, оцу и мајци, старој...{ |
/p> <p>Зимус, у Топлици, ко би рекао да ће дочекати пролеће; а она га чекала, и, ево, <pb n="13 |
{S} Одустају од пута, али се заклињу да ће мулиницу на комаде, ако рече да ће за Шемси-пашина с |
н</hi>, то јест принцеза.</p> <p>А куда ће из Цариграда? „Цариград види па умри!{S} Али не, нем |
да дође његову Бал-беју.{S} За Бал-беја ће; ружа је за булбула...{S} И то венчање умним оком гл |
а.{S} Тако је било, кузум...{S} И твоја ће венчања пасти...{S} Хајде мени, кћери...{S} Да идемо |
.{S} Бујица!{S} Нема мислиш уставе која ће је зауставити.{S} Таласа се, човек до човека, па сви |
у.{S} Турски репови крв учинили; турска ће глава да плати.{S} А?{S} Говори сад мула?</p> <p>Мул |
па је...{S} Нека питају своју кћер; она ће и њима казати колико је лепа Фати-султан.{S} А кад и |
м деца, остаће им мужеви без вечере, па ће бити грђене.</p> <p>Једне су долазиле, друге одлазил |
а своје године врло крупан: још мало па ће ступити у осамнаесту.{S} Лице му лепо, мушко, сунцем |
н човек.{S} Одавде ако ћу даље, срамота ће у воду да потоне, жалост ће на воду да искочи: сваки |
<p>Туговао, стидео се, и, најпосле, шта ће, узео се играти ораха с црном Ђултер и белом Замбак; |
варнице...: освета...</p> <p>— Ама шта ће Шемси-паши крв мулина сина?</p> <p>— Стамболка је ро |
/p> <p>— Куд ће паша од бруке?{S} И шта ће?</p> <p>— Да се бије.</p> <p>— Како ће с Арнаутима н |
у врата; жене се зачудише, не знају шта ће, људи се прибише уз врата.{S} Чу се кашаљ, а потом г |
ну душом паша, смишљајући, одмах, какав ће „пешкеш“ Мурат-паши, не знајући да се Арнаути сад ни |
е не зна време, доба ноћи или дана, кад ће се појавити тахтаривани с ханумом и кћери њихова чиф |
е јенђе, и ако ће скоро зора, време кад ће Лесковчани Турци доћи по невесту.{S} Међу јенђама је |
..{S} Пушке, сватови, Арнаути...{S} Сад ће да ме воде...{S} Исмаилу...{S} Сад ће трећи петли... |
д ће да ме воде...{S} Исмаилу...{S} Сад ће трећи петли...{S} Дошао Хедрлес...{S} Гледајте на са |
..</l> <l>Док се не сване...</l> <l>Сад ће одлетет’, мајко,</l> <l>Шахин<ref target="#SRP19070_ |
д се мало прибра, стид је обузе.{S} Куд ће од бруке!{S} Срамота је чак и од слушкиња.{S} Јер шт |
а пашиница међу другарице!</p> <p>— Куд ће паша од бруке?{S} И шта ће?</p> <p>— Да се бије.</p> |
</head> <p>Како мула каза Фати-султан е ће на испит, од тада је весела, сваки час се за понешто |
разгрћу снег лопатама целим путем, где ће проћи тахтаривани с ханумом и ћерком њихова чифлук-с |
ење.{S} Овде им је први састанак, а где ће им бити други, Алах зна...</p> </div> <pb n="18" /> |
преда њ усред бела дана, па...{S} После ће га сакрити на бесу, и ништа.{S} А и кад би га ухвати |
остељи само једна јутарња молитва, мене ће три“...{S} Мисли, мисли, изненада осети њене усне на |
некад дивљаци; кад <hi>мисле</hi>, пре ће заборавити правила доброг понашања најпросвећеније ж |
рцу.{S} Немој, кузум, по глави.{S} Срце ће једно, глава ће друго, може бити. <pb n="103" /> Мул |
оне, жалост ће на воду да искочи: сваки ће узети да жали Шемси-пашу.</p> <p>— Тако, тако, прија |
ко рече да ће за Шемси-пашина сина, или ће је привезати коњма за репове...</p> <p>Граја се не с |
.{S} Сад, у петак који први дође, Шемси ће по лепу Стамболку..{S} И зацело говори: „Кад је била |
дуне и без сина.{S} Крв за крв!{S} Наћи ће убицу, па макар ишао, овако стар, на крај света.</p> |
дужан.{S} То је неко из града.{S} Наћи ће га, па да би, овако стар, ишао на крај света.{S} Туж |
аил!...{S} Исмаил!{S} Добро дошао! рећи ће му сабајле сестра.</p> <p>— Ево мене, Фати-султан, к |
болом, са страхом.</p> <p>Јесте, трећи ће петли; ту је већ Ђурђев дан, јунак Хедрлес, на ату, |
мирисав испуни одају...</p> <p>— Трећи ће петли сад, изусти мајка шапатом, с болом, са страхом |
оже постићи кад се стоји право, постићи ће се, увек, кад се макар мало превије грбина,“ тако ми |
плашим горскога вука, гладна...{S} Доћи ће ми на разговор, и на договор, није друго; да се дого |
ум...{S} Иди под Јастребац...{S} Исмаил ће на ату у ђурђевску зору...{S} Сефа ђелд’н!{S} Сефа ђ |
е, а бесвесно одговара:</p> <p>— Исмаил ће у зору овамо... на ату, на коме је онда отишао, у он |
а уснама му мед, на језику шећер; лепим ће боље мулу него најмирнијега човека; разговараће се, |
} Чује му глас, бесу јој даје.{S} С њом ће увек, овде, у кули, врло великој, дивној као падишах |
с његова доласка.</p> <p>„На Ђурђев дан ће доћи, рано, у ђурђевску зору... по мене...“ То је ка |
Хедрлес, красан ваздух...{S} Сваки дан ће топлије...{S} Начинићемо ти леп тахтариван, па до Бе |
{S} Није, каже, џелат; ама кад ти... он ће ти платити крвнину.{S} Крвнину понекад плаћа све сел |
до падишахове хануме, а до ње не.{S} Ко ће јој о томе говорити, кад јој паша није говорио, кад |
у су, како она верује, набедили, али ко ће то доказати оним дивљацима.{S} Излетеће неко преда њ |
пошла стотина на мене једнога.{S} А ако ће ме штогод снаћи од Алаха, шућур!</p> <p>И она рече „ |
е будних, и то готово саме јенђе, и ако ће скоро зора, време кад ће Лесковчани Турци доћи по не |
ада осети њене усне на својим..., овако ће остати до зоре...</p> <p>Гру!{S} Гру! плануше неколи |
> <p>— Ако је <hi>ово</hi> истина, како ће грдна пашиница међу другарице!</p> <p>— Куд ће паша |
исказа; с њим леже, с њим устаје; како ће кроз град с катраном на образу!... „Мисли сад, кад н |
ће?</p> <p>— Да се бије.</p> <p>— Како ће с Арнаутима на крај изићи?</p> <p>— Убио је мула-Хал |
ерује и <pb n="74" /> љуби Бога, и како ће му се судити на оном свету за рђава дела.</p> <p>Пле |
тају, бригу, страх, и стид.{S} Али како ће оне баш све опазити, кад је у „светло лице“ никако н |
повраћају је у живот полако мисли: што ће моћи овде слободно и непрестано на Исмаила мислити; |
е миловати Исмаилова хрта и сокола; што ће љубити Исмаилово рухо; што ће плакати над Исмаиловим |
гроб; што ће гледати Исмаилова ата; што ће миловати Исмаилова хрта и сокола; што ће љубити Исма |
ега на чијем је врху Исмаилов гроб; што ће гледати Исмаилова ата; што ће миловати Исмаилова хрт |
но и непрестано на Исмаила мислити; што ће живети у кули у којој је Исмаил живео; што ће се шет |
ежуљке у које је Исмаил очи упирао; што ће бити близу пошумљена брега на чијем је врху Исмаилов |
по вотњаку по коме се Исмаил шетао; што ће ходити кроз поље кроз које је Исмаил ходио; што ће у |
ети у кули у којој је Исмаил живео; што ће се шетати по вотњаку по коме се Исмаил шетао; што ће |
роз поље кроз које је Исмаил ходио; што ће упирати очи у високи Јастребац, у засејане брежуљке |
кола; што ће љубити Исмаилово рухо; што ће плакати над Исмаиловим оружјем, над искићеном јабуко |
" /> И на образу му је блато...{S} Чист ће му образ бити, кад Фати-султан буде кадуна Бал-бејов |
ље, срамота ће у воду да потоне, жалост ће на воду да искочи: сваки ће узети да жали Шемси-пашу |
би ишао да тражи кћер, а не зна на коју ће страну: пођоше сејмени једни к Лесковцу, други к Ниш |
{S} Брже ходи него досад, мисли на коју ће страну; и нигде излаза, свуд зид, свуд лупи главом.{ |
окупало пре сунца; а Фати-султан-хануму ће после сунца...{S} Окупани дочекују окупана јунака... |
лепим.{S} Где не може пушка и сабља, ту ће лепа реч.{S} А мула долази у сарај кад се год позове |
} Фати-султан на испит изиђе; на испиту ће... пашће јој оба венчања...{S} Жена не може имати дв |
ишну парчад.</p> <pb n="100" /> <p>— Па ћемо је псима...</p> <p>— Кучку псима, рече један оспич |
мо ти леп тахтариван, па до Белога Мора ћемо те тахтариваном, од Белога Мора ђемијом; носићемо |
на каже да ће за пашина сина, на комаде ћемо је.</p> <p>— На оволишну парчад.</p> <pb n="100" / |
...{S} Хајде, за кога ти хоћеш.{S} Прво ћемо ти тражити пуномоћје за венчање с Џафер-бејом, јер |
се прошара: два дућана отворена, на три ћепенци спуштени, тако целом чаршијом.{S} Кад зађоше у |
/> неописан страх, и узеше се спуштати ћепенци, где је год турски дућан, или српски; арнаутски |
плакаће...{S} Зар једна мајка плаче за ћерком?</p> <p>— И зар једна драга тугује за драгим?</p |
м, где ће проћи тахтаривани с ханумом и ћерком њихова чифлук-сахибије.{S} Ах! ако се удаје врањ |
. „Грехота,“ говораше. „Жени ли се отац ћерком?“</p> <p>Сад мула, кад чу пашино поздравље, посл |
ри сад затворени, на ћерчивима хартија, ћерчива брашном облепљена да не улази хладноћа у одају; |
ака, ни уздахну.</p> <p>Уз прозоре, без ћерчива и капка, кроз које улази мирис једне велике или |
неопранштину; прозори сад затворени, на ћерчивима хартија, ћерчива брашном облепљена да не улаз |
ију и тешка се: „Вај! вај!{S} Јазук што ћете се по овој врућини вратити: ханум-ефенди није код |
црним гајтанима, у гуњевима, неки белом ћечету, неки у фесу и пешкиру, сви у опанцима.{S} Стаде |
пред суд, падоше јој оба венчања. „Кога ћеш сад?“ пита је суд. — Ниједнога, одговори она (јер н |
лику, па је стаде дрешити.</p> <p>— Шта ћеш, пашо?</p> <pb n="130" /> <p>— Хиљаду гроша.</p> <p |
знам... истина.{S} Ама што питаш?{S} Ти ћеш мајци оздравити, иншала! па ево га Хедрлес, красан |
ран на образ; свецу турбе...{S} У џенет ћеш.</p> <p>Кад се зави и изиђе Лесковчанка, ниједна од |
огу, кроз плач говорећи:</p> <p>У џенет ћеш, султанијо!{S} Голем си севап учинила!{S} Џелату си |
Шемси-пашом измири.</p> <p>Мула извуче ћилибар на чибуку из уста, па се загледа у пашу.</p> <p |
утије од срме, и један чибук, с великим ћилибаром, за Фатина ђувегију, све филигран рад; па сил |
и плаче...{S} Час-по па легне, на чупав ћилим, или на шиљте, обучена легне; мулина кћи чучне кр |
(несрећа), Зулфи.</p> <p>И простре јој ћилим и шиљте робиња, и хоће да је поведе...</p> <p>— Д |
ужно, не гледајући у пашу, него у шарен ћилим на поду.</p> <p>— Био један човек, ко зна кад, од |
ати и држи груди, још гледа у исту шару ћилима; скадарском се паши узе трести брада, као мало ч |
не, завесама из Дијарбекира, персијским ћилимима, огледалима са стакленим оквиром од сто боја и |
раде наднеле гране џанарика, на шареном ћилиму и меким шиљтетима пуно је будних, и то готово са |
и чибук од себе далеко; жар се просу по ћилиму, а он то не гледа, него рашири руке на груди, пр |
сагореле, сад заливене кишом, на чупаву ћилиму и јастуку сеном напуњену лежи Фати-султан; лежи |
пространа с многим одајама, одаџицима, ћошкама; прозора пуно; на прозорима нигде капка; све ши |
једна, врло пространа; одаје, одајице, ћошке, софе, горе; доле трем и одаје за послугу, под се |
јенђама је свекрва, пашиница.{S} Насред ћошке је бакаран мангал, пун жара.{S} Једна млада Проку |
арао, а после пошао из одаје у одају, с ћошке на софу, у дугачкој антерији, готово као женској, |
и нико на то не мисли; нико не склања с ћошке испретуране филџане и џезве, разбацане зилове и д |
зоре, рђаво затворене, у одаје, у џамли-ћошке.{S} Покисле кокоши су на седалу пре вечерње.{S} М |
/p> <p>Спавају...</p> <p>А на отвореној ћошки, где се преко ниске ограде наднеле гране џанарика |
до глухо доба; седи на једној отвореној ћошки на меком шиљтету, а месечина га бије у обријано т |
јка не спава; крај мраморне чесме, пред ћошком где су јенђе, умива се, пере уши, руке до лаката |
{S} Како би било да прво пустим глас да ћу поднети падишаху тужбу?...{S} Да пустим.{S} Да запла |
>Мула ћути.</p> <p>— Ти ћутиш, мула, ја ћу да зборим.{S} Селам ти од Шемси-паше: хиљаду лира ум |
Него ако ти је воља да чујеш одмах, ја ћу...{S} Мула не доврши, него метну руку на јатаган, па |
дока: за моју снаху сведочи мула.{S} Ја ћу против муле тужбу, падишаху...{S} Тужбу ћу ја, <pb n |
на савет да, једанпут га прими.{S} И ја ћу да примим сад, једанпут, твој савет.{S} Паша Шкодрал |
ако није човек, већ вук, гладан вук, па ћу га питати...{S} Ако су ме слагали..., гајтан“.{S} Хо |
сам дервиш, али ћу да постанем, и папаз ћу да будем, од чуда...{S} Чудо!{S} Чудо!{S} Чудо!...{S |
си дервиш...</p> <p>— Нисам дервиш, али ћу да постанем, и папаз ћу да будем, од чуда...{S} Чудо |
плицу, јер су Арнаути сад...{S} У сарај ћу ја...</p> <p>И кад већил оде, мула позва Арнауте.{S} |
а, није више ни он човек.{S} Одавде ако ћу даље, срамота ће у воду да потоне, жалост ће на воду |
мула, блато ми до појаса, до гуше: како ћу каљав кроз град, кроз вилајет где пашујем?!{S} Насме |
сад зову Шемси-паша „Дангалија“.{S} Што ћу му ја.{S} Сам је зарадио то презиме, стекао дангу (о |
против муле тужбу, падишаху...{S} Тужбу ћу ја, <pb n="83" /> ама...{S} Како би било да прво пус |
а испод феса види му се чикмани ћулав: ћулав му је израдила сестра његова.{S} Силај, па у сила |
е пиштоље и јатаган; метну на главу нов ћулав и тунус фес.{S} Затурио фес и ћулав, те му се вид |
их угледа онда кад очи исколачи, подиже ћулав с темена и устрчи уз степенице као махнит?...</p> |
нов ћулав и тунус фес.{S} Затурио фес и ћулав, те му се види обријано теме.{S} Стрча с куле, на |
китом, а испод феса види му се чикмани ћулав: ћулав му је израдила сестра његова.{S} Силај, па |
вореној софи крај мангала, у антерији и ћулаву, скрштених ногу, и пуши.{S} Загледао се кроз про |
носе кад су код куће, распојас, у белом ћулаву, бос, у терлуцима од црвена сактијана.{S} Тумара |
S} А, веђе!... а над горњом усницом као ћумуром направљено, толико...{S} Волела бих, кузум, да |
између леха, крај пупољале руже где је ћуп пун воде и ствари с наменом, спремљен за <hi>Мартиф |
ској, и многима пошље по врећу брашна и ћупче масла; купи им рухо.{S} Жене су га много волеле, |
Махмуд-беј, с великом белом чалмом и с ћурком до земље, Турчин, комшија Фатина оца, пред кога |
b n="118" /> Турчину, у високом фесу, и ћурку постављеном лисичином.</p> <p>— Фати-султан, звез |
упан човек, као мула, мулиних година, у ћурку расеченом позади од пета др струка.{S} Голем сам |
иловала, па се уморила.{S} Гледала то и ћутала; а сад, има три дана, не гледа, а и дању и ноћу |
ултан је невеста, а турска невеста мора ћутати, стидети се.</p> <p>У <hi>конаку</hi>, одељењу з |
е <pb n="52" /> окрене; људи, уплашени, ћуте.{S} Јер сад нису замешали репови, него главе; турс |
очи!{S} Грдно су му страшни погледи.{S} Ћуте, гледају се, мере се, и најпосле паша рече:</p> <p |
тима, погледају се час-по међу собом, и ћуте као заливени, јер виде да и над њиховом силом има |
чене, незакићене, чак неочешљане) тихо, ћутећи, и поседају према мајци Фати-султан-хануминој: н |
а сина њихова поглавара.</p> <p>— Аман, ћути!</p> <p>— Мули <hi>жалост</hi>, паши <hi>срамота</ |
и у лицу и рече:</p> <p>— Исмаил-бег... ћути!</p> <p>— Зашто да ћутим, Фати-султан?</p> <p>— Па |
ад нека испашта.</p> <pb n="46" /> <p>— Ћути!{S} Ко сме о томе? <hi>Паша је</hi>, није маскара. |
да седне.{S} Паша ћути, мери мулу; мула ћути, мери пашу...{S} Грдно се закрвавише мулине очи!{S |
остарео да ништа не видим?</p> <p>Мула ћути.</p> <p>— Ти ћутиш, мула, ја ћу да зборим.{S} Села |
и ако му овај не рече да седне.{S} Паша ћути, мери мулу; мула ћути, мери пашу...{S} Грдно се за |
ара турским махалама као да је тражи, и ћути: а ноћу виче.{S} Двадесет осам година од то доба, |
} Говори сад мула?</p> <p>Мула сад опет ћути.{S} Гледа скадарског пашу.</p> <pb n="126" /> <p>— |
— Исмаил-бег... ћути!</p> <p>— Зашто да ћутим, Фати-султан?</p> <p>— Па... страх ме, јер сам... |
не видим?</p> <p>Мула ћути.</p> <p>— Ти ћутиш, мула, ја ћу да зборим.{S} Селам ти од Шемси-паше |
оне одаје где јој је кћи „телејисана“, у свиленој дугачкој антерији с кћерине свадбе, и провла |
.{S} Огледало јој је мало, „ биљбиљур“, у мршавој руци, тако белој, с црвеним ноктима и дланом, |
де јој мајка, и оде јој несуђена заова, у Прокупље, на два дана, или, како Турци кажу, на две н |
ба; а нишки паша, и ако млађи од овога, у свему, почиње разговор, само ниже речи, као бисер на |
нка: верује у онај свет, бољи од овога, у живот после смрти.{S} И тврда вера у то развлачи јој |
сли, да размишља читаву недељу; а онда, у петак, јутро бејаше, дође к њој у одају једна стара б |
е очи, што се стакле од залеђених суза, у изгореле усне; а кад чује кашаљ, дубоко уздахне, крад |
ази: бели му се хаљина, фистан, широка, у небројено <pb n="11" /> бора, разастрта по кадивеној |
у једној затвореној софи крај мангала, у антерији и ћулаву, скрштених ногу, и пуши.{S} Загледа |
о у жене; у чоханим, широким шалварама, у високој чалми.{S} Кад хоће да говори, прво зажмури, п |
им чакширама, ишараним црним гајтанима, у гуњевима, неки белом ћечету, неки у фесу и пешкиру, с |
ави изненада, из преграда под долапима, у оној одаји где с мајком спава.</p> <p>Туговао, стидео |
извора, девојака с великим црним очима, у сеницама, сад...</p> <p>Дође време да се растану; он |
а муле, рано, спремни за пут, на коњма, у празничном руху, оружани до зуба.{S} Кад год прате му |
p> <p>Кад угледа мртва сина, испружена, у локвама усирене крви искуљале из рана више леве сисе |
није устала.{S} Седи, јадом саломљена, у једном куту оне одаје где јој је кћи „телејисана“, у |
еки дан убио човека, ни крива ни дужна, у лудилу које га спопада кад год се опије; па уместо да |
"subSection" /> <p>Пре десетину година, у Старој Србији, у Митровици, уби један млад Арнаутин м |
крупан човек, као мула, мулиних година, у ћурку расеченом позади од пета др струка.{S} Голем са |
као у мушкарца, науснице као у младића, у антерији скројеној по стамболски, коју је у срећно до |
оњушницом.{S} То је конак мула-Халимов, у коме, одавно, осим послуге готово више никад никога.{ |
еде га <hi>ифрит</hi> (сотона).{S} Сад, у петак који први дође, Шемси ће по лепу Стамболку..{S} |
о у очи Ђурђева дана, и сву ноћ; а сад, у ђурђевску зору:</p> <p>— Отворите пенџере.,..</p> <p> |
купља врати, и угледав искићене зидове, у земљу да пропадне.{S} Уђе у своју одају, метну чивију |
и, погурен, мршав, као снег беле браде, у белој антерији и белој чалми.</p> <pb n="112" /> <p>О |
м, приносе бројенице, простиру серџаде, у авлији по троскот-трави, ослушкују глас мујезина с ви |
бесу јој даје.{S} С њом ће увек, овде, у кули, врло великој, дивној као падишахов сарај, коју |
меком, хрт...{S} Све Исмаилово; ту је, у Прокупљу, већ читав месец.{S} Гледала је све то она у |
кроз прозоре, рђаво затворене, у одаје, у џамли-ћошке.{S} Покисле кокоши су на седалу пре вечер |
стрчаше у авлију и избацише мале пушке, у знак весеља.</p> <p>Алла’!{S} Алла’!{S} Алла’! прихва |
а је из дуге пушке, <pb n="60" /> веле, у петнаестој години на једнога кириџију, што им је хтео |
и тозлуци, причају се!{S} Њих су везле, у Нишу, најбоље терзије.{S} На глави му фес с дугачком |
де да се Фати-султан доведе у Прокупље, у његов конак: ту да јој „падну“ оба венчања, ту да је |
мулом да доведе Фати-султан у Прокупље, у свој конак, па да јој падну она два венчања, ту да је |
д куће, изиђоше на капију, пред дућане, у чаршији.{S} Жене се бусају у прси и моле се Богу да с |
оси кишу кроз прозоре, рђаво затворене, у одаје, у џамли-ћошке.{S} Покисле кокоши су на седалу |
ештини.{S} Осим невесте и старе кадуне, у овој су одаји будне још три младице.{S} Од певања, иг |
уз-бабу: је ли истина да у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови.</p> <p>— Истина, б |
по обукле, накитиле; јер у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови...{S} И Фати је као |
е мале пушке.{S} Фати-султан-хануми се, у овом часу, учини толико леп, прегорела би, зацело, и |
олази, и онако мокар сруши се на шиљте, у једном куту селамлука, и хуче ту, хуче сву ноћ, док г |
а угљевља. (Изврнуо се мангал оно вече, у оном <pb n="42" /> чуду и забуни, па нека изручила иб |
} Писмо је учио код куће.{S} Мало пише, у сарају, код оца, много се игра ораха.{S} Страстан је |
а једној дивној мазги, длаке као атлаз, у самим златним китама.{S} Кад би отишао у Прокупље, пр |
увијен у јапунџе, или с џаком на глави, у дућан; у вече се враћа.{S} Пред вече се јаве сокацима |
</p> <p>Из Прокупља стижу паши гласови, у сваком сату по један, е се буна не стишава, е су друм |
p>Пре десетину година, у Старој Србији, у Митровици, уби један млад Арнаутин младога ћатиба Хас |
, ни робиње, шта се по Прокупљу говори, у шта тврдо верују <pb n="27" /> и Лесковчани и Прокупч |
head> <p>У трошној кули мула-Халимовој, у великој, али ниској одаји наложена је пећ земљана, с |
ге одаје изиђе нишки паша, плав, висок, у чоханим шалварама циметове боје и чалми; попе се на т |
, дубока, мртва.{S} Нигде никога пољем, у ливади, те Фати, наслоњена на груди Исмаилове сестре, |
вотњаку, под једним великим шам-дудом, у хладовини, камо је нарочито направљено за играње орах |
же, под вишњом, под исцветалом јабуком, у води са седам бунара и испод левог воденичког камена, |
, и Турци и буле, све у двоје, шапатом, у Прокупљу, по Лесковцу, Нишу и Врањи.{S} Говоре шапато |
ан, на ногама два; после на ногама дан, у постељи два: тако, тако, док сасвим не леже...{S} Сир |
е се у „карпус-чоха“ чакшире и џамадан, у чепкенли-гуњ срмом везен; први пут је обуо жуте чизме |
очи, али...</p> <p>Човек један, крупан, у уским белим чакширама, забрађен великим пешкиром тако |
о на главу камен.{S} На глави ти камен, у срцу ти лед: скинућеш га, ако си Бог; растопићеш га, |
<p>Погодио мула.{S} На глави му камен, у срцу му лед, ако се зове Шемси, није шемси (сунце) да |
је.{S} Наваљена на један јастук, вунен, у куту одаје, седи Фати-султан, а према њој је мајка ње |
</p> <p>Разговарају се, гледају се; он, у љубавном заносу, додирну врховима прстију њено <pb n= |
вамо... на ату, на коме је онда отишао, у оном срмали-џамадану... у белој хаљини... оној...{S} |
Јараби шућур!...</p> <p>Говорила тако, у бунилу, па се расвестила и тражила да јој простру пос |
а.</p> <p>„На Ђурђев дан ће доћи, рано, у ђурђевску зору... по мене...“ То је казала Зулфији, а |
>— Био један човек, ко зна кад, одавно, у старо време, па скривио нешто; а суд нареди..., наред |
у Турци носе кад су код куће, распојас, у белом ћулаву, бос, у терлуцима од црвена сактијана.{S |
од куће, распојас, у белом ћулаву, бос, у терлуцима од црвена сактијана.{S} Тумара, забринут, л |
} Пође по конаку, онако распојас и бос, у терлуцима од црвена сактијана.{S} Брже ходи него доса |
p> <p>— Ниједна као ја...</p> <p>Зимус, у Топлици, ко би рекао да ће дочекати пролеће; а она га |
ане, па кад не могаде, завали се, опет, у јастуке и радосно поче:</p> <pb n="139" /> <p>— Снила |
овеку може бити и на земљи као на небу, у рају где је зелених башта, извора, девојака с великим |
лава врата и изгорелих од сунца прсију, у уским, белим, сукненим чакширама, ишараним црним гајт |
, али не више будна, него као у бунилу, у полусну...</p> <p>Јастребац јој није планина, него џи |
права мусломанка, па верује у судбину, у <hi>Алахово Писмо</hi> као у Алаха: не може је снаћи |
сто Мурад-беју, <pb n="118" /> Турчину, у високом фесу, и ћурку постављеном лисичином.</p> <p>— |
се по шуми у дупље дрвећа и виче, дању, у пролеће, с кукавицама, а ноћу, увек, с кукумавкама.{S |
авом до колена; пред њима јунак на ату, у златним хаљинама, с миздраком...{S} Ја сам мислила да |
7" /> пројездио друмом на арапском ату, у кога су копите обавијене белим крпама, старац један, |
је.{S} Код њега је, с њим дању, и ноћу, у кули, и у овој ливади, на месечини, кад силно мирише |
не сме.{S} Најпосле, брзо, уђе у кућу, у одају где му кћи лежи мртва; и кад је виде, зовну је |
ошао из одаје у одају, с ћошке на софу, у дугачкој антерији, готово као женској, хаљини какву Т |
лица као восак жута, усана помодрелих, у хаљини коју јој је отац за <hi>Велику К’на-Ноћ</hi> п |
што ће упирати очи у високи Јастребац, у засејане брежуљке у које је Исмаил очи упирао; што ће |
у, а до довече оде тај глас у Лесковац, у Ниш, и Врању.{S} А сутра-дан, још у свитање, стиже па |
онда отишао, у оном срмали-џамадану... у белој хаљини... оној...{S} И јенђе... дошле!...{S} Ев |
и да ће му тамо лакше бити, а оно горе: у јаблановој сенци види мулу; од сунчева зрака причини |
сад га будна пред мајком помиње, жали: у бунилу виче: „Ево Исмаила!{S} Долази по мене, благо м |
ће, јер духа с Јастрепца помаман ветар: у бело се облачи Јастребац, и брда и долине, и увија се |
ао пустињски Арапи, нишанџија као Алах: у нокту (тачку) удари...{S} Јеси ли чула да се од петог |
ук ханум?...</p> <p>— Тамо сам ја била; у сестриној је башчи чучао он, Исмаил...{S} Аман!{S} Ка |
питома голубица.{S} И жена му је добра; у кући је, штоно <pb n="9" /> реч, мања од макова зрна. |
Цигани.{S} У првом је Ахмед-хафузовица; у другом Фати-султан.{S} Носе је Цигани, јер Арнаути, В |
} Застајкивао, ослушкивао, и ишао даље; у зору прошао прокупачке улице, и дошао пред сарај.</p> |
ошишане браде, танка гласа, као у жене; у чоханим, широким шалварама, у високој чалми.{S} Кад х |
III</head> <p>Отишли су ждрали и ласте; у пољу, камо је Исмаил ходио, спалио је први мраз са сл |
јапунџе, или с џаком на глави, у дућан; у вече се враћа.{S} Пред вече се јаве сокацима мусломан |
млада Прокупчанка, була, <pb n="31" /> у белим шалварама, чучи крај мангала и кува каву у жуто |
а кћи, полазећи, оставила <pb n="92" /> у аманет као себе, или Исмаила... невесту његова сина.< |
ес, на ату, с миздраком, <pb n="143" /> у златним хаљинама, окупан, намирисан мирисом јоргована |
шта је он данас својим очима гледао!{S} У заносу заборави ата, заборави где је...{S} У ђердеку |
везде, више, два сунца...</p> <p>...{S} У Прокупљу је.{S} Чује каменчић, так!...{S} Душа слухти |
новима се заноси љубав...</p> <p>...{S} У Прокупљу је.{S} Сунце се тек помолило, а топло је, ле |
зурне и бубњеви, пушке...</p> <p>...{S} У Топлици је.{S} Код њега је, с њим дању, и ноћу, у кул |
аше у Топлицу, јер су Арнаути сад...{S} У сарај ћу ја...</p> <p>И кад већил оде, мула позва Арн |
у си катран на образ; свецу турбе...{S} У џенет ћеш.</p> <p>Кад се зави и изиђе Лесковчанка, ни |
осу заборави ата, заборави где је...{S} У ђердеку је с невестом...{S} Оживеше приче Мифтарове.. |
Исмаилово рухо, Исмаилово оружје...{S} У великом дрвеном кафезу, према постељи, соко; на шиљте |
мбол далеко?“ „Е ја друго не знам...{S} У Брусу, код брата ми“. „Еј!{S} Стамбол и Бруса, комшиј |
/> је Исмаил са себе бело платно...{S} У руху је у коме га је живога гледала...{S} Леп!{S} Дај |
ј се мујезиново <hi>Алах-екбер</hi>.{S} У дишер-авлији залаје грдно велики пас, јер му се час п |
које Турци зову <hi>срма-ђумиш</hi>.{S} У трећој мусафир одаји, с улице, чивилук велики, заузео |
еколико оружаних Турака и харемћаја.{S} У тахтаривану је мајка Фати-султан-ханумина.{S} А главн |
ити се гдегод песма чује.{S} Тишина.{S} У мусломана је обичај да поштују тугу ближњега, да не п |
ете Софије да му је мучно наћи пара.{S} У кући свађа, сваки час; али, пуста младост!{S} Фати-су |
је жене волео; женио се седам пута.{S} У двадесет седмој имао је четири жене (једну у Прокупљу |
е, одмах; тако у младости, тако сад.{S} У лов је полазио само на вуке. „Ни на њих не бих, говор |
ирне, како причају буле, три године.{S} У дну једне мусафир-одаје сложени су душеци, јоргани, ј |
белих дасака, <pb n="107" /> Цигани.{S} У првом је Ахмед-хафузовица; у другом Фати-султан.{S} Н |
е свила и кадива, све везено златом.{S} У дну друге мусафир-одаје читава кујунџиница, зарфови о |
, коме је дала име сама Фати-султан.{S} У ниској, неолепљеној кухини преко дворишта, осим једно |
ли, сами се разговарали нешто, дуго.{S} У собу је ушао трипут мулин кавеџија, један стари Арнау |
дини...</p> <p>...{S} И види свадбу.{S} У свечано рухо обучени људи, искићени коњи; пред сватов |
уља још више, и узе мрмљати молитву.{S} У ниској готово празној соби јасно се разумевало с мате |
{S} Где <hi>Девојачка К’на-ноћ</hi>?{S} У што им је прошла <hi>Мала К’на-ноћ</hi>?{S} У весељу, |
им је прошла <hi>Мала К’на-ноћ</hi>?{S} У весељу, од вечери до зоре, до белога дана.{S} Мирише |
астрепцем не.{S} А коњ, а во, а човек — у њих све једно.{S} За једнога роба даду пет стотина гр |
н, ага! <pb n="36" /> Аман, моја деца!“ У часу забуне, осим несрећне мајке, што из свега гласа |
ако размажено лане, није видео Фатме, а у њу се заљубио: причала му мајка, и робиње, и једна ст |
у за жалост!“</p> <p>У Топлици овако, а у Прокупљу сврши се Фати-султан-ханумино венчање.{S} И |
м, мула, муца паша тобоже изненађено, а у лицу му не бејаше ни капи крви, и целим телом задрхта |
"78" /> се затвара са Замбак-робињом; а у вече рече паши е је време да се хануме крију од њихов |
спале.{S} Нигде мушке главе будне!{S} А у харему је весеље; Фати-султан је на постељи; лице јој |
после њена другог венчања с мулом.{S} А у одаји, где сад лежи, према постељи, чивилук, пун, Исм |
е, и тахтариван који рођаку цара царева у његов пашалук донесе.{S} Ни он излази из конака, ни п |
д: одсеченој глави лека нема.{S} Испрва у постељи дан, на ногама два; после на ногама дан, у по |
ти-султан, чучећи на зеленој трави, сва у бело, личи на љиљан.{S} А и она је као љиљан, чиста ј |
к пред вратима одаје с тахтом; уведе га у одају, посади га на тахт, на своје место.{S} Из друге |
мртва сина на Суљина коња, и понесе га у Арнаутлук, мајци његовој, и Арнаутима; а буновно Прок |
ужује.{S} Дим дувана колута се, носи га у вис пробуђен поветарац; певају певачице већ промуклим |
узе лупати дланом у врата, заклињући га у њихова Бал-беја, да јој отвори.</p> <p>Три дана се за |
ора, Златном Рогу и Босфору, носићеш га у срцу до века, па баш да живиш, пошто си га видео, још |
њи езан..., навите га сад пред зору, да у зору изнова ради.</p> <p>— Фати, бебег’м (зеницо моја |
еш да питаш хафуз-бабу: је ли истина да у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови.</p> |
опет у земљу гледају, и помислили би да у одаји нема никога, да се не чу кашаљ...{S} Жене упрле |
је Фати по коси, и замислила се, као да у одаји никога нема; претура, ваљда, нешто крупно по гл |
и полако.{S} Гледа се у огледалу као да у одаји никога нема, ни мајке!{S} Гледа се у огледалу и |
ати, бебег’м (зеницо моја)!{S} Зашто да у зору изнова ради? пита мајка, љубећи је.</p> <p>Свесн |
, полако, а сам је подигао главу, гледа у небо, тражи звезду своје невесте, верујући да је њена |
руго до оно што јој је писано.{S} Гледа у ту бледу звезду, па јој се чини да је то њена звезда. |
ерје.</p> <p>„Ко ходи по земљи, а гледа у небо, па се сплете и падне — врло је смешно“.</p> <p> |
е одајама како никад досле.{S} Не гледа у слушкиње, а заповеда им, не заповеда, него наређује, |
седећи играју.{S} Бела робиња час гледа у хануме, час баци поглед на своју кјучук-хануму (младу |
а још се клати и држи груди, још гледа у исту шару ћилима; скадарском се паши узе трести брада |
илибар на чибуку из уста, па се загледа у пашу.</p> <p>— Што ме гледаш, мула?{S} Не зборим ли д |
ећ је Фати-султан пред јенђама; погледа у богато одело, кадивено, извезено златом, спремљено њо |
р!</p> <p>И она рече „шућур“ па погледа у небо.{S} Она му није више о сну говорила, но му исказ |
розница.{S} И силом поче устајати; седа у једном куту, навали се, па тако остаје дуго.{S} Мајка |
м диже снежну прашину и сноси је с брда у долине, гради сметове, камо би запали и ати а некмоли |
{S} Паша!{S} Глава вилајету!{S} Нећу ја у одаји; по одајама нека се бију жене.{S} Хајде на мегд |
говара.{S} Она вели да испрате Бал-беја у Цариград... „Какав Стамбол, женска главо?!{S} Зар мис |
лла’!{S} Алла’! севдах женски! од петка у вече до суботе ујутру!“ говоре Турци. „Јазук!“ узвику |
а на миндеру, лежала на шиљтету, лежала у својој девојачкој постељи; мењала место, час у мусафи |
.</p> <p>Док је Ахмед-хафузовица седела у Топлици Фати се мало повратила; повратише је у живот |
XI</head> <p>Ахмед-хафузовица је седела у Топлици по за дуго.{S} Залуд је кћер тешила, залуд јо |
а „сургун.“ На уживање му дато пет села у околини Ниша, и Прокупља, дивљега лепотана, где се по |
сад крај ње, јединице своје; заборавила у тешком јаду Алахово Писмо, па наружила лице: липти кр |
ве сам изгубила“!...{S} И ту је ударила у грчевито јецање. „Све сам изгубила!{S} То <hi>све</hi |
ли јој вити стас... „Мифтара је затекла у постељи само једна јутарња молитва, мене ће три“...{S |
ј жао.{S} Како би се она млада, одрасла у кафезу као кумрија светила.{S} Да није било муле, одв |
пријатељеву сину од муле селам, а мула у Топлицу, да каже Арнаутима е се са Шемси-пашом измири |
ли звекир: „То је улак... дошао ми мула у прокупачки сарај на договор.“ Данас, сутра, прексутра |
е свадбе, па толико зрна пасуља метнула у чпаг његових широких шалвара; и чим би устао ујутру, |
м око врата, с великим златним карикама у ушима, обучена као каква ханума; напуни мангал, изнес |
} Ат је осетио, Арнаути опазили да нема у мулину оку пламена што буктијаше кад је ишао Шемси-па |
о није, пашо, раја, ово су Арнаути: има у години макар један дан, кад се не боје ни падишаха.{S |
ио се; не сећа се шта мула рече, да има у години макар један дан, кад се Арнаути не боје ни пад |
м савешћу.</p> <p>Мула рече паши, е има у години дана макар један дан кад се Арнаути не боје ни |
ине урлајући, долазе топличким домовима у госте...{S} Украј пута мучи голо дрвеће, искићено иње |
ха! ха!{S} Бездушник!{S} И лаже и узима у уста Алаха и пејгамбера!{S} Јараби, како трпиш?!{S} К |
растурио његову „купу.“ Игра се с њима у вотњаку, под једним великим шам-дудом, у хладовини, к |
вре по чевре, јаглук по јаглук с тавана у сандуке, оне...“ не може да рече „Фати-султан-ханумин |
емила за „виђење“, и он га већ три дана у недрима носи, гледајући да им „виђење“ буде пре свадб |
котарица не мичу; а псима се носи храна у њихне кочине.{S} Сокацима, кривим и уским, много каља |
на на врх брега под Јастрепцем, увијена у бели покров, а она се залеђена суза отопила и низ обр |
рава, биље.</p> <p>И тако.{S} Повраћена у живот и мало разгаљена узела је дворити мулу, као оца |
, поразговара.{S} По некад му воде коња у коњушницу; а он се са сестром, много старијом од себе |
је израдила сестра његова.{S} Силај, па у силају јатаган и две мале пушке пећанке, са сребрним |
не би неко <pb n="81" /> преко зида па у њу, и кад се Бал-беј игра, да изиђе, да...{S} Не!{S} |
сина; трећа јој лила олово, па јој сипа у уста кап по кап воде где је олово било.</p> <p>Она јо |
се ископа рупа, да се тај кривац закопа у њу таман до појаса, и за четрдесет дана, који год мим |
дноћу и сањају: мања, где их мајка купа у хладној води; већа, где се отац на њих наљутио, па их |
само по имену, ааа?“ И загледа се стара у кћерину угашену зеницу.{S} Њој се зажарише увеле јаго |
бал се претворио у дућану Ахмеда туџара у кадуну са зумбул-очима...</p> <p>— Биће...{S} Свашта |
а, у живот после смрти.{S} И тврда вера у то развлачи јој усне на радостан осмех; биће тамо сре |
, да им не буде жао.{S} За Бајрам отера у град читаво стадо овнова, те подели по сиротињи, арна |
вори их, мало; усу јој Исмаилова сестра у уста неколико капи земзема, обриса их новим јаглуком. |
брашном облепљена да не улази хладноћа у одају; светлости мало, чиста ваздуха ни мало, мирис ј |
ста и јенђе лако прођу; ако из Лесковца у Ниш тако... све раја, кулук, од свију кулука најтежи, |
у понуде.{S} Пуни рафови понуда, баница у бакарним сановима, грожђе из туршије у земљаним здела |
.{S} И најпосле моли робињу да јој куца у саз и пева: о севдаху, о ашку, о Меџнуну и Лејли, дво |
А сутра-дан, још у свитање, стиже паша у Прокупље. „Вала боље смрт, него ова грдна срамота.{S} |
а буде окупише „леш“.</p> <p>— Има леша у Топлици, није друго.{S} Да <pb n="43" /> се Фати-султ |
а слушчета Циганчета, готово запретаног у пепелу крај ниског а широког огњишта, све је будно; и |
а њена.{S} Час-по, па стара упре поглед у кћер, увела лица, изгорелих усана, а обучену у свилен |
S} Хајде мени, кћери...{S} Да идемо обе у Стамбол; да молимо милостивога падишаха да се смилује |
рнаутке из фиса мула-Халимова, што живе у Прокупљу, а познавале су Фати-султан, плачу и уздишу: |
шареним шиљтетима поред миндерлука, све у оном положају у коме их је украо сан.</p> <p>Па и у д |
/p> <p>Тако говоре, и Турци и буле, све у двоје, шапатом, у Прокупљу, по Лесковцу, Нишу и Врањи |
људи и жене о овом говоре шапатом, све у двоје.</p> <p>— Ако је <hi>ово</hi> истина, како ће г |
г сараја.“ И ако се говори шапатом, све у двоје, ипак се рашчу, за час, по делом граду; а из гр |
а!</p> <p>— К’смет!</p> <p>Шапатом, све у двоје, али од уста до уста...{S} Мула дође у Прокупље |
т, тело и душу, и слободу туђу; ми овде у Топлици под Јастрепцем не.{S} А коњ, а во, а човек — |
нисам спавала..., и ти... чула сам где у поноћи изиђе...{S} Нисам могла спавати, мислила сам, |
> <p>Како је Фати-султан нестало, нигде у хафуз-Ахмедову комшилуку дахира, ни саза, ни зила, ни |
>Мула пристаде да се Фати-султан доведе у Прокупље, у његов конак: ту да јој „падну“ оба венчањ |
с пушком о рамену и хртом за собом, иде у лов на зечеве, и прођу сеоским путем но две-три Арнау |
ер ове просте, дивље „потпланинке“ виде у једној хануми четири, и за све четири су подједнако р |
колико месеца украде девојку, што отиде у сарај паши, што прими у аманет од своје кћери невесту |
ма, пред кулом, за овај договор, па оде у кулу; и наједанпут се диже силна граја, вика, дивљи у |
и ашиковању, па се опростише: паша оде у Лесковац, да однесе пријатељеву сину од муле селам, а |
ас, по делом граду; а из града глас оде у Топлицу.</p> <p>— Три заптије:{S} Хасан, Халид и Хусе |
анким гласом, сам говори; мало, па сиђе у башту, мисли да ће му тамо лакше бити, а оно горе: у |
писмо, и прочита га, пође на пут; дође у Лесковац, сину својега умрлога друга; Шемси-паша му < |
је, али од уста до уста...{S} Мула дође у Прокупље, сјаха пред сарај, нема заптија.{S} Из сарај |
у, увек, с кукумавкама.{S} Понекад дође у Лесковац, где му је девојка потурчена, па дању тумара |
авио Шемси-паша мула-Халима, да му дође у прокупачки сарај, говори под кулом Суљи старешина сеј |
га је поздравио Шемси-паша, да му дође у прокупачки сарај.{S} Силистер изврши пашину заповест. |
не може, не сме.{S} Најпосле, брзо, уђе у кућу, у одају где му кћи лежи мртва; и кад је виде, з |
а рухо и оружје брата јединца...{S} Уђе у одају, па кад је Фати-султан упита шта је, шта говоре |
ене зидове, у земљу да пропадне.{S} Уђе у своју одају, метну чивију, па се не појави до мрака, |
обали Златнога Рога, гледајући где уђе у велику морску лађу Ахмед-Хафуз, то јест човек који зн |
невесту својега сина.</p> <p>Трипут уђе у одају где је Фати-султан, и трипут из ње изиђе.{S} Гл |
ратњом, с каквом никада није ишао стиже у Прокупље.{S} Суља је видео пашу, и кола с пашиним хар |
рудима материним, да га те груди задрже у харему, кад зажели да изиђе, да оде међу другове...</ |
не капе с врхова витих минара.{S} Улазе у град, пуст, као да му је све куга поморила.{S} Нигде |
ају пред собним вратима обућу, па улазе у собу (необучене, незакићене, чак неочешљане) тихо, ћу |
ати-султан оставља онда кад треба да је у њему...; велика је, девојка.{S} Родитељи греше, деца |
кћерино чело, узме је за руку, гледа је у пуне туге очи, што се стакле од залеђених суза, у изг |
цветало воће...{S} А од пре три дана је у соби из баште, одакле кроз прозор види капиџик мулине |
..</p> <p>Ђурђев дан је сутра, а она је у постељи, свиленој.</p> <p>Лежала на миндеру, лежала н |
Али како ће оне баш све опазити, кад је у „светло лице“ никако не гледају, није ред, већ одгова |
ј њега место, свој хаџилук...{S} Сад је у постељи новој; све свила, све кадива, душек, јорган, |
и у глави цару поднео, а ево сад где је у глави повлачи, цепа, пали, и пушта пепео према ветру, |
црни глас: једна стара Арнаутка нађе је у одаји, камо је од страха пала, мртву.{S} Још исти дан |
асукане, жилаве руке испод леђа, узе је у наручје...{S} Из груди му се оте глас један, радостан |
ци Фати се мало повратила; повратише је у живот материна љубав и ваздух красне Топлице, испресе |
ила.{S} Да није било муле, одвели би је у харем пашин, обљубио би јој лице пашић, и онда...{S} |
ње... све да буде по оном реду, који је у својој глави одавно, кад се умирише Арнаути, писао и |
видела мулина кћи, не би знала да ли је у Фатину срцу туга или радост...{S} Последњи је поглед |
77" /> могла примити хануме, јер јој је у харему син.</p> <p>Затворила момка као девојку, па га |
еда, ни на кога овде не мисли: телом је у Прокупљу, душом у Лесковцу, крај сина, гледа га умним |
едамнаесту, а до пре три године ишао је у женски хамам, с мајком; до пре две године излазиле пр |
много доцније но други пут.{S} Пошао је у ноћ, летњу ноћ, лепу, обасјану месецем, намирисану ми |
кириџије, и да су од њих чули, како је у свитање <pb n="37" /> пројездио друмом на арапском ат |
ав мусаф напамет, и познаје све како је у нашем танком дину.{S} Дин нам је танак, танак, мрежа |
развесели.{S} Јежи му се кожа, и што је у души зидао за неколико сата, то Манов глас обори за ц |
ећи, говори, прича, не гледајући што је у кући Шемси-пашина противника; не слушајући шкргут зуб |
очети; сад краја и не види.{S} Тужбу је у глави написао и у глави цару поднео, а ево сад где је |
це.</p> <pb n="65" /> <p>И повраћају је у живот полако мисли: што ће моћи овде слободно и непре |
терији скројеној по стамболски, коју је у срећно доба Фати скројила.{S} Пуцала је из дуге пушке |
аил са себе бело платно...{S} У руху је у коме га је живога гледала...{S} Леп!{S} Даје јој бесу |
ана се затварао, а после пошао из одаје у одају, с ћошке на софу, у дугачкој антерији, готово к |
ушек, јорган по јорган из мусафир-одаје у сарачану, тамо...“ не изусти „камо се у годину дана ј |
ки на меком шиљтету, а месечина га бије у обријано теме, изазива му заједно с мирисом бошче дув |
а шта збори.</p> <p>— Зна.{S} Туга није у глави већ у срцу.</p> <p>— Не дамо мулине кадуне.</p> |
{S} Из Власине је, а никад од тада није у Власини, него тумара, завлачи се по шуми у дупље дрве |
и тада репом.</p> <p>— Змији жалац није у репу.{S} И после зар мислиш да су с овом осветом Арна |
у бакарним сановима, грожђе из туршије у земљаним зделама, и мушмуле, и јабуке на гранчицама, |
, и зари јој беле, оштре секутиће своје у смежурано грло, као вук овци.{S} Пошикља крв читавим |
е колико да пљуне небо.{S} Ама ко пљује у небо, томе пљувачка пада на лице.{S} Није ли?{S} Јеси |
ти је као оне, права мусломанка: верује у онај свет, бољи од овога, у живот после смрти.{S} И т |
Јер она је права мусломанка, па верује у судбину, у <hi>Алахово Писмо</hi> као у Алаха: не мож |
у високи Јастребац, у засејане брежуљке у које је Исмаил очи упирао; што ће бити близу пошумљен |
вратима, пеле су се на чардак, улазиле у те красне одаје и гледале чудо од лепоте, и од богаст |
су му уста ђул; видела да су се удариле у груди кад је за угао замакао, али она није ништа осет |
сет дана.{S} Одаје се бејаху претвориле у радионице: лествице, чекићи, гвоздени клинци разне ве |
јединица, лепа као руже што осташе саме у пустој башти његовој, Фати-Султан...{S} Од рода је су |
Цигани... него Турци и Арнаути...{S} Не у Стамбол...{S} Ох, мајчице!{S} Носите ме на брег под Ј |
е се прашта као да ће Вог зна куд, а не у Топлицу, оцу и мајци, старој...{S} И отац му стар; им |
с белим чаршавима преко бисага, увијене у јапунџа као људи; а дице им је умотано до самих очију |
стотину шара.{S} Најлепше су намештене у харему три одаје, једна с улице и две из баште, где п |
з ње; разабрала је шта је, те се грухне у груди и с дадијама говори шапатом.{S} Боји се буне, д |
, ни бардак воде“, шапћу оне три робиње у предсобљу ханумама.{S} Па ни слушкиње се још нису пре |
>— И после, мула, Шемси-паша се заклиње у Алахову љубав да није џелат; да ти није он сина...</p |
ћи њене усне црвене као род једне вишње у богатој воћем Топлици његовој, сети се једне приче св |
, а она чупа косу, гребе лице, грува се у груди и виче из свега грла:</p> <p>— <hi>Султан’м!{S} |
д.{S} Хафуз, што улажаше у бачву, да се у вину купа, трезан; плаче и грли кћер, одговара јој, т |
даји никога нема, ни мајке!{S} Гледа се у огледалу и <pb n="141" /> намешта Исмаилов бисер на г |
роз које крв струји полако.{S} Гледа се у огледалу као да у одаји никога нема, ни мајке!{S} Гле |
Јастребац, и брда и долине, и увија се у бези покров брег под Јастрепцем на чијем је врху гроб |
ти је легла; плакала, кукала, бусала се у прси, чупала косу, своје седе аврапе, па се уморила; |
но две-три Арнаутке на коњима, журе се у оближње село послом, или у госте.{S} Зима...</p> <p>С |
вори се главна капија широм, и унесе се у двориште тахтариван с Фати-султан-ханумом; а овај с њ |
је, како причају улазио у бачву, те се у вину купао.{S} Хода до ноћи, тад долази, и онако мока |
он се узе полако спремати.{S} Обуче се у „карпус-чоха“ чакшире и џамадан, у чепкенли-гуњ срмом |
зе језа каква никад није; заклела би се у гроб брата јединца, да се та тица злослутница продера |
сад, кад ниси пре мислио.{S} Затвори се у харем, као твоја жена.{S} Њу је затворио од младости |
Шемси-паша; прекрстио ноге, загледао се у једну дебелу књижурину, укоричену црном кожом, што уд |
, грејао се на његову сунцу, огледао се у његова два мора, Златном Рогу и Босфору, носићеш га у |
у сарачану, тамо...“ не изусти „камо се у годину дана једанпут улази.“ Досад заповедала преко д |
својим танким гласом, устајући, јер се у поздраву помену име Божје, и што нема поздрава, како |
ом, од Белога Мора ђемијом; носићемо те у Стамбол, па аде, па румелијска страна, и анадолска, н |
а се сутра-дан <pb n="24" /> рано врате у Прокупље, њему, а њих још нема!</p> <p>— Па?</p> <p>— |
овек.{S} Одавде ако ћу даље, срамота ће у воду да потоне, жалост ће на воду да искочи: сваки ће |
а бесвесно одговара:</p> <p>— Исмаил ће у зору овамо... на ату, на коме је онда отишао, у оном |
пушке, гледају јатагане.{S} Млади хоће у Прокупље, да убију Шемси-пашу.{S} Стари их стишавају, |
лми.</p> <pb n="112" /> <p>Они поседаше у једној великој одаји, и припалише им се чибуци, све м |
трах, за њен јад.{S} Хафуз, што улажаше у бачву, да се у вину купа, трезан; плаче и грли кћер, |
о:</p> <p>— Јок!{S} Нека не долазе паше у Топлицу, јер су Арнаути сад...{S} У сарај ћу ја...</p |
ана не иду улицама без пратње, похиташе у ово доба саме!!{S} Жене!...{S} Буле!!{S} Кад пусте ос |
промолили главу кроз врата, па стрчаше у авлију и избацише мале пушке, у знак весеља.</p> <p>А |
S} Да га крилати коњи, ветрови, пренеше у Арабистан, где, како су му причали, за недељу дана ро |
ој невесту!{S} Оне две и робиња ударише у вику, али доцкан: човека је с невестом нестало...{S} |
ени, тако целом чаршијом.{S} Кад зађоше у српску махалу, и мула бејаше далеко, отвори се једна |
уместо Фати-султан.</p> <p>После дођоше у конак Турци и Арнаути Прокупчани, и само Турци Лесков |
и над њиховом силом има сила.{S} Уђоше у Прокупље.</p> <p>Чује се топот; вриште атови, фрчу ко |
лашено јато врана, гачући.</p> <p>Уђоше у Прокупље и пођоше његовим уским сокацима; не истрчава |
им, газовима, оним што је било најлепше у великом Безистану цариградском, и што су везле три си |
материних усана <hi>Аллах-екбер</hi>, и у томе се зачу вриска ата Исмаилова.</p> <p>— Алла’! уз |
да, много каменица.{S} Топола висока, и у лето пуна лишћа, ама је само гледамо; јер зашто бисмо |
мотиш“, то је чула од оца, више пута, и у њој се мирној и доброј, милостивој према сваком, што |
јутро, поливена росом, или пред вече, и у вече, кад месец изиђе, пође небом ведрим, мирише, сва |
Богу се моли и дању и ноћу, на јави, и у сну шапће молитву; не испушта бројенице из руку...</p |
њега је, с њим дању, и ноћу, у кули, и у овој ливади, на месечини, кад силно мирише копитњак и |
.</p> <p>Па и у другој одаји спавају, и у трећој.{S} Кућа пространа с многим одајама, одаџицима |
S} То јутро је Фати била врло весела; и у лицу се мало повратила...{S} Пред кулом су Арнаути, н |
ара племена <hi>Војњака</hi>, виде га и у њега се заљуби.</p> <p>Шкодралија живи у Арнаутлуку, |
ају у коме их је украо сан.</p> <p>Па и у другој одаји спавају, и у трећој.{S} Кућа пространа с |
у саз, песме ваде и певају, па дођоше и у наш Лесковац, ама им даде сургун Шемси-паша.</p> <p>— |
видела, звездо, садберк-ђул у саксији и у хладовини?{S} Пустио жиле и почео <pb n="113" /> де в |
ра...{S} Прексутра се чу топот коњски и у капију, одједанпут, и звекир, и халка, и дланови.</p> |
не види.{S} Тужбу је у глави написао и у глави цару поднео, а ево сад где је у глави повлачи, |
ријатељ...{S} хоћу да му пратим писмо и у њему селам сад одмах.</p> <p>И отури чибук, а узе: ди |
, кћер хафузову.</p> <pb n="40" /> <p>И у хафуз-Ахмедовој кући тишина.{S} Истина, једне хануме |
лимуни и портокали, <pb n="17" /> не би у срцу и лицу оволико горео.{S} Да га послужише шербето |
њега се заљуби.</p> <p>Шкодралија живи у Арнаутлуку, и лети и зими, али му син долази у Прокуп |
њаше бубњи; писнуше зурне.</p> <p>И ови у предсобљу с мулине стране весели су; и таман да носе |
, небо се пролама; Арнаути се деру, сви у један глас:</p> <p>— Нећемо!{S} Не дамо!</p> <p>— Да |
елом ћечету, неки у фесу и пешкиру, сви у опанцима.{S} Стаде вриска пастушастих атова, бију зем |
> <pb n="117" /> <p>Наста тајац.{S} Сви у земљу гледају.{S} Сви се претворили у ухо.{S} Чисто н |
пред пашу, нешто да му каже.{S} Он седи у једној затвореној софи крај мангала, у антерији и ћул |
ред капијом Ахмед-хафузовом, па одјезди у Топлицу да исприча мули.{S} Кад мула чу, ништа не реч |
да се још смирила није, што Исмаил лежи у гробу неосвећен; и трипут јој је поручила, да ако га |
где је олово било.</p> <p>Она још лежи у незнани, а мула тражи пуномоћнике, сведоке, имама.{S} |
сабља, ту ће лепа реч.{S} А мула долази у сарај кад се год позове.{S} Зваће и свога пријатеља и |
тлуку, и лети и зими, али му син долази у Прокупље врло често; а кад пројезди махалама, кадуне |
ка поворка кола, с дивним коњима, улази у Прокупље, а хладна Топлица тужно шуми, те се много ме |
шава, ни дивљи узвици; мулина кћи улази у одају где је Фати-султан, излази из ње; разабрала је |
ма, у гуњевима, неки белом ћечету, неки у фесу и пешкиру, сви у опанцима.{S} Стаде вриска пасту |
о преко прага!{S} Шта су се разговарали у одаји, нико не зна; а кад се растајаху, мула рече ово |
има, журе се у оближње село послом, или у госте.{S} Зима...</p> <p>Сирота Фати-султан!{S} Дочек |
ти? или некуд даље, далеко од муле? или у Лесковац?...{S} К Лесковцу се окреће, душом полази... |
је, па Арнаути чују, било у по дана или у по ноћи, одмах се спремају за „кавгу“, пуне пушке, ош |
и у земљу гледају.{S} Сви се претворили у ухо.{S} Чисто не дишу.{S} Мртва тишина.</p> <p>Махмуд |
а Исмаила мислити; што ће живети у кули у којој је Исмаил живео; што ће се шетати по вотњаку по |
ојку, што отиде у сарај паши, што прими у аманет од своје кћери невесту својега сина.</p> <p>Тр |
ласини, него тумара, завлачи се по шуми у дупље дрвећа и виче, дању, у пролеће, с кукавицама, а |
а је мир! нема Арнаута по друмовима, ни у Прокупљу; мир...{S} Дахну душом паша, смишљајући, одм |
рва баца бакшиш чочецима, весели се, ни у кога не гледа, ни на кога овде не мисли: телом је у П |
био човек, Арнаутин један, кога она ни у сну није снила; уместо да су тражили њена комшију, ил |
није зажалио; ни с једним фисом није ни у малој задевици, а камо ли да је коме крви дужан.{S} Т |
Фати-султан.{S} Зима.{S} Сви су увијени у јапунџа.{S} Нестрпљиви.{S} А кад се појави мула на ат |
-султан, срећа!</p> <p>А она се промени у лицу и рече:</p> <p>— Исмаил-бег... ћути!</p> <p>— За |
а мазге држали су руке сејмени, обучени у празнично рухо; около их је било још, као да су посад |
то је промењен, сам га не познаје, чини у се да то неко други говори.{S} И узму га пити змије п |
пет је прекиде Арнаутка, и опет је лупи у врат песницом; а сирота Фати сад заплака и трипут, уп |
а је то велика грехота, па полете кћери у одају.</p> <p>Али камо јој кћери?...</p> <p>Још јој љ |
па си желео још већи да си.{S} Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи, и запао у б |
о паша дахну, па опет терет... „Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи и запао у бл |
шаха да се смилује, да ти се баба врати у Стамбол.{S} А!{S} Стамбол! <pb n="104" /> тамо су два |
<p>— Немој...{S} Вежи кесу, па је врати у недра...{S} Нећу за мојега сина крв паре да узмем, а |
>Мула се договори с пашама, па се врати у Топлицу, каза Арнаутима, пред кулом, за овај договор, |
стано на Исмаила мислити; што ће живети у кули у којој је Исмаил живео; што ће се шетати по вот |
ине врло крупан: још мало па ће ступити у осамнаесту.{S} Лице му лепо, мушко, сунцем преплануто |
гурена, не од старости, него од болести у крстима; сва се тресе а ипак кочоперна, смелих поглед |
{S} Ах! ако се удаје врањскога паше кћи у Лесковац, зими, кад је снега доста, кулучи раја, разг |
{S} Помиње јој привиђење.{S} Сваке ноћи у глухо доба, вели, види мајку; хода по кули, каже, као |
вече, кад се врати из града и хтеде ући у одају, родитељима, чу да му се родитељи полако разгов |
а заборави ноћашњи сан.{S} Па гледајући у њега поче, лепо, лепим наречјем цариградским:</p> <p> |
поче причу полако, тужно, не гледајући у пашу, него у шарен ћилим на поду.</p> <p>— Био један |
знало гледају у тахтариване, не знајући у коме је кадуна њихова муле.{S} Сад чаршија није проша |
да се не чу кашаљ...{S} Жене упрле очи у Фати-султан; знају да се одмах не одговара, срамота, |
на на груди Исмаилове сестре, упире очи у месец над Јастрепцем, што је обасјава, и кроз борове |
оје је Исмаил ходио; што ће упирати очи у високи Јастребац, у засејане брежуљке у које је Исмаи |
да докле му глава досеже, него упро очи у врх.{S} И ено га тамо одавно, и ако није устрчао, нег |
ата не помену; реч „Исмаил“ застаје јој у грлу.{S} Види да је Фати весела, да једва чека да пођ |
онда, у петак, јутро бејаше, дође к њој у одају једна стара беговица, Лесковчанка, погурена, не |
шће шушти и опет ветрић душе!{S} Славуј у лугу од јасмина удесио још лепше песму!{S} И гугутке |
е и на уму и на срцу онај увели пупољак у његовој Топлици, да не помисли:{S} Хајде!{S} Опростић |
иљаду лира уместо хиљаду гроша: и конак у Румелији, и један у Анадолији; и чифлук у Тракији, и |
а породица; пази га као отац.{S} Па чак у кули готово ништа више него у арнаутским кућама, да и |
не зна за мирно проведен дан, сат, увек у страху, да јој се муж не опије, да не виче, да не нап |
Румелији, и један у Анадолији; и чифлук у Тракији, и један у Македонији; и даје ти сву ергелу и |
/p> <p>— Или бал (мед), ако се може бал у џаку носити; а бал се претворио у дућану Ахмеда туџар |
p>— Јеси ли видела, звездо, садберк-ђул у саксији и у хладовини?{S} Пустио жиле и почео <pb n=" |
, мирис јела, с одела, дим дувана, угаљ у мангалу, дисање толико душа, туга, ниоткуд нада на <p |
ако се боји некаквога сна!{S} Кад пођем у град од страха дрхти; кад се вратим из града радује с |
рица!{S} Ситна, мршава, с очима утеклим у главу, збрчкана, много, не од старости, него од невољ |
афузова са свакојаким воћкама, обученим у густо ђурђевско лишће долази мирис: мирише јоргован, |
шом гледа, ту крај капиџика, с Исмаилом у души говори; гледа му очи, њој миле, слуша му глас, њ |
, ни Хусеина.{S} Послао их Шемси послом у Ниш у очи прошлога петка, и наредио им да се сутра-да |
се чу лупа.{S} Фати-султан удари дланом у врата; жене се зачудише, не знају шта ће, људи се при |
рака, док пашиница не узе лупати дланом у врата, заклињући га у њихова Бал-беја, да јој отвори. |
а као мушко; била је са Шемси-пашиницом у јенђебулство, и видела, то јест, вас дан и сву ноћ гл |
рекиде је мулима кћи и лупи је песницом у врат; а сирота Фати задрхта и уплашено изусти „амани. |
де не мисли: телом је у Прокупљу, душом у Лесковцу, крај сина, гледа га умним оком како се угађ |
а: свечано се дочекује најрадоснији дан у години, Ђурђев дан...{S} Шкрипе врата, лупају капиџиц |
је никад није видео; ради ње сваки дан у Прокупље долази, и ради ње свако јутро, сваке икиндиј |
писмо по тројици; страх га да се један у путу не разболи, те да писмо не однесе.{S} А скадарск |
Анадолији; и чифлук у Тракији, и један у Македонији; и даје ти сву ергелу из Мире; и даје ти с |
љаду гроша: и конак у Румелији, и један у Анадолији; и чифлук у Тракији, и један у Македонији; |
вориће се с мулом да доведе Фати-султан у Прокупље, у свој конак, па да јој падну она два венча |
наставише:</p> <p>— Сад је Фати-султан у мулиној кули.{S} Звао је њена оца јуче, да је види, и |
џија какав, занатлија, и похита, увијен у јапунџе, или с џаком на глави, у дућан; у вече се вра |
уд, на онај брег под Јастрепцем, увијен у бели покров, може бити? или некуд даље, далеко од мул |
вао у малом Лесковцу, него би везировао у великом Стамболу.</p> <pb n="25" /> <p>— Алла’!{S} Ал |
м, као и са самим Алахом: не би пашовао у малом Лесковцу, него би везировао у великом Стамболу. |
уо?{S} И зашто се уочи тога дана скидао у Ахмедовој авлији гар с тенџера?</p> <p>— Гар с тенџер |
, пашо!{S} Да сам жена, ја бих ти казао у одаји <hi>какву крв</hi>; ама сам човек, па не могу.{ |
кратко ошишане браде, танка гласа, као у жене; у чоханим, широким шалварама, у високој чалми.{ |
љескав га по танку а дугачку врату, као у лабуда, па се вину на њ.{S} Опколише га Арнаути, круп |
у судбину, у <hi>Алахово Писмо</hi> као у Алаха: не може је снаћи друго до оно што јој је писан |
м и крупним, што с маха на мах сине као у младића, не младића просвећена <pb n="49" /> ума, нег |
уку и ногу као у мушкарца, науснице као у младића, у антерији скројеној по стамболски, коју је |
ки и чести зуби, с ивицама и глеђом као у детета.{S} Очију је црних и крупних, смелих као у чов |
ра, и сања, али не више будна, него као у бунилу, у полусну...</p> <p>Јастребац јој није планин |
ици по ливади, после јасна, и много као у ноћ што се зове <hi>Кадр-Лејле</hi>, где је пуно свет |
пураста, млада, крупна, руку и ногу као у мушкарца, науснице као у младића, у антерији скројено |
Аман!{S} Висок као селвија, очи му као у шаина, веђе самур, уста стамболски дивит!{S} Кад узја |
е веселе тичице, сухих крила, песму као у пролеће.</p> <p>— Нема леша.{S} Са седмога су неба пл |
S} Очију је црних и крупних, смелих као у човека, чедних као у девојке.{S} Истина, и он је зади |
рупних, смелих као у човека, чедних као у девојке.{S} Истина, и он је задиркивао многу лепу Циг |
ловиш рибу у мутној води, па си извукао у мрежи змију; тражио си од ђавола челенку, он ти метну |
лбули поју, па си ишао жмурећи, и запао у блато; пошао си да ловиш рибу у мутној води, па си из |
улбули поју, па си ишао жмурећи и запао у блато.“ Сад се тих мулиних речи сети, и мисли: „Јесте |
о по плећима и грудима, час их затварао у једну сасвим мрачну сарачану, нарочито Замбак-робињу, |
старога дишћурка самур, па јој то метао у недра, вичући:{S} Сичан!{S} Сичан (миш! миш)!{S} Али |
ма научио.{S} Материн јединац, одрастао у харему, да је увек мајци пред очима.{S} Сад је ушао у |
ад је с планине, по грдном снегу, сишао у село.{S} Нене ми се није бојала никога до Бога и мула |
самим златним китама.{S} Кад би отишао у Прокупље, пројахао би, обично, кроз све турске сокаке |
хранитеља, кириџију, који бејаше пошао у Ниш с топличким јабукама.{S} Мула је Арнаутин, али да |
е увек мајци пред очима.{S} Сад је ушао у седамнаесту, а до пре три године ишао је у женски хам |
олако, тужно, не гледајући у пашу, него у шарен ћилим на поду.</p> <p>— Био један човек, ко зна |
S} Па чак у кули готово ништа више него у арнаутским кућама, да им не буде жао.{S} За Бајрам от |
е трезнио, који је, како причају улазио у бачву, те се у вину купао.{S} Хода до ноћи, тад долаз |
е бал у џаку носити; а бал се претворио у дућану Ахмеда туџара у кадуну са зумбул-очима...</p> |
покреће га поветарац; славуј је удесио у лугу од јасмина слатко-тужну песму...{S} Песма се чуј |
вај, вај!“ Све о хафуз-Ахмеду.{S} Ни ко у неком граду мање да седи, ни да се о њему више говори |
раја, то јест од паше, иде, одмах; тако у младости, тако сад.{S} У лов је полазио само на вуке. |
бро дошао!{S} Добро дошао!)</p> <p>Тако у очи Ђурђева дана, и сву ноћ; а сад, у ђурђевску зору: |
да гора одјекује, па Арнаути чују, било у по дана или у по ноћи, одмах се спремају за „кавгу“, |
и је мушко, младић, па би му тешко било у харему, да није са женама научио.{S} Материн јединац, |
аква је, по његову мњењу и памети, само у оних кадуна које се зову <hi>султан</hi>; узе је пола |
ава.</p> <pb n="21" /> <p>— Да пошаљемо у град Суљу, ја Саида, а, мула?</p> <p>— Још мало...{S} |
јер Исмаилово јој је лице било урезано у срце прво, те јој било као она светлост што јој допре |
ово...{S} Исмаилово рухо, стоји сложено у широм отвореним долапима; Исмаилово оружје, виси на ч |
а травом, да јој мирише дрвеће, обучено у лишће, и да јој мирише цветало воће...{S} А од пре тр |
> <p>Јуче је дошао мули пашин већил, по у годинама човек, обучен као о Бајраму.{S} Допратише га |
ице су.{S} Затутњи земља.{S} Лети блато у вис с копита атова и чилих коња, искићена чела и груд |
им потоцима, пуне бујнога зеленила, што у рано јутро, поливена росом, или пред вече, и у вече, |
још једним погледом, и то погледом што у исто време и мрзи и прети, па му окрете леђа, сиђе с |
р.{S} Мутне су му и подбуле очи; подбуо у лицу; обрве беле, дугачке, наднеле се над очи сасвим; |
досад, како му се чини, никад није чуо у својој махали; а сад, има недеља дана, сваку ноћ, баш |
а, и гледала старца са сажаљавањем, јер у њему је она, млада, чиста, неискусна, видела само уцв |
о су је тако лепо обукле, накитиле; јер у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови...{S |
куће.“ Гошће се враћају постиђене; јер у отмених је Турака обичај примити госта, и казати му а |
раде пашину снаху, разабра паша.{S} Јер у недељу ујутру рашчу се по Прокупљу, а до довече оде т |
ца удала, или за Исмаилом плаче.{S} Јер у кули, куд се код окрене, све Исмаилово...{S} Исмаилов |
ле, не из Ахмед-хафузова комшилука (јер у комшилуку је тужно), већ из далека, чује се дахире, и |
огу, и пуши.{S} Загледао се кроз прозор у голо дрвеће.{S} Хладан, зимни ветар љуља гране, голе. |
е по Прокупљу, а до довече оде тај глас у Лесковац, у Ниш, и Врању.{S} А сутра-дан, још у свита |
д њим земља...</p> <p>А онај велики пас у дишар-авлији чисто помахнита: лаје, трза се, прескочи |
мењала место, час у мусафир-одаји, час у диван-хане, како је загрејало пролетње, ђурђевско сун |
ј девојачкој постељи; мењала место, час у мусафир-одаји, час у диван-хане, како је загрејало пр |
а се песници, те увлачи, несвесно, врат у рамена, као корњача; али ипак продужава.</p> <p>— Ама |
есен некакав грдно дугачак џак, и однет у дућан Ахмеда-туџара, одакле се после караван кренуо?{ |
да пролети чула би се.</p> <p>Људи опет у земљу гледају, и помислили би да у одаји нема никога, |
пашина; те један старац, који је трипут у Цариград ишао, и тамо свако чудо видео, мишљаше, е је |
фер-беј је млад, видела сам га једанпут у Есма-кадуне...{S} Леп.{S} А, очи!{S} А, веђе!... а на |
</p> <p>— Зна.{S} Туга није у глави већ у срцу.</p> <p>— Не дамо мулине кадуне.</p> <p>— Јок!{S |
не дај Боже, нека лошотиња, тражи помоћ у мене...{S} А он је оном топличком вуку, медведу, и зе |
и запао у блато; пошао си да ловиш рибу у мутној води, па си извукао у мрежи змију; тражио си о |
алварама, чучи крај мангала и кува каву у жутој џезвици.{S} Из те џезвице таман филџан каве.{S} |
и секутићи, да крв заустави, меће главу у торбу и, још смелије, још дрскије, наставља:</p> <p>— |
онио лактове на колена а загњурио главу у руке, и по читав сат тако остао.{S} Смишљао је, тако, |
ш жању, неки слажу у крстине, неки деду у стогове, а неки већ вршу: пуста остадоше поља, празна |
рзо, погурени под разапетом чадром; иду у џамију на молитву.</p> <p>Једне куће по вас дан празн |
се наоружају сејмени, да што пре отиду у Топлицу, под Јастребац, да му доведу мула-Халима, то |
жена.</p> <p>Неки још жању, неки слажу у крстине, неки деду у стогове, а неки већ вршу: пуста |
; то буле, младе жене и девојке, певају у башти између леха, крај пупољале руже где је ћуп пун |
у хануме длановима, подврискују, падају у севдах; свекрва баца бакшиш чочецима, весели се, ни у |
ју уз кафезе, веселе, радознало гледају у тахтариване, не знајући у коме је кадуна њихова муле. |
а поред миндерлука, све у оном положају у коме их је украо сан.</p> <p>Па и у другој одаји спав |
ле махале, од јутра до мрака: остављају у предсобљу мокре чадре, фереџе, скидају пред собним вр |
идео?{S} Од града до града иду, ударају у саз, песме ваде и певају, па дођоше и у наш Лесковац, |
ед дућане, у чаршији.{S} Жене се бусају у прси и моле се Богу да се „на кавгу“ не <pb n="52" /> |
лепше снове.</p> <p>Кад се виле хватају у коло а дуси блуде земљом, на месечини, сања и мање бо |
атер, или бабу, или дадију, јер осећају у сну хладноћу и сањају: мања, где их мајка купа у хлад |
цу без родитеља и хранитеља, где грцају у плиткој Морави? да ли њих угледа онда кад очи исколач |
а се да је икад досад чуо Мане Кукувију у својој махали, а сад свако вече.</p> <p>Тишина, глуха |
оружани до зуба.{S} Кад год прате мулу у сарај, увек се обуку, наките коње.{S} И мула се онако |
идео, само га она гледа.{S} На глави му у место круне сахан, из кога се лије сребро и пада кроз |
ме мој отац, његов друг, на самрти њему у аманет оставио.{S} Кад сам млад био, често ми је писм |
<p>Сирота Фати-султан!{S} Дочекала зиму у Топлици без наде на срећне дане, и ко зна <pb n="91" |
једну у Прокупљу, једну у Дубову, једну у Житном Потоку, Исмаилову мајку овде).{S} Једну <pb n= |
је четири жене (једну у Прокупљу, једну у Дубову, једну у Житном Потоку, Исмаилову мајку овде). |
десет седмој имао је четири жене (једну у Прокупљу, једну у Дубову, једну у Житном Потоку, Исма |
увела лица, изгорелих усана, а обучену у свилену антерију, и накићену; па кад се она, нешто пр |
ди“.{S} Јер те што нису звате њену сину у сватове, она је пресудила, е нису ни њенога друштва д |
ејке, све које нису позвате пашину сину у сватове.{S} Остављајући обуће још пред кућним вратима |
хануминој: не пуше.{S} Чини им се да су у кући где је куга све поморила, па им је жао, тешко, и |
ди под Јастребац...{S} Исмаил ће на ату у ђурђевску зору...{S} Сефа ђелд’н!{S} Сефа ђелд’н! (До |
опрао се од блата; испраћа сина и снаху у Цариград, па му је лако...</p> <p>Паша је сам, сваку |
Алахово Писмо</hi> и казује да ће одмах у Прокупље, да јој испрати мајку.{S} Арнаутке гледају т |
S} Знаш ли шта је то беса?{S} Часна реч у Арнаута.{S} Знаш ли да је Арнаутину више једна беса, |
усеина.{S} Послао их Шемси послом у Ниш у очи прошлога петка, и наредио им да се сутра-дан <pb |
раби, како трпиш?!{S} Како му не пустиш у зиму врео камен на главу, да му размрскаш главу...{S} |
ац, у Ниш, и Врању.{S} А сутра-дан, још у свитање, стиже паша у Прокупље. „Вала боље смрт, него |
:id="SRP19070_C12"> <head>XII</head> <p>У Лесковцу, на десној обади Ветернице, диже се Шемси-па |
l:id="SRP19070_C15"> <head>XV</head> <p>У трошној кули мула-Халимовој, у великој, али ниској од |
ћи:</p> <p>— Мирсаде!{S} Минире!</p> <p>У собу улетеше оне две Арнаутке, дадије; сручише читав |
та, да му није брада бела, дуга.</p> <p>У једној великој а ниској одаји, са вратима на свод, са |
, не би им се прошло наште срца.</p> <p>У прокупачком сарају, Шемси-паша га на ногама дочека, ч |
невеста мора ћутати, стидети се.</p> <p>У <hi>конаку</hi>, одељењу за људе, нигде госта.{S} Ску |
</p> <p>И дан свршава као човек.</p> <p>У ливади, близу мулине куле, под великим бором једним, |
ла природа заспала дубоким сном.</p> <p>У тахтариванима и душеци и јоргани, да не осете хладноћ |
погнуте главе и спуштених очију.</p> <p>У овој кући, до пре неки дан веселој, сад брига, страх |
атиних ногу, кроз плач говорећи:</p> <p>У џенет ћеш, султанијо!{S} Голем си севап учинила!{S} Џ |
: „Шемси!{S} Срамоту за жалост!“</p> <p>У Топлици овако, а у Прокупљу сврши се Фати-султан-хану |
te> <l>Белу рубу обукла невеста,</l> <l>Убаво лане;</l> <l>Мор дугмета запучила она </l> <l>Чак |
у година, у Старој Србији, у Митровици, уби један млад Арнаутин младога ћатиба Хасан-беја, Цари |
Хасан-беја, Цариграђанина.{S} Зашто га уби нико не знаде; а сваки знаде да му млади ћатиб не б |
{S} Алла’!{S} Ко ли га четрдесетог дана уби, кад за тридесет девет нико не могаде.{S} И чиме ли |
</p> <p>Не прође много, па хафуз и овде уби човека, и даде крвнину пола Житорађа.{S} Мало, па о |
id="SRP19070_C9"> <head>IX</head> <p>Ко уби мулина сина, чу мула.{S} Ко украде пашину снаху, ра |
крвнину пола Житорађа.{S} Мало, па опет уби човека, те даде другу половину Житорађа.</p> <p>Ота |
ву уплакану, и тужну, не тужну него као убивену; глас јој бејаше промукао, и болан, болан, кад, |
јатагане.{S} Млади хоће у Прокупље, да убију Шемси-пашу.{S} Стари их стишавају, говоре; сви ст |
да се смеје.{S} Хтеде рећи да би некога убила из пушке, па се сети да је се и празне боји.{S} Б |
еданпут.{S} А једанпут <pb n="15" /> је убила из дугачке пушке медведа, кад је с планине, по гр |
џелат, заклиње се.{S} Сина су ти, мула, убиле харамије; он хоће...</p> <p>— Алла’!{S} Ху!{S} Ле |
у се кћи с мула-Халимовим сином; после, убили му зета; после, удаје му се кћи за Шемси-пашина с |
ете, него слага: „Шемси, проклет да је! убио Мифтар-агина сина...{S} Још није платио један дуг, |
Ахмед-хафуз, о њему па о њему.{S} Прво, убио је својега чифчију; после, опет тако; после, воли |
ће с Арнаутима на крај изићи?</p> <p>— Убио је мула-Халиму сина, па сад нека испашта.</p> <pb |
о да те отме сам падишах, ја бих и њега убио, бесу ти дајем.{S} Знаш ли шта је то беса?{S} Часн |
срце сестрино:{S} Исмаила је Шемси-паша убио.{S} Помиње јој привиђење.{S} Сваке ноћи у глухо до |
} Ти си чула да је...{S} Алах зна ко је убио мулина сина.{S} Душмани обедили пашу...{S} Паша, б |
ладих.{S} Сваки их жали; погађају ко је убио Исмаила.</p> <p>Данас се пронео глас да је убица Ш |
пуномоћника Алахова.{S} И пре неки дан убио човека, ни крива ни дужна, у лудилу које га спопад |
> мула-Халим, то јест, да му је сина он убио, срце јој за час стаде, свест је остави...{S} Кад |
о се Арнаути не свете.{S} Камо да си му убио сина, а да не направи оно што направи.{S} Ама кад |
е ни о чем више не говори, до о грозном убиству мулина сина, о несрећној љубави двоје младих.{S |
аила.</p> <p>Данас се пронео глас да је убица Шемси, паша лесковачки! „Ама зар баш сам паша?“ „ |
е и без сина.{S} Крв за крв!{S} Наћи ће убицу, па макар ишао, овако стар, на крај света.</p> </ |
} Кад се последњи пут побунише Арнаути, убише јој сина, њену милост и хранитеља, кириџију, који |
очека, чак пред вратима одаје с тахтом; уведе га у одају, посади га на тахт, на своје место.{S} |
тићи кад се стоји право, постићи ће се, увек, кад се макар мало превије грбина,“ тако мисли Шем |
до зуба.{S} Кад год прате мулу у сарај, увек се обуку, наките коње.{S} И мула се онако обукао, |
она не зна за мирно проведен дан, сат, увек у страху, да јој се муж не опије, да не виче, да н |
дању, у пролеће, с кукавицама, а ноћу, увек, с кукумавкама.{S} Понекад дође у Лесковац, где му |
/hi>.{S} А ево откуд се тога сетила.{S} Увек се играо с робињама, с црнкињом Ђултер, и Черкески |
д бунца, лепо их гледа, као на јави.{S} Увек, само о Исмаилу говори.{S} Његово јој је име на ус |
асмеја.{S} Да Бог да се, кузум, од сада увек смејала!{S} И хоћеш, иншала’! јер ево дошао је сат |
терин јединац, одрастао у харему, да је увек мајци пред очима.{S} Сад је ушао у седамнаесту, а |
ејрем-хануму до теткине ти куће, што је увек као ат без узде и улара, (жена која нема мужа) а ч |
ује му глас, бесу јој даје.{S} С њом ће увек, овде, у кули, врло великој, дивној као падишахов |
много пута стишавао побуњене Арнауте, и увек их брзо стишао; а Арнаути, ови други јаничари, што |
е)...{S} Благо мени!...{S} Навијате сат увек кад мујезин чита вечерњи езан..., навите га сад пр |
S} Час-по, па стара упре поглед у кћер, увела лица, изгорелих усана, а обучену у свилену антери |
рину угашену зеницу.{S} Њој се зажарише увеле јагодице; обори очи...{S} Мајка као да нешто стра |
да мула немаде и на уму и на срцу онај увели пупољак у његовој Топлици, да не помисли:{S} Хајд |
иле јој се очи, бистри горски кладенци, увело лице, свежа мајска ружа, и, каткад, чује се сух к |
ају на души ни трунке греха.{S} А овако увене, зацело, биљка кад јој украте сунце и росу...</p> |
се облачи Јастребац, и брда и долине, и увија се у бези покров брег под Јастрепцем на чијем је |
е дућанџија какав, занатлија, и похита, увијен у јапунџе, или с џаком на глави, у дућан; у вече |
е зна куд, на онај брег под Јастрепцем, увијен у бели покров, може бити? или некуд даље, далеко |
ахтаривана на врх брега под Јастрепцем, увијена у бели покров, а она се залеђена суза отопила и |
коњма, с белим чаршавима преко бисага, увијене у јапунџа као људи; а дице им је умотано до сам |
срећној Фати-султан.{S} Зима.{S} Сви су увијени у јапунџа.{S} Нестрпљиви.{S} А кад се појави му |
ука младе Арнаутке, нада се песници, те увлачи, несвесно, врат у рамена, као корњача; али ипак |
ком, што подиже очи к небу кад је когод увреди и узвикује <hi>Алла’!</hi> буди успавана, или, б |
крај сина, гледа га умним оком како се угађа, дотерује, очекује невесту, нестрпљив је; осећа г |
ном Ђултер и белом Замбак; а оне му све угађале, више него пре, зажмуриле су кад би год њихов „ |
мало, мирис јела, с одела, дим дувана, угаљ у мангалу, дисање толико душа, туга, ниоткуд нада |
ке седе около, пуше, мирише им одело на угаљ, а неко и на неопранштину; прозори сад затворени, |
дела да су се удариле у груди кад је за угао замакао, али она није ништа осетила, јер Исмаилово |
о звезда, трепте, и час-по па се покоја угаси; Исмаил је попустио коњу дизгине, пустио га да ид |
забуни, па нека изручила ибрик, да жар угаси, и то још тако стоји.)</p> <p>А хафуз-Ахмед још н |
што ватра с пламеном; после, пламен се угасио, ватра прегорела, остао жар под пепелом, па тиња |
ену, ааа?“ И загледа се стара у кћерину угашену зеницу.{S} Њој се зажарише увеле јагодице; обор |
стишава, прислони и она око на стакло, угледа, међу Арнаутима, оца.{S} Не чује се шта им говор |
е улице, и дошао пред сарај.</p> <p>Кад угледа мртва сина, испружена, у локвама усирене крви ис |
где грцају у плиткој Морави? да ли њих угледа онда кад очи исколачи, подиже ћулав с темена и у |
м отворене, кад се из Прокупља врати, и угледав искићене зидове, у земљу да пропадне.{S} Уђе у |
ј бејаше промукао, и болан, болан, кад, угледавши несуђену заову, узвикну: „Вај, ханум, све сам |
човек проговори звер.</p> <p>Сутра-дан угледаше Арнаути кроз своја до пре неки дан тучна поља, |
е они први <pb n="108" /> загрејаше јер угледаше тахтариване и пратњу, Арнауте; дошао им је кра |
чазима; па ту је и мангал пун распаљена угља, јер на пољу је хладно како скоро није.{S} Наваљен |
, ни мангал, ни скупља ону гомилу мокра угљевља. (Изврнуо се мангал оно вече, у оном <pb n="42" |
ај ње онај бакаран мангал, пун пепела и угљевља, уместо жара; још је око ње прибор за телејисањ |
а.{S} Нигде коња, ни вола, ни магарца с угљем...{S} Пролазе турске уске улице, опточене ниским |
у плавих, трепавица црних, науснице као угљеном направљене.{S} Леп, иста мајка.{S} Час је обуче |
за витице, час их штипао за образе, час угризао за руку, час ударио по плећима и грудима, час и |
пе, па се уморила; села ту, рашчупана и угрухана, па готово више није устала. „Ни филџан кахве |
Најпосле је научише две муфтије, да се уда за другога непуштена.{S} Живела с овим другим мало, |
> <p>— Не, то је нека ујдурма.{S} Да се удаве кад Морава има брода где га скоро није имала!</p> |
стеже Исмаилову сестру око врата, да је удави.</p> <p>— Фати!{S} Фати!</p> <p>А као одјек и на |
S} Да <pb n="43" /> се Фати-султан није удавила...{S} Аман, Јараби!</p> <p>Кад изиђе из дворишт |
их ни бити: прелазећи скелом Мораву... удавише се.</p> <p>— Не, то је нека ујдурма.{S} Да се у |
} Јазук! ...{S} Непуштена од мога сина, удаде...{S} Хиљаду пута јазук!...{S} Ама није.{S} То се |
вим сином; после, убили му зета; после, удаје му се кћи за Шемси-пашина сина, и најпосле: „Не у |
м њихова чифлук-сахибије.{S} Ах! ако се удаје врањскога паше кћи у Лесковац, зими, кад је снега |
а нема мужа) а чини севап, спремајући и удајући сироте девојке?...{S} Она беше удата, а не живи |
плаче за пашићем, или што се за старца удала, или за Исмаилом плаче.{S} Јер у кули, куд се код |
е од старости, него од невоље: (како се удала она не зна за мирно проведен дан, сат, увек у стр |
мајку често разговори, и развесели.{S} Удаљена од свога завичаја, Фати-султан и овде нађе друг |
ена.{S} Ама Шемси-паша то неће: неће да удара намет на сиротињу.{S} Турски репови крв учинили; |
еше пет година: заинатио се онај, па не удара печат за њено пуштање.{S} Најпосле је научише две |
, разума ни трунке, осећања „без узде и удара“; умукне човек проговори звер.</p> <p>Сутра-дан у |
у књижурину, укоричену црном кожом, што удара на мемлу, па као да не чује е се врата отворише, |
р ниси видео?{S} Од града до града иду, ударају у саз, песме ваде и певају, па дођоше и у наш Л |
друге две натакле на прсте филџане, па ударају као зиловима, чочечки, певају, и онако седећи и |
ако су се нашли на улици, брзо улазе и ударају чивију.{S} Сокаци празни, капије, високе, окова |
иде Шемси-паши, крвнику, псују, прете и ударају коње стрменом сваки час; а кад дођу близу какво |
жа, кад није могло камење?“ „Камењем ме ударали знанци и непознати; ружом... <hi>пријатељ</hi>“ |
пи, нишанџија као Алах: у нокту (тачку) удари...{S} Јеси ли чула да се од петогодишњег мушкарца |
нико не могаде.{S} И чиме ли га, Алла’ удари, кад је рана оволика?“ Пролазе људи и мисле; а ет |
а је готова, али још не устаје, хоће да удари још један <hi>ђелин-пули</hi> међу њене извијене, |
и блато на чело прилепи, катран на лице удари; Исмаилу турбе подиже.{S} Аман, султанијо!{S} Ашк |
, стаде јој се грчити и кривити лице, и удари јој пена на уста...</p> </div> <pb n="62" /> <div |
гоше се, јер се чу лупа.{S} Фати-султан удари дланом у врата; жене се зачудише, не знају шта ће |
шлога лета, тако је сад опорави оно што удари Шемси-паши катран на лице и подиже Исмаилу турбе. |
ханум, све сам изгубила“!...{S} И ту је ударила у грчевито јецање. „Све сам изгубила!{S} То <hi |
: данас му је прилепила блато на чело и ударила катран на лице Исмаилова невеста...{S} Кажи му |
мбул, е су му уста ђул; видела да су се удариле у груди кад је за угао замакао, али она није ни |
Није, пријатељу.{S} Нисам мислио да те ударим ни каменом ни ружом; само сам хтео да ти кажем а |
у <hi>Јарац и Вук</hi>...{S} Кад је оно ударио рогом јарац вука, опростио му вук, али нису вучи |
пао за образе, час угризао за руку, час ударио по плећима и грудима, час их затварао у једну са |
те не пробада?</p> <p>— Прободе ме нож; ударише ме куршуми.{S} Алла’!{S} Алла’!{S} Рана!...</p> |
однеше јој невесту!{S} Оне две и робиња ударише у вику, али доцкан: човека је с невестом нестал |
астаде и пита: „Је ли, Вога ти, чиме те ударише <pb n="128" /> толико?“ Он одговори: „Ружом“. „ |
узе трести брада, као мало час мули, и ударише му сузе на очи.{S} Поче се клатити као мула, ос |
удајући сироте девојке?...{S} Она беше удата, а не живи с мужем, те га остави.{S} Млада, а без |
ама, па стане пред капијом своје сестре удате овде, до куће Ахмед-хафузове: ту му приђе сестрин |
ерделије; данас кроз капиџик: сестра му удесила састанак.{S} Фати-султан, чучећи на зеленој тра |
етрић душе!{S} Славуј у лугу од јасмина удесио још лепше песму!{S} И гугутке се избудиле, гугуч |
султан, покреће га поветарац; славуј је удесио у лугу од јасмина слатко-тужну песму...{S} Песма |
звезде не трепте као мало час; ветар је удесио жалосну песму.{S} Умукло је блејање оваца, и мук |
затрепта по трави и цвећу крупна роса; удесише веселе тичице, сухих крила, песму као у пролеће |
а његов дах, топли, на лицу, на уснама, удише га као зумбулов мирис, пије га као ђулов сок, опи |
измаче се, стаде, с прекрштеним рукама, удно собе, па узе изгледати ханум-ефендију.</p> <p>И на |
сун!</p> <p>А оне две дадије, што досад удно собе стајаху, очекујући свршетак, прућише се код Ф |
ило а он зарида, изиђе из одаје; побеже удно вотњака, изговори стењући: „Алла’!{S} Страшна ли ј |
једне, старе, врло велике, са житницом удно непрегледног дворишта, с кошевима за кукуруз, с ве |
се јувка цепа, девојкама ибришим мрси, удовицама памет померава...</p> <p>Ха-ха-ха! насмејаше |
ха!{S} Дервиш Баба!</l> <l>Љуби младу, удри стару кадуну!</l> </quote> <p>....{S} С маха на ма |
ра, не може, не сме.{S} Најпосле, брзо, уђе у кућу, у одају где му кћи лежи мртва; и кад је вид |
дела рухо и оружје брата јединца...{S} Уђе у одају, па кад је Фати-султан упита шта је, шта го |
краја да почне.{S} Пљесну длановима.{S} Уђе његов силистер полако, и мало погнут.{S} Он заповед |
скићене зидове, у земљу да пропадне.{S} Уђе у своју одају, метну чивију, па се не појави до мра |
и на обали Златнога Рога, гледајући где уђе у велику морску лађу Ахмед-Хафуз, то јест човек кој |
ери невесту својега сина.</p> <p>Трипут уђе у одају где је Фати-султан, и трипут из ње изиђе.{S |
ше јој на лице бели јашмак, па изиђоше; уђоше људи:{S} Фатин пуномоћник, сведоци, имам; опколиш |
иде да и над њиховом силом има сила.{S} Уђоше у Прокупље.</p> <p>Чује се топот; вриште атови, ф |
е преплашено јато врана, гачући.</p> <p>Уђоше у Прокупље и пођоше његовим уским сокацима; не ис |
конака врт са шадрваном између леха, за уживање и прање пред молитву, и велики вотњак са свакој |
е Ахмед-хафузу досуђено за „сургун.“ На уживање му дато пет села у околини Ниша, и Прокупља, ди |
p> <p>Имам ућута, помаче се, одахнув, а уз врата, одшкринута, приђе Махмуд-беј, с великом белом |
тим украшавало ове три одаје десет жена уз припомоћ слушкиња десет дана.{S} Одаје се бејаху пре |
д виделе, како скочи с коња, кад устрча уз сарајске степенице, рекле би: преварила си се, стара |
ивље узвике и пуцање пушака, те прилазе уз капије, дршћу, гребу и тужно циче...</p> <p>Кроз арн |
х когод преводи...{S} Слуша, прибила се уз прозор са хартијом, крај мајке, прислонила око на па |
репташе везени тозлуци...{S} Прибила се уз кафез, сама је, слухти, дршће... зажариле му се руме |
руку...{S} Дечица се грче, прибијају се уз матер, или бабу, или дадију, јер осећају у сну хладн |
иво похита да гледа.{S} Жене се прибише уз кафезе и пробушене ограде; људи, који бејаху код кућ |
удише, не знају шта ће, људи се прибише уз врата.{S} Чу се кашаљ, а потом говор, тако тих, а из |
вати под другу мишку.</p> <p>Све су три уз врата.</p> <p>— Не дршћи, звездо.{S} Све по срцу...< |
сколачи, подиже ћулав с темена и устрчи уз степенице као махнит?...</p> <p>Тако првих недеља: а |
халу нигде капка; Арнаутке се прибијају уз кафезе, веселе, радознало гледају у тахтариване, не |
ма, кадуне се, и жене и девојке, гурају уз <hi>кафезе</hi>, решетке на прозорима, па се диве мл |
е истрче пред дућане, кадуне се прибију уз кафезе да — сејире!...{S} Резил!...{S} Грдан мој рез |
p>— Ево га, одговори Мурад-беј, и гурну уз врата једнога дежмекастог старца.</p> <p>Она поче, и |
овори, нити заплака, ни уздахну.</p> <p>Уз прозоре, без ћерчива и капка, кроз које улази мирис |
т, мајка га набави, даде га кћери; али, узалуд: одсеченој глави лека нема.{S} Испрва у постељи |
не...</p> <p>Не могаде више, јер се са узбуђења и и силнога напрезања закашља: и метнувши на у |
, уличке, обузима страх слушајући дивље узвике и пуцање пушака, те прилазе уз капије, дршћу, гр |
, кад видеше ражљућена мулу.{S} Арнаути узвикиваху, с времена на време:{S} Алда’!{S} Алла’!</p> |
, пуномоћник Алахов.{S} Шућур!{S} Овако узвикиваху једнога петка неколике цариградске хануме, ч |
у вриска ата Исмаилова.</p> <p>— Алла’! узвикну стара Арнаутка, и скочи, покуша, онако стара, д |
е кадуне...{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Аман! узвикну паша престрављено.</p> <p>— Тако, пашо.{S} Каду |
та Фати сад заплака и трипут, уплашено, узвикну аман.</p> <p>Мулина кћи ражљућена лавица; Леско |
, болан, кад, угледавши несуђену заову, узвикну: „Вај, ханум, све сам изгубила“!...{S} И ту је |
ан да пљесне длановима за сејмене, мула узвикну!</p> <p>— Јазук!{S} Јазук!{S} Човек!{S} Паша!{S |
зли-Стамболком.{S} Мало поћуташе, па он узвикну:</p> <p>— Аман! зар нам је оваква прва забава!{ |
n="79" /> чула је да су њене другарице узвикнуле е су му очи зумбул, е су му уста ђул; видела |
рпљиви.{S} А кад се појави мула на ату, узвикнуше „машала“!{S} Мало, па се отвори капија, и пој |
у силу и турску обест. „Луда!{S} Луда!“ узвикнуше неки, колико толико Божји људи, и обиђоше је; |
подиже очи к небу кад је когод увреди и узвикује <hi>Алла’!</hi> буди успавана, или, боље, ника |
суботе ујутру!“ говоре Турци. „Јазук!“ узвикују буле.{S} А она, лепа Фати-султан-ханума мирна; |
данпут се диже силна граја, вика, дивљи узвици, небо се пролама; Арнаути се деру, сви у један г |
(Господи)! шта би, Боже!“ чују се дивљи узвици. „Аман, ага! <pb n="36" /> Аман, моја деца!“ У ч |
..</p> <p>Граја се не стишава, ни дивљи узвици; мулина кћи улази у одају где је Фати-султан, из |
срце расплака, јер му се учини да су то уздаси мртве мајке Исмаилове.</p> <p>О богатим даровима |
скусна, видела само уцвељена оца, и кад уздахне, и кад јој коју нежну каже, и кад је руком омил |
изгореле усне; а кад чује кашаљ, дубоко уздахне, крадом, и крије сузе, окрећући главу од своје |
ити ромори, ни говори, нити заплака, ни уздахну.</p> <p>Уз прозоре, без ћерчива и капка, кроз к |
теткине ти куће, што је увек као ат без узде и улара, (жена која нема мужа) а чини севап, спрем |
ражљути, разума ни трунке, осећања „без узде и удара“; умукне човек проговори звер.</p> <p>Сутр |
" /> пошумљена брега пред Јастрепцем, и уздисала је, и ронила је сузе низ бледе образе...</p> < |
с обичаја се не плаче, с обичаја се не уздише; а ево где комшилук, где хануме, где чак и Арнау |
спремљено њој за <hi>телејисање</hi>, и уздише: чини јој се да то није њено свадбено одело, но |
љу, а познавале су Фати-султан, плачу и уздишу: цело Прокупље жали несрећну девојку, кћер хафуз |
емси-паши мило, цикнуо би од радости, а уздржава се, крије радост, да је мула не опази, да се н |
грло...{S} Пољубио би и уста, а још се уздржава, као Мифтар...{S} Узе руку, белу, меку као пап |
кћи врх земље; јер кад буде под земљом, уздржаваће се од суза, молитвом, да кћер сузама својим, |
е јој засукане, жилаве руке испод леђа, узе је у наручје...{S} Из груди му се оте глас један, р |
ништа више не пита.{S} А кад се прибра, узе да зове војне старешине, да им заповеда да дигну во |
p>Једно јутро, пашиница устаде, уми се, узе абдест, отклања јутарњу молитву, па изиђе пред пашу |
аутина.{S} Један му од њих, најстарији, узе нешто живо казивати, а он испрва ништа не разуме, к |
их кадуна које се зову <hi>султан</hi>; узе је полако, пажљиво, <pb n="19" /> како би узео лепт |
та, а још се уздржава, као Мифтар...{S} Узе руку, белу, меку као паперје, каква је, по његову м |
елам сад одмах.</p> <p>И отури чибук, а узе: дивит, перо и хартију...{S} Прво зажмуре, па поче |
"14" /> лице, и очи, и косу, па их тада узе љубити говорећи:</p> <p>— Фати-султан, срећа!</p> < |
а је чак и од слушкиња.{S} Јер што мула узе, не врати.{S} А и како да врати кад је ту венчање!{ |
ана хануму, и однесе је на кулу, па она узе слабим гласом нарицати, кћер јој опет снађе она бол |
де, с прекрштеним рукама, удно собе, па узе изгледати ханум-ефендију.</p> <p>И на одаји где је |
ћеш мајци, иншалла’!...</p> <p>Мајка је узе љубити, да сакрије сузе, јер ако њу још надом завар |
з нос, жмурећи, клатећи главу.{S} После узе говорити.{S} Каже Фати-султан-хануми, да је до овог |
се не појави до мрака, док пашиница не узе лупати дланом у врата, заклињући га у њихова Бал-бе |
ла телала да му сазове Арнауте; а он се узе полако спремати.{S} Обуче се у „карпус-чоха“ чакшир |
х, и узе да јечи, да стење; брада му се узе трести, много: кишом му грунуше сузе...</p> <p>— Шт |
тра.</p> <p>Мајка се заљуља још више, и узе мрмљати молитву.{S} У ниској готово празној соби ја |
жртву) црнога овна“.{S} Тако помисли, и узе молити Бога.{S} И чини му се да га умоли, кад му ма |
па се он стропошта крај своје кћери, и узе је грлити и плакати, видеше да јој се свест поврати |
го рашири руке на груди, притисну их, и узе да јечи, да стење; брада му се узе трести, много: к |
иде мула-Халиму.{S} Он може да...{S} И узе му нешто шаптати; шапће дуго.</p> <p>— Ашколсун!{S} |
у исту шару ћилима; скадарском се паши узе трести брада, као мало час мули, и ударише му сузе |
.{S} Повраћена у живот и мало разгаљена узела је дворити мулу, као оца, или онако стара човека; |
, гугучу!{S} Све тице „дестур“ (допуст) узеле, певају!...{S} Из далека, из једне баштованџинице |
драгих, што се толико волели, па се не узели: умрли обоје уочи ђердека...{S} О, како су лепе т |
уговао, стидео се, и, најпосле, шта ће, узео се играти ораха с црном Ђултер и белом Замбак; а о |
полако, пажљиво, <pb n="19" /> како би узео лептирова крила, па је метну на свој образ.{S} Как |
Да хоћу паре за крв свога сина, ја бих узео онолико колико се узима: хиљаду гроша, ни аспре ви |
<p>За крв сина поглавара војњачког није узета крвнина, те је освећена крвљу, и то после пола ст |
, жалост ће на воду да искочи: сваки ће узети да жали Шемси-пашу.</p> <p>— Тако, тако, пријатељ |
пуномоћник, сведоци, имам; опколише је; узеше пуномоћје од ње, па изиђоше...{S} Венчаше је с му |
андук...{S} А кад се спусти ноћ, хануме узеше да се веселе; свирка и песма разлеже се; мирише в |
ad>XVII</head> <p>Фати-султан-хануму не узеше на испит, него је оставише да се одмори и да мисл |
завлада <pb n="97" /> неописан страх, и узеше се спуштати ћепенци, где је год турски дућан, или |
} Стари их стишавају, говоре; сви стари узеше говорити е је мула дао бесу, па би му они залепил |
е уши, руке до лаката, ноге до колена — узима абдест, мрмља молитву, спрема се за клањање: а не |
ога сина, ја бих узео онолико колико се узима: хиљаду гроша, ни аспре више.{S} Ја нисам трговац |
} Ха! ха! ха!{S} Бездушник!{S} И лаже и узима у уста Алаха и пејгамбера!{S} Јараби, како трпиш? |
не знају чија је која.{S} Своју фереџу узима, а не познаје је; бошчицу држи, а тражи је!{S} Не |
ките коње.{S} И мула се онако обукао, и узјахао својега вранца, пастушаста ата; али пре него шт |
ђе самур, уста стамболски дивит!{S} Кад узјаше ата па прође прокупачким сокацима, женама вечера |
и час-по па метне руку на кћерино чело, узме је за руку, гледа је у пуне туге очи, што се стакл |
а...{S} Нећу за мојега сина крв паре да узмем, а хоћу Шемси-пашу да оставим.{S} Јербо, добро зб |
да, округло подшишана, затрепери кад се узму грчити танке, изгореле усне.{S} За толиким животим |
чини у се да то неко други говори.{S} И узму га пити змије присојкиње, мула-Халимове речи:{S} Т |
-Ахмедовицу, а ниједна се не усуђује да узнемири тужно-свечану тишину, да се обрне макар с једн |
ад чак и весео, да не бива нешто што га узнемирује: на пример, ако пукне даска на тавану, или и |
егове <pb n="115" /> памети: годинама и узрастом дете, памећу човек — морале се крити.</p> <p>И |
у ни док му је род зелен, а камо ли кад узри...{S} Много рода, много каменица.{S} Топола висока |
ко су му причали, за недељу дана роде и узру лимуни и портокали, <pb n="17" /> не би у срцу и л |
од соја; стриц му је био велики везир, ујак садразам, оба деда паше, рођаци бејелербејови...{S |
:lang="tr-Cyrl">Саба олду, ђунеш догду, ујанмаз!</foreign> </note> <note xml:id="SRP19070_N2">С |
виђало му се тело Исмаилово; од ветрова ујања причуло му се, час-по, јечање његова сина.{S} Зас |
... удавише се.</p> <p>— Не, то је нека ујдурма.{S} Да се удаве кад Морава има брода где га ско |
евдах женски! од петка у вече до суботе ујутру!“ говоре Турци. „Јазук!“ узвикују буле.{S} А она |
ао она светлост што јој допре до зенице ујутру, кад се пробуди и очи отвори.</p> <p>Затворила г |
његових широких шалвара; и чим би устао ујутру, а она: — Избаци једно, Бал-беј.{S} Тако данас, |
ну снаху, разабра паша.{S} Јер у недељу ујутру рашчу се по Прокупљу, а до довече оде тај глас у |
много, како Турчин може да буде када се укаже потреба; а нишки паша, и ако млађи од овога, у св |
ица, испод које се, при сваком осмејку, указују равни пошироки и чести зуби, с ивицама и глеђом |
ило пут, заједно с малским ђубретом.{S} Уклонила честу да не би неко <pb n="81" /> преко зида п |
, загледао се у једну дебелу књижурину, укоричену црном кожом, што удара на мемлу, па као да не |
Украде мула-Халим Фати-султан.</p> <p>— Украде арнаутски мула турскога хафуза кћер!</p> <p>— Ро |
три ноћи за живом Фати-султан.</p> <p>— Украде мула-Халим Фати-султан.</p> <p>— Украде арнаутск |
то онај старац што пре неколико месеца украде девојку, што отиде у сарај паши, што прими у ама |
-Ахмед оде, а не рече мули:{S} Зашто ми украде кћер?{S} И не потражи је од муле, — не смеде, да |
.</p> <p>— Јазук!</p> <p>— И баш је сам украде.{S} Кроз пенџер па на ата...{S} Кириџије су њега |
> <p>Ко уби мулина сина, чу мула.{S} Ко украде пашину снаху, разабра паша.{S} Јер у недељу ујут |
P19070_C7"> <head>VII</head> <p>Како је украдена Фати-султан, киша непрестано пада, а мусломанк |
име своје јединице, ниједна не мисли на украдену невесту: пашиница жали свога сина; јенђе помињ |
и за Шемси-пашина сина, и најпосле: „Не украдоше Ахмед-хафузу ата из ахара, ни из авлије загара |
ни из авлије загара, него чедо, кћер му украдоше.{S} Вај, чуда!{S} Вај, вај, вај!“ Све о хафуз- |
долазе топличким домовима у госте...{S} Украј пута мучи голо дрвеће, искићено ињем; и последњи |
вно, кад је био млад, момче за женидбу, украли и потурчили девојку, с којом се три године волео |
којом се три године волео.{S} Кад му је украли, разболео се, а кад му она поручила да није чове |
ком омилује...</p> <p>И праштала му.{S} Украо ју је, али не да осрамоти њу, не њене родитеље, н |
ула признао је и да је хајдук, да ми је украо снаху.{S} За мулима сина нема сведока: за моју сн |
рлука, све у оном положају у коме их је украо сан.</p> <p>Па и у другој одаји спавају, и у трећ |
Рођаку цара дарова!</p> <p>— Није, није украо ни хафузову кћер, ни рођаку цара царева, већ паши |
сетише се шта је, то јест да им је неко украо невесту.{S} Вриска жена и писка деце разлеже се; |
ио мули, и што му набедио оца, и што му украо невесту, што се венчао с њом.{S} Али како да се с |
Ама, море, је ли истина да си ми ти <hi>украо</hi> снаху?</p> <p>— Ко је <hi>море</hi>?! цикну |
ини на једнога кириџију, што им је хтео украсти са ливаде козу музару, коју је она врло волела. |
S} А овако увене, зацело, биљка кад јој украте сунце и росу...</p> <p>Фати-султан лежи мртва, л |
је дарова и спреме види се, што је тим украшавало ове три одаје десет жена уз припомоћ слушкињ |
има, затворене чивијом, а негде, где су укућани плашљивији, и мандалом: и позатварани су свуд к |
ући Ахмед-хафузовој.{S} На задњу капију улажаху стари Арнаути и сјахиваху с коња пред коњушницо |
за њен страх, за њен јад.{S} Хафуз, што улажаше у бачву, да се у вину купа, трезан; плаче и грл |
е оловне капе с врхова витих минара.{S} Улазе у град, пуст, као да му је све куга поморила.{S} |
, скидају пред собним вратима обућу, па улазе у собу (необучене, незакићене, чак неочешљане) ти |
дају, но ако су се нашли на улици, брзо улазе и ударају чивију.{S} Сокаци празни, капије, висок |
дугачка поворка кола, с дивним коњима, улази у Прокупље, а хладна Топлица тужно шуми, те се мн |
прозоре, без ћерчива и капка, кроз које улази мирис једне велике илијњаче, пуне рода, и илијинс |
уче; иде око куће, дође пред кућу, а не улази унутра, не може, не сме.{S} Најпосле, брзо, уђе у |
артија, ћерчива брашном облепљена да не улази хладноћа у одају; светлости мало, чиста ваздуха н |
не стишава, ни дивљи узвици; мулина кћи улази у одају где је Фати-султан, излази из ње; разабра |
изусти „камо се у годину дана једанпут улази.“ Досад заповедала преко дебелоуснате црне робиње |
д кућним вратима, пеле су се на чардак, улазиле у те красне одаје и гледале чудо од лепоте, и о |
се није трезнио, који је, како причају улазио у бачву, те се у вину купао.{S} Хода до ноћи, та |
Чим халка на капији, или звекир: „То је улак... дошао ми мула у прокупачки сарај на договор.“ Д |
а.{S} Кријући ово од Турака, послаше им улака, да склопе барјак... повукоше се, и одмах почеше |
ти куће, што је увек као ат без узде и улара, (жена која нема мужа) а чини севап, спремајући и |
<p>— Мирсаде!{S} Минире!</p> <p>У собу улетеше оне две Арнаутке, дадије; сручише читав ибрик в |
„ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“</p> <p>Чика-Љубина улица, 8.</p> <p>1907</p> </div> <pb n="4" /> <pb n="5" |
руге, оне што ни усред бела дана не иду улицама без пратње, похиташе у ово доба саме!!{S} Жене! |
; на тим прозорима нема кафеза, нису са улице...{S} Фати-султан лежи наузнак са затвореним очим |
гарца с угљем...{S} Пролазе турске уске улице, опточене ниским кућама, високим чардацима и огра |
, и ишао даље; у зору прошао прокупачке улице, и дошао пред сарај.</p> <p>Кад угледа мртва сина |
умиш</hi>.{S} У трећој мусафир одаји, с улице, чивилук велики, заузео цео један зид: педесет „к |
у намештене у харему три одаје, једна с улице и две из баште, где пашиница госте прима, што се |
м, спремљен за <hi>Мартифал</hi>.{S} На улици салебџије, <pb n="148" /> симиџије, вичу; њачу ма |
ди да их гледају, но ако су се нашли на улици, брзо улазе и ударају чивију.{S} Сокаци празни, к |
све се пребацило преко високе ограде на улицу, те закрчило пут, заједно с малским ђубретом.{S} |
, ма и мртви били.{S} Једне појурише на улицу развијене! друге, оне што ни усред бела дана не и |
ак до капка...; и псе, шугаве и губаве, уличке, обузима страх слушајући дивље узвике и пуцање п |
ћа, не младића просвећена <pb n="49" /> ума, него дивљака; па она његова гласина нарочито кад ј |
чује.{S} Фати, ђозум!{S} Твоја мајка не уме те друкчије световати, до: кад те испитују, одговар |
платну, на свили: сликао би је, али не уме, и не сме, јер је чуо да је грехота радити што по о |
а и друга нишкога пашу...{S} А!{S} Како уме овај паша!{S} Реч по реч као бисер на ибришим.{S} Н |
о од лепоте, и од богаства, збуњено, не умејући одатле изићи, док их не опомену пашине слушкиње |
лико лепа, онако светла.{S} Сестра није умела да му је опише; она је лепша; шта је он данас сво |
ј бакаран мангал, пун пепела и угљевља, уместо жара; још је око ње прибор за телејисање, мали ж |
а крв хеспап, а он се за ту крв погађа; уместо бакарних грошева, златне ми лире за њу нуди, сра |
ин један, кога она ни у сну није снила; уместо да су тражили њена комшију, или рођака, или добр |
лу које га спопада кад год се опије; па уместо да га већ једанпут казне смрћу, досудише му „сур |
{S} Селам ти од Шемси-паше: хиљаду лира уместо хиљаду гроша: и конак у Румелији, и један у Анад |
ст — <hi>бесу</hi> је дао...</p> <p>Али уместо Шемси-паша „Дангалија“, примив мулин селам, да п |
, да му не подметне на испит коју другу уместо Фати-султан.</p> <p>После дођоше у конак Турци и |
!“</p> <p>Једно јутро, пашиница устаде, уми се, узе абдест, отклања јутарњу молитву, па изиђе п |
аморне чесме, пред ћошком где су јенђе, умива се, пере уши, руке до лаката, ноге до колена — уз |
ел стоји, колико је могао остати.{S} Не умивају је, или што се тога не сећају, или што се боје |
да да дигну војску на оружје, да иду да умире побуњене Арнауте.</p> <p>— Тражио си од ђавола че |
адује...{S} О, како је срећан онај који умире с осмехом радости на уснама, са сном који је здра |
паши, не знајући да се Арнаути сад нису умирили, већ само примирили, јер им нестало праха и оло |
, који је у својој глави одавно, кад се умирише Арнаути, писао и написао Шемси-паша.{S} Шемси-п |
ом лицу нежном, као од воска...{S} Тако умиру, ваљда, само они који немају на души ни трунке гр |
естом...{S} Оживеше приче Мифтарове...; умним оком не гледа Мифтара и његову невесту, него себе |
, душом у Лесковцу, крај сина, гледа га умним оком како се угађа, дотерује, очекује невесту, не |
ћ читав месец.{S} Гледала је све то она умним очима два месеца, а после, молила да се из Топлиц |
; ружа је за булбула...{S} И то венчање умним оком гледа, па се радује, опрао се од блата; испр |
узе молити Бога.{S} И чини му се да га умоли, кад му мајка рече: „Просићемо ти, сине, Фати-сул |
.{S} Гледала, погледима миловала, па се уморила.{S} Гледала то и ћутала; а сад, има три дана, н |
, чупала косу, своје седе аврапе, па се уморила; села ту, рашчупана и угрухана, па готово више |
тос</hi>.{S} Тврдим сном спавају, мртве уморне, нарочито оне с девојачке стране.{S} Зар су се в |
везен, обоји га крвљу...{S} Склопише се уморне зенице.{S} Исмаилова је сестра однесе на шиљте, |
вијене у јапунџа као људи; а дице им је умотано до самих очију.{S} Пођоше по неравну друму, по |
којом се бејаше пре три године оженио, умре преклани; и веле да је хтела постати мајком).{S} К |
аш хафуз-бабу: је ли истина да у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови.</p> <p>— Ист |
ако лепо обукле, накитиле; јер у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови...{S} И Фати |
литву, ту, она, болна...</p> <p>— Па да умрем.{S} Што, Зулфи?{S} Волим с Исмаилом недељу, него |
Цариград види па умри!{S} Али не, немој умрети, но живи и <pb n="8" /> гледај: пошто си га виде |
.{S} Једну <pb n="50" /> отера; шест му умреше (најмлађа, којом се бејаше пре три године оженио |
куда ће из Цариграда? „Цариград види па умри!{S} Али не, немој умрети, но живи и <pb n="8" /> г |
егове девојке само пепео, ваљда, јер је умрла још прве године пошто су је потурчили, а он је јо |
p> <p>Како да је теше?{S} Да јој је кћи умрла, да јој се зна гроб, и да проговоре коју: али ова |
, што се толико волели, па се не узели: умрли обоје уочи ђердека...{S} О, како су лепе те песме |
е на пут; дође у Лесковац, сину својега умрлога друга; Шемси-паша му <pb n="124" /> све каза... |
га, нека се заките њим Турди...{S} Кад умртви човек нечовека, па и на мртвом пизму тера, није |
жар под пепелом, па тиња, тиња.{S} Тако умствује стари Арнаутин и псује Шемси-пашу, а мула јаше |
и слепу намигивати, да мула немаде и на уму и на срцу онај увели пупољак у његовој Топлици, да |
камо би запали и ати а некмоли људи.{S} Умукле су тице певачице, само се, ноћу, чује буљина с у |
час; ветар је удесио жалосну песму.{S} Умукло је блејање оваца, и мукање гојних крава и волова |
ни трунке, осећања „без узде и удара“; умукне човек проговори звер.</p> <p>Сутра-дан угледаше |
ажила је јасмин и јоргован...{S} Робиње унеле мирисаве гранчице јасмина и јоргована, а мајка је |
га.{S} Отвори се главна капија широм, и унесе се у двориште тахтариван с Фати-султан-ханумом; а |
из Топлице, из племена Војњака, а ћатиб унук Бал-бејов, праунук Шемси-паше лесковачког.</p> <p> |
де око куће, дође пред кућу, а не улази унутра, не може, не сме.{S} Најпосле, брзо, уђе у кућу, |
ико волели, па се не узели: умрли обоје уочи ђердека...{S} О, како су лепе те песме, како је сл |
се после караван кренуо?{S} И зашто се уочи тога дана скидао у Ахмедовој авлији гар с тенџера? |
ледала Фати-султан-хануму, те јој добро упамтила и очи и лице, и руке и ноге, и стас и ход, све |
засејане брежуљке у које је Исмаил очи упирао; што ће бити близу пошумљена брега на чијем је в |
поље кроз које је Исмаил ходио; што ће упирати очи у високи Јастребац, у засејане брежуљке у к |
и, наслоњена на груди Исмаилове сестре, упире очи у месец над Јастрепцем, што је обасјава, и кр |
кадарски паша (пошто се с мулом изгрли, упита за јуначко здравље, и испушише по трп чибука), кр |
има, о љубави. „Зар и овде има љубави?“ упита једном, зачуђено, Фати-султан: а њене се другариц |
.{S} Уђе у одају, па кад је Фати-султан упита шта је, шта говоре, а она не каза е њој прете, не |
затече је страшну, жуту као лимун, сву уплакану, и тужну, не тужну него као убивену; глас јој |
мах прхну, гачући, као да се од нечега уплаше; стока по појатама, људи по кућама, пуста поља, |
ати-султан-ханумина мајка некако чудна, уплашена, ваљда што јој кћи много бледа, и онолико мирн |
а кавгу“ не <pb n="52" /> окрене; људи, уплашени, ћуте.{S} Јер сад нису замешали репови, него г |
ом; а сирота Фати сад заплака и трипут, уплашено, узвикну аман.</p> <p>Мулина кћи ражљућена лав |
етли).“ Одговара му понизно, а гледа га уплашено, јер јој се учини да није баш... сасвим памета |
насмеја се грохотом, а његове се слуге уплашено згледаше.</p> <p>Поглавар арнаутскога племена |
есницом у врат; а сирота Фати задрхта и уплашено изусти „амани.“</p> <p>— Јеси ли видела, звезд |
да се она, казујући му сан, још више не уплаши, но само рече;</p> <p>— Ја се не чудим теби, наз |
ко разговарају о његовој женидби, па се уплаши, коју ли су му изабрали.{S} Он воли Фати-султан- |
p>— Кад ово чу, Фати-султан се још више уплаши; а Исмаил рече:</p> <p>Што се бојите, ти и моја |
у: „Шемси!{S} Крв за крв!“ Суља се опет уплаши.{S} Пређе преко ниске одаје једанпут, а, штоно р |
ше читав ибрик воде на Фатину главу.{S} Уплашила се, па се онесвестила.</p> <p>Само мало, па до |
и салтанат (госпоство); а подједнако се уплашише и Турци и Срби, кад видеше ражљућена мулу.{S} |
њој је мајка њена.{S} Час-по, па стара упре поглед у кћер, увела лица, изгорелих усана, а обуч |
ма никога, да се не чу кашаљ...{S} Жене упрле очи у Фати-султан; знају да се одмах не одговара, |
па не гледа докле му глава досеже, него упро очи у врх.{S} И ено га тамо одавно, и ако није уст |
, не дај Боже, него Бог; и прва и друга уредба није пуштена с каквога земаљског престола, него |
ити; с другима севап.{S} И прву и другу уредбу, веле, нису писали великаши, не дај Боже, него Б |
осетила, јер Исмаилово јој је лице било урезано у срце прво, те јој било као она светлост што ј |
Немој, чедо, сурме сада... да ми те не урекну...</p> <p>Жали је мајка, да се не мучи мажући ив |
брдо и долину, а вуци силазе с планине урлајући, долазе топличким домовима у госте...{S} Украј |
певачице, само се, ноћу, чује буљина с урлањем огладнела вука.{S} Замрзла се Топлица.{S} Цела |
неке седе а неке чуче, па једу смокве, урме, поморанџе, нарове, бадем, што је претекло ханумам |
д се Богу моле, с бројеницама; провлачи урмине кошчице кроз прсте, шапће, ниха се, и час-по па |
не...</p> <p>Од вике, вриске, писке, од урнебеса, избудише се Ахмед-хафузове слуге и похиташе, |
ишим-врвци, хамајлије, мале, велике, од урока, од намере, проклете намере, од страха, и од севд |
е очних капка сурмом, па тобоже се боји урока.</p> <p>Метни ми на чедо ладен, мајчице, шербете. |
аден, мајчице, шербете..., па се не бој урока.</p> <p>Метнуше јој ладен, то јест пуце од некакв |
ију полуотворених, лица као восак жута, усана помодрелих, у хаљини коју јој је отац за <hi>Вели |
иле оволико сласти, као кад се дотакоше усана Фати-султан-хануминих.{S} Млад, он није веровао, |
лаве, а камо ли фереџу; смакла јашмак с усана, окренула се к Фати-султан па јој, пушећи, говори |
ре поглед у кћер, увела лица, изгорелих усана, а обучену у свилену антерију, и накићену; па кад |
ој соби јасно се разумевало с материних усана <hi>Аллах-екбер</hi>, и у томе се зачу вриска ата |
угледа мртва сина, испружена, у локвама усирене крви искуљале из рана више леве сисе и главе, о |
ни магарца с угљем...{S} Пролазе турске уске улице, опточене ниским кућама, високим чардацима и |
а у њихне кочине.{S} Сокацима, кривим и уским, много каљавим, осим симиџија, бозаџија и оних шт |
p> <p>Уђоше у Прокупље и пођоше његовим уским сокацима; не истрчавају људи да их гледају, но ак |
и, али...</p> <p>Човек један, крупан, у уским белим чакширама, забрађен великим пешкиром тако д |
ва врата и изгорелих од сунца прсију, у уским, белим, сукненим чакширама, ишараним црним гајтан |
м пешкиром тако да му се само очи виде, ускочи кроз прозор.{S} Једним кораком дође до невесте, |
, и осећа његов дах, топли, на лицу, на уснама, удише га као зумбулов мирис, пије га као ђулов |
Реч по реч као бисер на ибришим.{S} На уснама му мед, на језику шећер; лепим ће боље мулу него |
Исмаилу говори.{S} Његово јој је име на уснама.{S} Не стиди се од мајке више.{S} Пре се стидела |
драге; осећа на лицу топле прсте, и на уснама пољубац, топал... први и последњи, једини...</p> |
ан онај који умире с осмехом радости на уснама, са сном који је здрав на јави сањао!...{S} И ро |
речи, као бисер на ибришим, с медом на уснама, са шећером на језику...</p> <p>Мула пристаде да |
стра).... осмех, радостан, није само на уснама, разлио се по целом лицу нежном, као од воска... |
отакао, па тад приносиле прсте к својим уснама, што је значило „љубимо ти скут, ханум-ефенди“.{ |
„сарош каранфил,“ додирну својим чистим уснама њене чисте усне, као што сарош-каранфил, посрнув |
, а Арнаутка се подиже с обојеним крвљу уснама и зубима, окрете се према Фати-султан, и силно п |
вука, или медведа.{S} Старац се тресе; усне му се грче, а он пружа стиснуту песницу према Прок |
сте љубио, и њене усне, најпосле, вреле усне, сад изгореле, много, од силне ватре; очита молитв |
пери кад се узму грчити танке, изгореле усне.{S} За толиким животима до сад сузе не пусти, а са |
ила, и тужан је осмех развукао изгореле усне...{S} Можда су та суза и тај осмех збогом Топлици |
се стакле од залеђених суза, у изгореле усне; а кад чује кашаљ, дубоко уздахне, крадом, и крије |
има додирнуо, своје прсте љубио, и њене усне, најпосле, вреле усне, сад изгореле, много, од сил |
..{S} Мисли, мисли, изненада осети њене усне на својим..., овако ће остати до зоре...</p> <p>Гр |
а, осмесима — душом; он, гледајући њене усне црвене као род једне вишње у богатој воћем Топлици |
додирну својим чистим уснама њене чисте усне, као што сарош-каранфил, посрнув, први цвет до себ |
мрти.{S} И тврда вера у то развлачи јој усне на радостан осмех; биће тамо срећна, кад овамо ниј |
о личе на зумбул и на мерџане, не би му усне осетиле оволико сласти, као кад се дотакоше усана |
{S} А, очи!{S} А, веђе!... а над горњом усницом као ћумуром направљено, толико...{S} Волела бих |
увреди и узвикује <hi>Алла’!</hi> буди успавана, или, боље, никад непробуђена кћи оца варварин |
не дане, и ко зна <pb n="91" /> да ли с успоменама на Исмаила; кад му више не гледа ата, не мил |
ред зиме имаћеш зумбул, Бал-бејове очи; усред зиме имаћеш ђул, Бал-бејова уста...{S} Јахач као |
и“...{S} Млад, леп, твоја прилика...{S} Усред зиме зумбул! и усред зиме ђул! шапће Лесковчанка |
с вуком, сравни цвеће с копривом...{S} Усред зиме имаћеш зумбул, Бал-бејове очи; усред зиме им |
, па се побојаше свађе, и какве несреће усред највећега весеља.{S} Гости се разишли, пијани хаф |
воја прилика...{S} Усред зиме зумбул! и усред зиме ђул! шапће Лесковчанка готово нечујно, и тре |
е на улицу развијене! друге, оне што ни усред бела дана не иду улицама без пратње, похиташе у о |
ним дивљацима.{S} Излетеће неко преда њ усред бела дана, па...{S} После ће га сакрити на бесу, |
на старица наглуха прострла телећу кожу усред баште, између густих, великих шимшира, па клања: |
елвија, очи му као у шаина, веђе самур, уста стамболски дивит!{S} Кад узјаше ата па прође проку |
очи; усред зиме имаћеш ђул, Бал-бејова уста...{S} Јахач као пустињски Арапи, нишанџија као Ала |
ити и кривити лице, и удари јој пена на уста...</p> </div> <pb n="62" /> <div type="chapter" xm |
илнога напрезања закашља: и метнувши на уста јаглук, златом везен, обоји га крвљу...{S} Склопиш |
ет!</p> <p>Шапатом, све у двоје, али од уста до уста...{S} Мула дође у Прокупље, сјаха пред сар |
/p> <p>Мула извуче ћилибар на чибуку из уста, па се загледа у пашу.</p> <p>— Што ме гледаш, мул |
и и лице и бело грло...{S} Пољубио би и уста, а још се уздржава, као Мифтар...{S} Узе руку, бел |
е.</p> <p>-— Фати-султан, кузум, отвори уста..., земзем...</p> <p>Отвори их, мало; усу јој Исма |
<p>Шапатом, све у двоје, али од уста до уста...{S} Мула дође у Прокупље, сјаха пред сарај, нема |
! ха!{S} Бездушник!{S} И лаже и узима у уста Алаха и пејгамбера!{S} Јараби, како трпиш?!{S} Как |
на; трећа јој лила олово, па јој сипа у уста кап по кап воде где је олово било.</p> <p>Она још |
ри их, мало; усу јој Исмаилова сестра у уста неколико капи земзема, обриса их новим јаглуком.</ |
е узвикнуле е су му очи зумбул, е су му уста ђул; видела да су се удариле у груди кад је за уга |
око, не соко, него бели голуб...</p> <p>Уста занемела; очи склопљене (заклопи их Исмаилова сест |
, па гледа...{S} Бујица!{S} Нема мислиш уставе која ће је зауставити.{S} Таласа се, човек до чо |
доврши, него метну руку на јатаган, па устаде.</p> <p>Паша скочи, и таман да пљесне длановима |
, Јараби!“</p> <p>Једно јутро, пашиница устаде, уми се, узе абдест, отклања јутарњу молитву, па |
м за гвозден клинац...{S} Стара була не устаде, не пусти гласа од себе, а однеше јој невесту!{S |
није... није грозница.{S} И силом поче устајати; седа у једном куту, навали се, па тако остаје |
варком.{S} Стара је готова, али још не устаје, хоће да удари још један <hi>ђелин-пули</hi> међ |
есела, сваки час се за понешто смеје, и устаје, хода по соби.{S} А Садије-ханум од тада брата н |
ћник предаде, исказа; с њим леже, с њим устаје; како ће кроз град с катраном на образу!... „Мис |
сунце: дође време изусти и Лесковчанка, устајући, и исправљајући се, па је ухвати под другу миш |
м! одговори паша, својим танким гласом, устајући, јер се у поздраву помену име Божје, и што нем |
/> као да читаву годину из постеље није устала.{S} Седи, јадом саломљена, у једном куту оне ода |
шчупана и угрухана, па готово више није устала. „Ни филџан кахве још није попила, ни цигару дух |
не извијене, лепо нашаране обрве, па да устане.{S} Једна од оне три, мало час будне, заспала; д |
онако широке зенице, нагло се подиже да устане, па кад не могаде, завали се, опет, у јастуке и |
и; и кад се после поноћи сети постеље и устане, осећа се тако лак.{S} И био би сад чак и весео, |
чпаг његових широких шалвара; и чим би устао ујутру, а она: — Избаци једно, Бал-беј.{S} Тако д |
, више говоре покретима руку и главе но устима: показују према прозору...{S} Досетише се шта је |
нуме сад виделе, како скочи с коња, кад устрча уз сарајске степенице, рекле би: преварила си се |
рх.{S} И ено га тамо одавно, и ако није устрчао, него отпузао“.{S} Хода, па тек застане, зажмур |
д очи исколачи, подиже ћулав с темена и устрчи уз степенице као махнит?...</p> <p>Тако првих не |
е и рикну.{S} Суља, иначе врло јуначан, устукну; мулу познаје од кад зна за себе, а први пут му |
p>Свршено.</p> <p>Махмуд-беј се помаче, уступи место Мурад-беју, <pb n="118" /> Турчину, у висо |
а..., земзем...</p> <p>Отвори их, мало; усу јој Исмаилова сестра у уста неколико капи земзема, |
илазе хафуз-Ахмедовицу, а ниједна се не усуђује да узнемири тужно-свечану тишину, да се обрне м |
ављено за играње ораха, почупана трава, утапкана земља; а мајка наредила те се јасминова честа |
една старица!{S} Ситна, мршава, с очима утеклим у главу, збрчкана, много, не од старости, него |
о је њена оца јуче, да је види, и да је утеши...</p> <p>— Како утеши?{S} Веле полудела, од стра |
је види, и да је утеши...</p> <p>— Како утеши?{S} Веле полудела, од страха.</p> <p>— Вај, млада |
-бајрам...{S} Месец је зашао, звезде су утрнуле, дан се забелео; закукурекаће трећи петли...</p |
дно вече, кад се врати из града и хтеде ући у одају, родитељима, чу да му се родитељи полако ра |
i>“.{S} То рече па издахну.</p> <p>Мула ућута, а још се клати и држи груди, још гледа у исту ша |
ула-Халимом, то јест ако...</p> <p>Имам ућута, помаче се, одахнув, а уз врата, одшкринута, приђ |
мед-хафузове: ту му приђе сестрин сеиз, ухвати под њим ата, да га причува, знојава провода, док |
чучне крај ње, метне јој руку на чело, ухвати је за руку.</p> <p>— Ватра, Фати-султан!{S} Гроз |
нка, устајући, и исправљајући се, па је ухвати под другу мишку.</p> <p>Све су три уз врата.</p> |
и</hi>(нервозне) — њих је доста — пале; ухватила их трешња, а не смеју поискати чашу воде, да н |
озница, Садије-ханум.{S} Не знам кад ме ухватила.</p> <pb n="93" /> <p>Овако одговара несуђеној |
рити на бесу, и ништа.{S} А и кад би га ухватили, каква би њој вајда била, кад...{S} Материно с |
м пред сарај, притрчаше пашини сеизи те ухватише под њим ата: скочи мула као младић.{S} Право к |
фер-беј, јер ти ниси била пуштеница.{S} Ухо на срце, кћери, слушај...{S} А кад будеш, кузум, на |
мало, мало, па белој робињи на само, на ухо: „Зулфи!{S} За Божју љубав!{S} Носи шиљте тамо, онд |
све као руком однето.{S} А ако није, ти ухо на срце...{S} Да ти обновимо венчање с Џафер-бејом. |
у земљу гледају.{S} Сви се претворили у ухо.{S} Чисто не дишу.{S} Мртва тишина.</p> <p>Махмуд-б |
слушаш ни овога ни онога, већ да метнеш ухо на срце...{S} Да ти не прети мула?{S} Да те не учи |
а, млада, чиста, неискусна, видела само уцвељена оца, и кад уздахне, и кад јој коју нежну каже, |
...{S} Да ти не прети мула?{S} Да те не учи његова кћи?{S} Ааа“ Кад не доби одговора, стара нас |
као оне четири књиге, из којих се човек учи да верује и <pb n="74" /> љуби Бога, и како ће му с |
говори им, обавештава их, моли их да не учине крви, да га не осрамоте сад под старост — <hi>бес |
{S} Фати-султан-хануми се, у овом часу, учини толико леп, прегорела би, зацело, и спомен на сво |
д кад зна за себе, а први пут му се сад учини да не личи на човека, но на вука, или медведа.{S} |
онизно, а гледа га уплашено, јер јој се учини да није баш... сасвим паметан.</p> <p>А да ли вид |
се много меко срце расплака, јер му се учини да су то уздаси мртве мајке Исмаилове.</p> <p>О б |
лаје грдно велики пас, јер му се час по учини бахат од човека; звечи синџир: ево пета ноћ где г |
џенет ћеш, султанијо!{S} Голем си севап учинила!{S} Џелату си катран на образ; свецу турбе...{S |
намет на сиротињу.{S} Турски репови крв учинили; турска ће глава да плати.{S} А?{S} Говори сад |
имшира, па клања: од петлова кукурекања учинило јој се мујезиново <hi>Алах-екбер</hi>.{S} У диш |
е под старост твоја лудост.{S} Хтео си, учинио си, осрамотио си се, па сад седи, ако хоћеш да с |
др струка.{S} Голем сам пут, пријатељу, учинио, и нека Алах да да ми је за вајду.{S} Ти, мула, |
знаде да му млади ћатиб не бејаше ништа учинио.{S} После се чу, да је тај Арнаутин син једнога |
е Арнаутин, али да се обазре и виде шта учинише ови ђаволови синови са женском главом и ојађено |
внину понекад плаћа све село где је крв учињена.{S} Је ли?...{S} Овде би требало сав град да пл |
сав град да плати, Прокупље, ту је крв учињена.{S} Ама Шемси-паша то неће: неће да удара намет |
дете (младић) бабом.{S} И ово сад није учињено од обести, већ из освете.{S} Јер мула је дао бе |
сам млад био, често ми је писмо праћао, учио ме, световао ме, и говорио ми: „Ако те снађе, не д |
као Черкез, сад јерлија...{S} Писмо је учио код куће.{S} Мало пише, у сарају, код оца, много с |
ет мусаф од корица до корица, па и мене учио мусафу, ја многе суре знам онако, напамет, па за т |
да је увек мајци пред очима.{S} Сад је ушао у седамнаесту, а до пре три године ишао је у женск |
е разговарали нешто, дуго.{S} У собу је ушао трипут мулин кавеџија, један стари Арнаутин, и уша |
мулин кавеџија, један стари Арнаутин, и ушао је трипут његов чибугџија, једно момче арнаутско.{ |
ред ћошком где су јенђе, умива се, пере уши, руке до лаката, ноге до колена — узима абдест, мрм |
ца искићена врбом толико, да му се само уши виде, и извија кроз нос нову сокачку песму, с весел |
око врата, с великим златним карикама у ушима, обучена као каква ханума; напуни мангал, изнесе |
ек дрво без хлада.{S} Од Шемси-паше има фајду читав вилајет...{S} Шта је Турчин?{S} Лист од јас |
азвесели.{S} Удаљена од свога завичаја, Фати-султан и овде нађе другарице, девојке, турске, Про |
ело, ухвати је за руку.</p> <p>— Ватра, Фати-султан!{S} Грозница?</p> <p>— Грозница, Садије-хан |
ће ли човека?{S} Али он је, Шемси-паша, Фати-султан, ј’лдз’м (звездо), што дрво с родом...{S} З |
чегрља реза на вратима.</p> <p>— Хајде, Фати-султан, звездо: дође време, говори јој мулина кћи |
под мишку да је дигне.</p> <p>— Хајде, Фати-султан, сунце: дође време изусти и Лесковчанка, ус |
е му сабајле сестра.</p> <p>— Ево мене, Фати-султан, кумријо.{S} Зар ме не познајеш?</p> <p>— П |
кад му мајка рече: „Просићемо ти, сине, Фати-султан.{S} Сестра ти казује да је то красна девојк |
кад се сва природа из мртвога сна буди, Фати-султан се спрема за <pb n="135" /> мртви сан.{S} Ш |
што осташе саме у пустој башти његовој, Фати-Султан...{S} Од рода је султанова, зато је зову <h |
л-бег... ћути!</p> <p>— Зашто да ћутим, Фати-султан?</p> <p>— Па... страх ме, јер сам...</p> <p |
RP19070_C10"> <head>X</head> <p>И тако, Фати-султан мули је кадуна.</p> <p>Кад размота дугачак |
де има љубави?“ упита једном, зачуђено, Фати-султан: а њене се другарице насмејаше; једна рече: |
о је две: ја сам змији размрскао главу, Фати-султан трупину.{S} Остаде јој читав само реп...{S} |
е време молитви...</p> <p>— Кад ово чу, Фати-султан се још више уплаши; а Исмаил рече:</p> <p>Ш |
једна рече: „Паметна си, а лудо питаш, Фати-султан- ханум!{S} Где је Алах, ту је и љубав; а ка |
е главе будне!{S} А у харему је весеље; Фати-султан је на постељи; лице јој шара једна стара Пр |
овор, па...</p> <p>Врата се одшкринуше; Фати, онако болна, склања се, да је не виде људи с откр |
о врата, да је удави.</p> <p>— Фати!{S} Фати!</p> <p>А као одјек и на њену цику и на Исмаилове |
пут:{S} Фати-султан!{S} Фати-султан!{S} Фати-султан!{S} Одјекну њено лепо име, њему мило а он з |
је по имену трипут:{S} Фати-султан!{S} Фати-султан!{S} Фати-султан!{S} Одјекну њено лепо име, |
вађа, сваки час; али, пуста младост!{S} Фати-султан је ипак весела, па и тужну, много забринуту |
, није друго; да се договоримо да...{S} Фати-султан на испит изиђе; на испиту ће... пашће јој о |
лату: хоће да има чедо... од муле...{S} Фати-султан.{S} И кажи селам Шемси-паши, џелату: непушт |
гани, да не осете хладноће хануме...{S} Фати лежи наузнак и смеши се.{S} Да је ово смешење виде |
зорима нема кафеза, нису са улице...{S} Фати-султан лежи наузнак са затвореним очима: очни су ј |
бар глас, тргоше се, јер се чу лупа.{S} Фати-султан удари дланом у врата; жене се зачудише, не |
онак на брегу под Јастрепцем — гроб.{S} Фати би лакше.{S} Зна она, мусломанка, да ко жељу самрт |
дошао је сат да се и твоја реч чује.{S} Фати, ђозум!{S} Твоја мајка не уме те друкчије световат |
на искићену јабуку једне мале пушке.{S} Фати-султан-хануми се, у овом часу, учини толико леп, п |
и робиње, све се избудише, појурише.{S} Фати-султан-ханумина мајка прекиде молитву, заборавивши |
тако тих, а из дубине празних груди.{S} Фати говори:</p> <p>— Где је пуномоћник Шемси-пашина си |
капиџик: сестра му удесила састанак.{S} Фати-султан, чучећи на зеленој трави, сва у бело, личи |
ће телејисање, то јест шарање лица:{S} Фати-султан-ханумина мајка некако чудна, уплашена, ваљд |
д је виде, зовну је по имену трипут:{S} Фати-султан!{S} Фати-султан!{S} Фати-султан!{S} Одјекну |
p> <p>Што се бојите, ти и моја нене?{S} Фати-султан, кад би нешто хтео да те отме сам падишах, |
еда, и онолико мирна.{S} Али за што?{S} Фати-султан је невеста, а турска невеста мора ћутати, с |
доше је, изнесоше је из собе.</p> <p>-— Фати-султан, кузум, отвори уста..., земзем...</p> <p>От |
олан глас:</p> <p>— Ол (буди)!</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророк |
а: хоћу, и била је тако мирна.</p> <p>— Фати-султан не зна шта ради, и не зна за кога полази! н |
сестру око врата, да је удави.</p> <p>— Фати!{S} Фати!</p> <p>А као одјек и на њену цику и на И |
д зору, да у зору изнова ради.</p> <p>— Фати, бебег’м (зеницо моја)!{S} Зашто да у зору изнова |
е једна се нада, друга стрепи.</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророк |
и ћурку постављеном лисичином.</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророк |
б, готово као мало час имамов:</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим допуштењем, с пророк |
а их тада узе љубити говорећи:</p> <p>— Фати-султан, срећа!</p> <p>А она се промени у лицу и ре |
у памети; сестра <pb n="63" /> прича, а Фати се и смеје и плаче, смеје се детињој памети, плаче |
рамоту за жалост...</p> <p>Трећи дан, а Фати нити ромори, ни говори, нити заплака, ни уздахну.< |
ј мајци, своме оцу, својим старијима; а Фати-султан-хануми је он старешина, господар...{S} Грли |
пуно трава; све се окупало пре сунца; а Фати-султан-хануму ће после сунца...{S} Окупани дочекуј |
ој по стамболски, коју је у срећно доба Фати скројила.{S} Пуцала је из дуге пушке, <pb n="60" / |
когод не опази, не прислушкује; од тада Фати више лежи него што хода и седи, и плаче...{S} Час- |
ачући с њом за дуго.</p> <p>Али од тада Фати мулу не двори, не пуни му чибук, не пали му га; од |
и везла, јер је Садије више не прекида Фати-султан ради; али зачегрља реза на вратима.</p> <p> |
16"> <head>XVI</head> <p>Како мула каза Фати-султан е ће на испит, од тада је весела, сваки час |
и харемћаја.{S} У тахтаривану је мајка Фати-султан-ханумина.{S} А главним путем сеоским воде Т |
ела, то јест, вас дан и сву ноћ гледала Фати-султан-хануму, те јој добро упамтила и очи и лице, |
мој брат“, толковала је сестра и љубила Фати-султан, плачући с њом за дуго.</p> <p>Али од тада |
немирне Мармаре, коме је дала име сама Фати-султан.{S} У ниској, неолепљеној кухини преко двор |
крвљу уснама и зубима, окрете се према Фати-султан, и силно припљеска длановима, вичући:</p> < |
олико сласти, као кад се дотакоше усана Фати-султан-хануминих.{S} Млад, он није веровао, и ако |
"> <head>VII</head> <p>Како је украдена Фати-султан, киша непрестано пада, а мусломанке међу со |
„Јазук!“ узвикују буле.{S} А она, лепа Фати-султан-ханума мирна; бледа је као свећа или као је |
ер; она ће и њима казати колико је лепа Фати-султан.{S} А кад из одаје изиђе мула, као џин, дуг |
ни прозори, ни онај кроз који је однета Фати-султан.{S} Јастуци крај прозора мокри, и застирка |
опет је лупи у врат песницом; а сирота Фати сад заплака и трипут, уплашено, узвикну аман.</p> |
кћи и лупи је песницом у врат; а сирота Фати задрхта и уплашено изусти „амани.“</p> <p>— Јеси л |
да му не запале кулу, па куд би сирота Фати-султан, <pb n="101" /> по зими, болна преболна, и |
070_C18a"> <head>XVIII</head> <p>Сирота Фати-султан!{S} Још живи, али болује, тешко болује.</p> |
, или у госте.{S} Зима...</p> <p>Сирота Фати-султан!{S} Дочекала зиму у Топлици без наде на сре |
их грла, небо се пролама.</p> <p>Сирота Фати-султан!{S} Чује страшне речи, а за срећу ништа не |
блато...{S} Чист ће му образ бити, кад Фати-султан буде кадуна Бал-бејова...</p> <p>Мисли паша |
и ружама, и јасмином, тај чаробни град Фати-султан оставља онда кад треба да је у њему...; вел |
чибуци, све мула-Халимови; а овамо, код Фати-султан, Лесковчанка, беговица, седи и пуши.{S} Ниј |
илуке непокривене.{S} И час-по, па зове Фати-султан да се прохода; проводи је мимо коњушницу гд |
аће се, договориће се с мулом да доведе Фати-султан у Прокупље, у свој конак, па да јој падну о |
и, и као да се с дусима разговара, седе Фати и Исмаилова сестра, замишљене; а попци зричу, свиц |
чека да се која капија отвори, да изиђе Фати-султан.{S} Не понесе чадре, те му зелена чалма скр |
и главу.{S} После узе говорити.{S} Каже Фати-султан-хануми, да је до овога часа била и Џафер-бе |
урчин, комшија Фатина оца, пред кога је Фати девојком излазила развијена као пред оца.{S} И одм |
је и како <pb n="75" /> је, код кога је Фати-султан, да је кадуна другога и ако није од њихна с |
ило.{S} Кад му мајка казала код кога је Фати-султан, плакао је као женско; а после се стидео, п |
као тепсија.{S} Јер она је знала да је Фати-султан била венчана, да јој је погинуо младожења, |
маил“ застаје јој у грлу.{S} Види да је Фати весела, да једва чека да пође, те час-по тужно про |
та јединца...{S} Уђе у одају, па кад је Фати-султан упита шта је, шта говоре, а она не каза е њ |
ло.</p> <p>И наставише:</p> <p>— Сад је Фати-султан у мулиној кули.{S} Звао је њена оца јуче, д |
пресвукле, ни робиње.{S} Постеља где је Фати-султан телејисана још је насред собе; још је крај |
сина.</p> <p>Трипут уђе у одају где је Фати-султан, и трипут из ње изиђе.{S} Гледа да нема код |
узвици; мулина кћи улази у одају где је Фати-султан, излази из ње; разабрала је шта је, те се г |
о.</p> <p>— Тако, пашо.{S} Кадуна ми је Фати-султан.{S} Ту беше пуномоћник, ту сведоци, ту онај |
деља, турски пазар, четврти дан како је Фати-султан нестало.{S} Сунце сину, те затрепта по трав |
ха! насмејаше се буле, први пут како је Фати-султан нестало.</p> <p>И наставише:</p> <p>— Сад ј |
а се о њему више говори.</p> <p>Како је Фати-султан нестало, нигде у хафуз-Ахмедову комшилуку д |
/p> <p>Дође дан поласка.{S} То јутро је Фати била врло весела; и у лицу се мало повратила...{S} |
о сузе девојака са седмога неба, што је Фати-султан несрећна.</p> <p>Одмах по Светом Илији.{S} |
Па још кад дође ред да врати оно што је Фати-султан-ханумино: кад пође читав караван с њеном сп |
екра, говори цело Прокупље.{S} И већ је Фати-султан пред јенђама; погледа у богато одело, кадив |
коју је она врло волела.</p> <p>Милује Фати по коси, и замислила се, као да у одаји никога нем |
ици, није друго.{S} Да <pb n="43" /> се Фати-султан није удавила...{S} Аман, Јараби!</p> <p>Кад |
на језику...</p> <p>Мула пристаде да се Фати-султан доведе у Прокупље, у његов конак: ту да јој |
>У Топлици овако, а у Прокупљу сврши се Фати-султан-ханумино венчање.{S} И старо и младо, и бог |
ота, и жене му се свете! осветила му се Фати-султан...{S} Све мисли на њено ново венчање, и на |
, кириџије, неколике товарне коње; носе Фати-султан-хануми постељу, рубље и рухо.</p> <p>Кад ха |
ва.{S} Нигде никога пољем, у ливади, те Фати, наслоњена на груди Исмаилове сестре, упире очи у |
о да се не радује!...{S} Зна за кога ће Фати-султан...{S} Спраће блато с образа; пројездиће кро |
ме га виде на оном свету његови...{S} И Фати је као оне, права мусломанка: верује у онај свет, |
а мазгу дете, па пазе да не падне.{S} И Фати га двапут видела, на мазги, прошао је мимо њене ка |
и и сведоци мулини, Шемси-пашина сина и Фати-султан-ханумини, и имам, старац један, Турчин, мал |
а Мифтара и његову невесту, него себе и Фати-султан...{S} Љуби јој и очи и лице и бело грло...{ |
S} Закукурекаше трећи петли...</p> <p>И Фати-султан-ханумина мајка не спава; крај мраморне чесм |
један јастук, вунен, у куту одаје, седи Фати-султан, а према њој је мајка њена.{S} Час-по, па с |
Шушти лишће крај прозора одаје где лежи Фати-султан, покреће га поветарац; славуј је удесио у л |
ву ћилиму и јастуку сеном напуњену лежи Фати-султан; лежи наузнак, очију полуотворених, лица ка |
целим телом, не пустивши гласа.{S} Држи Фати-султан-хануму, страхује: по трећи пут питање, посл |
испушта бројенице из руку...</p> <p>Али Фати би добро само до пролећа, па опет рђаво, потајне г |
аши, коју ли су му изабрали.{S} Он воли Фати-султан-хануму, а срамота га да им каже.{S} Лепа је |
„Кад би нешто мајка рекла: просићемо ти Фати-султан, ја бих јој пољубио руку сто пута и секао б |
, већ...{S} Ако си бољи од мене, ено ти Фати-султан, не твоје снахе, него моје кадуне...{S} Ха- |
ок је Ахмед-хафузовица седела у Топлици Фати се мало повратила; повратише је у живот материна љ |
е) тихо, ћутећи, и поседају према мајци Фати-султан-хануминој: не пуше.{S} Чини им се да су у к |
све тајно прети паши, највише несрећној Фати-султан.{S} Зима.{S} Сви су увијени у јапунџа.{S} Н |
и су подједнако радознале.{S} Прилазе к Фати на прстима, и као са страхом, па чучну, ваде из не |
у; смакла јашмак с усана, окренула се к Фати-султан па јој, пушећи, говори, прича, не гледајући |
ину, да се обрне макар с једним питањем Фати-султан-хануминој мајци, или да је теши, да је подс |
Фати-султан.</p> <p>— Украде мула-Халим Фати-султан.</p> <p>— Украде арнаутски мула турскога ха |
до тавана, покривени красним и богатим Фати-султан-хануминим даровима; позлаћене арабеске на т |
ле девојке три дана и три ноћи за живом Фати-султан.</p> <p>— Украде мула-Халим Фати-султан.</p |
} У првом је Ахмед-хафузовица; у другом Фати-султан.{S} Носе је Цигани, јер Арнаути, Војњаци, н |
ик — свадба.{S} Сад је Исмаил-бег видео Фати-султан: једанпут с отлукане, једанпут са зерделије |
„гонџе-лале“...</p> <p>Никад није видео Фати-султан-хануму, а толико је познаје, да би јој мога |
Џафер-беја.{S} Шемси је био већ спремио Фати-султан дар, који би јој младожења дао за виђење.{S |
аче, нихајући се и милујући све једнако Фати по коси.</p> <p>Кад Арнаути доведоше хафуза, па се |
ана, онда Турци обично праве весеља; по Фати-султан дошле су из Лесковца јенђе, Шемси-пашиница |
не подметне на испит коју другу уместо Фати-султан.</p> <p>После дођоше у конак Турци и Арнаут |
наху?</p> <p>— Истина, пашо.{S} Ама зар Фати-султан није била пре моја снаха него твоја? пита м |
ром, и унесе се у двориште тахтариван с Фати-султан-ханумом; а овај с њеном мајком однесе се ку |
анпут Мурад-беј онако пита; и трећи пут Фати одговори „буди“.</p> <pb n="119" /> <p>— Алла’!{S} |
а се не чу кашаљ...{S} Жене упрле очи у Фати-султан; знају да се одмах не одговара, срамота, те |
ва, што живе у Прокупљу, а познавале су Фати-султан, плачу и уздишу: цело Прокупље жали несрећн |
ом, где му бејаше рука, кад даваше бесу Фати-султан; све је то тако <hi>сестра</hi> наместила, |
моћник, хоћеш ли да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафуза, са |
уномоћник, хоћеш да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафузову с |
уномоћник, хоћеш да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафузову, с |
<pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>ФАТИ-СУЛТАН</p> </div> <pb n="2" /> <pb n="3" /> <div t |
<pb n="5" /> <div type="titlepage"> <p>ФАТИ-СУЛТАН</p> <p>Госпођи Јоки Петровић-Његош</p> </di |
ml:id="SRP19070_C2"> <head>II</head> <p>Фати-султан је венчана; и свадба ће јој скоро, чим буде |
id="SRP19070_C17"> <head>XVII</head> <p>Фати-султан-хануму не узеше на испит, него је оставише |
а кад јој украте сунце и росу...</p> <p>Фати-султан лежи мртва, лепа, лепа, као да је заспала.. |
циганске махале...</p> <p>Живот.</p> <p>Фати-султан лежи мртва.</p> <milestone unit="subSection |
е нишани боље него многи младић.</p> <p>Фати-султан виђа младића често: једанпут га видела кроз |
<p>ЈЕЛЕНА ЈОВ.{S} ДИМИТРИЈЕВИЋА</p> <p>ФАТИ-СУЛТАН</p> <p>САФИ-ХАНУМ</p> <p>МЕЈРЕМ-ХАНУМ</p> < |
ана у сандуке, оне...“ не може да рече „Фати-султан-ханумине“.{S} Одмах, ханум-ефенди! одговара |
бели јашмак, па изиђоше; уђоше људи:{S} Фатин пуномоћник, сведоци, имам; опколише је; узеше пун |
исови, и сви оружани до зуба.{S} Чекају Фатин одговор, па...</p> <p>Врата се одшкринуше; Фати, |
из Дијарбекира, све вез из Смирне.{S} А Фатина спрема, и рухо, дарови од Солуна до Прокупља, до |
и један чибук, с великим ћилибаром, за Фатина ђувегију, све филигран рад; па силно посуђе, па |
ом и с ћурком до земље, Турчин, комшија Фатина оца, пред кога је Фати девојком излазила развије |
Арнаути грађани.{S} И Арнаути из пратње Фатине деру се, Алаа’!{S} Аллааа’! слободни су, кроз св |
аху, очекујући свршетак, прућише се код Фатиних ногу, кроз плач говорећи:</p> <p>У џенет ћеш, с |
ке, дадије; сручише читав ибрик воде на Фатину главу.{S} Уплашила се, па се онесвестила.</p> <p |
дела мулина кћи, не би знала да ли је у Фатину срцу туга или радост...{S} Последњи је поглед па |
млад, и ако размажено лане, није видео Фатме, а у њу се заљубио: причала му мајка, и робиње, и |
"89" /> га; не грде га што иде ноћу без фењера као хајдук, грехота; не осврћу се на његове прет |
ака: остављају у предсобљу мокре чадре, фереџе, скидају пред собним вратима обућу, па улазе у с |
е не виде људи с откривеном главом, без фереџе.</p> <p>Чу се из предсобља врло слаб, мушки глас |
м дође мало к себи, Арнаутке је покрише фереџом мулине кћери, метнуше јој на лице бели јашмак, |
скинула ни покривала с главе, а камо ли фереџу; смакла јашмак с усана, окренула се к Фати-султа |
их, али не знају чија је која.{S} Своју фереџу узима, а не познаје је; бошчицу држи, а тражи је |
главу нов ћулав и тунус фес.{S} Затурио фес и ћулав, те му се види обријано теме.{S} Стрча с ку |
таган; метну на главу нов ћулав и тунус фес.{S} Затурио фес и ћулав, те му се види обријано тем |
у Нишу, најбоље терзије.{S} На глави му фес с дугачком китом, а испод феса види му се чикмани ћ |
глави му фес с дугачком китом, а испод феса види му се чикмани ћулав: ћулав му је израдила сес |
беју, <pb n="118" /> Турчину, у високом фесу, и ћурку постављеном лисичином.</p> <p>— Фати-султ |
, у гуњевима, неки белом ћечету, неки у фесу и пешкиру, сви у опанцима.{S} Стаде вриска пастуша |
га бесни север, што час-по са страшним фијукањем диже снежну прашину и сноси је с брда у долин |
иким ћилибаром, за Фатина ђувегију, све филигран рад; па силно посуђе, па легени и ибрици од пр |
рухана, па готово више није устала. „Ни филџан кахве још није попила, ни цигару духана, ни бард |
у жутој џезвици.{S} Из те џезвице таман филџан каве.{S} За сваку по на особ скува; сипе, промућ |
ма.{S} Ту су седели, прво попили по два филџана каве и попушили по чибук дувана, па отворили <h |
сли; нико не склања с ћошке испретуране филџане и џезве, разбацане зилове и дахира, ни мангал, |
не, заспала; друге две натакле на прсте филџане, па ударају као зиловима, чочечки, певају, и он |
тамо где је десет бројеница речи...{S} Финоћа, то је Шемси-паша; простота, мула-Ха...</p> <p>— |
мао овде себи равне, арслане“.{S} Његов фис, то му је његова породица; пази га као отац.{S} Па |
! ...</p> <p>— Дигао се мула-Халим, цео фис...{S} Буна, пашо азретлери!...</p> <p>— Десет пута |
...{S} На власт хоће...{S} Дигао се цео фис <pb n="84" /> његов...{S} Војњаци посели друмове... |
ад једно.{S} Ни једна не беше из његова фиса. „Грехота,“ говораше. „Жени ли се отац ћерком?“</p |
илук, где хануме, где чак и Арнаутке из фиса мула-Халимова, што живе у Прокупљу, а познавале су |
мед-хафузову с мула-Халимом, поглаваром фиса Војњаци?</p> <p>— Буди!</p> <p>И још једанпут Мура |
<p>На Арнауте није зажалио; ни с једним фисом није ни у малој задевици, а камо ли да је коме кр |
о њену кућу пролази: бели му се хаљина, фистан, широка, у небројено <pb n="11" /> бора, разастр |
ље.</p> <p>Чује се топот; вриште атови, фрчу коњи а алачу Арнаути.</p> <p>Све живо похита да гл |
/p> <p>А да ли види он, оџаковић, паша, фукару, ону тројицу из прокупачког сараја, што оставише |
напевом, с припевом:</p> <quote> <l>А! ха! ха!{S} Дервиш Баба!</l> <l>Љуби младу, удри стару к |
евом, с припевом:</p> <quote> <l>А! ха! ха!{S} Дервиш Баба!</l> <l>Љуби младу, удри стару кадун |
Арнауте падишахом и законом!{S} Ха! ха! ха! насмеја се својој лудости грохотом.{S} Виде: има ча |
о, главо Скадру!{S} Аман!...{S} Ха! ха! ха!{S} Бездушник!{S} И лаже и узима у уста Алаха и пејг |
а и Арнауте падишахом и законом!{S} Ха! ха! ха! насмеја се својој лудости грохотом.{S} Виде: им |
пашо, главо Скадру!{S} Аман!...{S} Ха! ха! ха!{S} Бездушник!{S} И лаже и узима у уста Алаха и |
ме, стекао дангу (ожиљак)...{S} Ха, ха, ха!{S} Шта ко чини, све сам себи, и добро <pb n="131" / |
резиме, стекао дангу (ожиљак)...{S} Ха, ха, ха!{S} Шта ко чини, све сам себи, и добро <pb n="13 |
ина сејмена.</p> <p>— Да дође, да дође, ха-ха-ха! одговара с прозора куле главом мула, и насмеј |
ану метни перо, на другу олово, ела!{S} Ха-ха-ха! засмеја се мула, па настави: „Ово није, пашо, |
ви пламен сукну. „За крв ич не знам!{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Вала, мула, кажи...{S} Крв...{S} Как |
алима и Арнауте падишахом и законом!{S} Ха! ха! ха! насмеја се својој лудости грохотом.{S} Виде |
кажи <hi>михаирли</hi> (срећно)!...{S} Ха-ха-ха!{S} Мој пашо!{S} Ти мени жалост, ја теби срамо |
ман, пашо, главо Скадру!{S} Аман!...{S} Ха! ха! ха!{S} Бездушник!{S} И лаже и узима у уста Алах |
то презиме, стекао дангу (ожиљак)...{S} Ха, ха, ха!{S} Шта ко чини, све сам себи, и добро <pb n |
варом арнаутскога племена Војњака...{S} Ха-ха-ха!{S} Пашо, кажи <hi>михаирли</hi> (срећно)!...{ |
Арслан сам, пашо, нисам кукавица...{S} Ха-ха-ха-ха-ха! засмеја се мула још једном, много, и пр |
не твоје снахе, него моје кадуне...{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Аман! узвикну паша престрављено.</p> |
а беса, него Турчину стотину јемина.{S} Ха-ха-ха!...{S} Теби, пашо, мало беше твојега госпоства |
мула се примаче.</p> <pb n="54" /> <p>— Ха-ха-ха! насмеја се мула из свега гласа, а из очију му |
иноћа, то је Шемси-паша; простота, мула-Ха...</p> <p>— Ђувенде!{S} Ђувенде!{S} Ђувендеее!{S} Ба |
сејмена.</p> <p>— Да дође, да дође, ха-ха-ха! одговара с прозора куле главом мула, и насмеја с |
метни перо, на другу олово, ела!{S} Ха-ха-ха! засмеја се мула, па настави: „Ово није, пашо, ра |
пламен сукну. „За крв ич не знам!{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Вала, мула, кажи...{S} Крв...{S} Какву |
жи <hi>михаирли</hi> (срећно)!...{S} Ха-ха-ха!{S} Мој пашо!{S} Ти мени жалост, ја теби срамоту. |
ом арнаутскога племена Војњака...{S} Ха-ха-ха!{S} Пашо, кажи <hi>михаирли</hi> (срећно)!...{S} |
слан сам, пашо, нисам кукавица...{S} Ха-ха-ха-ха-ха! засмеја се мула још једном, много, и преме |
твоје снахе, него моје кадуне...{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Аман! узвикну паша престрављено.</p> <p |
еса, него Турчину стотину јемина.{S} Ха-ха-ха!...{S} Теби, пашо, мало беше твојега госпоства и |
а се примаче.</p> <pb n="54" /> <p>— Ха-ха-ха! насмеја се мула из свега гласа, а из очију му жи |
јмена.</p> <p>— Да дође, да дође, ха-ха-ха! одговара с прозора куле главом мула, и насмеја се г |
тни перо, на другу олово, ела!{S} Ха-ха-ха! засмеја се мула, па настави: „Ово није, пашо, раја, |
мен сукну. „За крв ич не знам!{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Вала, мула, кажи...{S} Крв...{S} Какву крв |
<hi>михаирли</hi> (срећно)!...{S} Ха-ха-ха!{S} Мој пашо!{S} Ти мени жалост, ја теби срамоту. <p |
арнаутскога племена Војњака...{S} Ха-ха-ха!{S} Пашо, кажи <hi>михаирли</hi> (срећно)!...{S} Ха- |
н сам, пашо, нисам кукавица...{S} Ха-ха-ха-ха-ха! засмеја се мула још једном, много, и премери |
оје снахе, него моје кадуне...{S} Ха-ха-ха!</p> <p>— Аман! узвикну паша престрављено.</p> <p>— |
, него Турчину стотину јемина.{S} Ха-ха-ха!...{S} Теби, пашо, мало беше твојега госпоства и тво |
е примаче.</p> <pb n="54" /> <p>— Ха-ха-ха! насмеја се мула из свега гласа, а из очију му живи |
ам, пашо, нисам кукавица...{S} Ха-ха-ха-ха-ха! засмеја се мула још једном, много, и премери паш |
пашо, нисам кукавица...{S} Ха-ха-ха-ха-ха! засмеја се мула још једном, много, и премери пашу ј |
довицама памет померава...</p> <p>Ха-ха-ха! насмејаше се буле, први пут како је Фати-султан нес |
, удовицама памет померава...</p> <p>Ха-ха-ха! насмејаше се буле, први пут како је Фати-султан |
рси, удовицама памет померава...</p> <p>Ха-ха-ха! насмејаше се буле, први пут како је Фати-султ |
, и смислила сам да...</p> <p>— Нека је хаирли (срећно)!</p> <p>— Да зовеш, очни ми виде, пашу |
ви оно што направи.{S} Ама кад је било, хајде се са Шемси-пашом измири.</p> <p>Мула извуче ћили |
<hi>жалост</hi>, паши <hi>срамота</hi>: хајде метни ово двоје на теразије.{S} Ама, ко би био лу |
/p> <p>— Дај им, кћери, пуномоћје...{S} Хајде, за кога ти хоћеш.{S} Прво ћемо ти тражити пуномо |
ум...{S} И твоја ће венчања пасти...{S} Хајде мени, кћери...{S} Да идемо обе у Стамбол; да моли |
одаји; по одајама нека се бију жене.{S} Хајде на мегдан!{S} Пушка ти, пушка ми.{S} Јатаган ти, |
ак у његовој Топлици, да не помисли:{S} Хајде!{S} Опростиће ми и Бог и син, кад пристанем да се |
али зачегрља реза на вратима.</p> <p>— Хајде, Фати-султан, звездо: дође време, говори јој мули |
вата је под мишку да је дигне.</p> <p>— Хајде, Фати-султан, сунце: дође време изусти и Лесковча |
S} Али тај исти мула признао је и да је хајдук, да ми је украо снаху.{S} За мулима сина нема св |
не грде га што иде ноћу без фењера као хајдук, грехота; не осврћу се на његове претње, боје се |
-хафузову, са Осман-Џафер-бејем, сином, Хајредин-Шемси-пашиним?</p> <p>— Аман, кћери, сунце, не |
мед-хафуза, са Осман-Џафер-бејем, сином Хајредин-Шемси-пашиним?</p> <pb n="117" /> <p>Наста тај |
оплицу.</p> <p>— Три заптије:{S} Хасан, Халид и Хусеин.</p> <p>— Паша им био рекао, свој тројиц |
p> <p>— Па?</p> <p>— Нема ни Хасана, ни Халида, ни Хусеина.{S} Послао их Шемси послом у Ниш у о |
е друго, може бити. <pb n="103" /> Мула-Халим ти је <hi>венчање</hi>, истина; ама <hi>то</hi> т |
а, и, најпосле, шта <hi>мисли</hi> мула-Халим, то јест, да му је сина он убио, срце јој за час |
е и чисто понизно изусти:</p> <p>— Мула-Халим, је ли истина да си ми ти <hi>однео</hi> снаху?</ |
е песнице према Прокупљу.</p> <p>А мула-Халим?{S} Јуче тако срећан, а данас и без кадуне и без |
живом Фати-султан.</p> <p>— Украде мула-Халим Фати-султан.</p> <p>— Украде арнаутски мула турск |
арнаутским мутом.</p> <p>Кад стиже мула-Халим пред сарај, притрчаше пашини сеизи те ухватише по |
?!{S} Шта? ! ...</p> <p>— Дигао се мула-Халим, цео фис...{S} Буна, пашо азретлери!...</p> <p>— |
ерње, па никако да га дочека.{S} И мула-Халим не спава.</p> <pb n="21" /> <p>— Да пошаљемо у гр |
нули Турци, ђаури...{S} Дигао буну мула-Халим...{S} На власт хоће...{S} Дигао се цео фис <pb n= |
вуку овцом; плашио мечку решетом, мула-Халима и Арнауте падишахом и законом!{S} Ха! ха! ха! на |
фер-беј стане поред <pb n="105" /> мула-Халима, да их видиш напоредо...{S} Мула је човек, то је |
а, јединца сина, и мезимца старога мула-Халима, Шкодралије, поглавара племена <hi>Војњака</hi>, |
волова; а над високом кулом старца мула-Халима између расејаних ниских кућа арнаутских, и окреч |
ову.</p> <p>— Поздравио Шемси-паша мула-Халима, да му дође у прокупачки сарај, говори под кулом |
а ће пред падишаха с тужбом против мула-Халима.“ Само мало паша дахну, па опет терет... „Хтео с |
ми се није бојала никога до Бога и мула-Халима, а ево два три дана како се боји некаквога сна!{ |
плицу, под Јастребац, да му доведу мула-Халима, то јест, да му кажу, е га је поздравио Шемси-па |
се само тако пронело...{S} Позваћу мула-Халима, и ако није човек, већ вук, гладан вук, па ћу га |
великом коњушницом.{S} То је конак мула-Халимов, у коме, одавно, осим послуге готово више никад |
ојима код куће, Арнаути око конака мула-Халимова, очекују господара с ханумом и пратњом...{S} И |
хануме, где чак и Арнаутке из фиса мула-Халимова, што живе у Прокупљу, а познавале су Фати-султ |
о овога часа била и Џафер-бејова и мула-Халимова, а од овога часа ниједнога.{S} Оба су јој венч |
} И узму га пити змије присојкиње, мула-Халимове речи:{S} Ти си мени крви дужан. „За крв ич не |
ских кућа арнаутских и високе куле мула-Халимове, а прошарани су јатима врана, што с маха на ма |
ном икона Светога Николе на тавану мула-Халимове куле; ваљда се потресе сам светитељ с несреће |
аји, и припалише им се чибуци, све мула-Халимови; а овамо, код Фати-султан, Лесковчанка, бегови |
сином; после, венчала му се кћи с мула-Халимовим сином; после, убили му зета; после, удаје му |
опет тако; после, воли му се кћи с мула-Халимовим сином; после, венчала му се кћи с мула-Халимо |
ом јастуку, напуњеном сламом, седи мула-Халимовица: обухватила рукама колена, метнула браду на |
иде несуђену кадуну Исмаил-бегову, мула-Халимовицу, Стамболку, рођаку цара царева.{S} Јер ове п |
само место Џавер-бејова имена име мула-Халимово.</p> <p>Мурад-беј јој тражи пуномоћје за венча |
<head>XV</head> <p>У трошној кули мула-Халимовој, у великој, али ниској одаји наложена је пећ |
ско, и старо и младо, подигло кули мула-Халимовој; па људи остају око куле, а жене се пењу на к |
већ до подне опколише сејмени кулу мула-Халимову.</p> <p>— Поздравио Шемси-паша мула-Халима, да |
рво била с њим венчана.{S} После с мула-Халимом, то јест ако...</p> <p>Имам ућута, помаче се, о |
стави...{S} Кад ништа нису имали с мула-Халимом, плашила је његовим именом сина, кад је био мал |
цара царева, кћер Ахмед-хафузову с мула-Халимом, поглаваром фиса Војњаци?</p> <p>— Буди!</p> <p |
b n="124" /> све каза...; посла га мула-Халиму на разговор, и на договор...</p> <p>— Мула, стар |
и виде, пашу Шкодралију: да он иде мула-Халиму.{S} Он може да...{S} И узе му нешто шаптати; шап |
ма на крај изићи?</p> <p>— Убио је мула-Халиму сина, па сад нека испашта.</p> <pb n="46" /> <p> |
ка, млада Циганка једна, па чим прилупа халка на капији, или звекир, она одшкрине капију и тешк |
ски и у капију, одједанпут, и звекир, и халка, и дланови.</p> <p>— Шта је?...{S} Ко тако лупа?! |
еднога дана, па чека, ослушкује.{S} Чим халка на капији, или звекир: „То је улак... дошао ми му |
ц је грдно дебео, причвршћен је великом халком за гвозден клинац...{S} Стара була не устаде, не |
, срце дршће... забеле се лабуд, широка хаљина, затрепташе везени тозлуци...{S} Прибила се уз к |
се отварају, полако... забеле се широка хаљина, затрепта злато на кадифели-џамадану...{S} Слуша |
дије мимо њену кућу пролази: бели му се хаљина, фистан, широка, у небројено <pb n="11" /> бора, |
лена; пред њима јунак на ату, у златним хаљинама, с миздраком...{S} Ја сам мислила да је то Исм |
, с миздраком, <pb n="143" /> у златним хаљинама, окупан, намирисан мирисом јоргована, искићен |
која хоће; траже бошчице с јашмацима, с хаљинама за дан, па никако да их нађу.{S} То јест, нашл |
ноктима, вири испод ружичасте, свилене хаљине, златом извезене...{S} Њена мајка, коју мало час |
дугачкој антерији, готово као женској, хаљини какву Турци носе кад су код куће, распојас, у бе |
ишао, у оном срмали-џамадану... у белој хаљини... оној...{S} И јенђе... дошле!...{S} Ево му мај |
ица као восак жута, усана помодрелих, у хаљини коју јој је отац за <hi>Велику К’на-Ноћ</hi> пра |
ра <pb n="140" /> јој обуче невестинску хаљину; легнуше јој на грло Исмаилов бисер, и накитише |
у за ђердек, њен, и молила да јој обуку хаљину коју јој Исмаил правио за свадбу, да јој метну н |
рудима, испод кошуље, на ибришим-врвци, хамајлије, мале, велике, од урока, од намере, проклете |
у, а до пре три године ишао је у женски хамам, с мајком; до пре две године излазиле преда њ дев |
у се веселиле само ноћас?{S} Где је <hi>Хамам</hi>?{S} Где <hi>Девојачка К’на-ноћ</hi>?{S} У шт |
ј другарици, и једанпут враћајући се из хамама, много пута кроз прозорске решетке; виђа га, вол |
место, час у мусафир-одаји, час у диван-хане, како је загрејало пролетње, ђурђевско сунце земљу |
виде).</p> <pb n="123" /> <p>— Шта има, ханум?...{S} Седи.</p> <p>Она седе ниже његова шиљтета. |
а... страх ме, јер сам...</p> <p>— Шта, ханум?{S} Чега се бојиш?{S} Венчани смо, хвала Богу; а |
гледавши несуђену заову, узвикну: „Вај, ханум, све сам изгубила“!...{S} И ту је ударила у грчев |
уснама, што је значило „љубимо ти скут, ханум-ефенди“.{S} Јер те што нису звате њену сину у сва |
рече „Фати-султан-ханумине“.{S} Одмах, ханум-ефенди! одговара Есма понизно, и хита. „А ти, ђоз |
„Паметна си, а лудо питаш, Фати-султан- ханум!{S} Где је Алах, ту је и љубав; а кажи један град |
ук што ћете се по овој врућини вратити: ханум-ефенди није код куће.“ Гошће се враћају постиђене |
ангал са звездом и месецом код невесте; ханум-ефенди хоће сама да кува каву, тамо да је пије и |
гарицом, час погледа к вратима, изгледа ханум-ефендију, да је подвори...</p> <p>Прилупа капак ј |
ним рукама, удно собе, па узе изгледати ханум-ефендију.</p> <p>И на одаји где је невеста прозор |
ад!...</p> <p>— Кс’мет (судбина), чучук ханум.</p> <p>— Таксират (несрећа), Зулфи.</p> <p>И про |
иџика...; води ме тамо“.</p> <p>— Чучук ханум?...</p> <p>— Тамо сам ја била; у сестриној је баш |
јенице: на хаџилук идем.</p> <p>— Чучук ханум!</p> <p>— Ту је моја Мека, Зулфи, Ћабе, ту је мој |
Пита: „где је Бал-беј?“ А слушкиња: „С ханум-ефендијом, пашо азретлери (светли).“ Одговара му |
{S} Грозница?</p> <p>— Грозница, Садије-ханум.{S} Не знам кад ме ухватила.</p> <pb n="93" /> <p |
познајеш?</p> <p>— Познајем те, Садије-ханум, ђозум...{S} Иди под Јастребац...{S} Исмаил ће на |
је, и устаје, хода по соби.{S} А Садије-ханум од тада брата не помену; реч „Исмаил“ застаје јој |
сту његова сина.</p> <p>А кад се Садије-ханум, мулина кћи, врати, затече је страшну, жуту као л |
ханума на камили?</p> <p>— Лејле, Лејле-ханум, шаир (песник)-девојка.</p> <p>— .{S}Ашици, сваки |
ту исту тугу осетила, као Лејле, Лејле-ханум...{S} Па јој дође мило, лако јој је, наслони чело |
РИЈЕВИЋА</p> <p>ФАТИ-СУЛТАН</p> <p>САФИ-ХАНУМ</p> <p>МЕЈРЕМ-ХАНУМ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАР |
век...{S} Он је тамо...</p> <p>— Чучук-ханум... мајка твоја...</p> <p>— Мајка моја, Зулфи..., |
-СУЛТАН</p> <p>САФИ-ХАНУМ</p> <p>МЕЈРЕМ-ХАНУМ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДО |
ним карикама у ушима, обучена као каква ханума; напуни мангал, изнесе га горе, намести га близу |
удише му „сургун“.{S} С њим је и његова ханума, и кћи, јединица, лепа као руже што осташе саме |
му селам: од мене нека не дрхти његова ханума; син нека му по граду сербез ходи; он, шетајући |
?</p> <p>— Конопце.</p> <p>— Која је та ханума на камили?</p> <p>— Лејле, Лејле-ханум, шаир (пе |
к својој хануми на тужбу плачући; а кад ханума саслуша девојче, отеже:{S} Аааа!{S} И забрани си |
ло...{S} На вриску и <pb n="35" /> вику ханума и робиње, све се избудише, појурише.{S} Фати-сул |
и бита мала, не знаш.{S} Не живи Мејрем-ханума...{S} Знаш ону Мејрем-хануму до теткине ти куће, |
викују буле.{S} А она, лепа Фати-султан-ханума мирна; бледа је као свећа или као једна звезда к |
моранџе, нарове, бадем, што је претекло ханумама; једу <pb n="33" /> полако, господски, као хан |
воде“, шапћу оне три робиње у предсобљу ханумама.{S} Па ни слушкиње се још нису пресвукле, ни р |
} Од певања, играња, разузданог весеља, хануме се замориле, и поспале.{S} Неке спавају на минде |
а њен сандук...{S} А кад се спусти ноћ, хануме узеше да се веселе; свирка и песма разлеже се; м |
личине, па <pb n="72" /> конци, жице; а хануме као садањи тапетари; оброк им је био одмор; нека |
е од шездесет, шездесет три; а да су га хануме сад виделе, како скочи с коња, кад устрча уз сар |
ј глас могао је допрети и до падишахове хануме, а до ње не.{S} Ко ће јој о томе говорити, кад ј |
ог страха — онемела!{S} И оне две младе хануме, и робиња, више говоре покретима руку и главе но |
а се не уздише; а ево где комшилук, где хануме, где чак и Арнаутке из фиса мула-Халимова, што ж |
ваху једнога петка неколике цариградске хануме, чучећи на обали Златнога Рога, гледајући где уђ |
Ахмедовој кући тишина.{S} Истина, једне хануме долазе, друге одлазе, али све тихо и полако.{S} |
ме на разговор...</p> <p>А о чем говоре хануме?</p> <p>Како дође из Цариграда Ахмед-хафуз, о ње |
видео, још сто година“.{S} Тако говоре хануме.</p> <p>И тај дивни град, с много душа, велики, |
ом; а у вече рече паши е је време да се хануме крију од њихова Бел-беја — пропевао петлић...</p |
вас дан празне, друге пуне; скупљају се хануме на разговор...</p> <p>А о чем говоре хануме?</p> |
душеци и јоргани, да не осете хладноће хануме...{S} Фати лежи наузнак и смеши се.{S} Да је ово |
е, она није <pb n="77" /> могла примити хануме, јер јој је у харему син.</p> <p>Затворила момка |
широм отворено.{S} Месец, пун, обасјао хануме, њихно лице, распуштену косу, <pb n="30" /> недр |
ду <pb n="33" /> полако, господски, као хануме, и тек покоју проговоре. „Да се однесе онај лепи |
дећи играју.{S} Бела робиња час гледа у хануме, час баци поглед на своју кјучук-хануму (младу < |
ачице већ промуклим гласовима; пљескају хануме длановима, подврискују, падају у севдах; свекрва |
говарати, па чак и проћеретати, то нису хануме из махале, кадуне каквога занатлије, дућанџије, |
ивника; не слушајући шкргут зуба Садије-хануме: прича јој о младости и лепоти пашићевој, о севд |
велики празник, дан смрти њихове чучук-хануме.{S} Ахмед-хафуз, отац, трезан, гологлав, обријан |
је, по мњењу „правих турских племићка“, хануми од <hi>оџака</hi> (од колена) срамота говорити; |
иш)!{S} Али једанпут дође Замбак својој хануми на тужбу плачући; а кад ханума саслуша девојче, |
осте, дивље „потпланинке“ виде у једној хануми четири, и за све четири су подједнако радознале. |
јабуку једне мале пушке.{S} Фати-султан-хануми се, у овом часу, учини толико леп, прегорела би, |
ме оцу, својим старијима; а Фати-султан-хануми је он старешина, господар...{S} Грли јој вити ст |
После узе говорити.{S} Каже Фати-султан-хануми, да је до овога часа била и Џафер-бејова и мула- |
неколике товарне коње; носе Фати-султан-хануми постељу, рубље и рухо.</p> <p>Кад харемћаја изне |
е се избудише, појурише.{S} Фати-султан-ханумина мајка прекиде молитву, заборавивши да је то ве |
ње, то јест шарање лица:{S} Фати-султан-ханумина мајка некако чудна, уплашена, ваљда што јој кћ |
.{S} У тахтаривану је мајка Фати-султан-ханумина.{S} А главним путем сеоским воде Турци, кириџи |
аше трећи петли...</p> <p>И Фати-султан-ханумина мајка не спава; крај мраморне чесме, пред ћошк |
е, оне...“ не може да рече „Фати-султан-ханумине“.{S} Одмах, ханум-ефенди! одговара Есма понизн |
мулини, Шемси-пашина сина и Фати-султан-ханумини, и имам, старац један, Турчин, мали, погурен, |
покривени красним и богатим Фати-султан-хануминим даровима; позлаћене арабеске на тавану сакрив |
, као кад се дотакоше усана Фати-султан-хануминих.{S} Млад, он није веровао, и ако му је верни |
ође ред да врати оно што је Фати-султан-ханумино: кад пође читав караван с њеном спремом и даро |
вако, а у Прокупљу сврши се Фати-султан-ханумино венчање.{S} И старо и младо, и богато и сирото |
ећи, и поседају према мајци Фати-султан-хануминој: не пуше.{S} Чини им се да су у кући где је к |
брне макар с једним питањем Фати-султан-хануминој мајци, или да је теши, да је подсети на к’сме |
нака мула-Халимова, очекују господара с ханумом и пратњом...{S} И кад се чу топот коња, небо се |
дана, кад ће се појавити тахтаривани с ханумом и кћери њихова чифлук-сахибије.{S} И ето.{S} Ју |
целим путем, где ће проћи тахтаривани с ханумом и ћерком њихова чифлук-сахибије.{S} Ах! ако се |
се у двориште тахтариван с Фати-султан-ханумом; а овај с њеном мајком однесе се кући Ахмед-хаф |
<p>Кад харемћаја изнесе из тахтаривана хануму, и однесе је на кулу, па она узе слабим гласом н |
хануме, час баци поглед на своју кјучук-хануму (младу <pb n="34" /> госпођу), с којом се играла |
иви Мејрем-ханума...{S} Знаш ону Мејрем-хануму до теткине ти куће, што је увек као ат без узде |
све се окупало пре сунца; а Фати-султан-хануму ће после сунца...{S} Окупани дочекују окупана ју |
, вас дан и сву ноћ гледала Фати-султан-хануму, те јој добро упамтила и очи и лице, и руке и но |
не пустивши гласа.{S} Држи Фати-султан-хануму, страхује: по трећи пут питање, последњи пут, те |
су му изабрали.{S} Он воли Фати-султан-хануму, а срамота га да им каже.{S} Лепа је...{S} Нека |
...</p> <p>Никад није видео Фати-султан-хануму, а толико је познаје, да би јој могао, чини му < |
_C17"> <head>XVII</head> <p>Фати-султан-хануму не узеше на испит, него је оставише да се одмори |
S} Алла’ ашк’на (за Божју љубав)!...{S} Харам ти ако не...</p> <p>Не могаде више, јер се са узб |
се; распитује куд оде непознат пљачкаш, харамија.{S} Сам би ишао да тражи кћер, а не зна на кој |
.{S} Толико ли може Турчин да лаже?!{S} Харамије сина мојега...</p> <p>— Мула!{S} Полако, прија |
заклиње се.{S} Сина су ти, мула, убиле харамије; он хоће...</p> <p>— Алла’!{S} Ху!{S} Лела’!{S |
сле куне брод који Ахмед-хафуза и његов харем из Цариграда понесе, и тахтариван који рођаку цар |
.</p> <p>Конак је, нарочито тамо где је харем, врло лепо намештен скупоценим застиркама и јасту |
а.{S} Да није било муле, одвели би је у харем пашин, обљубио би јој лице пашић, и онда...{S} Да |
д, кад ниси пре мислио.{S} Затвори се у харем, као твоја жена.{S} Њу је затворио од младости за |
ли њему није било овако.{S} Бал-беја из харема не пушта.{S} А пашиница од страха чисто луда.{S} |
д свадбу сваку ноћ, до зоре, сви отмени хареми, и свирка, песма; а сад нико, и ништа.{S} Тишина |
ођакама и пријатељицама, с најотменијим харемима: дугачка поворка кола, с дивним коњима, улази |
е за послугу, под селамлуком мушку, под харемом женску.{S} Око конака врт са шадрваном између л |
..{S} Дође петак, Шемси-паша, са својим харемом и с таквом пратњом, с каквом никада није ишао с |
и пратњу.{S} Виде кад се кола с пашиним харемом зауставише пред капијом Ахмед-хафузовом, па одј |
S} Суља је видео пашу, и кола с пашиним харемом, и пратњу.{S} Виде кад се кола с пашиним харемо |
ануми постељу, рубље и рухо.</p> <p>Кад харемћаја изнесе из тахтаривана хануму, и однесе је на |
ариван прате неколико оружаних Турака и харемћаја.{S} У тахтаривану је мајка Фати-султан-хануми |
але.{S} Нигде мушке главе будне!{S} А у харему је весеље; Фати-султан је на постељи; лице јој ш |
дима материним, да га те груди задрже у харему, кад зажели да изиђе, да оде међу другове...</p> |
" /> могла примити хануме, јер јој је у харему син.</p> <p>Затворила момка као девојку, па га н |
тотину шара.{S} Најлепше су намештене у харему три одаје, једна с улице и две из баште, где паш |
научио.{S} Материн јединац, одрастао у харему, да је увек мајци пред очима.{S} Сад је ушао у с |
је мушко, младић, па би му тешко било у харему, да није са женама научио.{S} Материн јединац, о |
ну; прозори сад затворени, на ћерчивима хартија, ћерчива брашном облепљена да не улази хладноћа |
ди...{S} Слуша, прибила се уз прозор са хартијом, крај мајке, прислонила око на парченце стакла |
<p>И отури чибук, а узе: дивит, перо и хартију...{S} Прво зажмуре, па поче гушчјим пером с дес |
оде у Топлицу.</p> <p>— Три заптије:{S} Хасан, Халид и Хусеин.</p> <p>— Паша им био рекао, свој |
уби један млад Арнаутин младога ћатиба Хасан-беја, Цариграђанина.{S} Зашто га уби нико не знад |
ле одаду.</p> <p>— Па?</p> <p>— Нема ни Хасана, ни Халида, ни Хусеина.{S} Послао их Шемси посло |
оца пита, за њен страх, за њен јад.{S} Хафуз, што улажаше у бачву, да се у вину купа, трезан; |
р угаси, и то још тако стоји.)</p> <p>А хафуз-Ахмед још није стао.{S} Иде, тумара сокацима као |
спахилуци...</p> <p>Не прође много, па хафуз и овде уби човека, и даде крвнину пола Житорађа.{ |
н, Јараби!</p> <p>Кад изиђе из дворишта хафуз-Ахмед треће јутро, он виде пред својом капијом не |
јој с рамена глава одавно, нарочито кад хафуз није при себи: бекрија је бивши имам Свете Софије |
е жао, тешко, и страх их је.{S} Обилазе хафуз-Ахмедовицу, а ниједна се не усуђује да узнемири т |
другога, баба ти каже.{S} Твој баба је хафуз, и био је имам красне Аја-Софије; зна сав мусаф н |
Турака и ђаура, изгинуле многе чифчије хафуз-Ахмедове, јер су Арнаути до његових чифлука, и ги |
Мој је отац био први имам Аја-Софије, и хафуз је, зна напамет мусаф од корица до корица, па и м |
..{S} Тек онако говоре, душмани...{S} И хафуз-беј, твој баба, воли овамо.{S} И пре је волео; а |
улу.{S} Бекрија, <pb n="61" /> луд, али хафуз, па зна: кад се дивљак ражљути, разума ни трунке, |
ега весеља.{S} Гости се разишли, пијани хафуз дубоко заспао, и слуге поспале.{S} Нигде мушке гл |
{S} Вај, чуда!{S} Вај, вај, вај!“ Све о хафуз-Ахмеду.{S} Ни ко у неком граду мање да седи, ни д |
<p>Како је Фати-султан нестало, нигде у хафуз-Ахмедову комшилуку дахира, ни саза, ни зила, нити |
кћер хафузову.</p> <pb n="40" /> <p>И у хафуз-Ахмедовој кући тишина.{S} Истина, једне хануме до |
оја, питај, молим те..., хоћеш да питаш хафуз-бабу: је ли истина да у шта ко умре, у томе га ви |
дан смрти њихове чучук-хануме.{S} Ахмед-хафуз, отац, трезан, гологлав, обријане главе, пре звер |
ме?</p> <p>Како дође из Цариграда Ахмед-хафуз, о њему па о њему.{S} Прво, убио је својега чифчи |
ице, по пратњу Шемси-пашину.{S} И Ахмед-хафуз се пробуди, па кад чу шта је било, истрезни се; р |
јући где уђе у велику морску лађу Ахмед-Хафуз, то јест човек који зна коран напамет, први имам |
тмица, чуда и покора, заплакаше.</p> <p>Хафуз-Ахмед оде, а не рече мули:{S} Зашто ми украде кће |
/p> <p>— Украде арнаутски мула турскога хафуза кћер!</p> <p>— Рођаку цара дарова!</p> <p>— Није |
у и обест Богу...{S} И чифчије пијанога хафуза, турска раја, Срби, скупили се од поноћи, раде; |
ти по коси.</p> <p>Кад Арнаути доведоше хафуза, па се он стропошта крај своје кћери, и узе је г |
е.{S} Пре српска села, сад лудога Ахмед-хафуза спахилуци...</p> <p>Не прође много, па хафуз и о |
мноштво сељака, чифчије пијанога Ахмед-хафуза, раја турска, бедни робови, Срби, истерани су на |
ако мисли; а после куне брод који Ахмед-хафуза и његов харем из Цариграда понесе, и тахтариван |
-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафуза, са Осман-Џафер-бејем, сином Хајредин-Шемси-паши |
е, коју носе четири чифчије бекри-Ахмед-хафуза, раја турска, Срби, опасани ликом; а дванаест кр |
Из врта, из непрегледног вотњака Ахмед-хафузова са свакојаким воћкама, обученим у густо ђурђев |
ли Ђурђевдан.{S} Из махале, не из Ахмед-хафузова комшилука (јер у комшилуку је тужно), већ из д |
то ово дана слушаху, и три робиње Ахмед-хафузове, две црнкиње и једна Черкескиња.{S} Мирише кап |
, писке, од урнебеса, избудише се Ахмед-хафузове слуге и похиташе, по наредби Шемси-пашинице, п |
тахтариван, леп, бојадисан, носе Ахмед-хафузове чифчије; други, нов, од простих белих дасака, |
своје сестре удате овде, до куће Ахмед-хафузове: ту му приђе сестрин сеиз, ухвати под њим ата, |
ој пламен из очију.</p> <p>Док је Ахмед-хафузовица седела у Топлици Фати се мало повратила; пов |
n="107" /> Цигани.{S} У првом је Ахмед-хафузовица; у другом Фати-султан.{S} Носе је Цигани, је |
SRP19070_C11"> <head>XI</head> <p>Ахмед-хафузовица је седела у Топлици по за дуго.{S} Залуд је |
вај с њеном мајком однесе се кући Ахмед-хафузовој.{S} На задњу капију улажаху стари Арнаути и с |
} Ниједанпут није рекла: жени ми се син хафузовом кћери; сто, двеста пута: биће ми снаха рођака |
м харемом зауставише пред капијом Ахмед-хафузовом, па одјезди у Топлицу да исприча мули.{S} Кад |
ра дарова!</p> <p>— Није, није украо ни хафузову кћер, ни рођаку цара царева, већ пашину снаху. |
ло Прокупље жали несрећну девојку, кћер хафузову.</p> <pb n="40" /> <p>И у хафуз-Ахмедовој кући |
-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафузову с мула-Халимом, поглаваром фиса Војњаци?</p> < |
-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафузову, са Осман-Џафер-бејем, сином, Хајредин-Шемси-п |
су дуго до Прокупља; Прокупље је Ахмед-хафузу досуђено за „сургун.“ На уживање му дато пет сел |
на сина, и најпосле: „Не украдоше Ахмед-хафузу ата из ахара, ни из авлије загара, него чедо, кћ |
оплици, брзо се вратише па казују Ахмед-хафузу да су срели неке кириџије, и да су од њих чули, |
и, да покријем главу, дај бројенице: на хаџилук идем.</p> <p>— Чучук ханум!</p> <p>— Ту је моја |
к мулине кћери, и крај њега место, свој хаџилук...{S} Сад је у постељи новој; све свила, све ка |
Ту је моја Мека, Зулфи, Ћабе, ту је мој хаџилук...</p> <pb n="136" /> <p>И робиња је одведе там |
n="11" /> бора, разастрта по кадивеној хаши, бели се као лабуд; а са зеленог чоханог гуња чепк |
анум?{S} Чега се бојиш?{S} Венчани смо, хвала Богу; а нашем се венчању нисмо обрадовали само ми |
до: дође време, говори јој мулина кћи и хвата је под мишку да је дигне.</p> <p>— Хајде, Фати-су |
сања најлепше снове.</p> <p>Кад се виле хватају у коло а дуси блуде земљом, на месечини, сања и |
ам мислила да је то Исмаил; а оно...{S} Хедрлес (Св. Ђорђе)...{S} Благо мени!...{S} Навијате са |
ћеш мајци оздравити, иншала! па ево га Хедрлес, красан ваздух...{S} Сваки дан ће топлије...{S} |
и ће петли; ту је већ Ђурђев дан, јунак Хедрлес, на ату, с миздраком, <pb n="143" /> у златним |
лу...{S} Сад ће трећи петли...{S} Дошао Хедрлес...{S} Гледајте на сат...</p> <p>И тихо, тихо, а |
Кад стаде сатирати сакагија нишког паше хергелу, Нишлије се Турци међу собом шаљаху: „Нашем се |
S} Ја нисам трговац, нити мога сина крв хеспап, а он се за ту крв погађа; уместо бакарних гроше |
даду пет стотина гроша, за другога пет хиљада, за трећега петнаест, као за ата.{S} Ми овде хиљ |
миљен, на одољен, на мајкину душицу, на хиљадама лековитих трава, биље.</p> <p>И тако.{S} Повра |
а, ја бих узео онолико колико се узима: хиљаду гроша, ни аспре више.{S} Ја нисам трговац, нити |
у да зборим.{S} Селам ти од Шемси-паше: хиљаду лира уместо хиљаду гроша: и конак у Румелији, и |
омак с ата паде... „Јазук!{S} Јазук!{S} Хиљаду пута јазук! једну аспру <pb n="82" /> за милијон |
{S} Непуштена од мога сина, удаде...{S} Хиљаду пута јазук!...{S} Ама није.{S} То се само тако п |
Шта ћеш, пашо?</p> <pb n="130" /> <p>— Хиљаду гроша.</p> <p>— Немој...{S} Вежи кесу, па је вра |
руке: за селам на оном носи се товар од хиљаду ока.{S} Немај срца на мене!{S} А ово што ти каза |
рећега петнаест, као за ата.{S} Ми овде хиљаду гроша како за крв мулина сина, тако за крв после |
ам ти од Шемси-паше: хиљаду лира уместо хиљаду гроша: и конак у Румелији, и један у Анадолији; |
а она нариче, пролива горке сузе...{S} Хита да се наплаче док јој је кћи врх земље; јер кад бу |
ханум-ефенди! одговара Есма понизно, и хита. „А ти, ђозум Ајше, душеке... душек по душек, јорг |
судом...{S} Није велики човек дрво без хлада.{S} Од Шемси-паше има фајду читав вилајет...{S} Ш |
гледао се кроз прозор у голо дрвеће.{S} Хладан, зимни ветар љуља гране, голе. „Као просјаци: го |
а, с дивним коњима, улази у Прокупље, а хладна Топлица тужно шуми, те се много меко срце распла |
нгал пун распаљена угља, јер на пољу је хладно како скоро није.{S} Наваљена на један јастук, ву |
оћу и сањају: мања, где их мајка купа у хладној води; већа, где се отац на њих наљутио, па их и |
ошао им је крај муци...</p> <p>Зима.{S} Хладноћа каква скоро није.{S} Дебео снег притиснуо и бр |
, ћерчива брашном облепљена да не улази хладноћа у одају; светлости мало, чиста ваздуха ни мало |
иванима и душеци и јоргани, да не осете хладноће хануме...{S} Фати лежи наузнак и смеши се.{S} |
или бабу, или дадију, јер осећају у сну хладноћу и сањају: мања, где их мајка купа у хладној во |
отњаку, под једним великим шам-дудом, у хладовини, камо је нарочито направљено за играње ораха, |
дела, звездо, садберк-ђул у саксији и у хладовини?{S} Пустио жиле и почео <pb n="113" /> де вен |
евојка и ашици!{S} Конопци и сазови.{S} Хм!...</p> <p>— Истина за чудо; ама...</p> <p>— Ама заш |
цар миче се... то је Исмаил...{S} Чује ход из далека...{S} На глави му сахан из кога се лије с |
а и очи и лице, и руке и ноге, и стас и ход, све.{S} Беговицу је послао Шемси-паша, бојећи се п |
Ако су ме слагали..., гајтан“.{S} Хода, хода паша по прокупачком сарају, и мисли.{S} Омален, цр |
ваки час се за понешто смеје, и устаје, хода по соби.{S} А Садије-ханум од тада брата не помену |
ке ноћи у глухо доба, вели, види мајку; хода по кули, каже, као жива, и све о Исмаилу говори; и |
..{S} Ако су ме слагали..., гајтан“.{S} Хода, хода паша по прокупачком сарају, и мисли.{S} Омал |
, и ако није устрчао, него отпузао“.{S} Хода, па тек застане, зажмури, гласно мисли: не зна с к |
улазио у бачву, те се у вину купао.{S} Хода до ноћи, тад долази, и онако мокар сруши се на шиљ |
ушкује; од тада Фати више лежи него што хода и седи, и плаче...{S} Час-по па легне, на чупав ћи |
ред вече се јаве сокацима мусломани, не ходећи као обично тихо и достојанствено, <pb n="39" /> |
болски, што не држи главе високо, и што ходећи стаје целом ногом.{S} Колико је год слушкиња, св |
терлуцима од црвена сактијана.{S} Брже ходи него досад, мисли на коју ће страну; и нигде излаз |
ова ханума; син нека му по граду сербез ходи; он, шетајући се, нека не преза.{S} Враћам му слоб |
петао кад му покисне перје.</p> <p>„Ко ходи по земљи, а гледа у небо, па се сплете и падне — в |
ће ходити кроз поље кроз које је Исмаил ходио; што ће упирати очи у високи Јастребац, у засејан |
ждрали и ласте; у пољу, камо је Исмаил ходио, спалио је први мраз са сланом траву, и покрио је |
вотњаку по коме се Исмаил шетао; што ће ходити кроз поље кроз које је Исмаил ходио; што ће упир |
{S} Стара је готова, али још не устаје, хоће да удари још један <hi>ђелин-пули</hi> међу њене и |
: а Исмаил чучи пред њом, подигао руке, хоће да је загрди а не може, онај га свет гледа; и она |
уномоћник питао пред сведоцима, трипут, хоће ли за Шемси-пашина сина, Џафер-беја; она му је три |
/p> <p>— Кажи селам Шемси-паши, џелату: хоће да има чедо... од муле...{S} Фати-султан.{S} И каж |
сели друмове...{S} Иду к Лесковцу...{S} Хоће да опколе прокупачки сарај...{S} Сва чаршија затво |
е зна се ни шта која говори ни шта која хоће; траже бошчице с јашмацима, с хаљинама за дан, па |
!{S} Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар нашега муле кадуна на испит?</p> <p> |
<p>— Не дамо!</p> <p>— Да дамо кад мула хоће.</p> <p>— Зар да правимо вољу Шемси-паши?</p> <p>— |
оким шалварама, у високој чалми.{S} Кад хоће да говори, прво зажмури, па тад почне.{S} Овога па |
венчања, ту да је испитају, ту да каже хоће ли код муле, или да дође његову Бал-беју.{S} За Ба |
p>И простре јој ћилим и шиљте робиња, и хоће да је поведе...</p> <p>— Дај јашмак, Зулфи, да пок |
едају пушке, гледају јатагане.{S} Млади хоће у Прокупље, да убију Шемси-пашу.{S} Стари их стиша |
дом и месецом код невесте; ханум-ефенди хоће сама да кува каву, тамо да је пије и да гледа кад |
S} Сина су ти, мула, убиле харамије; он хоће...</p> <p>— Алла’!{S} Ху!{S} Лела’!{S} Ху!...</p> |
тио коњу дизгине, пустио га да иде како хоће, полако, а сам је подигао главу, гледа у небо, тра |
ом, не затварајући очи, као обично, јер хоће не само да чује, него и да види шта му одговара.{S |
S} Дигао буну мула-Халим...{S} На власт хоће...{S} Дигао се цео фис <pb n="84" /> његов...{S} В |
ј булбул; мула вук... медвед...“</p> <p>Хоће да заплаши мулу падишахом, решио се; не сећа се шт |
рбете, текијо моја, питај, молим те..., хоћеш да питаш хафуз-бабу: је ли истина да у шта ко умр |
да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара ц |
да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш ли да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цар |
и да ти ја, Мурад-беј будем пуномоћник, хоћеш да венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара ц |
вајду.{S} Ти, мула, пријатељу, чуо сам, хоћеш још да се светиш Шемси-паши?{S} Доста!{S} Довде ш |
вим допуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш |
вим допуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Махмуд-беј, будем пуномоћник, хоћеш |
вим допуштењем, с пророковим одобрењем, хоћеш ли да ти ја, Мурад-беј будем пуномоћник, хоћеш да |
, за мали малу.{S} Ти, мула, пријатељу, хоћеш две!{S} Немој!{S} Срамоту си за жалост; немој још |
и причам једну причу, мој пријатељу?{S} хоћеш да ме слушаш?</p> <pb n="127" /> <p>— Причај, при |
> <p>— Од шта рана, пријатељу!</p> <p>— хоћеш да ти причам једну причу, мој пријатељу?{S} хоћеш |
а се, кузум, од сада увек смејала!{S} И хоћеш, иншала’! јер ево дошао је сат да се и твоја реч |
ћери, пуномоћје...{S} Хајде, за кога ти хоћеш.{S} Прво ћемо ти тражити пуномоћје за венчање с Џ |
о си, осрамотио си се, па сад седи, ако хоћеш да се људи не подмигују кад те чаршијом виде, да |
афер-беја; она му је трипут одговорила: хоћу, и била је тако мирна.</p> <p>— Фати-султан не зна |
земљак, и друг, и добар пријатељ...{S} хоћу да му пратим писмо и у њему селам сад одмах.</p> < |
ећу за мојега сина крв паре да узмем, а хоћу Шемси-пашу да оставим.{S} Јербо, добро збориш: и А |
и; од мене носи селам Шемси-паши:{S} Да хоћу паре за крв свога сина, ја бих узео онолико колико |
војих котарица не мичу; а псима се носи храна у њихне кочине.{S} Сокацима, кривим и уским, мног |
араја, што оставише децу без родитеља и хранитеља, где грцају у плиткој Морави? да ли њих углед |
Арнаути, убише јој сина, њену милост и хранитеља, кириџију, који бејаше пошао у Ниш с топлички |
а, нагрђена грозном смрћу, сруши се као храст ишчупан олујом, па зарида...</p> <pb n="22" /> <p |
вим јаглуком.</p> <pb n="145" /> <p>Што хришћанима причест, то мусломанима земзем.</p> <p>Приуг |
рећи петли закукурекаше.</p> <p>Ни мало хропца, мало грчења...{S} Левом је руком згужвала танку |
према постељи, соко; на шиљтету, меком, хрт...{S} Све Исмаилово; ту је, у Прокупљу, већ читав м |
ата њена; води је по дворишту где му је хрт и соко и говори о брату; прича о његову разговору к |
смаилова ата; што ће миловати Исмаилова хрта и сокола; што ће љубити Исмаилово рухо; што ће пла |
ла; кад му више не гледа ата, не милује хрта и сокола, не љуби рухо, не плаче над оружјем.{S} З |
ег по који Арнаутин с пушком о рамену и хртом за собом, иде у лов на зечеве, и прођу сеоским пу |
па поче да крије лице и да се смеје.{S} Хтеде рећи да би некога убила из пушке, па се сети да ј |
рнаути, Војњаци, нису гори били.{S} Крв хтеде пасти, да се покољу међу собом, јер једни одобрав |
<p>Једно вече, кад се врати из града и хтеде ући у одају, родитељима, чу да му се родитељи пол |
јој се очни капци покренуше... врисну и хтеде да скочи, али...</p> <p>Човек један, крупан, у ус |
а, час толико замишљена, а час немирна, хтела би некуд далеко, ни сама не зна куд, на онај брег |
ине оженио, умре преклани; и веле да је хтела постати мајком).{S} Кад стаде сатирати сакагија н |
вен, и ту је проговорила азијатска крв, хтео је својега друга, кога је био петао „победилац“, н |
еличине, па си желео још већи да си.{S} Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи, и з |
акон; тебе под старост твоја лудост.{S} Хтео си, учинио си, осрамотио си се, па сад седи, ако х |
ј години на једнога кириџију, што им је хтео украсти са ливаде козу музару, коју је она врло во |
ан не савлада.</p> <p>— Нико му се није хтео ни смео светити; сви остављали на Алаха.{S} А он к |
те ударим ни каменом ни ружом; само сам хтео да ти кажем аманет и селам.{S} А ти знаш, мула, мо |
моја нене?{S} Фати-султан, кад би нешто хтео да те отме сам падишах, ја бих и њега убио, бесу т |
Само мало паша дахну, па опет терет... „Хтео си у луг где булбули поју, па си ишао жмурећи и за |
...</p> <p>— Алла’!{S} Ху!{S} Лела’!{S} Ху!...</p> <p>— Мула!{S} Мула!{S} Ниси дервиш...</p> <p |
харамије; он хоће...</p> <p>— Алла’!{S} Ху!{S} Лела’!{S} Ху!...</p> <p>— Мула!{S} Мула!{S} Ниси |
/p> <p>— Три заптије:{S} Хасан, Халид и Хусеин.</p> <p>— Паша им био рекао, свој тројици, да ви |
</p> <p>— Нема ни Хасана, ни Халида, ни Хусеина.{S} Послао их Шемси послом у Ниш у очи прошлога |
век, мека срца, завукао руке под појас, хуче; иде око куће, дође пред кућу, а не улази унутра, |
те, у једном куту селамлука, и хуче ту, хуче сву ноћ, док га најпосле сан не савлада.</p> <p>— |
се на шиљте, у једном куту селамлука, и хуче ту, хуче сву ноћ, док га најпосле сан не савлада.< |
ец дана и више; протера га сам падишах, цар царева, пуномоћник Алахов.{S} Шућур!{S} Овако узвик |
у се, она их отвара...{S} И џин, џински цар миче се... то је Исмаил...{S} Чује ход из далека... |
ебац јој није планина, него џин, џински цар, кога до сад нико није видео, само га она гледа.{S} |
ам Свете Софије, рођак султана Махмуда, цара царева, пуномоћника Алахова.{S} И пре неки дан уби |
сто, двеста пута: биће ми снаха рођака цара царева.{S} Да се онда мање гордила, било би је сад |
венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафуза, са Осман-Џафер-бејем, с |
венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафузову с мула-Халимом, поглав |
венчамо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафузову, са Осман-Џафер-бејем, |
ову, мула-Халимовицу, Стамболку, рођаку цара царева.{S} Јер ове просте, дивље „потпланинке“ вид |
а турскога хафуза кћер!</p> <p>— Рођаку цара дарова!</p> <p>— Није, није украо ни хафузову кћер |
играда понесе, и тахтариван који рођаку цара царева у његов пашалук донесе.{S} Ни он излази из |
није украо ни хафузову кћер, ни рођаку цара царева, већ пашину снаху.</p> <p>— Кадуну Шемси-па |
ете Софије, рођак султана Махмуда, цара царева, пуномоћника Алахова.{S} И пре неки дан убио чов |
двеста пута: биће ми снаха рођака цара царева.{S} Да се онда мање гордила, било би је сад мање |
мо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафуза, са Осман-Џафер-бејем, сином |
мо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафузову с мула-Халимом, поглаваром |
мо тебе, Сафет-Фати-султан, рођаку цара царева, кћер Ахмед-хафузову, са Осман-Џафер-бејем, сино |
мула-Халимовицу, Стамболку, рођаку цара царева.{S} Јер ове просте, дивље „потпланинке“ виде у ј |
а понесе, и тахтариван који рођаку цара царева у његов пашалук донесе.{S} Ни он излази из конак |
украо ни хафузову кћер, ни рођаку цара царева, већ пашину снаху.</p> <p>— Кадуну Шемси-пашина |
ана и више; протера га сам падишах, цар царева, пуномоћник Алахов.{S} Шућур!{S} Овако узвикивах |
сина?</p> <p>— Стамболка је рођака цару царева.{S} Шемси има сина, млада, красна, Џафер-беја.{S |
гледајући, муком, чуда бесних освајача царевине српске.{S} Пре српска села, сад лудога Ахмед-х |
вара.{S} Она вели да испрате Бал-беја у Цариград... „Какав Стамбол, женска главо?!{S} Зар мисли |
шина; те један старац, који је трипут у Цариград ишао, и тамо свако чудо видео, мишљаше, е је п |
рао се од блата; испраћа сина и снаху у Цариград, па му је лако...</p> <p>Паша је сам, сваку но |
инцеза.</p> <p>А куда ће из Цариграда? „Цариград види па умри!{S} Али не, немој умрети, но живи |
чем говоре хануме?</p> <p>Како дође из Цариграда Ахмед-хафуз, о њему па о њему.{S} Прво, убио |
, то јест принцеза.</p> <p>А куда ће из Цариграда? „Цариград види па умри!{S} Али не, немој умр |
брод који Ахмед-хафуза и његов харем из Цариграда понесе, и тахтариван који рођаку цара царева |
Овако узвикиваху једнога петка неколике цариградске хануме, чучећи на обали Златнога Рога, глед |
ајући у њега поче, лепо, лепим наречјем цариградским:</p> <p>— Мој је отац био први имам Аја-Со |
то је било најлепше у великом Безистану цариградском, и што су везле три сиротице, Туркиње из С |
лад Арнаутин младога ћатиба Хасан-беја, Цариграђанина.{S} Зашто га уби нико не знаде; а сваки з |
лина сина?</p> <p>— Стамболка је рођака цару царева.{S} Шемси има сина, млада, красна, Џафер-бе |
.{S} Тужбу је у глави написао и у глави цару поднео, а ево сад где је у глави повлачи, цепа, па |
е губи памети, сунце.{S} Сравњује ли се цвет с копривом...</p> <p>А она?{S} И чула свађу, и гле |
, као што сарош-каранфил, посрнув, први цвет до себе додирне...{S} Да га крилати коњи, ветрови, |
е топи снег и бујају реке и потоци, кад цвета кукурек, кад ниче трава: кад се сва природа из мр |
рвеће, обучено у лишће, и да јој мирише цветало воће...{S} А од пре три дана је у соби из баште |
ло, а топло је, летње, те се испаравају цветне лехе, заливене и синоћ и јутрос, мирише земља... |
леми, милостињу дадох; дариваће их прво цветом, па лишћем, па родом, Он, благ и милосрдан, и ок |
и јагањци, иду ливадом, зеленом, пуном цвећа, с травом до колена; пред њима јунак на ату, у зл |
у, обасјану месецем, намирисану мирисом цвећа, освежену росом; на небу пуно звезда, трепте, и ч |
:</p> <p>— Сравни јагње с вуком, сравни цвеће с копривом...{S} Усред зиме имаћеш зумбул, Бал-бе |
.{S} Сунце сину, те затрепта по трави и цвећу крупна роса; удесише веселе тичице, сухих крила, |
ај; засијаше се кроз пушкарнице пушчане цеви, и чу се пуцањ, виде где момак с ата паде... „Јазу |
ладнела вука.{S} Замрзла се Топлица.{S} Цела природа заспала дубоким сном.</p> <p>У тахтаривани |
} За њим закасаше остали ати и коњи.{S} Цела <pb n="56" /> чаршија изиђе да гледа арнаутску сил |
лако.{S} Са „чадром“, кроз капиџике, из целе махале, од јутра до мрака: остављају у предсобљу м |
, све је будно; и ашчике, и слушкиње из целе махале, и неке сироте што ово дана слушаху, и три |
кулук од поноћи; разгрћу снег лопатама целим путем, где ће проћи тахтаривани с ханумом и ћерко |
е се више но икад, а мулина кћи задрхта целим телом, не пустивши гласа.{S} Држи Фати-султан-хан |
, а у лицу му не бејаше ни капи крви, и целим телом задрхта.{S} И опет се помаче; мула се прима |
знавале су Фати-султан, плачу и уздишу: цело Прокупље жали несрећну девојку, кћер хафузову.</p> |
акиту, снаси од свекрве, свекра, говори цело Прокупље.{S} И већ је Фати-султан пред јенђама; по |
е држи главе високо, и што ходећи стаје целом ногом.{S} Колико је год слушкиња, свакој је понеш |
отворена, на три ћепенци спуштени, тако целом чаршијом.{S} Кад зађоше у српску махалу, и мула б |
стан, није само на уснама, разлио се по целом лицу нежном, као од воска...{S} Тако умиру, ваљда |
та? ! ...</p> <p>— Дигао се мула-Халим, цео фис...{S} Буна, пашо азретлери!...</p> <p>— Десет п |
алим...{S} На власт хоће...{S} Дигао се цео фис <pb n="84" /> његов...{S} Војњаци посели друмов |
одаји, с улице, чивилук велики, заузео цео један зид: педесет „ката рубе“, све свила из Дијарб |
днео, а ево сад где је у глави повлачи, цепа, пали, и пушта пепео према ветру, да га разнесе, < |
ама вечера загорева, невестама се јувка цепа, девојкама ибришим мрси, удовицама памет померава. |
од простих белих дасака, <pb n="107" /> Цигани.{S} У првом је Ахмед-хафузовица; у другом Фати-с |
овица; у другом Фати-султан.{S} Носе је Цигани, јер Арнаути, Војњаци, носе само мртву жену, „за |
лице...{S} Овај тахтариван неће носити Цигани... него Турци и Арнаути...{S} Не у Стамбол...{S} |
ај капије је непрестано капиџика, млада Циганка једна, па чим прилупа халка на капији, или звек |
бубњи се и зурне чују чак из далека, из циганске махале...</p> <p>Живот.</p> <p>Фати-султан леж |
и преко дворишта, осим једнога слушчета Циганчета, готово запретаног у пепелу крај ниског а шир |
} Истина, и он је задиркивао многу лепу Циганчицу, али је још „гонџе-лале“...</p> <p>Никад није |
а. „Ни филџан кахве још није попила, ни цигару духана, ни бардак воде“, шапћу оне три робиње у |
а неколико сата, то Манов глас обори за цигли један тренутак.{S} С виком Мана Кукувије причују |
> снаху?</p> <p>— Ко је <hi>море</hi>?! цикну мула као гуја љута, а рука му паде на јабуку мале |
а?{S} То пашин бакшиш збори, ђувендеее! цикну млада Арнаутка, као гуја, и за тренуће ока баци с |
спушта, свет гледа...{S} И загрлише се: цикну, стеже Исмаилову сестру око врата, да је удави.</ |
написао Шемси-паша.{S} Шемси-паши мило, цикнуо би од радости, а уздржава се, крије радост, да ј |
!{S} Фати!</p> <p>А као одјек и на њену цику и на Исмаилове сестре речи зачу се рапав, страшан |
паша, плав, висок, у чоханим шалварама циметове боје и чалми; попе се на тахт, Шемси <pb n="98 |
е му зелена чалма скроз мокра, и кафтан циметове боје мокар.{S} Мутне су му и подбуле очи; подб |
прилазе уз капије, дршћу, гребу и тужно циче...</p> <p>Кроз арнаутску махалу нигде капка; Арнау |
утио, па их истерао напоље, на зиму, на цичу, кад другује мачка с мишем...</p> <p>Спавају...</p |
ас, у белом ћулаву, бос, у терлуцима од црвена сактијана.{S} Тумара, забринут, луд од бриге; за |
у, онако распојас и бос, у терлуцима од црвена сактијана.{S} Брже ходи него досад, мисли на кој |
златом; и сијају му се златом везени од црвене чохе тозлуци.{S} Ти његови тозлуци, причају се!{ |
у, чисто знато; и сија му се џамадан од црвене кадиве извезен златом; и сијају му се златом вез |
месима — душом; он, гледајући њене усне црвене као род једне вишње у богатој воћем Топлици њего |
ндерлуцима, широким а ниским, као ватра црвеним; неке на шареним шиљтетима поред миндерлука, св |
ле, код ногу; једна ножица, још бела, с црвеним табаном и ноктима, вири испод ружичасте, свилен |
иљбиљур“, у мршавој руци, тако белој, с црвеним ноктима и дланом, с плавим жилама кроз које крв |
p> <p>А од ње се мулина кћи не миче.{S} Црмпураста, млада, крупна, руку и ногу као у мушкарца, |
прокупачком сарају, и мисли.{S} Омален, црн, зелених живих очију, испупчених јагодица, проседе, |
у и Ветерницу да исцрпем, па ништа; јер црн, прљав образ није што прљава аљина...{S} И чуо сам, |
ао да су пешке дошли, трчећи; донеше му црн глас:</p> <p>— Пашо азретлери!{S} Буна!{S} Ноћас из |
еној лепоти много.{S} Нестрпљив био.{S} Црна Ђултер пребројила колико је дана до његове свадбе, |
као женско; а после се стидео, пак и од црне и беле робиње.{S} Залуд су га звале да се играју о |
нуше јој ладен, то јест пуце од некакве црне смоле, насред чела.</p> <p>— Е, готово, време је.. |
и.“ Досад заповедала преко дебелоуснате црне робиње, Ђултер, а сад сама!{S} Слушкиње раде <pb n |
ко некога радника, већ робиње, и беле и црне.{S} С првима је, по мњењу „правих турских племићка |
{S} Он је ижљубио мајци руку, и „секао“ црни курбан.</p> </div> <pb n="13" /> <div type="chapte |
> <p>Али Исмаилова мајка није преживела црни глас: једна стара Арнаутка нађе је у одаји, камо ј |
доби, ка Арнаутлуку, да што пре однесе црни глас родитељима, ојађеној мајци Исмаиловој... </p> |
лених башта, извора, девојака с великим црним очима, у сеницама, сад...</p> <p>Дође време да се |
им, белим, сукненим чакширама, ишараним црним гајтанима, у гуњевима, неки белом ћечету, неки у |
с лицем свежим, готово без бора, с оком црним и крупним, што с маха на мах сине као у младића, |
танка, очију плавих као море, трепавица црних као ибришим, дугих као крила ластавице; млада, је |
к је, танак је, очију плавих, трепавица црних, науснице као угљеном направљене.{S} Леп, иста ма |
цама и глеђом као у детета.{S} Очију је црних и крупних, смелих као у човека, чедних као у дево |
ушаху, и три робиње Ахмед-хафузове, две црнкиње и једна Черкескиња.{S} Мирише капама и сарма из |
сетила.{S} Увек се играо с робињама, с црнкињом Ђултер, и Черкескињом Замбак; час задиркивао ј |
уку сто пута и секао бих курбан (жртву) црнога овна“.{S} Тако помисли, и узе молити Бога.{S} И |
ајпосле, шта ће, узео се играти ораха с црном Ђултер и белом Замбак; а оне му све угађале, више |
се у једну дебелу књижурину, укоричену црном кожом, што удара на мемлу, па као да не чује е се |
а до мрака: остављају у предсобљу мокре чадре, фереџе, скидају пред собним вратима обућу, па ул |
ори, да изиђе Фати-султан.{S} Не понесе чадре, те му зелена чалма скроз мокра, и кафтан циметов |
9" /> него брзо, погурени под разапетом чадром; иду у џамију на молитву.</p> <p>Једне куће по в |
е одлазе, али све тихо и полако.{S} Са „чадром“, кроз капиџике, из целе махале, од јутра до мра |
сарају, Шемси-паша га на ногама дочека, чак пред вратима одаје с тахтом; уведе га у одају, поса |
па улазе у собу (необучене, незакићене, чак неочешљане) тихо, ћутећи, и поседају према мајци Фа |
ебу, а с којима се може разговарати, па чак и проћеретати, то нису хануме из махале, кадуне как |
егова породица; пази га као отац.{S} Па чак у кули готово ништа више него у арнаутским кућама, |
ане, осећа се тако лак.{S} И био би сад чак и весео, да не бива нешто што га узнемирује: на при |
ше; а ево где комшилук, где хануме, где чак и Арнаутке из фиса мула-Халимова, што живе у Прокуп |
бузе.{S} Куд ће од бруке!{S} Срамота је чак и од слушкиња.{S} Јер што мула узе, не врати.{S} А |
едни из Лесковца, једни из Врање, једни чак из Скопља, дошли с јенђама, све то довела свекрва п |
.{S} Говоре шапатом, а те речи одјекују чак по Топлици.{S} Слушају Арнаути, и слуша мула, чека. |
кларнет пишти.... бубњи се и зурне чују чак из далека, из циганске махале...</p> <p>Живот.</p> |
/l> <l>Мор дугмета запучила она </l> <l>Чак до ђердане...</l> <l>Од акшама љубиће је драго...</ |
> <p>Човек један, крупан, у уским белим чакширама, забрађен великим пешкиром тако да му се само |
сунца прсију, у уским, белим, сукненим чакширама, ишараним црним гајтанима, у гуњевима, неки б |
о спремати.{S} Обуче се у „карпус-чоха“ чакшире и џамадан, у чепкенли-гуњ срмом везен; први пут |
ултан.{S} Не понесе чадре, те му зелена чалма скроз мокра, и кафтан циметове боје мокар.{S} Мут |
ок, у чоханим шалварама циметове боје и чалми; попе се на тахт, Шемси <pb n="98" /> га посади д |
у чоханим, широким шалварама, у високој чалми.{S} Кад хоће да говори, прво зажмури, па тад почн |
ег беле браде, у белој антерији и белој чалми.</p> <pb n="112" /> <p>Они поседаше у једној вели |
нута, приђе Махмуд-беј, с великом белом чалмом и с ћурком до земље, Турчин, комшија Фатина оца, |
крв ич не знам, мула, вала! и похита на чардак.{S} Коју год слушкињу сретне, пита својим промењ |
још пред кућним вратима, пеле су се на чардак, улазиле у те красне одаје и гледале чудо од леп |
и велики вотњак са свакојаким воћкама и чардаклијом с једнога краја на други, с јабланима око з |
улице, опточене ниским кућама, високим чардацима и оградама, покривене дебелим снегом, обрисан |
и неранџама, и ружама, и јасмином, тај чаробни град Фати-султан оставља онда кад треба да је у |
Левом је руком згужвала танку паучину, чаршав на душеку, испружила се, окренула се мало на лев |
ше долазити на коњма, с раширеним белим чаршавима преко пупих бисага, да је обиђу, и да јој дон |
е две дадије, све три на коњма, с белим чаршавима преко бисага, увијене у јапунџа као људи; а д |
стали ати и коњи.{S} Цела <pb n="56" /> чаршија изиђе да гледа арнаутску силу и салтанат (госпо |
ће да опколе прокупачки сарај...{S} Сва чаршија затворена...{S} Свуда капци на пенџерима...</p> |
ћи у коме је кадуна њихова муле.{S} Сад чаршија није прошарана, сва је затворена; Турци су, и С |
куће, изиђоше на капију, пред дућане, у чаршији.{S} Жене се бусају у прси и моле се Богу да се |
е се топот и вриска атова, из далека, а чаршијом отвореном, завлада <pb n="97" /> неописан стра |
ко хоћеш да се људи не подмигују кад те чаршијом виде, да се жене не кикоћу кад те махалом опаз |
на, на три ћепенци спуштени, тако целом чаршијом.{S} Кад зађоше у српску махалу, и мула бејаше |
даровима од његове куће к Прокупљу, па чаршилије истрче пред дућане, кадуне се прибију уз кафе |
е мисли небројено пута, час из почетка, час из средине, и на ове при крају, па се и радовала, и |
руку, час ударио по плећима и грудима, час их затварао у једну сасвим мрачну сарачану, нарочит |
е сух кашаљ, из груди.{S} Час је тужна, час толико замишљена, а час немирна, хтела би некуд дал |
раћала се на исте мисли небројено пута, час из почетка, час из средине, и на ове при крају, па |
као за витице, час их штипао за образе, час угризао за руку, час ударио по плећима и грудима, ч |
ају.{S} Бела робиња час гледа у хануме, час баци поглед на своју кјучук-хануму (младу <pb n="34 |
аилово; од ветрова ујања причуло му се, час-по, јечање његова сина.{S} Застајкивао, ослушкивао, |
едну час другу, час их вукао за витице, час их штипао за образе, час угризао за руку, час удари |
ица од страха чисто луда.{S} Час плаче, час се смеје, смеје, тепајући сину као малом детету, ст |
ељи; мењала место, час у мусафир-одаји, час у диван-хане, како је загрејало пролетње, ђурђевско |
ста мајка.{S} Час је обучен као војник, час као софта, данас као Персијанац, сутра као Черкез, |
у), с којом се играла као с другарицом, час погледа к вратима, изгледа ханум-ефендију, да је по |
војој девојачкој постељи; мењала место, час у мусафир-одаји, час у диван-хане, како је загрејал |
мене, благо мени!“...{S} Зна дан, сат, час његова доласка.</p> <p>„На Ђурђев дан ће доћи, рано |
Замбак; час задиркивао једну час другу, час их вукао за витице, час их штипао за образе, час уг |
штипао за образе, час угризао за руку, час ударио по плећима и грудима, час их затварао у једн |
црнкињом Ђултер, и Черкескињом Замбак; час задиркивао једну час другу, час их вукао за витице, |
ежи него што хода и седи, и плаче...{S} Час-по па легне, на чупав ћилим, или на шиљте, обучена |
{S} А пашиница од страха чисто луда.{S} Час плаче, час се смеје, смеје, тепајући сину као малом |
еном направљене.{S} Леп, иста мајка.{S} Час је обучен као војник, час као софта, данас као Перс |
и-султан, а према њој је мајка њена.{S} Час-по, па стара упре поглед у кћер, увела лица, изгоре |
каткад, чује се сух кашаљ, из груди.{S} Час је тужна, час толико замишљена, а час немирна, хтел |
} Час је тужна, час толико замишљена, а час немирна, хтела би некуд далеко, ни сама не зна куд, |
з очију, као оно њену оцу пред пашом, а час-по, па је тако нежна, разнежи се, и плаче, плаче, н |
шапатом, све у двоје, ипак се рашчу, за час, по делом граду; а из града глас оде у Топлицу.</p> |
ест, да му је сина он убио, срце јој за час стаде, свест је остави...{S} Кад ништа нису имали с |
, и онако седећи играју.{S} Бела робиња час гледа у хануме, час баци поглед на своју кјучук-хан |
Сејмени јуре за Арнаутима, погледају се час-по међу собом, и ћуте као заливени, јер виде да и н |
лији залаје грдно велики пас, јер му се час по учини бахат од човека; звечи синџир: ево пета но |
Фати весела, да једва чека да пође, те час-по тужно прошапће; А, женски севда!{S} Добро људи з |
е кошчице кроз прсте, шапће, ниха се, и час-по па метне руку на кћерино чело, узме је за руку, |
у росом; на небу пуно звезда, трепте, и час-по па се покоја угаси; Исмаил је попустио коњу дизг |
кад непробуђена кћи оца варварина.{S} И час-по, па се сети поруке мајке Исмаилове: „Ако га не о |
незатворене, чивилуке непокривене.{S} И час-по, па зове Фати-султан да се прохода; проводи је м |
мучно наћи пара.{S} У кући свађа, сваки час; али, пуста младост!{S} Фати-султан је ипак весела, |
е ће на испит, од тада је весела, сваки час се за понешто смеје, и устаје, хода по соби.{S} А С |
наути љути: шкргућу зубма, прете, сваки час <pb n="109" /> им пада рука на јатаган или јабуку м |
ју, прете и ударају коње стрменом сваки час; а кад дођу близу каквога дрвета, опале, неки, из п |
Ама и осветљив си.{S} Ко на тебе један час заборави, сто година му се светиш“.</p> <p>Из мисли |
па да устане.{S} Једна од оне три, мало час будне, заспала; друге две натакле на прсте филџане, |
вори она млада Прокупчанка, што је мало час на доксату каву кувала; а ове, све, скочише и похит |
ском се паши узе трести брада, као мало час мули, и ударише му сузе на очи.{S} Поче се клатити |
е тако тужан; звезде не трепте као мало час; ветар је удесио жалосну песму.{S} Умукло је блејањ |
његов глас, тих и слаб, готово као мало час имамов:</p> <p>— Фати-султан, звездо!{S} С Алаховим |
ом извезене...{S} Њена мајка, коју мало час изнеше из одаје, да не види кад јој кћи издише, кле |
давно опао, откинуо га бесни север, што час-по са страшним фијукањем диже снежну прашину и снос |
тура, ваљда, нешто крупно по глави, јер час-по, па јој се чује шкргут зуба, и сукне јој пламен |
еркескињом Замбак; час задиркивао једну час другу, час их вукао за витице, час их штипао за обр |
афер-бејова и мула-Халимова, а од овога часа ниједнога.{S} Оба су јој венчања, по закону, пала, |
Каже Фати-султан-хануми, да је до овога часа била и Џафер-бејова и мула-Халимова, а од овога ча |
ти дајем.{S} Знаш ли шта је то беса?{S} Часна реч у Арнаута.{S} Знаш ли да је Арнаутину више је |
несреће потомка оних што су се пред њим часним крстом крстили и служили му службу свету...</p> |
е својој лудости грохотом.{S} Виде: има часова кад је човек луд, а чини му се да је паметан.</p |
пушке.{S} Фати-султан-хануми се, у овом часу, учини толико леп, прегорела би, зацело, и спомен |
ага! <pb n="36" /> Аман, моја деца!“ У часу забуне, осим несрећне мајке, што из свега гласа на |
ухватила их трешња, а не смеју поискати чашу воде, да не би, проговоривши, језик прегризле. „ А |
у, кузум Есма, мердивене, па чеврета... чевре по чевре, јаглук по јаглук с тавана у сандуке, он |
Есма, мердивене, па чеврета... чевре по чевре, јаглук по јаглук с тавана у сандуке, оне...“ не |
ти се донесу, кузум Есма, мердивене, па чеврета... чевре по чевре, јаглук по јаглук с тавана у |
ме, јер сам...</p> <p>— Шта, ханум?{S} Чега се бојиш?{S} Венчани смо, хвала Богу; а нашем се в |
е црних и крупних, смелих као у човека, чедних као у девојке.{S} Истина, и он је задиркивао мно |
ршћу...{S} Малаксаше...</p> <p>— Немој, чедо, сурме сада... да ми те не урекну...</p> <p>Жали ј |
уштена кадуна његова сина од другога... чедо.{S} И кажи селам Шемси-паши, џелату: данас му је п |
и селам Шемси-паши, џелату: хоће да има чедо... од муле...{S} Фати-султан.{S} И кажи селам Шемс |
обоже се боји урока.</p> <p>Метни ми на чедо ладен, мајчице, шербете..., па се не бој урока.</p |
ата из ахара, ни из авлије загара, него чедо, кћер му украдоше.{S} Вај, чуда!{S} Вај, вај, вај! |
За кумрију је шарен кафез; за господско чедо конак; за танку су главу танке речи: за тебе, кузу |
лици.{S} Слушају Арнаути, и слуша мула, чека...{S} Дође петак, Шемси-паша, са својим харемом и |
се клати, дрхти, трза се, ослушкује.{S} Чека сина још од вечерње, па никако да га дочека.{S} И |
лу.{S} Види да је Фати весела, да једва чека да пође, те час-по тужно прошапће; А, женски севда |
как погледом, као да кћер тражи, као да чека да се која капија отвори, да изиђе Фати-султан.{S} |
аха.</p> <p>Пусти глас једнога дана, па чека, ослушкује.{S} Чим халка на капији, или звекир: „Т |
ој кћери е је сутра празник који толико чека, за који непрестано пита, коме се радује; а на њен |
омолише главу.{S} Страшни су и наказни; чекају жртву...</p> <p>Мурад-беј понови питање.</p> <p> |
арени рисови, и сви оружани до зуба.{S} Чекају Фатин одговор, па...</p> <p>Врата се одшкринуше; |
рекао да ће дочекати пролеће; а она га чекала, и, ево, <pb n="137" /> дочекала га, и његов јут |
ејаху претвориле у радионице: лествице, чекићи, гвоздени клинци разне величине, па <pb n="72" / |
="144" /> повела деца накићене, обојена чела јагањце, које чувају за Курбан-бајрам...{S} Месец |
с с копита атова и чилих коња, искићена чела и груди, прља им сапи, гриве и кићену опрему.{S} С |
јест пуце од некакве црне смоле, насред чела.</p> <p>— Е, готово, време је...</p> <p>Мајка заје |
, гривне с рубинима, обоци са сафирима, челенка са смарагдима...: за смрт је спремише као за св |
ма, елмаза, Сирије, и тапију од Смирне, челенку Анадолије, ја бих па рекао, срам га било!...{S} |
укао у мрежи змију; тражио си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.{S} На глави ти ка |
е Арнауте.</p> <p>— Тражио си од ђавола челенку, он ти метнуо на главу камен.</p> <p>Погодио му |
ћен драгим камењем! и од драгога камења челенку!</p> <p>— Па га претече мула.</p> <p>— Претече. |
џелату: данас му је прилепила блато на чело и ударила катран на лице Исмаилова невеста...{S} К |
ем посао изврши:{S} Шемси-паши блато на чело прилепи, катран на лице удари; Исмаилу турбе подиж |
на кћи чучне крај ње, метне јој руку на чело, ухвати је за руку.</p> <p>— Ватра, Фати-султан!{S |
Па јој дође мило, лако јој је, наслони чело на свето место, на место где је Исмаил био, њој о |
а комар турио и изгубио.{S} А за каљаво чело и катрањав образ што му могу ја?!{S} Сву Топлицу и |
борове гране сипа сребро на њено бледо чело; и сања, на ружној јави сања најлепше снове.</p> < |
милује мршавом, смежураном руком врело чело, као смиљ жуто лице зажарених јагодица, вреле руке |
а се, и час-по па метне руку на кћерино чело, узме је за руку, гледа је у пуне туге очи, што се |
замршена, пала јој је <pb n="59" /> по челу, још телејисану.{S} Па и на лицу јој још тел стоји |
оно што му је писано прстом Алаховим по челу, кад је на свет дошао.</p> <p>Како да је теше?{S} |
ају се хануме на разговор...</p> <p>А о чем говоре хануме?</p> <p>Како дође из Цариграда Ахмед- |
> <head>V</head> <p>По Прокупљу се ни о чем више не говори, до о грозном убиству мулина сина, о |
т се као нечему нада, нешто очекује?{S} Чему има да се нада, шта очекује?{S} Да ли се сећа пору |
се као лабуд; а са зеленог чоханог гуња чепкени, од силнога веза раменима му претегли, трепери, |
се у „карпус-чоха“ чакшире и џамадан, у чепкенли-гуњ срмом везен; први пут је обуо жуте чизме к |
софта, данас као Персијанац, сутра као Черкез, сад јерлија...{S} Писмо је учио код куће.{S} Ма |
иње Ахмед-хафузове, две црнкиње и једна Черкескиња.{S} Мирише капама и сарма из сахана „капакли |
играо с робињама, с црнкињом Ђултер, и Черкескињом Замбак; час задиркивао једну час другу, час |
-ханумина мајка не спава; крај мраморне чесме, пред ћошком где су јенђе, умива се, пере уши, ру |
земља; а мајка наредила те се јасминова честа посекла; све се пребацило преко високе ограде на |
ваком осмејку, указују равни пошироки и чести зуби, с ивицама и глеђом као у детета.{S} Очију ј |
и, што се не боје, каткад, ни падишаха, често су се бунили, паша слао војску да их стишава, и д |
у аманет оставио.{S} Кад сам млад био, често ми је писмо праћао, учио ме, световао ме, и говор |
младић.</p> <p>Фати-султан виђа младића често: једанпут га видела кроз пробушену ограду, једанп |
зими, али му син долази у Прокупље врло често; а кад пројезди махалама, кадуне се, и жене и дев |
села, па и тужну, много забринуту мајку често разговори, и развесели.{S} Удаљена од свога завич |
други, с јабланима око зида и с читавом честом од јасмина, где би се лако скрио човек, и крио з |
заједно с малским ђубретом.{S} Уклонила честу да не би неко <pb n="81" /> преко зида па у њу, и |
</head> <p>Освану недеља, турски пазар, четврти дан како је Фати-султан нестало.{S} Сунце сину, |
“ виде у једној хануми четири, и за све четири су подједнако радознале.{S} Прилазе к Фати на пр |
} Глухо и мртво Прокупље одјекну на све четири стране, а Исмаил се стропошта с коња, не пустив |
едам пута.{S} У двадесет седмој имао је четири жене (једну у Прокупљу, једну у Дубову, једну у |
престола, него с небеског, исто као оне четири књиге, из којих се човек учи да верује и <pb n=" |
ака, притврђену на две мотке, коју носе четири чифчије бекри-Ахмед-хафуза, раја турска, Срби, о |
ивље „потпланинке“ виде у једној хануми четири, и за све четири су подједнако радознале.{S} При |
оманка, да ко жељу самртнику не испуни, четрдесет дана га Алах не погледа; а кога Алах не погле |
ривац закопа у њу таман до појаса, и за четрдесет дана, који год мимо њега прође да га каменује |
де ране, само понека модрица!{S} Кад би четрдесети дан, ето ти једнога; баци се на њега, ама не |
чуде се: „Алла’!{S} Алла’!{S} Ко ли га четрдесетог дана уби, кад за тридесет девет нико не мог |
мисли га трже пашиница.</p> <p>— Пашам, чешемм’и нури, (Пашо мој, очни ми виде).</p> <pb n="123 |
угачка, коју негује материна љубав, још чешљају руке материне...</p> <p>Разговарају се, гледају |
гла над њу, љуби косу коју су њене руке чешљале, њена љубав неговала, милује мршавом, смежурано |
о — мноштво је.{S} Што ближе јутру, све чешће завришти Рузиђар (Ветар), диван арапски коњ, ождр |
рђаво, потајне грознице, кашаљ сух, све чешће...{S} Ах, пролеће!{S} Кад се топи снег и бујају р |
аути опколили конак с грађанима, па све чешће пуцају мале пушке, јаче бубњају бубњи и пиште зур |
> боље дане: све више вене лице, све се чешће чује сух кашаљ, из груди...{S} А мула све смућени |
стари Арнаутин, и ушао је трипут његов чибугџија, једно момче арнаутско.{S} А кад је већил пош |
и.{S} Поче се клатити као мула, оставив чибук; и говори:</p> <p>— А, пријатељу, јазук!{S} То ли |
Аллааа! викну мула колико може, и отури чибук од себе далеко; жар се просу по ћилиму, а он то н |
у њему селам сад одмах.</p> <p>И отури чибук, а узе: дивит, перо и хартију...{S} Прво зажмуре, |
дима, сафирима, кутије од срме, и један чибук, с великим ћилибаром, за Фатина ђувегију, све фил |
опили по два филџана каве и попушили по чибук дувана, па отворили <hi>мухабет</hi>, то јест раз |
а, или онако стара човека; приносила му чибук, <pb n="64" /> пунила га дуваном, палила, и гледа |
од тада Фати мулу не двори, не пуни му чибук, не пали му га; од тада мула није љут и тужан, не |
</p> <p>И испушише пријатељи још по три чибука једно за друго; и остаде паша као гост мулин три |
а за јуначко здравље, и испушише по трп чибука), крупан човек, као мула, мулиних година, у ћурк |
м измири.</p> <p>Мула извуче ћилибар на чибуку из уста, па се загледа у пашу.</p> <p>— Што ме г |
једној великој одаји, и припалише им се чибуци, све мула-Халимови; а овамо, код Фати-султан, Ле |
, оковане мертечким ексерима, затворене чивијом, а негде, где су укућани плашљивији, и мандалом |
се нашли на улици, брзо улазе и ударају чивију.{S} Сокаци празни, капије, високе, оковане мерте |
а пропадне.{S} Уђе у своју одају, метну чивију, па се не појави до мрака, док пашиница не узе л |
i>.{S} У трећој мусафир одаји, с улице, чивилук велики, заузео цео један зид: педесет „ката руб |
А у одаји, где сад лежи, према постељи, чивилук, пун, Исмаилово рухо, Исмаилово оружје...{S} У |
наместила, оставила долапе незатворене, чивилуке непокривене.{S} И час-по, па зове Фати-султан |
ним долапима; Исмаилово оружје, виси на чивилуку непокривено.{S} Па ту је међу оружјем и она ма |
-гуњ срмом везен; први пут је обуо жуте чизме које је добио на дар од скадарскога паше, Арнаути |
.{S} То јест, нашле су их, али не знају чија је која.{S} Своју фереџу узима, а не познаје је; б |
о; што ће бити близу пошумљена брега на чијем је врху Исмаилов гроб; што ће гледати Исмаилова а |
се у бези покров брег под Јастрепцем на чијем је врху гроб Исмаилов; беле се кровови ниских кућ |
сламом <pb n="66" /> и каменом плочом, чији кровови провирују кроз зелене вотњаке.{S} Мукање г |
а поворка ова оде пут Врање...</p> <p>— Чији је караван?</p> <p>— Ахмеда туџара (трговца).</p> |
>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“</p> <p>Чика-Љубина улица, 8.</p> <p>1907</p> </div> <pb n="4" |
дугачком китом, а испод феса види му се чикмани ћулав: ћулав му је израдила сестра његова.{S} С |
а.{S} Лети блато у вис с копита атова и чилих коња, искићена чела и груди, прља им сапи, гриве |
а писмо не однесе.{S} А скадарски паша, чим прими писмо, и прочита га, пође на пут; дође у Леск |
лтан је венчана; и свадба ће јој скоро, чим буде с даровима готова.{S} Мимо кафезе јој пролази |
ас једнога дана, па чека, ослушкује.{S} Чим халка на капији, или звекир: „То је улак... дошао м |
узе не пусти.{S} А не казиваше мајци за чим плаче, да ли плаче за пашићем, или што се за старца |
стано капиџика, млада Циганка једна, па чим прилупа халка на капији, или звекир, она одшкрине к |
тнула у чпаг његових широких шалвара; и чим би устао ујутру, а она: — Избаци једно, Бал-беј.{S} |
тражи пуномоћнике, сведоке, имама.{S} И чим дође мало к себи, Арнаутке је покрише фереџом мулин |
ђе, но застаде и пита: „Је ли, Вога ти, чиме те ударише <pb n="128" /> толико?“ Он одговори: „Р |
за тридесет девет нико не могаде.{S} И чиме ли га, Алла’ удари, кад је рана оволика?“ Пролазе |
и чисто је промењен, сам га не познаје, чини у се да то неко други говори.{S} И узму га пити зм |
, а толико је познаје, да би јој могао, чини му <pb n="12" /> се, израдити слику на белу платну |
о њој за <hi>телејисање</hi>, и уздише: чини јој се да то није њено свадбено одело, но покров, |
ајци Фати-султан-хануминој: не пуше.{S} Чини им се да су у кући где је куга све поморила, па им |
з узде и улара, (жена која нема мужа) а чини севап, спремајући и удајући сироте девојке?...{S} |
S} Виде: има часова кад је човек луд, а чини му се да је паметан.</p> <p>И досад су се Арнаути |
у Лесковац; онима се с девојачке стране чини као да су поубијани сви грађани Прокупља, попаљени |
.{S} Гледа у ту бледу звезду, па јој се чини да је то њена звезда.{S} Јутрос ју је пуномоћник п |
ешетке; виђа га, воли га, много, њој се чини више од очију, од живота, и од завичаја.{S} Али шт |
је се.</p> <p>Паша га досад, како му се чини, никад није чуо у својој махали; а сад, има недеља |
} Тако помисли, и узе молити Бога.{S} И чини му се да га умоли, кад му мајка рече: „Просићемо т |
гу (ожиљак)...{S} Ха, ха, ха!{S} Шта ко чини, све сам себи, и добро <pb n="131" /> и зло...{S} |
кад јој се пут којим је за пашом пошла чинио раван као тепсија.{S} Јер она је знала да је Фати |
n="87" /> И на образу му је блато...{S} Чист ће му образ бити, кад Фати-султан буде кадуна Бал- |
сажаљавањем, јер у њему је она, млада, чиста, неискусна, видела само уцвељена оца, и кад уздах |
личи на љиљан.{S} А и она је као љиљан, чиста је, чисте јој очи, којима се чуди Арнаутин, и чис |
улази хладноћа у одају; светлости мало, чиста ваздуха ни мало, мирис јела, с одела, дим дувана, |
обузима све већа радост.{S} Савест јој чиста, јер онај глас могао је допрети и до падишахове х |
љан.{S} А и она је као љиљан, чиста је, чисте јој очи, којима се чуди Арнаутин, и чисто јој лиц |
фил,“ додирну својим чистим уснама њене чисте усне, као што сарош-каранфил, посрнув, први цвет |
етарца „сарош каранфил,“ додирну својим чистим уснама њене чисте усне, као што сарош-каранфил, |
нима му претегли, трепери, према сунцу, чисто знато; и сија му се џамадан од црвене кадиве изве |
; а буновно Прокупље трља очи, и гледа: чисто не верује да је толико заспало, те да не осети ов |
попе на кулу, оборене главе, и погурен: чисто човек не би рекао да је то онај старац што пре не |
гледају.{S} Сви се претворили у ухо.{S} Чисто не дишу.{S} Мртва тишина.</p> <p>Махмуд-беј понов |
p>Дакле свршено је.{S} Шемси-паша је на чисто; али му је сад сто пута горе, већи стид, срамота, |
арема не пушта.{S} А пашиница од страха чисто луда.{S} Час плаче, час се смеје, смеје, тепајући |
бунтовници, из очију пламен сукља, лица чисто онакажена, загледају пушке, гледају јатагане.{S} |
паша, гласно мисли, а глас му дрхти, и чисто је промењен, сам га не познаје, чини у се да то н |
сте јој очи, којима се чуди Арнаутин, и чисто јој лице, коме се такођер чуди Арнаутин, јер он н |
уку мале пушке.</p> <p>Паша се помаче и чисто понизно изусти:</p> <p>— Мула-Халим, је ли истина |
/p> <p>А онај велики пас у дишар-авлији чисто помахнита: лаје, трза се, прескочио би још толико |
Исмаилове смрти, свако вече гледа: с ње чита шта јој је писано.{S} Јер она је права мусломанка, |
ни!...{S} Навијате сат увек кад мујезин чита вечерњи езан..., навите га сад пред зору, да у зор |
слаб, мушки глас; имам говори, то јест чита неку молитву, <pb n="116" /> кроз нос, жмурећи, кл |
о што је Фати-султан-ханумино: кад пође читав караван с њеном спремом и даровима од његове куће |
етеше оне две Арнаутке, дадије; сручише читав ибрик воде на Фатину главу.{S} Уплашила се, па се |
аву, Фати-султан трупину.{S} Остаде јој читав само реп...{S} Нека јој га, нека се заките њим Ту |
на колена а загњурио главу у руке, и по читав сат тако остао.{S} Смишљао је, тако, седећи на пр |
} Све Исмаилово; ту је, у Прокупљу, већ читав месец.{S} Гледала је све то она умним очима два м |
о без хлада.{S} Од Шемси-паше има фајду читав вилајет...{S} Шта је Турчин?{S} Лист од јасике.{S |
но златом.{S} У дну друге мусафир-одаје читава кујунџиница, зарфови од сухога злата, с рубинима |
рано грло, као вук овци.{S} Пошикља крв читавим млазевима, а Арнаутка се подиже с обојеним крвљ |
не буде жао.{S} За Бајрам отера у град читаво стадо овнова, те подели по сиротињи, арнаутској |
раја на други, с јабланима око зида и с читавом честом од јасмина, где би се лако скрио човек, |
сунце није видело, <pb n="41" /> као да читаву годину из постеље није устала.{S} Седи, јадом са |
ше да се одмори и да мисли, да размишља читаву недељу; а онда, у петак, јутро бејаше, дође к њо |
а деле с њом оно што јој зацело на лицу читају, бригу, страх, и стид.{S} Али како ће оне баш св |
гу да разберем.{S} Да ли се књига много читала, па се слова поабала: или сам ја толико остарео |
ти тахтаривани с ханумом и кћери њихова чифлук-сахибије.{S} И ето.{S} Јутро је, рано јутро, дрш |
и тахтаривани с ханумом и ћерком њихова чифлук-сахибије.{S} Ах! ако се удаје врањскога паше кћи |
онак у Румелији, и један у Анадолији; и чифлук у Тракији, и један у Македонији; и даје ти сву е |
фуз-Ахмедове, јер су Арнаути до његових чифлука, и гине војска...{S} Он посла још војске, и пре |
n="129" /> И нуди ми мал његов, конаци, чифлуци, ергелу, робље, срам га било!{S} И опет га срам |
пустив груди.{S} Шта су конаци, шта су чифлуци, шта је ергела!{S} Да ми је са селамом пратио т |
наиђоше на пут очишћен; мноштво сељака, чифчије пијанога Ахмед-хафуза, раја турска, бедни робов |
ан, леп, бојадисан, носе Ахмед-хафузове чифчије; други, нов, од простих белих дасака, <pb n="10 |
пчана, и Турака и ђаура, изгинуле многе чифчије хафуз-Ахмедове, јер су Арнаути до његових чифлу |
тужећи се на силу и обест Богу...{S} И чифчије пијанога хафуза, турска раја, Срби, скупили се |
итврђену на две мотке, коју носе четири чифчије бекри-Ахмед-хафуза, раја турска, Срби, опасани |
ему па о њему.{S} Прво, убио је својега чифчију; после, опет тако; после, воли му се кћи с мула |
ве која ће је зауставити.{S} Таласа се, човек до човека, па сви као бунтовници, из очију пламен |
зник од дана рођења, и од дана венчања; човек се тада опростио свега земаљског, изишао из борбе |
т, иглу да пустиш, не би пала на земљу; човек до човека, Арнаути, па сви као разјарени рисови, |
а узвикну!</p> <p>— Јазук!{S} Јазук!{S} Човек!{S} Паша!{S} Глава вилајету!{S} Нећу ја у одаји; |
ци под Јастрепцем не.{S} А коњ, а во, а човек — у њих све једно.{S} За једнога роба даду пет ст |
е дошао мули пашин већил, по у годинама човек, обучен као о Бајраму.{S} Допратише га сејмени.{S |
гологлав, обријане главе, пре звер, сад човек, мека срца, завукао руке под појас, хуче; иде око |
има, да их видиш напоредо...{S} Мула је човек, то је истина, ама није муж...; муж је само по им |
ти грохотом.{S} Виде: има часова кад је човек луд, а чини му се да је паметан.</p> <p>И досад с |
болео се, а кад му она поручила да није човек него жена кад не може од Турака да је отме, полуд |
о...{S} Позваћу мула-Халима, и ако није човек, већ вук, гладан вук, па ћу га питати...{S} Ако с |
нке, осећања „без узде и удара“; умукне човек проговори звер.</p> <p>Сутра-дан угледаше Арнаути |
исто као оне четири књиге, из којих се човек учи да верује и <pb n="74" /> љуби Бога, и како ћ |
ка се заките њим Турди...{S} Кад умртви човек нечовека, па и на мртвом пизму тера, није више ни |
обедили пашу...{S} Паша, богат, велики човек, сила, те како неће имати душмана?!...{S} Голо др |
месец свећа под судом...{S} Није велики човек дрво без хлада.{S} Од Шемси-паше има фајду читав |
том оне девице којих се нису дотакли ни човек ни ђеније, девице што личе на зумбул и на мерџане |
зао у одаји <hi>какву крв</hi>; ама сам човек, па не могу.{S} Него ако ти је воља да чујеш одма |
шарен ћилим на поду.</p> <p>— Био један човек, ко зна кад, одавно, у старо време, па скривио не |
авље, и испушише по трп чибука), крупан човек, као мула, мулиних година, у ћурку расеченом поза |
.</p> <p>— Аман, кћери!{S} Кад бездушан човек баци кривицу на душевна човека, толико је колико |
и на мртвом пизму тера, није више ни он човек.{S} Одавде ако ћу даље, срамота ће у воду да пото |
мртва тишина.</p> <p>И дан свршава као човек.</p> <p>У ливади, близу мулине куле, под великим |
.{S} А Алах, благ и милосрдан, није као човек: да аспру, па се големи, милостињу дадох; дариваћ |
заборавио, <hi>мало</hi> погрешио, „као човек“...</p> </div> <pb n="102" /> <div type="chapter" |
или су преко закона: пуномоћник јој био човек, Арнаутин један, кога она ни у сну није снила; ум |
честом од јасмина, где би се лако скрио човек, и крио за дуго.</p> <p>Конак је, нарочито тамо г |
а кулу, оборене главе, и погурен: чисто човек не би рекао да је то онај старац што пре неколико |
велику морску лађу Ахмед-Хафуз, то јест човек који зна коран напамет, први имам Свете Софије, р |
амети: годинама и узрастом дете, памећу човек — морале се крити.</p> <p>И ко зна докле би Леско |
а, још би, да се мајка не сети е је <hi>човек</hi>.{S} А ево откуд се тога сетила.{S} Увек се и |
врисну и хтеде да скочи, али...</p> <p>Човек један, крупан, у уским белим чакширама, забрађен |
ве и робиња ударише у вику, али доцкан: човека је с невестом нестало...{S} На вриску и <pb n="3 |
р; лепим ће боље мулу него најмирнијега човека; разговараће се, договориће се с мулом да доведе |
први пут му се сад учини да не личи на човека, но на вука, или медведа.{S} Старац се тресе; ус |
бездушан човек баци кривицу на душевна човека, толико је колико да пљуне небо.{S} Ама ко пљује |
дворити мулу, као оца, или онако стара човека; приносила му чибук, <pb n="64" /> пунила га дув |
ки пас, јер му се час по учини бахат од човека; звечи синџир: ево пета ноћ где га не пуштају, д |
<p>Не прође много, па хафуз и овде уби човека, и даде крвнину пола Житорађа.{S} Мало, па опет |
ину пола Житорађа.{S} Мало, па опет уби човека, те даде другу половину Житорађа.</p> <p>Отац ди |
Алла’! жали куче, жали маче, те неће ли човека?{S} Али он је, Шемси-паша, Фати-султан, ј’лдз’м |
тице пред њом није поменула, а камо ли човека.{S} А сад га будна пред мајком помиње, жали: у б |
е је зауставити.{S} Таласа се, човек до човека, па сви као бунтовници, из очију пламен сукља, л |
а пустиш, не би пала на земљу; човек до човека, Арнаути, па сви као разјарени рисови, и сви ору |
моћника Алахова.{S} И пре неки дан убио човека, ни крива ни дужна, у лудилу које га спопада кад |
Очију је црних и крупних, смелих као у човека, чедних као у девојке.{S} Истина, и он је задирк |
ћур!{S} Прогнаше онога бесног пса, коме човеков живот није ништа; прогнаше га далеко, где се зи |
ао, и ако му је верни Мифтар причао, да човеку може бити и на земљи као на небу, у рају где је |
њима онако.{S} Бог дели срећу, а ашчија чорбу, па нека им није на њу жао.{S} А оне које нису њо |
полако спремати.{S} Обуче се у „карпус-чоха“ чакшире и џамадан, у чепкенли-гуњ срмом везен; пр |
одаје изиђе нишки паша, плав, висок, у чоханим шалварама циметове боје и чалми; попе се на тах |
ишане браде, танка гласа, као у жене; у чоханим, широким шалварама, у високој чалми.{S} Кад хоћ |
ј хаши, бели се као лабуд; а са зеленог чоханог гуња чепкени, од силнога веза раменима му прете |
и сијају му се златом везени од црвене чохе тозлуци.{S} Ти његови тозлуци, причају се!{S} Њих |
л, на росну траву; свирачице, певачице, чочеци, једни из Лесковца, једни из Врање, једни чак из |
у, падају у севдах; свекрва баца бакшиш чочецима, весели се, ни у кога не гледа, ни на кога овд |
прсте филџане, па ударају као зиловима, чочечки, певају, и онако седећи играју.{S} Бела робиња |
свадбе, па толико зрна пасуља метнула у чпаг његових широких шалвара; и чим би устао ујутру, а |
града и хтеде ући у одају, родитељима, чу да му се родитељи полако разговарају о његовој женид |
<head>IX</head> <p>Ко уби мулина сина, чу мула.{S} Ко украде пашину снаху, разабра паша.{S} Је |
</p> <p>И тихо, тихо, а ипак разумљиво, чу се из празних груди песма:</p> <quote> <l>Белу рубу |
шта с коња, не пустив ни гласа од себе; чу се вриска обезглављена ата, и опет одјекну глухо и м |
ју шта ће, људи се прибише уз врата.{S} Чу се кашаљ, а потом говор, тако тих, а из дубине празн |
у Топлицу да исприча мули.{S} Кад мула чу, ништа не рече, само закрвави очима, стисну песнице |
.</p> <p>Из собе, кроз одшкринута врата чу се загушљив, врло слаб, болан глас:</p> <p>— Ол (буд |
и се отац ћерком?“</p> <p>Сад мула, кад чу пашино поздравље, посла телала да му сазове Арнауте; |
ну.{S} И Ахмед-хафуз се пробуди, па кад чу шта је било, истрезни се; распитује куд оде непознат |
таро и младо, и богато и сирото, ко год чу о овоме венчању, зачуди се. „ Алла’!{S} Алла’! севда |
или би да у одаји нема никога, да се не чу кашаљ...{S} Жене упрле очи у Фати-султан; знају да с |
ас, сутра, прексутра...{S} Прексутра се чу топот коњски и у капију, одједанпут, и звекир, и хал |
дара с ханумом и пратњом...{S} И кад се чу топот коња, небо се проломи... „Аллааа’!.. припуцаше |
тиб не бејаше ништа учинио.{S} После се чу, да је тај Арнаутин син једнога старца досељена посл |
господару добар глас, тргоше се, јер се чу лупа.{S} Фати-султан удари дланом у врата; жене се з |
а развијена као пред оца.{S} И одмах се чу његов глас, тих и слаб, готово као мало час имамов:< |
јаше се кроз пушкарнице пушчане цеви, и чу се пуцањ, виде где момак с ата паде... „Јазук!{S} Ја |
није време молитви...</p> <p>— Кад ово чу, Фати-султан се још више уплаши; а Исмаил рече:</p> |
с откривеном главом, без фереџе.</p> <p>Чу се из предсобља врло слаб, мушки глас; имам говори, |
ри, са султан-Ахмедовом џамијом, где се чува Санџаги-Шериф, с Аја-Софијом, с турбама, с текијам |
ца накићене, обојена чела јагањце, које чувају за Курбан-бајрам...{S} Месец је зашао, звезде су |
е кћери.</p> <p>Арнаутке, из свих села, чувши да им је болна мулиница, почеше долазити на коњма |
о се нагледале крвних освета, и отмица, чуда и покора, заплакаше.</p> <p>Хафуз-Ахмед оде, а не |
а, него чедо, кћер му украдоше.{S} Вај, чуда!{S} Вај, вај, вај!“ Све о хафуз-Ахмеду.{S} Ни ко у |
а Југ-Богданова кула, гледајући, муком, чуда бесних освајача царевине српске.{S} Пре српска сел |
ћу да постанем, и папаз ћу да будем, од чуда...{S} Чудо!{S} Чудо!{S} Чудо!...{S} Толико ли може |
сама!{S} Слушкиње раде <pb n="76" /> и чуде се што сама заповеда, што не креће плећима по стам |
ма рока још до мрака.{S} Пролазе људи и чуде се: „Алла’!{S} Алла’!{S} Ко ли га четрдесетог дана |
љан, чиста је, чисте јој очи, којима се чуди Арнаутин, и чисто јој лице, коме се такођер чуди А |
утин, и чисто јој лице, коме се такођер чуди Арнаутин, јер он није мислио да може бити тако бел |
уплаши, но само рече;</p> <p>— Ја се не чудим теби, назли-Стамболко, али се чудим својој нени.{ |
не чудим теби, назли-Стамболко, али се чудим својој нени.{S} Моја је нене Арнаутка.{S} Колико |
а:{S} Фати-султан-ханумина мајка некако чудна, уплашена, ваљда што јој кћи много бледа, и оноли |
одговара, но је само гледа и пушта неке чудновате гласове.{S} Од силног страха — онемела!{S} И |
од живота, и од завичаја.{S} Али што је чудновато, и он њу воли, и ако је никад није видео; рад |
будем, од чуда...{S} Чудо!{S} Чудо!{S} Чудо!...{S} Толико ли може Турчин да лаже?!{S} Харамије |
паз ћу да будем, од чуда...{S} Чудо!{S} Чудо!{S} Чудо!...{S} Толико ли може Турчин да лаже?!{S} |
нем, и папаз ћу да будем, од чуда...{S} Чудо!{S} Чудо!{S} Чудо!...{S} Толико ли може Турчин да |
и сазови.{S} Хм!...</p> <p>— Истина за чудо; ама...</p> <p>— Ама зашто је из Шемси-пашина кона |
ак, улазиле у те красне одаје и гледале чудо од лепоте, и од богаства, збуњено, не умејући одат |
, ама не каменом, него ружом.{S} И види чудо! груди му се расцепише, на двоје, а из ране покуља |
је трипут у Цариград ишао, и тамо свако чудо видео, мишљаше, е је прво време туге што ватра с п |
е мангал оно вече, у оном <pb n="42" /> чуду и забуни, па нека изручила ибрик, да жар угаси, и |
р у комшилуку је тужно), већ из далека, чује се дахире, и песма; то буле, младе жене и девојке, |
ело лице, свежа мајска ружа, и, каткад, чује се сух кашаљ, из груди.{S} Час је тужна, час толик |
ха, мртва, само се, с времена на време, чује ноћнога стражара палица, јавља сате:{S} Так!{S} Та |
Умукле су тице певачице, само се, ноћу, чује буљина с урлањем огладнела вука.{S} Замрзла се Топ |
азговара...{S} Тишина, дубока, мртва... чује његово дисање, и осећа његов дах, топли, на лицу, |
пролама.</p> <p>Сирота Фати-султан!{S} Чује страшне речи, а за срећу ништа не разуме, нити јој |
не и синоћ и јутрос, мирише земља...{S} Чује се топот коњски, из <pb n="67" /> далека: душа слу |
ински цар миче се... то је Исмаил...{S} Чује ход из далека...{S} На глави му сахан из кога се л |
ег су однели Арнаути некуд далеко...{S} Чује му глас, бесу јој даје.{S} С њом ће увек, овде, у |
јер се чуло е иде мула с Арнаутима.{S} Чује се топот и вриска атова, из далека, а чаршијом отв |
унца...</p> <p>...{S} У Прокупљу је.{S} Чује каменчић, так!...{S} Душа слухти, срце дршће, врат |
с далеко, језа подузима свакога који га чује.{S} Турци, враћајући се из каване, обилазе <pb n=" |
ћи очи, као обично, јер хоће не само да чује, него и да види шта му одговара.{S} Пита: „где је |
ни саза, ни зила, нити се гдегод песма чује.{S} Тишина.{S} У мусломана је обичај да поштују ту |
залеђених суза, у изгореле усне; а кад чује кашаљ, дубоко уздахне, крадом, и крије сузе, окрећ |
едоци, ту онај Сведок што све види, све чује, кад даде пуномоћје, кад је венчаше са мном, с пог |
аша ако је изгубио образ (Вај!{S} Да ме чује!) није и памет; и зна причу <hi>Јарац и Вук</hi>.. |
кло, угледа, међу Арнаутима, оца.{S} Не чује се шта им говори; пролази кроз руљу; сви му праве |
кожом, што удара на мемлу, па као да не чује е се врата отворише, и не види где му се ближи гла |
смина слатко-тужну песму...{S} Песма се чује, из далека, турска песма, и блејање јагањаца...; п |
крупно по глави, јер час-по, па јој се чује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију, као оно |
дане: све више вене лице, све се чешће чује сух кашаљ, из груди...{S} А мула све смућенији, и |
јер ево дошао је сат да се и твоја реч чује.{S} Фати, ђозум!{S} Твоја мајка не уме те друкчије |
г и син, кад пристанем да се и њена реч чује.</p> <p>Мула се договори с пашама, па се врати у Т |
м има сила.{S} Уђоше у Прокупље.</p> <p>Чује се топот; вриште атови, фрчу коњи а алачу Арнаути. |
, па не могу.{S} Него ако ти је воља да чујеш одмах, ја ћу...{S} Мула не доврши, него метну рук |
Аман, Јараби (Господи)! шта би, Боже!“ чују се дивљи узвици. „Аман, ага! <pb n="36" /> Аман, м |
Јаче кларнет пишти.... бубњи се и зурне чују чак из далека, из циганске махале...</p> <p>Живот. |
грохотом, да гора одјекује, па Арнаути чују, било у по дана или у по ноћи, одмах се спремају з |
<p>— Сву ноћ нисам спавала..., и ти... чула сам где у поноћи изиђе...{S} Нисам могла спавати, |
ао је мимо њене кафезе, и <pb n="79" /> чула је да су њене другарице узвикнуле е су му очи зумб |
осветиш, гледај да га осрамотиш“, то је чула од оца, више пута, и у њој се мирној и доброј, мил |
е цвет с копривом...</p> <p>А она?{S} И чула свађу, и гледала песнице, и видела крв, и сад весе |
ах: у нокту (тачку) удари...{S} Јеси ли чула да се од петогодишњег мушкарца жене крију?{S} Ниси |
S} Млад, кузум, твоја прилика.{S} Ти си чула да је...{S} Алах зна ко је убио мулина сина.{S} Ду |
оном.</p> <p>Тишина.{S} Муха да пролети чула би се.</p> <p>Људи опет у земљу гледају, и помисли |
но венчање; синоћ су и слуге и слушкиње чуле кад је жени и кћери рекао: „Топлица је близу, ако |
су срели неке кириџије, и да су од њих чули, како је у свитање <pb n="37" /> пројездио друмом |
b n="138" /> донесе; и, ево, месец дана чулним очима то гледа.{S} Гледала, погледима миловала, |
рани су свуд капци на прозорима, јер се чуло е иде мула с Арнаутима.{S} Чује се топот и вриска |
ми је за вајду.{S} Ти, мула, пријатељу, чуо сам, хоћеш још да се светиш Шемси-паши?{S} Доста!{S |
ћа се.{S} И не сећа се да је икад досад чуо Мане Кукувију у својој махали, а сад свако вече.</p |
као би је, али не уме, и не сме, јер је чуо да је грехота радити што по обрасцу јединога Алаха. |
а га досад, како му се чини, никад није чуо у својој махали; а сад, има недеља дана, сваку ноћ, |
љав образ није што прљава аљина...{S} И чуо сам, пашо, да га сад зову Шемси-паша „Дангалија“.{S |
ош јој људски и не казаше шта је, а она чупа косу, гребе лице, грува се у груди и виче из свега |
седи, и плаче...{S} Час-по па легне, на чупав ћилим, или на шиљте, обучена легне; мулина кћи чу |
траве, сагореле, сад заливене кишом, на чупаву ћилиму и јастуку сеном напуњену лежи Фати-султан |
гла; плакала, кукала, бусала се у прси, чупала косу, своје седе аврапе, па се уморила; села ту, |
Тамо сам ја била; у сестриној је башчи чучао он, Исмаил...{S} Аман!{S} Како ми је било онда, З |
ле крај софра-тепсије, неке седе а неке чуче, па једу смокве, урме, поморанџе, нарове, бадем, ш |
нога петка неколике цариградске хануме, чучећи на обали Златнога Рога, гледајући где уђе у вели |
ра му удесила састанак.{S} Фати-султан, чучећи на зеленој трави, сва у бело, личи на љиљан.{S} |
була, <pb n="31" /> у белим шалварама, чучи крај мангала и кува каву у жутој џезвици.{S} Из те |
но, све весело, све се радује: а Исмаил чучи пред њом, подигао руке, хоће да је загрди а не мож |
или на шиљте, обучена легне; мулина кћи чучне крај ње, метне јој руку на чело, ухвати је за рук |
к Фати на прстима, и као са страхом, па чучну, ваде из недара по јабуку или крушку и мећу је кр |
и; а сад!...</p> <p>— Кс’мет (судбина), чучук ханум.</p> <p>— Таксират (несрећа), Зулфи.</p> <p |
з њега век...{S} Он је тамо...</p> <p>— Чучук-ханум... мајка твоја...</p> <p>— Мајка моја, Зулф |
ај капиџика...; води ме тамо“.</p> <p>— Чучук ханум?...</p> <p>— Тамо сам ја била; у сестриној |
ај бројенице: на хаџилук идем.</p> <p>— Чучук ханум!</p> <p>— Ту је моја Мека, Зулфи, Ћабе, ту |
тужан, велики празник, дан смрти њихове чучук-хануме.{S} Ахмед-хафуз, отац, трезан, гологлав, о |
понављамо.{S} Исти ред речи, само место Џавер-бејова имена име мула-Халимово.</p> <p>Мурад-беј |
ера..., не знам, осим за Арапе...{S} За џак:{S} Шемси-паша је, може бити <pb n="133" /> послао |
одају готово више никога.{S} Они набили џак на главу, и прођу једанпут махалама пустим.{S} Јутр |
дња врата изнесен некакав грдно дугачак џак, и однет у дућан Ахмеда-туџара, одакле се после кар |
на седалу пре вечерње.{S} Мокри врапци џакају испод широке стрехе, одакле се киша лије.{S} Гуг |
мила им предњачи.{S} На магарићима пуни џакови, на коњићима Арапи, на камили кадуна: јашмак јој |
лија, и похита, увијен у јапунџе, или с џаком на глави, у дућан; у вече се враћа.{S} Пред вече |
> <p>— Или бал (мед), ако се може бал у џаку носити; а бал се претворио у дућану Ахмеда туџара |
према сунцу, чисто знато; и сија му се џамадан од црвене кадиве извезен златом; и сијају му се |
.{S} Обуче се у „карпус-чоха“ чакшире и џамадан, у чепкенли-гуњ срмом везен; први пут је обуо ж |
, на коме је онда отишао, у оном срмали-џамадану... у белој хаљини... оној...{S} И јенђе... дош |
рока хаљина, затрепта злато на кадифели-џамадану...{S} Слуша глас, њој мио; гледа очи, њој драг |
тахтариван мој, без врата и пенџера, из џамије...{S} Покрите га дувком из Топлице... што је Исм |
, па заплака.{S} Зна она: тахтариван из џамије — мртвачки сандук; конак на брегу под Јастрепцем |
, сву, сунце, од Јастрепца, око које су џамије, висока минара с кандилима, испрва као свици по |
изгибоше јаничари, са султан-Ахмедовом џамијом, где се чува Санџаги-Шериф, с Аја-Софијом, с ту |
о, погурени под разапетом чадром; иду у џамију на молитву.</p> <p>Једне куће по вас дан празне, |
оз прозоре, рђаво затворене, у одаје, у џамли-ћошке.{S} Покисле кокоши су на седалу пре вечерње |
где се преко ниске ограде наднеле гране џанарика, на шареном ћилиму и меким шиљтетима пуно је б |
, трипут, хоће ли за Шемси-пашина сина, Џафер-беја; она му је трипут одговорила: хоћу, и била ј |
рева.{S} Шемси има сина, млада, красна, Џафер-беја.{S} Шемси је био већ спремио Фати-султан дар |
Кад не доби одговора, стара настави:{S} Џафер-беј је млад, видела сам га једанпут у Есма-кадуне |
овимо венчање с Џафер-бејом...{S} А?{S} Џафер-беј... јок, Бал-беј, тако га од милости зову.{S} |
ено, толико...{S} Волела бих, кузум, да Џафер-беј стане поред <pb n="105" /> мула-Халима, да их |
лтан-хануми, да је до овога часа била и Џафер-бејова и мула-Халимова, а од овога часа ниједнога |
е</hi>, истина; ама <hi>то</hi> ти је и Џафер-беј, јер ти ниси била пуштеница.{S} Ухо на срце, |
ћемо ти тражити пуномоћје за венчање с Џафер-бејом, јер си прво била с њим венчана.{S} После с |
на срце...{S} Да ти обновимо венчање с Џафер-бејом...{S} А?{S} Џафер-беј... јок, Бал-беј, тако |
ара царева, кћер Ахмед-хафуза, са Осман-Џафер-бејем, сином Хајредин-Шемси-пашиним?</p> <pb n="1 |
а царева, кћер Ахмед-хафузову, са Осман-Џафер-бејем, сином, Хајредин-Шемси-пашиним?</p> <p>— Ам |
ва Бел-беја — пропевао петлић...</p> <p>Џафер, или, како га родитељи од милости зову, Бал (мед) |
не склања с ћошке испретуране филџане и џезве, разбацане зилове и дахира, ни мангал, ни скупља |
а и кува каву у жутој џезвици.{S} Из те џезвице таман филџан каве.{S} За сваку по на особ скува |
, чучи крај мангала и кува каву у жутој џезвици.{S} Из те џезвице таман филџан каве.{S} За свак |
в, пусти све да кажем...{S} Није, каже, џелат; ама кад ти... он ће ти платити крвнину.{S} Крвни |
паша се заклиње у Алахову љубав да није џелат; да ти није он сина...</p> <pb n="125" /> <p>— Ам |
.{S} Тако!{S} Пуши и слушај.{S} Он није џелат, заклиње се.{S} Сина су ти, мула, убиле харамије; |
е речи:</p> <p>— Кажи селам Шемси-паши, џелату: хоће да има чедо... од муле...{S} Фати-султан.{ |
ати-султан.{S} И кажи селам Шемси-паши, џелату: непуштена кадуна његова сина од другога... чедо |
га... чедо.{S} И кажи селам Шемси-паши, џелату: данас му је прилепила блато на чело и ударила к |
ултанијо!{S} Голем си севап учинила!{S} Џелату си катран на образ; свецу турбе...{S} У џенет ће |
си катран на образ; свецу турбе...{S} У џенет ћеш.</p> <p>Кад се зави и изиђе Лесковчанка, није |
иних ногу, кроз плач говорећи:</p> <p>У џенет ћеш, султанијо!{S} Голем си севап учинила!{S} Џел |
шки, склапају се, она их отвара...{S} И џин, џински цар миче се... то је Исмаил...{S} Чује ход |
лтан.{S} А кад из одаје изиђе мула, као џин, дугачке беле браде, Исмаил оде мајци, поче да се о |
/p> <p>Јастребац јој није планина, него џин, џински цар, кога до сад нико није видео, само га о |
склапају се, она их отвара...{S} И џин, џински цар миче се... то је Исмаил...{S} Чује ход из да |
p>Јастребац јој није планина, него џин, џински цар, кога до сад нико није видео, само га она гл |
причини му се мулин јатаган; од жубора шадрвана шапат љутих Арнаута.{S} Склопи очи, да ово не |
од харемом женску.{S} Око конака врт са шадрваном између леха, за уживање и прање пред молитву, |
ман!{S} Висок као селвија, очи му као у шаина, веђе самур, уста стамболски дивит!{S} Кад узјаше |
на камили?</p> <p>— Лејле, Лејле-ханум, шаир (песник)-девојка.</p> <p>— .{S}Ашици, сваки има са |
даде сургун Шемси-паша.</p> <p>— Туџар, шаир-девојка и ашици!{S} Конопци и сазови.{S} Хм!...</p |
је, може бити <pb n="133" /> послао по шаир-девојци и ашицима неком своме пријатељу топличких |
рскога паше, Арнаутина; поврх аџемскога шала опасао је силај, па наместио ваздан кићене пиштоље |
а пасуља метнула у чпаг његових широких шалвара; и чим би устао ујутру, а она: — Избаци једно, |
а гласа, као у жене; у чоханим, широким шалварама, у високој чалми.{S} Кад хоће да говори, прво |
рокупчанка, була, <pb n="31" /> у белим шалварама, чучи крај мангала и кува каву у жутој џезвиц |
зиђе нишки паша, плав, висок, у чоханим шалварама циметове боје и чалми; попе се на тахт, Шемси |
спала паучина, венедик-кошуља — свилене шалваре, кратке антерије, срмали-колане, обоце, билензу |
ше хергелу, Нишлије се Турци међу собом шаљаху: „Нашем се паши не држе коњи, као Војњачком мули |
се с њима у вотњаку, под једним великим шам-дудом, у хладовини, камо је нарочито направљено за |
јом, с турбама, с текијама; и тапију од Шама, елмаза, Сирије, и тапију од Смирне, челенку Анадо |
на, Српкиња, наричући за сином, и скиде шамију с главе, гологлава проклињаше арнаутску силу и т |
ачене преко главе.{S} Смакле се с главе шамијце и <hi>каикотос</hi>.{S} Тврдим сном спавају, мр |
гране на њене капке...{S} Шушти бор... шапат је то, Исмаилов, дисање, тако јако, све јаче, као |
му се мулин јатаган; од жубора шадрвана шапат љутих Арнаута.{S} Склопи очи, да ово не гледа, а |
ко говоре, и Турци и буле, све у двоје, шапатом, у Прокупљу, по Лесковцу, Нишу и Врањи.{S} Гово |
> <p>— Трећи ће петли сад, изусти мајка шапатом, с болом, са страхом.</p> <p>Јесте, трећи ће пе |
у, по Лесковцу, Нишу и Врањи.{S} Говоре шапатом, а те речи одјекују чак по Топлици.{S} Слушају |
о шапће.{S} И људи и жене о овом говоре шапатом, све у двоје.</p> <p>— Ако је <hi>ово</hi> исти |
е се грухне у груди и с дадијама говори шапатом.{S} Боји се буне, да се Арнаути не дигну на њен |
из прокупачког сараја.“ И ако се говори шапатом, све у двоје, ипак се рашчу, за час, по делом г |
оро није имала!</p> <p>— К’смет!</p> <p>Шапатом, све у двоје, али од уста до уста...{S} Мула до |
иму.{S} Он може да...{S} И узе му нешто шаптати; шапће дуго.</p> <p>— Ашколсун!{S} Сто пута нек |
на да би и једно и друго било што глуху шаптати и слепу намигивати, да мула немаде и на уму и н |
S} Усред зиме зумбул! и усред зиме ђул! шапће Лесковчанка готово нечујно, и тресе се више но ик |
провлачи бројенице кроз прсте, испрва, шапће молитву; а после мисли, занесе се:{S} Исмаила душ |
вадбе, и провлачи бројенице кроз прсте, шапће нешто, шапће, ваљда молитву.{S} Нити се од тада с |
ма; провлачи урмине кошчице кроз прсте, шапће, ниха се, и час-по па метне руку на кћерино чело, |
лачи бројенице кроз прсте, шапће нешто, шапће, ваљда молитву.{S} Нити се од тада свукла, нити ј |
н може да...{S} И узе му нешто шаптати; шапће дуго.</p> <p>— Ашколсун!{S} Сто пута нека ти жена |
говори, то јест, не говори, него тајно шапће.{S} И људи и жене о овом говоре шапатом, све у дв |
се моли и дању и ноћу, на јави, и у сну шапће молитву; не испушта бројенице из руку...</p> <p>А |
ила, ни цигару духана, ни бардак воде“, шапћу оне три робиње у предсобљу ханумама.{S} Па ни слу |
ри и сина, нешто се крадом погледају, и шапћу нешто, кад су саме, осврћу се да их когод не опаз |
ље; Фати-султан је на постељи; лице јој шара једна стара Прокупчанка с великом пажњом, јер воли |
стакленим оквиром од сто боја и стотину шара.{S} Најлепше су намештене у харему три одаје, једн |
ро <pb n="29" /> ће телејисање, то јест шарање лица:{S} Фати-султан-ханумина мајка некако чудна |
о на њу каменицама?...{S} За кумрију је шарен кафез; за господско чедо конак; за танку су главу |
ако, тужно, не гледајући у пашу, него у шарен ћилим на поду.</p> <p>— Био један човек, ко зна к |
им а ниским, као ватра црвеним; неке на шареним шиљтетима поред миндерлука, све у оном положају |
а ниској одаји, са вратима на свод, са шареним таваном, и миндерима около зида, на високом <hi |
ријама, златом везеним, махрамама много шареним, кесама кићеним, газовима, оним што је било нај |
ниске ограде наднеле гране џанарика, на шареном ћилиму и меким шиљтетима пуно је будних, и то г |
или му службу свету...</p> <p>На једном шареном јастуку, напуњеном сламом, седи мула-Халимовица |
се клати и држи груди, још гледа у исту шару ћилима; скадарском се паши узе трести брада, као м |
.</l> <l>Сад ће одлетет’, мајко,</l> <l>Шахин<ref target="#SRP19070_N2" /> из руке твоје...</l> |
ка и песма разлеже се; мирише ваздух на шебој, на каранфил, на росну траву; свирачице, певачице |
га дана.{S} Мирише свеж ноћни ваздух на шебој и каранфил из баште, на амбер и зумбул-ливанту с |
" /> толико?“ Он одговори: „Ружом“. „А, шегу тераш.{S} Како може да расцепи груди ружа, кад ниј |
она стара: нема мула више од шездесет, шездесет три; а да су га хануме сад виделе, како скочи |
p>— Нема, кћери, нема више од шездесет, шездесет три, па може бити озго још једну, и две.{S} Ка |
Право каже она стара: нема мула више од шездесет, шездесет три; а да су га хануме сад виделе, к |
Сто.</p> <p>— Нема, кћери, нема више од шездесет, шездесет три, па може бити озго још једну, и |
и: преварила си се, стара: нема мула ни шездесет ни педесет; рекле бисмо да је од двадесет пет |
а.{S} Гледа га.</p> <p>— И после, мула, Шемси-паша се заклиње у Алахову љубав да није џелат; да |
Фати-султан дошле су из Лесковца јенђе, Шемси-пашиница са својим рођакама и пријатељицама, с на |
отона).{S} Сад, у петак који први дође, Шемси ће по лепу Стамболку..{S} И зацело говори: „Кад ј |
маче, те неће ли човека?{S} Али он је, Шемси-паша, Фати-султан, ј’лдз’м (звездо), што дрво с р |
у њима су пуномоћници и сведоци мулини, Шемси-пашина сина и Фати-султан-ханумини, и имам, стара |
а онај свет, без невоље, тек од обести, Шемси-паша.{S} И ту јој се зачује шкргут зуба, и сукне |
и, и слуша мула, чека...{S} Дође петак, Шемси-паша, са својим харемом и с таквом пратњом, с как |
циметове боје и чалми; попе се на тахт, Шемси <pb n="98" /> га посади до мулина деснога колена, |
аште срца.</p> <p>У прокупачком сарају, Шемси-паша га на ногама дочека, чак пред вратима одаје |
у Лесковац, сину својега умрлога друга; Шемси-паша му <pb n="124" /> све каза...; посла га мула |
p>— Стамболка је рођака цару царева.{S} Шемси има сина, млада, красна, Џафер-беја.{S} Шемси је |
има сина, млада, красна, Џафер-беја.{S} Шемси је био већ спремио Фати-султан дар, који би јој м |
Арнаути, писао и написао Шемси-паша.{S} Шемси-паши мило, цикнуо би од радости, а уздржава се, к |
ad>XVIII</head> <p>Дакле свршено је.{S} Шемси-паша је на чисто; али му је сад сто пута горе, ве |
Толико болна, а голем посао изврши:{S} Шемси-паши блато на чело прилепи, катран на лице удари; |
не знам, осим за Арапе...{S} За џак:{S} Шемси-паша је, може бити <pb n="133" /> послао по шаир- |
Алах за један грех једну казну...{S} А Шемси-паша, змија погана, ако искаш, добио је две: ја с |
<p>— Биће...{S} Свашта може бити.{S} А Шемси-паша ако је изгубио образ (Вај!{S} Да ме чује!) н |
е мулиницу на комаде, ако рече да ће за Шемси-пашина сина, или ће је привезати коњма за репове. |
итао пред сведоцима, трипут, хоће ли за Шемси-пашина сина, Џафер-беја; она му је трипут одговор |
били му зета; после, удаје му се кћи за Шемси-пашина сина, и најпосле: „Не украдоше Ахмед-хафуз |
ти, Прокупље, ту је крв учињена.{S} Ама Шемси-паша то неће: неће да удара намет на сиротињу.{S} |
пут, и кад диже буну с претње и плашења Шемси-пашина; те један старац, који је трипут у Царигра |
а, смелих погледа као мушко; била је са Шемси-пашиницом у јенђебулство, и видела, то јест, вас |
ње некога, те да јој сам каже шта се са Шемси-пашом договорио, не би ли га тада погледала, и оп |
ла у Топлицу, да каже Арнаутима е се са Шемси-пашом измирио.</p> <p>Никад Арнаути, Војњаци, нис |
аправи.{S} Ама кад је било, хајде се са Шемси-пашом измири.</p> <p>Мула извуче ћилибар на чибук |
/p> <p>Данас се пронео глас да је убица Шемси, паша лесковачки! „Ама зар баш сам паша?“ „Не.{S} |
Није велики човек дрво без хлада.{S} Од Шемси-паше има фајду читав вилајет...{S} Шта је Турчин? |
ао...</p> <p>— Слушај, пријатељу.{S} Од Шемси-паше донео си селам мени; од мене носи селам Шемс |
, мула, ја ћу да зборим.{S} Селам ти од Шемси-паше: хиљаду лира уместо хиљаду гроша: и конак у |
ви му камен, у срцу му лед, ако се зове Шемси, није шемси (сунце) да га отопи...{S} За једну ас |
ути гори него пре, љути што им мула иде Шемси-паши, крвнику, псују, прете и ударају коње стрмен |
толкује их срце сестрино:{S} Исмаила је Шемси-паша убио.{S} Помиње јој привиђење.{S} Сваке ноћи |
есет бројеница речи...{S} Финоћа, то је Шемси-паша; простота, мула-Ха...</p> <p>— Ђувенде!{S} Ђ |
у срцу му лед, ако се зове Шемси, није шемси (сунце) да га отопи...{S} За једну аспру милијон |
S} Тако умствује стари Арнаутин и псује Шемси-пашу, а мула јаше напред оборене главе.</p> <p>Му |
вцу, на десној обади Ветернице, диже се Шемси-пашин конак, двоспратна кућа једна, врло простран |
че мула.</p> <p>— Претече.{S} Кад би се Шемси ородио с пуномоћником Алаховим, као и са самим Ал |
рнице...: освета...</p> <p>— Ама шта ће Шемси-паши крв мулина сина?</p> <p>— Стамболка је рођак |
ковчанке.{S} И та је постеља враћена из Шемси-пашина конака после њена другог венчања с мулом.{ |
а чудо; ама...</p> <p>— Ама зашто је из Шемси-пашина конака, тога дана, пред зору, на задња вра |
д-хафузове слуге и похиташе, по наредби Шемси-пашинице, по пратњу Шемси-пашину.{S} И Ахмед-хафу |
шиљтету покривеном медвеђом кожом, седи Шемси-паша; прекрстио ноге, загледао се у једну дебелу |
воду да искочи: сваки ће узети да жали Шемси-пашу.</p> <p>— Тако, тако, пријатељу.</p> <p>— Е, |
макар мало превије грбина,“ тако мисли Шемси-паша; јер тврдо верује да мула пристаде на разгов |
лета, тако је сад опорави оно што удари Шемси-паши катран на лице и подиже Исмаилу турбе.{S} И |
растопићеш га, ако си сунце.{S} Име ти Шемси (сунце), ама бадава...{S} Ич ми не излази на мегд |
оге руке, те не може да се и она освети Шемси-паши и за брата и за несуђену снаху.{S} Робиње и |
вори, прича, не гледајући што је у кући Шемси-пашина противника; не слушајући шкргут зуба Садиј |
S} Ђувендеее!{S} Баш толики ли је јунак Шемси-пашин бакшиш? <pb n="114" /> Ааа?{S} То пашин бак |
Фати говори:</p> <p>— Где је пуномоћник Шемси-пашина сина?</p> <p>— Ево га, одговори Мурад-беј, |
си-паши?</p> <p>— Крвнику?</p> <p>— Јок Шемси-паши, него нашему мули.</p> <p>— Мулу туга обрвал |
ојњака, а ћатиб унук Бал-бејов, праунук Шемси-паше лесковачког.</p> <p>За крв сина поглавара во |
о после сваке речи:</p> <p>— Кажи селам Шемси-паши, џелату: хоће да има чедо... од муле...{S} Ф |
муле...{S} Фати-султан.{S} И кажи селам Шемси-паши, џелату: непуштена кадуна његова сина од дру |
ина од другога... чедо.{S} И кажи селам Шемси-паши, џелату: данас му је прилепила блато на чело |
донео си селам мени; од мене носи селам Шемси-паши:{S} Да хоћу паре за крв свога сина, ја бих у |
ше и у наш Лесковац, ама им даде сургун Шемси-паша.</p> <p>— Туџар, шаир-девојка и ашици!{S} Ко |
стас и ход, све.{S} Беговицу је послао Шемси-паша, бојећи се преваре с мулине стране, да му не |
кад се умирише Арнаути, писао и написао Шемси-паша.{S} Шемси-паши мило, цикнуо би од радости, а |
у оку пламена што буктијаше кад је ишао Шемси-паши први пут, и кад диже буну с претње и плашења |
кулу мула-Халимову.</p> <p>— Поздравио Шемси-паша мула-Халима, да му дође у прокупачки сарај, |
то јест, да му кажу, е га је поздравио Шемси-паша, да му дође у прокупачки сарај.{S} Силистер |
i>бесу</hi> је дао...</p> <p>Али уместо Шемси-паша „Дангалија“, примив мулин селам, да пусти си |
а...{S} И чуо сам, пашо, да га сад зову Шемси-паша „Дангалија“.{S} Што ћу му ја.{S} Сам је зара |
то га за њу има, о госпоству и милосрђу Шемси-пашину.</p> <p>— Мерхаметли (милосрдан) је, Алла’ |
ане.{S} Млади хоће у Прокупље, да убију Шемси-пашу.{S} Стари их стишавају, говоре; сви стари уз |
мула хоће.</p> <p>— Зар да правимо вољу Шемси-паши?</p> <p>— Крвнику?</p> <p>— Јок Шемси-паши, |
рева, већ пашину снаху.</p> <p>— Кадуну Шемси-пашина сина!</p> <p>— Ако није одведена, била је |
е, по наредби Шемси-пашинице, по пратњу Шемси-пашину.{S} И Ахмед-хафуз се пробуди, па кад чу шт |
а мојега сина крв паре да узмем, а хоћу Шемси-пашу да оставим.{S} Јербо, добро збориш: и Алах з |
0" /> турски Ниш, или Лесковац, столицу Шемси-пашину.</p> <p>Дођоше до конака, двоспратне куће |
на, ни Халида, ни Хусеина.{S} Послао их Шемси послом у Ниш у очи прошлога петка, и наредио им д |
јатељу, чуо сам, хоћеш још да се светиш Шемси-паши?{S} Доста!{S} Довде што си правио, сваки реч |
, са Осман-Џафер-бејем, сином, Хајредин-Шемси-пашиним?</p> <p>— Аман, кћери, сунце, не стиди се |
а, са Осман-Џафер-бејем, сином Хајредин-Шемси-пашиним?</p> <pb n="117" /> <p>Наста тајац.{S} Св |
а она не каза е њој прете, него слага: „Шемси, проклет да је! убио Мифтар-агина сина...{S} Још |
пошто пусти некакав дивљи глас, викну: „Шемси!{S} Крв за крв!“ Суља се опет уплаши.{S} Пређе пр |
д према Прокупљу, к Лесковцу, и викну: „Шемси!{S} Срамоту за жалост!“</p> <p>У Топлици овако, а |
оше печене кокошке, банице; пише каву и шербет и водише разговор о свачему, о прошлом срећном в |
е обећа да ће се играти с њим <hi>Шећер-Шербет</hi>; а понекад се и он с њом затворио, па је та |
/p> <p>Метни ми на чедо ладен, мајчице, шербете..., па се не бој урока.</p> <p>Метнуше јој ладе |
м...</p> <p>— Мајчице моја, шећеру мој, шербете, текијо моја, питај, молим те..., хоћеш да пита |
лицу оволико горео.{S} Да га послужише шербетом оне девице којих се нису дотакли ни човек ни ђ |
-Ахмедовом џамијом, где се чува Санџаги-Шериф, с Аја-Софијом, с турбама, с текијама; и тапију о |
ку овде).{S} Једну <pb n="50" /> отера; шест му умреше (најмлађа, којом се бејаше пре три годин |
; син нека му по граду сербез ходи; он, шетајући се, нека не преза.{S} Враћам му слободу, то мо |
се шетати по вотњаку по коме се Исмаил шетао; што ће ходити кроз поље кроз које је Исмаил ходи |
кули у којој је Исмаил живео; што ће се шетати по вотњаку по коме се Исмаил шетао; што ће ходит |
ибришим.{S} На уснама му мед, на језику шећер; лепим ће боље мулу него најмирнијега човека; раз |
док не обећа да ће се играти с њим <hi>Шећер-Шербет</hi>; а понекад се и он с њом затворио, па |
бисер на ибришим, с медом на уснама, са шећером на језику...</p> <p>Мула пристаде да се Фати-су |
осним осмехом...</p> <p>— Мајчице моја, шећеру мој, шербете, текијо моја, питај, молим те..., х |
, тад долази, и онако мокар сруши се на шиљте, у једном куту селамлука, и хуче ту, хуче сву ноћ |
енице.{S} Исмаилова је сестра однесе на шиљте, па је милује, љуби, повраћа је, плаче над њом и |
Час-по па легне, на чупав ћилим, или на шиљте, обучена легне; мулина кћи чучне крај ње, метне ј |
а), Зулфи.</p> <p>И простре јој ћилим и шиљте робиња, и хоће да је поведе...</p> <p>— Дај јашма |
рао, ни се с њима разговарао; метнуо би шиљте на праг софе, па би ту сео, и наслонио лактове на |
ухо: „Зулфи!{S} За Божју љубав!{S} Носи шиљте тамо, онде, крај капиџика...; води ме тамо“.</p> |
а је одведе тамо, а она седне на мекано шиљте: провлачи бројенице кроз прсте, испрва, шапће мол |
..{S} Седи.</p> <p>Она седе ниже његова шиљтета.</p> <p>— Сву ноћ нисам спавала..., и ти... чул |
ане џанарика, на шареном ћилиму и меким шиљтетима пуно је будних, и то готово саме јенђе, и ако |
ким, као ватра црвеним; неке на шареним шиљтетима поред миндерлука, све у оном положају у коме |
<hi>тахту</hi>, као неком престолу, на шиљтету покривеном медвеђом кожом, седи Шемси-паша; пре |
дрвеном кафезу, према постељи, соко; на шиљтету, меком, хрт...{S} Све Исмаилово; ту је, у Проку |
ој.</p> <p>Лежала на миндеру, лежала на шиљтету, лежала у својој девојачкој постељи; мењала мес |
седи на једној отвореној ћошки на меком шиљтету, а месечина га бије у обријано теме, изазива му |
ожу усред баште, између густих, великих шимшира, па клања: од петлова кукурекања учинило јој се |
слухти, срце дршће... забеле се лабуд, широка хаљина, затрепташе везени тозлуци...{S} Прибила |
ућу пролази: бели му се хаљина, фистан, широка, у небројено <pb n="11" /> бора, разастрта по ка |
атаоца се отварају, полако... забеле се широка хаљина, затрепта злато на кадифели-џамадану...{S |
е вечерње.{S} Мокри врапци џакају испод широке стрехе, одакле се киша лије.{S} Гугутке се из св |
неисказана радост, раширише се и онако широке зенице, нагло се подиже да устане, па кад не мог |
{S} Сав град будан, одавно; искићене му широке кућне стрехе, и дућанске, и авлијске ограде, и к |
спале.{S} Неке спавају на миндерлуцима, широким а ниским, као ватра црвеним; неке на шареним ши |
де, танка гласа, као у жене; у чоханим, широким шалварама, у високој чалми.{S} Кад хоће да гово |
лико зрна пасуља метнула у чпаг његових широких шалвара; и чим би устао ујутру, а она: — Избаци |
отово запретаног у пепелу крај ниског а широког огњишта, све је будно; и ашчике, и слушкиње из |
} А паша?{S} Прошав мимо ове три одаје, широм отворене, кад се из Прокупља врати, и угледав иск |
икад никога.{S} Отвори се главна капија широм, и унесе се у двориште тахтариван с Фати-султан-х |
ора пуно; на прозорима нигде капка; све широм отворено.{S} Месец, пун, обасјао хануме, њихно ли |
p> <p>И на одаји где је невеста прозори широм отворени; на тим прозорима нема кафеза, нису са у |
о...{S} Исмаилово рухо, стоји сложено у широм отвореним долапима; Исмаилово оружје, виси на чив |
p> <p>— Ејвала, мула, пријатељу!{S} Што Шкодра роди и јунак је и паметно је.{S} Ејвала!</p> <p> |
имим сад, једанпут, твој савет.{S} Паша Шкодралија ми је као отац, воли ме, јер ме мој отац, ње |
hi>, виде га и у њега се заљуби.</p> <p>Шкодралија живи у Арнаутлуку, и лети и зими, али му син |
ца сина, и мезимца старога мула-Халима, Шкодралије, поглавара племена <hi>Војњака</hi>, виде га |
!</p> <p>— Да зовеш, очни ми виде, пашу Шкодралију: да он иде мула-Халиму.{S} Он може да...{S} |
но по глави, јер час-по, па јој се чује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију, као оно њену |
ести, Шемси-паша.{S} И ту јој се зачује шкргут зуба, и сукне јој пламен из очију.</p> <p>Док је |
и Шемси-пашина противника; не слушајући шкргут зуба Садије-хануме: прича јој о младости и лепот |
мишљен, његова кћи тужна, Арнаути љути: шкргућу зубма, прете, сваки час <pb n="109" /> им пада |
адоснији дан у години, Ђурђев дан...{S} Шкрипе врата, лупају капиџици, клопарају по калдрми дво |
ина свога поглавара, жене плачући, људи шкрипећи зубима, пружајући стиснуте кошчате песнице пре |
у дошло је, па све оружано до зуба, све шкрипи зубма, све тајно прети паши, највише несрећној Ф |
ик прегризле. „ Аман, Јараби (Господи)! шта би, Боже!“ чују се дивљи узвици. „Аман, ага! <pb n= |
нешто очекује?{S} Чему има да се нада, шта очекује?{S} Да ли се сећа поруке мајке Исмаилове: а |
ју, па кад је Фати-султан упита шта је, шта говоре, а она не каза е њој прете, него слага: „Шем |
ије од њихна сина пуштена, и, најпосле, шта <hi>мисли</hi> мула-Халим, то јест, да му је сина о |
/p> <p>Туговао, стидео се, и, најпосле, шта ће, узео се играти ораха с црном Ђултер и белом Зам |
, ни другарице, ни слушкиње, ни робиње, шта се по Прокупљу говори, у шта тврдо верују <pb n="27 |
е мула, пустив груди.{S} Шта су конаци, шта су чифлуци, шта је ергела!{S} Да ми је са селамом п |
руди.{S} Шта су конаци, шта су чифлуци, шта је ергела!{S} Да ми је са селамом пратио тапију од |
ије умела да му је опише; она је лепша; шта је он данас својим очима гледао!{S} У заносу забора |
капци на пенџерима...</p> <p>— Шта?!{S} Шта? ! ...</p> <p>— Дигао се мула-Халим, цео фис...{S} |
е, нека га виде и Турци и ђаури. „А!{S} Шта може лепа реч! и што се не може постићи кад се стој |
ао, мула га испратио до преко прага!{S} Шта су се разговарали у одаји, нико не зна; а кад се ра |
као дангу (ожиљак)...{S} Ха, ха, ха!{S} Шта ко чини, све сам себи, и добро <pb n="131" /> и зло |
б, и да проговоре коју: али овако...{S} Шта да говоре?</p> <p>Бедна старица!{S} Ситна, мршава, |
емси-паше има фајду читав вилајет...{S} Шта је Турчин?{S} Лист од јасике.{S} Арнаутин?{S} Од ре |
рам било! загрме мула, пустив груди.{S} Шта су конаци, шта су чифлуци, шта је ергела!{S} Да ми |
омшија и комшика“...{S}Валла’! тако.{S} Шта да се ради, аман, Јараби!“</p> <p>Једно јутро, паши |
очни ми виде).</p> <pb n="123" /> <p>— Шта има, ханум?...{S} Седи.</p> <p>Она седе ниже његова |
<p>— Ахмеда туџара (трговца).</p> <p>— Шта носи?</p> <p>— Конопце.</p> <p>— Која је та ханума |
S} Свуда капци на пенџерима...</p> <p>— Шта?!{S} Шта? ! ...</p> <p>— Дигао се мула-Халим, цео ф |
p>— Па... страх ме, јер сам...</p> <p>— Шта, ханум?{S} Чега се бојиш?{S} Венчани смо, хвала Бог |
и звекир, и халка, и дланови.</p> <p>— Шта је?...{S} Ко тако лупа?!...</p> <p>Сејмени.</p> <p> |
, велику, па је стаде дрешити.</p> <p>— Шта ћеш, пашо?</p> <pb n="130" /> <p>— Хиљаду гроша.</p |
ија, тад највише на њ кучићи лају.{S} А шта му могу кучићи?{S} Није месец свећа под судом...{S} |
је готово; а кад се врати, па јој каза шта је и како <pb n="75" /> је, код кога је Фати-султан |
лете варнице...: освета...</p> <p>— Ама шта ће Шемси-паши крв мулина сина?</p> <p>— Стамболка ј |
.</p> <p>— Мулу туга обрвала, па не зна шта збори.</p> <p>— Зна.{S} Туга није у глави већ у срц |
тако мирна.</p> <p>— Фати-султан не зна шта ради, и не зна за кога полази! нариче по Топлици се |
д, а кад би се нешто ово мерило, ко зна шта би претегло.{S} До пред свадбу сваку ноћ, до зоре, |
ђе у одају, па кад је Фати-султан упита шта је, шта говоре, а она не каза е њој прете, него сла |
лове смрти, свако вече гледа: с ње чита шта јој је писано.{S} Јер она је права мусломанка, па в |
лла’!{S} Алла’!{S} Рана!...</p> <p>— Од шта рана, пријатељу!</p> <p>— хоћеш да ти причам једну |
е толико заспало, те да не осети ово од шта се морала потрести под њим земља.</p> <p>Али Исмаил |
ла је Арнаутин, али да се обазре и виде шта учинише ови ђаволови синови са женском главом и оја |
нема код ње некога, те да јој сам каже шта се са Шемси-пашом договорио, не би ли га тада погле |
Фати-султан, излази из ње; разабрала је шта је, те се грухне у груди и с дадијама говори шапато |
ом и доста рапавом руком.{S} Не пита је шта је снила, да се она, казујући му сан, још више не у |
ши мулу падишахом, решио се; не сећа се шта мула рече, да има у години макар један дан, кад се |
еда, међу Арнаутима, оца.{S} Не чује се шта им говори; пролази кроз руљу; сви му праве место... |
оказују према прозору...{S} Досетише се шта је, то јест да им је неко украо невесту.{S} Вриска |
и?...</p> <p>Још јој људски и не казаше шта је, а она чупа косу, гребе лице, грува се у груди и |
це!</p> <p>— Куд ће паша од бруке?{S} И шта ће?</p> <p>— Да се бије.</p> <p>— Како ће с Арнаути |
ер хоће не само да чује, него и да види шта му одговара.{S} Пита: „где је Бал-беј?“ А слушкиња: |
и њега убио, бесу ти дајем.{S} Знаш ли шта је то беса?{S} Часна реч у Арнаута.{S} Знаш ли да ј |
овим допуштењем, с пророковим...{S} Али шта да понављамо.{S} Исти ред речи, само место Џавер-бе |
што не зна ни где је, ни ко је она, ни шта је питају, ни шта одговара?{S} И радили су преко за |
је, ни ко је она, ни шта је питају, ни шта одговара?{S} И радили су преко закона: пуномоћник ј |
е разлеже се; силна врева! не зна се ни шта која говори ни шта која хоће; траже бошчице с јашма |
врева! не зна се ни шта која говори ни шта која хоће; траже бошчице с јашмацима, с хаљинама за |
шо, крви дужан, рече мула, не слушајући шта паша говори.</p> <p>— Какву крв?...{S} За крв... не |
суре знам онако, напамет, па за то знам шта је небо, земља, рај, пакао, анђели, <pb n="16" /> ђ |
о осветла образ. — Сутра ту!{S} Али ето шта му је то њему драго сутра донело!</p> <pb n="80" /> |
ни робиње, шта се по Прокупљу говори, у шта тврдо верују <pb n="27" /> и Лесковчани и Прокупчан |
да питаш хафуз-бабу: је ли истина да у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови.</p> < |
су је тако лепо обукле, накитиле; јер у шта ко умре, у томе га виде на оном свету његови...{S} |
ном у врата; жене се зачудише, не знају шта ће, људи се прибише уз врата.{S} Чу се кашаљ, а пот |
{S} И Ахмед-хафуз се пробуди, па кад чу шта је било, истрезни се; распитује куд оде непознат пљ |
> <p>МЕЈРЕМ-ХАНУМ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ШТАМПАРИЈА „ДОСИТИЈЕ ОБРАДОВИЋ“</p> <p>Чика-Љубина улиц |
с другу, час их вукао за витице, час их штипао за образе, час угризао за руку, час ударио по пл |
си-паша, Фати-султан, ј’лдз’м (звездо), што дрво с родом...{S} Знаш такво дрво?{S} Не остављају |
да су то сузе девојака са седмога неба, што је Фати-султан несрећна.</p> <p>Одмах по Светом Или |
е чак и Арнаутке из фиса мула-Халимова, што живе у Прокупљу, а познавале су Фати-султан, плачу |
n="76" /> и чуде се што сама заповеда, што не креће плећима по стамболски, што не држи главе в |
ару, ону тројицу из прокупачког сараја, што оставише децу без родитеља и хранитеља, где грцају |
у снаху,“ говори она млада Прокупчанка, што је мало час на доксату каву кувала; а ове, све, ско |
истрим потоцима, пуне бујнога зеленила, што у рано јутро, поливена росом, или пред вече, и у ве |
па тад приносиле прсте к својим уснама, што је значило „љубимо ти скут, ханум-ефенди“.{S} Јер т |
речених, покривених и сламом и плочама, што вире из бујног зеленила красне Топлице, — над том в |
две из баште, где пашиница госте прима, што се турски зову <hi>мусафир-одаје</hi>; а још лепше |
-Халимове, а прошарани су јатима врана, што с маха на мах прхну, гачући, као да се од нечега уп |
не, да се Арнаути не дигну на њена оца, што никад досле, да му не запале кулу, па куд би сирота |
!{S} Ашколсун!</p> <p>А оне две дадије, што досад удно собе стајаху, очекујући свршетак, прућиш |
ј кћери казала, да се још смирила није, што Исмаил лежи у гробу неосвећен; и трипут јој је пору |
а!“ У часу забуне, осим несрећне мајке, што из свега гласа нариче и помиње име своје јединице, |
тугу и јад, па и ове окорела срца жене, што се нагледале крвних освета, и отмица, чуда и покора |
> <p>Колико је дарова и спреме види се, што је тим украшавало ове три одаје десет жена уз припо |
ш ону Мејрем-хануму до теткине ти куће, што је увек као ат без узде и улара, (жена која нема му |
та, за њен страх, за њен јад.{S} Хафуз, што улажаше у бачву, да се у вину купа, трезан; плаче и |
да, што не креће плећима по стамболски, што не држи главе високо, и што ходећи стаје целом ного |
стишао; а Арнаути, ови други јаничари, што се не боје, каткад, ни падишаха, често су се бунили |
..{S} И робињама мило, и мулиној кћери, што су је тако лепо обукле, накитиле; јер у шта ко умре |
е је за руку, гледа је у пуне туге очи, што се стакле од залеђених суза, у изгореле усне; а кад |
украде девојку, што отиде у сарај паши, што прими у аманет од своје кћери невесту својега сина. |
смокве, урме, поморанџе, нарове, бадем, што је претекло ханумама; једу <pb n="33" /> полако, го |
стре, упире очи у месец над Јастрепцем, што је обасјава, и кроз борове гране сипа сребро на њен |
мулине куле, под великим бором једним, што шушти, и као да се с дусима разговара, седе Фати и |
отово без бора, с оком црним и крупним, што с маха на мах сине као у младића, не младића просве |
ебелу књижурину, укоричену црном кожом, што удара на мемлу, па као да не чује е се врата отвори |
рној и доброј, милостивој према сваком, што подиже очи к небу кад је когод увреди и узвикује <h |
итњак и мајкина душица, под овим бором, што шушти, и као да се с дусима разговара...{S} Тишина, |
рје покри очи: да не гледа ноћашњи сан, што јој изиђе пред очи као јава; а он јој гледа руке и |
с њом.{S} Али како да се свети мули он, што плаши робиње мишем, а и сам га се готово боји, наро |
ако, жао му било; или је није остављао, што му је њу његова кћи, полазећи, оставила <pb n="92" |
ст одавно опао, откинуо га бесни север, што час-по са страшним фијукањем диже снежну прашину и |
петнаестој години на једнога кириџију, што им је хтео украсти са ливаде козу музару, коју је о |
што пре неколико месеца украде девојку, што отиде у сарај паши, што прими у аманет од своје кће |
му набедио оца, и што му украо невесту, што се венчао с њом.{S} Али како да се свети мули он, ш |
ашку, о Меџнуну и Лејли, двоје драгих, што се толико волели, па се не узели: умрли обоје уочи |
доле припалила душама невино изгинулих, што блуде ноћу, на месечини, жељне овога света.</p> <p> |
омену га.{S} Као красне Топлице ваздух, што мирисаше на мајкину душицу и на друге лековите трав |
е...{S} Покрите га дувком из Топлице... што је Исмаил спремио за моје лице...{S} Овај тахтарива |
<p>И повраћају је у живот полако мисли: што ће моћи овде слободно и непрестано на Исмаила мисли |
то ће миловати Исмаилова хрта и сокола; што ће љубити Исмаилово рухо; што ће плакати над Исмаил |
лов гроб; што ће гледати Исмаилова ата; што ће миловати Исмаилова хрта и сокола; што ће љубити |
а брега на чијем је врху Исмаилов гроб; што ће гледати Исмаилова ата; што ће миловати Исмаилова |
ободно и непрестано на Исмаила мислити; што ће живети у кули у којој је Исмаил живео; што ће се |
е брежуљке у које је Исмаил очи упирао; што ће бити близу пошумљена брега на чијем је врху Исма |
ати по вотњаку по коме се Исмаил шетао; што ће ходити кроз поље кроз које је Исмаил ходио; што |
живети у кули у којој је Исмаил живео; што ће се шетати по вотњаку по коме се Исмаил шетао; шт |
ти кроз поље кроз које је Исмаил ходио; што ће упирати очи у високи Јастребац, у засејане брежу |
и сокола; што ће љубити Исмаилово рухо; што ће плакати над Исмаиловим оружјем, над искићеном ја |
о!</p> <p>— Ејвала, мула, пријатељу!{S} Што Шкодра роди и јунак је и паметно је.{S} Ејвала!</p> |
ето ми га отац: пева се Растанак...{S} Што плачу кад слушају ову песму, свадбену, отац, мајка. |
га сад зову Шемси-паша „Дангалија“.{S} Што ћу му ја.{S} Сам је зарадио то презиме, стекао данг |
не би на кога налетео — мноштво је.{S} Што ближе јутру, све чешће завришти Рузиђар (Ветар), ди |
лиснато бацају очи, на родно камење.{S} Што више рода, више каменица...{S} Јер да је, кћери, ис |
она, болна...</p> <p>— Па да умрем.{S} Што, Зулфи?{S} Волим с Исмаилом недељу, него без њега в |
спрема за <pb n="135" /> мртви сан.{S} Што би имама, дервиша, па и попа, све јој очита молитву |
ного: кишом му грунуше сузе...</p> <p>— Што ти би, мула?! пита паша зачуђено, видев га овако пр |
из уста, па се загледа у пашу.</p> <p>— Што ме гледаш, мула?{S} Не зборим ли добро?</p> <p>Он н |
е, обилазе <pb n="89" /> га; не грде га што иде ноћу без фењера као хајдук, грехота; не осврћу |
као кћерима, или млађим другарицама, да што пре поскидају и склоне спрему и дарове. „Нека ти се |
Он заповеди да се наоружају сејмени, да што пре отиду у Топлицу, под Јастребац, да му доведу му |
е, као да крила доби, ка Арнаутлуку, да што пре однесе црни глас родитељима, ојађеној мајци Исм |
ина мајка некако чудна, уплашена, ваљда што јој кћи много бледа, и онолико мирна.{S} Али за што |
много бледа, и онолико мирна.{S} Али за што?{S} Фати-султан је невеста, а турска невеста мора ћ |
бебег’м.{S} И ја знам... истина.{S} Ама што питаш?{S} Ти ћеш мајци оздравити, иншала! па ево га |
ти опазили да нема у мулину оку пламена што буктијаше кад је ишао Шемси-паши први пут, и кад ди |
ка не сушаше; и дању и ноћу плакаше она што за три дана сузе не пусти.{S} А не казиваше мајци з |
ва сестра плаче, нариче, љути се на оца што јој својом бесом спута и ноге руке, те не може да с |
ти, јатаган ми.{S} Ама то нећемо за дуг што ми дугујеш, за крв, већ...{S} Ако си бољи од мене, |
до видео, мишљаше, е је прво време туге што ватра с пламеном; после, пламен се угасио, ватра пр |
то си правио, сваки рече аферим! одавде што би, сваки би рекао јазук!{S} Алах за један грех јед |
е светиш Шемси-паши?{S} Доста!{S} Довде што си правио, сваки рече аферим! одавде што би, сваки |
ханума, и кћи, јединица, лепа као руже што осташе саме у пустој башти његовој, Фати-Султан...{ |
над својим добром нариче; жури се да је што пре код своје куће, макар изгореле, крај својих, ма |
ем, па ништа; јер црн, прљав образ није што прљава аљина...{S} И чуо сам, пашо, да га сад зову |
појурише на улицу развијене! друге, оне што ни усред бела дана не иду улицама без пратње, похит |
b n="58" /> пуномоћје за венчање од оне што не зна ни где је, ни ко је она, ни шта је питају, н |
} Слушкиње раде <pb n="76" /> и чуде се што сама заповеда, што не креће плећима по стамболски, |
убимо ти скут, ханум-ефенди“.{S} Јер те што нису звате њену сину у сватове, она је пресудила, е |
слушкиње из целе махале, и неке сироте што ово дана слушаху, и три робиње Ахмед-хафузове, две |
нису дотакли ни човек ни ђеније, девице што личе на зумбул и на мерџане, не би му усне осетиле |
о.{S} А за каљаво чело и катрањав образ што му могу ја?!{S} Сву Топлицу и Ветерницу да исцрпем, |
ци и ђаури. „А!{S} Шта може лепа реч! и што се не може постићи кад се стоји право, постићи ће с |
улука најтежи, и што се тело смрзава, и што душа плаче, јеца, нариче, тужећи се на силу и обест |
оди, и развесели.{S} Јежи му се кожа, и што је у души зидао за неколико сата, то Манов глас обо |
е осветио мули, и што му набедио оца, и што му украо невесту, што се венчао с њом.{S} Али како |
, јер се у поздраву помену име Божје, и што нема поздрава, како верују мусломани, који није од |
раја, кулук, од свију кулука најтежи, и што се тело смрзава, и што душа плаче, јеца, нариче, ту |
ћи на прагу, како би се осветио мули, и што му набедио оца, и што му украо невесту, што се венч |
пше у великом Безистану цариградском, и што су везле три сиротице, Туркиње из Смирне, како прич |
стамболски, што не држи главе високо, и што ходећи стаје целом ногом.{S} Колико је год слушкиња |
о сада из неколико села, већ из свих, и што је год за пушку дошло је, па све оружано до зуба, с |
намере, од страха, и од севдаха...{S} И што се икад, међу булама, знало, а и сад знаде лека за |
очију, од живота, и од завичаја.{S} Али што је чудновато, и он њу воли, и ако је никад није вид |
је могао остати.{S} Не умивају је, или што се тога не сећају, или што се боје да је не расвест |
чим плаче, да ли плаче за пашићем, или што се за старца удала, или за Исмаилом плаче.{S} Јер у |
вају је, или што се тога не сећају, или што се боје да је не расвесте и не подсете на њене јаде |
, други к Нишу, трећи к Топлици.{S} Они што пођоше к Топлици, брзо се вратише па казују Ахмед-х |
не сме, јер је чуо да је грехота радити што по обрасцу јединога Алаха.</p> <p>Једно вече, кад с |
’!{S} Алла’! продераше се дивље Арнаути што беху промолили главу кроз врата, па стрчаше у авлиј |
ула смућен, Арнаути гори него пре, љути што им мула иде Шемси-паши, крвнику, псују, прете и уда |
ој, пушећи, говори, прича, не гледајући што је у кући Шемси-пашина противника; не слушајући шкр |
д срца, да га од тога не задржаше Турци што се бејаху скупили да гледају бој петлова.{S} И јаха |
испраћа га са сузом, и са жељом, да јој што пре дође највећи празник — свадба.{S} Сад је Исмаил |
ази...{S} Тешко рањена голубица!{S} Тек што је раширила крила, види да не може, склапа их, клон |
пуномоћник, ту сведоци, ту онај Сведок што све види, све чује, кад даде пуномоћје, кад је венч |
капију и тешка се: „Вај! вај!{S} Јазук што ћете се по овој врућини вратити: ханум-ефенди није |
шареним, кесама кићеним, газовима, оним што је било најлепше у великом Безистану цариградском, |
пашу још једним погледом, и то погледом што у исто време и мрзи и прети, па му окрете леђа, сиђ |
ојим чистим уснама њене чисте усне, као што сарош-каранфил, посрнув, први цвет до себе додирне. |
, а он се радовао као дете играчки, као што се радовао кад му петао осветла образ. — Сутра ту!{ |
ду ока.{S} Немај срца на мене!{S} А ово што ти казах, обичај је.{S} Ти тај обичај знаш како си |
га вранца, пастушаста ата; али пре него што је пошао, није га додирнуо стрменом, а ат није врис |
рислушкује; од тада Фати више лежи него што хода и седи, и плаче...{S} Час-по па легне, на чупа |
урака, жени за причање, а камо ли овако што.{S} Гордила се, поносила се, па сад?{S} Док се паша |
олеле, не толико што је био леп, колико што је био јунак; а и он је жене волео; женио се седам |
.{S} Жене су га много волеле, не толико што је био леп, колико што је био јунак; а и он је жене |
!</p> <pb n="80" /> <p>Тешко му је било што их је то снашло, и врло му жао било.{S} Кад му мајк |
ти, а не зна да би и једно и друго било што глуху шаптати и слепу намигивати, да мула немаде и |
да је се и празне боји.{S} Би јој мило што се не расрди кад је младожења назва назли-Стамболко |
стих атова, бију земљу копитама, и само што их додирнуше стрменом, раширише ноздрве, полетеше; |
прошлога лета, тако је сад опорави оно што удари Шемси-паши катран на лице и подиже Исмаилу ту |
да си му убио сина, а да не направи оно што направи.{S} Ама кад је било, хајде се са Шемси-пашо |
о“.{S} Па још кад дође ред да врати оно што је Фати-султан-ханумино: кад пође читав караван с њ |
ер јавно не смеју), и да деле с њом оно што јој зацело на лицу читају, бригу, страх, и стид.{S} |
т да никога не може снаћи друго, до оно што му је писано прстом Алаховим по челу, кад је на све |
у Алаха: не може је снаћи друго до оно што јој је писано.{S} Гледа у ту бледу звезду, па јој с |
уле, Лесковчанке, споре племство, за то што је много охола, јер веле да је од краја „видела“, н |
о...</p> <p>О, како сад себе воли, зато што ју је Исмаил волео!...</p> <p>А једно вече, појави |
ио би сад чак и весео, да не бива нешто што га узнемирује: на пример, ако пукне даска на тавану |
други.{S} Муж јој није причао ни нешто што је, по мњењу Турака, жени за причање, а камо ли ова |
S} Срамота је чак и од слушкиња.{S} Јер што мула узе, не врати.{S} А и како да врати кад је ту |
о за свадбу, да јој метну на грло бисер што јој Исмаил дао за <hi>виђење</hi>...</p> <p>Робиње |
срце прво, те јој било као она светлост што јој допре до зенице ујутру, кад се пробуди и очи от |
ливади, после јасна, и много као у ноћ што се зове <hi>Кадр-Лејле</hi>, где је пуно света, па |
} Где <hi>Девојачка К’на-ноћ</hi>?{S} У што им је прошла <hi>Мала К’на-ноћ</hi>?{S} У весељу, о |
би ли га тада погледала, и опростила му што се заборавио, <hi>мало</hi> погрешио, „као човек“.. |
младости и лепоти пашићевој, о севдаху што га за њу има, о госпоству и милосрђу Шемси-пашину.< |
есе сам светитељ с несреће потомка оних што су се пред њим часним крстом крстили и служили му с |
каљавим, осим симиџија, бозаџија и оних што воће продају готово више никога.{S} Они набили џак |
човек не би рекао да је то онај старац што пре неколико месеца украде девојку, што отиде у сар |
х новим јаглуком.</p> <pb n="145" /> <p>Што хришћанима причест, то мусломанима земзем.</p> <p>П |
још више уплаши; а Исмаил рече:</p> <p>Што се бојите, ти и моја нене?{S} Фати-султан, кад би н |
стотина на мене једнога.{S} А ако ће ме штогод снаћи од Алаха, шућур!</p> <p>И она рече „шућур“ |
S} Пређе преко ниске одаје једанпут, а, штоно реч, <pb n="26" /> затресе се кула из темеља; ста |
бица.{S} И жена му је добра; у кући је, штоно <pb n="9" /> реч, мања од макова зрна.{S} Ади да |
hi>, јер свуд капак до капка...; и псе, шугаве и губаве, уличке, обузима страх слушајући дивље |
лази у Прокупље, а хладна Топлица тужно шуми, те се много меко срце расплака, јер му се учини д |
е у Власини, него тумара, завлачи се по шуми у дупље дрвећа и виче, дању, у пролеће, с кукавица |
.{S} А ако ће ме штогод снаћи од Алаха, шућур!</p> <p>И она рече „шућур“ па погледа у небо.{S} |
ишах, цар царева, пуномоћник Алахов.{S} Шућур!{S} Овако узвикиваху једнога петка неколике цариг |
, сузе јој падају по рукама...</p> <p>— Шућур! поче мајка, сад кад јој се кћи насмеја.{S} Да Бо |
шућур!...{S} Јараби шућур!...{S} Јараби шућур!...</p> <p>Говорила тако, у бунилу, па се расвест |
дошле...{S} Јараби шућур!...{S} Јараби шућур!...{S} Јараби шућур!...</p> <p>Говорила тако, у б |
{S} Јенђе из Топлице дошле...{S} Јараби шућур!...{S} Јараби шућур!...{S} Јараби шућур!...</p> < |
xml:id="SRP19070_C1"> <head>I</head> <p>Шућур!{S} Прогнаше онога бесног пса, коме човеков живот |
аћи од Алаха, шућур!</p> <p>И она рече „шућур“ па погледа у небо.{S} Она му није више о сну гов |
сцветало воће, мирише росна трава...{S} Шушти лишће крај прозора одаје где лежи Фати-султан, по |
а кроз борове гране на њене капке...{S} Шушти бор... шапат је то, Исмаилов, дисање, тако јако, |
.{S} А јоргован опет мирише! опет лишће шушти и опет ветрић душе!{S} Славуј у лугу од јасмина у |
евају тице, тишина, само онај бор много шушти, и тужно се превија голо дрвеће, јер духа с Јастр |
ине куле, под великим бором једним, што шушти, и као да се с дусима разговара, седе Фати и Исма |
к и мајкина душица, под овим бором, што шушти, и као да се с дусима разговара...{S} Тишина, дуб |
<l>Љуби младу, удри стару кадуну!</l> </quote> <p>....{S} С маха на мах припуцају пушке...{S} Ј |
..</l> <l>Јенђе!{S} Последња реч.</l> </quote> <p>Трећи петли закукурекаше.</p> <p>Ни мало хроп |
иво, чу се из празних груди песма:</p> <quote> <l>Белу рубу обукла невеста,</l> <l>Убаво лане;< |
му, с веселим напевом, с припевом:</p> <quote> <l>А! ха! ха!{S} Дервиш Баба!</l> <l>Љуби младу, |