цама читуље потписивао <hi>Јоаким</hi>, а мати му се звала Ана.{S} Причају, да није заплакао ка |
исто к’о и ја.{S} И он ми све одобрава, а само се ти љутиш и велиш да о мени свијет ружно говор |
дјео?...{S} И дјевојка да пође за њега, а никад га није видјела?..{S} Каква ће то ђавоља свадба |
за им врата. — Пазарујте сад у другога, а ја имам пречег посла, — рече и отрча из дућана.</p> < |
земљу да сатјера.{S} И заигра му брада, а очи се зацаклише.{S} Очас препознаде Благоја Маринчић |
ктом у прса.{S} Она га укочено погледа, а послужавник јој испаде из руке.{S} И поцрвени још виш |
Ја знам шта је вода и да је друго вода, а друго вино.{S} А моје вино може на изложбу ако ћеш у |
је Јово одмах за старим изишао некуда, а Јефтан се користио Периним <pb n="83" /> душеком, ког |
анити Перо и ако муцајући. — Ја сам ја, а бунтовник је бунтовник.</p> <p>Комесар одмахну руком. |
Старчић вели, да је попио шест ракија, а механџија нарачунао осам.{S} Старчић се, чак, позива |
зети!..</p> <p>Стари погледа у Благоја, а Благоје у старога.</p> <p>— Е кад је тако, а ми ћемо |
аћи него по један илити два бунтовника, а ви их имате стотину...</p> <p>— Ама нијесам ја бунтов |
у тефтер, из кога је Јока нешто читала, а пред њим су стајала два сељака и гледала га са страхо |
једима.{S} У љутини ошамарио је Данила, а опсовао и Јову.</p> <p>— Нећу ти ја овђе више ноћиват |
ризао испод подвољка, гдје је најбјеља, а другој умало није нос откинуо.{S} И све живо поче бје |
ало познавао и сматрао га за пријатеља, а данас му је требао један човјек, коме ће све своје <h |
срце.{S} Он га притиште објема рукама, а дах заустави. <pb n="85" /> Погури се и лагано, на пр |
брат очев...{S} Он је богат, свега има, а овђе живи...{S} Ако хоћете, у њега ћемо и сврнути.</p |
ку Марушку!...</p> <p>Читава тога дана, а ни преко ноћи, није ишао у механу и спавао је слађе н |
ишта.{S} Само показа прстом на Јефтана, а главу окрену у страну.</p> <p>— Вас ист? —- запита до |
ице, која је била нешто лакше одјевена, а лијевом је држи за подвољак.{S} Пред њима, на столици |
ви га Перо <pb n="101" /> брзо, — жена, а није земља...{S} Има ту читава прича о њезиним патени |
им: нека буде тако.{S} Мени треба жена, а и не треба ми жена.{S} Ама кад ви велите да треба, он |
мајсторију и спустио се на прва кољена, а Перо се ослабио, полетио с њега главачке и скљокао се |
ша, да се код некаква познаника одмара, а они се полако упутише уском путањом, која је водила к |
а Перо брзо. — Она је к’о зарђала пара, а Стака к’о жути дукат!...{S} Волио би са Стаком хљеб ј |
дрекну неко гурнувши га руком у ребра, а тешка рука нечија спусти му се на раме. — Оклен ти, б |
се Благоје. — Ђевојка је кршна и добра, а и мираз носи.</p> <p>— Не треба мени антика, — дочека |
{S} Разбио је и неких двадесет прозора, а најпошље је покушао да крави Митра кујунџије откине р |
/> је то.{S} Ево ни ја не радим ништа, а живим лијепо.</p> <p>Перо исколачи очи.</p> <p>— А за |
промуца она. — Богат је к’о нико његов, а ја сироче, па може са мном што хоће...{S} Зато ме и у |
> <pb n="73" /> <p>И пусти их напријед, а он полако, гегуцајући, пође за њима.</p> <p>Стрина Јо |
а.{S} На средини се издизао широки дуд, а испод њега, на простртим, старим, подераним кесама, л |
ла искочила му на челу, а искезио зубе, а крмељаве очи дошле му још мање...{S} Игњат је рикао п |
ко се бију на страни, побиће се и овђе, а кад се побију овђе, ми прорадимо.{S} Ја сам стек’о св |
екну јаче, — што купиш ове ствари овђе, а?...{S} Куд се спремаш?..</p> <pb n="153" /> <p>— Дома |
мо се вјенчати.{S} Добра је, златна је, а уза сваку годину носи пет стотина форинти.{S} Педесет |
а нијемо и тупо гледа своје касабалије, а касабалије гледају њега.</p> <p>Тишина.</p> <p>— А ка |
бојица, као утучени, кренуше из авлије, а за њима крену и Данило, уздишући и стењући под пртљаг |
у се у овећој локви, на средини авлије, а недалеко од њих, испод прастарог, кљастог дуда, весел |
какво иселеније...{S} Хоћеш иселеније, а?</p> <p>— Ја...</p> <p>— Муч’, — дрекну поп и измахну |
ес’ гроша.{S} Питам: може ли јефтиније, а Чифут не да...{S} Чифут к’о Чифут!{S} Добио ми је бар |
то, препун јела, пића и сваке ђаконије, а око њега је, са једне и са друге стране, сједило до т |
.</p> <p>У соби сједоше Перу у прочеље, а домаћин и домаћица опколише га са <pb n="134" /> обје |
га Јову не знаш?...{S} Заборавио си ме, а?</p> <pb n="70" /> <p>Стари искриви главу и зијевну.< |
велике и кахвајасте к’о двије маслине, а коса златна к’о препечена ракија од пет година дана.. |
S} Благоје задовољан ради добре вечере, а Перо задовољан што је у туђему мјесту нашао овакога п |
иле су некакве старе, окрпљене чакшире, а испод њих прислоњен је био прост, дрвени сандук, из к |
амена у тамници, ти пијеш и веселиш се, а?</p> <p>— Ја... напио се од јада, — дочека Данило, по |
а проћерати?</p> <p>— Ако не вјерујете, а ви питајте, — осијече Перо, окрећући им леђа. — Ви ст |
га пуно!{S} Чак сам је урез’о у пршуте, а пршути лијепи к’о душа...</p> <p>Удовица га премјери |
</p> <p>— Нека га Данило јаше ако хоће, а ја, ваистину, нећу! — осијече. — Могу ја и пјеше...</ |
јутра.</p> <p>И сви прихватише за чаше, а Данило, од радости, баци капу у вис и поче поигравати |
једе се сакрити, кад се врата отворише, а на њима се појави главом Благоје и угојени, поштовани |
пенице испунила собом, закрчила пролаз, а степени се чисто повијају под тежином јој.</p> <p>Угл |
Старији људи лијепо су га поздрављали, а истјерани отац задовољно је трљао руке и трчао од при |
рилику, не мислим ништа па шта ми фали, а?</p> <p>— Тако је, — опет одобри Перо врпољећи се. — |
намигивали, сви су били некако весели, а на лицу им се огледала радозналост, да час прије виде |
Очи му се закрвавиле, образи помодрили, а каљаве сузе циједе се низ браду.</p> <p>— Што плачеш? |
хну и заплива према њој.{S} Хита, јури, а дрхће од чежње и напријед спрема пољубац...{S} Стиже |
ек што бијаше устао и почео се умивати, а полијејевала му лијепа Мара, обучена у лахке хаљине, |
> под нос.{S} Он прихвати.{S} Прихвати, а не смједе ни да је погледа ни да што рекне.</p> <p>— |
је могао лако ухватити и дуже задржати, а, осим њега, Обрен му је изгледао као најдостојнији по |
ја?...{S} Мислиш ли се са мном играти, а?...{S} Кажи ти мени, — дрекну јаче, — што купиш ове с |
ити...{S} Соба као да се поче окретати, а комесарова глава поигравати.{S} Изгледало му је, да ћ |
да се застиди мало и поче се измицати, а, у измицању, опази на зиду слику, како Милош Обилић п |
о по кажипрсту гдје ће се боље видјети, а дебели сребрни сахатни ланац објеси о врат.</p> <p>— |
и нико.{S} Без главе се не може живити, а без жене може.</p> <p>Па узе ствари и поче их савијат |
каскајући за њим. — Ја ћу је извадити, а ја ћу и платити.</p> <p>Јефтан, не осврћући се, онако |
а, од милине, почела и по коси гладити, а стари се само смјешкаше и пипаше му одијело, ваљда да |
>Па ни отац га није могао дуго хвалити, а није га хвалио из врло проста разлога, јер је кроз кр |
и склопи очи да не види своје пропасти, а Јефтан потјерао за њим, труцка на коњу и, као пијан, |
сталим столовима. — Само гледај и шути, а имаћеш свега.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Was wun |
ту, што попут славујске трепери у ноћи, а у пјесми као да га неко зове, зове га по имену и каже |
охвалио, како је вечерао у својој кући, а пио вино у — Паризу.</p> <p>Наши путници одјахаше од |
н.{S} Нажуљио леђа, огребао се по руци, а бухе га ишарале својим уједима.{S} У љутини ошамарио |
бој.</p> <p>И пружи му руку у опроштај, а Перо је чврсто стиште, стегну и — излети из собе.</p> |
ка никако не ваља.{S} Ви нађите барјак, а ја ћу бити барјактар, па, вала, да се не постидим ни |
изашли из куће, окренуше другим путем, а не оним којим су дошли.{S} Упутише се чопору ниских, |
ако хоћеш, да ти и ђевојку препоручим, а једва ће те дочекати.{S} Знаш ли попову Мару?...{S} Б |
тна мисао!{S} Ја ћу говорити с матером, а њу ћу само гледати...{S} С матером је лакше говорити! |
де, — одговори Јефтан. — Паметан је он, а и ти си сад паметан.{S} Ја сам ти показао како се пут |
енички уздахну. — Кажу да сам испросио, а ја не знам.{S} Хоћаху ми привјенчати једну стародревн |
гоје у старога.</p> <p>— Е кад је тако, а ми ћемо прешјутра повести ђевојку за њим, у касабу <p |
о осморо пилади, трима псима избио око, а двјема мачкама пребио ногу.{S} Разбио је и неких двад |
у страну и сакри се за мурвово стабло, а поп испусти мотику, земљавим прстима скину повезач, р |
</p> <p>— Је ли? - запита стари весело, а прсти му још живље заиграше. — Је ли красно?{S} Љевше |
размишља. — Да пијемо, да се веселимо, а биће времена кад ћеш размишљати и туговати...</p> <pb |
— тужно проговори. — Болестан је пуно, а ми смо странци, и нико га други не може излијечити ос |
— Што плачеш? — запита изненађени Перо, а у срцу му нешто штрецну, као да је слутио несрећи. — |
у оба образа. — Честитам ти, мој Перо, а свршено је да не може љепше.</p> <p>Пери се посјекоше |
<p>Алекса се одуприје лактовима о сто, а главу наслони међу шаке.</p> <p>— А шта ти мислиш шта |
орио главу и куцка празном чашом о сто, а други прекрстио ноге по турски, устакао велике наочар |
" /> је поред врата шкиљио један фењер, а на кривим степеницама гориле су двије омање лампе.{S} |
ти собом, почео је лупати и тући матер, а првим ријечима, што их је проговорио, опсовао је, по |
и попову Мару?...{S} Бијела је к’о сир, а румена к’о млада говедина.{S} Очи су јој велике и ках |
<pb n="59" /> сам к’о пашалијин ђогат, а зову ме и бекријом...</p> <p>— Не бој се ти, — сокоља |
/p> <p>— Свецима нек је слава и милост, а теби магарећа глава! — викну Бошко. — Да си ти памета |
у...{S} Ја пошао за тобом на далек пут, а ти мене оставио...{S} Да ми није било ове женске глав |
лице ме љуби.{S} И кад уљегнемо у собу, а она ми сједне на крило, па ми чупа бркове, љуби ме и |
моћу Даниловом поче товари, ти пртљагу, а њима остави да сами узјашу.</p> <p>Коњи, чим кренуше, |
са столице... — Хајде ти стани на воду, а ја ћу на сухо, па да видимо ко ће кога потопити...{S} |
} Њима је, да речемо, Бог одредио воду, а није вино; с тога се и вели: »к’о риба брез воде« а н |
их облачити.{S} Обуче и нову антерију, а нов пас опаса око себе, пустивши дуге ресе <pb n="30" |
ћу водити своју жену, ти Јефтане своју, а ти Обрене своју...</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— А да буд |
их.</p> <p>— Бећари сад на пољу јадују, а ожењени се у кућу радују, — избаци, потпуно задовољна |
</p> <p>Сви ахнуше и погледаше у Стаку, а Стака, постиђена, гледаше само у црну земљу и зелену |
и ожењен чојек« треба да спава на меку, а, поред тога, не иде за својим него за Периним послом |
вао.{S} А она жила искочила му на челу, а искезио зубе, а крмељаве очи дошле му још мање...{S} |
и пут и три чаше преврнуше се на столу, а празна боца откотрља се и разби у комаде.</p> <p>— А |
времена, ја ћу узети пушку јали хаљину, а нећу жену.</p> <p>Па, окренувши се и не рекавши ни <h |
/p> <p>— Он је зао?</p> <p>Она уздахну, а не одговори ништа.</p> <p>— Мучи ли те? запита он.</p |
јући их. — Само да ја умакнем комесару, а ви гоните колико хоћете.</p> <p>Па сједе за сто и нап |
ина него мати.{S} Она сама задржа Перу, а Обрена остави Милки.</p> <p>— Данас си нешто кршан, — |
о. — Не говорим јабани него своме зету, а зет треба да ме слуша...{S} Нећу га, зар, ја учити ка |
овори.{S} Пропусти га да уљегне у кућу, а он стаде под дуд.{S} Ту, поред Данила, леже и поче ми |
Јока сакри лице бошчом и утече у кућу, а Јово му се приближи.</p> <p>— Не ваља ти што прислушк |
кве лађе?{S} Благо ономе ко је на суху, а куку ономе ко је на води, ето то ти је мој палиграф.. |
на глави и силним греботинама по лицу, а украшавао их је увијек он, не љутећи се, наравно, ако |
столици и погледа га тупо, као да пита: а шта се то мене тиче?</p> <p>— Честитам, — испусти кро |
но га погледа и као да хтједе запитати: а шта ће то?...{S} Ипак се некако прибра, извади кесу д |
ољавам да проси ђевојку, <pb n="131" /> а да је не видим, — осијече Перо изазивачки.</p> <p>Бла |
еђено, »све пјева« како рече Јефтан!{S} А најљепша и највећа од свих кућа, понос веселих касаба |
плачу и Обрен и Јово.{S} Сви плачу!{S} А Данило опет промолио главу кроз врата, па као да разм |
испани риба...{S} Права мала риба!.{S} А, ето, читав свијет зна, да у правоме вину нема риба.{ |
Сиротиња смо!...{S} Сам сух хљеб!...{S} А то је тврдо за ваш желудац...</p> <p>— Сведно...{S} З |
теницу...{S} Ничију они не траже!...{S} А ти то, побратимковићу, тражиш од лоповлука, јер хоћеш |
биљи и обледени опет.</p> <p>— А?...{S} А то су ти пријатељи? — запита хладно и презривим погле |
ој ћудоредности.{S} Одговора нема...{S} А док одговор не приспије, ја вас не могу пустити.{S} Д |
па се усирћети, па не ваља ништа...{S} А у мене све чисто...</p> <p>— Остави, Бога ти, твоје в |
клопивши очи од заноса, пољуби је...{S} А тада се одвоји од ње, и хтједе јој боље загледати у о |
— Видио сам, ђе све нешто шапуре...{S} А жао ми их... обоје ми жао...</p> <p>Стрико Васо и не |
. — Та нећемо ми вјенчавати за се...{S} А с тобом ће ићи још неко, да ти изабира, — додаде мало |
— Кад хоћете, ја вам нећу сметати...{S} А могли сте и остат’...{S} Ја вас нијесам гонио.</p> <p |
пред очима, дође ми да помахнитам...{S} А сад — да оде тако далеко...</p> <p>— А чујеш, зете, — |
а нећете овђе остати ни читав дан...{S} А и село није какво!...{S} Немате у њему ништа виђети.. |
" /> брзо жени, па је мене посл’о...{S} А милостива власт хоће крштеницу одмах.</p> <p>— Хм, хм |
етати...{S} Кажу, да је то здраво...{S} А ја сад имам <pb n="77" /> нешто и посла, па, ако одет |
звонаром, макар их и у јаму водио...{S} А, ето, и Перо је паметан и он ми све виче: <hi>тако је |
по дочекамо и да пред њих изађемо...{S} А Перо је наш јаран; доста је <pb n="157" /> соли и хље |
је ти не разговориш, ко ће други?..{S} А ти немој бити тврда срца и немој с њоме ружно.{S} Још |
су изашли из авлије.</p> <p>— Кршна.{S} А има и мираза, — одговори Обрен.</p> <p>— Ех?</p> <p>— |
мисли одагна од <pb n="84" /> себе.{S} А бухе га све то више пецкаху и копрцаху се испод њега, |
чи, кад погледам све пусто око себе.{S} А у механи је друкчије.</p> <p>Кући је ишао само да се |
ом трљати очи, као да већ таре сузе.{S} А Перу то разоружа, те одмах занијеми.{S} Што је хтио р |
ало прича свијету да је његово боље.{S} А лаже!..{S} Он само прича, јер и не зна ништа друго не |
смрти родитеља, прослави Крсно Име.{S} А како га је прославио и шта се закључило иза ручка, то |
ја пара, да платим и за те и за се.{S} А теби треба да се шеташ, да се дружиш...{S} Ако остане |
путнину и звао га готово сваку вече.{S} А дочекивали су их красно.{S} Удовица, је дочекивала Пе |
паучина лелујао и повијао по механи.{S} А свијета било много!{S} Неки се играју домина, неки се |
>И опет се загрлише и почеше љубити.{S} А Данило тек се сада увјери да ствар није жалосна и поч |
ловати по образу и умотавати му брк.{S} А њему драго.{S} Стаде узвијати главом, као мачак кад г |
си ми к’о отац, па хоћу да те видим.{S} А ево сам дов’о и два пријатеља и једно момче, да ти се |
ивао.{S} И у кокошињак је завиривао.{S} А она жила искочила му на челу, а искезио зубе, а крмељ |
p> <p>— 'Много? — запита подругљиво.{S} А што нијеси каз’о да ти је много, кад си иск’о и кад с |
ачи драговољно се продати у ропство.{S} А ја волим што сам се прод’о.</p> <pb n="39" /> <p>— Чу |
да и да је друго вода, а друго вино.{S} А моје вино може на изложбу ако ћеш у Стамбол...</p> <p |
е и почеше љубити, као оно о Божићу.{S} А свакоме се нешто растужило, свакоме омечало срце, па |
угога, као да се питају: шта је ово?{S} А и Перо се забленуо, па нити зна: хоће ли изаћи, или ћ |
с тога се и вели: »к’о риба брез воде« а не вели се: »к’о риба брез вина«...</p> <p>Домаћица, |
n="87" /> врату као разуздана парипа, — а сјутра ћемо, брате, сви путовати...</p> <milestone un |
ости, — прошапта, као кажњено дијете, — а ја сам пош’о да распитујем за ђевојке...{S} Ама ништа |
ари, ни мало се не обзирући на госте, — а ове је године право, да ми вратиш два...</p> <p>— Мно |
ио је Перо свој душек, — дочека Јово, — а нама осталим биће лијепо, само кад смо у тебе...{S} М |
мигајући ситним, јастребастим очима. — А ја вас одавно чекам.</p> <p>— Ово ти је зет, — упаде |
— потврди и стари, дахћући од умора. — А ђе си ти био? — запита, затим, Перу, мргодећи се и гл |
ао ми је, — рече Јово, уозбиљивши се. — А мени је добро!...{S} И здравља и пара и свега имам... |
м устаде и, испод ока, погледа госте. — А што ви још не шетате? — запита их. — Шетња је здрава. |
е! — одговори Игњат, стежући га јаче. — А-а како си ми ти, мали Јово?</p> <p>— Ја добро.</p> <p |
гледајући јој у ону рупицу на бради. — А, душе ми, кршна си и ти к’о ђевојка каква.</p> <p>— Б |
ма пос’о и дангуба... — замуца Обрен. — А... осим тога... не знам колика ће бит’ попутнина.</p> |
сам будала?{S} Ти! — узвикну бијесно. — А зар има више будале од тебе?</p> <p>Као по команди св |
прозвани Данило.</p> <pb n="6" /> <p>— А? — блесасто блекну глава, провиривши унутра.</p> <p>— |
. — Ниђе никога!</p> <pb n="68" /> <p>— А ко да се јавља по овој врућини? — осијече Јово, задух |
на пољу Косову.</p> <pb n="49" /> <p>— А оно је ваша слика? — запита удовицу, након дуже почив |
и бризну у плач.</p> <pb n="89" /> <p>— А-а знао сам ја, — промуца. — Видио сам, ђе све нешто ш |
ази за Перу дјевојку.</hi> </head> <p>— А, Бога ти, ђе су вам овђе ђевојке? — запита Перо Благо |
скрупњала...{S} Права ђевојка!</p> <p>— А... и ти прави момак! — живо дочека Милка и, окренувши |
образ и овога и онога свијета!</p> <p>— А што нијеси друга кола наш’о, магаре никакво? — брекну |
Ух, ух, брате, то ми се хоће!</p> <p>— А таке у нашем мјесту нема! — окреса Јефтан.</p> <p>— Н |
аф...{S} Сухоња је вазда јачи!</p> <p>— А топови с лаћа?</p> <p>Бошко отпухну пепео са цигаре.< |
Фала Богу кад си се пробудио!</p> <p>— А ко ти је то? — запита Перо зачуђено, угледавши крупна |
њима. — Видиш, да их је пуно!</p> <p>— А кахву? — прошапта она.</p> <p>— Можеш им дати по једн |
могу они један без другога...</p> <p>— А ја, брате, не могу мећу оваким <pb n="107" /> свијето |
ошапта полугласно. — Он зна...</p> <p>— А шта ради?</p> <p>— Он зна шта ради!...{S} Од куге ниј |
о, поштена чојека, па то је...</p> <p>— А шта си потље радио? — дочека заинтересовани Перо. — З |
у, к’о да не знаш о другоме...</p> <p>— А што не би говорио? — осијече стари осорно. — Не говор |
него долази сам са младом и...</p> <p>— А која ли му је млада? — упаде Обрен.</p> <p>— Нас се н |
обро оздравим, па одма кући...</p> <p>— А ја? — јаукну Перо. — Шта ћу ја?</p> <p>— Ето ти Данил |
а изложбу ако ћеш у Стамбол...</p> <p>— А и њој ће бити необично, — опет упаде домаћица још се |
е и уз’о, да му вазда радим...</p> <p>— А стрина?</p> <p>— Она је златна...{S} Она ми је тетка, |
а какав сам белај ограјис’о...</p> <p>— А нијеси ни испросио?</p> <p>— То, душе ми, не знам, — |
А сад — да оде тако далеко...</p> <p>— А чујеш, зете, — настави стари врпољећи се и непрестано |
ући се. — И могу дати, могу...</p> <p>— А кирија? — запита Јефтан.</p> <p>— Није скупа...{S} На |
не, па ће га утопит’ у мору...</p> <p>— А јенглеске лађе? — запита Алекса озбиљно.</p> <p>— Шта |
/p> <p>Алекса га мрко погледа.</p> <p>— А шта ти знаш? — викну. — Ко си ми ти?</p> <p>— Ја сам |
ећи дебелу цјепаницу у рукама.</p> <p>— А-а да их гонимо! — викну. — Да гонимо до куге!</p> <p> |
сара? — запита.</p> <p>— Нема.</p> <p>— А не даје њезина мати крштенице или што наличио?</p> <p |
ити по челу, образима, устима.</p> <p>— А како си? — запита Јово, покушавајући да се отме. — Је |
маћица се као нађе увријеђена.</p> <p>— А што га не би учила? — запита. — Млад је он, па још не |
н, па да ти се разболила жена.</p> <p>— А пристајеш ли ти, да одмах у неђељу пођемо у њих? — за |
ане хартије и старих крпетина.</p> <p>— А шта ти ту радиш? — прекори га Перо приближујући се. — |
е гледају њега.</p> <p>Тишина.</p> <p>— А камо ти жена? — једва се прибра Јефтан да запита, при |
о као најдостојнији повјерења.</p> <p>— А треба ли теби, Обрене, крштеница? — запита га, улазећ |
ам како се зове, има три коња.</p> <p>— А нама требају четири! — упаде Перо живо. — Четврти за |
се исправи и удари се у прса.</p> <p>— А мене коњ није мог’о оборити! — рече поносито.</p> </d |
и свом снагом удари се у прса.</p> <p>— А-а утекли су!{S} Утекли! — дрекну. — Од куге није било |
е замишљено ходати око дрвета.</p> <p>— А има ли коња у селу? — запита шапатом.</p> <p>— Има, — |
ким погледом од главе до пета.</p> <p>— А што ће ти? — запита мргодно. — Ко у ова доба вади крш |
ноћ Благоју рекао, па задрхта.</p> <p>— А видите, — настави комесар, — није ли, али, то нарушав |
или раменом, јаче удари о зид.</p> <p>— А ти си се напио, несрећо, — узвикну Перо опазивши га. |
м а час опет засукивао бркове.</p> <p>— А ја баш хоћу данас да просим, — шапну удовици, чим је |
пред њим као да би да се хрве.</p> <p>— А опет си ми дошао никакви сине, — дрекну, да се разлиј |
откотрља се и разби у комаде.</p> <p>— А што кукаш? — дрекну и унесе му се у лице. — Ево, како |
су се боље’ упознали. — Хајде.</p> <p>— А ђе ћу? — запита Перо, гледајући га зачуђено.</p> <p>— |
о. — Перо треба одмах да пође.</p> <p>— А зар не може без мене?- — запита Перо поплашено. — Шта |
то, а главу наслони међу шаке.</p> <p>— А шта ти мислиш шта ће бити с нама, ако Јенглез удари н |
ави Јову и пружи му обје руке.</p> <p>— А камо се ти прије? — запита га пријекорно. — Толико го |
е Бог намијенио једно другоме.</p> <p>— А бачве нијесу бухљиве, — опет <pb n="138" /> ће стари |
и свеме.{S} Полахко ти с њоме.</p> <p>— А и бачве су чисте, нијесу бухљиве...</p> <p>Стари погл |
слабе к’о да се иглама хране.</p> <p>— А ти дебела! — упаде Перо.</p> <p>Удовица опет измахну |
о кукове и унесе му се у лице.</p> <p>— А вјенчање? — запита. — Како ћемо с њиме?</p> <p>Перо с |
му пружи руку, те се руковаше.</p> <p>— А ми хоћемо да га лијепо дочекамо к’о друга и пријатеља |
обгрли Перу и привуче га себи.</p> <p>— А јеси ли вечер’о? — запита га.</p> <p>— Нијесам, — одг |
аде на праг и погледа по соби.</p> <p>— А-а није ми ту Јово? — промукло запита.</p> <p>— Није, |
p> <p>Јефтан се мало намргоди.</p> <p>— А треће? — запита брзо.</p> <p>— Нек није дуга језика,< |
.</p> <p>Јово јој се приближи.</p> <p>— А он ти брани и да се удаш?</p> <p>— Брани, — одговори |
главно, искрен и пријатељски.</p> <p>— А хоћемо ли дуго остати? — запита готово шапатом. — Ја |
да попријеко, готово крвнички.</p> <p>— А што сјутра? — запита набусито. — Јесам ли ја, брате, |
ана, напуни му лулу и припали.</p> <p>— А је ли стрико дома? — запита. — Шта ради?</p> <p>Игњат |
д радости, умало га не загрли.</p> <p>— А хоћеш ли да те ја курталишем? — запита. — Послушај ме |
Ни ти.</p> <p>Перо се замисли.</p> <p>— А је ли долазио доктор? — запита шапатом.</p> <p>— Није |
...{S} Ти то остави само мени.</p> <p>— А име, име ми кажи, — зациганчи Перо привлачећи га себи |
ислиш...</p> <p>Перо се укипи.</p> <p>— А шта сам ти ружно рек’о? — запита зачуђено.</p> <p>— Т |
е сачекати док стари договори.</p> <p>— А је ли далеко ваша касаба? — запита.</p> <p>— Далеко б |
Кад ја иђем, свакако ћеш и ти.</p> <p>— А можеш ли ти Обрене? — запита Јефтан и не гледајући на |
у напомене шта ће даље казати.</p> <p>— А Марко Краљевић био је још бољи, — опет поче. — Он је |
ем...</p> <p>Перо се прекрсти.</p> <p>— А сапутнина? — запита као кроз плач.</p> <p>— Па нијеси |
кад нема женске главе у кући.</p> <p>— А ти опет тражи цуру, — дочека Обрен, коме су додијала |
епо.</p> <p>Перо исколачи очи.</p> <p>— А зар не пишеш? — запита.</p> <p>— Баталио сам то, — бе |
Пери и добро му загледа у очи.</p> <p>— А зар и то тражи власт? — запита.</p> <p>— Не иште... н |
јастук, као најтежи болесник.</p> <p>— А имаш ли срца, да ме болесна зовеш? — застења. —-Ја не |
>Удовица га премјери погледом.</p> <p>— А ти бећар још?{S} Није ти необично без жене? — запита. |
се и он ожени.{S} То је прво.</p> <p>— А друго?</p> <p>— Друго је, да је паметна и кућаница.</ |
ерујући, погледа га попријеко.</p> <p>— А имаш и пара?</p> <p>— Имам.</p> <p>— И не треба ни од |
<p>Стари га погледа попријеко.</p> <p>— А неко ми рече, да ћете ви сјутра ићи? — запита. — Сјут |
вјешалима, неће свршит’ нико.</p> <p>— А јеси ли ти пророк Јеремије па да знаш? — питао је Аћи |
забринуто лице и поћута мало.</p> <p>— А нема ли и она каква писара? — запита.</p> <p>— Нема.< |
је било лијепо.</p> <p>— Било.</p> <p>— А кад пане киша биће пуно блата...</p> <p>— Хоће.</p> < |
рене своју...</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— А да буде право весеље, нека и Стака пође, — опет ће Јо |
одговори Перо достојанствено.</p> <p>— А продајеш ли вина?</p> <p>— Јок.</p> <p>Стари дубоко у |
одећи се и гледајући га оштро.</p> <p>— А што питаш? — осијече Перо, па се и он намргоди. — Зар |
ње и поче ударати руком о сто.</p> <p>— А шта не дозвољаваш? — запита Благоје тихим, меким глас |
за ухо, као да није добро чуо.</p> <p>— А и хране немам, — настави мирно. — Сиротиња смо!...{S} |
од милоште, повуче га за ухо.</p> <p>— А-а кршно си момче!{S} Лијеп објешењак! — рече, кесећи |
ас се уозбиљи и обледени опет.</p> <p>— А?...{S} А то су ти пријатељи? — запита хладно и презри |
ирно. — Уморне па се одмарају.</p> <p>— А синоћ?</p> <p>— Синоћ су куњале.</p> <p>Перо пође нек |
че добовати прстима по стаклу.</p> <p>— А ко ће поћи на пут и куда? — као да сам себе запита. — |
се више наслоњаше на раме му.</p> <p>— А јуче је било лијепо.</p> <p>— Било.</p> <p>— А кад па |
д и вавијек!</p> <p>Перо зину.</p> <p>— А ко ти је каз’о да сам се вјенчао? — отегну. — Незнаш |
цу. — То зар?</p> <p>— Ово су.</p> <p>— А имају ли и они пара?</p> <p>— Имају.</p> <p>Стари обо |
говори Перо. — Не знам куд ћу.</p> <p>— А гладан си?</p> <p>— Прилично.</p> <p>— Па вечераћемо |
се чини, — одобри Перо одмах.</p> <p>— А ја се не бојим, — упаде Јово ватрено. — Ако буде све |
нило!</p> <p>Данило се испрси:</p> <p>— А?</p> <p>— Слатке пите донеси!</p> <p>Данило прокомеша |
унавао нешто. — Што ћа ми она?</p> <p>— А би ли ти да ти је ја извадим и ја да платим?</p> <p>— |
— Зар и теби да дајем рачуна?</p> <p>— А ко ће те питати ако нећу ја? — дочека стари и, раскор |
и да се отме. — Јеси ли здрав?</p> <p>— А-а од куге никад боље! — одговори Игњат, стежући га ја |
: је ли најбоља чоха или није?</p> <p>— А шта ти радиш, зете?{S} Какво ти је, да речемо заниман |
<p>— Ову ли си ми срећу наш’о?</p> <p>— А што? — зачуди се Благоје. — Ђевојка је кршна и добра, |
као да се умива. — Ти си зар?</p> <p>— А како си? — запита Јово прилазећи му руци. — Јеси ли з |
— Хоћу ли у воду јали у гору?</p> <p>— А што нијеси у хотелу, код Јефтана?</p> <p>— Јефтан је |
— Зар је Томо сам на свијету?</p> <p>— А ђе су друга кола? — окоси се Данило, отимајући се. — |
ље заиграше. — Је ли красно?{S} Љевшега а јефтинијега нема у земљи.{S} Никола Бубало прича свиј |
пет. — Купује се теле па се и оно гледа а камо ли жена.</p> <p>Благоје се намргоди.</p> <p>— Ка |
ћемо још наших људи, па, неко на колима а неко на коњима, пођемо на сусрет...</p> <p>— Хоћемо!. |
тима.</p> <p>— Људи воле и крави дебљој а камо ли жени, — рече.</p> <p>— Воле, воле богме, — оп |
јесту и час се играо са сахатним ланцем а час опет засукивао бркове.</p> <p>— А ја баш хоћу дан |
ек, који се једном у пет недјеља бријао а шишао се два пут у години, те изгледаше као какав људ |
о очајнички. — Не могу ја узети ђевојку а да је не видим.</p> <p>Обрен гурну мачку и одбаци арш |
и.{S} Оне слике са голишавим швабицама (а ти плахо бегенишеш и купујеш таке слике) и она два са |
— одговори Игњат, стежући га јаче. — А-а како си ми ти, мали Јово?</p> <p>— Ја добро.</p> <p>И |
бризну у плач.</p> <pb n="89" /> <p>— А-а знао сам ја, — промуца. — Видио сам, ђе све нешто шап |
и дебелу цјепаницу у рукама.</p> <p>— А-а да их гонимо! — викну. — Да гонимо до куге!</p> <p>— |
свом снагом удари се у прса.</p> <p>— А-а утекли су!{S} Утекли! — дрекну. — Од куге није било о |
е на праг и погледа по соби.</p> <p>— А-а није ми ту Јово? — промукло запита.</p> <p>— Није, — |
д милоште, повуче га за ухо.</p> <p>— А-а кршно си момче!{S} Лијеп објешењак! — рече, кесећи се |
да се отме. — Јеси ли здрав?</p> <p>— А-а од куге никад боље! — одговори Игњат, стежући га јаче |
ено их посматраше.</p> <pb n="78" /> <p>А ђе си ти, Игњате? — запита Јово приближујући му се. — |
еше сашаптавати и разговарати...</p> <p>А Перо је био у великој незгоди.{S} Он сјео близу удови |
ше сви...</p> <p>Пушке запуцаше.</p> <p>А учитељ поче здравицу...</p> </div> <pb n="169" /> <di |
ори она, попријевтиши му прстом.</p> <p>А Перу нешто заголица.{S} Као живо нешто да се помаче у |
спод ока погледа лијепу Швабицу.</p> <p>А Данило се исправи и удари се у прса.</p> <p>— А мене |
понијеше, он се брзо окрену и отрча из авлије.</p> </div> <pb n="44" /> <div type="chapter" xm |
чи.{S} Обојица, као утучени, кренуше из авлије, а за њима крену и Данило, уздишући и стењући по |
шна цура, — рече Перо, кад су изашли из авлије.</p> <p>— Кршна.{S} А има и мираза, — одговори О |
.</p> <p>— Чија крава? — запита неко из авлије.</p> <p>— Игњате, гони краву Филипову из жита, — |
ући ваљало се двоје свињчади.</p> <p>Из авлије уљегоше, кроз ониска врата, у мрачну кућу, која, |
рчкале су се у овећој локви, на средини авлије, а недалеко од њих, испод прастарог, кљастог дуд |
рљавим сокацима, прођоше кроз двије-три авлије, провукоше се испод некакве грдне капије, док на |
ом поче тражити попа.{S} Опази га у дну авлије, испод широке мурве, која је собом заклањала пол |
собу.{S} Само слуга Данило што оста на авлији.{S} Он збаци пртљаг са себе, извали се под дуд н |
не, — дрекну, да се разлијегало по свој авлији и по свеме комшилуку, — дош’о си да ме вараш и н |
шле му још мање...{S} Игњат је рикао по авлији и био се у прса...{S} Једина <pb n="88" /> стрин |
уском сухозидицом. — Ту смо!</p> <p>По авлији, нарочито око бунара, лежале су четири овеће гом |
а ћеш добити...</p> <p>Перо је стајао у авлији и гледао по свима прозорима, док је поп ходао по |
м бескрајно дугачком и необично прљавом авлијом, по којој су лежале здраве и разлупане бачве, д |
да му се тако освети.{S} Затим сиђе на авлију и упути се дуду, испод кога су Данило и Игњат сл |
не удари по глави.</p> <p>Перо уљезе у авлију и, раскорачивши се на широко, погледом поче траж |
p>Кад изненадно, као у преши, уљегоше у авлију и, са ужасном шкрипом и треском, отворише врата |
весело подвикну попу, пошто је уљегао у авлију и са слушкињом се најпријатељскије поздравио. — |
<p>Кад је четврти пут -ступио у попову авлију и заискао крштеницу, за мало те није главу изгуб |
ас! — узвикну Јово, коракнувши у широку авлију, испред куће, ограђену са свих страна уском сухо |
/> <p>Кад су се вратили у стрика Васину авлију, Данило се већ био пробудио и сједио под дудом.{ |
тражим, нити ми треба, јер ја живим к’о ага...</p> <p>— Мени ћеш свакако требати, — рече Перо, |
о, малко уобљеним гласом, — да је у нас адет, да свачије сватове лијепо дочекамо и да пред њих |
на води, — прошапта. — Те морнарица, те адмирали, те ђенерали, те офинцири, пушке, топови, лумб |
да читав народ <pb n="162" /> српски од Адрије до Балкана, од Ситнице до Мораче, Дрине, Тисе, В |
ја љута:</p> <p>— Ама ко вам то налага, ако Бога знате?{S} Ко то изнесе на ме не било му просто |
да знам.</p> <pb n="124" /> <p>— Анђа, ако хоћеш.{S} То је лијепо име, — одговори Благоје.</p> |
p>— А шта ти мислиш шта ће бити с нама, ако Јенглез удари на Русију к’о што овђе пише? — запита |
д имам <pb n="77" /> нешто и посла, па, ако одете, нећете ми барем сметати...</p> <p>Сви устадо |
рате, али, овога трена одлазити натраг, ако не желите да вас протјерам са пратњом...</p> <p>— Ф |
потруди, ако му није тешко, и да дође, ако може, да их послуша нешто, ако би хотио«...{S} Писм |
мислиш? — запита.</p> <p>— Најљепша је, ако је млада и лијепа! — осијече Јово...</p> <p>— Ух, у |
та повика:</p> <p>— Помагај, господине, ако Бога знаш!</p> <p>— Цо хћеш? — запита зачуђени докт |
дном поинаде...</p> <p>— Ама побиће се, ако Бога знаш, — упаде Перо. — Зар им не видиш столице |
а и леже у постељу.{S} Мислио је да ће, ако мало заспе, макар и на који сахат заборавити своју |
што ми се чини, да се не враћамо више, ако поћерамо к’о што смо почели.</p> <p>Перо не знаде ш |
е у реду.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— И, ако хоћеш, нека и ова чаша иђе у твоје здравље!</p> <p> |
у коме учтиво замолише »да се потруди, ако му није тешко, и да дође, ако може, да их послуша н |
о. — Ти само гледај и слушај...{S} Или, ако хоћеш, ти говори с матером.</p> <p>Перо једва дочек |
диркују и пецкају, грохотом се смијући, ако каткада, леђима или раменом, јаче удари о зид.</p> |
на се још мало љути на Перу, ама Обрен, ако хоће, може је наговорити да пође... .</p> <p>Читав |
То ја знам, — окоси се Благоје. — Него, ако хоћеш, остави све мени, па да уредим.{S} Ако је не |
може десити...{S} И шта би с њим било, ако би се, Боже сачувај, разболио или испао из кола и н |
их је увијек он, не љутећи се, наравно, ако би и њега когод тако украсио.{S} Разлика је само у |
да дође, ако може, да их послуша нешто, ако би хотио«...{S} Писмо послаше у механу, упућујући м |
лопови, па ће те преварити за ситницу, ако те не води познат чојек као ја...</p> <p>И Благоје |
аметно радиш, ама то ваља!...{S} И још, ако хоћеш, да ти и ђевојку препоручим, а једва ће те до |
на, изнова си се родио и биће ти добро; ако ти буде зла, онда куку теби, одмах си мртав!...</p> |
амо на ме ослони...{S} Само на ме!..{S} Ако имаш посла на суду, у чаршији, гдје хоћеш, ја ћу св |
одма враћајте жито!...{S} Одмах!...{S} Ако закасните, биће још скупље..</p> <p>Сељаци оборише |
— Ос... тавио си ме... па од јада...{S} Ако ти је кр...риво ено ти суда па ме тужи...</p> <p>Пе |
је богат, свега има, а овђе живи...{S} Ако хоћете, у њега ћемо и сврнути.</p> <p>Јефтан поглед |
сад што си чуо, да ником не издаш...{S} Ако издаш, зло и по ме и по те.</p> <p>Перо не одговори |
и треба да се шеташ, да се дружиш...{S} Ако останеш вазда у дућану, убиће те мемла из камена, п |
да зовнемо, па нек је више гласова.{S} Ако треба и скупштина читава, ја кабулим!</p> <p>— Не т |
метни људи знају, каква је то фајда.{S} Ако се бију на страни, побиће се и овђе, а кад се побиј |
наше дијете биће некакав пустахија.{S} Ако он не сврши на вјешалима, неће свршит’ нико.</p> <p |
но. — Ама овако нема вам више ништа.{S} Ако вам није мрско, сад можете мало прошетати...{S} Каж |
да се с њоме разговори и проговори.{S} Ако је ти не разговориш, ко ће други?..{S} А ти немој б |
и ти на прагу новога роћења и смрти.{S} Ако ти буде добра жена, изнова си се родио и биће ти до |
оћеш, остави све мени, па да уредим.{S} Ако је не видиш сад, виђећеш пошље, па доста ти је...{S |
илику, један музејум па да то купим.{S} Ако ми затреба што из Карађорђева времена, ја ћу узети |
заносом. — Сједницу, па да гласамо.{S} Ако треба још кога да зовнемо, па нек је више гласова.{ |
, — настави Јово не слушајући Обрена. — Ако учитељу не буде криво, њега да замолимо.{S} Он је у |
, — рече Јефтан поздравивши се с њим. — Ако хоћеш да нам их даш под кирију до касабе П...</p> < |
ја се не бојим, — упаде Јово ватрено. — Ако буде све к’о што сам намислио, биће добро и зачудић |
тражити, — упаде Перо сасвим озбиљно. — Ако је лијепа, одмах ће бити моја!{S} Ја само лијепу тр |
<p>— Неколико дана, — одговори Перо. — Ако пос’о свршим, поћи ћу прије...</p> <p>— Онда ти ја |
као да вели: хоћеш ли једном свршити? — Ако има муштерија у вашој касаби, улови ми кога.{S} Каж |
могу...{S} Ја ћу само мало...</p> <p>— Ако хоћеш хајдемо! — окоси се Јефтан устајући.</p> <p>— |
т, крстећи се. — Шта ћу им ја?</p> <p>— Ако ти је име Перо Карантан, нијесам се преварио.</p> < |
то ће тебе полиција проћерати?</p> <p>— Ако не вјерујете, а ви питајте, — осијече Перо, окрећућ |
не треба...{S} И њу је Бог створио, па ако ни за шта друго, нека барем чува и чисти кућу и рађ |
е видим сваки дан?{S} Научила на њу, па ако ми није вазда пред очима, дође ми да помахнитам...{ |
је испи чашу и отра бркове.</p> <p>— Па ако ћеш да је видиш, нико ти не брани, — рече мирно, ут |
о и хукну.</p> <p>— Нека га Данило јаше ако хоће, а ја, ваистину, нећу! — осијече. — Могу ја и |
оз ониска врата, у мрачну кућу, која, и ако по дану, бијаше мимо обично расвијетљена, јер <pb n |
е, — потврди Перо, тек да нешто каже, и ако га није слушао, него је нестрпљиво разгледао све ок |
и теби исто пријатељски желимо...{S} И ако желиш чути за наше задовољство, ми смо задовољни к’ |
— <pb n="148" /> поче се бранити Перо и ако муцајући. — Ја сам ја, а бунтовник је бунтовник.</p |
писао једном пријатељу:</p> <p>„.....и ако желиш чути за наше здравље, ми смо фала Богу добро |
ајем рачуна?</p> <p>— А ко ће те питати ако нећу ја? — дочека стари и, раскорачивши се, стаде п |
позива и на госте „који су могли виђети ако су гледали“ и каже, да се готов и на суду заклети „ |
ини, да ће ми се некаква несрећа десити ако пођем сам, — рече.</p> <p>— Каква несрећа? — брекну |
па се не бој никога!</p> <p>— Курталиши ако си пријатељ и <pb n="167" /> брат! — јекну Перо, па |
реса. — Ја нећу друкчије свраћати, него ако ћемо остат’ барем три дана...</p> <p>— Па остаћемо |
о брковима и узвиси глас:</p> <p>— Него ако си ти чојек, нађи какву женетину, па ето...{S} Немо |
/p> <p>— Данас, — потврди он. — Ти само ако хоћеш...</p> <p>— Ја хоћу, — пресијече га она живо |
го вино.{S} А моје вино може на изложбу ако ћеш у Стамбол...</p> <p>— А и њој ће бити необично, |
о наш устанак.{S} И ја и <pb n="102" /> Алекса (ту показа руком на онога, што је сједио на нови |
твојој фамилији све су будале, — дочека Алекса, осокољен доласком гостију: — У читавој фамилији |
...</p> <p>— А јенглеске лађе? — запита Алекса озбиљно.</p> <p>— Шта лађе?{S} Какве лађе?{S} Бл |
>— ...и мати ти је ашиковала! — потврди Алекса.</p> <p>— Чија мати?</p> <p>— Твоја?</p> <p>Обој |
рује!</p> <p>— Превариће он, — одговори Алекса упорно, потпуно увјерен о неприкосновености свог |
У тебе ашикује и шћи и жена! — узвикну Алекса и скочи са столице, подигнувши новине, које су м |
Русија десети дан у Цариград...</p> <p>Алекса се засмија.</p> <p>— Какав Цариград, чојече? — д |
у...{S} Ама смо радили, брате...</p> <p>Алекса се одуприје лактовима о сто, а главу наслони међ |
каме-њима са суха, па си добио.</p> <p>Алекса скиде наочаре и поче их трти о чакшире.</p> <p>— |
— Дође она тамо, па шта ће онда?</p> <p>Алекса уздахну.</p> <p>— Шта ће? — запита тужно. — Прев |
ошко. — Каква ми је то пулитика?</p> <p>Алекса га мрко погледа.</p> <p>— А шта ти знаш? — викну |
и, родио се љета господња не знам кога, али свакако барем прије четрдесет година.{S} Оцу му је |
играо се танким завјесама на прозорима, али њезина глава ни једанпут се промолила није, нити јо |
а му се у невољи нађе; хтио би да пође, али не може.{S} Само се окреће око себе и стење.{S} Нај |
равка, — дочека комесар јаче. — Морате, али, овога трена одлазити натраг, ако не желите да вас |
забиљежи и накашља се.</p> <p>— Ви сте, али, вашими дјелами чинили протузаконитости, — рече, из |
ен, хтједе јој прилетети да је придржи, али се она изврну и отскочи од њега као опарена.</p> <p |
А видите, — настави комесар, — није ли, али, то нарушавање јавнога реда и мира?..{S} Зар се мож |
знак, да га не прекида у говору. — Ми, али, не смијемо заборавити ни на случајности прије сто |
оно бухе опколиле...{S} Склопио је очи, али сан никако да се спусти, јер је још једнако гледао |
овољно. — Ми имамо наше људе, који нам, али, све доставе неизоставно.{S} Ви сте си синоћ узели |
и могао и то баш не би било тако тешко, али ко ће их написати?{S} Ко ће знати да их, како треба |
љиво је крио име и попово и дјевојчино, али је причао све остало и причао је дуго.{S} При сврше |
бузе га некакав страх.{S} Ко зна зашто, али он није волио имати са властима посла.{S} Није им б |
је <pb n="109" /> разумијевао понешто, али говорити није знао.{S} Он је управо имао неки свој |
и отвори их.</p> <p>— Извол... — викну, али на половици ријечи застаде и остаде онако растворен |
ћи се и тетурајући, хтједе бацити чашу, али му се некако изврну рука, те, мјесто у зид, погоди |
сва слова ишла су му некако у главу.{S} Али даље — ни маћи.{S} Ту се управо десила слова Ц, Ф и |
— Шта ће одма?{S} Каква је то преша? — Али, као да се нечега сјети, бржебоље умекша глас и нас |
новености свога мишљења. — Стари је оно алчак!...{S} Он је преварио и прије, те су му, на правд |
т’? упаде стари жешће. — Гонио би и ја, ама су далеко измакли.</p> <p>Игњат баци цјепаницу, сје |
ам ти ја тутор!</p> <p>— Тражио бих ја, ама не знам коју ћу, — одговори Перо још тужније. — Не |
pb n="45" /> откако је из школе изашла, ама је свијет пуно фали.</p> <p>Перо направи забринуто |
се и женим...</p> <p>— Нијеси ти крив, ама нијесмо ни ми, — настави Јефтан јаче. — Да нам је Б |
ака пође, — опет ће Јово. — Удовица је, ама без ње и без њезине пјесме све ће бити мртво...{S} |
да га ко не би чуо. — Ђевојку знаш ли, ама честиту и поштену? — запита јаче.</p> <p>Благоју ис |
а, најближа својта...{S} Драга сам јој, ама не смије ништа.{S} Не смије ми ни хљеба дати без ње |
ам, брате, да сам крив, — рече. — Знам, ама шта ћу?...{S} Кад ме стисне овђе, у прсима, дође ми |
љен. — Ја к’о кириџија виђео сам много, ама ти ћеш виђети више...</p> <p>— Сведно, одговори Дан |
S} Додуше она се још мало љути на Перу, ама Обрен, ако хоће, може је наговорити да пође... .</p |
осад урадио.{S} Мало што паметно радиш, ама то ваља!...{S} И још, ако хоћеш, да ти и ђевојку пр |
низа се.</p> <p>— Није ми жао главе... ама кошуља... — рече тужним, утањеним гласом, као дијет |
{S} Да је свирачица и знао би некако... ама наша је ђевојка...</p> <p>— Па говорићу ја, — окрес |
И ти си Перин јаран.</p> <p>— Ја бих... ама пос’о и дангуба... — замуца Обрен. — А... осим тога |
љутио...{S} Рек’о би: од Бога је!...{S} Ама ово је све са твоје махните памети.{S} Да се пржимо |
ам пош’о да распитујем за ђевојке...{S} Ама ништа!...{S} Ашикују са официрима...{S} Треба одма |
мени наздрависте за мој дуг живот...{S} Ама, браћо моја, шта ће мени живот?...{S} Шта ће, на пр |
.</p> <p>— Можеш им дати по једну...{S} Ама немој точити пун филџан, него само половину.</p> <p |
паметно да свак иђе на касапницу...{S} Ама смо радили, брате...</p> <p>Алекса се одуприје лакт |
са младом и Данилом и нема сватова.{S} Ама то не смета!..{S} Ми ћемо му бити сватови!</p> <p>— |
ни треба жена, а и не треба ми жена.{S} Ама кад ви велите да треба, онда ће свакако требати...{ |
е ли која хиљада душа, изгине богме.{S} Ама се, опет, други обогате...</p> <p>— Па каква је нам |
од књиге, — промуца Перо црвенећи се, — ама о Геновеви знам причати и сад.</p> <p>— Геновеви? — |
ћу те нешто крупно запитати, — рече, — ама тако крупно да би те могла кап ударити кад би изнен |
раздраган Благојевом похвалом касаби, — ама се живи.{S} Сви живимо!</p> <p>— Добро је, кад се и |
но, кад Аћима хоће о нечем да увјери, — Ама ја видим.{S} По јутру познајем дан.{S} И, право да |
, — опет ће удовица, вртећи јаглуком, — ама ти само к’о брату кажем: отвори очи, па не узми мла |
Оно, додуше, тако је, — одобри Перо, — ама ја к’о велим: слађа је телетина од говедине...</p> |
би се, — одговори Перо као кроз плач, — ама зар сам ја пророк, па да му знам нарав...{S} И кака |
у, — рече Перо, једнако зијевајући... — Ама ова вечера наопако скупа, — додаде, пошто је почео |
ољи је! — упаде Благоје смијешећи се. — Ама само немој радит’ без мене...{S} Овђе су све сами л |
Не ваља ти што прислушкујеш, — рече. — Ама сад што си чуо, да ником не издаш...{S} Ако издаш, |
м, — одговори Јока, да се једва чуло. — Ама <hi>он</hi>...</p> <p>— Он је зао?</p> <p>Она уздах |
е, частио би вас још, — рече мргодно. — Ама овако нема вам више ништа.{S} Ако вам није мрско, с |
еро се замисли.</p> <pb n="144" /> <p>— Ама да они не траже Другога Перу Карантана? — запита. — |
тајемо за тобом.</p> <pb n="94" /> <p>— Ама, брате, јесам ли ја крив што сам несретан? — упаде |
знам шта радим?</p> <pb n="127" /> <p>— Ама ја се зажелио куће, — упаде Данило.</p> <p>— Вратић |
тово!...{S} Хајде да пијемо!..</p> <p>— Ама кажи ти мени...</p> <p>— Готово је, велим ти...{S} |
како си ваљан и богат и све...</p> <p>— Ама ја нисам виђео...</p> <p>— Па каз’о сам да ћеш виђе |
е седмица по једном поинаде...</p> <p>— Ама побиће се, ако Бога знаш, — упаде Перо. — Зар им не |
и не губи младост узалудно...</p> <p>— Ама ко ће ме, брате? — питао је Перо некако постиђено, |
ника, а ви их имате стотину...</p> <p>— Ама нијесам ја бунтовник, — <pb n="148" /> поче се бран |
и зачуђено гледала обојицу...</p> <p>— Ама шта је било? — запита Јефтан, који се никако није м |
чи, мислећи, да и сад снијева.</p> <p>— Ама да се нијесте преварили? — запита опет, крстећи се. |
позва Јову да сједне код њега.</p> <p>— Ама ми треба и да га дочекамо, — рече. — Какви би били |
абленуто поче мјерити Благоја.</p> <p>— Ама шта то? — запита као без свијести. — Како то?</p> < |
јали ће бити црна јали бијела.</p> <p>— Ама, по Богу, зар може бити још пресуда? — запита Перо |
у ја све уредити к’о што ваља.</p> <p>— Ама ја хоћу да видим, — дрекну Перо опет. — Купује се т |
Мени не треба ништа него жена.</p> <p>— Ама није жена кокош, па да ти је купимо, — викну Јефтан |
а би у њега да заиште савјета.</p> <p>— Ама што тако брзо? — запита. — Каква је преша била?</p> |
се леђима уз вреће од пиринча.</p> <p>— Ама крштеница је красна ствар, брате, — дочека Перо жив |
д Пере награду, изађе из собе.</p> <p>— Ама јесам ли ја казао, да ми нико не улази у собу? — пл |
леђима о стабло дудово, сједе.</p> <p>— Ама ко сте ви? — запита јаче.</p> <p>Јово се засмија и |
е не препадају од његове куће.</p> <p>— Ама у мене у собама има и буха, — дочека брзо.</p> <p>— |
ете, поче се чешкати по обрви.</p> <p>— Ама молимо те, учитељу, — рече, — да одма напишеш, па д |
о! — окоси се Јефтан устајући.</p> <p>— Ама ја велим: ја ћу само мало, — опет ће Перо, некако б |
обрадован. — То сам и мислио.</p> <p>— Ама у мене то ништа нема, — осијече стари. — И кућа ми |
ресе се и писну као гуја љута:</p> <p>— Ама ко вам то налага, ако Бога знате?{S} Ко то изнесе н |
су ми запријетили, да ће ми је довести амо на вјенчање...</p> <p>Јефтану сину лице и, од радос |
вао <hi>Јоаким</hi>, а мати му се звала Ана.{S} Причају, да није заплакао кад се родио, као што |
а нијесам пророк Јеремије, — бранила се Ана и почела говорити <pb n="17" /> мало оштрије, као и |
И име да знам.</p> <pb n="124" /> <p>— Анђа, ако хоћеш.{S} То је лијепо име, — одговори Благој |
ле, и поче их облачити.{S} Обуче и нову антерију, а нов пас опаса око себе, пустивши дуге ресе |
а и мираз носи.</p> <p>— Не треба мени антика, — дочека Перо стискајући шаке и подносећи му их |
арочито Благоје као да је имао ванредан апетит.{S} Све је чистио испред себе попут тродневнога |
е зажелио куће.</head> <p>Трећега јутра апсанџија пусти Перу из затвора и опет га поведе пред к |
у хавсу?</p> <p>— Видићемо, — одговори апсанџија узвијајући обрвама. — Овђе може свашта бити и |
ја наших ђевојака.</p> <p>Обрен дохвати аршин и, играјући се њиме, поче дражити дебелу, полугуб |
идим.</p> <p>Обрен гурну мачку и одбаци аршин, па се исправи и оштро га погледа.</p> <p>— Плати |
ана пећ заруменила и како се, на маломе асталчићу, чиста препеченица злати у боци. — Лијепо, ли |
Нећеш га, зар, дат’ на занат? — — упита Аћим мекше.</p> <p>— Јок.{S} Послаћемо га у школу.{S} Н |
/p> <p>Након дужега вијећања, у коме је Аћим живо протествовао против шибања у школи, било је р |
пророк Јеремије па да знаш? — питао је Аћим, као љутећи се помало, премда он нити је могао нит |
јали Петар?{S} Моме је, брате, било име Аћим...</p> <p>— То нијесу моји послови, — окреса полиц |
четрдесет година.{S} Оцу му је било име Аћим, или како се на корицама читуље потписивао <hi>Јоа |
...</p> <p>— Красно дијете, — хвалио се Аћим свакоме. — Знао сам ја, да ће бит’ мимо остале.</p |
</p> <p>— Добро притврдио науку, — како Аћим рече, узевши га себи у радњу. — То му сад нико не |
у, да ће хрђаво проћи.{S} Једино је још Аћим ловио пријатеље и хвалио им се:</p> <p>— Опет је о |
"17" /> мало оштрије, као и обично, кад Аћима хоће о нечем да увјери, — Ама ја видим.{S} По јут |
ије, него ли је била отворена.</p> <p>— Аћиме, жалосна ти мајка, — говорила је Перина мати свом |
оди се и затресе косом, страшан као лав афрички.{S} Затим удари шаком <pb n="10" /> по столу и |
епечена ракија од пет година дана...{S} Ах, да је видиш!...</p> <p>— Па лијепо; њу ћу и тражити |
ени, поштовани <hi>пунац</hi>.</p> <p>— Аха! — викну Благоје улазећи у собу и тарући крупан зно |
пијале, зачуђено их погледаше.</p> <p>— Аха, нисте нам се надале! — узвикну Обрен, слободно сту |
Стари искриви главу и зијевну.</p> <p>— Аха, ти си? — проциједи кроз зубе.{S} И објема шакама п |
ћо, пред свима нама проси...</p> <p>Сви ахнуше и погледаше у Стаку, а Стака, постиђена, гледаше |
нај из гомиле.</p> <p>— ...и мати ти је ашиковала! — потврди Алекса.</p> <p>— Чија мати?</p> <p |
бе ашикују сви...</p> <p>— ...и мати је ашиковала, — поново се уплете онај из гомиле.</p> <p>— |
би...</p> <p>— ...не би пустио шћер да ашикује с офинцирима, — опет ће онај.</p> <p>— ...и неб |
онај.</p> <p>— ...и неби пустио шћер да ашикује с офинцирима, — прихвати Бошко ватрено.</p> <p> |
прихвати Бошко ватрено.</p> <p>— У тебе ашикује и шћи и жена! — узвикну Алекса и скочи са столи |
тујем за ђевојке...{S} Ама ништа!...{S} Ашикују са официрима...{S} Треба одма да иђемо даље...< |
прилијепиле за тур од чакшира. — У тебе ашикују сви...</p> <p>— ...и мати је ашиковала, — понов |
једнако узбуђен. — Људи се инаде, шћери ашикују с официрима...{S} Брука једна!...</p> <p>И, заб |
и Благоје јаче. — Она је шћи газде Ђуре Ашчића.{S} Кршан и богат чојек!</p> <p>Перо га дрпну за |
{S} На другој страни препирала се једна баба са некаквим дугуљастим ђаком око кирије.{S} Пребац |
сеци вара и неће ништа да плати.{S} Иза бабиних леђа провиривала је масна капа некаква просјака |
ну Перо, плеснувши рукама. — Што се к’о бајаги стидиш?{S} Што гођ ти срце зажели ти само ишти, |
снагом гурну га њојзи.{S} Пруживши јој бакшиш он задрхта као шибљика и пољуби је у образ.</p> |
мјехуљцима на образима, диже се да купи бакшише.{S} Пође од стола до стола, осмјехкујући се на |
у великом и славном хотелу „<title>Код Балкана</title>".{S} Овдје већ није затекао ни младу, н |
арод <pb n="162" /> српски од Адрије до Балкана, од Ситнице до Мораче, Дрине, Тисе, Врбаса, Сав |
касабе и није било чаршинлије, који се бар неколико пута није похвалио, како је вечерао у свој |
} Камо среће, да су нам сви таки!...{S} Барем би се опет сви пости постили...</p> <p>Непрестано |
Данило уза ме спава! — прошапта тихо. — Барем би половина буха прешло на њега.</p> <p>И дође му |
поглади по брковима и застаде.</p> <p>— Барем ћу имат’ рашта отићи попу, — рече. — Док је крште |
друкчије свраћати, него ако ћемо остат’ барем три дана...</p> <p>— Па остаћемо три дана...</p> |
ао да је на мравињак легао.</p> <p>— Да барем Данило уза ме спава! — прошапта тихо. — Барем би |
г створио, па ако ни за шта друго, нека барем чува и чисти кућу и рађа ђецу...{S} Оклен би ми б |
сам волио здравице држати. — Нека буде барем десетак здравица...</p> <p>Јефтан превуче руком п |
а...{S} Чифут к’о Чифут!{S} Добио ми је барем пет гроша на њој...</p> <pb n="52" /> <p>И, радуј |
ањао ухо земљи и ослушкивао: чује ли се барем какав тутањ?{S} И почео се љутити.{S} Почео, чак, |
нешто и посла, па, ако одете, нећете ми барем сметати...</p> <p>Сви устадоше.{S} Макар и по вру |
љета господња не знам кога, али свакако барем прије четрдесет година.{S} Оцу му је било име Аћи |
ез барјака никако не ваља.{S} Ви нађите барјак, а ја ћу бити барјактар, па, вала, да се не пост |
Ја мислим, — поче Јово, — да свадба без барјака никако не ваља.{S} Ви нађите барјак, а ја ћу би |
и брзојав изнад главе и машући њиме као барјаком. — Није му био пут џаба.{S} Наш’о је што је тр |
ваља.{S} Ви нађите барјак, а ја ћу бити барјактар, па, вала, да се не постидим ни самога Бошка |
ошче, повијају и лепршају око врата као барјачићи.{S} Све лијепо, чисто, уређено, »све пјева« к |
и букових грана и окитили је цвијећем и барјачићима.{S} Под големим кубетом њезиним пружао се д |
<p>— А зар не пишеш? — запита.</p> <p>— Баталио сам то, — безбрижно одговори Благоје и опет поч |
истина?</p> <p>— Баш, — потврди Јефтан, бацајући му брзојав пред ноге. — Да се није оженио, не |
ихватише за чаше, а Данило, од радости, баци капу у вис и поче поигравати.</p> </div> <div type |
вратима, носећи читав нарамак сламе.{S} Баци га на сред собе и отхукну.</p> <p>— Ето вам, да не |
шта... ништа је то, — рече тјешећи га и баци четицу за врата. — Не брини ти!{S} Ја ћу теби дат’ |
њима као крилима.</p> <p>Обрен Пушибрк баци капу с главе и поче се протезати.</p> <p>— Еј Перо |
ја, ама су далеко измакли.</p> <p>Игњат баци цјепаницу, сједе на тле и бризну у плач.</p> <pb n |
, исто к’о да ми је Бог у крошњи с неба бацио, да ме обесели за моја добра дјела.{S} Кад сам пр |
стаде, љуљајући се и тетурајући, хтједе бацити чашу, али му се некако изврну рука, те, мјесто у |
у се не мијеша у разговор. — У бухљивим бачвама одма се вино поквари, па се усирћети, па не ваљ |
Бог намијенио једно другоме.</p> <p>— А бачве нијесу бухљиве, — опет <pb n="138" /> ће стари и |
, по којој су лежале здраве и разлупане бачве, дрва, обручеви, сјекире, и чепркале безбројне ко |
еме.{S} Полахко ти с њоме.</p> <p>— А и бачве су чисте, нијесу бухљиве...</p> <p>Стари погледа |
сељацима вина, па кад су људи отворили бачвицу, из ње испани риба...{S} Права мала риба!.{S} А |
ље“.{S} То ти се само каже!</p> <p>— Е, баш је лијепо! — рече Јово, пошто <pb n="156" /> је и о |
гну раменима.</p> <p>— Добро, брате.{S} Баш ти и уреди, — рече. — Кад нема Јефтана уређуј ми ти |
лагоје застаде и заплака од радости.{S} Баш му сузе полетише низ образе.</p> <p>— О Перо мој ка |
преклони се читавом половином тијела. — Баш се тако зовемо...</p> <p>Комесар забиљежи и накашља |
очека Перо брзо.</p> <pb n="29" /> <p>— Баш?</p> <p>— И хоћу! -</p> <p>— Уфатићу те за ријеч, — |
ба.{S} Наш’о је што је тражио!</p> <p>— Баш? — запита Јово не вјерујући. — Је ли истина?</p> <p |
мене, ти би овђе зло прошао...</p> <p>— Баш и волим што сам те наш’о, — дочека Перо одушевљено, |
јељи дана накани да је очисти.</p> <p>— Баш си ти, брате, један пексијан, — рече Јово, гледајућ |
не вјерујући. — Је ли истина?</p> <p>— Баш, — потврди Јефтан, бацајући му брзојав пред ноге. — |
апшући га по рамену. — Са Стаком ћеш га баш и јести!..{S} Одма ћемо је испросити, па нека у кас |
би било да је никако не видиш?..{S} Ја баш хоћу да је видиш...</p> <pb n="126" /> <p>Перо се м |
ас опет засукивао бркове.</p> <p>— А ја баш хоћу данас да просим, — шапну удовици, чим је <hi>у |
опет ће Перо, још одушевљеније. — То је баш к’о што треба...</p> <p>И, брзо се окренувши, као н |
чешће се служили њиме.</p> <p>Доктор је баш устицао шешир на главу и спремао се да пође некуда, |
опријеко.</p> <p>— Шта ћеш? — запита не баш најљубазније. — Шта тражиш?</p> <p>Перо скиде капу, |
а испод земље васкрсну, и гледаше их не баш најпријатељскије.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">W |
је миран ђак.{S} Да је био добар, то се баш не може рећи, јер у буквару никако није могао прели |
а сам, — одговори Перо хладно. — Ја сам баш Перо Карантан...{S} Тако ме сви зову...</p> <p>— Ме |
ије, да речемо, ни пашу ни везира, него баш цара...</p> <p>И опет стаде.{S} Гледаше у слику и к |
— Жена нам треба!{S} Није друкчије него баш треба!{S} И ја би волио бит’ без жене да не треба.. |
унило.{S} Изговорити би их и могао и то баш не би било тако тешко, али ко ће их написати?{S} Ко |
будаласто одлучио да се жени...{S} Зар баш да се жени?...{S} И што да се жени?...{S} Да удара |
ице.{S} И док је војника музика, у врху баште, свирала, он се лагано љуљушкао на столици, пушио |
лику и пространу, необично освијетљену, башту, која је била препуна свакојаке, мале и велике, г |
до пет...{S} Имам и новога, па како ко бегенише.{S} Мрко је и лијепо, па да умреш кад попијеш |
под руке и смијешећи се. — Ја само њега бегенишем...</p> <p>Перо се прекрсти.</p> <p>— А сапутн |
лике са голишавим швабицама (а ти плахо бегенишеш и купујеш таке слике) и она два сандука у кра |
загрнутих рукава од кошуље.{S} Поп је, без мантије и камилавке, босоног газио по мокрој загаси |
чита.</p> <p>Перо им каза своје име и, без питања, сједе за сто.{S} Они не одговорише и само г |
руге сумњиве послове испуњавали.{S} Ви, без посла, путујете по касабами, разговарате с касабали |
и одмах скочи. — Оженио се, погани син, без нас! — викну веселије, па се окрену двојици муштери |
ћи. — Нит’ мени треба жена, ни нико.{S} Без главе се не може живити, а без жене може.</p> <p>Па |
ске главе у кући, — дочека Перо брзо. — Без жене је кућа празна.</p> <p>— Па ожени се болан! — |
јатељи, кад га не би дочекали?</p> <p>— Без дочека не ваља, — одобри и Јово.</p> <p>— Вечерас ћ |
е него баш треба!{S} И ја би волио бит’ без жене да не треба...{S} И њу је Бог створио, па ако |
е смијешећи се. — Ама само немој радит’ без мене...{S} Овђе су све сами лопови, па ће те превар |
нико.{S} Без главе се не може живити, а без жене може.</p> <p>Па узе ствари и поче их савијати |
p>— Ја мислим, — поче Јово, — да свадба без барјака никако не ваља.{S} Ви нађите барјак, а ја ћ |
е ђегођ покрвити...{S} Знаш, нема посла без рата...{S} Кад се царевине закрваве, онда се проспу |
пође, — опет ће Јово. — Удовица је, ама без ње и без њезине пјесме све ће бити мртво...{S} Доду |
</hi> као у пјесми.</p> <p>— Ништа нема без женске главе у кући, — дочека Перо брзо. — Без жене |
равога друштва ни правога теферича нема без женскадије.</p> <p>— То треба, — потврди и Јово. — |
I.</head> <head> <hi>Перо Карантан мора без кола путовати у касабу П...</hi> </head> <p>Истјера |
а одмах да пође.</p> <p>— А зар не може без мене?- — запита Перо поплашено. — Шта ћу ја?</p> <p |
.{S} И како би било да прође ово весеље без тебе?</p> <p>Учитељ се осмјехну и, од радости, накл |
је, као женска глава, хтјела да остане без свога накита, те се малко, као нехотице, ритнула но |
{S} На они се свијет иће и без пасоша и без крштенице...{S} То не могу...</p> <p>Перо се почеша |
пет ће Јово. — Удовица је, ама без ње и без њезине пјесме све ће бити мртво...{S} Додуше она се |
ртву човјеку?{S} На они се свијет иће и без пасоша и без крштенице...{S} То не могу...</p> <p>П |
вијеће...{S} Мјесечина је, па се види и без ње...</p> <p>Гости разастријеше сламу по соби и, он |
у ни чекали понуде.{S} Обрен је точио и без њега, јер није могао гледати празне чаше, и прелије |
ије ништа.{S} Не смије ми ни хљеба дати без њега...</p> <p>Јово јој се приближи.</p> <p>— А он |
ора и засмија се.</p> <p>— Како ће бити без тебе? — запита. — Та нећемо ми вјенчавати за се...{ |
бухе.{S} Зар се не би оне могле хранити без његове крви?{S} И зар он није могао лежати мирно у |
опет ће читати...{S} Не могу они један без другога...</p> <p>— А ја, брате, не могу мећу оваки |
је бленуо у њу, бленуо некако тупо, као без памети, и једва се могао уздржати, да не испусти ка |
гоја.</p> <p>— Ама шта то? — запита као без свијести. — Како то?</p> <p>— Па испросио сам и уре |
евјеста...{S} Брука би била, да уљеземо без <hi>младе</hi>!..{S} Данас ћемо и у цркву и добро п |
p>— А ти бећар још?{S} Није ти необично без жене? — запита.</p> <p>— Јес’, — упаде Перо уздахну |
И Перо остаде самац, <hi>сам на св’јету без икога свога</hi>, као отсјечено дрво у гори, што се |
брета.{S} По њима су скакутали неколико безбрижних врабаца, којима врућина није сметала, и обли |
ш? — запита.</p> <p>— Баталио сам то, — безбрижно одговори Благоје и опет поче звиждукати.{S} О |
тако претоварен као парипче, смијао се безбрижно и весело.{S} Опазивши Перу он застаде мало и |
ве, дрва, обручеви, сјекире, и чепркале безбројне кокоши, пијевци, пилићи.{S} Двије-три патке б |
су дахтали обојица и гледали се тупим, безизразним, умореним погледом.</p> <p>Изненада дотрча |
једну час на другу страну, док су дјеца бекељила му се иза леђа и старала се, да му за тур од ч |
ођер одуприје рукама о кукове и поче се бекељити према староме.</p> <p>— Не може бити, — отегну |
/> сам к’о пашалијин ђогат, а зову ме и бекријом...</p> <p>— Не бој се ти, — сокољаше га Јефтан |
{S} И што да се жени?...{S} Да удара на белај, да троши новце и да својом крвљу храни сеоске бу |
чао? — отегну. — Незнаш ти на какав сам белај ограјис’о...</p> <p>— А нијеси ни испросио?</p> < |
ако није могао разабрати. — Какав је то белај?</p> <p>— Одв’о нам Јово Јоку, — одговори она мир |
АЧКА КЊИЖАРНИЦА ПАХЕРА И КИСИЋА.</p> <p>БЕОГРАД 1953</p> </div> </front> <body> <pb n="3" /> <d |
женидбу! — рече. — Сретно, дуговјечно, берићетно!{S} Да Бог да и пород породио и све ти у напр |
погледа Мару и, пошто рече једно тужно, бескрајно тужно <hi>збогом</hi>, изађе.</p> <p>Враћајућ |
се нађоше пред омањом кућом, са једном бескрајно дугачком и необично прљавом авлијом, по којој |
граја...{S} Ту су се гурала три-четири беспослена хамала и инадила се са дјечурлијом, што су д |
и поднапити солдати и други, сваковрсни беспослењаци, па сви пију и задовољно гледају у четири |
ој изабраној, да пробира некакве женске беспослице.{S} Богата је, па треба слушати.{S} Узети же |
ица га премјери погледом.</p> <p>— А ти бећар још?{S} Није ти необично без жене? — запита.</p> |
промрзлим цвијећем испод њих.</p> <p>— Бећари сад на пољу јадују, а ожењени се у кућу радују, |
е није оженио, не би се ни вратио, нит’ би јављао да долази и „да поздравим пријатеље“.{S} То т |
авао нешто. — Што ћа ми она?</p> <p>— А би ли ти да ти је ја извадим и ја да платим?</p> <p>— Ј |
разбијем...{S} Да је живот боца и њега би разбио!...{S} Омрзно’о ми и он...{S} Тако је то, кад |
аскорачивши се, стаде пред њега, као да би се тукао. — Знаш ли ти ко сам ти ја?...{S} И знаш ли |
унати, погледајући их испод ока, као да би да позна: јесу ли добре платише?</p> <p>— Имам, имам |
Перо се осврну и измахну рукама, као да би некога у земљу да сатјера.{S} И заигра му брада, а о |
/> и пипао је прстима по столу, као да би и сада хтио узети филџан.</p> <p>Други дан, у само с |
Перо погледа у зачуђенога Данила као да би у њега да заиште савјета.</p> <p>— Ама што тако брзо |
жне шаке и раскорачи се пред њим као да би да се хрве.</p> <p>— А опет си ми дошао никакви сине |
запитати, — рече, — ама тако крупно да би те могла кап ударити кад би изненада чуо.</p> <p>Бла |
и и пољуби га у руку.</p> <p>— Ја... ја би... — промуца и застаде.{S} Није знао како ће почети, |
је учио, па зна да везе...</p> <p>— Ја би замолио још кога, — уплете се Обрен, који је и сам в |
} Није друкчије него баш треба!{S} И ја би волио бит’ без жене да не треба...{S} И њу је Бог ст |
, кад сам те носио на рукама...{S} И ја би да вам је све у реду: и собе и душеци и све.</p> <p> |
гдје год стимао ма какву дјевојку, која би му се свиђела.{S} Поче застајкивати и испред многих |
бу уљезе к’о твоја невјеста...{S} Брука би била, да уљеземо без <hi>младе</hi>!..{S} Данас ћемо |
рече. — Кад би ме с оном вјенчали, одма би скочио у воду...</p> <p>— Е видите ли ви објешењака! |
испао из кола и ногу сломио?...{S} Шта би било?...</p> <p>— Свршено је!{S} Свршено је! — након |
е, — потврди, правећи се озбиљан. — Шта би било са женама, да се нијесу удавале?</p> <p>— Ја, — |
ке и скљокао се на земљу..</p> <p>— Шта би? — заграјаше сви притрчавајући му. — Шта је?</p> <p> |
то смо почели.</p> <p>Перо не знаде шта би одговорио, него и он сједе на кревет и, објесивши но |
је му се свашта може десити...{S} И шта би с њим било, ако би се, Боже сачувај, разболио или ис |
росидбе, сад већ није могао...{S} И шта би сад протествовао кад је ствар готова и кад већ сузе |
а биједа на врат не дође, — рече. — Кад би ме с оном вјенчали, одма би скочио у воду...</p> <p> |
о крупно да би те могла кап ударити кад би изненада чуо.</p> <p>Благоје се укрути као војник и |
га, улазећи у дућан, јер није знао чиме би паметнијим почео говор.</p> <p>— Мени не треба, — ми |
и кугу на врат.{S} Да је била кршна, не би чекала на ме, да дођем <pb n="141" /> из девете каса |
га вазда.{S} Да ме и сад ко понуди, не би рекао „<hi>нећу</hi>“.</p> <p>— Је ли? - запита стар |
ово ништа и да трном повучеш по њој, не би имало шта запети.{S} Оне слике са голишавим швабицам |
д, иза леђа им, топ или лагум пукао, не би се више препали.{S} Обојица одскочише од земље и бле |
ојав пред ноге. — Да се није оженио, не би се ни вратио, нит’ би јављао да долази и „да поздрав |
о! — дрекну Бошко јаче. — И не би... не би...</p> <p>— ...не би пустио шћер да ашикује с офинци |
ке двокатнице и трокатнице и пазећи: не би ли гдје год стимао ма какву дјевојку, која би му се |
его да се ни са царем <pb n="170" /> не би промијенио и сада вичем из свега грла: куку ономе, к |
е. — Какви би били пријатељи, кад га не би дочекали?</p> <p>— Без дочека не ваља, — одобри и Јо |
о нађе увријеђена.</p> <p>— А што га не би учила? — запита. — Млад је он, па још не зна како се |
ш говорити...{S} То је... знаш... да не би било каквих неприлика.</p> <p>Учитељ презриво одмахн |
и ти к’о ђевојка каква.</p> <p>— Бре не би се ја данас побојала многе ђевојке, — брзо дочека уд |
.{S} Само ми немојте духанити, да се не би запалила слама...{S} С тога вам не дам ни свијеће... |
м крвљу храни сеоске бухе.{S} Зар се не би оне могле хранити без његове крви?{S} И зар он није |
ућу уредио! — дрекну Бошко јаче. — И не би... не би...</p> <p>— ...не би пустио шћер да ашикује |
казао, поп му не би дао крштенице и не би му је дао све дотле, док се најприје подробно не би |
ствар’о жене на свијет, кад се људи не би женили?{S} Што, питам те?</p> <p>Обрен испи чашу и ц |
от?...{S} Шта ће, на прилику, кад ми не би било вас, које ја с вама лијепо живим и ви ме весели |
блик и ни он, ни учитељ, ни сви ђаци не би их кашње могли прочитати.</p> <pb n="20" /> <p>Једва |
о се осврћући на све стране да га ко не би чуо. — Ђевојку знаш ли, ама честиту и поштену? — зап |
и замоли га да не говори даље, како не би својим жалостивним ријечима покварио весеље читава д |
све дотле, док се најприје подробно не би код власти распитао: нема ли она шта против тога и н |
не знаш о другоме...</p> <p>— А што не би говорио? — осијече стари осорно. — Не говорим јабани |
боље.{S} Да тако није казао, поп му не би дао крштенице и не би му је дао све дотле, док се на |
S} Изговорити би их и могао и то баш не би било тако тешко, али ко ће их написати?{S} Ко ће зна |
е. — И не би... не би...</p> <p>— ...не би пустио шћер да ашикује с офинцирима, — опет ће онај. |
ла и лице превукла танким руменилом, те би се, готово, прије могло помислити да је старија сест |
треба и да га дочекамо, — рече. — Какви би били пријатељи, кад га не би дочекали?</p> <p>— Без |
не, човјечански!{S} Да имају мозга, сви би се момци женили.</p> <p>Јефтан се осмјехну.</p> <p>— |
пусту кућу, — говорио је свакоме, који би га прекорио због неуредна живота. — Волим, брате.{S} |
е толико бојао власти колико поп и који би био у стању са већим страхопоштовањем говорити о њој |
му се држе десет здравица.{S} И владики би много било...{S} Доста је њему и учитељева.</p> <p>С |
сувише слаб за тога, — и Бог зна да ли би је икада и одржао, да му изненада, једнога дана, чуд |
тово и заборавио на Перу и ко зна да ли би га се икако и сјетио, да му не стиже онај брзојав.</ |
тета!..{S} Да продајеш и купујеш, могли би одма пазарити.{S} У мене, знаш, има свакаква вина: н |
аву кроз врата, па као да размишља: или би заплакао, или се засмијао?</p> <p>— И сад одма да се |
ора гладоват’...{S} Да ти није мене, ти би овђе зло прошао...</p> <p>— Баш и волим што сам те н |
о. — Да си ти паметан чојек ти би... ти би...</p> <p>— ...своју кућу уредио, — дочека неко из г |
икну Бошко. — Да си ти паметан чојек ти би... ти би...</p> <p>— ...своју кућу уредио, — дочека |
Ф и Ћ и то га је бунило.{S} Изговорити би их и могао и то баш не би било тако тешко, али ко ће |
среће, да су нам сви таки!...{S} Барем би се опет сви пости постили...</p> <p>Непрестано говор |
уза ме спава! — прошапта тихо. — Барем би половина буха прешло на њега.</p> <p>И дође му, да т |
у ласту кроз рукав и — свеједно.{S} Чим би почео писати, та су слова добијала некакав чудан обл |
ва и чисти кућу и рађа ђецу...{S} Оклен би ми били, да нам се нису женили стари?..{S} Оклен пит |
— одговори она узмичући главом. — Оклен би ја знала?</p> <p>— Јеси...{S} Ти си вазда говорила, |
ен питам те?</p> <pb n="11" /> <p>Оклен би и ти био?..{S} Није Бог наредио да растемо по крушка |
сурово. — Како то јашеш?</p> <p>— Чув’о би се, — одговори Перо као кроз плач, — ама зар сам ја |
на врат, ја се не бих љутио...{S} Рек’о би: од Бога је!...{S} Ама ово је све са твоје махните п |
чима.{S} Тек мало трезнији човјек могао би распознати, да то није глава какве грдне совуљаге, н |
томе сметен.{S} Да је свирачица и знао би некако... ама наша је ђевојка...</p> <p>— Па говорић |
ћи је ишао само да се испава.{S} Отишао би, па, не тражећи постеље ни јастука, извалио се ма гд |
ме о Милошу и Марку.{S} Други пут дошао би мргодан, пљувао у јаглук и шетао се између клупа, не |
аго живити...{S} Ја, што се каже, волио би живит’ хиљаду година, па макар и у тикви.{S} И вама |
ра, а Стака к’о жути дукат!...{S} Волио би са Стаком хљеб јести него с њоме халву...</p> <p>— Д |
Сведно, одговори Данило лијено. — Волио би ја да сам дома, па да лијепо спавам...{S} Ништа љевш |
ш их гонит’? упаде стари жешће. — Гонио би и ја, ама су далеко измакли.</p> <p>Игњат баци цјепа |
е. — Ја <pb n="135" /> сам га пио и пио би га вазда.{S} Да ме и сад ко понуди, не би рекао „<hi |
тију.</p> <p>— Да није сиротиње, частио би вас још, — рече мргодно. — Ама овако нема вам више н |
гне Јови и да му се у невољи нађе; хтио би да пође, али не може.{S} Само се окреће око себе и с |
</p> <p>Перо Карантан збуни се.{S} Хтио би да помогне Јови и да му се у невољи нађе; хтио би да |
е десити...{S} И шта би с њим било, ако би се, Боже сачувај, разболио или испао из кола и ногу |
е увијек он, не љутећи се, наравно, ако би и њега когод тако украсио.{S} Разлика је само у томе |
ође, ако може, да их послуша нешто, ако би хотио«...{S} Писмо послаше у механу, упућујући момче |
ећеш пошље, па доста ти је...{S} И како би било да је никако не видиш?..{S} Ја баш хоћу да је в |
ан, учен, па знаш и умијеш...{S} И како би било да прође ово весеље без тебе?</p> <p>Учитељ се |
одем да ми дадеш по форинту.{S} Толико би дао доктору да си ожењен, па да ти се разболила жена |
<pb n="34" /> <p>— За ту ријеч требало би да те пољубим, — викну. — Ти си... ти си... хеј Маре |
фтан и снажно га стегну за мишицу. — То би било најпаметније, што си досад урадио.{S} Мало што |
кујући нешто необично, нешто чудно, што би само Перо могао учинити.</p> <p>— Ишао је зато, да в |
очека неко из гомиле.</p> <p>— ...своју би кућу уредио! — дрекну Бошко јаче. — И не би... не би |
оигравајући пред њим. — ха, ха, ха жену би хтио!{S} Је ли жену?{S} Е то ваља и то ти је паметно |
="2" /> <div type="titlepage"> <p>„МАЛА БИБЛИОТЕКА“</p> <p>УРЕДНИК: РИСТО КИСИЋ.</p> <p>ВЛАСНИК |
’о друга и пријатеља, — рече. — Хоћемо, бива, да му изађемо на сусрет скупа, па смо зовнули теб |
коњских <pb n="19" /> муха.{S} Но то је бивало све то рјеђе.{S} Доста је било да учитељ покаже |
га давнашњег познаника <pb n="115" /> и бившег писара у његовој касаби; омиљенога Благоја писар |
нажним, необично жилавим мишицама, које бијаху набрекле и чудновато се црњаху испод бијелих, за |
ије, па се окрену двојици муштерија што бијаху дошли да пазарују, и показа им врата. — Пазарујт |
рављати</hi>.{S} Човјек, у својој муци, бијаше готово и заборавио на Перу и ко зна да ли би га |
та, у мрачну кућу, која, и ако по дану, бијаше мимо обично расвијетљена, јер <pb n="132" /> је |
>Перо обори главу и поче се чешкати.{S} Бијаше му, као да га је неко полио хладном водом...{S} |
ују...</p> <p>Комесар као да овога пута бијаше нешто расположенији и љубазније него први пут пр |
она послужавник са кахвом Пери, који се бијаше толико збунио и загледао у њу, да није знао који |
рицу, што га је врло обрадовало, јер се бијаше почео прибојавати, да га наскоро и Данило не ост |
запита га изненађени поп, који тек што бијаше устао и почео се умивати, а полијејевала му лије |
дом гледао је све око себе.{S} Дошло му бијаше да устане, да узме столицу, па да добро изудара |
ему горе бити него ли је њима.</p> <p>— Бије ли учитељ пуно? — питао <pb n="18" /> је другове, |
е миче.{S} Из мркожуте, сагорјеле траве бије чудна врућина <pb n="67" /> и загушљив, готово смр |
ви Митра кујунџије откине реп и да њиме бије другове.{S} Срећа, што крава није била <pb n="16" |
говараху му.</p> <p>— Е добро је кад не бије вазда.</p> <p>Кашње се и увјерио о томе.{S} Учитељ |
опазивши га. — Док <pb n="151" /> мене бије мемла из камена у тамници, ти пијеш и веселиш се, |
ти кажеш, кажем и ја.{S} Само да ми она биједа на врат не дође, — рече. — Кад би ме с оном вјен |
, јер ће крв пасти, — промуца. — Ово је биједа једна...</p> <p>— Ништа је ово, — одговори механ |
псовао свирачице и сва вина на свијету, бијела и мрка.{S} И обично се заклињао, да ће бити уред |
дочекати.{S} Знаш ли попову Мару?...{S} Бијела је к’о сир, а румена к’о млада говедина.{S} Очи |
едњу пресуду, па јали ће бити црна јали бијела.</p> <p>— Ама, по Богу, зар може бити још пресуд |
у једна до друге, па све једнаке, нове, бијеле као од сира сарезане; магазе и дућани обојадисан |
а купају се лабудови.{S} Шест гиздавих, бијелих лабудова, са поносито исправљеним вратовима и к |
ху набрекле и чудновато се црњаху испод бијелих, загрнутих рукава од кошуље.{S} Поп је, без ман |
т његову, појавише му се неколико чисто бијелих длака у солуфима.</p> <p>— Јадан Перо, сад те п |
лицу страшан израз...{S} Обузе га неки бијес и поче по соби трчкати и поигравати.</p> <p>— Кра |
ни рече да сам будала?{S} Ти! — узвикну бијесно. — А зар има више будале од тебе?</p> <p>Као по |
/p> <p>— Па каква је нама фајда, кад се бију на страни? — уплете се Перо.</p> <p>— Фајда је, — |
уди знају, каква је то фајда.{S} Ако се бију на страни, побиће се и овђе, а кад се побију овђе, |
прса...{S} Једина <pb n="88" /> стрина била је мирна и зачуђено гледала обојицу...</p> <p>— Ам |
о тако брзо? — запита. — Каква је преша била?</p> <p>— Гвожђе се кује док је вруће, — рече Благ |
зна и послали ми кугу на врат.{S} Да је била кршна, не би чекала на ме, да дођем <pb n="141" /> |
уком грли стас лијепе собарице, која је била нешто лакше одјевена, а лијевом је држи за подвоља |
у, необично освијетљену, башту, која је била препуна свакојаке, мале и велике, господе.{S} Благ |
цркви на читав сахат раније, него ли је била отворена.</p> <p>— Аћиме, жалосна ти мајка, — гово |
g="de">Hotel Paris</foreign>".{S} То је била и једина знаменитост читаве касабе и није било чар |
да не ће више бити ђак.{S} Школа му је била изашла на врх главе и он је мрзио и њу и учитеља и |
бије другове.{S} Срећа, што крава није била <pb n="16" /> најбоље расположена, нити је, као же |
кад је попипаш, мехка к’о памук...{S} И била ми је драга пуно!{S} Чак сам је урез’о у пршуте, а |
уљезе к’о твоја невјеста...{S} Брука би била, да уљеземо без <hi>младе</hi>!..{S} Данас ћемо и |
их.{S} Наравно, да су <pb n="163" /> ту била сва три Перина јарана, заједно са учитељем, удовиц |
ш...{S} Ја ћу ти казат’ како се ради, — биле су му прве ријечи што их је тада рекао оцу.{S} Вес |
огромна каната.{S} Прозори су, додуше, били исцрвоточени и обрасли ситном травом, врата се нак |
ба и да га дочекамо, — рече. — Какви би били пријатељи, кад га не би дочекали?</p> <p>— Без доч |
исти кућу и рађа ђецу...{S} Оклен би ми били, да нам се нису женили стари?..{S} Оклен питам те? |
него само половину.</p> <p>Гости су већ били посједали на ниске, <pb n="74" /> троножне столице |
међусобно шапутали и намигивали, сви су били некако весели, а на лицу им се огледала радозналос |
ритискивало <pb n="90" /> их, те нијесу били у стању ни шта мислити ни говорити.{S} Само су дах |
ме Марко јали Петар?{S} Моме је, брате, било име Аћим...</p> <p>— То нијесу моји послови, — окр |
иво протествовао против шибања у школи, било је ријешено, да се Перо натовари на врат учитељу.< |
чима: <hi>Топал-паша мука наша</hi>.{S} Било је часова, кад је долазио у разред весео и располо |
p> <p>— А јуче је било лијепо.</p> <p>— Било.</p> <p>— А кад пане киша биће пуно блата...</p> < |
лујао и повијао по механи.{S} А свијета било много!{S} Неки се играју домина, неки се картају, |
то је бивало све то рјеђе.{S} Доста је било да учитељ покаже прут и он се одмах стишавао и, по |
гледала обојицу...</p> <p>— Ама шта је било? — запита Јефтан, који се никако није могао разабр |
управо имао неки свој језик, у коме је било помијешано чешких, њемачких и неколико српских риј |
аслоњаше на раме му.</p> <p>— А јуче је било лијепо.</p> <p>— Било.</p> <p>— А кад пане киша би |
у на срцу лакше.{S} Као оловом да му је било оковано, па се сад почело топити...{S} Дође му, ча |
и да им се »криво куне“.{S} Лакше му је било <pb n="22" /> сједити по туђим дућанима, пребирати |
ем прије четрдесет година.{S} Оцу му је било име Аћим, или како се на корицама читуље потписива |
зна зашто, и то пожелио.{S} Никога није било, ништа се чуло није, осим досадна шкрипања попова |
} Ријетко које комшијско дијете да није било украшено чворугом на глави и силним греботинама по |
отивно интересима државе?{S} Ваљда није било човјека у земљи, који се толико бојао власти колик |
ни земљотреса, ни каква привиђења није било.{S} Сва је ствар у томе, што се драгоцјени Јефтан, |
p>— Он зна шта ради!...{S} Од куге није било паметнијег чојека од њега.</p> <p>Јово даде знак д |
су!{S} Утекли! — дрекну. — Од куге није било оваке бруке!</p> <p>И, не осврћући се ни на кога, |
једина знаменитост читаве касабе и није било чаршинлије, који се бар неколико пута није похвали |
пут, а ти мене оставио...{S} Да ми није било ове женске главе, која ми донесе вина и протра ме |
ају, и разгледали су собу, у којој није било никаква намјештаја.{S} Ни простирке по тлима, ни с |
нула ногом и одгурнула га.{S} Њему није било ништа.{S} Три пута се преметнуо преко главе, изгуб |
говорити, па макар му срце најјуначније било.</p> <p>Три или четири шибања умирише Перу.{S} Вол |
ко Бога знате?{S} Ко то изнесе на ме не било му просто ни овога ни онога свијета?</p> <p>Комеса |
имао неколико чворуга и што му је лице било ишарано као ускршње јаје.{S} Ипак му је нос највиш |
да падну, па ипак... ипак је све љепше било него у осталих кућа.</p> <p>— Ево нас! — узвикну Ј |
пао из кола и ногу сломио?...{S} Шта би било?...</p> <p>— Свршено је!{S} Свршено је! — након не |
— потврди, правећи се озбиљан. — Шта би било са женама, да се нијесу удавале?</p> <p>— Ја, — на |
оворити...{S} То је... знаш... да не би било каквих неприлика.</p> <p>Учитељ презриво одмахну р |
...{S} Шта ће, на прилику, кад ми не би било вас, које ја с вама лијепо живим и ви ме веселите |
Изговорити би их и могао и то баш не би било тако тешко, али ко ће их написати?{S} Ко ће знати |
ш пошље, па доста ти је...{S} И како би било да је никако не видиш?..{S} Ја баш хоћу да је види |
учен, па знаш и умијеш...{S} И како би било да прође ово весеље без тебе?</p> <p>Учитељ се осм |
н и снажно га стегну за мишицу. — То би било најпаметније, што си досад урадио.{S} Мало што пам |
свашта може десити...{S} И шта би с њим било, ако би се, Боже сачувај, разболио или испао из ко |
е десет здравица.{S} И владики би много било...{S} Доста је њему и учитељева.</p> <p>Сви се сло |
е крсне листове...</p> <p>— То је давно било, — упаде Перо брзо, два пута се поклонивши до земљ |
ну.{S} Сад се тек сјети, како је лијепо било сједити <pb n="92" /> поред Томе и возити се...{S} |
Перо се није слагао с њима.{S} Није му било најпријатније, што ће добити над собом власт, оштр |
ати.{S} Обиједили ме, да сам крао суцке биљеге, па ме ухавсили и оћерали из службе...{S} Не трп |
овири унутра.{S} Сад је, као за параду, био обучен у старе, широке хаљине Перине, које су висил |
је становао готово на крају касабе.{S} Био то човјек странац, погурен, стар, са дугом просједо |
едом.</p> <p>Изненада дотрча Данило.{S} Био је узрујан, узбуђен, усплахирен, па још издаљега из |
а заклетву никако није могао одржати, — био је и сувише слаб за тога, — и Бог зна да ли би је и |
p>Данило, који је за све вријеме говора био прикривен за вратима и све слушао, провири унутра.{ |
га по рамену.</p> <p>— Дела, синко, жив био, дела ти прифати! — викну. — Фала Богу, кад сам ја |
ину -дана постао је миран ђак.{S} Да је био добар, то се баш не може рећи, јер у буквару никако |
је ухвати, да је задржи.{S} На попа је био сасвим и заборавио и, кад овај устаде пружајући му |
Ја сам стек’о све што имам онда, кад је био наш устанак.{S} И ја и <pb n="102" /> Алекса (ту по |
Кашње се и увјерио о томе.{S} Учитељ је био омањи, сићушан младић, хром у десну ногу, због чега |
пљене чакшире, а испод њих прислоњен је био прост, дрвени сандук, из кога је вирило неколико др |
им ушима, мирно је спавао.{S} Обучен је био у танке, прљаве гаће и још прљавију кошуљу, коју је |
ре и разговара.{S} Међу свима Данило је био најкрупњи и живо је нешто доказивао, млатарајући ру |
авати и разговарати...</p> <p>А Перо је био у великој незгоди.{S} Он сјео близу удовице, сјео у |
а сунцу, силно ударала у очи.{S} Поп је био крупна људина, мрка, сунцем опаљена лица са дугом, |
тан вратио се Перо кући и, као да му је био сав свијет <pb n="41" /> крив, мргодно је гледао св |
зна!</p> <p>— Јес’...{S} И Шарин му је био добар!...{S} Мог’о је пити вина, па још из леђена о |
tone unit="subSection" /> <p>У јутру је био љутит, намргођен.{S} Нажуљио леђа, огребао се по ру |
ите и дигните грају...</p> <p>Учитељ се био толико заговорио, да је чак заборавио и на вино и т |
ш мање...{S} Игњат је рикао по авлији и био се у прса...{S} Једина <pb n="88" /> стрина била је |
{S} Због нашљества се управо и прочуо и био је, од свих касабалија, једногласно проглашен особи |
олико бојао власти колико поп и који би био у стању са већим страхопоштовањем говорити о њој.</ |
ече хладно, као и мало прије. — Мали си био, кад сам те носио на рукама...{S} И ја би да вам је |
те?</p> <pb n="11" /> <p>Оклен би и ти био?..{S} Није Бог наредио да растемо по крушкама и по |
и стари, дахћући од умора. — А ђе си ти био? — запита, затим, Перу, мргодећи се и гледајући га |
пута се поклонивши до земље. — Онда сам био пуно млађи и нијесам био паметан к’о сада.</p> <p>— |
еси мог’о наћи посла?</p> <p>— Опет сам био у хавсу...{S} Обиједили ме, да сам заварао некакву |
ље. — Онда сам био пуно млађи и нијесам био паметан к’о сада.</p> <p>— Ништа за то, — одговори |
лио имати са властима посла.{S} Није им био вичан и није знао како се с њима треба понашати.{S} |
лучај у помоћ не прискочи.{S} И није то био никакав необичан случај.{S} Нити је ко у воду скочи |
и у стрика Васину авлију, Данило се већ био пробудио и сједио под дудом.{S} Крај њега је лешкар |
даље казати.</p> <p>— А Марко Краљевић био је још бољи, — опет поче. — Он је кршнији јунак.</p |
е и машући њиме као барјаком. — Није му био пут џаба.{S} Наш’о је што је тражио!</p> <p>— Баш? |
Она наћерује сељака да ми поштено плаћа бировину; она ме чува од свакога, <pb n="35" /> па ми, |
видиш столице у рукама?</p> <p>— Ништа бит’ неће, — опет дочека механџија. — Помириће се они б |
о се Аћим свакоме. — Знао сам ја, да ће бит’ мимо остале.</p> <p>Четири разреда свршио је са до |
. — А... осим тога... не знам колика ће бит’ попутнина.</p> <p>— Попутнине нема!</p> <pb n="65" |
едити и извести коње!</p> <p>— Данас ће бит’ пасја врућина! — прогунђа Јефтан, хладећи се огром |
немам пуно; ни душека немам, па ће вам бит’ ружно...</p> <p>— Понио је Перо свој душек, — доче |
укчије него баш треба!{S} И ја би волио бит’ без жене да не треба...{S} И њу је Бог створио, па |
видјела?..{S} Каква ће то ђавоља свадба бити?...{S} Каква је то дјевојка?</p> <p>— Хајде да се |
узвијајући обрвама. — Овђе може свашта бити и све се може десити.{S} Нијеси ни први ни пошљедњ |
екељити према староме.</p> <p>— Не може бити, — отегну пакосно. — Мене полиција проћерује одма, |
бијела.</p> <p>— Ама, по Богу, зар може бити још пресуда? — запита Перо замирући од страха и бл |
еце у школи, па неће, зар, ни њему горе бити него ли је њима.</p> <p>— Бије ли учитељ пуно? — п |
тих чудних знакова рекоше, да ће дијете бити »мимо остале«.{S} Рекоше, да ће свакако бити знаме |
и мрка.{S} И обично се заклињао, да ће бити уредан.{S} Заклињао се и да ће претрести и уредити |
у шаке.</p> <p>— А шта ти мислиш шта ће бити с нама, ако Јенглез удари на Русију к’о што овђе п |
, ама без ње и без њезине пјесме све ће бити мртво...{S} Додуше она се још мало љути на Перу, а |
— да чујеш пошљедњу пресуду, па јали ће бити црна јали бијела.</p> <p>— Ама, по Богу, зар може |
ко ћеш у Стамбол...</p> <p>— А и њој ће бити необично, — опет упаде домаћица још се ближе прими |
прозора и засмија се.</p> <p>— Како ће бити без тебе? — запита. — Та нећемо ми вјенчавати за с |
свим озбиљно. — Ако је лијепа, одмах ће бити моја!{S} Ја само лијепу тражим!...</p> <p>При раст |
одахну, када му објавише, да не ће више бити ђак.{S} Школа му је била изашла на врх главе и он |
ио на новинама).{S} Ми се нијесмо могли бити, јер нијесмо јунаци...{S} И није ни паметно да сва |
азговориш, ко ће други?..{S} А ти немој бити тврда срца и немој с њоме ружно.{S} Још је дијете, |
од дванајес’ ока.{S} Не може сваки коњ бити Шарин, ни сваки чојек Краљевићу Марко...</p> <p>По |
»мимо остале«.{S} Рекоше, да ће свакако бити знаменито у роду своме.</p> <pb n="15" /> <p>Када |
граја нека.{S} Перо помисли да ће опет бити когод из полиције и хтједе се сакрити, кад се врат |
>— Опет је он кршан!...{S} Он ће и опет бити мимо остале.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
ва.{S} Ама то не смета!..{S} Ми ћемо му бити сватови!</p> <p>— Хоћемо, — заграјаше и остали и к |
стали и куцнуше се чашама. — Ми ћемо му бити сватови!</p> <p>— Окупићемо још наших људи, па, не |
о не ваља.{S} Ви нађите барјак, а ја ћу бити барјактар, па, вала, да се не постидим ни самога Б |
/hi>, топло обећавајући, да ће свакоме „бити наклоњен и пред свима властима штитити му интересе |
жито!...{S} Одмах!...{S} Ако закасните, биће још скупље..</p> <p>Сељаци оборише главе и, не про |
о. — Ако буде све к’о што сам намислио, биће добро и зачудићете се сви!</p> <p>— Да Бог да, — о |
нијесам виђео.</p> <pb n="122" /> <p>— Биће да сад спавају, —- одговори Благоје мирно. — Уморн |
азмишља. — Да пијемо, да се веселимо, а биће времена кад ћеш размишљати и туговати...</p> <pb n |
/p> <p>— Било.</p> <p>— А кад пане киша биће пуно блата...</p> <p>— Хоће.</p> <p>Перо опет ућут |
рина мати своме мужу, — ово наше дијете биће некакав пустахија.{S} Ако он не сврши на вјешалима |
тави љубазније: — Ех, кад хоће власт, и биће готово одмах...{S} Ти мало причекај, па ћеш добити |
и буде добра жена, изнова си се родио и биће ти добро; ако ти буде зла, онда куку теби, одмах с |
душек, — дочека Јово, — а нама осталим биће лијепо, само кад смо у тебе...{S} Ми смо и са мали |
ила. — И ти си Перин јаран.</p> <p>— Ја бих... ама пос’о и дангуба... — замуца Обрен. — А... ос |
је Бог послао колеру на врат, ја се не бих љутио...{S} Рек’о би: од Бога је!...{S} Ама ово је |
<p>Нијесам ти ја тутор!</p> <p>— Тражио бих ја, ама не знам коју ћу, — одговори Перо још тужниј |
донесе вина и протра ме по прсима, умро бих...{S} Ето, није се имала, јадница, када ни обући љу |
/> косу по средини, пустивши да му два бича пану управо по обрвама, заглади солуфе, уфитиљи бр |
неуређена и мало рашчерупана, те су јој бичеви косе падали по образима и сакривали јој половину |
кад је куга морила; причао је: како је бјежао испред ње и како се, најпошље, спасао.</p> <p>Уг |
ло није нос откинуо.{S} И све живо поче бјежати од њега као од човјека који је памет изгубио.{S |
леда по свима и као да хтједе скочити и бјежати од свега свијета.</p> <p>У исти час му дјевојка |
авите ме.{S} Имам посла. — осијече Перо бјежећи од њих. — Пос’о је пос’о и он је најпречи!</p> |
чи од њега као опарена.</p> <p>— Бјежи, бјежи од мене крвниче! — викну и показа му свих десет п |
ао да ће му тога часа у очи полетити. — Бјежи од мене!...{S} Зар сам те ја за то лијепо примала |
и отскочи од њега као опарена.</p> <p>— Бјежи, бјежи од мене крвниче! — викну и показа му свих |
половину мале, скромне кућице, чија је бјелина, прама сунцу, силно ударала у очи.{S} Поп је би |
на којој се, у даљини, издизао и ширио бјеличаст, провидан облак.{S} Кроз облак су се лијепо м |
, црне косе распустила по води, издигла бјељу него у лабуда главу, обје руке пружила према њему |
о обрука ’вако и себе и мене? — запита, бјесомучно дрмајући њиме. — Што не каза да се нијеси вј |
олети према Јови, стиште га у наручја и бјесомучно поче љубити по челу, образима, устима.</p> < |
Не дозвољавам и не дозвољавам — викну, бјешње и поче ударати руком о сто.</p> <p>— А шта не до |
ра.</p> <p>— Данило, синко, — поче Перо благим, очинским гласом, окрећући се и као тражећи нешт |
о.</p> <p>— Шта лађе?{S} Какве лађе?{S} Благо ономе ко је на суху, а куку ономе ко је на води, |
Поче га и љубити и тепати му.</p> <p>— Благо мени, како си ми златан — застења најпошље, уводе |
ли, па се упустили у разговор:</p> <p>— Благо теби, свијета ћеш виђети, свијета, — вели Јован, |
е, хајде тражи кола, магарче, — рече му благо, готово тепајући. — Дошло је вријеме, да се враћа |
вшег писара у његовој касаби; омиљенога Благоја писара, који је могао са сваким лијепо живити и |
мање може размишљати.{S} И дошло му да Благоја удари чашом у главу, само малко да га удари, ни |
Таки ли си ми пријатељ? — љутито запита Благоја пред вратима.</p> <p>— Ову ли си ми срећу наш’о |
а очи се зацаклише.{S} Очас препознаде Благоја Маринчића, свога давнашњег познаника <pb n="115 |
тола оборивши три столице.{S} Препаде и Благоја и остале госте, који га усплахирено погледаше. |
} Не хтједе ни кусура чекати.{S} Зграби Благоја за раме и дрмну њиме.</p> <p>— Хајде! — викну.< |
еколико корачаји, па застаде.{S} Ухвати Благоја за крај од прслука и погледа му право у очи.</p |
28" /> уза зид и забленуто поче мјерити Благоја.</p> <p>— Ама шта то? — запита као без свијести |
е, да ме тако превари!...</p> <p>Грдећи Благоја једва је некако заспао.</p> <p>И снијевао је је |
, ђе су вам овђе ђевојке? — запита Перо Благоја, кад су се, друго јутро, састали и изашли на ул |
и главу узети!..</p> <p>Стари погледа у Благоја, а Благоје у старога.</p> <p>— Е кад је тако, а |
киме.</p> <p>Он изненадно скочи и зовну Благоја.</p> <p>— Да се иђе, — рече опоро. — Доста је с |
/foreign>...</p> <p>Пошто келнер отрча, Благоје се окрену Пери.</p> <p>— Ето, лијепо је, — рече |
новце.</p> <p>Кад су изашли на чаршију, Благоје застаде.</p> <p>— У које доба да дођем сјутра п |
а свакојаке, мале и велике, господе.{S} Благоје доведе блесастога Перу (јер је сад заиста, опаз |
адоше се обојица, потпуно задовољни.{S} Благоје задовољан ради добре вечере, а Перо задовољан ш |
ти!..</p> <p>Стари погледа у Благоја, а Благоје у старога.</p> <p>— Е кад је тако, а ми ћемо пр |
а каз’о сам да ћеш виђети, — прекиде га Благоје љутито. — Ти ћеш отићи са мном, да потврдиш про |
ршено је! — након непуна сахата заграја Благоје, утрчавши у собу, па поче грлити Перу и љубити |
обро је, кад се и живит’ може, — дочека Благоје звиждучући. — Добро <pb n="116" /> је то.{S} Ев |
му стојим на расположењу, — живо дочека Благоје. — Ти се само на ме ослони...{S} Само на ме!..{ |
haben Sie zum Essen</foreign>? — запита Благоје мргодећи се и као гунђајући нешто. — <foreign x |
</p> <p>— А шта не дозвољаваш? — запита Благоје тихим, меким гласом, као да разговара са ћудљив |
.</p> <p>— Што крупњи, бољи је! — упаде Благоје смијешећи се. — Ама само немој радит’ без мене. |
чекам.</p> <p>— Ово ти је зет, — упаде Благоје указујући на Перу. — Он је и закаснио док се ур |
што ли ти лажеш, мој Перо, — умијеша се Благоје и стаде између њих. — Зашто ће тебе полиција пр |
рећу наш’о?</p> <p>— А што? — зачуди се Благоје. — Ђевојка је кршна и добра, а и мираз носи.</p |
чуђено.</p> <p>— То ја знам, — окоси се Благоје. — Него, ако хоћеш, остави све мени, па да уред |
рате, готова и свршена ствар, — опет ће Благоје весело. — То је све готово!...{S} Хајде да пије |
ући. — То ваља!</p> <p>— Добро, осијече Благоје и уозбиљи се. — Љубица је кршна, добра и носи т |
мо очима видим.</p> <p>— јок, — осијече Благоје отргнувши се. — Плати трошак овђе, па пусти мен |
p>— Гвожђе се кује док је вруће, — рече Благоје поцупкујући. — Нијеси јој ти сам просилац...{S} |
пружи му је.</p> <p>— Хм, хм, — мрмљаше Благоје, погледом прелијетајући карту. — Хм... <foreign |
из девете касабе и да је водим...{S} И Благоје, никакав чојек, коме сам платио ручкове и вечер |
не води познат чојек као ја...</p> <p>И Благоје поче низати примјер за примјером: како су многи |
чашу...</p> <p>— Красно вино! — потврди Благоје опљуцнувши поред себе. — Ја <pb n="135" /> сам |
му, па нек се тамо вјенчају, — предложи Благоје.</p> <p>— Тако је.{S} Нек се тамо вјенчају! — п |
> <p>— Биће да сад спавају, —- одговори Благоје мирно. — Уморне па се одмарају.</p> <p>— А сино |
</p> <p>— Што брже, то боље, — одговори Благоје и поче звиждукати.{S} Све се данас брже ради.{S |
хоћеш.{S} То је лијепо име, — одговори Благоје.</p> <p>Перо отпрсну и направи лице, као да је |
>— Баталио сам то, — безбрижно одговори Благоје и опет поче звиждукати.{S} Обиједили ме, да сам |
— запита.</p> <p>— И мираза, — нагласи Благоје јаче. — Она је шћи газде Ђуре Ашчића.{S} Кршан |
та отворише, а на њима се појави главом Благоје и угојени, поштовани <hi>пунац</hi>.</p> <p>— А |
које се обојица наклопише.{S} Нарочито Благоје као да је имао ванредан апетит.{S} Све је чисти |
ка?</p> <p>— Хајде да се пије! — дрекну Благоје, не допуштајући му да и даље размишља. — Да пиј |
xml:lang="de">Zahlen</foreign>! — викну Благоје прекидајући причање и као са презрењем гледајућ |
и <hi>пунац</hi>.</p> <p>— Аха! — викну Благоје улазећи у собу и тарући крупан зној са чела.</p |
— Па испросио сам и уредио све, — викну Благоје весело и опет пође да га љуби. — Ти си ми рек’о |
="121" /> <p>— Дај новце, Перо, — викну Благоје пипајући се по џеповима. — Ти плати за обојицу, |
Па вечераћемо заједно! — весело кликну Благоје. — Знам ја, ђе <pb n="117" /> има добра и јела |
19051_C11"> <head>XI.</head> <head> <hi>Благоје налази за Перу дјевојку.</hi> </head> <p>— А, Б |
а се и оно гледа а камо ли жена.</p> <p>Благоје се намргоди.</p> <p>— Кад ми не вјерујеш, онда |
идим, — осијече Перо изазивачки.</p> <p>Благоје испи чашу и отра бркове.</p> <p>— Па ако ћеш да |
хтједох умријети у овој гунгули.</p> <p>Благоје застаде и заплака од радости.{S} Баш му сузе по |
кап ударити кад би изненада чуо.</p> <p>Благоје се укрути као војник и салутира.</p> <p>— <fore |
ишта, — одговори Перо весело, раздраган Благојевом похвалом касаби, — ама се живи.{S} Сви живим |
лу зарумени овећа боца изврсна вина.{S} Благоју синуше очи кад га угледа.{S} Наточи у чашу и, с |
/p> <p>Перо се сјети свега што је синоћ Благоју рекао, па задрхта.</p> <p>— А видите, — настави |
еститу и поштену? — запита јаче.</p> <p>Благоју испаде цигар из зуба и прсну у смијех.</p> <p>— |
... некако... млађи.</p> <p>— Хахаха, — блажено се засмија Перо, гледајући јој у ону рупицу на |
ило.</p> <p>— А кад пане киша биће пуно блата...</p> <p>— Хоће.</p> <p>Перо опет ућута.{S} Скрс |
ло.</p> <pb n="6" /> <p>— А? — блесасто блекну глава, провиривши унутра.</p> <p>— Данило, синко |
овим чакширама.{S} Само је бленуо у њу, бленуо некако тупо, као без памети, и једва се могао уз |
е пролио по новим чакширама.{S} Само је бленуо у њу, бленуо некако тупо, као без памети, и једв |
астаде и остаде онако растворених уста, блесасто гледајући у собу.{S} Зину и доктор.{S} Дуго су |
је сад заиста, опазивши овако друштво, блесасто изгледао) за један омањи сто и ту га, као какв |
вани Данило.</p> <pb n="6" /> <p>— А? — блесасто блекну глава, провиривши унутра.</p> <p>— Дани |
уку. — Камо жена?</p> <p>— Која жена? — блесасто запита Перо. — О каквој ми жени говориш?</p> < |
репали.{S} Обојица одскочише од земље и блесасто погледаше Данила.</p> <p>— Зар? — гракнуше у ј |
твори крмељаве очи, протра их и, некако блесасто, погледа по свима.</p> <p>— Шта ћете? — запита |
ле и велике, господе.{S} Благоје доведе блесастога Перу (јер је сад заиста, опазивши овако друш |
о мачак кад га милују, и примаче јој се ближе.{S} Опет је пољуби.</p> <p>— Хајде, Перо, да иђем |
необично, — опет упаде домаћица још се ближе примичући Пери и милујући га. — Ниђе никог познат |
вода циједи низ лице и браду, приступи ближе Пери и добро му загледа у очи.</p> <p>— А зар и т |
, па као да се растају са животом...{S} Близу њих се удрвенила некаква стара кљусина, са шиљаст |
Јово, ударајући Перу по рамену. — Овђе близу, у селу Галебовцу, живи стрико Васо, рођени ми бр |
ро је био у великој незгоди.{S} Он сјео близу удовице, сјео управо тако, да се његово раме чеша |
<p>— Ко вам је то каз’о?</p> <p>Јефтан, блијед попут крпе, истегну га из кола и повуче у страну |
уда? — запита Перо замирући од страха и блиједећи. — Зар није <pb n="149" /> мало, што сам прав |
о...{S} Образи су му <pb n="139" /> час блиједили, час руменили, и мрким погледом гледао је све |
као да се слика.{S} На једној трепавици блиста му се суза, као кап росе на врх житнога класа.{S |
та, као да ће прогутати некога.{S} Лако бљедило прели му се лицем...{S} И за час се уозбиљи и о |
љни к’о нико на свијету.{S} Моја Стака, Бог јој добро дао, добра ми је и весела, исто к’о да ми |
вину нема риба.{S} Њима је, да речемо, Бог одредио воду, а није вино; с тога се и вели: »к’о р |
да појављивала није, макар што је Перо, Бог зна зашто, и то пожелио.{S} Никога није било, ништа |
у обрадован Перо и удари капом о тле. — Бог вас поживио, господине!</p> <p>— Само овдје не може |
сено, као да ће тога часа проплакати. — Бог вам дао сваке <pb n="133" /> среће из своје пуне ке |
— Сретно, дуговјечно, берићетно!{S} Да Бог да и пород породио и све ти у напријед пошло!</p> < |
добро и зачудићете се сви!</p> <p>— Да Бог да, — одговорише обојица.</p> <p>Стари се опет поја |
ху ми привјенчати једну стародревну, па Бог даде те ме проћераше и не узех је.{S} Бојим се само |
мет да се жене, спавају?{S} Рашта да је Бог њега убио мимо све остале и осудио га на овако тума |
добра ми је и весела, исто к’о да ми је Бог у крошњи с неба бацио, да ме обесели за моја добра |
ми, — настави Јефтан јаче. — Да нам је Бог послао колеру на врат, ја се не бих љутио...{S} Рек |
па нежењен!..{S} Срамота!..{S} И што је Бог ствар’о жене на свијет, кад се људи не би женили?{S |
уго. — И немојте се стидити, кад вас је Бог намијенио једно другоме.</p> <p>— А бачве нијесу бу |
бит’ без жене да не треба...{S} И њу је Бог створио, па ако ни за шта друго, нека барем чува и |
"11" /> <p>Оклен би и ти био?..{S} Није Бог наредио да растемо по крушкама и по јабукама него д |
и смјешка се на њ...</p> <p>— Што мене Бог да казни и да ми је удијели за жену? — јекну жалост |
есе“...</p> <p>— О, брате, као да ми те Бог посла! — викну обрадован Перо и поче га грлити. — О |
ти, — био је и сувише слаб за тога, — и Бог зна да ли би је икада и одржао, да му изненада, јед |
е треба ништа ни да мислимо, кад је дао Бог њу.{S} Ево ја, на прилику, не мислим ништа па шта м |
за Перу дјевојку.</hi> </head> <p>— А, Бога ти, ђе су вам овђе ђевојке? — запита Перо Благоја, |
А у мене све чисто...</p> <p>— Остави, Бога ти, твоје вино, — прекори га жена, која као да ниј |
, к’о метиљаве овнове...</p> <p>— Шути, Бога ти, шта ти знаш? — окоси се Бошко. — Каква ми је т |
ио и прије, те су му, на правди вишњега Бога, претеслимили нас, к’о метиљаве овнове...</p> <p>— |
, ја се не бих љутио...{S} Рек’о би: од Бога је!...{S} Ама ово је све са твоје махните памети.{ |
иште, то треба давати...{S} Власт је од Бога дата и њојзи, побратимковићу, треба да смо сви <pb |
ута:</p> <p>— Ама ко вам то налага, ако Бога знате?{S} Ко то изнесе на ме не било му просто ни |
овика:</p> <p>— Помагај, господине, ако Бога знаш!</p> <p>— Цо хћеш? — запита зачуђени доктор, |
поинаде...</p> <p>— Ама побиће се, ако Бога знаш, — упаде Перо. — Зар им не видиш столице у ру |
азда гледам у тефтере, — промуца она. — Богат је к’о нико његов, а ја сироче, па може са мном ш |
о Васо, рођени ми брат очев...{S} Он је богат, свега има, а овђе живи...{S} Ако хоћете, у њега |
муке им’о док сам каз’о како си ваљан и богат и све...</p> <p>— Ама ја нисам виђео...</p> <p>— |
на је шћи газде Ђуре Ашчића.{S} Кршан и богат чојек!</p> <p>Перо га дрпну за рукав и, од нестрп |
а пробира некакве женске беспослице.{S} Богата је, па треба слушати.{S} Узети жену са миразом з |
е чува од свакога, <pb n="35" /> па ми, богме, ни сами владика не може ништа, нит’ га се бојим. |
мо ли жени, — рече.</p> <p>— Воле, воле богме, — опет дочека Перо и, као са заносом неким, наст |
Хе, изгине ли која хиљада душа, изгине богме.{S} Ама се, опет, други обогате...</p> <p>— Па ка |
ш Обилић?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Јунак богме!...{S} Шта мислиш како је то: распарати цара?...{ |
? — отегну пригушено.</p> <p>— Болестан богме, — потврди Данило, окрећући се и гледајући: чекај |
ваша касаба? — запита.</p> <p>— Далеко богме, — дочека Перо брзо. — Има ту неколико конака.</p |
ренувши се опет друговима. — Вина, фала Богу, има.{S} Има браћо! за вино не треба женска глава. |
о, који је стајао поред постеље. — Фала Богу кад си се пробудио!</p> <p>— А ко ти је то? — запи |
в био, дела ти прифати! — викну. — Фала Богу, кад сам ја добио одмјену.</p> <p>Перо се, из поче |
арати...{S} Слободни сте!</p> <p>— Фала Богу! — викну обрадован Перо и удари капом о тле. — Бог |
с протјерам са пратњом...</p> <p>— Фала Богу и на томе, — опет ће Перо, још одушевљеније. — То |
илоока, Швабица показала.</p> <p>— Фала Богу кад смо живи! — викну Перо и, онако у свима хаљина |
а постеље и — пробуди се.</p> <p>— Фала Богу, —- промрмља уплашени Данило, који је стајао поред |
нама, завали се у кревет.</p> <p>— Фала Богу кад смо овђе, — рече и Јефтан и испод ока погледа |
емо!</p> <p>И оде у собу.</p> <p>— Фала Богу, кад ћу се вратити, — рече сам себи, шетајући. — Н |
желиш чути за наше здравље, ми смо фала Богу добро и здраво, к’о што и теби исто пријатељски же |
потпокорни и да јој се вазда за здравље Богу молимо...</p> <p>— Тако је, — потврди Перо, тек да |
бити црна јали бијела.</p> <p>— Ама, по Богу, зар може бити још пресуда? — запита Перо замирући |
икну.</p> <pb n="125" /> <p>— Хајде, по Богу брате, да је само очима видим.</p> <p>— јок, — оси |
и...{S} И шта би с њим било, ако би се, Боже сачувај, разболио или испао из кола и ногу сломио? |
Загрлише се и почеше љубити, као оно о Божићу.{S} А свакоме се нешто растужило, свакоме омечал |
анства, оглобљени и поробљени онако „на божјој вјери“...{S} Но Перо га више није слушао.{S} Уда |
се Јефтан и направи мргодно лице. — Не бој се, да ћеш ти што потрошит’.{S} Имам ја пара, да пл |
ат, а зову ме и бекријом...</p> <p>— Не бој се ти, — сокољаше га Јефтан живахније. — Још има на |
ем? — запита. — Послушај мене, па се не бој никога!</p> <p>— Курталиши ако си пријатељ и <pb n= |
сила несрећа?{S} Ти само поћи, па се не бој.</p> <p>И пружи му руку у опроштај, а Перо је чврст |
ја ћу само мало, — опет ће Перо, некако бојажљиво.</p> <p>— Добро.{S} Макар и мало.</p> <p>Перо |
је било човјека у земљи, који се толико бојао власти колико поп и који би био у стању са већим |
промуца она шћућуривши се уза зид и као бојећи се да је не удари по глави.</p> <p>Перо уљезе у |
ови ми кога.{S} Кажи, нек се од мене не боји пријеваре.{S} Ја воде никад не сипљем.{S} Ја знам |
стаде...{S} Погледа око себе, као да се боји да не зове кога другога...{S} Нигдје никога!..{S} |
г даде те ме проћераше и не узех је.{S} Бојим се само да ме не уфате, јер су ми запријетили, да |
одобри Перо одмах.</p> <p>— А ја се не бојим, — упаде Јово ватрено. — Ако буде све к’о што сам |
угласно.</p> <p>— Није...{S} Ње се и не бојим, — одговори Јока, да се једва чуло. — Ама <hi>он< |
сами владика не може ништа, нит’ га се бојим...</p> <p>Но Перо га више није слушао.{S} На собн |
њиховој свађи, као што многи уживају у боју пијеваца.</p> <p>— У читавој твојој фамилији све с |
, него се непрестано превртао с бока на бок.{S} И поче се кајати, што је икако полазио на пут и |
а склопи, него се непрестано превртао с бока на бок.{S} И поче се кајати, што је икако полазио |
Јово приближујући му се. — Зар си жив, болан?</p> <p>Стари Игњат разврати вилице и рикну као д |
о ко ће кога потопити...{S} Знаш ли ти, болан, да ће њему Русија десети дан у Цариград...</p> < |
ечија спусти му се на раме. — Оклен ти, болан?</p> <p>Перо се осврну и измахну рукама, као да б |
говориш?</p> <p>— Па јеси ли се оженио, болан? — готово цикну Јефтан и снажно му стеже прсте, д |
реди механџији да донесе вина.</p> <p>— Болан, па није ружан твој живот, — рече Перо, обзирући |
не је кућа празна.</p> <p>— Па ожени се болан! — узвикну удовица, нудећи га ракијом. — Ожени се |
олесник.</p> <p>— А имаш ли срца, да ме болесна зовеш? — застења. —-Ја не могу ићи...{S} Ја ћу |
жалостивим гласом, — и ти си ме оставио болесна, па отиш’о у чаршију...{S} Ја пошао за тобом на |
т и клону главом на јастук, као најтежи болесник.</p> <p>— А имаш ли срца, да ме болесна зовеш? |
им гласом, као да разговара са ћудљивим болесником. — Шта не дозвољаваш, брате?</p> <p>— Не доз |
ијатељ, господине, — тужно проговори. — Болестан је пуно, а ми смо странци, и нико га други не |
иде капу и понизно се наклони.</p> <p>— Болестан ми пријатељ, господине, — тужно проговори. — Б |
болестан? — отегну пригушено.</p> <p>— Болестан богме, — потврди Данило, окрећући се и гледају |
ли га још дјеца. — Мени је каз’о да је болестан и да не ће никуд излазити.{S} Каз’о је и да му |
хотелу, код Јефтана?</p> <p>— Јефтан је болестан, — одговори Данило мирније, — па не могу с њим |
Перо постиђен. — Данило ми рече, да си болестан.</p> <p>— Ја и јесам болестан, — дочека Јефтан |
че, да си болестан.</p> <p>— Ја и јесам болестан, — дочека Јефтан жалостивим гласом, — и ти си |
" /> <p>Перо поблиједи.</p> <p>— Јефтан болестан? — отегну пригушено.</p> <p>— Болестан богме, |
два једном, дође и учитељ.{S} Дугуљаст, болешљив младић, упалих прсију и уских, кукастих рамена |
скакучући на једној нози. — Очепили, па боли...</p> <p>— Сведно...{S} Ти само пази!</p> <p>Кола |
ји је још два дана поред лијепе Швабице боловао, вратио се у <pb n="155" /> касабу и почео <hi> |
а с нама појео...{S} Њега свакако треба боље дочекати него друге.{S} Додуше, он нема сватова, н |
И учитељ му је тукао главом о таблу да боље запамти и другови су му показивали и теглили га за |
си ли здрав?</p> <p>— А-а од куге никад боље! — одговори Игњат, стежући га јаче. — А-а како си |
гао смислити и овај му упали да не може боље.{S} Да тако није казао, поп му не би дао крштенице |
стима, нарочито по кажипрсту гдје ће се боље видјети, а дебели сребрни сахатни ланац објеси о в |
дговори Јефтан. — Ев’ овако проводим се боље него све друге газде.{S} Живим к’о гроф!{S} Док им |
, — рече једне вечери Пери, пошто су се боље’ упознали. — Хајде.</p> <p>— А ђе ћу? — запита Пер |
Ко је? — помисли у себи.</p> <p>Привири боље.{S} И опази, недалеко од дуда, иза једне гомиле бу |
S} А тада се одвоји од ње, и хтједе јој боље загледати у очи и лице и... јао... он само угледа |
икола Бубало прича свијету да је његово боље.{S} А лаже!..{S} Он само прича, јер и не зна ништа |
ква је то брзина?</p> <p>— Што брже, то боље, — одговори Благоје и поче звиждукати.{S} Све се д |
је крупан пос’о...</p> <p>— Што крупњи, бољи је! — упаде Благоје смијешећи се. — Ама само немој |
и.</p> <p>— А Марко Краљевић био је још бољи, — опет поче. — Он је кршнији јунак.</p> <p>— Ко з |
Перо, па се сави око њега, као ружа око бора. — Не знаш ти каква је она...</p> <p>Јефтан га лаг |
p> <p>— Само овдје не можете више имати боравка, — дочека комесар јаче. — Морате, али, овога тр |
p>Осим са дјецом, он се је волио тући и борити и са живином.{S} Патили су од њега једнако и туђ |
о да је собом унијела читаве руковијети босиока и јоргована, тако се читава соба освјежи и чудн |
ље.{S} Поп је, без мантије и камилавке, босоног газио по мокрој загаситоруменкастој <pb n="31" |
ко обори капу.{S} Прште негдје и нечија боца.</p> <p>— Учитељу пази! — дрекну Јефтан, провирући |
ед њима, на столици, руменила се велика боца вина, двије чаше и три чиније „мезе“.</p> <p>— Цо |
ри чаше преврнуше се на столу, а празна боца откотрља се и разби у комаде.</p> <p>— А што кукаш |
<p>За час им се на столу зарумени овећа боца изврсна вина.{S} Благоју синуше очи кад га угледа. |
ој више разбијати чаша ни боца.{S} Није боца попов нос, па да је разбијаш...{S} То је једна мрт |
шај мене и немој више разбијати чаша ни боца.{S} Није боца попов нос, па да је разбијаш...{S} Т |
ђе ми да све разбијем...{S} Да је живот боца и њега би разбио!...{S} Омрзно’о ми и он...{S} Так |
аком, са истим, чак неопраним, чашама и боцама, кроз које су се ломили сунчани зраци, који, поп |
и, пијући више него прије, поче лупати боце, прозоре, чаше и уједати свирачице.{S} Једну је уг |
ме асталчићу, чиста препеченица злати у боци. — Лијепо, лијепо! — ускликну још једном отресајућ |
га ђака пред собом, да кога испод клупе боцне иглом, или да пусти коме у њедра шаку коњских <pb |
се ђаволасто осмјехну.{S} Куцну празном боцом о сто и нареди још вина...</p> <p>Иза тога Перо ј |
, па, вала, да се не постидим ни самога Бошка Југовића.</p> <p>— И чутуре требају, — бржебоље < |
ревари он више! — дочека <pb n="104" /> Бошко и, звизнувши, одмахну руком, као да вели: „прошло |
Шути, Бога ти, шта ти знаш? — окоси се Бошко. — Каква ми је то пулитика?</p> <p>Алекса га мрко |
е се Перо.</p> <p>— Фајда је, — осијече Бошко, љутит, што га прекидају у ријечи, — и само памет |
Нема ту никакве дипломације, — осијече Бошко жестоко. — Русија ће њега згњавити к’о црва...{S} |
чојек, јер паметно говорим, — одговори Бошко достојанствено.</p> <p>— Ти си будала!</p> <p>Бош |
ћер да ашикује с офинцирима, — прихвати Бошко ватрено.</p> <p>— У тебе ашикује и шћи и жена! — |
<p>— ...своју би кућу уредио! — дрекну Бошко јаче. — И не би... не би...</p> <p>— ...не би пус |
милост, а теби магарећа глава! — викну Бошко. — Да си ти паметан чојек ти би... ти би...</p> < |
<p>— Шта?{S} Шта ми је све то? — викну Бошко и скочи са столице... — Хајде ти стани на воду, а |
Русија ће за инад у Цариград! — узвикну Бошко јаче. — Дође она тамо, па шта ће онда?</p> <p>Але |
ва прича о њезиним патенијама...</p> <p>Бошко (онај што је куцкао чашом о сто) отвори бурмутицу |
јачи!</p> <p>— А топови с лаћа?</p> <p>Бошко отпухну пепео са цигаре.</p> <p>— Ево овако ће он |
анствено.</p> <p>— Ти си будала!</p> <p>Бошково лице поче се растезати као да се кези на кога; |
те се шарене мараме, рупци, појасеви и бошче, повијају и лепршају око врата као барјачићи.{S} |
лице; она оборила главу и чупка ресе на бошчи.</p> <p>У Пери заигра срце.{S} Он га притиште обј |
{S} Они се тргоше...{S} Јока сакри лице бошчом и утече у кућу, а Јово му се приближи.</p> <p>— |
оват крик.{S} Издигнута рука клону јој, брада заигра, очи се наводнише.{S} Перо, преплашен, хтј |
...{S} Уједанпут испусти чудан крик.{S} Брада му заигра, на челу му искочи дебела, модра жила и |
кога у земљу да сатјера.{S} И заигра му брада, а очи се зацаклише.{S} Очас препознаде Благоја М |
дат’, — осијече поп, отресајући воду са браде. — Шта ће крштеница мртву човјеку?{S} На они се с |
горњу усну, те му кукасти нос готово до браде доприје.{S} Изађе.</p> <p>— Точите, браћо, точите |
та, са пуначким подвољком и рупицама на бради, за час се прибра.{S} Лагано, забацивши кестењаву |
ија Перо, гледајући јој у ону рупицу на бради. — А, душе ми, кршна си и ти к’о ђевојка каква.</ |
анац, погурен, стар, са дугом просједом брадом, и од пушења, чађавим брковима.{S} Српски је <pb |
сечином на тјемену и ријетком, јарчијом брадом, сједио је и писао нешто, правећи се као да не в |
ка, сунцем опаљена лица са дугом, црном брадом, коју је морао подвезати махрамом, и снажним, не |
емљавим прстима скину повезач, рашчешља браду и погледа Перу попријеко.</p> <p>— Шта ћеш? — зап |
помодрили, а каљаве сузе циједе се низ браду.</p> <p>— Што плачеш? — запита изненађени Перо, а |
устивши да му се вода циједи низ лице и браду, приступи ближе Пери и добро му загледа у очи.</p |
земљу са нога и једнако рашчешљавајући браду, изађе између кукуруза, подбочи се рукама о <pb n |
а, Саве и Цетине, види користи од вашег брака; да сретно буде по ваш дом и српски род.{S} Живил |
уковима, те куња, лијено машући репом и бранећи се од силних муха.</p> <p>— Ово је село мртво, |
>— А он ти брани и да се удаш?</p> <p>— Брани, — одговори она: — Требам му, па каже: »нећеш се |
<p>— Па ако ћеш да је видиш, нико ти не брани, — рече мирно, утишавајући га. — Хајдемо одмах... |
>Јово јој се приближи.</p> <p>— А он ти брани и да се удаш?</p> <p>— Брани, — одговори она: — Т |
</p> <p>— Ја нијесам пророк Јеремије, — бранила се Ана и почела говорити <pb n="17" /> мало ошт |
ја бунтовник, — <pb n="148" /> поче се бранити Перо и ако муцајући. — Ја сам ја, а бунтовник ј |
талиши ако си пријатељ и <pb n="167" /> брат! — јекну Перо, па се сави око њега, као ружа око б |
Галебовцу, живи стрико Васо, рођени ми брат очев...{S} Он је богат, свега има, а овђе живи...{ |
они један без другога...</p> <p>— А ја, брате, не могу мећу оваким <pb n="107" /> свијетом, — р |
утра? — запита набусито. — Јесам ли ја, брате, један телеграф?{S} Каква је то брзина?</p> <p>— |
о за тобом.</p> <pb n="94" /> <p>— Ама, брате, јесам ли ја крив што сам несретан? — упаде Перо |
ера веселије, готово смијући се. — Има, брате, још људи који путују...{S} Зар смо ми мимо свије |
ач. — Зато сам те примала?</p> <p>— Па, брате, што ми то прије не казасте? — окоси се Перо, мрк |
е оцу име Марко јали Петар?{S} Моме је, брате, било име Аћим...</p> <p>— То нијесу моји послови |
оче их трти о чакшире.</p> <p>— Јак је, брате, Јенглез на води, — прошапта. — Те морнарица, те |
жи: знаш ли ђевојку?</p> <p>— Па то је, брате, готова и свршена ствар, — опет ће Благоје весело |
дост узалудно...</p> <p>— Ама ко ће ме, брате? — питао је Перо некако постиђено, окрећући главу |
е ширио према гостима.</p> <p>— Хе, хе, брате слатки, окаснили сте ми, — проговори некаквим стр |
их умива.</p> <p>— Па, размишљајте ви, брате, — рече. — Ја вам у то ништа не знам.{S} Ја перем |
иђе на касапницу...{S} Ама смо радили, брате...</p> <p>Алекса се одуприје лактовима о сто, а г |
акани да је очисти.</p> <p>— Баш си ти, брате, један пексијан, — рече Јово, гледајући у под.— У |
.</p> <p>Перо застаде.</p> <p>— Е знам, брате, да сам крив, — рече. — Знам, ама шта ћу?...{S} К |
адесет и пет хиљада!</p> <p>— Честитам, брате, по хиљаду и сто пута честитам, — обрадован и раз |
прекорио због неуредна живота. — Волим, брате.{S} Срце ми се стисне и сузе ми ударе на очи, кад |
у обрадован Перо и поче га грлити. — О, брате слатки и лијепи, добро ли ми дође!{S} Е чисто ти |
има штитити му интересе“...</p> <p>— О, брате, као да ми те Бог посла! — викну обрадован Перо и |
мученички преврнувши очима. — Наопако, брате...{S} Овако ти је то, кад се тражи женска глава.. |
тезати на прса и љубити.</p> <p>— Тако, брате, тако! — ускликну са неким заносом. — Сједницу, п |
као разуздана парипа, — а сјутра ћемо, брате, сви путовати...</p> <milestone unit="subSection" |
јпошље слегну раменима.</p> <p>— Добро, брате.{S} Баш ти и уреди, — рече. — Кад нема Јефтана ур |
ученички уздах:</p> <p>— Тако ти је то, брате, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Јефтана то |
њој празно, све наопако.{S} Тако је то, брате, кад нема женске главе у кући.</p> <p>— А ти опет |
ни слатке пите немаш?</p> <p>— Па што, брате, одма не иштеш! — узвикну Перо, плеснувши рукама. |
/p> <p>— Ама крштеница је красна ствар, брате, — дочека Перо живахније, приближујући <pb n="42" |
ступи механџији.</p> <p>— Растављај их, брате, јер ће крв пасти, — промуца. — Ово је биједа јед |
одушевљено и затапша рукама. — Ух, ух, брате, то ми се хоће!</p> <p>— А таке у нашем мјесту не |
епа! — осијече Јово...</p> <p>— Ух, ух, брате, млада и лијепа — узвикну Перо одушевљено и затап |
дљивим болесником. — Шта не дозвољаваш, брате?</p> <p>— Не дозвољавам да проси ђевојку, <pb n=" |
м се окрену Обрену.</p> <p>— Нема, нема брате, — прошапта, да се једва чуло. — Тако је то, кад |
имајући га испод руке. — Жени се, јадан брате, и не губи младост узалудно...</p> <p>— Ама ко ће |
</p> <pb n="125" /> <p>— Хајде, по Богу брате, да је само очима видим.</p> <p>— јок, — осијече |
јмилији другови и поштоваоци ваши, чије братске груди горе топлом љубављу према вама, узимамо у |
ладо ни лудо.{S} То ти и опет велим к’о брату.</p> <p>Перо сачека док се Милка са Обреном добро |
ица, вртећи јаглуком, — ама ти само к’о брату кажем: отвори очи, па не узми младо ни лудо, него |
наздрависте за мој дуг живот...{S} Ама, браћо моја, шта ће мени живот?...{S} Шта ће, на прилику |
стави Јефтан некако заносно, — и он је, браћо, пред свима нама проси...</p> <p>Сви ахнуше и пог |
да се и почеше пити.</p> <p>— Ви знате, браћо, — поче Јефтан озбиљно, малко уобљеним гласом, — |
аде доприје.{S} Изађе.</p> <p>— Точите, браћо, точите. — подвикну Перо, окренувши се опет друго |
ке к’о Пилат...</p> <p>— Шта велите ви, браћо? — запита <pb n="62" /> Јефтан, окренувши се друг |
трећега јарана.</p> <p>— Велите ли ви, браћо, сви, да је паметно да се ја женим? — запита и оп |
се. — Нема ни кошуље...{S} Тако је то, браћо, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Јефтан махн |
скапише чаше у његово здравље.</p> <p>— Браћо, — узвикну, након дуже почивке, мало вишим, уобље |
уговима. — Вина, фала Богу, има.{S} Има браћо! за вино не треба женска глава.{S} Точите!</p> <p |
доласком гостију: — У читавој фамилији, бре!{S} Дај ми спомени једног паметног чојека из твога |
<foreign xml:lang="de">Zahlen</foreign> бре!</p> <p>Келнер дође.{S} Срачуна колико обојица имај |
шна си и ти к’о ђевојка каква.</p> <p>— Бре не би се ја данас побојала многе ђевојке, — брзо до |
е ли љепша од Стаке? — запита.</p> <p>— Бре Стака је горска вила! — дочека Перо брзо. — Она је |
риба брез воде« а не вели се: »к’о риба брез вина«...</p> <p>Домаћица, под којом је непрестано |
није вино; с тога се и вели: »к’о риба брез воде« а не вели се: »к’о риба брез вина«...</p> <p |
сам, — рече.</p> <p>— Каква несрећа? — брекну Јефтан и нагло се исправи. — Што се <pb n="113" |
еси друга кола наш’о, магаре никакво? — брекну Перо љутито <pb n="91" /> и потегну Данила за мо |
ве се данас брже ради.{S} Брже се једе, брже се пије, брже се живи...</p> <p>Перо је стајао као |
же ради.{S} Брже се једе, брже се пије, брже се живи...</p> <p>Перо је стајао као утучен.{S} Ни |
иждукати.{S} Све се данас брже ради.{S} Брже се једе, брже се пије, брже се живи...</p> <p>Перо |
ећи га. — Загледали се, замиловали се и брже ћемо се вјенчати.{S} Добра је, златна је, а уза св |
пет дочека механџија. — Помириће се они брже и опет ће читати...{S} Не могу они један без друго |
б по два гроша, за зоб, — настави Јован брже.</p> <pb n="93" /> <p>— Пристајемо! —викну Перо, п |
аф?{S} Каква је то брзина?</p> <p>— Што брже, то боље, — одговори Благоје и поче звиждукати.{S} |
гоје и поче звиждукати.{S} Све се данас брже ради.{S} Брже се једе, брже се пије, брже се живи. |
о преша? — Али, као да се нечега сјети, бржебоље умекша глас и настави љубазније: — Ех, кад хоћ |
Југовића.</p> <p>— И чутуре требају, — бржебоље <pb n="158" /> упаде Обрен. — Њих треба напуни |
ајдемо тражити другога.</p> <p>Јован се бржебоље одмаче од плота и стаде преда њих.</p> <p>— Ст |
пут!{S} За данас је доста!...</p> <p>И брзим корацима, као да га когод гони, изађе на улицу.</ |
, брате, један телеграф?{S} Каква је то брзина?</p> <p>— Што брже, то боље, — одговори Благоје |
— То је баш к’о што треба...</p> <p>И, брзо се окренувши, као на крилима отрча у хотел.</p> <m |
} Он не може доћи, јер се <pb n="40" /> брзо жени, па је мене посл’о...{S} А милостива власт хо |
је то, — поправи га Перо <pb n="101" /> брзо, — жена, а није земља...{S} Има ту читава прича о |
уку, па се окрену и хитно пође кући.{S} Брзо, као на крилима, улети у своју собу, дохвати из је |
и се ја данас побојала многе ђевојке, — брзо дочека удовица <pb n="51" /> и заглади косу на чел |
ма у мене у собама има и буха, — дочека брзо.</p> <p>— Научили смо ми и на њих, — одговори Јово |
ло намргоди.</p> <p>— А треће? — запита брзо.</p> <p>— Нек није дуга језика,</p> <p>Јефтан га п |
} И, као да га вјетрови понијеше, он се брзо окрену и отрча из авлије.</p> </div> <pb n="44" /> |
о је кад човјек хоће да се жени, — рече брзо, не допуштајући да га Перо запита. — Ово носим мој |
p>— И нека вам је сретан пут, — настави брзо. — Кад хоћете, ја вам нећу сметати...{S} А могли с |
о тише.</p> <p>— Који ће? — упаде Обрен брзо. — Ко то може?</p> <p>Данило, који је за све врије |
ратимковићу, друга ствар, — одговори он брзо, правећи љубазније лице и као покушавајући да се о |
а заиште савјета.</p> <p>— Ама што тако брзо? — запита. — Каква је преша била?</p> <p>— Гвожђе |
Бре Стака је горска вила! — дочека Перо брзо. — Она је к’о зарђала пара, а Стака к’о жути дукат |
а.</p> <p>— Далеко богме, — дочека Перо брзо. — Има ту неколико конака.</p> <p>— То је необично |
без женске главе у кући, — дочека Перо брзо. — Без жене је кућа празна.</p> <p>— Па ожени се б |
— рече.</p> <p>— И хоћу, — дочека Перо брзо.</p> <pb n="29" /> <p>— Баш?</p> <p>— И хоћу! -</p |
/p> <p>— То је давно било, — упаде Перо брзо, два пута се поклонивши до земље. — Онда сам био п |
с? — запита изненадно Перу. — Нећеш зар брзо крећати?</p> <p>— Неколико дана, — одговори Перо. |
хоћете.</p> <p>Па сједе за сто и написа брзојав Јефтану.</p> <p> <hi>Долазим у петак.{S} Поздра |
енио се Перо! — довикну Јови издигнувши брзојав изнад главе и машући њиме као барјаком. — Није |
се икако и сјетио, да му не стиже онај брзојав.</p> <p>— На моју душу ово се он оженио, чим до |
p>— Драги мој, — рече, — ја сам оправио брзојав у вашу касабу, да се информирам о вашој ћудоред |
<p>— Баш, — потврди Јефтан, бацајући му брзојав пред ноге. — Да се није оженио, не би се ни вра |
рима, као што је замишљао.{S} Од велике бриге поче му се и коса шарати и, на велику жалост њего |
p>— Невјерниче један! — цикну удовица и бризну у плач. — Зато сам те примала?</p> <p>— Па, брат |
из собе.</p> <p>Пред вратима застаде и бризну у плач.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
<p>Игњат баци цјепаницу, сједе на тле и бризну у плач.</p> <pb n="89" /> <p>— А-а знао сам ја, |
ат човјек, који се једном у пет недјеља бријао а шишао се два пут у години, те изгледаше као ка |
тјешећи га и баци четицу за врата. — Не брини ти!{S} Ја ћу теби дат’ своју кошуљу, па преобуци. |
.{S} Пушћи ти само мене, па ни зашто не брини!</p> <p>Перо се пусти.{S} Обојица се упутише нека |
што му је остао вјеран и још се једнако бринуо за њега.</p> <p>— Жени се, — савјетовао га је по |
послом и да је овај, према томе, дужан, бринути се за његову удобност.{S} И Перо се морао мучит |
орити к’о нико, — рече Јефтан потресен, бришући сузу. — Халал му вјера ко те таког родио и на н |
че га миловати по образу и умотавати му брк.{S} А њему драго.{S} Стаде узвијати главом, као мач |
ца...</p> <p>Јефтан превуче руком преко бркова, па удари по столу.</p> <p>— Не треба толико! — |
уо, мамуран, помућених очију, замршених бркова и косе, љутио се на себе и на свакога.{S} Псовао |
а, миловале га по образима и чупкале за бркове.{S} Није хтио ни пити.{S} Само је уздисао, дизао |
у, а она ми сједне на крило, па ми чупа бркове, љуби ме и милује, па се играмо и шалимо к’о ђец |
ивачки.</p> <p>Благоје испи чашу и отра бркове.</p> <p>— Па ако ћеш да је видиш, нико ти не бра |
аво по обрвама, заглади солуфе, уфитиљи бркове, уштину се за образе, да му изгледају руменији, |
са сахатним ланцем а час опет засукивао бркове.</p> <p>— А ја баш хоћу данас да просим, — шапну |
склизну низ нос и заустави се управо на брковима.{S} Јефтан Мргудић устаде, љуљајући се и тетур |
просједом брадом, и од пушења, чађавим брковима.{S} Српски је <pb n="109" /> разумијевао понеш |
ем, са добро <pb n="69" /> потстриженим брковима и великим, оклепљеним ушима, мирно је спавао.{ |
</p> <p>Јефтан, охрабрен, поглади се по брковима и узвиси глас:</p> <p>— Него ако си ти чојек, |
ако разговоран, задовољно се поглади по брковима.</p> <p>— Треба, треба жена, — опет ће удовица |
ни је сведно.</p> <p>Перо се поглади по брковима и застаде.</p> <p>— Барем ћу имат’ рашта отићи |
наопако скупа, — додаде, пошто је почео бројати новце.</p> <p>Кад су изашли на чаршију, Благоје |
n="58" /> на једној високој троножници, бројећи димњаке на сусједским крововима, или је лешкари |
инаде, шћери ашикују с официрима...{S} Брука једна!...</p> <p>И, забринут, оде из механе.</p> |
у касабу уљезе к’о твоја невјеста...{S} Брука би била, да уљеземо без <hi>младе</hi>!..{S} Дана |
ли! — дрекну. — Од куге није било оваке бруке!</p> <p>И, не осврћући се ни на кога, отрча даље. |
ши, пијевци, пилићи.{S} Двије-три патке брчкале су се у овећој локви, на средини авлије, а неда |
а а јефтинијега нема у земљи.{S} Никола Бубало прича свијету да је његово боље.{S} А лаже!..{S} |
ушне, ни нико да се види, осим некаквих бубица, прозрачних крила, што, каткада, пролете изнад т |
ри Бошко достојанствено.</p> <p>— Ти си будала!</p> <p>Бошково лице поче се растезати као да се |
заигра му.</p> <p>— Ти мени рече да сам будала?{S} Ти! — узвикну бијесно. — А зар има више буда |
и, што је икако полазио на пут и што је будаласто одлучио да се жени...{S} Зар баш да се жени?. |
Ти! — узвикну бијесно. — А зар има више будале од тебе?</p> <p>Као по команди сви гости оставиш |
> <p>— У читавој твојој фамилији све су будале, — дочека Алекса, осокољен доласком гостију: — У |
своју...</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— А да буде право весеље, нека и Стака пође, — опет ће Јово. — |
а је пријатељски... онда ја велим: нека буде тако.{S} Мени треба жена, а и не треба ми жена.{S} |
је и сам волио здравице држати. — Нека буде барем десетак здравица...</p> <p>Јефтан превуче ру |
ошто га је добро прегледао. — То завтра буде ганц гут.</p> <p>Па, примивши од Пере награду, иза |
о не слушајући Обрена. — Ако учитељу не буде криво, њега да замолимо.{S} Он је учио, па зна да |
лијепо се вјенчај и буди чојек и нек ти буде све у реду.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— И, ако хоће |
ова си се родио и биће ти добро; ако ти буде зла, онда куку теби, одмах си мртав!...</p> <p>Пер |
прагу новога роћења и смрти.{S} Ако ти буде добра жена, изнова си се родио и биће ти добро; ак |
е не бојим, — упаде Јово ватрено. — Ако буде све к’о што сам намислио, биће добро и зачудићете |
види користи од вашег брака; да сретно буде по ваш дом и српски род.{S} Живили!</p> <p>— Е уми |
довица, нудећи га ракијом. — Ожени се и буди чојек!{S} Само пази: не узми младо ни лудо.{S} То |
, па је добро.{S} И лијепо се вјенчај и буди чојек и нек ти буде све у реду.</p> <p>— Тако је!< |
Карантана.</hi> </head> <p>Пред великом Будровчевом механом, што је непуна два сахата удаљена о |
га за уши и све — узалудно.{S} Мећао је буквар под главу кад је хтио спавати, пропуштао је живу |
е, да проведе још какву шалу: да млатне букваром по глави онога ђака пред собом, да кога испод |
ио добар, то се баш не може рећи, јер у буквару никако није могао прелистати четврту страницу.{ |
ку <hi>хладницу</hi> од самих дубових и букових грана и окитили је цвијећем и барјачићима.{S} П |
пајајући се мирисом јоргована и пјесмом бумбуловом, љуљушкати је на своме крилу и куњати јој на |
Ту смо!</p> <p>По авлији, нарочито око бунара, лежале су четири овеће гомиле ђубрета.{S} По њи |
управо десила слова Ц, Ф и Ћ и то га је бунило.{S} Изговорити би их и могао и то баш не би било |
е кокоши, што су се разишле по гомилама буништа, испред колиба, нијесу какотале ни дречале, нег |
ити Перо и ако муцајући. — Ја сам ја, а бунтовник је бунтовник.</p> <p>Комесар одмахну руком.</ |
мате стотину...</p> <p>— Ама нијесам ја бунтовник, — <pb n="148" /> поче се бранити Перо и ако |
о муцајући. — Ја сам ја, а бунтовник је бунтовник.</p> <p>Комесар одмахну руком.</p> <p>— Драги |
се не може наћи него по један илити два бунтовника, а ви их имате стотину...</p> <p>— Ама нијес |
лих сте свраћали...{S} Мислите, зар, на буну или што слично?</p> <p>Перо опет испусти некакав ј |
тражиш од лоповлука, јер хоћеш да дижеш буну, јали какво иселеније...{S} Хоћеш иселеније, а?</p |
ази, недалеко од дуда, иза једне гомиле буњишта, како стоје једно према другоме:{S} Јово и Јока |
(онај што је куцкао чашом о сто) отвори бурмутицу, коју је непрестано држао у лијевој руци, и д |
а! — прошапта тихо. — Барем би половина буха прешло на њега.</p> <p>И дође му, да тога часа ско |
уће.</p> <p>— Ама у мене у собама има и буха, — дочека брзо.</p> <p>— Научили смо ми и на њих, |
{S} Нажуљио леђа, огребао се по руци, а бухе га ишарале својим уједима.{S} У љутини ошамарио је |
исли одагна од <pb n="84" /> себе.{S} А бухе га све то више пецкаху и копрцаху се испод њега, к |
учити као нико његов!...{S} Освојиле га бухе, па никако очију да склопи, него се непрестано пре |
ши новце и да својом крвљу храни сеоске бухе.{S} Зар се не би оне могле хранити без његове крви |
ли у кући Јовина стрица, кад су га оно бухе опколиле...{S} Склопио је очи, али сан никако да с |
ме.</p> <p>— А и бачве су чисте, нијесу бухљиве...</p> <p>Стари погледа на врата и одмах прекид |
једно другоме.</p> <p>— А бачве нијесу бухљиве, — опет <pb n="138" /> ће стари и очепи жену но |
ена, да му се не мијеша у разговор. — У бухљивим бачвама одма се вино поквари, па се усирћети, |
астресе над успаваним Јефтаном, да коју буху стресе на њега и да му се тако освети.{S} Затим си |
а се нијеси вјенч’о, црн ти образ сад и вавијек!</p> <p>Перо зину.</p> <p>— А ко ти је каз’о да |
p>Међутим и Јован изведе коње и поче их вадати по ледини, чешукајући их и размрсујући им дугачк |
е ти? — запита мргодно. — Ко у ова доба вади крштеницу?</p> <p>— Треба...{S} Траже ми је од вла |
ну.</p> <p>— Дај и мени два форинта, па вади, — рече као у шали.</p> <p>— Ево форинт! — узвикну |
ући се, онако преко рамена окреса: — па вади... мени је сведно.</p> <p>Перо се поглади по брков |
/> ће стари и очепи жену ногом, што је важило као опомена, да му се не мијеша у разговор. — У |
правдати и испричавати, — упаде комесар важно. — Ја знам све вас, све Влахе...{S} Ви вазда мисл |
го приче, — рече. — Ето ја... психа!... вазда читам...{S} Душа ми... психа, психа!... да знам ш |
а <pb n="135" /> сам га пио и пио би га вазда.{S} Да ме и сад ко понуди, не би рекао „<hi>нећу< |
} Њу људи просе има двадесет година, па вазда добре муштерије.{S} Да си видио колико сам муке и |
и уреди; нема ми ко ни кошуље прати, па вазда купујем нове.{S} Ономадне сам узео једну и платио |
лених очију, крњавих зуба (због чега је вазда и успијала губицама) смјежуране коже, набијељена, |
о то ти је мој палиграф...{S} Сухоња је вазда јачи!</p> <p>— А топови с лаћа?</p> <p>Бошко отпу |
/> њих и правећи им мјесто. — У мене је вазда овако. — Затим се окрену у страну и слушаше како |
цвокоћући зубима.</p> <p>— Па у мене је вазда лијепо, — дочека удовица весело устајући испред < |
аху му.</p> <p>— Е добро је кад не бије вазда.</p> <p>Кашње се и увјерио о томе.{S} Учитељ је б |
и дан?{S} Научила на њу, па ако ми није вазда пред очима, дође ми да помахнитам...{S} А сад — д |
ви <pb n="33" /> потпокорни и да јој се вазда за здравље Богу молимо...</p> <p>— Тако је, — пот |
. — Ја знам све вас, све Влахе...{S} Ви вазда мислите о некаквим чудами...{S} У других народа, |
би ја знала?</p> <p>— Јеси...{S} Ти си вазда говорила, да треба да се уда...{S} Ето ти сад!... |
х, заваљујући шешир на затиљак — Ја сам вазда рад, да својим силама припомогнем напретку Српств |
оће главом да пробијају зид, па им зато вазда глава разбијена...{S} Гледај ти, побратимковићу, |
ом што хоће...{S} Зато ме и уз’о, да му вазда радим...</p> <p>— А стрина?</p> <p>— Она је златн |
<p>— Како те држи?</p> <p>— Хоће да му вазда гледам у тефтере, — промуца она. — Богат је к’о н |
е шеташ, да се дружиш...{S} Ако останеш вазда у дућану, убиће те мемла из камена, па ћеш зафати |
ва новајлију, који није вичан механском ваздуху.</p> <p>Због тога је приступио и Пери.{S} Упозн |
амо је уздисао, дизао главу и њушкао по ваздуху, као да још једнако осјећа онај мирис што га је |
p>— Нека га Данило јаше ако хоће, а ја, ваистину, нећу! — осијече. — Могу ја и пјеше...</p> <pb |
и повуче у страну.</p> <p>— Што обрука ’вако и себе и мене? — запита, бјесомучно дрмајући њиме. |
се не миче од своје куће, нит’ се пати ’вако к’о ми...</p> <p>— Не знаш ти то, не знаш, — дочек |
а пара...{S} Ништа нема!...{S} Таворим ’вако с дана на дан, док и смрт за врат...</p> <p>— Жао |
ите барјак, а ја ћу бити барјактар, па, вала, да се не постидим ни самога Бошка Југовића.</p> < |
аљену, љепоту-дјевојку, како се купа на валима, на мјесечини.{S} Дугачке, црне косе распустила |
ућу, а Јово му се приближи.</p> <p>— Не ваља ти што прислушкујеш, — рече. — Ама сад што си чуо, |
о да је појео љуту паприку.</p> <p>— Не ваља, — рече,</p> <p>— Ђурђа!</p> <p>— Још грђе.</p> <p |
не би дочекали?</p> <p>— Без дочека не ваља, — одобри и Јово.</p> <p>— Вечерас ћемо се и посав |
се вино поквари, па се усирћети, па не ваља ништа...{S} А у мене све чисто...</p> <p>— Остави, |
Јово, — да свадба без барјака никако не ваља.{S} Ви нађите барјак, а ја ћу бити барјактар, па, |
уница. — Какав је то пос’о?{S} Зар тако ваља?</p> <p>— Оставите ме.{S} Имам посла. — осијече Пе |
</p> <p>— Нека сте ручали, — рече. — То ваља!{S} Здраво је у селу ручат’...</p> <p>И опет се ок |
о је слатко! —- дочека намигујући. — То ваља!</p> <p>— Добро, осијече Благоје и уозбиљи се. — Љ |
адио.{S} Мало што паметно радиш, ама то ваља!...{S} И још, ако хоћеш, да ти и ђевојку препоручи |
ха жену би хтио!{S} Је ли жену?{S} Е то ваља и то ти је паметно! <pb n="123" /> К’о да си мене |
година па да нам не дођеш!{S} Зар ти то ваља?</p> <p>— Па ево ме сад, — одврати Јово весело. — |
} Ти знаш, да ћу ја све уредити к’о што ваља.</p> <p>— Ама ја хоћу да видим, — дрекну Перо опет |
растарог, кљастог дуда, весело грокћући ваљало се двоје свињчади.</p> <p>Из авлије уљегоше, кро |
ико сам муке им’о док сам каз’о како си ваљан и богат и све...</p> <p>— Ама ја нисам виђео...</ |
ери Милке.{S} Кажу, да је добра, кршна, ваљана.{S} Додуше ја је још добро не знам, нијесам је в |
ова провиднога дима, падаху кроз стари, ваљда никад неочишћени <pb n="61" /> прозор, и разасипа |
се само смјешкаше и пипаше му одијело, ваљда да се увјери: је ли најбоља чоха или није?</p> <p |
је ли то противно интересима државе?{S} Ваљда није било човјека у земљи, који се толико бојао в |
а сто и дохвати велики протокол, увезан ваљда прије тридесет година, разасут, излињао, ишаран т |
да се не би запалила слама...{S} С тога вам не дам ни свијеће...{S} Мјесечина је, па се види и |
а у вашем весељу и ступамо пред вас, да вам пружимо изразе наших одушевљења, нада наших, молита |
сам те носио на рукама...{S} И ја би да вам је све у реду: и собе и душеци и све.</p> <p>— Фала |
ad> <head>Свршетак.</head> <p>Мјесто да вам причам о томе: како су живили Перо Карантан и његов |
н пут, — настави брзо. — Кад хоћете, ја вам нећу сметати...{S} А могли сте и остат’...{S} Ја ва |
Па, размишљајте ви, брате, — рече. — Ја вам у то ништа не знам.{S} Ја перем руке к’о Пилат...</ |
и се зачуђено згледаше.</p> <p>— И нека вам је сретан пут, — настави брзо. — Кад хоћете, ја вам |
с још, — рече мргодно. — Ама овако нема вам више ништа.{S} Ако вам није мрско, сад можете мало |
, као да ће тога часа проплакати. — Бог вам дао сваке <pb n="133" /> среће из своје пуне кесе и |
соба немам пуно; ни душека немам, па ће вам бит’ ружно...</p> <p>— Понио је Перо свој душек, — |
<hi>слатко</hi> и воду.</p> <p>— Је ли вам ово сестра? — шапатом запита Перо домаћицу, гледају |
рли га и притиште на прса.</p> <p>— Нек вам је сретно ђечице! — узвикну потресено, као да ће то |
етан чојек, те нећу пуно говорит’ кажем вам: од сјутра тражим жену.</p> <p>— Живиооо!</p> <p>Св |
ијући очи од свега свијета.</p> <p>— Ко вам је то каз’о?</p> <p>Јефтан, блијед попут крпе, исте |
и писну као гуја љута:</p> <p>— Ама ко вам то налага, ако Бога знате?{S} Ко то изнесе на ме не |
— Ама овако нема вам више ништа.{S} Ако вам није мрско, сад можете мало прошетати...{S} Кажу, д |
га на сред собе и отхукну.</p> <p>— Ето вам, да не спавате на тврду, — рече. — Душека нема сиро |
живим и ви ме веселите и забављате, што вам никада, ни у гробу, нећу заборавит’!...</p> <p>— Жи |
ку.</hi> </head> <p>— А, Бога ти, ђе су вам овђе ђевојке? — запита Перо Благоја, кад су се, дру |
братске груди горе топлом љубављу према вама, узимамо учешћа у вашем весељу и ступамо пред вас, |
како ово доликује <pb n="150" /> против вама...{S} Но ја вас више нећу затварати...{S} Слободни |
а?{S} И какву дјевојку рабите?{S} Ко је вама дозволио, да непристојними намјерами вријеђате цар |
е ви, моји пријатељи, мени дошли и које вама фала на љубави.{S} Мени је драго живити и свакоме |
а, — рече стари тужно. — Ја знам, да се вама неће свиђет’ и да нећете овђе остати ни читав дан. |
Јефтан мргодно гледајући Перу, — Шта се вама чини?</p> <p>— И мени се чини, — одобри Перо одмах |
хиљаду година, па макар и у тикви.{S} И вама фала, које ви мени наздрависте за мој дуг живот... |
илику, кад ми не би било вас, које ја с вама лијепо живим и ви ме веселите и забављате, што вам |
/p> <p>— И пет гроша мени, што ћу ићи с вама да вратим коња, мени... — опет ће Јован.</p> <p>— |
десном рамену и окрену се.{S} Перо, као ван себе, у мало не скочи за њом, да је ухвати, да је з |
ише.{S} Нарочито Благоје као да је имао ванредан апетит.{S} Све је чистио испред себе попут тро |
ивала му је, како је пуних шест мјесеци вара и неће ништа да плати.{S} Иза бабиних леђа провири |
и по свеме комшилуку, — дош’о си да ме вараш и на зло навлачиш...{S} Пит’о сам ја код власти < |
е, извали се под дуд на старчеве кесе и варка као заклан.</p> <p>— Не питај јесу ли гладни и не |
т, стиже Перо, након два дана, у чувену варош М..... и одсједе у великом и славном хотелу „<tit |
head> <hi>Сусрет са старим познаником у вароши М.....</hi> </head> <p>Пошто је стегнуо јуначко |
тана, а главу окрену у страну.</p> <p>— Вас ист? —- запита доктор, ступајући у собу. — Какво по |
трена одлазити натраг, ако не желите да вас протјерам са пратњом...</p> <p>— Фала Богу и на том |
ема...{S} А док одговор не приспије, ја вас не могу пустити.{S} Дапаче морам вас затворити.</p> |
ати...{S} А могли сте и остат’...{S} Ја вас нијесам гонио.</p> <p>— Па... кад нас ти заустављаш |
јући ситним, јастребастим очима. — А ја вас одавно чекам.</p> <p>— Ово ти је зет, — упаде Благо |
<pb n="150" /> против вама...{S} Но ја вас више нећу затварати...{S} Слободни сте!</p> <p>— Фа |
радован Перо и удари капом о тле. — Бог вас поживио, господине!</p> <p>— Само овдје не можете в |
и у друго. — И немојте се стидити, кад вас је Бог намијенио једно другоме.</p> <p>— А бачве ни |
мо учешћа у вашем весељу и ступамо пред вас, да вам пружимо изразе наших одушевљења, нада наших |
ас!...{S} Одмах иђите из моје куће, куд вас очи воде и ноге носе...</p> <p>Јефтан и Перо не одг |
и? — викну. — Ви, ви, ви... знам ја све вас!...{S} Одмах иђите из моје куће, куд вас очи воде и |
и, — упаде комесар важно. — Ја знам све вас, све Влахе...{S} Ви вазда мислите о некаквим чудами |
у.</p> <p>— Да није сиротиње, частио би вас још, — рече мргодно. — Ама овако нема вам више ништ |
ја вас не могу пустити.{S} Дапаче морам вас затворити.</p> <p>И, не сачекавши да се Перо одбран |
> </head> <p>Перо Карантан, с којим сам вас рад поближе упознати, родио се љета господња не зна |
и нико га други не може излијечити осим вас.</p> <p>— Хм?...{S} Но гут!... — Осијече доктор и п |
33" /> среће из своје пуне кесе и чув’о вас од зла и напасти сваке.</p> <p>И поче јаглуком трља |
} Шта ће, на прилику, кад ми не би било вас, које ја с вама лијепо живим и ви ме веселите и заб |
а Обреном тамо.</p> <p>— Охо, како је у вас лијепо! — викну још с врата, чим је опазио како се |
антан и дружина му у гостима код стрика Васе у селу Галебовцу.</head> <p>Врућина.{S} Сунце отск |
дио под дудом.{S} Крај њега је лешкарио Васин слуга, Игњат, стар, космат човјек, који се једном |
hi> </head> <p>Истјерани из куће стрика Васине, Јефтан и Перо лешкарили су под једним искривљен |
ction" /> <p>Кад су се вратили у стрика Васину авлију, Данило се већ био пробудио и сједио под |
вижљаст келнер, који као да испод земље васкрсну, и гледаше их не баш најпријатељскије.</p> <p> |
У кући се диже читава узбуна.{S} Стрико Васо трчао је и завиривао у све собе.{S} Чак је отварао |
ђе близу, у селу Галебовцу, живи стрико Васо, рођени ми брат очев...{S} Он је богат, свега има, |
гласом. — Пуно, газда...</p> <p>Стрико Васо зажмири и заврти главом.</p> <p>— 'Много? — запита |
ми их... обоје ми жао...</p> <p>Стрико Васо и не осврну се на њега.{S} Окрену се гостима и мрк |
проговорио, опсовао је, по нашем начину васпитавања, ружно оца.{S} Због тих чудних знакова реко |
/p> <p>— А ја се не бојим, — упаде Јово ватрено. — Ако буде све к’о што сам намислио, биће добр |
ашикује с офинцирима, — прихвати Бошко ватрено.</p> <p>— У тебе ашикује и шћи и жена! — узвикн |
S} Сам сух хљеб!...{S} А то је тврдо за ваш желудац...</p> <p>— Сведно...{S} За нас је добро.</ |
ада наших, молитава наших, за дугољетни ваш живот, зачињен слогом међусобном, опојен мирисом љу |
ристи од вашег брака; да сретно буде по ваш дом и српски род.{S} Живили!</p> <p>— Е умијеш га, |
Косову.</p> <pb n="49" /> <p>— А оно је ваша слика? — запита удовицу, након дуже почивке.</p> < |
стари договори.</p> <p>— А је ли далеко ваша касаба? — запита.</p> <p>— Далеко богме, — дочека |
Врбаса, Саве и Цетине, види користи од вашег брака; да сретно буде по ваш дом и српски род.{S} |
ајући некуд у страну. — Ви сте некада у вашега свећеника, тражили некакве крсне листове...</p> |
ом љубављу према вама, узимамо учешћа у вашем весељу и ступамо пред вас, да вам пружимо изразе |
са. — Ми најмилији другови и поштоваоци ваши, чије братске груди горе топлом љубављу према вама |
ежи и накашља се.</p> <p>— Ви сте, али, вашими дјелами чинили протузаконитости, — рече, издигну |
, красној, милој и никад незаборављеној вашој касаби?{S} Шта се тамо ради?</p> <p>— Не ради се |
зојав у вашу касабу, да се информирам о вашој ћудоредности.{S} Одговора нема...{S} А док одгово |
први пут прими Перу.</p> <p>— На упит о вашој ћудоредности, добио сам двојбен одговор, — рече, |
и једном свршити? — Ако има муштерија у вашој касаби, улови ми кога.{S} Кажи, нек се од мене не |
мој, — рече, — ја сам оправио брзојав у вашу касабу, да се информирам о вашој ћудоредности.{S} |
а да замолимо.{S} Он је учио, па зна да везе...</p> <p>— Ја би замолио још кога, — уплете се Об |
цара?...{S} Није, да речемо, ни пашу ни везира, него баш цара...</p> <p>И опет стаде.{S} Гледаш |
го теби, свијета ћеш виђети, свијета, — вели Јован, старајући се, да изгледа озбиљан и замишљен |
поведе пред комесара.</p> <p>— Хајде, — вели, — да чујеш пошљедњу пресуду, па јали ће бити црна |
шко и, звизнувши, одмахну руком, као да вели: „прошло је то“. — Њему се више не вјерује!</p> <p |
и непрестано погледујући у жену, као да вели: хоћеш ли једном свршити? — Ако има муштерија у ва |
о. — То није ни махнито!</p> <p>— И сад вели да од Стаке нико љепши нема! — настави Јефтан нека |
га се и вели: »к’о риба брез воде« а не вели се: »к’о риба брез вина«...</p> <p>Домаћица, под к |
одредио воду, а није вино; с тога се и вели: »к’о риба брез воде« а не вели се: »к’о риба брез |
зубим старчићем око плаћања.{S} Старчић вели, да је попио шест ракија, а механџија нарачунао ос |
.{S} Пред њима, на столици, руменила се велика боца вина, двије чаше и три чиније „мезе“.</p> < |
а лица имала је три неједнака прозора и велика, дрвена врата, са два огромна каната.{S} Прозори |
лим њедрима, као што је замишљао.{S} Од велике бриге поче му се и коса шарати и, на велику жало |
која је била препуна свакојаке, мале и велике, господе.{S} Благоје доведе блесастога Перу (јер |
из некакве старе, зарђале кутије извади велике, чађаве наочари, натаче их на нос, па сједе за с |
умена к’о млада говедина.{S} Очи су јој велике и кахвајасте к’о двије маслине, а коса златна к’ |
други прекрстио ноге по турски, устакао велике наочари на нос, па узео подеране новине и, мичућ |
у џепове и поче зазјавати, гледајући у велике двокатнице и трокатнице и пазећи: не би ли гдје |
авити игру.{S} Могао је и сјутрадан, на Велики Четвртак, испети се на комшијски дуд и ту ударат |
че их на нос, па сједе за сто и дохвати велики протокол, увезан ваљда прије тридесет година, ра |
кочоперила се својим огромним вратима, великим, цвијећем окићеним прозорима, и примамљивим нат |
о <pb n="69" /> потстриженим брковима и великим, оклепљеним ушима, мирно је спавао.{S} Обучен ј |
Један сух, пјегав, са кукастим носом и великим, необично испупченим очима, оборио главу и куцк |
и сви сагласни са Јовом?{S} И, на своје велико чудо, опазио је да су сви мирни и да се не препа |
и разговарати...</p> <p>А Перо је био у великој незгоди.{S} Он сјео близу удовице, сјео управо |
као на њих.{S} Написао их читкије и, са великом грајом и побједничким изразом на лицу, показао |
ек Пере Карантана.</hi> </head> <p>Пред великом Будровчевом механом, што је непуна два сахата у |
дана, у чувену варош М..... и одсједе у великом и славном хотелу „<title>Код Балкана</title>".{ |
ке бриге поче му се и коса шарати и, на велику жалост његову, појавише му се неколико чисто биј |
грдне капије, док најпошље не изађоше у велику и пространу, необично освијетљену, башту, која ј |
Ама кажи ти мени...</p> <p>— Готово је, велим ти...{S} Хајде да пијемо!</p> <p>И силом угура Пе |
ја мислим да је пријатељски... онда ја велим: нека буде тако.{S} Мени треба жена, а и не треба |
оси се Јефтан устајући.</p> <p>— Ама ја велим: ја ћу само мало, — опет ће Перо, некако бојажљив |
е, тако је, — одобри Перо, — ама ја к’о велим: слађа је телетина од говедине...</p> <p>— Како к |
не узми младо ни лудо.{S} То ти и опет велим к’о брату.</p> <p>Перо сачека док се Милка са Обр |
као да се слика.</p> <pb n="12" /> <p>— Велимо, — повикаше сви у један глас.</p> <p>Он узе чашу |
другога, час у трећега јарана.</p> <p>— Велите ли ви, браћо, сви, да је паметно да се ја женим? |
Ја перем руке к’о Пилат...</p> <p>— Шта велите ви, браћо? — запита <pb n="62" /> Јефтан, окрену |
разасипаху се по столу.</p> <p>— Па шта велите људи? — запита први Јефтан мало уобљеним, свечан |
на, а и не треба ми жена.{S} Ама кад ви велите да треба, онда ће свакако требати...{S} И које с |
ти велиш, Перо?</p> <p>— Ето... како ви велите, — одговори Перо понизно, снебивајући се. — Ви к |
н ми све одобрава, а само се ти љутиш и велиш да о мени свијет ружно говори због тога.{S} К’о д |
мо с том Перином женидбом?...{S} Шта ти велиш, Перо?</p> <p>— Ето... како ви велите, — одговори |
Стака, Бог јој добро дао, добра ми је и весела, исто к’о да ми је Бог у крошњи с неба бацио, да |
рве ријечи што их је тада рекао оцу.{S} Весели отац задовољно се насмија <pb n="21" /> и поче о |
само пази!</p> <p>Кола се приближише и весели Данило <pb n="165" /> поче поздрављати окупљену |
се сви:{S} Јово, Обрен и Јефтан.{S} Сви весели и смјешкају се један на другога, као да су какву |
путали и намигивали, сви су били некако весели, а на лицу им се огледала радозналост, да час пр |
агарче; какво је то чудо? — дочека Пера веселије, готово смијући се. — Има, брате, још људи кој |
Оженио се, погани син, без нас! — викну веселије, па се окрену двојици муштерија што бијаху дош |
падала по челу, опружи обје руке и, са веселим осмјехом, пође им у сусрет.</p> <p>— Па и нека |
да и даље размишља. — Да пијемо, да се веселимо, а биће времена кад ћеш размишљати и туговати. |
ас, које ја с вама лијепо живим и ви ме веселите и забављате, што вам никада, ни у гробу, нећу |
најљепша и највећа од свих кућа, понос веселих касабалија, издизала се при дну чаршије и као к |
е мемла из камена у тамници, ти пијеш и веселиш се, а?</p> <p>— Ја... напио се од јада, — дочек |
од њих, испод прастарог, кљастог дуда, весело грокћући ваљало се двоје свињчади.</p> <p>Из авл |
ично.</p> <p>— Па вечераћемо заједно! — весело кликну Благоје. — Знам ја, ђе <pb n="117" /> има |
за око удовици покојног газде Станка, — весело објави он Пери грлећи га. — Загледали се, замило |
мене је вазда лијепо, — дочека удовица весело устајући испред <pb n="54" /> њих и правећи им м |
това и свршена ствар, — опет ће Благоје весело. — То је све готово!...{S} Хајде да пијемо!..</p |
росио сам и уредио све, — викну Благоје весело и опет пође да га љуби. — Ти си ми рек’о да уред |
арен као парипче, смијао се безбрижно и весело.{S} Опазивши Перу он застаде мало и намигну му.< |
у</hi>“.</p> <p>— Је ли? - запита стари весело, а прсти му још живље заиграше. — Је ли красно?{ |
ично.</p> <p>— Ево ме опет, — сјутрадан весело подвикну попу, пошто је уљегао у авлију и са слу |
</p> <p>— Ево ти дошли, — одговори Јово весело. — Пријатељи дошли.</p> <p>Стари се лијено испра |
</p> <p>— Па ево ме сад, — одврати Јово весело. — Што је рјеђе, то је слађе!</p> <p>Стрина се у |
<p>— Не ради се ништа, — одговори Перо весело, раздраган Благојевом похвалом касаби, — ама се |
> <p>— Хоћемо.</p> <p>— А да буде право весеље, нека и Стака пође, — опет ће Јово. — Удовица је |
мијеш...{S} И како би било да прође ово весеље без тебе?</p> <p>Учитељ се осмјехну и, од радост |
би својим жалостивним ријечима покварио весеље читава друштва.{S} Затим се завали на столици, д |
ављу према вама, узимамо учешћа у вашем весељу и ступамо пред вас, да вам пружимо изразе наших |
Било је часова, кад је долазио у разред весео и расположен.{S} Тада се шалио са дјецом, чупкао |
> <p>И поче јаглуком трљати очи, као да већ таре сузе.{S} А Перу то разоружа, те одмах занијеми |
протествовао кад је ствар готова и кад већ сузе теку?</p> <p>На врх степеница дочека их веће ч |
естовати против ове чудне просидбе, сад већ није могао...{S} И шта би сад протествовао кад је с |
„<title>Код Балкана</title>".{S} Овдје већ није затекао ни младу, ни лијепу собарицу, што га ј |
атили у стрика Васину авлију, Данило се већ био пробудио и сједио под дудом.{S} Крај њега је ле |
ан, него само половину.</p> <p>Гости су већ били посједали на ниске, <pb n="74" /> троножне сто |
гађају и кладе око нечега.{S} Чак, ради веће галаме, и механџија стао на сред механе, па се пре |
теку?</p> <p>На врх степеница дочека их веће чудо.{S} Ту је стајала домаћица, ознојена, задихан |
сти колико поп и који би био у стању са већим страхопоштовањем говорити о њој.</p> <p>— Ех, ех, |
им чудами...{S} У других народа, дапаче већих, па се не може наћи него по један илити два бунто |
хаљина, пође за њима.</p> <p>Једва пред вече стигоше у П..., малу, гиздаву касабу, чија их љепо |
драва није хтио прихватити.</p> <p>Пред вече сврнуо се, од муке, Обрену Пушибрку на дућан.{S} С |
о је трчао у механу <pb n="26" /> сваку вече.{S} Није се ни на Јефтана осврћао, нити га је увиј |
плаћао сапутнину и звао га готово сваку вече.{S} А дочекивали су их красно.{S} Удовица, је доче |
у и привуче га себи.</p> <p>— А јеси ли вечер’о? — запита га.</p> <p>— Нијесам, — одговори Перо |
е Перо, једнако зијевајући... — Ама ова вечера наопако скупа, — додаде, пошто је почео бројати |
ар неколико пута није похвалио, како је вечерао у својој кући, а пио вино у — Паризу.</p> <p>На |
чека не ваља, — одобри и Јово.</p> <p>— Вечерас ћемо се и посавјетовати о томе...{S} Сви да дођ |
адан си?</p> <p>— Прилично.</p> <p>— Па вечераћемо заједно! — весело кликну Благоје. — Знам ја, |
овољни.{S} Благоје задовољан ради добре вечере, а Перо задовољан што је у туђему мјесту нашао о |
икакав чојек, коме сам платио ручкове и вечере, да ме тако превари!...</p> <p>Грдећи Благоја је |
око стола, преко кога Јефтановица сваке вечери позива некакве духове и разговара се с њима, — м |
рај, па да мало прошетамо, — рече једне вечери Пери, пошто су се боље’ упознали. — Хајде.</p> < |
и загрлити своју женицу и, у тихе љетње вечери, напајајући се мирисом јоргована и пјесмом бумбу |
уши и као да се разведри мало.{S} Ни те вечери није ишао у механу.</p> <p>Кад је четврти пут -с |
ице. — Мислиш ти што си ми синоћ платио вечеру и овај доручак, да ћу ја трпити да ми тако у лиц |
ме довели у затвор, ви ме проћерујете, ви ћете ми и главу узети!..</p> <p>Стари погледа у Благ |
х, што сте ми дошли? — викну. — Ви, ви, ви... знам ја све вас!...{S} Одмах иђите из моје куће, |
>— Ех, што сте ми дошли? — викну. — Ви, ви, ви... знам ја све вас!...{S} Одмах иђите из моје ку |
и им леђа. — Ви сте ме довели у затвор, ви ме проћерујете, ви ћете ми и главу узети!..</p> <p>С |
жно. — Ја знам све вас, све Влахе...{S} Ви вазда мислите о некаквим чудами...{S} У других народ |
а свадба без барјака никако не ваља.{S} Ви нађите барјак, а ја ћу бити барјактар, па, вала, да |
и друге сумњиве послове испуњавали.{S} Ви, без посла, путујете по касабами, разговарате с каса |
и нам, али, све доставе неизоставно.{S} Ви сте си синоћ узели слободу, да на јавноме, позору из |
, — настављао је комесар немилостиво, — ви сте, дапаче, и друге сумњиве послове испуњавали.{S} |
те, — осијече Перо, окрећући им леђа. — Ви сте ме довели у затвор, ви ме проћерујете, ви ћете м |
асом, каквим се обично здравице држе. — Ви сте мене, овај, <pb n="4" /> које ја данас славим мо |
дговори Перо понизно, снебивајући се. — Ви како гласате мени је право.{S} Мени не треба ништа н |
и хартије на страну и одахнувши мало. — Ви се зовете Перо Карантан?</p> <p>— Зовемо молићемо, — |
по глави и гледајући некуд у страну. — Ви сте некада у вашега свећеника, тражили некакве крсне |
> <p>— Ех, што сте ми дошли? — викну. — Ви, ви, ви... знам ја све вас!...{S} Одмах иђите из мој |
Комесар забиљежи и накашља се.</p> <p>— Ви сте, али, вашими дјелами чинили протузаконитости, — |
е вино преда се и почеше пити.</p> <p>— Ви знате, браћо, — поче Јефтан озбиљно, малко уобљеним |
како да се понаша при дочеку.</p> <p>— Ви само мене пустите напријед, — говораше неуморно, — и |
и него по један илити два бунтовника, а ви их имате стотину...</p> <p>— Ама нијесам ја бунтовни |
проћерати?</p> <p>— Ако не вјерујете, а ви питајте, — осијече Перо, окрећући им леђа. — Ви сте |
ћи их. — Само да ја умакнем комесару, а ви гоните колико хоћете.</p> <p>Па сједе за сто и напис |
е, позору изложеноме, мјесту кажете, да ви не дозвољавате ни цару да проси дјевојку.{S} Управо |
жена, а и не треба ми жена.{S} Ама кад ви велите да треба, онда ће свакако требати...{S} И кој |
а макар и у тикви.{S} И вама фала, које ви мени наздрависте за мој дуг живот...{S} Ама, браћо м |
м, пењући се на столицу. — Онда... које ви мени тако лијепо кажете и које ја мислим да је прија |
ијеко.</p> <p>— А неко ми рече, да ћете ви сјутра ићи? — запита. — Сјутра одма!</p> <p>Они се з |
м руке к’о Пилат...</p> <p>— Шта велите ви, браћо? — запита <pb n="62" /> Јефтан, окренувши се |
о да их умива.</p> <p>— Па, размишљајте ви, брате, — рече. — Ја вам у то ништа не знам.{S} Ја п |
данас славим моје крсно име и које сте ви, моји пријатељи, мени дошли и које вама фала на љуба |
ућута.</p> <pb n="80" /> <p>— Таки сте ви сви.{S} Сви непоштени! — прогунђа стари мрштећи се.{ |
Шта ћете? — запита шиштајући. — Ко сте ви?</p> <p>— Ево ти дошли, — одговори Јово весело. — Пр |
абло дудово, сједе.</p> <p>— Ама ко сте ви? — запита јаче.</p> <p>Јово се засмија и пљесну рука |
дравицу и када викнем: „живили“, онда и ви викните и дигните грају...</p> <p>Учитељ се био толи |
тан, окренувши се друговима. — Реците и ви коју.</p> <p>— Прво: треба да узме жену с миразом, — |
било вас, које ја с вама лијепо живим и ви ме веселите и забављате, што вам никада, ни у гробу, |
и скочио у воду...</p> <p>— Е видите ли ви објешењака! — кроза смијех викну Јефтан, поново се в |
ас у трећега јарана.</p> <p>— Велите ли ви, браћо, сви, да је паметно да се ја женим? — запита |
та ти велиш, Перо?</p> <p>— Ето... како ви велите, — одговори Перо понизно, снебивајући се. — В |
де и, испод ока, погледа госте. — А што ви још не шетате? — запита их. — Шетња је здрава...</p> |
м се огледала радозналост, да час прије виде ту лијепу невјесту.</p> <p>Неки постадоше и нестрп |
че, Дрине, Тисе, Врбаса, Саве и Цетине, види користи од вашег брака; да сретно буде по ваш дом |
онако са стране, погледа у филџане, да види: јесу ли напуњени?{S} Жила она опет му искочи на ч |
огао учинити.</p> <p>— Ишао је зато, да види: има ли икаква ђевојка љепша, од наше красне удови |
укама <pb n="142" /> и издиже главу, да види: оклен пјесма долази?...{S} И опази, удаљену, љепо |
, ухвати се за гриву и склопи очи да не види своје пропасти, а Јефтан потјерао за њим, труцка н |
је и писао нешто, правећи се као да не види Перу.{S} Пребирао је некакве хартије и мрмљао нешт |
пролети, ни зец да шушне, ни нико да се види, осим некаквих бубица, прозрачних крила, што, катк |
ам ни свијеће...{S} Мјесечина је, па се види и без ње...</p> <p>Гости разастријеше сламу по соб |
резриво узвијајући носом. — Што се више види, више се <pb n="96" /> и зна, више...{S} Ја сам у |
нило као неки сан и као да све ово, што види и чује, није могућно...{S} Он да испроси ђевојку, |
и к’о што ваља.</p> <p>— Ама ја хоћу да видим, — дрекну Перо опет. — Купује се теле па се и оно |
Аћима хоће о нечем да увјери, — Ама ја видим.{S} По јутру познајем дан.{S} И, право да ти рече |
Хајде, по Богу брате, да је само очима видим.</p> <p>— јок, — осијече Благоје отргнувши се. — |
b n="71" /> <p>— Дош’о сам само да тебе видим, — дочека Јово живо. — Ти си ми к’о отац, па хоћу |
роси ђевојку, <pb n="131" /> а да је не видим, — осијече Перо изазивачки.</p> <p>Благоје испи ч |
. — Не могу ја узети ђевојку а да је не видим.</p> <p>Обрен гурну мачку и одбаци аршин, па се и |
<pb n="136" /> ћу ја да своје дијете не видим сваки дан?{S} Научила на њу, па ако ми није вазда |
иво. — Ти си ми к’о отац, па хоћу да те видим.{S} А ево сам дов’о и два пријатеља и једно момче |
... — Осијече доктор и пође пред њим. — Видиме...{S} Шнел...</p> <p>Кад су стигли у Хотел, Перо |
и стани на воду, а ја ћу на сухо, па да видимо ко ће кога потопити...{S} Знаш ли ти, болан, да |
" /> <p>— А-а знао сам ја, — промуца. — Видио сам, ђе све нешто шапуре...{S} А жао ми их... обо |
је само и пазио на оне дућане, гдје је видио окупљено <pb n="99" /> више људи и ослухивао је: |
ина, па вазда добре муштерије.{S} Да си видио колико сам муке им’о док сам каз’о како си ваљан |
инах...{S} То је, наиме, потребно...{S} Видите, како ово доликује <pb n="150" /> против вама... |
ћ Благоју рекао, па задрхта.</p> <p>— А видите, — настави комесар, — није ли, али, то нарушавањ |
ли, одма би скочио у воду...</p> <p>— Е видите ли ви објешењака! — кроза смијех викну Јефтан, п |
рило неколико дроњака.</p> <p>— К’о што видите, сиротиња, — рече стари тужно. — Ја знам, да се |
драв три дана одлеж’о у хавсу?</p> <p>— Видићемо, — одговори апсанџија узвијајући обрвама. — Ов |
’о што овђе пише? — запита. — То ти је, видиш, једна дипломација...</p> <p>— Нема ту никакве ди |
.{S} Па како то држиш како ли пазиш?{S} Видиш ли колика ти је паучина по зидовима и колика је п |
— шапну стари жени, улазећи за њима. — Видиш, да их је пуно!</p> <p>— А кахву? — прошапта она. |
он застаде мало и намигну му.</p> <p>— Видиш, како је кад човјек хоће да се жени, — рече брзо, |
кија од пет година дана...{S} Ах, да је видиш!...</p> <p>— Па лијепо; њу ћу и тражити, — упаде |
никако не видиш?..{S} Ја баш хоћу да је видиш...</p> <pb n="126" /> <p>Перо се мало замисли, па |
отра бркове.</p> <p>— Па ако ћеш да је видиш, нико ти не брани, — рече мирно, утишавајући га. |
ви све мени, па да уредим.{S} Ако је не видиш сад, виђећеш пошље, па доста ти је...{S} И како б |
ко Бога знаш, — упаде Перо. — Зар им не видиш столице у рукама?</p> <p>— Ништа бит’ неће, — опе |
је...{S} И како би било да је никако не видиш?..{S} Ја баш хоћу да је видиш...</p> <pb n="126" |
, да потврдиш просидбу <pb n="129" /> и видиш ђевојку.{S} Лијепо све да уредимо, па одма сјутра |
евојка да пође за њега, а никад га није видјела?..{S} Каква ће то ђавоља свадба бити?...{S} Как |
ехну и, од радости, наклони се опет.{S} Видјело се, да су га Јефтанове ријечи погодиле у најосе |
Он да испроси ђевојку, коју никад није видјео?...{S} И дјевојка да пође за њега, а никад га ни |
ору, да им отуда покаже, е немају ништа видјети...{S} Уједанпут испусти чудан крик.{S} Брада му |
, нарочито по кажипрсту гдје ће се боље видјети, а дебели сребрни сахатни ланац објеси о врат.< |
ан кут, у коме их са улице нијесу могли видјети.</p> <p>— Овђе ћемо ми, — рече. — Овђе је згодн |
жи им се мало.</p> <p>— Је ли те стрина виђела? — шаптао је Јово полугласно.</p> <p>— Није...{S |
а озбиљан и замишљен. — Ја к’о кириџија виђео сам много, ама ти ћеш виђети више...</p> <p>— Све |
уше ја је још добро не знам, нијесам је виђео <pb n="45" /> откако је из школе изашла, ама је с |
више...{S} Ја сам у нашем селу највише виђео, па највише и знам...</p> <p>Уједанпут обојица уз |
шли на улицу. — Ја још ни једне нијесам виђео.</p> <pb n="122" /> <p>— Биће да сад спавају, —- |
и богат и све...</p> <p>— Ама ја нисам виђео...</p> <p>— Па каз’о сам да ћеш виђети, — прекиде |
о није какво!...{S} Немате у њему ништа виђети...{S} Ништа!</p> <p>И лагано пође прозору, да им |
ете изнад траве.</p> <p>— Хоћемо ли сад виђети кога? — запита Јефтан, пошто су изашли из гаја и |
, чак, позива и на госте „који су могли виђети ако су гледали“ и каже, да се готов и на суду за |
м виђео...</p> <p>— Па каз’о сам да ћеш виђети, — прекиде га Благоје љутито. — Ти ћеш отићи са |
говор:</p> <p>— Благо теби, свијета ћеш виђети, свијета, — вели Јован, старајући се, да изгледа |
’о кириџија виђео сам много, ама ти ћеш виђети више...</p> <p>— Сведно, одговори Данило лијено. |
, па да уредим.{S} Ако је не видиш сад, виђећеш пошље, па доста ти је...{S} И како би било да ј |
nschen Sie</foreign>? — запита их млад, вижљаст келнер, који као да испод земље васкрсну, и гле |
ј.</p> <p>— Учитељу, јављамо ти радосну вијест, да се оженио наш друг Перо Карантан, — поче Јеф |
уку није на сметњи.</p> <p>Након дужега вијећања, у коме је Аћим живо протествовао против шибањ |
а приступим и изговорим здравицу и када викнем: „живили“, онда и ви викните и дигните грају...< |
вицу и када викнем: „живили“, онда и ви викните и дигните грају...</p> <p>Учитељ се био толико |
reign xml:lang="de">Zahlen</foreign>! — викну Благоје прекидајући причање и као са презрењем гл |
лава и милост, а теби магарећа глава! — викну Бошко. — Да си ти паметан чојек ти би... ти би... |
b n="75" /> <p>— Крава, крава, крава! — викну још гласније.</p> <p>— Чија крава? — запита неко |
и прекиде поучавање.</p> <p>— Ето га! — викну онај што је опалио, пунећи пушку поново.— Ето га! |
p>— О, брате, као да ми те Бог посла! — викну обрадован Перо и поче га грлити. — О, брате слатк |
штовани <hi>пунац</hi>.</p> <p>— Аха! — викну Благоје улазећи у собу и тарући крупан зној са че |
шта је дошао. — Мени треба крштеница! — викну изненада и исправи се. — Крштеница треба, па да м |
> <p>— Ти ми се не мијешај у послове! — викну. — Шта ти знаш? ..{S} Зар Данило не може пјеше ић |
за раме и дрмну њиме.</p> <p>— Хајде! — викну.</p> <p>Обојица пођоше.</p> <p>Нијесу дуго ишли, |
о да ће полетити.</p> <p>— Нема Томе! — викну загушено, приближујући им се. — Нема Томе, нема к |
а гласам, да се Перо ожени са стране! — викну Јово изненадно. —- То је најбоље!</p> <p>— Предла |
преда њих.</p> <p>— Станите, станите! — викну, заустављајући их. — Погођено је!...{S} Сад ћу ја |
p> <p>— Бјежи, бјежи од мене крвниче! — викну и показа му свих десет прста, као да ће му тога ч |
ала.</p> <p>— Фала Богу кад смо живи! — викну Перо и, онако у свима хаљинама, завали се у креве |
ела, синко, жив био, дела ти прифати! — викну. — Фала Богу, кад сам ја добио одмјену.</p> <p>Пе |
и по столу.</p> <p>— Не треба толико! — викну. — Није он један министар па да му се држе десет |
крену према вратима.</p> <p>— Данило! — викну из свега грла.</p> <p>На вратима се помоли једна |
сламу.</p> <p>— Хајде, да је гледамо! — викну.</p> <pb n="125" /> <p>— Хајде, по Богу брате, да |
у рукама.</p> <p>— А-а да их гонимо! — викну. — Да гонимо до куге!</p> <p>— Куда ћеш их гонит’ |
p> <p>— У мене је све овдје записано! — викну и узе чашу вина. — Драги жениче и невјесто! — дре |
емљу и зелену траву.</p> <p>— Сретно! — викну Јово и поче точити вино.</p> <p>— Сретно! — загра |
.</p> <p>— Охо, како је у вас лијепо! — викну још с врата, чим је опазио како се презагријана п |
е красне удовице Стаке?</p> <p>— Охо! — викну неко. — То није ни махнито!</p> <p>— И сад вели д |
чи. — Оженио се, погани син, без нас! — викну веселије, па се окрену двојици муштерија што бија |
{S} Слободни сте!</p> <p>— Фала Богу! — викну обрадован Перо и удари капом о тле. — Бог вас пож |
, крава, крава Филипова у нашем житу! — викну. — Крава Филипова!{S} Крава, крава, крава!</p> <p |
ну у смијех.</p> <p>— Знам шта хоћеш! — викну из свега гласа, поигравајући пред њим. — ха, ха, |
p> <p>— Па испросио сам и уредио све, — викну Благоје весело и опет пође да га љуби. — Ти си ми |
поврати вратима.</p> <p>— Кажи Јоки, — викну жени, — нека у тефтеру нађе Филипово име и нека м |
ака.</p> <p>— Ех, с тога ја и плачем, — викну, — што ми се чини, да се не враћамо више, ако поћ |
За ту ријеч требало би да те пољубим, — викну. — Ти си... ти си... хеј Маре, — па изађе на врат |
није жена кокош, па да ти је купимо, — викну Јефтан жешће, ударајући руком по столу. — Жена је |
него с њоме халву...</p> <p>— Добро, — викну Јефтан тапшући га по рамену. — Са Стаком ћеш га б |
<pb n="121" /> <p>— Дај новце, Перо, — викну Благоје пипајући се по џеповима. — Ти плати за об |
смјешнији него прије.</p> <p>— Ја ћу, — викну он колико га грло доноси... — Ево мене!</p> <p>— |
у њих и отвори их.</p> <p>— Извол... — викну, али на половици ријечи застаде и остаде онако ра |
гледа.</p> <p>— Ех, што сте ми дошли? — викну. — Ви, ви, ви... знам ја све вас!...{S} Одмах иђи |
..</p> <p>— Шта?{S} Шта ми је све то? — викну Бошко и скочи са столице... — Хајде ти стани на в |
мрко погледа.</p> <p>— А шта ти знаш? — викну. — Ко си ми ти?</p> <p>— Ја сам паметни чојек, је |
даше. — Не дозвољавам и не дозвољавам — викну, бјешње и поче ударати руком о сто.</p> <p>— А шт |
видите ли ви објешењака! — кроза смијех викну Јефтан, поново се враћајући друштву и вукући Перу |
же.</p> <pb n="93" /> <p>— Пристајемо! —викну Перо, пружајући руку у знак да је свршена погодба |
— запита.</p> <p>— Бре Стака је горска вила! — дочека Перо брзо. — Она је к’о зарђала пара, а |
жив, болан?</p> <p>Стари Игњат разврати вилице и рикну као дивља звијер.{S} Обје руке рашири и |
ну Перо, окренувши се опет друговима. — Вина, фала Богу, има.{S} Има браћо! за вино не треба же |
пазарити.{S} У мене, знаш, има свакаква вина: најприје од десет година, па све до пет...{S} Има |
ао је механџије, псовао свирачице и сва вина на свијету, бијела и мрка.{S} И обично се заклињао |
воду у вино!..{S} Продао лани сељацима вина, па кад су људи отворили бачвицу, из ње испани риб |
се на столу зарумени овећа боца изврсна вина.{S} Благоју синуше очи кад га угледа.{S} Наточи у |
колико кад га човјек понуди чашом добра вина и кад му рекне да је паметан.</p> <p>— Ја, по могу |
ма, на столици, руменила се велика боца вина, двије чаше и три чиније „мезе“.</p> <p>— Цо то је |
ом по столу, нареди механџији да донесе вина.</p> <p>— Болан, па није ружан твој живот, — рече |
е било ове женске главе, која ми донесе вина и протра ме по прсима, умро бих...{S} Ето, није се |
брез воде« а не вели се: »к’о риба брез вина«...</p> <p>Домаћица, под којом је непрестано столи |
достојанствено.</p> <p>— А продајеш ли вина?</p> <p>— Јок.</p> <p>Стари дубоко уздахну.</p> <p |
ин му је био добар!...{S} Мог’о је пити вина, па још из леђена од дванајес’ ока.{S} Не може сва |
стола, држећи у руци овећу чашу препуну вина, укочио се и издигао главу на више, као да се слик |
све овдје записано! — викну и узе чашу вина. — Драги жениче и невјесто! — дрекну из свега глас |
Куцну празном боцом о сто и нареди још вина...</p> <p>Иза тога Перо је трчао у механу <pb n="2 |
Вина, фала Богу, има.{S} Има браћо! за вино не треба женска глава.{S} Точите!</p> <p>Но они му |
четицу и поче га чистити.{S} И размаза вино по свој кошуљи.</p> <p>— Ништа... ништа је то, — р |
ико заговорио, да је чак заборавио и на вино и тек <pb n="164" /> и кад неко, у страни, испали |
је, да речемо, Бог одредио воду, а није вино; с тога се и вели: »к’о риба брез воде« а не вели |
исто...</p> <p>— Остави, Бога ти, твоје вино, — прекори га жена, која као да није много пазила |
је друго вода, а друго вино.{S} А моје вино може на изложбу ако ћеш у Стамбол...</p> <p>— А и |
азне чаше, и прелијевао их.{S} Отуда се вино разлило и по свему потрпежњаку, — јединоме чаршафу |
разговор. — У бухљивим бачвама одма се вино поквари, па се усирћети, па не ваља ништа...{S} А |
духове и разговара се с њима, — метнуше вино преда се и почеше пити.</p> <p>— Ви знате, браћо, |
<p>— Сретно! — викну Јово и поче точити вино.</p> <p>— Сретно! — заграјаше сви...</p> <p>Пушке |
шта је вода и да је друго вода, а друго вино.{S} А моје вино може на изложбу ако ћеш у Стамбол. |
о, како је вечерао у својој кући, а пио вино у — Паризу.</p> <p>Наши путници одјахаше од коња, |
реш кад попијеш чашу...</p> <p>— Красно вино! — потврди Благоје опљуцнувши поред себе. — Ја <pb |
нако каз’о...{S} Знаш, драго ми уз љуто вино мало слатке пите...</p> <p>Перо Карантан као да се |
него причати.{S} Он, чак, сипа и воду у вино!..{S} Продао лани сељацима вина, па кад су људи от |
и најмилија пријатеља, који, загријани вином и необично расположени, тек што му наздравише и и |
8" /> упаде Обрен. — Њих треба напунити вином и понијети за пута...</p> <p>— И један треба лије |
олему као јаребичино јаје, и попрска му вином нову кошуљу.</p> <p>Јово Перотић јаукну, скочи по |
А, ето, читав свијет зна, да у правоме вину нема риба.{S} Њима је, да речемо, Бог одредио воду |
на његове опомене. — Данас да говориш о вину, к’о да не знаш о другоме...</p> <p>— А што не би |
је био прост, дрвени сандук, из кога је вирило неколико дроњака.</p> <p>— К’о што видите, сирот |
игнувши, у знак одушевљења, обје руке у вис и машући њима као крилима.</p> <p>Обрен Пушибрк бац |
чаше, а Данило, од радости, баци капу у вис и поче поигравати.</p> </div> <div type="chapter" x |
на зидовима.{S} Само, у једноме крају, висиле су некакве старе, окрпљене чакшире, а испод њих |
у старе, широке хаљине Перине, које су висиле о њему као о суху дрвету, и изгледао је смјешниј |
ржене траве и готово их давио; озго, са висине, као да се нешто тешко, врело спуштало на њих и |
рантана.</hi> </head> <p>Перо Карантан, висок, сухоњав <hi>младић</hi>, са руменим, дугуљастим |
љ прије, него су се кола и зауставила и високо издиже изнад главе чутуру, коју му додадоше. — М |
капа некаква просјака и разбијена глава високога циганина...</p> <pb n="145" /> <p>Кад је дошао |
мрака климатао <pb n="58" /> на једној високој троножници, бројећи димњаке на сусједским крово |
ко вријеме врло славан.{S} Прославио се витешким својим подвизима, јер је волио черупати се мак |
S} На собним вратима помолила се њежна, витостаса Мара, лијепа и мила и, као да је собом унијел |
а, понајвише каква новајлију, који није вичан механском ваздуху.</p> <p>Због тога је приступио |
имати са властима посла.{S} Није им био вичан и није знао како се с њима треба понашати.{S} С т |
} А, ето, и Перо је паметан и он ми све виче: <hi>тако је!</hi></p> <p>Мара не одговори ништа, |
<pb n="170" /> не би промијенио и сада вичем из свега грла: куку ономе, ко није ожењен!“</p> < |
аметно...</p> <p>— Полахко, полахко, не вичи толико! — упаде преплашени Перо, дајући му знак и |
ма нико није прав...{S} Дигли главе, па вичу: »ми нећемо слушат’ никога, ми мислимо како ми хоћ |
више види, више се <pb n="96" /> и зна, више...{S} Ја сам у нашем селу највише виђео, па највиш |
о узвијајући носом. — Што се више види, више се <pb n="96" /> и зна, више...{S} Ја сам у нашем |
бео човјек, са округлим као пун мјесец, више модрим него црвеним, лицем, дебелим и облим, сличн |
е, гдје је видио окупљено <pb n="99" /> више људи и ослухивао је: одакле ће чути највишу грају, |
јем дан.{S} И, право да ти речем, ја га више не могу гледати по сокаку и мучити се с њиме, него |
нако „на божјој вјери“...{S} Но Перо га више није слушао.{S} Удаљена музика као да га је успављ |
, нит’ га се бојим...</p> <p>Но Перо га више није слушао.{S} На собним вратима помолила се њежн |
рво у гори, што се каже.{S} Знао је, да више никога код куће затећи неће кад <pb n="27" /> се в |
ен овом здравицом, трепташе трепавицама више него обично.{S} Збуњено се окреташе на све стране |
?{S} Ти! — узвикну бијесно. — А зар има више будале од тебе?</p> <p>Као по команди сви гости ос |
пуну вина, укочио се и издигао главу на више, као да се слика.{S} На једној трепавици блиста му |
у главу, само малко да га удари, ништа више него да му мозак пролије.</p> <p>— Ни цару ја то н |
сад? — запита. — Зар се не мицати никуд више из овог пакла?</p> <p>Јефтан увуче руке у џепове и |
царске дјевојке?</p> <p>Перо не могаде више да се одржи. <pb n="147" /> Задрхташе му и ноге, п |
псовао и Јову.</p> <p>— Нећу ти ја овђе више ноћиват’, па да ме на комаде сијечеш, — рече. — Ни |
ко треба још кога да зовнемо, па нек је више гласова.{S} Ако треба и скупштина читава, ја кабул |
е и чврсто одлучи да запроси.{S} Што је више ишао њима, самовање му је постајало све теже и уви |
че их савијати и уређивати.{S} И што је више савијао, све му на срцу лакше.{S} Као оловом да му |
потврди удовица и, као нехотице, све се више наслоњаше на раме му.</p> <p>— А јуче је било лије |
леђа им, топ или лагум пукао, не би се више препали.{S} Обојица одскочише од земље и блесасто |
ан, презриво узвијајући носом. — Што се више види, више се <pb n="96" /> и зна, више...{S} Ја с |
као да вели: „прошло је то“. — Њему се више не вјерује!</p> <p>— Превариће он, — одговори Алек |
осподине!</p> <p>— Само овдје не можете више имати боравка, — дочека комесар јаче. — Морате, ал |
их оштрим погледом.</p> <p>— Не чекајте више, — осијече. — Хајдете, па ми одма враћајте жито!.. |
исто одахну, када му објавише, да не ће више бити ђак.{S} Школа му је била изашла на врх главе |
ца као да се замислише и не проговорише више ни ријечи.</p> <p>У другу недјељу пођоше опет.{S} |
ом полицијског комесара морао је чекати више од пола сата...{S} Ту су се, у широком ходнику, гу |
џија виђео сам много, ама ти ћеш виђети више...</p> <p>— Сведно, одговори Данило лијено. — Воли |
ја.</p> <p>Опет пође у механе и, пијући више него прије, поче лупати боце, прозоре, чаше и ујед |
тан јаче. — Само ти слушај мене и немој више разбијати чаша ни боца.{S} Није боца попов нос, па |
ш, — рече мргодно. — Ама овако нема вам више ништа.{S} Ако вам није мрско, сад можете мало прош |
{S} Нарочито је волио ово пошљедње, тим више, што није морао сам ићи, него је, обично, водио уз |
и ето ти шта ће.</p> <p>— Не превари он више! — дочека <pb n="104" /> Бошко и, звизнувши, одмах |
постајало све теже и увидио је, да тако више не може издржати.</p> <p>На саму Нову Годину пође |
кну, — што ми се чини, да се не враћамо више, ако поћерамо к’о што смо почели.</p> <p>Перо не з |
ру за судског писара, ти...</p> <p>Перо више ништа чуо није.{S} Чим је сазнао да ће Мара ићи за |
<pb n="84" /> себе.{S} А бухе га све то више пецкаху и копрцаху се испод њега, као да је на мра |
о и јуче, угладио се, само што се нешто више огледао у огледалу, чешљао се мимо обично и фес ма |
n="150" /> против вама...{S} Но ја вас више нећу затварати...{S} Слободни сте!</p> <p>— Фала Б |
> се врати из механе; знао је, да се ту више нико неће на њега ни осмјехнути, нити ће се намрго |
ти, — осијече полицајац и као да се још више испрси.</p> <p>Перо протра очи, мислећи, да и сад |
к јој испаде из руке.{S} И поцрвени још више, поклопи очи рукама и утече из собе.</p> <p>Стари |
е.</p> <p>— Онда... онда... — поче оним вишим гласом, пењући се на столицу. — Онда... које ви м |
ћо, — узвикну, након дуже почивке, мало вишим, уобљеним, необичнијим гласом, каквим се обично з |
е преварио и прије, те су му, на правди вишњега Бога, претеслимили нас, к’о метиљаве овнове...< |
мајући њиме. — Што не каза да се нијеси вјенч’о, црн ти образ сад и вавијек!</p> <p>Перо зину.< |
цркву и добро платити попу, па нек одма вјенча...</p> <p>Перо слегну раменима...</p> <p>— Што т |
бити без тебе? — запита. — Та нећемо ми вјенчавати за се...{S} А с тобом ће ићи још неко, да ти |
ек је жена, па је добро.{S} И лијепо се вјенчај и буди чојек и нек ти буде све у реду.</p> <p>— |
агоје.</p> <p>— Тако је.{S} Нек се тамо вјенчају! — прихвати стари живо. — Не дам ја никоме да |
асабу <pb n="154" /> му, па нек се тамо вјенчају, — предложи Благоје.</p> <p>— Тако је.{S} Нек |
рат не дође, — рече. — Кад би ме с оном вјенчали, одма би скочио у воду...</p> <p>— Е видите ли |
кукове и унесе му се у лице.</p> <p>— А вјенчање? — запита. — Како ћемо с њиме?</p> <p>Перо се |
ијепо све да уредимо, па одма сјутра на вјенчање.</p> <p>Перо га погледа попријеко, готово крвн |
запријетили, да ће ми је довести амо на вјенчање...</p> <p>Јефтану сину лице и, од радости, ума |
ну.</p> <p>— А ко ти је каз’о да сам се вјенчао? — отегну. — Незнаш ти на какав сам белај ограј |
ледали се, замиловали се и брже ћемо се вјенчати.{S} Добра је, златна је, а уза сваку годину но |
— Јеси ли трговац, касапин, која ли си вјера?</p> <p>— Ја тргујем, — одговори Перо достојанств |
фтан потресен, бришући сузу. — Халал му вјера ко те таког родио и на нас намјерио!</p> <p>Па, с |
ринчом) и једини Јефтан што му је остао вјеран и још се једнако бринуо за њега.</p> <p>— Жени с |
жалостивно. — Нијесам ни ја отпадник од вјере.{S} Нијесам ни ја разапињо Исуса, па опет ме, ето |
оглобљени и поробљени онако „на божјој вјери“...{S} Но Перо га више није слушао.{S} Удаљена му |
то се драгоцјени Јефтан, нераздјељиви и вјерни друг Перин, намислио женити.</p> <p>— Зап’о сам |
а дана Перо као да клону духом и изгуби вјеру у се.{S} Изгуби и наду, да ће икада у својој кући |
вели: „прошло је то“. — Њему се више не вјерује!</p> <p>— Превариће он, — одговори Алекса упорн |
че. — Кад нема Јефтана уређуј ми ти.{S} Вјерујем ти к’о оцу своме...</p> <milestone unit="subSe |
ебе полиција проћерати?</p> <p>— Ако не вјерујете, а ви питајте, — осијече Перо, окрећући им ле |
Благоје се намргоди.</p> <p>— Кад ми не вјерујеш, онда и немам посла с тобом, — осијече и као п |
пара и свега имам...</p> <p>Старац, не вјерујући, погледа га попријеко.</p> <p>— А имаш и пара |
тражио!</p> <p>— Баш? — запита Јово не вјерујући. — Је ли истина?</p> <p>— Баш, — потврди Јефт |
ће је сваки час угледати.{S} Узалуд!{S} Вјетар је пиркао и играо се танким завјесама на прозори |
милује га по образу и лагоди.{S} И тај вјетар доноси, из даљега, некакву пјесму, звонку и умиљ |
у и драгају ода свих страна...{S} И као вјетар прохладан да попухује, милује га по образу и лаг |
Затим се окрену у страну и слушаше како вјетар звижди, тресе прозорима, носи и разбија лонце са |
љу и поиграва пред њим.{S} И, као да га вјетрови понијеше, он се брзо окрену и отрча из авлије. |
је.{S} Ипак му је нос највише страдао и вјечито је сличио руменом, расцвјетавајућем пупољку...< |
елавим обрвама и дугим трепавицама, што вјечито трепећу, стао је украј стола, држећи у руци ове |
упалих прсију и уских, кукастих рамена, вјечно огрнут <hi>иберцигером</hi>, лагано уљезе у собу |
екакав пустахија.{S} Ако он не сврши на вјешалима, неће свршит’ нико.</p> <p>— А јеси ли ти про |
устити такими ријечими наносити повреду владарима?{S} И какву дјевојку рабите?{S} Ко је вама до |
ло живахан и отресит...{S} Чим је почео владати собом, почео је лупати и тући матер, а првим ри |
га, <pb n="35" /> па ми, богме, ни сами владика не може ништа, нит’ га се бојим...</p> <p>Но Пе |
р па да му се држе десет здравица.{S} И владики би много било...{S} Доста је њему и учитељева.< |
КА“</p> <p>УРЕДНИК: РИСТО КИСИЋ.</p> <p>ВЛАСНИК: ИЗДАВАЧКА КЊИЖАРНИЦА ПАХЕРА И КИСИЋА.</p> <p>Б |
то ти власт иште, то треба давати...{S} Власт је од Бога дата и њојзи, побратимковићу, треба да |
ни, па је мене посл’о...{S} А милостива власт хоће крштеницу одмах.</p> <p>— Хм, хм, — дочека п |
лас и настави љубазније: — Ех, кад хоће власт, и биће готово одмах...{S} Ти мало причекај, па ћ |
агледа у очи.</p> <p>— А зар и то тражи власт? — запита.</p> <p>— Не иште... не тражи... — опет |
о покушавајући да се осмјехне. — Што ти власт иште, то треба давати...{S} Власт је од Бога дата |
најпријатније, што ће добити над собом власт, оштрију него што су отац и мати.{S} Ипак се тјеш |
вићу!...{S} Ми треба да мислимо к’о што власт хоће.{S} Најпошље ми не треба ништа ни да мислимо |
ковићу, на ме!...{S} Ја лијепо живим са власти, па ми она даје свега.{S} Она наћерује сељака да |
орити о њој.</p> <p>— Ех, ех, кад је од власти, то ти је, побратимковићу, друга ствар, — одгово |
цу?</p> <p>— Треба...{S} Траже ми је од власти, — понизно одговори Перо и поклони се до земље.< |
на зло навлачиш...{S} Пит’о сам ја код власти <pb n="43" /> и мени казаше, да тамо не траже ни |
тле, док се најприје подробно не би код власти распитао: нема ли она шта против тога и није ли |
е опет, — понови јаче, — јер милостивој власти треба крштеница и за Јефтана Мргудића.{S} Он не |
о човјека у земљи, који се толико бојао власти колико поп и који би био у стању са већим страхо |
ће свакоме „бити наклоњен и пред свима властима штитити му интересе“...</p> <p>— О, брате, као |
о зна зашто, али он није волио имати са властима посла.{S} Није им био вичан и није знао како с |
е комесар важно. — Ја знам све вас, све Влахе...{S} Ви вазда мислите о некаквим чудами...{S} У |
орно запита доктор, окрећући се Пери. — Во ист полесно?</p> <p>Перо нијем, укочен, не одговори |
воде никад не сипљем.{S} Ја знам шта је вода и да је друго вода, а друго вино.{S} А моје вино м |
ања, па, онако мокар, пустивши да му се вода циједи низ лице и браду, приступи ближе Пери и доб |
м.{S} Ја знам шта је вода и да је друго вода, а друго вино.{S} А моје вино може на изложбу ако |
нек се од мене не боји пријеваре.{S} Ја воде никад не сипљем.{S} Ја знам шта је вода и да је др |
вино; с тога се и вели: »к’о риба брез воде« а не вели се: »к’о риба брез вина«...</p> <p>Дома |
} Одмах иђите из моје куће, куд вас очи воде и ноге носе...</p> <p>Јефтан и Перо не одговорише |
ме ко је на суху, а куку ономе ко је на води, ето то ти је мој палиграф...{S} Сухоња је вазда ј |
ире.</p> <p>— Јак је, брате, Јенглез на води, — прошапта. — Те морнарица, те адмирали, те ђенер |
а ће те преварити за ситницу, ако те не води познат чојек као ја...</p> <p>И Благоје поче низат |
.{S} Купа се лијепо у хладној, мирисној води, плива и осјећа, како га таласи запљускују и драга |
ни.{S} Дугачке, црне косе распустила по води, издигла бјељу него у лабуда главу, обје руке пруж |
дугачке, танке, повијене гране купају у води.{S} Испод њихових грана купају се лабудови.{S} Шес |
о упрти пртљагу и пође пред њима, да их води Јовановој кући.</p> <p>Затекоше Јована гдје се нас |
е полако упутише уском путањом, која је водила кроз риједак, јасенов гај, у село...{S} Унаоколо |
<p>— Мени је наређено да Перу Карантана водим у полицију, — рече полицајац и поносито се испрси |
<pb n="141" /> из девете касабе и да је водим...{S} И Благоје, никакав чојек, коме сам платио р |
то није морао сам ићи, него је, обично, водио уза се још кога, понајвише каква новајлију, који |
оји трче за звонаром, макар их и у јаму водио...{S} А, ето, и Перо је паметан и он ми све виче: |
еро одбрани, зазвони у звонце.</p> <p>— Водите га у затвор, — рече полицајцу, који се појави на |
о грубо.</p> <p>—- Перу Карантана морам водити, — осијече полицајац и као да се још више испрси |
врди и Јово. — Ево, да опростите, ја ћу водити своју жену, ти Јефтане своју, а ти Обрене своју. |
га попријеко погледа.</p> <p>— Мене да водиш?{S} Мене? — запита готово грубо.</p> <p>—- Перу К |
љених прсију и, носећи овелику канту са водом, стењући и отхукујући, залијевала је кукурузе.</p |
аше му, као да га је неко полио хладном водом...{S} Стид га, стид од сама себе, да тако изневје |
скочи са столице... — Хајде ти стани на воду, а ја ћу на сухо, па да видимо ко ће кога потопити |
се на вратима носећи <hi>слатко</hi> и воду.</p> <p>— Је ли вам ово сестра? — шапатом запита П |
друго него причати.{S} Он, чак, сипа и воду у вино!..{S} Продао лани сељацима вина, па кад су |
не могу дат’, — осијече поп, отресајући воду са браде. — Шта ће крштеница мртву човјеку?{S} На |
иба.{S} Њима је, да речемо, Бог одредио воду, а није вино; с тога се и вели: »к’о риба брез вод |
? — запита Данило набусито. — Хоћу ли у воду јали у гору?</p> <p>— А што нијеси у хотелу, код Ј |
би ме с оном вјенчали, одма би скочио у воду...</p> <p>— Е видите ли ви објешењака! — кроза сми |
икакав необичан случај.{S} Нити је ко у воду скочио, нити се ко објесио; ни земљотреса, ни какв |
ући им се. — Нема Томе, нема кола, нема вожње, нема пута!...</p> <p>Да је, на примјер, гдјегод, |
било сједити <pb n="92" /> поред Томе и возити се...{S} Ипак не одговори ништа.{S} Само упрти п |
енада чуо.</p> <p>Благоје се укрути као војник и салутира.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Befe |
вршини искачу мале искрице.{S} И док је војника музика, у врху баште, свирала, он се лагано љуљ |
а камо ли жени, — рече.</p> <p>— Воле, воле богме, — опет дочека Перо и, као са заносом неким, |
дебљој а камо ли жени, — рече.</p> <p>— Воле, воле богме, — опет дочека Перо и, као са заносом |
ком и удари га по устима.</p> <p>— Људи воле и крави дебљој а камо ли жени, — рече.</p> <p>— Во |
би га прекорио због неуредна живота. — Волим, брате.{S} Срце ми се стисне и сузе ми ударе на о |
лазио кући доцније него прије.</p> <p>— Волим пуну механу него пусту кућу, — говорио је свакоме |
раговољно се продати у ропство.{S} А ја волим што сам се прод’о.</p> <pb n="39" /> <p>— Чујеш, |
ти би овђе зло прошао...</p> <p>— Баш и волим што сам те наш’о, — дочека Перо одушевљено, — нег |
њој драго живити...{S} Ја, што се каже, волио би живит’ хиљаду година, па макар и у тикви.{S} И |
ала пара, а Стака к’о жути дукат!...{S} Волио би са Стаком хљеб јести него с њоме халву...</p> |
>Три или четири шибања умирише Перу.{S} Волио је, додуше, да проведе још какву шалу: да млатне |
<p>— Сведно, одговори Данило лијено. — Волио би ја да сам дома, па да лијепо спавам...{S} Ништ |
ољку...</p> <p>Осим са дјецом, он се је волио тући и борити и са живином.{S} Патили су од њега |
новости и ићи у механе.{S} Нарочито је волио ово пошљедње, тим више, што није морао сам ићи, н |
ио се витешким својим подвизима, јер је волио черупати се макар с киме.{S} Ријетко које комшијс |
а са Обреном добро не заговори.{S} Није волио да га они чују.{S} С тога се нестрпљиво врпољио н |
кав страх.{S} Ко зна зашто, али он није волио имати са властима посла.{S} Није им био вичан и н |
ије друкчије него баш треба!{S} И ја би волио бит’ без жене да не треба...{S} И њу је Бог створ |
кога, — уплете се Обрен, који је и сам волио здравице држати. — Нека буде барем десетак здрави |
стиша мало.{S} Једино, да срцу пусти на вољу, помијеша прсте у Данилову косу, затресе му главом |
о њима су скакутали неколико безбрижних врабаца, којима врућина није сметала, и облијетало је с |
орим ’вако с дана на дан, док и смрт за врат...</p> <p>— Жао ми је, — рече Јово, уозбиљивши се. |
кажем и ја.{S} Само да ми она биједа на врат не дође, — рече. — Кад би ме с оном вјенчали, одма |
ило је ријешено, да се Перо натовари на врат учитељу.</p> <p>У овоме питању Перо се није слагао |
треба коме другоме да га натоваримо на врат, па нека се други мучи.</p> <p>— Нећеш га, зар, да |
ето, стигла казна и послали ми кугу на врат.{S} Да је била кршна, не би чекала на ме, да дођем |
јаче. — Да нам је Бог послао колеру на врат, ја се не бих љутио...{S} Рек’о би: од Бога је!... |
лице и... јао... он само угледа дугачки врат своје <hi>суђенице</hi>.</p> <p>Перо врисну, скочи |
а сред неба, те пече и у тјеме и у голи врат.{S} Прашина, испод кола, диже се и пада по очима и |
а дебели сребрни сахатни ланац објеси о врат.</p> <p>— Је ли поп код куће? — некако сурово запи |
и исцрвоточени и обрасли ситном травом, врата се накривила и канати готово да падну, па ипак... |
тра, неко силно удари у собна врата.{S} Врата се отворише и на њима се појави стари Игњат.{S} Г |
од Јефтана, обје руке сави око Обренова врата, па га поче стезати на прса и љубити.</p> <p>— Та |
јастука, извалио се ма гдје, макар и за врата, и заспао.{S} Пробудивши се подбуо, мамуран, пому |
то, — рече тјешећи га и баци четицу за врата. — Не брини ти!{S} Ја ћу теби дат’ своју кошуљу, |
.</p> <p>Из авлије уљегоше, кроз ониска врата, у мрачну кућу, која, и ако по дану, бијаше мимо |
јесу бухљиве...</p> <p>Стари погледа на врата и одмах прекиде реченицу.{S} Малена, танка, сухоњ |
си... ти си... хеј Маре, — па изађе на врата и повика из свега грла, — донеси нам кахву!...{S} |
уго, упути се њојзи.</p> <p>Ступивши на врата механска, застаде мало.{S} Смрдљив, тежак, топао |
другога јутра, неко силно удари у собна врата.{S} Врата се отворише и на њима се појави стари И |
три неједнака прозора и велика, дрвена врата, са два огромна каната.{S} Прозори су, додуше, би |
усплахирани Перо утрча у собу и још са врата повика:</p> <p>— Помагај, господине, ако Бога зна |
њава <pb n="137" /> дјевојка, дугуљаста врата, избуљених зелених очију, крњавих зуба (због чега |
свијетљена, јер <pb n="132" /> је поред врата шкиљио један фењер, а на кривим степеницама горил |
из полиције и хтједе се сакрити, кад се врата отворише, а на њима се појави главом Благоје и уг |
са ужасном шкрипом и треском, отворише врата мале, приземне собице, и удовица и кћи јој Милка |
у!{S} А Данило опет промолио главу кроз врата, па као да размишља: или би заплакао, или се засм |
и тада Јово једним јачим ударом отвори врата...{S} У соби је сједио стари и гледао у тефтер, и |
анастиром, — прогунђа Перо, затварајући врата за њима и закључавајући их. — Само да ја умакнем |
...{S} Зауставише се <pb n="48" /> крај врата и ту се почеше сашаптавати и разговарати...</p> < |
о бијаху дошли да пазарују, и показа им врата. — Пазарујте сад у другога, а ја имам пречег посл |
јасеви и бошче, повијају и лепршају око врата као барјачићи.{S} Све лијепо, чисто, уређено, »св |
хо, како је у вас лијепо! — викну још с врата, чим је опазио како се презагријана пећ заруменил |
уплашену слушкињу, кад стиже до попових врата и снажно гурнувши, отвори канат. — Је ли овђе?</p |
и — упутише се механи.{S} Око механских врата дизала се граја...{S} Ту су се гурала три-четири |
д куће затећи неће кад <pb n="27" /> се врати из механе; знао је, да се ту више нико неће на ње |
p> <p>Покупивши новце, плавојка се опет врати за њихов сто.{S} Сједе до Пере, поче га миловати |
stone unit="subSection" /> <p>Кад су се вратили у стрика Васину авлију, Данило се већ био пробу |
И пет гроша мени, што ћу ићи с вама да вратим коња, мени... — опет ће Јован.</p> <p>— С овијем |
за све вријеме говора био прикривен за вратима и све слушао, провири унутра.{S} Сад је, као за |
па преобуци.</p> <p>Па се окрену према вратима.</p> <p>— Данило! — викну из свега грла.</p> <p |
мени се сване и мене моја Стака чека на вратима, па руке шири, у лице ме љуби.{S} И кад уљегнем |
јежуране коже, набијељена, помоли се на вратима носећи <hi>слатко</hi> и воду.</p> <p>— Је ли в |
ор, — рече полицајцу, који се појави на вратима.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1905 |
обојица.</p> <p>Стари се опет појави на вратима, носећи читав нарамак сламе.{S} Баци га на сред |
обојица, ништа не говорећи, стајали на вратима и гледали Јефтана, како сједи на постељи, десно |
анило! — викну из свега грла.</p> <p>На вратима се помоли једна рашчерупана глава са огромним к |
е, па, сачекавши га <pb n="110" /> пред вратима Јефтанове собе, свом снагом гурну у њих и отвор |
пријатељ? — љутито запита Благоја пред вратима.</p> <p>— Ову ли си ми срећу наш’о?</p> <p>— А |
стегну и — излети из собе.</p> <p>Пред вратима застаде и бризну у плач.</p> </div> <div type=" |
да се присјети нечему, окрену се и пође вратима.</p> <p>— Хајдемо, — рече Обрену.</p> <p>— Куда |
И зграби Перу за руку и силом га повуче вратима.</p> <p>— Јок!{S} Јок! — повика Обрен, умијешав |
млатарајући рукама, и поново се поврати вратима.</p> <p>— Кажи Јоки, — викну жени, — нека у теф |
} Крава, крава, крава!</p> <p>Па полети вратима.</p> <pb n="75" /> <p>— Крава, крава, крава! — |
p> <pb n="82" /> <p>Па, љутито лупнувши вратима, изађе из собе.</p> <p>— Овђе к’о да нећемо дуг |
Перо га више није слушао.{S} На собним вратима помолила се њежна, витостаса Мара, лијепа и мил |
p> <p>Стрина Јовина дочека их на собним вратима.{S} Малена, мршава жена, још прилично млада и д |
ије и као кочоперила се својим огромним вратима, великим, цвијећем окићеним прозорима, и примам |
у својој кући.</p> <p>И опет се окрену вратима.</p> <p>— Данило!</p> <p>Данило се испрси:</p> |
два дана поред лијепе Швабице боловао, вратио се у <pb n="155" /> касабу и почео <hi>оздрављат |
ilestone unit="subSection" /> <p>Кад се вратио у хотел, затече Данила, гдје га је и оставио:{S} |
ноге. — Да се није оженио, не би се ни вратио, нит’ би јављао да долази и „да поздравим пријат |
ас прије сврши.</p> <p>Тужан и жалостан вратио се Перо кући и, као да му је био сав свијет <pb |
е у собу.</p> <p>— Фала Богу, кад ћу се вратити, — рече сам себи, шетајући. — Нит’ мени треба ж |
зажелио куће, — упаде Данило.</p> <p>— Вратићеш се.</p> <p>Данило се поново расплака.</p> <p>— |
а госте, — а ове је године право, да ми вратиш два...</p> <p>— Много је, — прошапта један сељак |
јелих лабудова, са поносито исправљеним вратовима и као неким крунама на глави...{S} И као купа |
гледао слику <hi>њезину</hi>, са дугим вратом, смјежураним лицем, зеленим очима и крњавим зуби |
Јово тихо, милујући га по <pb n="87" /> врату као разуздана парипа, — а сјутра ћемо, брате, сви |
више, — осијече. — Хајдете, па ми одма враћајте жито!...{S} Одмах!...{S} Ако закасните, биће ј |
— кроза смијех викну Јефтан, поново се враћајући друштву и вукући Перу за <pb n="168" /> собом |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Враћајући се у хотел, Перо, на чаршији, опази Данила, г |
но тужно <hi>збогом</hi>, изађе.</p> <p>Враћајући се, срете Јефтана.{S} Носио је под пазухом и |
ао <pb n="18" /> је другове, који су се враћали из школе.</p> <p>— Како кад, — одговараху му.</ |
ем, — викну, — што ми се чини, да се не враћамо више, ако поћерамо к’о што смо почели.</p> <p>П |
ово тепајући. — Дошло је вријеме, да се враћамо оклен смо и дошли...{S} Кући ћемо!</p> <p>И оде |
ана, од Ситнице до Мораче, Дрине, Тисе, Врбаса, Саве и Цетине, види користи од вашег брака; да |
а обје стране, наднијеле се златнолисте врбе и своје дугачке, танке, повијене гране купају у во |
озго, са висине, као да се нешто тешко, врело спуштало на њих и притискивало <pb n="90" /> их, |
м.{S} Ако ми затреба што из Карађорђева времена, ја ћу узети пушку јали хаљину, а нећу жену.</p |
вну.</p> <p>— Ја рђаво, — дочека. — Зла времена, године слабе...{S} Нема да роди година, нема п |
му собу, Перо, старајући се да што мање времена изгуби, честито и не погледа на њу, него се одм |
ља. — Да пијемо, да се веселимо, а биће времена кад ћеш размишљати и туговати...</p> <pb n="130 |
Данила, па му причао своје доживљаје из времена кад је куга морила; причао је: како је бјежао и |
и сакривали свуда (Обрен се сакривао за вреће с пиринчом) и једини Јефтан што му је остао вјера |
јући тефтер и прислањајући се леђима уз вреће од пиринча.</p> <p>— Ама крштеница је красна ства |
днику, гурали четири до пет полицајаца, врзајући се око двају нешто љепше обучених цура, по сво |
Он није имао радње, нити је налазио за вриједно да се мучи са муштеријама и да им се »криво ку |
ма дозволио, да непристојними намјерами вријеђате царске дјевојке?</p> <p>Перо не могаде више д |
то може?</p> <p>Данило, који је за све вријеме говора био прикривен за вратима и све слушао, п |
е му благо, готово тепајући. — Дошло је вријеме, да се враћамо оклен смо и дошли...{S} Кући ћем |
голубови.{S} Рачуна се, да је за кратко вријеме убио осморо пилади, трима псима избио око, а дв |
ечурлијом на улици, постао је за кратко вријеме врло славан.{S} Прославио се витешким својим по |
врло проста разлога, јер је кроз кратко вријеме умро. »Отишао у походе покојници« као што сам п |
ат своје <hi>суђенице</hi>.</p> <p>Перо врисну, скочи са постеље и — пробуди се.</p> <p>— Фала |
аш ли ти што? — запита Перу након дуге, врло дуге почивке, пошто га је добро премјерио погледом |
ни младу, ни лијепу собарицу, што га је врло обрадовало, јер се бијаше почео прибојавати, да га |
м на улици, постао је за кратко вријеме врло славан.{S} Прославио се витешким својим подвизима, |
могао дуго хвалити, а није га хвалио из врло проста разлога, јер је кроз кратко вријеме умро. » |
што су га пролазници сваки час, често и врло немилостиво, гурали и чак му стајали на ногу...{S} |
е распита за П-ске дјевојке.{S} Знајући врло добро, да се такво познанство најлакше може наћи у |
као да сиса...{S} Кашње се показао као врло живахан и отресит...{S} Чим је почео владати собом |
/p> <p>— А чујеш, зете, — настави стари врпољећи се и непрестано погледујући у жену, као да вел |
а?</p> <p>— Тако је, — опет одобри Перо врпољећи се. — Тако је то...</p> <p>Поп га обгрли објем |
да га они чују.{S} С тога се нестрпљиво врпољио на мјесту и час се играо са сахатним ланцем а ч |
— Треба, треба жена, — опет ће удовица, вртећи јаглуком, — ама ти само к’о брату кажем: отвори |
говори некаквим страшно дебелим гласом, вртећи главом и мигајући ситним, јастребастим очима. — |
ша била?</p> <p>— Гвожђе се кује док је вруће, — рече Благоје поцупкујући. — Нијеси јој ти сам |
ести коње!</p> <p>— Данас ће бит’ пасја врућина! — прогунђа Јефтан, хладећи се огромном, прљаво |
али неколико безбрижних врабаца, којима врућина није сметала, и облијетало је силесија ситних м |
Из мркожуте, сагорјеле траве бије чудна врућина <pb n="67" /> и загушљив, готово смрдљив задах. |
стрика Васе у селу Галебовцу.</head> <p>Врућина.{S} Сунце отскочило на сред неба, те пече и у т |
n="68" /> <p>— А ко да се јавља по овој врућини? — осијече Јово, задухан. — Најпошље и не треба |
и...</p> <p>Сви устадоше.{S} Макар и по врућини, морали су у шетњу.{S} И сви су позавидили Дани |
бити ђак.{S} Школа му је била изашла на врх главе и он је мрзио и њу и учитеља и све ђаке.{S} С |
вици блиста му се суза, као кап росе на врх житнога класа.{S} Тронут и растужен, дуго гледаше о |
р готова и кад већ сузе теку?</p> <p>На врх степеница дочека их веће чудо.{S} Ту је стајала дом |
атко спавао на своме кревету, умотан са врх главе до на дно нога у тешки, топли јорган, дотле с |
<p>Перо се почеша иза уха, поче куцкати врхом од кундуре о тле и као смишљати нешто.{S} Затим ј |
искрице.{S} И док је војника музика, у врху баште, свирала, он се лагано љуљушкао на столици, |
у Јефтан, поново се враћајући друштву и вукући Перу за <pb n="168" /> собом. — Ишао је по толик |
ме, ни сами владика не може ништа, нит’ га се бојим...</p> <p>Но Перо га више није слушао.{S} Н |
ући крупан зној са чела.</p> <p>— Једва га једном уловисмо.{S} Ево нам га!</p> <p>— Ево га! — п |
а сусрет скупа, па смо зовнули тебе, да га ти испред нас поздравиш једном здравицом.{S} Ти си ч |
ло, јер се бијаше почео прибојавати, да га наскоро и Данило не остави.{S} Некаква нарумењена ус |
накривио на лијеву страну, пустивши, да га свилена кита куцка по челу.</p> <p>— Шта ћеш данас? |
ори комесар, давајући му руком знак, да га не прекида у говору. — Ми, али, не смијемо заборавит |
гласно проглашен особитим мајстором, да га свакодневно умањује.{S} Он није имао радње, нити је |
ке и трчао од пријатеља до пријатеља да га хвали.</p> <p>Негдје у то доба упознао се Перо са Је |
, — викну Благоје весело и опет пође да га љуби. — Ти си ми рек’о да уредим и ја сам све уредио |
и се с њиме, него треба коме другоме да га натоваримо на врат, па нека се други мучи.</p> <p>— |
о, пажљиво се осврћући на све стране да га ко не би чуо. — Ђевојку знаш ли, ама честиту и поште |
не код њега.</p> <p>— Ама ми треба и да га дочекамо, — рече. — Какви би били пријатељи, кад га |
се жени, — рече брзо, не допуштајући да га Перо запита. — Ово носим мојој изабраној, да пробира |
<p>— И један треба лијепом здравицом да га дочека, — настави Јово не слушајући Обрена. — Ако уч |
ста!...</p> <p>И брзим корацима, као да га когод гони, изађе на улицу.</p> <p>Отада су учестали |
земљу и поиграва пред њим.{S} И, као да га вјетрови понијеше, он се брзо окрену и отрча из авли |
ма...{S} И једнако му се чинило, као да га гледа и смјешка се на њ...</p> <p>— Што мене Бог да |
и поче се чешкати.{S} Бијаше му, као да га је неко полио хладном водом...{S} Стид га, стид од с |
е није слушао.{S} Удаљена музика као да га је успављивала, те је почео отезати трепавицама и ст |
b n="146" /> <p>Перо рашири руке као да га разапињу, стресе се и писну као гуја љута:</p> <p>— |
ујске трепери у ноћи, а у пјесми као да га неко зове, зове га по имену и каже да умире за њим.. |
ном добро не заговори.{S} Није волио да га они чују.{S} С тога се нестрпљиво врпољио на мјесту |
гоја удари чашом у главу, само малко да га удари, ништа више него да му мозак пролије.</p> <p>— |
те се руковаше.</p> <p>— А ми хоћемо да га лијепо дочекамо к’о друга и пријатеља, — рече. — Хоћ |
— пресијече га она живо и пружи руку да га загрли. — Ја хоћу...</p> <p>— Да ми даш Милку, — дов |
ло исплази језик и дрекну као јаре када га ухвате.{S} Објеси горњу усну, те му кукасти нос гото |
..</p> <p>Старац, не вјерујући, погледа га попријеко.</p> <p>— А имаш и пара?</p> <p>— Имам.</p |
ачуђен, искриви се на столици и погледа га тупо, као да пита: а шта се то мене тиче?</p> <p>— Ч |
знајем дан.{S} И, право да ти речем, ја га више не могу гледати по сокаку и мучити се с њиме, н |
ухвати за кољено и хукну.</p> <p>— Нека га Данило јаше ако хоће, а ја, ваистину, нећу! — осијеч |
ред њим су стајала два сељака и гледала га са страхопоштовањем.</p> <p>— Лани си уз’о товар жит |
као нехотице, ритнула ногом и одгурнула га.{S} Њему није било ништа.{S} Три пута се преметнуо п |
— гракнуше у један глас.</p> <p>— Нема га, — одговори Данило, отирући зној са чела и хладећи с |
Јоки, па је гурну лактом у прса.{S} Она га укочено погледа, а послужавник јој испаде из руке.{S |
е собарице и сва служинчад хотелска, па га задиркују и пецкају, грохотом се смијући, ако каткад |
, обје руке сави око Обренова врата, па га поче стезати на прса и љубити.</p> <p>— Тако, брате, |
се испрси.</p> <p>Перо скрсти руке, па га попријеко погледа.</p> <p>— Мене да водиш?{S} Мене? |
ладећи се капом. — Све село обиграх, па га нема.{S} Кажу, да је ноћас отиш’о...</p> <p>— То је |
и и, очевидно, уживаху у њему.{S} Стара га, од милине, почела и по коси гладити, а стари се сам |
Каква ми је то пулитика?</p> <p>Алекса га мрко погледа.</p> <p>— А шта ти знаш? — викну. — Ко |
ба ли теби, Обрене, крштеница? — запита га, улазећи у дућан, јер није знао чиме би паметнијим п |
.</p> <p>— А камо се ти прије? — запита га пријекорно. — Толико година па да нам не дођеш!{S} З |
и.</p> <p>— А јеси ли вечер’о? — запита га.</p> <p>— Нијесам, — одговори Перо. — Не знам куд ћу |
челу.</p> <p>— Шта ћеш данас? — запита га изненађени поп, који тек што бијаше устао и почео се |
ријатеље.{S} Перо.</hi> </p> <p>Прочита га још два пута, поправи неколика слова и даде послужит |
ршути лијепи к’о душа...</p> <p>Удовица га премјери погледом.</p> <p>— А ти бећар још?{S} Није |
— рече. — Какви би били пријатељи, кад га не би дочекали?</p> <p>— Без дочека не ваља, — одобр |
изврсна вина.{S} Благоју синуше очи кад га угледа.{S} Наточи у чашу и, са особитим задовољством |
S} Стаде узвијати главом, као мачак кад га милују, и примаче јој се ближе.{S} Опет је пољуби.</ |
ни у чем није толико уживао, колико кад га човјек понуди чашом добра вина и кад му рекне да је |
{S} И дјевојка да пође за њега, а никад га није видјела?..{S} Каква ће то ђавоља свадба бити?.. |
<pb n="112" /> и пријатеља!...{S} Стид га и од Швабице... -</p> <p>— Опрости, — прошапта, као |
је неко полио хладном водом...{S} Стид га, стид од сама себе, да тако изневјери друга <pb n="1 |
hi>, све да потуче, па да онда трчи куд га ноге носе.{S} Дошло да се посвађа, да се поинади мак |
и, а у пјесми као да га неко зове, зове га по имену и каже да умире за њим...{S} Он размахну ру |
ву, обје руке пружила према њему и зове га себи...{S} Њему памет стаде...{S} Погледа око себе, |
— Па каз’о сам да ћеш виђети, — прекиде га Благоје љутито. — Ти ћеш отићи са мном, да потврдиш |
туговати...</p> <pb n="130" /> <p>И узе га под руку и силом поведе у гостионицу.</p> </div> <di |
" /> <p>Кад је дошао ред на Перу, обузе га некакав страх.{S} Ко зна зашто, али он није волио им |
идаде му лицу страшан израз...{S} Обузе га неки бијес и поче по соби трчкати и поигравати.</p> |
се вратио у хотел, затече Данила, гдје га је и оставио:{S} Сјео на кревет, објесио ноге па кли |
а шапатом.</p> <p>— Није.</p> <p>— Није га нико ни звао?</p> <p>— Није.</p> <p>— Па зар да нам |
отац га није могао дуго хвалити, а није га хвалио из врло проста разлога, јер је кроз кратко вр |
ао вјетар прохладан да попухује, милује га по образу и лагоди.{S} И тај вјетар доноси, из даљег |
премда су се мотале око њега, миловале га по образима и чупкале за бркове.{S} Није хтио ни пит |
о мучити као нико његов!...{S} Освојиле га бухе, па никако очију да склопи, него се непрестано |
рани, зазвони у звонце.</p> <p>— Водите га у затвор, — рече полицајцу, који се појави на вратим |
е окупљају по њима.</p> <p>— Погледајте га! — прошапта Јово. — То је он!</p> <p>Сви му приступи |
руке рашири и полети према Јови, стиште га у наручја и бјесомучно поче љубити по челу, образима |
ослаше у механу, упућујући момче, да ће га ту <hi>сигурно</hi> наћи.</p> <p>— Треба и од женска |
рва...{S} Послаће своје Козачине, па ће га утопит’ у мору...</p> <p>— А јенглеске лађе? — запит |
ажуљио леђа, огребао се по руци, а бухе га ишарале својим уједима.{S} У љутини ошамарио је Дани |
одагна од <pb n="84" /> себе.{S} А бухе га све то више пецкаху и копрцаху се испод њега, као да |
едине...</p> <p>— Како кад, — пресијече га удовица оштро. — Младо не умије ни миловати онако, к |
ке дубине, па је рибе једу, — пресијече га Перо.</p> <p>— Још има! — узвикну Јефтан јаче. — Сам |
хоћеш...</p> <p>— Ја хоћу, — пресијече га она живо и пружи руку да га загрли. — Ја хоћу...</p> |
ти за њихов сто.{S} Сједе до Пере, поче га миловати по образу и умотавати му брк.{S} А њему дра |
чудно стењати и привлачити га.{S} Поче га и љубити и тепати му.</p> <p>— Благо мени, како си м |
ог посла! — викну обрадован Перо и поче га грлити. — О, брате слатки и лијепи, добро ли ми дође |
ошље узе некакву излизану четицу и поче га чистити.{S} И размаза вино по свој кошуљи.</p> <p>— |
/p> <p>И још јаче обгрли Перу и привуче га себи.</p> <p>— А јеси ли вечер’о? — запита га.</p> < |
њат га мало пусти и, од милоште, повуче га за ухо.</p> <p>— А-а кршно си момче!{S} Лијеп објеше |
ије, па му спусти руку на раме и повуче га у собу тако снажно, да се једва могао одржати на ног |
<p>— Нека, нека, — дочека Перо и повуче га за појас. — Овђе је лијепо...{S} Нека још!</p> <p>Је |
ом...</p> <p>— Не бој се ти, — сокољаше га Јефтан живахније. — Још има наде.</p> <p>— Моја је н |
у приступише и онако спаваћива опколише га.{S} Јово се саге и примаче му уста ушима.</p> <p>— Е |
прочеље, а домаћин и домаћица опколише га са <pb n="134" /> обје стране.{S} Обоје му се окрену |
Куд ћеш, зете?{S} Куда ћеш? — салетише га са обје стране и пунац и пуница. — Какав је то пос’о |
сту кућу, — говорио је свакоме, који би га прекорио због неуредна живота. — Волим, брате.{S} Ср |
о и заборавио на Перу и ко зна да ли би га се икако и сјетио, да му не стиже онај брзојав.</p> |
— Ја <pb n="135" /> сам га пио и пио би га вазда.{S} Да ме и сад ко понуди, не би рекао „<hi>не |
киде капу, понизно му приступи и пољуби га у руку.</p> <p>— Ја... ја би... — промуца и застаде. |
емља?...</p> <p>— Жена је то, — поправи га Перо <pb n="101" /> брзо, — жена, а није земља...{S} |
ека који је памет изгубио.{S} И другови га оставише.{S} Уклањали су се од њега и сакривали свуд |
о, погледом поче тражити попа.{S} Опази га у дну авлије, испод широке мурве, која је собом закл |
Препаде и Благоја и остале госте, који га усплахирено погледаше. — Не дозвољавам и не дозвољав |
ило, окрећући се и гледајући: чекају ли га још дјеца. — Мени је каз’о да је болестан и да не ће |
собом, прозвали Топал-пашом и спјевали га у пјесму, која је почињала ријечима: <hi>Топал-паша |
ти и другови су му показивали и теглили га за уши и све — узалудно.{S} Мећао је буквар под глав |
ући.</p> <p>Јефтан махну руком и замоли га да не говори даље, како не би својим жалостивним риј |
то је Перо могао што изговорити, загрли га и притиште на прса.</p> <p>— Нек вам је сретно ђечиц |
p>Удовица опет измахну јаглуком и удари га по устима.</p> <p>— Људи воле и крави дебљој а камо |
ивши фес на чело. — Кршна!</p> <p>Стари га погледа попријеко.</p> <p>— А неко ми рече, да ћете |
рукама о <pb n="32" /> кукове и одмјери га мрким погледом од главе до пета.</p> <p>— А што ће т |
гура Перу у најближу гостионицу и обори га на столицу.{S} Затим опет поче играти око столова, п |
Остави, Бога ти, твоје вино, — прекори га жена, која као да није много пазила на његове опомен |
ље.</p> <p>— Што се не чуваш? — прекори га Јефтан сурово. — Како то јашеш?</p> <p>— Чув’о би се |
.</p> <p>— А шта ти ту радиш? — прекори га Перо приближујући се. — Зар ти је ту мјесто?</p> <p> |
угих столова, почели мргодити и псовати га.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Zahlen</foreign>! — |
{S} Није се ни на Јефтана осврћао, нити га је увијек очекивао.{S} Раније је затварао магазу и х |
поче некако чудно стењати и привлачити га.{S} Поче га и љубити и тепати му.</p> <p>— Благо мен |
е.</p> <p>Перо не одговори.{S} Пропусти га да уљегне у кућу, а он стаде под дуд.{S} Ту, поред Д |
ће се читава кућа срушити и притиснути га.</p> <p>— Изим овога, — настављао је комесар немилос |
и ми златан — застења најпошље, уводећи га у собу. — Сретна сам ја, кад сам таког зета дочекала |
ени се болан! — узвикну удовица, нудећи га ракијом. — Ожени се и буди чојек!{S} Само пази: не у |
Станка, — весело објави он Пери грлећи га. — Загледали се, замиловали се и брже ћемо се вјенча |
ме ми кажи, — зациганчи Перо привлачећи га себи. — И име да знам.</p> <pb n="124" /> <p>— Анђа, |
>— Ништа... ништа је то, — рече тјешећи га и баци четицу за врата. — Не брини ти!{S} Ја ћу теби |
е никад боље! — одговори Игњат, стежући га јаче. — А-а како си ми ти, мали Јово?</p> <p>— Ја до |
ти не брани, — рече мирно, утишавајући га. — Хајдемо одмах...{S} Само плати трошак, па да иђем |
<p>— А ђе ћу? — запита Перо, гледајући га зачуђено.</p> <p>— Ђе ћеш?...{S} Хајде са мном... — |
лахко, — рече као узгред и не гледајући га. — Ено ти у удовице Стаке шћери Милке.{S} Кажу, да ј |
а, затим, Перу, мргодећи се и гледајући га оштро.</p> <p>— А што питаш? — осијече Перо, па се и |
е, — савјетовао га је поново, узимајући га испод руке. — Жени се, јадан брате, и не губи младос |
си нешто кршан, — рече Пери, ударајући га јаглуком по образу. — Лијеп си и... некако... млађи. |
запита, приближујући му се и хватајући га за руку. — Камо жена?</p> <p>— Која жена? — блесасто |
загрмише сви, <pb n="7" /> не пуштајући га да допјева. — Живио сто година!</p> <p>— Живио! — пр |
утра, — одговори му Јово тихо, милујући га по <pb n="87" /> врату као разуздана парипа, — а сју |
још се ближе примичући Пери и милујући га. — Ниђе никог позната, па да се с њоме разговори и п |
Па и не треба, — дочека Обрен умирујући га. — Ја сам то само ’нако каз’о...{S} Знаш, драго ми у |
" /> и поче обигравати око њега тапшући га по рамену.</p> <p>— Дела, синко, жив био, дела ти пр |
</p> <p>— Добро, — викну Јефтан тапшући га по рамену. — Са Стаком ћеш га баш и јести!..{S} Одма |
ма, носећи читав нарамак сламе.{S} Баци га на сред собе и отхукну.</p> <p>— Ето вам, да не спав |
еро потрча уза степенице, па, сачекавши га <pb n="110" /> пред вратима Јефтанове собе, свом сна |
н оженио, чим долази, — рече прочитавши га и одмах скочи. — Оженио се, погани син, без нас! — в |
итврдио науку, — како Аћим рече, узевши га себи у радњу. — То му сад нико не може ишћерат, из г |
звади кесу да плати попу, па, пољубивши га у руку, готово трком оде из куће.</p> <p>Тога дана н |
напио, несрећо, — узвикну Перо опазивши га. — Док <pb n="151" /> мене бије мемла из камена у та |
, Перо? — изненада дрекну неко гурнувши га руком у ребра, а тешка рука нечија спусти му се на р |
>— Једва га једном уловисмо.{S} Ево нам га!</p> <p>— Ево га! — потврди и стари, дахћући од умор |
вши поред себе. — Ја <pb n="135" /> сам га пио и пио би га вазда.{S} Да ме и сад ко понуди, не |
у изгубио.{S} Љутит и разјарен поп, чим га опази, стиште своје снажне шаке и раскорачи се пред |
<p>Поп га обгрли објема рукама и силом га сједе на столицу.</p> <pb n="34" /> <p>— За ту ријеч |
13" /> <p>И зграби Перу за руку и силом га повуче вратима.</p> <p>— Јок!{S} Јок! — повика Обрен |
p>— Нек није дуга језика,</p> <p>Јефтан га презриво погледа и окрену се Јови.</p> <p>— Шта ти м |
е знаш ти каква је она...</p> <p>Јефтан га лагано одгурну.</p> <p>— Је ли љепша од Стаке? — зап |
во. — Четврти за пртљагу.</p> <p>Јефтан га одгурну од себе и удари ногом о тле.</p> <p>— Ти ми |
бошчи.</p> <p>У Пери заигра срце.{S} Он га притиште објема рукама, а дах заустави. <pb n="85" / |
брену унапријед плаћао сапутнину и звао га готово сваку вече.{S} А дочекивали су их красно.{S} |
за њега.</p> <p>— Жени се, — савјетовао га је поново, узимајући га испод руке. — Жени се, јадан |
ме се отприје помало познавао и сматрао га за пријатеља, а данас му је требао један човјек, ком |
и.{S} Текао је новац непрестано, згрћао га, да је чак изашао на глас.{S} Старији људи лијепо су |
м уловисмо.{S} Ево нам га!</p> <p>— Ево га! — потврди и стари, дахћући од умора. — А ђе си ти б |
Бог њега убио мимо све остале и осудио га на овако тумарање?</p> <p>Перо хукну и одмаху руком, |
потврди Перо, тек да нешто каже, и ако га није слушао, него је нестрпљиво разгледао све око се |
ој, мирисној води, плива и осјећа, како га таласи запљускују и драгају ода свих страна...{S} И |
родитеља, прослави Крсно Име.{S} А како га је прославио и шта се закључило иза ручка, то смо у |
рије.</p> <p>— Ја ћу, — викну он колико га грло доноси... — Ево мене!</p> <p>— Муч’ ти, магаре! |
естан је пуно, а ми смо странци, и нико га други не може излијечити осим вас.</p> <p>— Хм?...{S |
>Јефтану сину лице и, од радости, умало га не загрли.</p> <p>— А хоћеш ли да те ја курталишем? |
"9" /> што га је Перо имао, — и ишарало га тако, да је изгледао као каква мапа.{S} Пролијевало |
једну чисту, моју кошуљу.</p> <p>Данило га забленуто погледа.{S} Погледа и у Јову и чворугу му, |
еде за сто.{S} Они не одговорише и само га погледаше оштрије, испитујући.{S} Онај, што је читао |
Аћим мекше.</p> <p>— Јок.{S} Послаћемо га у школу.{S} Нек иђе тамо, па макар ништа не научио.{ |
устаде пружајући му крштеницу, зачуђено га погледа и као да хтједе запитати: а шта ће то?...{S} |
у те за ријеч, — дочека Јефтан и снажно га стегну за мишицу. — То би било најпаметније, што си |
и онако „на божјој вјери“...{S} Но Перо га више није слушао.{S} Удаљена музика као да га је усп |
шта, нит’ га се бојим...</p> <p>Но Перо га више није слушао.{S} На собним вратима помолила се њ |
ћа.{S} Кршан и богат чојек!</p> <p>Перо га дрпну за рукав и, од нестрпљења, поче тапкати ногама |
па одма сјутра на вјенчање.</p> <p>Перо га погледа попријеко, готово крвнички.</p> <p>— А што с |
у и одбаци аршин, па се исправи и оштро га погледа.</p> <p>— Плати мени надницу, па ћу ја ићи с |
Ту се управо десила слова Ц, Ф и Ћ и то га је бунило.{S} Изговорити би их и могао и то баш не б |
то је опалио, пунећи пушку поново.— Ето га!</p> <p>— Ето га! — завика још неко.</p> <p>Сви скоч |
ећи пушку поново.— Ето га!</p> <p>— Ето га! — завика још неко.</p> <p>Сви скочише и погледаше у |
трже и прекиде поучавање.</p> <p>— Ето га! — викну онај што је опалио, пунећи пушку поново.— Е |
доносим само одломак његова писма, што га је писао једном пријатељу:</p> <p>„.....и ако желиш |
— Фајда је, — осијече Бошко, љутит, што га прекидају у ријечи, — и само паметни људи знају, как |
текао ни младу, ни лијепу собарицу, што га је врло обрадовало, јер се бијаше почео прибојавати, |
ку, — јединоме чаршафу <pb n="9" /> што га је Перо имао, — и ишарало га тако, да је изгледао ка |
се као нађе увријеђена.</p> <p>— А што га не би учила? — запита. — Млад је он, па још не зна к |
учити како ће управљати женом, к’о што га ти учиш...</p> <p>Домаћица се као нађе увријеђена.</ |
ао да још једнако осјећа онај мирис што га је Мара унијела у собу, <pb n="37" /> и пипао је прс |
ру након дуге, врло дуге почивке, пошто га је добро премјерио погледом. — Новине, на прилику, ч |
... — рече доктор осмјехујући се, пошто га је добро прегледао. — То завтра буде ганц гут.</p> < |
осјетио, како је, прихваћајући, окренуо га на криво, те половицу кахве пролио по новим чакширам |
врпољећи се. — Тако је то...</p> <p>Поп га обгрли објема рукама и силом га сједе на столицу.</p |
и Јово?</p> <p>— Ја добро.</p> <p>Игњат га мало пусти и, од милоште, повуче га за ухо.</p> <p>— |
апсанџија пусти Перу из затвора и опет га поведе пред комесара.</p> <p>— Хајде, — вели, — да ч |
уста ушима.</p> <p>— Еј стрико!— зовну га. — Стрико!</p> <p>Старац се трже и плашљиво одскочи. |
> <p>Јефтан, блијед попут крпе, истегну га из кола и повуче у страну.</p> <p>— Што обрука ’вако |
да се помаче у њему и свом снагом гурну га њојзи.{S} Пруживши јој бакшиш он задрхта као шибљика |
ри сам диже послужавник са тала и метну га у крај.{S} Покупи и филџане од гостију.</p> <p>— Да |
.{S} Смрдљив, тежак, топао задах омахну га изнутра, те мораде окренути главу и одахнути мало.{S |
ужи...</p> <p>Перо се осмјехну и кврцну га по носу.</p> <p>— Хајде, хајде тражи кола, магарче, |
младић, хром у десну ногу, због чега су га ђаци, међу собом, прозвали Топал-пашом и спјевали га |
, наклони се опет.{S} Видјело се, да су га Јефтанове ријечи погодиле у најосетљивију жицу, јер |
е, него ли у кући Јовина стрица, кад су га оно бухе опколиле...{S} Склопио је очи, али сан ника |
ашао на глас.{S} Старији људи лијепо су га поздрављали, а истјерани отац задовољно је трљао рук |
дућанима, не осврћући се на то, што су га пролазници сваки час, често и врло немилостиво, гура |
састо изгледао) за један омањи сто и ту га, као какво дијете, посади на столицу.</p> <p>— Сједи |
ету, а зет треба да ме слуша...{S} Нећу га, зар, ја учити како ће управљати женом, к’о што га т |
прва љубав.</hi> </head> <p>Па ни отац га није могао дуго хвалити, а није га хвалио из врло пр |
рпски род.{S} Живили!</p> <p>— Е умијеш га, учитељу, говорити к’о нико, — рече Јефтан потресен, |
н тапшући га по рамену. — Са Стаком ћеш га баш и јести!..{S} Одма ћемо је испросити, па нека у |
, па нека се други мучи.</p> <p>— Нећеш га, зар, дат’ на занат? — — упита Аћим мекше.</p> <p>— |
ио у душеку, правећи куглице од хљеба и гађајући њима слике на зиду.</p> <p>Но и самовање му до |
сељак, ситним, сниженим гласом. — Пуно, газда...</p> <p>Стрико Васо зажмири и заврти главом.</p |
ичила каквој запуштеној механи, гдје се газда једном у недјељи дана накани да је очисти.</p> <p |
<p>— Зап’о сам за око удовици покојног газде Станка, — весело објави он Пери грлећи га. — Загл |
’ овако проводим се боље него све друге газде.{S} Живим к’о гроф!{S} Док има пара, живићу к’о ш |
а, — нагласи Благоје јаче. — Она је шћи газде Ђуре Ашчића.{S} Кршан и богат чојек!</p> <p>Перо |
све уредио.{S} Имаш пунца газду, пуницу газдиницу, ђевојку са пет хиљада мираза.{S} Куд ћеш љев |
едим и ја сам све уредио.{S} Имаш пунца газду, пуницу газдиницу, ђевојку са пет хиљада мираза.{ |
оп је, без мантије и камилавке, босоног газио по мокрој загаситоруменкастој <pb n="31" /> земљи |
м, која је водила кроз риједак, јасенов гај, у село...{S} Унаоколо све мртво!...{S} Прашљиво, п |
га? — запита Јефтан, пошто су изашли из гаја и стигли до неколико старих, раштрканих колиба. — |
у и кладе око нечега.{S} Чак, ради веће галаме, и механџија стао на сред механе, па се препире |
ћи Перу по рамену. — Овђе близу, у селу Галебовцу, живи стрико Васо, рођени ми брат очев...{S} |
ина му у гостима код стрика Васе у селу Галебовцу.</head> <p>Врућина.{S} Сунце отскочило на сре |
га је добро прегледао. — То завтра буде ганц гут.</p> <p>Па, примивши од Пере награду, изађе из |
павао.{S} Обучен је био у танке, прљаве гаће и још прљавију кошуљу, коју је раздрљио на прсима, |
запита. — Каква је преша била?</p> <p>— Гвожђе се кује док је вруће, — рече Благоје поцупкујући |
це.{S} Једну је угризао испод подвољка, гдје је најбјеља, а другој умало није нос откинуо.{S} И |
p>Кад се вратио у хотел, затече Данила, гдје га је и оставио:{S} Сјео на кревет, објесио ноге п |
> <p>У хотелском ходнику затече Данила, гдје стоји трештен пијан и љуља се час на једну час на |
хотел, Перо, на чаршији, опази Данила, гдје се помијешао у гомилу дјечурлије, па се с њима пре |
хани, он је само и пазио на оне дућане, гдје је видио окупљено <pb n="99" /> више људи и ослухи |
.{S} Ако имаш посла на суду, у чаршији, гдје хоћеш, ја ћу све свршити...{S} То је мој пос’о...{ |
много сличила каквој запуштеној механи, гдје се газда једном у недјељи дана накани да је очисти |
ит, толико од куће и доћи у туђ свијет, гдје му се свашта може десити...{S} И шта би с њим било |
лагано, гегајући се, пође у једну ћошу, гдје су за омањим столом сједила два човјека, који му и |
крупна, мрка полицајца, <pb n="143" /> гдје стоји иза Данилових леђа. — Шта тражи овђе?</p> <p |
ажећи постеље ни јастука, извалио се ма гдје, макар и за врата, и заспао.{S} Пробудивши се подб |
Јовановој кући.</p> <p>Затекоше Јована гдје се наслонио на стар, расклиман, полуразрушен плот, |
катнице и трокатнице и пазећи: не би ли гдје год стимао ма какву дјевојку, која би му се свиђел |
за их по прстима, нарочито по кажипрсту гдје ће се боље видјети, а дебели сребрни сахатни ланац |
нема пута!...</p> <p>Да је, на примјер, гдјегод, иза леђа им, топ или лагум пукао, не би се виш |
на све то.{S} Он <pb n="100" /> лагано, гегајући се, пође у једну ћошу, гдје су за омањим столо |
/> <p>И пусти их напријед, а он полако, гегуцајући, пође за њима.</p> <p>Стрина Јовина дочека и |
><hi>Мала Мара</hi></title>, <title><hi>Геновева</hi></title>, <title><hi>Црна Дама</hi></title |
о Геновеви знам причати и сад.</p> <p>— Геновеви? — запита онај зачуђено. — Каква је то земља?. |
ге, — промуца Перо црвенећи се, — ама о Геновеви знам причати и сад.</p> <p>— Геновеви? — запит |
хових грана купају се лабудови.{S} Шест гиздавих, бијелих лабудова, са поносито исправљеним вра |
p>Једва пред вече стигоше у П..., малу, гиздаву касабу, чија их љепота изненади.{S} Куће наниза |
плећима.{S} Перин <pb n="95" /> се поче гицати и окрећати, поче изводити мајсторије и показиват |
а као да се поче окретати, а комесарова глава поигравати.{S} Изгледало му је, да ће се читава к |
авом да пробијају зид, па им зато вазда глава разбијена...{S} Гледај ти, побратимковићу, на ме! |
.{S} Има браћо! за вино не треба женска глава.{S} Точите!</p> <p>Но они му нијесу ни чекали пон |
{S} Овако ти је то, кад се тражи женска глава... -</p> <p>— Па зато је лако, — кликну Јово, уда |
на.{S} И тако је то кад се тражи женска глава.</p> <p>Међутим и Јован изведе коње и поче их вад |
ајбоље расположена, нити је, као женска глава, хтјела да остане без свога накита, те се малко, |
>На вратима се помоли једна рашчерупана глава са огромним кукастим носом и страшним очима.{S} Т |
масна капа некаква просјака и разбијена глава високога циганина...</p> <pb n="145" /> <p>Кад је |
нким завјесама на прозорима, али њезина глава ни једанпут се промолила није, нити јој је чак и |
нек је слава и милост, а теби магарећа глава! — викну Бошко. — Да си ти паметан чојек ти би... |
човјек могао би распознати, да то није глава какве грдне совуљаге, него човјечија прилика и да |
<pb n="6" /> <p>— А? — блесасто блекну глава, провиривши унутра.</p> <p>— Данило, синко, — поч |
љена, а Перо се ослабио, полетио с њега главачке и скљокао се на земљу..</p> <p>— Шта би? — заг |
ајући Јовин поглед на себи, није смјела главе подигнути ни погледати ма куда.{S} Стари стаде пр |
— довикну Јови издигнувши брзојав изнад главе и машући њиме као барјаком. — Није му био пут џаб |
кола и зауставила и високо издиже изнад главе чутуру, коју му додадоше. — Ми најми...</p> <p>И |
> кукове и одмјери га мрким погледом од главе до пета.</p> <p>— А што ће ти? — запита мргодно. |
— Тако ти је то, брате, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Јефтана то ражљути.{S} Он скочи, н |
.{S} Тако је то, брате, кад нема женске главе у кући.</p> <p>— А ти опет тражи цуру, — дочека О |
и он...{S} Тако је то, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Од тога дана и опет поче умјерениј |
ахнувши. — Тешко је то, кад нема женске главе у кући...{S} Нема ко да ми уреди; нема ми ко ни к |
.{S} Тако је то, браћо, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Јефтан махну руком и замоли га да |
о. — Тако је то, кад у кући нема женске главе.</p> <p>— Па и не треба, — дочека Обрен умирујући |
ставио...{S} Да ми није било ове женске главе, која ми донесе вина и протра ме по прсима, умро |
пјесми.</p> <p>— Ништа нема без женске главе у кући, — дочека Перо брзо. — Без жене је кућа пр |
опустиле крила, отегле шије и искривиле главе, па као да се растају са животом...{S} Близу њих |
биће још скупље..</p> <p>Сељаци оборише главе и, не проговоривши ништа, обојица изиђоше.</p> <p |
— Нит’ мени треба жена, ни нико.{S} Без главе се не може живити, а без жене може.</p> <p>Па узе |
у. — То му сад нико не може ишћерат, из главе...</p> <p>Перо чисто одахну, када му објавише, да |
ти су и њима нико није прав...{S} Дигли главе, па вичу: »ми нећемо слушат’ никога, ми мислимо к |
га неће на путу изневјерити, док су нам главе читаве.</p> <p>— Заричемо се.</p> <p>— И сјутра д |
, погледа низа се.</p> <p>— Није ми жао главе... ама кошуља... — рече тужним, утањеним гласом, |
о ништа.{S} Три пута се преметнуо преко главе, изгубио један зуб и — то је све.{S} Кашње је опе |
илима.</p> <p>Обрен Пушибрк баци капу с главе и поче се протезати.</p> <p>— Еј Перо, Перо, — уз |
ђак.{S} Школа му је била изашла на врх главе и он је мрзио и њу и учитеља и све ђаке.{S} С тог |
спавао на своме кревету, умотан са врх главе до на дно нога у тешки, топли јорган, дотле се Пе |
вљеним вратовима и као неким крунама на глави...{S} И као купа се и он у језеру..{S} Купа се ли |
ијете да није било украшено чворугом на глави и силним греботинама по лицу, а украшавао их је у |
о у црквеном звонику, тако је у његовој глави звонило, звиждало, пиштало...{S} Образи су му <pb |
плашено <pb n="5" /> и, чешкајући се по глави, погледа низа се.</p> <p>— Није ми жао главе... а |
а зид и као бојећи се да је не удари по глави.</p> <p>Перо уљезе у авлију и, раскорачивши се на |
дговор, — рече, чешкајући се оловком по глави и гледајући некуд у страну. — Ви сте некада у ваш |
е још какву шалу: да млатне букваром по глави онога ђака пред собом, да кога испод клупе боцне |
но. — Само ми!{S} Ми смо, што се рекне, главни одбор и ми ћемо ријешити.</p> <p>— И скупићемо с |
шљен <pb n="23" /> и умјестан и, што је главно, искрен и пријатељски.</p> <p>— А хоћемо ли дуго |
му изгледају руменији, и изађе.{S} Пође главном улицом.{S} Увуче руке у џепове и поче зазјавати |
— чим не слушаш рђаве јаране, који хоће главом да пробијају зид, па им зато вазда глава разбије |
се врата отворише, а на њима се појави главом Благоје и угојени, поштовани <hi>пунац</hi>.</p> |
мо...</p> <p>Стари се осмјехну и одобри главом.</p> <p>— Нека сте ручали, — рече. — То ваља!{S} |
ро опет испусти некакав јаук.{S} Понори главом као да се спремаше да пане и са столице.</p> <p> |
брк.{S} А њему драго.{S} Стаде узвијати главом, као мачак кад га милују, и примаче јој се ближе |
...</p> <p>Стрико Васо зажмири и заврти главом.</p> <p>— 'Много? — запита подругљиво.{S} А што |
некаквим страшно дебелим гласом, вртећи главом и мигајући ситним, јастребастим очима. — А ја ва |
/p> <p>— Нисам, — одговори она узмичући главом. — Оклен би ја знала?</p> <p>— Јеси...{S} Ти си |
скриви и удеси?{S} И учитељ му је тукао главом о таблу да боље запамти и другови су му показива |
ијеша прсте у Данилову косу, затресе му главом и заповиједи да изађе из собе.{S} Данило исплази |
p>Јефтан опусти руке низ кревет и клону главом на јастук, као најтежи болесник.</p> <p>— А имаш |
та.{S} Само показа прстом на Јефтана, а главу окрену у страну.</p> <p>— Вас ист? —- запита докт |
p>Алекса се одуприје лактовима о сто, а главу наслони међу шаке.</p> <p>— А шта ти мислиш шта ћ |
ла по води, издигла бјељу него у лабуда главу, обје руке пружила према њему и зове га себи...{S |
д и гледа јој право у лице; она оборила главу и чупка ресе на бошчи.</p> <p>У Пери заигра срце. |
.</p> <p>Доктор је баш устицао шешир на главу и спремао се да пође некуда, кад усплахирани Перо |
све — узалудно.{S} Мећао је буквар под главу кад је хтио спавати, пропуштао је живу ласту кроз |
размахну рукама <pb n="142" /> и издиже главу, да види: оклен пјесма долази?...{S} И опази, уда |
ју и заискао крштеницу, за мало те није главу изгубио.{S} Љутит и разјарен поп, чим га опази, с |
затвор, ви ме проћерујете, ви ћете ми и главу узети!..</p> <p>Стари погледа у Благоја, а Благој |
, а?</p> <pb n="70" /> <p>Стари искриви главу и зијевну.</p> <p>— Аха, ти си? — проциједи кроз |
ара?</p> <p>— Имају.</p> <p>Стари обори главу.</p> <p>— Лијепо је то...{S} Драг си ти мени Јово |
м напретку Српства.</p> <p>Јефтан обори главу и, као постиђено дијете, поче се чешкати по обрви |
не може пјеше ићи?</p> <p>Данило обори главу и уздахну.{S} Сад се тек сјети, како је лијепо би |
љуцки, дворећи мене.</p> <p>Перо обори главу и поче се чешкати.{S} Бијаше му, као да га је нек |
х омахну га изнутра, те мораде окренути главу и одахнути мало.{S} Ипак стегну срце и уљезе.{S} |
итао је Перо некако постиђено, окрећући главу у страну да не сретне Јефтанов поглед. — Ко ће ме |
чашу препуну вина, укочио се и издигао главу на више, као да се слика.{S} На једној трепавици |
хтио ни пити.{S} Само је уздисао, дизао главу и њушкао по ваздуху, као да још једнако осјећа он |
S} Сви плачу!{S} А Данило опет промолио главу кроз врата, па као да размишља: или би заплакао, |
иким, необично испупченим очима, оборио главу и куцка празном чашом о сто, а други прекрстио но |
о, једнако онако стидљиво, наклони мало главу према десном рамену и окрену се.{S} Перо, као ван |
изврну рука, те, мјесто у зид, погоди у главу Јове Перотића.{S} Начини му чворугу на челу, голе |
{S} И дошло му да Благоја удари чашом у главу, само малко да га удари, ништа више него да му мо |
читати и сва слова ишла су му некако у главу.{S} Али даље — ни маћи.{S} Ту се управо десила сл |
ери.{S} Перо се и опет застиди и окрену главу у страну, као да нешто гледа на зиду.{S} Једини Ј |
вори Перо. — Не знам куд ћу.</p> <p>— А гладан си?</p> <p>— Прилично.</p> <p>— Па вечераћемо за |
ало на памет, пошто је на свијет изишао гладан, те одмах почео млацкати губицама као да сиса... |
си ми прич’о, да ће ти ђеца крепати од глади?...</p> <p>Сељак слегну раменима и ућута.</p> <pb |
Плати трошак овђе, па пусти мени да ти гладим ствар...{S} Само мени пусти!{S} Ти знаш, да ћу ј |
} Стара га, од милине, почела и по коси гладити, а стари се само смјешкаше и пипаше му одијело, |
а као заклан.</p> <p>— Не питај јесу ли гладни и не износи ништа, — шапну стари жени, улазећи з |
је чистио испред себе попут тродневнога гладнице.{S} Ни мрвица није остављао.{S} Купио је све и |
јету, међу туђим људима, па кад не мора гладоват’...{S} Да ти није мене, ти би овђе зло прошао. |
у к’о што треба; кад нестане, може се и гладоват’...</p> <p>Свирачице престадоше.{S} Једна љепу |
рестано, згрћао га, да је чак изашао на глас.{S} Старији људи лијепо су га поздрављали, а истје |
као да се нечега сјети, бржебоље умекша глас и настави љубазније: — Ех, кад хоће власт, и биће |
О Перо мој како си ми! — узвикну на сав глас, да су се многи пролазници морали осврнути и зачуђ |
протузаконитости, — рече, издигнувши и глас и кажипрст десне руке. — тер сте узели слободу, ув |
чађавим, сламним крововима...{S} Ничији глас ни ту се није могао чути...{S} Чак и оне неколике |
рабрен, поглади се по брковима и узвиси глас:</p> <p>— Него ако си ти чојек, нађи какву женетин |
анила.</p> <p>— Зар? — гракнуше у један глас.</p> <p>— Нема га, — одговори Данило, отирући зној |
/> <p>— Велимо, — повикаше сви у један глас.</p> <p>Он узе чашу и наточи је.</p> <p>— Онда... |
зијевати, испуштајући при томе чудноват глас, да су се многи гости, иза других столова, почели |
ги жениче и невјесто! — дрекну из свега гласа. — Ми најмилији другови и поштоваоци ваши, чије б |
> <p>— Знам шта хоћеш! — викну из свега гласа, поигравајући пред њим. — ха, ха, ха жену би хтио |
ут се промолила није, нити јој је чак и гласа могао чути.{S} Па ни попадија се ни од куда појав |
рочитати шта мисли.</p> <p>— Онда... ја гласам, да се Перо ожени са стране! — викну Јово изнена |
кну са неким заносом. — Сједницу, па да гласамо.{S} Ако треба још кога да зовнемо, па нек је ви |
но.{S} Саставићемо опет сједницу, па да гласамо.</p> <p>Перо зину.{S} Отрже се од Јефтана, обје |
Перо понизно, снебивајући се. — Ви како гласате мени је право.{S} Мени не треба ништа него жена |
> <p>— Крава, крава, крава! — викну још гласније.</p> <p>— Чија крава? — запита неко из авлије. |
еба још кога да зовнемо, па нек је више гласова.{S} Ако треба и скупштина читава, ја кабулим!</ |
ам болестан, — дочека Јефтан жалостивим гласом, — и ти си ме оставио болесна, па отиш’о у чарши |
а први Јефтан мало уобљеним, свечанијим гласом, гледајући по јаранима.</p> <p>— Како ћемо с том |
ивке, мало вишим, уобљеним, необичнијим гласом, каквим се обично здравице држе. — Ви сте мене, |
дајте, — рече домаћица плачевним, меким гласом лако гурајући и у једно и у друго. — И немојте с |
звољаваш? — запита Благоје тихим, меким гласом, као да разговара са ћудљивим болесником. — Шта |
ло, синко, — поче Перо благим, очинским гласом, окрећући се и као тражећи нешто. — Хајде нађи и |
и, — проговори некаквим страшно дебелим гласом, вртећи главом и мигајући ситним, јастребастим о |
прошапта један сељак, ситним, сниженим гласом. — Пуно, газда...</p> <p>Стрико Васо зажмири и з |
, — поче Јефтан озбиљно, малко уобљеним гласом, — да је у нас адет, да свачије сватове лијепо д |
. ама кошуља... — рече тужним, утањеним гласом, као дијете које се спрема да заплаче.</p> <p>Пе |
<p>— Онда... онда... — поче оним вишим гласом, пењући се на столицу. — Онда... које ви мени та |
..{S} И једнако му се чинило, као да га гледа и смјешка се на њ...</p> <p>— Што мене Бог да каз |
S} Он се једном руком наслонио на зид и гледа јој право у лице; она оборила главу и чупка ресе |
Перо опет. — Купује се теле па се и оно гледа а камо ли жена.</p> <p>Благоје се намргоди.</p> < |
?{S} Згурио се у крај, па нијемо и тупо гледа своје касабалије, а касабалије гледају њега.</p> |
и и окрену главу у страну, као да нешто гледа на зиду.{S} Једини Јово што исколачи очи, чим је |
па им зато вазда глава разбијена...{S} Гледај ти, побратимковићу, на ме!...{S} Ја лијепо живим |
уде и жене за осталим столовима. — Само гледај и шути, а имаћеш свега.</p> <p>— <foreign xml:la |
ди на столицу.</p> <p>— Сједи ти и само гледај, — рече, куцајући штапом о празну чашу и разглед |
— окреса Обрен готово љутито. — Ти само гледај и слушај...{S} Или, ако хоћеш, ти говори с матер |
по гледа своје касабалије, а касабалије гледају њега.</p> <p>Тишина.</p> <p>— А камо ти жена? — |
и беспослењаци, па сви пију и задовољно гледају у четири лијепе свирачице, <pb n="24" /> Швабиц |
о, да се његово раме чешало о њезино и, гледајући преда се, једнако је смишљао: шта ће проговор |
} Увуче руке у џепове и поче зазјавати, гледајући у велике двокатнице и трокатнице и пазећи: не |
ефтан мало уобљеним, свечанијим гласом, гледајући по јаранима.</p> <p>— Како ћемо с том Перином |
ти, брате, један пексијан, — рече Јово, гледајући у под.— У кући немаш готово ништа и да трном |
<p>— Хахаха, — блажено се засмија Перо, гледајући јој у ону рупицу на бради. — А, душе ми, кршн |
Хајде.</p> <p>— А ђе ћу? — запита Перо, гледајући га зачуђено.</p> <p>— Ђе ћеш?...{S} Хајде са |
сестра? — шапатом запита Перо домаћицу, гледајући у придошлицу. — Ко је ово?</p> <p>— То је, — |
т, — рече Перо, обзирући се и испод ока гледајући свирачице.</p> <p>— Па и није, — одговори Јеф |
је не казасте? — окоси се Перо, мрко је гледајући. — Ја нисам крив..{S} Зар ја нисам каз’о да ј |
вљао.{S} Купио је све и гутао хитно, не гледајући ни на <pb n="119" /> кога и, очигледно, жалећ |
Па то је лахко, — рече као узгред и не гледајући га. — Ено ти у удовице Стаке шћери Милке.{S} |
ожеш ли ти Обрене? — запита Јефтан и не гледајући на Данила. — И ти си Перин јаран.</p> <p>— Ја |
="39" /> <p>— Чујеш, — дочека Перо и не гледајући му на сандучиће, — ти ћеш се сад женити и тре |
о? — запита, затим, Перу, мргодећи се и гледајући га оштро.</p> <p>— А што питаш? — осијече Пер |
богме, — потврди Данило, окрећући се и гледајући: чекају ли га још дјеца. — Мени је каз’о да ј |
— рече, чешкајући се оловком по глави и гледајући некуд у страну. — Ви сте некада у вашега свећ |
ашали се Обрен, приближујући се Милки и гледајући је како точи кахву. — Нијесам ни знао да си.. |
прекидајући причање и као са презрењем гледајући Перу, — <foreign xml:lang="de">Zahlen</foreig |
<p>— Шетали смо доста, — одговори Јово гледајући Јоку. — И ручали смо...</p> <p>Стари се осмје |
мо дуго скрасит’, — рече Јефтан мргодно гледајући Перу, — Шта се вама чини?</p> <p>— И мени се |
56" /> <p>— Његову? —једва промуца Перо гледајући је зачуђено. — Зар је Милка Обренова?</p> <p> |
остаде онако растворених уста, блесасто гледајући у собу.{S} Зину и доктор.{S} Дуго су обојица, |
ала, а пред њим су стајала два сељака и гледала га са страхопоштовањем.</p> <p>— Лани си уз’о т |
"88" /> стрина била је мирна и зачуђено гледала обојицу...</p> <p>— Ама шта је било? — запита Ј |
опколише их.{S} Пушећи и смјешкајући се гледали су их, необично уживајући у њиховој свађи, као |
ништа не говорећи, стајали на вратима и гледали Јефтана, како сједи на постељи, десном руком гр |
говорити.{S} Само су дахтали обојица и гледали се тупим, безизразним, умореним погледом.</p> < |
и на госте „који су могли виђети ако су гледали“ и каже, да се готов и на суду заклети „за свој |
— Исти покојни отац!...{S} К’о да њега гледам.</p> <p>Јово извади духана, напуни му лулу и при |
Како те држи?</p> <p>— Хоће да му вазда гледам у тефтере, — промуца она. — Богат је к’о нико ње |
о да збија сламу.</p> <p>— Хајде, да је гледамо! — викну.</p> <pb n="125" /> <p>— Хајде, по Бог |
> собом. — Ишао је по толиким мјестима, гледао толике ђевојке и... знате ли зашто?</p> <p>— Заш |
, гурали и чак му стајали на ногу...{S} Гледао је и чудио се свему, мучећи се, да сам себи одго |
треба, — мирно одговори Обрен, који је гледао у тефтер и срачунавао нешто. — Што ћа ми она?</p |
в свијет <pb n="41" /> крив, мргодно је гледао свакога и ничијега поздрава није хтио прихватити |
ити...</p> <p>Перо је стајао у авлији и гледао по свима прозорима, док је поп ходао по соби и т |
ри врата...{S} У соби је сједио стари и гледао у тефтер, из кога је Јока нешто читала, а пред њ |
иједили, час руменили, и мрким погледом гледао је све око себе.{S} Дошло му бијаше да устане, д |
никако да се спусти, јер је још једнако гледао слику <hi>њезину</hi>, са дугим вратом, смјежура |
таде.{S} И полако, држећи се зида, поче гледати око себе на све стране.</p> <p>— Ко је? — помис |
е крштеница, имам му рашта ићи и увијек гледати Марушку... ух, моју слатку Марушку!...</p> <p>Ч |
рен је точио и без њега, јер није могао гледати празне чаше, и прелијевао их.{S} Отуда се вино |
Ја ћу говорити с матером, а њу ћу само гледати...{S} С матером је лакше говорити!...</p> <p>Ка |
и и укочише се.</p> <p>Почеше забленуто гледати један у другога, као да се питају: шта је ово?{ |
, право да ти речем, ја га више не могу гледати по сокаку и мучити се с њиме, него треба коме д |
погледаше у Стаку, а Стака, постиђена, гледаше само у црну земљу и зелену траву.</p> <p>— Срет |
его баш цара...</p> <p>И опет стаде.{S} Гледаше у слику и као да очекиваше, да неко проговори и |
ер, који као да испод земље васкрсну, и гледаше их не баш најпријатељскије.</p> <p>— <foreign x |
у, као да су му сметале нешто.{S} Затим гледаше час у једнога, час у другога, час у трећега јар |
тнога класа.{S} Тронут и растужен, дуго гледаше он у три своја пријатеља, три најдража и најмил |
} Бијела је к’о сир, а румена к’о млада говедина.{S} Очи су јој велике и кахвајасте к’о двије м |
ја нисам каз’о да је слађа телетина од говедине?</p> <p>Па, окренувши се Милки, дубоко уздахну |
ама ја к’о велим: слађа је телетина од говедине...</p> <p>— Како кад, — пресијече га удовица о |
јер није знао чиме би паметнијим почео говор.</p> <p>— Мени не треба, — мирно одговори Обрен, |
?</p> <p>Данило, који је за све вријеме говора био прикривен за вратима и све слушао, провири у |
ем.</p> <p>— Лани си уз’о товар жита, — говораше стари, ни мало се не обзирући на госте, — а ов |
> <p>— Ви само мене пустите напријед, — говораше неуморно, — и станите за мном.{S} Кад ја прист |
походе покојници« као што сам пред смрт говораше, осмјехујући се и питајући за Перу.{S} И Перо |
и доктор.{S} Дуго су обојица, ништа не говорећи, стајали на вратима и гледали Јефтана, како сј |
</p> <pb n="118" /> <p>Келнер, ништа не говорећи, извади јеловницу и пружи му је.</p> <p>— Хм, |
не окрећући се ни на једну страну и не говорећи ништа.{S} Тада нико није смио проговорити, па |
сви пости постили...</p> <p>Непрестано говорећи и хвалећи Перу, поп, из некакве старе, зарђале |
<p>Јефтан махну руком и замоли га да не говори даље, како не би својим жалостивним ријечима пок |
ледај и слушај...{S} Или, ако хоћеш, ти говори с матером.</p> <p>Перо једва дочека.</p> <p>— Ли |
ти љутиш и велиш да о мени свијет ружно говори због тога.{S} К’о да је мени стало за свијетом!{ |
на.</p> <p>— Аћиме, жалосна ти мајка, — говорила је Перина мати своме мужу, — ово наше дијете б |
знала?</p> <p>— Јеси...{S} Ти си вазда говорила, да треба да се уда...{S} Ето ти сад!...{S} Уд |
и говорио? — осијече стари осорно. — Не говорим јабани него своме зету, а зет треба да ме слуша |
<p>— Ја сам паметни чојек, јер паметно говорим, — одговори Бошко достојанствено.</p> <p>— Ти с |
>— Волим пуну механу него пусту кућу, — говорио је свакоме, који би га прекорио због неуредна ж |
знаш о другоме...</p> <p>— А што не би говорио? — осијече стари осорно. — Не говорим јабани не |
лач.</p> <p>— Па нијеси ли ти са Стаком говорио? — осијече Обрен оштро и испрси се. — Зар она н |
које сам ја паметан чојек, те нећу пуно говорит’ кажем вам: од сјутра тражим жену.</p> <p>— Жив |
Живили!</p> <p>— Е умијеш га, учитељу, говорити к’о нико, — рече Јефтан потресен, бришући сузу |
рок Јеремије, — бранила се Ана и почела говорити <pb n="17" /> мало оштрије, као и обично, кад |
ен.{S} Нити је знао мислити, ни још шта говорити...{S} Све му се чинило као неки сан и као да с |
у само гледати...{S} С матером је лакше говорити!...</p> <p>Кад изненадно, као у преши, уљегоше |
<pb n="109" /> разумијевао понешто, али говорити није знао.{S} Он је управо имао неки свој јези |
стаде и даде Јефтану знак, да и он жели говорити.{S} Јефтан застаде.</p> <p>— Ја мислим, — поче |
е нијесу били у стању ни шта мислити ни говорити.{S} Само су дахтали обојица и гледали се тупим |
и био у стању са већим страхопоштовањем говорити о њој.</p> <p>— Ех, ех, кад је од власти, то т |
ну. -— То ти је паметна мисао!{S} Ја ћу говорити с матером, а њу ћу само гледати...{S} С матеро |
кући.</p> <p>— Чујеш, ја не знам шта ћу говорити с ђевојком, — рече Перо путем, дрмусајући Обре |
напишеш, па да напријед чујемо шта ћеш говорити...{S} То је... знаш... да не би било каквих не |
о... ама наша је ђевојка...</p> <p>— Па говорићу ја, — окреса Обрен готово љутито. — Ти само гл |
го пазила на његове опомене. — Данас да говориш о вину, к’о да не знаш о другоме...</p> <p>— А |
учак, да ћу ја трпити да ми тако у лице говориш...{S} Нисам ја к’о ти мислиш...</p> <p>Перо се |
лесасто запита Перо. — О каквој ми жени говориш?</p> <p>— Па јеси ли се оженио, болан? — готово |
ајући му руком знак, да га не прекида у говору. — Ми, али, не смијемо заборавити ни на случајно |
це и трокатнице и пазећи: не би ли гдје год стимао ма какву дјевојку, која би му се свиђела.{S} |
ремена, године слабе...{S} Нема да роди година, нема пара...{S} Ништа нема!...{S} Таворим ’вако |
је са довољним успјехом управо за осам година.</p> <p>— Добро притврдио науку, — како Аћим реч |
прије? — запита га пријекорно. — Толико година па да нам не дођеш!{S} Зар ти то ваља?</p> <p>— |
не пуштајући га да допјева. — Живио сто година!</p> <p>— Живио! — прихвати и Данило, подигнувши |
коса златна к’о препечена ракија од пет година дана...{S} Ах, да је видиш!...</p> <p>— Па лијеп |
ш, има свакаква вина: најприје од десет година, па све до пет...{S} Имам и новога, па како ко б |
осилац...{S} Њу људи просе има двадесет година, па вазда добре муштерије.{S} Да си видио колико |
ну носи пет стотина форинти.{S} Педесет година, двадесет и пет хиљада!</p> <p>— Честитам, брате |
и протокол, увезан ваљда прије тридесет година, разасут, излињао, ишаран траговима проливеног м |
кога, али свакако барем прије четрдесет година.{S} Оцу му је било име Аћим, или како се на кори |
Ја, што се каже, волио би живит’ хиљаду година, па макар и у тикви.{S} И вама фала, које ви мен |
тидиш својих сиједих коса?..{S} Чојек у годинама, па нежењен!..{S} Срамота!..{S} И што је Бог с |
заборавити ни на случајности прије сто годинах...{S} То је, наиме, потребно...{S} Видите, како |
<p>— Ја рђаво, — дочека. — Зла времена, године слабе...{S} Нема да роди година, нема пара...{S} |
итати.</p> <pb n="20" /> <p>Једва друге године некако се навикао на њих.{S} Написао их читкије |
ало се не обзирући на госте, — а ове је године право, да ми вратиш два...</p> <p>— Много је, — |
почетка, силно захука.{S} За прве двије године истјера двојицу конкурената из Касабе и натјера |
на другој страни траже хљеба.{S} Треће године истјера и оца и остаде: сам у радњи.{S} Текао је |
пет недјеља бријао а шишао се два пут у години, те изгледаше као какав људождер.{S} Он ухватио |
збиљио се као какав старац.</p> <p>Кроз годину -дана постао је миран ђак.{S} Да је био добар, т |
е не може издржати.</p> <p>На саму Нову Годину пође са Обреном тамо.</p> <p>— Охо, како је у ва |
ти.{S} Добра је, златна је, а уза сваку годину носи пет стотина форинти.{S} Педесет година, два |
ама. — Што се к’о бајаги стидиш?{S} Што гођ ти срце зажели ти само ишти, к’о у својој кући.</p> |
дну степеница дочекао их је домаћин.{S} Гојазан, дебео човјек, са округлим као пун мјесец, више |
му сада није изгледао као поп, него као голем мрк облак, који се спустио на земљу и поиграва пр |
итили је цвијећем и барјачићима.{S} Под големим кубетом њезиним пружао се дугачак сто, препун ј |
Перотића.{S} Начини му чворугу на челу, голему као јаребичино јаје, и попрска му вином нову кош |
менкастој <pb n="31" /> земљи и, држећи голему и тешку мотику у рукама, окопавао кукурузе, што |
ило на сред неба, те пече и у тјеме и у голи врат.{S} Прашина, испод кола, диже се и пада по оч |
шкати је на своме крилу и куњати јој на голим њедрима, као што је замишљао.{S} Од велике бриге |
ед којих се, у прашини, играло неколико голишаве дјеце...</p> <milestone unit="subSection" /> < |
не би имало шта запети.{S} Оне слике са голишавим швабицама (а ти плахо бегенишеш и купујеш так |
ише и на њима се појави стари Игњат.{S} Гологлав, рашчерупан, у лакоме одијелу, стаде на праг и |
ко и туђи пси и мачке и пилићи, кокоши, голубови.{S} Рачуна се, да је за кратко вријеме убио ос |
е неколике кокоши, што су се разишле по гомилама буништа, испред колиба, нијесу какотале ни дре |
S} И опази, недалеко од дуда, иза једне гомиле буњишта, како стоје једно према другоме:{S} Јово |
чито око бунара, лежале су четири овеће гомиле ђубрета.{S} По њима су скакутали неколико безбри |
е ашиковала, — поново се уплете онај из гомиле.</p> <p>— ...и мати ти је ашиковала! — потврди А |
...своју кућу уредио, — дочека неко из гомиле.</p> <p>— ...своју би кућу уредио! — дрекну Бошк |
шији, опази Данила, гдје се помијешао у гомилу дјечурлије, па се с њима препире и разговара.{S} |
запита неко из авлије.</p> <p>— Игњате, гони краву Филипову из жита, — развика се стари попут п |
ита, — развика се стари попут пудара. — Гони, и кажи му, лопову, да ми је учинила товар штете.. |
p> <p>И брзим корацима, као да га когод гони, изађе на улицу.</p> <p>Отада су учестали ићи.{S} |
p> <p>— А-а да их гонимо! — викну. — Да гонимо до куге!</p> <p>— Куда ћеш их гонит’? упаде стар |
цјепаницу у рукама.</p> <p>— А-а да их гонимо! — викну. — Да гонимо до куге!</p> <p>— Куда ћеш |
уда ћеш их гонит’? упаде стари жешће. — Гонио би и ја, ама су далеко измакли.</p> <p>Игњат баци |
могли сте и остат’...{S} Ја вас нијесам гонио.</p> <p>— Па... кад нас ти заустављаш и кад нас н |
Да гонимо до куге!</p> <p>— Куда ћеш их гонит’? упаде стари жешће. — Гонио би и ја, ама су дале |
их. — Само да ја умакнем комесару, а ви гоните колико хоћете.</p> <p>Па сједе за сто и написа б |
а... кад нас ти заустављаш и кад нас не гониш остаћемо још три дана, — дочека Јово. — Нама је л |
па нам све горе и теже...</p> <p>— Све горе, — одобри и Перо, мученички преврнувши очима. — На |
Перу. — Трећи дан путујемо, па нам све горе и теже...</p> <p>— Све горе, — одобри и Перо, муче |
и и поштоваоци ваши, чије братске груди горе топлом љубављу према вама, узимамо учешћа у вашем |
ош дјеце у школи, па неће, зар, ни њему горе бити него ли је њима.</p> <p>— Бије ли учитељ пуно |
икога свога</hi>, као отсјечено дрво у гори, што се каже.{S} Знао је, да више никога код куће |
ио један фењер, а на кривим степеницама гориле су двије омање лампе.{S} При дну степеница дочек |
екну као јаре када га ухвате.{S} Објеси горњу усну, те му кукасти нос готово до браде доприје.{ |
Стаке? — запита.</p> <p>— Бре Стака је горска вила! — дочека Перо брзо. — Она је к’о зарђала п |
анило набусито. — Хоћу ли у воду јали у гору?</p> <p>— А што нијеси у хотелу, код Јефтана?</p> |
била препуна свакојаке, мале и велике, господе.{S} Благоје доведе блесастога Перу (јер је сад |
још са врата повика:</p> <p>— Помагај, господине, ако Бога знаш!</p> <p>— Цо хћеш? — запита за |
наклони.</p> <p>— Болестан ми пријатељ, господине, — тужно проговори. — Болестан је пуно, а ми |
и удари капом о тле. — Бог вас поживио, господине!</p> <p>— Само овдје не можете више имати бор |
вас рад поближе упознати, родио се љета господња не знам кога, али свакако барем прије четрдесе |
.{S} Затим устаде и, испод ока, погледа госте. — А што ви још не шетате? — запита их. — Шетња ј |
о осам.{S} Старчић се, чак, позива и на госте „који су могли виђети ако су гледали“ и каже, да |
вораше стари, ни мало се не обзирући на госте, — а ове је године право, да ми вратиш два...</p> |
столице.{S} Препаде и Благоја и остале госте, који га усплахирено погледаше. — Не дозвољавам и |
се, најпошље, спасао.</p> <p>Угледавши госте, он устаде и зачуђено их посматраше.</p> <pb n="7 |
дале од тебе?</p> <p>Као по команди сви гости оставише <pb n="105" /> своје столове и опколише |
при томе чудноват глас, да су се многи гости, иза других столова, почели мргодити и псовати га |
ечина је, па се види и без ње...</p> <p>Гости разастријеше сламу по соби и, онако уморни, поваљ |
пун филџан, него само половину.</p> <p>Гости су већ били посједали на ниске, <pb n="74" /> тро |
метну га у крај.{S} Покупи и филџане од гостију.</p> <p>— Да није сиротиње, частио би вас још, |
але, — дочека Алекса, осокољен доласком гостију: — У читавој фамилији, бре!{S} Дај ми спомени ј |
.{S} Ненавикнута, зар, да служи оволико гостију застидила се и збунила.{S} Онако збуњена, мјест |
је смијешећи се и обје руке ширио према гостима.</p> <p>— Хе, хе, брате слатки, окаснили сте ми |
со и не осврну се на њега.{S} Окрену се гостима и мрко их погледа.</p> <p>— Ех, што сте ми дошл |
ead> <head>Перо Карантан и дружина му у гостима код стрика Васе у селу Галебовцу.</head> <p>Вру |
посла с тобом, — осијече и као пође из гостионице. — Мислиш ти што си ми синоћ платио вечеру и |
} Незгоде у полицији.</hi> </head> <p>У гостионици сједио је Перо мрачан и суморан; ћутао је и |
> <p>И узе га под руку и силом поведе у гостионицу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
о!</p> <p>И силом угура Перу у најближу гостионицу и обори га на столицу.{S} Затим опет поче иг |
ли виђети ако су гледали“ и каже, да се готов и на суду заклети „за своје право“.</p> <p>Перо с |
ш ли ђевојку?</p> <p>— Па то је, брате, готова и свршена ствар, — опет ће Благоје весело. — То |
</p> <pb n="46" /> <p>— Онда је погодба готова! — одушевљено узвикну. — Пристајем и ја!</p> <p> |
И шта би сад протествовао кад је ствар готова и кад већ сузе теку?</p> <p>На врх степеница доч |
чудна врућина <pb n="67" /> и загушљив, готово смрдљив задах...{S} Ни птица да пролети, ни зец |
свилене гриве.</p> <p>— Ето готово је, готово, — довикну Јефтану. — Јашите, па да се иђе...</p |
кво је то чудо? — дочека Пера веселије, готово смијући се. — Има, брате, још људи који путују.. |
це превукла танким руменилом, те би се, готово, прије могло помислити да је старија сестра Милк |
е тражи кола, магарче, — рече му благо, готово тепајући. — Дошло је вријеме, да се враћамо окле |
чање.</p> <p>Перо га погледа попријеко, готово крвнички.</p> <p>— А што сјутра? — запита набуси |
да плати попу, па, пољубивши га у руку, готово трком оде из куће.</p> <p>Тога дана непрестано ј |
розор, па као да размишљаше нешто...{S} Готово да и он заплаче заједно са Данилом!...{S} Није ш |
/p> <p>— Па јеси ли се оженио, болан? — готово цикну Јефтан и снажно му стеже прсте, да умало н |
.</p> <p>— Ама кажи ти мени...</p> <p>— Готово је, велим ти...{S} Хајде да пијемо!</p> <p>И сил |
ну унапријед плаћао сапутнину и звао га готово сваку вече.{S} А дочекивали су их красно.{S} Удо |
> <p>— Мене да водиш?{S} Мене? — запита готово грубо.</p> <p>—- Перу Карантана морам водити, — |
<p>— А хоћемо ли дуго остати? — запита готово шапатом. — Ја не могу...{S} Ја ћу само мало...</ |
, — опет ће Благоје весело. — То је све готово!...{S} Хајде да пијемо!..</p> <p>— Ама кажи ти м |
аде</hi> испричати.{S} Јефтана, који се готово није ни растављао од своје заручнице, није могао |
љубазније: — Ех, кад хоће власт, и биће готово одмах...{S} Ти мало причекај, па ћеш добити...</ |
?</p> <p>— Зашто?{S} Зашто? — заграјаше готово сви, очекујући нешто необично, нешто чудно, што |
</hi>.{S} Човјек, у својој муци, бијаше готово и заборавио на Перу и ко зна да ли би га се икак |
је из испуцале земље и спржене траве и готово их давио; озго, са висине, као да се нешто тешко |
ном травом, врата се накривила и канати готово да падну, па ипак... ипак је све љепше било него |
/p> <p>— Па говорићу ја, — окреса Обрен готово љутито. — Ти само гледај и слушај...{S} Или, ако |
t="subSection" /> <p>Доктор је становао готово на крају касабе.{S} Био то човјек странац, погур |
па да ме данас закопајете, — рече Перо готово наричући. — Така је моја зла судбина.{S} И тако |
>— Па како ћу јој отић’? — узвикну Перо готово очајнички. — Не могу ја узети ђевојку а да је не |
да нам друг умре у путу? — узвикну Перо готово декламујући. — Зар он да умре?{S} Несретниче, за |
им дугачке, свилене гриве.</p> <p>— Ето готово је, готово, — довикну Јефтану. — Јашите, па да с |
S} Објеси горњу усну, те му кукасти нос готово до браде доприје.{S} Изађе.</p> <p>— Точите, бра |
Ипак стегну срце и уљезе.{S} У први мах готово није могао ни распознати људе, што сјеђаху за ст |
че Јово, гледајући у под.— У кући немаш готово ништа и да трном повучеш по њој, не би имало шта |
олуфима.</p> <p>— Јадан Перо, сад те по готову неће никаква! — уздахну огледајући се у огледалу |
ехани.{S} Око механских врата дизала се граја...{S} Ту су се гурала три-четири беспослена хамал |
, почеше одјекивати нечији кораци и као граја нека.{S} Перо помисли да ће опет бити когод из по |
их.{S} Написао их читкије и, са великом грајом и побједничким изразом на лицу, показао свима.{S |
ри механџија хладно и не осврћући се на грају. — Они читају новине и сваке се седмица по једном |
: „живили“, онда и ви викните и дигните грају...</p> <p>Учитељ се био толико заговорио, да је ч |
и ослухивао је: одакле ће чути највишу грају, свађу, или пјевање.{S} На средини касабе једна м |
састо погледаше Данила.</p> <p>— Зар? — гракнуше у један глас.</p> <p>— Нема га, — одговори Дан |
ладницу</hi> од самих дубових и букових грана и окитили је цвијећем и барјачићима.{S} Под голем |
е гране купају у води.{S} Испод њихових грана купају се лабудови.{S} Шест гиздавих, бијелих лаб |
е врбе и своје дугачке, танке, повијене гране купају у води.{S} Испод њихових грана купају се л |
и вечере, да ме тако превари!...</p> <p>Грдећи Благоја једва је некако заспао.</p> <p>И снијева |
о би распознати, да то није глава какве грдне совуљаге, него човјечија прилика и да та човјечиј |
-три авлије, провукоше се испод некакве грдне капије, док најпошље не изађоше у велику и простр |
а, — рече,</p> <p>— Ђурђа!</p> <p>— Још грђе.</p> <p>Љубица!</p> <p>Перо напући усне и цмокну њ |
ило украшено чворугом на глави и силним греботинама по лицу, а украшавао их је увијек он, не љу |
вако мучиш и себе и нас...{S} И није ти грехота ни срамота!...{S} К’о да смо ми твоји робови, п |
ћи их и размрсујући им дугачке, свилене гриве.</p> <p>— Ето готово је, готово, — довикну Јефтан |
S} Поблиједи, полегути се, ухвати се за гриву и склопи очи да не види своје пропасти, а Јефтан |
, — па изађе на врата и повика из свега грла, — донеси нам кахву!...{S} Ти си, побратимковићу, |
не би промијенио и сада вичем из свега грла: куку ономе, ко није ожењен!“</p> <p>Држимо, да ов |
тима.</p> <p>— Данило! — викну из свега грла.</p> <p>На вратима се помоли једна рашчерупана гла |
<p>— Живили младенци! — заграјаше сви, грлећи Перу.</p> <p>Јефтан се прислони раменом уз прозо |
г газде Станка, — весело објави он Пери грлећи га. — Загледали се, замиловали се и брже ћемо се |
на, како сједи на постељи, десном руком грли стас лијепе собарице, која је била нешто лакше одј |
посла! — викну обрадован Перо и поче га грлити. — О, брате слатки и лијепи, добро ли ми дође!{S |
граја Благоје, утрчавши у собу, па поче грлити Перу и љубити у оба образа. — Честитам ти, мој П |
е.</p> <p>— Ја ћу, — викну он колико га грло доноси... — Ево мене!</p> <p>— Муч’ ти, магаре! — |
ну шаком, да Пери намах замрије ријеч у грлу. — Муч’ поганове!{S} Ти си мене шћео преварит’ сад |
елите и забављате, што вам никада, ни у гробу, нећу заборавит’!...</p> <p>— Живиооо!</p> <p>Опе |
, испод прастарог, кљастог дуда, весело грокћући ваљало се двоје свињчади.</p> <p>Из авлије уље |
Ево, како сам се ја оженио, па ме није гром убио, него ми све у реду.{S} Што се и ти не жениш? |
боље него све друге газде.{S} Живим к’о гроф!{S} Док има пара, живићу к’о што треба; кад нестан |
ад хотелска, па га задиркују и пецкају, грохотом се смијући, ако каткада, леђима или раменом, ј |
е сам узео једну и платио за њу петнес’ гроша.{S} Питам: може ли јефтиније, а Чифут не да...{S} |
мо кад се има.</p> <p>— И за зоб по два гроша, за зоб, — настави Јован брже.</p> <pb n="93" /> |
к да је свршена погодба.</p> <p>— И пет гроша мени, што ћу ићи с вама да вратим коња, мени... — |
фут к’о Чифут!{S} Добио ми је барем пет гроша на њој...</p> <pb n="52" /> <p>И, радујући се што |
Мене да водиш?{S} Мене? — запита готово грубо.</p> <p>—- Перу Карантана морам водити, — осијече |
другови и поштоваоци ваши, чије братске груди горе топлом љубављу према вама, узимамо учешћа у |
спод руке. — Жени се, јадан брате, и не губи младост узалудно...</p> <p>— Ама ко ће ме, брате? |
вих зуба (због чега је вазда и успијала губицама) смјежуране коже, набијељена, помоли се на вра |
изишао гладан, те одмах почео млацкати губицама као да сиса...{S} Кашње се показао као врло жи |
нос, па узео подеране новине и, мичући губицама попут зеца, полугласно чита.</p> <p>Перо им ка |
там те?</p> <p>Обрен испи чашу и цмокну губицама као да љуби кога.</p> <p>— Тако је, — потврди, |
у.{S} Само преврну очима и, савијен као гудало, упрашен, диже се са земље.</p> <p>— Што се не ч |
о да га разапињу, стресе се и писну као гуја љута:</p> <p>— Ама ко вам то налага, ако Бога знат |
се, да сам себи одгонене: нашто оволика гунгула и зашто све није мирно као у његовој касаби?</p |
!{S} Е чисто ти хтједох умријети у овој гунгули.</p> <p>Благоје застаде и заплака од радости.{S |
а опет му искочи на челу стиште зубе и, гунђајући, приступи Јоки, па је гурну лактом у прса.{S} |
gn>? — запита Благоје мргодећи се и као гунђајући нешто. — <foreign xml:lang="de">Waas</foreign |
о се љутити.{S} Почео, чак, по обичају, гунђати и проклињати све, почевши од младожење, па завр |
частили су их кахвом, ракијом, духаном, гурабијама и урмашицама, низ које се циједио мед.{S} И |
е домаћица плачевним, меким гласом лако гурајући и у једно и у друго. — И немојте се стидити, к |
их врата дизала се граја...{S} Ту су се гурала три-четири беспослена хамала и инадила се са дје |
ци сваки час, често и врло немилостиво, гурали и чак му стајали на ногу...{S} Гледао је и чудио |
сата...{S} Ту су се, у широком ходнику, гурали четири до пет полицајаца, врзајући се око двају |
p> <p>Сви наврвише на тесту и почеше се гурати.{S} Неко стаде учитељу на ногу, Обрену неко обор |
зубе и, гунђајући, приступи Јоки, па је гурну лактом у прса.{S} Она га укочено погледа, а послу |
ред вратима Јефтанове собе, свом снагом гурну у њих и отвори их.</p> <p>— Извол... — викну, али |
нешто да се помаче у њему и свом снагом гурну га њојзи.{S} Пруживши јој бакшиш он задрхта као ш |
ђевојку а да је не видим.</p> <p>Обрен гурну мачку и одбаци аршин, па се исправи и оштро га по |
еси ли ти, Перо? — изненада дрекну неко гурнувши га руком у ребра, а тешка рука нечија спусти м |
њу, кад стиже до попових врата и снажно гурнувши, отвори канат. — Је ли овђе?</p> <p>— Јес’, — |
ијечити осим вас.</p> <p>— Хм?...{S} Но гут!... — Осијече доктор и пође пред њим. — Видиме...{S |
добро прегледао. — То завтра буде ганц гут.</p> <p>Па, примивши од Пере награду, изађе из собе |
мрвица није остављао.{S} Купио је све и гутао хитно, не гледајући ни на <pb n="119" /> кога и, |
<title><hi>Црна Дама</hi></title> и т. д.{S} Излазио је само у <pb n="60" /> магазу младога Јо |
га и пријатеља, — рече. — Хоћемо, бива, да му изађемо на сусрет скупа, па смо зовнули тебе, да |
} Текао је новац непрестано, згрћао га, да је чак изашао на глас.{S} Старији људи лијепо су га |
д га ноге носе.{S} Дошло да се посвађа, да се поинади макар с киме.</p> <p>Он изненадно скочи и |
хвалио се Аћим свакоме. — Знао сам ја, да ће бит’ мимо остале.</p> <p>Четири разреда свршио је |
.{S} Ње се и не бојим, — одговори Јока, да се једва чуло. — Ама <hi>он</hi>...</p> <p>— Он је з |
рјак, а ја ћу бити барјактар, па, вала, да се не постидим ни самога Бошка Југовића.</p> <p>— И |
к’о твоја невјеста...{S} Брука би била, да уљеземо без <hi>младе</hi>!..{S} Данас ћемо и у цркв |
> <p>— Јеси...{S} Ти си вазда говорила, да треба да се уда...{S} Ето ти сад!...{S} Удала се!... |
ћи се озбиљан. — Шта би било са женама, да се нијесу удавале?</p> <p>— Ја, — настави Јефтан пон |
њега.</p> <p>Јово даде знак друговима, да пођу за њим.{S} Пођоше.{S} Полако се прикрадоше до с |
S} Само упрти пртљагу и пође пред њима, да их води Јовановој кући.</p> <p>Затекоше Јована гдје |
жену ногом, што је важило као опомена, да му се не мијеша у разговор. — У бухљивим бачвама одм |
ала риба!.{S} А, ето, читав свијет зна, да у правоме вину нема риба.{S} Њима је, да речемо, Бог |
ћеш ти што потрошит’.{S} Имам ја пара, да платим и за те и за се.{S} А теби треба да се шеташ, |
</p> <p>— Нема, нема брате, — прошапта, да се једва чуло. — Тако је то, кад у кући нема женске |
тежи болесник.</p> <p>— А имаш ли срца, да ме болесна зовеш? — застења. —-Ја не могу ићи...{S} |
пристадоше.{S} Опремише Тому кочијаша, да се код некаква познаника одмара, а они се полако упу |
ћи шешир на затиљак — Ја сам вазда рад, да својим силама припомогнем напретку Српства.</p> <p>Ј |
водом...{S} Стид га, стид од сама себе, да тако изневјери друга <pb n="112" /> и пријатеља!...{ |
о на сусрет скупа, па смо зовнули тебе, да га ти испред нас поздравиш једном здравицом.{S} Ти с |
— Какво полесно?</p> <p>Јефтан познаде, да му се сад пред Пером није шалити, па лагано извуче р |
ма, као да збија сламу.</p> <p>— Хајде, да је гледамо! — викну.</p> <pb n="125" /> <p>— Хајде, |
су могли виђети ако су гледали“ и каже, да се готов и на суду заклети „за своје право“.</p> <p> |
ако му није тешко, и да дође, ако може, да их послуша нешто, ако би хотио«...{S} Писмо послаше |
е, уфитиљи бркове, уштину се за образе, да му изгледају руменији, и изађе.{S} Пође главном улиц |
а у правоме вину нема риба.{S} Њима је, да речемо, Бог одредио воду, а није вино; с тога се и в |
— А шта ти радиш, зете?{S} Какво ти је, да речемо заниманије? — запита изненада, положивши руке |
n="27" /> се врати из механе; знао је, да се ту више нико неће на њега ни осмјехнути, нити ће |
о дрво у гори, што се каже.{S} Знао је, да више никога код куће затећи неће кад <pb n="27" /> с |
о.</p> <p>— А друго?</p> <p>— Друго је, да је паметна и кућаница.</p> <p>Јефтан се мало намргод |
е му је постајало све теже и увидио је, да тако више не може издржати.</p> <p>На саму Нову Годи |
де и опет погледа по свима.{S} Хтио је, да им на лицу прочита: јесу ли сви сагласни са Јовом?{S |
а глава поигравати.{S} Изгледало му је, да ће се читава кућа срушити и притиснути га.</p> <p>— |
како је то: распарати цара?...{S} Није, да речемо, ни пашу ни везира, него баш цара...</p> <p>И |
и приближујући им се. — Нијесте знале, да ћемо и ми доћи да пијемо кахву.</p> <p>— Знаш... к’о |
} Да је била кршна, не би чекала на ме, да дођем <pb n="141" /> из девете касабе и да је водим. |
пет сам био у хавсу...{S} Обиједили ме, да сам заварао некакву ђевојку, измамио јој паре, па је |
опет поче звиждукати.{S} Обиједили ме, да сам крао суцке биљеге, па ме ухавсили и оћерали из с |
о, готово тепајући. — Дошло је вријеме, да се враћамо оклен смо и дошли...{S} Кући ћемо!</p> <p |
око себе.{S} Дошло му бијаше да устане, да узме столицу, па да добро изудара и <hi>пунца</hi> и |
и, онако са стране, погледа у филџане, да види: јесу ли напуњени?{S} Жила она опет му искочи н |
ојек, коме сам платио ручкове и вечере, да ме тако превари!...</p> <p>Грдећи Благоја једва је н |
а бекељила му се иза леђа и старала се, да му за тур од чакшира прикаче некакав чудноват реп: о |
пилићи, кокоши, голубови.{S} Рачуна се, да је за кратко вријеме убио осморо пилади, трима псима |
здрагани, изађоше из куће и кренуше се, да и осталим касабалијама испричају знамениту новост.</ |
Гледао је и чудио се свему, мучећи се, да сам себи одгонене: нашто оволика гунгула и зашто све |
во разгледао све око себе, надајући се, да ће какогод опазити дјевојку.</p> <p>— И јес’ и јес’ |
освртао се на све стране, надајући се, да ће је сваки час угледати.{S} Узалуд!{S} Вјетар је пи |
настави Јефтан поносито, спремајући се, да и трећи пут удари руком о сто.— Жена нам треба!{S} Н |
и, свијета, — вели Јован, старајући се, да изгледа озбиљан и замишљен. — Ја к’о кириџија виђео |
ан и направи мргодно лице. — Не бој се, да ћеш ти што потрошит’.{S} Имам ја пара, да платим и з |
адости, наклони се опет.{S} Видјело се, да су га Јефтанове ријечи погодиле у најосетљивију жицу |
p>Перо застаде.</p> <p>— Е знам, брате, да сам крив, — рече. — Знам, ама шта ћу?...{S} Кад ме с |
b n="125" /> <p>— Хајде, по Богу брате, да је само очима видим.</p> <p>— јок, — осијече Благоје |
номе, позору изложеноме, мјесту кажете, да ви не дозвољавате ни цару да проси дјевојку.{S} Упра |
о цикну Јефтан и снажно му стеже прсте, да умало није јаукнуо.</p> <p>— Нијесам се оженио, — за |
овићу, прави дипломат...{S} Камо среће, да су нам сви таки!...{S} Барем би се опет сви пости по |
еда попријеко.</p> <p>— А неко ми рече, да ћете ви сјутра ићи? — запита. — Сјутра одма!</p> <p> |
ромуца Перо постиђен. — Данило ми рече, да си болестан.</p> <p>— Ја и јесам болестан, — дочека |
исмо послаше у механу, упућујући момче, да ће га ту <hi>сигурно</hi> наћи.</p> <p>— Треба и од |
ам дов’о и два пријатеља и једно момче, да ти се прогостимо у кући два три дана.</p> <p>Старац |
{S} Гледаше у слику и као да очекиваше, да неко проговори иза ње и да му напомене шта ће даље к |
код власти <pb n="43" /> и мени казаше, да тамо не траже ничију крштеницу...{S} Ничију они не т |
<p>Перо чисто одахну, када му објавише, да не ће више бити ђак.{S} Школа му је била изашла на в |
е дијете бити »мимо остале«.{S} Рекоше, да ће свакако бити знаменито у роду своме.</p> <pb n="1 |
оца.{S} Због тих чудних знакова рекоше, да ће дијете бити »мимо остале«.{S} Рекоше, да ће свака |
бања умирише Перу.{S} Волио је, додуше, да проведе још какву шалу: да млатне букваром по глави |
огом међусобном, опојен мирисом љубави, да читав народ <pb n="162" /> српски од Адрије до Балка |
ана.</p> <p>— Велите ли ви, браћо, сви, да је паметно да се ја женим? — запита и опет се укочи |
старчићем око плаћања.{S} Старчић вели, да је попио шест ракија, а механџија нарачунао осам.{S} |
ућу и рађа ђецу...{S} Оклен би ми били, да нам се нису женили стари?..{S} Оклен питам те?</p> < |
да ме не уфате, јер су ми запријетили, да ће ми је довести амо на вјенчање...</p> <p>Јефтану с |
се. — Ми <pb n="160" /> смо те зовнули, да ти јавимо, да он долази у петак...</p> <p>Учитељ, за |
зид и уздахну.</p> <p>— Све ми се чини, да ће ми се некаква несрећа десити ако пођем сам, — реч |
ја и плачем, — викну, — што ми се чини, да се не враћамо више, ако поћерамо к’о што смо почели. |
{S} Он је, чисто и јасно, доказао Пери, да »као старији јаран и ожењен чојек« треба да спава на |
олила жена.</p> <p>— А пристајеш ли ти, да одмах у неђељу пођемо у њих? — запита Перо журно.</p |
овало, јер се бијаше почео прибојавати, да га наскоро и Данило не остави.{S} Некаква нарумењена |
, у мало не скочи за њом, да је ухвати, да је задржи.{S} На попа је био сасвим и заборавио и, к |
без памети, и једва се могао уздржати, да не испусти какав непристојан усклик или уздах.</p> < |
ло трезнији човјек могао би распознати, да то није глава какве грдне совуљаге, него човјечија п |
р удаљио. — Како си се ти смио усудити, да ми дођеш?</p> <p>— Ја нисам знао да има неко с тобом |
ротиња!...{S} Само ми немојте духанити, да се не би запалила слама...{S} С тога вам не дам ни с |
спрси.</p> <p>Перо протра очи, мислећи, да и сад снијева.</p> <p>— Ама да се нијесте преварили? |
не <hi>поклоне</hi>, топло обећавајући, да ће свакоме „бити наклоњен и пред свима властима штит |
ло накривио на лијеву страну, пустивши, да га свилена кита куцка по челу.</p> <p>— Шта ћеш дана |
то да се жени?...{S} Да удара на белај, да троши новце и да својом крвљу храни сеоске бухе.{S} |
ро запита. — Ово носим мојој изабраној, да пробира некакве женске беспослице.{S} Богата је, па |
говори комесар, давајући му руком знак, да га не прекида у говору. — Ми, али, не смијемо забора |
/p> <p>Јово устаде и даде Јефтану знак, да и он жели говорити.{S} Јефтан застаде.</p> <p>— Ја м |
ми синоћ платио вечеру и овај доручак, да ћу ја трпити да ми тако у лице говориш...{S} Нисам ј |
сред собе и отхукну.</p> <p>— Ето вам, да не спавате на тврду, — рече. — Душека нема сиротиња! |
иротиња, — рече стари тужно. — Ја знам, да се вама неће свиђет’ и да нећете овђе остати ни чита |
шта мисли.</p> <p>— Онда... ја гласам, да се Перо ожени са стране! — викну Јово изненадно. —- |
укваром по глави онога ђака пред собом, да кога испод клупе боцне иглом, или да пусти коме у ње |
p>— Муч’, — дрекну поп и измахну шаком, да Пери намах замрије ријеч у грлу. — Муч’ поганове!{S} |
рање?</p> <p>Перо хукну и одмаху руком, да једним махом све црне мисли одагна од <pb n="84" /> |
чно се растресе над успаваним Јефтаном, да коју буху стресе на њега и да му се тако освети.{S} |
Благоје љутито. — Ти ћеш отићи са мном, да потврдиш просидбу <pb n="129" /> и видиш ђевојку.{S} |
, као ван себе, у мало не скочи за њом, да је ухвати, да је задржи.{S} На попа је био сасвим и |
дногласно проглашен особитим мајстором, да га свакодневно умањује.{S} Он није имао радње, нити |
кога потопити...{S} Знаш ли ти, болан, да ће њему Русија десети дан у Цариград...</p> <p>Алекс |
Јефтан и као подиже се. — Ти си каз’о, да ћемо остат’ само мало.</p> <p>— Нека, нека, — дочека |
са мном што хоће...{S} Зато ме и уз’о, да му вазда радим...</p> <p>— А стрина?</p> <p>— Она је |
много, кад си иск’о и кад си ми прич’о, да ће ти ђеца крепати од глади?...</p> <p>Сељак слегну |
— и Бог зна да ли би је икада и одржао, да му изненада, једнога дана, чудан случај у помоћ не п |
з собе.</p> <p>— Ама јесам ли ја казао, да ми нико не улази у собу? — плану Јефтан, чим се докт |
бијела и мрка.{S} И обично се заклињао, да ће бити уредан.{S} Заклињао се и да ће претрести и у |
пова пера, који је, као за инат, хитао, да крштеницу час прије сврши.</p> <p>Тужан и жалостан в |
рући на госте, — а ове је године право, да ми вратиш два...</p> <p>— Много је, — прошапта један |
<p>— То треба, — потврди и Јово. — Ево, да опростите, ја ћу водити своју жену, ти Јефтане своју |
јевојку рабите?{S} Ко је вама дозволио, да непристојними намјерами вријеђате царске дјевојке?</ |
</p> <p>Учитељ се био толико заговорио, да је чак заборавио и на вино и тек <pb n="164" /> и ка |
и ко зна да ли би га се икако и сјетио, да му не стиже онај брзојав.</p> <p>— На моју душу ово |
к’о да ми је Бог у крошњи с неба бацио, да ме обесели за моја добра дјела.{S} Кад сам преко дан |
о га је Перо имао, — и ишарало га тако, да је изгледао као каква мапа.{S} Пролијевало се чак и |
н сјео близу удовице, сјео управо тако, да се његово раме чешало о њезино и, гледајући преда се |
за се...{S} А с тобом ће ићи још неко, да ти изабира, — додаде мало тише.</p> <p>— Који ће? — |
ући му да и даље размишља. — Да пијемо, да се веселимо, а биће времена кад ћеш размишљати и туг |
p>— Можемо!</p> <p>— И да се зарекнемо, да друг друга неће на путу изневјерити, док су нам глав |
="160" /> смо те зовнули, да ти јавимо, да он долази у петак...</p> <p>Учитељ, зачуђен, искриви |
ономе, ко није ожењен!“</p> <p>Држимо, да овоме не треба никаква коментара.</p> </div> </body> |
окопавали кукурузе.</p> <p>— Чули смо, да имаш три коња, — рече Јефтан поздравивши се с њим. — |
зом на лицу, показао свима.{S} Наравно, да је одмах од оца добио нове хаљине, што се показао та |
ди, што мушких што женских.{S} Наравно, да су <pb n="163" /> ту била сва три Перина јарана, зај |
у походе.</p> <pb n="28" /> <p>Наравно, да заклетву никако није могао одржати, — био је и сувиш |
ротив шибања у школи, било је ријешено, да се Перо натовари на врат учитељу.</p> <p>У овоме пит |
на раме и повуче га у собу тако снажно, да се једва могао одржати на ногама. — Тако је, тако! — |
рантан као да се стиша мало.{S} Једино, да срцу пусти на вољу, помијеша прсте у Данилову косу, |
П-ске дјевојке.{S} Знајући врло добро, да се такво познанство најлакше може наћи у каквој меха |
} Опет је пољуби.</p> <p>— Хајде, Перо, да иђемо, — поче Јефтан и као подиже се. — Ти си каз’о, |
прозва Данилом.{S} Уједно одлучи и то, да, први пут пошље смрти родитеља, прослави Крсно Име.{ |
о могао учинити.</p> <p>— Ишао је зато, да види: има ли икаква ђевојка љепша, од наше красне уд |
лушкујеш, — рече. — Ама сад што си чуо, да ником не издаш...{S} Ако издаш, зло и по ме и по те. |
напукнуте филџане.{S} Ненавикнута, зар, да служи оволико гостију застидила се и збунила.{S} Она |
ешћа у вашем весељу и ступамо пред вас, да вам пружимо изразе наших одушевљења, нада наших, мол |
мој како си ми! — узвикну на сав глас, да су се многи пролазници морали осврнути и зачуђено их |
ти, испуштајући при томе чудноват глас, да су се многи гости, иза других столова, почели мргоди |
ко уобљеним гласом, — да је у нас адет, да свачије сватове лијепо дочекамо и да пред њих изађем |
p>— Учитељу, јављамо ти радосну вијест, да се оженио наш друг Перо Карантан, — поче Јефтан уста |
, а на лицу им се огледала радозналост, да час прије виде ту лијепу невјесту.</p> <p>Неки поста |
— ја сам оправио брзојав у вашу касабу, да се информирам о вашој ћудоредности.{S} Одговора нема |
у рукама <pb n="142" /> и издиже главу, да види: оклен пјесма долази?...{S} И опази, удаљену, љ |
опут пудара. — Гони, и кажи му, лопову, да ми је учинила товар штете...{S} Толико ће ми платити |
и изгуби вјеру у се.{S} Изгуби и наду, да ће икада у својој кући загрлити своју женицу и, у ти |
авно.{S} Ви сте си синоћ узели слободу, да на јавноме, позору изложеноме, мјесту кажете, да ви |
, сад можете мало прошетати...{S} Кажу, да је то здраво...{S} А ја сад имам <pb n="77" /> нешто |
Све село обиграх, па га нема.{S} Кажу, да је ноћас отиш’о...</p> <p>— То је он одвео Јову, душ |
и у удовице Стаке шћери Милке.{S} Кажу, да је добра, кршна, ваљана.{S} Додуше ја је још добро н |
i>, а мати му се звала Ана.{S} Причају, да није заплакао кад се родио, као што обично заплаче с |
буха прешло на њега.</p> <p>И дође му, да тога часа скочи и зовне Данила.{S} И он се диже...{S |
ијет прорицао је и њему, као и Јефтану, да ће хрђаво проћи.{S} Једино је још Аћим ловио пријате |
пет си ми дошао никакви сине, — дрекну, да се разлијегало по свој авлији и по свеме комшилуку, |
е бијаше толико збунио и загледао у њу, да није знао који ће филџан прихватити, и није осјетио, |
S} Ништа!</p> <p>И лагано пође прозору, да им отуда покаже, е немају ништа видјети...{S} Уједан |
хните памети.{S} Да се пржимо на сунцу, да се знојимо због твоје женидбе!..</p> <p>— Камо срећа |
ена ракија од пет година дана...{S} Ах, да је видиш!...</p> <p>— Па лијепо; њу ћу и тражити, — |
ицу конкурената из Касабе и натјера их, да на другој страни траже хљеба.{S} Треће године истјер |
че? — дочека подругљиво. — Зар не знаш, да је то турско?</p> <p>— Сведно.{S} Русија ће за инад |
твар...{S} Само мени пусти!{S} Ти знаш, да ћу ја све уредити к’о што ваља.</p> <p>— Ама ја хоћу |
е и за се.{S} А теби треба да се шеташ, да се дружиш...{S} Ако останеш вазда у дућану, убиће те |
ш, ама то ваља!...{S} И још, ако хоћеш, да ти и ђевојку препоручим, а једва ће те дочекати.{S} |
у стари жени, улазећи за њима. — Видиш, да их је пуно!</p> <p>— А кахву? — прошапта она.</p> <p |
читам...{S} Душа ми... психа, психа!... да знам шта се ради у свијету и хоће ли се ђегођ покрви |
шта ћеш говорити...{S} То је... знаш... да не би било каквих неприлика.</p> <p>Учитељ презриво |
је, додуше, да проведе још какву шалу: да млатне букваром по глави онога ђака пред собом, да к |
и Цетине, види користи од вашег брака; да сретно буде по ваш дом и српски род.{S} Живили!</p> |
себе, пустивши дуге ресе <pb n="30" /> да му падају по куковима.{S} Нађе и неколика прстена, н |
љуцки и, што се рекне, човјечански!{S} Да имају мозга, сви би се момци женили.</p> <p>Јефтан с |
че. — Сретно, дуговјечно, берићетно!{S} Да Бог да и пород породио и све ти у напријед пошло!</p |
<p>— Штета, — рече, — црна штета!..{S} Да продајеш и купујеш, могли би одма пазарити.{S} У мен |
се жени?...{S} И што да се жени?...{S} Да удара на белај, да троши новце и да својом крвљу хра |
људима, па кад не мора гладоват’...{S} Да ти није мене, ти би овђе зло прошао...</p> <p>— Баш |
у прсима, дође ми да све разбијем...{S} Да је живот боца и њега би разбио!...{S} Омрзно’о ми и |
м на далек пут, а ти мене оставио...{S} Да ми није било ове женске главе, која ми донесе вина и |
35" /> сам га пио и пио би га вазда.{S} Да ме и сад ко понуди, не би рекао „<hi>нећу</hi>“.</p> |
ет година, па вазда добре муштерије.{S} Да си видио колико сам муке им’о док сам каз’о како си |
ити и овај му упали да не може боље.{S} Да тако није казао, поп му не би дао крштенице и не би |
ово је све са твоје махните памети.{S} Да се пржимо на сунцу, да се знојимо због твоје женидбе |
оз годину -дана постао је миран ђак.{S} Да је био добар, то се баш не може рећи, јер у буквару |
на за рукав. — Ја сам у томе сметен.{S} Да је свирачица и знао би некако... ама наша је ђевојка |
гла казна и послали ми кугу на врат.{S} Да је била кршна, не би чекала на ме, да дођем <pb n="1 |
<p>— Ама молимо те, учитељу, — рече, — да одма напишеш, па да напријед чујемо шта ћеш говорити |
ред комесара.</p> <p>— Хајде, — вели, — да чујеш пошљедњу пресуду, па јали ће бити црна јали би |
ефтан озбиљно, малко уобљеним гласом, — да је у нас адет, да свачије сватове лијепо дочекамо и |
аде.</p> <p>— Ја мислим, — поче Јово, — да свадба без барјака никако не ваља.{S} Ви нађите барј |
не допуштајући му да и даље размишља. — Да пијемо, да се веселимо, а биће времена кад ћеш разми |
аже Другога Перу Карантана? — запита. — Да не траже каква, чијем је оцу име Марко јали Петар?{S |
ефтан, бацајући му брзојав пред ноге. — Да се није оженио, не би се ни вратио, нит’ би јављао д |
нијесмо ни ми, — настави Јефтан јаче. — Да нам је Бог послао колеру на врат, ја се не бих љутио |
а теби магарећа глава! — викну Бошко. — Да си ти паметан чојек ти би... ти би...</p> <p>— ...св |
.</p> <p>— А-а да их гонимо! — викну. — Да гонимо до куге!</p> <p>— Куда ћеш их гонит’? упаде с |
, састављајући три прста и љубећи их. — Да их поједеш од милине!...{S} Ти то остави само мени.< |
ма, дође ми да помахнитам...{S} А сад — да оде тако далеко...</p> <p>— А чујеш, зете, — настави |
иће добро и зачудићете се сви!</p> <p>— Да Бог да, — одговорише обојица.</p> <p>Стари се опет п |
уку да га загрли. — Ја хоћу...</p> <p>— Да ми даш Милку, — доврши он.</p> <p>Удовица се искриви |
ненадно скочи и зовну Благоја.</p> <p>— Да се иђе, — рече опоро. — Доста је сједнице!</p> <p>— |
, као да је на мравињак легао.</p> <p>— Да барем Данило уза ме спава! — прошапта тихо. — Барем |
} Покупи и филџане од гостију.</p> <p>— Да није сиротиње, частио би вас још, — рече мргодно. — |
авам да проси ђевојку, <pb n="131" /> а да је не видим, — осијече Перо изазивачки.</p> <p>Благо |
не своју...</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— А да буде право весеље, нека и Стака пође, — опет ће Јово |
очајнички. — Не могу ја узети ђевојку а да је не видим.</p> <p>Обрен гурну мачку и одбаци аршин |
дебелу цјепаницу у рукама.</p> <p>— А-а да их гонимо! — викну. — Да гонимо до куге!</p> <p>— Ку |
ога дата и њојзи, побратимковићу, треба да смо сви <pb n="33" /> потпокорни и да јој се вазда з |
Реците и ви коју.</p> <p>— Прво: треба да узме жену с миразом, — дочека Обрен у пола пјевајући |
као старији јаран и ожењен чојек« треба да спава на меку, а, поред тога, не иде за својим него |
си...{S} Ти си вазда говорила, да треба да се уда...{S} Ето ти сад!...{S} Удала се!...</p> <p>И |
...{S} Обоје су млади к’о кап, па треба да их ми старији поучимо.</p> <p>Од свега овога разгово |
платим и за те и за се.{S} А теби треба да се шеташ, да се дружиш...{S} Ако останеш вазда у дућ |
..« Јок, побратимковићу!...{S} Ми треба да мислимо к’о што власт хоће.{S} Најпошље ми не треба |
му се. — То сваки паметан човјек треба да има.</p> <p>Обрен се осмјехну.</p> <p>— Дај и мени д |
рим јабани него своме зету, а зет треба да ме слуша...{S} Нећу га, зар, ја учити како ће управљ |
, Благоје застаде.</p> <p>— У које доба да дођем сјутра по те? — запита.</p> <p>— Рано...{S} У |
.</p> <p>Јефтан махну руком и замоли га да не говори даље, како не би својим жалостивним ријечи |
/p> <p>Перо не одговори.{S} Пропусти га да уљегне у кућу, а он стаде под дуд.{S} Ту, поред Дани |
рмише сви, <pb n="7" /> не пуштајући га да допјева. — Живио сто година!</p> <p>— Живио! — прихв |
рена. — Ако учитељу не буде криво, њега да замолимо.{S} Он је учио, па зна да везе...</p> <p>— |
да у зачуђенога Данила као да би у њега да заиште савјета.</p> <p>— Ама што тако брзо? — запита |
>— Имам.</p> <p>— И не треба ни од кога да иштеш?</p> <p>— Ни од кога.</p> <p>Старац се дохвати |
у, па да гласамо.{S} Ако треба још кога да зовнемо, па нек је више гласова.{S} Ако треба и скуп |
мо смјешкаше и пипаше му одијело, ваљда да се увјери: је ли најбоља чоха или није?</p> <p>— А ш |
бјесомучно дрмајући њиме. — Што не каза да се нијеси вјенч’о, црн ти образ сад и вавијек!</p> < |
p>— А би ли ти да ти је ја извадим и ја да платим?</p> <p>— Јок, — осијече Обрен остављајући те |
, одговори Данило лијено. — Волио би ја да сам дома, па да лијепо спавам...{S} Ништа љевше од с |
м око уста. — Како <pb n="136" /> ћу ја да своје дијете не видим сваки дан?{S} Научила на њу, п |
она даје свега.{S} Она наћерује сељака да ми поштено плаћа бировину; она ме чува од свакога, < |
в но, не утирући суза. — Има сто конака да смо утекли!</p> <p>— Па шта ти је, магарче; какво је |
оју никад није видјео?...{S} И дјевојка да пође за њега, а никад га није видјела?..{S} Каква ће |
жена, нити је, као женска глава, хтјела да остане без свога накита, те се малко, као нехотице, |
инадила се са дјечурлијом, што су дошла да слушају музику.{S} Унутра опет све пуно.{S} За свима |
руке и трчао од пријатеља до пријатеља да га хвали.</p> <p>Негдје у то доба упознао се Перо са |
се замисли.</p> <pb n="144" /> <p>— Ама да они не траже Другога Перу Карантана? — запита. — Да |
мислећи, да и сад снијева.</p> <p>— Ама да се нијесте преварили? — запита опет, крстећи се. — Ш |
p>— И пет гроша мени, што ћу ићи с вама да вратим коња, мени... — опет ће Јован.</p> <p>— С ови |
рекну Јефтан, прибравши се мало. — Одма да тражиш ђевојку!</p> <pb n="13" /> <p>И зграби Перу з |
} Ашикују са официрима...{S} Треба одма да иђемо даље...</p> <p>Јефтан опусти руке низ кревет и |
о, или се засмијао?</p> <p>— И сад одма да се жениш.{S} Сад! — дрекну Јефтан, прибравши се мало |
е?{S} Несретниче, зар нијеси могао одма да нађеш доктора?</p> <p>Па се окрену и опет хитно пође |
— Зла времена, године слабе...{S} Нема да роди година, нема пара...{S} Ништа нема!...{S} Тавор |
њеним гласом, као дијете које се спрема да заплаче.</p> <p>Перо Карантан збуни се.{S} Хтио би д |
и Перо, дајући му знак и рукама и очима да престане. — Кажи ми само и тихо ми кажи: знаш ли ђев |
њега да замолимо.{S} Он је учио, па зна да везе...</p> <p>— Ја би замолио још кога, — уплете се |
о је и сувише слаб за тога, — и Бог зна да ли би је икада и одржао, да му изненада, једнога дан |
аше готово и заборавио на Перу и ко зна да ли би га се икако и сјетио, да му не стиже онај брзо |
<p>— Нећу ти ја овђе више ноћиват’, па да ме на комаде сијечеш, — рече. — Нијесам ја разбојник |
ада и исправи се. — Крштеница треба, па да ми је извадите...</p> <p>Поп, отресајући земљу са но |
о лијено. — Волио би ја да сам дома, па да лијепо спавам...{S} Ништа љевше од спавања!...{S} Ко |
ог паметног чојека из твога племена, па да му се поклоним к’о свецу...</p> <p>— Свецима нек је |
и милујући га. — Ниђе никог позната, па да се с њоме разговори и проговори.{S} Ако је ти не раз |
..</p> <p>— Камо срећа да сам мртав, па да ме данас закопајете, — рече Перо готово наричући. — |
акви?..{S} И зар сам ја један међед, па да немам своје памети и не знам шта радим?</p> <pb n="1 |
готово, — довикну Јефтану. — Јашите, па да се иђе...</p> <p>И помоћу Даниловом поче товари, ти |
и <hi>суђеницу</hi>, све да потуче, па да онда трчи куд га ноге носе.{S} Дошло да се посвађа, |
а!...{S} К’о да смо ми твоји робови, па да пристајемо за тобом.</p> <pb n="94" /> <p>— Ама, бра |
— Него, ако хоћеш, остави све мени, па да уредим.{S} Ако је не видиш сад, виђећеш пошље, па до |
и у магази.</p> <p>— Хајде затварај, па да мало прошетамо, — рече једне вечери Пери, пошто су с |
јдемо одмах...{S} Само плати трошак, па да иђемо.</p> <p>Перо завуче руку у џеп и крупан новац |
чеш, — рече. — Нијесам ја разбојник, па да ме на муке мећете.</p> <p>— Притрпи се само до сјутр |
кроз плач, — ама зар сам ја пророк, па да му знам нарав...{S} И какав ми је то коњ, који се иг |
Толико би дао доктору да си ожењен, па да ти се разболила жена.</p> <p>— А пристајеш ли ти, да |
ко ко бегенише.{S} Мрко је и лијепо, па да умреш кад попијеш чашу...</p> <p>— Красно вино! — по |
е ти стани на воду, а ја ћу на сухо, па да видимо ко ће кога потопити...{S} Знаш ли ти, болан, |
аша ни боца.{S} Није боца попов нос, па да је разбијаш...{S} То је једна мртва ствар...</p> <p> |
у бијаше да устане, да узме столицу, па да добро изудара и <hi>пунца</hi> и <hi>пуницу</hi> и < |
кликну са неким заносом. — Сједницу, па да гласамо.{S} Ако треба још кога да зовнемо, па нек је |
штено.{S} Саставићемо опет сједницу, па да гласамо.</p> <p>Перо зину.{S} Отрже се од Јефтана, о |
учитељу, — рече, — да одма напишеш, па да напријед чујемо шта ћеш говорити...{S} То је... знаш |
жена.</p> <p>— Ама није жена кокош, па да ти је купимо, — викну Јефтан жешће, ударајући руком |
апита га пријекорно. — Толико година па да нам не дођеш!{S} Зар ти то ваља?</p> <p>— Па ево ме |
p> <p>— А јеси ли ти пророк Јеремије па да знаш? — питао је Аћим, као љутећи се помало, премда |
pb n="140" /> прилику, један музејум па да то купим.{S} Ако ми затреба што из Карађорђева време |
о! — викну. — Није он један министар па да му се држе десет здравица.{S} И владики би много бил |
/p> <p>— Заричемо се.</p> <p>— И сјутра да кренемо!</p> <p>— Сјутра.</p> <p>И сви прихватише за |
на памет да се жене, спавају?{S} Рашта да је Бог њега убио мимо све остале и осудио га на овак |
је пуних шест мјесеци вара и неће ништа да плати.{S} Иза бабиних леђа провиривала је масна капа |
ишљао: шта ће проговорити...{S} И ништа да му пане на памет!...{S} Ни једне ријечи, ни једнога |
ог твоје женидбе!..</p> <p>— Камо срећа да сам мртав, па да ме данас закопајете, — рече Перо го |
ив, готово смрдљив задах...{S} Ни птица да пролети, ни зец да шушне, ни нико да се види, осим н |
ретно, дуговјечно, берићетно!{S} Да Бог да и пород породио и све ти у напријед пошло!</p> <p>— |
ро и зачудићете се сви!</p> <p>— Да Бог да, — одговорише обојица.</p> <p>Стари се опет појави н |
мјешка се на њ...</p> <p>— Што мене Бог да казни и да ми је удијели за жену? — јекну жалостивно |
hi>пуницу</hi> и <hi>суђеницу</hi>, све да потуче, па да онда трчи куд га ноге носе.{S} Дошло д |
"129" /> и видиш ђевојку.{S} Лијепо све да уредимо, па одма сјутра на вјенчање.</p> <p>Перо га |
весело. — То је све готово!...{S} Хајде да пијемо!..</p> <p>— Ама кажи ти мени...</p> <p>— Гото |
p> <p>— Готово је, велим ти...{S} Хајде да пијемо!</p> <p>И силом угура Перу у најближу гостион |
S} Каква је то дјевојка?</p> <p>— Хајде да се пије! — дрекну Благоје, не допуштајући му да и да |
<pb n="86" /> се мека срца, па му дође да заплаче за овом дјевојком.{S} И он некако чудновато |
све, — викну Благоје весело и опет пође да га љуби. — Ти си ми рек’о да уредим и ја сам све уре |
а га неко зове, зове га по имену и каже да умире за њим...{S} Он размахну рукама <pb n="142" /> |
једне ријечи, ни једнога слова не може да се сјети...</p> <p>— Чини ми се да ће киша, — рече н |
ошлости Пере Карантана.{S} Перо не може да нађе за себе ђевојке.</head> <p>Од тога дана Перо ка |
?{S} И, на своје велико чудо, опазио је да су сви мирни и да се не препадају од његове куће.</p |
а Данила и леже у постељу.{S} Мислио је да ће, ако мало заспе, макар и на који сахат заборавити |
. — Честитам ти, мој Перо, а свршено је да не може љепше.</p> <p>Пери се посјекоше ноге и у све |
иганчи Перо привлачећи га себи. — И име да знам.</p> <pb n="124" /> <p>— Анђа, ако хоћеш.{S} То |
чити се с њиме, него треба коме другоме да га натоваримо на врат, па нека се други мучи.</p> <p |
прихвати стари живо. — Не дам ја никоме да се са мном игра...</p> <p>И обојица изађоше из собе. |
S} Питам: може ли јефтиније, а Чифут не да...{S} Чифут к’о Чифут!{S} Добио ми је барем пет грош |
Перо, пажљиво се осврћући на све стране да га ко не би чуо. — Ђевојку знаш ли, ама честиту и по |
ш треба!{S} И ја би волио бит’ без жене да не треба...{S} И њу је Бог створио, па ако ни за шта |
па га попријеко погледа.</p> <p>— Мене да водиш?{S} Мене? — запита готово грубо.</p> <p>—- Пер |
понуди чашом добра вина и кад му рекне да је паметан.</p> <p>— Ја, по могућству сила, радо ћу |
ићем и смјехуљцима на образима, диже се да купи бакшише.{S} Пође од стола до стола, осмјехкујућ |
може да се сјети...</p> <p>— Чини ми се да ће киша, — рече најпошље, тек да прекине ћутање. — И |
а шћућуривши се уза зид и као бојећи се да је не удари по глави.</p> <p>Перо уљезе у авлију и, |
ући, показа му собу, Перо, старајући се да што мање времена изгуби, честито и не погледа на њу, |
баш устицао шешир на главу и спремао се да пође некуда, кад усплахирани Перо утрча у собу и још |
киме.{S} Ријетко које комшијско дијете да није било украшено чворугом на глави и силним гребот |
не треба ми жена.{S} Ама кад ви велите да треба, онда ће свакако требати...{S} И које сам ја п |
га трена одлазити натраг, ако не желите да вас протјерам са пратњом...</p> <p>— Фала Богу и на |
сам виђео.</p> <pb n="122" /> <p>— Биће да сад спавају, —- одговори Благоје мирно. — Уморне па |
и.</p> <p>— Како те држи?</p> <p>— Хоће да му вазда гледам у тефтере, — промуца она. — Богат је |
олу. — Жена је жена!{S} Човјек кад хоће да се жени, стоји ти на прагу новога роћења и смрти.{S} |
/p> <p>— Видиш, како је кад човјек хоће да се жени, — рече брзо, не допуштајући да га Перо запи |
но око заигра му.</p> <p>— Ти мени рече да сам будала?{S} Ти! — узвикну бијесно. — А зар има ви |
дао је све око себе.{S} Дошло му бијаше да устане, да узме столицу, па да добро изудара и <hi>п |
ук.{S} Понори главом као да се спремаше да пане и са столице.</p> <p>— Немојте се правдати и ис |
ке дјевојке?</p> <p>Перо не могаде више да се одржи. <pb n="147" /> Задрхташе му и ноге, поклец |
сад почело топити...{S} Дође му, чак, и да запјева, те полако, тихо, поче циједити кроз зубе св |
ше »да се потруди, ако му није тешко, и да дође, ако може, да их послуша нешто, ако би хотио«.. |
ш... <pb n="55" /> ти си к’о судац... и да ми пресудиш данас...</p> <p>— Зар данас? — постиђено |
ово можемо.</p> <p>— Можемо!</p> <p>— И да се зарекнемо, да друг друга неће на путу изневјерити |
о. — Ја знам, да се вама неће свиђет’ и да нећете овђе остати ни читав дан...{S} А и село није |
једне код њега.</p> <p>— Ама ми треба и да га дочекамо, — рече. — Какви би били пријатељи, кад |
Јефтаном, да коју буху стресе на њега и да му се тако освети.{S} Затим сиђе на авлију и упути с |
кад не сипљем.{S} Ја знам шта је вода и да је друго вода, а друго вино.{S} А моје вино може на |
рдне совуљаге, него човјечија прилика и да та човјечија прилика није нико други, него знаменити |
за вриједно да се мучи са муштеријама и да им се »криво куне“.{S} Лакше му је било <pb n="22" / |
ући у под.— У кући немаш готово ништа и да трном повучеш по њој, не би имало шта запети.{S} Оне |
дођем <pb n="141" /> из девете касабе и да је водим...{S} И Благоје, никакав чојек, коме сам пл |
да не ће никуд излазити.{S} Каз’о је и да му нико не улази.</p> <p>— Ни ја? — отегну Перо.</p> |
ршију, тражећи да се упозна ма с киме и да се распита за П-ске дјевојке.{S} Знајући врло добро, |
а очекиваше, да неко проговори иза ње и да му напомене шта ће даље казати.</p> <p>— А Марко Кра |
ао, да ће бити уредан.{S} Заклињао се и да ће претрести и уредити кућу и све ствари по њој, раш |
{S} Да удара на белај, да троши новце и да својом крвљу храни сеоске бухе.{S} Зар се не би оне |
збуни се.{S} Хтио би да помогне Јови и да му се у невољи нађе; хтио би да пође, али не може.{S |
ј се приближи.</p> <p>— А он ти брани и да се удаш?</p> <p>— Брани, — одговори она: — Требам му |
а њ...</p> <p>— Што мене Бог да казни и да ми је удијели за жену? — јекну жалостивно. — Нијесам |
елико чудо, опазио је да су сви мирни и да се не препадају од његове куће.</p> <p>— Ама у мене |
а да смо сви <pb n="33" /> потпокорни и да јој се вазда за здравље Богу молимо...</p> <p>— Тако |
иде за својим него за Периним послом и да је овај, према томе, дужан, бринути се за његову удо |
дјеца. — Мени је каз’о да је болестан и да не ће никуд излазити.{S} Каз’о је и да му нико не ул |
т, да свачије сватове лијепо дочекамо и да пред њих изађемо...{S} А Перо је наш јаран; доста је |
о да крави Митра кујунџије откине реп и да њиме бије другове.{S} Срећа, што крава није била <pb |
} Пријатеља свога шћео си да превариш и да отмеш његову ђевојку.</p> <pb n="56" /> <p>— Његову? |
ти, погледајући их испод ока, као да би да позна: јесу ли добре платише?</p> <p>— Имам, имам, — |
шаке и раскорачи се пред њим као да би да се хрве.</p> <p>— А опет си ми дошао никакви сине, — |
ад сам те носио на рукама...{S} И ја би да вам је све у реду: и собе и душеци и све.</p> <p>— Ф |
Јови и да му се у невољи нађе; хтио би да пође, али не може.{S} Само се окреће око себе и стењ |
> <p>Перо Карантан збуни се.{S} Хтио би да помогне Јови и да му се у невољи нађе; хтио би да по |
b n="34" /> <p>— За ту ријеч требало би да те пољубим, — викну. — Ти си... ти си... хеј Маре, — |
Перо, па се и он намргоди. — Зар и теби да дајем рачуна?</p> <p>— А ко ће те питати ако нећу ја |
поче товари, ти пртљагу, а њима остави да сами узјашу.</p> <p>Коњи, чим кренуше, као да осјети |
емо се и посавјетовати о томе...{S} Сви да дођете у мене, — опет ће Јефтан.</p> <p>— И доћи ћем |
ву косу, затресе му главом и заповиједи да изађе из собе.{S} Данило исплази језик и дрекну као |
аривши руком по столу, нареди механџији да донесе вина.</p> <p>— Болан, па није ружан твој живо |
...{S} Погледа око себе, као да се боји да не зове кога другога...{S} Нигдје никога!..{S} Он за |
умало га не загрли.</p> <p>— А хоћеш ли да те ја курталишем? — запита. — Послушај мене, па се н |
људе?...{S} При погодби нијесмо казали да нас обара и то је непоштена ствар...</p> <p>— Коњ је |
ора није могао смислити и овај му упали да не може боље.{S} Да тако није казао, поп му не би да |
То није ни махнито!</p> <p>— И сад вели да од Стаке нико љепши нема! — настави Јефтан некако за |
м, да кога испод клупе боцне иглом, или да пусти коме у њедра шаку коњских <pb n="19" /> муха.{ |
ораци и као граја нека.{S} Перо помисли да ће опет бити когод из полиције и хтједе се сакрити, |
рену двојици муштерија што бијаху дошли да пазарују, и показа им врата. — Пазарујте сад у друго |
} Кад ме стисне овђе, у прсима, дође ми да све разбијем...{S} Да је живот боца и њега би разбио |
а ако ми није вазда пред очима, дође ми да помахнитам...{S} А сад — да оде тако далеко...</p> < |
јој паре, па је оставио...{S} Суђено ми да страдам, к’о што је и Исус страд’о...</p> <p>И још ј |
ихвати, а не смједе ни да је погледа ни да што рекне.</p> <p>— Ето се сад нагледајте, — рече до |
хоће.{S} Најпошље ми не треба ништа ни да мислимо, кад је дао Бог њу.{S} Ево ја, на прилику, н |
н прихвати.{S} Прихвати, а не смједе ни да је погледа ни да што рекне.</p> <p>— Ето се сад нагл |
е се газда једном у недјељи дана накани да је очисти.</p> <p>— Баш си ти, брате, један пексијан |
се. — Плати трошак овђе, па пусти мени да ти гладим ствар...{S} Само мени пусти!{S} Ти знаш, д |
љубити.{S} А Данило тек се сада увјери да ствар није жалосна и поче се смијати.</p> </div> <pb |
авлији и по свеме комшилуку, — дош’о си да ме вараш и на зло навлачиш...{S} Пит’о сам ја код вл |
ако поштење?{S} Пријатеља свога шћео си да превариш и да отмеш његову ђевојку.</p> <pb n="56" / |
о. — Што ћа ми она?</p> <p>— А би ли ти да ти је ја извадим и ја да платим?</p> <p>— Јок, — оси |
, али ко ће их написати?{S} Ко ће знати да их, како треба, искриви и удеси?{S} И учитељ му је т |
} Перо, преплашен, хтједе јој прилетети да је придржи, али се она изврну и отскочи од њега као |
те би се, готово, прије могло помислити да је старија сестра Милкина него мати.{S} Она сама зад |
вечеру и овај доручак, да ћу ја трпити да ми тако у лице говориш...{S} Нисам ја к’о ти мислиш. |
ама Обрен, ако хоће, може је наговорити да пође... .</p> <p>Читав сахат провели су у савјетовањ |
ро и умио и кренуо низ чаршију, тражећи да се упозна ма с киме и да се распита за П-ске дјевојк |
лепетала, те су комшијске жене, мислећи да су то права клепетала, почеле се побожно крстити и к |
се. — Нијесте знале, да ћемо и ми доћи да пијемо кахву.</p> <p>— Знаш... к’о момци... — упаде |
А како си? — запита Јово, покушавајући да се отме. — Јеси ли здрав?</p> <p>— А-а од куге никад |
од јада, — дочека Данило, покушавајући да се исправи и чвршће стане на ноге, — Ос... тавио си |
авећи љубазније лице и као покушавајући да се осмјехне. — Што ти власт иште, то треба давати... |
да се жени, — рече брзо, не допуштајући да га Перо запита. — Ово носим мојој изабраној, да проб |
ути се, ухвати се за гриву и склопи очи да не види своје пропасти, а Јефтан потјерао за њим, тр |
<hi>уредан</hi> човјек најпошље одлучи да набави једнога слугу.{S} Обрати се пријатељима и они |
јпошље Перо стиште срце и чврсто одлучи да запроси.{S} Што је више ишао њима, самовање му је по |
м вас затворити.</p> <p>И, не сачекавши да се Перо одбрани, зазвони у звонце.</p> <p>— Водите г |
у, коју је раздрљио на прсима, пустивши да се мушице окупљају по њима.</p> <p>— Погледајте га! |
pb n="114" /> косу по средини, пустивши да му два бича пану управо по обрвама, заглади солуфе, |
кани умивања, па, онако мокар, пустивши да му се вода циједи низ лице и браду, приступи ближе П |
емо! —викну Перо, пружајући руку у знак да је свршена погодба.</p> <p>— И пет гроша мени, што ћ |
ми се да ће киша, — рече најпошље, тек да прекине ћутање. — Има пуно облака...</p> <p>— И мени |
.</p> <p>— Тако је, — потврди Перо, тек да нешто каже, и ако га није слушао, него је нестрпљиво |
звољаваш, брате?</p> <p>— Не дозвољавам да проси ђевојку, <pb n="131" /> а да је не видим, — ос |
ад сам преко дана у дућану, једва чекам да се смркне, јербо кад се свеме свијету смркне, мени с |
ја нисам виђео...</p> <p>— Па каз’о сам да ћеш виђети, — прекиде га Благоје љутито. — Ти ћеш от |
е <hi>уграбио прилику</hi>. — Дош’о сам да ми ти пресудиш... <pb n="55" /> ти си к’о судац... и |
и с тобом, — рече. — Сваки пут кад одем да ми дадеш по форинту.{S} Толико би дао доктору да си |
е, као и обично, кад Аћима хоће о нечем да увјери, — Ама ја видим.{S} По јутру познајем дан.{S} |
ени тако лијепо кажете и које ја мислим да је пријатељски... онда ја велим: нека буде тако.{S} |
е слушаш рђаве јаране, који хоће главом да пробијају зид, па им зато вазда глава разбијена...{S |
ао, све му на срцу лакше.{S} Као оловом да му је било оковано, па се сад почело топити...{S} До |
p> <p>— И један треба лијепом здравицом да га дочека, — настави Јово не слушајући Обрена. — Ако |
вих страна...{S} И као вјетар прохладан да попухује, милује га по образу и лагоди.{S} И тај вје |
камо ти жена? — једва се прибра Јефтан да запита, приближујући му се и хватајући га за руку. — |
што види и чује, није могућно...{S} Он да испроси ђевојку, коју никад није видјео?...{S} И дје |
викну Перо готово декламујући. — Зар он да умре?{S} Несретниче, зар нијеси могао одма да нађеш |
чекају ли га још дјеца. — Мени је каз’о да је болестан и да не ће никуд излазити.{S} Каз’о је и |
<p>Перо зину.</p> <p>— А ко ти је каз’о да сам се вјенчао? — отегну. — Незнаш ти на какав сам б |
апита подругљиво.{S} А што нијеси каз’о да ти је много, кад си иск’о и кад си ми прич’о, да ће |
— Ја нисам крив..{S} Зар ја нисам каз’о да је слађа телетина од говедине?</p> <p>Па, окренувши |
ко сто дуката даде...{S} Драго ми, к’о да сам оца рођеног наш’о...</p> <p>Након дуже почивке к |
опомене. — Данас да говориш о вину, к’о да не знаш о другоме...</p> <p>— А што не би говорио? — |
и то ти је паметно! <pb n="123" /> К’о да си мене пит’о тако ти је паметно...</p> <p>— Полахко |
И није ти грехота ни срамота!...{S} К’о да смо ми твоји робови, па да пристајемо за тобом.</p> |
сећи се. — Исти покојни отац!...{S} К’о да њега гледам.</p> <p>Јово извади духана, напуни му лу |
и свијет ружно говори због тога.{S} К’о да је мени стало за свијетом!{S} Људи су овнови, <pb n= |
и сад ђевојке?...{S} Мршаве и слабе к’о да се иглама хране.</p> <p>— А ти дебела! — упаде Перо. |
атима, изађе из собе.</p> <p>— Овђе к’о да нећемо дуго скрасит’, — рече Јефтан мргодно гледајућ |
бро дао, добра ми је и весела, исто к’о да ми је Бог у крошњи с неба бацио, да ме обесели за мо |
опет пође да га љуби. — Ти си ми рек’о да уредим и ја сам све уредио.{S} Имаш пунца газду, пун |
а, као кажњено дијете, — а ја сам пош’о да распитујем за ђевојке...{S} Ама ништа!...{S} Ашикују |
, раскорачивши се, стаде пред њега, као да би се тукао. — Знаш ли ти ко сам ти ја?...{S} И знаш |
е пецкаху и копрцаху се испод њега, као да је на мравињак легао.</p> <p>— Да барем Данило уза м |
ли и смјешкају се један на другога, као да су какву побједу однијели.{S} Посједаше око округлог |
забленуто гледати један у другога, као да се питају: шта је ово?{S} А и Перо се забленуо, па н |
рачунати, погледајући их испод ока, као да би да позна: јесу ли добре платише?</p> <p>— Имам, и |
од нестрпљења, поче тапкати ногама, као да збија сламу.</p> <p>— Хајде, да је гледамо! — викну. |
<p>Перо се осврну и измахну рукама, као да би некога у земљу да сатјера.{S} И заигра му брада, |
доста!...</p> <p>И брзим корацима, као да га когод гони, изађе на улицу.</p> <p>Отада су учест |
викну и показа му свих десет прста, као да ће му тога часа у очи полетити. — Бјежи од мене!...{ |
кочи корак унатраг и раствори уста, као да ће прогутати некога.{S} Лако бљедило прели му се лиц |
памет стаде...{S} Погледа око себе, као да се боји да не зове кога другога...{S} Нигдје никога! |
е дуго.{S} При свршетку осјетио је, као да му је мало одлануло на души и као да се разведри мал |
аштркане и разбацане на све стране, као да је полиција какву преметачину извршила или, у најмањ |
и готово их давио; озго, са висине, као да се нешто тешко, врело спуштало на њих и притискивало |
му интересе“...</p> <p>— О, брате, као да ми те Бог посла! — викну обрадован Перо и поче га гр |
/p> <p>Перо отпрсну и направи лице, као да је појео љуту паприку.</p> <p>— Не ваља, — рече,</p> |
укочио се и издигао главу на више, као да се слика.{S} На једној трепавици блиста му се суза, |
и узјашу.</p> <p>Коњи, чим кренуше, као да осјетише несигурне јахаче на плећима.{S} Перин <pb n |
на земљу и поиграва пред њим.{S} И, као да га вјетрови понијеше, он се брзо окрену и отрча из а |
а, витостаса Мара, лијепа и мила и, као да је собом унијела читаве руковијети босиока и јоргова |
н и жалостан вратио се Перо кући и, као да му је био сав свијет <pb n="41" /> крив, мргодно је |
одма?{S} Каква је то преша? — Али, као да се нечега сјети, бржебоље умекша глас и настави љуба |
</p> <p>И поче јаглуком трљати очи, као да већ таре сузе.{S} А Перу то разоружа, те одмах заниј |
Бошко и, звизнувши, одмахну руком, као да вели: „прошло је то“. — Њему се више не вјерује!</p> |
запита Благоје тихим, меким гласом, као да разговара са ћудљивим болесником. — Шта не дозвољава |
убима...{S} И једнако му се чинило, као да га гледа и смјешка се на њ...</p> <p>— Што мене Бог |
сретно ђечице! — узвикну потресено, као да ће тога часа проплакати. — Бог вам дао сваке <pb n=" |
ам Јово Јоку, — одговори она мирно, као да о каквој ситници прича.</p> <p>Стари наслухну ове ри |
ви се на столици и погледа га тупо, као да пита: а шта се то мене тиче?</p> <p>— Честитам, — ис |
ни.</p> <p>Стари се дохвати за ухо, као да није добро чуо.</p> <p>— А и хране немам, — настави |
глук и поче трти нос.{S} Уједанпут, као да се присјети нечему, окрену се и пође вратима.</p> <p |
ачину извршила или, у најмању руку, као да су му лопови долазили у походе.</p> <pb n="28" /> <p |
37" /> и пипао је прстима по столу, као да би и сада хтио узети филџан.</p> <p>Други дан, у сам |
стране и размјешташе чаше по столу, као да су му сметале нешто.{S} Затим гледаше час у једнога, |
ву и поче се чешкати.{S} Бијаше му, као да га је неко полио хладном водом...{S} Стид га, стид о |
ет застиди и окрену главу у страну, као да нешто гледа на зиду.{S} Једини Јово што исколачи очи |
се и непрестано погледујући у жену, као да вели: хоћеш ли једном свршити? — Ако има муштерија у |
ни Перо, а у срцу му нешто штрецну, као да је слутио несрећи. — Шта ти је?</p> <p>— Мислим се к |
о, дизао главу и њушкао по ваздуху, као да још једнако осјећа онај мирис што га је Мара унијела |
И објема шакама протра се по лицу, као да се умива. — Ти си зар?</p> <p>— А како си? — запита |
<p>— А ко ће поћи на пут и куда? — као да сам себе запита. — О тома треба добро размислити.</p |
ијест му се поче мрачити...{S} Соба као да се поче окретати, а комесарова глава поигравати.{S} |
ази неуређено.</p> <p>Нос у старога као да дође још дебљи, крњави зуби указаше се.{S} Он испуст |
и Перу обоје застадоше.{S} Попадија као да се застиди па се окрену у страну и сакри се за мурво |
твоје вино, — прекори га жена, која као да није много пазила на његове опомене. — Данас да гово |
више није слушао.{S} Удаљена музика као да га је успављивала, те је почео отезати трепавицама и |
<p>Перо погледа у зачуђенога Данила као да би у њега да заиште савјета.</p> <p>— Ама што тако б |
очи, растворио уста и махао рукама као да ће полетити.</p> <p>— Нема Томе! — викну загушено, п |
н, те одмах почео млацкати губицама као да сиса...{S} Кашње се показао као врло живахан и отрес |
p>Обрен испи чашу и цмокну губицама као да љуби кога.</p> <p>— Тако је, — потврди, правећи се о |
> <p>Перо напући усне и цмокну њима као да се љуби с киме.</p> <p>— Ох, ох, то је слатко! —- до |
опет промолио главу кроз врата, па као да размишља: или би заплакао, или се засмијао?</p> <p>— |
, отегле шије и искривиле главе, па као да се растају са животом...{S} Близу њих се удрвенила н |
има.{S} Прислони чело уз прозор, па као да размишљаше нешто...{S} Готово да и он заплаче заједн |
p>— То ми је казала.</p> <p>Обојица као да се замислише и не проговорише више ни ријечи.</p> <p |
ним ногама, што и по равници корача као да се пење уза степенице, — њему се смрачи пред очима.{ |
јица наклопише.{S} Нарочито Благоје као да је имао ванредан апетит.{S} Све је чистио испред себ |
<pb n="146" /> <p>Перо рашири руке као да га разапињу, стресе се и писну као гуја љута:</p> <p |
ав!...</p> <p>Перо поче трљати руке као да их умива.</p> <p>— Па, размишљајте ви, брате, — рече |
} Осјетивши удовичино раме на своме као да се застиди мало и поче се измицати, а, у измицању, о |
сједио је и писао нешто, правећи се као да не види Перу.{S} Пребирао је некакве хартије и мрмља |
и руком за стабло и устаде.{S} Лице као да му се одмах разведри.</p> <p>— Па што си онда дош’о? |
p> <p>Обојица прихватише за столице као да ће се потући, те сиромах Перо читава три корака одск |
му крштеницу, зачуђено га погледа и као да хтједе запитати: а шта ће то?...{S} Ипак се некако п |
ши.{S} Поплашено погледа по свима и као да хтједе скочити и бјежати од свега свијета.</p> <p>У |
> <p>Сви ућуташе.{S} Погледаше се и као да хтједоше један другоме у очима прочитати шта мисли.< |
ао да му је мало одлануло на души и као да се разведри мало.{S} Ни те вечери није ишао у механу |
{S} Све му се чинило као неки сан и као да све ово, што види и чује, није могућно...{S} Он да и |
>И опет стаде.{S} Гледаше у слику и као да очекиваше, да неко проговори иза ње и да му напомене |
морам водити, — осијече полицајац и као да се још више испрси.</p> <p>Перо протра очи, мислећи, |
апита их млад, вижљаст келнер, који као да испод земље васкрсну, и гледаше их не баш најпријате |
лавујске трепери у ноћи, а у пјесми као да га неко зове, зове га по имену и каже да умире за њи |
> <p>Бошково лице поче се растезати као да се кези на кога; десно око заигра му.</p> <p>— Ти ме |
ја женим? — запита и опет се укочи као да се слика.</p> <pb n="12" /> <p>— Велимо, — повикаше |
снажне шаке и раскорачи се пред њим као да би да се хрве.</p> <p>— А опет си ми дошао никакви с |
усти некакав јаук.{S} Понори главом као да се спремаше да пане и са столице.</p> <p>— Немојте с |
слатке пите...</p> <p>Перо Карантан као да се стиша мало.{S} Једино, да срцу пусти на вољу, пом |
евојке.</head> <p>Од тога дана Перо као да клону духом и изгуби вјеру у се.{S} Изгуби и наду, д |
ога овако осуђују...</p> <p>Комесар као да овога пута бијаше нешто расположенији и љубазније не |
— запита. — Шта ради?</p> <p>Игњат као да не чу добро.{S} Метну прст на уста и издиже обрве.</ |
нио, не би се ни вратио, нит’ би јављао да долази и „да поздравим пријатеље“.{S} То ти се само |
ти.{S} Ипак се тјешио тиме, што је знао да има још дјеце у школи, па неће, зар, ни њему горе би |
и је како точи кахву. — Нијесам ни знао да си... тако одрасла и тако се раскрупњала...{S} Права |
ти, да ми дођеш?</p> <p>— Ја нисам знао да има неко с тобом, — промуца Перо постиђен. — Данило |
о више ништа чуо није.{S} Чим је сазнао да ће Мара ићи за писара, — за онога танког, дугуљастог |
двадесет прозора, а најпошље је покушао да крави Митра кујунџије откине реп и да њиме бије друг |
.{S} По јутру познајем дан.{S} И, право да ти речем, ја га више не могу гледати по сокаку и муч |
па као да размишљаше нешто...{S} Готово да и он заплаче заједно са Данилом!...{S} Није шала уда |
вом, врата се накривила и канати готово да падну, па ипак... ипак је све љепше било него у оста |
њ је плах, — упаде Јован, — па му драго да поскочи, драго...</p> <p>Перо се ухвати за кољено и |
Ја ти не знам ништа друго казати, него да се ни са царем <pb n="170" /> не би промијенио и сад |
наш’о, — дочека Перо одушевљено, — него да ми ко сто дуката даде...{S} Драго ми, к’о да сам оца |
растемо по крушкама и по јабукама него да нас жене рађају...</p> <p>— Тако је, — потврдише сви |
само малко да га удари, ништа више него да му мозак пролије.</p> <p>— Ни цару ја то не дозвољав |
шу за чашом.{S} Дошло му да пије, много да пије, само да што мање може размишљати.{S} И дошло м |
клен би и ти био?..{S} Није Бог наредио да растемо по крушкама и по јабукама него да нас жене р |
бреном добро не заговори.{S} Није волио да га они чују.{S} С тога се нестрпљиво врпољио на мјес |
ут обојица узвикнуше.{S} Перин коњ хтио да изведе нову мајсторију и спустио се на прва кољена, |
лазио на пут и што је будаласто одлучио да се жени...{S} Зар баш да се жени?...{S} И што да се |
иђе никога!</p> <pb n="68" /> <p>— А ко да се јавља по овој врућини? — осијече Јово, задухан. — |
нема женске главе у кући...{S} Нема ко да ми уреди; нема ми ко ни кошуље прати, па вазда купуј |
на другој страни, поучавао свијет, како да се понаша при дочеку.</p> <p>— Ви само мене пустите |
ле...{S} Склопио је очи, али сан никако да се спусти, јер је још једнако гледао слику <hi>њезин |
ћи.</p> <p>— Треба и од женскадије неко да <pb n="159" /> пође, — опет предложи Јефтан, пошто ј |
ца да пролети, ни зец да шушне, ни нико да се види, осим некаквих бубица, прозрачних крила, што |
Благоја удари чашом у главу, само малко да га удари, ништа више него да му мозак пролије.</p> < |
е бивало све то рјеђе.{S} Доста је било да учитељ покаже прут и он се одмах стишавао и, положив |
ље, па доста ти је...{S} И како би било да је никако не видиш?..{S} Ја баш хоћу да је видиш...< |
, па знаш и умијеш...{S} И како би било да прође ово весеље без тебе?</p> <p>Учитељ се осмјехну |
да онда трчи куд га ноге носе.{S} Дошло да се посвађа, да се поинади макар с киме.</p> <p>Он из |
} Дошло му да пије, много да пије, само да што мање може размишљати.{S} И дошло му да Благоја у |
<p>— Што ти кажеш, кажем и ја.{S} Само да ми она биједа на врат не дође, — рече. — Кад би ме с |
рата за њима и закључавајући их. — Само да ја умакнем комесару, а ви гоните колико хоћете.</p> |
роћераше и не узех је.{S} Бојим се само да ме не уфате, јер су ми запријетили, да ће ми је дове |
?</p> <pb n="71" /> <p>— Дош’о сам само да тебе видим, — дочека Јово живо. — Ти си ми к’о отац, |
и је друкчије.</p> <p>Кући је ишао само да се испава.{S} Отишао би, па, не тражећи постеље ни ј |
у, те се руковаше.</p> <p>— А ми хоћемо да га лијепо дочекамо к’о друга и пријатеља, — рече. — |
имао радње, нити је налазио за вриједно да се мучи са муштеријама и да им се »криво куне“.{S} Л |
е сви зову...</p> <p>— Мени је наређено да Перу Карантана водим у полицију, — рече полицајац и |
пно запитати, — рече, — ама тако крупно да би те могла кап ударити кад би изненада чуо.</p> <p> |
Велите ли ви, браћо, сви, да је паметно да се ја женим? — запита и опет се укочи као да се слик |
нијесмо јунаци...{S} И није ни паметно да свак иђе на касапницу...{S} Ама смо радили, брате... |
се и збунила.{S} Онако збуњена, мјесто да пружи кахву првоме Јефтану, који <pb n="76" /> је и |
/head> <head>Свршетак.</head> <p>Мјесто да вам причам о томе: како су живили Перо Карантан и ње |
и...{S} Зар баш да се жени?...{S} И што да се жени?...{S} Да удара на белај, да троши новце и д |
Перу нешто заголица.{S} Као живо нешто да се помаче у њему и свом снагом гурну га њојзи.{S} Пр |
ни звао?</p> <p>— Није.</p> <p>— Па зар да нам друг умре у путу? — узвикну Перо готово декламуј |
не би...</p> <p>— ...не би пустио шћер да ашикује с офинцирима, — опет ће онај.</p> <p>— ...и |
ће онај.</p> <p>— ...и неби пустио шћер да ашикује с офинцирима, — прихвати Бошко ватрено.</p> |
много пазила на његове опомене. — Данас да говориш о вину, к’о да не знаш о другоме...</p> <p>— |
ао бркове.</p> <p>— А ја баш хоћу данас да просим, — шапну удовици, чим је <hi>уграбио прилику< |
сретни људи, којима није пало на памет да се жене, спавају?{S} Рашта да је Бог њега убио мимо |
тан сједе на једно сандуче и позва Јову да сједне код њега.</p> <p>— Ама ми треба и да га дочек |
говори Перо и мученички уздахну. — Кажу да сам испросио, а ја не знам.{S} Хоћаху ми привјенчати |
..{S} Освојиле га бухе, па никако очију да склопи, него се непрестано превртао с бока на бок.{S |
у, — пресијече га она живо и пружи руку да га загрли. — Ја хоћу...</p> <p>— Да ми даш Милку, — |
{S} И учитељ му је тукао главом о таблу да боље запамти и другови су му показивали и теглили га |
прави неколика слова и даде послужитељу да однесе.{S} Затим запали цигар и, добујући прстима у |
змахну рукама, као да би некога у земљу да сатјера.{S} И заигра му брада, а очи се зацаклише.{S |
је! — дрекну Благоје, не допуштајући му да и даље размишља. — Да пијемо, да се веселимо, а биће |
само испијао чашу за чашом.{S} Дошло му да пије, много да пије, само да што мање може размишљат |
што мање може размишљати.{S} И дошло му да Благоја удари чашом у главу, само малко да га удари, |
како постиђено, окрећући главу у страну да не сретне Јефтанов поглед. — Ко ће ме сад?{S} Посије |
ту кажете, да ви не дозвољавате ни цару да проси дјевојку.{S} Управо сте ово упорабили...</p> < |
еш по форинту.{S} Толико би дао доктору да си ожењен, па да ти се разболила жена.</p> <p>— А пр |
.{S} Ипак се некако прибра, извади кесу да плати попу, па, пољубивши га у руку, готово трком од |
у земљи.{S} Никола Бубало прича свијету да је његово боље.{S} А лаже!..{S} Он само прича, јер и |
38" /> се збуни Перо. — Него... ја хоћу да знам кад се родио.</p> <p>— То не могу дат’, — осије |
дити к’о што ваља.</p> <p>— Ама ја хоћу да видим, — дрекну Перо опет. — Купује се теле па се и |
Јово живо. — Ти си ми к’о отац, па хоћу да те видим.{S} А ево сам дов’о и два пријатеља и једно |
и си мене шћео преварит’ сада, кад хоћу да удомим Мару за судског писара, ти...</p> <p>Перо виш |
да је никако не видиш?..{S} Ја баш хоћу да је видиш...</p> <pb n="126" /> <p>Перо се мало замис |
— дочека Обрен живо. — Перо треба одмах да пође.</p> <p>— А зар не може без мене?- — запита Пер |
во дочека узевши их за руке и нудећи их да сједну. — Нама је то драго, јер смо саме, па смо се |
задах...{S} Ни птица да пролети, ни зец да шушне, ни нико да се види, осим некаквих бубица, про |
аласто одлучио да се жени...{S} Зар баш да се жени?...{S} И што да се жени?...{S} Да удара на б |
чашу и отра бркове.</p> <p>— Па ако ћеш да је видиш, нико ти не брани, — рече мирно, утишавајућ |
Дома, — дрско окреса Перо. — Кад хоћеш да знаш, ето ти и кажем...{S} Своја кућица, своја слобо |
ефтан поздравивши се с њим. — Ако хоћеш да нам их даш под кирију до касабе П...</p> <p>Јован ос |
мковићу, тражиш од лоповлука, јер хоћеш да дижеш буну, јали какво иселеније...{S} Хоћеш иселени |
ве одобрава, а само се ти љутиш и велиш да о мени свијет ружно говори због тога.{S} К’о да је м |
кола, нема вожње, нема пута!...</p> <p>Да је, на примјер, гдјегод, иза леђа им, топ или лагум |
учитељу писмо, у коме учтиво замолише »да се потруди, ако му није тешко, и да дође, ако може, |
ни вратио, нит’ би јављао да долази и „да поздравим пријатеље“.{S} То ти се само каже!</p> <p> |
> <p>— Ништа за то, — одговори комесар, давајући му руком знак, да га не прекида у говору. — Ми |
агазу младога Јове Перотића, који му је давао књиге.</p> <p>Као <hi>уредан</hi> човјек најпошље |
осмјехне. — Што ти власт иште, то треба давати...{S} Власт је од Бога дата и њојзи, побратимков |
уцале земље и спржене траве и готово их давио; озго, са висине, као да се нешто тешко, врело сп |
час препознаде Благоја Маринчића, свога давнашњег познаника <pb n="115" /> и бившег писара у ње |
, ту се мијешало са пепелом од цигара и давнашњом прашином, те је соба много сличила каквој зап |
некакве крсне листове...</p> <p>— То је давно било, — упаде Перо брзо, два пута се поклонивши д |
одушевљено, — него да ми ко сто дуката даде...{S} Драго ми, к’о да сам оца рођеног наш’о...</p |
и привјенчати једну стародревну, па Бог даде те ме проћераше и не узех је.{S} Бојим се само да |
још два пута, поправи неколика слова и даде послужитељу да однесе.{S} Затим запали цигар и, до |
/p> <p>— Хоћемо!..</p> <p>Јово устаде и даде Јефтану знак, да и он жели говорити.{S} Јефтан зас |
паметнијег чојека од њега.</p> <p>Јово даде знак друговима, да пођу за њим.{S} Пођоше.{S} Пола |
бом, — рече. — Сваки пут кад одем да ми дадеш по форинту.{S} Толико би дао доктору да си ожењен |
гостију: — У читавој фамилији, бре!{S} Дај ми спомени једног паметног чојека из твога племена, |
и пружи карту.</p> <pb n="121" /> <p>— Дај новце, Перо, — викну Благоје пипајући се по џеповим |
има.</p> <p>Обрен се осмјехну.</p> <p>— Дај и мени два форинта, па вади, — рече као у шали.</p> |
S} Ја лијепо живим са власти, па ми она даје свега.{S} Она наћерује сељака да ми поштено плаћа |
крштенице или што наличио?</p> <p>— Не даје.</p> <p>— Па како ћу јој отић’? — узвикну Перо гот |
— запита.</p> <p>— Нема.</p> <p>— А не даје њезина мати крштенице или што наличио?</p> <p>— Не |
о, па се и он намргоди. — Зар и теби да дајем рачуна?</p> <p>— А ко ће те питати ако нећу ја? — |
е вичи толико! — упаде преплашени Перо, дајући му знак и рукама и очима да престане. — Кажи ми |
’о у чаршију...{S} Ја пошао за тобом на далек пут, а ти мене оставио...{S} Да ми није било ове |
далеко ваша касаба? — запита.</p> <p>— Далеко богме, — дочека Перо брзо. — Има ту неколико кон |
ти док стари договори.</p> <p>— А је ли далеко ваша касаба? — запита.</p> <p>— Далеко богме, — |
да помахнитам...{S} А сад — да оде тако далеко...</p> <p>— А чујеш, зете, — настави стари врпољ |
де стари жешће. — Гонио би и ја, ама су далеко измакли.</p> <p>Игњат баци цјепаницу, сједе на т |
<p>И, не осврћући се ни на кога, отрча даље.</p> <p>У кући се диже читава узбуна.{S} Стрико Ва |
орате са мном.</p> <p>Перо се не смједе даље противити.{S} Обуче се и пође у полицију.</p> <mil |
роговори иза ње и да му напомене шта ће даље казати.</p> <p>— А Марко Краљевић био је још бољи, |
дрекну Благоје, не допуштајући му да и даље размишља. — Да пијемо, да се веселимо, а биће врем |
слова ишла су му некако у главу.{S} Али даље — ни маћи.{S} Ту се управо десила слова Ц, Ф и Ћ и |
ан махну руком и замоли га да не говори даље, како не би својим жалостивним ријечима покварио в |
са официрима...{S} Треба одма да иђемо даље...</p> <p>Јефтан опусти руке низ кревет и клону гл |
/p> <p>— Јок, — одговори Јефтан и крену даље. — Шта ће ми то?</p> <p>— Требаће, требаће ти, — у |
зу и лагоди.{S} И тај вјетар доноси, из даљега, некакву пјесму, звонку и умиљату, што попут сла |
широку, кривудаву тесту, на којој се, у даљини, издизао и ширио бјеличаст, провидан облак.{S} К |
о вјенчају! — прихвати стари живо. — Не дам ја никоме да се са мном игра...</p> <p>И обојица из |
е би запалила слама...{S} С тога вам не дам ни свијеће...{S} Мјесечина је, па се види и без ње. |
>Геновева</hi></title>, <title><hi>Црна Дама</hi></title> и т. д.{S} Излазио је само у <pb n="6 |
ги, него знаменити слуга Пере Карантана Дамјан, од милоште прозвани Данило.</p> <pb n="6" /> <p |
а и они му нађоше Дамјана, овога истога Дамјана, кога он од милоште прозва Данилом.{S} Уједно о |
} Обрати се пријатељима и они му нађоше Дамјана, овога истога Дамјана, кога он од милоште прозв |
за рукав. — Ми други пријатељи тако не дамо.{S} Ми хоћемо поштено.{S} Саставићемо опет сједниц |
шта нема!...{S} Таворим ’вако с дана на дан, док и смрт за врат...</p> <p>— Жао ми је, — рече Ј |
виђет’ и да нећете овђе остати ни читав дан...{S} А и село није какво!...{S} Немате у њему ништ |
и сада хтио узети филџан.</p> <p>Други дан, у само свануће, похитао је попу.{S} Обукао се као |
очи им, Милко, кахву.</p> <p>— Ти сваки дан љепша, — нашали се Обрен, приближујући се Милки и г |
/> ћу ја да своје дијете не видим сваки дан?{S} Научила на њу, па ако ми није вазда пред очима, |
ли ти, болан, да ће њему Русија десети дан у Цариград...</p> <p>Алекса се засмија.</p> <p>— Ка |
и погледа <pb n="66" /> у Перу. — Трећи дан путујемо, па нам све горе и теже...</p> <p>— Све го |
и, — Ама ја видим.{S} По јутру познајем дан.{S} И, право да ти речем, ја га више не могу гледат |
се кренуо на пут, стиже Перо, након два дана, у чувену варош М..... и одсједе у великом и славн |
/hi> </head> <p>Јефтан, који је још два дана поред лијепе Швабице боловао, вратио се у <pb n="1 |
икада и одржао, да му изненада, једнога дана, чудан случај у помоћ не прискочи.{S} И није то би |
у слатку Марушку!...</p> <p>Читава тога дана, а ни преко ноћи, није ишао у механу и спавао је с |
нађе за себе ђевојке.</head> <p>Од тога дана Перо као да клону духом и изгуби вјеру у се.{S} Из |
ема женске главе у кући.</p> <p>Од тога дана и опет поче умјереније живити.{S} Затвори се у соб |
, готово трком оде из куће.</p> <p>Тога дана непрестано је мислио о Мари.{S} И на сокаку и у ме |
атна к’о препечена ракија од пет година дана...{S} Ах, да је видиш!...</p> <p>— Па лијепо; њу ћ |
механи, гдје се газда једном у недјељи дана накани да је очисти.</p> <p>— Баш си ти, брате, је |
мче, да ти се прогостимо у кући два три дана.</p> <p>Старац одскочи корак унатраг и раствори ус |
n="149" /> мало, што сам прав-здрав три дана одлеж’о у хавсу?</p> <p>— Видићемо, — одговори апс |
враћати, него ако ћемо остат’ барем три дана...</p> <p>— Па остаћемо три дана...</p> <p>Згледаш |
ем три дана...</p> <p>— Па остаћемо три дана...</p> <p>Згледаше се и пристадоше.{S} Опремише То |
љаш и кад нас не гониш остаћемо још три дана, — дочека Јово. — Нама је лијепо...</p> <p>— Не за |
могу ићи...{S} Ја ћу овђе остат’ седам дана, док добро оздравим, па одма кући...</p> <p>— А ја |
и за моја добра дјела.{S} Кад сам преко дана у дућану, једва чекам да се смркне, јербо кад се с |
/p> <p>И одрече се друштва.{S} Неколико дана живио је осамљен у кући као пустињак какав.{S} Зат |
ћеш зар брзо крећати?</p> <p>— Неколико дана, — одговори Перо. — Ако пос’о свршим, поћи ћу приј |
..{S} Ништа нема!...{S} Таворим ’вако с дана на дан, док и смрт за врат...</p> <p>— Жао ми је, |
е као какав старац.</p> <p>Кроз годину -дана постао је миран ђак.{S} Да је био добар, то се баш |
ла, да уљеземо без <hi>младе</hi>!..{S} Данас ћемо и у цркву и добро платити попу, па нек одма |
није много пазила на његове опомене. — Данас да говориш о вину, к’о да не знаш о другоме...</p |
ћу ја уредити и извести коње!</p> <p>— Данас ће бит’ пасја врућина! — прогунђа Јефтан, хладећи |
а Перу, а Обрена остави Милки.</p> <p>— Данас си нешто кршан, — рече Пери, ударајући га јаглуко |
војим раменом ослони о његово.</p> <p>— Данас, — потврди он. — Ти само ако хоћеш...</p> <p>— Ја |
о познавао и сматрао га за пријатеља, а данас му је требао један човјек, коме ће све своје <hi> |
Куда?</p> <p>— Ето нас други пут!{S} За данас је доста!...</p> <p>И брзим корацима, као да га к |
Ви сте мене, овај, <pb n="4" /> које ја данас славим моје крсно име и које сте ви, моји пријате |
ђевојка каква.</p> <p>— Бре не би се ја данас побојала многе ђевојке, — брзо дочека удовица <pb |
<p>— Камо срећа да сам мртав, па да ме данас закопајете, — рече Перо готово наричући. — Така ј |
ри Благоје и поче звиждукати.{S} Све се данас брже ради.{S} Брже се једе, брже се пије, брже се |
и да ми пресудиш данас...</p> <p>— Зар данас? — постиђено запита удовица, оборивши очи, и опет |
асукивао бркове.</p> <p>— А ја баш хоћу данас да просим, — шапну удовици, чим је <hi>уграбио пр |
на кита куцка по челу.</p> <p>— Шта ћеш данас? — запита га изненађени поп, који тек што бијаше |
/> ти си к’о судац... и да ми пресудиш данас...</p> <p>— Зар данас? — постиђено запита удовица |
и, к’о младић један, то одобраваш...{S} Данашњи млади људи махнити су и њима нико није прав...{ |
н јаран.</p> <p>— Ја бих... ама пос’о и дангуба... — замуца Обрен. — А... осим тога... не знам |
на.{S} Његово рођење, дјетињство и први дани момаштва.</hi> </head> <p>Перо Карантан, с којим с |
у... .</p> <p>Перо погледа у зачуђенога Данила као да би у њега да заиште савјета.</p> <p>— Ама |
рене? — запита Јефтан и не гледајући на Данила. — И ти си Перин јаран.</p> <p>— Ја бих... ама п |
и у собу, одмах спусти завјесе, истјера Данила и леже у постељу.{S} Мислио је да ће, ако мало з |
кућу, а он стаде под дуд.{S} Ту, поред Данила, леже и поче мислити о Јоки.</p> <p>Ту је и засп |
<pb n="83" /> душеком, кога је отео од Данила.{S} Он је, чисто и јасно, доказао Пери, да »као |
својим уједима.{S} У љутини ошамарио је Данила, а опсовао и Јову.</p> <p>— Нећу ти ја овђе више |
p>И дође му, да тога часа скочи и зовне Данила.{S} И он се диже...{S} Почеша се мало и хотимичн |
on" /> <p>Кад се вратио у хотел, затече Данила, гдје га је и оставио:{S} Сјео на кревет, објеси |
ction" /> <p>У хотелском ходнику затече Данила, гдје стоји трештен пијан и љуља се час на једну |
одскочише од земље и блесасто погледаше Данила.</p> <p>— Зар? — гракнуше у један глас.</p> <p>— |
ући се у хотел, Перо, на чаршији, опази Данила, гдје се помијешао у гомилу дјечурлије, па се с |
укну Перо. — Шта ћу ја?</p> <p>— Ето ти Данила, па с њиме хајде, — одговори Јефтан. — Паметан ј |
— запита полицајац набусито, одгурнувши Данила и приближујући се. — Чекао сам по сахата, док ст |
едаше као какав људождер.{S} Он ухватио Данила, па му причао своје доживљаје из времена кад је |
’, — дочека Јово машући јаглуком. — Ено Данила ђе сједи код колара!</p> <p>Сви наврвише на тест |
— Ко ће скухат’?</p> <p>Перо погледа у Данила, па у земљу, <pb n="8" /> па опет у Данила.{S} З |
ила, па у земљу, <pb n="8" /> па опет у Данила.{S} Затим се окрену Обрену.</p> <p>— Нема, нема |
кну Перо љутито <pb n="91" /> и потегну Данила за мокру, разбарушену косу. — Зар је Томо сам на |
д су се вратили у стрика Васину авлију, Данило се већ био пробудио и сједио под дудом.{S} Крај |
лавом и заповиједи да изађе из собе.{S} Данило исплази језик и дрекну као јаре када га ухвате.{ |
еко с тобом, — промуца Перо постиђен. — Данило ми рече, да си болестан.</p> <p>— Ја и јесам бол |
<p>Па се окрену према вратима.</p> <p>— Данило! — викну из свега грла.</p> <p>На вратима се пом |
> <p>И опет се окрену вратима.</p> <p>— Данило!</p> <p>Данило се испрси:</p> <p>— А?</p> <p>— С |
екну глава, провиривши унутра.</p> <p>— Данило, синко, — поче Перо благим, очинским гласом, окр |
тра.</p> <p>И сви прихватише за чаше, а Данило, од радости, баци капу у вис и поче поигравати.< |
лачу и Обрен и Јово.{S} Сви плачу!{S} А Данило опет промолио главу кроз врата, па као да размиш |
опет се загрлише и почеше љубити.{S} А Данило тек се сада увјери да ствар није жалосна и поче |
од ока погледа лијепу Швабицу.</p> <p>А Данило се исправи и удари се у прса.</p> <p>— А мене ко |
ати за кољено и хукну.</p> <p>— Нека га Данило јаше ако хоће, а ја, ваистину, нећу! — осијече. |
и све их пропусти у собу.{S} Само слуга Данило што оста на авлији.{S} Он збаци пртљаг са себе, |
> <p>— Ја... напио се од јада, — дочека Данило, покушавајући да се исправи и чвршће стане на но |
њима препире и разговара.{S} Међу свима Данило је био најкрупњи и живо је нешто доказивао, млат |
ту мјесто?</p> <p>— Па куд ћу? — запита Данило набусито. — Хоћу ли у воду јали у гору?</p> <p>— |
ореним погледом.</p> <p>Изненада дотрча Данило.{S} Био је узрујан, узбуђен, усплахирен, па још |
/> <p>— Ама ја се зажелио куће, — упаде Данило.</p> <p>— Вратићеш се.</p> <p>Данило се поново р |
/p> <p>— А ђе су друга кола? — окоси се Данило, отимајући се. — Није ово шехер.</p> <p>Перо опу |
то година!</p> <p>— Живио! — прихвати и Данило, подигнувши, у знак одушевљења, обје руке у вис |
јаше почео прибојавати, да га наскоро и Данило не остави.{S} Некаква нарумењена усиђелица указа |
и, кренуше из авлије, а за њима крену и Данило, уздишући и стењући под пртљагом...</p> </div> < |
ено.</p> <p>— Болестан богме, — потврди Данило, окрећући се и гледајући: чекају ли га још дјеца |
ази!</p> <p>Кола се приближише и весели Данило <pb n="165" /> поче поздрављати окупљену свјетин |
е Карантана Дамјан, од милоште прозвани Данило.</p> <pb n="6" /> <p>— А? — блесасто блекну глав |
p> <p>— Фала Богу, —- промрмља уплашени Данило, који је стајао поред постеље. — Фала Богу кад с |
иђети више...</p> <p>— Сведно, одговори Данило лијено. — Волио би ја да сам дома, па да лијепо |
едан глас.</p> <p>— Нема га, — одговори Данило, отирући зној са чела и хладећи се капом. — Све |
апита шапатом.</p> <p>— Има, — одговори Данило покуњено, — Сам Јован, не знам како се зове, има |
е колико смо утекли од куће, — одговори Данило жалостив но, не утирући суза. — Има сто конака д |
/p> <p>— Јефтан је болестан, — одговори Данило мирније, — па не могу с њиме.</p> <pb n="108" /> |
је на мравињак легао.</p> <p>— Да барем Данило уза ме спава! — прошапта тихо. — Барем би полови |
едну час на другу страну.</p> <p>Једино Данило и Јован што су ишли лагано и мирно, за пошљедњим |
лове! — викну. — Шта ти знаш? ..{S} Зар Данило не може пјеше ићи?</p> <p>Данило обори главу и у |
а авлију и упути се дуду, испод кога су Данило и Игњат слатко спавали.</p> <p>Изненада ослухну |
А?</p> <p>— Слатке пите донеси!</p> <p>Данило прокомеша раменима и зијевну.</p> <p>— Немамо ми |
окрену вратима.</p> <p>— Данило!</p> <p>Данило се испрси:</p> <p>— А?</p> <p>— Слатке пите доне |
де Данило.</p> <p>— Вратићеш се.</p> <p>Данило се поново расплака.</p> <p>— Ех, с тога ја и пла |
донеси једну чисту, моју кошуљу.</p> <p>Данило га забленуто погледа.{S} Погледа и у Јову и чвор |
упаде Обрен брзо. — Ко то може?</p> <p>Данило, који је за све вријеме говора био прикривен за |
S} Зар Данило не може пјеше ићи?</p> <p>Данило обори главу и уздахну.{S} Сад се тек сјети, како |
олицајца, <pb n="143" /> гдје стоји иза Данилових леђа. — Шта тражи овђе?</p> <p>— Јесте ли ти |
Јашите, па да се иђе...</p> <p>И помоћу Даниловом поче товари, ти пртљагу, а њима остави да сам |
да срцу пусти на вољу, помијеша прсте у Данилову косу, затресе му главом и заповиједи да изађе |
тога Дамјана, кога он од милоште прозва Данилом.{S} Уједно одлучи и то, да, први пут пошље смрт |
..{S} Готово да и он заплаче заједно са Данилом!...{S} Није шала удаљити се, сам самцит, толико |
ствари...{S} Он долази сам са младом и Данилом и нема сватова.{S} Ама то не смета!..{S} Ми ћем |
рали су у шетњу.{S} И сви су позавидили Данилу, када опазише како у хладовини слатко спава.</p> |
ка врата, у мрачну кућу, која, и ако по дану, бијаше мимо обично расвијетљена, јер <pb n="132" |
ми не треба ништа ни да мислимо, кад је дао Бог њу.{S} Ево ја, на прилику, не мислим ништа па ш |
оп му не би дао крштенице и не би му је дао све дотле, док се најприје подробно не би код власт |
ље.{S} Да тако није казао, поп му не би дао крштенице и не би му је дао све дотле, док се најпр |
ем да ми дадеш по форинту.{S} Толико би дао доктору да си ожењен, па да ти се разболила жена.</ |
о да ће тога часа проплакати. — Бог вам дао сваке <pb n="133" /> среће из своје пуне кесе и чув |
а свијету.{S} Моја Стака, Бог јој добро дао, добра ми је и весела, исто к’о да ми је Бог у крош |
некаквим чудами...{S} У других народа, дапаче већих, па се не може наћи него по један илити дв |
ављао је комесар немилостиво, — ви сте, дапаче, и друге сумњиве послове испуњавали.{S} Ви, без |
рате с касабалијами, држите скупове.{S} Дапаче и по селих сте свраћали...{S} Мислите, зар, на б |
не приспије, ја вас не могу пустити.{S} Дапаче морам вас затворити.</p> <p>И, не сачекавши да с |
добио нове хаљине, што се показао тако »даровит и паметан«...</p> <p>— Красно дијете, — хвалио |
пети се на комшијски дуд и ту ударати у даску, попут црквених клепетала, те су комшијске жене, |
се други мучи.</p> <p>— Нећеш га, зар, дат’ на занат? — — упита Аћим мекше.</p> <p>— Јок.{S} П |
за врата. — Не брини ти!{S} Ја ћу теби дат’ своју кошуљу, па преобуци.</p> <p>Па се окрену пре |
знам кад се родио.</p> <p>— То не могу дат’, — осијече поп, отресајући воду са браде. — Шта ће |
то треба давати...{S} Власт је од Бога дата и њојзи, побратимковићу, треба да смо сви <pb n="3 |
не смије ништа.{S} Не смије ми ни хљеба дати без њега...</p> <p>Јово јој се приближи.</p> <p>— |
ахву? — прошапта она.</p> <p>— Можеш им дати по једну...{S} Ама немој точити пун филџан, него с |
ече најпошље, осмјејкујући се. — И могу дати, могу...</p> <p>— А кирија? — запита Јефтан.</p> < |
рце.{S} Он га притиште објема рукама, а дах заустави. <pb n="85" /> Погури се и лагано, на прст |
рваве, онда се проспу паре и ми трговци дахнемо душом...{S} Хе, изгине ли која хиљада душа, изг |
ни шта мислити ни говорити.{S} Само су дахтали обојица и гледали се тупим, безизразним, уморен |
га!</p> <p>— Ево га! — потврди и стари, дахћући од умора. — А ђе си ти био? — запита, затим, Пе |
га загрли. — Ја хоћу...</p> <p>— Да ми даш Милку, — доврши он.</p> <p>Удовица се искриви, побл |
равивши се с њим. — Ако хоћеш да нам их даш под кирију до касабе П...</p> <p>Јован остави лулу |
>— То је давно било, — упаде Перо брзо, два пута се поклонивши до земље. — Онда сам био пуно мл |
>— Ево форинт! — узвикну Перо.</p> <p>— Два!</p> <p>— Ево два!</p> <p>Перо извади новце, па онд |
ока нешто читала, а пред њим су стајала два сељака и гледала га са страхопоштовањем.</p> <p>— Л |
ћошу, гдје су за омањим столом сједила два човјека, који му изгледаху најозбиљнији и најугледн |
о бегенишеш и купујеш таке слике) и она два сандука у крају и дрвени кревет, — ето то ти је чит |
шко, — тужио се Перо Обрену, након пуна два мјесеца, уздишући и преврћући очима као рањеник. — |
иком Будровчевом механом, што је непуна два сахата удаљена од касабе, подигли су пријатељи Пери |
нака прозора и велика, дрвена врата, са два огромна каната.{S} Прозори су, додуше, били исцрвот |
једном у пет недјеља бријао а шишао се два пут у години, те изгледаше као какав људождер.{S} О |
атворених и незатворених дућана; минуше два-три сокака, измећу малих кућица, испред којих су, н |
хоћу да те видим.{S} А ево сам дов’о и два пријатеља и једно момче, да ти се прогостимо у кући |
>Обрен се осмјехну.</p> <p>— Дај и мени два форинта, па вади, — рече као у шали.</p> <p>— Ево ф |
па се не може наћи него по један илити два бунтовника, а ви их имате стотину...</p> <p>— Ама н |
једно момче, да ти се прогостимо у кући два три дана.</p> <p>Старац одскочи корак унатраг и рас |
сам се кренуо на пут, стиже Перо, након два дана, у чувену варош М..... и одсједе у великом и с |
звикну Перо.</p> <p>— Два!</p> <p>— Ево два!</p> <p>Перо извади новце, па онда сједе и поче при |
, само кад се има.</p> <p>— И за зоб по два гроша, за зоб, — настави Јован брже.</p> <pb n="93" |
114" /> косу по средини, пустивши да му два бича пану управо по обрвама, заглади солуфе, уфитиљ |
, — а ове је године право, да ми вратиш два...</p> <p>— Много је, — прошапта један сељак, ситни |
е.{S} Перо.</hi> </p> <p>Прочита га још два пута, поправи неколика слова и даде послужитељу да |
на.</hi> </head> <p>Јефтан, који је још два дана поред лијепе Швабице боловао, вратио се у <pb |
пет стотина форинти.{S} Педесет година, двадесет и пет хиљада!</p> <p>— Честитам, брате, по хиљ |
ти сам просилац...{S} Њу људи просе има двадесет година, па вазда добре муштерије.{S} Да си вид |
чкама пребио ногу.{S} Разбио је и неких двадесет прозора, а најпошље је покушао да крави Митра |
тири до пет полицајаца, врзајући се око двају нешто љепше обучених цура, по свој прилици оних с |
Мог’о је пити вина, па још из леђена од дванајес’ ока.{S} Не може сваки коњ бити Шарин, ни свак |
столици, руменила се велика боца вина, двије чаше и три чиније „мезе“.</p> <p>— Цо то јест? — |
е безбројне кокоши, пијевци, пилићи.{S} Двије-три патке брчкале су се у овећој локви, на средин |
е, из почетка, силно захука.{S} За прве двије године истјера двојицу конкурената из Касабе и на |
уским и прљавим сокацима, прођоше кроз двије-три авлије, провукоше се испод некакве грдне капи |
.{S} Очи су јој велике и кахвајасте к’о двије маслине, а коса златна к’о препечена ракија од пе |
ењер, а на кривим степеницама гориле су двије омање лампе.{S} При дну степеница дочекао их је д |
P19051_C5"> <head>V.</head> <head>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Перо не може да на |
19051_C4"> <head>IV.</head> <head>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Његова друга љубав |
_C2"> <head>II.</head> <head> <hi>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Његово рођење, дје |
C3"> <head>III.</head> <head> <hi>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Његова прва љубав. |
осморо пилади, трима псима избио око, а двјема мачкама пребио ногу.{S} Разбио је и неких двадес |
На упит о вашој ћудоредности, добио сам двојбен одговор, — рече, чешкајући се оловком по глави |
кљастог дуда, весело грокћући ваљало се двоје свињчади.</p> <p>Из авлије уљегоше, кроз ониска в |
, пуши на кратки чибук и наређује нешто двојици синова, који су неуморно, у страни, окопавали к |
без нас! — викну веселије, па се окрену двојици муштерија што бијаху дошли да пазарују, и показ |
захука.{S} За прве двије године истјера двојицу конкурената из Касабе и натјера их, да на друго |
ве и поче зазјавати, гледајући у велике двокатнице и трокатнице и пазећи: не би ли гдје год сти |
се имала, јадница, када ни обући љуцки, дворећи мене.</p> <p>Перо обори главу и поче се чешкати |
засадио.{S} Иза њега је ишла попадија, дебела, угојена жена, загрнутих рукава и раздрљених прс |
астави: — И ја сам им’о једну краву, па дебела, па, кад је попипаш, мехка к’о памук...{S} И бил |
е к’о да се иглама хране.</p> <p>— А ти дебела! — упаде Перо.</p> <p>Удовица опет измахну јаглу |
.{S} Брада му заигра, на челу му искочи дебела, модра жила и придаде му лицу страшан израз...{S |
ловима, од духанскога дима, који се као дебела паучина лелујао и повијао по механи.{S} А свијет |
по кажипрсту гдје ће се боље видјети, а дебели сребрни сахатни ланац објеси о врат.</p> <p>— Је |
јесец, више модрим него црвеним, лицем, дебелим и облим, сличним чарапи, носом и са испупченим |
ли сте ми, — проговори некаквим страшно дебелим гласом, вртећи главом и мигајући ситним, јастре |
аршин и, играјући се њиме, поче дражити дебелу, полугубаву мачку, која је лежала на ћепенку и с |
дала се!...</p> <p>Игњат излети, носећи дебелу цјепаницу у рукама.</p> <p>— А-а да их гонимо! — |
шен и понизан уљезе у собу.{S} Комесар, дебељкаст, мргодан човјек, са мјесечином на тјемену и р |
>Удовица, хитра и окретна жена, малена, дебељкаста, са пуначким подвољком и рупицама на бради, |
ница дочекао их је домаћин.{S} Гојазан, дебео човјек, са округлим као пун мјесец, више модрим н |
о.</p> <p>Нос у старога као да дође још дебљи, крњави зуби указаше се.{S} Он испусти некакав уз |
а по устима.</p> <p>— Људи воле и крави дебљој а камо ли жени, — рече.</p> <p>— Воле, воле богм |
екала на ме, да дођем <pb n="141" /> из девете касабе и да је водим...{S} И Благоје, никакав чо |
друг умре у путу? — узвикну Перо готово декламујући. — Зар он да умре?{S} Несретниче, зар нијес |
рамену.</p> <p>— Дела, синко, жив био, дела ти прифати! — викну. — Фала Богу, кад сам ја добио |
око њега тапшући га по рамену.</p> <p>— Дела, синко, жив био, дела ти прифати! — викну. — Фала |
е, знаш, има свакаква вина: најприје од десет година, па све до пет...{S} Имам и новога, па как |
Није он један министар па да му се држе десет здравица.{S} И владики би много било...{S} Доста |
мене крвниче! — викну и показа му свих десет прста, као да ће му тога часа у очи полетити. — Б |
олио здравице држати. — Нека буде барем десетак здравица...</p> <p>Јефтан превуче руком преко б |
S} Знаш ли ти, болан, да ће њему Русија десети дан у Цариград...</p> <p>Алекса се засмија.</p> |
рави. — Што се <pb n="113" /> мени није десила несрећа?{S} Ти само поћи, па се не бој.</p> <p>И |
{S} Али даље — ни маћи.{S} Ту се управо десила слова Ц, Ф и Ћ и то га је бунило.{S} Изговорити |
p> <p>Слушајући ово, Пери се ражали.{S} Десио <pb n="86" /> се мека срца, па му дође да заплаче |
ми се чини, да ће ми се некаква несрећа десити ако пођем сам, — рече.</p> <p>— Каква несрећа? — |
ћи у туђ свијет, гдје му се свашта може десити...{S} И шта би с њим било, ако би се, Боже сачув |
. — Овђе може свашта бити и све се може десити.{S} Нијеси ни први ни пошљедњи кога овако осуђуј |
и, — рече, издигнувши и глас и кажипрст десне руке. — тер сте узели слободу, увредљивими поруга |
че се растезати као да се кези на кога; десно око заигра му.</p> <p>— Ти мени рече да сам будал |
гледали Јефтана, како сједи на постељи, десном руком грли стас лијепе собарице, која је била не |
нако стидљиво, наклони мало главу према десном рамену и окрену се.{S} Перо, као ван себе, у мал |
друштва.{S} Затим се завали на столици, десну ногу метну на сто, међу чаше, и запјева.</p> <quo |
ељ је био омањи, сићушан младић, хром у десну ногу, због чега су га ђаци, међу собом, прозвали |
тељева.</p> <p>Сви се сложише.{S} Узеше дивит и хартије, те заједнички написаше учитељу писмо, |
Стари Игњат разврати вилице и рикну као дивља звијер.{S} Обје руке рашири и полети према Јови, |
махнити су и њима нико није прав...{S} Дигли главе, па вичу: »ми нећемо слушат’ никога, ми мис |
а викнем: „живили“, онда и ви викните и дигните грају...</p> <p>Учитељ се био толико заговорио, |
и у голи врат.{S} Прашина, испод кола, диже се и пада по очима и лицу.{S} Коњске мухе облијећу |
ним, носићем и смјехуљцима на образима, диже се да купи бакшише.{S} Пође од стола до стола, осм |
у очима и, савијен као гудало, упрашен, диже се са земље.</p> <p>— Што се не чуваш? — прекори г |
о...</p> <p>Пошто је још мало посједио, диже се и пође.{S} Обрен пође за њим и не хтједе се зау |
и на кога, отрча даље.</p> <p>У кући се диже читава узбуна.{S} Стрико Васо трчао је и завиривао |
а часа скочи и зовне Данила.{S} И он се диже...{S} Почеша се мало и хотимично се растресе над у |
укама и утече из собе.</p> <p>Стари сам диже послужавник са тала и метну га у крај.{S} Покупи и |
скрећао погледа.</p> <p>Стари се лагано диже са сандука.{S} Полако, као шетајући, пође по соби |
вићу, тражиш од лоповлука, јер хоћеш да дижеш буну, јали какво иселеније...{S} Хоћеш иселеније, |
утише се механи.{S} Око механских врата дизала се граја...{S} Ту су се гурала три-четири беспос |
Није хтио ни пити.{S} Само је уздисао, дизао главу и њушкао по ваздуху, као да још једнако осј |
е ли се јавити ико?</p> <p>Изнад колиба дизао се танак, плавичаст дим и повијао се по чађавим, |
стојан усклик или уздах.</p> <p>— Маро, дијете, — рече јој поп пишући крштеницу и не осврћући с |
да срца и немој с њоме ружно.{S} Још је дијете, па ће се научити свеме.{S} Полахко ти с њоме.</ |
а. — Како <pb n="136" /> ћу ја да своје дијете не видим сваки дан?{S} Научила на њу, па ако ми |
} Због тих чудних знакова рекоше, да ће дијете бити »мимо остале«.{S} Рекоше, да ће свакако бит |
а је Перина мати своме мужу, — ово наше дијете биће некакав пустахија.{S} Ако он не сврши на вј |
... — рече тужним, утањеним гласом, као дијете које се спрема да заплаче.</p> <p>Перо Карантан |
) за један омањи сто и ту га, као какво дијете, посади на столицу.</p> <p>— Сједи ти и само гле |
се родио, као што обично заплаче свако дијете.{S} То му управо, није ни падало на памет, пошто |
макар с киме.{S} Ријетко које комшијско дијете да није било украшено чворугом на глави и силним |
<p>Јефтан обори главу и, као постиђено дијете, поче се чешкати по обрви.</p> <p>— Ама молимо т |
> <p>— Опрости, — прошапта, као кажњено дијете, — а ја сам пош’о да распитујем за ђевојке...{S} |
»даровит и паметан«...</p> <p>— Красно дијете, — хвалио се Аћим свакоме. — Знао сам ја, да ће |
>Изнад колиба дизао се танак, плавичаст дим и повијао се по чађавим, сламним крововима...{S} Ни |
што сјеђаху за столовима, од духанскога дима, који се као дебела паучина лелујао и повијао по м |
ји, попут дугуљастих стубова провиднога дима, падаху кроз стари, ваљда никад неочишћени <pb n=" |
<p>Пери испаде цигар из руке и поче се димити на ћилиму.{S} Очи му се помутише, усне поблиједе |
> на једној високој троножници, бројећи димњаке на сусједским крововима, или је лешкарио у душе |
хву!...{S} Ти си, побратимковићу, прави дипломат...{S} Камо среће, да су нам сви таки!...{S} Ба |
ише? — запита. — То ти је, видиш, једна дипломација...</p> <p>— Нема ту никакве дипломације, — |
дипломација...</p> <p>— Нема ту никакве дипломације, — осијече Бошко жестоко. — Русија ће њега |
Малена, танка, сухоњава <pb n="137" /> дјевојка, дугуљаста врата, избуљених зелених очију, крњ |
евојку, коју никад није видјео?...{S} И дјевојка да пође за њега, а никад га није видјела?..{S} |
о ђавоља свадба бити?...{S} Каква је то дјевојка?</p> <p>— Хајде да се пије! — дрекну Благоје, |
од свега свијета.</p> <p>У исти час му дјевојка поднесе <hi>слатко</hi> под нос.{S} Он прихват |
озна ма с киме и да се распита за П-ске дјевојке.{S} Знајући врло добро, да се такво познанство |
епристојними намјерами вријеђате царске дјевојке?</p> <p>Перо не могаде више да се одржи. <pb n |
ека срца, па му дође да заплаче за овом дјевојком.{S} И он некако чудновато застења...{S} Они с |
, да ви не дозвољавате ни цару да проси дјевојку.{S} Управо сте ово упорабили...</p> <p>Перо се |
ебе, надајући се, да ће какогод опазити дјевојку.</p> <p>— И јес’ и јес’ тако, — настави поп од |
зећи: не би ли гдје год стимао ма какву дјевојку, која би му се свиђела.{S} Поче застајкивати и |
наносити повреду владарима?{S} И какву дјевојку рабите?{S} Ко је вама дозволио, да непристојни |
head> <head> <hi>Благоје налази за Перу дјевојку.</hi> </head> <p>— А, Бога ти, ђе су вам овђе |
долази?...{S} И опази, удаљену, љепоту-дјевојку, како се купа на валима, на мјесечини.{S} Дуга |
почивке, јави се на прагу лијепо, младо дјевојче.{S} Носила је на простоме, улупљеноме послужав |
} Додуше пажљиво је крио име и попово и дјевојчино, али је причао све остало и причао је дуго.{ |
неба бацио, да ме обесели за моја добра дјела.{S} Кад сам преко дана у дућану, једва чекам да с |
акашља се.</p> <p>— Ви сте, али, вашими дјелами чинили протузаконитости, — рече, издигнувши и г |
лости Пере Карантана.{S} Његово рођење, дјетињство и први дани момаштва.</hi> </head> <p>Перо К |
коме омечало срце, па се расплакали као дјеца.{S} Плаче Перо, плаче Јефтан, плачу и Обрен и Јов |
ас на једну час на другу страну, док су дјеца бекељила му се иза леђа и старала се, да му за ту |
рећући се и гледајући: чекају ли га још дјеца. — Мени је каз’о да је болестан и да не ће никуд |
се, у прашини, играло неколико голишаве дјеце...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад су |
се тјешио тиме, што је знао да има још дјеце у школи, па неће, зар, ни њему горе бити него ли |
цвјетавајућем пупољку...</p> <p>Осим са дјецом, он се је волио тући и борити и са живином.{S} П |
весео и расположен.{S} Тада се шалио са дјецом, чупкао их за косе, показивао им разне слике и п |
пази Данила, гдје се помијешао у гомилу дјечурлије, па се с њима препире и разговара.{S} Међу с |
етири беспослена хамала и инадила се са дјечурлијом, што су дошла да слушају музику.{S} Унутра |
одрастао и могао се мијешати са осталом дјечурлијом на улици, постао је за кратко вријеме врло |
, појавише му се неколико чисто бијелих длака у солуфима.</p> <p>— Јадан Перо, сад те по готову |
чакшире, отресе са њих силну прашину и длаке од мачака, које су на њима спавале, и поче их обл |
радња и, ступивши у њу, озбиљно пљуну у длане.</p> <p>— Ти не знаш шта радиш...{S} Ја ћу ти каз |
/> сједити по туђим дућанима, пребирати дневне новости и ићи у механе.{S} Нарочито је волио ово |
воме кревету, умотан са врх главе до на дно нога у тешки, топли јорган, дотле се Перо и умио и |
ама гориле су двије омање лампе.{S} При дну степеница дочекао их је домаћин.{S} Гојазан, дебео |
нос веселих касабалија, издизала се при дну чаршије и као кочоперила се својим огромним вратима |
ли су под једним искривљеним дрветом, у дну села.{S} Јак, несносан, загушљив мирис ударао је из |
гледом поче тражити попа.{S} Опази га у дну авлије, испод широке мурве, која је собом заклањала |
е могао прелистати четврту страницу.{S} До те странице могао је читати и сва слова ишла су му н |
же се да купи бакшише.{S} Пође од стола до стола, осмјехкујући се на свакога и увијајући се изм |
ољно је трљао руке и трчао од пријатеља до пријатеља да га хвали.</p> <p>Негдје у то доба упозн |
и.{S} Куће нанизане у правом реду једна до друге, па све једнаке, нове, бијеле као од сира саре |
ао, нити куда излазио, него се од јутра до мрака климатао <pb n="58" /> на једној високој троно |
ве и одмјери га мрким погледом од главе до пета.</p> <p>— А што ће ти? — запита мргодно. — Ко у |
о на своме кревету, умотан са врх главе до на дно нога у тешки, топли јорган, дотле се Перо и у |
вина: најприје од десет година, па све до пет...{S} Имам и новога, па како ко бегенише.{S} Мрк |
ка се опет врати за њихов сто.{S} Сједе до Пере, поче га миловати по образу и умотавати му брк. |
ово запита уплашену слушкињу, кад стиже до попових врата и снажно гурнувши, отвори канат. — Је |
в народ <pb n="162" /> српски од Адрије до Балкана, од Ситнице до Мораче, Дрине, Тисе, Врбаса, |
тел и, уз мермерне степенице, попеше се до соба, које им <pb n="98" /> је једна мала, црнпураст |
и, — понизно одговори Перо и поклони се до земље.</p> <p>Згоднијега одговора није могао смислит |
ед.{S} И дуги разговори испредали су се до касно у ноћ и сви су се растајали задовољни.</p> <p> |
српски од Адрије до Балкана, од Ситнице до Мораче, Дрине, Тисе, Врбаса, Саве и Цетине, види кор |
њим.{S} Пођоше.{S} Полако се прикрадоше до стрикине собе и тада Јово једним јачим ударом отвори |
, који су је задиркивали.</p> <p>Дође и до Перина стола.</p> <pb n="25" /> <p>— Како је, љепоти |
ефтан, пошто су изашли из гаја и стигли до неколико старих, раштрканих колиба. — Хоће ли се јав |
су се, у широком ходнику, гурали четири до пет полицајаца, врзајући се око двају нешто љепше об |
упаде Перо брзо, два пута се поклонивши до земље. — Онда сам био пуно млађи и нијесам био памет |
<l>Овце чува Тодора</l> <l>Широм миром до мора...</l> </quote> <pb n="152" /> <p>Но није чести |
ицама.{S} С њима је пио, с њима остајао до зоре.{S} Макар што му је и мати од јада пресвисла, о |
си горњу усну, те му кукасти нос готово до браде доприје.{S} Изађе.</p> <p>— Точите, браћо, точ |
је, са једне и са друге стране, сједило до тридесеторо чељади, што мушких што женских.{S} Нарав |
а муке мећете.</p> <p>— Притрпи се само до сјутра, — одговори му Јово тихо, милујући га по <pb |
А-а да их гонимо! — викну. — Да гонимо до куге!</p> <p>— Куда ћеш их гонит’? упаде стари жешће |
м. — Ако хоћеш да нам их даш под кирију до касабе П...</p> <p>Јован остави лулу и као замисли с |
што ће ти? — запита мргодно. — Ко у ова доба вади крштеницу?</p> <p>— Треба...{S} Траже ми је о |
ршију, Благоје застаде.</p> <p>— У које доба да дођем сјутра по те? — запита.</p> <p>— Рано...{ |
одржати и сви јарани опет се, у уречено доба, нађоше у Периној соби.{S} Пред њима је стајао она |
ијатеља да га хвали.</p> <p>Негдје у то доба упознао се Перо са Јефтаном Мргудићем, првим своји |
-дана постао је миран ђак.{S} Да је био добар, то се баш не може рећи, јер у буквару никако ниј |
!</p> <p>— Јес’...{S} И Шарин му је био добар!...{S} Мог’о је пити вина, па још из леђена од дв |
но.{S} Чим би почео писати, та су слова добијала некакав чудан облик и ни он, ни учитељ, ни сви |
</p> <p>— На упит о вашој ћудоредности, добио сам двојбен одговор, — рече, чешкајући се оловком |
а Чифут не да...{S} Чифут к’о Чифут!{S} Добио ми је барем пет гроша на њој...</p> <pb n="52" /> |
ифати! — викну. — Фала Богу, кад сам ја добио одмјену.</p> <p>Перо се, из почетка, силно захука |
о свима.{S} Наравно, да је одмах од оца добио нове хаљине, што се показао тако »даровит и памет |
дри ти макар и каме-њима са суха, па си добио.</p> <p>Алекса скиде наочаре и поче их трти о чак |
.{S} Није му било најпријатније, што ће добити над собом власт, оштрију него што су отац и мати |
во одмах...{S} Ти мало причекај, па ћеш добити...</p> <p>Перо је стајао у авлији и гледао по св |
лони раменом уз прозор и замишљено поче добовати прстима по стаклу.</p> <p>— А ко ће поћи на пу |
лагоје и уозбиљи се. — Љубица је кршна, добра и носи ти пет хиљада мираза.</p> <p>Перо, од чуда |
јету.{S} Моја Стака, Бог јој добро дао, добра ми је и весела, исто к’о да ми је Бог у крошњи с |
миловали се и брже ћемо се вјенчати.{S} Добра је, златна је, а уза сваку годину носи пет стотин |
шњи с неба бацио, да ме обесели за моја добра дјела.{S} Кад сам преко дана у дућану, једва чека |
агоје. — Знам ја, ђе <pb n="117" /> има добра и јела и пића.{S} Пушћи ти само мене, па ни зашто |
у новога роћења и смрти.{S} Ако ти буде добра жена, изнова си се родио и биће ти добро; ако ти |
овице Стаке шћери Милке.{S} Кажу, да је добра, кршна, ваљана.{S} Додуше ја је још добро не знам |
зачуди се Благоје. — Ђевојка је кршна и добра, а и мираз носи.</p> <p>— Не треба мени антика, — |
ивао, колико кад га човјек понуди чашом добра вина и кад му рекне да је паметан.</p> <p>— Ја, п |
уди просе има двадесет година, па вазда добре муштерије.{S} Да си видио колико сам муке им’о до |
но задовољни.{S} Благоје задовољан ради добре вечере, а Перо задовољан што је у туђему мјесту н |
испод ока, као да би да позна: јесу ли добре платише?</p> <p>— Имам, имам, — рече најпошље, ос |
га грлити. — О, брате слатки и лијепи, добро ли ми дође!{S} Е чисто ти хтједох умријети у овој |
т’ може, — дочека Благоје звиждучући. — Добро <pb n="116" /> је то.{S} Ево ни ја не радим ништа |
дочека намигујући. — То ваља!</p> <p>— Добро, осијече Благоје и уозбиљи се. — Љубица је кршна, |
— ама се живи.{S} Сви живимо!</p> <p>— Добро је, кад се и живит’ може, — дочека Благоје звижду |
љеб јести него с њоме халву...</p> <p>— Добро, — викну Јефтан тапшући га по рамену. — Са Стаком |
, па најпошље слегну раменима.</p> <p>— Добро, брате.{S} Баш ти и уреди, — рече. — Кад нема Јеф |
спјехом управо за осам година.</p> <p>— Добро притврдио науку, — како Аћим рече, узевши га себи |
пет ће Перо, некако бојажљиво.</p> <p>— Добро.{S} Макар и мало.</p> <p>Перо затвори магазу, те |
као да сам себе запита. — О тома треба добро размислити.</p> <p>— Нема ту размишљања, — дочека |
ијаше да устане, да узме столицу, па да добро изудара и <hi>пунца</hi> и <hi>пуницу</hi> и <hi> |
а како си ми ти, мали Јово?</p> <p>— Ја добро.</p> <p>Игњат га мало пусти и, од милоште, повуче |
јед, са намрежганим, пјегавим лицем, са добро <pb n="69" /> потстриженим брковима и великим, ок |
— Како кад, — одговараху му.</p> <p>— Е добро је кад не бије вазда.</p> <p>Кашње се и увјерио о |
он дуге, врло дуге почивке, пошто га је добро премјерио погледом. — Новине, на прилику, читаш л |
рече доктор осмјехујући се, пошто га је добро прегледао. — То завтра буде ганц гут.</p> <p>Па, |
Нек само није мушко, нек је жена, па је добро.{S} И лијепо се вјенчај и буди чојек и нек ти буд |
— рече Јово, уозбиљивши се. — А мени је добро!...{S} И здравља и пара и свега имам...</p> <p>Ст |
удац...</p> <p>— Сведно...{S} За нас је добро.</p> <p>Стари застаде и опет погледа по свима.{S} |
<p>Стари се дохвати за ухо, као да није добро чуо.</p> <p>— А и хране немам, — настави мирно. — |
Ако буде све к’о што сам намислио, биће добро и зачудићете се сви!</p> <p>— Да Бог да, — одгово |
у је непрестано држао у лијевој руци, и добро потпраши.</p> <p>— Љевше је кад се читају новине, |
низ лице и браду, приступи ближе Пери и добро му загледа у очи.</p> <p>— А зар и то тражи власт |
младе</hi>!..{S} Данас ћемо и у цркву и добро платити попу, па нек одма вјенча...</p> <p>Перо с |
обра жена, изнова си се родио и биће ти добро; ако ти буде зла, онда куку теби, одмах си мртав! |
нико на свијету.{S} Моја Стака, Бог јој добро дао, добра ми је и весела, исто к’о да ми је Бог |
..{S} Ја ћу овђе остат’ седам дана, док добро оздравим, па одма кући...</p> <p>— А ја? — јаукну |
<p>Перо сачека док се Милка са Обреном добро не заговори.{S} Није волио да га они чују.{S} С т |
пита за П-ске дјевојке.{S} Знајући врло добро, да се такво познанство најлакше може наћи у какв |
чути за наше здравље, ми смо фала Богу добро и здраво, к’о што и теби исто пријатељски желимо. |
. — Шта ради?</p> <p>Игњат као да не чу добро.{S} Метну прст на уста и издиже обрве.</p> <pb n= |
бра, кршна, ваљана.{S} Додуше ја је још добро не знам, нијесам је виђео <pb n="45" /> откако је |
ељу да однесе.{S} Затим запали цигар и, добујући прстима у прозор, очекиваше кола.</p> </div> < |
отац, па хоћу да те видим.{S} А ево сам дов’о и два пријатеља и једно момче, да ти се прогостим |
аке, мале и велике, господе.{S} Благоје доведе блесастога Перу (јер је сад заиста, опазивши ова |
ече Перо, окрећући им леђа. — Ви сте ме довели у затвор, ви ме проћерујете, ви ћете ми и главу |
ате, јер су ми запријетили, да ће ми је довести амо на вјенчање...</p> <p>Јефтану сину лице и, |
а из дућана.</p> <p>— Оженио се Перо! — довикну Јови издигнувши брзојав изнад главе и машући њи |
риве.</p> <p>— Ето готово је, готово, — довикну Јефтану. — Јашите, па да се иђе...</p> <p>И пом |
але.</p> <p>Четири разреда свршио је са довољним успјехом управо за осам година.</p> <p>— Добро |
Ја хоћу...</p> <p>— Да ми даш Милку, — доврши он.</p> <p>Удовица се искриви, поблиједи и испус |
тва у касаби П.....{S} Један непријатан догађај.</hi> </head> <p>Док је Јефтан још слатко спава |
а пуцкала, не могаше сачекати док стари договори.</p> <p>— А је ли далеко ваша касаба? — запита |
p> <p>— И скупићемо се у прву неђељу! — додаде Јово.</p> <p>— У неђељу!</p> <p>И опет се загрли |
ћи... — Ама ова вечера наопако скупа, — додаде, пошто је почео бројати новце.</p> <p>Кад су иза |
тобом ће ићи још неко, да ти изабира, — додаде мало тише.</p> <p>— Који ће? — упаде Обрен брзо. |
соко издиже изнад главе чутуру, коју му додадоше. — Ми најми...</p> <p>И стаде.</p> <p>Стадоше |
слике на зиду.</p> <p>Но и самовање му додија.</p> <p>Опет пође у механе и, пијући више него п |
пет тражи цуру, — дочека Обрен, коме су додијала та пречеста тужакања. — Што мени причаш? -</p> |
етири шибања умирише Перу.{S} Волио је, додуше, да проведе још какву шалу: да млатне букваром п |
..{S} Младо кућу не кући.</p> <p>— Оно, додуше, тако је, — одобри Перо, — ама ја к’о велим: сла |
, са два огромна каната.{S} Прозори су, додуше, били исцрвоточени и обрасли ситном травом, врат |
з њезине пјесме све ће бити мртво...{S} Додуше она се још мало љути на Перу, ама Обрен, ако хоћ |
де и поче причати о својим »јадима«.{S} Додуше пажљиво је крио име и попово и дјевојчино, али ј |
S} Кажу, да је добра, кршна, ваљана.{S} Додуше ја је још добро не знам, нијесам је виђео <pb n= |
како треба боље дочекати него друге.{S} Додуше, он нема сватова, него долази сам са младом и... |
ћу?...{S} Кад ме стисне овђе, у прсима, дође ми да све разбијем...{S} Да је живот боца и њега б |
на њу, па ако ми није вазда пред очима, дође ми да помахнитам...{S} А сад — да оде тако далеко. |
ли су у савјетовању, док, једва једном, дође и учитељ.{S} Дугуљаст, болешљив младић, упалих прс |
оковано, па се сад почело топити...{S} Дође му, чак, и да запјева, те полако, тихо, поче цијед |
над у Цариград! — узвикну Бошко јаче. — Дође она тамо, па шта ће онда?</p> <p>Алекса уздахну.</ |
»да се потруди, ако му није тешко, и да дође, ако може, да их послуша нешто, ако би хотио«...{S |
неуређено.</p> <p>Нос у старога као да дође још дебљи, крњави зуби указаше се.{S} Он испусти н |
ја.{S} Само да ми она биједа на врат не дође, — рече. — Кад би ме с оном вјенчали, одма би скоч |
половина буха прешло на њега.</p> <p>И дође му, да тога часа скочи и зовне Данила.{S} И он се |
— О, брате слатки и лијепи, добро ли ми дође!{S} Е чисто ти хтједох умријети у овој гунгули.</p |
de">Zahlen</foreign> бре!</p> <p>Келнер дође.{S} Срачуна колико обојица имају платити и пружи к |
Десио <pb n="86" /> се мека срца, па му дође да заплаче за овом дјевојком.{S} И он некако чудно |
редова, који су је задиркивали.</p> <p>Дође и до Перина стола.</p> <pb n="25" /> <p>— Како је, |
а је била кршна, не би чекала на ме, да дођем <pb n="141" /> из девете касабе и да је водим...{ |
лагоје застаде.</p> <p>— У које доба да дођем сјутра по те? — запита.</p> <p>— Рано...{S} У шес |
се и посавјетовати о томе...{S} Сви да дођете у мене, — опет ће Јефтан.</p> <p>— И доћи ћемо!< |
ријекорно. — Толико година па да нам не дођеш!{S} Зар ти то ваља?</p> <p>— Па ево ме сад, — одв |
ио. — Како си се ти смио усудити, да ми дођеш?</p> <p>— Ја нисам знао да има неко с тобом, — пр |
} Он ухватио Данила, па му причао своје доживљаје из времена кад је куга морила; причао је: как |
И какву дјевојку рабите?{S} Ко је вама дозволио, да непристојними намјерами вријеђате царске д |
те, који га усплахирено погледаше. — Не дозвољавам и не дозвољавам — викну, бјешње и поче удара |
— Шта не дозвољаваш, брате?</p> <p>— Не дозвољавам да проси ђевојку, <pb n="131" /> а да је не |
ахирено погледаше. — Не дозвољавам и не дозвољавам — викну, бјешње и поче ударати руком о сто.< |
озак пролије.</p> <p>— Ни цару ја то не дозвољаваМ! — дрекну уједанпут и скочи иза стола оборив |
ору изложеноме, мјесту кажете, да ви не дозвољавате ни цару да проси дјевојку.{S} Управо сте ов |
говара са ћудљивим болесником. — Шта не дозвољаваш, брате?</p> <p>— Не дозвољавам да проси ђево |
ударати руком о сто.</p> <p>— А шта не дозвољаваш? — запита Благоје тихим, меким гласом, као д |
рстом куцну се по челу.</p> <p>— Ми све дознамо путем истраживањах, — рече задовољно. — Ми имам |
о у авлији и гледао по свима прозорима, док је поп ходао по соби и тражио протокол.{S} Нестрпљи |
ићи...{S} Ја ћу овђе остат’ седам дана, док добро оздравим, па одма кући...</p> <p>— А ја? — ја |
приближујући се. — Чекао сам по сахата, док сте се пробудио.</p> <p>— Ја сам, — одговори Перо х |
ровукоше се испод некакве грдне капије, док најпошље не изађоше у велику и пространу, необично |
крштенице и не би му је дао све дотле, док се најприје подробно не би код власти распитао: нем |
и, чим је угледа.{S} Загледа се у њу и, док је стајала, није на другу страну скрећао погледа.</ |
Требам му, па каже: »нећеш се удавати, док сам ја жив...«</p> <p>Слушајући ово, Пери се ражали |
да друг друга неће на путу изневјерити, док су нам главе читаве.</p> <p>— Заричемо се.</p> <p>— |
ема!...{S} Таворим ’вако с дана на дан, док и смрт за врат...</p> <p>— Жао ми је, — рече Јово, |
ћи се час на једну час на другу страну, док су дјеца бекељила му се иза леђа и старала се, да м |
p>Читав сахат провели су у савјетовању, док, једва једном, дође и учитељ.{S} Дугуљаст, болешљив |
све друге газде.{S} Живим к’о гроф!{S} Док има пара, живићу к’о што треба; кад нестане, може с |
несрећо, — узвикну Перо опазивши га. — Док <pb n="151" /> мене бије мемла из камена у тамници, |
ем ћу имат’ рашта отићи попу, — рече. — Док је крштеница, имам му рашта ићи и увијек гледати Ма |
ћудоредности.{S} Одговора нема...{S} А док одговор не приспије, ја вас не могу пустити.{S} Дап |
пет велим к’о брату.</p> <p>Перо сачека док се Милка са Обреном добро не заговори.{S} Није воли |
је преша била?</p> <p>— Гвожђе се кује док је вруће, — рече Благоје поцупкујући. — Нијеси јој |
о по површини искачу мале искрице.{S} И док је војника музика, у врху баште, свирала, он се лаг |
ано столица пуцкала, не могаше сачекати док стари договори.</p> <p>— А је ли далеко ваша касаба |
је.{S} Да си видио колико сам муке им’о док сам каз’о како си ваљан и богат и све...</p> <p>— А |
е указујући на Перу. — Он је и закаснио док се уредио, јер се у пунца не долази неуређено.</p> |
дан непријатан догађај.</hi> </head> <p>Док је Јефтан још слатко спавао на своме кревету, умота |
тео од Данила.{S} Он је, чисто и јасно, доказао Пери, да »као старији јаран и ожењен чојек« тре |
Данило је био најкрупњи и живо је нешто доказивао, млатарајући рукама и окрећући се час на једн |
у у страну.</p> <p>— Вас ист? —- запита доктор, ступајући у собу. — Какво полесно?</p> <p>Јефта |
p> <p>— Цо то јест? — пријекорно запита доктор, окрећући се Пери. — Во ист полесно?</p> <p>Перо |
не улази у собу? — плану Јефтан, чим се доктор удаљио. — Како си се ти смио усудити, да ми дође |
/p> <p>— Хм?...{S} Но гут!... — Осијече доктор и пође пред њим. — Видиме...{S} Шнел...</p> <p>К |
/p> <pb n="111" /> <p>— Нихтс... — рече доктор осмјехујући се, пошто га је добро прегледао. — Т |
а, блесасто гледајући у собу.{S} Зину и доктор.{S} Дуго су обојица, ништа не говорећи, стајали |
аш!</p> <p>— Цо хћеш? — запита зачуђени доктор, уступајући пред њим. — Цо?</p> <p>Перо скиде ка |
ро се замисли.</p> <p>— А је ли долазио доктор? — запита шапатом.</p> <p>— Није.</p> <p>— Није |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Доктор је становао готово на крају касабе.{S} Био то чо |
језик и почешће се служили њиме.</p> <p>Доктор је баш устицао шешир на главу и спремао се да по |
ретниче, зар нијеси могао одма да нађеш доктора?</p> <p>Па се окрену и опет хитно пође уз чарши |
а ми дадеш по форинту.{S} Толико би дао доктору да си ожењен, па да ти се разболила жена.</p> < |
, не би се ни вратио, нит’ би јављао да долази и „да поздравим пријатеље“.{S} То ти се само каж |
> и издиже главу, да види: оклен пјесма долази?...{S} И опази, удаљену, љепоту-дјевојку, како с |
каснио док се уредио, јер се у пунца не долази неуређено.</p> <p>Нос у старога као да дође још |
<p>— На моју душу ово се он оженио, чим долази, — рече прочитавши га и одмах скочи. — Оженио се |
абусито, — то су његове ствари...{S} Он долази сам са младом и Данилом и нема сватова.{S} Ама т |
/> смо те зовнули, да ти јавимо, да он долази у петак...</p> <p>Учитељ, зачуђен, искриви се на |
друге.{S} Додуше, он нема сватова, него долази сам са младом и...</p> <p>— А која ли му је млад |
ли, у најмању руку, као да су му лопови долазили у походе.</p> <pb n="28" /> <p>Наравно, да зак |
о и написа брзојав Јефтану.</p> <p> <hi>Долазим у петак.{S} Поздрави пријатеље.{S} Перо.</hi> < |
ка наша</hi>.{S} Било је часова, кад је долазио у разред весео и расположен.{S} Тада се шалио с |
ти, нити ће се намргодити.{S} Зато је и долазио кући доцније него прије.</p> <p>— Волим пуну ме |
p> <p>Перо се замисли.</p> <p>— А је ли долазио доктор? — запита шапатом.</p> <p>— Није.</p> <p |
ве су будале, — дочека Алекса, осокољен доласком гостију: — У читавој фамилији, бре!{S} Дај ми |
наиме, потребно...{S} Видите, како ово доликује <pb n="150" /> против вама...{S} Но ја вас виш |
и од вашег брака; да сретно буде по ваш дом и српски род.{S} Живили!</p> <p>— Е умијеш га, учит |
д се спремаш?..</p> <pb n="153" /> <p>— Дома, — дрско окреса Перо. — Кад хоћеш да знаш, ето ти |
ори Данило лијено. — Волио би ја да сам дома, па да лијепо спавам...{S} Ништа љевше од спавања! |
лулу и припали.</p> <p>— А је ли стрико дома? — запита. — Шта ради?</p> <p>Игњат као да не чу д |
/p> <p>У соби сједоше Перу у прочеље, а домаћин и домаћица опколише га са <pb n="134" /> обје с |
мпе.{S} При дну степеница дочекао их је домаћин.{S} Гојазан, дебео човјек, са округлим као пун |
о, — узвикну невесело. — Какав си ми ти домаћин, кад ни слатке пите немаш?</p> <p>— Па што, бра |
а дочека их веће чудо.{S} Ту је стајала домаћица, ознојена, задихана, раздрљена, са крупним црв |
А и њој ће бити необично, — опет упаде домаћица још се ближе примичући Пери и милујући га. — Н |
</p> <p>— Ето се сад нагледајте, — рече домаћица плачевним, меким гласом лако гурајући и у једн |
оби сједоше Перу у прочеље, а домаћин и домаћица опколише га са <pb n="134" /> обје стране.{S} |
вели се: »к’о риба брез вина«...</p> <p>Домаћица, под којом је непрестано столица пуцкала, не м |
ати женом, к’о што га ти учиш...</p> <p>Домаћица се као нађе увријеђена.</p> <p>— А што га не б |
и вам ово сестра? — шапатом запита Перо домаћицу, гледајући у придошлицу. — Ко је ово?</p> <p>— |
А свијета било много!{S} Неки се играју домина, неки се картају, неки се погађају и кладе око н |
вши руком по столу, нареди механџији да донесе вина.</p> <p>— Болан, па није ружан твој живот, |
ми није било ове женске главе, која ми донесе вина и протра ме по прсима, умро бих...{S} Ето, |
ш’о...</p> <p>Након дуже почивке келнер донесе јело, на које се обојица наклопише.{S} Нарочито |
зађе на врата и повика из свега грла, — донеси нам кахву!...{S} Ти си, побратимковићу, прави ди |
спрси:</p> <p>— А?</p> <p>— Слатке пите донеси!</p> <p>Данило прокомеша раменима и зијевну.</p> |
се и као тражећи нешто. — Хајде нађи и донеси једну чисту, моју кошуљу.</p> <p>Данило га забле |
> <p>— Ја ћу, — викну он колико га грло доноси... — Ево мене!</p> <p>— Муч’ ти, магаре! — окоси |
га по образу и лагоди.{S} И тај вјетар доноси, из даљега, некакву пјесму, звонку и умиљату, шт |
су живили Перо Карантан и његова Стака, доносим само одломак његова писма, што га је писао једн |
и учитеља и све ђаке.{S} С тога му се и допаде очева радња и, ступивши у њу, озбиљно пљуну у дл |
лена, мршава жена, још прилично млада и допадљива, у старим, исплављелим хаљинама, са осмијехом |
ше сви, <pb n="7" /> не пуштајући га да допјева. — Живио сто година!</p> <p>— Живио! — прихвати |
e> <pb n="152" /> <p>Но није честито ни допјевао задњу ријеч, кад, кроз ходник, почеше одјекива |
усну, те му кукасти нос готово до браде доприје.{S} Изађе.</p> <p>— Точите, браћо, точите. — по |
е јавнога реда и мира?..{S} Зар се може допустити такими ријечими наносити повреду владарима?{S |
Хајде да се пије! — дрекну Благоје, не допуштајући му да и даље размишља. — Да пијемо, да се в |
човјек хоће да се жени, — рече брзо, не допуштајући да га Перо запита. — Ово носим мојој изабра |
поче звиждукати и пјевати.{S} Нареди и доручак и пива и поново се окрену Пери.</p> <p>— Ја зна |
ти што си ми синоћ платио вечеру и овај доручак, да ћу ја трпити да ми тако у лице говориш...{S |
шицу. — То би било најпаметније, што си досад урадио.{S} Мало што паметно радиш, ама то ваља!.. |
ога није било, ништа се чуло није, осим досадна шкрипања попова пера, који је, као за инат, хит |
њих изађемо...{S} А Перо је наш јаран; доста је <pb n="157" /> соли и хљеба с нама појео...{S} |
авица.{S} И владики би много било...{S} Доста је њему и учитељева.</p> <p>Сви се сложише.{S} Уз |
ха.{S} Но то је бивало све то рјеђе.{S} Доста је било да учитељ покаже прут и он се одмах стиша |
ја.</p> <p>— Да се иђе, — рече опоро. — Доста је сједнице!</p> <p>— Куд ћеш, зете?{S} Куда ћеш? |
Ако је не видиш сад, виђећеш пошље, па доста ти је...{S} И како би било да је никако не видиш? |
<p>— Ето нас други пут!{S} За данас је доста!...</p> <p>И брзим корацима, као да га когод гони |
Шетња је здрава...</p> <p>— Шетали смо доста, — одговори Јово гледајући Јоку. — И ручали смо.. |
Ми имамо наше људе, који нам, али, све доставе неизоставно.{S} Ви сте си синоћ узели слободу, |
, јер паметно говорим, — одговори Бошко достојанствено.</p> <p>— Ти си будала!</p> <p>Бошково л |
а?</p> <p>— Ја тргујем, — одговори Перо достојанствено.</p> <p>— А продајеш ли вина?</p> <p>— Ј |
е до на дно нога у тешки, топли јорган, дотле се Перо и умио и кренуо низ чаршију, тражећи да с |
би дао крштенице и не би му је дао све дотле, док се најприје подробно не би код власти распит |
ним, умореним погледом.</p> <p>Изненада дотрча Данило.{S} Био је узрујан, узбуђен, усплахирен, |
ца и за Јефтана Мргудића.{S} Он не може доћи, јер се <pb n="40" /> брзо жени, па је мене посл’о |
те у мене, — опет ће Јефтан.</p> <p>— И доћи ћемо!</p> <p>Чим се смркло, окупише се сви:{S} Јов |
даљити се, сам самцит, толико од куће и доћи у туђ свијет, гдје му се свашта може десити...{S} |
ћи им се. — Нијесте знале, да ћемо и ми доћи да пијемо кахву.</p> <p>— Знаш... к’о момци... — у |
зо, као на крилима, улети у своју собу, дохвати из једнога ћошка нове чакшире, отресе са њих си |
о и са малим задовољни.</p> <p>Стари се дохвати за ухо, као да није добро чуо.</p> <p>— А и хра |
?</p> <p>— Ни од кога.</p> <p>Старац се дохвати руком за стабло и устаде.{S} Лице као да му се |
ри, натаче их на нос, па сједе за сто и дохвати велики протокол, увезан ваљда прије тридесет го |
знам ти ја наших ђевојака.</p> <p>Обрен дохвати аршин и, играјући се њиме, поче дражити дебелу, |
е намргодити.{S} Зато је и долазио кући доцније него прије.</p> <p>— Волим пуну механу него пус |
5"> <head>XV.</head> <head> <hi>Свечани дочек Пере Карантана.</hi> </head> <p>Пред великом Будр |
V.</head> <head> <hi>Припреме за свечан дочек Пере Карантана.</hi> </head> <p>Јефтан, који је ј |
киме.</p> <p>— Ох, ох, то је слатко! —- дочека намигујући. — То ваља!</p> <p>— Добро, осијече Б |
а.</p> <p>— Бре Стака је горска вила! — дочека Перо брзо. — Она је к’о зарђала пара, а Стака к’ |
шта ће.</p> <p>— Не превари он више! — дочека <pb n="104" /> Бошко и, звизнувши, одмахну руком |
икнуше.</p> <p>— Није!</p> <p>— Јес’, — дочека Јово машући јаглуком. — Ено Данила ђе сједи код |
женске главе.</p> <p>— Па и не треба, — дочека Обрен умирујући га. — Ја сам то само ’нако каз’о |
...</p> <p>— Не заустављам ја никога, — дочека стари осорно. — Кад чојек има посла и кад хоће н |
, а?</p> <p>— Ја... напио се од јада, — дочека Данило, покушавајући да се исправи и чвршће стан |
>— Онда ја не могу.</p> <p>— Могу ја, — дочека Јефтан поносито. — Ја и Јово можемо.</p> <p>— Мо |
о овдје не можете више имати боравка, — дочека комесар јаче. — Морате, али, овога трена одлазит |
стат’ само мало.</p> <p>— Нека, нека, — дочека Перо и повуче га за појас. — Овђе је лијепо...{S |
носи.</p> <p>— Не треба мени антика, — дочека Перо стискајући шаке и подносећи му их под нос. |
д нас не гониш остаћемо још три дана, — дочека Јово. — Нама је лијепо...</p> <p>— Не заустављам |
мислити.</p> <p>— Нема ту размишљања, — дочека Обрен живо. — Перо треба одмах да пође.</p> <p>— |
<p>— Ама у мене у собама има и буха, — дочека брзо.</p> <p>— Научили смо ми и на њих, — одгово |
<p>— Добро је, кад се и живит’ може, — дочека Благоје звиждучући. — Добро <pb n="116" /> је то |
итавој твојој фамилији све су будале, — дочека Алекса, осокољен доласком гостију: — У читавој ф |
аба? — запита.</p> <p>— Далеко богме, — дочека Перо брзо. — Има ту неколико конака.</p> <p>— То |
се увијек одазвати позивима омладине, — дочека одмах, заваљујући шешир на затиљак — Ја сам вазд |
Ама крштеница је красна ствар, брате, — дочека Перо живахније, приближујући <pb n="42" /> му се |
— Ништа нема без женске главе у кући, — дочека Перо брзо. — Без жене је кућа празна.</p> <p>— П |
..</p> <p>— Понио је Перо свој душек, — дочека Јово, — а нама осталим биће лијепо, само кад смо |
/> <p>— Дош’о сам само да тебе видим, — дочека Јово живо. — Ти си ми к’о отац, па хоћу да те ви |
— Прво: треба да узме жену с миразом, — дочека Обрен у пола пјевајући, као кад чита пјесмарицу. |
оће крштеницу одмах.</p> <p>— Хм, хм, — дочека поп љутито. — Шта ће одма?{S} Каква је то преша? |
лестан.</p> <p>— Ја и јесам болестан, — дочека Јефтан жалостивим гласом, — и ти си ме оставио б |
p> <p>— Баш и волим што сам те наш’о, — дочека Перо одушевљено, — него да ми ко сто дуката даде |
тари опет зијевну.</p> <p>— Ја рђаво, — дочека. — Зла времена, године слабе...{S} Нема да роди |
би...</p> <p>— ...своју кућу уредио, — дочека неко из гомиле.</p> <p>— ...своју би кућу уредио |
.</p> <p>— Па у мене је вазда лијепо, — дочека удовица весело устајући испред <pb n="54" /> њих |
ушам свако питање и сваку заповијест, — дочека.</p> <p>— Знаш ли ти овђе какву ђевојку? — проша |
кући.</p> <p>— А ти опет тражи цуру, — дочека Обрен, коме су додијала та пречеста тужакања. — |
ени се и ти! — рече.</p> <p>— И хоћу, — дочека Перо брзо.</p> <pb n="29" /> <p>— Баш?</p> <p>— |
хоћу! -</p> <p>— Уфатићу те за ријеч, — дочека Јефтан и снажно га стегну за мишицу. — То би бил |
и...</p> <p>— Не знаш ти то, не знаш, — дочека Јован, презриво узвијајући носом. — Што се више |
прод’о.</p> <pb n="39" /> <p>— Чујеш, — дочека Перо и не гледајући му на сандучиће, — ти ћеш се |
> <p>— А ко ће те питати ако нећу ја? — дочека стари и, раскорачивши се, стаде пред њега, као д |
ија.</p> <p>— Какав Цариград, чојече? — дочека подругљиво. — Зар не знаш, да је то турско?</p> |
шта ти је, магарче; какво је то чудо? — дочека Пера веселије, готово смијући се. — Има, брате, |
је...</p> <p>— А шта си потље радио? — дочека заинтересовани Перо. — Зар нијеси мог’о наћи пос |
ти говори с матером.</p> <p>Перо једва дочека.</p> <p>— Лијепо!{S} Красно! — узвикну. -— То ти |
— И један треба лијепом здравицом да га дочека, — настави Јово не слушајући Обрена. — Ако учите |
ући, пође за њима.</p> <p>Стрина Јовина дочека их на собним вратима.{S} Малена, мршава жена, јо |
већ сузе теку?</p> <p>На врх степеница дочека их веће чудо.{S} Ту је стајала домаћица, ознојен |
љи, кад га не би дочекали?</p> <p>— Без дочека не ваља, — одобри и Јово.</p> <p>— Вечерас ћемо |
</p> <p>— А... и ти прави момак! — живо дочека Милка и, окренувши се у страну, засмија се.{S} О |
/p> <p>— Па и нека сте ми дошли, — живо дочека узевши их за руке и нудећи их да сједну. — Нама |
а у свему стојим на расположењу, — живо дочека Благоје. — Ти се само на ме ослони...{S} Само на |
ја данас побојала многе ђевојке, — брзо дочека удовица <pb n="51" /> и заглади косу на челу. — |
рече.</p> <p>— Воле, воле богме, — опет дочека Перо и, као са заносом неким, настави: — И ја са |
укама?</p> <p>— Ништа бит’ неће, — опет дочека механџија. — Помириће се они брже и опет ће чита |
бу. — Сретна сам ја, кад сам таког зета дочекала.</p> <p>У соби сједоше Перу у прочеље, а домаћ |
— Какви би били пријатељи, кад га не би дочекали?</p> <p>— Без дочека не ваља, — одобри и Јово. |
код њега.</p> <p>— Ама ми треба и да га дочекамо, — рече. — Какви би били пријатељи, кад га не |
ваше.</p> <p>— А ми хоћемо да га лијепо дочекамо к’о друга и пријатеља, — рече. — Хоћемо, бива, |
е у нас адет, да свачије сватове лијепо дочекамо и да пред њих изађемо...{S} А Перо је наш јара |
двије омање лампе.{S} При дну степеница дочекао их је домаћин.{S} Гојазан, дебео човјек, са окр |
ама појео...{S} Њега свакако треба боље дочекати него друге.{S} Додуше, он нема сватова, него д |
ти и ђевојку препоручим, а једва ће те дочекати.{S} Знаш ли попову Мару?...{S} Бијела је к’о с |
дочекивали су их красно.{S} Удовица, је дочекивала Перу, Милка Обрена, и частили су их кахвом, |
тнину и звао га готово сваку вече.{S} А дочекивали су их красно.{S} Удовица, је дочекивала Перу |
поучавао свијет, како да се понаша при дочеку.</p> <p>— Ви само мене пустите напријед, — говор |
ити...{S} То је мој пос’о...{S} Ја само дочекујем странце и чиним им услуге... <pb n="120" /> Ћ |
по свој авлији и по свеме комшилуку, — дош’о си да ме вараш и на зло навлачиш...{S} Пит’о сам |
ици, чим је <hi>уграбио прилику</hi>. — Дош’о сам да ми ти пресудиш... <pb n="55" /> ти си к’о |
не иштеш ништа?</p> <pb n="71" /> <p>— Дош’о сам само да тебе видим, — дочека Јово живо. — Ти |
одмах разведри.</p> <p>— Па што си онда дош’о? — запита. — Што си дош’о, кад не иштеш ништа?</p |
а што си онда дош’о? — запита. — Што си дош’о, кад не иштеш ништа?</p> <pb n="71" /> <p>— Дош’о |
hi>збогом</hi>, сам оде у хотел.</p> <p>Дошавши у собу, одмах спусти завјесе, истјера Данила и |
ће почети, нити је знао казати рашта је дошао. — Мени треба крштеница! — викну изненада и испра |
иганина...</p> <pb n="145" /> <p>Кад је дошао ред на Перу, обузе га некакав страх.{S} Ко зна за |
да би да се хрве.</p> <p>— А опет си ми дошао никакви сине, — дрекну, да се разлијегало по свој |
м пјесме о Милошу и Марку.{S} Други пут дошао би мргодан, пљувао у јаглук и шетао се између клу |
ала и инадила се са дјечурлијом, што су дошла да слушају музику.{S} Унутра опет све пуно.{S} За |
на челу, а искезио зубе, а крмељаве очи дошле му још мање...{S} Игњат је рикао по авлији и био |
тено се окренувши удовици.— Момци... па дошли...</p> <p>Удовица, хитра и окретна жена, малена, |
о је вријеме, да се враћамо оклен смо и дошли...{S} Кући ћемо!</p> <p>И оде у собу.</p> <p>— Фа |
ли, — одговори Јово весело. — Пријатељи дошли.</p> <p>Стари се лијено исправи и, одупирући се л |
им у сусрет.</p> <p>— Па и нека сте ми дошли, — живо дочека узевши их за руке и нудећи их да с |
рко их погледа.</p> <p>— Ех, што сте ми дошли? — викну. — Ви, ви, ви... знам ја све вас!...{S} |
име и које сте ви, моји пријатељи, мени дошли и које вама фала на љубави.{S} Мени је драго живи |
шиштајући. — Ко сте ви?</p> <p>— Ево ти дошли, — одговори Јово весело. — Пријатељи дошли.</p> < |
ренуше другим путем, а не оним којим су дошли.{S} Упутише се чопору ниских, сеоских кућа, испре |
се окрену двојици муштерија што бијаху дошли да пазарују, и показа им врата. — Пазарујте сад у |
ким погледом гледао је све око себе.{S} Дошло му бијаше да устане, да узме столицу, па да добро |
е, па да онда трчи куд га ноге носе.{S} Дошло да се посвађа, да се поинади макар с киме.</p> <p |
тао је и само испијао чашу за чашом.{S} Дошло му да пије, много да пије, само да што мање може |
че, — рече му благо, готово тепајући. — Дошло је вријеме, да се враћамо оклен смо и дошли...{S} |
само да што мање може размишљати.{S} И дошло му да Благоја удари чашом у главу, само малко да |
бори главу.</p> <p>— Лијепо је то...{S} Драг си ти мени Јово, — рече хладно, као и мало прије. |
Она ми је тетка, најближа својта...{S} Драга сам јој, ама не смије ништа.{S} Не смије ми ни хљ |
паш, мехка к’о памук...{S} И била ми је драга пуно!{S} Чак сам је урез’о у пршуте, а пршути лиј |
а и осјећа, како га таласи запљускују и драгају ода свих страна...{S} И као вјетар прохладан да |
је записано! — викну и узе чашу вина. — Драги жениче и невјесто! — дрекну из свега гласа. — Ми |
</p> <p>Комесар одмахну руком.</p> <p>— Драги мој, — рече, — ја сам оправио брзојав у вашу каса |
упаде Јован, — па му драго да поскочи, драго...</p> <p>Перо се ухвати за кољено и хукну.</p> < |
Ја сам то само ’нако каз’о...{S} Знаш, драго ми уз љуто вино мало слатке пите...</p> <p>Перо К |
, — него да ми ко сто дуката даде...{S} Драго ми, к’о да сам оца рођеног наш’о...</p> <p>Након |
и.{S} Мени је драго живити и свакоме је драго живити.{S} На прилику: мачка је једна живина, па |
и које вама фала на љубави.{S} Мени је драго живити и свакоме је драго живити.{S} На прилику: |
ко је, тако! — понови опет. — И мени је драго, кад ти, к’о младић један, то одобраваш...{S} Дан |
ут, ја не заустављам...{S} Ни мени није драго кад ме ко зауставља од мојих послова...{S} Ја и с |
ику: мачка је једна живина, па је и њој драго живити...{S} Ја, што се каже, волио би живит’ хиљ |
уке и нудећи их да сједну. — Нама је то драго, јер смо саме, па смо се зажељеле друштва...{S} Н |
p>— Коњ је плах, — упаде Јован, — па му драго да поскочи, драго...</p> <p>Перо се ухвати за кољ |
по образу и умотавати му брк.{S} А њему драго.{S} Стаде узвијати главом, као мачак кад га милуј |
слушати.{S} Узети жену са миразом значи драговољно се продати у ропство.{S} А ја волим што сам |
је било.{S} Сва је ствар у томе, што се драгоцјени Јефтан, нераздјељиви и вјерни друг Перин, на |
дохвати аршин и, играјући се њиме, поче дражити дебелу, полугубаву мачку, која је лежала на ћеп |
јој су лежале здраве и разлупане бачве, дрва, обручеви, сјекире, и чепркале безбројне кокоши, п |
мала је три неједнака прозора и велика, дрвена врата, са два огромна каната.{S} Прозори су, дод |
ре, а испод њих прислоњен је био прост, дрвени сандук, из кога је вирило неколико дроњака.</p> |
таке слике) и она два сандука у крају и дрвени кревет, — ето то ти је читав намјештај.{S} Па ка |
ке у џепове и поче замишљено ходати око дрвета.</p> <p>— А има ли коња у селу? — запита шапатом |
еро лешкарили су под једним искривљеним дрветом, у дну села.{S} Јак, несносан, загушљив мирис у |
ерине, које су висиле о њему као о суху дрвету, и изгледао је смјешнији него прије.</p> <p>— Ја |
ету без икога свога</hi>, као отсјечено дрво у гори, што се каже.{S} Знао је, да више никога ко |
<p>— И сад одма да се жениш.{S} Сад! — дрекну Јефтан, прибравши се мало. — Одма да тражиш ђево |
дјевојка?</p> <p>— Хајде да се пије! — дрекну Благоје, не допуштајући му да и даље размишља. — |
и нечија боца.</p> <p>— Учитељу пази! — дрекну Јефтан, провирући се напријед. — Не зацрни нам о |
а.</p> <p>— А-а утекли су!{S} Утекли! — дрекну. — Од куге није било оваке бруке!</p> <p>И, не о |
/p> <p>— Ни цару ја то не дозвољаваМ! — дрекну уједанпут и скочи иза стола оборивши три столице |
ле.</p> <p>— ...своју би кућу уредио! — дрекну Бошко јаче. — И не би... не би...</p> <p>— ...не |
чашу вина. — Драги жениче и невјесто! — дрекну из свега гласа. — Ми најмилији другови и поштова |
ије, а?</p> <p>— Ја...</p> <p>— Муч’, — дрекну поп и измахну шаком, да Пери намах замрије ријеч |
<p>— А опет си ми дошао никакви сине, — дрекну, да се разлијегало по свој авлији и по свеме ком |
а мном играти, а?...{S} Кажи ти мени, — дрекну јаче, — што купиш ове ствари овђе, а?...{S} Куд |
ваља.</p> <p>— Ама ја хоћу да видим, — дрекну Перо опет. — Купује се теле па се и оно гледа а |
разби у комаде.</p> <p>— А што кукаш? — дрекну и унесе му се у лице. — Ево, како сам се ја ожен |
и?</p> <p>—Јеси ли ти, Перо? — изненада дрекну неко гурнувши га руком у ребра, а тешка рука неч |
зађе из собе.{S} Данило исплази језик и дрекну као јаре када га ухвате.{S} Објеси горњу усну, т |
ишта, испред колиба, нијесу какотале ни дречале, него опустиле крила, отегле шије и искривиле г |
в тога и није ли то противно интересима државе?{S} Ваљда није било човјека у земљи, који се тол |
у Јоку.{S} Она је још једнако сједила, држала тефтер на крилу и, осјећајући Јовин поглед на се |
о) отвори бурмутицу, коју је непрестано држао у лијевој руци, и добро потпраши.</p> <p>— Љевше |
се Обрен, који је и сам волио здравице држати. — Нека буде барем десетак здравица...</p> <p>Је |
у. — Није он један министар па да му се држе десет здравица.{S} И владики би много било...{S} Д |
нијим гласом, каквим се обично здравице држе. — Ви сте мене, овај, <pb n="4" /> које ја данас с |
о вјечито трепећу, стао је украј стола, држећи у руци овећу чашу препуну вина, укочио се и изди |
а се мало погури, обори руке низа се и, држећи капу под пазухом, скрушен и понизан уљезе у собу |
аситоруменкастој <pb n="31" /> земљи и, држећи голему и тешку мотику у рукама, окопавао кукуруз |
некакав шапат.{S} Застаде.{S} И полако, држећи се зида, поче гледати око себе на све стране.</p |
била нешто лакше одјевена, а лијевом је држи за подвољак.{S} Пред њима, на столици, руменила се |
p> <p>Она не одговори.</p> <p>— Како те држи?</p> <p>— Хоће да му вазда гледам у тефтере, — про |
ла: куку ономе, ко није ожењен!“</p> <p>Држимо, да овоме не треба никаква коментара.</p> </div> |
о касабами, разговарате с касабалијами, држите скупове.{S} Дапаче и по селих сте свраћали...{S} |
то ти је читав намјештај.{S} Па како то држиш како ли пазиш?{S} Видиш ли колика ти је паучина п |
дрије до Балкана, од Ситнице до Мораче, Дрине, Тисе, Врбаса, Саве и Цетине, види користи од ваш |
ако и себе и мене? — запита, бјесомучно дрмајући њиме. — Што не каза да се нијеси вјенч’о, црн |
ура чекати.{S} Зграби Благоја за раме и дрмну њиме.</p> <p>— Хајде! — викну.</p> <p>Обојица пођ |
говорити с ђевојком, — рече Перо путем, дрмусајући Обрена за рукав. — Ја сам у томе сметен.{S} |
вени сандук, из кога је вирило неколико дроњака.</p> <p>— К’о што видите, сиротиња, — рече стар |
{S} Кршан и богат чојек!</p> <p>Перо га дрпну за рукав и, од нестрпљења, поче тапкати ногама, к |
емаш?..</p> <pb n="153" /> <p>— Дома, — дрско окреса Перо. — Кад хоћеш да знаш, ето ти и кажем. |
Можемо!</p> <p>— И да се зарекнемо, да друг друга неће на путу изневјерити, док су нам главе ч |
рагоцјени Јефтан, нераздјељиви и вјерни друг Перин, намислио женити.</p> <p>— Зап’о сам за око |
?</p> <p>— Није.</p> <p>— Па зар да нам друг умре у путу? — узвикну Перо готово декламујући. — |
амо ти радосну вијест, да се оженио наш друг Перо Карантан, — поче Јефтан устајући са столице и |
је од власти, то ти је, побратимковићу, друга ствар, — одговори он брзо, правећи љубазније лице |
е о прошлости Пере Карантана.{S} Његова друга љубав.</head> <p>— Тешко ми је и претешко, — тужи |
мо!</p> <p>— И да се зарекнемо, да друг друга неће на путу изневјерити, док су нам главе читаве |
а, стид од сама себе, да тако изневјери друга <pb n="112" /> и пријатеља!...{S} Стид га и од Шв |
и онога свијета!</p> <p>— А што нијеси друга кола наш’о, магаре никакво? — брекну Перо љутито |
— А ми хоћемо да га лијепо дочекамо к’о друга и пријатеља, — рече. — Хоћемо, бива, да му изађем |
е Томо сам на свијету?</p> <p>— А ђе су друга кола? — окоси се Данило, отимајући се. — Није ово |
и прочитати.</p> <pb n="20" /> <p>Једва друге године некако се навикао на њих.{S} Написао их чи |
ђаконије, а око њега је, са једне и са друге стране, сједило до тридесеторо чељади, што мушких |
. — Ев’ овако проводим се боље него све друге газде.{S} Живим к’о гроф!{S} Док има пара, живићу |
омесар немилостиво, — ви сте, дапаче, и друге сумњиве послове испуњавали.{S} Ви, без посла, пут |
} Њега свакако треба боље дочекати него друге.{S} Додуше, он нема сватова, него долази сам са м |
S} Куће нанизане у правом реду једна до друге, па све једнаке, нове, бијеле као од сира сарезан |
да душа, изгине богме.{S} Ама се, опет, други обогате...</p> <p>— Па каква је нама фајда, кад с |
и пјевао им пјесме о Милошу и Марку.{S} Други пут дошао би мргодан, пљувао у јаглук и шетао се |
ио главу и куцка празном чашом о сто, а други прекрстио ноге по турски, устакао велике наочари |
ан је пуно, а ми смо странци, и нико га други не може излијечити осим вас.</p> <p>— Хм?...{S} Н |
ме да га натоваримо на врат, па нека се други мучи.</p> <p>— Нећеш га, зар, дат’ на занат? — — |
вори.{S} Ако је ти не разговориш, ко ће други?..{S} А ти немој бити тврда срца и немој с њоме р |
по столу и шкргутну зубима.{S} Удари и други пут и три чаше преврнуше се на столу, а празна бо |
а столовима засјели поднапити солдати и други, сваковрсни беспослењаци, па сви пију и задовољно |
њих и хватајући Јефтана за рукав. — Ми други пријатељи тако не дамо.{S} Ми хоћемо поштено.{S} |
ика и да та човјечија прилика није нико други, него знаменити слуга Пере Карантана Дамјан, од м |
потрча за њим. — Куда?</p> <p>— Ето нас други пут!{S} За данас је доста!...</p> <p>И брзим кора |
да би и сада хтио узети филџан.</p> <p>Други дан, у само свануће, похитао је попу.{S} Обукао с |
p> <p>Пошто су изашли из куће, окренуше другим путем, а не оним којим су дошли.{S} Упутише се ч |
са учитељем, удовицом Стаком и толиким другима.{S} Сви су нешто међусобно шапутали и намигивал |
удноват глас, да су се многи гости, иза других столова, почели мргодити и псовати га.</p> <p>— |
вазда мислите о некаквим чудами...{S} У других народа, дапаче већих, па се не може наћи него по |
ојке? — запита Перо Благоја, кад су се, друго јутро, састали и изашли на улицу. — Ја још ни јед |
То је прво.</p> <p>— А друго?</p> <p>— Друго је, да је паметна и кућаница.</p> <p>Јефтан се ма |
знам шта је вода и да је друго вода, а друго вино.{S} А моје вино може на изложбу ако ћеш у Ст |
е и он ожени.{S} То је прво.</p> <p>— А друго?</p> <p>— Друго је, да је паметна и кућаница.</p> |
} И њу је Бог створио, па ако ни за шта друго, нека барем чува и чисти кућу и рађа ђецу...{S} О |
..{S} Он само прича, јер и не зна ништа друго него причати.{S} Он, чак, сипа и воду у вино!..{S |
лимо к’о ђеца...{S} Ја ти не знам ништа друго казати, него да се ни са царем <pb n="170" /> не |
сипљем.{S} Ја знам шта је вода и да је друго вода, а друго вино.{S} А моје вино може на изложб |
еким гласом лако гурајући и у једно и у друго. — И немојте се стидити, кад вас је Бог намијенио |
и учитељ пуно? — питао <pb n="18" /> је другове, који су се враћали из школе.</p> <p>— Како кад |
тра кујунџије откине реп и да њиме бије другове.{S} Срећа, што крава није била <pb n="16" /> на |
од човјека који је памет изгубио.{S} И другови га оставише.{S} Уклањали су се од њега и сакрив |
тукао главом о таблу да боље запамти и другови су му показивали и теглили га за уши и све — уз |
— дрекну из свега гласа. — Ми најмилији другови и поштоваоци ваши, чије братске груди горе топл |
пита <pb n="62" /> Јефтан, окренувши се друговима. — Реците и ви коју.</p> <p>— Прво: треба да |
г чојека од њега.</p> <p>Јово даде знак друговима, да пођу за њим.{S} Пођоше.{S} Полако се прик |
ите. — подвикну Перо, окренувши се опет друговима. — Вина, фала Богу, има.{S} Има браћо! за вин |
lestone unit="subSection" /> <p>У зору, другога јутра, неко силно удари у собна врата.{S} Врата |
ко себе, као да се боји да не зове кога другога...{S} Нигдје никога!..{S} Он заборави на сав св |
.{S} Сви весели и смјешкају се један на другога, као да су какву побједу однијели.{S} Посједаше |
<pb n="144" /> <p>— Ама да они не траже Другога Перу Карантана? — запита. — Да не траже каква, |
т ће читати...{S} Не могу они један без другога...</p> <p>— А ја, брате, не могу мећу оваким <p |
ито и окрену му лећа. — Хајдемо тражити другога.</p> <p>Јован се бржебоље одмаче од плота и ста |
у, и показа им врата. — Пазарујте сад у другога, а ја имам пречег посла, — рече и отрча из дућа |
/p> <p>Почеше забленуто гледати један у другога, као да се питају: шта је ово?{S} А и Перо се з |
.{S} Затим гледаше час у једнога, час у другога, час у трећега јарана.</p> <p>— Велите ли ви, б |
зао испод подвољка, гдје је најбјеља, а другој умало није нос откинуо.{S} И све живо поче бјежа |
самим собом.</p> <p>Учитељ је, опет, на другој страни, поучавао свијет, како да се понаша при д |
шале, које се у књиге не уписују.{S} На другој страни препирала се једна баба са некаквим дугуљ |
нкурената из Касабе и натјера их, да на другој страни траже хљеба.{S} Треће године истјера и оц |
гомиле буњишта, како стоје једно према другоме:{S} Јово и Јока.{S} Он се једном руком наслонио |
аку и мучити се с њиме, него треба коме другоме да га натоваримо на врат, па нека се други мучи |
S} Погледаше се и као да хтједоше један другоме у очима прочитати шта мисли.</p> <p>— Онда... ј |
нас да говориш о вину, к’о да не знаш о другоме...</p> <p>— А што не би говорио? — осијече стар |
стидити, кад вас је Бог намијенио једно другоме.</p> <p>— А бачве нијесу бухљиве, — опет <pb n= |
леда се у њу и, док је стајала, није на другу страну скрећао погледа.</p> <p>Стари се лагано ди |
, клима се и повија час на једну час на другу страну.</p> <p>Једино Данило и Јован што су ишли |
тен пијан и љуља се час на једну час на другу страну као шеталица од сахата.{S} Око њега се оку |
укама и окрећући се час на једну час на другу страну, док су дјеца бекељила му се иза леђа и ст |
</hi> отегну се.{S} Перо Карантан пусти другу сузу, која му се склизну низ нос и заустави се уп |
не проговорише више ни ријечи.</p> <p>У другу недјељу пођоше опет.{S} И удовица и Милка сад су |
<head>VII.</head> <head>Перо Карантан и дружина му у гостима код стрика Васе у селу Галебовцу.< |
се.{S} А теби треба да се шеташ, да се дружиш...{S} Ако останеш вазда у дућану, убиће те мемла |
ам све пусто око себе.{S} А у механи је друкчије.</p> <p>Кући је ишао само да се испава.{S} Оти |
и руком о сто.— Жена нам треба!{S} Није друкчије него баш треба!{S} И ја би волио бит’ без жене |
зубе.</p> <p>— Јок, — окреса. — Ја нећу друкчије свраћати, него ако ћемо остат’ барем три дана. |
стивним ријечима покварио весеље читава друштва.{S} Затим се завали на столици, десну ногу метн |
ефтан, пошто је момче отишло. — Правога друштва ни правога теферича нема без женскадије.</p> <p |
драго, јер смо саме, па смо се зажељеле друштва...{S} Наточи им, Милко, кахву.</p> <p>— Ти свак |
ер ти нема помоћи...</p> <p>И одрече се друштва.{S} Неколико дана живио је осамљен у кући као п |
Перу (јер је сад заиста, опазивши овако друштво, блесасто изгледао) за један омањи сто и ту га, |
мијех викну Јефтан, поново се враћајући друштву и вукући Перу за <pb n="168" /> собом. — Ишао ј |
у и заплива према њој.{S} Хита, јури, а дрхће од чежње и напријед спрема пољубац...{S} Стиже јо |
ро читава три корака одскочи у страну и дрхћући приступи механџији.</p> <p>— Растављај их, брат |
</p> <p>— Моја је нада утонула у морске дубине, па је рибе једу, — пресијече га Перо.</p> <p>— |
ерини широку <hi>хладницу</hi> од самих дубових и букових грана и окитили је цвијећем и барјачи |
оведине?</p> <p>Па, окренувши се Милки, дубоко уздахну, удари се руком у прса и пође.</p> </div |
уту се чојек свачем научи.</p> <p>Стари дубоко уздахну.</p> <p>— Па... хајдете у кућу, — рече. |
јеш ли вина?</p> <p>— Јок.</p> <p>Стари дубоко уздахну.</p> <p>— Штета, — рече, — црна штета!.. |
а фала, које ви мени наздрависте за мој дуг живот...{S} Ама, браћо моја, шта ће мени живот?...{ |
у нађе Филипово име и нека му припише у дуг још товар жита!...{S} Читав товар!..{S} Сто ока и н |
треће? — запита брзо.</p> <p>— Нек није дуга језика,</p> <p>Јефтан га презриво погледа и окрену |
} Под големим кубетом њезиним пружао се дугачак сто, препун јела, пића и сваке ђаконије, а око |
ако се купа на валима, на мјесечини.{S} Дугачке, црне косе распустила по води, издигла бјељу не |
, наднијеле се златнолисте врбе и своје дугачке, танке, повијене гране купају у води.{S} Испод |
ледини, чешукајући их и размрсујући им дугачке, свилене гриве.</p> <p>— Ето готово је, готово, |
у очи и лице и... јао... он само угледа дугачки врат своје <hi>суђенице</hi>.</p> <p>Перо врисн |
пред омањом кућом, са једном бескрајно дугачком и необично прљавом авлијом, по којој су лежале |
ију, а нов пас опаса око себе, пустивши дуге ресе <pb n="30" /> да му падају по куковима.{S} На |
>— Читаш ли ти што? — запита Перу након дуге, врло дуге почивке, пошто га је добро премјерио по |
ногама поче лупкати о тле.</p> <p>Након дуге почивке, јави се на прагу лијепо, младо дјевојче.{ |
ти што? — запита Перу након дуге, врло дуге почивке, пошто га је добро премјерио погледом. — Н |
машицама, низ које се циједио мед.{S} И дуги разговори испредали су се до касно у ноћ и сви су |
еднако гледао слику <hi>њезину</hi>, са дугим вратом, смјежураним лицем, зеленим очима и крњави |
цем, просједом косом, ћелавим обрвама и дугим трепавицама, што вјечито трепећу, стао је украј с |
рх житнога класа.{S} Тронут и растужен, дуго гледаше он у три своја пријатеља, три најдража и н |
гледајући у собу.{S} Зину и доктор.{S} Дуго су обојица, ништа не говорећи, стајали на вратима |
о, али је причао све остало и причао је дуго.{S} При свршетку осјетио је, као да му је мало одл |
рен и пријатељски.</p> <p>— А хоћемо ли дуго остати? — запита готово шапатом. — Ја не могу...{S |
механа много свиђала и, не размишљајући дуго, упути се њојзи.</p> <p>Ступивши на врата механска |
hi> </head> <p>Па ни отац га није могао дуго хвалити, а није га хвалио из врло проста разлога, |
ђе из собе.</p> <p>— Овђе к’о да нећемо дуго скрасит’, — рече Јефтан мргодно гледајући Перу, — |
у.</p> <p>Обојица пођоше.</p> <p>Нијесу дуго ишли, па се нађоше пред омањом кућом, са једном бе |
честитам ти женидбу! — рече. — Сретно, дуговјечно, берићетно!{S} Да Бог да и пород породио и с |
шевљења, нада наших, молитава наших, за дугољетни ваш живот, зачињен слогом међусобном, опојен |
ио то човјек странац, погурен, стар, са дугом просједом брадом, и од пушења, чађавим брковима.{ |
на људина, мрка, сунцем опаљена лица са дугом, црном брадом, коју је морао подвезати махрамом, |
у, док, једва једном, дође и учитељ.{S} Дугуљаст, болешљив младић, упалих прсију и уских, кукас |
анка, сухоњава <pb n="137" /> дјевојка, дугуљаста врата, избуљених зелених очију, крњавих зуба |
к, сухоњав <hi>младић</hi>, са руменим, дугуљастим лицем, просједом косом, ћелавим обрвама и ду |
ани препирала се једна баба са некаквим дугуљастим ђаком око кирије.{S} Пребацивала му је, како |
су се ломили сунчани зраци, који, попут дугуљастих стубова провиднога дима, падаху кроз стари, |
Мара ићи за писара, — за онога танког, дугуљастога писара са родиним ногама, што и по равници |
сти га да уљегне у кућу, а он стаде под дуд.{S} Ту, поред Данила, леже и поче мислити о Јоки.</ |
Он збаци пртљаг са себе, извали се под дуд на старчеве кесе и варка као заклан.</p> <p>— Не пи |
мушица.{S} На средини се издизао широки дуд, а испод њега, на простртим, старим, подераним кеса |
Велики Четвртак, испети се на комшијски дуд и ту ударати у даску, попут црквених клепетала, те |
далеко од њих, испод прастарог, кљастог дуда, весело грокћући ваљало се двоје свињчади.</p> <p> |
p>Привири боље.{S} И опази, недалеко од дуда, иза једне гомиле буњишта, како стоје једно према |
исправи и, одупирући се леђима о стабло дудово, сједе.</p> <p>— Ама ко сте ви? — запита јаче.</ |
Данило се већ био пробудио и сједио под дудом.{S} Крај њега је лешкарио Васин слуга, Игњат, ста |
ети.{S} Затим сиђе на авлију и упути се дуду, испод кога су Данило и Игњат слатко спавали.</p> |
ериним послом и да је овај, према томе, дужан, бринути се за његову удобност.{S} И Перо се мора |
е заручнице, није могао лако ухватити и дуже задржати, а, осим њега, Обрен му је изгледао као н |
равље.</p> <p>— Браћо, — узвикну, након дуже почивке, мало вишим, уобљеним, необичнијим гласом, |
је ваша слика? — запита удовицу, након дуже почивке.</p> <p>— Наша.</p> <p>— Оно је Милош Обил |
мрмљао нешто.</p> <p>— Хм, — рече након дуже почивке, остављајући хартије на страну и одахнувши |
а сам оца рођеног наш’о...</p> <p>Након дуже почивке келнер донесе јело, на које се обојица нак |
комшилуку није на сметњи.</p> <p>Након дужега вијећања, у коме је Аћим живо протествовао проти |
а је к’о зарђала пара, а Стака к’о жути дукат!...{S} Волио би са Стаком хљеб јести него с њоме |
ка Перо одушевљено, — него да ми ко сто дуката даде...{S} Драго ми, к’о да сам оца рођеног наш’ |
сврнуо се, од муке, Обрену Пушибрку на дућан.{S} С њиме се отприје помало познавао и сматрао г |
рене, крштеница? — запита га, улазећи у дућан, јер није знао чиме би паметнијим почео говор.</p |
ја имам пречег посла, — рече и отрча из дућана.</p> <p>— Оженио се Перо! — довикну Јови издигну |
ј читава низа затворених и незатворених дућана; минуше два-три сокака, измећу малих кућица, исп |
аквој механи, он је само и пазио на оне дућане, гдје је видио окупљено <pb n="99" /> више људи |
, бијеле као од сира сарезане; магазе и дућани обојадисани и окићени сваковрсним стварима, те с |
стајкивати и испред многих излога, пред дућанима, не осврћући се на то, што су га пролазници св |
је било <pb n="22" /> сједити по туђим дућанима, пребирати дневне новости и ићи у механе.{S} Н |
да се дружиш...{S} Ако останеш вазда у дућану, убиће те мемла из камена, па ћеш зафатит’ сушиц |
ја добра дјела.{S} Кад сам преко дана у дућану, једва чекам да се смркне, јербо кад се свеме св |
К’о да њега гледам.</p> <p>Јово извади духана, напуни му лулу и припали.</p> <p>— А је ли стри |
ка нема сиротиња!...{S} Само ми немојте духанити, да се не би запалила слама...{S} С тога вам н |
брена, и частили су их кахвом, ракијом, духаном, гурабијама и урмашицама, низ које се циједио м |
нати људе, што сјеђаху за столовима, од духанскога дима, који се као дебела паучина лелујао и п |
Јефтановица сваке вечери позива некакве духове и разговара се с њима, — метнуше вино преда се и |
head> <p>Од тога дана Перо као да клону духом и изгуби вјеру у се.{S} Изгуби и наду, да ће икад |
— Ето ја... психа!... вазда читам...{S} Душа ми... психа, психа!... да знам шта се ради у свије |
о душом...{S} Хе, изгине ли која хиљада душа, изгине богме.{S} Ама се, опет, други обогате...</ |
је урез’о у пршуте, а пршути лијепи к’о душа...</p> <p>Удовица га премјери погледом.</p> <p>— А |
едајући јој у ону рупицу на бради. — А, душе ми, кршна си и ти к’о ђевојка каква.</p> <p>— Бре |
<p>— А нијеси ни испросио?</p> <p>— То, душе ми, не знам, — одговори Перо и мученички уздахну. |
отиш’о...</p> <p>— То је он одвео Јову, душе ми! — кликну Јефтан, ударајући се руком по челу. — |
т’ ружно...</p> <p>— Понио је Перо свој душек, — дочека Јово, — а нама осталим биће лијепо, сам |
вам, да не спавате на тврду, — рече. — Душека нема сиротиња!...{S} Само ми немојте духанити, д |
на, <pb n="72" /> и соба немам пуно; ни душека немам, па ће вам бит’ ружно...</p> <p>— Понио је |
ефтан се користио Периним <pb n="83" /> душеком, кога је отео од Данила.{S} Он је, чисто и јасн |
ти мирно у својој соби на своме меканом душеку и спавати, као што и остали сретни људи, којима |
сусједским крововима, или је лешкарио у душеку, правећи куглице од хљеба и гађајући њима слике |
И ја би да вам је све у реду: и собе и душеци и све.</p> <p>— Фала ти, — упаде Јово обрадован. |
јетио је, као да му је мало одлануло на души и као да се разведри мало.{S} Ни те вечери није иш |
нда се проспу паре и ми трговци дахнемо душом...{S} Хе, изгине ли која хиљада душа, изгине богм |
не стиже онај брзојав.</p> <p>— На моју душу ово се он оженио, чим долази, — рече прочитавши га |
лијепо...{S} Нека још!</p> <p>Јефтан се ђаволасто осмјехну.{S} Куцну празном боцом о сто и наре |
, те офинцири, пушке, топови, лумбарде, ђаволи, сотоне!...{S} Сила је то...</p> <p>— Шта?{S} Шт |
никад га није видјела?..{S} Каква ће то ђавоља свадба бити?...{S} Каква је то дјевојка?</p> <p> |
у, када му објавише, да не ће више бити ђак.{S} Школа му је била изашла на врх главе и он је мр |
p> <p>Кроз годину -дана постао је миран ђак.{S} Да је био добар, то се баш не може рећи, јер у |
шалу: да млатне букваром по глави онога ђака пред собом, да кога испод клупе боцне иглом, или д |
лаве и он је мрзио и њу и учитеља и све ђаке.{S} С тога му се и допаде очева радња и, ступивши |
ла се једна баба са некаквим дугуљастим ђаком око кирије.{S} Пребацивала му је, како је пуних ш |
дугачак сто, препун јела, пића и сваке ђаконије, а око њега је, са једне и са друге стране, сј |
дић, хром у десну ногу, због чега су га ђаци, међу собом, прозвали Топал-пашом и спјевали га у |
чудан облик и ни он, ни учитељ, ни сви ђаци не би их кашње могли прочитати.</p> <pb n="20" /> |
но! — весело кликну Благоје. — Знам ја, ђе <pb n="117" /> има добра и јела и пића.{S} Пушћи ти |
дјевојку.</hi> </head> <p>— А, Бога ти, ђе су вам овђе ђевојке? — запита Перо Благоја, кад су с |
-а знао сам ја, — промуца. — Видио сам, ђе све нешто шапуре...{S} А жао ми их... обоје ми жао.. |
а Перо, гледајући га зачуђено.</p> <p>— Ђе ћеш?...{S} Хајде са мном... — љутну се Јефтан и напр |
потврди и стари, дахћући од умора. — А ђе си ти био? — запита, затим, Перу, мргодећи се и глед |
се боље’ упознали. — Хајде.</p> <p>— А ђе ћу? — запита Перо, гледајући га зачуђено.</p> <p>— Ђ |
Зар је Томо сам на свијету?</p> <p>— А ђе су друга кола? — окоси се Данило, отимајући се. — Ни |
о их посматраше.</p> <pb n="78" /> <p>А ђе си ти, Игњате? — запита Јово приближујући му се. — З |
чека Јово машући јаглуком. — Ено Данила ђе сједи код колара!</p> <p>Сви наврвише на тесту и поч |
Перо још тужније. — Не знам ти ја наших ђевојака.</p> <p>Обрен дохвати аршин и, играјући се њим |
</p> <p>— А што? — зачуди се Благоје. — Ђевојка је кршна и добра, а и мираз носи.</p> <p>— Не т |
расла и тако се раскрупњала...{S} Права ђевојка!</p> <p>— А... и ти прави момак! — живо дочека |
>— Ишао је зато, да види: има ли икаква ђевојка љепша, од наше красне удовице Стаке?</p> <p>— О |
е и хитно изађе из собе.</p> <p>— Кршна ђевојка! — нехотице узвикну Јово, натуривши фес на чело |
ирачица и знао би некако... ама наша је ђевојка...</p> <p>— Па говорићу ја, — окреса Обрен гото |
бради. — А, душе ми, кршна си и ти к’о ђевојка каква.</p> <p>— Бре не би се ја данас побојала |
јете, — а ја сам пош’о да распитујем за ђевојке...{S} Ама ништа!...{S} Ашикују са официрима...{ |
заглади косу на челу. — Какве су ми сад ђевојке?...{S} Мршаве и слабе к’о да се иглама хране.</ |
антана.{S} Перо не може да нађе за себе ђевојке.</head> <p>Од тога дана Перо као да клону духом |
>— Бре не би се ја данас побојала многе ђевојке, — брзо дочека удовица <pb n="51" /> и заглади |
</head> <p>— А, Бога ти, ђе су вам овђе ђевојке? — запита Перо Благоја, кад су се, друго јутро, |
о је по толиким мјестима, гледао толике ђевојке и... знате ли зашто?</p> <p>— Зашто?{S} Зашто? |
p>— Чујеш, ја не знам шта ћу говорити с ђевојком, — рече Перо путем, дрмусајући Обрена за рукав |
{S} Имаш пунца газду, пуницу газдиницу, ђевојку са пет хиљада мираза.{S} Куд ћеш љевше?{S} Чак |
ући на све стране да га ко не би чуо. — Ђевојку знаш ли, ама честиту и поштену? — запита јаче.< |
о ваља!...{S} И још, ако хоћеш, да ти и ђевојку препоручим, а једва ће те дочекати.{S} Знаш ли |
— Кажи ми само и тихо ми кажи: знаш ли ђевојку?</p> <p>— Па то је, брате, готова и свршена ств |
брате?</p> <p>— Не дозвољавам да проси ђевојку, <pb n="131" /> а да је не видим, — осијече Пер |
чује, није могућно...{S} Он да испроси ђевојку, коју никад није видјео?...{S} И дјевојка да по |
ро готово очајнички. — Не могу ја узети ђевојку а да је не видим.</p> <p>Обрен гурну мачку и од |
ад је тако, а ми ћемо прешјутра повести ђевојку за њим, у касабу <pb n="154" /> му, па нек се т |
дочека.</p> <p>— Знаш ли ти овђе какву ђевојку? — прошапта Перо, пажљиво се осврћући на све ст |
S} Обиједили ме, да сам заварао некакву ђевојку, измамио јој паре, па је оставио...{S} Суђено м |
а шћео си да превариш и да отмеш његову ђевојку.</p> <pb n="56" /> <p>— Његову? —једва промуца |
отврдиш просидбу <pb n="129" /> и видиш ђевојку.{S} Лијепо све да уредимо, па одма сјутра на вј |
ан, прибравши се мало. — Одма да тражиш ђевојку!</p> <pb n="13" /> <p>И зграби Перу за руку и с |
знам шта се ради у свијету и хоће ли се ђегођ покрвити...{S} Знаш, нема посла без рата...{S} Ка |
ошапта. — Те морнарица, те адмирали, те ђенерали, те офинцири, пушке, топови, лумбарде, ђаволи, |
д си иск’о и кад си ми прич’о, да ће ти ђеца крепати од глади?...</p> <p>Сељак слегну раменима |
ме и милује, па се играмо и шалимо к’о ђеца...{S} Ја ти не знам ништа друго казати, него да се |
го, нека барем чува и чисти кућу и рађа ђецу...{S} Оклен би ми били, да нам се нису женили стар |
ште на прса.</p> <p>— Нек вам је сретно ђечице! — узвикну потресено, као да ће тога часа пропла |
сиједио <pb n="59" /> сам к’о пашалијин ђогат, а зову ме и бекријом...</p> <p>— Не бој се ти, — |
о бунара, лежале су четири овеће гомиле ђубрета.{S} По њима су скакутали неколико безбрижних вр |
ику.</p> <p>— Не ваља, — рече,</p> <p>— Ђурђа!</p> <p>— Још грђе.</p> <p>Љубица!</p> <p>Перо на |
агласи Благоје јаче. — Она је шћи газде Ђуре Ашчића.{S} Кршан и богат чојек!</p> <p>Перо га дрп |
агано пође прозору, да им отуда покаже, е немају ништа видјети...{S} Уједанпут испусти чудан кр |
е слатки и лијепи, добро ли ми дође!{S} Е чисто ти хтједох умријети у овој гунгули.</p> <p>Благ |
ха, ха жену би хтио!{S} Је ли жену?{S} Е то ваља и то ти је паметно! <pb n="123" /> К’о да си |
атеље“.{S} То ти се само каже!</p> <p>— Е, баш је лијепо! — рече Јово, пошто <pb n="156" /> је |
ш дом и српски род.{S} Живили!</p> <p>— Е умијеш га, учитељу, говорити к’о нико, — рече Јефтан |
чали, одма би скочио у воду...</p> <p>— Е видите ли ви објешењака! — кроза смијех викну Јефтан, |
Благоја, а Благоје у старога.</p> <p>— Е кад је тако, а ми ћемо прешјутра повести ђевојку за њ |
ствар...</p> <p>Перо застаде.</p> <p>— Е знам, брате, да сам крив, — рече. — Знам, ама шта ћу? |
обје руке руке, приступи Пери.</p> <p>— Е, честитам ти женидбу! — рече. — Сретно, дуговјечно, б |
p>— Како кад, — одговараху му.</p> <p>— Е добро је кад не бије вазда.</p> <p>Кашње се и увјерио |
p> <p>— Па и није, — одговори Јефтан. — Ев’ овако проводим се боље него све друге газде.{S} Жив |
.</p> <p>— Једва га једном уловисмо.{S} Ево нам га!</p> <p>— Ево га! — потврди и стари, дахћући |
учући. — Добро <pb n="116" /> је то.{S} Ево ни ја не радим ништа, а живим лијепо.</p> <p>Перо и |
та ни да мислимо, кад је дао Бог њу.{S} Ево ја, на прилику, не мислим ништа па шта ми фали, а?< |
ћи крштеницу и не осврћући се на њих, — ево и Перо мисли исто к’о и ја.{S} И он ми све одобрава |
, — викну он колико га грло доноси... — Ево мене!</p> <p>— Муч’ ти, магаре! — окоси се Перо на |
кукаш? — дрекну и унесе му се у лице. — Ево, како сам се ја оженио, па ме није гром убио, него |
</p> <p>— То треба, — потврди и Јово. — Ево, да опростите, ја ћу водити своју жену, ти Јефтане |
шкињом се најпријатељскије поздравио. — Ево ме опет, — понови јаче, — јер милостивој власти тре |
— узвикну Перо.</p> <p>— Два!</p> <p>— Ево два!</p> <p>Перо извади новце, па онда сједе и поче |
едном уловисмо.{S} Ево нам га!</p> <p>— Ево га! — потврди и стари, дахћући од умора. — А ђе си |
епше било него у осталих кућа.</p> <p>— Ево нас! — узвикну Јово, коракнувши у широку авлију, ис |
Бошко отпухну пепео са цигаре.</p> <p>— Ево овако ће они отпухнути све, <pb n="103" /> — рече. |
а, па вади, — рече као у шали.</p> <p>— Ево форинт! — узвикну Перо.</p> <p>— Два!</p> <p>— Ево |
и спавао је слађе него обично.</p> <p>— Ево ме опет, — сјутрадан весело подвикну попу, пошто је |
запита шиштајући. — Ко сте ви?</p> <p>— Ево ти дошли, — одговори Јово весело. — Пријатељи дошли |
ми к’о отац, па хоћу да те видим.{S} А ево сам дов’о и два пријатеља и једно момче, да ти се п |
е дођеш!{S} Зар ти то ваља?</p> <p>— Па ево ме сад, — одврати Јово весело. — Што је рјеђе, то ј |
— Најпошље и не треба нам нико, кад нас ево на мјесту...</p> <p>Пред њима се, одиста, указивала |
саге и примаче му уста ушима.</p> <p>— Еј стрико!— зовну га. — Стрико!</p> <p>Старац се трже и |
у с главе и поче се протезати.</p> <p>— Еј Перо, Перо, — узвикну невесело. — Какав си ми ти дом |
— рече као узгред и не гледајући га. — Ено ти у удовице Стаке шћери Милке.{S} Кажу, да је добр |
Јес’, — дочека Јово машући јаглуком. — Ено Данила ђе сједи код колара!</p> <p>Сви наврвише на |
.. па од јада...{S} Ако ти је кр...риво ено ти суда па ме тужи...</p> <p>Перо се осмјехну и квр |
пани риба...{S} Права мала риба!.{S} А, ето, читав свијет зна, да у правоме вину нема риба.{S} |
наром, макар их и у јаму водио...{S} А, ето, и Перо је паметан и он ми све виче: <hi>тако је!</ |
јесам ни ја разапињо Исуса, па опет ме, ето, стигла казна и послали ми кугу на врат.{S} Да је б |
је на суху, а куку ономе ко је на води, ето то ти је мој палиграф...{S} Сухоња је вазда јачи!</ |
дрско окреса Перо. — Кад хоћеш да знаш, ето ти и кажем...{S} Своја кућица, своја слободица и ја |
азда говорила, да треба да се уда...{S} Ето ти сад!...{S} Удала се!...</p> <p>Игњат излети, нос |
а и протра ме по прсима, умро бих...{S} Ето, није се имала, јадница, када ни обући љуцки, дворе |
два сандука у крају и дрвени кревет, — ето то ти је читав намјештај.{S} Па како то држиш како |
се читају новине, него приче, — рече. — Ето ја... психа!... вазда читам...{S} Душа ми... психа, |
ај што је опалио, пунећи пушку поново.— Ето га!</p> <p>— Ето га! — завика још неко.</p> <p>Сви |
пунећи пушку поново.— Ето га!</p> <p>— Ето га! — завика још неко.</p> <p>Сви скочише и погледа |
ући им дугачке, свилене гриве.</p> <p>— Ето готово је, готово, — довикну Јефтану. — Јашите, па |
да је погледа ни да што рекне.</p> <p>— Ето се сад нагледајте, — рече домаћица плачевним, меким |
н се трже и прекиде поучавање.</p> <p>— Ето га! — викну онај што је опалио, пунећи пушку поново |
отрча, Благоје се окрену Пери.</p> <p>— Ето, лијепо је, — рече, — кад чојек има познанства у ту |
аци га на сред собе и отхукну.</p> <p>— Ето вам, да не спавате на тврду, — рече. — Душека нема |
овица и потрча за њим. — Куда?</p> <p>— Ето нас други пут!{S} За данас је доста!...</p> <p>И бр |
а? — јаукну Перо. — Шта ћу ја?</p> <p>— Ето ти Данила, па с њиме хајде, — одговори Јефтан. — Па |
бом?...{S} Шта ти велиш, Перо?</p> <p>— Ето... како ви велите, — одговори Перо понизно, снебива |
ко си ти чојек, нађи какву женетину, па ето...{S} Немој пробират’, ни разбират’, ни размишљат’ |
ита тужно. — Превариће њих обје Швабо и ето ти шта ће.</p> <p>— Не превари он више! — дочека <p |
поштовањем говорити о њој.</p> <p>— Ех, ех, кад је од власти, то ти је, побратимковићу, друга с |
боље умекша глас и настави љубазније: — Ех, кад хоће власт, и биће готово одмах...{S} Ти мало п |
се гостима и мрко их погледа.</p> <p>— Ех, што сте ми дошли? — викну. — Ви, ви, ви... знам ја |
<p>Данило се поново расплака.</p> <p>— Ех, с тога ја и плачем, — викну, — што ми се чини, да с |
рахопоштовањем говорити о њој.</p> <p>— Ех, ех, кад је од власти, то ти је, побратимковићу, дру |
ма и мираза, — одговори Обрен.</p> <p>— Ех?</p> <p>— То ми је казала.</p> <p>Обојица као да се |
ни на <pb n="119" /> кога и, очигледно, жалећи, што и рибље кости није могао појести.</p> <p>— |
го ли је била отворена.</p> <p>— Аћиме, жалосна ти мајка, — говорила је Перина мати своме мужу, |
Данило тек се сада увјери да ствар није жалосна и поче се смијати.</p> </div> <pb n="14" /> <di |
е поче му се и коса шарати и, на велику жалост његову, појавише му се неколико чисто бијелих дл |
штеницу час прије сврши.</p> <p>Тужан и жалостан вратио се Перо кући и, као да му је био сав св |
о смо утекли од куће, — одговори Данило жалостив но, не утирући суза. — Има сто конака да смо у |
>— Ја и јесам болестан, — дочека Јефтан жалостивим гласом, — и ти си ме оставио болесна, па оти |
га да не говори даље, како не би својим жалостивним ријечима покварио весеље читава друштва.{S} |
зни и да ми је удијели за жену? — јекну жалостивно. — Нијесам ни ја отпадник од вјере.{S} Нијес |
на дан, док и смрт за врат...</p> <p>— Жао ми је, — рече Јово, уозбиљивши се. — А мени је добр |
Видио сам, ђе све нешто шапуре...{S} А жао ми их... обоје ми жао...</p> <p>Стрико Васо и не ос |
лави, погледа низа се.</p> <p>— Није ми жао главе... ама кошуља... — рече тужним, утањеним глас |
то шапуре...{S} А жао ми их... обоје ми жао...</p> <p>Стрико Васо и не осврну се на њега.{S} Ок |
ово устаде и даде Јефтану знак, да и он жели говорити.{S} Јефтан застаде.</p> <p>— Ја мислим, — |
здраво, к’о што и теби исто пријатељски желимо...{S} И ако желиш чути за наше задовољство, ми с |
ли, овога трена одлазити натраг, ако не желите да вас протјерам са пратњом...</p> <p>— Фала Бог |
еби исто пријатељски желимо...{S} И ако желиш чути за наше задовољство, ми смо задовољни к’о ни |
ао једном пријатељу:</p> <p>„.....и ако желиш чути за наше здравље, ми смо фала Богу добро и зд |
ам сух хљеб!...{S} А то је тврдо за ваш желудац...</p> <p>— Сведно...{S} За нас је добро.</p> < |
поправи га Перо <pb n="101" /> брзо, — жена, а није земља...{S} Има ту читава прича о њезиним |
фтан жешће, ударајући руком по столу. — Жена је жена!{S} Човјек кад хоће да се жени, стоји ти н |
се, да и трећи пут удари руком о сто.— Жена нам треба!{S} Није друкчије него баш треба!{S} И ј |
уђено. — Каква је то земља?...</p> <p>— Жена је то, — поправи га Перо <pb n="101" /> брзо, — же |
лади по брковима.</p> <p>— Треба, треба жена, — опет ће удовица, вртећи јаглуком, — ама ти само |
ја велим: нека буде тако.{S} Мени треба жена, а и не треба ми жена.{S} Ама кад ви велите да тре |
е сам себи, шетајући. — Нит’ мени треба жена, ни нико.{S} Без главе се не може живити, а без же |
их на собним вратима.{S} Малена, мршава жена, још прилично млада и допадљива, у старим, исплављ |
тави, Бога ти, твоје вино, — прекори га жена, која као да није много пазила на његове опомене. |
га за руку. — Камо жена?</p> <p>— Која жена? — блесасто запита Перо. — О каквој ми жени говори |
ору да си ожењен, па да ти се разболила жена.</p> <p>— А пристајеш ли ти, да одмах у неђељу пођ |
њега је ишла попадија, дебела, угојена жена, загрнутих рукава и раздрљених прсију и, носећи ов |
ошли...</p> <p>Удовица, хитра и окретна жена, малена, дебељкаста, са пуначким подвољком и рупиц |
га роћења и смрти.{S} Ако ти буде добра жена, изнова си се родио и биће ти добро; ако ти буде з |
ће, ударајући руком по столу. — Жена је жена!{S} Човјек кад хоће да се жени, стоји ти на прагу |
аква је?{S} Нек само није мушко, нек је жена, па је добро.{S} И лијепо се вјенчај и буди чојек |
реба ништа него жена.</p> <p>— Ама није жена кокош, па да ти је купимо, — викну Јефтан жешће, у |
атрено.</p> <p>— У тебе ашикује и шћи и жена! — узвикну Алекса и скочи са столице, подигнувши н |
ује се теле па се и оно гледа а камо ли жена.</p> <p>Благоје се намргоди.</p> <p>— Кад ми не вј |
ко.{S} Мени треба жена, а и не треба ми жена.{S} Ама кад ви велите да треба, онда ће свакако тр |
њега.</p> <p>Тишина.</p> <p>— А камо ти жена? — једва се прибра Јефтан да запита, приближујући |
и је право.{S} Мени не треба ништа него жена.</p> <p>— Ама није жена кокош, па да ти је купимо, |
ћи му се и хватајући га за руку. — Камо жена?</p> <p>— Која жена? — блесасто запита Перо. — О к |
и, правећи се озбиљан. — Шта би било са женама, да се нијесу удавале?</p> <p>— Ја, — настави Је |
пут црквених клепетала, те су комшијске жене, мислећи да су то права клепетала, почеле се побож |
и људи, којима није пало на памет да се жене, спавају?{S} Рашта да је Бог њега убио мимо све ос |
главе у кући, — дочека Перо брзо. — Без жене је кућа празна.</p> <p>— Па ожени се болан! — узви |
го баш треба!{S} И ја би волио бит’ без жене да не треба...{S} И њу је Бог створио, па ако ни з |
.{S} Без главе се не може живити, а без жене може.</p> <p>Па узе ствари и поче их савијати и ур |
А ти бећар још?{S} Није ти необично без жене? — запита.</p> <p>— Јес’, — упаде Перо уздахнувши. |
пом о празну чашу и разгледајући људе и жене за осталим столовима. — Само гледај и шути, а имаћ |
мањим клупицама, сједили старији људи и жене, и — упутише се механи.{S} Око механских врата диз |
.{S} Срамота!..{S} И што је Бог ствар’о жене на свијет, кад се људи не би женили?{S} Што, питам |
о по крушкама и по јабукама него да нас жене рађају...</p> <p>— Тако је, — потврдише сви.</p> < |
> <p>— Него ако си ти чојек, нађи какву женетину, па ето...{S} Немој пробират’, ни разбират’, н |
а је поново, узимајући га испод руке. — Жени се, јадан брате, и не губи младост узалудно...</p> |
још се једнако бринуо за њега.</p> <p>— Жени се, — савјетовао га је поново, узимајући га испод |
</p> <p>Јефтан се осмјехну.</p> <p>— Па жени се и ти! — рече.</p> <p>— И хоћу, — дочека Перо бр |
Жена је жена!{S} Човјек кад хоће да се жени, стоји ти на прагу новога роћења и смрти.{S} Ако т |
>— Видиш, како је кад човјек хоће да се жени, — рече брзо, не допуштајући да га Перо запита. — |
на пут и што је будаласто одлучио да се жени...{S} Зар баш да се жени?...{S} И што да се жени?. |
} Зар баш да се жени?...{S} И што да се жени?...{S} Да удара на белај, да троши новце и да свој |
одлучио да се жени...{S} Зар баш да се жени?...{S} И што да се жени?...{S} Да удара на белај, |
<p>— Људи воле и крави дебљој а камо ли жени, — рече.</p> <p>— Воле, воле богме, — опет дочека |
? — блесасто запита Перо. — О каквој ми жени говориш?</p> <p>— Па јеси ли се оженио, болан? — г |
гладни и не износи ништа, — шапну стари жени, улазећи за њима. — Видиш, да их је пуно!</p> <p>— |
не може доћи, јер се <pb n="40" /> брзо жени, па је мене посл’о...{S} А милостива власт хоће кр |
ти вратима.</p> <p>— Кажи Јоки, — викну жени, — нека у тефтеру нађе Филипово име и нека му прип |
"titlepage"> <p>СВЕТ.{S} ЋОРОВИЋ</p> <p>ЖЕНИДБА ПЕРЕ КАРАНТАНА</p> <p>У МОСТАРУ, 1905.</p> <p>Ш |
жимо на сунцу, да се знојимо због твоје женидбе!..</p> <p>— Камо срећа да сам мртав, па да ме д |
>VI.</head> <head>Савјетовање о Периној женидби.</head> <p>Састанак, одређен у прву недјељу по |
анима.</p> <p>— Како ћемо с том Перином женидбом?...{S} Шта ти велиш, Перо?</p> <p>— Ето... как |
приступи Пери.</p> <p>— Е, честитам ти женидбу! — рече. — Сретно, дуговјечно, берићетно!{S} Да |
вар’о жене на свијет, кад се људи не би женили?{S} Што, питам те?</p> <p>Обрен испи чашу и цмок |
ски!{S} Да имају мозга, сви би се момци женили.</p> <p>Јефтан се осмјехну.</p> <p>— Па жени се |
...{S} Оклен би ми били, да нам се нису женили стари?..{S} Оклен питам те?</p> <pb n="11" /> <p |
ви, браћо, сви, да је паметно да се ја женим? — запита и опет се укочи као да се слика.</p> <p |
се родио, несретно живим, несретно се и женим...</p> <p>— Нијеси ти крив, ама нијесмо ни ми, — |
ну се Пери.</p> <p>— Кад си се намислио женит’ што се не ожени из наше касабе? — окоси се. — Ов |
дајући му на сандучиће, — ти ћеш се сад женити и требаће ти крштеница.</p> <p>— Јок, — одговори |
аздјељиви и вјерни друг Перин, намислио женити.</p> <p>— Зап’о сам за око удовици покојног газд |
а ће икада у својој кући загрлити своју женицу и, у тихе љетње вечери, напајајући се мирисом јо |
етину и капом и објема рукама.</p> <p>— Жениче и невјесто, — узвикну учитељ прије, него су се к |
исано! — викну и узе чашу вина. — Драги жениче и невјесто! — дрекну из свега гласа. — Ми најмил |
, него ми све у реду.{S} Што се и ти не жениш?{S} Како се не стидиш својих сиједих коса?..{S} Ч |
се засмијао?</p> <p>— И сад одма да се жениш.{S} Сад! — дрекну Јефтан, прибравши се мало. — Од |
ећу га, зар, ја учити како ће управљати женом, к’о што га ти учиш...</p> <p>Домаћица се као нађ |
гу, има.{S} Има браћо! за вино не треба женска глава.{S} Точите!</p> <p>Но они му нијесу ни чек |
рате...{S} Овако ти је то, кад се тражи женска глава... -</p> <p>— Па зато је лако, — кликну Јо |
а судбина.{S} И тако је то кад се тражи женска глава.</p> <p>Међутим и Јован изведе коње и поче |
6" /> најбоље расположена, нити је, као женска глава, хтјела да остане без свога накита, те се |
>сигурно</hi> наћи.</p> <p>— Треба и од женскадије неко да <pb n="159" /> пође, — опет предложи |
га друштва ни правога теферича нема без женскадије.</p> <p>— То треба, — потврди и Јово. — Ево, |
/p> <p>— Тако ти је то, брате, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Јефтана то ражљути.{S} Он с |
наопако.{S} Тако је то, брате, кад нема женске главе у кући.</p> <p>— А ти опет тражи цуру, — д |
но’о ми и он...{S} Тако је то, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Од тога дана и опет поче ум |
еро уздахнувши. — Тешко је то, кад нема женске главе у кући...{S} Нема ко да ми уреди; нема ми |
ошуље...{S} Тако је то, браћо, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Јефтан махну руком и замоли |
два чуло. — Тако је то, кад у кући нема женске главе.</p> <p>— Па и не треба, — дочека Обрен ум |
сим мојој изабраној, да пробира некакве женске беспослице.{S} Богата је, па треба слушати.{S} У |
мене оставио...{S} Да ми није било ове женске главе, која ми донесе вина и протра ме по прсима |
> као у пјесми.</p> <p>— Ништа нема без женске главе у кући, — дочека Перо брзо. — Без жене је |
о до тридесеторо чељади, што мушких што женских.{S} Наравно, да су <pb n="163" /> ту била сва т |
мене Бог да казни и да ми је удијели за жену? — јекну жалостивно. — Нијесам ни ја отпадник од в |
са, поигравајући пред њим. — ха, ха, ха жену би хтио!{S} Је ли жену?{S} Е то ваља и то ти је па |
и ви коју.</p> <p>— Прво: треба да узме жену с миразом, — дочека Обрен у пола пјевајући, као ка |
им. — ха, ха, ха жену би хтио!{S} Је ли жену?{S} Е то ваља и то ти је паметно! <pb n="123" /> К |
— опет <pb n="138" /> ће стари и очепи жену ногом, што је важило као опомена, да му се не мије |
} Богата је, па треба слушати.{S} Узети жену са миразом значи драговољно се продати у ропство.{ |
но говорит’ кажем вам: од сјутра тражим жену.</p> <p>— Живиооо!</p> <p>Сви устадоше иза стола.{ |
врпољећи се и непрестано погледујући у жену, као да вели: хоћеш ли једном свршити? — Ако има м |
— Ево, да опростите, ја ћу водити своју жену, ти Јефтане своју, а ти Обрене своју...</p> <p>— Х |
, ја ћу узети пушку јали хаљину, а нећу жену.</p> <p>Па, окренувши се и не рекавши ни <hi>збого |
ту никакве дипломације, — осијече Бошко жестоко. — Русија ће њега згњавити к’о црва...{S} Посла |
p> <p>— Куда ћеш их гонит’? упаде стари жешће. — Гонио би и ја, ама су далеко измакли.</p> <p>И |
кош, па да ти је купимо, — викну Јефтан жешће, ударајући руком по столу. — Жена је жена!{S} Чов |
ући га по рамену.</p> <p>— Дела, синко, жив био, дела ти прифати! — викну. — Фала Богу, кад сам |
па каже: »нећеш се удавати, док сам ја жив...«</p> <p>Слушајући ово, Пери се ражали.{S} Десио |
апита Јово приближујући му се. — Зар си жив, болан?</p> <p>Стари Игњат разврати вилице и рикну |
да сиса...{S} Кашње се показао као врло живахан и отресит...{S} Чим је почео владати собом, поч |
<p>— Не бој се ти, — сокољаше га Јефтан живахније. — Још има наде.</p> <p>— Моја је нада утонул |
а је красна ствар, брате, — дочека Перо живахније, приближујући <pb n="42" /> му се. — То сваки |
рамену. — Овђе близу, у селу Галебовцу, живи стрико Васо, рођени ми брат очев...{S} Он је богат |
ев...{S} Он је богат, свега има, а овђе живи...{S} Ако хоћете, у њега ћемо и сврнути.</p> <p>Је |
ан Благојевом похвалом касаби, — ама се живи.{S} Сви живимо!</p> <p>— Добро је, кад се и живит’ |
{S} Брже се једе, брже се пије, брже се живи...</p> <p>Перо је стајао као утучен.{S} Нити је зн |
ца показала.</p> <p>— Фала Богу кад смо живи! — викну Перо и, онако у свима хаљинама, завали се |
сретно буде по ваш дом и српски род.{S} Живили!</p> <p>— Е умијеш га, учитељу, говорити к’о ник |
дио и све ти у напријед пошло!</p> <p>— Живили младенци! — заграјаше сви, грлећи Перу.</p> <p>Ј |
<p>Мјесто да вам причам о томе: како су живили Перо Карантан и његова Стака, доносим само одлом |
им и изговорим здравицу и када викнем: „живили“, онда и ви викните и дигните грају...</p> <p>Уч |
оводим се боље него све друге газде.{S} Живим к’о гроф!{S} Док има пара, живићу к’о што треба; |
> је то.{S} Ево ни ја не радим ништа, а живим лијепо.</p> <p>Перо исколачи очи.</p> <p>— А зар |
икаква не тражим, нити ми треба, јер ја живим к’о ага...</p> <p>— Мени ћеш свакако требати, — р |
снуждено. — Несретан се родио, несретно живим, несретно се и женим...</p> <p>— Нијеси ти крив, |
побратимковићу, на ме!...{S} Ја лијепо живим са власти, па ми она даје свега.{S} Она наћерује |
и не би било вас, које ја с вама лијепо живим и ви ме веселите и забављате, што вам никада, ни |
похвалом касаби, — ама се живи.{S} Сви живимо!</p> <p>— Добро је, кад се и живит’ може, — доче |
о живити.{S} На прилику: мачка је једна живина, па је и њој драго живити...{S} Ја, што се каже, |
ецом, он се је волио тући и борити и са живином.{S} Патили су од њега једнако и туђи пси и мачк |
n="7" /> не пуштајући га да допјева. — Живио сто година!</p> <p>— Живио! — прихвати и Данило, |
иког љевшег од мене?</l> </quote> <p>— Живио! — опет загрмише сви, <pb n="7" /> не пуштајући г |
а допјева. — Живио сто година!</p> <p>— Живио! — прихвати и Данило, подигнувши, у знак одушевље |
ова чаша иђе у твоје здравље!</p> <p>— Живио!</p> <p>Перо, поражен овом здравицом, трепташе тр |
p>И одрече се друштва.{S} Неколико дана живио је осамљен у кући као пустињак какав.{S} Затворио |
и у гробу, нећу заборавит’!...</p> <p>— Живиооо!</p> <p>Опет једно <hi>многаја</hi> отегну се.{ |
ем вам: од сјутра тражим жену.</p> <p>— Живиооо!</p> <p>Сви устадоше иза стола.{S} Загрлише се |
Сви живимо!</p> <p>— Добро је, кад се и живит’ може, — дочека Благоје звиждучући. — Добро <pb n |
живити...{S} Ја, што се каже, волио би живит’ хиљаду година, па макар и у тикви.{S} И вама фал |
жена, ни нико.{S} Без главе се не може живити, а без жене може.</p> <p>Па узе ствари и поче их |
<p>Од тога дана и опет поче умјереније живити.{S} Затвори се у собу и поче читати <title>Свето |
Мени је драго живити и свакоме је драго живити.{S} На прилику: мачка је једна живина, па је и њ |
е вама фала на љубави.{S} Мени је драго живити и свакоме је драго живити.{S} На прилику: мачка |
ачка је једна живина, па је и њој драго живити...{S} Ја, што се каже, волио би живит’ хиљаду го |
писара, који је могао са сваким лијепо живити и, нарочито од сељака, примати разне <hi>поклоне |
де.{S} Живим к’о гроф!{S} Док има пара, живићу к’о што треба; кад нестане, може се и гладоват’. |
? - запита стари весело, а прсти му још живље заиграше. — Је ли красно?{S} Љевшега а јефтинијег |
ојка!</p> <p>— А... и ти прави момак! — живо дочека Милка и, окренувши се у страну, засмија се. |
рет.</p> <p>— Па и нека сте ми дошли, — живо дочека узевши их за руке и нудећи их да сједну. — |
ти ја у свему стојим на расположењу, — живо дочека Благоје. — Ти се само на ме ослони...{S} Са |
..</p> <p>— Ја хоћу, — пресијече га она живо и пружи руку да га загрли. — Ја хоћу...</p> <p>— Д |
другој умало није нос откинуо.{S} И све живо поче бјежати од њега као од човјека који је памет |
S} Међу свима Данило је био најкрупњи и живо је нешто доказивао, млатарајући рукама и окрећући |
Нек се тамо вјенчају! — прихвати стари живо. — Не дам ја никоме да се са мном игра...</p> <p>И |
p>Након дужега вијећања, у коме је Аћим живо протествовао против шибања у школи, било је ријеше |
<p>— Нема ту размишљања, — дочека Обрен живо. — Перо треба одмах да пође.</p> <p>— А зар не мож |
м.</p> <p>А Перу нешто заголица.{S} Као живо нешто да се помаче у њему и свом снагом гурну га њ |
о сам само да тебе видим, — дочека Јово живо. — Ти си ми к’о отац, па хоћу да те видим.{S} А ев |
p>— А нама требају четири! — упаде Перо живо. — Четврти за пртљагу.</p> <p>Јефтан га одгурну од |
ла, које ви мени наздрависте за мој дуг живот...{S} Ама, браћо моја, шта ће мени живот?...{S} Ш |
ма, дође ми да све разбијем...{S} Да је живот боца и њега би разбио!...{S} Омрзно’о ми и он...{ |
ивот...{S} Ама, браћо моја, шта ће мени живот?...{S} Шта ће, на прилику, кад ми не би било вас, |
ина.</p> <p>— Болан, па није ружан твој живот, — рече Перо, обзирући се и испод ока гледајући с |
наших, молитава наших, за дугољетни ваш живот, зачињен слогом међусобном, опојен мирисом љубави |
коме, који би га прекорио због неуредна живота. — Волим, брате.{S} Срце ми се стисне и сузе ми |
скривиле главе, па као да се растају са животом...{S} Близу њих се удрвенила некаква стара кљус |
главу кад је хтио спавати, пропуштао је живу ласту кроз рукав и — свеједно.{S} Чим би почео пис |
филџане, да види: јесу ли напуњени?{S} Жила она опет му искочи на челу стиште зубе и, гунђајућ |
S} И у кокошињак је завиривао.{S} А она жила искочила му на челу, а искезио зубе, а крмељаве оч |
заигра, на челу му искочи дебела, модра жила и придаде му лицу страшан израз...{S} Обузе га нек |
подвезати махрамом, и снажним, необично жилавим мишицама, које бијаху набрекле и чудновато се ц |
/p> <p>— Игњате, гони краву Филипову из жита, — развика се стари попут пудара. — Гони, и кажи м |
поштовањем.</p> <p>— Лани си уз’о товар жита, — говораше стари, ни мало се не обзирући на госте |
о име и нека му припише у дуг још товар жита!...{S} Читав товар!..{S} Сто ока и ни једну мање.< |
блиста му се суза, као кап росе на врх житнога класа.{S} Тронут и растужен, дуго гледаше он у |
осијече. — Хајдете, па ми одма враћајте жито!...{S} Одмах!...{S} Ако закасните, биће још скупље |
>— Крава, крава, крава Филипова у нашем житу! — викну. — Крава Филипова!{S} Крава, крава, крава |
фтанове ријечи погодиле у најосетљивију жицу, јер он ни у чем није толико уживао, колико кад га |
ах у неђељу пођемо у њих? — запита Перо журно.</p> <p>—- Пристајем.</p> <p>Перо му приступи и о |
аше, и запјева.</p> <quote> <l>Фалио се жути лимун крај мора,</l> <l>Има л’ иђе иког љевшег од |
— Она је к’о зарђала пара, а Стака к’о жути дукат!...{S} Волио би са Стаком хљеб јести него с |
. — Вина, фала Богу, има.{S} Има браћо! за вино не треба женска глава.{S} Точите!</p> <p>Но они |
зивши овако друштво, блесасто изгледао) за један омањи сто и ту га, као какво дијете, посади на |
се има.</p> <p>— И за зоб по два гроша, за зоб, — настави Јован брже.</p> <pb n="93" /> <p>— Пр |
пуначким подвољком и рупицама на бради, за час се прибра.{S} Лагано, забацивши кестењаву косу, |
ило и Јован што су ишли лагано и мирно, за пошљедњим коњем.{S} Обојица задуханили, па се упусти |
ио у попову авлију и заискао крштеницу, за мало те није главу изгубио.{S} Љутит и разјарен поп, |
одушевљења, нада наших, молитава наших, за дугољетни ваш живот, зачињен слогом међусобном, опој |
половину лица.</p> <p>— Крштеницу за... за оца покојног, — једва изговори Перо, пребирајући рес |
— Куда?</p> <p>— Ето нас други пут!{S} За данас је доста!...</p> <p>И брзим корацима, као да г |
за ваш желудац...</p> <p>— Сведно...{S} За нас је добро.</p> <p>Стари застаде и опет погледа по |
p>Перо се, из почетка, силно захука.{S} За прве двије године истјера двојицу конкурената из Кас |
ају музику.{S} Унутра опет све пуно.{S} За свима столовима засјели поднапити солдати и други, с |
м је сазнао да ће Мара ићи за писара, — за онога танког, дугуљастога писара са родиним ногама, |
једе на столицу.</p> <pb n="34" /> <p>— За ту ријеч требало би да те пољубим, — викну. — Ти си. |
јица, као утучени, кренуше из авлије, а за њима крену и Данило, уздишући и стењући под пртљагом |
га мало пусти и, од милоште, повуче га за ухо.</p> <p>— А-а кршно си момче!{S} Лијеп објешењак |
— Нека, нека, — дочека Перо и повуче га за појас. — Овђе је лијепо...{S} Нека још!</p> <p>Јефта |
и другови су му показивали и теглили га за уши и све — узалудно.{S} Мећао је буквар под главу к |
пита, приближујући му се и хватајући га за руку. — Камо жена?</p> <p>— Која жена? — блесасто за |
се отприје помало познавао и сматрао га за пријатеља, а данас му је требао један човјек, коме ћ |
n="33" /> потпокорни и да јој се вазда за здравље Богу молимо...</p> <p>— Тако је, — потврди П |
и. — Бјежи од мене!...{S} Зар сам те ја за то лијепо примала?...{S} И зар ти је тако поштење?{S |
еде ни кусура чекати.{S} Зграби Благоја за раме и дрмну њиме.</p> <p>— Хајде! — викну.</p> <p>О |
корачаји, па застаде.{S} Ухвати Благоја за крај од прслука и погледа му право у очи.</p> <p>— Ј |
о љутито <pb n="91" /> и потегну Данила за мокру, разбарушену косу. — Зар је Томо сам на свијет |
јешавши се међу њих и хватајући Јефтана за рукав. — Ми други пријатељи тако не дамо.{S} Ми хоће |
м, — рече Перо путем, дрмусајући Обрена за рукав. — Ја сам у томе сметен.{S} Да је свирачица и |
ром, — прогунђа Перо, затварајући врата за њима и закључавајући их. — Само да ја умакнем комеса |
да се упозна ма с киме и да се распита за П-ске дјевојке.{S} Знајући врло добро, да се такво п |
ам био паметан к’о сада.</p> <p>— Ништа за то, — одговори комесар, давајући му руком знак, да г |
<p>— Куда? — уплете се удовица и потрча за њим. — Куда?</p> <p>— Ето нас други пут!{S} За данас |
е могао одржати, — био је и сувише слаб за тога, — и Бог зна да ли би је икада и одржао, да му |
им каза своје име и, без питања, сједе за сто.{S} Они не одговорише и само га погледаше оштриј |
аве наочари, натаче их на нос, па сједе за сто и дохвати велики протокол, увезан ваљда прије тр |
и гоните колико хоћете.</p> <p>Па сједе за сто и написа брзојав Јефтану.</p> <p> <hi>Долазим у |
да спава на меку, а, поред тога, не иде за својим него за Периним послом и да је овај, према то |
Пере Карантана.{S} Перо не може да нађе за себе ђевојке.</head> <p>Од тога дана Перо као да кло |
ћи и стресајући прашину са хаљина, пође за њима.</p> <p>Једва пред вече стигоше у П..., малу, г |
напријед, а он полако, гегуцајући, пође за њима.</p> <p>Стрина Јовина дочека их на собним врати |
д није видјео?...{S} И дјевојка да пође за њега, а никад га није видјела?..{S} Каква ће то ђаво |
посједио, диже се и пође.{S} Обрен пође за њим и не хтједе се зауставити, макар што их је удови |
се у страну, засмија се.{S} Обрен пође за њом, па се засмија и он...{S} Зауставише се <pb n="4 |
, кокоши, голубови.{S} Рачуна се, да је за кратко вријеме убио осморо пилади, трима псима избио |
о. — Ко то може?</p> <p>Данило, који је за све вријеме говора био прикривен за вратима и све сл |
отице? — нашали се Јефтан, хватајући је за подвољак. — Како?</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Se |
осталом дјечурлијом на улици, постао је за кратко вријеме врло славан.{S} Прославио се витешким |
њега, миловале га по образима и чупкале за бркове.{S} Није хтио ни пити.{S} Само је уздисао, ди |
оје су му <pb n="106" /> се прилијепиле за тур од чакшира. — У тебе ашикују сви...</p> <p>— ... |
> <head>XIV.</head> <head> <hi>Припреме за свечан дочек Пере Карантана.</hi> </head> <p>Јефтан, |
празну чашу и разгледајући људе и жене за осталим столовима. — Само гледај и шути, а имаћеш св |
зове, зове га по имену и каже да умире за њим...{S} Он размахну рукама <pb n="142" /> и издиже |
хе облијећу ода свих страна и лијепе се за образе, око ушију, и за хаљине.</p> <p>— Ово је пасј |
астиди па се окрену у страну и сакри се за мурвово стабло, а поп испусти мотику, земљавим прсти |
а.{S} Поблиједи, полегути се, ухвати се за гриву и склопи очи да не види своје пропасти, а Јефт |
је овај, према томе, дужан, бринути се за његову удобност.{S} И Перо се морао мучити као нико |
глади солуфе, уфитиљи бркове, уштину се за образе, да му изгледају руменији, и изађе.{S} Пође г |
</p> <p>— И хоћу! -</p> <p>— Уфатићу те за ријеч, — дочека Јефтан и снажно га стегну за мишицу. |
ријед, — говораше неуморно, — и станите за мном.{S} Кад ја приступим и изговорим здравицу и кад |
} И вама фала, које ви мени наздрависте за мој дуг живот...{S} Ама, браћо моја, шта ће мени жив |
о турско?</p> <p>— Сведно.{S} Русија ће за инад у Цариград! — узвикну Бошко јаче. — Дође она та |
/> се мека срца, па му дође да заплаче за овом дјевојком.{S} И он некако чудновато застења...{ |
Људи су овнови, <pb n="36" /> који трче за звонаром, макар их и у јаму водио...{S} А, ето, и Пе |
> <p>— Твоја?</p> <p>Обојица прихватише за столице као да ће се потући, те сиромах Перо читава |
p> <p>— Сјутра.</p> <p>И сви прихватише за чаше, а Данило, од радости, баци капу у вис и поче п |
ана и лијепе се за образе, око ушију, и за хаљине.</p> <p>— Ово је пасје путовање! — прогунђа Ј |
Лако бљедило прели му се лицем...{S} И за час се уозбиљи и обледени опет.</p> <p>— А?...{S} А |
Није пуно, само кад се има.</p> <p>— И за зоб по два гроша, за зоб, — настави Јован брже.</p> |
јер милостивој власти треба крштеница и за Јефтана Мргудића.{S} Он не може доћи, јер се <pb n=" |
’.{S} Имам ја пара, да платим и за те и за се.{S} А теби треба да се шеташ, да се дружиш...{S} |
потрошит’.{S} Имам ја пара, да платим и за те и за се.{S} А теби треба да се шеташ, да се дружи |
ни јастука, извалио се ма гдје, макар и за врата, и заспао.{S} Пробудивши се подбуо, мамуран, п |
нешто лакше одјевена, а лијевом је држи за подвољак.{S} Пред њима, на столици, руменила се вели |
ad>XI.</head> <head> <hi>Благоје налази за Перу дјевојку.</hi> </head> <p>— А, Бога ти, ђе су в |
то мене Бог да казни и да ми је удијели за жену? — јекну жалостивно. — Нијесам ни ја отпадник о |
ог у крошњи с неба бацио, да ме обесели за моја добра дјела.{S} Кад сам преко дана у дућану, је |
ба...{S} И њу је Бог створио, па ако ни за шта друго, нека барем чува и чисти кућу и рађа ђецу. |
бе? — запита. — Та нећемо ми вјенчавати за се...{S} А с тобом ће ићи још неко, да ти изабира, — |
алим задовољни.</p> <p>Стари се дохвати за ухо, као да није добро чуо.</p> <p>— А и хране немам |
поскочи, драго...</p> <p>Перо се ухвати за кољено и хукну.</p> <p>— Нека га Данило јаше ако хоћ |
оје пипајући се по џеповима. — Ти плати за обојицу, јер ја немам ситнежа...</p> <p>— Платићу, п |
Покупивши новце, плавојка се опет врати за њихов сто.{S} Сједе до Пере, поче га миловати по обр |
. — Њих треба напунити вином и понијети за пута...</p> <p>— И један треба лијепом здравицом да |
су све сами лопови, па ће те преварити за ситницу, ако те не води познат чојек као ја...</p> < |
ју четири! — упаде Перо живо. — Четврти за пртљагу.</p> <p>Јефтан га одгурну од себе и удари но |
ијатељски желимо...{S} И ако желиш чути за наше задовољство, ми смо задовољни к’о нико на свије |
ријатељу:</p> <p>„.....и ако желиш чути за наше здравље, ми смо фала Богу добро и здраво, к’о ш |
носи ништа, — шапну стари жени, улазећи за њима. — Видиш, да их је пуно!</p> <p>— А кахву? — пр |
о није.{S} Чим је сазнао да ће Мара ићи за писара, — за онога танког, дугуљастога писара са род |
аће, требаће ти, — упаде Перо каскајући за њим. — Ја ћу је извадити, а ја ћу и платити.</p> <p> |
мрт говораше, осмјехујући се и питајући за Перу.{S} И Перо остаде самац, <hi>сам на св’јету без |
{S} Перо, као ван себе, у мало не скочи за њом, да је ухвати, да је задржи.{S} На попа је био с |
ин, намислио женити.</p> <p>— Зап’о сам за око удовици покојног газде Станка, — весело објави о |
дијете, — а ја сам пош’о да распитујем за ђевојке...{S} Ама ништа!...{S} Ашикују са официрима. |
од кога.</p> <p>Старац се дохвати руком за стабло и устаде.{S} Лице као да му се одмах разведри |
је за све вријеме говора био прикривен за вратима и све слушао, провири унутра.{S} Сад је, као |
га и сакривали свуда (Обрен се сакривао за вреће с пиринчом) и једини Јефтан што му је остао вј |
слушао, провири унутра.{S} Сад је, као за параду, био обучен у старе, широке хаљине Перине, ко |
адна шкрипања попова пера, који је, као за инат, хитао, да крштеницу час прије сврши.</p> <p>Ту |
види своје пропасти, а Јефтан потјерао за њим, труцка на коњу и, као пијан, клима се и повија |
сна, па отиш’о у чаршију...{S} Ја пошао за тобом на далек пут, а ти мене оставио...{S} Да ми ни |
а свршио је са довољним успјехом управо за осам година.</p> <p>— Добро притврдио науку, — како |
у, а, поред тога, не иде за својим него за Периним послом и да је овај, према томе, дужан, брин |
..{S} Сам сух хљеб!...{S} А то је тврдо за ваш желудац...</p> <p>— Сведно...{S} За нас је добро |
{S} Он није имао радње, нити је налазио за вриједно да се мучи са муштеријама и да им се »криво |
ве.{S} Ономадне сам узео једну и платио за њу петнес’ гроша.{S} Питам: може ли јефтиније, а Чиф |
вори због тога.{S} К’о да је мени стало за свијетом!{S} Људи су овнови, <pb n="36" /> који трче |
а смо ми твоји робови, па да пристајемо за тобом.</p> <pb n="94" /> <p>— Ама, брате, јесам ли ј |
је остао вјеран и још се једнако бринуо за њега.</p> <p>— Жени се, — савјетовао га је поново, у |
..</p> <p>И Благоје поче низати примјер за примјером: како су многи странци, не имајући познанс |
Таворим ’вако с дана на дан, док и смрт за врат...</p> <p>— Жао ми је, — рече Јово, уозбиљивши |
p> <p>Јово даде знак друговима, да пођу за њим.{S} Пођоше.{S} Полако се прикрадоше до стрикине |
ко, а ми ћемо прешјутра повести ђевојку за њим, у касабу <pb n="154" /> му, па нек се тамо вјен |
љила му се иза леђа и старала се, да му за тур од чакшира прикаче некакав чудноват реп: од изре |
јеч, — дочека Јефтан и снажно га стегну за мишицу. — То би било најпаметније, што си досад урад |
шан и богат чојек!</p> <p>Перо га дрпну за рукав и, од нестрпљења, поче тапкати ногама, као да |
преварит’ сада, кад хоћу да удомим Мару за судског писара, ти...</p> <p>Перо више ништа чуо ниј |
јку!</p> <pb n="13" /> <p>И зграби Перу за руку и силом га повуче вратима.</p> <p>— Јок!{S} Јок |
ново се враћајући друштву и вукући Перу за <pb n="168" /> собом. — Ишао је по толиким мјестима, |
гегајући се, пође у једну ћошу, гдје су за омањим столом сједила два човјека, који му изгледаху |
е могао ни распознати људе, што сјеђаху за столовима, од духанскога дима, који се као дебела па |
и јој половину лица.</p> <p>— Крштеницу за... за оца покојног, — једва изговори Перо, пребирају |
је то, — рече тјешећи га и баци четицу за врата. — Не брини ти!{S} Ја ћу теби дат’ своју кошуљ |
и суморан; ћутао је и само испијао чашу за чашом.{S} Дошло му да пије, много да пије, само да ш |
ми је лежао сам Перо, јер је Јово одмах за старим изишао некуда, а Јефтан се користио Периним < |
а сте ми дошли, — живо дочека узевши их за руке и нудећи их да сједну. — Нама је то драго, јер |
.{S} Тада се шалио са дјецом, чупкао их за косе, показивао им разне слике и пјевао им пјесме о |
schon...{S} Gleich</foreign>...</p> <p>За час им се на столу зарумени овећа боца изврсна вина. |
и каже, да се готов и на суду заклети „за своје право“.</p> <p>Перо се не осврну на све то.{S} |
с вама лијепо живим и ви ме веселите и забављате, што вам никада, ни у гробу, нећу заборавит’! |
на бради, за час се прибра.{S} Лагано, забацивши кестењаву косу, која јој је падала по челу, о |
— Баш се тако зовемо...</p> <p>Комесар забиљежи и накашља се.</p> <p>— Ви сте, али, вашими дје |
а се питају: шта је ово?{S} А и Перо се забленуо, па нити зна: хоће ли изаћи, или ће остати у к |
ну чисту, моју кошуљу.</p> <p>Данило га забленуто погледа.{S} Погледа и у Јову и чворугу му, ко |
Стадоше сви и укочише се.</p> <p>Почеше забленуто гледати један у другога, као да се питају: шт |
S} Прислони се <pb n="128" /> уза зид и забленуто поче мјерити Благоја.</p> <p>— Ама шта то? — |
га другога...{S} Нигдје никога!..{S} Он заборави на сав свијет, прикупи снагу, размахну и запли |
ита. — Свога малога Јову не знаш?...{S} Заборавио си ме, а?</p> <pb n="70" /> <p>Стари искриви |
а је задржи.{S} На попа је био сасвим и заборавио и, кад овај устаде пружајући му крштеницу, за |
Човјек, у својој муци, бијаше готово и заборавио на Перу и ко зна да ли би га се икако и сјети |
итељ се био толико заговорио, да је чак заборавио и на вино и тек <pb n="164" /> и кад неко, у |
вљате, што вам никада, ни у гробу, нећу заборавит’!...</p> <p>— Живиооо!</p> <p>Опет једно <hi> |
прекида у говору. — Ми, али, не смијемо заборавити ни на случајности прије сто годинах...{S} То |
, ако мало заспе, макар и на који сахат заборавити своју <hi>заручницу</hi>...{S} Узалуд!..{S} |
ицирима...{S} Брука једна!...</p> <p>И, забринут, оде из механе.</p> <milestone unit="subSectio |
е свијет пуно фали.</p> <p>Перо направи забринуто лице и поћута мало.</p> <p>— А нема ли и она |
— викну Перо и, онако у свима хаљинама, завали се у кревет.</p> <p>— Фала Богу кад смо овђе, — |
арио весеље читава друштва.{S} Затим се завали на столици, десну ногу метну на сто, међу чаше, |
вати позивима омладине, — дочека одмах, заваљујући шешир на затиљак — Ја сам вазда рад, да свој |
био у хавсу...{S} Обиједили ме, да сам заварао некакву ђевојку, измамио јој паре, па је остави |
пазухом и у рукама неколика сандучића и завежљаја и, тако претоварен као парипче, смијао се без |
шку поново.— Ето га!</p> <p>— Ето га! — завика још неко.</p> <p>Сви скочише и погледаше уз широ |
и у њих завиривао.{S} И у кокошињак је завиривао.{S} А она жила искочила му на челу, а искезио |
итава узбуна.{S} Стрико Васо трчао је и завиривао у све собе.{S} Чак је отварао сандуке, па и у |
.{S} Чак је отварао сандуке, па и у њих завиривао.{S} И у кокошињак је завиривао.{S} А она жила |
!{S} Вјетар је пиркао и играо се танким завјесама на прозорима, али њезина глава ни једанпут се |
ел.</p> <p>Дошавши у собу, одмах спусти завјесе, истјера Данила и леже у постељу.{S} Мислио је |
АРУ, 1905.</p> <p>ШТАМПАРСКО УМЈЕТНИЧКИ ЗАВОД ПАХЕРА И КИСИЋА.</p> </div> <pb n="2" /> <div typ |
, газда...</p> <p>Стрико Васо зажмири и заврти главом.</p> <p>— 'Много? — запита подругљиво.{S} |
роклињати све, почевши од младожење, па завршујући самим собом.</p> <p>Учитељ је, опет, на друг |
и се, пошто га је добро прегледао. — То завтра буде ганц гут.</p> <p>Па, примивши од Пере награ |
плати трошак, па да иђемо.</p> <p>Перо завуче руку у џеп и крупан новац остави на столу.{S} Не |
је и камилавке, босоног газио по мокрој загаситоруменкастој <pb n="31" /> земљи и, држећи голем |
да му два бича пану управо по обрвама, заглади солуфе, уфитиљи бркове, уштину се за образе, да |
, — брзо дочека удовица <pb n="51" /> и заглади косу на челу. — Какве су ми сад ђевојке?...{S} |
ово што исколачи очи, чим је угледа.{S} Загледа се у њу и, док је стајала, није на другу страну |
и браду, приступи ближе Пери и добро му загледа у очи.</p> <p>— А зар и то тражи власт? — запит |
а, — весело објави он Пери грлећи га. — Загледали се, замиловали се и брже ћемо се вјенчати.{S} |
ом Пери, који се бијаше толико збунио и загледао у њу, да није знао који ће филџан прихватити, |
тада се одвоји од ње, и хтједе јој боље загледати у очи и лице и... јао... он само угледа дугач |
сачека док се Милка са Обреном добро не заговори.{S} Није волио да га они чују.{S} С тога се не |
те грају...</p> <p>Учитељ се био толико заговорио, да је чак заборавио и на вино и тек <pb n="1 |
ијевтиши му прстом.</p> <p>А Перу нешто заголица.{S} Као живо нешто да се помаче у њему и свом |
е!{S} Свршено је! — након непуна сахата заграја Благоје, утрчавши у собу, па поче грлити Перу и |
ијед пошло!</p> <p>— Живили младенци! — заграјаше сви, грлећи Перу.</p> <p>Јефтан се прислони р |
и поче точити вино.</p> <p>— Сретно! — заграјаше сви...</p> <p>Пушке запуцаше.</p> <p>А учитељ |
емо му бити сватови!</p> <p>— Хоћемо, — заграјаше и остали и куцнуше се чашама. — Ми ћемо му би |
кљокао се на земљу..</p> <p>— Шта би? — заграјаше сви притрчавајући му. — Шта је?</p> <p>Перо н |
е ли зашто?</p> <p>— Зашто?{S} Зашто? — заграјаше готово сви, очекујући нешто необично, нешто ч |
и најдража и најмилија пријатеља, који, загријани вином и необично расположени, тек што му назд |
него што је Перо могао што изговорити, загрли га и притиште на прса.</p> <p>— Нек вам је сретн |
ресијече га она живо и пружи руку да га загрли. — Ја хоћу...</p> <p>— Да ми даш Милку, — доврши |
ну сину лице и, од радости, умало га не загрли.</p> <p>— А хоћеш ли да те ја курталишем? — запи |
згуби и наду, да ће икада у својој кући загрлити своју женицу и, у тихе љетње вечери, напајајућ |
иооо!</p> <p>Сви устадоше иза стола.{S} Загрлише се и почеше љубити, као оно о Божићу.{S} А сва |
во.</p> <p>— У неђељу!</p> <p>И опет се загрлише и почеше љубити.{S} А Данило тек се сада увјер |
д мене?</l> </quote> <p>— Живио! — опет загрмише сви, <pb n="7" /> не пуштајући га да допјева. |
је ишла попадија, дебела, угојена жена, загрнутих рукава и раздрљених прсију и, носећи овелику |
ле и чудновато се црњаху испод бијелих, загрнутих рукава од кошуље.{S} Поп је, без мантије и ка |
е полетити.</p> <p>— Нема Томе! — викну загушено, приближујући им се. — Нема Томе, нема кола, н |
дрветом, у дну села.{S} Јак, несносан, загушљив мирис ударао је из испуцале земље и спржене тр |
раве бије чудна врућина <pb n="67" /> и загушљив, готово смрдљив задах...{S} Ни птица да пролет |
pb n="67" /> и загушљив, готово смрдљив задах...{S} Ни птица да пролети, ни зец да шушне, ни ни |
застаде мало.{S} Смрдљив, тежак, топао задах омахну га изнутра, те мораде окренути главу и ода |
се између солдачких редова, који су је задиркивали.</p> <p>Дође и до Перина стола.</p> <pb n=" |
обарице и сва служинчад хотелска, па га задиркују и пецкају, грохотом се смијући, ако каткада, |
о.{S} Ту је стајала домаћица, ознојена, задихана, раздрљена, са крупним црвеним пјегама на лицу |
мајсторије и показивати, како зна и на задњим ногама стајати.{S} Перо премрије од страха.{S} П |
"152" /> <p>Но није честито ни допјевао задњу ријеч, кад, кроз ходник, почеше одјекивати нечији |
обојица, потпуно задовољни.{S} Благоје задовољан ради добре вечере, а Перо задовољан што је у |
оје задовољан ради добре вечере, а Перо задовољан што је у туђему мјесту нашао овакога пријатељ |
ени се у кућу радују, — избаци, потпуно задовољна, што је могла ово <hi>скнадити</hi> као у пје |
се до касно у ноћ и сви су се растајали задовољни.</p> <p>Најпошље Перо стиште срце и чврсто од |
кад смо у тебе...{S} Ми смо и са малим задовољни.</p> <p>Стари се дохвати за ухо, као да није |
желиш чути за наше задовољство, ми смо задовољни к’о нико на свијету.{S} Моја Стака, Бог јој д |
и.</p> <p>Растадоше се обојица, потпуно задовољни.{S} Благоје задовољан ради добре вечере, а Пе |
ујући се што је постао тако разговоран, задовољно се поглади по брковима.</p> <p>— Треба, треба |
све дознамо путем истраживањах, — рече задовољно. — Ми имамо наше људе, који нам, али, све дос |
сваковрсни беспослењаци, па сви пију и задовољно гледају у четири лијепе свирачице, <pb n="24" |
то их је тада рекао оцу.{S} Весели отац задовољно се насмија <pb n="21" /> и поче обигравати ок |
епо су га поздрављали, а истјерани отац задовољно је трљао руке и трчао од пријатеља до пријате |
и желимо...{S} И ако желиш чути за наше задовољство, ми смо задовољни к’о нико на свијету.{S} М |
угледа.{S} Наточи у чашу и, са особитим задовољством, посматраше, како по површини искачу мале |
а сестра Милкина него мати.{S} Она сама задржа Перу, а Обрена остави Милки.</p> <p>— Данас си н |
се зауставити, макар што их је удовица задржавала и нудила их још једном кахвом.</p> <pb n="50 |
учнице, није могао лако ухватити и дуже задржати, а, осим њега, Обрен му је изгледао као најдос |
ло не скочи за њом, да је ухвати, да је задржи.{S} На попа је био сасвим и заборавио и, кад ова |
ти свега што је синоћ Благоју рекао, па задрхта.</p> <p>— А видите, — настави комесар, — није л |
рну га њојзи.{S} Пруживши јој бакшиш он задрхта као шибљика и пољуби је у образ.</p> <p>Покупив |
могаде више да се одржи. <pb n="147" /> Задрхташе му и ноге, поклецнуше кољена и он сједе, упра |
јавља по овој врућини? — осијече Јово, задухан. — Најпошље и не треба нам нико, кад нас ево на |
и мирно, за пошљедњим коњем.{S} Обојица задуханили, па се упустили у разговор:</p> <p>— Благо т |
е к’о бајаги стидиш?{S} Што гођ ти срце зажели ти само ишти, к’о у својој кући.</p> <p>И опет с |
адим?</p> <pb n="127" /> <p>— Ама ја се зажелио куће, — упаде Данило.</p> <p>— Вратићеш се.</p> |
_C13"> <head>XIII.</head> <head>Перо се зажелио куће.</head> <p>Трећега јутра апсанџија пусти П |
ма је то драго, јер смо саме, па смо се зажељеле друштва...{S} Наточи им, Милко, кахву.</p> <p> |
ом. — Пуно, газда...</p> <p>Стрико Васо зажмири и заврти главом.</p> <p>— 'Много? — запита подр |
<p>И, не сачекавши да се Перо одбрани, зазвони у звонце.</p> <p>— Водите га у затвор, — рече п |
м улицом.{S} Увуче руке у џепове и поче зазјавати, гледајући у велике двокатнице и трокатнице и |
рик.{S} Издигнута рука клону јој, брада заигра, очи се наводнише.{S} Перо, преплашен, хтједе јо |
о да би некога у земљу да сатјера.{S} И заигра му брада, а очи се зацаклише.{S} Очас препознаде |
ву и чупка ресе на бошчи.</p> <p>У Пери заигра срце.{S} Он га притиште објема рукама, а дах зау |
езати као да се кези на кога; десно око заигра му.</p> <p>— Ти мени рече да сам будала?{S} Ти! |
еданпут испусти чудан крик.{S} Брада му заигра, на челу му искочи дебела, модра жила и придаде |
пита стари весело, а прсти му још живље заиграше. — Је ли красно?{S} Љевшега а јефтинијега нема |
/p> <p>— А шта си потље радио? — дочека заинтересовани Перо. — Зар нијеси мог’о наћи посла?</p> |
е четврти пут -ступио у попову авлију и заискао крштеницу, за мало те није главу изгубио.{S} Љу |
гоје доведе блесастога Перу (јер је сад заиста, опазивши овако друштво, блесасто изгледао) за ј |
у зачуђенога Данила као да би у њега да заиште савјета.</p> <p>— Ама што тако брзо? — запита. — |
е сложише.{S} Узеше дивит и хартије, те заједнички написаше учитељу писмо, у коме учтиво замоли |
"163" /> ту била сва три Перина јарана, заједно са учитељем, удовицом Стаком и толиким другима. |
љаше нешто...{S} Готово да и он заплаче заједно са Данилом!...{S} Није шала удаљити се, сам сам |
> <p>— Прилично.</p> <p>— Па вечераћемо заједно! — весело кликну Благоје. — Знам ја, ђе <pb n=" |
де Благоје указујући на Перу. — Он је и закаснио док се уредио, јер се у пунца не долази неуређ |
а враћајте жито!...{S} Одмах!...{S} Ако закасните, биће још скупље..</p> <p>Сељаци оборише глав |
У шест сати — одговори Перо. — И немој закаснити.</p> <p>Растадоше се обојица, потпуно задовољ |
} Удовица се чак и карамфилом, иза уха, закитила и лице превукла танким руменилом, те би се, го |
се под дуд на старчеве кесе и варка као заклан.</p> <p>— Не питај јесу ли гладни и не износи ни |
лије, испод широке мурве, која је собом заклањала половину мале, скромне кућице, чија је бјелин |
оходе.</p> <pb n="28" /> <p>Наравно, да заклетву никако није могао одржати, — био је и сувише с |
гледали“ и каже, да се готов и на суду заклети „за своје право“.</p> <p>Перо се не осврну на с |
ично се заклињао, да ће бити уредан.{S} Заклињао се и да ће претрести и уредити кућу и све ства |
свијету, бијела и мрка.{S} И обично се заклињао, да ће бити уредан.{S} Заклињао се и да ће пре |
гунђа Перо, затварајући врата за њима и закључавајући их. — Само да ја умакнем комесару, а ви г |
Име.{S} А како га је прославио и шта се закључило иза ручка, то смо у почетку изнијели.</p> </d |
Камо срећа да сам мртав, па да ме данас закопајете, — рече Перо готово наричући. — Така је моја |
ма посла без рата...{S} Кад се царевине закрваве, онда се проспу паре и ми трговци дахнемо душо |
е па климата њима и плаче.{S} Очи му се закрвавиле, образи помодрили, а каљаве сузе циједе се н |
лу.{S} Читаве степенице испунила собом, закрчила пролаз, а степени се чисто повијају под тежино |
у канту са водом, стењући и отхукујући, залијевала је кукурузе.</p> <p>Опазивши Перу обоје заст |
јави он Пери грлећи га. — Загледали се, замиловали се и брже ћемо се вјенчати.{S} Добра је, зла |
тако се читава соба освјежи и чудновато замириса.{S} Лагано, стидљиво, оборених очију и руменећ |
ар може бити још пресуда? — запита Перо замирући од страха и блиједећи. — Зар није <pb n="149" |
ну Перо.</p> <p>— Ни ти.</p> <p>Перо се замисли.</p> <p>— А је ли долазио доктор? — запита шапа |
ан, нијесам се преварио.</p> <p>Перо се замисли.</p> <pb n="144" /> <p>— Ама да они не траже Др |
абе П...</p> <p>Јован остави лулу и као замисли се.{S} Поче нешто у себи рачунати, погледајући |
ш...</p> <pb n="126" /> <p>Перо се мало замисли, па најпошље слегну раменима.</p> <p>— Добро, б |
ми је казала.</p> <p>Обојица као да се замислише и не проговорише више ни ријечи.</p> <p>У дру |
куњати јој на голим њедрима, као што је замишљао.{S} Од велике бриге поче му се и коса шарати и |
ван, старајући се, да изгледа озбиљан и замишљен. — Ја к’о кириџија виђео сам много, ама ти ћеш |
p> <p>Јефтан увуче руке у џепове и поче замишљено ходати око дрвета.</p> <p>— А има ли коња у с |
>Јефтан се прислони раменом уз прозор и замишљено поче добовати прстима по стаклу.</p> <p>— А к |
аве у кући.</p> <p>Јефтан махну руком и замоли га да не говори даље, како не би својим жалостив |
а. — Ако учитељу не буде криво, њега да замолимо.{S} Он је учио, па зна да везе...</p> <p>— Ја |
учио, па зна да везе...</p> <p>— Ја би замолио још кога, — уплете се Обрен, који је и сам воли |
и написаше учитељу писмо, у коме учтиво замолише »да се потруди, ако му није тешко, и да дође, |
екну поп и измахну шаком, да Пери намах замрије ријеч у грлу. — Муч’ поганове!{S} Ти си мене шћ |
ши се подбуо, мамуран, помућених очију, замршених бркова и косе, љутио се на себе и на свакога. |
<p>— Ја бих... ама пос’о и дангуба... — замуца Обрен. — А... осим тога... не знам колика ће бит |
и мучи.</p> <p>— Нећеш га, зар, дат’ на занат? — — упита Аћим мекше.</p> <p>— Јок.{S} Послаћемо |
е сузе.{S} А Перу то разоружа, те одмах занијеми.{S} Што је хтио рећи и протестовати против ове |
радиш, зете?{S} Какво ти је, да речемо заниманије? — запита изненада, положивши руке на кољена |
тати <title>Свето Писмо</title> и разне занимљиве књиге, као што су: <title><hi>Црни листови</h |
стиште је на прса, и, склопивши очи од заноса, пољуби је...{S} А тада се одвоји од ње, и хтјед |
ико љепши нема! — настави Јефтан некако заносно, — и он је, браћо, пред свима нама проси...</p> |
оле богме, — опет дочека Перо и, као са заносом неким, настави: — И ја сам им’о једну краву, па |
Тако, брате, тако! — ускликну са неким заносом. — Сједницу, па да гласамо.{S} Ако треба још ко |
ло. — Ама <hi>он</hi>...</p> <p>— Он је зао?</p> <p>Она уздахну, а не одговори ништа.</p> <p>— |
и друг Перин, намислио женити.</p> <p>— Зап’о сам за око удовици покојног газде Станка, — весел |
и даде послужитељу да однесе.{S} Затим запали цигар и, добујући прстима у прозор, очекиваше ко |
} Само ми немојте духанити, да се не би запалила слама...{S} С тога вам не дам ни свијеће...{S} |
итељ му је тукао главом о таблу да боље запамти и другови су му показивали и теглили га за уши |
а трном повучеш по њој, не би имало шта запети.{S} Оне слике са голишавим швабицама (а ти плахо |
е по челу.</p> <p>— У мене је све овдје записано! — викну и узе чашу вина. — Драги жениче и нев |
екао „<hi>нећу</hi>“.</p> <p>— Је ли? - запита стари весело, а прсти му још живље заиграше. — Ј |
у окрену у страну.</p> <p>— Вас ист? —- запита доктор, ступајући у собу. — Какво полесно?</p> < |
не одговори ништа.</p> <p>— Мучи ли те? запита он.</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— Како те држ |
ђе.</p> <p>— А зар не може без мене?- — запита Перо поплашено. — Шта ћу ја?</p> <pb n="64" /> < |
lang="de">Was wunschen Sie</foreign>? — запита их млад, вижљаст келнер, који као да испод земље |
e">Was haben Sie zum Essen</foreign>? — запита Благоје мргодећи се и као гунђајући нешто. — <fo |
</p> <p>— А је ли далеко ваша касаба? — запита.</p> <p>— Далеко богме, — дочека Перо брзо. — Им |
ну још гласније.</p> <p>— Чија крава? — запита неко из авлије.</p> <p>— Игњате, гони краву Фили |
.</p> <p>— Хоћемо ли сад виђети кога? — запита Јефтан, пошто су изашли из гаја и стигли до неко |
, по Богу, зар може бити још пресуда? — запита Перо замирући од страха и блиједећи. — Зар није |
и.</p> <p>— Мираза?{S} Носи и мираза? — запита.</p> <p>— И мираза, — нагласи Благоје јаче. — Он |
могу дати, могу...</p> <p>— А кирија? — запита Јефтан.</p> <p>— Није скупа...{S} На коња по фор |
b n="49" /> <p>— А оно је ваша слика? — запита удовицу, након дуже почивке.</p> <p>— Наша.</p> |
еђена.</p> <p>— А што га не би учила? — запита. — Млад је он, па још не зна како се кућа кући.. |
рипали.</p> <p>— А је ли стрико дома? — запита. — Шта ради?</p> <p>Игњат као да не чу добро.{S} |
они не траже Другога Перу Карантана? — запита. — Да не траже каква, чијем је оцу име Марко јал |
ро се прекрсти.</p> <p>— А сапутнина? — запита као кроз плач.</p> <p>— Па нијеси ли ти са Стако |
p> <p>— А нема ли и она каква писара? — запита.</p> <p>— Нема.</p> <p>— А не даје њезина мати к |
тово крвнички.</p> <p>— А што сјутра? — запита набусито. — Јесам ли ја, брате, један телеграф?{ |
— А треба ли теби, Обрене, крштеница? — запита га, улазећи у дућан, јер није знао чиме би памет |
ступи Јефтану.</p> <p>— Шта ћемо сад? — запита. — Зар се не мицати никуд више из овог пакла?</p |
а се.</p> <p>— Како ће бити без тебе? — запита. — Та нећемо ми вјенчавати за се...{S} А с тобом |
у мору...</p> <p>— А јенглеске лађе? — запита Алекса озбиљно.</p> <p>— Шта лађе?{S} Какве лађе |
S} Какво ти је, да речемо заниманије? — запита изненада, положивши руке на кољена и пипкајући п |
је руке.</p> <p>— А камо се ти прије? — запита га пријекорно. — Толико година па да нам не дође |
гурну.</p> <p>— Је ли љепша од Стаке? — запита.</p> <p>— Бре Стака је горска вила! — дочека Пер |
— А, Бога ти, ђе су вам овђе ђевојке? — запита Перо Благоја, кад су се, друго јутро, састали и |
ар још?{S} Није ти необично без жене? — запита.</p> <p>— Јес’, — упаде Перо уздахнувши. — Тешко |
еда.</p> <p>— Мене да водиш?{S} Мене? — запита готово грубо.</p> <p>—- Перу Карантана морам вод |
<p>— Што обрука ’вако и себе и мене? — запита, бјесомучно дрмајући њиме. — Што не каза да се н |
ну рукама.</p> <p>— Зар не знаш мене? — запита. — Свога малога Јову не знаш?...{S} Заборавио си |
и ти.</p> <p>— А можеш ли ти Обрене? — запита Јефтан и не гледајући на Данила. — И ти си Перин |
се му се у лице.</p> <p>— А вјенчање? — запита. — Како ћемо с њиме?</p> <p>Перо се такођер одуп |
>— У које доба да дођем сјутра по те? — запита.</p> <p>— Рано...{S} У шест сати — одговори Перо |
<pb n="78" /> <p>А ђе си ти, Игњате? — запита Јово приближујући му се. — Зар си жив, болан?</p |
леда госте. — А што ви још не шетате? — запита их. — Шетња је здрава...</p> <p>— Шетали смо дос |
погледа по свима.</p> <p>— Шта ћете? — запита шиштајући. — Ко сте ви?</p> <p>— Ево ти дошли, — |
> <p>Алекса уздахну.</p> <p>— Шта ће? — запита тужно. — Превариће њих обје Швабо и ето ти шта ћ |
н се мало намргоди.</p> <p>— А треће? — запита брзо.</p> <p>— Нек није дуга језика,</p> <p>Јефт |
ез удари на Русију к’о што овђе пише? — запита. — То ти је, видиш, једна дипломација...</p> <p> |
удово, сједе.</p> <p>— Ама ко сте ви? — запита јаче.</p> <p>Јово се засмија и пљесну рукама.</p |
нам причати и сад.</p> <p>— Геновеви? — запита онај зачуђено. — Каква је то земља?...</p> <p>— |
о столу.</p> <p>— Па шта велите људи? — запита први Јефтан мало уобљеним, свечанијим гласом, гл |
/p> <p>— Ама да се нијесте преварили? — запита опет, крстећи се. — Шта ћу им ја?</p> <p>— Ако т |
> <p>— А?...{S} А то су ти пријатељи? — запита хладно и презривим погледом премјери их обојицу. |
образима, устима.</p> <p>— А како си? — запита Јово, покушавајући да се отме. — Јеси ли здрав?< |
ива. — Ти си зар?</p> <p>— А како си? — запита Јово прилазећи му руци. — Јеси ли здраво?</p> <p |
главе до пета.</p> <p>— А што ће ти? — запита мргодно. — Ко у ова доба вади крштеницу?</p> <p> |
ки.</p> <p>— А хоћемо ли дуго остати? — запита готово шапатом. — Ја не могу...{S} Ја ћу само ма |
неко ми рече, да ћете ви сјутра ићи? — запита. — Сјутра одма!</p> <p>Они се зачуђено згледаше. |
<p>— А хоћеш ли да те ја курталишем? — запита. — Послушај мене, па се не бој никога!</p> <p>— |
о, сви, да је паметно да се ја женим? — запита и опет се укочи као да се слика.</p> <pb n="12" |
и.</p> <p>— А шта сам ти ружно рек’о? — запита зачуђено.</p> <p>— То ја знам, — окоси се Благој |
га себи.</p> <p>— А јеси ли вечер’о? — запита га.</p> <p>— Нијесам, — одговори Перо. — Не знам |
ведри.</p> <p>— Па што си онда дош’о? — запита. — Што си дош’о, кад не иштеш ништа?</p> <pb n=" |
ири и заврти главом.</p> <p>— 'Много? — запита подругљиво.{S} А што нијеси каз’о да ти је много |
савјета.</p> <p>— Ама што тако брзо? — запита. — Каква је преша била?</p> <p>— Гвожђе се кује |
, дахћући од умора. — А ђе си ти био? — запита, затим, Перу, мргодећи се и гледајући га оштро.< |
обојицу...</p> <p>— Ама шта је било? — запита Јефтан, који се никако није могао разабрати. — К |
мјерити Благоја.</p> <p>— Ама шта то? — запита као без свијести. — Како то?</p> <p>— Па испроси |
се пробудио!</p> <p>— А ко ти је то? — запита Перо зачуђено, угледавши крупна, мрка полицајца, |
еде на њих.</p> <p>— Читаш ли ти што? — запита Перу након дуге, врло дуге почивке, пошто га је |
лат...</p> <p>— Шта велите ви, браћо? — запита <pb n="62" /> Јефтан, окренувши се друговима. — |
сли.</p> <p>— А је ли долазио доктор? — запита шапатом.</p> <p>— Није.</p> <p>— Није га нико ни |
>— Колико мислиш остати овђе код нас? — запита изненадно Перу. — Нећеш зар брзо крећати?</p> <p |
уцка по челу.</p> <p>— Шта ћеш данас? — запита га изненађени поп, који тек што бијаше устао и п |
очи.</p> <p>— А зар и то тражи власт? — запита.</p> <p>— Не иште... не тражи... — опет <pb n="3 |
рвета.</p> <p>— А има ли коња у селу? — запита шапатом.</p> <p>— Има, — одговори Данило покуњен |
војку знаш ли, ама честиту и поштену? — запита јаче.</p> <p>Благоју испаде цигар из зуба и прсн |
ти је ту мјесто?</p> <p>— Па куд ћу? — запита Данило набусито. — Хоћу ли у воду јали у гору?</ |
упознали. — Хајде.</p> <p>— А ђе ћу? — запита Перо, гледајући га зачуђено.</p> <p>— Ђе ћеш?... |
и ти, да одмах у неђељу пођемо у њих? — запита Перо журно.</p> <p>—- Пристајем.</p> <p>Перо му |
Наш’о је што је тражио!</p> <p>— Баш? — запита Јово не вјерујући. — Је ли истина?</p> <p>— Баш, |
о сто.</p> <p>— А шта не дозвољаваш? — запита Благоје тихим, меким гласом, као да разговара са |
еда Перу попријеко.</p> <p>— Шта ћеш? — запита не баш најљубазније. — Шта тражиш?</p> <p>Перо с |
ине, ако Бога знаш!</p> <p>— Цо хћеш? — запита зачуђени доктор, уступајући пред њим. — Цо?</p> |
де се низ браду.</p> <p>— Што плачеш? — запита изненађени Перо, а у срцу му нешто штрецну, као |
сколачи очи.</p> <p>— А зар не пишеш? — запита.</p> <p>— Баталио сам то, — безбрижно одговори Б |
рену се Јови.</p> <p>— Шта ти мислиш? — запита.</p> <p>— Најљепша је, ако је млада и лијепа! — |
е?</p> <p>— Јесте ли ти Перо Карантан?— запита полицајац набусито, одгурнувши Данила и приближу |
мо ти жена? — једва се прибра Јефтан да запита, приближујући му се и хватајући га за руку. — Ка |
е поћи на пут и куда? — као да сам себе запита. — О тома треба добро размислити.</p> <p>— Нема |
p> <p>— Је ли вам ово сестра? — шапатом запита Перо домаћицу, гледајући у придошлицу. — Ко је о |
p>— Је ли поп код куће? — некако сурово запита уплашену слушкињу, кад стиже до попових врата и |
p> <p>— А-а није ми ту Јово? — промукло запита.</p> <p>— Није, — одговори Перо преплашен. — Што |
анас...</p> <p>— Зар данас? — постиђено запита удовица, оборивши очи, и опет се својим раменом |
езе“.</p> <p>— Цо то јест? — пријекорно запита доктор, окрећући се Пери. — Во ист полесно?</p> |
— рече брзо, не допуштајући да га Перо запита. — Ово носим мојој изабраној, да пробира некакве |
> <p>— Таки ли си ми пријатељ? — љутито запита Благоја пред вратима.</p> <p>— Ову ли си ми срећ |
мо жена?</p> <p>— Која жена? — блесасто запита Перо. — О каквој ми жени говориш?</p> <p>— Па је |
цу, зачуђено га погледа и као да хтједе запитати: а шта ће то?...{S} Ипак се некако прибра, изв |
о у очи.</p> <p>— Ја ћу те нешто крупно запитати, — рече, — ама тако крупно да би те могла кап |
почело топити...{S} Дође му, чак, и да запјева, те полако, тихо, поче циједити кроз зубе своју |
, десну ногу метну на сто, међу чаше, и запјева.</p> <quote> <l>Фалио се жути лимун крај мора,< |
овој гунгули.</p> <p>Благоје застаде и заплака од радости.{S} Баш му сузе полетише низ образе. |
ти му се звала Ана.{S} Причају, да није заплакао кад се родио, као што обично заплаче свако диј |
кроз врата, па као да размишља: или би заплакао, или се засмијао?</p> <p>— И сад одма да се же |
им гласом, као дијете које се спрема да заплаче.</p> <p>Перо Карантан збуни се.{S} Хтио би да п |
b n="86" /> се мека срца, па му дође да заплаче за овом дјевојком.{S} И он некако чудновато зас |
а размишљаше нешто...{S} Готово да и он заплаче заједно са Данилом!...{S} Није шала удаљити се, |
е заплакао кад се родио, као што обично заплаче свако дијете.{S} То му управо, није ни падало н |
а сав свијет, прикупи снагу, размахну и заплива према њој.{S} Хита, јури, а дрхће од чежње и на |
ој води, плива и осјећа, како га таласи запљускују и драгају ода свих страна...{S} И као вјетар |
те у Данилову косу, затресе му главом и заповиједи да изађе из собе.{S} Данило исплази језик и |
>!...{S} Ја слушам свако питање и сваку заповијест, — дочека.</p> <p>— Знаш ли ти овђе какву ђе |
Бојим се само да ме не уфате, јер су ми запријетили, да ће ми је довести амо на вјенчање...</p> |
шље Перо стиште срце и чврсто одлучи да запроси.{S} Што је више ишао њима, самовање му је поста |
Сретно! — заграјаше сви...</p> <p>Пушке запуцаше.</p> <p>А учитељ поче здравицу...</p> </div> < |
ашином, те је соба много сличила каквој запуштеној механи, гдје се газда једном у недјељи дана |
а зет треба да ме слуша...{S} Нећу га, зар, ја учити како ће управљати женом, к’о што га ти уч |
нека се други мучи.</p> <p>— Нећеш га, зар, дат’ на занат? — — упита Аћим мекше.</p> <p>— Јок. |
аре, напукнуте филџане.{S} Ненавикнута, зар, да служи оволико гостију застидила се и збунила.{S |
и по селих сте свраћали...{S} Мислите, зар, на буну или што слично?</p> <p>Перо опет испусти н |
знао да има још дјеце у школи, па неће, зар, ни њему горе бити него ли је њима.</p> <p>— Бије л |
ујући. — Зар он да умре?{S} Несретниче, зар нијеси могао одма да нађеш доктора?</p> <p>Па се ок |
рна јали бијела.</p> <p>— Ама, по Богу, зар може бити још пресуда? — запита Перо замирући од ст |
— Толико година па да нам не дођеш!{S} Зар ти то ваља?</p> <p>— Па ево ме сад, — одврати Јово |
послове! — викну. — Шта ти знаш? ..{S} Зар Данило не може пјеше ићи?</p> <p>Данило обори главу |
у очи полетити. — Бјежи од мене!...{S} Зар сам те ја за то лијепо примала?...{S} И зар ти је т |
о је будаласто одлучио да се жени...{S} Зар баш да се жени?...{S} И што да се жени?...{S} Да уд |
Има, брате, још људи који путују...{S} Зар смо ми мимо свијет к’о отпадници какви?..{S} И зар |
то нарушавање јавнога реда и мира?..{S} Зар се може допустити такими ријечими наносити повреду |
мрко је гледајући. — Ја нисам крив..{S} Зар ја нисам каз’о да је слађа телетина од говедине?</p |
и да својом крвљу храни сеоске бухе.{S} Зар се не би оне могле хранити без његове крви?{S} И за |
пунац и пуница. — Какав је то пос’о?{S} Зар тако ваља?</p> <p>— Оставите ме.{S} Имам посла. — о |
ану.</p> <p>— Шта ћемо сад? — запита. — Зар се не мицати никуд више из овог пакла?</p> <p>Јефта |
о? — осијече Обрен оштро и испрси се. — Зар она није твоја?{S} И зар сада њу мислиш преварити?< |
ш? — прекори га Перо приближујући се. — Зар ти је ту мјесто?</p> <p>— Па куд ћу? — запита Данил |
те? — запита Јово приближујући му се. — Зар си жив, болан?</p> <p>Стари Игњат разврати вилице и |
— осијече Перо, па се и он намргоди. — Зар и теби да дајем рачуна?</p> <p>— А ко ће те питати |
Перо замирући од страха и блиједећи. — Зар није <pb n="149" /> мало, што сам прав-здрав три да |
у? — узвикну Перо готово декламујући. — Зар он да умре?{S} Несретниче, зар нијеси могао одма да |
ариград, чојече? — дочека подругљиво. — Зар не знаш, да је то турско?</p> <p>— Сведно.{S} Русиј |
а промуца Перо гледајући је зачуђено. — Зар је Милка Обренова?</p> <p>— Његова, његова сам ја! |
биће се, ако Бога знаш, — упаде Перо. — Зар им не видиш столице у рукама?</p> <p>— Ништа бит’ н |
радио? — дочека заинтересовани Перо. — Зар нијеси мог’о наћи посла?</p> <p>— Опет сам био у ха |
ну Данила за мокру, разбарушену косу. — Зар је Томо сам на свијету?</p> <p>— А ђе су друга кола |
ц... и да ми пресудиш данас...</p> <p>— Зар данас? — постиђено запита удовица, оборивши очи, и |
е и блесасто погледаше Данила.</p> <p>— Зар? — гракнуше у један глас.</p> <p>— Нема га, — одгов |
во се засмија и пљесну рукама.</p> <p>— Зар не знаш мене? — запита. — Свога малога Јову не знаш |
м будала?{S} Ти! — узвикну бијесно. — А зар има више будале од тебе?</p> <p>Као по команди сви |
— Перо треба одмах да пође.</p> <p>— А зар не може без мене?- — запита Перо поплашено. — Шта ћ |
о.</p> <p>Перо исколачи очи.</p> <p>— А зар не пишеш? — запита.</p> <p>— Баталио сам то, — безб |
ри и добро му загледа у очи.</p> <p>— А зар и то тражи власт? — запита.</p> <p>— Не иште... не |
е, — одговори Перо као кроз плач, — ама зар сам ја пророк, па да му знам нарав...{S} И какав ми |
ико ни звао?</p> <p>— Није.</p> <p>— Па зар да нам друг умре у путу? — узвикну Перо готово декл |
сам те ја за то лијепо примала?...{S} И зар ти је тако поштење?{S} Пријатеља свога шћео си да п |
мимо свијет к’о отпадници какви?..{S} И зар сам ја један међед, па да немам своје памети и не з |
и испрси се. — Зар она није твоја?{S} И зар сада њу мислиш преварити?</p> <p>— Невјерниче један |
оне могле хранити без његове крви?{S} И зар он није могао лежати мирно у својој соби на своме м |
ра се по лицу, као да се умива. — Ти си зар?</p> <p>— А како си? — запита Јово прилазећи му руц |
ивим погледом премјери их обојицу. — То зар?</p> <p>— Ово су.</p> <p>— А имају ли и они пара?</ |
д нас? — запита изненадно Перу. — Нећеш зар брзо крећати?</p> <p>— Неколико дана, — одговори Пе |
вила! — дочека Перо брзо. — Она је к’о зарђала пара, а Стака к’о жути дукат!...{S} Волио би са |
и хвалећи Перу, поп, из некакве старе, зарђале кутије извади велике, чађаве наочари, натаче их |
жемо.</p> <p>— Можемо!</p> <p>— И да се зарекнемо, да друг друга неће на путу изневјерити, док |
рити, док су нам главе читаве.</p> <p>— Заричемо се.</p> <p>— И сјутра да кренемо!</p> <p>— Сју |
oreign>...</p> <p>За час им се на столу зарумени овећа боца изврсна вина.{S} Благоју синуше очи |
чим је опазио како се презагријана пећ заруменила и како се, на маломе асталчићу, чиста препеч |
ји се готово није ни растављао од своје заручнице, није могао лако ухватити и дуже задржати, а, |
ар и на који сахат заборавити своју <hi>заручницу</hi>...{S} Узалуд!..{S} Мучио се ништа мање, |
рукама, окопавао кукурузе, што их је ту засадио.{S} Иза њега је ишла попадија, дебела, угојена |
Sie</foreign>? — наручи, пошто се мало засити. — <foreign xml:lang="de">Aber schnell</foreign> |
ра опет све пуно.{S} За свима столовима засјели поднапити солдати и други, сваковрсни беспослењ |
а као презрела трешња, па развуче лице, засмија се и одмахну рукама.</p> <p>— Немамо ми чисте к |
дочека Милка и, окренувши се у страну, засмија се.{S} Обрен пође за њом, па се засмија и он... |
засмија се.{S} Обрен пође за њом, па се засмија и он...{S} Зауставише се <pb n="48" /> крај вра |
сети дан у Цариград...</p> <p>Алекса се засмија.</p> <p>— Какав Цариград, чојече? — дочека подр |
о сте ви? — запита јаче.</p> <p>Јово се засмија и пљесну рукама.</p> <p>— Зар не знаш мене? — з |
.. млађи.</p> <p>— Хахаха, — блажено се засмија Перо, гледајући јој у ону рупицу на бради. — А, |
n="64" /> <p>Јефтан оступи од прозора и засмија се.</p> <p>— Како ће бити без тебе? — запита. — |
ао да размишља: или би заплакао, или се засмијао?</p> <p>— И сад одма да се жениш.{S} Сад! — др |
извалио се ма гдје, макар и за врата, и заспао.{S} Пробудивши се подбуо, мамуран, помућених очи |
е и поче мислити о Јоки.</p> <p>Ту је и заспао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У јутру |
.</p> <p>Грдећи Благоја једва је некако заспао.</p> <p>И снијевао је један чудан сан.</p> <p>Ка |
у постељу.{S} Мислио је да ће, ако мало заспе, макар и на који сахат заборавити своју <hi>заруч |
јзи.</p> <p>Ступивши на врата механска, застаде мало.{S} Смрдљив, тежак, топао задах омахну га |
> <p>Изненада ослухну некакав шапат.{S} Застаде.{S} И полако, држећи се зида, поче гледати око |
и — излети из собе.</p> <p>Пред вратима застаде и бризну у плач.</p> </div> <div type="chapter" |
</p> <p>Перо пође неколико корачаји, па застаде.{S} Ухвати Благоја за крај од прслука и погледа |
p> <p>Кад су изашли на чаршију, Благоје застаде.</p> <p>— У које доба да дођем сјутра по те? — |
умријети у овој гунгули.</p> <p>Благоје застаде и заплака од радости.{S} Баш му сузе полетише н |
о.</p> <p>Перо се поглади по брковима и застаде.</p> <p>— Барем ћу имат’ рашта отићи попу, — ре |
ку.</p> <p>— Ја... ја би... — промуца и застаде.{S} Није знао како ће почети, нити је знао каза |
дно...{S} За нас је добро.</p> <p>Стари застаде и опет погледа по свима.{S} Хтио је, да им на л |
звол... — викну, али на половици ријечи застаде и остаде онако растворених уста, блесасто гледа |
знак, да и он жели говорити.{S} Јефтан застаде.</p> <p>— Ја мислим, — поче Јово, — да свадба б |
безбрижно и весело.{S} Опазивши Перу он застаде мало и намигну му.</p> <p>— Видиш, како је кад |
То је једна мртва ствар...</p> <p>Перо застаде.</p> <p>— Е знам, брате, да сам крив, — рече. — |
је кукурузе.</p> <p>Опазивши Перу обоје застадоше.{S} Попадија као да се застиди па се окрену у |
јевојку, која би му се свиђела.{S} Поче застајкивати и испред многих излога, пред дућанима, не |
јаукнуо.</p> <p>— Нијесам се оженио, — застења <pb n="166" /> Перо, кријући очи од свега свије |
А имаш ли срца, да ме болесна зовеш? — застења. —-Ја не могу ићи...{S} Ја ћу овђе остат’ седам |
p> <p>— Благо мени, како си ми златан — застења најпошље, уводећи га у собу. — Сретна сам ја, к |
вом дјевојком.{S} И он некако чудновато застења...{S} Они се тргоше...{S} Јока сакри лице бошчо |
обоје застадоше.{S} Попадија као да се застиди па се окрену у страну и сакри се за мурвово ста |
тивши удовичино раме на своме као да се застиди мало и поче се измицати, а, у измицању, опази н |
очељу, пружи је Пери.{S} Перо се и опет застиди и окрену главу у страну, као да нешто гледа на |
авикнута, зар, да служи оволико гостију застидила се и збунила.{S} Онако збуњена, мјесто да пру |
се играо са сахатним ланцем а час опет засукивао бркове.</p> <p>— А ја баш хоћу данас да проси |
да и лијепа — узвикну Перо одушевљено и затапша рукама. — Ух, ух, брате, то ми се хоће!</p> <p> |
чео му сједити у магази.</p> <p>— Хајде затварај, па да мало прошетамо, — рече једне вечери Пер |
е мисли се манастиром, — прогунђа Перо, затварајући врата за њима и закључавајући их. — Само да |
ити га је увијек очекивао.{S} Раније је затварао магазу и хитао свирачицама.{S} С њима је пио, |
> против вама...{S} Но ја вас више нећу затварати...{S} Слободни сте!</p> <p>— Фала Богу! — вик |
зазвони у звонце.</p> <p>— Водите га у затвор, — рече полицајцу, који се појави на вратима.</p |
окрећући им леђа. — Ви сте ме довели у затвор, ви ме проћерујете, ви ћете ми и главу узети!..< |
p>Трећега јутра апсанџија пусти Перу из затвора и опет га поведе пред комесара.</p> <p>— Хајде, |
е уз широку чаршију, покрај читава низа затворених и незатворених дућана; минуше два-три сокака |
дана и опет поче умјереније живити.{S} Затвори се у собу и поче читати <title>Свето Писмо</tit |
p>— Добро.{S} Макар и мало.</p> <p>Перо затвори магазу, те кренуше обојица.{S} Пођоше уз широку |
е осамљен у кући као пустињак какав.{S} Затворио се у собу, па нити је кога пуштао, нити куда и |
ас не могу пустити.{S} Дапаче морам вас затворити.</p> <p>И, не сачекавши да се Перо одбрани, з |
Код Балкана</title>".{S} Овдје већ није затекао ни младу, ни лијепу собарицу, што га је врло об |
њима, да их води Јовановој кући.</p> <p>Затекоше Јована гдје се наслонио на стар, расклиман, по |
же.{S} Знао је, да више никога код куће затећи неће кад <pb n="27" /> се врати из механе; знао |
ubSection" /> <p>Кад се вратио у хотел, затече Данила, гдје га је и оставио:{S} Сјео на кревет, |
="subSection" /> <p>У хотелском ходнику затече Данила, гдје стоји трештен пијан и љуља се час н |
не, — дочека одмах, заваљујући шешир на затиљак — Ја сам вазда рад, да својим силама припомогне |
и од умора. — А ђе си ти био? — запита, затим, Перу, мргодећи се и гледајући га оштро.</p> <p>— |
чима покварио весеље читава друштва.{S} Затим се завали на столици, десну ногу метну на сто, ме |
емљу, <pb n="8" /> па опет у Данила.{S} Затим се окрену Обрену.</p> <p>— Нема, нема брате, — пр |
оштени! — прогунђа стари мрштећи се.{S} Затим устаде и, испод ока, погледа госте. — А што ви јо |
слова и даде послужитељу да однесе.{S} Затим запали цигар и, добујући прстима у прозор, очекив |
ресе косом, страшан као лав афрички.{S} Затим удари шаком <pb n="10" /> по столу и шкргутну зуб |
ресе на њега и да му се тако освети.{S} Затим сиђе на авлију и упути се дуду, испод кога су Дан |
p>Старац се трже и плашљиво одскочи.{S} Затим отвори крмељаве очи, протра их и, некако блесасто |
о столу, као да су му сметале нешто.{S} Затим гледаше час у једнога, час у другога, час у треће |
кундуре о тле и као смишљати нешто.{S} Затим још једном погледа попа, испод ока погледа Мару и |
жу гостионицу и обори га на столицу.{S} Затим опет поче играти око столова, поче звиждукати и п |
и им мјесто. — У мене је вазда овако. — Затим се окрену у страну и слушаше како вјетар звижди, |
тете...{S} Толико ће ми платити!</p> <p>Затим опет ушепртљи.{S} Поново притрча прозору, млатара |
махрамом. — Погинућемо на путу!</p> <p>Затим прошета мало и окрену се Пери.</p> <p>— Кад си се |
сироче, па може са мном што хоће...{S} Зато ме и уз’о, да му вазда радим...</p> <p>— А стрина? |
и осмјехнути, нити ће се намргодити.{S} Зато је и долазио кући доцније него прије.</p> <p>— Вол |
дан! — цикну удовица и бризну у плач. — Зато сам те примала?</p> <p>— Па, брате, што ми то приј |
се тражи женска глава... -</p> <p>— Па зато је лако, — кликну Јово, ударајући Перу по рамену. |
мо Перо могао учинити.</p> <p>— Ишао је зато, да види: има ли икаква ђевојка љепша, од наше кра |
оји хоће главом да пробијају зид, па им зато вазда глава разбијена...{S} Гледај ти, побратимков |
један музејум па да то купим.{S} Ако ми затреба што из Карађорђева времена, ја ћу узети пушку ј |
а вољу, помијеша прсте у Данилову косу, затресе му главом и заповиједи да изађе из собе.{S} Дан |
то ражљути.{S} Он скочи, намргоди се и затресе косом, страшан као лав афрички.{S} Затим удари |
ича.</p> <p>Стари наслухну ове ријечи и заустави се.{S} Стаде преда њу и стиснуту шаку поднесе |
ругу сузу, која му се склизну низ нос и заустави се управо на брковима.{S} Јефтан Мргудић устад |
{S} Он га притиште објема рукама, а дах заустави. <pb n="85" /> Погури се и лагано, на прстима, |
узвикну учитељ прије, него су се кола и зауставила и високо издиже изнад главе чутуру, коју му |
ђе.{S} Обрен пође за њим и не хтједе се зауставити, макар што их је удовица задржавала и нудила |
н пође за њом, па се засмија и он...{S} Зауставише се <pb n="48" /> крај врата и ту се почеше с |
вљам...{S} Ни мени није драго кад ме ко зауставља од мојих послова...{S} Ја и сад имам посла... |
их.</p> <p>— Станите, станите! — викну, заустављајући их. — Погођено је!...{S} Сад ћу ја уредит |
а Јово. — Нама је лијепо...</p> <p>— Не заустављам ја никога, — дочека стари осорно. — Кад чоје |
ојек има посла и кад хоће на пут, ја не заустављам...{S} Ни мени није драго кад ме ко зауставља |
ијесам гонио.</p> <p>— Па... кад нас ти заустављаш и кад нас не гониш остаћемо још три дана, — |
ућану, убиће те мемла из камена, па ћеш зафатит’ сушицу, па ти неће помоћ’ сви љекари.</p> <p>П |
јену.</p> <p>Перо се, из почетка, силно захука.{S} За прве двије године истјера двојицу конкуре |
сатјера.{S} И заигра му брада, а очи се зацаклише.{S} Очас препознаде Благоја Маринчића, свога |
мо мени.</p> <p>— А име, име ми кажи, — зациганчи Перо привлачећи га себи. — И име да знам.</p> |
Погледа и у Јову и чворугу му, која се зацрвенила као презрела трешња, па развуче лице, засмиј |
кну Јефтан, провирући се напријед. — Не зацрни нам образа!</p> <p>— Јао, очепили су ме! — хукаш |
молитава наших, за дугољетни ваш живот, зачињен слогом међусобном, опојен мирисом љубави, да чи |
ли си ми срећу наш’о?</p> <p>— А што? — зачуди се Благоје. — Ђевојка је кршна и добра, а и мира |
све к’о што сам намислио, биће добро и зачудићете се сви!</p> <p>— Да Бог да, — одговорише обо |
да он долази у петак...</p> <p>Учитељ, зачуђен, искриви се на столици и погледа га тупо, као д |
о Бога знаш!</p> <p>— Цо хћеш? — запита зачуђени доктор, уступајући пред њим. — Цо?</p> <p>Перо |
ивши филџане и кахву, коју су испијале, зачуђено их погледаше.</p> <p>— Аха, нисте нам се надал |
кад овај устаде пружајући му крштеницу, зачуђено га погледа и као да хтједе запитати: а шта ће |
>— А ђе ћу? — запита Перо, гледајући га зачуђено.</p> <p>— Ђе ћеш?...{S} Хајде са мном... — љут |
<p>— А шта сам ти ружно рек’о? — запита зачуђено.</p> <p>— То ја знам, — окоси се Благоје. — Не |
егову? —једва промуца Перо гледајући је зачуђено. — Зар је Милка Обренова?</p> <p>— Његова, њег |
— запита. — Сјутра одма!</p> <p>Они се зачуђено згледаше.</p> <p>— И нека вам је сретан пут, — |
на <pb n="88" /> стрина била је мирна и зачуђено гледала обојицу...</p> <p>— Ама шта је било? — |
ао.</p> <p>Угледавши госте, он устаде и зачуђено их посматраше.</p> <pb n="78" /> <p>А ђе си ти |
у се многи пролазници морали осврнути и зачуђено их погледати. — Како у лијепој, красној, милој |
и сад.</p> <p>— Геновеви? — запита онај зачуђено. — Каква је то земља?...</p> <p>— Жена је то, |
!</p> <p>— А ко ти је то? — запита Перо зачуђено, угледавши крупна, мрка полицајца, <pb n="143" |
сам на ћару... .</p> <p>Перо погледа у зачуђенога Данила као да би у њега да заиште савјета.</ |
од нос.</p> <p>— Ти, ти си све знала! — зашишта. — Све си знала!</p> <p>— Нисам, — одговори она |
и... знате ли зашто?</p> <p>— Зашто?{S} Зашто? — заграјаше готово сви, очекујући нешто необично |
мијеша се Благоје и стаде између њих. — Зашто ће тебе полиција проћерати?</p> <p>— Ако не вјеру |
е ђевојке и... знате ли зашто?</p> <p>— Зашто?{S} Зашто? — заграјаше готово сви, очекујући нешт |
љивала није, макар што је Перо, Бог зна зашто, и то пожелио.{S} Никога није било, ништа се чуло |
Перу, обузе га некакав страх.{S} Ко зна зашто, али он није волио имати са властима посла.{S} Ни |
себи одгонене: нашто оволика гунгула и зашто све није мирно као у његовој касаби?</p> <p>—Јеси |
ма, гледао толике ђевојке и... знате ли зашто?</p> <p>— Зашто?{S} Зашто? — заграјаше готово сви |
ла и пића.{S} Пушћи ти само мене, па ни зашто не брини!</p> <p>Перо се пусти.{S} Обојица се упу |
слуга Данило што оста на авлији.{S} Он збаци пртљаг са себе, извали се под дуд на старчеве кес |
нестрпљења, поче тапкати ногама, као да збија сламу.</p> <p>— Хајде, да је гледамо! — викну.</p |
их, њемачких и неколико српских ријечи, због чега се највише и свиђао касабалијама, од којих су |
ањи, сићушан младић, хром у десну ногу, због чега су га ђаци, међу собом, прозвали Топал-пашом |
нашем начину васпитавања, ружно оца.{S} Због тих чудних знакова рекоше, да ће дијете бити »мимо |
ога и само је имао лијепо нашљество.{S} Због нашљества се управо и прочуо и био је, од свих кас |
ш и велиш да о мени свијет ружно говори због тога.{S} К’о да је мени стало за свијетом!{S} Људи |
говорио је свакоме, који би га прекорио због неуредна живота. — Волим, брате.{S} Срце ми се сти |
S} Да се пржимо на сунцу, да се знојимо због твоје женидбе!..</p> <p>— Камо срећа да сам мртав, |
избуљених зелених очију, крњавих зуба (због чега је вазда и успијала губицама) смјежуране коже |
ји није вичан механском ваздуху.</p> <p>Због тога је приступио и Пери.{S} Упознао се с њиме, на |
<p>Па, окренувши се и не рекавши ни <hi>збогом</hi>, сам оде у хотел.</p> <p>Дошавши у собу, од |
о рече једно тужно, бескрајно тужно <hi>збогом</hi>, изађе.</p> <p>Враћајући се, срете Јефтана. |
... не тражи... — опет <pb n="38" /> се збуни Перо. — Него... ја хоћу да знам кад се родио.</p> |
спрема да заплаче.</p> <p>Перо Карантан збуни се.{S} Хтио би да помогне Јови и да му се у невољ |
да служи оволико гостију застидила се и збунила.{S} Онако збуњена, мјесто да пружи кахву првоме |
к са кахвом Пери, који се бијаше толико збунио и загледао у њу, да није знао који ће филџан при |
остију застидила се и збунила.{S} Онако збуњена, мјесто да пружи кахву првоме Јефтану, који <pb |
као опарена.{S} Отури тефтер са крила, збуњено погледа око себе и хитно изађе из собе.</p> <p> |
епташе трепавицама више него обично.{S} Збуњено се окреташе на све стране и размјешташе чаше по |
вори Перо, пребирајући ресе на појасу и збуњено се осврћући.</p> <p>Поп се окани умивања, па, о |
отписивао <hi>Јоаким</hi>, а мати му се звала Ана.{S} Причају, да није заплакао кад се родио, к |
/> Обрену унапријед плаћао сапутнину и звао га готово сваку вече.{S} А дочекивали су их красно |
/p> <p>— Није.</p> <p>— Није га нико ни звао?</p> <p>— Није.</p> <p>— Па зар да нам друг умре у |
онику, тако је у његовој глави звонило, звиждало, пиштало...{S} Образи су му <pb n="139" /> час |
е окрену у страну и слушаше како вјетар звижди, тресе прозорима, носи и разбија лонце са промрз |
атим опет поче играти око столова, поче звиждукати и пјевати.{S} Нареди и доручак и пива и поно |
рже, то боље, — одговори Благоје и поче звиждукати.{S} Све се данас брже ради.{S} Брже се једе, |
безбрижно одговори Благоје и опет поче звиждукати.{S} Обиједили ме, да сам крао суцке биљеге, |
кад се и живит’ може, — дочека Благоје звиждучући. — Добро <pb n="116" /> је то.{S} Ево ни ја |
више! — дочека <pb n="104" /> Бошко и, звизнувши, одмахну руком, као да вели: „прошло је то“. |
пукло широко језеро, огледало мјесеца и звијезда.{S} Око језера, са обје стране, наднијеле се з |
Игњат разврати вилице и рикну као дивља звијер.{S} Обје руке рашири и полети према Јови, стиште |
и су овнови, <pb n="36" /> који трче за звонаром, макар их и у јаму водио...{S} А, ето, и Перо |
Перо ништа чуо није.{S} Као у црквеном звонику, тако је у његовој глави звонило, звиждало, пиш |
квеном звонику, тако је у његовој глави звонило, звиждало, пиштало...{S} Образи су му <pb n="13 |
етар доноси, из даљега, некакву пјесму, звонку и умиљату, што попут славујске трепери у ноћи, а |
сачекавши да се Перо одбрани, зазвони у звонце.</p> <p>— Водите га у затвор, — рече полицајцу, |
. — Сјутра одма!</p> <p>Они се зачуђено згледаше.</p> <p>— И нека вам је сретан пут, — настави |
/p> <p>— Па остаћемо три дана...</p> <p>Згледаше се и пристадоше.{S} Опремише Тому кочијаша, да |
осијече Бошко жестоко. — Русија ће њега згњавити к’о црва...{S} Послаће своје Козачине, па ће г |
p> <p>— Овђе ћемо ми, — рече. — Овђе је згодније.</p> <p>И, ударивши руком по столу, нареди мех |
вори Перо и поклони се до земље.</p> <p>Згоднијега одговора није могао смислити и овај му упали |
толу.{S} Не хтједе ни кусура чекати.{S} Зграби Благоја за раме и дрмну њиме.</p> <p>— Хајде! — |
тражиш ђевојку!</p> <pb n="13" /> <p>И зграби Перу за руку и силом га повуче вратима.</p> <p>— |
у радњи.{S} Текао је новац непрестано, згрћао га, да је чак изашао на глас.{S} Старији људи ли |
ће ли изаћи, или ће остати у колима?{S} Згурио се у крај, па нијемо и тупо гледа своје касабали |
ово, покушавајући да се отме. — Јеси ли здрав?</p> <p>— А-а од куге никад боље! — одговори Игња |
није <pb n="149" /> мало, што сам прав-здрав три дана одлеж’о у хавсу?</p> <p>— Видићемо, — од |
још не шетате? — запита их. — Шетња је здрава...</p> <p>— Шетали смо доста, — одговори Јово гл |
чно прљавом авлијом, по којој су лежале здраве и разлупане бачве, дрва, обручеви, сјекире, и че |
авице држати. — Нека буде барем десетак здравица...</p> <p>Јефтан превуче руком преко бркова, п |
н један министар па да му се држе десет здравица.{S} И владики би много било...{S} Доста је њем |
— уплете се Обрен, који је и сам волио здравице држати. — Нека буде барем десетак здравица...< |
м, необичнијим гласом, каквим се обично здравице држе. — Ви сте мене, овај, <pb n="4" /> које ј |
> <p>— Живио!</p> <p>Перо, поражен овом здравицом, трепташе трепавицама више него обично.{S} Зб |
е, да га ти испред нас поздравиш једном здравицом.{S} Ти си чојек паметан, школован, учен, па з |
пута...</p> <p>— И један треба лијепом здравицом да га дочека, — настави Јово не слушајући Обр |
<p>Пушке запуцаше.</p> <p>А учитељ поче здравицу...</p> </div> <pb n="169" /> <div type="chapte |
а мном.{S} Кад ја приступим и изговорим здравицу и када викнем: „живили“, онда и ви викните и д |
збиљивши се. — А мени је добро!...{S} И здравља и пара и свега имам...</p> <p>Старац, не вјеруј |
"33" /> потпокорни и да јој се вазда за здравље Богу молимо...</p> <p>— Тако је, — потврди Перо |
ако хоћеш, нека и ова чаша иђе у твоје здравље!</p> <p>— Живио!</p> <p>Перо, поражен овом здра |
:</p> <p>„.....и ако желиш чути за наше здравље, ми смо фала Богу добро и здраво, к’о што и теб |
му наздравише и искапише чаше у његово здравље.</p> <p>— Браћо, — узвикну, након дуже почивке, |
Нека сте ручали, — рече. — То ваља!{S} Здраво је у селу ручат’...</p> <p>И опет се окрену сеља |
наше здравље, ми смо фала Богу добро и здраво, к’о што и теби исто пријатељски желимо...{S} И |
апита Јово прилазећи му руци. — Јеси ли здраво?</p> <p>Стари опет зијевну.</p> <p>— Ја рђаво, — |
ете мало прошетати...{S} Кажу, да је то здраво...{S} А ја сад имам <pb n="77" /> нешто и посла, |
i>, са дугим вратом, смјежураним лицем, зеленим очима и крњавим зубима...{S} И једнако му се чи |
/> дјевојка, дугуљаста врата, избуљених зелених очију, крњавих зуба (због чега је вазда и успиј |
постиђена, гледаше само у црну земљу и зелену траву.</p> <p>— Сретно! — викну Јово и поче точи |
еро <pb n="101" /> брзо, — жена, а није земља...{S} Има ту читава прича о њезиним патенијама... |
? — запита онај зачуђено. — Каква је то земља?...</p> <p>— Жена је то, — поправи га Перо <pb n= |
а мурвово стабло, а поп испусти мотику, земљавим прстима скину повезач, рашчешља браду и поглед |
савијен као гудало, упрашен, диже се са земље.</p> <p>— Што се не чуваш? — прекори га Јефтан су |
е више препали.{S} Обојица одскочише од земље и блесасто погледаше Данила.</p> <p>— Зар? — грак |
млад, вижљаст келнер, који као да испод земље васкрсну, и гледаше их не баш најпријатељскије.</ |
н, загушљив мирис ударао је из испуцале земље и спржене траве и готово их давио; озго, са висин |
— понизно одговори Перо и поклони се до земље.</p> <p>Згоднијега одговора није могао смислити и |
де Перо брзо, два пута се поклонивши до земље. — Онда сам био пуно млађи и нијесам био паметан |
окрој загаситоруменкастој <pb n="31" /> земљи и, држећи голему и тешку мотику у рукама, окопава |
ри пута излазио на тесту, прислањао ухо земљи и ослушкивао: чује ли се барем какав тутањ?{S} И |
ма државе?{S} Ваљда није било човјека у земљи, који се толико бојао власти колико поп и који би |
красно?{S} Љевшега а јефтинијега нема у земљи.{S} Никола Бубало прича свијету да је његово боље |
о у воду скочио, нити се ко објесио; ни земљотреса, ни каква привиђења није било.{S} Сва је ств |
полетио с њега главачке и скљокао се на земљу..</p> <p>— Шта би? — заграјаше сви притрчавајући |
као голем мрк облак, који се спустио на земљу и поиграва пред њим.{S} И, као да га вјетрови пон |
и је извадите...</p> <p>Поп, отресајући земљу са нога и једнако рашчешљавајући браду, изађе изм |
ну и измахну рукама, као да би некога у земљу да сатјера.{S} И заигра му брада, а очи се зацакл |
ат’?</p> <p>Перо погледа у Данила, па у земљу, <pb n="8" /> па опет у Данила.{S} Затим се окрен |
а Стака, постиђена, гледаше само у црну земљу и зелену траву.</p> <p>— Сретно! — викну Јово и п |
— Не говорим јабани него своме зету, а зет треба да ме слуша...{S} Нећу га, зар, ја учити како |
ја вас одавно чекам.</p> <p>— Ово ти је зет, — упаде Благоје указујући на Перу. — Он је и закас |
у собу. — Сретна сам ја, кад сам таког зета дочекала.</p> <p>У соби сједоше Перу у прочеље, а |
ијају под тежином јој.</p> <p>Угледавши зета она не могаде проговорити.{S} Зину према њему, пру |
да оде тако далеко...</p> <p>— А чујеш, зете, — настави стари врпољећи се и непрестано погледуј |
— Доста је сједнице!</p> <p>— Куд ћеш, зете?{S} Куда ћеш? — салетише га са обје стране и пунац |
чоха или није?</p> <p>— А шта ти радиш, зете?{S} Какво ти је, да речемо заниманије? — запита из |
осорно. — Не говорим јабани него своме зету, а зет треба да ме слуша...{S} Нећу га, зар, ја уч |
љив задах...{S} Ни птица да пролети, ни зец да шушне, ни нико да се види, осим некаквих бубица, |
одеране новине и, мичући губицама попут зеца, полугласно чита.</p> <p>Перо им каза своје име и, |
наге.{S} Прислони се <pb n="128" /> уза зид и забленуто поче мјерити Благоја.</p> <p>— Ама шта |
м...</p> <p>Перо се прислони леђима уза зид и уздахну.</p> <p>— Све ми се чини, да ће ми се нек |
, — једва промуца она шћућуривши се уза зид и као бојећи се да је не удари по глави.</p> <p>Пер |
Јока.{S} Он се једном руком наслонио на зид и гледа јој право у лице; она оборила главу и чупка |
ткада, леђима или раменом, јаче удари о зид.</p> <p>— А ти си се напио, несрећо, — узвикну Перо |
му се некако изврну рука, те, мјесто у зид, погоди у главу Јове Перотића.{S} Начини му чворугу |
е јаране, који хоће главом да пробијају зид, па им зато вазда глава разбијена...{S} Гледај ти, |
пат.{S} Застаде.{S} И полако, држећи се зида, поче гледати око себе на све стране.</p> <p>— Ко |
.{S} Ни простирке по тлима, ни слика на зидовима.{S} Само, у једноме крају, висиле су некакве с |
иш?{S} Видиш ли колика ти је паучина по зидовима и колика је прашина по тлима?</p> <p>Перо прев |
у главу у страну, као да нешто гледа на зиду.{S} Једини Јово што исколачи очи, чим је угледа.{S |
глице од хљеба и гађајући њима слике на зиду.</p> <p>Но и самовање му додија.</p> <p>Опет пође |
че се измицати, а, у измицању, опази на зиду слику, како Милош Обилић пробада цара Мурата на по |
Платићу, платићу, — рече Перо, једнако зијевајући... — Ама ова вечера наопако скупа, — додаде, |
је почео отезати трепавицама и страшно зијевати, испуштајући при томе чудноват глас, да су се |
еси!</p> <p>Данило прокомеша раменима и зијевну.</p> <p>— Немамо ми пите, — одговори мирно. — К |
<pb n="70" /> <p>Стари искриви главу и зијевну.</p> <p>— Аха, ти си? — проциједи кроз зубе.{S} |
ци. — Јеси ли здраво?</p> <p>Стари опет зијевну.</p> <p>— Ја рђаво, — дочека. — Зла времена, го |
авши зета она не могаде проговорити.{S} Зину према њему, пружи руку и поче некако чудно стењати |
них уста, блесасто гледајући у собу.{S} Зину и доктор.{S} Дуго су обојица, ништа не говорећи, с |
црн ти образ сад и вавијек!</p> <p>Перо зину.</p> <p>— А ко ти је каз’о да сам се вјенчао? — от |
ет сједницу, па да гласамо.</p> <p>Перо зину.{S} Отрже се од Јефтана, обје руке сави око Обрено |
зијевну.</p> <p>— Ја рђаво, — дочека. — Зла времена, године слабе...{S} Нема да роди година, не |
че Перо готово наричући. — Така је моја зла судбина.{S} И тако је то кад се тражи женска глава. |
среће из своје пуне кесе и чув’о вас од зла и напасти сваке.</p> <p>И поче јаглуком трљати очи, |
и се родио и биће ти добро; ако ти буде зла, онда куку теби, одмах си мртав!...</p> <p>Перо поч |
ати му.</p> <p>— Благо мени, како си ми златан — застења најпошље, уводећи га у собу. — Сретна |
на маломе асталчићу, чиста препеченица злати у боци. — Лијепо, лијепо! — ускликну још једном о |
е и брже ћемо се вјенчати.{S} Добра је, златна је, а уза сваку годину носи пет стотина форинти. |
и кахвајасте к’о двије маслине, а коса златна к’о препечена ракија од пет година дана...{S} Ах |
м...</p> <p>— А стрина?</p> <p>— Она је златна...{S} Она ми је тетка, најближа својта...{S} Дра |
ко језера, са обје стране, наднијеле се златнолисте врбе и своје дугачке, танке, повијене гране |
чуо, да ником не издаш...{S} Ако издаш, зло и по ме и по те.</p> <p>Перо не одговори.{S} Пропус |
комшилуку, — дош’о си да ме вараш и на зло навлачиш...{S} Пит’о сам ја код власти <pb n="43" / |
оват’...{S} Да ти није мене, ти би овђе зло прошао...</p> <p>— Баш и волим што сам те наш’о, — |
во, њега да замолимо.{S} Он је учио, па зна да везе...</p> <p>— Ја би замолио још кога, — уплет |
ојављивала није, макар што је Перо, Бог зна зашто, и то пожелио.{S} Никога није било, ништа се |
— био је и сувише слаб за тога, — и Бог зна да ли би је икада и одржао, да му изненада, једнога |
је и он прочитао. — Међер и Перо каткад зна шта ради.</p> <p>Јефтан сједе на једно сандуче и по |
S} А лаже!..{S} Он само прича, јер и не зна ништа друго него причати.{S} Он, чак, сипа и воду у |
чила? — запита. — Млад је он, па још не зна како се кућа кући...{S} Обоје су млади к’о кап, па |
о се више види, више се <pb n="96" /> и зна, више...{S} Ја сам у нашем селу највише виђео, па н |
е ово?{S} А и Перо се забленуо, па нити зна: хоће ли изаћи, или ће остати у колима?{S} Згурио с |
а шта ради, — прошапта полугласно. — Он зна...</p> <p>— А шта ради?</p> <p>— Он зна шта ради!.. |
зна...</p> <p>— А шта ради?</p> <p>— Он зна шта ради!...{S} Од куге није било паметнијег чојека |
на Перу, обузе га некакав страх.{S} Ко зна зашто, али он није волио имати са властима посла.{S |
оче. — Он је кршнији јунак.</p> <p>— Ко зна!</p> <p>— Јес’...{S} И Шарин му је био добар!...{S} |
бијаше готово и заборавио на Перу и ко зна да ли би га се икако и сјетио, да му не стиже онај |
изводити мајсторије и показивати, како зна и на задњим ногама стајати.{S} Перо премрије од стр |
же обрве.</p> <pb n="79" /> <p>— Стрико зна шта ради, — прошапта полугласно. — Он зна...</p> <p |
адо не умије ни миловати онако, к’о што зна старије...</p> <p>Перо није знао шта ће одговорити, |
ава мала риба!.{S} А, ето, читав свијет зна, да у правоме вину нема риба.{S} Њима је, да речемо |
рамо к’о што смо почели.</p> <p>Перо не знаде шта би одговорио, него и он сједе на кревет и, об |
екидају у ријечи, — и само паметни људи знају, каква је то фајда.{S} Ако се бију на страни, поб |
е и да се распита за П-ске дјевојке.{S} Знајући врло добро, да се такво познанство најлакше мож |
тнијег чојека од њега.</p> <p>Јово даде знак друговима, да пођу за њим.{S} Пођоше.{S} Полако се |
, — одговори комесар, давајући му руком знак, да га не прекида у говору. — Ми, али, не смијемо |
вио! — прихвати и Данило, подигнувши, у знак одушевљења, обје руке у вис и машући њима као крил |
истајемо! —викну Перо, пружајући руку у знак да је свршена погодба.</p> <p>— И пет гроша мени, |
ико! — упаде преплашени Перо, дајући му знак и рукама и очима да престане. — Кажи ми само и тих |
мо!..</p> <p>Јово устаде и даде Јефтану знак, да и он жели говорити.{S} Јефтан застаде.</p> <p> |
питавања, ружно оца.{S} Због тих чудних знакова рекоше, да ће дијете бити »мимо остале«.{S} Рек |
вори она узмичући главом. — Оклен би ја знала?</p> <p>— Јеси...{S} Ти си вазда говорила, да тре |
есе јој под нос.</p> <p>— Ти, ти си све знала! — зашишта. — Све си знала!</p> <p>— Нисам, — одг |
и, ти си све знала! — зашишта. — Све си знала!</p> <p>— Нисам, — одговори она узмичући главом. |
/> собу и приближујући им се. — Нијесте знале, да ћемо и ми доћи да пијемо кахву.</p> <p>— Знаш |
сте ми дошли? — викну. — Ви, ви, ви... знам ја све вас!...{S} Одмах иђите из моје куће, куд ва |
емо заједно! — весело кликну Благоје. — Знам ја, ђе <pb n="117" /> има добра и јела и пића.{S} |
— Е знам, брате, да сам крив, — рече. — Знам, ама шта ћу?...{S} Кад ме стисне овђе, у прсима, д |
игар из зуба и прсну у смијех.</p> <p>— Знам шта хоћеш! — викну из свега гласа, поигравајући пр |
ам...{S} Душа ми... психа, психа!... да знам шта се ради у свијету и хоће ли се ђегођ покрвити. |
нчи Перо привлачећи га себи. — И име да знам.</p> <pb n="124" /> <p>— Анђа, ако хоћеш.{S} То је |
/> се збуни Перо. — Него... ја хоћу да знам кад се родио.</p> <p>— То не могу дат’, — осијече |
варе.{S} Ја воде никад не сипљем.{S} Ја знам шта је вода и да је друго вода, а друго вино.{S} А |
спричавати, — упаде комесар важно. — Ја знам све вас, све Влахе...{S} Ви вазда мислите о некакв |
ите, сиротиња, — рече стари тужно. — Ја знам, да се вама неће свиђет’ и да нећете овђе остати н |
ва и поново се окрену Пери.</p> <p>— Ја знам кршних пуно, — рече, састављајући три прста и љубе |
ек’о? — запита зачуђено.</p> <p>— То ја знам, — окоси се Благоје. — Него, ако хоћеш, остави све |
твар...</p> <p>Перо застаде.</p> <p>— Е знам, брате, да сам крив, — рече. — Знам, ама шта ћу?.. |
и ни испросио?</p> <p>— То, душе ми, не знам, — одговори Перо и мученички уздахну. — Кажу да са |
говори Данило покуњено, — Сам Јован, не знам како се зове, има три коња.</p> <p>— А нама требај |
— замуца Обрен. — А... осим тога... не знам колика ће бит’ попутнина.</p> <p>— Попутнине нема! |
у ћу, — одговори Перо још тужније. — Не знам ти ја наших ђевојака.</p> <p>Обрен дохвати аршин и |
/p> <p>— Нијесам, — одговори Перо. — Не знам куд ћу.</p> <p>— А гладан си?</p> <p>— Прилично.</ |
удовичиној кући.</p> <p>— Чујеш, ја не знам шта ћу говорити с ђевојком, — рече Перо путем, дрм |
здахну. — Кажу да сам испросио, а ја не знам.{S} Хоћаху ми привјенчати једну стародревну, па Бо |
а тутор!</p> <p>— Тражио бих ја, ама не знам коју ћу, — одговори Перо још тужније. — Не знам ти |
иже упознати, родио се љета господња не знам кога, али свакако барем прије четрдесет година.{S} |
, брате, — рече. — Ја вам у то ништа не знам.{S} Ја перем руке к’о Пилат...</p> <p>— Шта велите |
ан међед, па да немам своје памети и не знам шта радим?</p> <pb n="127" /> <p>— Ама ја се зажел |
играмо и шалимо к’о ђеца...{S} Ја ти не знам ништа друго казати, него да се ни са царем <pb n=" |
а, ваљана.{S} Додуше ја је још добро не знам, нијесам је виђео <pb n="45" /> откако је из школе |
нашем селу највише виђео, па највише и знам...</p> <p>Уједанпут обојица узвикнуше.{S} Перин ко |
муца Перо црвенећи се, — ама о Геновеви знам причати и сад.</p> <p>— Геновеви? — запита онај за |
плач, — ама зар сам ја пророк, па да му знам нарав...{S} И какав ми је то коњ, који се игра и о |
човјечија прилика није нико други, него знаменити слуга Пере Карантана Дамјан, од милоште прозв |
остале«.{S} Рекоше, да ће свакако бити знаменито у роду своме.</p> <pb n="15" /> <p>Када је од |
aris</foreign>".{S} То је била и једина знаменитост читаве касабе и није било чаршинлије, који |
се, да и осталим касабалијама испричају знамениту новост.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
е кад <pb n="27" /> се врати из механе; знао је, да се ту више нико неће на њега ни осмјехнути, |
отсјечено дрво у гори, што се каже.{S} Знао је, да више никога код куће затећи неће кад <pb n= |
сно дијете, — хвалио се Аћим свакоме. — Знао сам ја, да ће бит’ мимо остале.</p> <p>Четири разр |
изну у плач.</p> <pb n="89" /> <p>— А-а знао сам ја, — промуца. — Видио сам, ђе све нешто шапур |
е.{S} Није знао како ће почети, нити је знао казати рашта је дошао. — Мени треба крштеница! — в |
p>Перо је стајао као утучен.{S} Нити је знао мислити, ни још шта говорити...{S} Све му се чинил |
и мати.{S} Ипак се тјешио тиме, што је знао да има још дјеце у школи, па неће, зар, ни њему го |
. ја би... — промуца и застаде.{S} Није знао како ће почети, нити је знао казати рашта је дошао |
толико збунио и загледао у њу, да није знао који ће филџан прихватити, и није осјетио, како је |
тима посла.{S} Није им био вичан и није знао како се с њима треба понашати.{S} С тога се мало п |
разумијевао понешто, али говорити није знао.{S} Он је управо имао неки свој језик, у коме је б |
к’о што зна старије...</p> <p>Перо није знао шта ће одговорити, него, у незгоди, извади и он ја |
— запита га, улазећи у дућан, јер није знао чиме би паметнијим почео говор.</p> <p>— Мени не т |
сам у томе сметен.{S} Да је свирачица и знао би некако... ама наша је ђевојка...</p> <p>— Па го |
дајући је како точи кахву. — Нијесам ни знао да си... тако одрасла и тако се раскрупњала...{S} |
усудити, да ми дођеш?</p> <p>— Ја нисам знао да има неко с тобом, — промуца Перо постиђен. — Да |
им мјестима, гледао толике ђевојке и... знате ли зашто?</p> <p>— Зашто?{S} Зашто? — заграјаше г |
/p> <p>— Ама ко вам то налага, ако Бога знате?{S} Ко то изнесе на ме не било му просто ни овога |
ино преда се и почеше пити.</p> <p>— Ви знате, браћо, — поче Јефтан озбиљно, малко уобљеним гла |
тешко, али ко ће их написати?{S} Ко ће знати да их, како треба, искриви и удеси?{S} И учитељ м |
треба слушати.{S} Узети жену са миразом значи драговољно се продати у ропство.{S} А ја волим шт |
јеш, могли би одма пазарити.{S} У мене, знаш, има свакаква вина: најприје од десет година, па с |
чујемо шта ћеш говорити...{S} То је... знаш... да не би било каквих неприлика.</p> <p>Учитељ п |
рестане. — Кажи ми само и тихо ми кажи: знаш ли ђевојку?</p> <p>— Па то је, брате, готова и свр |
ијету и хоће ли се ђегођ покрвити...{S} Знаш, нема посла без рата...{S} Кад се царевине закрвав |
па да видимо ко ће кога потопити...{S} Знаш ли ти, болан, да ће њему Русија десети дан у Цариг |
га. — Ја сам то само ’нако каз’о...{S} Знаш, драго ми уз љуто вино мало слатке пите...</p> <p> |
препоручим, а једва ће те дочекати.{S} Знаш ли попову Мару?...{S} Бијела је к’о сир, а румена |
стаде пред њега, као да би се тукао. — Знаш ли ти ко сам ти ја?...{S} И знаш ли ти шта могу ја |
и сваку заповијест, — дочека.</p> <p>— Знаш ли ти овђе какву ђевојку? — прошапта Перо, пажљиво |
емо и ми доћи да пијемо кахву.</p> <p>— Знаш... к’о момци... — упаде Перо, сметено се окренувши |
:</p> <p>— Помагај, господине, ако Бога знаш!</p> <p>— Цо хћеш? — запита зачуђени доктор, уступ |
аде...</p> <p>— Ама побиће се, ако Бога знаш, — упаде Перо. — Зар им не видиш столице у рукама? |
<p>— А јеси ли ти пророк Јеремије па да знаш? — питао је Аћим, као љутећи се помало, премда он |
ма, — дрско окреса Перо. — Кад хоћеш да знаш, ето ти и кажем...{S} Своја кућица, своја слободиц |
Ти си чојек паметан, школован, учен, па знаш и умијеш...{S} И како би било да прође ово весеље |
ко к’о ми...</p> <p>— Не знаш ти то, не знаш, — дочека Јован, презриво узвијајући носом. — Што |
сави око њега, као ружа око бора. — Не знаш ти каква је она...</p> <p>Јефтан га лагано одгурну |
ит’ се пати ’вако к’о ми...</p> <p>— Не знаш ти то, не знаш, — дочека Јован, презриво узвијајућ |
е. — Данас да говориш о вину, к’о да не знаш о другоме...</p> <p>— А што не би говорио? — осије |
, озбиљно пљуну у длане.</p> <p>— Ти не знаш шта радиш...{S} Ја ћу ти казат’ како се ради, — би |
, чојече? — дочека подругљиво. — Зар не знаш, да је то турско?</p> <p>— Сведно.{S} Русија ће за |
асмија и пљесну рукама.</p> <p>— Зар не знаш мене? — запита. — Свога малога Јову не знаш?...{S} |
мене? — запита. — Свога малога Јову не знаш?...{S} Заборавио си ме, а?</p> <pb n="70" /> <p>Ст |
као. — Знаш ли ти ко сам ти ја?...{S} И знаш ли ти шта могу ја?...{S} Мислиш ли се са мном игра |
адим ствар...{S} Само мени пусти!{S} Ти знаш, да ћу ја све уредити к’о што ваља.</p> <p>— Ама ј |
внове...</p> <p>— Шути, Бога ти, шта ти знаш? — окоси се Бошко. — Каква ми је то пулитика?</p> |
не мијешај у послове! — викну. — Шта ти знаш? ..{S} Зар Данило не може пјеше ићи?</p> <p>Данило |
екса га мрко погледа.</p> <p>— А шта ти знаш? — викну. — Ко си ми ти?</p> <p>— Ја сам паметни ч |
ве стране да га ко не би чуо. — Ђевојку знаш ли, ама честиту и поштену? — запита јаче.</p> <p>Б |
p>— Нема га, — одговори Данило, отирући зној са чела и хладећи се капом. — Све село обиграх, па |
Ово је село мртво, — рече Перо, отирући зној са чела. — Ниђе никога!</p> <pb n="68" /> <p>— А к |
Благоје улазећи у собу и тарући крупан зној са чела.</p> <p>— Једва га једном уловисмо.{S} Ево |
памети.{S} Да се пржимо на сунцу, да се знојимо због твоје женидбе!..</p> <p>— Камо срећа да са |
има.</p> <p>— И за зоб по два гроша, за зоб, — настави Јован брже.</p> <pb n="93" /> <p>— Прист |
је пуно, само кад се има.</p> <p>— И за зоб по два гроша, за зоб, — настави Јован брже.</p> <pb |
у ноћи, а у пјесми као да га неко зове, зове га по имену и каже да умире за њим...{S} Он размах |
Погледа око себе, као да се боји да не зове кога другога...{S} Нигдје никога!..{S} Он заборави |
покуњено, — Сам Јован, не знам како се зове, има три коња.</p> <p>— А нама требају четири! — у |
а главу, обје руке пружила према њему и зове га себи...{S} Њему памет стаде...{S} Погледа око с |
епери у ноћи, а у пјесми као да га неко зове, зове га по имену и каже да умире за њим...{S} Он |
— Ви се зовете Перо Карантан?</p> <p>— Зовемо молићемо, — одговори Перо и преклони се читавом |
читавом половином тијела. — Баш се тако зовемо...</p> <p>Комесар забиљежи и накашља се.</p> <p> |
ије на страну и одахнувши мало. — Ви се зовете Перо Карантан?</p> <p>— Зовемо молићемо, — одгов |
</p> <p>— А имаш ли срца, да ме болесна зовеш? — застења. —-Ја не могу ићи...{S} Ја ћу овђе ост |
</p> <p>И дође му, да тога часа скочи и зовне Данила.{S} И он се диже...{S} Почеша се мало и хо |
па да гласамо.{S} Ако треба још кога да зовнемо, па нек је више гласова.{S} Ако треба и скупшти |
аче му уста ушима.</p> <p>— Еј стрико!— зовну га. — Стрико!</p> <p>Старац се трже и плашљиво од |
кар с киме.</p> <p>Он изненадно скочи и зовну Благоја.</p> <p>— Да се иђе, — рече опоро. — Дост |
ављајући се. — Ми <pb n="160" /> смо те зовнули, да ти јавимо, да он долази у петак...</p> <p>У |
, да му изађемо на сусрет скупа, па смо зовнули тебе, да га ти испред нас поздравиш једном здра |
pb n="59" /> сам к’о пашалијин ђогат, а зову ме и бекријом...</p> <p>— Не бој се ти, — сокољаше |
сам баш Перо Карантан...{S} Тако ме сви зову...</p> <p>— Мени је наређено да Перу Карантана вод |
ма.{S} С њима је пио, с њима остајао до зоре.{S} Макар што му је и мати од јада пресвисла, он ј |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У зору, другога јутра, неко силно удари у собна врата.{S} |
боцама, кроз које су се ломили сунчани зраци, који, попут дугуљастих стубова провиднога дима, |
се преметнуо преко главе, изгубио један зуб и — то је све.{S} Кашње је опет могао наставити игр |
та јаче.</p> <p>Благоју испаде цигар из зуба и прсну у смијех.</p> <p>— Знам шта хоћеш! — викну |
врата, избуљених зелених очију, крњавих зуба (због чега је вазда и успијала губицама) смјежуран |
Жила она опет му искочи на челу стиште зубе и, гунђајући, приступи Јоки, па је гурну лактом у |
.</p> <p>— Аха, ти си? — проциједи кроз зубе.{S} И објема шакама протра се по лицу, као да се у |
p> <p>— Ја нема, — једва проциједи кроз зубе Перо, мргодећи се. — Нема ни кошуље...{S} Тако је |
ва, те полако, тихо, поче циједити кроз зубе своју стару и најомиљенију пјесму:</p> <quote> <l> |
она жила искочила му на челу, а искезио зубе, а крмељаве очи дошле му још мање...{S} Игњат је р |
гледа око себе, погледа у небо и стисну зубе.</p> <p>— Јок, — окреса. — Ја нећу друкчије свраћа |
у старога као да дође још дебљи, крњави зуби указаше се.{S} Он испусти некакав уздах и, прије н |
— Шта је?</p> <p>Перо нити писну, нити зубима шкрипну.{S} Само преврну очима и, савијен као гу |
и прозебле руке и још једнако цвокоћући зубима.</p> <p>— Па у мене је вазда лијепо, — дочека уд |
ежураним лицем, зеленим очима и крњавим зубима...{S} И једнако му се чинило, као да га гледа и |
шаком <pb n="10" /> по столу и шкргутну зубима.{S} Удари и други пут и три чаше преврнуше се на |
и плахо бегенишеш и купујеш таке слике) и она два сандука у крају и дрвени кревет, — ето то ти |
(Обрен се сакривао за вреће с пиринчом) и једини Јефтан што му је остао вјеран и још се једнако |
кроз ониска врата, у мрачну кућу, која, и ако по дану, бијаше мимо обично расвијетљена, јер <pb |
х врабаца, којима врућина није сметала, и облијетало је силесија ситних мушица.{S} На средини с |
во притрча прозору, млатарајући рукама, и поново се поврати вратима.</p> <p>— Кажи Јоки, — викн |
, великим, цвијећем окићеним прозорима, и примамљивим натписом „<foreign xml:lang="de">Hotel Pa |
вица, је дочекивала Перу, Милка Обрена, и частили су их кахвом, ракијом, духаном, гурабијама и |
о свој прилици оних сумњивога понашања, и избацујући шале, које се у књиге не уписују.{S} На др |
ј...{S} Рашири руке, стиште је на прса, и, склопивши очи од заноса, пољуби је...{S} А тада се о |
, извалио се ма гдје, макар и за врата, и заспао.{S} Пробудивши се подбуо, мамуран, помућених о |
је, — потврди Перо, тек да нешто каже, и ако га није слушао, него је нестрпљиво разгледао све |
гу на челу, голему као јаребичино јаје, и попрска му вином нову кошуљу.</p> <p>Јово Перотић јау |
аке од мачака, које су на њима спавале, и поче их облачити.{S} Обуче и нову антерију, а нов пас |
е око нечега.{S} Чак, ради веће галаме, и механџија стао на сред механе, па се препире са некак |
клупицама, сједили старији људи и жене, и — упутише се механи.{S} Око механских врата дизала се |
пољуби је...{S} А тада се одвоји од ње, и хтједе јој боље загледати у очи и лице и... јао... он |
злупане бачве, дрва, обручеви, сјекире, и чепркале безбројне кокоши, пијевци, пилићи.{S} Двије- |
га испод руке. — Жени се, јадан брате, и не губи младост узалудно...</p> <p>— Ама ко ће ме, бр |
, отворише врата мале, приземне собице, и удовица и кћи јој Милка поплашено скочише, и, оставив |
комесар немилостиво, — ви сте, дапаче, и друге сумњиве послове испуњавали.{S} Ви, без посла, п |
га, јер није могао гледати празне чаше, и прелијевао их.{S} Отуда се вино разлило и по свему по |
ци, десну ногу метну на сто, међу чаше, и запјева.</p> <quote> <l>Фалио се жути лимун крај мора |
вица и кћи јој Милка поплашено скочише, и, оставивши филџане и кахву, коју су испијале, зачуђен |
се за образе, да му изгледају руменији, и изађе.{S} Пође главном улицом.{S} Увуче руке у џепове |
лијама, од којих су неки, најпаметнији, и научили тај језик и почешће се служили њиме.</p> <p>Д |
n="139" /> час блиједили, час руменили, и мрким погледом гледао је све око себе.{S} Дошло му би |
развика се стари попут пудара. — Гони, и кажи му, лопову, да ми је учинила товар штете...{S} Т |
њу, бленуо некако тупо, као без памети, и једва се могао уздржати, да не испусти какав непристо |
да није знао који ће филџан прихватити, и није осјетио, како је, прихваћајући, окренуо га на кр |
. — Болестан је пуно, а ми смо странци, и нико га други не може излијечити осим вас.</p> <p>— Х |
оју је непрестано држао у лијевој руци, и добро потпраши.</p> <p>— Љевше је кад се читају новин |
постиђено запита удовица, оборивши очи, и опет се својим раменом ослони о његово.</p> <p>— Дана |
е сад почело топити...{S} Дође му, чак, и да запјева, те полако, тихо, поче циједити кроз зубе |
гурен, стар, са дугом просједом брадом, и од пушења, чађавим брковима.{S} Српски је <pb n="109" |
И ти си се, Јефтане, оженио с миразом, и ја сам се оженио с миразом, па нек се и он ожени.{S} |
адом, коју је морао подвезати махрамом, и снажним, необично жилавим мишицама, које бијаху набре |
лише »да се потруди, ако му није тешко, и да дође, ако може, да их послуша нешто, ако би хотио« |
Куд ћеш љевше?{S} Чак је и мени лијепо, и ја сам на ћару... .</p> <p>Перо погледа у зачуђенога |
, макар их и у јаму водио...{S} А, ето, и Перо је паметан и он ми све виче: <hi>тако је!</hi></ |
није, макар што је Перо, Бог зна зашто, и то пожелио.{S} Никога није било, ништа се чуло није, |
никад неочишћени <pb n="61" /> прозор, и разасипаху се по столу.</p> <p>— Па шта велите људи? |
астави љубазније: — Ех, кад хоће власт, и биће готово одмах...{S} Ти мало причекај, па ћеш доби |
>иберцигером</hi>, лагано уљезе у собу, и поздравивши све, сједе У крај.</p> <p>— Учитељу, јављ |
лице, које обично сељаци употребљавају, и разгледали су собу, у којој није било никаква намјешт |
трана и лијепе се за образе, око ушију, и за хаљине.</p> <p>— Ово је пасје путовање! — прогунђа |
вијати главом, као мачак кад га милују, и примаче јој се ближе.{S} Опет је пољуби.</p> <p>— Хај |
муштерија што бијаху дошли да пазарују, и показа им врата. — Пазарујте сад у другога, а ја имам |
лнер, који као да испод земље васкрсну, и гледаше их не баш најпријатељскије.</p> <p>— <foreign |
оје су висиле о њему као о суху дрвету, и изгледао је смјешнији него прије.</p> <p>— Ја ћу, — в |
, након два дана, у чувену варош М..... и одсједе у великом и славном хотелу „<title>Код Балкан |
њала...{S} Права ђевојка!</p> <p>— А... и ти прави момак! — живо дочека Милка и, окренувши се у |
диш... <pb n="55" /> ти си к’о судац... и да ми пресудиш данас...</p> <p>— Зар данас? — постиђе |
ама...{S} И ја би да вам је све у реду: и собе и душеци и све.</p> <p>— Фала ти, — упаде Јово о |
отац задовољно се насмија <pb n="21" /> и поче обигравати око њега тапшући га по рамену.</p> <p |
ке, — брзо дочека удовица <pb n="51" /> и заглади косу на челу. — Какве су ми сад ђевојке?...{S |
кво? — брекну Перо љутито <pb n="91" /> и потегну Данила за мокру, разбарушену косу. — Зар је Т |
да тако изневјери друга <pb n="112" /> и пријатеља!...{S} Стид га и од Швабице... -</p> <p>— О |
..{S} Он размахну рукама <pb n="142" /> и издиже главу, да види: оклен пјесма долази?...{S} И о |
ари. — И кућа ми тијесна, <pb n="72" /> и соба немам пуно; ни душека немам, па ће вам бит’ ружн |
танов чинио му се смишљен <pb n="23" /> и умјестан и, што је главно, искрен и пријатељски.</p> |
} Пит’о сам ја код власти <pb n="43" /> и мени казаше, да тамо не траже ничију крштеницу...{S} |
аборавио и на вино и тек <pb n="164" /> и кад неко, у страни, испали пушку, он се трже и прекид |
ић јаукну, скочи поплашено <pb n="5" /> и, чешкајући се по глави, погледа низа се.</p> <p>— Ниј |
вога давнашњег познаника <pb n="115" /> и бившег писара у његовој касаби; омиљенога Благоја пис |
Што се више види, више се <pb n="96" /> и зна, више...{S} Ја сам у нашем селу највише виђео, па |
а је Мара унијела у собу, <pb n="37" /> и пипао је прстима по столу, као да би и сада хтио узет |
траве бије чудна врућина <pb n="67" /> и загушљив, готово смрдљив задах...{S} Ни птица да прол |
ом, да потврдиш просидбу <pb n="129" /> и видиш ђевојку.{S} Лијепо све да уредимо, па одма сјут |
tle>, <title><hi>Црна Дама</hi></title> и т. д.{S} Излазио је само у <pb n="60" /> магазу младо |
поче читати <title>Свето Писмо</title> и разне занимљиве књиге, као што су: <title><hi>Црни ли |
у, па да добро изудара и <hi>пунца</hi> и <hi>пуницу</hi> и <hi>суђеницу</hi>, све да потуче, п |
ли се на вратима носећи <hi>слатко</hi> и воду.</p> <p>— Је ли вам ово сестра? — шапатом запита |
дара и <hi>пунца</hi> и <hi>пуницу</hi> и <hi>суђеницу</hi>, све да потуче, па да онда трчи куд |
ба!{S} Није друкчије него баш треба!{S} И ја би волио бит’ без жене да не треба...{S} И њу је Б |
одинама, па нежењен!..{S} Срамота!..{S} И што је Бог ствар’о жене на свијет, кад се људи не би |
о што паметно радиш, ама то ваља!...{S} И још, ако хоћеш, да ти и ђевојку препоручим, а једва ћ |
уозбиљивши се. — А мени је добро!...{S} И здравља и пара и свега имам...</p> <p>Старац, не вјер |
тукао. — Знаш ли ти ко сам ти ја?...{S} И знаш ли ти шта могу ја?...{S} Мислиш ли се са мном иг |
р сам те ја за то лијепо примала?...{S} И зар ти је тако поштење?{S} Пријатеља свога шћео си да |
ву, да види: оклен пјесма долази?...{S} И опази, удаљену, љепоту-дјевојку, како се купа на вали |
се жени...{S} Зар баш да се жени?...{S} И што да се жени?...{S} Да удара на белај, да троши нов |
ђевојку, коју никад није видјео?...{S} И дјевојка да пође за њега, а никад га није видјела?..{ |
к.</p> <p>— Ко зна!</p> <p>— Јес’...{S} И Шарин му је био добар!...{S} Мог’о је пити вина, па ј |
и волио бит’ без жене да не треба...{S} И њу је Бог створио, па ако ни за шта друго, нека барем |
и био, кад сам те носио на рукама...{S} И ја би да вам је све у реду: и собе и душеци и све.</p |
м, зеленим очима и крњавим зубима...{S} И једнако му се чинило, као да га гледа и смјешка се на |
љускују и драгају ода свих страна...{S} И као вјетар прохладан да попухује, милује га по образу |
ам ја пророк, па да му знам нарав...{S} И какав ми је то коњ, који се игра и обара људе?...{S} |
ад, виђећеш пошље, па доста ти је...{S} И како би било да је никако не видиш?..{S} Ја баш хоћу |
вима и као неким крунама на глави...{S} И као купа се и он у језеру..{S} Купа се лијепо у хладн |
да треба, онда ће свакако требати...{S} И које сам ја паметан чојек, те нећу пуно говорит’ каже |
ко је смишљао: шта ће проговорити...{S} И ништа да му пане на памет!...{S} Ни једне ријечи, ни |
ет, гдје му се свашта може десити...{S} И шта би с њим било, ако би се, Боже сачувај, разболио |
мо могли бити, јер нијесмо јунаци...{S} И није ни паметно да свак иђе на касапницу...{S} Ама см |
, кад је попипаш, мехка к’о памук...{S} И била ми је драга пуно!{S} Чак сам је урез’о у пршуте, |
S} Лако бљедило прели му се лицем...{S} И за час се уозбиљи и обледени опет.</p> <p>— А?...{S} |
/> из девете касабе и да је водим...{S} И Благоје, никакав чојек, коме сам платио ручкове и веч |
удне просидбе, сад већ није могао...{S} И шта би сад протествовао кад је ствар готова и кад већ |
то и теби исто пријатељски желимо...{S} И ако желиш чути за наше задовољство, ми смо задовољни |
си се. — Овако мучиш и себе и нас...{S} И није ти грехота ни срамота!...{S} К’о да смо ми твоји |
школован, учен, па знаш и умијеш...{S} И како би било да прође ово весеље без тебе?</p> <p>Учи |
и мимо свијет к’о отпадници какви?..{S} И зар сам ја један међед, па да немам своје памети и не |
х, — ево и Перо мисли исто к’о и ја.{S} И он ми све одобрава, а само се ти љутиш и велиш да о м |
сва вина на свијету, бијела и мрка.{S} И обично се заклињао, да ће бити уредан.{S} Заклињао се |
, да тога часа скочи и зовне Данила.{S} И он се диже...{S} Почеша се мало и хотимично се растре |
аричући. — Така је моја зла судбина.{S} И тако је то кад се тражи женска глава.</p> <p>Међутим |
као да би некога у земљу да сатјера.{S} И заигра му брада, а очи се зацаклише.{S} Очас препозна |
тар па да му се држе десет здравица.{S} И владики би много било...{S} Доста је њему и учитељева |
урмашицама, низ које се циједио мед.{S} И дуги разговори испредали су се до касно у ноћ и сви с |
— Аха, ти си? — проциједи кроз зубе.{S} И објема шакама протра се по лицу, као да се умива. — Т |
а ослухну некакав шапат.{S} Застаде.{S} И полако, држећи се зида, поче гледати око себе на све |
а, а послужавник јој испаде из руке.{S} И поцрвени још више, поклопи очи рукама и утече из собе |
помисли у себи.</p> <p>Привири боље.{S} И опази, недалеко од дуда, иза једне гомиле буњишта, ка |
ако по површини искачу мале искрице.{S} И док је војника музика, у врху баште, свирала, он се л |
атима, па руке шири, у лице ме љуби.{S} И кад уљегнемо у собу, а она ми сједне на крило, па ми |
’ хиљаду година, па макар и у тикви.{S} И вама фала, које ви мени наздрависте за мој дуг живот. |
ухује, милује га по образу и лагоди.{S} И тај вјетар доноси, из даљега, некакву пјесму, звонку |
га дана непрестано је мислио о Мари.{S} И на сокаку и у механи мислио је само о њој.{S} На свир |
вари и поче их савијати и уређивати.{S} И што је више савијао, све му на срцу лакше.{S} Као оло |
е, само да што мање може размишљати.{S} И дошло му да Благоја удари чашом у главу, само малко д |
у излизану четицу и поче га чистити.{S} И размаза вино по свој кошуљи.</p> <p>— Ништа... ништа |
а, чудан случај у помоћ не прискочи.{S} И није то био никакав необичан случај.{S} Нити је ко у |
о имам онда, кад је био наш устанак.{S} И ја и <pb n="102" /> Алекса (ту показа руком на онога, |
е непрестано превртао с бока на бок.{S} И поче се кајати, што је икако полазио на пут и што је |
пустио на земљу и поиграва пред њим.{S} И, као да га вјетрови понијеше, он се брзо окрену и отр |
у дође да заплаче за овом дјевојком.{S} И он некако чудновато застења...{S} Они се тргоше...{S} |
ја видим.{S} По јутру познајем дан.{S} И, право да ти речем, ја га више не могу гледати по сок |
варао сандуке, па и у њих завиривао.{S} И у кокошињак је завиривао.{S} А она жила искочила му н |
ти од јада пресвисла, он је остајао.{S} И сав свијет прорицао је и њему, као и Јефтану, да ће х |
ао од човјека који је памет изгубио.{S} И другови га оставише.{S} Уклањали су се од њега и сакр |
ије мушко, нек је жена, па је добро.{S} И лијепо се вјенчај и буди чојек и нек ти буде све у ре |
ља, а другој умало није нос откинуо.{S} И све живо поче бјежати од њега као од човјека који је |
</p> <p>У другу недјељу пођоше опет.{S} И удовица и Милка сад су им се надале, па се обје љепше |
ужан, бринути се за његову удобност.{S} И Перо се морао мучити као нико његов!...{S} Освојиле г |
кар и по врућини, морали су у шетњу.{S} И сви су позавидили Данилу, када опазише како у хладови |
, осмјехујући се и питајући за Перу.{S} И Перо остаде самац, <hi>сам на св’јету без икога свога |
о и испрси се. — Зар она није твоја?{S} И зар сада њу мислиш преварити?</p> <p>— Невјерниче јед |
ријечими наносити повреду владарима?{S} И какву дјевојку рабите?{S} Ко је вама дозволио, да неп |
и оне могле хранити без његове крви?{S} И зар он није могао лежати мирно у својој соби на своме |
да их, како треба, искриви и удеси?{S} И учитељ му је тукао главом о таблу да боље запамти и д |
чита: јесу ли сви сагласни са Јовом?{S} И, на своје велико чудо, опазио је да су сви мирни и да |
кивао: чује ли се барем какав тутањ?{S} И почео се љутити.{S} Почео, чак, по обичају, гунђати и |
жати, — био је и сувише слаб за тога, — и Бог зна да ли би је икада и одржао, да му изненада, ј |
ко, љутит, што га прекидају у ријечи, — и само паметни људи знају, каква је то фајда.{S} Ако се |
н, — дочека Јефтан жалостивим гласом, — и ти си ме оставио болесна, па отиш’о у чаршију...{S} Ј |
афу <pb n="9" /> што га је Перо имао, — и ишарало га тако, да је изгледао као каква мапа.{S} Пр |
устите напријед, — говораше неуморно, — и станите за мном.{S} Кад ја приступим и изговорим здра |
ема! — настави Јефтан некако заносно, — и он је, браћо, пред свима нама проси...</p> <p>Сви ахн |
пита Јефтан и не гледајући на Данила. — И ти си Перин јаран.</p> <p>— Ја бих... ама пос’о и дан |
ам, — рече најпошље, осмјејкујући се. — И могу дати, могу...</p> <p>— А кирија? — запита Јефтан |
би кућу уредио! — дрекну Бошко јаче. — И не би... не би...</p> <p>— ...не би пустио шћер да аш |
— зациганчи Перо привлачећи га себи. — И име да знам.</p> <pb n="124" /> <p>— Анђа, ако хоћеш. |
мене то ништа нема, — осијече стари. — И кућа ми тијесна, <pb n="72" /> и соба немам пуно; ни |
ом лако гурајући и у једно и у друго. — И немојте се стидити, кад вас је Бог намијенио једно др |
но...{S} У шест сати — одговори Перо. — И немој закаснити.</p> <p>Растадоше се обојица, потпуно |
гама. — Тако је, тако! — понови опет. — И мени је драго, кад ти, к’о младић један, то одобраваш |
оста, — одговори Јово гледајући Јоку. — И ручали смо...</p> <p>Стари се осмјехну и одобри главо |
а пјевајући, као кад чита пјесмарицу. — И ти си се, Јефтане, оженио с миразом, и ја сам се ожен |
еро и, као са заносом неким, настави: — И ја сам им’о једну краву, па дебела, па, кад је попипа |
све у реду.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— И, ако хоћеш, нека и ова чаша иђе у твоје здравље!</p> |
Јово можемо.</p> <p>— Можемо!</p> <p>— И да се зарекнемо, да друг друга неће на путу изневјери |
ну неко. — То није ни махнито!</p> <p>— И сад вели да од Стаке нико љепши нема! — настави Јефта |
е ћутање. — Има пуно облака...</p> <p>— И мени се чини, — потврди удовица и, као нехотице, све |
ти вином и понијети за пута...</p> <p>— И један треба лијепом здравицом да га дочека, — настави |
у знак да је свршена погодба.</p> <p>— И пет гроша мени, што ћу ићи с вама да вратим коња, мен |
— Није пуно, само кад се има.</p> <p>— И за зоб по два гроша, за зоб, — настави Јован брже.</p |
а?{S} Носи и мираза? — запита.</p> <p>— И мираза, — нагласи Благоје јаче. — Она је шћи газде Ђу |
идим ни самога Бошка Југовића.</p> <p>— И чутуре требају, — бржебоље <pb n="158" /> упаде Обрен |
читаве.</p> <p>— Заричемо се.</p> <p>— И сјутра да кренемо!</p> <p>— Сјутра.</p> <p>И сви прих |
<p>— Па жени се и ти! — рече.</p> <p>— И хоћу, — дочека Перо брзо.</p> <pb n="29" /> <p>— Баш? |
> <p>Они се зачуђено згледаше.</p> <p>— И нека вам је сретан пут, — настави брзо. — Кад хоћете, |
авни одбор и ми ћемо ријешити.</p> <p>— И скупићемо се у прву неђељу! — додаде Јово.</p> <p>— У |
А имаш и пара?</p> <p>— Имам.</p> <p>— И не треба ни од кога да иштеш?</p> <p>— Ни од кога.</p |
ђете у мене, — опет ће Јефтан.</p> <p>— И доћи ћемо!</p> <p>Чим се смркло, окупише се сви:{S} Ј |
а ће какогод опазити дјевојку.</p> <p>— И јес’ и јес’ тако, — настави поп одушевљеније, па му с |
јући Перу, — Шта се вама чини?</p> <p>— И мени се чини, — одобри Перо одмах.</p> <p>— А ја се н |
би заплакао, или се засмијао?</p> <p>— И сад одма да се жениш.{S} Сад! — дрекну Јефтан, прибра |
о.</p> <pb n="29" /> <p>— Баш?</p> <p>— И хоћу! -</p> <p>— Уфатићу те за ријеч, — дочека Јефтан |
когод опазити дјевојку.</p> <p>— И јес’ и јес’ тако, — настави поп одушевљеније, па му спусти р |
жно. — Ја знам, да се вама неће свиђет’ и да нећете овђе остати ни читав дан...{S} А и село ниј |
е „који су могли виђети ако су гледали“ и каже, да се готов и на суду заклети „за своје право“. |
: нека буде тако.{S} Мени треба жена, а и не треба ми жена.{S} Ама кад ви велите да треба, онда |
Благоје. — Ђевојка је кршна и добра, а и мираз носи.</p> <p>— Не треба мени антика, — дочека П |
, — одговори Јефтан. — Паметан је он, а и ти си сад паметан.{S} Ја сам ти показао како се путуј |
нећете овђе остати ни читав дан...{S} А и село није какво!...{S} Немате у њему ништа виђети...{ |
ога, као да се питају: шта је ово?{S} А и Перо се забленуо, па нити зна: хоће ли изаћи, или ће |
изложбу ако ћеш у Стамбол...</p> <p>— А и њој ће бити необично, — опет упаде домаћица још се бл |
свеме.{S} Полахко ти с њоме.</p> <p>— А и бачве су чисте, нијесу бухљиве...</p> <p>Стари поглед |
ухо, као да није добро чуо.</p> <p>— А и хране немам, — настави мирно. — Сиротиња смо!...{S} С |
арио у душеку, правећи куглице од хљеба и гађајући њима слике на зиду.</p> <p>Но и самовање му |
у <hi>сигурно</hi> наћи.</p> <p>— Треба и од женскадије неко да <pb n="159" /> пође, — опет пре |
сједне код њега.</p> <p>— Ама ми треба и да га дочекамо, — рече. — Какви би били пријатељи, ка |
о, па нек је више гласова.{S} Ако треба и скупштина читава, ја кабулим!</p> <p>— Не треба, — ос |
че.</p> <p>Благоју испаде цигар из зуба и прсну у смијех.</p> <p>— Знам шта хоћеш! — викну из с |
дебела, угојена жена, загрнутих рукава и раздрљених прсију и, носећи овелику канту са водом, с |
свецу...</p> <p>— Свецима нек је слава и милост, а теби магарећа глава! — викну Бошко. — Да си |
ачунао осам.{S} Старчић се, чак, позива и на госте „који су могли виђети ако су гледали“ и каже |
лијепо у хладној, мирисној води, плива и осјећа, како га таласи запљускују и драгају ода свих |
и и пјевати.{S} Нареди и доручак и пива и поново се окрену Пери.</p> <p>— Ја знам кршних пуно, |
уран, помућених очију, замршених бркова и косе, љутио се на себе и на свакога.{S} Псовао је мех |
га још два пута, поправи неколика слова и даде послужитељу да однесе.{S} Затим запали цигар и, |
војку?</p> <p>— Па то је, брате, готова и свршена ствар, — опет ће Благоје весело. — То је све |
би сад протествовао кад је ствар готова и кад већ сузе теку?</p> <p>На врх степеница дочека их |
па ако ни за шта друго, нека барем чува и чисти кућу и рађа ђецу...{S} Оклен би ми били, да нам |
b n="112" /> и пријатеља!...{S} Стид га и од Швабице... -</p> <p>— Опрости, — прошапта, као каж |
дно стењати и привлачити га.{S} Поче га и љубити и тепати му.</p> <p>— Благо мени, како си ми з |
је Перо могао што изговорити, загрли га и притиште на прса.</p> <p>— Нек вам је сретно ђечице! |
Ништа... ништа је то, — рече тјешећи га и баци четицу за врата. — Не брини ти!{S} Ја ћу теби да |
женио, чим долази, — рече прочитавши га и одмах скочи. — Оженио се, погани син, без нас! — викн |
м Јефтаном, да коју буху стресе на њега и да му се тако освети.{S} Затим сиђе на авлију и упути |
га оставише.{S} Уклањали су се од њега и сакривали свуда (Обрен се сакривао за вреће с пиринчо |
или и изневјерили, црн им образ и овога и онога свијета!</p> <p>— А што нијеси друга кола наш’о |
раном.{S} Јефтан није имао никога свога и само је имао лијепо нашљество.{S} Због нашљества се у |
не гледајући ни на <pb n="119" /> кога и, очигледно, жалећи, што и рибље кости није могао поје |
ла до стола, осмјехкујући се на свакога и увијајући се између солдачких редова, који су је зади |
"41" /> крив, мргодно је гледао свакога и ничијега поздрава није хтио прихватити.</p> <p>Пред в |
..</p> <p>Поп, отресајући земљу са нога и једнако рашчешљавајући браду, изађе између кукуруза, |
и распитао: нема ли она шта против тога и није ли то противно интересима државе?{S} Ваљда није |
хоћемо да га лијепо дочекамо к’о друга и пријатеља, — рече. — Хоћемо, бива, да му изађемо на с |
у томе, што је он имао неколико чворуга и што му је лице било ишарано као ускршње јаје.{S} Ипак |
агани, изађоше из куће и кренуше се, да и осталим касабалијама испричају знамениту новост.</p> |
тави Јефтан поносито, спремајући се, да и трећи пут удари руком о сто.— Жена нам треба!{S} Није |
си.</p> <p>Перо протра очи, мислећи, да и сад снијева.</p> <p>— Ама да се нијесте преварили? — |
<p>Јово устаде и даде Јефтану знак, да и он жели говорити.{S} Јефтан застаде.</p> <p>— Ја мисл |
но, дуговјечно, берићетно!{S} Да Бог да и пород породио и све ти у напријед пошло!</p> <p>— Жив |
као да размишљаше нешто...{S} Готово да и он заплаче заједно са Данилом!...{S} Није шала удаљит |
— дрекну Благоје, не допуштајући му да и даље размишља. — Да пијемо, да се веселимо, а биће вр |
за тога, — и Бог зна да ли би је икада и одржао, да му изненада, једнога дана, чудан случај у |
е Јово...</p> <p>— Ух, ух, брате, млада и лијепа — узвикну Перо одушевљено и затапша рукама. — |
ита.</p> <p>— Најљепша је, ако је млада и лијепа! — осијече Јово...</p> <p>— Ух, ух, брате, мла |
Малена, мршава жена, још прилично млада и допадљива, у старим, исплављелим хаљинама, са осмијех |
Мени треба крштеница! — викну изненада и исправи се. — Крштеница треба, па да ми је извадите.. |
И једнако му се чинило, као да га гледа и смјешка се на њ...</p> <p>— Што мене Бог да казни и д |
Данило га забленуто погледа.{S} Погледа и у Јову и чворугу му, која се зацрвенила као презрела |
ајући му крштеницу, зачуђено га погледа и као да хтједе запитати: а шта ће то?...{S} Ипак се не |
зика,</p> <p>Јефтан га презриво погледа и окрену се Јови.</p> <p>— Шта ти мислиш? — запита.</p> |
ије ли, али, то нарушавање јавнога реда и мира?..{S} Зар се може допустити такими ријечими нано |
очију, крњавих зуба (због чега је вазда и успијала губицама) смјежуране коже, набијељена, помол |
здравицу и када викнем: „живили“, онда и ви викните и дигните грају...</p> <p>Учитељ се био то |
годи.</p> <p>— Кад ми не вјерујеш, онда и немам посла с тобом, — осијече и као пође из гостиони |
никад не сипљем.{S} Ја знам шта је вода и да је друго вода, а друго вино.{S} А моје вино може н |
у, док су дјеца бекељила му се иза леђа и старала се, да му за тур од чакшира прикаче некакав ч |
он у три своја пријатеља, три најдража и најмилија пријатеља, који, загријани вином и необично |
ко зауставља од мојих послова...{S} Ја и сад имам посла...</p> <pb n="82" /> <p>Па, љутито луп |
Могу ја, — дочека Јефтан поносито. — Ја и Јово можемо.</p> <p>— Можемо!</p> <p>— И да се зарекн |
ло ми рече, да си болестан.</p> <p>— Ја и јесам болестан, — дочека Јефтан жалостивим гласом, — |
поново расплака.</p> <p>— Ех, с тога ја и плачем, — викну, — што ми се чини, да се не враћамо в |
м онда, кад је био наш устанак.{S} И ја и <pb n="102" /> Алекса (ту показа руком на онога, што |
а, ваистину, нећу! — осијече. — Могу ја и пјеше...</p> <pb n="97" /> <p>И, нарамљујући и стреса |
запита Јефтан, пошто су изашли из гаја и стигли до неколико старих, раштрканих колиба. — Хоће |
у рукама неколика сандучића и завежљаја и, тако претоварен као парипче, смијао се безбрижно и в |
се.{S} Обрен пође за њом, па се засмија и он...{S} Зауставише се <pb n="48" /> крај врата и ту |
? — запита јаче.</p> <p>Јово се засмија и пљесну рукама.</p> <p>— Зар не знаш мене? — запита. — |
нога свијета?</p> <p>Комесар се насмија и оним истим прстом куцну се по челу.</p> <p>— Ми све д |
ривши три столице.{S} Препаде и Благоја и остале госте, који га усплахирено погледаше. — Не доз |
полети према Јови, стиште га у наручја и бјесомучно поче љубити по челу, образима, устима.</p> |
виривала је масна капа некаква просјака и разбијена глава високога циганина...</p> <pb n="145" |
итала, а пред њим су стајала два сељака и гледала га са страхопоштовањем.</p> <p>— Лани си уз’о |
.</p> <p>— А да буде право весеље, нека и Стака пође, — опет ће Јово. — Удовица је, ама без ње |
>— Тако је!</p> <p>— И, ако хоћеш, нека и ова чаша иђе у твоје здравље!</p> <p>— Живио!</p> <p> |
грдне совуљаге, него човјечија прилика и да та човјечија прилика није нико други, него знамени |
живши јој бакшиш он задрхта као шибљика и пољуби је у образ.</p> <p>Покупивши новце, плавојка с |
. и ти прави момак! — живо дочека Милка и, окренувши се у страну, засмија се.{S} Обрен пође за |
р жита!...{S} Читав товар!..{S} Сто ока и ни једну мање.</p> <p>И, онако љутит, сједе на сандук |
собом унијела читаве руковијети босиока и јоргована, тако се читава соба освјежи и чудновато за |
е.{S} Ухвати Благоја за крај од прслука и погледа му право у очи.</p> <p>— Ја ћу те нешто крупн |
ити, макар што их је удовица задржавала и нудила их још једном кахвом.</p> <pb n="50" /> <p>— К |
касабе једна му се механа много свиђала и, не размишљајући дуго, упути се њојзи.</p> <p>Ступивш |
се гурала три-четири беспослена хамала и инадила се са дјечурлијом, што су дошла да слушају му |
> <p>Стари сам диже послужавник са тала и метну га у крај.{S} Покупи и филџане од гостију.</p> |
ја, ђе <pb n="117" /> има добра и јела и пића.{S} Пушћи ти само мене, па ни зашто не брини!</p |
свирачице и сва вина на свијету, бијела и мрка.{S} И обично се заклињао, да ће бити уредан.{S} |
— одговори Данило, отирући зној са чела и хладећи се капом. — Све село обиграх, па га нема.{S} |
у њему.{S} Стара га, од милине, почела и по коси гладити, а стари се само смјешкаше и пипаше м |
е из своје пуне кесе и чув’о вас од зла и напасти сваке.</p> <p>И поче јаглуком трљати очи, као |
">Hotel Paris</foreign>".{S} То је била и једина знаменитост читаве касабе и није било чаршинли |
тељ прије, него су се кола и зауставила и високо издиже изнад главе чутуру, коју му додадоше. — |
расли ситном травом, врата се накривила и канати готово да падну, па ипак... ипак је све љепше |
а, на челу му искочи дебела, модра жила и придаде му лицу страшан израз...{S} Обузе га неки биј |
се њежна, витостаса Мара, лијепа и мила и, као да је собом унијела читаве руковијети босиока и |
у, одмах спусти завјесе, истјера Данила и леже у постељу.{S} Мислио је да ће, ако мало заспе, м |
а полицајац набусито, одгурнувши Данила и приближујући се. — Чекао сам по сахата, док сте се пр |
зио како се презагријана пећ заруменила и како се, на маломе асталчићу, чиста препеченица злати |
се чак и карамфилом, иза уха, закитила и лице превукла танким руменилом, те би се, готово, при |
ао, ишаран траговима проливеног мастила и прогорио од цигара што су их по њему остављали.</p> < |
— узвикну учитељ прије, него су се кола и зауставила и високо издиже изнад главе чутуру, коју м |
, блијед попут крпе, истегну га из кола и повуче у страну.</p> <p>— Што обрука ’вако и себе и м |
оже сачувај, разболио или испао из кола и ногу сломио?...{S} Шта би било?...</p> <p>— Свршено ј |
— Нијесам ни знао да си... тако одрасла и тако се раскрупњала...{S} Права ђевојка!</p> <p>— А.. |
ека стари осорно. — Кад чојек има посла и кад хоће на пут, ја не заустављам...{S} Ни мени није |
ам себи одгонене: нашто оволика гунгула и зашто све није мирно као у његовој касаби?</p> <p>—Је |
ну би хтио!{S} Је ли жену?{S} Е то ваља и то ти је паметно! <pb n="123" /> К’о да си мене пит’о |
се. — А мени је добро!...{S} И здравља и пара и свега имам...</p> <p>Старац, не вјерујући, пог |
дим.{S} А ево сам дов’о и два пријатеља и једно момче, да ти се прогостимо у кући два три дана. |
врх главе и он је мрзио и њу и учитеља и све ђаке.{S} С тога му се и допаде очева радња и, сту |
лицем, просједом косом, ћелавим обрвама и дугим трепавицама, што вјечито трепећу, стао је украј |
их кахвом, ракијом, духаном, гурабијама и урмашицама, низ које се циједио мед.{S} И дуги разгов |
о за вриједно да се мучи са муштеријама и да им се »криво куне“.{S} Лакше му је било <pb n="22" |
о...</p> <p>Поп га обгрли објема рукама и силом га сједе на столицу.</p> <pb n="34" /> <p>— За |
реплашени Перо, дајући му знак и рукама и очима да престане. — Кажи ми само и тихо ми кажи: зна |
је нешто доказивао, млатарајући рукама и окрећући се час на једну час на другу страну, док су |
И поцрвени још више, поклопи очи рукама и утече из собе.</p> <p>Стари сам диже послужавник са т |
Није Бог наредио да растемо по крушкама и по јабукама него да нас жене рађају...</p> <p>— Тако |
љивала, те је почео отезати трепавицама и страшно зијевати, испуштајући при томе чудноват глас, |
жњаком, са истим, чак неопраним, чашама и боцама, кроз које су се ломили сунчани зраци, који, п |
шли из авлије.</p> <p>— Кршна.{S} А има и мираза, — одговори Обрен.</p> <p>— Ех?</p> <p>— То ми |
куће.</p> <p>— Ама у мене у собама има и буха, — дочека брзо.</p> <p>— Научили смо ми и на њих |
диш ли колика ти је паучина по зидовима и колика је прашина по тлима?</p> <p>Перо преврну очима |
бро <pb n="69" /> потстриженим брковима и великим, оклепљеним ушима, мирно је спавао.{S} Обучен |
ефтан, охрабрен, поглади се по брковима и узвиси глас:</p> <p>— Него ако си ти чојек, нађи какв |
дно.</p> <p>Перо се поглади по брковима и застаде.</p> <p>— Барем ћу имат’ рашта отићи попу, — |
дова, са поносито исправљеним вратовима и као неким крунама на глави...{S} И као купа се и он у |
стријеши.{S} Поплашено погледа по свима и као да хтједе скочити и бјежати од свега свијета.</p> |
ше.</p> <p>Стари састави руке на леђима и неколика пута пређе с краја на крај собе.{S} Најпошље |
отале око њега, миловале га по образима и чупкале за бркове.{S} Није хтио ни пити.{S} Само је у |
е су јој бичеви косе падали по образима и сакривали јој половину лица.</p> <p>— Крштеницу за... |
једнога слугу.{S} Обрати се пријатељима и они му нађоше Дамјана, овога истога Дамјана, кога он |
онеси!</p> <p>Данило прокомеша раменима и зијевну.</p> <p>— Немамо ми пите, — одговори мирно. — |
глади?...</p> <p>Сељак слегну раменима и ућута.</p> <pb n="80" /> <p>— Таки сте ви сви.{S} Сви |
рогунђа Перо, затварајући врата за њима и закључавајући их. — Само да ја умакнем комесару, а ви |
на кревет, објесио ноге па климата њима и плаче.{S} Очи му се закрвавиле, образи помодрили, а к |
вријеме говора био прикривен за вратима и све слушао, провири унутра.{S} Сад је, као за параду, |
, ништа не говорећи, стајали на вратима и гледали Јефтана, како сједи на постељи, десном руком |
осврну се на њега.{S} Окрену се гостима и мрко их погледа.</p> <p>— Ех, што сте ми дошли? — вик |
ат’...</p> <p>И опет се окрену сељацима и премјери их оштрим погледом.</p> <p>— Не чекајте више |
ратом, смјежураним лицем, зеленим очима и крњавим зубима...{S} И једнако му се чинило, као да г |
на, испод кола, диже се и пада по очима и лицу.{S} Коњске мухе облијећу ода свих страна и лијеп |
и зубима шкрипну.{S} Само преврну очима и, савијен као гудало, упрашен, диже се са земље.</p> < |
јесам пророк Јеремије, — бранила се Ана и почела говорити <pb n="17" /> мало оштрије, као и оби |
вечери, напајајући се мирисом јоргована и пјесмом бумбуловом, љуљушкати је на своме крилу и куњ |
енске главе у кући.</p> <p>Од тога дана и опет поче умјереније живити.{S} Затвори се у собу и п |
у</hi> од самих дубових и букових грана и окитили је цвијећем и барјачићима.{S} Под големим куб |
S} Коњске мухе облијећу ода свих страна и лијепе се за образе, око ушију, и за хаљине.</p> <p>— |
Мара, обучена у лахке хаљине, неуређена и мало рашчерупана, те су јој бичеви косе падали по обр |
пита изненада, положивши руке на кољена и пипкајући прстима као по клавиру. — Јеси ли трговац, |
Задрхташе му и ноге, поклецнуше кољена и он сједе, управо паде на столицу...{S} Свијест му се |
одити мајсторије и показивати, како зна и на задњим ногама стајати.{S} Перо премрије од страха. |
њо Исуса, па опет ме, ето, стигла казна и послали ми кугу на врат.{S} Да је била кршна, не би ч |
о кад га човјек понуди чашом добра вина и кад му рекне да је паметан.</p> <p>— Ја, по могућству |
о ове женске главе, која ми донесе вина и протра ме по прсима, умро бих...{S} Ето, није се имал |
дина <pb n="88" /> стрина била је мирна и зачуђено гледала обојицу...</p> <p>— Ама шта је било? |
ек се сада увјери да ствар није жалосна и поче се смијати.</p> </div> <pb n="14" /> <div type=" |
друго?</p> <p>— Друго је, да је паметна и кућаница.</p> <p>Јефтан се мало намргоди.</p> <p>— А |
— зачуди се Благоје. — Ђевојка је кршна и добра, а и мираз носи.</p> <p>— Не треба мени антика, |
е.{S} С тога му се и допаде очева радња и, ступивши у њу, озбиљно пљуну у длане.</p> <p>— Ти не |
е жени, стоји ти на прагу новога роћења и смрти.{S} Ако ти буде добра жена, изнова си се родио |
све собе.{S} Чак је отварао сандуке, па и у њих завиривао.{S} И у кокошињак је завиривао.{S} А |
д у кући нема женске главе.</p> <p>— Па и не треба, — дочека Обрен умирујући га. — Ја сам то са |
од ока гледајући свирачице.</p> <p>— Па и није, — одговори Јефтан. — Ев’ овако проводим се боље |
осмјехом, пође им у сусрет.</p> <p>— Па и нека сте ми дошли, — живо дочека узевши их за руке и |
молила се њежна, витостаса Мара, лијепа и мила и, као да је собом унијела читаве руковијети бос |
та друго него причати.{S} Он, чак, сипа и воду у вино!..{S} Продао лани сељацима вина, па кад с |
При погодби нијесмо казали да нас обара и то је непоштена ствар...</p> <p>— Коњ је плах, — упад |
му је, како је пуних шест мјесеци вара и неће ништа да плати.{S} Иза бабиних леђа провиривала |
ма, ту се мијешало са пепелом од цигара и давнашњом прашином, те је соба много сличила каквој з |
е, да узме столицу, па да добро изудара и <hi>пунца</hi> и <hi>пуницу</hi> и <hi>суђеницу</hi>, |
А мени је добро!...{S} И здравља и пара и свега имам...</p> <p>Старац, не вјерујући, погледа га |
и уозбиљи се. — Љубица је кршна, добра и носи ти пет хиљада мираза.</p> <p>Перо, од чуда, скоч |
— Знам ја, ђе <pb n="117" /> има добра и јела и пића.{S} Пушћи ти само мене, па ни зашто не бр |
.{S} И какав ми је то коњ, који се игра и обара људе?...{S} При погодби нијесмо казали да нас о |
ни траже хљеба.{S} Треће године истјера и оца и остаде: сам у радњи.{S} Текао је новац непреста |
<p>ВЛАСНИК: ИЗДАВАЧКА КЊИЖАРНИЦА ПАХЕРА И КИСИЋА.</p> <p>БЕОГРАД 1953</p> </div> </front> <body |
> <p>ШТАМПАРСКО УМЈЕТНИЧКИ ЗАВОД ПАХЕРА И КИСИЋА.</p> </div> <pb n="2" /> <div type="titlepage" |
а јутра апсанџија пусти Перу из затвора и опет га поведе пред комесара.</p> <p>— Хајде, — вели, |
Са лица имала је три неједнака прозора и велика, дрвена врата, са два огромна каната.{S} Прозо |
b n="64" /> <p>Јефтан оступи од прозора и засмија се.</p> <p>— Како ће бити без тебе? — запита. |
ци... па дошли...</p> <p>Удовица, хитра и окретна жена, малена, дебељкаста, са пуначким подвољк |
ашикује и шћи и жена! — узвикну Алекса и скочи са столице, подигнувши новине, које су му <pb n |
енова врата, па га поче стезати на прса и љубити.</p> <p>— Тако, брате, тако! — ускликну са нек |
, дубоко уздахну, удари се руком у прса и пође.</p> </div> <pb n="57" /> <div type="chapter" xm |
реба давати...{S} Власт је од Бога дата и њојзи, побратимковићу, треба да смо сви <pb n="33" /> |
ухљиве...</p> <p>Стари погледа на врата и одмах прекиде реченицу.{S} Малена, танка, сухоњава <p |
ти си... хеј Маре, — па изађе на врата и повика из свега грла, — донеси нам кахву!...{S} Ти си |
Зауставише се <pb n="48" /> крај врата и ту се почеше сашаптавати и разговарати...</p> <p>А Пе |
ну слушкињу, кад стиже до попових врата и снажно гурнувши, отвори канат. — Је ли овђе?</p> <p>— |
да је паметно да се ја женим? — запита и опет се укочи као да се слика.</p> <pb n="12" /> <p>— |
p> <p>Јован се бржебоље одмаче од плота и стаде преда њих.</p> <p>— Станите, станите! — викну, |
их пуно, — рече, састављајући три прста и љубећи их. — Да их поједеш од милине!...{S} Ти то ост |
о да не чу добро.{S} Метну прст на уста и издиже обрве.</p> <pb n="79" /> <p>— Стрико зна шта р |
ош издаљега избуљио очи, растворио уста и махао рукама као да ће полетити.</p> <p>— Нема Томе! |
ајући у под.— У кући немаш готово ништа и да трном повучеш по њој, не би имало шта запети.{S} О |
ружао се дугачак сто, препун јела, пића и сваке ђаконије, а око њега је, са једне и са друге ст |
д пазухом и у рукама неколика сандучића и завежљаја и, тако претоварен као парипче, смијао се б |
есуда? — запита Перо замирући од страха и блиједећи. — Зар није <pb n="149" /> мало, што сам пр |
о пукло широко језеро, огледало мјесеца и звијезда.{S} Око језера, са обје стране, наднијеле се |
ену.</p> <p>— Куда? — уплете се удовица и потрча за њим. — Куда?</p> <p>— Ето нас други пут!{S} |
врата мале, приземне собице, и удовица и кћи јој Милка поплашено скочише, и, оставивши филџане |
другу недјељу пођоше опет.{S} И удовица и Милка сад су им се надале, па се обје љепше обукле и |
<p>— И мени се чини, — потврди удовица и, као нехотице, све се више наслоњаше на раме му.</p> |
<p>— Невјерниче један! — цикну удовица и бризну у плач. — Зато сам те примала?</p> <p>— Па, бр |
жем...{S} Своја кућица, своја слободица и ја иђем тамо...</p> <p>Стари се одуприје рукама о кук |
ни говорити.{S} Само су дахтали обојица и гледали се тупим, безизразним, умореним погледом.</p> |
— јер милостивој власти треба крштеница и за Јефтана Мргудића.{S} Он не може доћи, јер се <pb n |
а сам у томе сметен.{S} Да је свирачица и знао би некако... ама наша је ђевојка...</p> <p>— Па |
же хљеба.{S} Треће године истјера и оца и остаде: сам у радњи.{S} Текао је новац непрестано, зг |
да све разбијем...{S} Да је живот боца и њега би разбио!...{S} Омрзно’о ми и он...{S} Тако је |
други?..{S} А ти немој бити тврда срца и немој с њоме ружно.{S} Још је дијете, па ће се научит |
руку.</p> <p>— Ја... ја би... — промуца и застаде.{S} Није знао како ће почети, нити је знао ка |
у?{S} На они се свијет иће и без пасоша и без крштенице...{S} То не могу...</p> <p>Перо се поче |
пјева« како рече Јефтан!{S} А најљепша и највећа од свих кућа, понос веселих касабалија, издиз |
реметнуо преко главе, изгубио један зуб и — то је све.{S} Кашње је опет могао наставити игру.{S |
ат чојек!</p> <p>Перо га дрпну за рукав и, од нестрпљења, поче тапкати ногама, као да збија сла |
ати, пропуштао је живу ласту кроз рукав и — свеједно.{S} Чим би почео писати, та су слова добиј |
ети ако су гледали“ и каже, да се готов и на суду заклети „за своје право“.</p> <p>Перо се не о |
ерупан, у лакоме одијелу, стаде на праг и погледа по соби.</p> <p>— А-а није ми ту Јово? — пром |
на.</p> <p>Старац одскочи корак унатраг и раствори уста, као да ће прогутати некога.{S} Лако бљ |
да се нијеси вјенч’о, црн ти образ сад и вавијек!</p> <p>Перо зину.</p> <p>— А ко ти је каз’о |
<p>— Па то је лахко, — рече као узгред и не гледајући га. — Ено ти у удовице Стаке шћери Милке |
.{S} Прислони се <pb n="128" /> уза зид и забленуто поче мјерити Благоја.</p> <p>— Ама шта то? |
</p> <p>Перо се прислони леђима уза зид и уздахну.</p> <p>— Све ми се чини, да ће ми се некаква |
једва промуца она шћућуривши се уза зид и као бојећи се да је не удари по глави.</p> <p>Перо уљ |
.{S} Он се једном руком наслонио на зид и гледа јој право у лице; она оборила главу и чупка рес |
ки Четвртак, испети се на комшијски дуд и ту ударати у даску, попут црквених клепетала, те су к |
била и једина знаменитост читаве касабе и није било чаршинлије, који се бар неколико пута није |
а дођем <pb n="141" /> из девете касабе и да је водим...{S} И Благоје, никакав чојек, коме сам |
е истјера двојицу конкурената из Касабе и натјера их, да на другој страни траже хљеба.{S} Треће |
мршених бркова и косе, љутио се на себе и на свакога.{S} Псовао је механџије, псовао свирачице |
тљагу.</p> <p>Јефтан га одгурну од себе и удари ногом о тле.</p> <p>— Ти ми се не мијешај у пос |
трану.</p> <p>— Што обрука ’вако и себе и мене? — запита, бјесомучно дрмајући њиме. — Што не ка |
асабе? — окоси се. — Овако мучиш и себе и нас...{S} И није ти грехота ни срамота!...{S} К’о да |
фтер са крила, збуњено погледа око себе и хитно изађе из собе.</p> <p>— Кршна ђевојка! — нехоти |
али не може.{S} Само се окреће око себе и стење.{S} Најпошље узе некакву излизану четицу и поче |
нарамак сламе.{S} Баци га на сред собе и отхукну.</p> <p>— Ето вам, да не спавате на тврду, — |
} Полако се прикрадоше до стрикине собе и тада Јово једним јачим ударом отвори врата...{S} У со |
S} И ја би да вам је све у реду: и собе и душеци и све.</p> <p>— Фала ти, — упаде Јово обрадова |
е стране, наднијеле се златнолисте врбе и своје дугачке, танке, повијене гране купају у води.{S |
она опет му искочи на челу стиште зубе и, гунђајући, приступи Јоки, па је гурну лактом у прса. |
кну Јови издигнувши брзојав изнад главе и машући њиме као барјаком. — Није му био пут џаба.{S} |
ош скупље..</p> <p>Сељаци оборише главе и, не проговоривши ништа, обојица изиђоше.</p> <p>Стари |
</p> <p>Обрен Пушибрк баци капу с главе и поче се протезати.</p> <p>— Еј Перо, Перо, — узвикну |
S} Школа му је била изашла на врх главе и он је мрзио и њу и учитеља и све ђаке.{S} С тога му с |
авом авлијом, по којој су лежале здраве и разлупане бачве, дрва, обручеви, сјекире, и чепркале |
ао је из испуцале земље и спржене траве и готово их давио; озго, са висине, као да се нешто теш |
це до Мораче, Дрине, Тисе, Врбаса, Саве и Цетине, види користи од вашег брака; да сретно буде п |
— Какве су ми сад ђевојке?...{S} Мршаве и слабе к’о да се иглама хране.</p> <p>— А ти дебела! — |
одбочи се рукама о <pb n="32" /> кукове и одмјери га мрким погледом од главе до пета.</p> <p>— |
p> <p>Стари се одуприје рукама о кукове и унесе му се у лице.</p> <p>— А вјенчање? — запита. — |
еро се такођер одуприје рукама о кукове и поче се бекељити према староме.</p> <p>— Не може бити |
никакав чојек, коме сам платио ручкове и вечере, да ме тако превари!...</p> <p>Грдећи Благоја |
и оставише <pb n="105" /> своје столове и опколише их.{S} Пушећи и смјешкајући се гледали су их |
главном улицом.{S} Увуче руке у џепове и поче зазјавати, гледајући у велике двокатнице и трока |
акла?</p> <p>Јефтан увуче руке у џепове и поче замишљено ходати око дрвета.</p> <p>— А има ли к |
вица сваке вечери позива некакве духове и разговара се с њима, — метнуше вино преда се и почеше |
и мрвица није остављао.{S} Купио је све и гутао хитно, не гледајући ни на <pb n="119" /> кога и |
спаваћива опколише га.{S} Јово се саге и примаче му уста ушима.</p> <p>— Еј стрико!— зовну га. |
же љепше.</p> <p>Пери се посјекоше ноге и у свему тијелу нестаде му снаге.{S} Прислони се <pb n |
стола оборивши три столице.{S} Препаде и Благоја и остале госте, који га усплахирено погледаше |
ти из собе.</p> <p>Пред вратима застаде и бризну у плач.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
у овој гунгули.</p> <p>Благоје застаде и заплака од радости.{S} Баш му сузе полетише низ образ |
} За нас је добро.</p> <p>Стари застаде и опет погледа по свима.{S} Хтио је, да им на лицу проч |
— викну, али на половици ријечи застаде и остаде онако растворених уста, блесасто гледајући у с |
гунђа стари мрштећи се.{S} Затим устаде и, испод ока, погледа госте. — А што ви још не шетате? |
асао.</p> <p>Угледавши госте, он устаде и зачуђено их посматраше.</p> <pb n="78" /> <p>А ђе си |
.</p> <p>— Хоћемо!..</p> <p>Јово устаде и даде Јефтану знак, да и он жели говорити.{S} Јефтан з |
/p> <p>Перо извади новце, па онда сједе и поче причати о својим »јадима«.{S} Додуше пажљиво је |
ах иђите из моје куће, куд вас очи воде и ноге носе...</p> <p>Јефтан и Перо не одговорише ријеч |
тапом о празну чашу и разгледајући људе и жене за осталим столовима. — Само гледај и шути, а им |
0" /> да му падају по куковима.{S} Нађе и неколика прстена, наниза их по прстима, нарочито по к |
у савјетовању, док, једва једном, дође и учитељ.{S} Дугуљаст, болешљив младић, упалих прсију и |
ва, који су је задиркивали.</p> <p>Дође и до Перина стола.</p> <pb n="25" /> <p>— Како је, љепо |
таде под дуд.{S} Ту, поред Данила, леже и поче мислити о Јоки.</p> <p>Ту је и заспао.</p> <mile |
њима, самовање му је постајало све теже и увидио је, да тако више не може издржати.</p> <p>На с |
очека механџија. — Помириће се они брже и опет ће читати...{S} Не могу они један без другога... |
еко, у страни, испали пушку, он се трже и прекиде поучавање.</p> <p>— Ето га! — викну онај што |
вну га. — Стрико!</p> <p>Старац се трже и плашљиво одскочи.{S} Затим отвори крмељаве очи, протр |
ве, бијеле као од сира сарезане; магазе и дућани обојадисани и окићени сваковрсним стварима, те |
о! — рече Јово, пошто <pb n="156" /> је и он прочитао. — Међер и Перо каткад зна шта ради.</p> |
у првоме Јефтану, који <pb n="76" /> је и сједио у прочељу, пружи је Пери.{S} Перо се и опет за |
атио у хотел, затече Данила, гдје га је и оставио:{S} Сјео на кревет, објесио ноге па климата њ |
а прилику: мачка је једна живина, па је и њој драго живити...{S} Ја, што се каже, волио би живи |
ио још кога, — уплете се Обрен, који је и сам волио здравице држати. — Нека буде барем десетак |
а Стака, Бог јој добро дао, добра ми је и весела, исто к’о да ми је Бог у крошњи с неба бацио, |
ва друга љубав.</head> <p>— Тешко ми је и претешко, — тужио се Перо Обрену, након пуна два мјес |
ада мираза.{S} Куд ћеш љевше?{S} Чак је и мени лијепо, и ја сам на ћару... .</p> <p>Перо поглед |
паде Благоје указујући на Перу. — Он је и закаснио док се уредио, јер се у пунца не долази неур |
и да не ће никуд излазити.{S} Каз’о је и да му нико не улази.</p> <p>— Ни ја? — отегну Перо.</ |
опет могао наставити игру.{S} Могао је и сјутрадан, на Велики Четвртак, испети се на комшијски |
чак му стајали на ногу...{S} Гледао је и чудио се свему, мучећи се, да сам себи одгонене: нашт |
едио је Перо мрачан и суморан; ћутао је и само испијао чашу за чашом.{S} Дошло му да пије, мног |
је остајао.{S} И сав свијет прорицао је и њему, као и Јефтану, да ће хрђаво проћи.{S} Једино је |
читава узбуна.{S} Стрико Васо трчао је и завиривао у све собе.{S} Чак је отварао сандуке, па и |
тву никако није могао одржати, — био је и сувише слаб за тога, — и Бог зна да ли би је икада и |
вјема мачкама пребио ногу.{S} Разбио је и неких двадесет прозора, а најпошље је покушао да крав |
и ријетком, јарчијом брадом, сједио је и писао нешто, правећи се као да не види Перу.{S} Преби |
, ни разбират’, ни размишљат’ се: ко је и каква је?{S} Нек само није мушко, нек је жена, па је |
новога, па како ко бегенише.{S} Мрко је и лијепо, па да умреш кад попијеш чашу...</p> <p>— Крас |
нути, нити ће се намргодити.{S} Зато је и долазио кући доцније него прије.</p> <p>— Волим пуну |
...{S} Суђено ми да страдам, к’о што је и Исус страд’о...</p> <p>И још јаче обгрли Перу и приву |
има остајао до зоре.{S} Макар што му је и мати од јада пресвисла, он је остајао.{S} И сав свије |
еже и поче мислити о Јоки.</p> <p>Ту је и заспао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У јутр |
Обрену неко обори капу.{S} Прште негдје и нечија боца.</p> <p>— Учитељу пази! — дрекну Јефтан, |
е навикао на њих.{S} Написао их читкије и, са великом грајом и побједничким изразом на лицу, по |
а не узми младо ни лудо, него сабраније и паметније...{S} Младо кућу не кући.</p> <p>— Оно, дод |
ти и окрећати, поче изводити мајсторије и показивати, како зна и на задњим ногама стајати.{S} П |
укава од кошуље.{S} Поп је, без мантије и камилавке, босоног газио по мокрој загаситоруменкасто |
ди Перу.{S} Пребирао је некакве хартије и мрмљао нешто.</p> <p>— Хм, — рече након дуже почивке, |
акав чудноват реп: од изрецкане хартије и старих крпетина.</p> <p>— А шта ти ту радиш? — прекор |
мисли да ће опет бити когод из полиције и хтједе се сакрити, кад се врата отворише, а на њима с |
ечале, него опустиле крила, отегле шије и искривиле главе, па као да се растају са животом...{S |
касабалија, издизала се при дну чаршије и као кочоперила се својим огромним вратима, великим, ц |
<p>Пошто је стегнуо јуначко срце своје и сам се кренуо на пут, стиже Перо, након два дана, у ч |
и лажеш, мој Перо, — умијеша се Благоје и стаде између њих. — Зашто ће тебе полиција проћерати? |
о ваља!</p> <p>— Добро, осијече Благоје и уозбиљи се. — Љубица је кршна, добра и носи ти пет хи |
— Што брже, то боље, — одговори Благоје и поче звиждукати.{S} Све се данас брже ради.{S} Брже с |
ио сам то, — безбрижно одговори Благоје и опет поче звиждукати.{S} Обиједили ме, да сам крао су |
ише, а на њима се појави главом Благоје и угојени, поштовани <hi>пунац</hi>.</p> <p>— Аха! — ви |
Бошко ватрено.</p> <p>— У тебе ашикује и шћи и жена! — узвикну Алекса и скочи са столице, поди |
чим га опази, стиште своје снажне шаке и раскорачи се пред њим као да би да се хрве.</p> <p>— |
и антика, — дочека Перо стискајући шаке и подносећи му их под нос. — Нисам ја, на <pb n="140" / |
’о млада говедина.{S} Очи су јој велике и кахвајасте к’о двије маслине, а коса златна к’о препе |
ао их за косе, показивао им разне слике и пјевао им пјесме о Милошу и Марку.{S} Други пут дошао |
толиким мјестима, гледао толике ђевојке и... знате ли зашто?</p> <p>— Зашто?{S} Зашто? — заграј |
дошли, — живо дочека узевши их за руке и нудећи их да сједну. — Нама је то драго, јер смо саме |
е се Милка, хватајући Обрена испод руке и смијешећи се. — Ја само њега бегенишем...</p> <p>Перо |
јој је падала по челу, опружи обје руке и, са веселим осмјехом, пође им у сусрет.</p> <p>— Па и |
нијег са хаљина, трљајући прозебле руке и још једнако цвокоћући зубима.</p> <p>— Па у мене је в |
ица...</p> <p>Пери испаде цигар из руке и поче се димити на ћилиму.{S} Очи му се помутише, усне |
истјерани отац задовољно је трљао руке и трчао од пријатеља до пријатеља да га хвали.</p> <p>Н |
еро се ослабио, полетио с њега главачке и скљокао се на земљу..</p> <p>— Шта би? — заграјаше св |
и су од њега једнако и туђи пси и мачке и пилићи, кокоши, голубови.{S} Рачуна се, да је за крат |
у, која је била препуна свакојаке, мале и велике, господе.{S} Благоје доведе блесастога Перу (ј |
шта да је Бог њега убио мимо све остале и осудио га на овако тумарање?</p> <p>Перо хукну и одма |
жилавим мишицама, које бијаху набрекле и чудновато се црњаху испод бијелих, загрнутих рукава о |
у им се надале, па се обје љепше обукле и љепше се накитиле.{S} Удовица се чак и карамфилом, из |
удари га по устима.</p> <p>— Људи воле и крави дебљој а камо ли жени, — рече.</p> <p>— Воле, в |
> <p>Игњат баци цјепаницу, сједе на тле и бризну у плач.</p> <pb n="89" /> <p>— А-а знао сам ја |
ха, поче куцкати врхом од кундуре о тле и као смишљати нешто.{S} Затим још једном погледа попа, |
.{S} Једино је још Аћим ловио пријатеље и хвалио им се:</p> <p>— Опет је он кршан!...{S} Он ће |
>.</p> <p>Перо врисну, скочи са постеље и — пробуди се.</p> <p>— Фала Богу, —- промрмља уплашен |
препали.{S} Обојица одскочише од земље и блесасто погледаше Данила.</p> <p>— Зар? — гракнуше у |
ушљив мирис ударао је из испуцале земље и спржене траве и готово их давио; озго, са висине, као |
ни? — осијече Јово, задухан. — Најпошље и не треба нам нико, кад нас ево на мјесту...</p> <p>Пр |
сам га пио и пио би га вазда.{S} Да ме и сад ко понуди, не би рекао „<hi>нећу</hi>“.</p> <p>— |
не на крило, па ми чупа бркове, љуби ме и милује, па се играмо и шалимо к’о ђеца...{S} Ја ти не |
м не издаш...{S} Ако издаш, зло и по ме и по те.</p> <p>Перо не одговори.{S} Пропусти га да уље |
па може са мном што хоће...{S} Зато ме и уз’о, да му вазда радим...</p> <p>— А стрина?</p> <p> |
" /> сам к’о пашалијин ђогат, а зову ме и бекријом...</p> <p>— Не бој се ти, — сокољаше га Јефт |
усура чекати.{S} Зграби Благоја за раме и дрмну њиме.</p> <p>— Хајде! — викну.</p> <p>Обојица п |
одушевљеније, па му спусти руку на раме и повуче га у собу тако снажно, да се једва могао одржа |
скочило на сред неба, те пече и у тјеме и у голи врат.{S} Прашина, испод кола, диже се и пада п |
сно чита.</p> <p>Перо им каза своје име и, без питања, сједе за сто.{S} Они не одговорише и сам |
ени, — нека у тефтеру нађе Филипово име и нека му припише у дуг још товар жита!...{S} Читав тов |
»јадима«.{S} Додуше пажљиво је крио име и попово и дјевојчино, али је причао све остало и прича |
/> које ја данас славим моје крсно име и које сте ви, моји пријатељи, мени дошли и које вама ф |
чаршију, тражећи да се упозна ма с киме и да се распита за П-ске дјевојке.{S} Знајући врло добр |
о било сједити <pb n="92" /> поред Томе и возити се...{S} Ипак не одговори ништа.{S} Само упрти |
се свеме свијету смркне, мени се сване и мене моја Стака чека на вратима, па руке шири, у лице |
ити кућу и све ствари по њој, раштркане и разбацане на све стране, као да је полиција какву пре |
онори главом као да се спремаше да пане и са столице.</p> <p>— Немојте се правдати и испричават |
о.{S} Збуњено се окреташе на све стране и размјешташе чаше по столу, као да су му сметале нешто |
Куда ћеш? — салетише га са обје стране и пунац и пуница. — Какав је то пос’о?{S} Зар тако ваља |
ње му додија.</p> <p>Опет пође у механе и, пијући више него прије, поче лупати боце, прозоре, ч |
поплашено скочише, и, оставивши филџане и кахву, коју су испијале, зачуђено их погледаше.</p> < |
сваке ђаконије, а око њега је, са једне и са друге стране, сједило до тридесеторо чељади, што м |
икну Јефтан јаче. — Само ти слушај мене и немој више разбијати чаша ни боца.{S} Није боца попов |
наочари на нос, па узео подеране новине и, мичући губицама попут зеца, полугласно чита.</p> <p> |
врћући се на грају. — Они читају новине и сваке се седмица по једном поинаде...</p> <p>— Ама по |
а. — Волим, брате.{S} Срце ми се стисне и сузе ми ударе на очи, кад погледам све пусто око себе |
</p> <p>Љубица!</p> <p>Перо напући усне и цмокну њима као да се љуби с киме.</p> <p>— Ох, ох, т |
да очекиваше, да неко проговори иза ње и да му напомене шта ће даље казати.</p> <p>— А Марко К |
ла; причао је: како је бјежао испред ње и како се, најпошље, спасао.</p> <p>Угледавши госте, он |
опет ће Јово. — Удовица је, ама без ње и без њезине пјесме све ће бити мртво...{S} Додуше она |
/foreign>!...{S} Ја слушам свако питање и сваку заповијест, — дочека.</p> <p>— Знаш ли ти овђе |
n>! — викну Благоје прекидајући причање и као са презрењем гледајући Перу, — <foreign xml:lang= |
ма њој.{S} Хита, јури, а дрхће од чежње и напријед спрема пољубац...{S} Стиже јој...{S} Рашири |
ава.</p> <p>Међутим и Јован изведе коње и поче их вадати по ледини, чешукајући их и размрсујући |
вољавам и не дозвољавам — викну, бјешње и поче ударати руком о сто.</p> <p>— А шта не дозвољава |
царевине закрваве, онда се проспу паре и ми трговци дахнемо душом...{S} Хе, изгине ли која хиљ |
а си добио.</p> <p>Алекса скиде наочаре и поче их трти о чакшире.</p> <p>— Јак је, брате, Јенгл |
гомилу дјечурлије, па се с њима препире и разговара.{S} Међу свима Данило је био најкрупњи и жи |
. — Трећи дан путујемо, па нам све горе и теже...</p> <p>— Све горе, — одобри и Перо, мученички |
ог одредио воду, а није вино; с тога се и вели: »к’о риба брез воде« а не вели се: »к’о риба бр |
вара се с њима, — метнуше вино преда се и почеше пити.</p> <p>— Ви знате, браћо, — поче Јефтан |
тога се мало погури, обори руке низа се и, држећи капу под пазухом, скрушен и понизан уљезе у с |
шехер.</p> <p>Перо опусти руке низа се и приступи Јефтану.</p> <p>— Шта ћемо сад? — запита. — |
ела трешња, па развуче лице, засмија се и одмахну рукама.</p> <p>— Немамо ми чисте кошуље, — ре |
, да служи оволико гостију застидила се и збунила.{S} Онако збуњена, мјесто да пружи кахву прво |
се на столу, а празна боца откотрља се и разби у комаде.</p> <p>— А што кукаш? — дрекну и унес |
, труцка на коњу и, као пијан, клима се и повија час на једну час на другу страну.</p> <p>Једин |
<p>— А што питаш? — осијече Перо, па се и он намргоди. — Зар и теби да дајем рачуна?</p> <p>— А |
рекну Перо опет. — Купује се теле па се и оно гледа а камо ли жена.</p> <p>Благоје се намргоди. |
им крунама на глави...{S} И као купа се и он у језеру..{S} Купа се лијепо у хладној, мирисној в |
} Сви живимо!</p> <p>— Добро је, кад се и живит’ може, — дочека Благоје звиждучући. — Добро <pb |
и врат.{S} Прашина, испод кола, диже се и пада по очима и лицу.{S} Коњске мухе облијећу ода сви |
<p>Пошто је још мало посједио, диже се и пође.{S} Обрен пође за њим и не хтједе се зауставити, |
ићу к’о што треба; кад нестане, може се и гладоват’...</p> <p>Свирачице престадоше.{S} Једна ље |
о полугласно.</p> <p>— Није...{S} Ње се и не бојим, — одговори Јока, да се једва чуло. — Ама <h |
о је кад не бије вазда.</p> <p>Кашње се и увјерио о томе.{S} Учитељ је био омањи, сићушан млади |
шири руке као да га разапињу, стресе се и писну као гуја љута:</p> <p>— Ама ко вам то налага, а |
да.{S} Ако се бију на страни, побиће се и овђе, а кад се побију овђе, ми прорадимо.{S} Ја сам с |
е не смједе даље противити.{S} Обуче се и пође у полицију.</p> <milestone unit="subSection" /> |
остаћемо три дана...</p> <p>Згледаше се и пристадоше.{S} Опремише Тому кочијаша, да се код нека |
"63" /> <p>Сви ућуташе.{S} Погледаше се и као да хтједоше један другоме у очима прочитати шта м |
>Сви устадоше иза стола.{S} Загрлише се и почеше љубити, као оно о Божићу.{S} А свакоме се нешт |
на то ражљути.{S} Он скочи, намргоди се и затресе косом, страшан као лав афрички.{S} Затим удар |
рлећи га. — Загледали се, замиловали се и брже ћемо се вјенчати.{S} Добра је, златна је, а уза |
Јефтан се осмјехну.</p> <p>— Па жени се и ти! — рече.</p> <p>— И хоћу, — дочека Перо брзо.</p> |
удовица, нудећи га ракијом. — Ожени се и буди чојек!{S} Само пази: не узми младо ни лудо.{S} Т |
а дах заустави. <pb n="85" /> Погури се и лагано, на прстима, приближи им се мало.</p> <p>— Је |
био? — запита, затим, Перу, мргодећи се и гледајући га оштро.</p> <p>— А што питаш? — осијече П |
/foreign>? — запита Благоје мргодећи се и као гунђајући нешто. — <foreign xml:lang="de">Waas</f |
ујеш, зете, — настави стари врпољећи се и непрестано погледујући у жену, као да вели: хоћеш ли |
упченим трбухом, стајао је смијешећи се и обје руке ширио према гостима.</p> <p>— Хе, хе, брате |
.{S} Јефтан Мргудић устаде, љуљајући се и тетурајући, хтједе бацити чашу, али му се некако извр |
сам пред смрт говораше, осмјехујући се и питајући за Перу.{S} И Перо остаде самац, <hi>сам на |
ан твој живот, — рече Перо, обзирући се и испод ока гледајући свирачице.</p> <p>— Па и није, — |
ро благим, очинским гласом, окрећући се и као тражећи нешто. — Хајде нађи и донеси једну чисту, |
ан богме, — потврди Данило, окрећући се и гледајући: чекају ли га још дјеца. — Мени је каз’о да |
у, а нећу жену.</p> <p>Па, окренувши се и не рекавши ни <hi>збогом</hi>, сам оде у хотел.</p> < |
и ја сам се оженио с миразом, па нек се и он ожени.{S} То је прво.</p> <p>— А друго?</p> <p>— Д |
ињао, да ће бити уредан.{S} Заклињао се и да ће претрести и уредити кућу и све ствари по њој, р |
Пери.{S} Упознао се с њиме, нашалио се и почео му сједити у магази.</p> <p>— Хајде затварај, п |
руци овећу чашу препуну вина, укочио се и издигао главу на више, као да се слика.{S} На једној |
одобри и Јово.</p> <p>— Вечерас ћемо се и посавјетовати о томе...{S} Сви да дођете у мене, — оп |
н се родио, несретно живим, несретно се и женим...</p> <p>— Нијеси ти крив, ама нијесмо ни ми, |
ио у прочељу, пружи је Пери.{S} Перо се и опет застиди и окрену главу у страну, као да нешто гл |
ром убио, него ми све у реду.{S} Што се и ти не жениш?{S} Како се не стидиш својих сиједих коса |
у и учитеља и све ђаке.{S} С тога му се и допаде очева радња и, ступивши у њу, озбиљно пљуну у |
замишљао.{S} Од велике бриге поче му се и коса шарати и, на велику жалост његову, појавише му с |
ра Јефтан да запита, приближујући му се и хватајући га за руку. — Камо жена?</p> <p>— Која жена |
т, као да се присјети нечему, окрену се и пође вратима.</p> <p>— Хајдемо, — рече Обрену.</p> <p |
ебе, извали се под дуд на старчеве кесе и варка као заклан.</p> <p>— Не питај јесу ли гладни и |
<pb n="133" /> среће из своје пуне кесе и чув’о вас од зла и напасти сваке.</p> <p>И поче јаглу |
ит’.{S} Имам ја пара, да платим и за те и за се.{S} А теби треба да се шеташ, да се дружиш...{S |
Па... хајдете у кућу, — рече. — Хајдете и отпочините.</p> <pb n="73" /> <p>И пусти их напријед, |
Онда... које ви мени тако лијепо кажете и које ја мислим да је пријатељски... онда ја велим: не |
ја с вама лијепо живим и ви ме веселите и забављате, што вам никада, ни у гробу, нећу заборавит |
ада викнем: „живили“, онда и ви викните и дигните грају...</p> <p>Учитељ се био толико заговори |
ефтан, окренувши се друговима. — Реците и ви коју.</p> <p>— Прво: треба да узме жену с миразом, |
, ја вам нећу сметати...{S} А могли сте и остат’...{S} Ја вас нијесам гонио.</p> <p>— Па... кад |
</p> <p>— Опет је он кршан!...{S} Он ће и опет бити мимо остале.</p> </div> <div type="chapter" |
.{S} Обучен је био у танке, прљаве гаће и још прљавију кошуљу, коју је раздрљио на прсима, пуст |
мртву човјеку?{S} На они се свијет иће и без пасоша и без крштенице...{S} То не могу...</p> <p |
удаљити се, сам самцит, толико од куће и доћи у туђ свијет, гдје му се свашта може десити...{S |
<p>Па, сви раздрагани, изађоше из куће и кренуше се, да и осталим касабалијама испричају знаме |
..{S} Да удара на белај, да троши новце и да својом крвљу храни сеоске бухе.{S} Зар се не би он |
којом је обмотавао стас лијепе Швабице и, направивши мученичко лице, стењући показа на прса... |
дговори он брзо, правећи љубазније лице и као покушавајући да се осмјехне. — Што ти власт иште, |
пустивши да му се вода циједи низ лице и браду, приступи ближе Пери и добро му загледа у очи.< |
хтједе јој боље загледати у очи и лице и... јао... он само угледа дугачки врат своје <hi>суђен |
али.</p> <p>Перо направи забринуто лице и поћута мало.</p> <p>— А нема ли и она каква писара? — |
на вјенчање...</p> <p>Јефтану сину лице и, од радости, умало га не загрли.</p> <p>— А хоћеш ли |
лан?</p> <p>Стари Игњат разврати вилице и рикну као дивља звијер.{S} Обје руке рашири и полети |
нтан, — поче Јефтан устајући са столице и исправљајући се. — Ми <pb n="160" /> смо те зовнули, |
</p> <p>Перо, од чуда, скочи са столице и сав се искриви.</p> <p>— Мираза?{S} Носи и мираза? — |
није казао, поп му не би дао крштенице и не би му је дао све дотле, док се најприје подробно н |
азјавати, гледајући у велике двокатнице и трокатнице и пазећи: не би ли гдје год стимао ма какв |
дајући у велике двокатнице и трокатнице и пазећи: не би ли гдје год стимао ма какву дјевојку, к |
сахата.{S} Око њега се окупиле собарице и сва служинчад хотелска, па га задиркују и пецкају, гр |
} Псовао је механџије, псовао свирачице и сва вина на свијету, бијела и мрка.{S} И обично се за |
ј пос’о...{S} Ја само дочекујем странце и чиним им услуге... <pb n="120" /> Ћара никаква не тра |
вољни.</p> <p>Најпошље Перо стиште срце и чврсто одлучи да запроси.{S} Што је више ишао њима, с |
ву и одахнути мало.{S} Ипак стегну срце и уљезе.{S} У први мах готово није могао ни распознати |
касабалијами, држите скупове.{S} Дапаче и по селих сте свраћали...{S} Мислите, зар, на буну или |
, онда и немам посла с тобом, — осијече и као пође из гостионице. — Мислиш ти што си ми синоћ п |
} Сунце отскочило на сред неба, те пече и у тјеме и у голи врат.{S} Прашина, испод кола, диже с |
другога, а ја имам пречег посла, — рече и отрча из дућана.</p> <p>— Оженио се Перо! — довикну Ј |
/p> <p>— Фала Богу кад смо овђе, — рече и Јефтан и испод ока погледа лијепу Швабицу.</p> <p>А Д |
капом и објема рукама.</p> <p>— Жениче и невјесто, — узвикну учитељ прије, него су се кола и з |
— викну и узе чашу вина. — Драги жениче и невјесто! — дрекну из свега гласа. — Ми најмилији дру |
а спавале, и поче их облачити.{S} Обуче и нову антерију, а нов пас опаса око себе, пустивши дуг |
и.</p> <p>Јефтан сједе на једно сандуче и позва Јову да сједне код њега.</p> <p>— Ама ми треба |
и сватови!</p> <p>— Хоћемо, — заграјаше и остали и куцнуше се чашама. — Ми ћемо му бити сватови |
коси гладити, а стари се само смјешкаше и пипаше му одијело, ваљда да се увјери: је ли најбоља |
тародревну, па Бог даде те ме проћераше и не узех је.{S} Бојим се само да ме не уфате, јер су м |
прије, поче лупати боце, прозоре, чаше и уједати свирачице.{S} Једну је угризао испод подвољка |
уменила се велика боца вина, двије чаше и три чиније „мезе“.</p> <p>— Цо то јест? — пријекорно |
ично расположени, тек што му наздравише и искапише чаше у његово здравље.</p> <p>— Браћо, — узв |
у нашем селу највише виђео, па највише и знам...</p> <p>Уједанпут обојица узвикнуше.{S} Перин |
ко српских ријечи, због чега се највише и свиђао касабалијама, од којих су неки, најпаметнији, |
Ти само пази!</p> <p>Кола се приближише и весели Данило <pb n="165" /> поче поздрављати окупљен |
p>— У неђељу!</p> <p>И опет се загрлише и почеше љубити.{S} А Данило тек се сада увјери да ства |
ала.</p> <p>Обојица као да се замислише и не проговорише више ни ријечи.</p> <p>У другу недјељу |
о. — То је он!</p> <p>Сви му приступише и онако спаваћива опколише га.{S} Јово се саге и примач |
ања, сједе за сто.{S} Они не одговорише и само га погледаше оштрије, испитујући.{S} Онај, што ј |
ари у собна врата.{S} Врата се отворише и на њима се појави стари Игњат.{S} Гологлав, рашчерупа |
! — завика још неко.</p> <p>Сви скочише и погледаше уз широку, кривудаву тесту, на којој се, у |
лијепу невјесту.</p> <p>Неки постадоше и нестрпељиви чекајући.{S} Јефтан је четири пута излази |
д свима нама проси...</p> <p>Сви ахнуше и погледаше у Стаку, а Стака, постиђена, гледаше само у |
а преварили и изневјерили, црн им образ и овога и онога свијета!</p> <p>— А што нијеси друга ко |
и пипао је прстима по столу, као да би и сада хтио узети филџан.</p> <p>Други дан, у само сван |
питам те?</p> <pb n="11" /> <p>Оклен би и ти био?..{S} Није Бог наредио да растемо по крушкама |
х гонит’? упаде стари жешће. — Гонио би и ја, ама су далеко измакли.</p> <p>Игњат баци цјепаниц |
вијек он, не љутећи се, наравно, ако би и њега когод тако украсио.{S} Разлика је само у томе, ш |
.{S} Полако, као шетајући, пође по соби и, онако са стране, погледа у филџане, да види: јесу ли |
има прозорима, док је поп ходао по соби и тражио протокол.{S} Нестрпљиво је шетао и освртао се |
/p> <p>Гости разастријеше сламу по соби и, онако уморни, поваљаше се по њојзи.{S} Управо на сла |
ну духом и изгуби вјеру у се.{S} Изгуби и наду, да ће икада у својој кући загрлити своју женицу |
да није било украшено чворугом на глави и силним греботинама по лицу, а украшавао их је увијек |
, — рече, чешкајући се оловком по глави и гледајући некуд у страну. — Ви сте некада у вашега св |
чека Данило, покушавајући да се исправи и чвршће стане на ноге, — Ос... тавио си ме... па од ја |
рну мачку и одбаци аршин, па се исправи и оштро га погледа.</p> <p>— Плати мени надницу, па ћу |
епу Швабицу.</p> <p>А Данило се исправи и удари се у прса.</p> <p>— А мене коњ није мог’о обори |
и дошли.</p> <p>Стари се лијено исправи и, одупирући се леђима о стабло дудово, сједе.</p> <p>— |
а, те се шарене мараме, рупци, појасеви и бошче, повијају и лепршају око врата као барјачићи.{S |
што се драгоцјени Јефтан, нераздјељиви и вјерни друг Перин, намислио женити.</p> <p>— Зап’о са |
Ко ће знати да их, како треба, искриви и удеси?{S} И учитељ му је тукао главом о таблу да боље |
из свега гласа. — Ми најмилији другови и поштоваоци ваши, чије братске груди горе топлом љубав |
ан збуни се.{S} Хтио би да помогне Јови и да му се у невољи нађе; хтио би да пође, али не може. |
и...</p> <p>И стаде.</p> <p>Стадоше сви и укочише се.</p> <p>Почеше забленуто гледати један у д |
ће одговорити, него, у незгоди, извади и он јаглук и поче трти нос.{S} Уједанпут, као да се пр |
н.</p> <p>Удовица се искриви, поблиједи и испусти ситан; чудноват крик.{S} Издигнута рука клону |
а, поче звиждукати и пјевати.{S} Нареди и доручак и пива и поново се окрену Пери.</p> <p>— Ја з |
свијеће...{S} Мјесечина је, па се види и без ње...</p> <p>Гости разастријеше сламу по соби и, |
као неки сан и као да све ово, што види и чује, није могућно...{S} Он да испроси ђевојку, коју |
ружи је Пери.{S} Перо се и опет застиди и окрену главу у страну, као да нешто гледа на зиду.{S} |
Ево нам га!</p> <p>— Ево га! — потврди и стари, дахћући од умора. — А ђе си ти био? — запита, |
енскадије.</p> <p>— То треба, — потврди и Јово. — Ево, да опростите, ја ћу водити своју жену, т |
видио окупљено <pb n="99" /> више људи и ослухивао је: одакле ће чути највишу грају, свађу, ил |
омањим клупицама, сједили старији људи и жене, и — упутише се механи.{S} Око механских врата д |
вши до земље. — Онда сам био пуно млађи и нијесам био паметан к’о сада.</p> <p>— Ништа за то, — |
ћи се и као тражећи нешто. — Хајде нађи и донеси једну чисту, моју кошуљу.</p> <p>Данило га заб |
јоргована, тако се читава соба освјежи и чудновато замириса.{S} Лагано, стидљиво, оборених очи |
тако зовемо...</p> <p>Комесар забиљежи и накашља се.</p> <p>— Ви сте, али, вашими дјелами чини |
се ни вратио, нит’ би јављао да долази и „да поздравим пријатеље“.{S} То ти се само каже!</p> |
рекну, да се разлијегало по свој авлији и по свеме комшилуку, — дош’о си да ме вараш и на зло н |
још мање...{S} Игњат је рикао по авлији и био се у прса...{S} Једина <pb n="88" /> стрина била |
обити...</p> <p>Перо је стајао у авлији и гледао по свима прозорима, док је поп ходао по соби и |
а овога пута бијаше нешто расположенији и љубазније него први пут прими Перу.</p> <p>— На упит |
човјека, који му изгледаху најозбиљнији и најугледнији.{S} Један сух, пјегав, са кукастим носом |
нашали се Обрен, приближујући се Милки и гледајући је како точи кахву. — Нијесам ни знао да си |
еро и поче га грлити. — О, брате слатки и лијепи, добро ли ми дође!{S} Е чисто ти хтједох умриј |
и раздраган узвикну Перо.— То је љуцки и, што се рекне, човјечански!{S} Да имају мозга, сви би |
лице и поћута мало.</p> <p>— А нема ли и она каква писара? — запита.</p> <p>— Нема.</p> <p>— А |
р?</p> <p>— Ово су.</p> <p>— А имају ли и они пара?</p> <p>— Имају.</p> <p>Стари обори главу.</ |
боље запамти и другови су му показивали и теглили га за уши и све — узалудно.{S} Мећао је буква |
и час, често и врло немилостиво, гурали и чак му стајали на ногу...{S} Гледао је и чудио се све |
лагоја, кад су се, друго јутро, састали и изашли на улицу. — Ја још ни једне нијесам виђео.</p> |
!</p> <p>— Хоћемо, — заграјаше и остали и куцнуше се чашама. — Ми ћемо му бити сватови!</p> <p> |
има.{S} Сви су нешто међусобно шапутали и намигивали, сви су били некако весели, а на лицу им с |
{S} Јово, Обрен и Јефтан.{S} Сви весели и смјешкају се један на другога, као да су какву побјед |
по челу. — То су нас обојица преварили и изневјерили, црн им образ и овога и онога свијета!</p |
а сам крао суцке биљеге, па ме ухавсили и оћерали из службе...{S} Не трпе, мој Перо, поштена чо |
наш јаран; доста је <pb n="157" /> соли и хљеба с нама појео...{S} Њега свакако треба боље доче |
/> обје стране.{S} Обоје му се окренули и, очевидно, уживаху у њему.{S} Стара га, од милине, по |
које сте ви, моји пријатељи, мени дошли и које вама фала на љубави.{S} Мени је драго живити и с |
и му се лицем...{S} И за час се уозбиљи и обледени опет.</p> <p>— А?...{S} А то су ти пријатељи |
загаситоруменкастој <pb n="31" /> земљи и, држећи голему и тешку мотику у рукама, окопавао куку |
а излазио на тесту, прислањао ухо земљи и ослушкивао: чује ли се барем какав тутањ?{S} И почео |
у затвор, ви ме проћерујете, ви ћете ми и главу узети!..</p> <p>Стари погледа у Благоја, а Благ |
оца и њега би разбио!...{S} Омрзно’о ми и он...{S} Тако је то, кад нема женске главе у кући.</p |
— дочека брзо.</p> <p>— Научили смо ми и на њих, — одговори Јово. — На путу се чојек свачем на |
јој се приближи.</p> <p>— А он ти брани и да се удаш?</p> <p>— Брани, — одговори она: — Требам |
а сарезане; магазе и дућани обојадисани и окићени сваковрсним стварима, те се шарене мараме, ру |
аклан.</p> <p>— Не питај јесу ли гладни и не износи ништа, — шапну стари жени, улазећи за њима. |
ранци, не имајући познанства, оглобљени и поробљени онако „на божјој вјери“...{S} Но Перо га ви |
акар ништа не научио.{S} Само нека мени и комшилуку није на сметњи.</p> <p>Након дужега вијећањ |
} Прозори су, додуше, били исцрвоточени и обрасли ситном травом, врата се накривила и канати го |
на њ...</p> <p>— Што мене Бог да казни и да ми је удијели за жену? — јекну жалостивно. — Нијес |
е, то је слађе!</p> <p>Стрина се уклони и све их пропусти у собу.{S} Само слуга Данило што оста |
велико чудо, опазио је да су сви мирни и да се не препадају од његове куће.</p> <p>— Ама у мен |
еба да смо сви <pb n="33" /> потпокорни и да јој се вазда за здравље Богу молимо...</p> <p>— Та |
.{S} Међу свима Данило је био најкрупњи и живо је нешто доказивао, млатарајући рукама и окрећућ |
ик са тала и метну га у крај.{S} Покупи и филџане од гостију.</p> <p>— Да није сиротиње, частио |
<p>Перо скиде капу, понизно му приступи и пољуби га у руку.</p> <p>— Ја... ја би... — промуца и |
p>—- Пристајем.</p> <p>Перо му приступи и објема рукама обухвати његову.</p> <pb n="46" /> <p>— |
, а без жене може.</p> <p>Па узе ствари и поче их савијати и уређивати.{S} И што је више савија |
/> по столу и шкргутну зубима.{S} Удари и други пут и три чаше преврнуше се на столу, а празна |
е те питати ако нећу ја? — дочека стари и, раскорачивши се, стаде пред њега, као да би се тукао |
бухљиве, — опет <pb n="138" /> ће стари и очепи жену ногом, што је важило као опомена, да му се |
вори врата...{S} У соби је сједио стари и гледао у тефтер, из кога је Јока нешто читала, а пред |
?</p> <p>— Без дочека не ваља, — одобри и Јово.</p> <p>— Вечерас ћемо се и посавјетовати о томе |
е и теже...</p> <p>— Све горе, — одобри и Перо, мученички преврнувши очима. — Наопако, брате... |
и низ лице и браду, приступи ближе Пери и добро му загледа у очи.</p> <p>— А зар и то тражи вла |
де домаћица још се ближе примичући Пери и милујући га. — Ниђе никог позната, па да се с њоме ра |
но, газда...</p> <p>Стрико Васо зажмири и заврти главом.</p> <p>— 'Много? — запита подругљиво.{ |
у као дивља звијер.{S} Обје руке рашири и полети према Јови, стиште га у наручја и бјесомучно п |
иког позната, па да се с њоме разговори и проговори.{S} Ако је ти не разговориш, ко ће други?.. |
рупицу на бради. — А, душе ми, кршна си и ти к’о ђевојка каква.</p> <p>— Бре не би се ја данас |
ајући га јаглуком по образу. — Лијеп си и... некако... млађи.</p> <p>— Хахаха, — блажено се зас |
ко вјетар звижди, тресе прозорима, носи и разбија лонце са промрзлим цвијећем испод њих.</p> <p |
ав се искриви.</p> <p>— Мираза?{S} Носи и мираза? — запита.</p> <p>— И мираза, — нагласи Благој |
S} Патили су од њега једнако и туђи пси и мачке и пилићи, кокоши, голубови.{S} Рачуна се, да је |
то ваља!...{S} И још, ако хоћеш, да ти и ђевојку препоручим, а једва ће те дочекати.{S} Знаш л |
е, посади на столицу.</p> <p>— Сједи ти и само гледај, — рече, куцајући штапом о празну чашу и |
о пази: не узми младо ни лудо.{S} То ти и опет велим к’о брату.</p> <p>Перо сачека док се Милка |
креса Перо. — Кад хоћеш да знаш, ето ти и кажем...{S} Своја кућица, своја слободица и ја иђем т |
енима.</p> <p>— Добро, брате.{S} Баш ти и уреди, — рече. — Кад нема Јефтана уређуј ми ти.{S} Вј |
> крај врата и ту се почеше сашаптавати и разговарати...</p> <p>А Перо је био у великој незгоди |
би му се свиђела.{S} Поче застајкивати и испред многих излога, пред дућанима, не осврћући се н |
сто година!</p> <p>— Живио! — прихвати и Данило, подигнувши, у знак одушевљења, обје руке у ви |
а столице.</p> <p>— Немојте се правдати и испричавати, — упаде комесар важно. — Ја знам све вас |
има столовима засјели поднапити солдати и други, сваковрсни беспослењаци, па сви пију и задовољ |
ити.{S} Почео, чак, по обичају, гунђати и проклињати све, почевши од младожење, па завршујући с |
јељу по Крсноме Имену, морао се одржати и сви јарани опет се, у уречено доба, нађоше у Периној |
/p> <p>Па узе ствари и поче их савијати и уређивати.{S} И што је више савијао, све му на срцу л |
оче играти око столова, поче звиждукати и пјевати.{S} Нареди и доручак и пива и поново се окрен |
зе га неки бијес и поче по соби трчкати и поигравати.</p> <p>— Крава, крава, крава Филипова у н |
лимо, а биће времена кад ћеш размишљати и туговати...</p> <pb n="130" /> <p>И узе га под руку и |
пружи руку и поче некако чудно стењати и привлачити га.{S} Поче га и љубити и тепати му.</p> < |
је почео владати собом, почео је лупати и тући матер, а првим ријечима, што их је проговорио, о |
д велике бриге поче му се и коса шарати и, на велику жалост његову, појавише му се неколико чис |
ницу.{S} До те странице могао је читати и сва слова ишла су му некако у главу.{S} Али даље — ни |
.{S} Перин <pb n="95" /> се поче гицати и окрећати, поче изводити мајсторије и показивати, како |
енећи се, — ама о Геновеви знам причати и сад.</p> <p>— Геновеви? — запита онај зачуђено. — Как |
а један међед, па да немам своје памети и не знам шта радим?</p> <pb n="127" /> <p>— Ама ја се |
јајући обрвама. — Овђе може свашта бити и све се може десити.{S} Нијеси ни први ни пошљедњи ког |
ти и привлачити га.{S} Поче га и љубити и тепати му.</p> <p>— Благо мени, како си ми златан — з |
фала на љубави.{S} Мени је драго живити и свакоме је драго живити.{S} На прилику: мачка је једн |
, који је могао са сваким лијепо живити и, нарочито од сељака, примати разне <hi>поклоне</hi>, |
— Погођено је!...{S} Сад ћу ја уредити и извести коње!</p> <p>— Данас ће бит’ пасја врућина! — |
ти, иза других столова, почели мргодити и псовати га.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Zahlen</f |
Згоднијега одговора није могао смислити и овај му упали да не може боље.{S} Да тако није казао, |
му на сандучиће, — ти ћеш се сад женити и требаће ти крштеница.</p> <p>— Јок, — одговори Јефтан |
са дјецом, он се је волио тући и борити и са живином.{S} Патили су од њега једнако и туђи пси и |
оје заручнице, није могао лако ухватити и дуже задржати, а, осим њега, Обрен му је изгледао као |
S} Срачуна колико обојица имају платити и пружи карту.</p> <pb n="121" /> <p>— Дај новце, Перо, |
гледа на њу, него се одмах поче чистити и уређивати.{S} Очешља се лијепо и раздијели <pb n="114 |
ва клепетала, почеле се побожно крстити и кренуле цркви на читав сахат раније, него ли је била |
огледа по свима и као да хтједе скочити и бјежати од свега свијета.</p> <p>У исти час му дјевој |
ало му је, да ће се читава кућа срушити и притиснути га.</p> <p>— Изим овога, — настављао је ко |
је тукао главом о таблу да боље запамти и другови су му показивали и теглили га за уши и све — |
редан.{S} Заклињао се и да ће претрести и уредити кућу и све ствари по њој, раштркане и разбаца |
уђим дућанима, пребирати дневне новости и ићи у механе.{S} Нарочито је волио ово пошљедње, тим |
ајде, кукавче црни, у манастир па пости и читај молитве, јер ти нема помоћи...</p> <p>И одрече |
>— Ја добро.</p> <p>Игњат га мало пусти и, од милоште, повуче га за ухо.</p> <p>— А-а кршно си |
су се многи пролазници морали осврнути и зачуђено их погледати. — Како у лијепој, красној, мил |
те одмах занијеми.{S} Што је хтио рећи и протестовати против ове чудне просидбе, сад већ није |
и постили...</p> <p>Непрестано говорећи и хвалећи Перу, поп, из некакве старе, зарђале кутије и |
своје столове и опколише их.{S} Пушећи и смјешкајући се гледали су их, необично уживајући у њи |
. — Док је крштеница, имам му рашта ићи и увијек гледати Марушку... ух, моју слатку Марушку!... |
ш свакако требати, — рече Перо, отежући и као размишљајући. — У мене је крупан пос’о...</p> <p> |
а плачевним, меким гласом лако гурајући и у једно и у друго. — И немојте се стидити, кад вас је |
...</p> <pb n="97" /> <p>И, нарамљујући и стресајући прашину са хаљина, пође за њима.</p> <p>Је |
<p>Тужан и жалостан вратио се Перо кући и, као да му је био сав свијет <pb n="41" /> крив, мрго |
носећи овелику канту са водом, стењући и отхукујући, залијевала је кукурузе.</p> <p>Опазивши П |
<p>Осим са дјецом, он се је волио тући и борити и са живином.{S} Патили су од њега једнако и т |
брену, након пуна два мјесеца, уздишући и преврћући очима као рањеник. — У кући ми ништа у реду |
ије, а за њима крену и Данило, уздишући и стењући под пртљагом...</p> </div> <div type="chapter |
ватрено.</p> <p>— У тебе ашикује и шћи и жена! — узвикну Алекса и скочи са столице, подигнувши |
ходник, почеше одјекивати нечији кораци и као граја нека.{S} Перо помисли да ће опет бити когод |
и да вам је све у реду: и собе и душеци и све.</p> <p>— Фала ти, — упаде Јово обрадован. — То с |
>Учитељ, зачуђен, искриви се на столици и погледа га тупо, као да пита: а шта се то мене тиче?< |
прича.</p> <p>Стари наслухну ове ријечи и заустави се.{S} Стаде преда њу и стиснуту шаку поднес |
д ње, и хтједе јој боље загледати у очи и лице и... јао... он само угледа дугачки врат своје <h |
а.</p> <p>И дође му, да тога часа скочи и зовне Данила.{S} И он се диже...{S} Почеша се мало и |
макар с киме.</p> <p>Он изненадно скочи и зовну Благоја.</p> <p>— Да се иђе, — рече опоро. — До |
илоште прозва Данилом.{S} Уједно одлучи и то, да, први пут пошље смрти родитеља, прослави Крсно |
ли протузаконитости, — рече, издигнувши и глас и кажипрст десне руке. — тер сте узели слободу, |
ви су му показивали и теглили га за уши и све — узалудно.{S} Мећао је буквар под главу кад је х |
је, као да му је мало одлануло на души и као да се разведри мало.{S} Ни те вечери није ишао у |
</p> <p>Обрен се осмјехну.</p> <p>— Дај и мени два форинта, па вади, — рече као у шали.</p> <p> |
ене за осталим столовима. — Само гледај и шути, а имаћеш свега.</p> <p>— <foreign xml:lang="de" |
а Обрен готово љутито. — Ти само гледај и слушај...{S} Или, ако хоћеш, ти говори с матером.</p> |
на, па је добро.{S} И лијепо се вјенчај и буди чојек и нек ти буде све у реду.</p> <p>— Тако је |
едати. — Како у лијепој, красној, милој и никад незаборављеној вашој касаби?{S} Шта се тамо рад |
— упаде преплашени Перо, дајући му знак и рукама и очима да престане. — Кажи ми само и тихо ми |
глас ни ту се није могао чути...{S} Чак и оне неколике кокоши, што су се разишле по гомилама бу |
нпут се промолила није, нити јој је чак и гласа могао чути.{S} Па ни попадија се ни од куда пој |
и љепше се накитиле.{S} Удовица се чак и карамфилом, иза уха, закитила и лице превукла танким |
о као каква мапа.{S} Пролијевало се чак и по тлима, ту се мијешало са пепелом од цигара и давна |
иждукати и пјевати.{S} Нареди и доручак и пива и поново се окрену Пери.</p> <p>— Ја знам кршних |
ро.{S} И лијепо се вјенчај и буди чојек и нек ти буде све у реду.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— И, |
изађе из собе.{S} Данило исплази језик и дрекну као јаре када га ухвате.{S} Објеси горњу усну, |
неки, најпаметнији, и научили тај језик и почешће се служили њиме.</p> <p>Доктор је баш устицао |
а су слова добијала некакав чудан облик и ни он, ни учитељ, ни сви ђаци не би их кашње могли пр |
уо.</p> <p>Благоје се укрути као војник и салутира.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Befehlen</f |
...{S} Таворим ’вако с дана на дан, док и смрт за врат...</p> <p>— Жао ми је, — рече Јово, уозб |
полуразрушен плот, пуши на кратки чибук и наређује нешто двојици синова, који су неуморно, у ст |
</p> <p>И, онако љутит, сједе на сандук и објема ногама поче лупкати о тле.</p> <p>Након дуге п |
ти, него, у незгоди, извади и он јаглук и поче трти нос.{S} Уједанпут, као да се присјети нечем |
и пут дошао би мргодан, пљувао у јаглук и шетао се између клупа, не окрећући се ни на једну стр |
тници одјахаше од коња, ступише у хотел и, уз мермерне степенице, попеше се до соба, које им <p |
ога!</p> <p>— Курталиши ако си пријатељ и <pb n="167" /> брат! — јекну Перо, па се сави око њег |
усплахирено погледаше. — Не дозвољавам и не дозвољавам — викну, бјешње и поче ударати руком о |
десет година, па све до пет...{S} Имам и новога, па како ко бегенише.{S} Мрко је и лијепо, па |
ти. — Како то?</p> <p>— Па испросио сам и уредио све, — викну Благоје весело и опет пође да га |
ла ти, — упаде Јово обрадован. — То сам и мислио.</p> <p>— Ама у мене то ништа нема, — осијече |
аменима...</p> <p>— Што ти кажеш, кажем и ја.{S} Само да ми она биједа на врат не дође, — рече. |
това! — одушевљено узвикну. — Пристајем и ја!</p> <p>У неђељу кренуше обојица удовичиној кући.< |
х и букових грана и окитили је цвијећем и барјачићима.{S} Под големим кубетом њезиним пружао се |
а, са малим, нешто искривљеним, носићем и смјехуљцима на образима, диже се да купи бакшише.{S} |
и било вас, које ја с вама лијепо живим и ви ме веселите и забављате, што вам никада, ни у гроб |
да је задржи.{S} На попа је био сасвим и заборавио и, кад овај устаде пружајући му крштеницу, |
ад колиба дизао се танак, плавичаст дим и повијао се по чађавим, сламним крововима...{S} Ничији |
/p> <p>— А би ли ти да ти је ја извадим и ја да платим?</p> <p>— Јок, — осијече Обрен остављају |
да га љуби. — Ти си ми рек’о да уредим и ја сам све уредио.{S} Имаш пунца газду, пуницу газдин |
и.{S} Обојица се упутише некаквим уским и прљавим сокацима, прођоше кроз двије-три авлије, пров |
ише модрим него црвеним, лицем, дебелим и облим, сличним чарапи, носом и са испупченим трбухом, |
о, диже се и пође.{S} Обрен пође за њим и не хтједе се зауставити, макар што их је удовица задр |
нарумењена усиђелица указа се пред њим и, љубазно се осмјехујући, показа му собу, Перо, старај |
и станите за мном.{S} Кад ја приступим и изговорим здравицу и када викнем: „живили“, онда и ви |
о потрошит’.{S} Имам ја пара, да платим и за те и за се.{S} А теби треба да се шеташ, да се дру |
д се тражи женска глава.</p> <p>Међутим и Јован изведе коње и поче их вадати по ледини, чешукај |
м страшно дебелим гласом, вртећи главом и мигајући ситним, јастребастим очима. — А ја вас одавн |
рсте у Данилову косу, затресе му главом и заповиједи да изађе из собе.{S} Данило исплази језик |
е се малко, као нехотице, ритнула ногом и одгурнула га.{S} Њему није било ништа.{S} Три пута се |
вашег брака; да сретно буде по ваш дом и српски род.{S} Живили!</p> <p>— Е умијеш га, учитељу, |
ве ствари...{S} Он долази сам са младом и Данилом и нема сватова.{S} Ама то не смета!..{S} Ми ћ |
нема сватова, него долази сам са младом и...</p> <p>— А која ли му је млада? — упаде Обрен.</p> |
Написао их читкије и, са великом грајом и побједничким изразом на лицу, показао свима.{S} Нарав |
а, заједно са учитељем, удовицом Стаком и толиким другима.{S} Сви су нешто међусобно шапутали и |
чувену варош М..... и одсједе у великом и славном хотелу „<title>Код Балкана</title>".{S} Овдје |
лена, дебељкаста, са пуначким подвољком и рупицама на бради, за час се прибра.{S} Лагано, забац |
о.</p> <p>Удовица опет измахну јаглуком и удари га по устима.</p> <p>— Људи воле и крави дебљој |
главе у кући.</p> <p>Јефтан махну руком и замоли га да не говори даље, како не би својим жалост |
а.</p> <p>Учитељ презриво одмахну руком и куцну се по челу.</p> <p>— У мене је све овдје записа |
— Што ће ти?</p> <p>Игњат измахну руком и свом снагом удари се у прса.</p> <p>— А-а утекли су!{ |
њом кућом, са једном бескрајно дугачком и необично прљавом авлијом, по којој су лежале здраве и |
..{S} Он долази сам са младом и Данилом и нема сватова.{S} Ама то не смета!..{S} Ми ћемо му бит |
не иде за својим него за Периним послом и да је овај, према томе, дужан, бринути се за његову у |
милија пријатеља, који, загријани вином и необично расположени, тек што му наздравише и искапиш |
упаде Обрен. — Њих треба напунити вином и понијети за пута...</p> <p>— И један треба лијепом зд |
е поздрављати окупљену свјетину и капом и објема рукама.</p> <p>— Жениче и невјесто, — узвикну |
куковима, те куња, лијено машући репом и бранећи се од силних муха.</p> <p>— Ово је село мртво |
уљегоше у авлију и, са ужасном шкрипом и треском, отворише врата мале, приземне собице, и удов |
дебелим и облим, сличним чарапи, носом и са испупченим трбухом, стајао је смијешећи се и обје |
S} Један сух, пјегав, са кукастим носом и великим, необично испупченим очима, оборио главу и ку |
рупана глава са огромним кукастим носом и страшним очима.{S} Тек мало трезнији човјек могао би |
<p>Од тога дана Перо као да клону духом и изгуби вјеру у се.{S} Изгуби и наду, да ће икада у св |
срете Јефтана.{S} Носио је под пазухом и у рукама неколика сандучића и завежљаја и, тако прето |
се тргоше...{S} Јока сакри лице бошчом и утече у кућу, а Јово му се приближи.</p> <p>— Не ваља |
ђаци, међу собом, прозвали Топал-пашом и спјевали га у пјесму, која је почињала ријечима: <hi> |
хиљаду и сто пута честитам, — обрадован и раздраган узвикну Перо.— То је љуцки и, што се рекне, |
крштеницу час прије сврши.</p> <p>Тужан и жалостан вратио се Перо кући и, као да му је био сав |
затече Данила, гдје стоји трештен пијан и љуља се час на једну час на другу страну као шеталица |
м муке им’о док сам каз’о како си ваљан и богат и све...</p> <p>— Ама ја нисам виђео...</p> <p> |
Јован, старајући се, да изгледа озбиљан и замишљен. — Ја к’о кириџија виђео сам много, ама ти ћ |
но, доказао Пери, да »као старији јаран и ожењен чојек« треба да спава на меку, а, поред тога, |
и једини Јефтан што му је остао вјеран и још се једнако бринуо за њега.</p> <p>— Жени се, — са |
ити...{S} Све му се чинило као неки сан и као да све ово, што види и чује, није могућно...{S} О |
у водио...{S} А, ето, и Перо је паметан и он ми све виче: <hi>тако је!</hi></p> <p>Мара не одго |
ам о томе: како су живили Перо Карантан и његова Стака, доносим само одломак његова писма, што |
> <head>VII.</head> <head>Перо Карантан и дружина му у гостима код стрика Васе у селу Галебовцу |
му се смишљен <pb n="23" /> и умјестан и, што је главно, искрен и пријатељски.</p> <p>— А хоће |
ш дјеца. — Мени је каз’о да је болестан и да не ће никуд излазити.{S} Каз’о је и да му нико не |
Истјерани из куће стрика Васине, Јефтан и Перо лешкарили су под једним искривљеним дрветом, у д |
во је пасје путовање! — прогунђа Јефтан и некако крвнички погледа <pb n="66" /> у Перу. — Трећи |
>— Уфатићу те за ријеч, — дочека Јефтан и снажно га стегну за мишицу. — То би било најпаметније |
— А можеш ли ти Обрене? — запита Јефтан и не гледајући на Данила. — И ти си Перин јаран.</p> <p |
.{S} Хајде са мном... — љутну се Јефтан и направи мргодно лице. — Не бој се, да ћеш ти што потр |
>— Хајде, Перо, да иђемо, — поче Јефтан и као подиже се. — Ти си каз’о, да ћемо остат’ само мал |
Фала Богу кад смо овђе, — рече и Јефтан и испод ока погледа лијепу Швабицу.</p> <p>А Данило се |
теница.</p> <p>— Јок, — одговори Јефтан и крену даље. — Шта ће ми то?</p> <p>— Требаће, требаће |
/p> <p>— Каква несрећа? — брекну Јефтан и нагло се исправи. — Што се <pb n="113" /> мени није д |
се оженио, болан? — готово цикну Јефтан и снажно му стеже прсте, да умало није јаукнуо.</p> <p> |
с очи воде и ноге носе...</p> <p>Јефтан и Перо не одговорише ријечи.{S} Обојица, као утучени, к |
..{S} Кашње се показао као врло живахан и отресит...{S} Чим је почео владати собом, почео је лу |
> <p>У гостионици сједио је Перо мрачан и суморан; ћутао је и само испијао чашу за чашом.{S} До |
са властима посла.{S} Није им био вичан и није знао како се с њима треба понашати.{S} С тога се |
Она је шћи газде Ђуре Ашчића.{S} Кршан и богат чојек!</p> <p>Перо га дрпну за рукав и, од нест |
ећавајући, да ће свакоме „бити наклоњен и пред свима властима штитити му интересе“...</p> <p>— |
смркло, окупише се сви:{S} Јово, Обрен и Јефтан.{S} Сви весели и смјешкају се један на другога |
Плаче Перо, плаче Јефтан, плачу и Обрен и Јово.{S} Сви плачу!{S} А Данило опет промолио главу к |
/> и умјестан и, што је главно, искрен и пријатељски.</p> <p>— А хоћемо ли дуго остати? — запи |
се и, држећи капу под пазухом, скрушен и понизан уљезе у собу.{S} Комесар, дебељкаст, мргодан |
соби сједоше Перу у прочеље, а домаћин и домаћица опколише га са <pb n="134" /> обје стране.{S |
их ђевојака.</p> <p>Обрен дохвати аршин и, играјући се њиме, поче дражити дебелу, полугубаву ма |
па хоћу да те видим.{S} А ево сам дов’о и два пријатеља и једно момче, да ти се прогостимо у ку |
се на њих, — ево и Перо мисли исто к’о и ја.{S} И он ми све одобрава, а само се ти љутиш и вел |
јеси каз’о да ти је много, кад си иск’о и кад си ми прич’о, да ће ти ђеца крепати од глади?...< |
рин јаран.</p> <p>— Ја бих... ама пос’о и дангуба... — замуца Обрен. — А... осим тога... не зна |
е Перо бјежећи од њих. — Пос’о је пос’о и он је најпречи!</p> <p>— Таки ли си ми пријатељ? — љу |
н.{S} С њиме се отприје помало познавао и сматрао га за пријатеља, а данас му је требао један ч |
итељ покаже прут и он се одмах стишавао и, положивши руке на клупу, уозбиљио се као какав стара |
У љутини ошамарио је Данила, а опсовао и Јову.</p> <p>— Нећу ти ја овђе више ноћиват’, па да м |
је бунило.{S} Изговорити би их и могао и то баш не би било тако тешко, али ко ће их написати?{ |
јаје.{S} Ипак му је нос највише страдао и вјечито је сличио руменом, расцвјетавајућем пупољку.. |
у тесту, на којој се, у даљини, издизао и ширио бјеличаст, провидан облак.{S} Кроз облак су се |
има, који се као дебела паучина лелујао и повијао по механи.{S} А свијета било много!{S} Неки с |
оворити <pb n="17" /> мало оштрије, као и обично, кад Аћима хоће о нечем да увјери, — Ама ја ви |
раг си ти мени Јово, — рече хладно, као и мало прије. — Мали си био, кад сам те носио на рукама |
S} И сав свијет прорицао је и њему, као и Јефтану, да ће хрђаво проћи.{S} Једино је још Аћим ло |
нуће, похитао је попу.{S} Обукао се као и јуче, угладио се, само што се нешто више огледао у ог |
гледати.{S} Узалуд!{S} Вјетар је пиркао и играо се танким завјесама на прозорима, али њезина гл |
тражио протокол.{S} Нестрпљиво је шетао и освртао се на све стране, надајући се, да ће је сваки |
.</p> <pb n="15" /> <p>Када је одрастао и могао се мијешати са осталом дјечурлијом на улици, по |
ненађени поп, који тек што бијаше устао и почео се умивати, а полијејевала му лијепа Мара, обуч |
апита тужно. — Превариће њих обје Швабо и ето ти шта ће.</p> <p>— Не превари он више! — дочека |
> <p>Перо преврну очима, погледа у небо и испусти један мученички уздах:</p> <p>— Тако ти је то |
Јефтан погледа око себе, погледа у небо и стисну зубе.</p> <p>— Јок, — окреса. — Ја нећу друкчи |
нашљество.{S} Због нашљества се управо и прочуо и био је, од свих касабалија, једногласно прог |
рштеницу и не осврћући се на њих, — ево и Перо мисли исто к’о и ја.{S} И он ми све одобрава, а |
> <p>— Ја хоћу, — пресијече га она живо и пружи руку да га загрли. — Ја хоћу...</p> <p>— Да ми |
како стоје једно према другоме:{S} Јово и Јока.{S} Он се једном руком наслонио на зид и гледа ј |
ну траву.</p> <p>— Сретно! — викну Јово и поче точити вино.</p> <p>— Сретно! — заграјаше сви... |
{S} Додуше пажљиво је крио име и попово и дјевојчино, али је причао све остало и причао је дуго |
S} Човјек, у својој муци, бијаше готово и заборавио на Перу и ко зна да ли би га се икако и сје |
Карантана.{S} Његово рођење, дјетињство и први дани момаштва.</hi> </head> <p>Перо Карантан, с |
<p>Перо не знаде шта би одговорио, него и он сједе на кревет и, објесивши ноге, поче климатати |
е часова, кад је долазио у разред весео и расположен.{S} Тада се шалио са дјецом, чупкао их за |
ви Крсно Име.{S} А како га је прославио и шта се закључило иза ручка, то смо у почетку изнијели |
и.{S} На попа је био сасвим и заборавио и, кад овај устаде пружајући му крштеницу, зачуђено га |
о толико заговорио, да је чак заборавио и на вино и тек <pb n="164" /> и кад неко, у страни, ис |
узу. — Халал му вјера ко те таког родио и на нас намјерио!</p> <p>Па, сви раздрагани, изађоше и |
ти буде добра жена, изнова си се родио и биће ти добро; ако ти буде зла, онда куку теби, одмах |
берићетно!{S} Да Бог да и пород породио и све ти у напријед пошло!</p> <p>— Живили младенци! — |
сину авлију, Данило се већ био пробудио и сједио под дудом.{S} Крај њега је лешкарио Васин слуг |
била изашла на врх главе и он је мрзио и њу и учитеља и све ђаке.{S} С тога му се и допаде оче |
шки, топли јорган, дотле се Перо и умио и кренуо низ чаршију, тражећи да се упозна ма с киме и |
а царем <pb n="170" /> не би промијенио и сада вичем из свега грла: куку ономе, ко није ожењен! |
хвом Пери, који се бијаше толико збунио и загледао у њу, да није знао који ће филџан прихватити |
ед себе. — Ја <pb n="135" /> сам га пио и пио би га вазда.{S} Да ме и сад ко понуди, не би река |
ваздуху.</p> <p>Због тога је приступио и Пери.{S} Упознао се с њиме, нашалио се и почео му сје |
тари је оно алчак!...{S} Он је преварио и прије, те су му, на правди вишњега Бога, претеслимили |
есу ни чекали понуде.{S} Обрен је точио и без њега, јер није могао гледати празне чаше, и прели |
он се лагано љуљушкао на столици, пушио и пијуцкао.</p> <p>— Колико мислиш остати овђе код нас? |
уче у страну.</p> <p>— Што обрука ’вако и себе и мене? — запита, бјесомучно дрмајући њиме. — Шт |
о на Перу и ко зна да ли би га се икако и сјетио, да му не стиже онај брзојав.</p> <p>— На моју |
а живином.{S} Патили су од њега једнако и туђи пси и мачке и пилићи, кокоши, голубови.{S} Рачун |
он више! — дочека <pb n="104" /> Бошко и, звизнувши, одмахну руком, као да вели: „прошло је то |
Шта?{S} Шта ми је све то? — викну Бошко и скочи са столице... — Хајде ти стани на воду, а ја ћу |
ћемо на путу!</p> <p>Затим прошета мало и окрену се Пери.</p> <p>— Кад си се намислио женит’ шт |
есело.{S} Опазивши Перу он застаде мало и намигну му.</p> <p>— Видиш, како је кад човјек хоће д |
а.{S} И он се диже...{S} Почеша се мало и хотимично се растресе над успаваним Јефтаном, да коју |
но раме на своме као да се застиди мало и поче се измицати, а, у измицању, опази на зиду слику, |
и дјевојчино, али је причао све остало и причао је дуго.{S} При свршетку осјетио је, као да му |
p> <p>Старац се дохвати руком за стабло и устаде.{S} Лице као да му се одмах разведри.</p> <p>— |
ам и уредио све, — викну Благоје весело и опет пође да га љуби. — Ти си ми рек’о да уредим и ја |
да ником не издаш...{S} Ако издаш, зло и по ме и по те.</p> <p>Перо не одговори.{S} Пропусти г |
прелијевао их.{S} Отуда се вино разлило и по свему потрпежњаку, — јединоме чаршафу <pb n="9" /> |
с на другу страну.</p> <p>Једино Данило и Јован што су ишли лагано и мирно, за пошљедњим коњем. |
у и упути се дуду, испод кога су Данило и Игњат слатко спавали.</p> <p>Изненада ослухну некакав |
Перо опет ућута.{S} Скрсти руке у крило и поче ломити прсте.{S} Осјетивши удовичино раме на сво |
дет, да свачије сватове лијепо дочекамо и да пред њих изађемо...{S} А Перо је наш јаран; доста |
бркове, љуби ме и милује, па се играмо и шалимо к’о ђеца...{S} Ја ти не знам ништа друго казат |
е може наћи у каквој механи, он је само и пазио на оне дућане, гдје је видио окупљено <pb n="99 |
ама и очима да престане. — Кажи ми само и тихо ми кажи: знаш ли ђевојку?</p> <p>— Па то је, бра |
. —- То је најбоље!</p> <p>— Предлажемо и ми! — повикаше сви.</p> <p>Јефтан, пружајући обје рук |
колима?{S} Згурио се у крај, па нијемо и тупо гледа своје касабалије, а касабалије гледају њег |
овђе живи...{S} Ако хоћете, у њега ћемо и сврнути.</p> <p>Јефтан погледа око себе, погледа у не |
ижујући им се. — Нијесте знале, да ћемо и ми доћи да пијемо кахву.</p> <p>— Знаш... к’о момци.. |
емо без <hi>младе</hi>!..{S} Данас ћемо и у цркву и добро платити попу, па нек одма вјенча...</ |
ијепо, само кад смо у тебе...{S} Ми смо и са малим задовољни.</p> <p>Стари се дохвати за ухо, к |
шло је вријеме, да се враћамо оклен смо и дошли...{S} Кући ћемо!</p> <p>И оде у собу.</p> <p>— |
гађајући њима слике на зиду.</p> <p>Но и самовање му додија.</p> <p>Опет пође у механе и, пију |
едино Данило и Јован што су ишли лагано и мирно, за пошљедњим коњем.{S} Обојица задуханили, па |
шта је ово, — одговори механџија хладно и не осврћући се на грају. — Они читају новине и сваке |
} А то су ти пријатељи? — запита хладно и презривим погледом премјери их обојицу. — То зар?</p> |
м, меким гласом лако гурајући и у једно и у друго. — И немојте се стидити, кад вас је Бог намиј |
лада и лијепа — узвикну Перо одушевљено и затапша рукама. — Ух, ух, брате, то ми се хоће!</p> < |
раго...</p> <p>Перо се ухвати за кољено и хукну.</p> <p>— Нека га Данило јаше ако хоће, а ја, в |
оварен као парипче, смијао се безбрижно и весело.{S} Опазивши Перу он застаде мало и намигну му |
аговорио, да је чак заборавио и на вино и тек <pb n="164" /> и кад неко, у страни, испали пушку |
тако, да се његово раме чешало о њезино и, гледајући преда се, једнако је смишљао: шта ће прого |
ледао у огледалу, чешљао се мимо обично и фес мало накривио на лијеву страну, пустивши, да га с |
истити и уређивати.{S} Очешља се лијепо и раздијели <pb n="114" /> косу по средини, пустивши да |
де све к’о што сам намислио, биће добро и зачудићете се сви!</p> <p>— Да Бог да, — одговорише о |
за наше здравље, ми смо фала Богу добро и здраво, к’о што и теби исто пријатељски желимо...{S} |
ало.</p> <p>— Нека, нека, — дочека Перо и повуче га за појас. — Овђе је лијепо...{S} Нека још!< |
<pb n="39" /> <p>— Чујеш, — дочека Перо и не гледајући му на сандучиће, — ти ћеш се сад женити |
>— Воле, воле богме, — опет дочека Перо и, као са заносом неким, настави: — И ја сам им’о једну |
га у тешки, топли јорган, дотле се Перо и умио и кренуо низ чаршију, тражећи да се упозна ма с |
..</p> <p>— Није пуно, — уплете се Перо и стаде међу њих. — Није пуно, само кад се има.</p> <p> |
— То, душе ми, не знам, — одговори Перо и мученички уздахну. — Кажу да сам испросио, а ја не зн |
> <p>— Зовемо молићемо, — одговори Перо и преклони се читавом половином тијела. — Баш се тако з |
и је од власти, — понизно одговори Перо и поклони се до земље.</p> <p>Згоднијега одговора није |
, — <pb n="148" /> поче се бранити Перо и ако муцајући. — Ја сам ја, а бунтовник је бунтовник.< |
ми те Бог посла! — викну обрадован Перо и поче га грлити. — О, брате слатки и лијепи, добро ли |
<p>— Фала Богу! — викну обрадован Перо и удари капом о тле. — Бог вас поживио, господине!</p> |
>— Фала Богу кад смо живи! — викну Перо и, онако у свима хаљинама, завали се у кревет.</p> <p>— |
бијаше почео прибојавати, да га наскоро и Данило не остави.{S} Некаква нарумењена усиђелица ука |
а Стаком говорио? — осијече Обрен оштро и испрси се. — Зар она није твоја?{S} И зар сада њу мис |
х... обоје ми жао...</p> <p>Стрико Васо и не осврну се на њега.{S} Окрену се гостима и мрко их |
се да што мање времена изгуби, честито и не погледа на њу, него се одмах поче чистити и уређив |
одити!{S} Хајдемо! — рече Јефтан љутито и окрену му лећа. — Хајдемо тражити другога.</p> <p>Јов |
чари, натаче их на нос, па сједе за сто и дохвати велики протокол, увезан ваљда прије тридесет |
е колико хоћете.</p> <p>Па сједе за сто и написа брзојав Јефтану.</p> <p> <hi>Долазим у петак.{ |
, блесасто изгледао) за један омањи сто и ту га, као какво дијете, посади на столицу.</p> <p>— |
осмјехну.{S} Куцну празном боцом о сто и нареди још вина...</p> <p>Иза тога Перо је трчао у ме |
, што су га пролазници сваки час, често и врло немилостиво, гурали и чак му стајали на ногу...{ |
кога је отео од Данила.{S} Он је, чисто и јасно, доказао Пери, да »као старији јаран и ожењен ч |
гуљастога писара са родиним ногама, што и по равници корача као да се пење уза степенице, — њем |
"119" /> кога и, очигледно, жалећи, што и рибље кости није могао појести.</p> <p>— <foreign xml |
и смо фала Богу добро и здраво, к’о што и теби исто пријатељски желимо...{S} И ако желиш чути з |
своме меканом душеку и спавати, као што и остали сретни људи, којима није пало на памет да се ж |
..{S} А ја сад имам <pb n="77" /> нешто и посла, па, ако одете, нећете ми барем сметати...</p> |
о.{S} Због нашљества се управо и прочуо и био је, од свих касабалија, једногласно проглашен осо |
шао да крави Митра кујунџије откине реп и да њиме бије другове.{S} Срећа, што крава није била < |
да иђемо.</p> <p>Перо завуче руку у џеп и крупан новац остави на столу.{S} Не хтједе ни кусура |
који се толико бојао власти колико поп и који би био у стању са већим страхопоштовањем говорит |
<p>— Ја...</p> <p>— Муч’, — дрекну поп и измахну шаком, да Пери намах замрије ријеч у грлу. — |
житељу да однесе.{S} Затим запали цигар и, добујући прстима у прозор, очекиваше кола.</p> </div |
сијече Перо, па се и он намргоди. — Зар и теби да дајем рачуна?</p> <p>— А ко ће те питати ако |
добро му загледа у очи.</p> <p>— А зар и то тражи власт? — запита.</p> <p>— Не иште... не траж |
е ни јастука, извалио се ма гдје, макар и за врата, и заспао.{S} Пробудивши се подбуо, мамуран, |
Мислио је да ће, ако мало заспе, макар и на који сахат заборавити своју <hi>заручницу</hi>...{ |
метати...</p> <p>Сви устадоше.{S} Макар и по врућини, морали су у шетњу.{S} И сви су позавидили |
ако бојажљиво.</p> <p>— Добро.{S} Макар и мало.</p> <p>Перо затвори магазу, те кренуше обојица. |
волио би живит’ хиљаду година, па макар и у тикви.{S} И вама фала, које ви мени наздрависте за |
<pb n="103" /> — рече. — Удри ти макар и каме-њима са суха, па си добио.</p> <p>Алекса скиде н |
pb n="156" /> је и он прочитао. — Међер и Перо каткад зна шта ради.</p> <p>Јефтан сједе на једн |
оље.{S} А лаже!..{S} Он само прича, јер и не зна ништа друго него причати.{S} Он, чак, сипа и в |
Јок, — осијече Обрен остављајући тефтер и прислањајући се леђима уз вреће од пиринча.</p> <p>— |
одговори Обрен, који је гледао у тефтер и срачунавао нешто. — Што ћа ми она?</p> <p>— А би ли т |
!{S} Ми смо, што се рекне, главни одбор и ми ћемо ријешити.</p> <p>— И скупићемо се у прву неђе |
<p>Јефтан се прислони раменом уз прозор и замишљено поче добовати прстима по стаклу.</p> <p>— А |
— Хм?...{S} Но гут!... — Осијече доктор и пође пред њим. — Видиме...{S} Шнел...</p> <p>Кад су с |
а се нечега сјети, бржебоље умекша глас и настави љубазније: — Ех, кад хоће власт, и биће готов |
узаконитости, — рече, издигнувши и глас и кажипрст десне руке. — тер сте узели слободу, увредљи |
страшан израз...{S} Обузе га неки бијес и поче по соби трчкати и поигравати.</p> <p>— Крава, кр |
вши, у знак одушевљења, обје руке у вис и машући њима као крилима.</p> <p>Обрен Пушибрк баци ка |
, а Данило, од радости, баци капу у вис и поче поигравати.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
другу сузу, која му се склизну низ нос и заустави се управо на брковима.{S} Јефтан Мргудић уст |
м’о док сам каз’о како си ваљан и богат и све...</p> <p>— Ама ја нисам виђео...</p> <p>— Па каз |
би одговорио, него и он сједе на кревет и, објесивши ноге, поче климатати њима.{S} Прислони чел |
..</p> <p>Јефтан опусти руке низ кревет и клону главом на јастук, као најтежи болесник.</p> <p> |
на форинти.{S} Педесет година, двадесет и пет хиљада!</p> <p>— Честитам, брате, по хиљаду и сто |
.</p> <p>Сви се сложише.{S} Узеше дивит и хартије, те заједнички написаше учитељу писмо, у коме |
ве хаљине, што се показао тако »даровит и паметан«...</p> <p>— Красно дијете, — хвалио се Аћим |
за мало те није главу изгубио.{S} Љутит и разјарен поп, чим га опази, стиште своје снажне шаке |
ап росе на врх житнога класа.{S} Тронут и растужен, дуго гледаше он у три своја пријатеља, три |
по стаклу.</p> <p>— А ко ће поћи на пут и куда? — као да сам себе запита. — О тома треба добро |
се кајати, што је икако полазио на пут и што је будаласто одлучио да се жени...{S} Зар баш да |
и шкргутну зубима.{S} Удари и други пут и три чаше преврнуше се на столу, а празна боца откотрљ |
ја то не дозвољаваМ! — дрекну уједанпут и скочи иза стола оборивши три столице.{S} Препаде и Бл |
{S} Доста је било да учитељ покаже прут и он се одмах стишавао и, положивши руке на клупу, уозб |
.{S} Ту се управо десила слова Ц, Ф и Ћ и то га је бунило.{S} Изговорити би их и могао и то баш |
азговори испредали су се до касно у ноћ и сви су се растајали задовољни.</p> <p>Најпошље Перо с |
овао, вратио се у <pb n="155" /> касабу и почео <hi>оздрављати</hi>.{S} Човјек, у својој муци, |
слободно ступајући у <pb n="47" /> собу и приближујући им се. — Нијесте знале, да ћемо и ми доћ |
куда, кад усплахирани Перо утрча у собу и још са врата повика:</p> <p>— Помагај, господине, ако |
умјереније живити.{S} Затвори се у собу и поче читати <title>Свето Писмо</title> и разне занимљ |
p>— Аха! — викну Благоје улазећи у собу и тарући крупан зној са чела.</p> <p>— Једва га једном |
еда јој право у лице; она оборила главу и чупка ресе на бошчи.</p> <p>У Пери заигра срце.{S} Он |
<p>Доктор је баш устицао шешир на главу и спремао се да пође некуда, кад усплахирани Перо утрча |
p> <pb n="70" /> <p>Стари искриви главу и зијевну.</p> <p>— Аха, ти си? — проциједи кроз зубе.{ |
етку Српства.</p> <p>Јефтан обори главу и, као постиђено дијете, поче се чешкати по обрви.</p> |
же пјеше ићи?</p> <p>Данило обори главу и уздахну.{S} Сад се тек сјети, како је лијепо било сје |
, дворећи мене.</p> <p>Перо обори главу и поче се чешкати.{S} Бијаше му, као да га је неко поли |
ну га изнутра, те мораде окренути главу и одахнути мало.{S} Ипак стегну срце и уљезе.{S} У први |
и пити.{S} Само је уздисао, дизао главу и њушкао по ваздуху, као да још једнако осјећа онај мир |
необично испупченим очима, оборио главу и куцка празном чашом о сто, а други прекрстио ноге по |
лиједи, полегути се, ухвати се за гриву и склопи очи да не види своје пропасти, а Јефтан потјер |
i>младе</hi>!..{S} Данас ћемо и у цркву и добро платити попу, па нек одма вјенча...</p> <p>Перо |
ама, са осмијехом на лицу поздрави Јову и пружи му обје руке.</p> <p>— А камо се ти прије? — за |
забленуто погледа.{S} Погледа и у Јову и чворугу му, која се зацрвенила као презрела трешња, п |
кну Јефтан, поново се враћајући друштву и вукући Перу за <pb n="168" /> собом. — Ишао је по тол |
е одговори ништа.{S} Само упрти пртљагу и пође пред њима, да их води Јовановој кући.</p> <p>Зат |
тјерам са пратњом...</p> <p>— Фала Богу и на томе, — опет ће Перо, још одушевљеније. — То је ба |
да!</p> <p>— Честитам, брате, по хиљаду и сто пута честитам, — обрадован и раздраган узвикну Пе |
м прстима скину повезач, рашчешља браду и погледа Перу попријеко.</p> <p>— Шта ћеш? — запита не |
очекивао.{S} Раније је затварао магазу и хитао свирачицама.{S} С њима је пио, с њима остајао д |
хладан да попухује, милује га по образу и лагоди.{S} И тај вјетар доноси, из даљега, некакву пј |
еде до Пере, поче га миловати по образу и умотавати му брк.{S} А њему драго.{S} Стаде узвијати |
мина, неки се картају, неки се погађају и кладе око нечега.{S} Чак, ради веће галаме, и механџи |
раме, рупци, појасеви и бошче, повијају и лепршају око врата као барјачићи.{S} Све лијепо, чист |
ш таке слике) и она два сандука у крају и дрвени кревет, — ето то ти је читав намјештај.{S} Па |
се тако освети.{S} Затим сиђе на авлију и упути се дуду, испод кога су Данило и Игњат слатко сп |
ри по глави.</p> <p>Перо уљезе у авлију и, раскорачивши се на широко, погледом поче тражити поп |
зненадно, као у преши, уљегоше у авлију и, са ужасном шкрипом и треском, отворише врата мале, п |
подвикну попу, пошто је уљегао у авлију и са слушкињом се најпријатељскије поздравио. — Ево ме |
је четврти пут -ступио у попову авлију и заискао крштеницу, за мало те није главу изгубио.{S} |
и, сваковрсни беспослењаци, па сви пију и задовољно гледају у четири лијепе свирачице, <pb n="2 |
ерин коњ хтио да изведе нову мајсторију и спустио се на прва кољена, а Перо се ослабио, полетио |
угуљаст, болешљив младић, упалих прсију и уских, кукастих рамена, вјечно огрнут <hi>иберцигером |
а, загрнутих рукава и раздрљених прсију и, носећи овелику канту са водом, стењући и отхукујући, |
са.{S} Лагано, стидљиво, оборених очију и руменећи се, поднесе она послужавник са кахвом Пери, |
сва служинчад хотелска, па га задиркују и пецкају, грохотом се смијући, ако каткада, леђима или |
ива и осјећа, како га таласи запљускују и драгају ода свих страна...{S} И као вјетар прохладан |
естано је мислио о Мари.{S} И на сокаку и у механи мислио је само о њој.{S} На свирачице није х |
м, ја га више не могу гледати по сокаку и мучити се с њиме, него треба коме другоме да га натов |
о у својој соби на своме меканом душеку и спавати, као што и остали сретни људи, којима није па |
апије, док најпошље не изађоше у велику и пространу, необично освијетљену, башту, која је била |
/p> <p>И опет стаде.{S} Гледаше у слику и као да очекиваше, да неко проговори иза ње и да му на |
губаву мачку, која је лежала на ћепенку и сунчала се.</p> <p>— Па то је лахко, — рече као узгре |
носи, из даљега, некакву пјесму, звонку и умиљату, што попут славујске трепери у ноћи, а у пјес |
<pb n="13" /> <p>И зграби Перу за руку и силом га повуче вратима.</p> <p>— Јок!{S} Јок! — пови |
/p> <pb n="130" /> <p>И узе га под руку и силом поведе у гостионицу.</p> </div> <div type="chap |
оворити.{S} Зину према њему, пружи руку и поче некако чудно стењати и привлачити га.{S} Поче га |
а је не видим.</p> <p>Обрен гурну мачку и одбаци аршин, па се исправи и оштро га погледа.</p> < |
једнако сједила, држала тефтер на крилу и, осјећајући Јовин поглед на себи, није смјела главе п |
бумбуловом, љуљушкати је на своме крилу и куњати јој на голим њедрима, као што је замишљао.{S} |
атим удари шаком <pb n="10" /> по столу и шкргутну зубима.{S} Удари и други пут и три чаше прев |
до касабе П...</p> <p>Јован остави лулу и као замисли се.{S} Поче нешто у себи рачунати, поглед |
> <p>Јово извади духана, напуни му лулу и припали.</p> <p>— А је ли стрико дома? — запита. — Шт |
ема вама, узимамо учешћа у вашем весељу и ступамо пред вас, да вам пружимо изразе наших одушевљ |
лем мрк облак, који се спустио на земљу и поиграва пред њим.{S} И, као да га вјетрови понијеше, |
а, постиђена, гледаше само у црну земљу и зелену траву.</p> <p>— Сретно! — викну Јово и поче то |
а се одржи. <pb n="147" /> Задрхташе му и ноге, поклецнуше кољена и он сједе, управо паде на ст |
ој <pb n="31" /> земљи и, држећи голему и тешку мотику у рукама, окопавао кукурузе, што их је т |
уда главу, обје руке пружила према њему и зове га себи...{S} Њему памет стаде...{S} Погледа око |
адики би много било...{S} Доста је њему и учитељева.</p> <p>Сви се сложише.{S} Узеше дивит и ха |
.{S} Као живо нешто да се помаче у њему и свом снагом гурну га њојзи.{S} Пруживши јој бакшиш он |
почивке, остављајући хартије на страну и одахнувши мало. — Ви се зовете Перо Карантан?</p> <p> |
Перо читава три корака одскочи у страну и дрхћући приступи механџији.</p> <p>— Растављај их, бр |
као да се застиди па се окрену у страну и сакри се за мурвово стабло, а поп испусти мотику, зем |
вазда овако. — Затим се окрену у страну и слушаше како вјетар звижди, тресе прозорима, носи и р |
лупа, не окрећући се ни на једну страну и не говорећи ништа.{S} Тада нико није смио проговорити |
на, а ни преко ноћи, није ишао у механу и спавао је слађе него обично.</p> <p>— Ево ме опет, — |
роштај, а Перо је чврсто стиште, стегну и — излети из собе.</p> <p>Пред вратима застаде и бризн |
упујем нове.{S} Ономадне сам узео једну и платио за њу петнес’ гроша.{S} Питам: може ли јефтини |
наклони мало главу према десном рамену и окрену се.{S} Перо, као ван себе, у мало не скочи за |
ргодан човјек, са мјесечином на тјемену и ријетком, јарчијом брадом, сједио је и писао нешто, п |
и као да га неко зове, зове га по имену и каже да умире за њим...{S} Он размахну рукама <pb n=" |
ени, кренуше из авлије, а за њима крену и Данило, уздишући и стењући под пртљагом...</p> </div> |
ута стиште Јефтанову руку, па се окрену и хитно пође кући.{S} Брзо, као на крилима, улети у сво |
а да нађеш доктора?</p> <p>Па се окрену и опет хитно пође уз чаршију.</p> <milestone unit="subS |
га вјетрови понијеше, он се брзо окрену и отрча из авлије.</p> </div> <pb n="44" /> <div type=" |
ста, блесасто гледајући у собу.{S} Зину и доктор.{S} Дуго су обојица, ништа не говорећи, стајал |
3" /> Обрену унапријед плаћао сапутнину и звао га готово сваку вече.{S} А дочекивали су их крас |
" /> поче поздрављати окупљену свјетину и капом и објема рукама.</p> <p>— Жениче и невјесто, — |
ве чакшире, отресе са њих силну прашину и длаке од мачака, које су на њима спавале, и поче их о |
комаде.</p> <p>— А што кукаш? — дрекну и унесе му се у лице. — Ево, како сам се ја оженио, па |
— Бјежи, бјежи од мене крвниче! — викну и показа му свих десет прста, као да ће му тога часа у |
— У мене је све овдје записано! — викну и узе чашу вина. — Драги жениче и невјесто! — дрекну из |
га на овако тумарање?</p> <p>Перо хукну и одмаху руком, да једним махом све црне мисли одагна о |
летети да је придржи, али се она изврну и отскочи од њега као опарена.</p> <p>— Бјежи, бјежи од |
Оклен ти, болан?</p> <p>Перо се осврну и измахну рукама, као да би некога у земљу да сатјера.{ |
— одговори Благоје.</p> <p>Перо отпрсну и направи лице, као да је појео љуту паприку.</p> <p>— |
на сав свијет, прикупи снагу, размахну и заплива према њој.{S} Хита, јури, а дрхће од чежње и |
ручали смо...</p> <p>Стари се осмјехну и одобри главом.</p> <p>— Нека сте ручали, — рече. — То |
еље без тебе?</p> <p>Учитељ се осмјехну и, од радости, наклони се опет.{S} Видјело се, да су га |
а па ме тужи...</p> <p>Перо се осмјехну и кврцну га по носу.</p> <p>— Хајде, хајде тражи кола, |
ријечи и заустави се.{S} Стаде преда њу и стиснуту шаку поднесе јој под нос.</p> <p>— Ти, ти си |
ледати ма куда.{S} Стари стаде преда њу и куцну је прстом по челу.</p> <pb n="81" /> <p>— Није |
изашла на врх главе и он је мрзио и њу и учитеља и све ђаке.{S} С тога му се и допаде очева ра |
очи, чим је угледа.{S} Загледа се у њу и, док је стајала, није на другу страну скрећао погледа |
Јефтан потјерао за њим, труцка на коњу и, као пијан, клима се и повија час на једну час на дру |
пред њим. — Цо?</p> <p>Перо скиде капу и понизно се наклони.</p> <p>— Болестан ми пријатељ, го |
ом погледа попа, испод ока погледа Мару и, пошто рече једно тужно, бескрајно тужно <hi>збогом</ |
хо, поче циједити кроз зубе своју стару и најомиљенију пјесму:</p> <quote> <l>Овце чува Тодора< |
муци, бијаше готово и заборавио на Перу и ко зна да ли би га се икако и сјетио, да му не стиже |
трад’о...</p> <p>И још јаче обгрли Перу и привуче га себи.</p> <p>— А јеси ли вечер’о? — запита |
е, утрчавши у собу, па поче грлити Перу и љубити у оба образа. — Честитам ти, мој Перо, а сврше |
Мислиш ти што си ми синоћ платио вечеру и овај доручак, да ћу ја трпити да ми тако у лице говор |
ваш...{S} Данашњи млади људи махнити су и њима нико није прав...{S} Дигли главе, па вичу: »ми н |
говори Перо, пребирајући ресе на појасу и збуњено се осврћући.</p> <p>Поп се окани умивања, па, |
психа!... да знам шта се ради у свијету и хоће ли се ђегођ покрвити...{S} Знаш, нема посла без |
би чуо. — Ђевојку знаш ли, ама честиту и поштену? — запита јаче.</p> <p>Благоју испаде цигар и |
С тога се нестрпљиво врпољио на мјесту и час се играо са сахатним ланцем а час опет засукивао |
од колара!</p> <p>Сви наврвише на тесту и почеше се гурати.{S} Неко стаде учитељу на ногу, Обре |
ћи за њим. — Ја ћу је извадити, а ја ћу и платити.</p> <p>Јефтан, не осврћући се, онако преко р |
је видиш!...</p> <p>— Па лијепо; њу ћу и тражити, — упаде Перо сасвим озбиљно. — Ако је лијепа |
њао се и да ће претрести и уредити кућу и све ствари по њој, раштркане и разбацане на све стран |
шта друго, нека барем чува и чисти кућу и рађа ђецу...{S} Оклен би ми били, да нам се нису жени |
себе.{S} А бухе га све то више пецкаху и копрцаху се испод њега, као да је на мравињак легао.< |
} Кад ја приступим и изговорим здравицу и када викнем: „живили“, онда и ви викните и дигните гр |
ена, са крупним црвеним пјегама на лицу и чиревима на челу.{S} Читаве степенице испунила собом, |
тао новине спусти их, остави на столицу и сједе на њих.</p> <p>— Читаш ли ти што? — запита Перу |
ер, ништа не говорећи, извади јеловницу и пружи му је.</p> <p>— Хм, хм, — мрмљаше Благоје, погл |
ада у својој кући загрлити своју женицу и, у тихе љетње вечери, напајајући се мирисом јоргована |
дијете, — рече јој поп пишући крштеницу и не осврћући се на њих, — ево и Перо мисли исто к’о и |
силом угура Перу у најближу гостионицу и обори га на столицу.{S} Затим опет поче играти око ст |
S} Најпошље узе некакву излизану четицу и поче га чистити.{S} И размаза вино по свој кошуљи.</p |
еца.{S} Плаче Перо, плаче Јефтан, плачу и Обрен и Јово.{S} Сви плачу!{S} А Данило опет промолио |
ше сви у један глас.</p> <p>Он узе чашу и наточи је.</p> <p>— Онда... онда... — поче оним вишим |
ро изазивачки.</p> <p>Благоје испи чашу и отра бркове.</p> <p>— Па ако ћеш да је видиш, нико ти |
} Што, питам те?</p> <p>Обрен испи чашу и цмокну губицама као да љуби кога.</p> <p>— Тако је, — |
уше очи кад га угледа.{S} Наточи у чашу и, са особитим задовољством, посматраше, како по површи |
, — рече, куцајући штапом о празну чашу и разгледајући људе и жене за осталим столовима. — Само |
разне слике и пјевао им пјесме о Милошу и Марку.{S} Други пут дошао би мргодан, пљувао у јаглук |
маћи.{S} Ту се управо десила слова Ц, Ф и Ћ и то га је бунило.{S} Изговорити би их и могао и то |
указаше се.{S} Он испусти некакав уздах и, прије него што је Перо могао што изговорити, загрли |
S} Затим отвори крмељаве очи, протра их и, некако блесасто, погледа по свима.</p> <p>— Шта ћете |
и то га је бунило.{S} Изговорити би их и могао и то баш не би било тако тешко, али ко ће их на |
поче их вадати по ледини, чешукајући их и размрсујући им дугачке, свилене гриве.</p> <p>— Ето г |
"36" /> који трче за звонаром, макар их и у јаму водио...{S} А, ето, и Перо је паметан и он ми |
року <hi>хладницу</hi> од самих дубових и букових грана и окитили је цвијећем и барјачићима.{S} |
оме је било помијешано чешких, њемачких и неколико српских ријечи, због чега се највише и свиђа |
чаршију, покрај читава низа затворених и незатворених дућана; минуше два-три сокака, измећу ма |
есело устајући испред <pb n="54" /> њих и правећи им мјесто. — У мене је вазда овако. — Затим с |
а се нешто тешко, врело спуштало на њих и притискивало <pb n="90" /> их, те нијесу били у стању |
Јефтанове собе, свом снагом гурну у њих и отвори их.</p> <p>— Извол... — викну, али на половици |
— повика Обрен, умијешавши се међу њих и хватајући Јефтана за рукав. — Ми други пријатељи тако |
нтана морам водити, — осијече полицајац и као да се још више испрси.</p> <p>Перо протра очи, ми |
тана водим у полицију, — рече полицајац и поносито се испрси.</p> <p>Перо скрсти руке, па га по |
ш? — салетише га са обје стране и пунац и пуница. — Какав је то пос’о?{S} Зар тако ваља?</p> <p |
д собом власт, оштрију него што су отац и мати.{S} Ипак се тјешио тиме, што је знао да има још |
, ти би овђе зло прошао...</p> <p>— Баш и волим што сам те наш’о, — дочека Перо одушевљено, — н |
ћи га по рамену. — Са Стаком ћеш га баш и јести!..{S} Одма ћемо је испросити, па нека у касабу |
о.</p> <p>— Па... кад нас ти заустављаш и кад нас не гониш остаћемо још три дана, — дочека Јово |
, погледа га попријеко.</p> <p>— А имаш и пара?</p> <p>— Имам.</p> <p>— И не треба ни од кога д |
чојек паметан, школован, учен, па знаш и умијеш...{S} И како би било да прође ово весеље без т |
свеме комшилуку, — дош’о си да ме вараш и на зло навлачиш...{S} Пит’о сам ја код власти <pb n=" |
— рече, — црна штета!..{S} Да продајеш и купујеш, могли би одма пазарити.{S} У мене, знаш, има |
ије мемла из камена у тамници, ти пијеш и веселиш се, а?</p> <p>— Ја... напио се од јада, — доч |
еро на њега. — Кад ја иђем, свакако ћеш и ти.</p> <p>— А можеш ли ти Обрене? — запита Јефтан и |
лишавим швабицама (а ти плахо бегенишеш и купујеш таке слике) и она два сандука у крају и дрвен |
{S} Пријатеља свога шћео си да превариш и да отмеш његову ђевојку.</p> <pb n="56" /> <p>— Његов |
он ми све одобрава, а само се ти љутиш и велиш да о мени свијет ружно говори због тога.{S} К’о |
наше касабе? — окоси се. — Овако мучиш и себе и нас...{S} И није ти грехота ни срамота!...{S} |
ра. — У тебе ашикују сви...</p> <p>— ...и мати је ашиковала, — поново се уплете онај из гомиле. |
о се уплете онај из гомиле.</p> <p>— ...и мати ти је ашиковала! — потврди Алекса.</p> <p>— Чија |
офинцирима, — опет ће онај.</p> <p>— ...и неби пустио шћер да ашикује с офинцирима, — прихвати |
је писао једном пријатељу:</p> <p>„.....и ако желиш чути за наше здравље, ми смо фала Богу добр |
ати и туговати...</p> <pb n="130" /> <p>И узе га под руку и силом поведе у гостионицу.</p> </di |
ет гроша на њој...</p> <pb n="52" /> <p>И, радујући се што је постао тако разговоран, задовољно |
да тражиш ђевојку!</p> <pb n="13" /> <p>И зграби Перу за руку и силом га повуче вратима.</p> <p |
дете и отпочините.</p> <pb n="73" /> <p>И пусти их напријед, а он полако, гегуцајући, пође за њ |
Могу ја и пјеше...</p> <pb n="97" /> <p>И, нарамљујући и стресајући прашину са хаљина, пође за |
у њему ништа виђети...{S} Ништа!</p> <p>И лагано пође прозору, да им отуда покаже, е немају ниш |
— Од куге није било оваке бруке!</p> <p>И, не осврћући се ни на кога, отрча даље.</p> <p>У кући |
велим ти...{S} Хајде да пијемо!</p> <p>И силом угура Перу у најближу гостионицу и обори га на |
лен смо и дошли...{S} Кући ћемо!</p> <p>И оде у собу.</p> <p>— Фала Богу, кад ћу се вратити, — |
додаде Јово.</p> <p>— У неђељу!</p> <p>И опет се загрлише и почеше љубити.{S} А Данило тек се |
официрима...{S} Брука једна!...</p> <p>И, забринут, оде из механе.</p> <milestone unit="subSec |
ги пут!{S} За данас је доста!...</p> <p>И брзим корацима, као да га когод гони, изађе на улицу. |
а!{S} Здраво је у селу ручат’...</p> <p>И опет се окрену сељацима и премјери их оштрим погледом |
је. — То је баш к’о што треба...</p> <p>И, брзо се окренувши, као на крилима отрча у хотел.</p> |
е не води познат чојек као ја...</p> <p>И Благоје поче низати примјер за примјером: како су мно |
пашу ни везира, него баш цара...</p> <p>И опет стаде.{S} Гледаше у слику и као да очекиваше, да |
ја никоме да се са мном игра...</p> <p>И обојица изађоше из собе.</p> <p>— Путуј ти, игумане, |
фтану. — Јашите, па да се иђе...</p> <p>И помоћу Даниловом поче товари, ти пртљагу, а њима оста |
коју му додадоше. — Ми најми...</p> <p>И стаде.</p> <p>Стадоше сви и укочише се.</p> <p>Почеше |
ј молитве, јер ти нема помоћи...</p> <p>И одрече се друштва.{S} Неколико дана живио је осамљен |
ам, к’о што је и Исус страд’о...</p> <p>И још јаче обгрли Перу и привуче га себи.</p> <p>— А је |
би половина буха прешло на њега.</p> <p>И дође му, да тога часа скочи и зовне Данила.{S} И он с |
тра да кренемо!</p> <p>— Сјутра.</p> <p>И сви прихватише за чаше, а Данило, од радости, баци ка |
ми, — рече. — Овђе је згодније.</p> <p>И, ударивши руком по столу, нареди механџији да донесе |
ув’о вас од зла и напасти сваке.</p> <p>И поче јаглуком трљати очи, као да већ таре сузе.{S} А |
р!..{S} Сто ока и ни једну мање.</p> <p>И, онако љутит, сједе на сандук и објема ногама поче лу |
.{S} Дапаче морам вас затворити.</p> <p>И, не сачекавши да се Перо одбрани, зазвони у звонце.</ |
ти само ишти, к’о у својој кући.</p> <p>И опет се окрену вратима.</p> <p>— Данило!</p> <p>Данил |
?{S} Ти само поћи, па се не бој.</p> <p>И пружи му руку у опроштај, а Перо је чврсто стиште, ст |
Благоја једва је некако заспао.</p> <p>И снијевао је један чудан сан.</p> <p>Као ноћ је, мјесе |
ких, кукастих рамена, вјечно огрнут <hi>иберцигером</hi>, лагано уљезе у собу, и поздравивши св |
ђевојке?...{S} Мршаве и слабе к’о да се иглама хране.</p> <p>— А ти дебела! — упаде Перо.</p> < |
а пред собом, да кога испод клупе боцне иглом, или да пусти коме у њедра шаку коњских <pb n="19 |
.{S} Крај њега је лешкарио Васин слуга, Игњат, стар, космат човјек, који се једном у пет недјељ |
а крмељаве очи дошле му још мање...{S} Игњат је рикао по авлији и био се у прса...{S} Једина < |
и упути се дуду, испод кога су Данило и Игњат слатко спавали.</p> <p>Изненада ослухну некакав ш |
а се отворише и на њима се појави стари Игњат.{S} Гологлав, рашчерупан, у лакоме одијелу, стаде |
у се. — Зар си жив, болан?</p> <p>Стари Игњат разврати вилице и рикну као дивља звијер.{S} Обје |
<p>— А-а од куге никад боље! — одговори Игњат, стежући га јаче. — А-а како си ми ти, мали Јово? |
} Ето ти сад!...{S} Удала се!...</p> <p>Игњат излети, носећи дебелу цјепаницу у рукама.</p> <p> |
би и ја, ама су далеко измакли.</p> <p>Игњат баци цјепаницу, сједе на тле и бризну у плач.</p> |
и, мали Јово?</p> <p>— Ја добро.</p> <p>Игњат га мало пусти и, од милоште, повуче га за ухо.</p |
рико дома? — запита. — Шта ради?</p> <p>Игњат као да не чу добро.{S} Метну прст на уста и издиж |
ори Перо преплашен. — Што ће ти?</p> <p>Игњат измахну руком и свом снагом удари се у прса.</p> |
траше.</p> <pb n="78" /> <p>А ђе си ти, Игњате? — запита Јово приближујући му се. — Зар си жив, |
рава? — запита неко из авлије.</p> <p>— Игњате, гони краву Филипову из жита, — развика се стари |
рав...{S} И какав ми је то коњ, који се игра и обара људе?...{S} При погодби нијесмо казали да |
живо. — Не дам ја никоме да се са мном игра...</p> <p>И обојица изађоше из собе.</p> <p>— Путу |
ни.{S} А свијета било много!{S} Неки се играју домина, неки се картају, неки се погађају и клад |
ђевојака.</p> <p>Обрен дохвати аршин и, играјући се њиме, поче дражити дебелу, полугубаву мачку |
оских кућа, испред којих се, у прашини, играло неколико голишаве дјеце...</p> <milestone unit=" |
ми чупа бркове, љуби ме и милује, па се играмо и шалимо к’о ђеца...{S} Ја ти не знам ништа друг |
е нестрпљиво врпољио на мјесту и час се играо са сахатним ланцем а час опет засукивао бркове.</ |
едати.{S} Узалуд!{S} Вјетар је пиркао и играо се танким завјесама на прозорима, али њезина глав |
обори га на столицу.{S} Затим опет поче играти око столова, поче звиждукати и пјевати.{S} Наред |
шта могу ја?...{S} Мислиш ли се са мном играти, а?...{S} Кажи ти мени, — дрекну јаче, — што куп |
е све.{S} Кашње је опет могао наставити игру.{S} Могао је и сјутрадан, на Велики Четвртак, испе |
ица изађоше из собе.</p> <p>— Путуј ти, игумане, не мисли се манастиром, — прогунђа Перо, затва |
еба да спава на меку, а, поред тога, не иде за својим него за Периним послом и да је овај, прем |
се жути лимун крај мора,</l> <l>Има л’ иђе иког љевшег од мене?</l> </quote> <p>— Живио! — опе |
</p> <p>— И, ако хоћеш, нека и ова чаша иђе у твоје здравље!</p> <p>— Живио!</p> <p>Перо, пораж |
о скочи и зовну Благоја.</p> <p>— Да се иђе, — рече опоро. — Доста је сједнице!</p> <p>— Куд ће |
, — довикну Јефтану. — Јашите, па да се иђе...</p> <p>И помоћу Даниловом поче товари, ти пртљаг |
јунаци...{S} И није ни паметно да свак иђе на касапницу...{S} Ама смо радили, брате...</p> <p> |
>— Јок.{S} Послаћемо га у школу.{S} Нек иђе тамо, па макар ништа не научио.{S} Само нека мени и |
гаре! — окоси се Перо на њега. — Кад ја иђем, свакако ћеш и ти.</p> <p>— А можеш ли ти Обрене? |
.{S} Своја кућица, своја слободица и ја иђем тамо...</p> <p>Стари се одуприје рукама о кукове и |
пет је пољуби.</p> <p>— Хајде, Перо, да иђемо, — поче Јефтан и као подиже се. — Ти си каз’о, да |
шикују са официрима...{S} Треба одма да иђемо даље...</p> <p>Јефтан опусти руке низ кревет и кл |
мо одмах...{S} Само плати трошак, па да иђемо.</p> <p>Перо завуче руку у џеп и крупан новац ост |
ви, ви... знам ја све вас!...{S} Одмах иђите из моје куће, куд вас очи воде и ноге носе...</p> |
д сам ја добио одмјену.</p> <p>Перо се, из почетка, силно захука.{S} За прве двије године истје |
бразу и лагоди.{S} И тај вјетар доноси, из даљега, некакву пјесму, звонку и умиљату, што попут |
прислоњен је био прост, дрвени сандук, из кога је вирило неколико дроњака.</p> <p>— К’о што ви |
епрестано говорећи и хвалећи Перу, поп, из некакве старе, зарђале кутије извади велике, чађаве |
соби је сједио стари и гледао у тефтер, из кога је Јока нешто читала, а пред њим су стајала два |
адњу. — То му сад нико не може ишћерат, из главе...</p> <p>Перо чисто одахну, када му објавише, |
вина, па кад су људи отворили бачвицу, из ње испани риба...{S} Права мала риба!.{S} А, ето, чи |
и чекала на ме, да дођем <pb n="141" /> из девете касабе и да је водим...{S} И Благоје, никакав |
ило се, па нити шушти, нити се миче.{S} Из мркожуте, сагорјеле траве бије чудна врућина <pb n=" |
p>Јефтан, блијед попут крпе, истегну га из кола и повуче у страну.</p> <p>— Што обрука ’вако и |
} Дај ми спомени једног паметног чојека из твога племена, па да му се поклоним к’о свецу...</p> |
хеј Маре, — па изађе на врата и повика из свега грла, — донеси нам кахву!...{S} Ти си, побрати |
а. — Док <pb n="151" /> мене бије мемла из камена у тамници, ти пијеш и веселиш се, а?</p> <p>— |
останеш вазда у дућану, убиће те мемла из камена, па ћеш зафатит’ сушицу, па ти неће помоћ’ св |
вије године истјера двојицу конкурената из Касабе и натјера их, да на другој страни траже хљеба |
а ја имам пречег посла, — рече и отрча из дућана.</p> <p>— Оженио се Перо! — довикну Јови изди |
ови понијеше, он се брзо окрену и отрча из авлије.</p> </div> <pb n="44" /> <div type="chapter" |
.{S} Перо помисли да ће опет бити когод из полиције и хтједе се сакрити, кад се врата отворише, |
очено погледа, а послужавник јој испаде из руке.{S} И поцрвени још више, поклопи очи рукама и у |
оје мјесто међ момцима, — рече. — Хајде из собе.</p> <p>Јока скочи као опарена.{S} Отури тефтер |
Брука једна!...</p> <p>И, забринут, оде из механе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Враћа |
, пољубивши га у руку, готово трком оде из куће.</p> <p>Тога дана непрестано је мислио о Мари.{ |
> <p>Па, љутито лупнувши вратима, изађе из собе.</p> <p>— Овђе к’о да нећемо дуго скрасит’, — р |
<p>Па, примивши од Пере награду, изађе из собе.</p> <p>— Ама јесам ли ја казао, да ми нико не |
затресе му главом и заповиједи да изађе из собе.{S} Данило исплази језик и дрекну као јаре када |
збуњено погледа око себе и хитно изађе из собе.</p> <p>— Кршна ђевојка! — нехотице узвикну Јов |
мам посла с тобом, — осијече и као пође из гостионице. — Мислиш ти што си ми синоћ платио вечер |
Јак, несносан, загушљив мирис ударао је из испуцале земље и спржене траве и готово их давио; оз |
ијесам је виђео <pb n="45" /> откако је из школе изашла, ама је свијет пуно фали.</p> <p>Перо н |
ио Данила, па му причао своје доживљаје из времена кад је куга морила; причао је: како је бјежа |
и... знам ја све вас!...{S} Одмах иђите из моје куће, куд вас очи воде и ноге носе...</p> <p>Је |
Бог вам дао сваке <pb n="133" /> среће из своје пуне кесе и чув’о вас од зла и напасти сваке.< |
ни још више, поклопи очи рукама и утече из собе.</p> <p>Стари сам диже послужавник са тала и ме |
— запита. — Зар се не мицати никуд више из овог пакла?</p> <p>Јефтан увуче руке у џепове и поче |
рио!</p> <p>Па, сви раздрагани, изађоше из куће и кренуше се, да и осталим касабалијама исприча |
а мном игра...</p> <p>И обојица изађоше из собе.</p> <p>— Путуј ти, игумане, не мисли се манаст |
ијечи.{S} Обојица, као утучени, кренуше из авлије, а за њима крену и Данило, уздишући и стењући |
суцке биљеге, па ме ухавсили и оћерали из службе...{S} Не трпе, мој Перо, поштена чојека, па т |
="18" /> је другове, који су се враћали из школе.</p> <p>— Како кад, — одговараху му.</p> <p>— |
Кршна цура, — рече Перо, кад су изашли из авлије.</p> <p>— Кршна.{S} А има и мираза, — одговор |
кога? — запита Јефтан, пошто су изашли из гаја и стигли до неколико старих, раштрканих колиба. |
ни слатко спава.</p> <p>Пошто су изашли из куће, окренуше другим путем, а не оним којим су дошл |
у касабу П...</hi> </head> <p>Истјерани из куће стрика Васине, Јефтан и Перо лешкарили су под ј |
д си се намислио женит’ што се не ожени из наше касабе? — окоси се. — Овако мучиш и себе и нас. |
на крилима, улети у своју собу, дохвати из једнога ћошка нове чакшире, отресе са њих силну праш |
затећи неће кад <pb n="27" /> се врати из механе; знао је, да се ту више нико неће на њега ни |
еро је чврсто стиште, стегну и — излети из собе.</p> <p>Пред вратима застаде и бризну у плач.</ |
и је ашиковала, — поново се уплете онај из гомиле.</p> <p>— ...и мати ти је ашиковала! — потврд |
="170" /> не би промијенио и сада вичем из свега грла: куку ономе, ко није ожењен!“</p> <p>Држи |
би се, Боже сачувај, разболио или испао из кола и ногу сломио?...{S} Шта би било?...</p> <p>— С |
је могао дуго хвалити, а није га хвалио из врло проста разлога, јер је кроз кратко вријеме умро |
p>— ...своју кућу уредио, — дочека неко из гомиле.</p> <p>— ...своју би кућу уредио! — дрекну Б |
ије.</p> <p>— Чија крава? — запита неко из авлије.</p> <p>— Игњате, гони краву Филипову из жита |
м па да то купим.{S} Ако ми затреба што из Карађорђева времена, ја ћу узети пушку јали хаљину, |
је суђеница...</p> <p>Пери испаде цигар из руке и поче се димити на ћилиму.{S} Очи му се помути |
апита јаче.</p> <p>Благоју испаде цигар из зуба и прсну у смијех.</p> <p>— Знам шта хоћеш! — ви |
е.</p> <p>— Игњате, гони краву Филипову из жита, — развика се стари попут пудара. — Гони, и каж |
на. — Драги жениче и невјесто! — дрекну из свега гласа. — Ми најмилији другови и поштоваоци ваш |
према вратима.</p> <p>— Данило! — викну из свега грла.</p> <p>На вратима се помоли једна рашчер |
мијех.</p> <p>— Знам шта хоћеш! — викну из свега гласа, поигравајући пред њим. — ха, ха, ха жен |
> <p>Трећега јутра апсанџија пусти Перу из затвора и опет га поведе пред комесара.</p> <p>— Хај |
добар!...{S} Мог’о је пити вина, па још из леђена од дванајес’ ока.{S} Не може сваки коњ бити Ш |
окћући ваљало се двоје свињчади.</p> <p>Из авлије уљегоше, кроз ониска врата, у мрачну кућу, ко |
ири боље.{S} И опази, недалеко од дуда, иза једне гомиле буњишта, како стоје једно према другом |
!...</p> <p>Да је, на примјер, гдјегод, иза леђа им, топ или лагум пукао, не би се више препали |
ме чудноват глас, да су се многи гости, иза других столова, почели мргодити и псовати га.</p> < |
китиле.{S} Удовица се чак и карамфилом, иза уха, закитила и лице превукла танким руменилом, те |
мјесеци вара и неће ништа да плати.{S} Иза бабиних леђа провиривала је масна капа некаква прос |
авао кукурузе, што их је ту засадио.{S} Иза њега је ишла попадија, дебела, угојена жена, загрну |
{S} То не могу...</p> <p>Перо се почеша иза уха, поче куцкати врхом од кундуре о тле и као смиш |
угу страну, док су дјеца бекељила му се иза леђа и старала се, да му за тур од чакшира прикаче |
.</p> <p>— Живиооо!</p> <p>Сви устадоше иза стола.{S} Загрлише се и почеше љубити, као оно о Бо |
ка полицајца, <pb n="143" /> гдје стоји иза Данилових леђа. — Шта тражи овђе?</p> <p>— Јесте ли |
у и као да очекиваше, да неко проговори иза ње и да му напомене шта ће даље казати.</p> <p>— А |
дозвољаваМ! — дрекну уједанпут и скочи иза стола оборивши три столице.{S} Препаде и Благоја и |
како га је прославио и шта се закључило иза ручка, то смо у почетку изнијели.</p> </div> <div t |
боцом о сто и нареди још вина...</p> <p>Иза тога Перо је трчао у механу <pb n="26" /> сваку веч |
...{S} А с тобом ће ићи још неко, да ти изабира, — додаде мало тише.</p> <p>— Који ће? — упаде |
ћи да га Перо запита. — Ово носим мојој изабраној, да пробира некакве женске беспослице.{S} Бог |
тужно, бескрајно тужно <hi>збогом</hi>, изађе.</p> <p>Враћајући се, срете Јефтана.{S} Носио је |
"82" /> <p>Па, љутито лупнувши вратима, изађе из собе.</p> <p>— Овђе к’о да нећемо дуго скрасит |
И брзим корацима, као да га когод гони, изађе на улицу.</p> <p>Отада су учестали ићи.{S} Перо ј |
са нога и једнако рашчешљавајући браду, изађе између кукуруза, подбочи се рукама о <pb n="32" / |
т.</p> <p>Па, примивши од Пере награду, изађе из собе.</p> <p>— Ама јесам ли ја казао, да ми ни |
кукасти нос готово до браде доприје.{S} Изађе.</p> <p>— Точите, браћо, точите. — подвикну Перо, |
косу, затресе му главом и заповиједи да изађе из собе.{S} Данило исплази језик и дрекну као јар |
кну. — Ти си... ти си... хеј Маре, — па изађе на врата и повика из свега грла, — донеси нам ках |
за образе, да му изгледају руменији, и изађе.{S} Пође главном улицом.{S} Увуче руке у џепове и |
крила, збуњено погледа око себе и хитно изађе из собе.</p> <p>— Кршна ђевојка! — нехотице узвик |
ријатеља, — рече. — Хоћемо, бива, да му изађемо на сусрет скупа, па смо зовнули тебе, да га ти |
е сватове лијепо дочекамо и да пред њих изађемо...{S} А Перо је наш јаран; доста је <pb n="157" |
ас намјерио!</p> <p>Па, сви раздрагани, изађоше из куће и кренуше се, да и осталим касабалијама |
да се са мном игра...</p> <p>И обојица изађоше из собе.</p> <p>— Путуј ти, игумане, не мисли с |
д некакве грдне капије, док најпошље не изађоше у велику и пространу, необично освијетљену, баш |
31" /> а да је не видим, — осијече Перо изазивачки.</p> <p>Благоје испи чашу и отра бркове.</p> |
Перо се забленуо, па нити зна: хоће ли изаћи, или ће остати у колима?{S} Згурио се у крај, па |
новац непрестано, згрћао га, да је чак изашао на глас.{S} Старији људи лијепо су га поздрављал |
е ће више бити ђак.{S} Школа му је била изашла на врх главе и он је мрзио и њу и учитеља и све |
виђео <pb n="45" /> откако је из школе изашла, ама је свијет пуно фали.</p> <p>Перо направи за |
гоја, кад су се, друго јутро, састали и изашли на улицу. — Ја још ни једне нијесам виђео.</p> < |
/> <p>— Кршна цура, — рече Перо, кад су изашли из авлије.</p> <p>— Кршна.{S} А има и мираза, — |
о је почео бројати новце.</p> <p>Кад су изашли на чаршију, Благоје застаде.</p> <p>— У које доб |
виђети кога? — запита Јефтан, пошто су изашли из гаја и стигли до неколико старих, раштрканих |
хладовини слатко спава.</p> <p>Пошто су изашли из куће, окренуше другим путем, а не оним којим |
у јадују, а ожењени се у кућу радују, — избаци, потпуно задовољна, што је могла ово <hi>скнадит |
свој прилици оних сумњивога понашања, и избацујући шале, које се у књиге не уписују.{S} На друг |
вријеме убио осморо пилади, трима псима избио око, а двјема мачкама пребио ногу.{S} Разбио је и |
b n="137" /> дјевојка, дугуљаста врата, избуљених зелених очију, крњавих зуба (због чега је ваз |
н, узбуђен, усплахирен, па још издаљега избуљио очи, растворио уста и махао рукама као да ће по |
шта ће то?...{S} Ипак се некако прибра, извади кесу да плати попу, па, пољубивши га у руку, гот |
нао шта ће одговорити, него, у незгоди, извади и он јаглук и поче трти нос.{S} Уједанпут, као д |
="118" /> <p>Келнер, ништа не говорећи, извади јеловницу и пружи му је.</p> <p>— Хм, хм, — мрмљ |
, поп, из некакве старе, зарђале кутије извади велике, чађаве наочари, натаче их на нос, па сје |
!...{S} К’о да њега гледам.</p> <p>Јово извади духана, напуни му лулу и припали.</p> <p>— А је |
<p>— Два!</p> <p>— Ево два!</p> <p>Перо извади новце, па онда сједе и поче причати о својим »ја |
ми она?</p> <p>— А би ли ти да ти је ја извадим и ја да платим?</p> <p>— Јок, — осијече Обрен о |
рави се. — Крштеница треба, па да ми је извадите...</p> <p>Поп, отресајући земљу са нога и једн |
упаде Перо каскајући за њим. — Ја ћу је извадити, а ја ћу и платити.</p> <p>Јефтан, не осврћући |
на авлији.{S} Он збаци пртљаг са себе, извали се под дуд на старчеве кесе и варка као заклан.< |
би, па, не тражећи постеље ни јастука, извалио се ма гдје, макар и за врата, и заспао.{S} Проб |
обојица узвикнуше.{S} Перин коњ хтио да изведе нову мајсторију и спустио се на прва кољена, а П |
жи женска глава.</p> <p>Међутим и Јован изведе коње и поче их вадати по ледини, чешукајући их и |
Погођено је!...{S} Сад ћу ја уредити и извести коње!</p> <p>— Данас ће бит’ пасја врућина! — п |
јући се по сабљи. — То ће се у полицији извиђети...{S} Сад морате са мном.</p> <p>Перо се не см |
"95" /> се поче гицати и окрећати, поче изводити мајсторије и показивати, како зна и на задњим |
нагом гурну у њих и отвори их.</p> <p>— Извол... — викну, али на половици ријечи застаде и оста |
јој прилетети да је придржи, али се она изврну и отскочи од њега као опарена.</p> <p>— Бјежи, б |
и, хтједе бацити чашу, али му се некако изврну рука, те, мјесто у зид, погоди у главу Јове Перо |
час им се на столу зарумени овећа боца изврсна вина.{S} Благоју синуше очи кад га угледа.{S} Н |
е, као да је полиција какву преметачину извршила или, у најмању руку, као да су му лопови долаз |
е сад пред Пером није шалити, па лагано извуче руку којом је обмотавао стас лијепе Швабице и, н |
м...{S} Хе, изгине ли која хиљада душа, изгине богме.{S} Ама се, опет, други обогате...</p> <p> |
ре и ми трговци дахнемо душом...{S} Хе, изгине ли која хиљада душа, изгине богме.{S} Ама се, оп |
свијета, — вели Јован, старајући се, да изгледа озбиљан и замишљен. — Ја к’о кириџија виђео сам |
тиљи бркове, уштину се за образе, да му изгледају руменији, и изађе.{S} Пође главном улицом.{S} |
тати, а комесарова глава поигравати.{S} Изгледало му је, да ће се читава кућа срушити и притисн |
е Перо имао, — и ишарало га тако, да је изгледао као каква мапа.{S} Пролијевало се чак и по тли |
уже задржати, а, осим њега, Обрен му је изгледао као најдостојнији повјерења.</p> <p>— А треба |
смрачи пред очима.{S} Поп му сада није изгледао као поп, него као голем мрк облак, који се спу |
е су висиле о њему као о суху дрвету, и изгледао је смјешнији него прије.</p> <p>— Ја ћу, — вик |
аиста, опазивши овако друштво, блесасто изгледао) за један омањи сто и ту га, као какво дијете, |
њим столом сједила два човјека, који му изгледаху најозбиљнији и најугледнији.{S} Један сух, пј |
бријао а шишао се два пут у години, те изгледаше као какав људождер.{S} Он ухватио Данила, па |
рштеницу за... за оца покојног, — једва изговори Перо, пребирајући ресе на појасу и збуњено се |
станите за мном.{S} Кад ја приступим и изговорим здравицу и када викнем: „живили“, онда и ви в |
ла слова Ц, Ф и Ћ и то га је бунило.{S} Изговорити би их и могао и то баш не би било тако тешко |
дах и, прије него што је Перо могао што изговорити, загрли га и притиште на прса.</p> <p>— Нек |
да клону духом и изгуби вјеру у се.{S} Изгуби и наду, да ће икада у својој кући загрлити своју |
Перо, старајући се да што мање времена изгуби, честито и не погледа на њу, него се одмах поче |
>Од тога дана Перо као да клону духом и изгуби вјеру у се.{S} Изгуби и наду, да ће икада у свој |
.{S} Три пута се преметнуо преко главе, изгубио један зуб и — то је све.{S} Кашње је опет могао |
ти од њега као од човјека који је памет изгубио.{S} И другови га оставише.{S} Уклањали су се од |
аискао крштеницу, за мало те није главу изгубио.{S} Љутит и разјарен поп, чим га опази, стиште |
p>УРЕДНИК: РИСТО КИСИЋ.</p> <p>ВЛАСНИК: ИЗДАВАЧКА КЊИЖАРНИЦА ПАХЕРА И КИСИЋА.</p> <p>БЕОГРАД 19 |
је узрујан, узбуђен, усплахирен, па још издаљега избуљио очи, растворио уста и махао рукама као |
рече. — Ама сад што си чуо, да ником не издаш...{S} Ако издаш, зло и по ме и по те.</p> <p>Перо |
што си чуо, да ником не издаш...{S} Ако издаш, зло и по ме и по те.</p> <p>Перо не одговори.{S} |
ци овећу чашу препуну вина, укочио се и издигао главу на више, као да се слика.{S} На једној тр |
Дугачке, црне косе распустила по води, издигла бјељу него у лабуда главу, обје руке пружила пр |
јелами чинили протузаконитости, — рече, издигнувши и глас и кажипрст десне руке. — тер сте узел |
/p> <p>— Оженио се Перо! — довикну Јови издигнувши брзојав изнад главе и машући њиме као барјак |
једи и испусти ситан; чудноват крик.{S} Издигнута рука клону јој, брада заигра, очи се наводниш |
{S} Он размахну рукама <pb n="142" /> и издиже главу, да види: оклен пјесма долази?...{S} И опа |
да не чу добро.{S} Метну прст на уста и издиже обрве.</p> <pb n="79" /> <p>— Стрико зна шта рад |
, него су се кола и зауставила и високо издиже изнад главе чутуру, коју му додадоше. — Ми најми |
од свих кућа, понос веселих касабалија, издизала се при дну чаршије и као кочоперила се својим |
кривудаву тесту, на којој се, у даљини, издизао и ширио бјеличаст, провидан облак.{S} Кроз обла |
илесија ситних мушица.{S} На средини се издизао широки дуд, а испод њега, на простртим, старим, |
теже и увидио је, да тако више не може издржати.</p> <p>На саму Нову Годину пође са Обреном та |
главе и, не проговоривши ништа, обојица изиђоше.</p> <p>Стари састави руке на леђима и неколика |
кућа срушити и притиснути га.</p> <p>— Изим овога, — настављао је комесар немилостиво, — ви ст |
о сам Перо, јер је Јово одмах за старим изишао некуда, а Јефтан се користио Периним <pb n="83" |
ни падало на памет, пошто је на свијет изишао гладан, те одмах почео млацкати губицама као да |
e><hi>Црна Дама</hi></title> и т. д.{S} Излазио је само у <pb n="60" /> магазу младога Јове Пер |
собу, па нити је кога пуштао, нити куда излазио, него се од јутра до мрака климатао <pb n="58" |
љиви чекајући.{S} Јефтан је четири пута излазио на тесту, прислањао ухо земљи и ослушкивао: чуј |
е каз’о да је болестан и да не ће никуд излазити.{S} Каз’о је и да му нико не улази.</p> <p>— Н |
ај, а Перо је чврсто стиште, стегну и — излети из собе.</p> <p>Пред вратима застаде и бризну у |
ти сад!...{S} Удала се!...</p> <p>Игњат излети, носећи дебелу цјепаницу у рукама.</p> <p>— А-а |
о себе и стење.{S} Најпошље узе некакву излизану четицу и поче га чистити.{S} И размаза вино по |
ми смо странци, и нико га други не може излијечити осим вас.</p> <p>— Хм?...{S} Но гут!... — Ос |
н ваљда прије тридесет година, разасут, излињао, ишаран траговима проливеног мастила и прогорио |
а.{S} Поче застајкивати и испред многих излога, пред дућанима, не осврћући се на то, што су га |
а, а друго вино.{S} А моје вино може на изложбу ако ћеш у Стамбол...</p> <p>— А и њој ће бити н |
оћ узели слободу, да на јавноме, позору изложеноме, мјесту кажете, да ви не дозвољавате ни цару |
и жешће. — Гонио би и ја, ама су далеко измакли.</p> <p>Игњат баци цјепаницу, сједе на тле и бр |
или ме, да сам заварао некакву ђевојку, измамио јој паре, па је оставио...{S} Суђено ми да стра |
p>— Ја...</p> <p>— Муч’, — дрекну поп и измахну шаком, да Пери намах замрије ријеч у грлу. — Му |
клен ти, болан?</p> <p>Перо се осврну и измахну рукама, као да би некога у земљу да сатјера.{S} |
ро преплашен. — Што ће ти?</p> <p>Игњат измахну руком и свом снагом удари се у прса.</p> <p>— А |
бела! — упаде Перо.</p> <p>Удовица опет измахну јаглуком и удари га по устима.</p> <p>— Људи во |
мој Перо, — умијеша се Благоје и стаде између њих. — Зашто ће тебе полиција проћерати?</p> <p> |
а и једнако рашчешљавајући браду, изађе између кукуруза, подбочи се рукама о <pb n="32" /> куко |
мјехкујући се на свакога и увијајући се између солдачких редова, који су је задиркивали.</p> <p |
би мргодан, пљувао у јаглук и шетао се између клупа, не окрећући се ни на једну страну и не го |
творених дућана; минуше два-три сокака, измећу малих кућица, испред којих су, на омањим клупица |
е застиди мало и поче се измицати, а, у измицању, опази на зиду слику, како Милош Обилић пробад |
своме као да се застиди мало и поче се измицати, а, у измицању, опази на зиду слику, како Мило |
Перо! — довикну Јови издигнувши брзојав изнад главе и машући њиме као барјаком. — Није му био п |
су се кола и зауставила и високо издиже изнад главе чутуру, коју му додадоше. — Ми најми...</p> |
прозрачних крила, што, каткада, пролете изнад траве.</p> <p>— Хоћемо ли сад виђети кога? — запи |
колиба. — Хоће ли се јавити ико?</p> <p>Изнад колиба дизао се танак, плавичаст дим и повијао се |
{S} Стид га, стид од сама себе, да тако изневјери друга <pb n="112" /> и пријатеља!...{S} Стид |
о челу. — То су нас обојица преварили и изневјерили, црн им образ и овога и онога свијета!</p> |
е зарекнемо, да друг друга неће на путу изневјерити, док су нам главе читаве.</p> <p>— Заричемо |
вој касаби?</p> <p>—Јеси ли ти, Перо? — изненада дрекну неко гурнувши га руком у ребра, а тешка |
о ти је, да речемо заниманије? — запита изненада, положивши руке на кољена и пипкајући прстима |
рупно да би те могла кап ударити кад би изненада чуо.</p> <p>Благоје се укрути као војник и сал |
г зна да ли би је икада и одржао, да му изненада, једнога дана, чудан случај у помоћ не прискоч |
дошао. — Мени треба крштеница! — викну изненада и исправи се. — Крштеница треба, па да ми је и |
у Данило и Игњат слатко спавали.</p> <p>Изненада ослухну некакав шапат.{S} Застаде.{S} И полако |
безизразним, умореним погледом.</p> <p>Изненада дотрча Данило.{S} Био је узрујан, узбуђен, усп |
., малу, гиздаву касабу, чија их љепота изненади.{S} Куће нанизане у правом реду једна до друге |
ко мислиш остати овђе код нас? — запита изненадно Перу. — Нећеш зар брзо крећати?</p> <p>— Неко |
атером је лакше говорити!...</p> <p>Кад изненадно, као у преши, уљегоше у авлију и, са ужасном |
, да се поинади макар с киме.</p> <p>Он изненадно скочи и зовну Благоја.</p> <p>— Да се иђе, — |
а се Перо ожени са стране! — викну Јово изненадно. —- То је најбоље!</p> <p>— Предлажемо и ми! |
лу.</p> <p>— Шта ћеш данас? — запита га изненађени поп, који тек што бијаше устао и почео се ум |
из браду.</p> <p>— Што плачеш? — запита изненађени Перо, а у срцу му нешто штрецну, као да је с |
вам то налага, ако Бога знате?{S} Ко то изнесе на ме не било му просто ни овога ни онога свијет |
е закључило иза ручка, то смо у почетку изнијели.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
ења и смрти.{S} Ако ти буде добра жена, изнова си се родио и биће ти добро; ако ти буде зла, он |
.</p> <p>— Не питај јесу ли гладни и не износи ништа, — шапну стари жени, улазећи за њима. — Ви |
} Смрдљив, тежак, топао задах омахну га изнутра, те мораде окренути главу и одахнути мало.{S} И |
а, модра жила и придаде му лицу страшан израз...{S} Обузе га неки бијес и поче по соби трчкати |
сељу и ступамо пред вас, да вам пружимо изразе наших одушевљења, нада наших, молитава наших, за |
ије и, са великом грајом и побједничким изразом на лицу, показао свима.{S} Наравно, да је одмах |
акшира прикаче некакав чудноват реп: од изрецкане хартије и старих крпетина.</p> <p>— А шта ти |
да устане, да узме столицу, па да добро изудара и <hi>пунца</hi> и <hi>пуницу</hi> и <hi>суђени |
е слаб за тога, — и Бог зна да ли би је икада и одржао, да му изненада, једнога дана, чудан слу |
уби вјеру у се.{S} Изгуби и наду, да ће икада у својој кући загрлити своју женицу и, у тихе љет |
</p> <p>— Ишао је зато, да види: има ли икаква ђевојка љепша, од наше красне удовице Стаке?</p> |
ока на бок.{S} И поче се кајати, што је икако полазио на пут и што је будаласто одлучио да се ж |
боравио на Перу и ко зна да ли би га се икако и сјетио, да му не стиже онај брзојав.</p> <p>— Н |
раштрканих колиба. — Хоће ли се јавити ико?</p> <p>Изнад колиба дизао се танак, плавичаст дим |
жути лимун крај мора,</l> <l>Има л’ иђе иког љевшег од мене?</l> </quote> <p>— Живио! — опет за |
ро остаде самац, <hi>сам на св’јету без икога свога</hi>, као отсјечено дрво у гори, што се каж |
ројећи димњаке на сусједским крововима, или је лешкарио у душеку, правећи куглице од хљеба и га |
е забленуо, па нити зна: хоће ли изаћи, или ће остати у колима?{S} Згурио се у крај, па нијемо |
сет година.{S} Оцу му је било име Аћим, или како се на корицама читуље потписивао <hi>Јоаким</h |
собом, да кога испод клупе боцне иглом, или да пусти коме у њедра шаку коњских <pb n="19" /> му |
а, па као да размишља: или би заплакао, или се засмијао?</p> <p>— И сад одма да се жениш.{S} Са |
е: одакле ће чути највишу грају, свађу, или пјевање.{S} На средини касабе једна му се механа мн |
о главу кроз врата, па као да размишља: или би заплакао, или се засмијао?</p> <p>— И сад одма д |
љутито. — Ти само гледај и слушај...{S} Или, ако хоћеш, ти говори с матером.</p> <p>Перо једва |
је полиција какву преметачину извршила или, у најмању руку, као да су му лопови долазили у пох |
рохотом се смијући, ако каткада, леђима или раменом, јаче удари о зид.</p> <p>— А ти си се напи |
ваљда да се увјери: је ли најбоља чоха или није?</p> <p>— А шта ти радиш, зете?{S} Какво ти је |
p> <p>— А не даје њезина мати крштенице или што наличио?</p> <p>— Не даје.</p> <p>— Па како ћу |
р му срце најјуначније било.</p> <p>Три или четири шибања умирише Перу.{S} Волио је, додуше, да |
да не испусти какав непристојан усклик или уздах.</p> <p>— Маро, дијете, — рече јој поп пишући |
било, ако би се, Боже сачувај, разболио или испао из кола и ногу сломио?...{S} Шта би било?...< |
, на примјер, гдјегод, иза леђа им, топ или лагум пукао, не би се више препали.{S} Обојица одск |
те свраћали...{S} Мислите, зар, на буну или што слично?</p> <p>Перо опет испусти некакав јаук.{ |
већих, па се не може наћи него по један илити два бунтовника, а ви их имате стотину...</p> <p>— |
и опет погледа по свима.{S} Хтио је, да им на лицу прочита: јесу ли сви сагласни са Јовом?{S} И |
Ништа!</p> <p>И лагано пође прозору, да им отуда покаже, е немају ништа видјети...{S} Уједанпут |
вриједно да се мучи са муштеријама и да им се »криво куне“.{S} Лакше му је било <pb n="22" /> с |
<p>Да је, на примјер, гдјегод, иза леђа им, топ или лагум пукао, не би се више препали.{S} Обој |
што бијаху дошли да пазарују, и показа им врата. — Пазарујте сад у другога, а ја имам пречег п |
, који хоће главом да пробијају зид, па им зато вазда глава разбијена...{S} Гледај ти, побратим |
обје руке и, са веселим осмјехом, пође им у сусрет.</p> <p>— Па и нека сте ми дошли, — живо до |
волио имати са властима посла.{S} Није им био вичан и није знао како се с њима треба понашати. |
ерне степенице, попеше се до соба, које им <pb n="98" /> је једна мала, црнпураста, милоока, Шв |
штерије.{S} Да си видио колико сам муке им’о док сам каз’о како си ваљан и богат и све...</p> < |
огури се и лагано, на прстима, приближи им се мало.</p> <p>— Је ли те стрина виђела? — шаптао ј |
На свирачице није хтио погледати, нити им ријечи проговорити, премда су се мотале око њега, ми |
јући испред <pb n="54" /> њих и правећи им мјесто. — У мене је вазда овако. — Затим се окрену у |
ма Томе! — викну загушено, приближујући им се. — Нема Томе, нема кола, нема вожње, нема пута!.. |
ући у <pb n="47" /> собу и приближујући им се. — Нијесте знале, да ћемо и ми доћи да пијемо ках |
по ледини, чешукајући их и размрсујући им дугачке, свилене гриве.</p> <p>— Ето готово је, гото |
а ви питајте, — осијече Перо, окрећући им леђа. — Ви сте ме довели у затвор, ви ме проћерујете |
па смо се зажељеле друштва...{S} Наточи им, Милко, кахву.</p> <p>— Ти сваки дан љепша, — нашали |
о са заносом неким, настави: — И ја сам им’о једну краву, па дебела, па, кад је попипаш, мехка |
..{S} Ја само дочекујем странце и чиним им услуге... <pb n="120" /> Ћара никаква не тражим, нит |
ас обојица преварили и изневјерили, црн им образ и овога и онога свијета!</p> <p>— А што нијеси |
косе, показивао им разне слике и пјевао им пјесме о Милошу и Марку.{S} Други пут дошао би мргод |
са дјецом, чупкао их за косе, показивао им разне слике и пјевао им пјесме о Милошу и Марку.{S} |
но је још Аћим ловио пријатеље и хвалио им се:</p> <p>— Опет је он кршан!...{S} Он ће и опет би |
опут зеца, полугласно чита.</p> <p>Перо им каза своје име и, без питања, сједе за сто.{S} Они н |
се, ако Бога знаш, — упаде Перо. — Зар им не видиш столице у рукама?</p> <p>— Ништа бит’ неће, |
..{S} Gleich</foreign>...</p> <p>За час им се на столу зарумени овећа боца изврсна вина.{S} Бла |
ођоше опет.{S} И удовица и Милка сад су им се надале, па се обје љепше обукле и љепше се накити |
ли? — запита опет, крстећи се. — Шта ћу им ја?</p> <p>— Ако ти је име Перо Карантан, нијесам се |
и, сви су били некако весели, а на лицу им се огледала радозналост, да час прије виде ту лијепу |
А кахву? — прошапта она.</p> <p>— Можеш им дати по једну...{S} Ама немој точити пун филџан, нег |
ено, — Сам Јован, не знам како се зове, има три коња.</p> <p>— А нама требају четири! — упаде П |
и се опет друговима. — Вина, фала Богу, има.{S} Има браћо! за вино не треба женска глава.{S} То |
огли би одма пазарити.{S} У мене, знаш, има свакаква вина: најприје од десет година, па све до |
чинити.</p> <p>— Ишао је зато, да види: има ли икаква ђевојка љепша, од наше красне удовице Ста |
у Благоје. — Знам ја, ђе <pb n="117" /> има добра и јела и пића.{S} Пушћи ти само мене, па ни з |
01" /> брзо, — жена, а није земља...{S} Има ту читава прича о њезиним патенијама...</p> <p>Бошк |
т друговима. — Вина, фала Богу, има.{S} Има браћо! за вино не треба женска глава.{S} Точите!</p |
Данило жалостив но, не утирући суза. — Има сто конака да смо утекли!</p> <p>— Па шта ти је, ма |
рече најпошље, тек да прекине ћутање. — Има пуно облака...</p> <p>— И мени се чини, — потврди у |
ека Пера веселије, готово смијући се. — Има, брате, још људи који путују...{S} Зар смо ми мимо |
p>— Далеко богме, — дочека Перо брзо. — Има ту неколико конака.</p> <p>— То је необично, — узда |
коња у селу? — запита шапатом.</p> <p>— Има, — одговори Данило покуњено, — Сам Јован, не знам к |
изашли из авлије.</p> <p>— Кршна.{S} А има и мираза, — одговори Обрен.</p> <p>— Ех?</p> <p>— Т |
замишљено ходати око дрвета.</p> <p>— А има ли коња у селу? — запита шапатом.</p> <p>— Има, — о |
и ми брат очев...{S} Он је богат, свега има, а овђе живи...{S} Ако хоћете, у њега ћемо и сврнут |
се. — То сваки паметан човјек треба да има.</p> <p>Обрен се осмјехну.</p> <p>— Дај и мени два |
{S} Ипак се тјешио тиме, што је знао да има још дјеце у школи, па неће, зар, ни њему горе бити |
да ми дођеш?</p> <p>— Ја нисам знао да има неко с тобом, — промуца Перо постиђен. — Данило ми |
гове куће.</p> <p>— Ама у мене у собама има и буха, — дочека брзо.</p> <p>— Научили смо ми и на |
таде међу њих. — Није пуно, само кад се има.</p> <p>— И за зоб по два гроша, за зоб, — настави |
јој ти сам просилац...{S} Њу људи просе има двадесет година, па вазда добре муштерије.{S} Да си |
p>— Ето, лијепо је, — рече, — кад чојек има познанства у туђем свијету, међу туђим људима, па к |
ога, — дочека стари осорно. — Кад чојек има посла и кад хоће на пут, ја не заустављам...{S} Ни |
друге газде.{S} Живим к’о гроф!{S} Док има пара, живићу к’о што треба; кад нестане, може се и |
да вели: хоћеш ли једном свршити? — Ако има муштерија у вашој касаби, улови ми кога.{S} Кажи, н |
дала?{S} Ти! — узвикну бијесно. — А зар има више будале од тебе?</p> <p>Као по команди сви гост |
, — сокољаше га Јефтан живахније. — Још има наде.</p> <p>— Моја је нада утонула у морске дубине |
једу, — пресијече га Перо.</p> <p>— Још има! — узвикну Јефтан јаче. — Само ти слушај мене и нем |
l>Фалио се жути лимун крај мора,</l> <l>Има л’ иђе иког љевшег од мене?</l> </quote> <p>— Живио |
p> <p>— А имају ли и они пара?</p> <p>— Имају.</p> <p>Стари обори главу.</p> <p>— Лијепо је то. |
. — То зар?</p> <p>— Ово су.</p> <p>— А имају ли и они пара?</p> <p>— Имају.</p> <p>Стари обори |
цки и, што се рекне, човјечански!{S} Да имају мозга, сви би се момци женили.</p> <p>Јефтан се о |
>Келнер дође.{S} Срачуна колико обојица имају платити и пружи карту.</p> <pb n="121" /> <p>— Да |
за примјером: како су многи странци, не имајући познанства, оглобљени и поробљени онако „на бож |
ша, плочом покривена кућа...{S} Са лица имала је три неједнака прозора и велика, дрвена врата, |
по прсима, умро бих...{S} Ето, није се имала, јадница, када ни обући љуцки, дворећи мене.</p> |
ништа и да трном повучеш по њој, не би имало шта запети.{S} Оне слике са голишавим швабицама ( |
отићи попу, — рече. — Док је крштеница, имам му рашта ићи и увијек гледати Марушку... ух, моју |
: јесу ли добре платише?</p> <p>— Имам, имам, — рече најпошље, осмјејкујући се. — И могу дати, |
је од десет година, па све до пет...{S} Имам и новога, па како ко бегенише.{S} Мрко је и лијепо |
Не бој се, да ћеш ти што потрошит’.{S} Имам ја пара, да платим и за те и за се.{S} А теби треб |
Зар тако ваља?</p> <p>— Оставите ме.{S} Имам посла. — осијече Перо бјежећи од њих. — Пос’о је п |
ијеко.</p> <p>— А имаш и пара?</p> <p>— Имам.</p> <p>— И не треба ни од кога да иштеш?</p> <p>— |
позна: јесу ли добре платише?</p> <p>— Имам, имам, — рече најпошље, осмјејкујући се. — И могу |
е добро!...{S} И здравља и пара и свега имам...</p> <p>Старац, не вјерујући, погледа га поприје |
врата. — Пазарујте сад у другога, а ја имам пречег посла, — рече и отрча из дућана.</p> <p>— О |
S} Кажу, да је то здраво...{S} А ја сад имам <pb n="77" /> нешто и посла, па, ако одете, нећете |
уставља од мојих послова...{S} Ја и сад имам посла...</p> <pb n="82" /> <p>Па, љутито лупнувши |
ми прорадимо.{S} Ја сам стек’о све што имам онда, кад је био наш устанак.{S} И ја и <pb n="102 |
ем истраживањах, — рече задовољно. — Ми имамо наше људе, који нам, али, све доставе неизоставно |
аклопише.{S} Нарочито Благоје као да је имао ванредан апетит.{S} Све је чистио испред себе попу |
Јефтан није имао никога свога и само је имао лијепо нашљество.{S} Због нашљества се управо и пр |
м, првим својим јараном.{S} Јефтан није имао никога свога и само је имао лијепо нашљество.{S} З |
, да га свакодневно умањује.{S} Он није имао радње, нити је налазио за вриједно да се мучи са м |
о.{S} Разлика је само у томе, што је он имао неколико чворуга и што му је лице било ишарано као |
али говорити није знао.{S} Он је управо имао неки свој језик, у коме је било помијешано чешких, |
оме чаршафу <pb n="9" /> што га је Перо имао, — и ишарало га тако, да је изгледао као каква мап |
о брковима и застаде.</p> <p>— Барем ћу имат’ рашта отићи попу, — рече. — Док је крштеница, има |
по један илити два бунтовника, а ви их имате стотину...</p> <p>— Ама нијесам ја бунтовник, — < |
ине!</p> <p>— Само овдје не можете више имати боравка, — дочека комесар јаче. — Морате, али, ов |
рах.{S} Ко зна зашто, али он није волио имати са властима посла.{S} Није им био вичан и није зн |
алим столовима. — Само гледај и шути, а имаћеш свега.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Was wunsc |
рек’о да уредим и ја сам све уредио.{S} Имаш пунца газду, пуницу газдиницу, ђевојку са пет хиља |
астук, као најтежи болесник.</p> <p>— А имаш ли срца, да ме болесна зовеш? — застења. —-Ја не м |
ујући, погледа га попријеко.</p> <p>— А имаш и пара?</p> <p>— Имам.</p> <p>— И не треба ни од к |
опавали кукурузе.</p> <p>— Чули смо, да имаш три коња, — рече Јефтан поздравивши се с њим. — Ак |
на ме ослони...{S} Само на ме!..{S} Ако имаш посла на суду, у чаршији, гдје хоћеш, ја ћу све св |
Ти то остави само мени.</p> <p>— А име, име ми кажи, — зациганчи Перо привлачећи га себи. — И и |
.{S} Ти то остави само мени.</p> <p>— А име, име ми кажи, — зациганчи Перо привлачећи га себи. |
се. — Шта ћу им ја?</p> <p>— Ако ти је име Перо Карантан, нијесам се преварио.</p> <p>Перо се |
угласно чита.</p> <p>Перо им каза своје име и, без питања, сједе за сто.{S} Они не одговорише и |
зациганчи Перо привлачећи га себи. — И име да знам.</p> <pb n="124" /> <p>— Анђа, ако хоћеш.{S |
ну жени, — нека у тефтеру нађе Филипово име и нека му припише у дуг још товар жита!...{S} Читав |
јим »јадима«.{S} Додуше пажљиво је крио име и попово и дјевојчино, али је причао све остало и п |
рко јали Петар?{S} Моме је, брате, било име Аћим...</p> <p>— То нијесу моји послови, — окреса п |
ије четрдесет година.{S} Оцу му је било име Аћим, или како се на корицама читуље потписивао <hi |
="4" /> које ја данас славим моје крсно име и које сте ви, моји пријатељи, мени дошли и које ва |
ут пошље смрти родитеља, прослави Крсно Име.{S} А како га је прославио и шта се закључило иза р |
> <p>— Анђа, ако хоћеш.{S} То је лијепо име, — одговори Благоје.</p> <p>Перо отпрсну и направи |
пита. — Да не траже каква, чијем је оцу име Марко јали Петар?{S} Моме је, брате, било име Аћим. |
анак, одређен у прву недјељу по Крсноме Имену, морао се одржати и сви јарани опет се, у уречено |
пјесми као да га неко зове, зове га по имену и каже да умире за њим...{S} Он размахну рукама < |
урско?</p> <p>— Сведно.{S} Русија ће за инад у Цариград! — узвикну Бошко јаче. — Дође она тамо, |
че Перо, још једнако узбуђен. — Људи се инаде, шћери ашикују с официрима...{S} Брука једна!...< |
е гурала три-четири беспослена хамала и инадила се са дјечурлијом, што су дошла да слушају музи |
а шкрипања попова пера, који је, као за инат, хитао, да крштеницу час прије сврши.</p> <p>Тужан |
клоњен и пред свима властима штитити му интересе“...</p> <p>— О, брате, као да ми те Бог посла! |
а шта против тога и није ли то противно интересима државе?{S} Ваљда није било човјека у земљи, |
ам оправио брзојав у вашу касабу, да се информирам о вашој ћудоредности.{S} Одговора нема...{S} |
ла и канати готово да падну, па ипак... ипак је све љепше било него у осталих кућа.</p> <p>— Ев |
да хтједе запитати: а шта ће то?...{S} Ипак се некако прибра, извади кесу да плати попу, па, п |
n="92" /> поред Томе и возити се...{S} Ипак не одговори ништа.{S} Само упрти пртљагу и пође пр |
лице било ишарано као ускршње јаје.{S} Ипак му је нос највише страдао и вјечито је сличио руме |
ст, оштрију него што су отац и мати.{S} Ипак се тјешио тиме, што је знао да има још дјеце у шко |
раде окренути главу и одахнути мало.{S} Ипак стегну срце и уљезе.{S} У први мах готово није мог |
накривила и канати готово да падну, па ипак... ипак је све љепше било него у осталих кућа.</p> |
ка, јер хоћеш да дижеш буну, јали какво иселеније...{S} Хоћеш иселеније, а?</p> <p>— Ја...</p> |
буну, јали какво иселеније...{S} Хоћеш иселеније, а?</p> <p>— Ја...</p> <p>— Муч’, — дрекну по |
што нијеси каз’о да ти је много, кад си иск’о и кад си ми прич’о, да ће ти ђеца крепати од глад |
но расположени, тек што му наздравише и искапише чаше у његово здравље.</p> <p>— Браћо, — узвик |
овољством, посматраше, како по површини искачу мале искрице.{S} И док је војника музика, у врху |
о.{S} А она жила искочила му на челу, а искезио зубе, а крмељаве очи дошле му још мање...{S} Иг |
адим ништа, а живим лијепо.</p> <p>Перо исколачи очи.</p> <p>— А зар не пишеш? — запита.</p> <p |
нешто гледа на зиду.{S} Једини Јово што исколачи очи, чим је угледа.{S} Загледа се у њу и, док |
: јесу ли напуњени?{S} Жила она опет му искочи на челу стиште зубе и, гунђајући, приступи Јоки, |
ан крик.{S} Брада му заигра, на челу му искочи дебела, модра жила и придаде му лицу страшан изр |
у кокошињак је завиривао.{S} А она жила искочила му на челу, а искезио зубе, а крмељаве очи дош |
n="23" /> и умјестан и, што је главно, искрен и пријатељски.</p> <p>— А хоћемо ли дуго остати? |
сати?{S} Ко ће знати да их, како треба, искриви и удеси?{S} И учитељ му је тукао главом о таблу |
лази у петак...</p> <p>Учитељ, зачуђен, искриви се на столици и погледа га тупо, као да пита: а |
ш Милку, — доврши он.</p> <p>Удовица се искриви, поблиједи и испусти ситан; чудноват крик.{S} И |
еро, од чуда, скочи са столице и сав се искриви.</p> <p>— Мираза?{S} Носи и мираза? — запита.</ |
ио си ме, а?</p> <pb n="70" /> <p>Стари искриви главу и зијевну.</p> <p>— Аха, ти си? — проције |
але, него опустиле крила, отегле шије и искривиле главе, па као да се растају са животом...{S} |
, Јефтан и Перо лешкарили су под једним искривљеним дрветом, у дну села.{S} Јак, несносан, загу |
на љепушкаста плавојка, са малим, нешто искривљеним, носићем и смјехуљцима на образима, диже се |
осматраше, како по површини искачу мале искрице.{S} И док је војника музика, у врху баште, свир |
рукчије.</p> <p>Кући је ишао само да се испава.{S} Отишао би, па, не тражећи постеље ни јастука |
се, — то ти је суђеница...</p> <p>Пери испаде цигар из руке и поче се димити на ћилиму.{S} Очи |
а га укочено погледа, а послужавник јој испаде из руке.{S} И поцрвени још више, поклопи очи рук |
поштену? — запита јаче.</p> <p>Благоју испаде цигар из зуба и прсну у смијех.</p> <p>— Знам шт |
ек <pb n="164" /> и кад неко, у страни, испали пушку, он се трже и прекиде поучавање.</p> <p>— |
па кад су људи отворили бачвицу, из ње испани риба...{S} Права мала риба!.{S} А, ето, читав св |
, ако би се, Боже сачувај, разболио или испао из кола и ногу сломио?...{S} Шта би било?...</p> |
гао је и сјутрадан, на Велики Четвртак, испети се на комшијски дуд и ту ударати у даску, попут |
осијече Перо изазивачки.</p> <p>Благоје испи чашу и отра бркове.</p> <p>— Па ако ћеш да је види |
женили?{S} Што, питам те?</p> <p>Обрен испи чашу и цмокну губицама као да љуби кога.</p> <p>— |
, и, оставивши филџане и кахву, коју су испијале, зачуђено их погледаше.</p> <p>— Аха, нисте на |
Перо мрачан и суморан; ћутао је и само испијао чашу за чашом.{S} Дошло му да пије, много да пи |
одговорише и само га погледаше оштрије, испитујући.{S} Онај, што је читао новине спусти их, ост |
ш прилично млада и допадљива, у старим, исплављелим хаљинама, са осмијехом на лицу поздрави Јов |
заповиједи да изађе из собе.{S} Данило исплази језик и дрекну као јаре када га ухвате.{S} Обје |
че и у тјеме и у голи врат.{S} Прашина, испод кола, диже се и пада по очима и лицу.{S} Коњске м |
ешто.{S} Затим још једном погледа попа, испод ока погледа Мару и, пошто рече једно тужно, бескр |
тражити попа.{S} Опази га у дну авлије, испод широке мурве, која је собом заклањала половину ма |
ђа стари мрштећи се.{S} Затим устаде и, испод ока, погледа госте. — А што ви још не шетате? — з |
} Затим сиђе на авлију и упути се дуду, испод кога су Данило и Игњат слатко спавали.</p> <p>Изн |
, на средини авлије, а недалеко од њих, испод прастарог, кљастог дуда, весело грокћући ваљало с |
танке, повијене гране купају у води.{S} Испод њихових грана купају се лабудови.{S} Шест гиздави |
{S} На средини се издизао широки дуд, а испод њега, на простртим, старим, подераним кесама, леж |
е су некакве старе, окрпљене чакшире, а испод њих прислоњен је био прост, дрвени сандук, из ког |
— савјетовао га је поново, узимајући га испод руке. — Жени се, јадан брате, и не губи младост у |
по глави онога ђака пред собом, да кога испод клупе боцне иглом, или да пусти коме у њедра шаку |
та их млад, вижљаст келнер, који као да испод земље васкрсну, и гледаше их не баш најпријатељск |
ја! — уплете се Милка, хватајући Обрена испод руке и смијешећи се. — Ја само њега бегенишем...< |
оше кроз двије-три авлије, провукоше се испод некакве грдне капије, док најпошље не изађоше у в |
хе га све то више пецкаху и копрцаху се испод њега, као да је на мравињак легао.</p> <p>— Да ба |
твој живот, — рече Перо, обзирући се и испод ока гледајући свирачице.</p> <p>— Па и није, — од |
ла Богу кад смо овђе, — рече и Јефтан и испод ока погледа лијепу Швабицу.</p> <p>А Данило се ис |
и и разбија лонце са промрзлим цвијећем испод њих.</p> <p>— Бећари сад на пољу јадују, а ожењен |
уједати свирачице.{S} Једну је угризао испод подвољка, гдје је најбјеља, а другој умало није н |
е бијаху набрекле и чудновато се црњаху испод бијелих, загрнутих рукава од кошуље.{S} Поп је, б |
е нешто у себи рачунати, погледајући их испод ока, као да би да позна: јесу ли добре платише?</ |
да, — дочека Данило, покушавајући да се исправи и чвршће стане на ноге, — Ос... тавио си ме... |
Обрен гурну мачку и одбаци аршин, па се исправи и оштро га погледа.</p> <p>— Плати мени надницу |
ква несрећа? — брекну Јефтан и нагло се исправи. — Што се <pb n="113" /> мени није десила несре |
леда лијепу Швабицу.</p> <p>А Данило се исправи и удари се у прса.</p> <p>— А мене коњ није мог |
ени треба крштеница! — викну изненада и исправи се. — Крштеница треба, па да ми је извадите...< |
Пријатељи дошли.</p> <p>Стари се лијено исправи и, одупирући се леђима о стабло дудово, сједе.< |
ан, — поче Јефтан устајући са столице и исправљајући се. — Ми <pb n="160" /> смо те зовнули, да |
гиздавих, бијелих лабудова, са поносито исправљеним вратовима и као неким крунама на глави...{S |
што су се разишле по гомилама буништа, испред колиба, нијесу какотале ни дречале, него опустил |
Упутише се чопору ниских, сеоских кућа, испред којих се, у прашини, играло неколико голишаве дј |
ше два-три сокака, измећу малих кућица, испред којих су, на омањим клупицама, сједили старији љ |
викну Јово, коракнувши у широку авлију, испред куће, ограђену са свих страна уском сухозидицом. |
и му се свиђела.{S} Поче застајкивати и испред многих излога, пред дућанима, не осврћући се на |
ет скупа, па смо зовнули тебе, да га ти испред нас поздравиш једном здравицом.{S} Ти си чојек п |
ијепо, — дочека удовица весело устајући испред <pb n="54" /> њих и правећи им мјесто. — У мене |
куга морила; причао је: како је бјежао испред ње и како се, најпошље, спасао.</p> <p>Угледавши |
имао ванредан апетит.{S} Све је чистио испред себе попут тродневнога гладнице.{S} Ни мрвица ни |
оје се циједио мед.{S} И дуги разговори испредали су се до касно у ноћ и сви су се растајали за |
столице.</p> <p>— Немојте се правдати и испричавати, — упаде комесар важно. — Ја знам све вас, |
и кренуше се, да и осталим касабалијама испричају знамениту новост.</p> </div> <div type="chapt |
човјек, коме ће све своје <hi>јаде</hi> испричати.{S} Јефтана, који се готово није ни растављао |
о види и чује, није могућно...{S} Он да испроси ђевојку, коју никад није видјео?...{S} И дјевој |
ао без свијести. — Како то?</p> <p>— Па испросио сам и уредио све, — викну Благоје весело и опе |
белај ограјис’о...</p> <p>— А нијеси ни испросио?</p> <p>— То, душе ми, не знам, — одговори Пер |
Перо и мученички уздахну. — Кажу да сам испросио, а ја не знам.{S} Хоћаху ми привјенчати једну |
м ћеш га баш и јести!..{S} Одма ћемо је испросити, па нека у касабу уљезе к’о твоја невјеста... |
тима.</p> <p>— Данило!</p> <p>Данило се испрси:</p> <p>— А?</p> <p>— Слатке пите донеси!</p> <p |
олицију, — рече полицајац и поносито се испрси.</p> <p>Перо скрсти руке, па га попријеко поглед |
осијече полицајац и као да се још више испрси.</p> <p>Перо протра очи, мислећи, да и сад сније |
Стаком говорио? — осијече Обрен оштро и испрси се. — Зар она није твоја?{S} И зар сада њу мисли |
и чиревима на челу.{S} Читаве степенице испунила собом, закрчила пролаз, а степени се чисто пов |
ви сте, дапаче, и друге сумњиве послове испуњавали.{S} Ви, без посла, путујете по касабами, раз |
лим и облим, сличним чарапи, носом и са испупченим трбухом, стајао је смијешећи се и обје руке |
, са кукастим носом и великим, необично испупченим очима, оборио главу и куцка празном чашом о |
а се то мене тиче?</p> <p>— Честитам, — испусти кроз нос, учтиво се наклонивши, пошто се мало п |
амети, и једва се могао уздржати, да не испусти какав непристојан усклик или уздах.</p> <p>— Ма |
</p> <p>Удовица се искриви, поблиједи и испусти ситан; чудноват крик.{S} Издигнута рука клону ј |
<p>Перо преврну очима, погледа у небо и испусти један мученички уздах:</p> <p>— Тако ти је то, |
ош дебљи, крњави зуби указаше се.{S} Он испусти некакав уздах и, прије него што је Перо могао ш |
ану и сакри се за мурвово стабло, а поп испусти мотику, земљавим прстима скину повезач, рашчешљ |
а буну или што слично?</p> <p>Перо опет испусти некакав јаук.{S} Понори главом као да се спрема |
е немају ништа видјети...{S} Уједанпут испусти чудан крик.{S} Брада му заигра, на челу му иско |
, несносан, загушљив мирис ударао је из испуцале земље и спржене траве и готово их давио; озго, |
отезати трепавицама и страшно зијевати, испуштајући при томе чудноват глас, да су се многи гост |
о запита доктор, окрећући се Пери. — Во ист полесно?</p> <p>Перо нијем, укочен, не одговори ниш |
, а главу окрену у страну.</p> <p>— Вас ист? —- запита доктор, ступајући у собу. — Какво полесн |
аз’о?</p> <p>Јефтан, блијед попут крпе, истегну га из кола и повуче у страну.</p> <p>— Што обру |
} Лијеп објешењак! — рече, кесећи се. — Исти покојни отац!...{S} К’о да њега гледам.</p> <p>Јов |
риној соби.{S} Пред њима је стајао онај исти стари, расклимани сто, покривен истим масним потрп |
ти и бјежати од свега свијета.</p> <p>У исти час му дјевојка поднесе <hi>слатко</hi> под нос.{S |
покривен истим масним потрпежњаком, са истим, чак неопраним, чашама и боцама, кроз које су се |
ијета?</p> <p>Комесар се насмија и оним истим прстом куцну се по челу.</p> <p>— Ми све дознамо |
ај исти стари, расклимани сто, покривен истим масним потрпежњаком, са истим, чак неопраним, чаш |
аш? — запита Јово не вјерујући. — Је ли истина?</p> <p>— Баш, — потврди Јефтан, бацајући му брз |
p>Дошавши у собу, одмах спусти завјесе, истјера Данила и леже у постељу.{S} Мислио је да ће, ак |
, силно захука.{S} За прве двије године истјера двојицу конкурената из Касабе и натјера их, да |
гој страни траже хљеба.{S} Треће године истјера и оца и остаде: сам у радњи.{S} Текао је новац |
тарији људи лијепо су га поздрављали, а истјерани отац задовољно је трљао руке и трчао од прија |
путовати у касабу П...</hi> </head> <p>Истјерани из куће стрика Васине, Јефтан и Перо лешкарил |
ог јој добро дао, добра ми је и весела, исто к’о да ми је Бог у крошњи с неба бацио, да ме обес |
ала Богу добро и здраво, к’о што и теби исто пријатељски желимо...{S} И ако желиш чути за наше |
осврћући се на њих, — ево и Перо мисли исто к’о и ја.{S} И он ми све одобрава, а само се ти љу |
јатељима и они му нађоше Дамјана, овога истога Дамјана, кога он од милоште прозва Данилом.{S} У |
по челу.</p> <p>— Ми све дознамо путем истраживањах, — рече задовољно. — Ми имамо наше људе, к |
.{S} Суђено ми да страдам, к’о што је и Исус страд’о...</p> <p>И још јаче обгрли Перу и привуче |
ник од вјере.{S} Нијесам ни ја разапињо Исуса, па опет ме, ето, стигла казна и послали ми кугу |
мна каната.{S} Прозори су, додуше, били исцрвоточени и обрасли ситном травом, врата се накривил |
ница мртву човјеку?{S} На они се свијет иће и без пасоша и без крштенице...{S} То не могу...</p |
.</p> <p>— Плати мени надницу, па ћу ја ићи с тобом, — рече. — Сваки пут кад одем да ми дадеш п |
а чуо није.{S} Чим је сазнао да ће Мара ићи за писара, — за онога танког, дугуљастога писара са |
<p>— А неко ми рече, да ћете ви сјутра ићи? — запита. — Сјутра одма!</p> <p>Они се зачуђено зг |
рече. — Док је крштеница, имам му рашта ићи и увијек гледати Марушку... ух, моју слатку Марушку |
ми вјенчавати за се...{S} А с тобом ће ићи још неко, да ти изабира, — додаде мало тише.</p> <p |
ти знаш? ..{S} Зар Данило не може пјеше ићи?</p> <p>Данило обори главу и уздахну.{S} Сад се тек |
им дућанима, пребирати дневне новости и ићи у механе.{S} Нарочито је волио ово пошљедње, тим ви |
зађе на улицу.</p> <p>Отада су учестали ићи.{S} Перо је <pb n="53" /> Обрену унапријед плаћао с |
пошљедње, тим више, што није морао сам ићи, него је, обично, водио уза се још кога, понајвише |
болесна зовеш? — застења. —-Ја не могу ићи...{S} Ја ћу овђе остат’ седам дана, док добро оздра |
одба.</p> <p>— И пет гроша мени, што ћу ићи с вама да вратим коња, мени... — опет ће Јован.</p> |
ало на њих и притискивало <pb n="90" /> их, те нијесу били у стању ни шта мислити ни говорити.{ |
Само упрти пртљагу и пође пред њима, да их води Јовановој кући.</p> <p>Затекоше Јована гдје се |
му није тешко, и да дође, ако може, да их послуша нешто, ако би хотио«...{S} Писмо послаше у м |
тари жени, улазећи за њима. — Видиш, да их је пуно!</p> <p>— А кахву? — прошапта она.</p> <p>— |
астављајући три прста и љубећи их. — Да их поједеш од милине!...{S} Ти то остави само мени.</p> |
елу цјепаницу у рукама.</p> <p>— А-а да их гонимо! — викну. — Да гонимо до куге!</p> <p>— Куда |
{S} Обоје су млади к’о кап, па треба да их ми старији поучимо.</p> <p>Од свега овога разговора |
ли ко ће их написати?{S} Ко ће знати да их, како треба, искриви и удеси?{S} И учитељ му је тука |
...</p> <p>Перо поче трљати руке као да их умива.</p> <p>— Па, размишљајте ви, брате, — рече. — |
има.{S} Нађе и неколика прстена, наниза их по прстима, нарочито по кажипрсту гдје ће се боље ви |
гоше у П..., малу, гиздаву касабу, чија их љепота изненади.{S} Куће нанизане у правом реду једн |
ђе за њима.</p> <p>Стрина Јовина дочека их на собним вратима.{S} Малена, мршава жена, још прили |
зе теку?</p> <p>На врх степеница дочека их веће чудо.{S} Ту је стајала домаћица, ознојена, зади |
р што их је удовица задржавала и нудила их још једном кахвом.</p> <pb n="50" /> <p>— Кршна цура |
двојицу конкурената из Касабе и натјера их, да на другој страни траже хљеба.{S} Треће године ис |
и.{S} Затим отвори крмељаве очи, протра их и, некако блесасто, погледа по свима.</p> <p>— Шта ћ |
e">Was wunschen Sie</foreign>? — запита их млад, вижљаст келнер, који као да испод земље васкрс |
сте. — А што ви још не шетате? — запита их. — Шетња је здрава...</p> <p>— Шетали смо доста, — о |
је слађе!</p> <p>Стрина се уклони и све их пропусти у собу.{S} Само слуга Данило што оста на ав |
p>Јефтан уведе Перу у један кут, у коме их са улице нијесу могли видјети.</p> <p>— Овђе ћемо ми |
то баш не би било тако тешко, али ко ће их написати?{S} Ко ће знати да их, како треба, искриви |
е извади велике, чађаве наочари, натаче их на нос, па сједе за сто и дохвати велики протокол, у |
мачака, које су на њима спавале, и поче их облачити.{S} Обуче и нову антерију, а нов пас опаса |
> <p>Међутим и Јован изведе коње и поче их вадати по ледини, чешукајући их и размрсујући им дуг |
био.</p> <p>Алекса скиде наочаре и поче их трти о чакшире.</p> <p>— Јак је, брате, Јенглез на в |
жене може.</p> <p>Па узе ствари и поче их савијати и уређивати.{S} И што је више савијао, све |
као да испод земље васкрсну, и гледаше их не баш најпријатељскије.</p> <p>— <foreign xml:lang= |
<pb n="105" /> своје столове и опколише их.{S} Пушећи и смјешкајући се гледали су их, необично |
к и ни он, ни учитељ, ни сви ђаци не би их кашње могли прочитати.</p> <pb n="20" /> <p>Једва др |
и Ћ и то га је бунило.{S} Изговорити би их и могао и то баш не би било тако тешко, али ко ће их |
его по један илити два бунтовника, а ви их имате стотину...</p> <p>— Ама нијесам ја бунтовник, |
сам, ђе све нешто шапуре...{S} А жао ми их... обоје ми жао...</p> <p>Стрико Васо и не осврну се |
<p>И опет се окрену сељацима и премјери их оштрим погледом.</p> <p>— Не чекајте више, — осијече |
та хладно и презривим погледом премјери их обојицу. — То зар?</p> <p>— Ово су.</p> <p>— А имају |
собе, свом снагом гурну у њих и отвори их.</p> <p>— Извол... — викну, али на половици ријечи з |
тпочините.</p> <pb n="73" /> <p>И пусти их напријед, а он полако, гегуцајући, пође за њима.</p> |
ћи.{S} Онај, што је читао новине спусти их, остави на столицу и сједе на њих.</p> <p>— Читаш ли |
— рече, састављајући три прста и љубећи их. — Да их поједеш од милине!...{S} Ти то остави само |
живо дочека узевши их за руке и нудећи их да сједну. — Нама је то драго, јер смо саме, па смо |
тварајући врата за њима и закључавајући их. — Само да ја умакнем комесару, а ви гоните колико х |
Поче нешто у себи рачунати, погледајући их испод ока, као да би да позна: јесу ли добре платише |
и поче их вадати по ледини, чешукајући их и размрсујући им дугачке, свилене гриве.</p> <p>— Ет |
таните, станите! — викну, заустављајући их. — Погођено је!...{S} Сад ћу ја уредити и извести ко |
нека сте ми дошли, — живо дочека узевши их за руке и нудећи их да сједну. — Нама је то драго, ј |
приступи механџији.</p> <p>— Растављај их, брате, јер ће крв пасти, — промуца. — Ово је биједа |
оздравивши се с њим. — Ако хоћеш да нам их даш под кирију до касабе П...</p> <p>Јован остави лу |
силним греботинама по лицу, а украшавао их је увијек он, не љутећи се, наравно, ако би и њега к |
могао гледати празне чаше, и прелијевао их.{S} Отуда се вино разлило и по свему потрпежњаку, — |
ање лампе.{S} При дну степеница дочекао их је домаћин.{S} Гојазан, дебео човјек, са округлим ка |
жен.{S} Тада се шалио са дјецом, чупкао их за косе, показивао им разне слике и пјевао им пјесме |
не некако се навикао на њих.{S} Написао их читкије и, са великом грајом и побједничким изразом |
испуцале земље и спржене траве и готово их давио; озго, са висине, као да се нешто тешко, врело |
се на њега.{S} Окрену се гостима и мрко их погледа.</p> <p>— Ех, што сте ми дошли? — викну. — В |
ане и кахву, коју су испијале, зачуђено их погледаше.</p> <p>— Аха, нисте нам се надале! — узви |
p>Угледавши госте, он устаде и зачуђено их посматраше.</p> <pb n="78" /> <p>А ђе си ти, Игњате? |
и пролазници морали осврнути и зачуђено их погледати. — Како у лијепој, красној, милој и никад |
ати и тући матер, а првим ријечима, што их је проговорио, опсовао је, по нашем начину васпитава |
мотику у рукама, окопавао кукурузе, што их је ту засадио.{S} Иза њега је ишла попадија, дебела, |
о се ради, — биле су му прве ријечи што их је тада рекао оцу.{S} Весели отац задовољно се насми |
им и не хтједе се зауставити, макар што их је удовица задржавала и нудила их још једном кахвом. |
n="36" /> који трче за звонаром, макар их и у јаму водио...{S} А, ето, и Перо је паметан и он |
ека Перо стискајући шаке и подносећи му их под нос. — Нисам ја, на <pb n="140" /> прилику, једа |
а готово сваку вече.{S} А дочекивали су их красно.{S} Удовица, је дочекивала Перу, Милка Обрена |
.{S} Пушећи и смјешкајући се гледали су их, необично уживајући у њиховој свађи, као што многи у |
кивала Перу, Милка Обрена, и частили су их кахвом, ракијом, духаном, гурабијама и урмашицама, н |
ног мастила и прогорио од цигара што су их по њему остављали.</p> <p>— Кршан си ти, — настави п |
— Да гонимо до куге!</p> <p>— Куда ћеш их гонит’? упаде стари жешће. — Гонио би и ја, ама су д |
вукући Перу за <pb n="168" /> собом. — Ишао је по толиким мјестима, гледао толике ђевојке и... |
то би само Перо могао учинити.</p> <p>— Ишао је зато, да види: има ли икаква ђевојка љепша, од |
А у механи је друкчије.</p> <p>Кући је ишао само да се испава.{S} Отишао би, па, не тражећи по |
Читава тога дана, а ни преко ноћи, није ишао у механу и спавао је слађе него обично.</p> <p>— Е |
се разведри мало.{S} Ни те вечери није ишао у механу.</p> <p>Кад је четврти пут -ступио у попо |
врсто одлучи да запроси.{S} Што је више ишао њима, самовање му је постајало све теже и увидио ј |
љио леђа, огребао се по руци, а бухе га ишарале својим уједима.{S} У љутини ошамарио је Данила, |
у <pb n="9" /> што га је Перо имао, — и ишарало га тако, да је изгледао као каква мапа.{S} Прол |
рије тридесет година, разасут, излињао, ишаран траговима проливеног мастила и прогорио од цигар |
неколико чворуга и што му је лице било ишарано као ускршње јаје.{S} Ипак му је нос највише стр |
те странице могао је читати и сва слова ишла су му некако у главу.{S} Али даље — ни маћи.{S} Ту |
е, што их је ту засадио.{S} Иза њега је ишла попадија, дебела, угојена жена, загрнутих рукава и |
> <p>Обојица пођоше.</p> <p>Нијесу дуго ишли, па се нађоше пред омањом кућом, са једном бескрај |
ну.</p> <p>Једино Данило и Јован што су ишли лагано и мирно, за пошљедњим коњем.{S} Обојица зад |
и то тражи власт? — запита.</p> <p>— Не иште... не тражи... — опет <pb n="38" /> се збуни Перо. |
шавајући да се осмјехне. — Што ти власт иште, то треба давати...{S} Власт је од Бога дата и њој |
Имам.</p> <p>— И не треба ни од кога да иштеш?</p> <p>— Ни од кога.</p> <p>Старац се дохвати ру |
немаш?</p> <p>— Па што, брате, одма не иштеш! — узвикну Перо, плеснувши рукама. — Што се к’о б |
дош’о? — запита. — Што си дош’о, кад не иштеш ништа?</p> <pb n="71" /> <p>— Дош’о сам само да т |
идиш?{S} Што гођ ти срце зажели ти само ишти, к’о у својој кући.</p> <p>И опет се окрену вратим |
себи у радњу. — То му сад нико не може ишћерат, из главе...</p> <p>Перо чисто одахну, када му |
асова.{S} Ако треба и скупштина читава, ја кабулим!</p> <p>— Не треба, — осијече Обрен осорно. |
ми затреба што из Карађорђева времена, ја ћу узети пушку јали хаљину, а нећу жену.</p> <p>Па, |
а нема...{S} А док одговор не приспије, ја вас не могу пустити.{S} Дапаче морам вас затворити.< |
етан пут, — настави брзо. — Кад хоћете, ја вам нећу сметати...{S} А могли сте и остат’...{S} Ја |
— потврди и Јово. — Ево, да опростите, ја ћу водити своју жену, ти Јефтане своју, а ти Обрене |
познајем дан.{S} И, право да ти речем, ја га више не могу гледати по сокаку и мучити се с њиме |
т треба да ме слуша...{S} Нећу га, зар, ја учити како ће управљати женом, к’о што га ти учиш... |
— Да нам је Бог послао колеру на врат, ја се не бих љутио...{S} Рек’о би: од Бога је!...{S} Ам |
Кад чојек има посла и кад хоће на пут, ја не заустављам...{S} Ни мени није драго кад ме ко зау |
бојица удовичиној кући.</p> <p>— Чујеш, ја не знам шта ћу говорити с ђевојком, — рече Перо путе |
ш посла на суду, у чаршији, гдје хоћеш, ја ћу све свршити...{S} То је мој пос’о...{S} Ја само д |
а прочитати шта мисли.</p> <p>— Онда... ја гласам, да се Перо ожени са стране! — викну Јово изн |
тупи и пољуби га у руку.</p> <p>— Ја... ја би... — промуца и застаде.{S} Није знао како ће поче |
<pb n="38" /> се збуни Перо. — Него... ја хоћу да знам кад се родио.</p> <p>— То не могу дат’, |
Јефтан устајући.</p> <p>— Ама ја велим: ја ћу само мало, — опет ће Перо, некако бојажљиво.</p> |
— Ако је лијепа, одмах ће бити моја!{S} Ја само лијепу тражим!...</p> <p>При растанку три пута |
баци четицу за врата. — Не брини ти!{S} Ја ћу теби дат’ своју кошуљу, па преобуци.</p> <p>Па се |
узвикну. -— То ти је паметна мисао!{S} Ја ћу говорити с матером, а њу ћу само гледати...{S} С |
xml:lang="de">Befehlen</foreign>!...{S} Ја слушам свако питање и сваку заповијест, — дочека.</p |
Гледај ти, побратимковићу, на ме!...{S} Ја лијепо живим са власти, па ми она даје свега.{S} Она |
метати...{S} А могли сте и остат’...{S} Ја вас нијесам гонио.</p> <p>— Па... кад нас ти заустав |
ме ко зауставља од мојих послова...{S} Ја и сад имам посла...</p> <pb n="82" /> <p>Па, љутито |
е, па се играмо и шалимо к’о ђеца...{S} Ја ти не знам ништа друго казати, него да се ни са царе |
више се <pb n="96" /> и зна, више...{S} Ја сам у нашем селу највише виђео, па највише и знам... |
живина, па је и њој драго живити...{S} Ја, што се каже, волио би живит’ хиљаду година, па мака |
овеш? — застења. —-Ја не могу ићи...{S} Ја ћу овђе остат’ седам дана, док добро оздравим, па од |
све свршити...{S} То је мој пос’о...{S} Ја само дочекујем странце и чиним им услуге... <pb n="1 |
пита готово шапатом. — Ја не могу...{S} Ја ћу само мало...</p> <p>— Ако хоћеш хајдемо! — окоси |
авио болесна, па отиш’о у чаршију...{S} Ја пошао за тобом на далек пут, а ти мене оставио...{S} |
не.</p> <p>— Ти не знаш шта радиш...{S} Ја ћу ти казат’ како се ради, — биле су му прве ријечи |
ако би било да је никако не видиш?..{S} Ја баш хоћу да је видиш...</p> <pb n="126" /> <p>Перо с |
и, нек се од мене не боји пријеваре.{S} Ја воде никад не сипљем.{S} Ја знам шта је вода и да је |
— рече. — Ја вам у то ништа не знам.{S} Ја перем руке к’о Пилат...</p> <p>— Шта велите ви, браћ |
ијеваре.{S} Ја воде никад не сипљем.{S} Ја знам шта је вода и да је друго вода, а друго вино.{S |
аметан је он, а и ти си сад паметан.{S} Ја сам ти показао како се путује, па хајде сам...</p> < |
а кад се побију овђе, ми прорадимо.{S} Ја сам стек’о све што имам онда, кад је био наш устанак |
ну руком.</p> <p>— Драги мој, — рече, — ја сам оправио брзојав у вашу касабу, да се информирам |
е треба, — дочека Обрен умирујући га. — Ја сам то само ’нако каз’о...{S} Знаш, драго ми уз љуто |
стисну зубе.</p> <p>— Јок, — окреса. — Ја нећу друкчије свраћати, него ако ћемо остат’ барем т |
ро путем, дрмусајући Обрена за рукав. — Ја сам у томе сметен.{S} Да је свирачица и знао би нека |
отврди Благоје опљуцнувши поред себе. — Ја <pb n="135" /> сам га пио и пио би га вазда.{S} Да м |
ући Обрена испод руке и смијешећи се. — Ја само њега бегенишем...</p> <p>Перо се прекрсти.</p> |
>— Па, размишљајте ви, брате, — рече. — Ја вам у то ништа не знам.{S} Ја перем руке к’о Пилат.. |
а она живо и пружи руку да га загрли. — Ја хоћу...</p> <p>— Да ми даш Милку, — доврши он.</p> < |
? — окоси се Перо, мрко је гледајући. — Ја нисам крив..{S} Зар ја нисам каз’о да је слађа телет |
поче се бранити Перо и ако муцајући. — Ја сам ја, а бунтовник је бунтовник.</p> <p>Комесар одм |
ће ти, — упаде Перо каскајући за њим. — Ја ћу је извадити, а ја ћу и платити.</p> <p>Јефтан, не |
дуго остати? — запита готово шапатом. — Ја не могу...{S} Ја ћу само мало...</p> <p>— Ако хоћеш |
ћи се, да изгледа озбиљан и замишљен. — Ја к’о кириџија виђео сам много, ама ти ћеш виђети више |
<p>— Ја сам, — одговори Перо хладно. — Ја сам баш Перо Карантан...{S} Тако ме сви зову...</p> |
и испричавати, — упаде комесар важно. — Ја знам све вас, све Влахе...{S} Ви вазда мислите о нек |
видите, сиротиња, — рече стари тужно. — Ја знам, да се вама неће свиђет’ и да нећете овђе остат |
>— Могу ја, — дочека Јефтан поносито. — Ја и Јово можемо.</p> <p>— Можемо!</p> <p>— И да се зар |
уго јутро, састали и изашли на улицу. — Ја још ни једне нијесам виђео.</p> <pb n="122" /> <p>— |
ка одмах, заваљујући шешир на затиљак — Ја сам вазда рад, да својим силама припомогнем напретку |
Он је учио, па зна да везе...</p> <p>— Ја би замолио још кога, — уплете се Обрен, који је и са |
рди он. — Ти само ако хоћеш...</p> <p>— Ја хоћу, — пресијече га она живо и пружи руку да га заг |
и говорити.{S} Јефтан застаде.</p> <p>— Ја мислим, — поче Јово, — да свадба без барјака никако |
ледао је смјешнији него прије.</p> <p>— Ја ћу, — викну он колико га грло доноси... — Ево мене!< |
емамо ми чисте кошуље, — рече.</p> <p>— Ја нема, — једва проциједи кроз зубе Перо, мргодећи се. |
пива и поново се окрену Пери.</p> <p>— Ја знам кршних пуно, — рече, састављајући три прста и љ |
о нити смио озбиљно се љутити.</p> <p>— Ја нијесам пророк Јеремије, — бранила се Ана и почела г |
лука и погледа му право у очи.</p> <p>— Ја ћу те нешто крупно запитати, — рече, — ама тако круп |
Данила. — И ти си Перин јаран.</p> <p>— Ја бих... ама пос’о и дангуба... — замуца Обрен. — А... |
и кад му рекне да је паметан.</p> <p>— Ја, по могућству сила, радо ћу <pb n="161" /> се увијек |
анило ми рече, да си болестан.</p> <p>— Ја и јесам болестан, — дочека Јефтан жалостивим гласом, |
о сахата, док сте се пробудио.</p> <p>— Ја сам, — одговори Перо хладно. — Ја сам баш Перо Каран |
у приступи и пољуби га у руку.</p> <p>— Ја... ја би... — промуца и застаде.{S} Није знао како ћ |
во?</p> <p>Стари опет зијевну.</p> <p>— Ја рђаво, — дочека. — Зла времена, године слабе...{S} Н |
није...{S} Хоћеш иселеније, а?</p> <p>— Ја...</p> <p>— Муч’, — дрекну поп и измахну шаком, да П |
ици, ти пијеш и веселиш се, а?</p> <p>— Ја... напио се од јада, — дочека Данило, покушавајући д |
ац, касапин, која ли си вјера?</p> <p>— Ја тргујем, — одговори Перо достојанствено.</p> <p>— А |
женама, да се нијесу удавале?</p> <p>— Ја, — настави Јефтан поносито, спремајући се, да и трећ |
Новине, на прилику, читаш ли?</p> <p>— Ја нијесам чојек од књиге, — промуца Перо црвенећи се, |
знаш? — викну. — Ко си ми ти?</p> <p>— Ја сам паметни чојек, јер паметно говорим, — одговори Б |
А-а како си ми ти, мали Јово?</p> <p>— Ја добро.</p> <p>Игњат га мало пусти и, од милоште, пов |
ти смио усудити, да ми дођеш?</p> <p>— Ја нисам знао да има неко с тобом, — промуца Перо пости |
им врата. — Пазарујте сад у другога, а ја имам пречег посла, — рече и отрча из дућана.</p> <p> |
омуца она. — Богат је к’о нико његов, а ја сироче, па може са мном што хоће...{S} Зато ме и уз’ |
p> <p>— Нека га Данило јаше ако хоће, а ја, ваистину, нећу! — осијече. — Могу ја и пјеше...</p> |
аскајући за њим. — Ја ћу је извадити, а ја ћу и платити.</p> <p>Јефтан, не осврћући се, онако п |
никако не ваља.{S} Ви нађите барјак, а ја ћу бити барјактар, па, вала, да се не постидим ни са |
ички уздахну. — Кажу да сам испросио, а ја не знам.{S} Хоћаху ми привјенчати једну стародревну, |
столице... — Хајде ти стани на воду, а ја ћу на сухо, па да видимо ко ће кога потопити...{S} З |
ати...{S} Кажу, да је то здраво...{S} А ја сад имам <pb n="77" /> нешто и посла, па, ако одете, |
и драговољно се продати у ропство.{S} А ја волим што сам се прод’о.</p> <pb n="39" /> <p>— Чује |
ти, — прошапта, као кажњено дијете, — а ја сам пош’о да распитујем за ђевојке...{S} Ама ништа!. |
игајући ситним, јастребастим очима. — А ја вас одавно чекам.</p> <p>— Ово ти је зет, — упаде Бл |
огу они један без другога...</p> <p>— А ја, брате, не могу мећу оваким <pb n="107" /> свијетом, |
ро оздравим, па одма кући...</p> <p>— А ја? — јаукну Перо. — Шта ћу ја?</p> <p>— Ето ти Данила, |
а час опет засукивао бркове.</p> <p>— А ја баш хоћу данас да просим, — шапну удовици, чим је <h |
е чини, — одобри Перо одмах.</p> <p>— А ја се не бојим, — упаде Јово ватрено. — Ако буде све к’ |
се поново расплака.</p> <p>— Ех, с тога ја и плачем, — викну, — што ми се чини, да се не враћам |
а за њима и закључавајући их. — Само да ја умакнем комесару, а ви гоните колико хоћете.</p> <p> |
оје ја мислим да је пријатељски... онда ја велим: нека буде тако.{S} Мени треба жена, а и не тр |
тнине нема!</p> <pb n="65" /> <p>— Онда ја не могу.</p> <p>— Могу ја, — дочека Јефтан поносито. |
кад Аћима хоће о нечем да увјери, — Ама ја видим.{S} По јутру познајем дан.{S} И, право да ти р |
, додуше, тако је, — одобри Перо, — ама ја к’о велим: слађа је телетина од говедине...</p> <p>— |
шта радим?</p> <pb n="127" /> <p>— Ама ја се зажелио куће, — упаде Данило.</p> <p>— Вратићеш с |
си ваљан и богат и све...</p> <p>— Ама ја нисам виђео...</p> <p>— Па каз’о сам да ћеш виђети, |
све уредити к’о што ваља.</p> <p>— Ама ја хоћу да видим, — дрекну Перо опет. — Купује се теле |
окоси се Јефтан устајући.</p> <p>— Ама ја велим: ја ћу само мало, — опет ће Перо, некако бојаж |
е неуморно, — и станите за мном.{S} Кад ја приступим и изговорим здравицу и када викнем: „живил |
магаре! — окоси се Перо на њега. — Кад ја иђем, свакако ћеш и ти.</p> <p>— А можеш ли ти Обрен |
ћа ми она?</p> <p>— А би ли ти да ти је ја извадим и ја да платим?</p> <p>— Јок, — осијече Обре |
на прилику, кад ми не би било вас, које ја с вама лијепо живим и ви ме веселите и забављате, шт |
— Ви сте мене, овај, <pb n="4" /> које ја данас славим моје крсно име и које сте ви, моји приј |
које ви мени тако лијепо кажете и које ја мислим да је пријатељски... онда ја велим: нека буде |
ли ви, браћо, сви, да је паметно да се ја женим? — запита и опет се укочи као да се слика.</p> |
’о ђевојка каква.</p> <p>— Бре не би се ја данас побојала многе ђевојке, — брзо дочека удовица |
унесе му се у лице. — Ево, како сам се ја оженио, па ме није гром убио, него ми све у реду.{S} |
га не загрли.</p> <p>— А хоћеш ли да те ја курталишем? — запита. — Послушај мене, па се не бој |
тити. — Бјежи од мене!...{S} Зар сам те ја за то лијепо примала?...{S} И зар ти је тако поштење |
, да је добра, кршна, ваљана.{S} Додуше ја је још добро не знам, нијесам је виђео <pb n="45" /> |
ти си се, Јефтане, оженио с миразом, и ја сам се оженио с миразом, па нек се и он ожени.{S} То |
д ћеш љевше?{S} Чак је и мени лијепо, и ја сам на ћару... .</p> <p>Перо погледа у зачуђенога Да |
!{S} Није друкчије него баш треба!{S} И ја би волио бит’ без жене да не треба...{S} И њу је Бог |
био, кад сам те носио на рукама...{S} И ја би да вам је све у реду: и собе и душеци и све.</p> |
имам онда, кад је био наш устанак.{S} И ја и <pb n="102" /> Алекса (ту показа руком на онога, ш |
о и, као са заносом неким, настави: — И ја сам им’о једну краву, па дебела, па, кад је попипаш, |
м...{S} Своја кућица, своја слободица и ја иђем тамо...</p> <p>Стари се одуприје рукама о куков |
гонит’? упаде стари жешће. — Гонио би и ја, ама су далеко измакли.</p> <p>Игњат баци цјепаницу, |
енима...</p> <p>— Што ти кажеш, кажем и ја.{S} Само да ми она биједа на врат не дође, — рече. — |
ва! — одушевљено узвикну. — Пристајем и ја!</p> <p>У неђељу кренуше обојица удовичиној кући.</p |
> <p>— А би ли ти да ти је ја извадим и ја да платим?</p> <p>— Јок, — осијече Обрен остављајући |
а га љуби. — Ти си ми рек’о да уредим и ја сам све уредио.{S} Имаш пунца газду, пуницу газдиниц |
е на њих, — ево и Перо мисли исто к’о и ја.{S} И он ми све одобрава, а само се ти љутиш и велиш |
дговори она узмичући главом. — Оклен би ја знала?</p> <p>— Јеси...{S} Ти си вазда говорила, да |
дно, одговори Данило лијено. — Волио би ја да сам дома, па да лијепо спавам...{S} Ништа љевше о |
<pb n="94" /> <p>— Ама, брате, јесам ли ја крив што сам несретан? — упаде Перо снуждено. — Неср |
о сјутра? — запита набусито. — Јесам ли ја, брате, један телеграф?{S} Каква је то брзина?</p> < |
у, изађе из собе.</p> <p>— Ама јесам ли ја казао, да ми нико не улази у собу? — плану Јефтан, ч |
о је и да му нико не улази.</p> <p>— Ни ја? — отегну Перо.</p> <p>— Ни ти.</p> <p>Перо се замис |
ни ја отпадник од вјере.{S} Нијесам ни ја разапињо Исуса, па опет ме, ето, стигла казна и посл |
жену? — јекну жалостивно. — Нијесам ни ја отпадник од вјере.{S} Нијесам ни ја разапињо Исуса, |
— Добро <pb n="116" /> је то.{S} Ево ни ја не радим ништа, а живим лијепо.</p> <p>Перо исколачи |
ршим, поћи ћу прије...</p> <p>— Онда ти ја у свему стојим на расположењу, — живо дочека Благоје |
одговори Перо још тужније. — Не знам ти ја наших ђевојака.</p> <p>Обрен дохвати аршин и, играју |
да би се тукао. — Знаш ли ти ко сам ти ја?...{S} И знаш ли ти шта могу ја?...{S} Мислиш ли се |
— Што мени причаш? -</p> <p>Нијесам ти ја тутор!</p> <p>— Тражио бих ја, ама не знам коју ћу, |
ила, а опсовао и Јову.</p> <p>— Нећу ти ја овђе више ноћиват’, па да ме на комаде сијечеш, — ре |
енчају! — прихвати стари живо. — Не дам ја никоме да се са мном игра...</p> <p>И обојица изађош |
ама је лијепо...</p> <p>— Не заустављам ја никога, — дочека стари осорно. — Кад чојек има посла |
ој се, да ћеш ти што потрошит’.{S} Имам ја пара, да платим и за те и за се.{S} А теби треба да |
ми дошли? — викну. — Ви, ви, ви... знам ја све вас!...{S} Одмах иђите из моје куће, куд вас очи |
аједно! — весело кликну Благоје. — Знам ја, ђе <pb n="117" /> има добра и јела и пића.{S} Пушћи |
а Обренова?</p> <p>— Његова, његова сам ја! — уплете се Милка, хватајући Обрена испод руке и см |
е бранити Перо и ако муцајући. — Ја сам ја, а бунтовник је бунтовник.</p> <p>Комесар одмахну ру |
јпошље, уводећи га у собу. — Сретна сам ја, кад сам таког зета дочекала.</p> <p>У соби сједоше |
прифати! — викну. — Фала Богу, кад сам ја добио одмјену.</p> <p>Перо се, из почетка, силно зах |
нда ће свакако требати...{S} И које сам ја паметан чојек, те нећу пуно говорит’ кажем вам: од с |
му, па каже: »нећеш се удавати, док сам ја жив...«</p> <p>Слушајући ово, Пери се ражали.{S} Дес |
вараш и на зло навлачиш...{S} Пит’о сам ја код власти <pb n="43" /> и мени казаше, да тамо не т |
е, — хвалио се Аћим свакоме. — Знао сам ја, да ће бит’ мимо остале.</p> <p>Четири разреда сврши |
ач.</p> <pb n="89" /> <p>— А-а знао сам ја, — промуца. — Видио сам, ђе све нешто шапуре...{S} А |
овори Перо као кроз плач, — ама зар сам ја пророк, па да му знам нарав...{S} И какав ми је то к |
јет к’о отпадници какви?..{S} И зар сам ја један међед, па да немам своје памети и не знам шта |
ме на комаде сијечеш, — рече. — Нијесам ја разбојник, па да ме на муке мећете.</p> <p>— Притрпи |
х имате стотину...</p> <p>— Ама нијесам ја бунтовник, — <pb n="148" /> поче се бранити Перо и а |
и да ми тако у лице говориш...{S} Нисам ја к’о ти мислиш...</p> <p>Перо се укипи.</p> <p>— А шт |
шаке и подносећи му их под нос. — Нисам ја, на <pb n="140" /> прилику, један музејум па да то к |
— запита опет, крстећи се. — Шта ћу им ја?</p> <p>— Ако ти је име Перо Карантан, нијесам се пр |
итницу, ако те не води познат чојек као ја...</p> <p>И Благоје поче низати примјер за примјером |
и да мислимо, кад је дао Бог њу.{S} Ево ја, на прилику, не мислим ништа па шта ми фали, а?</p> |
ује <pb n="150" /> против вама...{S} Но ја вас више нећу затварати...{S} Слободни сте!</p> <p>— |
о рек’о? — запита зачуђено.</p> <p>— То ја знам, — окоси се Благоје. — Него, ако хоћеш, остави |
итају новине, него приче, — рече. — Ето ја... психа!... вазда читам...{S} Душа ми... психа, пси |
је гледајући. — Ја нисам крив..{S} Зар ја нисам каз’о да је слађа телетина од говедине?</p> <p |
а никаква не тражим, нити ми треба, јер ја живим к’о ага...</p> <p>— Мени ћеш свакако требати, |
по џеповима. — Ти плати за обојицу, јер ја немам ситнежа...</p> <p>— Платићу, платићу, — рече П |
а ја, ваистину, нећу! — осијече. — Могу ја и пјеше...</p> <pb n="97" /> <p>И, нарамљујући и стр |
/> <p>— Онда ја не могу.</p> <p>— Могу ја, — дочека Јефтан поносито. — Ја и Јово можемо.</p> < |
сам ти ја?...{S} И знаш ли ти шта могу ја?...{S} Мислиш ли се са мном играти, а?...{S} Кажи ти |
звикну Перо готово очајнички. — Не могу ја узети ђевојку а да је не видим.</p> <p>Обрен гурну м |
о да му мозак пролије.</p> <p>— Ни цару ја то не дозвољаваМ! — дрекну уједанпут и скочи иза сто |
уком око уста. — Како <pb n="136" /> ћу ја да своје дијете не видим сваки дан?{S} Научила на њу |
ноћ платио вечеру и овај доручак, да ћу ја трпити да ми тако у лице говориш...{S} Нисам ја к’о |
.{S} Само мени пусти!{S} Ти знаш, да ћу ја све уредити к’о што ваља.</p> <p>— Ама ја хоћу да ви |
еда.</p> <p>— Плати мени надницу, па ћу ја ићи с тобом, — рече. — Сваки пут кад одем да ми даде |
ене?- — запита Перо поплашено. — Шта ћу ја?</p> <pb n="64" /> <p>Јефтан оступи од прозора и зас |
</p> <p>— А ја? — јаукну Перо. — Шта ћу ја?</p> <p>— Ето ти Данила, па с њиме хајде, — одговори |
вљајући их. — Погођено је!...{S} Сад ћу ја уредити и извести коње!</p> <p>— Данас ће бит’ пасја |
на?</p> <p>— А ко ће те питати ако нећу ја? — дочека стари и, раскорачивши се, стаде пред њега, |
наша је ђевојка...</p> <p>— Па говорићу ја, — окреса Обрен готово љутито. — Ти само гледај и сл |
ијесам ти ја тутор!</p> <p>— Тражио бих ја, ама не знам коју ћу, — одговори Перо још тужније. — |
срца, да ме болесна зовеш? — застења. —-Ја не могу ићи...{S} Ја ћу овђе остат’ седам дана, док |
о? — осијече стари осорно. — Не говорим јабани него своме зету, а зет треба да ме слуша...{S} Н |
Бог наредио да растемо по крушкама и по јабукама него да нас жене рађају...</p> <p>— Тако је, — |
пкати о тле.</p> <p>Након дуге почивке, јави се на прагу лијепо, младо дјевојче.{S} Носила је н |
Ми <pb n="160" /> смо те зовнули, да ти јавимо, да он долази у петак...</p> <p>Учитељ, зачуђен, |
старих, раштрканих колиба. — Хоће ли се јавити ико?</p> <p>Изнад колиба дизао се танак, плавича |
кога!</p> <pb n="68" /> <p>— А ко да се јавља по овој врућини? — осијече Јово, задухан. — Најпо |
ши све, сједе У крај.</p> <p>— Учитељу, јављамо ти радосну вијест, да се оженио наш друг Перо К |
ије оженио, не би се ни вратио, нит’ би јављао да долази и „да поздравим пријатеље“.{S} То ти с |
комесар, — није ли, али, то нарушавање јавнога реда и мира?..{S} Зар се може допустити такими |
S} Ви сте си синоћ узели слободу, да на јавноме, позору изложеноме, мјесту кажете, да ви не доз |
дговорити, него, у незгоди, извади и он јаглук и поче трти нос.{S} Уједанпут, као да се присјет |
S} Други пут дошао би мргодан, пљувао у јаглук и шетао се између клупа, не окрећући се ни на је |
нешто кршан, — рече Пери, ударајући га јаглуком по образу. — Лијеп си и... некако... млађи.</p |
е необично, — уздахну стара, отирући се јаглуком око уста. — Како <pb n="136" /> ћу ја да своје |
с од зла и напасти сваке.</p> <p>И поче јаглуком трљати очи, као да већ таре сузе.{S} А Перу то |
, треба жена, — опет ће удовица, вртећи јаглуком, — ама ти само к’о брату кажем: отвори очи, па |
је!</p> <p>— Јес’, — дочека Јово машући јаглуком. — Ено Данила ђе сједи код колара!</p> <p>Сви |
упаде Перо.</p> <p>Удовица опет измахну јаглуком и удари га по устима.</p> <p>— Људи воле и кра |
е на ноге, — Ос... тавио си ме... па од јада...{S} Ако ти је кр...риво ено ти суда па ме тужи.. |
селиш се, а?</p> <p>— Ја... напио се од јада, — дочека Данило, покушавајући да се исправи и чвр |
о до зоре.{S} Макар што му је и мати од јада пресвисла, он је остајао.{S} И сав свијет прорицао |
во, узимајући га испод руке. — Жени се, јадан брате, и не губи младост узалудно...</p> <p>— Ама |
исто бијелих длака у солуфима.</p> <p>— Јадан Перо, сад те по готову неће никаква! — уздахну ог |
бао један човјек, коме ће све своје <hi>јаде</hi> испричати.{S} Јефтана, који се готово није ни |
па онда сједе и поче причати о својим »јадима«.{S} Додуше пажљиво је крио име и попово и дјево |
има, умро бих...{S} Ето, није се имала, јадница, када ни обући љуцки, дворећи мене.</p> <p>Перо |
испод њих.</p> <p>— Бећари сад на пољу јадују, а ожењени се у кућу радују, — избаци, потпуно з |
што му је лице било ишарано као ускршње јаје.{S} Ипак му је нос највише страдао и вјечито је сл |
чворугу на челу, голему као јаребичино јаје, и попрска му вином нову кошуљу.</p> <p>Јово Перот |
ним искривљеним дрветом, у дну села.{S} Јак, несносан, загушљив мирис ударао је из испуцале зем |
чаре и поче их трти о чакшире.</p> <p>— Јак је, брате, Јенглез на води, — прошапта. — Те морнар |
од лоповлука, јер хоћеш да дижеш буну, јали какво иселеније...{S} Хоћеш иселеније, а?</p> <p>— |
пошљедњу пресуду, па јали ће бити црна јали бијела.</p> <p>— Ама, по Богу, зар може бити још п |
— вели, — да чујеш пошљедњу пресуду, па јали ће бити црна јали бијела.</p> <p>— Ама, по Богу, з |
не траже каква, чијем је оцу име Марко јали Петар?{S} Моме је, брате, било име Аћим...</p> <p> |
апита Данило набусито. — Хоћу ли у воду јали у гору?</p> <p>— А што нијеси у хотелу, код Јефтан |
Карађорђева времена, ја ћу узети пушку јали хаљину, а нећу жену.</p> <p>Па, окренувши се и не |
/> који трче за звонаром, макар их и у јаму водио...{S} А, ето, и Перо је паметан и он ми све |
де јој боље загледати у очи и лице и... јао... он само угледа дугачки врат своје <hi>суђенице</ |
ријед. — Не зацрни нам образа!</p> <p>— Јао, очепили су ме! — хукаше учитељ скакучући на једној |
и јасно, доказао Пери, да »као старији јаран и ожењен чојек« треба да спава на меку, а, поред |
не гледајући на Данила. — И ти си Перин јаран.</p> <p>— Ја бих... ама пос’о и дангуба... — заму |
да пред њих изађемо...{S} А Перо је наш јаран; доста је <pb n="157" /> соли и хљеба с нама поје |
у једнога, час у другога, час у трећега јарана.</p> <p>— Велите ли ви, браћо, сви, да је паметн |
у <pb n="163" /> ту била сва три Перина јарана, заједно са учитељем, удовицом Стаком и толиким |
авајући протокол, — чим не слушаш рђаве јаране, који хоће главом да пробијају зид, па им зато в |
о Крсноме Имену, морао се одржати и сви јарани опет се, у уречено доба, нађоше у Периној соби.{ |
бљеним, свечанијим гласом, гледајући по јаранима.</p> <p>— Како ћемо с том Перином женидбом?... |
еро са Јефтаном Мргудићем, првим својим јараном.{S} Јефтан није имао никога свога и само је има |
е.{S} Данило исплази језик и дрекну као јаре када га ухвате.{S} Објеси горњу усну, те му кукаст |
} Начини му чворугу на челу, голему као јаребичино јаје, и попрска му вином нову кошуљу.</p> <p |
к, са мјесечином на тјемену и ријетком, јарчијом брадом, сједио је и писао нешто, правећи се ка |
м путањом, која је водила кроз риједак, јасенов гај, у село...{S} Унаоколо све мртво!...{S} Пра |
га је отео од Данила.{S} Он је, чисто и јасно, доказао Пери, да »као старији јаран и ожењен чој |
ласом, вртећи главом и мигајући ситним, јастребастим очима. — А ја вас одавно чекам.</p> <p>— О |
пусти руке низ кревет и клону главом на јастук, као најтежи болесник.</p> <p>— А имаш ли срца, |
S} Отишао би, па, не тражећи постеље ни јастука, извалио се ма гдје, макар и за врата, и заспао |
лично?</p> <p>Перо опет испусти некакав јаук.{S} Понори главом као да се спремаше да пане и са |
равим, па одма кући...</p> <p>— А ја? — јаукну Перо. — Шта ћу ја?</p> <p>— Ето ти Данила, па с |
вином нову кошуљу.</p> <p>Јово Перотић јаукну, скочи поплашено <pb n="5" /> и, чешкајући се по |
и снажно му стеже прсте, да умало није јаукнуо.</p> <p>— Нијесам се оженио, — застења <pb n="1 |
чим кренуше, као да осјетише несигурне јахаче на плећима.{S} Перин <pb n="95" /> се поче гицат |
ијући, ако каткада, леђима или раменом, јаче удари о зид.</p> <p>— А ти си се напио, несрећо, — |
икад боље! — одговори Игњат, стежући га јаче. — А-а како си ми ти, мали Јово?</p> <p>— Ја добро |
сједе.</p> <p>— Ама ко сте ви? — запита јаче.</p> <p>Јово се засмија и пљесну рукама.</p> <p>— |
наш ли, ама честиту и поштену? — запита јаче.</p> <p>Благоју испаде цигар из зуба и прсну у сми |
а.</p> <p>— И мираза, — нагласи Благоје јаче. — Она је шћи газде Ђуре Ашчића.{S} Кршан и богат |
кије поздравио. — Ево ме опет, — понови јаче, — јер милостивој власти треба крштеница и за Јефт |
ив, ама нијесмо ни ми, — настави Јефтан јаче. — Да нам је Бог послао колеру на врат, ја се не б |
еро.</p> <p>— Још има! — узвикну Јефтан јаче. — Само ти слушај мене и немој више разбијати чаша |
...своју би кућу уредио! — дрекну Бошко јаче. — И не би... не би...</p> <p>— ...не би пустио шћ |
ће за инад у Цариград! — узвикну Бошко јаче. — Дође она тамо, па шта ће онда?</p> <p>Алекса уз |
те више имати боравка, — дочека комесар јаче. — Морате, али, овога трена одлазити натраг, ако н |
играти, а?...{S} Кажи ти мени, — дрекну јаче, — што купиш ове ствари овђе, а?...{S} Куд се спре |
о што је и Исус страд’о...</p> <p>И још јаче обгрли Перу и привуче га себи.</p> <p>— А јеси ли |
и је мој палиграф...{S} Сухоња је вазда јачи!</p> <p>— А топови с лаћа?</p> <p>Бошко отпухну пе |
оше до стрикине собе и тада Јово једним јачим ударом отвори врата...{S} У соби је сједио стари |
кољено и хукну.</p> <p>— Нека га Данило јаше ако хоће, а ја, ваистину, нећу! — осијече. — Могу |
? — прекори га Јефтан сурово. — Како то јашеш?</p> <p>— Чув’о би се, — одговори Перо као кроз п |
готово је, готово, — довикну Јефтану. — Јашите, па да се иђе...</p> <p>И помоћу Даниловом поче |
А дочекивали су их красно.{S} Удовица, је дочекивала Перу, Милка Обрена, и частили су их кахво |
пипаше му одијело, ваљда да се увјери: је ли најбоља чоха или није?</p> <p>— А шта ти радиш, з |
обично расвијетљена, јер <pb n="132" /> је поред врата шкиљио један фењер, а на кривим степениц |
гоје звиждучући. — Добро <pb n="116" /> је то.{S} Ево ни ја не радим ништа, а живим лијепо.</p> |
јепо! — рече Јово, пошто <pb n="156" /> је и он прочитао. — Међер и Перо каткад зна шта ради.</ |
ахву првоме Јефтану, који <pb n="76" /> је и сједио у прочељу, пружи је Пери.{S} Перо се и опет |
е ли учитељ пуно? — питао <pb n="18" /> је другове, који су се враћали из школе.</p> <p>— Како |
опеше се до соба, које им <pb n="98" /> је једна мала, црнпураста, милоока, Швабица показала.</ |
пред њим. — ха, ха, ха жену би хтио!{S} Је ли жену?{S} Е то ваља и то ти је паметно! <pb n="123 |
есело, а прсти му још живље заиграше. — Је ли красно?{S} Љевшега а јефтинијега нема у земљи.{S} |
<p>— Баш? — запита Јово не вјерујући. — Је ли истина?</p> <p>— Баш, — потврди Јефтан, бацајући |
рата и снажно гурнувши, отвори канат. — Је ли овђе?</p> <p>— Јес’, — једва промуца она шћућурив |
, не би рекао „<hi>нећу</hi>“.</p> <p>— Је ли? - запита стари весело, а прсти му још живље заиг |
прстима, приближи им се мало.</p> <p>— Је ли те стрина виђела? — шаптао је Јово полугласно.</p |
и сахатни ланац објеси о врат.</p> <p>— Је ли поп код куће? — некако сурово запита уплашену слу |
носећи <hi>слатко</hi> и воду.</p> <p>— Је ли вам ово сестра? — шапатом запита Перо домаћицу, г |
> <p>Јефтан га лагано одгурну.</p> <p>— Је ли љепша од Стаке? — запита.</p> <p>— Бре Стака је г |
а, напуни му лулу и припали.</p> <p>— А је ли стрико дома? — запита. — Шта ради?</p> <p>Игњат к |
ти.</p> <p>Перо се замисли.</p> <p>— А је ли долазио доктор? — запита шапатом.</p> <p>— Није.< |
сачекати док стари договори.</p> <p>— А је ли далеко ваша касаба? — запита.</p> <p>— Далеко бог |
превари!...</p> <p>Грдећи Благоја једва је некако заспао.</p> <p>И снијевао је један чудан сан. |
ечи, — и само паметни људи знају, каква је то фајда.{S} Ако се бију на страни, побиће се и овђе |
а ће то ђавоља свадба бити?...{S} Каква је то дјевојка?</p> <p>— Хајде да се пије! — дрекну Бла |
ека поп љутито. — Шта ће одма?{S} Каква је то преша? — Али, као да се нечега сјети, бржебоље ум |
ли ја, брате, један телеграф?{S} Каква је то брзина?</p> <p>— Што брже, то боље, — одговори Бл |
>— Ама што тако брзо? — запита. — Каква је преша била?</p> <p>— Гвожђе се кује док је вруће, — |
новеви? — запита онај зачуђено. — Каква је то земља?...</p> <p>— Жена је то, — поправи га Перо |
пет, други обогате...</p> <p>— Па каква је нама фајда, кад се бију на страни? — уплете се Перо. |
бират’, ни размишљат’ се: ко је и каква је?{S} Нек само није мушко, нек је жена, па је добро.{S |
, као ружа око бора. — Не знаш ти каква је она...</p> <p>Јефтан га лагано одгурну.</p> <p>— Је |
а, ни каква привиђења није било.{S} Сва је ствар у томе, што се драгоцјени Јефтан, нераздјељиви |
оче се чешкати.{S} Бијаше му, као да га је неко полио хладном водом...{S} Стид га, стид од сама |
ије слушао.{S} Удаљена музика као да га је успављивала, те је почео отезати трепавицама и страш |
вратио у хотел, затече Данила, гдје га је и оставио:{S} Сјео на кревет, објесио ноге па климат |
Није се ни на Јефтана осврћао, нити га је увијек очекивао.{S} Раније је затварао магазу и хита |
њега.</p> <p>— Жени се, — савјетовао га је поново, узимајући га испод руке. — Жени се, јадан бр |
итеља, прослави Крсно Име.{S} А како га је прославио и шта се закључило иза ручка, то смо у поч |
се управо десила слова Ц, Ф и Ћ и то га је бунило.{S} Изговорити би их и могао и то баш не би б |
носим само одломак његова писма, што га је писао једном пријатељу:</p> <p>„.....и ако желиш чут |
ао ни младу, ни лијепу собарицу, што га је врло обрадовало, јер се бијаше почео прибојавати, да |
— јединоме чаршафу <pb n="9" /> што га је Перо имао, — и ишарало га тако, да је изгледао као к |
да још једнако осјећа онај мирис што га је Мара унијела у собу, <pb n="37" /> и пипао је прстим |
након дуге, врло дуге почивке, пошто га је добро премјерио погледом. — Новине, на прилику, чита |
— рече доктор осмјехујући се, пошто га је добро прегледао. — То завтра буде ганц гут.</p> <p>П |
рузе, што их је ту засадио.{S} Иза њега је ишла попадија, дебела, угојена жена, загрнутих рукав |
обудио и сједио под дудом.{S} Крај њега је лешкарио Васин слуга, Игњат, стар, космат човјек, ко |
јела, пића и сваке ђаконије, а око њега је, са једне и са друге стране, сједило до тридесеторо |
зелених очију, крњавих зуба (због чега је вазда и успијала губицама) смјежуране коже, набијеље |
се не бих љутио...{S} Рек’о би: од Бога је!...{S} Ама ово је све са твоје махните памети.{S} Да |
тио Периним <pb n="83" /> душеком, кога је отео од Данила.{S} Он је, чисто и јасно, доказао Пер |
ен је био прост, дрвени сандук, из кога је вирило неколико дроњака.</p> <p>— К’о што видите, си |
сједио стари и гледао у тефтер, из кога је Јока нешто читала, а пред њим су стајала два сељака |
чан механском ваздуху.</p> <p>Због тога је приступио и Пери.{S} Упознао се с њиме, нашалио се и |
екао је новац непрестано, згрћао га, да је чак изашао на глас.{S} Старији људи лијепо су га поз |
као да збија сламу.</p> <p>— Хајде, да је гледамо! — викну.</p> <pb n="125" /> <p>— Хајде, по |
/p> <p>— А друго?</p> <p>— Друго је, да је паметна и кућаница.</p> <p>Јефтан се мало намргоди.< |
ићи, кокоши, голубови.{S} Рачуна се, да је за кратко вријеме убио осморо пилади, трима псима из |
="125" /> <p>— Хајде, по Богу брате, да је само очима видим.</p> <p>— јок, — осијече Благоје от |
.</p> <p>— Велите ли ви, браћо, сви, да је паметно да се ја женим? — запита и опет се укочи као |
рчићем око плаћања.{S} Старчић вели, да је попио шест ракија, а механџија нарачунао осам.{S} Ст |
мало не скочи за њом, да је ухвати, да је задржи.{S} На попа је био сасвим и заборавио и, кад |
ао ван себе, у мало не скочи за њом, да је ухвати, да је задржи.{S} На попа је био сасвим и заб |
> <p>Учитељ се био толико заговорио, да је чак заборавио и на вино и тек <pb n="164" /> и кад н |
а је Перо имао, — и ишарало га тако, да је изгледао као каква мапа.{S} Пролијевало се чак и по |
на лицу, показао свима.{S} Наравно, да је одмах од оца добио нове хаљине, што се показао тако |
ад можете мало прошетати...{S} Кажу, да је то здраво...{S} А ја сад имам <pb n="77" /> нешто и |
е село обиграх, па га нема.{S} Кажу, да је ноћас отиш’о...</p> <p>— То је он одвео Јову, душе м |
удовице Стаке шћери Милке.{S} Кажу, да је добра, кршна, ваљана.{S} Додуше ја је још добро не з |
ракија од пет година дана...{S} Ах, да је видиш!...</p> <p>— Па лијепо; њу ћу и тражити, — упа |
— дочека подругљиво. — Зар не знаш, да је то турско?</p> <p>— Сведно.{S} Русија ће за инад у Ц |
рсима, дође ми да све разбијем...{S} Да је живот боца и њега би разбио!...{S} Омрзно’о ми и он. |
годину -дана постао је миран ђак.{S} Да је био добар, то се баш не може рећи, јер у буквару ник |
за рукав. — Ја сам у томе сметен.{S} Да је свирачица и знао би некако... ама наша је ђевојка... |
казна и послали ми кугу на врат.{S} Да је била кршна, не би чекала на ме, да дођем <pb n="141" |
ан озбиљно, малко уобљеним гласом, — да је у нас адет, да свачије сватове лијепо дочекамо и да |
м да проси ђевојку, <pb n="131" /> а да је не видим, — осијече Перо изазивачки.</p> <p>Благоје |
јнички. — Не могу ја узети ђевојку а да је не видим.</p> <p>Обрен гурну мачку и одбаци аршин, п |
ни боца.{S} Није боца попов нос, па да је разбијаш...{S} То је једна мртва ствар...</p> <p>Пер |
памет да се жене, спавају?{S} Рашта да је Бог њега убио мимо све остале и осудио га на овако т |
нуди чашом добра вина и кад му рекне да је паметан.</p> <p>— Ја, по могућству сила, радо ћу <pb |
ћућуривши се уза зид и као бојећи се да је не удари по глави.</p> <p>Перо уљезе у авлију и, рас |
не сипљем.{S} Ја знам шта је вода и да је друго вода, а друго вино.{S} А моје вино може на изл |
ем <pb n="141" /> из девете касабе и да је водим...{S} И Благоје, никакав чојек, коме сам плати |
е за својим него за Периним послом и да је овај, према томе, дужан, бринути се за његову удобно |
рихвати.{S} Прихвати, а не смједе ни да је погледа ни да што рекне.</p> <p>— Ето се сад нагледа |
е газда једном у недјељи дана накани да је очисти.</p> <p>— Баш си ти, брате, један пексијан, — |
еро, преплашен, хтједе јој прилетети да је придржи, али се она изврну и отскочи од њега као опа |
би се, готово, прије могло помислити да је старија сестра Милкина него мати.{S} Она сама задржа |
! —викну Перо, пружајући руку у знак да је свршена погодба.</p> <p>— И пет гроша мени, што ћу и |
тако лијепо кажете и које ја мислим да је пријатељски... онда ја велим: нека буде тако.{S} Мен |
ају ли га још дјеца. — Мени је каз’о да је болестан и да не ће никуд излазити.{S} Каз’о је и да |
а нисам крив..{S} Зар ја нисам каз’о да је слађа телетина од говедине?</p> <p>Па, окренувши се |
вијет ружно говори због тога.{S} К’о да је мени стало за свијетом!{S} Људи су овнови, <pb n="36 |
ецкаху и копрцаху се испод њега, као да је на мравињак легао.</p> <p>— Да барем Данило уза ме с |
ркане и разбацане на све стране, као да је полиција какву преметачину извршила или, у најмању р |
<p>Перо отпрсну и направи лице, као да је појео љуту паприку.</p> <p>— Не ваља, — рече,</p> <p |
витостаса Мара, лијепа и мила и, као да је собом унијела читаве руковијети босиока и јоргована, |
Перо, а у срцу му нешто штрецну, као да је слутио несрећи. — Шта ти је?</p> <p>— Мислим се коли |
а наклопише.{S} Нарочито Благоје као да је имао ванредан апетит.{S} Све је чистио испред себе п |
па доста ти је...{S} И како би било да је никако не видиш?..{S} Ја баш хоћу да је видиш...</p> |
емљи.{S} Никола Бубало прича свијету да је његово боље.{S} А лаже!..{S} Он само прича, јер и не |
је никако не видиш?..{S} Ја баш хоћу да је видиш...</p> <pb n="126" /> <p>Перо се мало замисли, |
у и отра бркове.</p> <p>— Па ако ћеш да је видиш, нико ти не брани, — рече мирно, утишавајући г |
ла, нема вожње, нема пута!...</p> <p>Да је, на примјер, гдјегод, иза леђа им, топ или лагум пук |
у роду своме.</p> <pb n="15" /> <p>Када је одрастао и могао се мијешати са осталом дјечурлијом |
трани? — уплете се Перо.</p> <p>— Фајда је, — осијече Бошко, љутит, што га прекидају у ријечи, |
ати његову.</p> <pb n="46" /> <p>— Онда је погодба готова! — одушевљено узвикну. — Пристајем и |
одобри Перо, — ама ја к’о велим: слађа је телетина од говедине...</p> <p>— Како кад, — пресије |
а је добра, кршна, ваљана.{S} Додуше ја је још добро не знам, нијесам је виђео <pb n="45" /> от |
ала половину мале, скромне кућице, чија је бјелина, прама сунцу, силно ударала у очи.{S} Поп је |
/p> <p>— Нас се не тиче која је ни чија је, — осијече Јефтан набусито, — то су његове ствари... |
у дну авлије, испод широке мурве, која је собом заклањала половину мале, скромне кућице, чија |
м руком грли стас лијепе собарице, која је била нешто лакше одјевена, а лијевом је држи за подв |
и се полако упутише уском путањом, која је водила кроз риједак, јасенов гај, у село...{S} Унаок |
дражити дебелу, полугубаву мачку, која је лежала на ћепенку и сунчала се.</p> <p>— Па то је ла |
опал-пашом и спјевали га у пјесму, која је почињала ријечима: <hi>Топал-паша мука наша</hi>.{S} |
рану, необично освијетљену, башту, која је била препуна свакојаке, мале и велике, господе.{S} Б |
аде Обрен.</p> <p>— Нас се не тиче која је ни чија је, — осијече Јефтан набусито, — то су његов |
ивахније. — Још има наде.</p> <p>— Моја је нада утонула у морске дубине, па је рибе једу, — пре |
те, — рече Перо готово наричући. — Така је моја зла судбина.{S} И тако је то кад се тражи женск |
од Стаке? — запита.</p> <p>— Бре Стака је горска вила! — дочека Перо брзо. — Она је к’о зарђал |
и и њега когод тако украсио.{S} Разлика је само у томе, што је он имао неколико чворуга и што м |
лика ти је паучина по зидовима и колика је прашина по тлима?</p> <p>Перо преврну очима, погледа |
— А што? — зачуди се Благоје. — Ђевојка је кршна и добра, а и мираз носи.</p> <p>— Не треба мен |
е је драго живити.{S} На прилику: мачка је једна живина, па је и њој драго живити...{S} Ја, што |
водом, стењући и отхукујући, залијевала је кукурузе.</p> <p>Опазивши Перу обоје застадоше.{S} П |
плати.{S} Иза бабиних леђа провиривала је масна капа некаква просјака и разбијена глава високо |
очом покривена кућа...{S} Са лица имала је три неједнака прозора и велика, дрвена врата, са два |
и.{S} Знаш ли попову Мару?...{S} Бијела је к’о сир, а румена к’о млада говедина.{S} Очи су јој |
...{S} Једина <pb n="88" /> стрина била је мирна и зачуђено гледала обојицу...</p> <p>— Ама шта |
p>— Аћиме, жалосна ти мајка, — говорила је Перина мати своме мужу, — ово наше дијете биће некак |
и, лумбарде, ђаволи, сотоне!...{S} Сила је то...</p> <p>— Шта?{S} Шта ми је све то? — викну Бош |
прагу лијепо, младо дјевојче.{S} Носила је на простоме, улупљеноме послужавнику црну кахву, нат |
="45" /> откако је из школе изашла, ама је свијет пуно фали.</p> <p>Перо направи забринуто лице |
емо још три дана, — дочека Јово. — Нама је лијепо...</p> <p>— Не заустављам ја никога, — дочека |
х за руке и нудећи их да сједну. — Нама је то драго, јер смо саме, па смо се зажељеле друштва.. |
а, да у правоме вину нема риба.{S} Њима је, да речемо, Бог одредио воду, а није вино; с тога се |
ба, нађоше у Периној соби.{S} Пред њима је стајао онај исти стари, расклимани сто, покривен ист |
о магазу и хитао свирачицама.{S} С њима је пио, с њима остајао до зоре.{S} Макар што му је и ма |
жешће, ударајући руком по столу. — Жена је жена!{S} Човјек кад хоће да се жени, стоји ти на пра |
. — Каква је то земља?...</p> <p>— Жена је то, — поправи га Перо <pb n="101" /> брзо, — жена, а |
а вам не дам ни свијеће...{S} Мјесечина је, па се види и без ње...</p> <p>Гости разастријеше сл |
обе.{S} Најпошље погледа у Јоку.{S} Она је још једнако сједила, држала тефтер на крилу и, осјећ |
И мираза, — нагласи Благоје јаче. — Она је шћи газде Ђуре Ашчића.{S} Кршан и богат чојек!</p> < |
горска вила! — дочека Перо брзо. — Она је к’о зарђала пара, а Стака к’о жути дукат!...{S} Воли |
адим...</p> <p>— А стрина?</p> <p>— Она је златна...{S} Она ми је тетка, најближа својта...{S} |
е ћемо се вјенчати.{S} Добра је, златна је, а уза сваку годину носи пет стотина форинти.{S} Пед |
ето то ти је мој палиграф...{S} Сухоња је вазда јачи!</p> <p>— А топови с лаћа?</p> <p>Бошко о |
ви још не шетате? — запита их. — Шетња је здрава...</p> <p>— Шетали смо доста, — одговори Јово |
S} Нек само није мушко, нек је жена, па је добро.{S} И лијепо се вјенчај и буди чојек и нек ти |
} На прилику: мачка је једна живина, па је и њој драго живити...{S} Ја, што се каже, волио би ж |
оја је нада утонула у морске дубине, па је рибе једу, — пресијече га Перо.</p> <p>— Још има! — |
о некакву ђевојку, измамио јој паре, па је оставио...{S} Суђено ми да страдам, к’о што је и Ису |
те зубе и, гунђајући, приступи Јоки, па је гурну лактом у прса.{S} Она га укочено погледа, а по |
оћи, јер се <pb n="40" /> брзо жени, па је мене посл’о...{S} А милостива власт хоће крштеницу о |
да је ухвати, да је задржи.{S} На попа је био сасвим и заборавио и, кад овај устаде пружајући |
ли се и брже ћемо се вјенчати.{S} Добра је, златна је, а уза сваку годину носи пет стотина фори |
ра некакве женске беспослице.{S} Богата је, па треба слушати.{S} Узети жену са миразом значи др |
зађемо...{S} А Перо је наш јаран; доста је <pb n="157" /> соли и хљеба с нама појео...{S} Њега |
{S} И владики би много било...{S} Доста је њему и учитељева.</p> <p>Сви се сложише.{S} Узеше ди |
Но то је бивало све то рјеђе.{S} Доста је било да учитељ покаже прут и он се одмах стишавао и, |
> <p>— Да се иђе, — рече опоро. — Доста је сједнице!</p> <p>— Куд ћеш, зете?{S} Куда ћеш? — сал |
један у другога, као да се питају: шта је ово?{S} А и Перо се забленуо, па нити зна: хоће ли и |
— заграјаше сви притрчавајући му. — Шта је?</p> <p>Перо нити писну, нити зубима шкрипну.{S} Сам |
ено гледала обојицу...</p> <p>— Ама шта је било? — запита Јефтан, који се никако није могао раз |
Ја воде никад не сипљем.{S} Ја знам шта је вода и да је друго вода, а друго вино.{S} А моје вин |
ко ће почети, нити је знао казати рашта је дошао. — Мени треба крштеница! — викну изненада и ис |
по свој кошуљи.</p> <p>— Ништа... ништа је то, — рече тјешећи га и баци четицу за врата. — Не б |
— Ово је биједа једна...</p> <p>— Ништа је ово, — одговори механџија хладно и не осврћући се на |
осијече Благоје и уозбиљи се. — Љубица је кршна, добра и носи ти пет хиљада мираза.</p> <p>Пер |
и Стака пође, — опет ће Јово. — Удовица је, ама без ње и без њезине пјесме све ће бити мртво... |
реће од пиринча.</p> <p>— Ама крштеница је красна ствар, брате, — дочека Перо живахније, прибли |
свирачица и знао би некако... ама наша је ђевојка...</p> <p>— Па говорићу ја, — окреса Обрен г |
ти мислиш? — запита.</p> <p>— Најљепша је, ако је млада и лијепа! — осијече Јово...</p> <p>— У |
а обје стране и пунац и пуница. — Какав је то пос’о?{S} Зар тако ваља?</p> <p>— Оставите ме.{S} |
се никако није могао разабрати. — Какав је то белај?</p> <p>— Одв’о нам Јово Јоку, — одговори о |
мука наша</hi>.{S} Било је часова, кад је долазио у разред весео и расположен.{S} Тада се шали |
S} Ја сам стек’о све што имам онда, кад је био наш устанак.{S} И ја и <pb n="102" /> Алекса (ту |
ам им’о једну краву, па дебела, па, кад је попипаш, мехка к’о памук...{S} И била ми је драга пу |
ље ми не треба ништа ни да мислимо, кад је дао Бог њу.{S} Ево ја, на прилику, не мислим ништа п |
ем говорити о њој.</p> <p>— Ех, ех, кад је од власти, то ти је, побратимковићу, друга ствар, — |
у причао своје доживљаје из времена кад је куга морила; причао је: како је бјежао испред ње и к |
ја, а Благоје у старога.</p> <p>— Е кад је тако, а ми ћемо прешјутра повести ђевојку за њим, у |
гао...{S} И шта би сад протествовао кад је ствар готова и кад већ сузе теку?</p> <p>На врх степ |
лудно.{S} Мећао је буквар под главу кад је хтио спавати, пропуштао је живу ласту кроз рукав и — |
а циганина...</p> <pb n="145" /> <p>Кад је дошао ред на Перу, обузе га некакав страх.{S} Ко зна |
е вечери није ишао у механу.</p> <p>Кад је четврти пут -ступио у попову авлију и заискао крштен |
А што га не би учила? — запита. — Млад је он, па још не зна како се кућа кући...{S} Обоје су м |
ма и све слушао, провири унутра.{S} Сад је, као за параду, био обучен у старе, широке хаљине Пе |
и мало се не обзирући на госте, — а ове је године право, да ми вратиш два...</p> <p>— Много је, |
као да је имао ванредан апетит.{S} Све је чистио испред себе попут тродневнога гладнице.{S} Ни |
.</p> <p>— Овђе ћемо ми, — рече. — Овђе је згодније.</p> <p>И, ударивши руком по столу, нареди |
очека Перо и повуче га за појас. — Овђе је лијепо...{S} Нека још!</p> <p>Јефтан се ђаволасто ос |
љути на Перу, ама Обрен, ако хоће, може је наговорити да пође... .</p> <p>Читав сахат провели с |
} Једну је угризао испод подвољка, гдје је најбјеља, а другој умало није нос откинуо.{S} И све |
он је само и пазио на оне дућане, гдје је видио окупљено <pb n="99" /> више људи и ослухивао ј |
, нити га је увијек очекивао.{S} Раније је затварао магазу и хитао свирачицама.{S} С њима је пи |
је и неких двадесет прозора, а најпошље је покушао да крави Митра кујунџије откине реп и да њим |
и.</p> <p>Након дужега вијећања, у коме је Аћим живо протествовао против шибања у школи, било ј |
је управо имао неки свој језик, у коме је било помијешано чешких, њемачких и неколико српских |
бави.{S} Мени је драго живити и свакоме је драго живити.{S} На прилику: мачка је једна живина, |
ем је оцу име Марко јали Петар?{S} Моме је, брате, било име Аћим...</p> <p>— То нијесу моји пос |
у кући, — дочека Перо брзо. — Без жене је кућа празна.</p> <p>— Па ожени се болан! — узвикну у |
о, отежући и као размишљајући. — У мене је крупан пос’о...</p> <p>— Што крупњи, бољи је! — упад |
4" /> њих и правећи им мјесто. — У мене је вазда овако. — Затим се окрену у страну и слушаше ка |
ком и куцну се по челу.</p> <p>— У мене је све овдје записано! — викну и узе чашу вина. — Драги |
ко цвокоћући зубима.</p> <p>— Па у мене је вазда лијепо, — дочека удовица весело устајући испре |
губио један зуб и — то је све.{S} Кашње је опет могао наставити игру.{S} Могао је и сјутрадан, |
пупољку...</p> <p>Осим са дјецом, он се је волио тући и борити и са живином.{S} Патили су од ње |
ена музика као да га је успављивала, те је почео отезати трепавицама и страшно зијевати, испушт |
елом од цигара и давнашњом прашином, те је соба много сличила каквој запуштеној механи, гдје се |
{S} Стиже јој...{S} Рашири руке, стиште је на прса, и, склопивши очи од заноса, пољуби је...{S} |
ао се на све стране, надајући се, да ће је сваки час угледати.{S} Узалуд!{S} Вјетар је пиркао и |
е наслоњаше на раме му.</p> <p>— А јуче је било лијепо.</p> <p>— Било.</p> <p>— А кад пане киша |
руци, и добро потпраши.</p> <p>— Љевше је кад се читају новине, него приче, — рече. — Ето ја.. |
више слаб за тога, — и Бог зна да ли би је икада и одржао, да му изненада, једнога дана, чудан |
јачим ударом отвори врата...{S} У соби је сједио стари и гледао у тефтер, из кога је Јока нешт |
рса, и, склопивши очи од заноса, пољуби је...{S} А тада се одвоји од ње, и хтједе јој боље загл |
бакшиш он задрхта као шибљика и пољуби је у образ.</p> <p>Покупивши новце, плавојка се опет вр |
n="76" /> је и сједио у прочељу, пружи је Пери.{S} Перо се и опет застиди и окрену главу у стр |
касаби; омиљенога Благоја писара, који је могао са сваким лијепо живити и, нарочито од сељака, |
осим досадна шкрипања попова пера, који је, као за инат, хитао, да крштеницу час прије сврши.</ |
Карантана.</hi> </head> <p>Јефтан, који је још два дана поред лијепе Швабице боловао, вратио се |
молио још кога, — уплете се Обрен, који је и сам волио здравице држати. — Нека буде барем десет |
не треба, — мирно одговори Обрен, који је гледао у тефтер и срачунавао нешто. — Што ћа ми она? |
Богу, —- промрмља уплашени Данило, који је стајао поред постеље. — Фала Богу кад си се пробудио |
брзо. — Ко то може?</p> <p>Данило, који је за све вријеме говора био прикривен за вратима и све |
оче бјежати од њега као од човјека који је памет изгубио.{S} И другови га оставише.{S} Уклањали |
од пушења, чађавим брковима.{S} Српски је <pb n="109" /> разумијевао понешто, али говорити ниј |
ле цркви на читав сахат раније, него ли је била отворена.</p> <p>— Аћиме, жалосна ти мајка, — г |
па неће, зар, ни њему горе бити него ли је њима.</p> <p>— Бије ли учитељ пуно? — питао <pb n="1 |
је крио име и попово и дјевојчино, али је причао све остало и причао је дуго.{S} При свршетку |
ћи димњаке на сусједским крововима, или је лешкарио у душеку, правећи куглице од хљеба и гађају |
самих дубових и букових грана и окитили је цвијећем и барјачићима.{S} Под големим кубетом њезин |
упан пос’о...</p> <p>— Што крупњи, бољи је! — упаде Благоје смијешећи се. — Ама само немој ради |
а ти знаш? — окоси се Бошко. — Каква ми је то пулитика?</p> <p>Алекса га мрко погледа.</p> <p>— |
удара. — Гони, и кажи му, лопову, да ми је учинила товар штете...{S} Толико ће ми платити!</p> |
исправи се. — Крштеница треба, па да ми је извадите...</p> <p>Поп, отресајући земљу са нога и ј |
</p> <p>— Што мене Бог да казни и да ми је удијели за жену? — јекну жалостивно. — Нијесам ни ја |
о, добра ми је и весела, исто к’о да ми је Бог у крошњи с неба бацио, да ме обесели за моја доб |
опипаш, мехка к’о памук...{S} И била ми је драга пуно!{S} Чак сам је урез’о у пршуте, а пршути |
на?</p> <p>— Она је златна...{S} Она ми је тетка, најближа својта...{S} Драга сам јој, ама не с |
Моја Стака, Бог јој добро дао, добра ми је и весела, исто к’о да ми је Бог у крошњи с неба баци |
} Сила је то...</p> <p>— Шта?{S} Шта ми је све то? — викну Бошко и скочи са столице... — Хајде |
к, па да му знам нарав...{S} И какав ми је то коњ, који се игра и обара људе?...{S} При погодби |
рштеницу?</p> <p>— Треба...{S} Траже ми је од власти, — понизно одговори Перо и поклони се до з |
уфате, јер су ми запријетили, да ће ми је довести амо на вјенчање...</p> <p>Јефтану сину лице |
, док и смрт за врат...</p> <p>— Жао ми је, — рече Јово, уозбиљивши се. — А мени је добро!...{S |
е да...{S} Чифут к’о Чифут!{S} Добио ми је барем пет гроша на њој...</p> <pb n="52" /> <p>И, ра |
егова друга љубав.</head> <p>— Тешко ми је и претешко, — тужио се Перо Обрену, након пуна два м |
лонивши, пошто се мало прибрао. — То ми је мило.</p> <p>Јефтан му пружи руку, те се руковаше.</ |
вори Обрен.</p> <p>— Ех?</p> <p>— То ми је казала.</p> <p>Обојица као да се замислише и не прог |
оваљаше се по њојзи.{S} Управо на слами је лежао сам Перо, јер је Јово одмах за старим изишао н |
ледам све пусто око себе.{S} А у механи је друкчије.</p> <p>Кући је ишао само да се испава.{S} |
преко рамена окреса: — па вади... мени је сведно.</p> <p>Перо се поглади по брковима и застаде |
шли и које вама фала на љубави.{S} Мени је драго живити и свакоме је драго живити.{S} На прилик |
едајући: чекају ли га још дјеца. — Мени је каз’о да је болестан и да не ће никуд излазити.{S} К |
..{S} Тако ме сви зову...</p> <p>— Мени је наређено да Перу Карантана водим у полицију, — рече |
е, — рече Јово, уозбиљивши се. — А мени је добро!...{S} И здравља и пара и свега имам...</p> <p |
снебивајући се. — Ви како гласате мени је право.{S} Мени не треба ништа него жена.</p> <p>— Ам |
Тако је, тако! — понови опет. — И мени је драго, кад ти, к’о младић један, то одобраваш...{S} |
еприкосновености свога мишљења. — Стари је оно алчак!...{S} Он је преварио и прије, те су му, н |
</p> <p>— Ама није жена кокош, па да ти је купимо, — викну Јефтан жешће, ударајући руком по сто |
то ћа ми она?</p> <p>— А би ли ти да ти је ја извадим и ја да платим?</p> <p>— Јок, — осијече О |
подругљиво.{S} А што нијеси каз’о да ти је много, кад си иск’о и кад си ми прич’о, да ће ти ђец |
иш како ли пазиш?{S} Видиш ли колика ти је паучина по зидовима и колика је прашина по тлима?</p |
е видиш сад, виђећеш пошље, па доста ти је...{S} И како би било да је никако не видиш?..{S} Ја |
цну, као да је слутио несрећи. — Шта ти је?</p> <p>— Мислим се колико смо утекли од куће, — одг |
онака да смо утекли!</p> <p>— Па шта ти је, магарче; какво је то чудо? — дочека Пера веселије, |
е онај из гомиле.</p> <p>— ...и мати ти је ашиковала! — потврди Алекса.</p> <p>— Чија мати?</p> |
<p>— А шта ти радиш, зете?{S} Какво ти је, да речемо заниманије? — запита изненада, положивши |
А ја вас одавно чекам.</p> <p>— Ово ти је зет, — упаде Благоје указујући на Перу. — Он је и за |
гу кад си се пробудио!</p> <p>— А ко ти је то? — запита Перо зачуђено, угледавши крупна, мрка п |
јек!</p> <p>Перо зину.</p> <p>— А ко ти је каз’о да сам се вјенчао? — отегну. — Незнаш ти на ка |
тавио си ме... па од јада...{S} Ако ти је кр...риво ено ти суда па ме тужи...</p> <p>Перо се о |
ећи се. — Шта ћу им ја?</p> <p>— Ако ти је име Перо Карантан, нијесам се преварио.</p> <p>Перо |
очима. — Наопако, брате...{S} Овако ти је то, кад се тражи женска глава... -</p> <p>— Па зато |
један мученички уздах:</p> <p>— Тако ти је то, брате, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Јефт |
n="123" /> К’о да си мене пит’о тако ти је паметно...</p> <p>— Полахко, полахко, не вичи толико |
p> <p>— Ех, ех, кад је од власти, то ти је, побратимковићу, друга ствар, — одговори он брзо, пр |
одговори стара осмјехујући се, — то ти је суђеница...</p> <p>Пери испаде цигар из руке и поче |
ју к’о што овђе пише? — запита. — То ти је, видиш, једна дипломација...</p> <p>— Нема ту никакв |
Лијепо!{S} Красно! — узвикну. -— То ти је паметна мисао!{S} Ја ћу говорити с матером, а њу ћу |
ио!{S} Је ли жену?{S} Е то ваља и то ти је паметно! <pb n="123" /> К’о да си мене пит’о тако ти |
, а куку ономе ко је на води, ето то ти је мој палиграф...{S} Сухоња је вазда јачи!</p> <p>— А |
ка у крају и дрвени кревет, — ето то ти је читав намјештај.{S} Па како то држиш како ли пазиш?{ |
екори га Перо приближујући се. — Зар ти је ту мјесто?</p> <p>— Па куд ћу? — запита Данило набус |
ја за то лијепо примала?...{S} И зар ти је тако поштење?{S} Пријатеља свога шћео си да превариш |
ргована и пјесмом бумбуловом, љуљушкати је на своме крилу и куњати јој на голим њедрима, као шт |
тебе ашикују сви...</p> <p>— ...и мати је ашиковала, — поново се уплете онај из гомиле.</p> <p |
<pb n="16" /> најбоље расположена, нити је, као женска глава, хтјела да остане без свога накита |
но умањује.{S} Он није имао радње, нити је налазио за вриједно да се мучи са муштеријама и да и |
таде.{S} Није знао како ће почети, нити је знао казати рашта је дошао. — Мени треба крштеница! |
то био никакав необичан случај.{S} Нити је ко у воду скочио, нити се ко објесио; ни земљотреса, |
> <p>Перо је стајао као утучен.{S} Нити је знао мислити, ни још шта говорити...{S} Све му се чи |
к какав.{S} Затворио се у собу, па нити је кога пуштао, нити куда излазио, него се од јутра до |
м, као љутећи се помало, премда он нити је могао нити смио озбиљно се љутити.</p> <p>— Ја нијес |
брен, приближујући се Милки и гледајући је како точи кахву. — Нијесам ни знао да си... тако одр |
— Његову? —једва промуца Перо гледајући је зачуђено. — Зар је Милка Обренова?</p> <p>— Његова, |
љепотице? — нашали се Јефтан, хватајући је за подвољак. — Како?</p> <p>— <foreign xml:lang="de" |
{S} А у механи је друкчије.</p> <p>Кући је ишао само да се испава.{S} Отишао би, па, не тражећи |
један глас.</p> <p>Он узе чашу и наточи је.</p> <p>— Онда... онда... — поче оним вишим гласом, |
ано, забацивши кестењаву косу, која јој је падала по челу, опружи обје руке и, са веселим осмје |
ни једанпут се промолила није, нити јој је чак и гласа могао чути.{S} Па ни попадија се ни од к |
и поче их трти о чакшире.</p> <p>— Јак је, брате, Јенглез на води, — прошапта. — Те морнарица, |
па и у њих завиривао.{S} И у кокошињак је завиривао.{S} А она жила искочила му на челу, а иске |
канати готово да падну, па ипак... ипак је све љепше било него у осталих кућа.</p> <p>— Ево нас |
трчао је и завиривао у све собе.{S} Чак је отварао сандуке, па и у њих завиривао.{S} И у кокоши |
хиљада мираза.{S} Куд ћеш љевше?{S} Чак је и мени лијепо, и ја сам на ћару... .</p> <p>Перо пог |
и каква је?{S} Нек само није мушко, нек је жена, па је добро.{S} И лијепо се вјенчај и буди чој |
лоним к’о свецу...</p> <p>— Свецима нек је слава и милост, а теби магарећа глава! — викну Бошко |
} Ако треба још кога да зовнемо, па нек је више гласова.{S} Ако треба и скупштина читава, ја ка |
ако муцајући. — Ја сам ја, а бунтовник је бунтовник.</p> <p>Комесар одмахну руком.</p> <p>— Др |
авлији и гледао по свима прозорима, док је поп ходао по соби и тражио протокол.{S} Нестрпљиво ј |
им је угледа.{S} Загледа се у њу и, док је стајала, није на другу страну скрећао погледа.</p> < |
у имат’ рашта отићи попу, — рече. — Док је крштеница, имам му рашта ићи и увијек гледати Марушк |
преша била?</p> <p>— Гвожђе се кује док је вруће, — рече Благоје поцупкујући. — Нијеси јој ти с |
површини искачу мале искрице.{S} И док је војника музика, у врху баште, свирала, он се лагано |
непријатан догађај.</hi> </head> <p>Док је Јефтан још слатко спавао на своме кревету, умотан са |
<p>Кашње се и увјерио о томе.{S} Учитељ је био омањи, сићушан младић, хром у десну ногу, због ч |
а завршујући самим собом.</p> <p>Учитељ је, опет, на другој страни, поучавао свијет, како да се |
те носио на рукама...{S} И ја би да вам је све у реду: и собе и душеци и све.</p> <p>— Фала ти, |
зачуђено згледаше.</p> <p>— И нека вам је сретан пут, — настави брзо. — Кад хоћете, ја вам нећ |
га и притиште на прса.</p> <p>— Нек вам је сретно ђечице! — узвикну потресено, као да ће тога ч |
и очи од свега свијета.</p> <p>— Ко вам је то каз’о?</p> <p>Јефтан, блијед попут крпе, истегну |
ни ми, — настави Јефтан јаче. — Да нам је Бог послао колеру на врат, ја се не бих љутио...{S} |
{S} И била ми је драга пуно!{S} Чак сам је урез’о у пршуте, а пршути лијепи к’о душа...</p> <p> |
Додуше ја је још добро не знам, нијесам је виђео <pb n="45" /> откако је из школе изашла, ама ј |
а? — запита. — Да не траже каква, чијем је оцу име Марко јали Петар?{S} Моме је, брате, било им |
у вас лијепо! — викну још с врата, чим је опазио како се презагријана пећ заруменила и како се |
у данас да просим, — шапну удовици, чим је <hi>уграбио прилику</hi>. — Дош’о сам да ми ти пресу |
у.{S} Једини Јово што исколачи очи, чим је угледа.{S} Загледа се у њу и, док је стајала, није н |
ао као врло живахан и отресит...{S} Чим је почео владати собом, почео је лупати и тући матер, а |
/p> <p>Перо више ништа чуо није.{S} Чим је сазнао да ће Мара ићи за писара, — за онога танког, |
је била нешто лакше одјевена, а лијевом је држи за подвољак.{S} Пред њима, на столици, руменила |
рез вина«...</p> <p>Домаћица, под којом је непрестано столица пуцкала, не могаше сачекати док с |
ије шалити, па лагано извуче руку којом је обмотавао стас лијепе Швабице и, направивши мученичк |
м, а њу ћу само гледати...{S} С матером је лакше говорити!...</p> <p>Кад изненадно, као у преши |
име хајде, — одговори Јефтан. — Паметан је он, а и ти си сад паметан.{S} Ја сам ти показао како |
осподине, — тужно проговори. — Болестан је пуно, а ми смо странци, и нико га други не може изли |
адоше и нестрпељиви чекајући.{S} Јефтан је четири пута излазио на тесту, прислањао ухо земљи и |
у хотелу, код Јефтана?</p> <p>— Јефтан је болестан, — одговори Данило мирније, — па не могу с |
окрпљене чакшире, а испод њих прислоњен је био прост, дрвени сандук, из кога је вирило неколико |
ни му нијесу ни чекали понуде.{S} Обрен је точио и без њега, јер није могао гледати празне чаше |
љеним ушима, мирно је спавао.{S} Обучен је био у танке, прљаве гаће и још прљавију кошуљу, коју |
што му је и мати од јада пресвисла, он је остајао.{S} И сав свијет прорицао је и њему, као и Ј |
најлакше може наћи у каквој механи, он је само и пазио на оне дућане, гдје је видио окупљено < |
мишљења. — Стари је оно алчак!...{S} Он је преварио и прије, те су му, на правди вишњега Бога, |
рико Васо, рођени ми брат очев...{S} Он је богат, свега има, а овђе живи...{S} Ако хоћете, у ње |
душеком, кога је отео од Данила.{S} Он је, чисто и јасно, доказао Пери, да »као старији јаран |
понешто, али говорити није знао.{S} Он је управо имао неки свој језик, у коме је било помијеша |
не буде криво, њега да замолимо.{S} Он је учио, па зна да везе...</p> <p>— Ја би замолио још к |
евић био је још бољи, — опет поче. — Он је кршнији јунак.</p> <p>— Ко зна!</p> <p>— Јес’...{S} |
— упаде Благоје указујући на Перу. — Он је и закаснио док се уредио, јер се у пунца не долази н |
чуло. — Ама <hi>он</hi>...</p> <p>— Он је зао?</p> <p>Она уздахну, а не одговори ништа.</p> <p |
ла распознати некаква кола.</p> <p>— Он је! — узвикнуше.</p> <p>— Није!</p> <p>— Јес’, — дочека |
— настави Јефтан некако заносно, — и он је, браћо, пред свима нама проси...</p> <p>Сви ахнуше и |
ола му је била изашла на врх главе и он је мрзио и њу и учитеља и све ђаке.{S} С тога му се и д |
о бјежећи од њих. — Пос’о је пос’о и он је најпречи!</p> <p>— Таки ли си ми пријатељ? — љутито |
и то је непоштена ствар...</p> <p>— Коњ је плах, — упаде Јован, — па му драго да поскочи, драго |
S} И Шарин му је био добар!...{S} Мог’о је пити вина, па још из леђена од дванајес’ ока.{S} Не |
тан и да не ће никуд излазити.{S} Каз’о је и да му нико не улази.</p> <p>— Ни ја? — отегну Перо |
— осијече Перо бјежећи од њих. — Пос’о је пос’о и он је најпречи!</p> <p>— Таки ли си ми прија |
јаком. — Није му био пут џаба.{S} Наш’о је што је тражио!</p> <p>— Баш? — запита Јово не вјеруј |
преко ноћи, није ишао у механу и спавао је слађе него обично.</p> <p>— Ево ме опет, — сјутрадан |
два је некако заспао.</p> <p>И снијевао је један чудан сан.</p> <p>Као ноћ је, мјесечином обасј |
ено <pb n="99" /> више људи и ослухивао је: одакле ће чути највишу грају, свађу, или пјевање.{S |
утио се на себе и на свакога.{S} Псовао је механџије, псовао свирачице и сва вина на свијету, б |
ријечима, што их је проговорио, опсовао је, по нашем начину васпитавања, ружно оца.{S} Због тих |
је опет могао наставити игру.{S} Могао је и сјутрадан, на Велики Четвртак, испети се на комшиј |
тврту страницу.{S} До те странице могао је читати и сва слова ишла су му некако у главу.{S} Али |
и и чак му стајали на ногу...{S} Гледао је и чудио се свему, мучећи се, да сам себи одгонене: н |
, час руменили, и мрким погледом гледао је све око себе.{S} Дошло му бијаше да устане, да узме |
ле о њему као о суху дрвету, и изгледао је смјешнији него прије.</p> <p>— Ја ћу, — викну он кол |
стртим, старим, подераним кесама, лежао је некакав човјек.{S} Стар, сијед, са намрежганим, пјег |
, носом и са испупченим трбухом, стајао је смијешећи се и обје руке ширио према гостима.</p> <p |
а и оца и остаде: сам у радњи.{S} Текао је новац непрестано, згрћао га, да је чак изашао на гла |
ти га.</p> <p>— Изим овога, — настављао је комесар немилостиво, — ви сте, дапаче, и друге сумњи |
<pb n="27" /> се врати из механе; знао је, да се ту више нико неће на њега ни осмјехнути, нити |
ечено дрво у гори, што се каже.{S} Знао је, да више никога код куће затећи неће кад <pb n="27" |
а унијела у собу, <pb n="37" /> и пипао је прстима по столу, као да би и сада хтио узети филџан |
S} Јак, несносан, загушљив мирис ударао је из испуцале земље и спржене траве и готово их давио; |
ећи се као да не види Перу.{S} Пребирао је некакве хартије и мрмљао нешто.</p> <p>— Хм, — рече |
p>Пред собом полицијског комесара морао је чекати више од пола сата...{S} Ту су се, у широком х |
.</p> <p>— Ама ко ће ме, брате? — питао је Перо некако постиђено, окрећући главу у страну да не |
ти пророк Јеремије па да знаш? — питао је Аћим, као љутећи се помало, премда он нити је могао |
> <p>Други дан, у само свануће, похитао је попу.{S} Обукао се као и јуче, угладио се, само што |
> <p>— Је ли те стрина виђела? — шаптао је Јово полугласно.</p> <p>— Није...{S} Ње се и не боји |
трепавицама, што вјечито трепећу, стао је украј стола, држећи у руци овећу чашу препуну вина, |
са осталом дјечурлијом на улици, постао је за кратко вријеме врло славан.{S} Прославио се витеш |
старац.</p> <p>Кроз годину -дана постао је миран ђак.{S} Да је био добар, то се баш не може рећ |
сједио је Перо мрачан и суморан; ћутао је и само испијао чашу за чашом.{S} Дошло му да пије, м |
од главу кад је хтио спавати, пропуштао је живу ласту кроз рукав и — свеједно.{S} Чим би почео |
ли га за уши и све — узалудно.{S} Мећао је буквар под главу кад је хтио спавати, пропуштао је ж |
он је остајао.{S} И сав свијет прорицао је и њему, као и Јефтану, да ће хрђаво проћи.{S} Једино |
е из времена кад је куга морила; причао је: како је бјежао испред ње и како се, најпошље, спаса |
чино, али је причао све остало и причао је дуго.{S} При свршетку осјетио је, као да му је мало |
иже читава узбуна.{S} Стрико Васо трчао је и завиривао у све собе.{S} Чак је отварао сандуке, п |
ћи Перу за <pb n="168" /> собом. — Ишао је по толиким мјестима, гледао толике ђевојке и... знат |
само Перо могао учинити.</p> <p>— Ишао је зато, да види: има ли икаква ђевојка љепша, од наше |
те ручали, — рече. — То ваља!{S} Здраво је у селу ручат’...</p> <p>И опет се окрену сељацима и |
ђу свима Данило је био најкрупњи и живо је нешто доказивао, млатарајући рукама и окрећући се ча |
ти о својим »јадима«.{S} Додуше пажљиво је крио име и попово и дјевојчино, али је причао све ос |
о соби и тражио протокол.{S} Нестрпљиво је шетао и освртао се на све стране, надајући се, да ће |
!</p> <p>— Па шта ти је, магарче; какво је то чудо? — дочека Пера веселије, готово смијући се. |
ате, јер ће крв пасти, — промуца. — Ово је биједа једна...</p> <p>— Ништа је ово, — одговори ме |
бранећи се од силних муха.</p> <p>— Ово је село мртво, — рече Перо, отирући зној са чела. — Ниђ |
е, око ушију, и за хаљине.</p> <p>— Ово је пасје путовање! — прогунђа Јефтан и некако крвнички |
{S} Рек’о би: од Бога је!...{S} Ама ово је све са твоје махните памети.{S} Да се пржимо на сунц |
p>— Ама кажи ти мени...</p> <p>— Готово је, велим ти...{S} Хајде да пијемо!</p> <p>И силом угур |
чке, свилене гриве.</p> <p>— Ето готово је, готово, — довикну Јефтану. — Јашите, па да се иђе.. |
тим више, што није морао сам ићи, него је, обично, водио уза се још кога, понајвише каква нова |
нешто каже, и ако га није слушао, него је нестрпљиво разгледао све око себе, надајући се, да ћ |
аво, да ми вратиш два...</p> <p>— Много је, — прошапта један сељак, ситним, сниженим гласом. — |
прво.</p> <p>— А друго?</p> <p>— Друго је, да је паметна и кућаница.</p> <p>Јефтан се мало нам |
..{S} Чим је почео владати собом, почео је лупати и тући матер, а првим ријечима, што их је про |
.</p> <p>Изненада дотрча Данило.{S} Био је узрујан, узбуђен, усплахирен, па још издаљега избуљи |
клетву никако није могао одржати, — био је и сувише слаб за тога, — и Бог зна да ли би је икада |
Због нашљества се управо и прочуо и био је, од свих касабалија, једногласно проглашен особитим |
е казати.</p> <p>— А Марко Краљевић био је још бољи, — опет поче. — Он је кршнији јунак.</p> <p |
а двјема мачкама пребио ногу.{S} Разбио је и неких двадесет прозора, а најпошље је покушао да к |
рече се друштва.{S} Неколико дана живио је осамљен у кући као пустињак какав.{S} Затворио се у |
ену и ријетком, јарчијом брадом, сједио је и писао нешто, правећи се као да не види Перу.{S} Пр |
ји.</hi> </head> <p>У гостионици сједио је Перо мрачан и суморан; ћутао је и само испијао чашу |
овање му је постајало све теже и увидио је, да тако више не може издржати.</p> <p>На саму Нову |
на Дама</hi></title> и т. д.{S} Излазио је само у <pb n="60" /> магазу младога Јове Перотића, к |
вом?{S} И, на своје велико чудо, опазио је да су сви мирни и да се не препадају од његове куће. |
ли четири шибања умирише Перу.{S} Волио је, додуше, да проведе још какву шалу: да млатне буквар |
јера Данила и леже у постељу.{S} Мислио је да ће, ако мало заспе, макар и на који сахат заборав |
Мари.{S} И на сокаку и у механи мислио је само о њој.{S} На свирачице није хтио погледати, нит |
па ће вам бит’ ружно...</p> <p>— Понио је Перо свој душек, — дочека Јово, — а нама осталим бић |
д су га оно бухе опколиле...{S} Склопио је очи, али сан никако да се спусти, јер је још једнако |
е.{S} Ни мрвица није остављао.{S} Купио је све и гутао хитно, не гледајући ни на <pb n="119" /> |
ле својим уједима.{S} У љутини ошамарио је Данила, а опсовао и Јову.</p> <p>— Нећу ти ја овђе в |
пуну механу него пусту кућу, — говорио је свакоме, који би га прекорио због неуредна живота. — |
p>Враћајући се, срете Јефтана.{S} Носио је под пазухом и у рукама неколика сандучића и завежљај |
причао је дуго.{S} При свршетку осјетио је, као да му је мало одлануло на души и као да се разв |
астаде и опет погледа по свима.{S} Хтио је, да им на лицу прочита: јесу ли сви сагласни са Јово |
мо остале.</p> <p>Четири разреда свршио је са довољним успјехом управо за осам година.</p> <p>— |
ат’, ни разбират’, ни размишљат’ се: ко је и каква је?{S} Нек само није мушко, нек је жена, па |
...{S} Ништа љевше од спавања!...{S} Ко је паметан, тај ти се не миче од своје куће, нит’ се па |
рима?{S} И какву дјевојку рабите?{S} Ко је вама дозволио, да непристојними намјерами вријеђате |
домаћицу, гледајући у придошлицу. — Ко је ово?</p> <p>— То је, — одговори стара осмјехујући се |
ати око себе на све стране.</p> <p>— Ко је? — помисли у себи.</p> <p>Привири боље.{S} И опази, |
лађе?{S} Какве лађе?{S} Благо ономе ко је на суху, а куку ономе ко је на води, ето то ти је мо |
го ономе ко је на суху, а куку ономе ко је на води, ето то ти је мој палиграф...{S} Сухоња је в |
иш? — запита.</p> <p>— Најљепша је, ако је млада и лијепа! — осијече Јово...</p> <p>— Ух, ух, б |
се с њоме разговори и проговори.{S} Ако је ти не разговориш, ко ће други?..{S} А ти немој бити |
, остави све мени, па да уредим.{S} Ако је не видиш сад, виђећеш пошље, па доста ти је...{S} И |
ити, — упаде Перо сасвим озбиљно. — Ако је лијепа, одмах ће бити моја!{S} Ја само лијепу тражим |
око кирије.{S} Пребацивала му је, како је пуних шест мјесеци вара и неће ништа да плати.{S} Из |
ву и уздахну.{S} Сад се тек сјети, како је лијепо било сједити <pb n="92" /> поред Томе и возит |
е бар неколико пута није похвалио, како је вечерао у својој кући, а пио вино у — Паризу.</p> <p |
филџан прихватити, и није осјетио, како је, прихваћајући, окренуо га на криво, те половицу кахв |
ође са Обреном тамо.</p> <p>— Охо, како је у вас лијепо! — викну још с врата, чим је опазио как |
мало и намигну му.</p> <p>— Видиш, како је кад човјек хоће да се жени, — рече брзо, не допуштај |
ена кад је куга морила; причао је: како је бјежао испред ње и како се, најпошље, спасао.</p> <p |
рина стола.</p> <pb n="25" /> <p>— Како је, љепотице? — нашали се Јефтан, хватајући је за подво |
<p>— Јунак богме!...{S} Шта мислиш како је то: распарати цара?...{S} Није, да речемо, ни пашу н |
, нијесам је виђео <pb n="45" /> откако је из школе изашла, ама је свијет пуно фали.</p> <p>Пер |
о њезино и, гледајући преда се, једнако је смишљао: шта ће проговорити...{S} И ништа да му пане |
ућу не кући.</p> <p>— Оно, додуше, тако је, — одобри Перо, — ама ја к’о велим: слађа је телетин |
о није.{S} Као у црквеном звонику, тако је у његовој глави звонило, звиждало, пиштало...{S} Обр |
ргодећи се. — Нема ни кошуље...{S} Тако је то, браћо, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Јефт |
збио!...{S} Омрзно’о ми и он...{S} Тако је то, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Од тога дан |
е ми у њој празно, све наопако.{S} Тако је то, брате, кад нема женске главе у кући.</p> <p>— А |
е једва могао одржати на ногама. — Тако је, тако! — понови опет. — И мени је драго, кад ти, к’о |
— опет одобри Перо врпољећи се. — Тако је то...</p> <p>Поп га обгрли објема рукама и силом га |
е, — прошапта, да се једва чуло. — Тако је то, кад у кући нема женске главе.</p> <p>— Па и не т |
за здравље Богу молимо...</p> <p>— Тако је, — потврди Перо, тек да нешто каже, и ако га није сл |
его да нас жене рађају...</p> <p>— Тако је, — потврдише сви.</p> <p>Јефтан, охрабрен, поглади с |
убицама као да љуби кога.</p> <p>— Тако је, — потврди, правећи се озбиљан. — Шта би било са жен |
чају, — предложи Благоје.</p> <p>— Тако је.{S} Нек се тамо вјенчају! — прихвати стари живо. — Н |
и нек ти буде све у реду.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— И, ако хоћеш, нека и ова чаша иђе у твоје |
ништа па шта ми фали, а?</p> <p>— Тако је, — опет одобри Перо врпољећи се. — Тако је то...</p> |
. — Така је моја зла судбина.{S} И тако је то кад се тражи женска глава.</p> <p>Међутим и Јован |
о је паметан и он ми све виче: <hi>тако је!</hi></p> <p>Мара не одговори ништа, нити подиже очи |
прије не казасте? — окоси се Перо, мрко је гледајући. — Ја нисам крив..{S} Зар ја нисам каз’о д |
и новога, па како ко бегенише.{S} Мрко је и лијепо, па да умреш кад попијеш чашу...</p> <p>— К |
Јес’, — упаде Перо уздахнувши. — Тешко је то, кад нема женске главе у кући...{S} Нема ко да ми |
јима врућина није сметала, и облијетало је силесија ситних мушица.{S} На средини се издизао шир |
ротествовао против шибања у школи, било је ријешено, да се Перо натовари на врат учитељу.</p> < |
<hi>Топал-паша мука наша</hi>.{S} Било је часова, кад је долазио у разред весео и расположен.{ |
епире и разговара.{S} Међу свима Данило је био најкрупњи и живо је нешто доказивао, млатарајући |
рече му благо, готово тепајући. — Дошло је вријеме, да се враћамо оклен смо и дошли...{S} Кући |
ши, одмахну руком, као да вели: „прошло је то“. — Њему се више не вјерује!</p> <p>— Превариће о |
ахве пролио по новим чакширама.{S} Само је бленуо у њу, бленуо некако тупо, као без памети, и ј |
а бркове.{S} Није хтио ни пити.{S} Само је уздисао, дизао главу и њушкао по ваздуху, као да још |
S} Јефтан није имао никога свога и само је имао лијепо нашљество.{S} Због нашљества се управо и |
аком ћеш га баш и јести!..{S} Одма ћемо је испросити, па нека у касабу уљезе к’о твоја невјеста |
де из куће.</p> <p>Тога дана непрестано је мислио о Мари.{S} И на сокаку и у механи мислио је с |
сав свијет <pb n="41" /> крив, мргодно је гледао свакога и ничијега поздрава није хтио прихват |
! — викну, заустављајући их. — Погођено је!...{S} Сад ћу ја уредити и извести коње!</p> <p>— Да |
ило?...</p> <p>— Свршено је!{S} Свршено је! — након непуна сахата заграја Благоје, утрчавши у с |
...{S} Шта би било?...</p> <p>— Свршено је!{S} Свршено је! — након непуна сахата заграја Благој |
аза. — Честитам ти, мој Перо, а свршено је да не може љепше.</p> <p>Пери се посјекоше ноге и у |
Јефтану, да ће хрђаво проћи.{S} Једино је још Аћим ловио пријатеље и хвалио им се:</p> <p>— Оп |
поздрављали, а истјерани отац задовољно је трљао руке и трчао од пријатеља до пријатеља да га х |
же почивке.</p> <p>— Наша.</p> <p>— Оно је Милош Обилић?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Јунак богме!.. |
љу Косову.</p> <pb n="49" /> <p>— А оно је ваша слика? — запита удовицу, након дуже почивке.</p |
вима и великим, оклепљеним ушима, мирно је спавао.{S} Обучен је био у танке, прљаве гаће и још |
је се окрену Пери.</p> <p>— Ето, лијепо је, — рече, — кад чојек има познанства у туђем свијету, |
> <p>Стари обори главу.</p> <p>— Лијепо је то...{S} Драг си ти мени Јово, — рече хладно, као и |
се живи.{S} Сви живимо!</p> <p>— Добро је, кад се и живит’ може, — дочека Благоје звиждучући. |
кад, — одговараху му.</p> <p>— Е добро је кад не бије вазда.</p> <p>Кашње се и увјерио о томе. |
.</p> <p>Отада су учестали ићи.{S} Перо је <pb n="53" /> Обрену унапријед плаћао сапутнину и зв |
> <p>И пружи му руку у опроштај, а Перо је чврсто стиште, стегну и — излети из собе.</p> <p>Пре |
камо и да пред њих изађемо...{S} А Перо је наш јаран; доста је <pb n="157" /> соли и хљеба с на |
аптавати и разговарати...</p> <p>А Перо је био у великој незгоди.{S} Он сјео близу удовице, сје |
нареди још вина...</p> <p>Иза тога Перо је трчао у механу <pb n="26" /> сваку вече.{S} Није се |
их и у јаму водио...{S} А, ето, и Перо је паметан и он ми све виче: <hi>тако је!</hi></p> <p>М |
же се пије, брже се живи...</p> <p>Перо је стајао као утучен.{S} Нити је знао мислити, ни још ш |
причекај, па ћеш добити...</p> <p>Перо је стајао у авлији и гледао по свима прозорима, док је |
одврати Јово весело. — Што је рјеђе, то је слађе!</p> <p>Стрина се уклони и све их пропусти у с |
да се љуби с киме.</p> <p>— Ох, ох, то је слатко! —- дочека намигујући. — То ваља!</p> <p>— До |
а стране! — викну Јово изненадно. —- То је најбоље!</p> <p>— Предлажемо и ми! — повикаше сви.</ |
lang="de">Hotel Paris</foreign>".{S} То је била и једина знаменитост читаве касабе и није било |
пријед чујемо шта ћеш говорити...{S} То је... знаш... да не би било каквих неприлика.</p> <p>Уч |
гдје хоћеш, ја ћу све свршити...{S} То је мој пос’о...{S} Ја само дочекујем странце и чиним им |
случајности прије сто годинах...{S} То је, наиме, потребно...{S} Видите, како ово доликује <pb |
а попов нос, па да је разбијаш...{S} То је једна мртва ствар...</p> <p>Перо застаде.</p> <p>— Е |
с миразом, па нек се и он ожени.{S} То је прво.</p> <p>— А друго?</p> <p>— Друго је, да је пам |
n="124" /> <p>— Анђа, ако хоћеш.{S} То је лијепо име, — одговори Благоје.</p> <p>Перо отпрсну |
— опет ће Перо, још одушевљеније. — То је баш к’о што треба...</p> <p>И, брзо се окренувши, ка |
>— Погледајте га! — прошапта Јово. — То је он!</p> <p>Сви му приступише и онако спаваћива опкол |
а ствар, — опет ће Благоје весело. — То је све готово!...{S} Хајде да пијемо!..</p> <p>— Ама ка |
о преко главе, изгубио један зуб и — то је све.{S} Кашње је опет могао наставити игру.{S} Могао |
обрадован и раздраган узвикну Перо.— То је љуцки и, што се рекне, човјечански!{S} Да имају мозг |
ли некакве крсне листове...</p> <p>— То је давно било, — упаде Перо брзо, два пута се поклонивш |
Кажу, да је ноћас отиш’о...</p> <p>— То је он одвео Јову, душе ми! — кликну Јефтан, ударајући с |
. — Има ту неколико конака.</p> <p>— То је необично, — уздахну стара, отирући се јаглуком око у |
у придошлицу. — Ко је ово?</p> <p>— То је, — одговори стара осмјехујући се, — то ти је суђениц |
иња смо!...{S} Сам сух хљеб!...{S} А то је тврдо за ваш желудац...</p> <p>— Сведно...{S} За нас |
е трпе, мој Перо, поштена чојека, па то је...</p> <p>— А шта си потље радио? — дочека заинтерес |
на ћепенку и сунчала се.</p> <p>— Па то је лахко, — рече као узгред и не гледајући га. — Ено ти |
и кажи: знаш ли ђевојку?</p> <p>— Па то је, брате, готова и свршена ствар, — опет ће Благоје ве |
огодби нијесмо казали да нас обара и то је непоштена ствар...</p> <p>— Коњ је плах, — упаде Јов |
ку коњских <pb n="19" /> муха.{S} Но то је бивало све то рјеђе.{S} Доста је било да учитељ пока |
јехнути, нити ће се намргодити.{S} Зато је и долазио кући доцније него прије.</p> <p>— Волим пу |
ражи женска глава... -</p> <p>— Па зато је лако, — кликну Јово, ударајући Перу по рамену. — Овђ |
пак му је нос највише страдао и вјечито је сличио руменом, расцвјетавајућем пупољку...</p> <p>О |
вне новости и ићи у механе.{S} Нарочито је волио ово пошљедње, тим више, што није морао сам ићи |
> Алекса (ту показа руком на онога, што је сједио на новинама).{S} Ми се нијесмо могли бити, је |
адују, — избаци, потпуно задовољна, што је могла ово <hi>скнадити</hi> као у пјесми.</p> <p>— Н |
тац и мати.{S} Ипак се тјешио тиме, што је знао да има још дјеце у школи, па неће, зар, ни њему |
украсио.{S} Разлика је само у томе, што је он имао неколико чворуга и што му је лице било ишара |
смишљен <pb n="23" /> и умјестан и, што је главно, искрен и пријатељски.</p> <p>— А хоћемо ли д |
с бока на бок.{S} И поче се кајати, што је икако полазио на пут и што је будаласто одлучио да с |
едаше оштрије, испитујући.{S} Онај, што је читао новине спусти их, остави на столицу и сједе на |
38" /> ће стари и очепи жену ногом, што је важило као опомена, да му се не мијеша у разговор. — |
p>Пред великом Будровчевом механом, што је непуна два сахата удаљена од касабе, подигли су приј |
то разоружа, те одмах занијеми.{S} Што је хтио рећи и протестовати против ове чудне просидбе, |
срце и чврсто одлучи да запроси.{S} Што је више ишао њима, самовање му је постајало све теже и |
во ме сад, — одврати Јово весело. — Што је рјеђе, то је слађе!</p> <p>Стрина се уклони и све их |
абили...</p> <p>Перо се сјети свега што је синоћ Благоју рекао, па задрхта.</p> <p>— А видите, |
— Није му био пут џаба.{S} Наш’о је што је тражио!</p> <p>— Баш? — запита Јово не вјерујући. — |
/p> <pb n="52" /> <p>И, радујући се што је постао тако разговоран, задовољно се поглади по брко |
а, па нежењен!..{S} Срамота!..{S} И што је Бог ствар’о жене на свијет, кад се људи не би женили |
поче их савијати и уређивати.{S} И што је више савијао, све му на срцу лакше.{S} Као оловом да |
јати, што је икако полазио на пут и што је будаласто одлучио да се жени...{S} Зар баш да се жен |
вање.</p> <p>— Ето га! — викну онај што је опалио, пунећи пушку поново.— Ето га!</p> <p>— Ето г |
им патенијама...</p> <p>Бошко (онај што је куцкао чашом о сто) отвори бурмутицу, коју је непрес |
ради добре вечере, а Перо задовољан што је у туђему мјесту нашао овакога пријатеља.</p> </div> |
вио...{S} Суђено ми да страдам, к’о што је и Исус страд’о...</p> <p>И још јаче обгрли Перу и пр |
и куњати јој на голим њедрима, као што је замишљао.{S} Од велике бриге поче му се и коса шарат |
испусти некакав уздах и, прије него што је Перо могао што изговорити, загрли га и притиште на п |
ни од куда појављивала није, макар што је Перо, Бог зна зашто, и то пожелио.{S} Никога није би |
а вечера наопако скупа, — додаде, пошто је почео бројати новце.</p> <p>Кад су изашли на чаршију |
/> пође, — опет предложи Јефтан, пошто је момче отишло. — Правога друштва ни правога теферича |
управо, није ни падало на памет, пошто је на свијет изишао гладан, те одмах почео млацкати губ |
— сјутрадан весело подвикну попу, пошто је уљегао у авлију и са слушкињом се најпријатељскије п |
м у вароши М.....</hi> </head> <p>Пошто је стегнуо јуначко срце своје и сам се кренуо на пут, с |
и чојек Краљевићу Марко...</p> <p>Пошто је још мало посједио, диже се и пође.{S} Обрен пође за |
лих, загрнутих рукава од кошуље.{S} Поп је, без мантије и камилавке, босоног газио по мокрој за |
рама сунцу, силно ударала у очи.{S} Поп је био крупна људина, мрка, сунцем опаљена лица са дуго |
омуца Перо гледајући је зачуђено. — Зар је Милка Обренова?</p> <p>— Његова, његова сам ја! — уп |
анила за мокру, разбарушену косу. — Зар је Томо сам на свијету?</p> <p>— А ђе су друга кола? — |
ваки час угледати.{S} Узалуд!{S} Вјетар је пиркао и играо се танким завјесама на прозорима, али |
е га хвалио из врло проста разлога, јер је кроз кратко вријеме умро. »Отишао у походе покојници |
лавио се витешким својим подвизима, јер је волио черупати се макар с киме.{S} Ријетко које комш |
е очи, али сан никако да се спусти, јер је још једнако гледао слику <hi>њезину</hi>, са дугим в |
Управо на слами је лежао сам Перо, јер је Јово одмах за старим изишао некуда, а Јефтан се кори |
{S} Благоје доведе блесастога Перу (јер је сад заиста, опазивши овако друштво, блесасто изгледа |
ilestone unit="subSection" /> <p>Доктор је становао готово на крају касабе.{S} Био то човјек ст |
почешће се служили њиме.</p> <p>Доктор је баш устицао шешир на главу и спремао се да пође неку |
друго. — И немојте се стидити, кад вас је Бог намијенио једно другоме.</p> <p>— А бачве нијесу |
желудац...</p> <p>— Сведно...{S} За нас је добро.</p> <p>Стари застаде и опет погледа по свима. |
/p> <p>— Ето нас други пут!{S} За данас је доста!...</p> <p>И брзим корацима, као да га когод г |
ледам у тефтере, — промуца она. — Богат је к’о нико његов, а ја сироче, па може са мном што хоћ |
ељаве очи дошле му још мање...{S} Игњат је рикао по авлији и био се у прса...{S} Једина <pb n=" |
милују, и примаче јој се ближе.{S} Опет је пољуби.</p> <p>— Хајде, Перо, да иђемо, — поче Јефта |
пријатеље и хвалио им се:</p> <p>— Опет је он кршан!...{S} Он ће и опет бити мимо остале.</p> < |
власт иште, то треба давати...{S} Власт је од Бога дата и њојзи, побратимковићу, треба да смо с |
евао је један чудан сан.</p> <p>Као ноћ је, мјесечином обасјана.{S} Пред њим као пукло широко ј |
аљена лица са дугом, црном брадом, коју је морао подвезати махрамом, и снажним, необично жилави |
прљаве гаће и још прљавију кошуљу, коју је раздрљио на прсима, пустивши да се мушице окупљају п |
као чашом о сто) отвори бурмутицу, коју је непрестано држао у лијевој руци, и добро потпраши.</ |
е му на срцу лакше.{S} Као оловом да му је било оковано, па се сад почело топити...{S} Дође му, |
.{S} При свршетку осјетио је, као да му је мало одлануло на души и као да се разведри мало.{S} |
лостан вратио се Перо кући и, као да му је био сав свијет <pb n="41" /> крив, мргодно је гледао |
тим ђаком око кирије.{S} Пребацивала му је, како је пуних шест мјесеци вара и неће ништа да пла |
ше, да не ће више бити ђак.{S} Школа му је била изашла на врх главе и он је мрзио и њу и учитељ |
.{S} Што је више ишао њима, самовање му је постајало све теже и увидио је, да тако више не може |
ма и да им се »криво куне“.{S} Лакше му је било <pb n="22" /> сједити по туђим дућанима, пребир |
, поп му не би дао крштенице и не би му је дао све дотле, док се најприје подробно не би код вл |
е говорећи, извади јеловницу и пружи му је.</p> <p>— Хм, хм, — мрмљаше Благоје, погледом прелиј |
> магазу младога Јове Перотића, који му је давао књиге.</p> <p>Као <hi>уредан</hi> човјек најпо |
ам са младом и...</p> <p>— А која ли му је млада? — упаде Обрен.</p> <p>— Нас се не тиче која ј |
ло ишарано као ускршње јаје.{S} Ипак му је нос највише страдао и вјечито је сличио руменом, рас |
треба, искриви и удеси?{S} И учитељ му је тукао главом о таблу да боље запамти и другови су му |
и дуже задржати, а, осим њега, Обрен му је изгледао као најдостојнији повјерења.</p> <p>— А тре |
Ко зна!</p> <p>— Јес’...{S} И Шарин му је био добар!...{S} Мог’о је пити вина, па још из леђен |
арова глава поигравати.{S} Изгледало му је, да ће се читава кућа срушити и притиснути га.</p> < |
то је он имао неколико чворуга и што му је лице било ишарано као ускршње јаје.{S} Ипак му је но |
реће с пиринчом) и једини Јефтан што му је остао вјеран и још се једнако бринуо за њега.</p> <p |
с њима остајао до зоре.{S} Макар што му је и мати од јада пресвисла, он је остајао.{S} И сав св |
о и сматрао га за пријатеља, а данас му је требао један човјек, коме ће све своје <hi>јаде</hi> |
барем прије четрдесет година.{S} Оцу му је било име Аћим, или како се на корицама читуље потпис |
оре, чаше и уједати свирачице.{S} Једну је угризао испод подвољка, гдје је најбјеља, а другој у |
а куда.{S} Стари стаде преда њу и куцну је прстом по челу.</p> <pb n="81" /> <p>— Није твоје мј |
ио бит’ без жене да не треба...{S} И њу је Бог створио, па ако ни за шта друго, нека барем чува |
lestone unit="subSection" /> <p>У јутру је био љутит, намргођен.{S} Нажуљио леђа, огребао се по |
ући се између солдачких редова, који су је задиркивали.</p> <p>Дође и до Перина стола.</p> <pb |
рх степеница дочека их веће чудо.{S} Ту је стајала домаћица, ознојена, задихана, раздрљена, са |
, леже и поче мислити о Јоки.</p> <p>Ту је и заспао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У ј |
— упаде Перо каскајући за њим. — Ја ћу је извадити, а ја ћу и платити.</p> <p>Јефтан, не осврћ |
, па Бог даде те ме проћераше и не узех је.{S} Бојим се само да ме не уфате, јер су ми запријет |
и жени, улазећи за њима. — Видиш, да их је пуно!</p> <p>— А кахву? — прошапта она.</p> <p>— Мож |
ним греботинама по лицу, а украшавао их је увијек он, не љутећи се, наравно, ако би и њега кого |
лампе.{S} При дну степеница дочекао их је домаћин.{S} Гојазан, дебео човјек, са округлим као п |
и тући матер, а првим ријечима, што их је проговорио, опсовао је, по нашем начину васпитавања, |
ику у рукама, окопавао кукурузе, што их је ту засадио.{S} Иза њега је ишла попадија, дебела, уг |
е ради, — биле су му прве ријечи што их је тада рекао оцу.{S} Весели отац задовољно се насмија |
и не хтједе се зауставити, макар што их је удовица задржавала и нудила их још једном кахвом.</p |
{S} То ти се само каже!</p> <p>— Е, баш је лијепо! — рече Јово, пошто <pb n="156" /> је и он пр |
тврда срца и немој с њоме ружно.{S} Још је дијете, па ће се научити свеме.{S} Полахко ти с њоме |
запита набусито. — Јесам ли ја, брате, један телеграф?{S} Каква је то брзина?</p> <p>— Што брж |
а је очисти.</p> <p>— Баш си ти, брате, један пексијан, — рече Јово, гледајући у под.— У кући н |
— Нисам ја, на <pb n="140" /> прилику, један музејум па да то купим.{S} Ако ми затреба што из |
head> <hi>Познанства у касаби П.....{S} Један непријатан догађај.</hi> </head> <p>Док је Јефтан |
гледаху најозбиљнији и најугледнији.{S} Један сух, пјегав, са кукастим носом и великим, необичн |
ши овако друштво, блесасто изгледао) за један омањи сто и ту га, као какво дијете, посади на ст |
к’о отпадници какви?..{S} И зар сам ја један међед, па да немам своје памети и не знам шта рад |
иш два...</p> <p>— Много је, — прошапта један сељак, ситним, сниженим гласом. — Пуно, газда...< |
је некако заспао.</p> <p>И снијевао је један чудан сан.</p> <p>Као ноћ је, мјесечином обасјана |
и Јефтан.{S} Сви весели и смјешкају се један на другога, као да су какву побједу однијели.{S} |
у мислиш преварити?</p> <p>— Невјерниче један! — цикну удовица и бризну у плач. — Зато сам те п |
таше.{S} Погледаше се и као да хтједоше један другоме у очима прочитати шта мисли.</p> <p>— Онд |
вином и понијети за пута...</p> <p>— И један треба лијепом здравицом да га дочека, — настави Ј |
брже и опет ће читати...{S} Не могу они један без другога...</p> <p>— А ја, брате, не могу мећу |
ише се.</p> <p>Почеше забленуто гледати један у другога, као да се питају: шта је ово?{S} А и П |
преврну очима, погледа у небо и испусти један мученички уздах:</p> <p>— Тако ти је то, брате, к |
p>— Не треба толико! — викну. — Није он један министар па да му се држе десет здравица.{S} И вл |
о га за пријатеља, а данас му је требао један човјек, коме ће све своје <hi>јаде</hi> испричати |
пута се преметнуо преко главе, изгубио један зуб и — то је све.{S} Кашње је опет могао настави |
ер <pb n="132" /> је поред врата шкиљио један фењер, а на кривим степеницама гориле су двије ом |
апаче већих, па се не може наћи него по један илити два бунтовника, а ви их имате стотину...</p |
. — И мени је драго, кад ти, к’о младић један, то одобраваш...{S} Данашњи млади људи махнити су |
даше Данила.</p> <p>— Зар? — гракнуше у један глас.</p> <p>— Нема га, — одговори Данило, отирућ |
n="12" /> <p>— Велимо, — повикаше сви у један глас.</p> <p>Он узе чашу и наточи је.</p> <p>— Он |
ске маршеве.</p> <p>Јефтан уведе Перу у један кут, у коме их са улице нијесу могли видјети.</p> |
есама на прозорима, али њезина глава ни једанпут се промолила није, нити јој је чак и гласа мог |
ав сахат провели су у савјетовању, док, једва једном, дође и учитељ.{S} Дугуљаст, болешљив млад |
дјела.{S} Кад сам преко дана у дућану, једва чекам да се смркне, јербо кад се свеме свијету см |
и канат. — Је ли овђе?</p> <p>— Јес’, — једва промуца она шћућуривши се уза зид и као бојећи се |
сте кошуље, — рече.</p> <p>— Ја нема, — једва проциједи кроз зубе Перо, мргодећи се. — Нема ни |
<p>— Крштеницу за... за оца покојног, — једва изговори Перо, пребирајући ресе на појасу и збуње |
> <p>Тишина.</p> <p>— А камо ти жена? — једва се прибра Јефтан да запита, приближујући му се и |
и тарући крупан зној са чела.</p> <p>— Једва га једном уловисмо.{S} Ево нам га!</p> <p>— Ево г |
ко хоћеш, да ти и ђевојку препоручим, а једва ће те дочекати.{S} Знаш ли попову Мару?...{S} Биј |
тако превари!...</p> <p>Грдећи Благоја једва је некако заспао.</p> <p>И снијевао је један чуда |
е се и не бојим, — одговори Јока, да се једва чуло. — Ама <hi>он</hi>...</p> <p>— Он је зао?</p |
p>— Нема, нема брате, — прошапта, да се једва чуло. — Тако је то, кад у кући нема женске главе. |
е и повуче га у собу тако снажно, да се једва могао одржати на ногама. — Тако је, тако! — понов |
, бленуо некако тупо, као без памети, и једва се могао уздржати, да не испусти какав непристоја |
хоћеш, ти говори с матером.</p> <p>Перо једва дочека.</p> <p>— Лијепо!{S} Красно! — узвикну. -— |
е могли прочитати.</p> <pb n="20" /> <p>Једва друге године некако се навикао на њих.{S} Написао |
прашину са хаљина, пође за њима.</p> <p>Једва пред вече стигоше у П..., малу, гиздаву касабу, ч |
евојку.</p> <pb n="56" /> <p>— Његову? —једва промуца Перо гледајући је зачуђено. — Зар је Милк |
.{S} Све се данас брже ради.{S} Брже се једе, брже се пије, брже се живи...</p> <p>Перо је стај |
е рикао по авлији и био се у прса...{S} Једина <pb n="88" /> стрина била је мирна и зачуђено гл |
Hotel Paris</foreign>".{S} То је била и једина знаменитост читаве касабе и није било чаршинлије |
страну, као да нешто гледа на зиду.{S} Једини Јово што исколачи очи, чим је угледа.{S} Загледа |
брен се сакривао за вреће с пиринчом) и једини Јефтан што му је остао вјеран и још се једнако б |
, као и Јефтану, да ће хрђаво проћи.{S} Једино је још Аћим ловио пријатеље и хвалио им се:</p> |
>Перо Карантан као да се стиша мало.{S} Једино, да срцу пусти на вољу, помијеша прсте у Данилов |
ас на једну час на другу страну.</p> <p>Једино Данило и Јован што су ишли лагано и мирно, за по |
вино разлило и по свему потрпежњаку, — јединоме чаршафу <pb n="9" /> што га је Перо имао, — и |
овђе пише? — запита. — То ти је, видиш, једна дипломација...</p> <p>— Нема ту никакве дипломаци |
ват’...</p> <p>Свирачице престадоше.{S} Једна љепушкаста плавојка, са малим, нешто искривљеним, |
е крв пасти, — промуца. — Ово је биједа једна...</p> <p>— Ништа је ово, — одговори механџија хл |
, шћери ашикују с официрима...{S} Брука једна!...</p> <p>И, забринут, оде из механе.</p> <miles |
вађу, или пјевање.{S} На средини касабе једна му се механа много свиђала и, не размишљајући дуг |
ше се до соба, које им <pb n="98" /> је једна мала, црнпураста, милоока, Швабица показала.</p> |
е драго живити.{S} На прилику: мачка је једна живина, па је и њој драго живити...{S} Ја, што се |
опов нос, па да је разбијаш...{S} То је једна мртва ствар...</p> <p>Перо застаде.</p> <p>— Е зн |
исују.{S} На другој страни препирала се једна баба са некаквим дугуљастим ђаком око кирије.{S} |
свега грла.</p> <p>На вратима се помоли једна рашчерупана глава са огромним кукастим носом и ст |
зненади.{S} Куће нанизане у правом реду једна до друге, па све једнаке, нове, бијеле као од сир |
не у правом реду једна до друге, па све једнаке, нове, бијеле као од сира сарезане; магазе и ду |
чешало о њезино и, гледајући преда се, једнако је смишљао: шта ће проговорити...{S} И ништа да |
дговори ништа, нити подиже очију, него, једнако онако стидљиво, наклони мало главу према десном |
/p> <p>— Платићу, платићу, — рече Перо, једнако зијевајући... — Ама ова вечера наопако скупа, — |
рити и са живином.{S} Патили су од њега једнако и туђи пси и мачке и пилићи, кокоши, голубови.{ |
Јефтан што му је остао вјеран и још се једнако бринуо за њега.</p> <p>— Жени се, — савјетовао |
зеленим очима и крњавим зубима...{S} И једнако му се чинило, као да га гледа и смјешка се на њ |
</p> <p>Поп, отресајући земљу са нога и једнако рашчешљавајући браду, изађе између кукуруза, по |
b n="107" /> свијетом, — рече Перо, још једнако узбуђен. — Људи се инаде, шћери ашикују с офици |
о главу и њушкао по ваздуху, као да још једнако осјећа онај мирис што га је Мара унијела у собу |
Најпошље погледа у Јоку.{S} Она је још једнако сједила, држала тефтер на крилу и, осјећајући Ј |
али сан никако да се спусти, јер је још једнако гледао слику <hi>њезину</hi>, са дугим вратом, |
са хаљина, трљајући прозебле руке и још једнако цвокоћући зубима.</p> <p>— Па у мене је вазда л |
боље.{S} И опази, недалеко од дуда, иза једне гомиле буњишта, како стоје једно према другоме:{S |
ића и сваке ђаконије, а око њега је, са једне и са друге стране, сједило до тридесеторо чељади, |
затварај, па да мало прошетамо, — рече једне вечери Пери, пошто су се боље’ упознали. — Хајде. |
} И ништа да му пане на памет!...{S} Ни једне ријечи, ни једнога слова не може да се сјети...</ |
састали и изашли на улицу. — Ја још ни једне нијесам виђео.</p> <pb n="122" /> <p>— Биће да са |
е?</p> <p>Перо хукну и одмаху руком, да једним махом све црне мисли одагна од <pb n="84" /> себ |
Васине, Јефтан и Перо лешкарили су под једним искривљеним дрветом, у дну села.{S} Јак, несноса |
прикрадоше до стрикине собе и тада Јово једним јачим ударом отвори врата...{S} У соби је сједио |
ад зна шта ради.</p> <p>Јефтан сједе на једно сандуче и позва Јову да сједне код њега.</p> <p>— |
а, иза једне гомиле буњишта, како стоје једно према другоме:{S} Јово и Јока.{S} Он се једном ру |
а, испод ока погледа Мару и, пошто рече једно тужно, бескрајно тужно <hi>збогом</hi>, изађе.</p |
м.{S} А ево сам дов’о и два пријатеља и једно момче, да ти се прогостимо у кући два три дана.</ |
те се стидити, кад вас је Бог намијенио једно другоме.</p> <p>— А бачве нијесу бухљиве, — опет |
авит’!...</p> <p>— Живиооо!</p> <p>Опет једно <hi>многаја</hi> отегну се.{S} Перо Карантан пуст |
ачевним, меким гласом лако гурајући и у једно и у друго. — И немојте се стидити, кад вас је Бог |
итавој фамилији, бре!{S} Дај ми спомени једног паметног чојека из твога племена, па да му се по |
и би је икада и одржао, да му изненада, једнога дана, чудан случај у помоћ не прискочи.{S} И ни |
крилима, улети у своју собу, дохвати из једнога ћошка нове чакшире, отресе са њих силну прашину |
н</hi> човјек најпошље одлучи да набави једнога слугу.{S} Обрати се пријатељима и они му нађоше |
ане на памет!...{S} Ни једне ријечи, ни једнога слова не може да се сјети...</p> <p>— Чини ми с |
у сметале нешто.{S} Затим гледаше час у једнога, час у другога, час у трећега јарана.</p> <p>— |
и прочуо и био је, од свих касабалија, једногласно проглашен особитим мајстором, да га свакодн |
утра до мрака климатао <pb n="58" /> на једној високој троножници, бројећи димњаке на сусједски |
о главу на више, као да се слика.{S} На једној трепавици блиста му се суза, као кап росе на врх |
или су ме! — хукаше учитељ скакучући на једној нози. — Очепили, па боли...</p> <p>— Сведно...{S |
ат провели су у савјетовању, док, једва једном, дође и учитељ.{S} Дугуљаст, болешљив младић, уп |
крупан зној са чела.</p> <p>— Једва га једном уловисмо.{S} Ево нам га!</p> <p>— Ево га! — потв |
каквој запуштеној механи, гдје се газда једном у недјељи дана накани да је очисти.</p> <p>— Баш |
шли, па се нађоше пред омањом кућом, са једном бескрајно дугачком и необично прљавом авлијом, п |
га, Игњат, стар, космат човјек, који се једном у пет недјеља бријао а шишао се два пут у години |
према другоме:{S} Јово и Јока.{S} Он се једном руком наслонио на зид и гледа јој право у лице; |
гледујући у жену, као да вели: хоћеш ли једном свршити? — Ако има муштерија у вашој касаби, уло |
о одломак његова писма, што га је писао једном пријатељу:</p> <p>„.....и ако желиш чути за наше |
Они читају новине и сваке се седмица по једном поинаде...</p> <p>— Ама побиће се, ако Бога знаш |
ули тебе, да га ти испред нас поздравиш једном здравицом.{S} Ти си чојек паметан, школован, уче |
тле и као смишљати нешто.{S} Затим још једном погледа попа, испод ока погледа Мару и, пошто ре |
боци. — Лијепо, лијепо! — ускликну још једном отресајући снијег са хаљина, трљајући прозебле р |
х је удовица задржавала и нудила их још једном кахвом.</p> <pb n="50" /> <p>— Кршна цура, — реч |
тлима, ни слика на зидовима.{S} Само, у једноме крају, висиле су некакве старе, окрпљене чакшир |
, прозоре, чаше и уједати свирачице.{S} Једну је угризао испод подвољка, гдје је најбјеља, а др |
о се између клупа, не окрећући се ни на једну страну и не говорећи ништа.{S} Тада нико није сми |
и, као пијан, клима се и повија час на једну час на другу страну.</p> <p>Једино Данило и Јован |
је стоји трештен пијан и љуља се час на једну час на другу страну као шеталица од сахата.{S} Ок |
млатарајући рукама и окрећући се час на једну час на другу страну, док су дјеца бекељила му се |
а!...{S} Читав товар!..{S} Сто ока и ни једну мање.</p> <p>И, онако љутит, сједе на сандук и об |
ао тражећи нешто. — Хајде нађи и донеси једну чисту, моју кошуљу.</p> <p>Данило га забленуто по |
а ја не знам.{S} Хоћаху ми привјенчати једну стародревну, па Бог даде те ме проћераше и не узе |
заносом неким, настави: — И ја сам им’о једну краву, па дебела, па, кад је попипаш, мехка к’о п |
азда купујем нове.{S} Ономадне сам узео једну и платио за њу петнес’ гроша.{S} Питам: може ли ј |
прошапта она.</p> <p>— Можеш им дати по једну...{S} Ама немој точити пун филџан, него само поло |
n="100" /> лагано, гегајући се, пође у једну ћошу, гдје су за омањим столом сједила два човјек |
ада утонула у морске дубине, па је рибе једу, — пресијече га Перо.</p> <p>— Још има! — узвикну |
ро, огледало мјесеца и звијезда.{S} Око језера, са обје стране, наднијеле се златнолисте врбе и |
обасјана.{S} Пред њим као пукло широко језеро, огледало мјесеца и звијезда.{S} Око језера, са |
ама на глави...{S} И као купа се и он у језеру..{S} Купа се лијепо у хладној, мирисној води, пл |
еди да изађе из собе.{S} Данило исплази језик и дрекну као јаре када га ухвате.{S} Објеси горњу |
их су неки, најпаметнији, и научили тај језик и почешће се служили њиме.</p> <p>Доктор је баш у |
је знао.{S} Он је управо имао неки свој језик, у коме је било помијешано чешких, њемачких и нек |
? — запита брзо.</p> <p>— Нек није дуга језика,</p> <p>Јефтан га презриво погледа и окрену се Ј |
ко си пријатељ и <pb n="167" /> брат! — јекну Перо, па се сави око њега, као ружа око бора. — Н |
да казни и да ми је удијели за жену? — јекну жалостивно. — Нијесам ни ја отпадник од вјере.{S} |
Знам ја, ђе <pb n="117" /> има добра и јела и пића.{S} Пушћи ти само мене, па ни зашто не брин |
м њезиним пружао се дугачак сто, препун јела, пића и сваке ђаконије, а око њега је, са једне и |
/p> <p>Након дуже почивке келнер донесе јело, на које се обојица наклопише.{S} Нарочито Благоје |
/> <p>Келнер, ништа не говорећи, извади јеловницу и пружи му је.</p> <p>— Хм, хм, — мрмљаше Бла |
трти о чакшире.</p> <p>— Јак је, брате, Јенглез на води, — прошапта. — Те морнарица, те адмирал |
А шта ти мислиш шта ће бити с нама, ако Јенглез удари на Русију к’о што овђе пише? — запита. — |
, па ће га утопит’ у мору...</p> <p>— А јенглеске лађе? — запита Алекса озбиљно.</p> <p>— Шта л |
Ћара никаква не тражим, нити ми треба, јер ја живим к’о ага...</p> <p>— Мени ћеш свакако треба |
и понуде.{S} Обрен је точио и без њега, јер није могао гледати празне чаше, и прелијевао их.{S} |
није га хвалио из врло проста разлога, јер је кроз кратко вријеме умро. »Отишао у походе покој |
о, побратимковићу, тражиш од лоповлука, јер хоћеш да дижеш буну, јали какво иселеније...{S} Хоћ |
Прославио се витешким својим подвизима, јер је волио черупати се макар с киме.{S} Ријетко које |
дану, бијаше мимо обично расвијетљена, јер <pb n="132" /> је поред врата шкиљио један фењер, а |
во боље.{S} А лаже!..{S} Он само прича, јер и не зна ништа друго него причати.{S} Он, чак, сипа |
и, у манастир па пости и читај молитве, јер ти нема помоћи...</p> <p>И одрече се друштва.{S} Не |
еханџији.</p> <p>— Растављај их, брате, јер ће крв пасти, — промуца. — Ово је биједа једна...</ |
ех је.{S} Бојим се само да ме не уфате, јер су ми запријетили, да ће ми је довести амо на вјенч |
новинама).{S} Ми се нијесмо могли бити, јер нијесмо јунаци...{S} И није ни паметно да свак иђе |
ио је очи, али сан никако да се спусти, јер је још једнако гледао слику <hi>њезину</hi>, са дуг |
а је био добар, то се баш не може рећи, јер у буквару никако није могао прелистати четврту стра |
а Јефтана Мргудића.{S} Он не може доћи, јер се <pb n="40" /> брзо жени, па је мене посл’о...{S} |
и ми ти?</p> <p>— Ја сам паметни чојек, јер паметно говорим, — одговори Бошко достојанствено.</ |
рштеница? — запита га, улазећи у дућан, јер није знао чиме би паметнијим почео говор.</p> <p>— |
удећи их да сједну. — Нама је то драго, јер смо саме, па смо се зажељеле друштва...{S} Наточи и |
Перу. — Он је и закаснио док се уредио, јер се у пунца не долази неуређено.</p> <p>Нос у старог |
пу собарицу, што га је врло обрадовало, јер се бијаше почео прибојавати, да га наскоро и Данило |
.{S} Управо на слами је лежао сам Перо, јер је Јово одмах за старим изишао некуда, а Јефтан се |
е ријечи погодиле у најосетљивију жицу, јер он ни у чем није толико уживао, колико кад га човје |
се по џеповима. — Ти плати за обојицу, јер ја немам ситнежа...</p> <p>— Платићу, платићу, — ре |
дравио. — Ево ме опет, — понови јаче, — јер милостивој власти треба крштеница и за Јефтана Мргу |
оде.{S} Благоје доведе блесастога Перу (јер је сад заиста, опазивши овако друштво, блесасто изг |
ана у дућану, једва чекам да се смркне, јербо кад се свеме свијету смркне, мени се сване и мене |
шит’ нико.</p> <p>— А јеси ли ти пророк Јеремије па да знаш? — питао је Аћим, као љутећи се пом |
о се љутити.</p> <p>— Ја нијесам пророк Јеремије, — бранила се Ана и почела говорити <pb n="17" |
ршнији јунак.</p> <p>— Ко зна!</p> <p>— Јес’...{S} И Шарин му је био добар!...{S} Мог’о је пити |
е! — узвикнуше.</p> <p>— Није!</p> <p>— Јес’, — дочека Јово машући јаглуком. — Ено Данила ђе сј |
и необично без жене? — запита.</p> <p>— Јес’, — упаде Перо уздахнувши. — Тешко је то, кад нема |
и, отвори канат. — Је ли овђе?</p> <p>— Јес’, — једва промуца она шћућуривши се уза зид и као б |
</p> <p>— Оно је Милош Обилић?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Јунак богме!...{S} Шта мислиш како је то |
ће какогод опазити дјевојку.</p> <p>— И јес’ и јес’ тако, — настави поп одушевљеније, па му спу |
год опазити дјевојку.</p> <p>— И јес’ и јес’ тако, — настави поп одушевљеније, па му спусти рук |
бом.</p> <pb n="94" /> <p>— Ама, брате, јесам ли ја крив што сам несретан? — упаде Перо снужден |
<p>— А што сјутра? — запита набусито. — Јесам ли ја, брате, један телеграф?{S} Каква је то брзи |
ре награду, изађе из собе.</p> <p>— Ама јесам ли ја казао, да ми нико не улази у собу? — плану |
ми рече, да си болестан.</p> <p>— Ја и јесам болестан, — дочека Јефтан жалостивим гласом, — и |
запита Јово, покушавајући да се отме. — Јеси ли здрав?</p> <p>— А-а од куге никад боље! — одгов |
си? — запита Јово прилазећи му руци. — Јеси ли здраво?</p> <p>Стари опет зијевну.</p> <p>— Ја |
а и пипкајући прстима као по клавиру. — Јеси ли трговац, касапин, која ли си вјера?</p> <p>— Ја |
и главом. — Оклен би ја знала?</p> <p>— Јеси...{S} Ти си вазда говорила, да треба да се уда...{ |
грли Перу и привуче га себи.</p> <p>— А јеси ли вечер’о? — запита га.</p> <p>— Нијесам, — одгов |
јешалима, неће свршит’ нико.</p> <p>— А јеси ли ти пророк Јеремије па да знаш? — питао је Аћим, |
— О каквој ми жени говориш?</p> <p>— Па јеси ли се оженио, болан? — готово цикну Јефтан и снажн |
ије мирно као у његовој касаби?</p> <p>—Јеси ли ти, Перо? — изненада дрекну неко гурнувши га ру |
аше и три чиније „мезе“.</p> <p>— Цо то јест? — пријекорно запита доктор, окрећући се Пери. — В |
илових леђа. — Шта тражи овђе?</p> <p>— Јесте ли ти Перо Карантан?— запита полицајац набусито, |
ти дукат!...{S} Волио би са Стаком хљеб јести него с њоме халву...</p> <p>— Добро, — викну Јефт |
га по рамену. — Са Стаком ћеш га баш и јести!..{S} Одма ћемо је испросити, па нека у касабу уљ |
ајући их испод ока, као да би да позна: јесу ли добре платише?</p> <p>— Имам, имам, — рече најп |
има.{S} Хтио је, да им на лицу прочита: јесу ли сви сагласни са Јовом?{S} И, на своје велико чу |
са стране, погледа у филџане, да види: јесу ли напуњени?{S} Жила она опет му искочи на челу ст |
е и варка као заклан.</p> <p>— Не питај јесу ли гладни и не износи ништа, — шапну стари жени, у |
.{S} И Перо остаде самац, <hi>сам на св’јету без икога свога</hi>, као отсјечено дрво у гори, ш |
ad> <p>Истјерани из куће стрика Васине, Јефтан и Перо лешкарили су под једним искривљеним дрвет |
елите ви, браћо? — запита <pb n="62" /> Јефтан, окренувши се друговима. — Реците и ви коју.</p> |
ос и заустави се управо на брковима.{S} Јефтан Мргудић устаде, љуљајући се и тетурајући, хтједе |
Јефтану знак, да и он жели говорити.{S} Јефтан застаде.</p> <p>— Ја мислим, — поче Јово, — да с |
ки постадоше и нестрпељиви чекајући.{S} Јефтан је четири пута излазио на тесту, прислањао ухо з |
ном Мргудићем, првим својим јараном.{S} Јефтан није имао никога свога и само је имао лијепо наш |
n="108" /> <p>Перо поблиједи.</p> <p>— Јефтан болестан? — отегну пригушено.</p> <p>— Болестан |
нијеси у хотелу, код Јефтана?</p> <p>— Јефтан је болестан, — одговори Данило мирније, — па не |
е Јово одмах за старим изишао некуда, а Јефтан се користио Периним <pb n="83" /> душеком, кога |
склопи очи да не види своје пропасти, а Јефтан потјерао за њим, труцка на коњу и, као пијан, кл |
..</p> <p>— Не бој се ти, — сокољаше га Јефтан живахније. — Још има наде.</p> <p>— Моја је нада |
</p> <p>— Што се не чуваш? — прекори га Јефтан сурово. — Како то јашеш?</p> <p>— Чув’о би се, — |
Данас ће бит’ пасја врућина! — прогунђа Јефтан, хладећи се огромном, прљавом махрамом. — Погину |
<p>— Ово је пасје путовање! — прогунђа Јефтан и некако крвнички погледа <pb n="66" /> у Перу. |
ја не могу.</p> <p>— Могу ја, — дочека Јефтан поносито. — Ја и Јово можемо.</p> <p>— Можемо!</ |
</p> <p>— Ја и јесам болестан, — дочека Јефтан жалостивим гласом, — и ти си ме оставио болесна, |
</p> <p>— Уфатићу те за ријеч, — дочека Јефтан и снажно га стегну за мишицу. — То би било најпа |
<p>— А камо ти жена? — једва се прибра Јефтан да запита, приближујући му се и хватајући га за |
>— А таке у нашем мјесту нема! — окреса Јефтан.</p> <p>— Нема, — одговори Перо покуњено.</p> <p |
p>— Хоћемо ли сад виђети кога? — запита Јефтан, пошто су изашли из гаја и стигли до неколико ст |
ти, могу...</p> <p>— А кирија? — запита Јефтан.</p> <p>— Није скупа...{S} На коња по форинта, п |
/p> <p>— А можеш ли ти Обрене? — запита Јефтан и не гледајући на Данила. — И ти си Перин јаран. |
у...</p> <p>— Ама шта је било? — запита Јефтан, који се никако није могао разабрати. — Какав је |
ријатан догађај.</hi> </head> <p>Док је Јефтан још слатко спавао на своме кревету, умотан са вр |
/> <p>— Како је, љепотице? — нашали се Јефтан, хватајући је за подвољак. — Како?</p> <p>— <for |
</p> <p>— Ако хоћеш хајдемо! — окоси се Јефтан устајући.</p> <p>— Ама ја велим: ја ћу само мало |
ћеш?...{S} Хајде са мном... — љутну се Јефтан и направи мргодно лице. — Не бој се, да ћеш ти ш |
е...{S} Сви да дођете у мене, — опет ће Јефтан.</p> <p>— И доћи ћемо!</p> <p>Чим се смркло, оку |
плакали као дјеца.{S} Плаче Перо, плаче Јефтан, плачу и Обрен и Јово.{S} Сви плачу!{S} А Данило |
е не тиче која је ни чија је, — осијече Јефтан набусито, — то су његове ствари...{S} Он долази |
м се нећеш погодити!{S} Хајдемо! — рече Јефтан љутито и окрену му лећа. — Хајдемо тражити друго |
вђе к’о да нећемо дуго скрасит’, — рече Јефтан мргодно гледајући Перу, — Шта се вама чини?</p> |
<p>— Чули смо, да имаш три коња, — рече Јефтан поздравивши се с њим. — Ако хоћеш да нам их даш |
га, учитељу, говорити к’о нико, — рече Јефтан потресен, бришући сузу. — Халал му вјера ко те т |
, чисто, уређено, »све пјева« како рече Јефтан!{S} А најљепша и највећа од свих кућа, понос вес |
е оженио наш друг Перо Карантан, — поче Јефтан устајући са столице и исправљајући се. — Ми <pb |
</p> <p>— Хајде, Перо, да иђемо, — поче Јефтан и као подиже се. — Ти си каз’о, да ћемо остат’ с |
пити.</p> <p>— Ви знате, браћо, — поче Јефтан озбиљно, малко уобљеним гласом, — да је у нас ад |
> <p>— Фала Богу кад смо овђе, — рече и Јефтан и испод ока погледа лијепу Швабицу.</p> <p>А Дан |
мркло, окупише се сви:{S} Јово, Обрен и Јефтан.{S} Сви весели и смјешкају се један на другога, |
да од Стаке нико љепши нема! — настави Јефтан некако заносно, — и он је, браћо, пред свима нам |
нијесу удавале?</p> <p>— Ја, — настави Јефтан поносито, спремајући се, да и трећи пут удари ру |
и ти крив, ама нијесмо ни ми, — настави Јефтан јаче. — Да нам је Бог послао колеру на врат, ја |
<p>— Па шта велите људи? — запита први Јефтан мало уобљеним, свечанијим гласом, гледајући по ј |
— Је ли истина?</p> <p>— Баш, — потврди Јефтан, бацајући му брзојав пред ноге. — Да се није оже |
да <pb n="159" /> пође, — опет предложи Јефтан, пошто је момче отишло. — Правога друштва ни пра |
Сва је ствар у томе, што се драгоцјени Јефтан, нераздјељиви и вјерни друг Перин, намислио жени |
сакривао за вреће с пиринчом) и једини Јефтан што му је остао вјеран и још се једнако бринуо з |
ти Данила, па с њиме хајде, — одговори Јефтан. — Паметан је он, а и ти си сад паметан.{S} Ја с |
ирачице.</p> <p>— Па и није, — одговори Јефтан. — Ев’ овако проводим се боље него све друге газ |
ти крштеница.</p> <p>— Јок, — одговори Јефтан и крену даље. — Шта ће ми то?</p> <p>— Требаће, |
ао, да ми нико не улази у собу? — плану Јефтан, чим се доктор удаљио. — Како си се ти смио усуд |
рече.</p> <p>— Каква несрећа? — брекну Јефтан и нагло се исправи. — Што се <pb n="113" /> мени |
сад одма да се жениш.{S} Сад! — дрекну Јефтан, прибравши се мало. — Одма да тражиш ђевојку!</p |
а боца.</p> <p>— Учитељу пази! — дрекну Јефтан, провирући се напријед. — Не зацрни нам образа!< |
жена кокош, па да ти је купимо, — викну Јефтан жешће, ударајући руком по столу. — Жена је жена! |
с њоме халву...</p> <p>— Добро, — викну Јефтан тапшући га по рамену. — Са Стаком ћеш га баш и ј |
ли ви објешењака! — кроза смијех викну Јефтан, поново се враћајући друштву и вукући Перу за <p |
че га Перо.</p> <p>— Још има! — узвикну Јефтан јаче. — Само ти слушај мене и немој више разбија |
То је он одвео Јову, душе ми! — кликну Јефтан, ударајући се руком по челу. — То су нас обојица |
еси ли се оженио, болан? — готово цикну Јефтан и снажно му стеже прсте, да умало није јаукнуо.< |
шено. — Шта ћу ја?</p> <pb n="64" /> <p>Јефтан оступи од прозора и засмија се.</p> <p>— Како ће |
н дочек Пере Карантана.</hi> </head> <p>Јефтан, који је још два дана поред лијепе Швабице болов |
— Овђе је лијепо...{S} Нека још!</p> <p>Јефтан се ђаволасто осмјехну.{S} Куцну празном боцом о |
.</p> <p>— Нек није дуга језика,</p> <p>Јефтан га презриво погледа и окрену се Јови.</p> <p>— Ш |
ра. — Не знаш ти каква је она...</p> <p>Јефтан га лагано одгурну.</p> <p>— Је ли љепша од Стаке |
а буде барем десетак здравица...</p> <p>Јефтан превуче руком преко бркова, па удари по столу.</ |
.{S} Треба одма да иђемо даље...</p> <p>Јефтан опусти руке низ кревет и клону главом на јастук, |
куд вас очи воде и ноге носе...</p> <p>Јефтан и Перо не одговорише ријечи.{S} Обојица, као уту |
ма припомогнем напретку Српства.</p> <p>Јефтан обори главу и, као постиђено дијете, поче се чеш |
го је, да је паметна и кућаница.</p> <p>Јефтан се мало намргоди.</p> <p>— А треће? — запита брз |
, свирају разне швапске маршеве.</p> <p>Јефтан уведе Перу у један кут, у коме их са улице нијес |
Предлажемо и ми! — повикаше сви.</p> <p>Јефтан, пружајући обје руке руке, приступи Пери.</p> <p |
> <p>— Тако је, — потврдише сви.</p> <p>Јефтан, охрабрен, поглади се по брковима и узвиси глас: |
еђер и Перо каткад зна шта ради.</p> <p>Јефтан сједе на једно сандуче и позва Јову да сједне ко |
у мозга, сви би се момци женили.</p> <p>Јефтан се осмјехну.</p> <p>— Па жени се и ти! — рече.</ |
је извадити, а ја ћу и платити.</p> <p>Јефтан, не осврћући се, онако преко рамена окреса: — па |
о хоћете, у њега ћемо и сврнути.</p> <p>Јефтан погледа око себе, погледа у небо и стисну зубе.< |
о, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Јефтан махну руком и замоли га да не говори даље, како |
е мало прибрао. — То ми је мило.</p> <p>Јефтан му пружи руку, те се руковаше.</p> <p>— А ми хоћ |
Перо живо. — Четврти за пртљагу.</p> <p>Јефтан га одгурну од себе и удари ногом о тле.</p> <p>— |
и! — заграјаше сви, грлећи Перу.</p> <p>Јефтан се прислони раменом уз прозор и замишљено поче д |
мицати никуд више из овог пакла?</p> <p>Јефтан увуче руке у џепове и поче замишљено ходати око |
та.</p> <p>— Ко вам је то каз’о?</p> <p>Јефтан, блијед попут крпе, истегну га из кола и повуче |
упајући у собу. — Какво полесно?</p> <p>Јефтан познаде, да му се сад пред Пером није шалити, па |
е све своје <hi>јаде</hi> испричати.{S} Јефтана, који се готово није ни растављао од своје зару |
милостивој власти треба крштеница и за Јефтана Мргудића.{S} Он не може доћи, јер се <pb n="40" |
.{S} Баш ти и уреди, — рече. — Кад нема Јефтана уређуј ми ти.{S} Вјерујем ти к’о оцу своме...</ |
n="26" /> сваку вече.{S} Није се ни на Јефтана осврћао, нити га је увијек очекивао.{S} Раније |
дговори ништа.{S} Само показа прстом на Јефтана, а главу окрену у страну.</p> <p>— Вас ист? —- |
асамо.</p> <p>Перо зину.{S} Отрже се од Јефтана, обје руке сави око Обренова врата, па га поче |
ру?</p> <p>— А што нијеси у хотелу, код Јефтана?</p> <p>— Јефтан је болестан, — одговори Данило |
/hi>, изађе.</p> <p>Враћајући се, срете Јефтана.{S} Носио је под пазухом и у рукама неколика са |
говорећи, стајали на вратима и гледали Јефтана, како сједи на постељи, десном руком грли стас |
рен, умијешавши се међу њих и хватајући Јефтана за рукав. — Ми други пријатељи тако не дамо.{S} |
е, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Јефтана то ражљути.{S} Он скочи, намргоди се и затресе |
као кад чита пјесмарицу. — И ти си се, Јефтане, оженио с миразом, и ја сам се оженио с миразом |
опростите, ја ћу водити своју жену, ти Јефтане своју, а ти Обрене своју...</p> <p>— Хоћемо.</p |
Перо прошета мало по магази.{S} Предлог Јефтанов чинио му се смишљен <pb n="23" /> и умјестан и |
о, окрећући главу у страну да не сретне Јефтанов поглед. — Ко ће ме сад?{S} Посиједио <pb n="59 |
аклони се опет.{S} Видјело се, да су га Јефтанове ријечи погодиле у најосетљивију жицу, јер он |
ачекавши га <pb n="110" /> пред вратима Јефтанове собе, свом снагом гурну у њих и отвори их.</p |
круглога стола, — око стола, преко кога Јефтановица сваке вечери позива некакве духове и разгов |
...</p> <p>При растанку три пута стиште Јефтанову руку, па се окрену и хитно пође кући.{S} Брзо |
<p>Негдје у то доба упознао се Перо са Јефтаном Мргудићем, првим својим јараном.{S} Јефтан ниј |
о и хотимично се растресе над успаваним Јефтаном, да коју буху стресе на њега и да му се тако о |
/p> <p>Па сједе за сто и написа брзојав Јефтану.</p> <p> <hi>Долазим у петак.{S} Поздрави прија |
p>— Хоћемо!..</p> <p>Јово устаде и даде Јефтану знак, да и он жели говорити.{S} Јефтан застаде. |
о збуњена, мјесто да пружи кахву првоме Јефтану, који <pb n="76" /> је и сједио у прочељу, пруж |
И сав свијет прорицао је и њему, као и Јефтану, да ће хрђаво проћи.{S} Једино је још Аћим лови |
<p>Перо опусти руке низа се и приступи Јефтану.</p> <p>— Шта ћемо сад? — запита. — Зар се не м |
> <p>— Ето готово је, готово, — довикну Јефтану. — Јашите, па да се иђе...</p> <p>И помоћу Дани |
ми је довести амо на вјенчање...</p> <p>Јефтану сину лице и, од радости, умало га не загрли.</p |
за њу петнес’ гроша.{S} Питам: може ли јефтиније, а Чифут не да...{S} Чифут к’о Чифут!{S} Доби |
заиграше. — Је ли красно?{S} Љевшега а јефтинијега нема у земљи.{S} Никола Бубало прича свијет |
ко се на корицама читуље потписивао <hi>Јоаким</hi>, а мати му се звала Ана.{S} Причају, да ниј |
> <p>— Не знаш ти то, не знаш, — дочека Јован, презриво узвијајући носом. — Што се више види, в |
ствар...</p> <p>— Коњ је плах, — упаде Јован, — па му драго да поскочи, драго...</p> <p>Перо с |
вама да вратим коња, мени... — опет ће Јован.</p> <p>— С овијем се нећеш погодити!{S} Хајдемо! |
се тражи женска глава.</p> <p>Међутим и Јован изведе коње и поче их вадати по ледини, чешукајућ |
на другу страну.</p> <p>Једино Данило и Јован што су ишли лагано и мирно, за пошљедњим коњем.{S |
за зоб по два гроша, за зоб, — настави Јован брже.</p> <pb n="93" /> <p>— Пристајемо! —викну П |
би, свијета ћеш виђети, свијета, — вели Јован, старајући се, да изгледа озбиљан и замишљен. — Ј |
Има, — одговори Данило покуњено, — Сам Јован, не знам како се зове, има три коња.</p> <p>— А н |
их даш под кирију до касабе П...</p> <p>Јован остави лулу и као замисли се.{S} Поче нешто у себ |
лећа. — Хајдемо тражити другога.</p> <p>Јован се бржебоље одмаче од плота и стаде преда њих.</p |
их води Јовановој кући.</p> <p>Затекоше Јована гдје се наслонио на стар, расклиман, полуразруше |
ти пртљагу и пође пред њима, да их води Јовановој кући.</p> <p>Затекоше Јована гдје се наслонио |
је само у <pb n="60" /> магазу младога Јове Перотића, који му је давао књиге.</p> <p>Као <hi>у |
рука, те, мјесто у зид, погоди у главу Јове Перотића.{S} Начини му чворугу на челу, голему као |
јер.{S} Обје руке рашири и полети према Јови, стиште га у наручја и бјесомучно поче љубити по ч |
арантан збуни се.{S} Хтио би да помогне Јови и да му се у невољи нађе; хтио би да пође, али не |
>Јефтан га презриво погледа и окрену се Јови.</p> <p>— Шта ти мислиш? — запита.</p> <p>— Најљеп |
ана.</p> <p>— Оженио се Перо! — довикну Јови издигнувши брзојав изнад главе и машући њиме као б |
а, држала тефтер на крилу и, осјећајући Јовин поглед на себи, није смјела главе подигнути ни по |
гегуцајући, пође за њима.</p> <p>Стрина Јовина дочека их на собним вратима.{S} Малена, мршава ж |
{S} Мучио се ништа мање, него ли у кући Јовина стрица, кад су га оно бухе опколиле...{S} Склопи |
упише и онако спаваћива опколише га.{S} Јово се саге и примаче му уста ушима.</p> <p>— Еј стрик |
шта, како стоје једно према другоме:{S} Јово и Јока.{S} Он се једном руком наслонио на зид и гл |
p> <p>Чим се смркло, окупише се сви:{S} Јово, Обрен и Јефтан.{S} Сви весели и смјешкају се једа |
ока сакри лице бошчом и утече у кућу, а Јово му се приближи.</p> <p>— Не ваља ти што прислушкуј |
о се прикрадоше до стрикине собе и тада Јово једним јачим ударом отвори врата...{S} У соби је с |
</p> <p>— Није!</p> <p>— Јес’, — дочека Јово машући јаглуком. — Ено Данила ђе сједи код колара! |
е гониш остаћемо још три дана, — дочека Јово. — Нама је лијепо...</p> <p>— Не заустављам ја ник |
<p>— Понио је Перо свој душек, — дочека Јово, — а нама осталим биће лијепо, само кад смо у тебе |
Дош’о сам само да тебе видим, — дочека Јово живо. — Ти си ми к’о отац, па хоћу да те видим.{S} |
"78" /> <p>А ђе си ти, Игњате? — запита Јово приближујући му се. — Зар си жив, болан?</p> <p>Ст |
а, устима.</p> <p>— А како си? — запита Јово, покушавајући да се отме. — Јеси ли здрав?</p> <p> |
Ти си зар?</p> <p>— А како си? — запита Јово прилазећи му руци. — Јеси ли здраво?</p> <p>Стари |
е што је тражио!</p> <p>— Баш? — запита Јово не вјерујући. — Је ли истина?</p> <p>— Баш, — потв |
има.</p> <p>— Погледајте га! — прошапта Јово. — То је он!</p> <p>Сви му приступише и онако спав |
И скупићемо се у прву неђељу! — додаде Јово.</p> <p>— У неђељу!</p> <p>И опет се загрлише и по |
душеци и све.</p> <p>— Фала ти, — упаде Јово обрадован. — То сам и мислио.</p> <p>— Ама у мене |
мах.</p> <p>— А ја се не бојим, — упаде Јово ватрено. — Ако буде све к’о што сам намислио, биће |
p>— Је ли те стрина виђела? — шаптао је Јово полугласно.</p> <p>— Није...{S} Ње се и не бојим, |
раво на слами је лежао сам Перо, јер је Јово одмах за старим изишао некуда, а Јефтан се користи |
во весеље, нека и Стака пође, — опет ће Јово. — Удовица је, ама без ње и без њезине пјесме све |
ша је, ако је млада и лијепа! — осијече Јово...</p> <p>— Ух, ух, брате, млада и лијепа — узвикн |
да се јавља по овој врућини? — осијече Јово, задухан. — Најпошље и не треба нам нико, кад нас |
каже!</p> <p>— Е, баш је лијепо! — рече Јово, пошто <pb n="156" /> је и он прочитао. — Међер и |
т за врат...</p> <p>— Жао ми је, — рече Јово, уозбиљивши се. — А мени је добро!...{S} И здравља |
аш си ти, брате, један пексијан, — рече Јово, гледајући у под.— У кући немаш готово ништа и да |
тан застаде.</p> <p>— Ја мислим, — поче Јово, — да свадба без барјака никако не ваља.{S} Ви нађ |
гу ја, — дочека Јефтан поносито. — Ја и Јово можемо.</p> <p>— Можемо!</p> <p>— И да се зарекнем |
скадије.</p> <p>— То треба, — потврди и Јово. — Ево, да опростите, ја ћу водити своју жену, ти |
/p> <p>— Без дочека не ваља, — одобри и Јово.</p> <p>— Вечерас ћемо се и посавјетовати о томе.. |
аче Перо, плаче Јефтан, плачу и Обрен и Јово.{S} Сви плачу!{S} А Данило опет промолио главу кро |
јепом здравицом да га дочека, — настави Јово не слушајући Обрена. — Ако учитељу не буде криво, |
жући га јаче. — А-а како си ми ти, мали Јово?</p> <p>— Ја добро.</p> <p>Игњат га мало пусти и, |
<p>— Лијепо је то...{S} Драг си ти мени Јово, — рече хладно, као и мало прије. — Мали си био, к |
, као да нешто гледа на зиду.{S} Једини Јово што исколачи очи, чим је угледа.{S} Загледа се у њ |
.</p> <p>— Шетали смо доста, — одговори Јово гледајући Јоку. — И ручали смо...</p> <p>Стари се |
е ви?</p> <p>— Ево ти дошли, — одговори Јово весело. — Пријатељи дошли.</p> <p>Стари се лијено |
p>— Научили смо ми и на њих, — одговори Јово. — На путу се чојек свачем научи.</p> <p>Стари дуб |
ваља?</p> <p>— Па ево ме сад, — одврати Јово весело. — Што је рјеђе, то је слађе!</p> <p>Стрина |
— Какав је то белај?</p> <p>— Одв’о нам Јово Јоку, — одговори она мирно, као да о каквој ситниц |
ритрпи се само до сјутра, — одговори му Јово тихо, милујући га по <pb n="87" /> врату као разуз |
ам, да се Перо ожени са стране! — викну Јово изненадно. —- То је најбоље!</p> <p>— Предлажемо и |
зелену траву.</p> <p>— Сретно! — викну Јово и поче точити вино.</p> <p>— Сретно! — заграјаше с |
талих кућа.</p> <p>— Ево нас! — узвикну Јово, коракнувши у широку авлију, испред куће, ограђену |
<p>— Кршна ђевојка! — нехотице узвикну Јово, натуривши фес на чело. — Кршна!</p> <p>Стари га п |
.. -</p> <p>— Па зато је лако, — кликну Јово, ударајући Перу по рамену. — Овђе близу, у селу Га |
огледа по соби.</p> <p>— А-а није ми ту Јово? — промукло запита.</p> <p>— Није, — одговори Перо |
на сусрет...</p> <p>— Хоћемо!..</p> <p>Јово устаде и даде Јефтану знак, да и он жели говорити. |
ије ми ни хљеба дати без њега...</p> <p>Јово јој се приближи.</p> <p>— А он ти брани и да се уд |
било паметнијег чојека од њега.</p> <p>Јово даде знак друговима, да пођу за њим.{S} Пођоше.{S} |
>— Ама ко сте ви? — запита јаче.</p> <p>Јово се засмија и пљесну рукама.</p> <p>— Зар не знаш м |
отац!...{S} К’о да њега гледам.</p> <p>Јово извади духана, напуни му лулу и припали.</p> <p>— |
и попрска му вином нову кошуљу.</p> <p>Јово Перотић јаукну, скочи поплашено <pb n="5" /> и, че |
а лицу прочита: јесу ли сви сагласни са Јовом?{S} И, на своје велико чудо, опазио је да су сви |
p>Јефтан сједе на једно сандуче и позва Јову да сједне код њега.</p> <p>— Ама ми треба и да га |
не знаш мене? — запита. — Свога малога Јову не знаш?...{S} Заборавио си ме, а?</p> <pb n="70" |
љутини ошамарио је Данила, а опсовао и Јову.</p> <p>— Нећу ти ја овђе више ноћиват’, па да ме |
хаљинама, са осмијехом на лицу поздрави Јову и пружи му обје руке.</p> <p>— А камо се ти прије? |
ноћас отиш’о...</p> <p>— То је он одвео Јову, душе ми! — кликну Јефтан, ударајући се руком по ч |
ло га забленуто погледа.{S} Погледа и у Јову и чворугу му, која се зацрвенила као презрела треш |
а смо сви <pb n="33" /> потпокорни и да јој се вазда за здравље Богу молимо...</p> <p>— Тако је |
се једном руком наслонио на зид и гледа јој право у лице; она оборила главу и чупка ресе на бош |
Лагано, забацивши кестењаву косу, која јој је падала по челу, опружи обје руке и, са веселим о |
к’о нико на свијету.{S} Моја Стака, Бог јој добро дао, добра ми је и весела, исто к’о да ми је |
е наводнише.{S} Перо, преплашен, хтједе јој прилетети да је придржи, али се она изврну и отскоч |
...{S} А тада се одвоји од ње, и хтједе јој боље загледати у очи и лице и... јао... он само угл |
е и напријед спрема пољубац...{S} Стиже јој...{S} Рашири руке, стиште је на прса, и, склопивши |
Стаде преда њу и стиснуту шаку поднесе јој под нос.</p> <p>— Ти, ти си све знала! — зашишта. — |
вом, као мачак кад га милују, и примаче јој се ближе.{S} Опет је пољуби.</p> <p>— Хајде, Перо, |
ли уздах.</p> <p>— Маро, дијете, — рече јој поп пишући крштеницу и не осврћући се на њих, — ево |
еви косе падали по образима и сакривали јој половину лица.</p> <p>— Крштеницу за... за оца поко |
е, — рече Благоје поцупкујући. — Нијеси јој ти сам просилац...{S} Њу људи просе има двадесет го |
м, љуљушкати је на своме крилу и куњати јој на голим њедрима, као што је замишљао.{S} Од велике |
ава ни једанпут се промолила није, нити јој је чак и гласа могао чути.{S} Па ни попадија се ни |
мале, приземне собице, и удовица и кћи јој Милка поплашено скочише, и, оставивши филџане и ках |
а, — блажено се засмија Перо, гледајући јој у ону рупицу на бради. — А, душе ми, кршна си и ти |
свом снагом гурну га њојзи.{S} Пруживши јој бакшиш он задрхта као шибљика и пољуби је у образ.< |
} Она га укочено погледа, а послужавник јој испаде из руке.{S} И поцрвени још више, поклопи очи |
тетка, најближа својта...{S} Драга сам јој, ама не смије ништа.{S} Не смије ми ни хљеба дати б |
а степени се чисто повијају под тежином јој.</p> <p>Угледавши зета она не могаде проговорити.{S |
и ни хљеба дати без њега...</p> <p>Јово јој се приближи.</p> <p>— А он ти брани и да се удаш?</ |
да сам заварао некакву ђевојку, измамио јој паре, па је оставио...{S} Суђено ми да страдам, к’о |
чудноват крик.{S} Издигнута рука клону јој, брада заигра, очи се наводнише.{S} Перо, преплашен |
не, неуређена и мало рашчерупана, те су јој бичеви косе падали по образима и сакривали јој поло |
а румена к’о млада говедина.{S} Очи су јој велике и кахвајасте к’о двије маслине, а коса златн |
?</p> <p>— Не даје.</p> <p>— Па како ћу јој отић’? — узвикну Перо готово очајнички. — Не могу ј |
лом га повуче вратима.</p> <p>— Јок!{S} Јок! — повика Обрен, умијешавши се међу њих и хватајући |
’ никога, ми мислимо како ми хоћемо...« Јок, побратимковићу!...{S} Ми треба да мислимо к’о што |
уку и силом га повуче вратима.</p> <p>— Јок!{S} Јок! — повика Обрен, умијешавши се међу њих и х |
женити и требаће ти крштеница.</p> <p>— Јок, — одговори Јефтан и крену даље. — Шта ће ми то?</p |
погледа у небо и стисну зубе.</p> <p>— Јок, — окреса. — Ја нећу друкчије свраћати, него ако ће |
а занат? — — упита Аћим мекше.</p> <p>— Јок.{S} Послаћемо га у школу.{S} Нек иђе тамо, па макар |
брате, да је само очима видим.</p> <p>— јок, — осијече Благоје отргнувши се. — Плати трошак овђ |
.</p> <p>— А продајеш ли вина?</p> <p>— Јок.</p> <p>Стари дубоко уздахну.</p> <p>— Штета, — реч |
је ја извадим и ја да платим?</p> <p>— Јок, — осијече Обрен остављајући тефтер и прислањајући |
овато застења...{S} Они се тргоше...{S} Јока сакри лице бошчом и утече у кућу, а Јово му се при |
дио стари и гледао у тефтер, из кога је Јока нешто читала, а пред њим су стајала два сељака и г |
ко стоје једно према другоме:{S} Јово и Јока.{S} Он се једном руком наслонио на зид и гледа јој |
Није...{S} Ње се и не бојим, — одговори Јока, да се једва чуло. — Ама <hi>он</hi>...</p> <p>— О |
омцима, — рече. — Хајде из собе.</p> <p>Јока скочи као опарена.{S} Отури тефтер са крила, збуње |
оново се поврати вратима.</p> <p>— Кажи Јоки, — викну жени, — нека у тефтеру нађе Филипово име |
челу стиште зубе и, гунђајући, приступи Јоки, па је гурну лактом у прса.{S} Она га укочено погл |
Ту, поред Данила, леже и поче мислити о Јоки.</p> <p>Ту је и заспао.</p> <milestone unit="subSe |
ли смо доста, — одговори Јово гледајући Јоку. — И ручали смо...</p> <p>Стари се осмјехну и одоб |
ав је то белај?</p> <p>— Одв’о нам Јово Јоку, — одговори она мирно, као да о каквој ситници при |
аја на крај собе.{S} Најпошље погледа у Јоку.{S} Она је још једнако сједила, држала тефтер на к |
врх главе до на дно нога у тешки, топли јорган, дотле се Перо и умио и кренуо низ чаршију, траж |
бом унијела читаве руковијети босиока и јоргована, тако се читава соба освјежи и чудновато зами |
ихе љетње вечери, напајајући се мирисом јоргована и пјесмом бумбуловом, љуљушкати је на своме к |
собним вратима.{S} Малена, мршава жена, још прилично млада и допадљива, у старим, исплављелим х |
елије, готово смијући се. — Има, брате, још људи који путују...{S} Зар смо ми мимо свијет к’о о |
>— Фала Богу и на томе, — опет ће Перо, још одушевљеније. — То је баш к’о што треба...</p> <p>И |
м <pb n="107" /> свијетом, — рече Перо, још једнако узбуђен. — Људи се инаде, шћери ашикују с о |
ити тврда срца и немој с њоме ружно.{S} Још је дијете, па ће се научити свеме.{S} Полахко ти с |
е ти, — сокољаше га Јефтан живахније. — Још има наде.</p> <p>— Моја је нада утонула у морске ду |
ваља, — рече,</p> <p>— Ђурђа!</p> <p>— Још грђе.</p> <p>Љубица!</p> <p>Перо напући усне и цмок |
ибе једу, — пресијече га Перо.</p> <p>— Још има! — узвикну Јефтан јаче. — Само ти слушај мене и |
— Сједницу, па да гласамо.{S} Ако треба још кога да зовнемо, па нек је више гласова.{S} Ако тре |
атеље.{S} Перо.</hi> </p> <p>Прочита га још два пута, поправи неколика слова и даде послужитељу |
, окрећући се и гледајући: чекају ли га још дјеца. — Мени је каз’о да је болестан и да не ће ни |
дизао главу и њушкао по ваздуху, као да још једнако осјећа онај мирис што га је Мара унијела у |
јутро, састали и изашли на улицу. — Ја још ни једне нијесам виђео.</p> <pb n="122" /> <p>— Бић |
а за појас. — Овђе је лијепо...{S} Нека још!</p> <p>Јефтан се ђаволасто осмјехну.{S} Куцну праз |
ово.— Ето га!</p> <p>— Ето га! — завика још неко.</p> <p>Сви скочише и погледаше уз широку, кри |
Ипак се тјешио тиме, што је знао да има још дјеце у школи, па неће, зар, ни њему горе бити него |
био добар!...{S} Мог’о је пити вина, па још из леђена од дванајес’ ока.{S} Не може сваки коњ би |
Био је узрујан, узбуђен, усплахирен, па још издаљега избуљио очи, растворио уста и махао рукама |
не би учила? — запита. — Млад је он, па још не зна како се кућа кући...{S} Обоје су млади к’о к |
ће бити необично, — опет упаде домаћица још се ближе примичући Пери и милујући га. — Ниђе никог |
ђе Филипово име и нека му припише у дуг још товар жита!...{S} Читав товар!..{S} Сто ока и ни је |
е Перу.{S} Волио је, додуше, да проведе још какву шалу: да млатне букваром по глави онога ђака |
еђено.</p> <p>Нос у старога као да дође још дебљи, крњави зуби указаше се.{S} Он испусти некака |
е добра, кршна, ваљана.{S} Додуше ја је још добро не знам, нијесам је виђео <pb n="45" /> откак |
.{S} Најпошље погледа у Јоку.{S} Она је још једнако сједила, држала тефтер на крилу и, осјећају |
антана.</hi> </head> <p>Јефтан, који је још два дана поред лијепе Швабице боловао, вратио се у |
азати.</p> <p>— А Марко Краљевић био је још бољи, — опет поче. — Он је кршнији јунак.</p> <p>— |
фтану, да ће хрђаво проћи.{S} Једино је још Аћим ловио пријатеље и хвалио им се:</p> <p>— Опет |
ојек Краљевићу Марко...</p> <p>Пошто је још мало посједио, диже се и пође.{S} Обрен пође за њим |
чи, али сан никако да се спусти, јер је још једнако гледао слику <hi>њезину</hi>, са дугим врат |
водити, — осијече полицајац и као да се још више испрси.</p> <p>Перо протра очи, мислећи, да и |
сам ићи, него је, обично, водио уза се још кога, понајвише каква новајлију, који није вичан ме |
е све ће бити мртво...{S} Додуше она се још мало љути на Перу, ама Обрен, ако хоће, може је наг |
...{S} Одмах!...{S} Ако закасните, биће још скупље..</p> <p>Сељаци оборише главе и, не проговор |
што паметно радиш, ама то ваља!...{S} И још, ако хоћеш, да ти и ђевојку препоручим, а једва ће |
јег са хаљина, трљајући прозебле руке и још једнако цвокоћући зубима.</p> <p>— Па у мене је ваз |
S} Обучен је био у танке, прљаве гаће и још прљавију кошуљу, коју је раздрљио на прсима, пустив |
једини Јефтан што му је остао вјеран и још се једнако бринуо за њега.</p> <p>— Жени се, — савј |
да, кад усплахирани Перо утрча у собу и још са врата повика:</p> <p>— Помагај, господине, ако Б |
, к’о што је и Исус страд’о...</p> <p>И још јаче обгрли Перу и привуче га себи.</p> <p>— А јеси |
и, испод ока, погледа госте. — А што ви још не шетате? — запита их. — Шетња је здрава...</p> <p |
.{S} Куцну празном боцом о сто и нареди још вина...</p> <p>Иза тога Перо је трчао у механу <pb |
као утучен.{S} Нити је знао мислити, ни још шта говорити...{S} Све му се чинило као неки сан и |
авник јој испаде из руке.{S} И поцрвени још више, поклопи очи рукама и утече из собе.</p> <p>Ст |
а.</p> <p>— Ама, по Богу, зар може бити још пресуда? — запита Перо замирући од страха и блиједе |
вјенчавати за се...{S} А с тобом ће ићи још неко, да ти изабира, — додаде мало тише.</p> <p>— К |
ре о тле и као смишљати нешто.{S} Затим још једном погледа попа, испод ока погледа Мару и, пошт |
догађај.</hi> </head> <p>Док је Јефтан још слатко спавао на своме кревету, умотан са врх главе |
а зна да везе...</p> <p>— Ја би замолио још кога, — уплете се Обрен, који је и сам волио здрави |
заустављаш и кад нас не гониш остаћемо још три дана, — дочека Јово. — Нама је лијепо...</p> <p |
емо му бити сватови!</p> <p>— Окупићемо још наших људи, па, неко на колима а неко на коњима, по |
а, ама не знам коју ћу, — одговори Перо још тужније. — Не знам ти ја наших ђевојака.</p> <p>Обр |
премјери погледом.</p> <p>— А ти бећар још?{S} Није ти необично без жене? — запита.</p> <p>— Ј |
p> <p>— Да није сиротиње, частио би вас још, — рече мргодно. — Ама овако нема вам више ништа.{S |
а искезио зубе, а крмељаве очи дошле му још мање...{S} Игњат је рикао по авлији и био се у прса |
е ли? - запита стари весело, а прсти му још живље заиграше. — Је ли красно?{S} Љевшега а јефтин |
5" /> <p>— Крава, крава, крава! — викну још гласније.</p> <p>— Чија крава? — запита неко из авл |
<p>— Охо, како је у вас лијепо! — викну још с врата, чим је опазио како се презагријана пећ зар |
ти у боци. — Лијепо, лијепо! — ускликну још једном отресајући снијег са хаљина, трљајући прозеб |
то их је удовица задржавала и нудила их још једном кахвом.</p> <pb n="50" /> <p>— Кршна цура, — |
вала, да се не постидим ни самога Бошка Југовића.</p> <p>— И чутуре требају, — бржебоље <pb n=" |
е Милош Обилић?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Јунак богме!...{S} Шта мислиш како је то: распарати цар |
још бољи, — опет поче. — Он је кршнији јунак.</p> <p>— Ко зна!</p> <p>— Јес’...{S} И Шарин му |
} Ми се нијесмо могли бити, јер нијесмо јунаци...{S} И није ни паметно да свак иђе на касапницу |
М.....</hi> </head> <p>Пошто је стегнуо јуначко срце своје и сам се кренуо на пут, стиже Перо, |
размахну и заплива према њој.{S} Хита, јури, а дрхће од чежње и напријед спрема пољубац...{S} |
Перо се зажелио куће.</head> <p>Трећега јутра апсанџија пусти Перу из затвора и опет га поведе |
unit="subSection" /> <p>У зору, другога јутра, неко силно удари у собна врата.{S} Врата се отво |
а пуштао, нити куда излазио, него се од јутра до мрака климатао <pb n="58" /> на једној високој |
— запита Перо Благоја, кад су се, друго јутро, састали и изашли на улицу. — Ја још ни једне ниј |
нечем да увјери, — Ама ја видим.{S} По јутру познајем дан.{S} И, право да ти речем, ја га више |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У јутру је био љутит, намргођен.{S} Нажуљио леђа, огребао |
е више наслоњаше на раме му.</p> <p>— А јуче је било лијепо.</p> <p>— Било.</p> <p>— А кад пане |
ће, похитао је попу.{S} Обукао се као и јуче, угладио се, само што се нешто више огледао у огле |
а ми ко сто дуката даде...{S} Драго ми, к’о да сам оца рођеног наш’о...</p> <p>Након дуже почив |
понови опет. — И мени је драго, кад ти, к’о младић један, то одобраваш...{S} Данашњи млади људи |
S} Што гођ ти срце зажели ти само ишти, к’о у својој кући.</p> <p>И опет се окрену вратима.</p> |
је оставио...{S} Суђено ми да страдам, к’о што је и Исус страд’о...</p> <p>И још јаче обгрли П |
зар, ја учити како ће управљати женом, к’о што га ти учиш...</p> <p>Домаћица се као нађе увриј |
равље, ми смо фала Богу добро и здраво, к’о што и теби исто пријатељски желимо...{S} И ако жели |
ро. — Младо не умије ни миловати онако, к’о што зна старије...</p> <p>Перо није знао шта ће одг |
правди вишњега Бога, претеслимили нас, к’о метиљаве овнове...</p> <p>— Шути, Бога ти, шта ти з |
ове опомене. — Данас да говориш о вину, к’о да не знаш о другоме...</p> <p>— А што не би говори |
доћи да пијемо кахву.</p> <p>— Знаш... к’о момци... — упаде Перо, сметено се окренувши удовици |
ваља и то ти је паметно! <pb n="123" /> К’о да си мене пит’о тако ти је паметно...</p> <p>— Пол |
{S} И није ти грехота ни срамота!...{S} К’о да смо ми твоји робови, па да пристајемо за тобом.< |
, кесећи се. — Исти покојни отац!...{S} К’о да њега гледам.</p> <p>Јово извади духана, напуни м |
мени свијет ружно говори због тога.{S} К’о да је мени стало за свијетом!{S} Људи су овнови, <p |
га је вирило неколико дроњака.</p> <p>— К’о што видите, сиротиња, — рече стари тужно. — Ја знам |
се, да изгледа озбиљан и замишљен. — Ја к’о кириџија виђео сам много, ама ти ћеш виђети више... |
одуше, тако је, — одобри Перо, — ама ја к’о велим: слађа је телетина од говедине...</p> <p>— Ка |
а ми тако у лице говориш...{S} Нисам ја к’о ти мислиш...</p> <p>Перо се укипи.</p> <p>— А шта с |
рзо. — Она је к’о зарђала пара, а Стака к’о жути дукат!...{S} Волио би са Стаком хљеб јести нег |
у, па дебела, па, кад је попипаш, мехка к’о памук...{S} И била ми је драга пуно!{S} Чак сам је |
Мару?...{S} Бијела је к’о сир, а румена к’о млада говедина.{S} Очи су јој велике и кахвајасте к |
ајасте к’о двије маслине, а коса златна к’о препечена ракија од пет година дана...{S} Ах, да је |
су ми сад ђевојке?...{S} Мршаве и слабе к’о да се иглама хране.</p> <p>— А ти дебела! — упаде П |
м, — упаде Јово ватрено. — Ако буде све к’о што сам намислио, биће добро и зачудићете се сви!</ |
и вратима, изађе из собе.</p> <p>— Овђе к’о да нећемо дуго скрасит’, — рече Јефтан мргодно глед |
мо је испросити, па нека у касабу уљезе к’о твоја невјеста...{S} Брука би била, да уљеземо без |
S} Знаш ли попову Мару?...{S} Бијела је к’о сир, а румена к’о млада говедина.{S} Очи су јој вел |
рска вила! — дочека Перо брзо. — Она је к’о зарђала пара, а Стака к’о жути дукат!...{S} Волио б |
ам у тефтере, — промуца она. — Богат је к’о нико његов, а ја сироче, па може са мном што хоће.. |
ам у то ништа не знам.{S} Ја перем руке к’о Пилат...</p> <p>— Шта велите ви, браћо? — запита <p |
звикну Перо, плеснувши рукама. — Што се к’о бајаги стидиш?{S} Што гођ ти срце зажели ти само иш |
дина.{S} Очи су јој велике и кахвајасте к’о двије маслине, а коса златна к’о препечена ракија о |
како се кућа кући...{S} Обоје су млади к’о кап, па треба да их ми старији поучимо.</p> <p>Од с |
е видим, — дочека Јово живо. — Ти си ми к’о отац, па хоћу да те видим.{S} А ево сам дов’о и два |
и за наше задовољство, ми смо задовољни к’о нико на свијету.{S} Моја Стака, Бог јој добро дао, |
сам је урез’о у пршуте, а пршути лијепи к’о душа...</p> <p>Удовица га премјери погледом.</p> <p |
а ми ти пресудиш... <pb n="55" /> ти си к’о судац... и да ми пресудиш данас...</p> <p>— Зар дан |
у на бради. — А, душе ми, кршна си и ти к’о ђевојка каква.</p> <p>— Бре не би се ја данас побој |
ма Јефтана уређуј ми ти.{S} Вјерујем ти к’о оцу своме...</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
ошко жестоко. — Русија ће њега згњавити к’о црва...{S} Послаће своје Козачине, па ће га утопит’ |
пусти!{S} Ти знаш, да ћу ја све уредити к’о што ваља.</p> <p>— Ама ја хоћу да видим, — дрекну П |
/p> <p>— Е умијеш га, учитељу, говорити к’о нико, — рече Јефтан потресен, бришући сузу. — Халал |
ме сад?{S} Посиједио <pb n="59" /> сам к’о пашалијин ђогат, а зову ме и бекријом...</p> <p>— Н |
се боље него све друге газде.{S} Живим к’о гроф!{S} Док има пара, живићу к’о што треба; кад не |
не тражим, нити ми треба, јер ја живим к’о ага...</p> <p>— Мени ћеш свакако требати, — рече Пе |
ми младо ни лудо.{S} То ти и опет велим к’о брату.</p> <p>Перо сачека док се Милка са Обреном д |
из твога племена, па да му се поклоним к’о свецу...</p> <p>— Свецима нек је слава и милост, а |
ам био пуно млађи и нијесам био паметан к’о сада.</p> <p>— Ништа за то, — одговори комесар, дав |
миче од своје куће, нит’ се пати ’вако к’о ми...</p> <p>— Не знаш ти то, не знаш, — дочека Јов |
<p>— А ми хоћемо да га лијепо дочекамо к’о друга и пријатеља, — рече. — Хоћемо, бива, да му из |
ни, да се не враћамо више, ако поћерамо к’о што смо почели.</p> <p>Перо не знаде шта би одговор |
удовица, вртећи јаглуком, — ама ти само к’о брату кажем: отвори очи, па не узми младо ни лудо, |
љуби ме и милује, па се играмо и шалимо к’о ђеца...{S} Ја ти не знам ништа друго казати, него д |
братимковићу!...{S} Ми треба да мислимо к’о што власт хоће.{S} Најпошље ми не треба ништа ни да |
ј добро дао, добра ми је и весела, исто к’о да ми је Бог у крошњи с неба бацио, да ме обесели з |
ћући се на њих, — ево и Перо мисли исто к’о и ја.{S} И он ми све одобрава, а само се ти љутиш и |
оји путују...{S} Зар смо ми мимо свијет к’о отпадници какви?..{S} И зар сам ја један међед, па |
ли јефтиније, а Чифут не да...{S} Чифут к’о Чифут!{S} Добио ми је барем пет гроша на њој...</p> |
ити с нама, ако Јенглез удари на Русију к’о што овђе пише? — запита. — То ти је, видиш, једна д |
Живим к’о гроф!{S} Док има пара, живићу к’о што треба; кад нестане, може се и гладоват’...</p> |
ће Перо, још одушевљеније. — То је баш к’о што треба...</p> <p>И, брзо се окренувши, као на кр |
ли: »к’о риба брез воде« а не вели се: »к’о риба брез вина«...</p> <p>Домаћица, под којом је не |
о воду, а није вино; с тога се и вели: »к’о риба брез воде« а не вели се: »к’о риба брез вина«. |
ва.{S} Ако треба и скупштина читава, ја кабулим!</p> <p>— Не треба, — осијече Обрен осорно. — С |
паша мука наша</hi>.{S} Било је часова, кад је долазио у разред весео и расположен.{S} Тада се |
ове!{S} Ти си мене шћео преварит’ сада, кад хоћу да удомим Мару за судског писара, ти...</p> <p |
ате...</p> <p>— Па каква је нама фајда, кад се бију на страни? — уплете се Перо.</p> <p>— Фајда |
мо.{S} Ја сам стек’о све што имам онда, кад је био наш устанак.{S} И ја и <pb n="102" /> Алекса |
р на главу и спремао се да пође некуда, кад усплахирани Перо утрча у собу и још са врата повика |
ље, уводећи га у собу. — Сретна сам ја, кад сам таког зета дочекала.</p> <p>У соби сједоше Перу |
ам овђе ђевојке? — запита Перо Благоја, кад су се, друго јутро, састали и изашли на улицу. — Ја |
ја сам им’о једну краву, па дебела, па, кад је попипаш, мехка к’о памук...{S} И била ми је драг |
шта мање, него ли у кући Јовина стрица, кад су га оно бухе опколиле...{S} Склопио је очи, али с |
живи.{S} Сви живимо!</p> <p>— Добро је, кад се и живит’ може, — дочека Благоје звиждучући. — До |
и уздах:</p> <p>— Тако ти је то, брате, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Јефтана то ражљути |
зно, све наопако.{S} Тако је то, брате, кад нема женске главе у кући.</p> <p>— А ти опет тражи |
S} На попа је био сасвим и заборавио и, кад овај устаде пружајући му крштеницу, зачуђено га пог |
амо, — рече. — Какви би били пријатељи, кад га не би дочекали?</p> <p>— Без дочека не ваља, — о |
едно и у друго. — И немојте се стидити, кад вас је Бог намијенио једно другоме.</p> <p>— А бачв |
когод из полиције и хтједе се сакрити, кад се врата отворише, а на њима се појави главом Благо |
це ми се стисне и сузе ми ударе на очи, кад погледам све пусто око себе.{S} А у механи је друкч |
кну невесело. — Какав си ми ти домаћин, кад ни слатке пите немаш?</p> <p>— Па што, брате, одма |
и онда дош’о? — запита. — Што си дош’о, кад не иштеш ништа?</p> <pb n="71" /> <p>— Дош’о сам са |
тако! — понови опет. — И мени је драго, кад ти, к’о младић један, то одобраваш...{S} Данашњи мл |
.{S} А што нијеси каз’о да ти је много, кад си иск’о и кад си ми прич’о, да ће ти ђеца крепати |
ладно, као и мало прије. — Мали си био, кад сам те носио на рукама...{S} И ја би да вам је све |
адухан. — Најпошље и не треба нам нико, кад нас ево на мјесту...</p> <p>Пред њима се, одиста, у |
јпошље ми не треба ништа ни да мислимо, кад је дао Бог њу.{S} Ево ја, на прилику, не мислим ниш |
b n="17" /> мало оштрије, као и обично, кад Аћима хоће о нечем да увјери, — Ама ја видим.{S} По |
n="50" /> <p>— Кршна цура, — рече Перо, кад су изашли из авлије.</p> <p>— Кршна.{S} А има и мир |
— Наопако, брате...{S} Овако ти је то, кад се тражи женска глава... -</p> <p>— Па зато је лако |
.{S} Омрзно’о ми и он...{S} Тако је то, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Од тога дана и опе |
ошапта, да се једва чуло. — Тако је то, кад у кући нема женске главе.</p> <p>— Па и не треба, — |
— упаде Перо уздахнувши. — Тешко је то, кад нема женске главе у кући...{S} Нема ко да ми уреди; |
Нема ни кошуље...{S} Тако је то, браћо, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Јефтан махну руком |
S} И што је Бог ствар’о жене на свијет, кад се људи не би женили?{S} Што, питам те?</p> <p>Обре |
дела ти прифати! — викну. — Фала Богу, кад сам ја добио одмјену.</p> <p>Перо се, из почетка, с |
p> <p>И оде у собу.</p> <p>— Фала Богу, кад ћу се вратити, — рече сам себи, шетајући. — Нит’ ме |
е мени живот?...{S} Шта ће, на прилику, кад ми не би било вас, које ја с вама лијепо живим и ви |
некако сурово запита уплашену слушкињу, кад стиже до попових врата и снажно гурнувши, отвори ка |
овањем говорити о њој.</p> <p>— Ех, ех, кад је од власти, то ти је, побратимковићу, друга ствар |
умекша глас и настави љубазније: — Ех, кад хоће власт, и биће готово одмах...{S} Ти мало приче |
о није честито ни допјевао задњу ријеч, кад, кроз ходник, почеше одјекивати нечији кораци и као |
S} Ја вас нијесам гонио.</p> <p>— Па... кад нас ти заустављаш и кад нас не гониш остаћемо још т |
{S} Док има пара, живићу к’о што треба; кад нестане, може се и гладоват’...</p> <p>Свирачице пр |
крив, — рече. — Знам, ама шта ћу?...{S} Кад ме стисне овђе, у прсима, дође ми да све разбијем.. |
и...{S} Знаш, нема посла без рата...{S} Кад се царевине закрваве, онда се проспу паре и ми трго |
, да ме обесели за моја добра дјела.{S} Кад сам преко дана у дућану, једва чекам да се смркне, |
ораше неуморно, — и станите за мном.{S} Кад ја приступим и изговорим здравицу и када викнем: „ж |
ери.</p> <p>— Ето, лијепо је, — рече, — кад чојек има познанства у туђем свијету, међу туђим љу |
ти, магаре! — окоси се Перо на њега. — Кад ја иђем, свакако ћеш и ти.</p> <p>— А можеш ли ти О |
и она биједа на врат не дође, — рече. — Кад би ме с оном вјенчали, одма би скочио у воду...</p> |
ро, брате.{S} Баш ти и уреди, — рече. — Кад нема Јефтана уређуј ми ти.{S} Вјерујем ти к’о оцу с |
ка вам је сретан пут, — настави брзо. — Кад хоћете, ја вам нећу сметати...{S} А могли сте и ост |
љам ја никога, — дочека стари осорно. — Кад чојек има посла и кад хоће на пут, ја не заустављам |
3" /> <p>— Дома, — дрско окреса Перо. — Кад хоћеш да знаш, ето ти и кажем...{S} Своја кућица, с |
а.</p> <p>Благоје се намргоди.</p> <p>— Кад ми не вјерујеш, онда и немам посла с тобом, — осије |
прошета мало и окрену се Пери.</p> <p>— Кад си се намислио женит’ што се не ожени из наше касаб |
се бију на страни, побиће се и овђе, а кад се побију овђе, ми прорадимо.{S} Ја сам стек’о све |
било лијепо.</p> <p>— Било.</p> <p>— А кад пане киша биће пуно блата...</p> <p>— Хоће.</p> <p> |
реба жена, а и не треба ми жена.{S} Ама кад ви велите да треба, онда ће свакако требати...{S} И |
пијемо, да се веселимо, а биће времена кад ћеш размишљати и туговати...</p> <pb n="130" /> <p> |
па му причао своје доживљаје из времена кад је куга морила; причао је: како је бјежао испред ње |
у туђем свијету, међу туђим људима, па кад не мора гладоват’...{S} Да ти није мене, ти би овђе |
ино!..{S} Продао лани сељацима вина, па кад су људи отворили бачвицу, из ње испани риба...{S} П |
лагоја, а Благоје у старога.</p> <p>— Е кад је тако, а ми ћемо прешјутра повести ђевојку за њим |
ци, и добро потпраши.</p> <p>— Љевше је кад се читају новине, него приче, — рече. — Ето ја... п |
о и намигну му.</p> <p>— Видиш, како је кад човјек хоће да се жени, — рече брзо, не допуштајући |
д, — одговараху му.</p> <p>— Е добро је кад не бије вазда.</p> <p>Кашње се и увјерио о томе.{S} |
је, да више никога код куће затећи неће кад <pb n="27" /> се врати из механе; знао је, да се ту |
оравио и на вино и тек <pb n="164" /> и кад неко, у страни, испали пушку, он се трже и прекиде |
има, па руке шири, у лице ме љуби.{S} И кад уљегнемо у собу, а она ми сједне на крило, па ми чу |
сад протествовао кад је ствар готова и кад већ сузе теку?</p> <p>На врх степеница дочека их ве |
а стари осорно. — Кад чојек има посла и кад хоће на пут, ја не заустављам...{S} Ни мени није др |
кад га човјек понуди чашом добра вина и кад му рекне да је паметан.</p> <p>— Ја, по могућству с |
си каз’о да ти је много, кад си иск’о и кад си ми прич’о, да ће ти ђеца крепати од глади?...</p |
</p> <p>— Па... кад нас ти заустављаш и кад нас не гониш остаћемо још три дана, — дочека Јово. |
тако крупно да би те могла кап ударити кад би изненада чуо.</p> <p>Благоје се укрути као војни |
оца изврсна вина.{S} Благоју синуше очи кад га угледа.{S} Наточи у чашу и, са особитим задовољс |
го.{S} Стаде узвијати главом, као мачак кад га милују, и примаче јој се ближе.{S} Опет је пољуб |
ком по столу. — Жена је жена!{S} Човјек кад хоће да се жени, стоји ти на прагу новога роћења и |
е збуни Перо. — Него... ја хоћу да знам кад се родио.</p> <p>— То не могу дат’, — осијече поп, |
е могао...{S} И шта би сад протествовао кад је ствар готова и кад већ сузе теку?</p> <p>На врх |
м, — дочека Обрен у пола пјевајући, као кад чита пјесмарицу. — И ти си се, Јефтане, оженио с ми |
звала Ана.{S} Причају, да није заплакао кад се родио, као што обично заплаче свако дијете.{S} Т |
дућану, једва чекам да се смркне, јербо кад се свеме свијету смркне, мени се сване и мене моја |
не заустављам...{S} Ни мени није драго кад ме ко зауставља од мојих послова...{S} Ја и сад има |
е телетина од говедине...</p> <p>— Како кад, — пресијече га удовица оштро. — Младо не умије ни |
и су се враћали из школе.</p> <p>— Како кад, — одговараху му.</p> <p>— Е добро је кад не бије в |
он ни у чем није толико уживао, колико кад га човјек понуди чашом добра вина и кад му рекне да |
еро и стаде међу њих. — Није пуно, само кад се има.</p> <p>— И за зоб по два гроша, за зоб, — н |
ово, — а нама осталим биће лијепо, само кад смо у тебе...{S} Ми смо и са малим задовољни.</p> < |
ка је моја зла судбина.{S} И тако је то кад се тражи женска глава.</p> <p>Међутим и Јован извед |
ћу ја ићи с тобом, — рече. — Сваки пут кад одем да ми дадеш по форинту.{S} Толико би дао докто |
узалудно.{S} Мећао је буквар под главу кад је хтио спавати, пропуштао је живу ласту кроз рукав |
ји је стајао поред постеље. — Фала Богу кад си се пробудио!</p> <p>— А ко ти је то? — запита Пе |
а, Швабица показала.</p> <p>— Фала Богу кад смо живи! — викну Перо и, онако у свима хаљинама, з |
завали се у кревет.</p> <p>— Фала Богу кад смо овђе, — рече и Јефтан и испод ока погледа лијеп |
енише.{S} Мрко је и лијепо, па да умреш кад попијеш чашу...</p> <p>— Красно вино! — потврди Бла |
окога циганина...</p> <pb n="145" /> <p>Кад је дошао ред на Перу, обузе га некакав страх.{S} Ко |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад се вратио у хотел, затече Данила, гдје га је и оста |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад су се вратили у стрика Васину авлију, Данило се већ |
С матером је лакше говорити!...</p> <p>Кад изненадно, као у преши, уљегоше у авлију и, са ужас |
пред њим. — Видиме...{S} Шнел...</p> <p>Кад су стигли у Хотел, Перо потрча уза степенице, па, с |
е, пошто је почео бројати новце.</p> <p>Кад су изашли на чаршију, Благоје застаде.</p> <p>— У к |
Ни те вечери није ишао у механу.</p> <p>Кад је четврти пут -ступио у попову авлију и заискао кр |
бих...{S} Ето, није се имала, јадница, када ни обући љуцки, дворећи мене.</p> <p>Перо обори гл |
у шетњу.{S} И сви су позавидили Данилу, када опазише како у хладовини слатко спава.</p> <p>Пошт |
, из главе...</p> <p>Перо чисто одахну, када му објавише, да не ће више бити ђак.{S} Школа му ј |
Данило исплази језик и дрекну као јаре када га ухвате.{S} Објеси горњу усну, те му кукасти нос |
Кад ја приступим и изговорим здравицу и када викнем: „живили“, онда и ви викните и дигните грај |
нито у роду своме.</p> <pb n="15" /> <p>Када је одрастао и могао се мијешати са осталом дјечурл |
Брани, — одговори она: — Требам му, па каже: »нећеш се удавати, док сам ја жив...«</p> <p>Слуш |
је и њој драго живити...{S} Ја, што се каже, волио би живит’ хиљаду година, па макар и у тикви |
/hi>, као отсјечено дрво у гори, што се каже.{S} Знао је, да више никога код куће затећи неће к |
„који су могли виђети ако су гледали“ и каже, да се готов и на суду заклети „за своје право“.</ |
као да га неко зове, зове га по имену и каже да умире за њим...{S} Он размахну рукама <pb n="14 |
поздравим пријатеље“.{S} То ти се само каже!</p> <p>— Е, баш је лијепо! — рече Јово, пошто <pb |
— Тако је, — потврди Перо, тек да нешто каже, и ако га није слушао, него је нестрпљиво разгледа |
егну раменима...</p> <p>— Што ти кажеш, кажем и ја.{S} Само да ми она биједа на врат не дође, — |
ја паметан чојек, те нећу пуно говорит’ кажем вам: од сјутра тражим жену.</p> <p>— Живиооо!</p> |
еса Перо. — Кад хоћеш да знаш, ето ти и кажем...{S} Своја кућица, своја слободица и ја иђем там |
ртећи јаглуком, — ама ти само к’о брату кажем: отвори очи, па не узми младо ни лудо, него сабра |
ицу. — Онда... које ви мени тако лијепо кажете и које ја мислим да је пријатељски... онда ја ве |
а на јавноме, позору изложеноме, мјесту кажете, да ви не дозвољавате ни цару да проси дјевојку. |
Перо слегну раменима...</p> <p>— Што ти кажеш, кажем и ја.{S} Само да ми она биједа на врат не |
} Мислиш ли се са мном играти, а?...{S} Кажи ти мени, — дрекну јаче, — што купиш ове ствари овђ |
ерија у вашој касаби, улови ми кога.{S} Кажи, нек се од мене не боји пријеваре.{S} Ја воде ника |
му знак и рукама и очима да престане. — Кажи ми само и тихо ми кажи: знаш ли ђевојку?</p> <p>— |
, и поново се поврати вратима.</p> <p>— Кажи Јоки, — викну жени, — нека у тефтеру нађе Филипово |
!...{S} Хајде да пијемо!..</p> <p>— Ама кажи ти мени...</p> <p>— Готово је, велим ти...{S} Хајд |
азвика се стари попут пудара. — Гони, и кажи му, лопову, да ми је учинила товар штете...{S} Тол |
стави само мени.</p> <p>— А име, име ми кажи, — зациганчи Перо привлачећи га себи. — И име да з |
а да престане. — Кажи ми само и тихо ми кажи: знаш ли ђевојку?</p> <p>— Па то је, брате, готова |
аконитости, — рече, издигнувши и глас и кажипрст десне руке. — тер сте узели слободу, увредљиви |
тена, наниза их по прстима, нарочито по кажипрсту гдје ће се боље видјети, а дебели сребрни сах |
... -</p> <p>— Опрости, — прошапта, као кажњено дијете, — а ја сам пош’о да распитујем за ђевој |
мрско, сад можете мало прошетати...{S} Кажу, да је то здраво...{S} А ја сад имам <pb n="77" /> |
пом. — Све село обиграх, па га нема.{S} Кажу, да је ноћас отиш’о...</p> <p>— То је он одвео Јов |
Ено ти у удовице Стаке шћери Милке.{S} Кажу, да је добра, кршна, ваљана.{S} Додуше ја је још д |
— одговори Перо и мученички уздахну. — Кажу да сам испросио, а ја не знам.{S} Хоћаху ми привје |
болестан и да не ће никуд излазити.{S} Каз’о је и да му нико не улази.</p> <p>— Ни ја? — отегн |
<p>— Ама ја нисам виђео...</p> <p>— Па каз’о сам да ћеш виђети, — прекиде га Благоје љутито. — |
јући: чекају ли га још дјеца. — Мени је каз’о да је болестан и да не ће никуд излазити.{S} Каз’ |
!</p> <p>Перо зину.</p> <p>— А ко ти је каз’о да сам се вјенчао? — отегну. — Незнаш ти на какав |
— поче Јефтан и као подиже се. — Ти си каз’о, да ћемо остат’ само мало.</p> <p>— Нека, нека, — |
о? — запита подругљиво.{S} А што нијеси каз’о да ти је много, кад си иск’о и кад си ми прич’о, |
а си видио колико сам муке им’о док сам каз’о како си ваљан и богат и све...</p> <p>— Ама ја ни |
јући. — Ја нисам крив..{S} Зар ја нисам каз’о да је слађа телетина од говедине?</p> <p>Па, окре |
ен умирујући га. — Ја сам то само ’нако каз’о...{S} Знаш, драго ми уз љуто вино мало слатке пит |
од свега свијета.</p> <p>— Ко вам је то каз’о?</p> <p>Јефтан, блијед попут крпе, истегну га из |
ита, бјесомучно дрмајући њиме. — Што не каза да се нијеси вјенч’о, црн ти образ сад и вавијек!< |
т зеца, полугласно чита.</p> <p>Перо им каза своје име и, без питања, сједе за сто.{S} Они не о |
и Обрен.</p> <p>— Ех?</p> <p>— То ми је казала.</p> <p>Обојица као да се замислише и не прогово |
и обара људе?...{S} При погодби нијесмо казали да нас обара и то је непоштена ствар...</p> <p>— |
изађе из собе.</p> <p>— Ама јесам ли ја казао, да ми нико не улази у собу? — плану Јефтан, чим |
упали да не може боље.{S} Да тако није казао, поп му не би дао крштенице и не би му је дао све |
</p> <p>— Па, брате, што ми то прије не казасте? — окоси се Перо, мрко је гледајући. — Ја нисам |
p>— Ти не знаш шта радиш...{S} Ја ћу ти казат’ како се ради, — биле су му прве ријечи што их је |
ори иза ње и да му напомене шта ће даље казати.</p> <p>— А Марко Краљевић био је још бољи, — оп |
Није знао како ће почети, нити је знао казати рашта је дошао. — Мени треба крштеница! — викну |
’о ђеца...{S} Ја ти не знам ништа друго казати, него да се ни са царем <pb n="170" /> не би про |
сам ја код власти <pb n="43" /> и мени казаше, да тамо не траже ничију крштеницу...{S} Ничију |
разапињо Исуса, па опет ме, ето, стигла казна и послали ми кугу на врат.{S} Да је била кршна, н |
шка се на њ...</p> <p>— Што мене Бог да казни и да ми је удијели за жену? — јекну жалостивно. — |
но превртао с бока на бок.{S} И поче се кајати, што је икако полазио на пут и што је будаласто |
е га са обје стране и пунац и пуница. — Какав је то пос’о?{S} Зар тако ваља?</p> <p>— Оставите |
који се никако није могао разабрати. — Какав је то белај?</p> <p>— Одв’о нам Јово Јоку, — одго |
>— Еј Перо, Перо, — узвикну невесело. — Какав си ми ти домаћин, кад ни слатке пите немаш?</p> < |
д...</p> <p>Алекса се засмија.</p> <p>— Какав Цариград, чојече? — дочека подругљиво. — Зар не з |
ам се вјенчао? — отегну. — Незнаш ти на какав сам белај ограјис’о...</p> <p>— А нијеси ни испро |
ја пророк, па да му знам нарав...{S} И какав ми је то коњ, који се игра и обара људе?...{S} Пр |
једва се могао уздржати, да не испусти какав непристојан усклик или уздах.</p> <p>— Маро, дије |
на живио је осамљен у кући као пустињак какав.{S} Затворио се у собу, па нити је кога пуштао, н |
хо земљи и ослушкивао: чује ли се барем какав тутањ?{S} И почео се љутити.{S} Почео, чак, по об |
оложивши руке на клупу, уозбиљио се као какав старац.</p> <p>Кроз годину -дана постао је миран |
о се два пут у години, те изгледаше као какав људождер.{S} Он ухватио Данила, па му причао свој |
у ријечи, — и само паметни људи знају, каква је то фајда.{S} Ако се бију на страни, побиће се |
} Каква ће то ђавоља свадба бити?...{S} Каква је то дјевојка?</p> <p>— Хајде да се пије! — дрек |
за њега, а никад га није видјела?..{S} Каква ће то ђавоља свадба бити?...{S} Каква је то дјево |
— дочека поп љутито. — Шта ће одма?{S} Каква је то преша? — Али, као да се нечега сјети, бржеб |
Јесам ли ја, брате, један телеграф?{S} Каква је то брзина?</p> <p>— Што брже, то боље, — одгов |
/p> <p>— Ама што тако брзо? — запита. — Каква је преша била?</p> <p>— Гвожђе се кује док је вру |
га ти, шта ти знаш? — окоси се Бошко. — Каква ми је то пулитика?</p> <p>Алекса га мрко погледа. |
p>— Геновеви? — запита онај зачуђено. — Каква је то земља?...</p> <p>— Жена је то, — поправи га |
десити ако пођем сам, — рече.</p> <p>— Каква несрећа? — брекну Јефтан и нагло се исправи. — Шт |
— А, душе ми, кршна си и ти к’о ђевојка каква.</p> <p>— Бре не би се ја данас побојала многе ђе |
и поћута мало.</p> <p>— А нема ли и она каква писара? — запита.</p> <p>— Нема.</p> <p>— А не да |
се, опет, други обогате...</p> <p>— Па каква је нама фајда, кад се бију на страни? — уплете се |
Перу Карантана? — запита. — Да не траже каква, чијем је оцу име Марко јали Петар?{S} Моме је, б |
бично, водио уза се још кога, понајвише каква новајлију, који није вичан механском ваздуху.</p> |
ни разбират’, ни размишљат’ се: ко је и каква је?{S} Нек само није мушко, нек је жена, па је до |
, нити се ко објесио; ни земљотреса, ни каква привиђења није било.{S} Сва је ствар у томе, што |
о њега, као ружа око бора. — Не знаш ти каква је она...</p> <p>Јефтан га лагано одгурну.</p> <p |
— и ишарало га тако, да је изгледао као каква мапа.{S} Пролијевало се чак и по тлима, ту се миј |
а Алекса озбиљно.</p> <p>— Шта лађе?{S} Какве лађе?{S} Благо ономе ко је на суху, а куку ономе |
<pb n="51" /> и заглади косу на челу. — Какве су ми сад ђевојке?...{S} Мршаве и слабе к’о да се |
к могао би распознати, да то није глава какве грдне совуљаге, него човјечија прилика и да та чо |
ма ми треба и да га дочекамо, — рече. — Какви би били пријатељи, кад га не би дочекали?</p> <p> |
S} Зар смо ми мимо свијет к’о отпадници какви?..{S} И зар сам ја један међед, па да немам своје |
ло вишим, уобљеним, необичнијим гласом, каквим се обично здравице држе. — Ви сте мене, овај, <p |
ти...{S} То је... знаш... да не би било каквих неприлика.</p> <p>Учитељ презриво одмахну руком |
утекли!</p> <p>— Па шта ти је, магарче; какво је то чудо? — дочека Пера веселије, готово смијућ |
није?</p> <p>— А шта ти радиш, зете?{S} Какво ти је, да речемо заниманије? — запита изненада, п |
? —- запита доктор, ступајући у собу. — Какво полесно?</p> <p>Јефтан познаде, да му се сад пред |
остати ни читав дан...{S} А и село није какво!...{S} Немате у њему ништа виђети...{S} Ништа!</p |
оповлука, јер хоћеш да дижеш буну, јали какво иселеније...{S} Хоћеш иселеније, а?</p> <p>— Ја.. |
гледао) за један омањи сто и ту га, као какво дијете, посади на столицу.</p> <p>— Сједи ти и са |
шњом прашином, те је соба много сличила каквој запуштеној механи, гдје се газда једном у недјељ |
Која жена? — блесасто запита Перо. — О каквој ми жени говориш?</p> <p>— Па јеси ли се оженио, |
во Јоку, — одговори она мирно, као да о каквој ситници прича.</p> <p>Стари наслухну ове ријечи |
е такво познанство најлакше може наћи у каквој механи, он је само и пазио на оне дућане, гдје ј |
ацане на све стране, као да је полиција какву преметачину извршила или, у најмању руку, као да |
е и пазећи: не би ли гдје год стимао ма какву дјевојку, која би му се свиђела.{S} Поче застајки |
ест, — дочека.</p> <p>— Знаш ли ти овђе какву ђевојку? — прошапта Перо, пажљиво се осврћући на |
јечими наносити повреду владарима?{S} И какву дјевојку рабите?{S} Ко је вама дозволио, да непри |
ас:</p> <p>— Него ако си ти чојек, нађи какву женетину, па ето...{S} Немој пробират’, ни разбир |
мјешкају се један на другога, као да су какву побједу однијели.{S} Посједаше око округлога стол |
ру.{S} Волио је, додуше, да проведе још какву шалу: да млатне букваром по глави онога ђака пред |
, стајали на вратима и гледали Јефтана, како сједи на постељи, десном руком грли стас лијепе со |
леко од дуда, иза једне гомиле буњишта, како стоје једно према другоме:{S} Јово и Јока.{S} Он с |
хладној, мирисној води, плива и осјећа, како га таласи запљускују и драгају ода свих страна...{ |
ђаком око кирије.{S} Пребацивала му је, како је пуних шест мјесеци вара и неће ништа да плати.{ |
ну руком и замоли га да не говори даље, како не би својим жалостивним ријечима покварио весеље |
S} То је, наиме, потребно...{S} Видите, како ово доликује <pb n="150" /> против вама...{S} Но ј |
, са особитим задовољством, посматраше, како по површини искачу мале искрице.{S} И док је војни |
убити и тепати му.</p> <p>— Благо мени, како си ми златан — застења најпошље, уводећи га у собу |
поче изводити мајсторије и показивати, како зна и на задњим ногама стајати.{S} Перо премрије о |
и главу и уздахну.{S} Сад се тек сјети, како је лијепо било сједити <pb n="92" /> поред Томе и |
? — дрекну и унесе му се у лице. — Ево, како сам се ја оженио, па ме није гром убио, него ми св |
оји се бар неколико пута није похвалио, како је вечерао у својој кући, а пио вино у — Паризу.</ |
и ће филџан прихватити, и није осјетио, како је, прихваћајући, окренуо га на криво, те половицу |
ину пође са Обреном тамо.</p> <p>— Охо, како је у вас лијепо! — викну још с врата, чим је опази |
пет, на другој страни, поучавао свијет, како да се понаша при дочеку.</p> <p>— Ви само мене пус |
ти, а, у измицању, опази на зиду слику, како Милош Обилић пробада цара Мурата на пољу Косову.</ |
.{S} И опази, удаљену, љепоту-дјевојку, како се купа на валима, на мјесечини.{S} Дугачке, црне |
о ће их написати?{S} Ко ће знати да их, како треба, искриви и удеси?{S} И учитељ му је тукао гл |
таде мало и намигну му.</p> <p>— Видиш, како је кад човјек хоће да се жени, — рече брзо, не доп |
{S} Шта ти велиш, Перо?</p> <p>— Ето... како ви велите, — одговори Перо понизно, снебивајући се |
времена кад је куга морила; причао је: како је бјежао испред ње и како се, најпошље, спасао.</ |
</head> <p>Мјесто да вам причам о томе: како су живили Перо Карантан и његова Стака, доносим са |
агоје поче низати примјер за примјером: како су многи странци, не имајући познанства, оглобљени |
све у реду.{S} Што се и ти не жениш?{S} Како се не стидиш својих сиједих коса?..{S} Чојек у год |
Све лијепо, чисто, уређено, »све пјева« како рече Јефтан!{S} А најљепша и највећа од свих кућа, |
дина.</p> <p>— Добро притврдио науку, — како Аћим рече, узевши га себи у радњу. — То му сад ник |
лице.</p> <p>— А вјенчање? — запита. — Како ћемо с њиме?</p> <p>Перо се такођер одуприје рукам |
стара, отирући се јаглуком око уста. — Како <pb n="136" /> ћу ја да своје дијете не видим свак |
али осврнути и зачуђено их погледати. — Како у лијепој, красној, милој и никад незаборављеној в |
ма шта то? — запита као без свијести. — Како то?</p> <p>— Па испросио сам и уредио све, — викну |
се Јефтан, хватајући је за подвољак. — Како?</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Sehr gut</foreign |
не чуваш? — прекори га Јефтан сурово. — Како то јашеш?</p> <p>— Чув’о би се, — одговори Перо ка |
— плану Јефтан, чим се доктор удаљио. — Како си се ти смио усудити, да ми дођеш?</p> <p>— Ја ни |
до Перина стола.</p> <pb n="25" /> <p>— Како је, љепотице? — нашали се Јефтан, хватајући је за |
ађа је телетина од говедине...</p> <p>— Како кад, — пресијече га удовица оштро. — Младо не умиј |
гласом, гледајући по јаранима.</p> <p>— Како ћемо с том Перином женидбом?...{S} Шта ти велиш, П |
, који су се враћали из школе.</p> <p>— Како кад, — одговараху му.</p> <p>— Е добро је кад не б |
ступи од прозора и засмија се.</p> <p>— Како ће бити без тебе? — запита. — Та нећемо ми вјенчав |
та он.</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— Како те држи?</p> <p>— Хоће да му вазда гледам у тефтер |
не знаш шта радиш...{S} Ја ћу ти казат’ како се ради, — биле су му прве ријечи што их је тада р |
мрти родитеља, прослави Крсно Име.{S} А како га је прославио и шта се закључило иза ручка, то с |
и по челу, образима, устима.</p> <p>— А како си? — запита Јово, покушавајући да се отме. — Јеси |
ао да се умива. — Ти си зар?</p> <p>— А како си? — запита Јово прилазећи му руци. — Јеси ли здр |
одговори Игњат, стежући га јаче. — А-а како си ми ти, мали Јово?</p> <p>— Ја добро.</p> <p>Игњ |
? — запита. — Млад је он, па још не зна како се кућа кући...{S} Обоје су млади к’о кап, па треб |
, па све до пет...{S} Имам и новога, па како ко бегенише.{S} Мрко је и лијепо, па да умреш кад |
, — ето то ти је читав намјештај.{S} Па како то држиш како ли пазиш?{S} Видиш ли колика ти је п |
наличио?</p> <p>— Не даје.</p> <p>— Па како ћу јој отић’? — узвикну Перо готово очајнички. — Н |
н, приближујући се Милки и гледајући је како точи кахву. — Нијесам ни знао да си... тако одрасл |
о. — Затим се окрену у страну и слушаше како вјетар звижди, тресе прозорима, носи и разбија лон |
сви су позавидили Данилу, када опазише како у хладовини слатко спава.</p> <p>Пошто су изашли и |
, виђећеш пошље, па доста ти је...{S} И како би било да је никако не видиш?..{S} Ја баш хоћу да |
колован, учен, па знаш и умијеш...{S} И како би било да прође ово весеље без тебе?</p> <p>Учите |
о како се презагријана пећ заруменила и како се, на маломе асталчићу, чиста препеченица злати у |
; причао је: како је бјежао испред ње и како се, најпошље, спасао.</p> <p>Угледавши госте, он у |
вори Перо понизно, снебивајући се. — Ви како гласате мени је право.{S} Мени не треба ништа него |
година.{S} Оцу му је било име Аћим, или како се на корицама читуље потписивао <hi>Јоаким</hi>, |
а ме слуша...{S} Нећу га, зар, ја учити како ће управљати женом, к’о што га ти учиш...</p> <p>Д |
олетише низ образе.</p> <p>— О Перо мој како си ми! — узвикну на сав глас, да су се многи прола |
и Данило покуњено, — Сам Јован, не знам како се зове, има три коња.</p> <p>— А нама требају чет |
идио колико сам муке им’о док сам каз’о како си ваљан и богат и све...</p> <p>— Ама ја нисам ви |
ти си сад паметан.{S} Ја сам ти показао како се путује, па хајде сам...</p> <p>Перо се прислони |
би... — промуца и застаде.{S} Није знао како ће почети, нити је знао казати рашта је дошао. — М |
посла.{S} Није им био вичан и није знао како се с њима треба понашати.{S} С тога се мало погури |
епо! — викну још с врата, чим је опазио како се презагријана пећ заруменила и како се, на малом |
: »ми нећемо слушат’ никога, ми мислимо како ми хоћемо...« Јок, побратимковићу!...{S} Ми треба |
је читав намјештај.{S} Па како то држиш како ли пазиш?{S} Видиш ли колика ти је паучина по зидо |
</p> <p>— Јунак богме!...{S} Шта мислиш како је то: распарати цара?...{S} Није, да речемо, ни п |
гледао све око себе, надајући се, да ће какогод опазити дјевојку.</p> <p>— И јес’ и јес’ тако, |
гомилама буништа, испред колиба, нијесу какотале ни дречале, него опустиле крила, отегле шије и |
и му се закрвавиле, образи помодрили, а каљаве сузе циједе се низ браду.</p> <p>— Што плачеш? — |
pb n="103" /> — рече. — Удри ти макар и каме-њима са суха, па си добио.</p> <p>Алекса скиде нао |
— Док <pb n="151" /> мене бије мемла из камена у тамници, ти пијеш и веселиш се, а?</p> <p>— Ја |
танеш вазда у дућану, убиће те мемла из камена, па ћеш зафатит’ сушицу, па ти неће помоћ’ сви љ |
ава од кошуље.{S} Поп је, без мантије и камилавке, босоног газио по мокрој загаситоруменкастој |
и, побратимковићу, прави дипломат...{S} Камо среће, да су нам сви таки!...{S} Барем би се опет |
ижујући му се и хватајући га за руку. — Камо жена?</p> <p>— Која жена? — блесасто запита Перо. |
знојимо због твоје женидбе!..</p> <p>— Камо срећа да сам мртав, па да ме данас закопајете, — р |
гледају њега.</p> <p>Тишина.</p> <p>— А камо ти жена? — једва се прибра Јефтан да запита, прибл |
и Јову и пружи му обје руке.</p> <p>— А камо се ти прије? — запита га пријекорно. — Толико годи |
т. — Купује се теле па се и оно гледа а камо ли жена.</p> <p>Благоје се намргоди.</p> <p>— Кад |
ма.</p> <p>— Људи воле и крави дебљој а камо ли жени, — рече.</p> <p>— Воле, воле богме, — опет |
попових врата и снажно гурнувши, отвори канат. — Је ли овђе?</p> <p>— Јес’, — једва промуца она |
и велика, дрвена врата, са два огромна каната.{S} Прозори су, додуше, били исцрвоточени и обра |
сли ситном травом, врата се накривила и канати готово да падну, па ипак... ипак је све љепше би |
а и раздрљених прсију и, носећи овелику канту са водом, стењући и отхукујући, залијевала је кук |
hi>сам на св’јету без икога свога</hi>, као отсјечено дрво у гори, што се каже.{S} Знао је, да |
о изгледао) за један омањи сто и ту га, као какво дијете, посади на столицу.</p> <p>— Сједи ти |
ри и, раскорачивши се, стаде пред њега, као да би се тукао. — Знаш ли ти ко сам ти ја?...{S} И |
више пецкаху и копрцаху се испод њега, као да је на мравињак легао.</p> <p>— Да барем Данило у |
рат! — јекну Перо, па се сави око њега, као ружа око бора. — Не знаш ти каква је она...</p> <p> |
весели и смјешкају се један на другога, као да су какву побједу однијели.{S} Посједаше око окру |
чеше забленуто гледати један у другога, као да се питају: шта је ово?{S} А и Перо се забленуо, |
На једној трепавици блиста му се суза, као кап росе на врх житнога класа.{S} Тронут и растужен |
еби рачунати, погледајући их испод ока, као да би да позна: јесу ли добре платише?</p> <p>— Има |
и, од нестрпљења, поче тапкати ногама, као да збија сламу.</p> <p>— Хајде, да је гледамо! — ви |
/p> <p>Перо се осврну и измахну рукама, као да би некога у земљу да сатјера.{S} И заигра му бра |
ме крилу и куњати јој на голим њедрима, као што је замишљао.{S} Од велике бриге поче му се и ко |
с је доста!...</p> <p>И брзим корацима, као да га когод гони, изађе на улицу.</p> <p>Отада су у |
бице... -</p> <p>— Опрости, — прошапта, као кажњено дијете, — а ја сам пош’о да распитујем за ђ |
! — викну и показа му свих десет прста, као да ће му тога часа у очи полетити. — Бјежи од мене! |
одскочи корак унатраг и раствори уста, као да ће прогутати некога.{S} Лако бљедило прели му се |
Перо не одговорише ријечи.{S} Обојица, као утучени, кренуше из авлије, а за њима крену и Данил |
ему памет стаде...{S} Погледа око себе, као да се боји да не зове кога другога...{S} Нигдје ник |
Писмо</title> и разне занимљиве књиге, као што су: <title><hi>Црни листови</hi></title>, <titl |
све слушао, провири унутра.{S} Сад је, као за параду, био обучен у старе, широке хаљине Перине |
досадна шкрипања попова пера, који је, као за инат, хитао, да крштеницу час прије сврши.</p> < |
n="16" /> најбоље расположена, нити је, као женска глава, хтјела да остане без свога накита, те |
ао је дуго.{S} При свршетку осјетио је, као да му је мало одлануло на души и као да се разведри |
ла говорити <pb n="17" /> мало оштрије, као и обично, кад Аћима хоће о нечем да увјери, — Ама ј |
ј, раштркане и разбацане на све стране, као да је полиција какву преметачину извршила или, у на |
аве и готово их давио; озго, са висине, као да се нешто тешко, врело спуштало на њих и притиски |
тити му интересе“...</p> <p>— О, брате, као да ми те Бог посла! — викну обрадован Перо и поче г |
је.</p> <p>Перо отпрсну и направи лице, као да је појео љуту паприку.</p> <p>— Не ваља, — рече, |
ина, укочио се и издигао главу на више, као да се слика.{S} На једној трепавици блиста му се су |
сами узјашу.</p> <p>Коњи, чим кренуше, као да осјетише несигурне јахаче на плећима.{S} Перин < |
тио на земљу и поиграва пред њим.{S} И, као да га вјетрови понијеше, он се брзо окрену и отрча |
њежна, витостаса Мара, лијепа и мила и, као да је собом унијела читаве руковијети босиока и јор |
>— И мени се чини, — потврди удовица и, као нехотице, све се више наслоњаше на раме му.</p> <p> |
Тужан и жалостан вратио се Перо кући и, као да му је био сав свијет <pb n="41" /> крив, мргодно |
Воле, воле богме, — опет дочека Перо и, као са заносом неким, настави: — И ја сам им’о једну кр |
у Српства.</p> <p>Јефтан обори главу и, као постиђено дијете, поче се чешкати по обрви.</p> <p> |
фтан потјерао за њим, труцка на коњу и, као пијан, клима се и повија час на једну час на другу |
их, необично уживајући у њиховој свађи, као што многи уживају у боју пијеваца.</p> <p>— У читав |
а ће одма?{S} Каква је то преша? — Али, као да се нечега сјети, бржебоље умекша глас и настави |
соби на своме меканом душеку и спавати, као што и остали сретни људи, којима није пало на памет |
стола.{S} Загрлише се и почеше љубити, као оно о Божићу.{S} А свакоме се нешто растужило, свак |
разом, — дочека Обрен у пола пјевајући, као кад чита пјесмарицу. — И ти си се, Јефтане, оженио |
аке.</p> <p>И поче јаглуком трљати очи, као да већ таре сузе.{S} А Перу то разоружа, те одмах з |
о треба...</p> <p>И, брзо се окренувши, као на крилима отрча у хотел.</p> <milestone unit="subS |
ке низ кревет и клону главом на јастук, као најтежи болесник.</p> <p>— А имаш ли срца, да ме бо |
к Јеремије па да знаш? — питао је Аћим, као љутећи се помало, премда он нити је могао нити смио |
А њему драго.{S} Стаде узвијати главом, као мачак кад га милују, и примаче јој се ближе.{S} Опе |
" /> Бошко и, звизнувши, одмахну руком, као да вели: „прошло је то“. — Њему се више не вјерује! |
? — запита Благоје тихим, меким гласом, као да разговара са ћудљивим болесником. — Шта не дозво |
шуља... — рече тужним, утањеним гласом, као дијете које се спрема да заплаче.</p> <p>Перо Каран |
а се окрену и хитно пође кући.{S} Брзо, као на крилима, улети у своју собу, дохвати из једнога |
Причају, да није заплакао кад се родио, као што обично заплаче свако дијете.{S} То му управо, н |
и се лагано диже са сандука.{S} Полако, као шетајући, пође по соби и, онако са стране, погледа |
а остане без свога накита, те се малко, као нехотице, ритнула ногом и одгурнула га.{S} Њему ниј |
им зубима...{S} И једнако му се чинило, као да га гледа и смјешка се на њ...</p> <p>— Што мене |
S} Драг си ти мени Јово, — рече хладно, као и мало прије. — Мали си био, кад сам те носио на ру |
акше говорити!...</p> <p>Кад изненадно, као у преши, уљегоше у авлију и, са ужасном шкрипом и т |
је сретно ђечице! — узвикну потресено, као да ће тога часа проплакати. — Бог вам дао сваке <pb |
’о нам Јово Јоку, — одговори она мирно, као да о каквој ситници прича.</p> <p>Стари наслухну ов |
скриви се на столици и погледа га тупо, као да пита: а шта се то мене тиче?</p> <p>— Честитам, |
амо је бленуо у њу, бленуо некако тупо, као без памети, и једва се могао уздржати, да не испуст |
ема десном рамену и окрену се.{S} Перо, као ван себе, у мало не скочи за њом, да је ухвати, да |
овољни.</p> <p>Стари се дохвати за ухо, као да није добро чуо.</p> <p>— А и хране немам, — наст |
н јаглук и поче трти нос.{S} Уједанпут, као да се присјети нечему, окрену се и пође вратима.</p |
еметачину извршила или, у најмању руку, као да су му лопови долазили у походе.</p> <pb n="28" / |
n="37" /> и пипао је прстима по столу, као да би и сада хтио узети филџан.</p> <p>Други дан, у |
све стране и размјешташе чаше по столу, као да су му сметале нешто.{S} Затим гледаше час у једн |
главу и поче се чешкати.{S} Бијаше му, као да га је неко полио хладном водом...{S} Стид га, ст |
ао.{S} И сав свијет прорицао је и њему, као и Јефтану, да ће хрђаво проћи.{S} Једино је још Аћи |
и опет застиди и окрену главу у страну, као да нешто гледа на зиду.{S} Једини Јово што исколачи |
ећи се и непрестано погледујући у жену, као да вели: хоћеш ли једном свршити? — Ако има муштери |
нађени Перо, а у срцу му нешто штрецну, као да је слутио несрећи. — Шта ти је?</p> <p>— Мислим |
дисао, дизао главу и њушкао по ваздуху, као да још једнако осјећа онај мирис што га је Мара уни |
.{S} И објема шакама протра се по лицу, као да се умива. — Ти си зар?</p> <p>— А како си? — зап |
љна, што је могла ово <hi>скнадити</hi> као у пјесми.</p> <p>— Ништа нема без женске главе у ку |
рстом.</p> <p>А Перу нешто заголица.{S} Као живо нешто да се помаче у њему и свом снагом гурну |
овога разговора Перо ништа чуо није.{S} Као у црквеном звонику, тако је у његовој глави звонило |
више савијао, све му на срцу лакше.{S} Као оловом да му је било оковано, па се сад почело топи |
ијеме умро. »Отишао у походе покојници« као што сам пред смрт говораше, осмјехујући се и питају |
</p> <p>— А ко ће поћи на пут и куда? — као да сам себе запита. — О тома треба добро размислити |
} Свијест му се поче мрачити...{S} Соба као да се поче окретати, а комесарова глава поигравати. |
нуо.{S} И све живо поче бјежати од њега као од човјека који је памет изгубио.{S} И другови га о |
жи, али се она изврну и отскочи од њега као опарена.</p> <p>— Бјежи, бјежи од мене крвниче! — в |
долази неуређено.</p> <p>Нос у старога као да дође још дебљи, крњави зуби указаше се.{S} Он ис |
зивши Перу обоје застадоше.{S} Попадија као да се застиди па се окрену у страну и сакри се за м |
ти, твоје вино, — прекори га жена, која као да није много пазила на његове опомене. — Данас да |
га више није слушао.{S} Удаљена музика као да га је успављивала, те је почео отезати трепавица |
али се под дуд на старчеве кесе и варка као заклан.</p> <p>— Не питај јесу ли гладни и не износ |
/p> <p>Перо погледа у зачуђенога Данила као да би у њега да заиште савјета.</p> <p>— Ама што та |
у Јову и чворугу му, која се зацрвенила као презрела трешња, па развуче лице, засмија се и одма |
уљио очи, растворио уста и махао рукама као да ће полетити.</p> <p>— Нема Томе! — викну загушен |
ладан, те одмах почео млацкати губицама као да сиса...{S} Кашње се показао као врло живахан и о |
p> <p>Обрен испи чашу и цмокну губицама као да љуби кога.</p> <p>— Тако је, — потврди, правећи |
ушевљења, обје руке у вис и машући њима као крилима.</p> <p>Обрен Пушибрк баци капу с главе и п |
!</p> <p>Перо напући усне и цмокну њима као да се љуби с киме.</p> <p>— Ох, ох, то је слатко! — |
ивши руке на кољена и пипкајући прстима као по клавиру. — Јеси ли трговац, касапин, која ли си |
два мјесеца, уздишући и преврћући очима као рањеник. — У кући ми ништа у реду.{S} Ове ми у њој |
нило опет промолио главу кроз врата, па као да размишља: или би заплакао, или се засмијао?</p> |
рила, отегле шије и искривиле главе, па као да се растају са животом...{S} Близу њих се удрвени |
ти њима.{S} Прислони чело уз прозор, па као да размишљаше нешто...{S} Готово да и он заплаче за |
и бошче, повијају и лепршају око врата као барјачићи.{S} Све лијепо, чисто, уређено, »све пјев |
рекрсти.</p> <p>— А сапутнина? — запита као кроз плач.</p> <p>— Па нијеси ли ти са Стаком говор |
Благоја.</p> <p>— Ама шта то? — запита као без свијести. — Како то?</p> <p>— Па испросио сам и |
ојзи.{S} Пруживши јој бакшиш он задрхта као шибљика и пољуби је у образ.</p> <p>Покупивши новце |
p> <p>— То ми је казала.</p> <p>Обојица као да се замислише и не проговорише више ни ријечи.</p |
родиним ногама, што и по равници корача као да се пење уза степенице, — њему се смрачи пред очи |
обојица наклопише.{S} Нарочито Благоје као да је имао ванредан апетит.{S} Све је чистио испред |
</p> <pb n="146" /> <p>Перо рашири руке као да га разапињу, стресе се и писну као гуја љута:</p |
мртав!...</p> <p>Перо поче трљати руке као да их умива.</p> <p>— Па, размишљајте ви, брате, — |
до друге, па све једнаке, нове, бијеле као од сира сарезане; магазе и дућани обојадисани и оки |
нувши брзојав изнад главе и машући њиме као барјаком. — Није му био пут џаба.{S} Наш’о је што ј |
е.{S} Осјетивши удовичино раме на своме као да се застиди мало и поче се измицати, а, у измицањ |
’о што га ти учиш...</p> <p>Домаћица се као нађе увријеђена.</p> <p>— А што га не би учила? — з |
столовима, од духанскога дима, који се као дебела паучина лелујао и повијао по механи.{S} А св |
ом, сједио је и писао нешто, правећи се као да не види Перу.{S} Пребирао је некакве хартије и м |
свануће, похитао је попу.{S} Обукао се као и јуче, угладио се, само што се нешто више огледао |
и, положивши руке на клупу, уозбиљио се као какав старац.</p> <p>Кроз годину -дана постао је ми |
хвати руком за стабло и устаде.{S} Лице као да му се одмах разведри.</p> <p>— Па што си онда до |
а?</p> <p>Обојица прихватише за столице као да ће се потући, те сиромах Перо читава три корака |
Дај и мени два форинта, па вади, — рече као у шали.</p> <p>— Ево форинт! — узвикну Перо.</p> <p |
ала се.</p> <p>— Па то је лахко, — рече као узгред и не гледајући га. — Ено ти у удовице Стаке |
шишао се два пут у години, те изгледаше као какав људождер.{S} Он ухватио Данила, па му причао |
скују и драгају ода свих страна...{S} И као вјетар прохладан да попухује, милује га по образу и |
ма и као неким крунама на глави...{S} И као купа се и он у језеру..{S} Купа се лијепо у хладној |
ући му крштеницу, зачуђено га погледа и као да хтједе запитати: а шта ће то?...{S} Ипак се нека |
ва, са поносито исправљеним вратовима и као неким крунама на глави...{S} И као купа се и он у ј |
ријеши.{S} Поплашено погледа по свима и као да хтједе скочити и бјежати од свега свијета.</p> < |
два промуца она шћућуривши се уза зид и као бојећи се да је не удари по глави.</p> <p>Перо уљез |
сабалија, издизала се при дну чаршије и као кочоперила се својим огромним вратима, великим, цви |
, поче куцкати врхом од кундуре о тле и као смишљати нешто.{S} Затим још једном погледа попа, и |
! — викну Благоје прекидајући причање и као са презрењем гледајући Перу, — <foreign xml:lang="d |
3" /> <p>Сви ућуташе.{S} Погледаше се и као да хтједоше један другоме у очима прочитати шта мис |
oreign>? — запита Благоје мргодећи се и као гунђајући нешто. — <foreign xml:lang="de">Waas</for |
благим, очинским гласом, окрећући се и као тражећи нешто. — Хајде нађи и донеси једну чисту, м |
овори он брзо, правећи љубазније лице и као покушавајући да се осмјехне. — Што ти власт иште, т |
онда и немам посла с тобом, — осијече и као пође из гостионице. — Мислиш ти што си ми синоћ пла |
свакако требати, — рече Перо, отежући и као размишљајући. — У мене је крупан пос’о...</p> <p>— |
дник, почеше одјекивати нечији кораци и као граја нека.{S} Перо помисли да ће опет бити когод и |
е, као да му је мало одлануло на души и као да се разведри мало.{S} Ни те вечери није ишао у ме |
и...{S} Све му се чинило као неки сан и као да све ово, што види и чује, није могућно...{S} Он |
Хајде, Перо, да иђемо, — поче Јефтан и као подиже се. — Ти си каз’о, да ћемо остат’ само мало. |
> <p>И опет стаде.{S} Гледаше у слику и као да очекиваше, да неко проговори иза ње и да му напо |
касабе П...</p> <p>Јован остави лулу и као замисли се.{S} Поче нешто у себи рачунати, погледај |
ана морам водити, — осијече полицајац и као да се још више испрси.</p> <p>Перо протра очи, мисл |
— запита их млад, вижљаст келнер, који као да испод земље васкрсну, и гледаше их не баш најпри |
свакоме омечало срце, па се расплакали као дјеца.{S} Плаче Перо, плаче Јефтан, плачу и Обрен и |
ут славујске трепери у ноћи, а у пјесми као да га неко зове, зове га по имену и каже да умире з |
!</p> <p>Бошково лице поче се растезати као да се кези на кога; десно око заигра му.</p> <p>— Т |
ову удобност.{S} И Перо се морао мучити као нико његов!...{S} Освојиле га бухе, па никако очију |
изненада чуо.</p> <p>Благоје се укрути као војник и салутира.</p> <p>— <foreign xml:lang="de"> |
} Неколико дана живио је осамљен у кући као пустињак какав.{S} Затворио се у собу, па нити је к |
ече. — Хајде из собе.</p> <p>Јока скочи као опарена.{S} Отури тефтер са крила, збуњено погледа |
а се ја женим? — запита и опет се укочи као да се слика.</p> <pb n="12" /> <p>— Велимо, — повик |
за ситницу, ако те не води познат чојек као ја...</p> <p>И Благоје поче низати примјер за примј |
.{S} Гојазан, дебео човјек, са округлим као пун мјесец, више модрим него црвеним, лицем, дебели |
оћ је, мјесечином обасјана.{S} Пред њим као пукло широко језеро, огледало мјесеца и звијезда.{S |
оје снажне шаке и раскорачи се пред њим као да би да се хрве.</p> <p>— А опет си ми дошао никак |
испусти некакав јаук.{S} Понори главом као да се спремаше да пане и са столице.</p> <p>— Немој |
ало слатке пите...</p> <p>Перо Карантан као да се стиша мало.{S} Једино, да срцу пусти на вољу, |
и, намргоди се и затресе косом, страшан као лав афрички.{S} Затим удари шаком <pb n="10" /> по |
рипну.{S} Само преврну очима и, савијен као гудало, упрашен, диже се са земље.</p> <p>— Што се |
андучића и завежљаја и, тако претоварен као парипче, смијао се безбрижно и весело.{S} Опазивши |
ао, — и ишарало га тако, да је изгледао као каква мапа.{S} Пролијевало се чак и по тлима, ту се |
ати, а, осим њега, Обрен му је изгледао као најдостојнији повјерења.</p> <p>— А треба ли теби, |
ред очима.{S} Поп му сада није изгледао као поп, него као голем мрк облак, који се спустио на з |
цама као да сиса...{S} Кашње се показао као врло живахан и отресит...{S} Чим је почео владати с |
, брже се живи...</p> <p>Перо је стајао као утучен.{S} Нити је знао мислити, ни још шта говорит |
Поп му сада није изгледао као поп, него као голем мрк облак, који се спустио на земљу и поиграв |
стари и очепи жену ногом, што је важило као опомена, да му се не мијеша у разговор. — У бухљиви |
још шта говорити...{S} Све му се чинило као неки сан и као да све ово, што види и чује, није мо |
о чворуга и што му је лице било ишарано као ускршње јаје.{S} Ипак му је нос највише страдао и в |
оволика гунгула и зашто све није мирно као у његовој касаби?</p> <p>—Јеси ли ти, Перо? — изнен |
бе ђевојке.</head> <p>Од тога дана Перо као да клону духом и изгуби вјеру у се.{S} Изгуби и над |
?</p> <p>— Чув’о би се, — одговори Перо као кроз плач, — ама зар сам ја пророк, па да му знам н |
њи кога овако осуђују...</p> <p>Комесар као да овога пута бијаше нешто расположенији и љубазниј |
ома? — запита. — Шта ради?</p> <p>Игњат као да не чу добро.{S} Метну прст на уста и издиже обрв |
а.{S} Начини му чворугу на челу, голему као јаребичино јаје, и попрска му вином нову кошуљу.</p |
ке хаљине Перине, које су висиле о њему као о суху дрвету, и изгледао је смјешнији него прије.< |
уља се час на једну час на другу страну као шеталица од сахата.{S} Око њега се окупиле собарице |
собе.{S} Данило исплази језик и дрекну као јаре када га ухвате.{S} Објеси горњу усну, те му ку |
<p>Стари Игњат разврати вилице и рикну као дивља звијер.{S} Обје руке рашири и полети према Јо |
е као да га разапињу, стресе се и писну као гуја љута:</p> <p>— Ама ко вам то налага, ако Бога |
ихо, милујући га по <pb n="87" /> врату као разуздана парипа, — а сјутра ћемо, брате, сви путов |
еротића, који му је давао књиге.</p> <p>Као <hi>уредан</hi> човјек најпошље одлучи да набави је |
p>И снијевао је један чудан сан.</p> <p>Као ноћ је, мјесечином обасјана.{S} Пред њим као пукло |
— А зар има више будале од тебе?</p> <p>Као по команди сви гости оставише <pb n="105" /> своје |
Он је, чисто и јасно, доказао Пери, да »као старији јаран и ожењен чојек« треба да спава на мек |
рече, — ама тако крупно да би те могла кап ударити кад би изненада чуо.</p> <p>Благоје се укру |
о се кућа кући...{S} Обоје су млади к’о кап, па треба да их ми старији поучимо.</p> <p>Од свега |
једној трепавици блиста му се суза, као кап росе на врх житнога класа.{S} Тронут и растужен, ду |
} Иза бабиних леђа провиривала је масна капа некаква просјака и разбијена глава високога цигани |
влије, провукоше се испод некакве грдне капије, док најпошље не изађоше у велику и пространу, н |
нило, отирући зној са чела и хладећи се капом. — Све село обиграх, па га нема.{S} Кажу, да је н |
/> поче поздрављати окупљену свјетину и капом и објема рукама.</p> <p>— Жениче и невјесто, — уз |
ла Богу! — викну обрадован Перо и удари капом о тле. — Бог вас поживио, господине!</p> <p>— Сам |
ајући пред њим. — Цо?</p> <p>Перо скиде капу и понизно се наклони.</p> <p>— Болестан ми пријате |
азније. — Шта тражиш?</p> <p>Перо скиде капу, понизно му приступи и пољуби га у руку.</p> <p>— |
таде учитељу на ногу, Обрену неко обори капу.{S} Прште негдје и нечија боца.</p> <p>— Учитељу п |
ло погури, обори руке низа се и, држећи капу под пазухом, скрушен и понизан уљезе у собу.{S} Ко |
ише за чаше, а Данило, од радости, баци капу у вис и поче поигравати.</p> </div> <div type="cha |
као крилима.</p> <p>Обрен Пушибрк баци капу с главе и поче се протезати.</p> <p>— Еј Перо, Пер |
а да то купим.{S} Ако ми затреба што из Карађорђева времена, ја ћу узети пушку јали хаљину, а н |
љепше се накитиле.{S} Удовица се чак и карамфилом, иза уха, закитила и лице превукла танким ру |
дно <hi>многаја</hi> отегну се.{S} Перо Карантан пусти другу сузу, која му се склизну низ нос и |
осну вијест, да се оженио наш друг Перо Карантан, — поче Јефтан устајући са столице и исправљај |
а ћу им ја?</p> <p>— Ако ти је име Перо Карантан, нијесам се преварио.</p> <p>Перо се замисли.< |
у и одахнувши мало. — Ви се зовете Перо Карантан?</p> <p>— Зовемо молићемо, — одговори Перо и п |
вам причам о томе: како су живили Перо Карантан и његова Стака, доносим само одломак његова пи |
а тражи овђе?</p> <p>— Јесте ли ти Перо Карантан?— запита полицајац набусито, одгурнувши Данила |
одговори Перо хладно. — Ја сам баш Перо Карантан...{S} Тако ме сви зову...</p> <p>— Мени је нар |
19051_C7"> <head>VII.</head> <head>Перо Карантан и дружина му у гостима код стрика Васе у селу |
C8"> <head>VIII.</head> <head> <hi>Перо Карантан мора без кола путовати у касабу П...</hi> </he |
рви дани момаштва.</hi> </head> <p>Перо Карантан, с којим сам вас рад поближе упознати, родио с |
но Пере Карантана.</hi> </head> <p>Перо Карантан, висок, сухоњав <hi>младић</hi>, са руменим, д |
то вино мало слатке пите...</p> <p>Перо Карантан као да се стиша мало.{S} Једино, да срцу пусти |
које се спрема да заплаче.</p> <p>Перо Карантан збуни се.{S} Хтио би да помогне Јови и да му с |
<p>СВЕТ.{S} ЋОРОВИЋ</p> <p>ЖЕНИДБА ПЕРЕ КАРАНТАНА</p> <p>У МОСТАРУ, 1905.</p> <p>ШТАМПАРСКО УМЈ |
е нико други, него знаменити слуга Пере Карантана Дамјан, од милоште прозвани Данило.</p> <pb n |
ead> <head>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Његова друга љубав.</head> <p>— Тешко ми |
ead> <head>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Перо не може да нађе за себе ђевојке.</he |
<head> <hi>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Његова прва љубав.</hi> </head> <p>Па ни |
<head> <hi>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Његово рођење, дјетињство и први дани мом |
V.</head> <head> <hi>Свечани дочек Пере Карантана.</hi> </head> <p>Пред великом Будровчевом мех |
head> <hi>Припреме за свечан дочек Пере Карантана.</hi> </head> <p>Јефтан, који је још два дана |
> <head>I.</head> <head> <hi>Крсно Пере Карантана.</hi> </head> <p>Перо Карантан, висок, сухоња |
? — запита готово грубо.</p> <p>—- Перу Карантана морам водити, — осијече полицајац и као да се |
> <p>— Ама да они не траже Другога Перу Карантана? — запита. — Да не траже каква, чијем је оцу |
ву...</p> <p>— Мени је наређено да Перу Карантана водим у полицију, — рече полицајац и поносито |
ного!{S} Неки се играју домина, неки се картају, неки се погађају и кладе око нечега.{S} Чак, р |
на колико обојица имају платити и пружи карту.</p> <pb n="121" /> <p>— Дај новце, Перо, — викну |
мрмљаше Благоје, погледом прелијетајући карту. — Хм... <foreign xml:lang="de">bringen Sie mir z |
договори.</p> <p>— А је ли далеко ваша касаба? — запита.</p> <p>— Далеко богме, — дочека Перо |
ва се управо и прочуо и био је, од свих касабалија, једногласно проглашен особитим мајстором, д |
а и највећа од свих кућа, понос веселих касабалија, издизала се при дну чаршије и као кочоперил |
ђоше из куће и кренуше се, да и осталим касабалијама испричају знамениту новост.</p> </div> <di |
х ријечи, због чега се највише и свиђао касабалијама, од којих су неки, најпаметнији, и научили |
ла, путујете по касабами, разговарате с касабалијами, држите скупове.{S} Дапаче и по селих сте |
нијемо и тупо гледа своје касабалије, а касабалије гледају њега.</p> <p>Тишина.</p> <p>— А камо |
се у крај, па нијемо и тупо гледа своје касабалије, а касабалије гледају њега.</p> <p>Тишина.</ |
пуњавали.{S} Ви, без посла, путујете по касабами, разговарате с касабалијами, држите скупове.{S |
ом, што је непуна два сахата удаљена од касабе, подигли су пријатељи Перини широку <hi>хладницу |
То је била и једина знаменитост читаве касабе и није било чаршинлије, који се бар неколико пут |
а ме, да дођем <pb n="141" /> из девете касабе и да је водим...{S} И Благоје, никакав чојек, ко |
намислио женит’ што се не ожени из наше касабе? — окоси се. — Овако мучиш и себе и нас...{S} И |
е године истјера двојицу конкурената из Касабе и натјера их, да на другој страни траже хљеба.{S |
рају, свађу, или пјевање.{S} На средини касабе једна му се механа много свиђала и, не размишљај |
— Ако хоћеш да нам их даш под кирију до касабе П...</p> <p>Јован остави лулу и као замисли се.{ |
> <p>Доктор је становао готово на крају касабе.{S} Био то човјек странац, погурен, стар, са дуг |
pb n="115" /> и бившег писара у његовој касаби; омиљенога Благоја писара, који је могао са свак |
ла и зашто све није мирно као у његовој касаби?</p> <p>—Јеси ли ти, Перо? — изненада дрекну нек |
ној, милој и никад незаборављеној вашој касаби?{S} Шта се тамо ради?</p> <p>— Не ради се ништа, |
ом свршити? — Ако има муштерија у вашој касаби, улови ми кога.{S} Кажи, нек се од мене не боји |
о весело, раздраган Благојевом похвалом касаби, — ама се живи.{S} Сви живимо!</p> <p>— Добро је |
head>IX.</head> <head> <hi>Познанства у касаби П.....{S} Један непријатан догађај.</hi> </head> |
ице боловао, вратио се у <pb n="155" /> касабу и почео <hi>оздрављати</hi>.{S} Човјек, у својој |
емо прешјутра повести ђевојку за њим, у касабу <pb n="154" /> му, па нек се тамо вјенчају, — пр |
..{S} Одма ћемо је испросити, па нека у касабу уљезе к’о твоја невјеста...{S} Брука би била, да |
>Перо Карантан мора без кола путовати у касабу П...</hi> </head> <p>Истјерани из куће стрика Ва |
пред вече стигоше у П..., малу, гиздаву касабу, чија их љепота изненади.{S} Куће нанизане у пра |
— рече, — ја сам оправио брзојав у вашу касабу, да се информирам о вашој ћудоредности.{S} Одгов |
тима као по клавиру. — Јеси ли трговац, касапин, која ли си вјера?</p> <p>— Ја тргујем, — одгов |
...{S} И није ни паметно да свак иђе на касапницу...{S} Ама смо радили, брате...</p> <p>Алекса |
<p>— Требаће, требаће ти, — упаде Перо каскајући за њим. — Ја ћу је извадити, а ја ћу и платит |
{S} И дуги разговори испредали су се до касно у ноћ и сви су се растајали задовољни.</p> <p>Нај |
56" /> је и он прочитао. — Међер и Перо каткад зна шта ради.</p> <p>Јефтан сједе на једно санду |
некаквих бубица, прозрачних крила, што, каткада, пролете изнад траве.</p> <p>— Хоћемо ли сад ви |
ују и пецкају, грохотом се смијући, ако каткада, леђима или раменом, јаче удари о зид.</p> <p>— |
млада говедина.{S} Очи су јој велике и кахвајасте к’о двије маслине, а коса златна к’о препече |
ајући, окренуо га на криво, те половицу кахве пролио по новим чакширама.{S} Само је бленуо у њу |
руменећи се, поднесе она послужавник са кахвом Пери, који се бијаше толико збунио и загледао у |
овица задржавала и нудила их још једном кахвом.</p> <pb n="50" /> <p>— Кршна цура, — рече Перо, |
ала Перу, Милка Обрена, и частили су их кахвом, ракијом, духаном, гурабијама и урмашицама, низ |
ажељеле друштва...{S} Наточи им, Милко, кахву.</p> <p>— Ти сваки дан љепша, — нашали се Обрен, |
има. — Видиш, да их је пуно!</p> <p>— А кахву? — прошапта она.</p> <p>— Можеш им дати по једну. |
плашено скочише, и, оставивши филџане и кахву, коју су испијале, зачуђено их погледаше.</p> <p> |
нила.{S} Онако збуњена, мјесто да пружи кахву првоме Јефтану, који <pb n="76" /> је и сједио у |
ујући се Милки и гледајући је како точи кахву. — Нијесам ни знао да си... тако одрасла и тако с |
та и повика из свега грла, — донеси нам кахву!...{S} Ти си, побратимковићу, прави дипломат...{S |
есте знале, да ћемо и ми доћи да пијемо кахву.</p> <p>— Знаш... к’о момци... — упаде Перо, смет |
простоме, улупљеноме послужавнику црну кахву, наточену у старе, напукнуте филџане.{S} Ненавикн |
чео млацкати губицама као да сиса...{S} Кашње се показао као врло живахан и отресит...{S} Чим ј |
ве, изгубио један зуб и — то је све.{S} Кашње је опет могао наставити игру.{S} Могао је и сјутр |
ни он, ни учитељ, ни сви ђаци не би их кашње могли прочитати.</p> <pb n="20" /> <p>Једва друге |
>— Е добро је кад не бије вазда.</p> <p>Кашње се и увјерио о томе.{S} Учитељ је био омањи, сићу |
па ме тужи...</p> <p>Перо се осмјехну и кврцну га по носу.</p> <p>— Хајде, хајде тражи кола, ма |
ошково лице поче се растезати као да се кези на кога; десно око заигра му.</p> <p>— Ти мени реч |
еног наш’о...</p> <p>Након дуже почивке келнер донесе јело, на које се обојица наклопише.{S} На |
e zwei Krugel</foreign>...</p> <p>Пошто келнер отрча, Благоје се окрену Пери.</p> <p>— Ето, лиј |
ie</foreign>? — запита их млад, вижљаст келнер, који као да испод земље васкрсну, и гледаше их |
">Waas</foreign>?</p> <pb n="118" /> <p>Келнер, ништа не говорећи, извади јеловницу и пружи му |
:lang="de">Zahlen</foreign> бре!</p> <p>Келнер дође.{S} Срачуна колико обојица имају платити и |
д њега, на простртим, старим, подераним кесама, лежао је некакав човјек.{S} Стар, сијед, са нам |
са себе, извали се под дуд на старчеве кесе и варка као заклан.</p> <p>— Не питај јесу ли глад |
ваке <pb n="133" /> среће из своје пуне кесе и чув’о вас од зла и напасти сваке.</p> <p>И поче |
о си момче!{S} Лијеп објешењак! — рече, кесећи се. — Исти покојни отац!...{S} К’о да њега гледа |
за час се прибра.{S} Лагано, забацивши кестењаву косу, која јој је падала по челу, опружи обје |
то?...{S} Ипак се некако прибра, извади кесу да плати попу, па, пољубивши га у руку, готово трк |
низ чаршију, тражећи да се упозна ма с киме и да се распита за П-ске дјевојке.{S} Знајући врло |
ући усне и цмокну њима као да се љуби с киме.</p> <p>— Ох, ох, то је слатко! —- дочека намигују |
изима, јер је волио черупати се макар с киме.{S} Ријетко које комшијско дијете да није било укр |
ло да се посвађа, да се поинади макар с киме.</p> <p>Он изненадно скочи и зовну Благоја.</p> <p |
и се. — И могу дати, могу...</p> <p>— А кирија? — запита Јефтан.</p> <p>— Није скупа...{S} На к |
а баба са некаквим дугуљастим ђаком око кирије.{S} Пребацивала му је, како је пуних шест мјесец |
се с њим. — Ако хоћеш да нам их даш под кирију до касабе П...</p> <p>Јован остави лулу и као за |
да изгледа озбиљан и замишљен. — Ја к’о кириџија виђео сам много, ама ти ћеш виђети више...</p> |
„МАЛА БИБЛИОТЕКА“</p> <p>УРЕДНИК: РИСТО КИСИЋ.</p> <p>ВЛАСНИК: ИЗДАВАЧКА КЊИЖАРНИЦА ПАХЕРА И КИ |
>ВЛАСНИК: ИЗДАВАЧКА КЊИЖАРНИЦА ПАХЕРА И КИСИЋА.</p> <p>БЕОГРАД 1953</p> </div> </front> <body> |
<p>ШТАМПАРСКО УМЈЕТНИЧКИ ЗАВОД ПАХЕРА И КИСИЋА.</p> </div> <pb n="2" /> <div type="titlepage"> |
лијеву страну, пустивши, да га свилена кита куцка по челу.</p> <p>— Шта ћеш данас? — запита га |
епо.</p> <p>— Било.</p> <p>— А кад пане киша биће пуно блата...</p> <p>— Хоће.</p> <p>Перо опет |
а се сјети...</p> <p>— Чини ми се да ће киша, — рече најпошље, тек да прекине ћутање. — Има пун |
ке на кољена и пипкајући прстима као по клавиру. — Јеси ли трговац, касапин, која ли си вјера?< |
на, неки се картају, неки се погађају и кладе око нечега.{S} Чак, ради веће галаме, и механџија |
му се суза, као кап росе на врх житнога класа.{S} Тронут и растужен, дуго гледаше он у три свој |
комшијске жене, мислећи да су то права клепетала, почеле се побожно крстити и кренуле цркви на |
уд и ту ударати у даску, попут црквених клепетала, те су комшијске жене, мислећи да су то права |
p> <p>— То је он одвео Јову, душе ми! — кликну Јефтан, ударајући се руком по челу. — То су нас |
глава... -</p> <p>— Па зато је лако, — кликну Јово, ударајући Перу по рамену. — Овђе близу, у |
p> <p>— Па вечераћемо заједно! — весело кликну Благоје. — Знам ја, ђе <pb n="117" /> има добра |
ао за њим, труцка на коњу и, као пијан, клима се и повија час на једну час на другу страну.</p> |
вио:{S} Сјео на кревет, објесио ноге па климата њима и плаче.{S} Очи му се закрвавиле, образи п |
куда излазио, него се од јутра до мрака климатао <pb n="58" /> на једној високој троножници, бр |
сједе на кревет и, објесивши ноге, поче климатати њима.{S} Прислони чело уз прозор, па као да р |
јке.</head> <p>Од тога дана Перо као да клону духом и изгуби вјеру у се.{S} Изгуби и наду, да ћ |
ситан; чудноват крик.{S} Издигнута рука клону јој, брада заигра, очи се наводнише.{S} Перо, пре |
</p> <p>Јефтан опусти руке низ кревет и клону главом на јастук, као најтежи болесник.</p> <p>— |
одан, пљувао у јаглук и шетао се између клупа, не окрећући се ни на једну страну и не говорећи |
ви онога ђака пред собом, да кога испод клупе боцне иглом, или да пусти коме у њедра шаку коњск |
алих кућица, испред којих су, на омањим клупицама, сједили старији људи и жене, и — упутише се |
се одмах стишавао и, положивши руке на клупу, уозбиљио се као какав старац.</p> <p>Кроз годину |
је, а недалеко од њих, испод прастарог, кљастог дуда, весело грокћући ваљало се двоје свињчади. |
S} Близу њих се удрвенила некаква стара кљусина, са шиљастим, мршавим куковима, те куња, лијено |
читаш ли?</p> <p>— Ја нијесам чојек од књиге, — промуца Перо црвенећи се, — ама о Геновеви зна |
e>Свето Писмо</title> и разне занимљиве књиге, као што су: <title><hi>Црни листови</hi></title> |
младога Јове Перотића, који му је давао књиге.</p> <p>Као <hi>уредан</hi> човјек најпошље одлуч |
понашања, и избацујући шале, које се у књиге не уписују.{S} На другој страни препирала се једн |
РИСТО КИСИЋ.</p> <p>ВЛАСНИК: ИЗДАВАЧКА КЊИЖАРНИЦА ПАХЕРА И КИСИЋА.</p> <p>БЕОГРАД 1953</p> </d |
и сада вичем из свега грла: куку ономе, ко није ожењен!“</p> <p>Држимо, да овоме не треба никак |
проговори.{S} Ако је ти не разговориш, ко ће други?..{S} А ти немој бити тврда срца и немој с |
бират’, ни разбират’, ни размишљат’ се: ко је и каква је?{S} Нек само није мушко, нек је жена, |
вам...{S} Ништа љевше од спавања!...{S} Ко је паметан, тај ти се не миче од своје куће, нит’ се |
ред на Перу, обузе га некакав страх.{S} Ко зна зашто, али он није волио имати са властима посла |
ма ко вам то налага, ако Бога знате?{S} Ко то изнесе на ме не било му просто ни овога ни онога |
адарима?{S} И какву дјевојку рабите?{S} Ко је вама дозволио, да непристојними намјерами вријеђа |
о тако тешко, али ко ће их написати?{S} Ко ће знати да их, како треба, искриви и удеси?{S} И уч |
страну да не сретне Јефтанов поглед. — Ко ће ме сад?{S} Посиједио <pb n="59" /> сам к’о пашали |
p> <p>— Шта ћете? — запита шиштајући. — Ко сте ви?</p> <p>— Ево ти дошли, — одговори Јово весел |
/p> <p>— Који ће? — упаде Обрен брзо. — Ко то може?</p> <p>Данило, који је за све вријеме говор |
> <p>— А што ће ти? — запита мргодно. — Ко у ова доба вади крштеницу?</p> <p>— Треба...{S} Траж |
p>— Немамо ми пите, — одговори мирно. — Ко ће скухат’?</p> <p>Перо погледа у Данила, па у земљу |
еда.</p> <p>— А шта ти знаш? — викну. — Ко си ми ти?</p> <p>— Ја сам паметни чојек, јер паметно |
еро домаћицу, гледајући у придошлицу. — Ко је ово?</p> <p>— То је, — одговори стара осмјехујући |
кријући очи од свега свијета.</p> <p>— Ко вам је то каз’о?</p> <p>Јефтан, блијед попут крпе, и |
ледати око себе на све стране.</p> <p>— Ко је? — помисли у себи.</p> <p>Привири боље.{S} И опаз |
т поче. — Он је кршнији јунак.</p> <p>— Ко зна!</p> <p>— Јес’...{S} И Шарин му је био добар!... |
— Ниђе никога!</p> <pb n="68" /> <p>— А ко да се јавља по овој врућини? — осијече Јово, задухан |
ала Богу кад си се пробудио!</p> <p>— А ко ти је то? — запита Перо зачуђено, угледавши крупна, |
добовати прстима по стаклу.</p> <p>— А ко ће поћи на пут и куда? — као да сам себе запита. — О |
и вавијек!</p> <p>Перо зину.</p> <p>— А ко ти је каз’о да сам се вјенчао? — отегну. — Незнаш ти |
Зар и теби да дајем рачуна?</p> <p>— А ко ће те питати ако нећу ја? — дочека стари и, раскорач |
пажљиво се осврћући на све стране да га ко не би чуо. — Ђевојку знаш ли, ама честиту и поштену? |
е губи младост узалудно...</p> <p>— Ама ко ће ме, брате? — питао је Перо некако постиђено, окре |
ма о стабло дудово, сједе.</p> <p>— Ама ко сте ви? — запита јаче.</p> <p>Јово се засмија и пљес |
се и писну као гуја љута:</p> <p>— Ама ко вам то налага, ако Бога знате?{S} Ко то изнесе на ме |
кад нема женске главе у кући...{S} Нема ко да ми уреди; нема ми ко ни кошуље прати, па вазда ку |
отресен, бришући сузу. — Халал му вјера ко те таког родио и на нас намјерио!</p> <p>Па, сви раз |
а пио и пио би га вазда.{S} Да ме и сад ко понуди, не би рекао „<hi>нећу</hi>“.</p> <p>— Је ли? |
био никакав необичан случај.{S} Нити је ко у воду скочио, нити се ко објесио; ни земљотреса, ни |
стављам...{S} Ни мени није драго кад ме ко зауставља од мојих послова...{S} Ја и сад имам посла |
Шта лађе?{S} Какве лађе?{S} Благо ономе ко је на суху, а куку ономе ко је на води, ето то ти је |
Благо ономе ко је на суху, а куку ономе ко је на води, ето то ти је мој палиграф...{S} Сухоња ј |
ј.{S} Нити је ко у воду скочио, нити се ко објесио; ни земљотреса, ни каква привиђења није било |
ци, бијаше готово и заборавио на Перу и ко зна да ли би га се икако и сјетио, да му не стиже он |
гао и то баш не би било тако тешко, али ко ће их написати?{S} Ко ће знати да их, како треба, ис |
— дочека Перо одушевљено, — него да ми ко сто дуката даде...{S} Драго ми, к’о да сам оца рођен |
кући...{S} Нема ко да ми уреди; нема ми ко ни кошуље прати, па вазда купујем нове.{S} Ономадне |
њега, као да би се тукао. — Знаш ли ти ко сам ти ја?...{S} И знаш ли ти шта могу ја?...{S} Мис |
све до пет...{S} Имам и новога, па како ко бегенише.{S} Мрко је и лијепо, па да умреш кад попиј |
на воду, а ја ћу на сухо, па да видимо ко ће кога потопити...{S} Знаш ли ти, болан, да ће њему |
у нађоше Дамјана, овога истога Дамјана, кога он од милоште прозва Данилом.{S} Уједно одлучи и т |
користио Периним <pb n="83" /> душеком, кога је отео од Данила.{S} Он је, чисто и јасно, доказа |
итно, не гледајући ни на <pb n="119" /> кога и, очигледно, жалећи, што и рибље кости није могао |
аром по глави онога ђака пред собом, да кога испод клупе боцне иглом, или да пусти коме у њедра |
ице поче се растезати као да се кези на кога; десно око заигра му.</p> <p>— Ти мени рече да сам |
е бруке!</p> <p>И, не осврћући се ни на кога, отрча даље.</p> <p>У кући се диже читава узбуна.{ |
еба ни од кога да иштеш?</p> <p>— Ни од кога.</p> <p>Старац се дохвати руком за стабло и устаде |
p> <p>— Имам.</p> <p>— И не треба ни од кога да иштеш?</p> <p>— Ни од кога.</p> <p>Старац се до |
м сиђе на авлију и упути се дуду, испод кога су Данило и Игњат слатко спавали.</p> <p>Изненада |
еда око себе, као да се боји да не зове кога другога...{S} Нигдје никога!..{S} Он заборави на с |
акав.{S} Затворио се у собу, па нити је кога пуштао, нити куда излазио, него се од јутра до мра |
ду, а ја ћу на сухо, па да видимо ко ће кога потопити...{S} Знаш ли ти, болан, да ће њему Русиј |
ислоњен је био прост, дрвени сандук, из кога је вирило неколико дроњака.</p> <p>— К’о што видит |
и је сједио стари и гледао у тефтер, из кога је Јока нешто читала, а пред њим су стајала два се |
испи чашу и цмокну губицама као да љуби кога.</p> <p>— Тако је, — потврди, правећи се озбиљан. |
има муштерија у вашој касаби, улови ми кога.{S} Кажи, нек се од мене не боји пријеваре.{S} Ја |
е десити.{S} Нијеси ни први ни пошљедњи кога овако осуђују...</p> <p>Комесар као да овога пута |
ад траве.</p> <p>— Хоћемо ли сад виђети кога? — запита Јефтан, пошто су изашли из гаја и стигли |
познати, родио се љета господња не знам кога, али свакако барем прије четрдесет година.{S} Оцу |
око округлога стола, — око стола, преко кога Јефтановица сваке вечери позива некакве духове и р |
едницу, па да гласамо.{S} Ако треба још кога да зовнемо, па нек је више гласова.{S} Ако треба и |
ићи, него је, обично, водио уза се још кога, понајвише каква новајлију, који није вичан механс |
а да везе...</p> <p>— Ја би замолио још кога, — уплете се Обрен, који је и сам волио здравице д |
!...</p> <p>И брзим корацима, као да га когод гони, изађе на улицу.</p> <p>Отада су учестали ић |
н, не љутећи се, наравно, ако би и њега когод тако украсио.{S} Разлика је само у томе, што је о |
а нека.{S} Перо помисли да ће опет бити когод из полиције и хтједе се сакрити, кад се врата отв |
у гору?</p> <p>— А што нијеси у хотелу, код Јефтана?</p> <p>— Јефтан је болестан, — одговори Да |
што се каже.{S} Знао је, да више никога код куће затећи неће кад <pb n="27" /> се врати из меха |
аш и на зло навлачиш...{S} Пит’о сам ја код власти <pb n="43" /> и мени казаше, да тамо не траж |
ad>Перо Карантан и дружина му у гостима код стрика Васе у селу Галебовцу.</head> <p>Врућина.{S} |
као.</p> <p>— Колико мислиш остати овђе код нас? — запита изненадно Перу. — Нећеш зар брзо крећ |
на једно сандуче и позва Јову да сједне код њега.</p> <p>— Ама ми треба и да га дочекамо, — реч |
адоше.{S} Опремише Тому кочијаша, да се код некаква познаника одмара, а они се полако упутише у |
е дотле, док се најприје подробно не би код власти распитао: нема ли она шта против тога и није |
машући јаглуком. — Ено Данила ђе сједи код колара!</p> <p>Сви наврвише на тесту и почеше се гу |
ланац објеси о врат.</p> <p>— Је ли поп код куће? — некако сурово запита уплашену слушкињу, кад |
једе у великом и славном хотелу „<title>Код Балкана</title>".{S} Овдје већ није затекао ни млад |
е вазда и успијала губицама) смјежуране коже, набијељена, помоли се на вратима носећи <hi>слатк |
а згњавити к’о црва...{S} Послаће своје Козачине, па ће га утопит’ у мору...</p> <p>— А јенглес |
Бога ти, твоје вино, — прекори га жена, која као да није много пазила на његове опомене. — Дана |
..{S} Да ми није било ове женске главе, која ми донесе вина и протра ме по прсима, умро бих...{ |
зи га у дну авлије, испод широке мурве, која је собом заклањала половину мале, скромне кућице, |
десном руком грли стас лијепе собарице, која је била нешто лакше одјевена, а лијевом је држи за |
а они се полако упутише уском путањом, која је водила кроз риједак, јасенов гај, у село...{S} |
по клавиру. — Јеси ли трговац, касапин, која ли си вјера?</p> <p>— Ја тргујем, — одговори Перо |
се.{S} Перо Карантан пусти другу сузу, која му се склизну низ нос и заустави се управо на брко |
и ли гдје год стимао ма какву дјевојку, која би му се свиђела.{S} Поче застајкивати и испред мн |
поче дражити дебелу, полугубаву мачку, која је лежала на ћепенку и сунчала се.</p> <p>— Па то |
леда.{S} Погледа и у Јову и чворугу му, која се зацрвенила као презрела трешња, па развуче лице |
али Топал-пашом и спјевали га у пјесму, која је почињала ријечима: <hi>Топал-паша мука наша</hi |
а.{S} Лагано, забацивши кестењаву косу, која јој је падала по челу, опружи обје руке и, са весе |
пространу, необично освијетљену, башту, која је била препуна свакојаке, мале и велике, господе. |
гоше, кроз ониска врата, у мрачну кућу, која, и ако по дану, бијаше мимо обично расвијетљена, ј |
ајући га за руку. — Камо жена?</p> <p>— Која жена? — блесасто запита Перо. — О каквој ми жени г |
го долази сам са младом и...</p> <p>— А која ли му је млада? — упаде Обрен.</p> <p>— Нас се не |
— упаде Обрен.</p> <p>— Нас се не тиче која је ни чија је, — осијече Јефтан набусито, — то су |
говци дахнемо душом...{S} Хе, изгине ли која хиљада душа, изгине богме.{S} Ама се, опет, други |
мермерне степенице, попеше се до соба, које им <pb n="98" /> је једна мала, црнпураста, милоок |
са њих силну прашину и длаке од мачака, које су на њима спавале, и поче их облачити.{S} Обуче и |
на, па макар и у тикви.{S} И вама фала, које ви мени наздрависте за мој дуг живот...{S} Ама, бр |
, и снажним, необично жилавим мишицама, које бијаху набрекле и чудновато се црњаху испод бијели |
сумњивога понашања, и избацујући шале, које се у књиге не уписују.{S} На другој страни препира |
и скочи са столице, подигнувши новине, које су му <pb n="106" /> се прилијепиле за тур од чакш |
о обучен у старе, широке хаљине Перине, које су висиле о њему као о суху дрвету, и изгледао је |
ниске, <pb n="74" /> троножне столице, које обично сељаци употребљавају, и разгледали су собу, |
ће, на прилику, кад ми не би било вас, које ја с вама лијепо живим и ви ме веселите и забављат |
гласом, пењући се на столицу. — Онда... које ви мени тако лијепо кажете и које ја мислим да је |
држе. — Ви сте мене, овај, <pb n="4" /> које ја данас славим моје крсно име и које сте ви, моји |
кон дуже почивке келнер донесе јело, на које се обојица наклопише.{S} Нарочито Благоје као да ј |
ече тужним, утањеним гласом, као дијете које се спрема да заплаче.</p> <p>Перо Карантан збуни с |
, духаном, гурабијама и урмашицама, низ које се циједио мед.{S} И дуги разговори испредали су с |
м, чак неопраним, чашама и боцама, кроз које су се ломили сунчани зраци, који, попут дугуљастих |
треба, онда ће свакако требати...{S} И које сам ја паметан чојек, те нећу пуно говорит’ кажем |
> које ја данас славим моје крсно име и које сте ви, моји пријатељи, мени дошли и које вама фал |
да... које ви мени тако лијепо кажете и које ја мислим да је пријатељски... онда ја велим: нека |
је сте ви, моји пријатељи, мени дошли и које вама фала на љубави.{S} Мени је драго живити и сва |
ио черупати се макар с киме.{S} Ријетко које комшијско дијете да није било украшено чворугом на |
на чаршију, Благоје застаде.</p> <p>— У које доба да дођем сјутра по те? — запита.</p> <p>— Ран |
и увијајући се између солдачких редова, који су је задиркивали.</p> <p>Дође и до Перина стола.< |
чибук и наређује нешто двојици синова, који су неуморно, у страни, окопавали кукурузе.</p> <p> |
у за омањим столом сједила два човјека, који му изгледаху најозбиљнији и најугледнији.{S} Један |
ља, три најдража и најмилија пријатеља, који, загријани вином и необично расположени, тек што м |
еђаху за столовима, од духанскога дима, који се као дебела паучина лелујао и повијао по механи. |
је <hi>јаде</hi> испричати.{S} Јефтана, који се готово није ни растављао од своје заручнице, ни |
говој касаби; омиљенога Благоја писара, који је могао са сваким лијепо живити и, нарочито од се |
ије, осим досадна шкрипања попова пера, који је, као за инат, хитао, да крштеницу час прије свр |
n="60" /> магазу младога Јове Перотића, који му је давао књиге.</p> <p>Као <hi>уредан</hi> човј |
пуно? — питао <pb n="18" /> је другове, који су се враћали из школе.</p> <p>— Како кад, — одгов |
— рече задовољно. — Ми имамо наше људе, који нам, али, све доставе неизоставно.{S} Ви сте си си |
т читаве касабе и није било чаршинлије, који се бар неколико пута није похвалио, како је вечера |
него пусту кућу, — говорио је свакоме, који би га прекорио због неуредна живота. — Волим, брат |
протокол, — чим не слушаш рђаве јаране, који хоће главом да пробијају зид, па им зато вазда гла |
е.{S} Препаде и Благоја и остале госте, који га усплахирено погледаше. — Не дозвољавам и не доз |
ве?{S} Ваљда није било човјека у земљи, који се толико бојао власти колико поп и који би био у |
поднесе она послужавник са кахвом Пери, који се бијаше толико збунио и загледао у њу, да није з |
, кроз које су се ломили сунчани зраци, који, попут дугуљастих стубова провиднога дима, падаху |
едао као поп, него као голем мрк облак, који се спустио на земљу и поиграва пред њим.{S} И, као |
асин слуга, Игњат, стар, космат човјек, који се једном у пет недјеља бријао а шишао се два пут |
<p>— Ама шта је било? — запита Јефтан, који се никако није могао разабрати. — Какав је то бела |
Пере Карантана.</hi> </head> <p>Јефтан, који је још два дана поред лијепе Швабице боловао, врат |
би замолио још кога, — уплете се Обрен, који је и сам волио здравице држати. — Нека буде барем |
Мени не треба, — мирно одговори Обрен, који је гледао у тефтер и срачунавао нешто. — Што ћа ми |
знам нарав...{S} И какав ми је то коњ, који се игра и обара људе?...{S} При погодби нијесмо ка |
Фала Богу, —- промрмља уплашени Данило, који је стајао поред постеље. — Фала Богу кад си се про |
брен брзо. — Ко то може?</p> <p>Данило, који је за све вријеме говора био прикривен за вратима |
ћеш данас? — запита га изненађени поп, који тек што бијаше устао и почео се умивати, а полијеј |
ign>? — запита их млад, вижљаст келнер, који као да испод земље васкрсну, и гледаше их не баш н |
се још кога, понајвише каква новајлију, који није вичан механском ваздуху.</p> <p>Због тога је |
, мјесто да пружи кахву првоме Јефтану, који <pb n="76" /> је и сједио у прочељу, пружи је Пери |
— Водите га у затвор, — рече полицајцу, који се појави на вратима.</p> </div> <div type="chapte |
јетом!{S} Људи су овнови, <pb n="36" /> који трче за звонаром, макар их и у јаму водио...{S} А, |
и изабира, — додаде мало тише.</p> <p>— Који ће? — упаде Обрен брзо. — Ко то може?</p> <p>Данил |
иво поче бјежати од њега као од човјека који је памет изгубио.{S} И другови га оставише.{S} Укл |
ио је да ће, ако мало заспе, макар и на који сахат заборавити своју <hi>заручницу</hi>...{S} Уз |
оји се толико бојао власти колико поп и који би био у стању са већим страхопоштовањем говорити |
тово смијући се. — Има, брате, још људи који путују...{S} Зар смо ми мимо свијет к’о отпадници |
ко збунио и загледао у њу, да није знао који ће филџан прихватити, и није осјетио, како је, при |
{S} Старчић се, чак, позива и на госте „који су могли виђети ако су гледали“ и каже, да се гото |
куће, окренуше другим путем, а не оним којим су дошли.{S} Упутише се чопору ниских, сеоских ку |
аштва.</hi> </head> <p>Перо Карантан, с којим сам вас рад поближе упознати, родио се љета госпо |
скакутали неколико безбрижних врабаца, којима врућина није сметала, и облијетало је силесија с |
спавати, као што и остали сретни људи, којима није пало на памет да се жене, спавају?{S} Рашта |
се чопору ниских, сеоских кућа, испред којих се, у прашини, играло неколико голишаве дјеце...< |
три сокака, измећу малих кућица, испред којих су, на омањим клупицама, сједили старији људи и ж |
га се највише и свиђао касабалијама, од којих су неки, најпаметнији, и научили тај језик и поче |
огледаше уз широку, кривудаву тесту, на којој се, у даљини, издизао и ширио бјеличаст, провидан |
дугачком и необично прљавом авлијом, по којој су лежале здраве и разлупане бачве, дрва, обручев |
употребљавају, и разгледали су собу, у којој није било никаква намјештаја.{S} Ни простирке по |
риба брез вина«...</p> <p>Домаћица, под којом је непрестано столица пуцкала, не могаше сачекати |
ером није шалити, па лагано извуче руку којом је обмотавао стас лијепе Швабице и, направивши му |
ем опаљена лица са дугом, црном брадом, коју је морао подвезати махрамом, и снажним, необично ж |
скочише, и, оставивши филџане и кахву, коју су испијале, зачуђено их погледаше.</p> <p>— Аха, |
је могућно...{S} Он да испроси ђевојку, коју никад није видјео?...{S} И дјевојка да пође за њег |
нке, прљаве гаће и још прљавију кошуљу, коју је раздрљио на прсима, пустивши да се мушице окупљ |
ила и високо издиже изнад главе чутуру, коју му додадоше. — Ми најми...</p> <p>И стаде.</p> <p> |
е куцкао чашом о сто) отвори бурмутицу, коју је непрестано држао у лијевој руци, и добро потпра |
се растресе над успаваним Јефтаном, да коју буху стресе на њега и да му се тако освети.{S} Зат |
, окренувши се друговима. — Реците и ви коју.</p> <p>— Прво: треба да узме жену с миразом, — до |
ор!</p> <p>— Тражио бих ја, ама не знам коју ћу, — одговори Перо још тужније. — Не знам ти ја н |
ништа него жена.</p> <p>— Ама није жена кокош, па да ти је купимо, — викну Јефтан жешће, ударај |
га једнако и туђи пси и мачке и пилићи, кокоши, голубови.{S} Рачуна се, да је за кратко вријеме |
ије могао чути...{S} Чак и оне неколике кокоши, што су се разишле по гомилама буништа, испред к |
обручеви, сјекире, и чепркале безбројне кокоши, пијевци, пилићи.{S} Двије-три патке брчкале су |
о сандуке, па и у њих завиривао.{S} И у кокошињак је завиривао.{S} А она жила искочила му на че |
к су се лијепо могла распознати некаква кола.</p> <p>— Он је! — узвикнуше.</p> <p>— Није!</p> < |
га свијета!</p> <p>— А што нијеси друга кола наш’о, магаре никакво? — брекну Перо љутито <pb n= |
сам на свијету?</p> <p>— А ђе су друга кола? — окоси се Данило, отимајући се. — Није ово шехер |
, приближујући им се. — Нема Томе, нема кола, нема вожње, нема пута!...</p> <p>Да је, на примје |
тјеме и у голи врат.{S} Прашина, испод кола, диже се и пада по очима и лицу.{S} Коњске мухе об |
сто, — узвикну учитељ прије, него су се кола и зауставила и високо издиже изнад главе чутуру, к |
и, добујући прстима у прозор, очекиваше кола.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19051_C |
head> <head> <hi>Перо Карантан мора без кола путовати у касабу П...</hi> </head> <p>Истјерани и |
ефтан, блијед попут крпе, истегну га из кола и повуче у страну.</p> <p>— Што обрука ’вако и себ |
се, Боже сачувај, разболио или испао из кола и ногу сломио?...{S} Шта би било?...</p> <p>— Сврш |
га по носу.</p> <p>— Хајде, хајде тражи кола, магарче, — рече му благо, готово тепајући. — Дошл |
<p>— Сведно...{S} Ти само пази!</p> <p>Кола се приближише и весели Данило <pb n="165" /> поче |
ући јаглуком. — Ено Данила ђе сједи код колара!</p> <p>Сви наврвише на тесту и почеше се гурати |
ави Јефтан јаче. — Да нам је Бог послао колеру на врат, ја се не бих љутио...{S} Рек’о би: од Б |
. — Хоће ли се јавити ико?</p> <p>Изнад колиба дизао се танак, плавичаст дим и повијао се по ча |
се разишле по гомилама буништа, испред колиба, нијесу какотале ни дречале, него опустиле крила |
и стигли до неколико старих, раштрканих колиба. — Хоће ли се јавити ико?</p> <p>Изнад колиба ди |
ш ли колика ти је паучина по зидовима и колика је прашина по тлима?</p> <p>Перо преврну очима, |
ако то држиш како ли пазиш?{S} Видиш ли колика ти је паучина по зидовима и колика је прашина по |
муца Обрен. — А... осим тога... не знам колика ће бит’ попутнина.</p> <p>— Попутнине нема!</p> |
цу, јер он ни у чем није толико уживао, колико кад га човјек понуди чашом добра вина и кад му р |
на столици, пушио и пијуцкао.</p> <p>— Колико мислиш остати овђе код нас? — запита изненадно П |
gn> бре!</p> <p>Келнер дође.{S} Срачуна колико обојица имају платити и пружи карту.</p> <pb n=" |
есрећи. — Шта ти је?</p> <p>— Мислим се колико смо утекли од куће, — одговори Данило жалостив н |
амо да ја умакнем комесару, а ви гоните колико хоћете.</p> <p>Па сједе за сто и написа брзојав |
ка у земљи, који се толико бојао власти колико поп и који би био у стању са већим страхопоштова |
него прије.</p> <p>— Ја ћу, — викну он колико га грло доноси... — Ево мене!</p> <p>— Муч’ ти, |
а вазда добре муштерије.{S} Да си видио колико сам муке им’о док сам каз’о како си ваљан и бога |
— Окупићемо још наших људи, па, неко на колима а неко на коњима, пођемо на сусрет...</p> <p>— Х |
ити зна: хоће ли изаћи, или ће остати у колима?{S} Згурио се у крај, па нијемо и тупо гледа сво |
де нову мајсторију и спустио се на прва кољена, а Перо се ослабио, полетио с њега главачке и ск |
е? — запита изненада, положивши руке на кољена и пипкајући прстима као по клавиру. — Јеси ли тр |
147" /> Задрхташе му и ноге, поклецнуше кољена и он сједе, управо паде на столицу...{S} Свијест |
кочи, драго...</p> <p>Перо се ухвати за кољено и хукну.</p> <p>— Нека га Данило јаше ако хоће, |
у ти ја овђе више ноћиват’, па да ме на комаде сијечеш, — рече. — Нијесам ја разбојник, па да м |
лу, а празна боца откотрља се и разби у комаде.</p> <p>— А што кукаш? — дрекну и унесе му се у |
има више будале од тебе?</p> <p>Као по команди сви гости оставише <pb n="105" /> своје столове |
еља, а данас му је требао један човјек, коме ће све своје <hi>јаде</hi> испричати.{S} Јефтана, |
е водим...{S} И Благоје, никакав чојек, коме сам платио ручкове и вечере, да ме тако превари!.. |
— А ти опет тражи цуру, — дочека Обрен, коме су додијала та пречеста тужакања. — Што мени прича |
о сокаку и мучити се с њиме, него треба коме другоме да га натоваримо на врат, па нека се други |
а испод клупе боцне иглом, или да пусти коме у њедра шаку коњских <pb n="19" /> муха.{S} Но то |
сметњи.</p> <p>Након дужега вијећања, у коме је Аћим живо протествовао против шибања у школи, б |
S} Он је управо имао неки свој језик, у коме је било помијешано чешких, њемачких и неколико срп |
те заједнички написаше учитељу писмо, у коме учтиво замолише »да се потруди, ако му није тешко, |
/p> <p>Јефтан уведе Перу у један кут, у коме их са улице нијесу могли видјети.</p> <p>— Овђе ће |
p> <p>Држимо, да овоме не треба никаква коментара.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
хом, скрушен и понизан уљезе у собу.{S} Комесар, дебељкаст, мргодан човјек, са мјесечином на тј |
не можете више имати боравка, — дочека комесар јаче. — Морате, али, овога трена одлазити натра |
ојте се правдати и испричавати, — упаде комесар важно. — Ја знам све вас, све Влахе...{S} Ви ва |
га.</p> <p>— Изим овога, — настављао је комесар немилостиво, — ви сте, дапаче, и друге сумњиве |
а задрхта.</p> <p>— А видите, — настави комесар, — није ли, али, то нарушавање јавнога реда и м |
сада.</p> <p>— Ништа за то, — одговори комесар, давајући му руком знак, да га не прекида у гов |
тијела. — Баш се тако зовемо...</p> <p>Комесар забиљежи и накашља се.</p> <p>— Ви сте, али, ва |
и пошљедњи кога овако осуђују...</p> <p>Комесар као да овога пута бијаше нешто расположенији и |
ам ја, а бунтовник је бунтовник.</p> <p>Комесар одмахну руком.</p> <p>— Драги мој, — рече, — ја |
росто ни овога ни онога свијета?</p> <p>Комесар се насмија и оним истим прстом куцну се по челу |
ubSection" /> <p>Пред собом полицијског комесара морао је чекати више од пола сата...{S} Ту су |
и Перу из затвора и опет га поведе пред комесара.</p> <p>— Хајде, — вели, — да чујеш пошљедњу п |
и...{S} Соба као да се поче окретати, а комесарова глава поигравати.{S} Изгледало му је, да ће |
закључавајући их. — Само да ја умакнем комесару, а ви гоните колико хоћете.</p> <p>Па сједе за |
даску, попут црквених клепетала, те су комшијске жене, мислећи да су то права клепетала, почел |
радан, на Велики Четвртак, испети се на комшијски дуд и ту ударати у даску, попут црквених клеп |
рупати се макар с киме.{S} Ријетко које комшијско дијете да није било украшено чворугом на глав |
е разлијегало по свој авлији и по свеме комшилуку, — дош’о си да ме вараш и на зло навлачиш...{ |
ар ништа не научио.{S} Само нека мени и комшилуку није на сметњи.</p> <p>Након дужега вијећања, |
, — дочека Перо брзо. — Има ту неколико конака.</p> <p>— То је необично, — уздахну стара, отиру |
жалостив но, не утирући суза. — Има сто конака да смо утекли!</p> <p>— Па шта ти је, магарче; к |
S} За прве двије године истјера двојицу конкурената из Касабе и натјера их, да на другој страни |
ара и то је непоштена ствар...</p> <p>— Коњ је плах, — упаде Јован, — па му драго да поскочи, д |
рави и удари се у прса.</p> <p>— А мене коњ није мог’о оборити! — рече поносито.</p> </div> <di |
ђена од дванајес’ ока.{S} Не може сваки коњ бити Шарин, ни сваки чојек Краљевићу Марко...</p> < |
p>Уједанпут обојица узвикнуше.{S} Перин коњ хтио да изведе нову мајсторију и спустио се на прва |
да му знам нарав...{S} И какав ми је то коњ, који се игра и обара људе?...{S} При погодби нијес |
та Јефтан.</p> <p>— Није скупа...{S} На коња по форинта, по форинта...</p> <p>— Није пуно, — уп |
Паризу.</p> <p>Наши путници одјахаше од коња, ступише у хотел и, уз мермерне степенице, попеше |
но ходати око дрвета.</p> <p>— А има ли коња у селу? — запита шапатом.</p> <p>— Има, — одговори |
ам Јован, не знам како се зове, има три коња.</p> <p>— А нама требају четири! — упаде Перо живо |
укурузе.</p> <p>— Чули смо, да имаш три коња, — рече Јефтан поздравивши се с њим. — Ако хоћеш д |
гроша мени, што ћу ићи с вама да вратим коња, мени... — опет ће Јован.</p> <p>— С овијем се нећ |
ка глава.</p> <p>Међутим и Јован изведе коње и поче их вадати по ледини, чешукајући их и размрс |
о је!...{S} Сад ћу ја уредити и извести коње!</p> <p>— Данас ће бит’ пасја врућина! — прогунђа |
то су ишли лагано и мирно, за пошљедњим коњем.{S} Обојица задуханили, па се упустили у разговор |
у, а њима остави да сами узјашу.</p> <p>Коњи, чим кренуше, као да осјетише несигурне јахаче на |
аших људи, па, неко на колима а неко на коњима, пођемо на сусрет...</p> <p>— Хоћемо!..</p> <p>Ј |
ола, диже се и пада по очима и лицу.{S} Коњске мухе облијећу ода свих страна и лијепе се за обр |
е иглом, или да пусти коме у њедра шаку коњских <pb n="19" /> муха.{S} Но то је бивало све то р |
ти, а Јефтан потјерао за њим, труцка на коњу и, као пијан, клима се и повија час на једну час н |
ебе.{S} А бухе га све то више пецкаху и копрцаху се испод њега, као да је на мравињак легао.</p |
ући два три дана.</p> <p>Старац одскочи корак унатраг и раствори уста, као да ће прогутати неко |
е се потући, те сиромах Перо читава три корака одскочи у страну и дрхћући приступи механџији.</ |
кућа.</p> <p>— Ево нас! — узвикну Јово, коракнувши у широку авлију, испред куће, ограђену са св |
, кроз ходник, почеше одјекивати нечији кораци и као граја нека.{S} Перо помисли да ће опет бит |
S} За данас је доста!...</p> <p>И брзим корацима, као да га когод гони, изађе на улицу.</p> <p> |
ара са родиним ногама, што и по равници корача као да се пење уза степенице, — њему се смрачи п |
оћ су куњале.</p> <p>Перо пође неколико корачаји, па застаде.{S} Ухвати Благоја за крај од прсл |
рине, Тисе, Врбаса, Саве и Цетине, види користи од вашег брака; да сретно буде по ваш дом и срп |
ах за старим изишао некуда, а Јефтан се користио Периним <pb n="83" /> душеком, кога је отео од |
Оцу му је било име Аћим, или како се на корицама читуље потписивао <hi>Јоаким</hi>, а мати му с |
} Очи му се помутише, усне поблиједеше, коса се накостријеши.{S} Поплашено погледа по свима и к |
елике и кахвајасте к’о двије маслине, а коса златна к’о препечена ракија од пет година дана...{ |
мишљао.{S} Од велике бриге поче му се и коса шарати и, на велику жалост његову, појавише му се |
иш?{S} Како се не стидиш својих сиједих коса?..{S} Чојек у годинама, па нежењен!..{S} Срамота!. |
} Тада се шалио са дјецом, чупкао их за косе, показивао им разне слике и пјевао им пјесме о Мил |
валима, на мјесечини.{S} Дугачке, црне косе распустила по води, издигла бјељу него у лабуда гл |
ан, помућених очију, замршених бркова и косе, љутио се на себе и на свакога.{S} Псовао је механ |
на и мало рашчерупана, те су јој бичеви косе падали по образима и сакривали јој половину лица.< |
му.{S} Стара га, од милине, почела и по коси гладити, а стари се само смјешкаше и пипаше му оди |
а је лешкарио Васин слуга, Игњат, стар, космат човјек, који се једном у пет недјеља бријао а ши |
илош Обилић пробада цара Мурата на пољу Косову.</p> <pb n="49" /> <p>— А оно је ваша слика? — з |
ути.{S} Он скочи, намргоди се и затресе косом, страшан као лав афрички.{S} Затим удари шаком <p |
са руменим, дугуљастим лицем, просједом косом, ћелавим обрвама и дугим трепавицама, што вјечито |
кога и, очигледно, жалећи, што и рибље кости није могао појести.</p> <p>— <foreign xml:lang="d |
ља се лијепо и раздијели <pb n="114" /> косу по средини, пустивши да му два бича пану управо по |
дочека удовица <pb n="51" /> и заглади косу на челу. — Какве су ми сад ђевојке?...{S} Мршаве и |
прибра.{S} Лагано, забацивши кестењаву косу, која јој је падала по челу, опружи обје руке и, с |
усти на вољу, помијеша прсте у Данилову косу, затресе му главом и заповиједи да изађе из собе.{ |
и потегну Данила за мокру, разбарушену косу. — Зар је Томо сам на свијету?</p> <p>— А ђе су др |
едаше се и пристадоше.{S} Опремише Тому кочијаша, да се код некаква познаника одмара, а они се |
лија, издизала се при дну чаршије и као кочоперила се својим огромним вратима, великим, цвијеће |
а се.</p> <p>— Није ми жао главе... ама кошуља... — рече тужним, утањеним гласом, као дијете ко |
њаху испод бијелих, загрнутих рукава од кошуље.{S} Поп је, без мантије и камилавке, босоног газ |
дмахну рукама.</p> <p>— Немамо ми чисте кошуље, — рече.</p> <p>— Ја нема, — једва проциједи кро |
кроз зубе Перо, мргодећи се. — Нема ни кошуље...{S} Тако је то, браћо, кад нема женске главе у |
.{S} Нема ко да ми уреди; нема ми ко ни кошуље прати, па вазда купујем нове.{S} Ономадне сам уз |
е га чистити.{S} И размаза вино по свој кошуљи.</p> <p>— Ништа... ништа је то, — рече тјешећи г |
аребичино јаје, и попрска му вином нову кошуљу.</p> <p>Јово Перотић јаукну, скочи поплашено <pb |
био у танке, прљаве гаће и још прљавију кошуљу, коју је раздрљио на прсима, пустивши да се муши |
— Не брини ти!{S} Ја ћу теби дат’ своју кошуљу, па преобуци.</p> <p>Па се окрену према вратима. |
— Хајде нађи и донеси једну чисту, моју кошуљу.</p> <p>Данило га забленуто погледа.{S} Погледа |
вио си ме... па од јада...{S} Ако ти је кр...риво ено ти суда па ме тужи...</p> <p>Перо се осмј |
кну. — Крава Филипова!{S} Крава, крава, крава!</p> <p>Па полети вратима.</p> <pb n="75" /> <p>— |
а.</p> <pb n="75" /> <p>— Крава, крава, крава! — викну још гласније.</p> <p>— Чија крава? — зап |
ти и поигравати.</p> <p>— Крава, крава, крава Филипова у нашем житу! — викну. — Крава Филипова! |
у! — викну. — Крава Филипова!{S} Крава, крава, крава!</p> <p>Па полети вратима.</p> <pb n="75" |
вратима.</p> <pb n="75" /> <p>— Крава, крава, крава! — викну још гласније.</p> <p>— Чија крава |
и трчкати и поигравати.</p> <p>— Крава, крава, крава Филипова у нашем житу! — викну. — Крава Фи |
шем житу! — викну. — Крава Филипова!{S} Крава, крава, крава!</p> <p>Па полети вратима.</p> <pb |
крава Филипова у нашем житу! — викну. — Крава Филипова!{S} Крава, крава, крава!</p> <p>Па полет |
полети вратима.</p> <pb n="75" /> <p>— Крава, крава, крава! — викну још гласније.</p> <p>— Чиј |
по соби трчкати и поигравати.</p> <p>— Крава, крава, крава Филипова у нашем житу! — викну. — К |
ва! — викну још гласније.</p> <p>— Чија крава? — запита неко из авлије.</p> <p>— Игњате, гони к |
п и да њиме бије другове.{S} Срећа, што крава није била <pb n="16" /> најбоље расположена, нити |
десет прозора, а најпошље је покушао да крави Митра кујунџије откине реп и да њиме бије другове |
дари га по устима.</p> <p>— Људи воле и крави дебљој а камо ли жени, — рече.</p> <p>— Воле, вол |
а неко из авлије.</p> <p>— Игњате, гони краву Филипову из жита, — развика се стари попут пудара |
м неким, настави: — И ја сам им’о једну краву, па дебела, па, кад је попипаш, мехка к’о памук.. |
и он...{S} Зауставише се <pb n="48" /> крај врата и ту се почеше сашаптавати и разговарати...< |
већ био пробудио и сједио под дудом.{S} Крај њега је лешкарио Васин слуга, Игњат, стар, космат |
ачаји, па застаде.{S} Ухвати Благоја за крај од прслука и погледа му право у очи.</p> <p>— Ја ћ |
леђима и неколика пута пређе с краја на крај собе.{S} Најпошље погледа у Јоку.{S} Она је још је |
ева.</p> <quote> <l>Фалио се жути лимун крај мора,</l> <l>Има л’ иђе иког љевшег од мене?</l> < |
м диже послужавник са тала и метну га у крај.{S} Покупи и филџане од гостију.</p> <p>— Да није |
љезе у собу, и поздравивши све, сједе У крај.</p> <p>— Учитељу, јављамо ти радосну вијест, да с |
или ће остати у колима?{S} Згурио се у крај, па нијемо и тупо гледа своје касабалије, а касаба |
руке на леђима и неколика пута пређе с краја на крај собе.{S} Најпошље погледа у Јоку.{S} Она |
ion" /> <p>Доктор је становао готово на крају касабе.{S} Био то човјек странац, погурен, стар, |
и слика на зидовима.{S} Само, у једноме крају, висиле су некакве старе, окрпљене чакшире, а исп |
вирачице, <pb n="24" /> Швабице, што, у крају, свирају разне швапске маршеве.</p> <p>Јефтан уве |
купујеш таке слике) и она два сандука у крају и дрвени кревет, — ето то ти је читав намјештај.{ |
не шта ће даље казати.</p> <p>— А Марко Краљевић био је још бољи, — опет поче. — Он је кршнији |
же сваки коњ бити Шарин, ни сваки чојек Краљевићу Марко...</p> <p>Пошто је још мало посједио, д |
оче звиждукати.{S} Обиједили ме, да сам крао суцке биљеге, па ме ухавсили и оћерали из службе.. |
е од пиринча.</p> <p>— Ама крштеница је красна ствар, брате, — дочека Перо живахније, приближуј |
и: има ли икаква ђевојка љепша, од наше красне удовице Стаке?</p> <p>— Охо! — викну неко. — То |
>Перо једва дочека.</p> <p>— Лијепо!{S} Красно! — узвикну. -— То ти је паметна мисао!{S} Ја ћу |
ао тако »даровит и паметан«...</p> <p>— Красно дијете, — хвалио се Аћим свакоме. — Знао сам ја, |
а да умреш кад попијеш чашу...</p> <p>— Красно вино! — потврди Благоје опљуцнувши поред себе. — |
а прсти му још живље заиграше. — Је ли красно?{S} Љевшега а јефтинијега нема у земљи.{S} Никол |
отово сваку вече.{S} А дочекивали су их красно.{S} Удовица, је дочекивала Перу, Милка Обрена, и |
ачуђено их погледати. — Како у лијепој, красној, милој и никад незаборављеној вашој касаби?{S} |
, расклиман, полуразрушен плот, пуши на кратки чибук и наређује нешто двојици синова, који су н |
окоши, голубови.{S} Рачуна се, да је за кратко вријеме убио осморо пилади, трима псима избио ок |
алом дјечурлијом на улици, постао је за кратко вријеме врло славан.{S} Прославио се витешким св |
лио из врло проста разлога, јер је кроз кратко вријеме умро. »Отишао у походе покојници« као шт |
и.</p> <p>— Растављај их, брате, јер ће крв пасти, — промуца. — Ово је биједа једна...</p> <p>— |
р се не би оне могле хранити без његове крви?{S} И зар он није могао лежати мирно у својој соби |
ра на белај, да троши новце и да својом крвљу храни сеоске бухе.{S} Зар се не би оне могле хран |
опарена.</p> <p>— Бјежи, бјежи од мене крвниче! — викну и показа му свих десет прста, као да ћ |
p> <p>Перо га погледа попријеко, готово крвнички.</p> <p>— А што сјутра? — запита набусито. — Ј |
је путовање! — прогунђа Јефтан и некако крвнички погледа <pb n="66" /> у Перу. — Трећи дан путу |
де шта би одговорио, него и он сједе на кревет и, објесивши ноге, поче климатати њима.{S} Присл |
анила, гдје га је и оставио:{S} Сјео на кревет, објесио ноге па климата њима и плаче.{S} Очи му |
о даље...</p> <p>Јефтан опусти руке низ кревет и клону главом на јастук, као најтежи болесник.< |
ике) и она два сандука у крају и дрвени кревет, — ето то ти је читав намјештај.{S} Па како то д |
и, онако у свима хаљинама, завали се у кревет.</p> <p>— Фала Богу кад смо овђе, — рече и Јефта |
ок је Јефтан још слатко спавао на своме кревету, умотан са врх главе до на дно нога у тешки, то |
сред механе, па се препире са некаквим крезубим старчићем око плаћања.{S} Старчић вели, да је |
<p>— Заричемо се.</p> <p>— И сјутра да кренемо!</p> <p>— Сјутра.</p> <p>И сви прихватише за ча |
о утучени, кренуше из авлије, а за њима крену и Данило, уздишући и стењући под пртљагом...</p> |
ница.</p> <p>— Јок, — одговори Јефтан и крену даље. — Шта ће ми то?</p> <p>— Требаће, требаће т |
клепетала, почеле се побожно крстити и кренуле цркви на читав сахат раније, него ли је била от |
је стегнуо јуначко срце своје и сам се кренуо на пут, стиже Перо, након два дана, у чувену вар |
и, топли јорган, дотле се Перо и умио и кренуо низ чаршију, тражећи да се упозна ма с киме и да |
ворише ријечи.{S} Обојица, као утучени, кренуше из авлије, а за њима крену и Данило, уздишући и |
и мало.</p> <p>Перо затвори магазу, те кренуше обојица.{S} Пођоше уз широку чаршију, покрај чи |
p>Па, сви раздрагани, изађоше из куће и кренуше се, да и осталим касабалијама испричају знамени |
остави да сами узјашу.</p> <p>Коњи, чим кренуше, као да осјетише несигурне јахаче на плећима.{S |
икну. — Пристајем и ја!</p> <p>У неђељу кренуше обојица удовичиној кући.</p> <p>— Чујеш, ја не |
иск’о и кад си ми прич’о, да ће ти ђеца крепати од глади?...</p> <p>Сељак слегну раменима и ућу |
запита изненадно Перу. — Нећеш зар брзо крећати?</p> <p>— Неколико дана, — одговори Перо. — Ако |
о да му је био сав свијет <pb n="41" /> крив, мргодно је гледао свакога и ничијега поздрава ниј |
n="94" /> <p>— Ама, брате, јесам ли ја крив што сам несретан? — упаде Перо снуждено. — Несрета |
сретно се и женим...</p> <p>— Нијеси ти крив, ама нијесмо ни ми, — настави Јефтан јаче. — Да на |
застаде.</p> <p>— Е знам, брате, да сам крив, — рече. — Знам, ама шта ћу?...{S} Кад ме стисне о |
се Перо, мрко је гледајући. — Ја нисам крив..{S} Зар ја нисам каз’о да је слађа телетина од го |
је поред врата шкиљио један фењер, а на кривим степеницама гориле су двије омање лампе.{S} При |
о, како је, прихваћајући, окренуо га на криво, те половицу кахве пролио по новим чакширама.{S} |
слушајући Обрена. — Ако учитељу не буде криво, њега да замолимо.{S} Он је учио, па зна да везе. |
о да се мучи са муштеријама и да им се »криво куне“.{S} Лакше му је било <pb n="22" /> сједити |
> <p>Сви скочише и погледаше уз широку, кривудаву тесту, на којој се, у даљини, издизао и ширио |
оженио, — застења <pb n="166" /> Перо, кријући очи од свега свијета.</p> <p>— Ко вам је то каз |
а видјети...{S} Уједанпут испусти чудан крик.{S} Брада му заигра, на челу му искочи дебела, мод |
ви, поблиједи и испусти ситан; чудноват крик.{S} Издигнута рука клону јој, брада заигра, очи се |
а скочи као опарена.{S} Отури тефтер са крила, збуњено погледа око себе и хитно изађе из собе.< |
јесу какотале ни дречале, него опустиле крила, отегле шије и искривиле главе, па као да се раст |
види, осим некаквих бубица, прозрачних крила, што, каткада, пролете изнад траве.</p> <p>— Хоће |
...</p> <p>И, брзо се окренувши, као на крилима отрча у хотел.</p> <milestone unit="subSection" |
рену и хитно пође кући.{S} Брзо, као на крилима, улети у своју собу, дохвати из једнога ћошка н |
љења, обје руке у вис и машући њима као крилима.</p> <p>Обрен Пушибрк баци капу с главе и поче |
кад уљегнемо у собу, а она ми сједне на крило, па ми чупа бркове, љуби ме и милује, па се играм |
p> <p>Перо опет ућута.{S} Скрсти руке у крило и поче ломити прсте.{S} Осјетивши удовичино раме |
е још једнако сједила, држала тефтер на крилу и, осјећајући Јовин поглед на себи, није смјела г |
есмом бумбуловом, љуљушкати је на своме крилу и куњати јој на голим њедрима, као што је замишља |
о својим »јадима«.{S} Додуше пажљиво је крио име и попово и дјевојчино, али је причао све остал |
искочила му на челу, а искезио зубе, а крмељаве очи дошле му још мање...{S} Игњат је рикао по |
рже и плашљиво одскочи.{S} Затим отвори крмељаве очи, протра их и, некако блесасто, погледа по |
<p>Нос у старога као да дође још дебљи, крњави зуби указаше се.{S} Он испусти некакав уздах и, |
том, смјежураним лицем, зеленим очима и крњавим зубима...{S} И једнако му се чинило, као да га |
гуљаста врата, избуљених зелених очију, крњавих зуба (због чега је вазда и успијала губицама) с |
оножници, бројећи димњаке на сусједским крововима, или је лешкарио у душеку, правећи куглице од |
ст дим и повијао се по чађавим, сламним крововима...{S} Ничији глас ни ту се није могао чути... |
истим, чак неопраним, чашама и боцама, кроз које су се ломили сунчани зраци, који, попут дугуљ |
е честито ни допјевао задњу ријеч, кад, кроз ходник, почеше одјекивати нечији кораци и као грај |
оје свињчади.</p> <p>Из авлије уљегоше, кроз ониска врата, у мрачну кућу, која, и ако по дану, |
о и ширио бјеличаст, провидан облак.{S} Кроз облак су се лијепо могла распознати некаква кола.< |
о упутише уском путањом, која је водила кроз риједак, јасенов гај, у село...{S} Унаоколо све мр |
а хвалио из врло проста разлога, јер је кроз кратко вријеме умро. »Отишао у походе покојници« к |
аквим уским и прљавим сокацима, прођоше кроз двије-три авлије, провукоше се испод некакве грдне |
јевну.</p> <p>— Аха, ти си? — проциједи кроз зубе.{S} И објема шакама протра се по лицу, као да |
че.</p> <p>— Ја нема, — једва проциједи кроз зубе Перо, мргодећи се. — Нема ни кошуље...{S} Так |
запјева, те полако, тихо, поче циједити кроз зубе своју стару и најомиљенију пјесму:</p> <quote |
мене тиче?</p> <p>— Честитам, — испусти кроз нос, учтиво се наклонивши, пошто се мало прибрао. |
сти.</p> <p>— А сапутнина? — запита као кроз плач.</p> <p>— Па нијеси ли ти са Стаком говорио? |
> <p>— Чув’о би се, — одговори Перо као кроз плач, — ама зар сам ја пророк, па да му знам нарав |
плачу!{S} А Данило опет промолио главу кроз врата, па као да размишља: или би заплакао, или се |
е хтио спавати, пропуштао је живу ласту кроз рукав и — свеједно.{S} Чим би почео писати, та су |
уљастих стубова провиднога дима, падаху кроз стари, ваљда никад неочишћени <pb n="61" /> прозор |
у, уозбиљио се као какав старац.</p> <p>Кроз годину -дана постао је миран ђак.{S} Да је био доб |
.</p> <p>— Е видите ли ви објешењака! — кроза смијех викну Јефтан, поново се враћајући друштву |
ми је и весела, исто к’о да ми је Бог у крошњи с неба бацио, да ме обесели за моја добра дјела. |
е то каз’о?</p> <p>Јефтан, блијед попут крпе, истегну га из кола и повуче у страну.</p> <p>— Шт |
оват реп: од изрецкане хартије и старих крпетина.</p> <p>— А шта ти ту радиш? — прекори га Перо |
ада у вашега свећеника, тражили некакве крсне листове...</p> <p>— То је давно било, — упаде Пер |
<pb n="4" /> које ја данас славим моје крсно име и које сте ви, моји пријатељи, мени дошли и к |
први пут пошље смрти родитеља, прослави Крсно Име.{S} А како га је прославио и шта се закључило |
RP19051_C1"> <head>I.</head> <head> <hi>Крсно Пере Карантана.</hi> </head> <p>Перо Карантан, ви |
<p>Састанак, одређен у прву недјељу по Крсноме Имену, морао се одржати и сви јарани опет се, у |
да се нијесте преварили? — запита опет, крстећи се. — Шта ћу им ја?</p> <p>— Ако ти је име Перо |
у то права клепетала, почеле се побожно крстити и кренуле цркви на читав сахат раније, него ли |
осито исправљеним вратовима и као неким крунама на глави...{S} И као купа се и он у језеру..{S} |
отежући и као размишљајући. — У мене је крупан пос’о...</p> <p>— Што крупњи, бољи је! — упаде Б |
иђемо.</p> <p>Перо завуче руку у џеп и крупан новац остави на столу.{S} Не хтједе ни кусура че |
— викну Благоје улазећи у собу и тарући крупан зној са чела.</p> <p>— Једва га једном уловисмо. |
е то? — запита Перо зачуђено, угледавши крупна, мрка полицајца, <pb n="143" /> гдје стоји иза Д |
нцу, силно ударала у очи.{S} Поп је био крупна људина, мрка, сунцем опаљена лица са дугом, црно |
ћица, ознојена, задихана, раздрљена, са крупним црвеним пјегама на лицу и чиревима на челу.{S} |
што крупно запитати, — рече, — ама тако крупно да би те могла кап ударити кад би изненада чуо.< |
му право у очи.</p> <p>— Ја ћу те нешто крупно запитати, — рече, — ама тако крупно да би те мог |
У мене је крупан пос’о...</p> <p>— Што крупњи, бољи је! — упаде Благоје смијешећи се. — Ама са |
ио?..{S} Није Бог наредио да растемо по крушкама и по јабукама него да нас жене рађају...</p> < |
аче. — Она је шћи газде Ђуре Ашчића.{S} Кршан и богат чојек!</p> <p>Перо га дрпну за рукав и, о |
а што су их по њему остављали.</p> <p>— Кршан си ти, — настави поп, прелиставајући протокол, — |
еље и хвалио им се:</p> <p>— Опет је он кршан!...{S} Он ће и опет бити мимо остале.</p> </div> |
а остави Милки.</p> <p>— Данас си нешто кршан, — рече Пери, ударајући га јаглуком по образу. — |
таке шћери Милке.{S} Кажу, да је добра, кршна, ваљана.{S} Додуше ја је још добро не знам, нијес |
ој у ону рупицу на бради. — А, душе ми, кршна си и ти к’о ђевојка каква.</p> <p>— Бре не би се |
узвикну Јово, натуривши фес на чело. — Кршна!</p> <p>Стари га погледа попријеко.</p> <p>— А не |
ш једном кахвом.</p> <pb n="50" /> <p>— Кршна цура, — рече Перо, кад су изашли из авлије.</p> < |
ко себе и хитно изађе из собе.</p> <p>— Кршна ђевојка! — нехотице узвикну Јово, натуривши фес н |
Перо, кад су изашли из авлије.</p> <p>— Кршна.{S} А има и мираза, — одговори Обрен.</p> <p>— Ех |
послали ми кугу на врат.{S} Да је била кршна, не би чекала на ме, да дођем <pb n="141" /> из д |
што? — зачуди се Благоје. — Ђевојка је кршна и добра, а и мираз носи.</p> <p>— Не треба мени а |
ијече Благоје и уозбиљи се. — Љубица је кршна, добра и носи ти пет хиљада мираза.</p> <p>Перо, |
ћ био је још бољи, — опет поче. — Он је кршнији јунак.</p> <p>— Ко зна!</p> <p>— Јес’...{S} И Ш |
поново се окрену Пери.</p> <p>— Ја знам кршних пуно, — рече, састављајући три прста и љубећи их |
милоште, повуче га за ухо.</p> <p>— А-а кршно си момче!{S} Лијеп објешењак! — рече, кесећи се. |
рења.</p> <p>— А треба ли теби, Обрене, крштеница? — запита га, улазећи у дућан, јер није знао |
еница! — викну изненада и исправи се. — Крштеница треба, па да ми је извадите...</p> <p>Поп, от |
нао казати рашта је дошао. — Мени треба крштеница! — викну изненада и исправи се. — Крштеница т |
ови јаче, — јер милостивој власти треба крштеница и за Јефтана Мргудића.{S} Он не може доћи, је |
еђима уз вреће од пиринча.</p> <p>— Ама крштеница је красна ствар, брате, — дочека Перо живахни |
мат’ рашта отићи попу, — рече. — Док је крштеница, имам му рашта ићи и увијек гледати Марушку.. |
поп, отресајући воду са браде. — Шта ће крштеница мртву човјеку?{S} На они се свијет иће и без |
ће, — ти ћеш се сад женити и требаће ти крштеница.</p> <p>— Јок, — одговори Јефтан и крену даље |
На они се свијет иће и без пасоша и без крштенице...{S} То не могу...</p> <p>Перо се почеша иза |
>— Нема.</p> <p>— А не даје њезина мати крштенице или што наличио?</p> <p>— Не даје.</p> <p>— П |
S} Да тако није казао, поп му не би дао крштенице и не би му је дао све дотле, док се најприје |
и сакривали јој половину лица.</p> <p>— Крштеницу за... за оца покојног, — једва изговори Перо, |
а пера, који је, као за инат, хитао, да крштеницу час прије сврши.</p> <p>Тужан и жалостан врат |
ене посл’о...{S} А милостива власт хоће крштеницу одмах.</p> <p>— Хм, хм, — дочека поп љутито. |
— запита мргодно. — Ко у ова доба вади крштеницу?</p> <p>— Треба...{S} Траже ми је од власти, |
p>— Маро, дијете, — рече јој поп пишући крштеницу и не осврћући се на њих, — ево и Перо мисли и |
и пут -ступио у попову авлију и заискао крштеницу, за мало те није главу изгубио.{S} Љутит и ра |
и мени казаше, да тамо не траже ничију крштеницу...{S} Ничију они не траже!...{S} А ти то, поб |
боравио и, кад овај устаде пружајући му крштеницу, зачуђено га погледа и као да хтједе запитати |
рата мале, приземне собице, и удовица и кћи јој Милка поплашено скочише, и, оставивши филџане и |
цвијећем и барјачићима.{S} Под големим кубетом њезиним пружао се дугачак сто, препун јела, пић |
ричао своје доживљаје из времена кад је куга морила; причао је: како је бјежао испред ње и како |
ади?</p> <p>— Он зна шта ради!...{S} Од куге није било паметнијег чојека од њега.</p> <p>Јово д |
-а утекли су!{S} Утекли! — дрекну. — Од куге није било оваке бруке!</p> <p>И, не осврћући се ни |
отме. — Јеси ли здрав?</p> <p>— А-а од куге никад боље! — одговори Игњат, стежући га јаче. — А |
а да их гонимо! — викну. — Да гонимо до куге!</p> <p>— Куда ћеш их гонит’? упаде стари жешће. — |
вима, или је лешкарио у душеку, правећи куглице од хљеба и гађајући њима слике на зиду.</p> <p> |
опет ме, ето, стигла казна и послали ми кугу на врат.{S} Да је била кршна, не би чекала на ме, |
ве вас!...{S} Одмах иђите из моје куће, куд вас очи воде и ноге носе...</p> <p>Јефтан и Перо не |
, — што купиш ове ствари овђе, а?...{S} Куд се спремаш?..</p> <pb n="153" /> <p>— Дома, — дрско |
иницу, ђевојку са пет хиљада мираза.{S} Куд ћеш љевше?{S} Чак је и мени лијепо, и ја сам на ћар |
че опоро. — Доста је сједнице!</p> <p>— Куд ћеш, зете?{S} Куда ћеш? — салетише га са обје стран |
се. — Зар ти је ту мјесто?</p> <p>— Па куд ћу? — запита Данило набусито. — Хоћу ли у воду јали |
цу</hi>, све да потуче, па да онда трчи куд га ноге носе.{S} Дошло да се посвађа, да се поинади |
p>— Нијесам, — одговори Перо. — Не знам куд ћу.</p> <p>— А гладан си?</p> <p>— Прилично.</p> <p |
је сједнице!</p> <p>— Куд ћеш, зете?{S} Куда ћеш? — салетише га са обје стране и пунац и пуница |
— уплете се удовица и потрча за њим. — Куда?</p> <p>— Ето нас други пут!{S} За данас је доста! |
— викну. — Да гонимо до куге!</p> <p>— Куда ћеш их гонит’? упаде стари жешће. — Гонио би и ја, |
> <p>— Хајдемо, — рече Обрену.</p> <p>— Куда? — уплете се удовица и потрча за њим. — Куда?</p> |
смјела главе подигнути ни погледати ма куда.{S} Стари стаде преда њу и куцну је прстом по челу |
могао чути.{S} Па ни попадија се ни од куда појављивала није, макар што је Перо, Бог зна зашто |
стаклу.</p> <p>— А ко ће поћи на пут и куда? — као да сам себе запита. — О тома треба добро ра |
се у собу, па нити је кога пуштао, нити куда излазио, него се од јутра до мрака климатао <pb n= |
Каква је преша била?</p> <p>— Гвожђе се кује док је вруће, — рече Благоје поцупкујући. — Нијеси |
а, а најпошље је покушао да крави Митра кујунџије откине реп и да њиме бије другове.{S} Срећа, |
ахну огледајући се у огледалу. — Хајде, кукавче црни, у манастир па пости и читај молитве, јер |
га ухвате.{S} Објеси горњу усну, те му кукасти нос готово до браде доприје.{S} Изађе.</p> <p>— |
најугледнији.{S} Један сух, пјегав, са кукастим носом и великим, необично испупченим очима, об |
оли једна рашчерупана глава са огромним кукастим носом и страшним очима.{S} Тек мало трезнији ч |
болешљив младић, упалих прсију и уских, кукастих рамена, вјечно огрнут <hi>иберцигером</hi>, ла |
рља се и разби у комаде.</p> <p>— А што кукаш? — дрекну и унесе му се у лице. — Ево, како сам с |
руза, подбочи се рукама о <pb n="32" /> кукове и одмјери га мрким погледом од главе до пета.</p |
мо...</p> <p>Стари се одуприје рукама о кукове и унесе му се у лице.</p> <p>— А вјенчање? — зап |
p> <p>Перо се такођер одуприје рукама о кукове и поче се бекељити према староме.</p> <p>— Не мо |
ква стара кљусина, са шиљастим, мршавим куковима, те куња, лијено машући репом и бранећи се од |
дуге ресе <pb n="30" /> да му падају по куковима.{S} Нађе и неколика прстена, наниза их по прст |
промијенио и сада вичем из свега грла: куку ономе, ко није ожењен!“</p> <p>Држимо, да овоме не |
е лађе?{S} Благо ономе ко је на суху, а куку ономе ко је на води, ето то ти је мој палиграф...{ |
и биће ти добро; ако ти буде зла, онда куку теби, одмах си мртав!...</p> <p>Перо поче трљати р |
нако рашчешљавајући браду, изађе између кукуруза, подбочи се рукама о <pb n="32" /> кукове и од |
ом, стењући и отхукујући, залијевала је кукурузе.</p> <p>Опазивши Перу обоје застадоше.{S} Попа |
, који су неуморно, у страни, окопавали кукурузе.</p> <p>— Чули смо, да имаш три коња, — рече Ј |
олему и тешку мотику у рукама, окопавао кукурузе, што их је ту засадио.{S} Иза њега је ишла поп |
е почеша иза уха, поче куцкати врхом од кундуре о тле и као смишљати нешто.{S} Затим још једном |
е мучи са муштеријама и да им се »криво куне“.{S} Лакше му је било <pb n="22" /> сједити по туђ |
сина, са шиљастим, мршавим куковима, те куња, лијено машући репом и бранећи се од силних муха.< |
ју.</p> <p>— А синоћ?</p> <p>— Синоћ су куњале.</p> <p>Перо пође неколико корачаји, па застаде. |
мбуловом, љуљушкати је на своме крилу и куњати јој на голим њедрима, као што је замишљао.{S} Од |
...{S} И као купа се и он у језеру..{S} Купа се лијепо у хладној, мирисној води, плива и осјећа |
пази, удаљену, љепоту-дјевојку, како се купа на валима, на мјесечини.{S} Дугачке, црне косе рас |
као неким крунама на глави...{S} И као купа се и он у језеру..{S} Купа се лијепо у хладној, ми |
е купају у води.{S} Испод њихових грана купају се лабудови.{S} Шест гиздавих, бијелих лабудова, |
и своје дугачке, танке, повијене гране купају у води.{S} Испод њихових грана купају се лабудов |
м и смјехуљцима на образима, диже се да купи бакшише.{S} Пође од стола до стола, осмјехкујући с |
140" /> прилику, један музејум па да то купим.{S} Ако ми затреба што из Карађорђева времена, ја |
> <p>— Ама није жена кокош, па да ти је купимо, — викну Јефтан жешће, ударајући руком по столу. |
ладнице.{S} Ни мрвица није остављао.{S} Купио је све и гутао хитно, не гледајући ни на <pb n="1 |
.{S} Кажи ти мени, — дрекну јаче, — што купиш ове ствари овђе, а?...{S} Куд се спремаш?..</p> < |
ја хоћу да видим, — дрекну Перо опет. — Купује се теле па се и оно гледа а камо ли жена.</p> <p |
и; нема ми ко ни кошуље прати, па вазда купујем нове.{S} Ономадне сам узео једну и платио за њу |
рече, — црна штета!..{S} Да продајеш и купујеш, могли би одма пазарити.{S} У мене, знаш, има с |
шавим швабицама (а ти плахо бегенишеш и купујеш таке слике) и она два сандука у крају и дрвени |
не загрли.</p> <p>— А хоћеш ли да те ја курталишем? — запита. — Послушај мене, па се не бој ник |
шај мене, па се не бој никога!</p> <p>— Курталиши ако си пријатељ и <pb n="167" /> брат! — јекн |
новац остави на столу.{S} Не хтједе ни кусура чекати.{S} Зграби Благоја за раме и дрмну њиме.< |
ршеве.</p> <p>Јефтан уведе Перу у један кут, у коме их са улице нијесу могли видјети.</p> <p>— |
ћи Перу, поп, из некакве старе, зарђале кутије извади велике, чађаве наочари, натаче их на нос, |
ти.{S} Изгледало му је, да ће се читава кућа срушити и притиснути га.</p> <p>— Изим овога, — на |
указивала нешто љепша, плочом покривена кућа...{S} Са лица имала је три неједнака прозора и вел |
кући, — дочека Перо брзо. — Без жене је кућа празна.</p> <p>— Па ожени се болан! — узвикну удов |
та. — Млад је он, па још не зна како се кућа кући...{S} Обоје су млади к’о кап, па треба да их |
ене то ништа нема, — осијече стари. — И кућа ми тијесна, <pb n="72" /> и соба немам пуно; ни ду |
Јефтан!{S} А најљепша и највећа од свих кућа, понос веселих касабалија, издизала се при дну чар |
и.{S} Упутише се чопору ниских, сеоских кућа, испред којих се, у прашини, играло неколико голиш |
. ипак је све љепше било него у осталих кућа.</p> <p>— Ево нас! — узвикну Јово, коракнувши у ши |
уго?</p> <p>— Друго је, да је паметна и кућаница.</p> <p>Јефтан се мало намргоди.</p> <p>— А тр |
аву касабу, чија их љепота изненади.{S} Куће нанизане у правом реду једна до друге, па све једн |
ово, коракнувши у широку авлију, испред куће, ограђену са свих страна уском сухозидицом. — Ту с |
/p> <p>— Мислим се колико смо утекли од куће, — одговори Данило жалостив но, не утирући суза. — |
шала удаљити се, сам самцит, толико од куће и доћи у туђ свијет, гдје му се свашта може десити |
се каже.{S} Знао је, да више никога код куће затећи неће кад <pb n="27" /> се врати из механе; |
ц објеси о врат.</p> <p>— Је ли поп код куће? — некако сурово запита уплашену слушкињу, кад сти |
ви мирни и да се не препадају од његове куће.</p> <p>— Ама у мене у собама има и буха, — дочека |
је паметан, тај ти се не миче од своје куће, нит’ се пати ’вако к’о ми...</p> <p>— Не знаш ти |
м ја све вас!...{S} Одмах иђите из моје куће, куд вас очи воде и ноге носе...</p> <p>Јефтан и П |
ољубивши га у руку, готово трком оде из куће.</p> <p>Тога дана непрестано је мислио о Мари.{S} |
!</p> <p>Па, сви раздрагани, изађоше из куће и кренуше се, да и осталим касабалијама испричају |
слатко спава.</p> <p>Пошто су изашли из куће, окренуше другим путем, а не оним којим су дошли.{ |
асабу П...</hi> </head> <p>Истјерани из куће стрика Васине, Јефтан и Перо лешкарили су под једн |
> <pb n="127" /> <p>— Ама ја се зажелио куће, — упаде Данило.</p> <p>— Вратићеш се.</p> <p>Дани |
head>XIII.</head> <head>Перо се зажелио куће.</head> <p>Трећега јутра апсанџија пусти Перу из з |
, да се враћамо оклен смо и дошли...{S} Кући ћемо!</p> <p>И оде у собу.</p> <p>— Фала Богу, кад |
седам дана, док добро оздравим, па одма кући...</p> <p>— А ја? — јаукну Перо. — Шта ћу ја?</p> |
Млад је он, па још не зна како се кућа кући...{S} Обоје су млади к’о кап, па треба да их ми ст |
фтанову руку, па се окрену и хитно пође кући.{S} Брзо, као на крилима, улети у своју собу, дохв |
браније и паметније...{S} Младо кућу не кући.</p> <p>— Оно, додуше, тако је, — одобри Перо, — а |
и пође пред њима, да их води Јовановој кући.</p> <p>Затекоше Јована гдје се наслонио на стар, |
{S} Изгуби и наду, да ће икада у својој кући загрлити своју женицу и, у тихе љетње вечери, напа |
срце зажели ти само ишти, к’о у својој кући.</p> <p>И опет се окрену вратима.</p> <p>— Данило! |
није похвалио, како је вечерао у својој кући, а пио вино у — Паризу.</p> <p>Наши путници одјаха |
<p>У неђељу кренуше обојица удовичиној кући.</p> <p>— Чујеш, ја не знам шта ћу говорити с ђево |
ће се намргодити.{S} Зато је и долазио кући доцније него прије.</p> <p>— Волим пуну механу нег |
</p> <p>Тужан и жалостан вратио се Перо кући и, као да му је био сав свијет <pb n="41" /> крив, |
шући и преврћући очима као рањеник. — У кући ми ништа у реду.{S} Ове ми у њој празно, све наопа |
сијан, — рече Јово, гледајући у под.— У кући немаш готово ништа и да трном повучеш по њој, не б |
, да се једва чуло. — Тако је то, кад у кући нема женске главе.</p> <p>— Па и не треба, — дочек |
и је то, брате, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Јефтана то ражљути.{S} Он скочи, намргоди |
о је то, брате, кад нема женске главе у кући.</p> <p>— А ти опет тражи цуру, — дочека Обрен, ко |
{S} Тако је то, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Од тога дана и опет поче умјереније живити |
— Тешко је то, кад нема женске главе у кући...{S} Нема ко да ми уреди; нема ми ко ни кошуље пр |
о је то, браћо, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Јефтан махну руком и замоли га да не говор |
</p> <p>— Ништа нема без женске главе у кући, — дочека Перо брзо. — Без жене је кућа празна.</p |
уд!..{S} Мучио се ништа мање, него ли у кући Јовина стрица, кад су га оно бухе опколиле...{S} С |
ва.{S} Неколико дана живио је осамљен у кући као пустињак какав.{S} Затворио се у собу, па нити |
ља и једно момче, да ти се прогостимо у кући два три дана.</p> <p>Старац одскочи корак унатраг |
ући се ни на кога, отрча даље.</p> <p>У кући се диже читава узбуна.{S} Стрико Васо трчао је и з |
себе.{S} А у механи је друкчије.</p> <p>Кући је ишао само да се испава.{S} Отишао би, па, не тр |
ћеш да знаш, ето ти и кажем...{S} Своја кућица, своја слободица и ја иђем тамо...</p> <p>Стари |
на; минуше два-три сокака, измећу малих кућица, испред којих су, на омањим клупицама, сједили с |
собом заклањала половину мале, скромне кућице, чија је бјелина, прама сунцу, силно ударала у о |
есу дуго ишли, па се нађоше пред омањом кућом, са једном бескрајно дугачком и необично прљавом |
ка неко из гомиле.</p> <p>— ...своју би кућу уредио! — дрекну Бошко јаче. — И не би... не би... |
Заклињао се и да ће претрести и уредити кућу и све ствари по њој, раштркане и разбацане на све |
и за шта друго, нека барем чува и чисти кућу и рађа ђецу...{S} Оклен би ми били, да нам се нису |
него сабраније и паметније...{S} Младо кућу не кући.</p> <p>— Оно, додуше, тако је, — одобри П |
не одговори.{S} Пропусти га да уљегне у кућу, а он стаде под дуд.{S} Ту, поред Данила, леже и п |
ћари сад на пољу јадују, а ожењени се у кућу радују, — избаци, потпуно задовољна, што је могла |
убоко уздахну.</p> <p>— Па... хајдете у кућу, — рече. — Хајдете и отпочините.</p> <pb n="73" /> |
...{S} Јока сакри лице бошчом и утече у кућу, а Јово му се приближи.</p> <p>— Не ваља ти што пр |
јек ти би... ти би...</p> <p>— ...своју кућу уредио, — дочека неко из гомиле.</p> <p>— ...своју |
је уљегоше, кроз ониска врата, у мрачну кућу, која, и ако по дану, бијаше мимо обично расвијетљ |
.</p> <p>— Волим пуну механу него пусту кућу, — говорио је свакоме, који би га прекорио због не |
p> <p>— Сједи ти и само гледај, — рече, куцајући штапом о празну чашу и разгледајући људе и жен |
нијесу моји послови, — окреса полицајац куцајући се по сабљи. — То ће се у полицији извиђети... |
ву страну, пустивши, да га свилена кита куцка по челу.</p> <p>— Шта ћеш данас? — запита га изне |
обично испупченим очима, оборио главу и куцка празном чашом о сто, а други прекрстио ноге по ту |
патенијама...</p> <p>Бошко (онај што је куцкао чашом о сто) отвори бурмутицу, коју је непрестан |
...</p> <p>Перо се почеша иза уха, поче куцкати врхом од кундуре о тле и као смишљати нешто.{S} |
/p> <p>Јефтан се ђаволасто осмјехну.{S} Куцну празном боцом о сто и нареди још вина...</p> <p>И |
</p> <p>Учитељ презриво одмахну руком и куцну се по челу.</p> <p>— У мене је све овдје записано |
дати ма куда.{S} Стари стаде преда њу и куцну је прстом по челу.</p> <pb n="81" /> <p>— Није тв |
>Комесар се насмија и оним истим прстом куцну се по челу.</p> <p>— Ми све дознамо путем истражи |
/p> <p>— Хоћемо, — заграјаше и остали и куцнуше се чашама. — Ми ћемо му бити сватови!</p> <p>— |
лио се жути лимун крај мора,</l> <l>Има л’ иђе иког љевшег од мене?</l> </quote> <p>— Живио! — |
аспустила по води, издигла бјељу него у лабуда главу, обје руке пружила према њему и зове га се |
се лабудови.{S} Шест гиздавих, бијелих лабудова, са поносито исправљеним вратовима и као неким |
води.{S} Испод њихових грана купају се лабудови.{S} Шест гиздавих, бијелих лабудова, са поноси |
амргоди се и затресе косом, страшан као лав афрички.{S} Затим удари шаком <pb n="10" /> по стол |
на, вјечно огрнут <hi>иберцигером</hi>, лагано уљезе у собу, и поздравивши све, сједе У крај.</ |
осврну на све то.{S} Он <pb n="100" /> лагано, гегајући се, пође у једну ћошу, гдје су за омањ |
рупицама на бради, за час се прибра.{S} Лагано, забацивши кестењаву косу, која јој је падала по |
а соба освјежи и чудновато замириса.{S} Лагано, стидљиво, оборених очију и руменећи се, поднесе |
наш ти каква је она...</p> <p>Јефтан га лагано одгурну.</p> <p>— Је ли љепша од Стаке? — запита |
да му се сад пред Пером није шалити, па лагано извуче руку којом је обмотавао стас лијепе Шваби |
страну скрећао погледа.</p> <p>Стари се лагано диже са сандука.{S} Полако, као шетајући, пође п |
ка музика, у врху баште, свирала, он се лагано љуљушкао на столици, пушио и пијуцкао.</p> <p>— |
дах заустави. <pb n="85" /> Погури се и лагано, на прстима, приближи им се мало.</p> <p>— Је ли |
њему ништа виђети...{S} Ништа!</p> <p>И лагано пође прозору, да им отуда покаже, е немају ништа |
p> <p>Једино Данило и Јован што су ишли лагано и мирно, за пошљедњим коњем.{S} Обојица задухани |
адан да попухује, милује га по образу и лагоди.{S} И тај вјетар доноси, из даљега, некакву пјес |
примјер, гдјегод, иза леђа им, топ или лагум пукао, не би се више препали.{S} Обојица одскочиш |
? — запита Алекса озбиљно.</p> <p>— Шта лађе?{S} Какве лађе?{S} Благо ономе ко је на суху, а ку |
са озбиљно.</p> <p>— Шта лађе?{S} Какве лађе?{S} Благо ономе ко је на суху, а куку ономе ко је |
утопит’ у мору...</p> <p>— А јенглеске лађе? — запита Алекса озбиљно.</p> <p>— Шта лађе?{S} Ка |
о прича свијету да је његово боље.{S} А лаже!..{S} Он само прича, јер и не зна ништа друго него |
, овога часа...</p> <p>— Невјешто ли ти лажеш, мој Перо, — умијеша се Благоје и стаде између њи |
ри уста, као да ће прогутати некога.{S} Лако бљедило прели му се лицем...{S} И за час се уозбиљ |
и женска глава... -</p> <p>— Па зато је лако, — кликну Јово, ударајући Перу по рамену. — Овђе б |
— рече домаћица плачевним, меким гласом лако гурајући и у једно и у друго. — И немојте се стиди |
астављао од своје заручнице, није могао лако ухватити и дуже задржати, а, осим њега, Обрен му ј |
стари Игњат.{S} Гологлав, рашчерупан, у лакоме одијелу, стаде на праг и погледа по соби.</p> <p |
или, брате...</p> <p>Алекса се одуприје лактовима о сто, а главу наслони међу шаке.</p> <p>— А |
, гунђајући, приступи Јоки, па је гурну лактом у прса.{S} Она га укочено погледа, а послужавник |
муштеријама и да им се »криво куне“.{S} Лакше му је било <pb n="22" /> сједити по туђим дућаним |
а њу ћу само гледати...{S} С матером је лакше говорити!...</p> <p>Кад изненадно, као у преши, у |
тас лијепе собарице, која је била нешто лакше одјевена, а лијевом је држи за подвољак.{S} Пред |
} И што је више савијао, све му на срцу лакше.{S} Као оловом да му је било оковано, па се сад п |
ривим степеницама гориле су двије омање лампе.{S} При дну степеница дочекао их је домаћин.{S} Г |
боље видјети, а дебели сребрни сахатни ланац објеси о врат.</p> <p>— Је ли поп код куће? — нек |
ледала га са страхопоштовањем.</p> <p>— Лани си уз’о товар жита, — говораше стари, ни мало се н |
н, чак, сипа и воду у вино!..{S} Продао лани сељацима вина, па кад су људи отворили бачвицу, из |
ио на мјесту и час се играо са сахатним ланцем а час опет засукивао бркове.</p> <p>— А ја баш х |
кад је хтио спавати, пропуштао је живу ласту кроз рукав и — свеједно.{S} Чим би почео писати, |
хоња је вазда јачи!</p> <p>— А топови с лаћа?</p> <p>Бошко отпухну пепео са цигаре.</p> <p>— Ев |
полијејевала му лијепа Мара, обучена у лахке хаљине, неуређена и мало рашчерупана, те су јој б |
ћепенку и сунчала се.</p> <p>— Па то је лахко, — рече као узгред и не гледајући га. — Ено ти у |
ху се испод њега, као да је на мравињак легао.</p> <p>— Да барем Данило уза ме спава! — прошапт |
и Јован изведе коње и поче их вадати по ледини, чешукајући их и размрсујући им дугачке, свилене |
</p> <p>Да је, на примјер, гдјегод, иза леђа им, топ или лагум пукао, не би се више препали.{S} |
страну, док су дјеца бекељила му се иза леђа и старала се, да му за тур од чакшира прикаче нека |
ви питајте, — осијече Перо, окрећући им леђа. — Ви сте ме довели у затвор, ви ме проћерујете, в |
тру је био љутит, намргођен.{S} Нажуљио леђа, огребао се по руци, а бухе га ишарале својим ујед |
<pb n="143" /> гдје стоји иза Данилових леђа. — Шта тражи овђе?</p> <p>— Јесте ли ти Перо Каран |
а и неће ништа да плати.{S} Иза бабиних леђа провиривала је масна капа некаква просјака и разби |
ар!...{S} Мог’о је пити вина, па још из леђена од дванајес’ ока.{S} Не може сваки коњ бити Шари |
кају, грохотом се смијући, ако каткада, леђима или раменом, јаче удари о зид.</p> <p>— А ти си |
а изиђоше.</p> <p>Стари састави руке на леђима и неколика пута пређе с краја на крај собе.{S} Н |
ен остављајући тефтер и прислањајући се леђима уз вреће од пиринча.</p> <p>— Ама крштеница је к |
Стари се лијено исправи и, одупирући се леђима о стабло дудово, сједе.</p> <p>— Ама ко сте ви? |
па хајде сам...</p> <p>Перо се прислони леђима уза зид и уздахну.</p> <p>— Све ми се чини, да ћ |
ажити дебелу, полугубаву мачку, која је лежала на ћепенку и сунчала се.</p> <p>— Па то је лахко |
</p> <p>По авлији, нарочито око бунара, лежале су четири овеће гомиле ђубрета.{S} По њима су ск |
и необично прљавом авлијом, по којој су лежале здраве и разлупане бачве, дрва, обручеви, сјекир |
на простртим, старим, подераним кесама, лежао је некакав човјек.{S} Стар, сијед, са намрежганим |
љаше се по њојзи.{S} Управо на слами је лежао сам Перо, јер је Јово одмах за старим изишао неку |
без његове крви?{S} И зар он није могао лежати мирно у својој соби на своме меканом душеку и сп |
он стаде под дуд.{S} Ту, поред Данила, леже и поче мислити о Јоки.</p> <p>Ту је и заспао.</p> |
одмах спусти завјесе, истјера Данила и леже у постељу.{S} Мислио је да ће, ако мало заспе, мак |
нскога дима, који се као дебела паучина лелујао и повијао по механи.{S} А свијета било много!{S |
ме, рупци, појасеви и бошче, повијају и лепршају око врата као барјачићи.{S} Све лијепо, чисто, |
јдемо! — рече Јефтан љутито и окрену му лећа. — Хајдемо тражити другога.</p> <p>Јован се бржебо |
ни из куће стрика Васине, Јефтан и Перо лешкарили су под једним искривљеним дрветом, у дну села |
дио и сједио под дудом.{S} Крај њега је лешкарио Васин слуга, Игњат, стар, космат човјек, који |
димњаке на сусједским крововима, или је лешкарио у душеку, правећи куглице од хљеба и гађајући |
јдостојнији повјерења.</p> <p>— А треба ли теби, Обрене, крштеница? — запита га, улазећи у дућа |
е и сувише слаб за тога, — и Бог зна да ли би је икада и одржао, да му изненада, једнога дана, |
готово и заборавио на Перу и ко зна да ли би га се икако и сјетио, да му не стиже онај брзојав |
авиру. — Јеси ли трговац, касапин, која ли си вјера?</p> <p>— Ја тргујем, — одговори Перо досто |
лази сам са младом и...</p> <p>— А која ли му је млада? — упаде Обрен.</p> <p>— Нас се не тиче |
одробно не би код власти распитао: нема ли она шта против тога и није ли то противно интересима |
уто лице и поћута мало.</p> <p>— А нема ли и она каква писара? — запита.</p> <p>— Нема.</p> <p> |
ти.</p> <p>— Ишао је зато, да види: има ли икаква ђевојка љепша, од наше красне удовице Стаке?< |
шљено ходати око дрвета.</p> <p>— А има ли коња у селу? — запита шапатом.</p> <p>— Има, — одгов |
тио за њу петнес’ гроша.{S} Питам: може ли јефтиније, а Чифут не да...{S} Чифут к’о Чифут!{S} Д |
паше му одијело, ваљда да се увјери: је ли најбоља чоха или није?</p> <p>— А шта ти радиш, зете |
д њим. — ха, ха, ха жену би хтио!{S} Је ли жену?{S} Е то ваља и то ти је паметно! <pb n="123" / |
ло, а прсти му још живље заиграше. — Је ли красно?{S} Љевшега а јефтинијега нема у земљи.{S} Ни |
— Баш? — запита Јово не вјерујући. — Је ли истина?</p> <p>— Баш, — потврди Јефтан, бацајући му |
а и снажно гурнувши, отвори канат. — Је ли овђе?</p> <p>— Јес’, — једва промуца она шћућуривши |
е би рекао „<hi>нећу</hi>“.</p> <p>— Је ли? - запита стари весело, а прсти му још живље заиграш |
стима, приближи им се мало.</p> <p>— Је ли те стрина виђела? — шаптао је Јово полугласно.</p> < |
ахатни ланац објеси о врат.</p> <p>— Је ли поп код куће? — некако сурово запита уплашену слушки |
ећи <hi>слатко</hi> и воду.</p> <p>— Је ли вам ово сестра? — шапатом запита Перо домаћицу, глед |
p>Јефтан га лагано одгурну.</p> <p>— Је ли љепша од Стаке? — запита.</p> <p>— Бре Стака је горс |
напуни му лулу и припали.</p> <p>— А је ли стрико дома? — запита. — Шта ради?</p> <p>Игњат као |
.</p> <p>Перо се замисли.</p> <p>— А је ли долазио доктор? — запита шапатом.</p> <p>— Није.</p> |
екати док стари договори.</p> <p>— А је ли далеко ваша касаба? — запита.</p> <p>— Далеко богме, |
оре бити него ли је њима.</p> <p>— Бије ли учитељ пуно? — питао <pb n="18" /> је другове, који |
p>— А видите, — настави комесар, — није ли, али, то нарушавање јавнога реда и мира?..{S} Зар се |
тао: нема ли она шта против тога и није ли то противно интересима државе?{S} Ваљда није било чо |
прислањао ухо земљи и ослушкивао: чује ли се барем какав тутањ?{S} И почео се љутити.{S} Почео |
трговци дахнемо душом...{S} Хе, изгине ли која хиљада душа, изгине богме.{S} Ама се, опет, дру |
стима, гледао толике ђевојке и... знате ли зашто?</p> <p>— Зашто?{S} Зашто? — заграјаше готово |
а би скочио у воду...</p> <p>— Е видите ли ви објешењака! — кроза смијех викну Јефтан, поново с |
, час у трећега јарана.</p> <p>— Велите ли ви, браћо, сви, да је паметно да се ја женим? — запи |
леђа. — Шта тражи овђе?</p> <p>— Јесте ли ти Перо Карантан?— запита полицајац набусито, одгурн |
А и Перо се забленуо, па нити зна: хоће ли изаћи, или ће остати у колима?{S} Згурио се у крај, |
олико старих, раштрканих колиба. — Хоће ли се јавити ико?</p> <p>Изнад колиба дизао се танак, п |
.. да знам шта се ради у свијету и хоће ли се ђегођ покрвити...{S} Знаш, нема посла без рата... |
о нешто. — Што ћа ми она?</p> <p>— А би ли ти да ти је ја извадим и ја да платим?</p> <p>— Јок, |
двокатнице и трокатнице и пазећи: не би ли гдје год стимао ма какву дјевојку, која би му се сви |
е пос’о и он је најпречи!</p> <p>— Таки ли си ми пријатељ? — љутито запита Благоја пред вратима |
а Јово, покушавајући да се отме. — Јеси ли здрав?</p> <p>— А-а од куге никад боље! — одговори И |
— запита Јово прилазећи му руци. — Јеси ли здраво?</p> <p>Стари опет зијевну.</p> <p>— Ја рђаво |
ипкајући прстима као по клавиру. — Јеси ли трговац, касапин, која ли си вјера?</p> <p>— Ја тргу |
Перу и привуче га себи.</p> <p>— А јеси ли вечер’о? — запита га.</p> <p>— Нијесам, — одговори П |
има, неће свршит’ нико.</p> <p>— А јеси ли ти пророк Јеремије па да знаш? — питао је Аћим, као |
аквој ми жени говориш?</p> <p>— Па јеси ли се оженио, болан? — готово цикну Јефтан и снажно му |
ирно као у његовој касаби?</p> <p>—Јеси ли ти, Перо? — изненада дрекну неко гурнувши га руком у |
апита као кроз плач.</p> <p>— Па нијеси ли ти са Стаком говорио? — осијече Обрен оштро и испрси |
хну, а не одговори ништа.</p> <p>— Мучи ли те? запита он.</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— Како |
p> <pb n="94" /> <p>— Ама, брате, јесам ли ја крив што сам несретан? — упаде Перо снуждено. — Н |
што сјутра? — запита набусито. — Јесам ли ја, брате, један телеграф?{S} Каква је то брзина?</p |
раду, изађе из собе.</p> <p>— Ама јесам ли ја казао, да ми нико не улази у собу? — плану Јефтан |
енуле цркви на читав сахат раније, него ли је била отворена.</p> <p>— Аћиме, жалосна ти мајка, |
Узалуд!..{S} Мучио се ништа мање, него ли у кући Јовина стрица, кад су га оно бухе опколиле... |
и, па неће, зар, ни њему горе бити него ли је њима.</p> <p>— Бије ли учитељ пуно? — питао <pb n |
тав намјештај.{S} Па како то држиш како ли пазиш?{S} Видиш ли колика ти је паучина по зидовима |
Купује се теле па се и оно гледа а камо ли жена.</p> <p>Благоје се намргоди.</p> <p>— Кад ми не |
p> <p>— Људи воле и крави дебљој а камо ли жени, — рече.</p> <p>— Воле, воле богме, — опет доче |
а, пролете изнад траве.</p> <p>— Хоћемо ли сад виђети кога? — запита Јефтан, пошто су изашли из |
искрен и пријатељски.</p> <p>— А хоћемо ли дуго остати? — запита готово шапатом. — Ја не могу.. |
лити. — О, брате слатки и лијепи, добро ли ми дође!{S} Е чисто ти хтједох умријети у овој гунгу |
е одма, овога часа...</p> <p>— Невјешто ли ти лажеш, мој Перо, — умијеша се Благоје и стаде изм |
пита Благоја пред вратима.</p> <p>— Ову ли си ми срећу наш’о?</p> <p>— А што? — зачуди се Благо |
Данило, окрећући се и гледајући: чекају ли га још дјеца. — Мени је каз’о да је болестан и да не |
зар?</p> <p>— Ово су.</p> <p>— А имају ли и они пара?</p> <p>— Имају.</p> <p>Стари обори главу |
их испод ока, као да би да позна: јесу ли добре платише?</p> <p>— Имам, имам, — рече најпошље, |
S} Хтио је, да им на лицу прочита: јесу ли сви сагласни са Јовом?{S} И, на своје велико чудо, о |
тране, погледа у филџане, да види: јесу ли напуњени?{S} Жила она опет му искочи на челу стиште |
арка као заклан.</p> <p>— Не питај јесу ли гладни и не износи ништа, — шапну стари жени, улазећ |
уд ћу? — запита Данило набусито. — Хоћу ли у воду јали у гору?</p> <p>— А што нијеси у хотелу, |
, као најтежи болесник.</p> <p>— А имаш ли срца, да ме болесна зовеш? — застења. —-Ја не могу и |
не. — Кажи ми само и тихо ми кажи: знаш ли ђевојку?</p> <p>— Па то је, брате, готова и свршена |
а видимо ко ће кога потопити...{S} Знаш ли ти, болан, да ће њему Русија десети дан у Цариград.. |
оручим, а једва ће те дочекати.{S} Знаш ли попову Мару?...{S} Бијела је к’о сир, а румена к’о м |
е пред њега, као да би се тукао. — Знаш ли ти ко сам ти ја?...{S} И знаш ли ти шта могу ја?...{ |
аку заповијест, — дочека.</p> <p>— Знаш ли ти овђе какву ђевојку? — прошапта Перо, пажљиво се о |
— Знаш ли ти ко сам ти ја?...{S} И знаш ли ти шта могу ја?...{S} Мислиш ли се са мном играти, а |
ране да га ко не би чуо. — Ђевојку знаш ли, ама честиту и поштену? — запита јаче.</p> <p>Благој |
о погледом. — Новине, на прилику, читаш ли?</p> <p>— Ја нијесам чојек од књиге, — промуца Перо |
столицу и сједе на њих.</p> <p>— Читаш ли ти што? — запита Перу након дуге, врло дуге почивке, |
ђем, свакако ћеш и ти.</p> <p>— А можеш ли ти Обрене? — запита Јефтан и не гледајући на Данила. |
еро достојанствено.</p> <p>— А продајеш ли вина?</p> <p>— Јок.</p> <p>Стари дубоко уздахну.</p> |
се разболила жена.</p> <p>— А пристајеш ли ти, да одмах у неђељу пођемо у њих? — запита Перо жу |
погледујући у жену, као да вели: хоћеш ли једном свршити? — Ако има муштерија у вашој касаби, |
и, умало га не загрли.</p> <p>— А хоћеш ли да те ја курталишем? — запита. — Послушај мене, па с |
а како то држиш како ли пазиш?{S} Видиш ли колика ти је паучина по зидовима и колика је прашина |
И знаш ли ти шта могу ја?...{S} Мислиш ли се са мном играти, а?...{S} Кажи ти мени, — дрекну ј |
и бурмутицу, коју је непрестано држао у лијевој руци, и добро потпраши.</p> <p>— Љевше је кад с |
е, која је била нешто лакше одјевена, а лијевом је држи за подвољак.{S} Пред њима, на столици, |
о се мимо обично и фес мало накривио на лијеву страну, пустивши, да га свилена кита куцка по че |
са шиљастим, мршавим куковима, те куња, лијено машући репом и бранећи се од силних муха.</p> <p |
ело. — Пријатељи дошли.</p> <p>Стари се лијено исправи и, одупирући се леђима о стабло дудово, |
ише...</p> <p>— Сведно, одговори Данило лијено. — Волио би ја да сам дома, па да лијепо спавам. |
за ухо.</p> <p>— А-а кршно си момче!{S} Лијеп објешењак! — рече, кесећи се. — Исти покојни отац |
ери, ударајући га јаглуком по образу. — Лијеп си и... некако... млађи.</p> <p>— Хахаха, — блаже |
тима помолила се њежна, витостаса Мара, лијепа и мила и, као да је собом унијела читаве руковиј |
, — упаде Перо сасвим озбиљно. — Ако је лијепа, одмах ће бити моја!{S} Ја само лијепу тражим!.. |
Јово...</p> <p>— Ух, ух, брате, млада и лијепа — узвикну Перо одушевљено и затапша рукама. — Ух |
а.</p> <p>— Најљепша је, ако је млада и лијепа! — осијече Јово...</p> <p>— Ух, ух, брате, млада |
о и почео се умивати, а полијејевала му лијепа Мара, обучена у лахке хаљине, неуређена и мало р |
> <p>Јефтан, који је још два дана поред лијепе Швабице боловао, вратио се у <pb n="155" /> каса |
Коњске мухе облијећу ода свих страна и лијепе се за образе, око ушију, и за хаљине.</p> <p>— О |
а сви пију и задовољно гледају у четири лијепе свирачице, <pb n="24" /> Швабице, што, у крају, |
једи на постељи, десном руком грли стас лијепе собарице, која је била нешто лакше одјевена, а л |
ано извуче руку којом је обмотавао стас лијепе Швабице и, направивши мученичко лице, стењући по |
о и поче га грлити. — О, брате слатки и лијепи, добро ли ми дође!{S} Е чисто ти хтједох умријет |
S} Чак сам је урез’о у пршуте, а пршути лијепи к’о душа...</p> <p>Удовица га премјери погледом. |
ста препеченица злати у боци. — Лијепо, лијепо! — ускликну још једном отресајући снијег са хаљи |
, Благоје се окрену Пери.</p> <p>— Ето, лијепо је, — рече, — кад чојек има познанства у туђем с |
идбу <pb n="129" /> и видиш ђевојку.{S} Лијепо све да уредимо, па одма сјутра на вјенчање.</p> |
чићу, чиста препеченица злати у боци. — Лијепо, лијепо! — ускликну још једном отресајући снијег |
ром.</p> <p>Перо једва дочека.</p> <p>— Лијепо!{S} Красно! — узвикну. -— То ти је паметна мисао |
ају.</p> <p>Стари обори главу.</p> <p>— Лијепо је то...{S} Драг си ти мени Јово, — рече хладно, |
се руковаше.</p> <p>— А ми хоћемо да га лијепо дочекамо к’о друга и пријатеља, — рече. — Хоћемо |
ијено. — Волио би ја да сам дома, па да лијепо спавам...{S} Ништа љевше од спавања!...{S} Ко је |
ући зубима.</p> <p>— Па у мене је вазда лијепо, — дочека удовица весело устајући испред <pb n=" |
дај ти, побратимковићу, на ме!...{S} Ја лијепо живим са власти, па ми она даје свега.{S} Она на |
, кад ми не би било вас, које ја с вама лијепо живим и ви ме веселите и забављате, што вам ника |
а...{S} Ах, да је видиш!...</p> <p>— Па лијепо; њу ћу и тражити, — упаде Перо сасвим озбиљно. — |
— да је у нас адет, да свачије сватове лијепо дочекамо и да пред њих изађемо...{S} А Перо је н |
епршају око врата као барјачићи.{S} Све лијепо, чисто, уређено, »све пјева« како рече Јефтан!{S |
још три дана, — дочека Јово. — Нама је лијепо...</p> <p>— Не заустављам ја никога, — дочека ст |
ка Перо и повуче га за појас. — Овђе је лијепо...{S} Нека још!</p> <p>Јефтан се ђаволасто осмје |
и уздахну.{S} Сад се тек сјети, како је лијепо било сједити <pb n="92" /> поред Томе и возити с |
"124" /> <p>— Анђа, ако хоћеш.{S} То је лијепо име, — одговори Благоје.</p> <p>Перо отпрсну и н |
То ти се само каже!</p> <p>— Е, баш је лијепо! — рече Јово, пошто <pb n="156" /> је и он прочи |
поче чистити и уређивати.{S} Очешља се лијепо и раздијели <pb n="114" /> косу по средини, пуст |
као купа се и он у језеру..{S} Купа се лијепо у хладној, мирисној води, плива и осјећа, како г |
ст, провидан облак.{S} Кроз облак су се лијепо могла распознати некаква кола.</p> <p>— Он је! — |
к, — дочека Јово, — а нама осталим биће лијепо, само кад смо у тебе...{S} Ми смо и са малим зад |
е мушко, нек је жена, па је добро.{S} И лијепо се вјенчај и буди чојек и нек ти буде све у реду |
вога, па како ко бегенише.{S} Мрко је и лијепо, па да умреш кад попијеш чашу...</p> <p>— Красно |
је чак изашао на глас.{S} Старији људи лијепо су га поздрављали, а истјерани отац задовољно је |
аза.{S} Куд ћеш љевше?{S} Чак је и мени лијепо, и ја сам на ћару... .</p> <p>Перо погледа у зач |
о.{S} Ево ни ја не радим ништа, а живим лијепо.</p> <p>Перо исколачи очи.</p> <p>— А зар не пиш |
Благоја писара, који је могао са сваким лијепо живити и, нарочито од сељака, примати разне <hi> |
н није имао никога свога и само је имао лијепо нашљество.{S} Због нашљества се управо и прочуо |
на столицу. — Онда... које ви мени тако лијепо кажете и које ја мислим да је пријатељски... онд |
аше на раме му.</p> <p>— А јуче је било лијепо.</p> <p>— Било.</p> <p>— А кад пане киша биће пу |
јежи од мене!...{S} Зар сам те ја за то лијепо примала?...{S} И зар ти је тако поштење?{S} Приј |
реном тамо.</p> <p>— Охо, како је у вас лијепо! — викну још с врата, чим је опазио како се през |
<p>Након дуге почивке, јави се на прагу лијепо, младо дјевојче.{S} Носила је на простоме, улупљ |
рнути и зачуђено их погледати. — Како у лијепој, красној, милој и никад незаборављеној вашој ка |
ијети за пута...</p> <p>— И један треба лијепом здравицом да га дочека, — настави Јово не слуша |
ђе, — рече и Јефтан и испод ока погледа лијепу Швабицу.</p> <p>А Данило се исправи и удари се у |
{S} Овдје већ није затекао ни младу, ни лијепу собарицу, што га је врло обрадовало, јер се бија |
лијепа, одмах ће бити моја!{S} Ја само лијепу тражим!...</p> <p>При растанку три пута стиште Ј |
едала радозналост, да час прије виде ту лијепу невјесту.</p> <p>Неки постадоше и нестрпељиви че |
и запјева.</p> <quote> <l>Фалио се жути лимун крај мора,</l> <l>Има л’ иђе иког љевшег од мене? |
вашега свећеника, тражили некакве крсне листове...</p> <p>— То је давно било, — упаде Перо брзо |
љиве књиге, као што су: <title><hi>Црни листови</hi></title>, <title><hi>Мала Мара</hi></title> |
био крупна људина, мрка, сунцем опаљена лица са дугом, црном брадом, коју је морао подвезати ма |
о љепша, плочом покривена кућа...{S} Са лица имала је три неједнака прозора и велика, дрвена вр |
ли по образима и сакривали јој половину лица.</p> <p>— Крштеницу за... за оца покојног, — једва |
се дохвати руком за стабло и устаде.{S} Лице као да му се одмах разведри.</p> <p>— Па што си он |
је он имао неколико чворуга и што му је лице било ишарано као ускршње јаје.{S} Ипак му је нос н |
, — одговори он брзо, правећи љубазније лице и као покушавајући да се осмјехне. — Што ти власт |
рвенила као презрела трешња, па развуче лице, засмија се и одмахну рукама.</p> <p>— Немамо ми ч |
окар, пустивши да му се вода циједи низ лице и браду, приступи ближе Пери и добро му загледа у |
е чак и карамфилом, иза уха, закитила и лице превукла танким руменилом, те би се, готово, прије |
ње, и хтједе јој боље загледати у очи и лице и... јао... он само угледа дугачки врат своје <hi> |
Благоје.</p> <p>Перо отпрсну и направи лице, као да је појео љуту паприку.</p> <p>— Не ваља, — |
ња...{S} Они се тргоше...{S} Јока сакри лице бошчом и утече у кућу, а Јово му се приближи.</p> |
.</p> <p>— Ти си будала!</p> <p>Бошково лице поче се растезати као да се кези на кога; десно ок |
лијепе Швабице и, направивши мученичко лице, стењући показа на прса...</p> <pb n="111" /> <p>— |
... — љутну се Јефтан и направи мргодно лице. — Не бој се, да ћеш ти што потрошит’.{S} Имам ја |
уно фали.</p> <p>Перо направи забринуто лице и поћута мало.</p> <p>— А нема ли и она каква писа |
Стака чека на вратима, па руке шири, у лице ме љуби.{S} И кад уљегнемо у собу, а она ми сједне |
дуприје рукама о кукове и унесе му се у лице.</p> <p>— А вјенчање? — запита. — Како ћемо с њиме |
— А што кукаш? — дрекну и унесе му се у лице. — Ево, како сам се ја оженио, па ме није гром уби |
ком наслонио на зид и гледа јој право у лице; она оборила главу и чупка ресе на бошчи.</p> <p>У |
ј доручак, да ћу ја трпити да ми тако у лице говориш...{S} Нисам ја к’о ти мислиш...</p> <p>Пер |
амо на вјенчање...</p> <p>Јефтану сину лице и, од радости, умало га не загрли.</p> <p>— А хоће |
о пун мјесец, више модрим него црвеним, лицем, дебелим и облим, сличним чарапи, носом и са испу |
ати некога.{S} Лако бљедило прели му се лицем...{S} И за час се уозбиљи и обледени опет.</p> <p |
} Стар, сијед, са намрежганим, пјегавим лицем, са добро <pb n="69" /> потстриженим брковима и в |
зину</hi>, са дугим вратом, смјежураним лицем, зеленим очима и крњавим зубима...{S} И једнако м |
<hi>младић</hi>, са руменим, дугуљастим лицем, просједом косом, ћелавим обрвама и дугим трепави |
гивали, сви су били некако весели, а на лицу им се огледала радозналост, да час прије виде ту л |
аздрљена, са крупним црвеним пјегама на лицу и чиревима на челу.{S} Читаве степенице испунила с |
погледа по свима.{S} Хтио је, да им на лицу прочита: јесу ли сви сагласни са Јовом?{S} И, на с |
еликом грајом и побједничким изразом на лицу, показао свима.{S} Наравно, да је одмах од оца доб |
, исплављелим хаљинама, са осмијехом на лицу поздрави Јову и пружи му обје руке.</p> <p>— А кам |
, испод кола, диже се и пада по очима и лицу.{S} Коњске мухе облијећу ода свих страна и лијепе |
оругом на глави и силним греботинама по лицу, а украшавао их је увијек он, не љутећи се, наравн |
з зубе.{S} И објема шакама протра се по лицу, као да се умива. — Ти си зар?</p> <p>— А како си? |
искочи дебела, модра жила и придаде му лицу страшан израз...{S} Обузе га неки бијес и поче по |
ло све мртво!...{S} Прашљиво, пепељасто лишће опустило се, па нити шушти, нити се миче.{S} Из м |
ће хрђаво проћи.{S} Једино је још Аћим ловио пријатеље и хвалио им се:</p> <p>— Опет је он крш |
Двије-три патке брчкале су се у овећој локви, на средини авлије, а недалеко од њих, испод прас |
раним, чашама и боцама, кроз које су се ломили сунчани зраци, који, попут дугуљастих стубова пр |
ет ућута.{S} Скрсти руке у крило и поче ломити прсте.{S} Осјетивши удовичино раме на своме као |
звижди, тресе прозорима, носи и разбија лонце са промрзлим цвијећем испод њих.</p> <p>— Бећари |
радит’ без мене...{S} Овђе су све сами лопови, па ће те преварити за ситницу, ако те не води п |
ршила или, у најмању руку, као да су му лопови долазили у походе.</p> <pb n="28" /> <p>Наравно, |
.{S} А ти то, побратимковићу, тражиш од лоповлука, јер хоћеш да дижеш буну, јали какво иселениј |
стари попут пудара. — Гони, и кажи му, лопову, да ми је учинила товар штете...{S} Толико ће ми |
и чојек!{S} Само пази: не узми младо ни лудо.{S} То ти и опет велим к’о брату.</p> <p>Перо саче |
кажем: отвори очи, па не узми младо ни лудо, него сабраније и паметније...{S} Младо кућу не ку |
рију до касабе П...</p> <p>Јован остави лулу и као замисли се.{S} Поче нешто у себи рачунати, п |
м.</p> <p>Јово извади духана, напуни му лулу и припали.</p> <p>— А је ли стрико дома? — запита. |
е ђенерали, те офинцири, пушке, топови, лумбарде, ђаволи, сотоне!...{S} Сила је то...</p> <p>— |
S} Чим је почео владати собом, почео је лупати и тући матер, а првим ријечима, што их је прогов |
механе и, пијући више него прије, поче лупати боце, прозоре, чаше и уједати свирачице.{S} Једн |
т, сједе на сандук и објема ногама поче лупкати о тле.</p> <p>Након дуге почивке, јави се на пр |
осла...</p> <pb n="82" /> <p>Па, љутито лупнувши вратима, изађе из собе.</p> <p>— Овђе к’о да н |
ијевој руци, и добро потпраши.</p> <p>— Љевше је кад се читају новине, него приче, — рече. — Ет |
м дома, па да лијепо спавам...{S} Ништа љевше од спавања!...{S} Ко је паметан, тај ти се не мич |
евојку са пет хиљада мираза.{S} Куд ћеш љевше?{S} Чак је и мени лијепо, и ја сам на ћару... .</ |
лимун крај мора,</l> <l>Има л’ иђе иког љевшег од мене?</l> </quote> <p>— Живио! — опет загрмиш |
још живље заиграше. — Је ли красно?{S} Љевшега а јефтинијега нема у земљи.{S} Никола Бубало пр |
зафатит’ сушицу, па ти неће помоћ’ сви љекари.</p> <p>Перо прошета мало по магази.{S} Предлог |
е у П..., малу, гиздаву касабу, чија их љепота изненади.{S} Куће нанизане у правом реду једна д |
стола.</p> <pb n="25" /> <p>— Како је, љепотице? — нашали се Јефтан, хватајући је за подвољак. |
пјесма долази?...{S} И опази, удаљену, љепоту-дјевојку, како се купа на валима, на мјесечини.{ |
.</p> <p>Свирачице престадоше.{S} Једна љепушкаста плавојка, са малим, нешто искривљеним, носић |
је зато, да види: има ли икаква ђевојка љепша, од наше красне удовице Стаке?</p> <p>— Охо! — ви |
ефтан га лагано одгурну.</p> <p>— Је ли љепша од Стаке? — запита.</p> <p>— Бре Стака је горска |
им, Милко, кахву.</p> <p>— Ти сваки дан љепша, — нашали се Обрен, приближујући се Милки и гледа |
p>Пред њима се, одиста, указивала нешто љепша, плочом покривена кућа...{S} Са лица имала је три |
готово да падну, па ипак... ипак је све љепше било него у осталих кућа.</p> <p>— Ево нас! — узв |
м ти, мој Перо, а свршено је да не може љепше.</p> <p>Пери се посјекоше ноге и у свему тијелу н |
и Милка сад су им се надале, па се обје љепше обукле и љепше се накитиле.{S} Удовица се чак и к |
им се надале, па се обје љепше обукле и љепше се накитиле.{S} Удовица се чак и карамфилом, иза |
полицајаца, врзајући се око двају нешто љепше обучених цура, по свој прилици оних сумњивога пон |
о!</p> <p>— И сад вели да од Стаке нико љепши нема! — настави Јефтан некако заносно, — и он је, |
сам вас рад поближе упознати, родио се љета господња не знам кога, али свакако барем прије чет |
ој кући загрлити своју женицу и, у тихе љетње вечери, напајајући се мирисом јоргована и пјесмом |
рошлости Пере Карантана.{S} Његова прва љубав.</hi> </head> <p>Па ни отац га није могао дуго хв |
ошлости Пере Карантана.{S} Његова друга љубав.</head> <p>— Тешко ми је и претешко, — тужио се П |
ијатељи, мени дошли и које вама фала на љубави.{S} Мени је драго живити и свакоме је драго живи |
чињен слогом међусобном, опојен мирисом љубави, да читав народ <pb n="162" /> српски од Адрије |
ци ваши, чије братске груди горе топлом љубављу према вама, узимамо учешћа у вашем весељу и сту |
овога пута бијаше нешто расположенији и љубазније него први пут прими Перу.</p> <p>— На упит о |
а сјети, бржебоље умекша глас и настави љубазније: — Ех, кад хоће власт, и биће готово одмах... |
руга ствар, — одговори он брзо, правећи љубазније лице и као покушавајући да се осмјехне. — Што |
румењена усиђелица указа се пред њим и, љубазно се осмјехујући, показа му собу, Перо, старајући |
пуно, — рече, састављајући три прста и љубећи их. — Да их поједеш од милине!...{S} Ти то остав |
ми сједне на крило, па ми чупа бркове, љуби ме и милује, па се играмо и шалимо к’о ђеца...{S} |
викну Благоје весело и опет пође да га љуби. — Ти си ми рек’о да уредим и ја сам све уредио.{S |
брен испи чашу и цмокну губицама као да љуби кога.</p> <p>— Тако је, — потврди, правећи се озби |
ека на вратима, па руке шири, у лице ме љуби.{S} И кад уљегнемо у собу, а она ми сједне на крил |
еро напући усне и цмокну њима као да се љуби с киме.</p> <p>— Ох, ох, то је слатко! —- дочека н |
, стиште га у наручја и бјесомучно поче љубити по челу, образима, устима.</p> <p>— А како си? — |
доше иза стола.{S} Загрлише се и почеше љубити, као оно о Божићу.{S} А свакоме се нешто растужи |
ељу!</p> <p>И опет се загрлише и почеше љубити.{S} А Данило тек се сада увјери да ствар није жа |
о стењати и привлачити га.{S} Поче га и љубити и тепати му.</p> <p>— Благо мени, како си ми зла |
ова врата, па га поче стезати на прса и љубити.</p> <p>— Тако, брате, тако! — ускликну са неким |
утрчавши у собу, па поче грлити Перу и љубити у оба образа. — Честитам ти, мој Перо, а свршено |
Добро, осијече Благоје и уозбиљи се. — Љубица је кршна, добра и носи ти пет хиљада мираза.</p> |
> <p>— Ђурђа!</p> <p>— Још грђе.</p> <p>Љубица!</p> <p>Перо напући усне и цмокну њима као да се |
акав ми је то коњ, који се игра и обара људе?...{S} При погодби нијесмо казали да нас обара и т |
ањах, — рече задовољно. — Ми имамо наше људе, који нам, али, све доставе неизоставно.{S} Ви сте |
рви мах готово није могао ни распознати људе, што сјеђаху за столовима, од духанскога дима, кој |
ући штапом о празну чашу и разгледајући људе и жене за осталим столовима. — Само гледај и шути, |
S} К’о да је мени стало за свијетом!{S} Људи су овнови, <pb n="36" /> који трче за звонаром, ма |
ом, — рече Перо, још једнако узбуђен. — Људи се инаде, шћери ашикују с официрима...{S} Брука је |
јаглуком и удари га по устима.</p> <p>— Људи воле и крави дебљој а камо ли жени, — рече.</p> <p |
о је Бог ствар’о жене на свијет, кад се људи не би женили?{S} Што, питам те?</p> <p>Обрен испи |
аху се по столу.</p> <p>— Па шта велите људи? — запита први Јефтан мало уобљеним, свечанијим гл |
је је видио окупљено <pb n="99" /> више људи и ослухивао је: одакле ће чути највишу грају, свађ |
један, то одобраваш...{S} Данашњи млади људи махнити су и њима нико није прав...{S} Дигли главе |
а, да је чак изашао на глас.{S} Старији људи лијепо су га поздрављали, а истјерани отац задовољ |
у, на омањим клупицама, сједили старији људи и жене, и — упутише се механи.{S} Око механских вр |
га прекидају у ријечи, — и само паметни људи знају, каква је то фајда.{S} Ако се бију на страни |
шеку и спавати, као што и остали сретни људи, којима није пало на памет да се жене, спавају?{S} |
. — Нијеси јој ти сам просилац...{S} Њу људи просе има двадесет година, па вазда добре муштериј |
S} Продао лани сељацима вина, па кад су људи отворили бачвицу, из ње испани риба...{S} Права ма |
и сватови!</p> <p>— Окупићемо још наших људи, па, неко на колима а неко на коњима, пођемо на су |
е, готово смијући се. — Има, брате, још људи који путују...{S} Зар смо ми мимо свијет к’о отпад |
познанства у туђем свијету, међу туђим људима, па кад не мора гладоват’...{S} Да ти није мене, |
лно ударала у очи.{S} Поп је био крупна људина, мрка, сунцем опаљена лица са дугом, црном брадо |
ва пут у години, те изгледаше као какав људождер.{S} Он ухватио Данила, па му причао своје дожи |
тече Данила, гдје стоји трештен пијан и љуља се час на једну час на другу страну као шеталица о |
на брковима.{S} Јефтан Мргудић устаде, љуљајући се и тетурајући, хтједе бацити чашу, али му се |
ка, у врху баште, свирала, он се лагано љуљушкао на столици, пушио и пијуцкао.</p> <p>— Колико |
мирисом јоргована и пјесмом бумбуловом, љуљушкати је на своме крилу и куњати јој на голим њедри |
га разапињу, стресе се и писну као гуја љута:</p> <p>— Ама ко вам то налага, ако Бога знате?{S} |
о лицу, а украшавао их је увијек он, не љутећи се, наравно, ако би и њега когод тако украсио.{S |
ремије па да знаш? — питао је Аћим, као љутећи се помало, премда он нити је могао нити смио озб |
бити мртво...{S} Додуше она се још мало љути на Перу, ама Обрен, ако хоће, може је наговорити д |
а бухе га ишарале својим уједима.{S} У љутини ошамарио је Данила, а опсовао и Јову.</p> <p>— Н |
мућених очију, замршених бркова и косе, љутио се на себе и на свакога.{S} Псовао је механџије, |
Бог послао колеру на врат, ја се не бих љутио...{S} Рек’о би: од Бога је!...{S} Ама ово је све |
ро.</p> <p>— Фајда је, — осијече Бошко, љутит, што га прекидају у ријечи, — и само паметни људи |
ницу, за мало те није главу изгубио.{S} Љутит и разјарен поп, чим га опази, стиште своје снажне |
unit="subSection" /> <p>У јутру је био љутит, намргођен.{S} Нажуљио леђа, огребао се по руци, |
то ока и ни једну мање.</p> <p>И, онако љутит, сједе на сандук и објема ногама поче лупкати о т |
ли се барем какав тутањ?{S} И почео се љутити.{S} Почео, чак, по обичају, гунђати и проклињати |
а он нити је могао нити смио озбиљно се љутити.</p> <p>— Ја нијесам пророк Јеремије, — бранила |
имам посла...</p> <pb n="82" /> <p>Па, љутито лупнувши вратима, изађе из собе.</p> <p>— Овђе к |
ечи!</p> <p>— Таки ли си ми пријатељ? — љутито запита Благоја пред вратима.</p> <p>— Ову ли си |
сам да ћеш виђети, — прекиде га Благоје љутито. — Ти ћеш отићи са мном, да потврдиш просидбу <p |
ћеш погодити!{S} Хајдемо! — рече Јефтан љутито и окрену му лећа. — Хајдемо тражити другога.</p> |
— Па говорићу ја, — окреса Обрен готово љутито. — Ти само гледај и слушај...{S} Или, ако хоћеш, |
ла наш’о, магаре никакво? — брекну Перо љутито <pb n="91" /> и потегну Данила за мокру, разбару |
цу одмах.</p> <p>— Хм, хм, — дочека поп љутито. — Шта ће одма?{S} Каква је то преша? — Али, као |
.{S} И он ми све одобрава, а само се ти љутиш и велиш да о мени свијет ружно говори због тога.{ |
> <p>— Ђе ћеш?...{S} Хајде са мном... — љутну се Јефтан и направи мргодно лице. — Не бој се, да |
амо ’нако каз’о...{S} Знаш, драго ми уз љуто вино мало слатке пите...</p> <p>Перо Карантан као |
отпрсну и направи лице, као да је појео љуту паприку.</p> <p>— Не ваља, — рече,</p> <p>— Ђурђа! |
адован и раздраган узвикну Перо.— То је љуцки и, што се рекне, човјечански!{S} Да имају мозга, |
, није се имала, јадница, када ни обући љуцки, дворећи мене.</p> <p>Перо обори главу и поче се |
hi>Сусрет са старим познаником у вароши М.....</hi> </head> <p>Пошто је стегнуо јуначко срце св |
же Перо, након два дана, у чувену варош М..... и одсједе у великом и славном хотелу „<title>Код |
ренуо низ чаршију, тражећи да се упозна ма с киме и да се распита за П-ске дјевојке.{S} Знајући |
тражећи постеље ни јастука, извалио се ма гдје, макар и за врата, и заспао.{S} Пробудивши се п |
ије смјела главе подигнути ни погледати ма куда.{S} Стари стаде преда њу и куцну је прстом по ч |
нице и пазећи: не би ли гдје год стимао ма какву дјевојку, која би му се свиђела.{S} Поче заста |
аке, нове, бијеле као од сира сарезане; магазе и дућани обојадисани и окићени сваковрсним ствар |
сви љекари.</p> <p>Перо прошета мало по магази.{S} Предлог Јефтанов чинио му се смишљен <pb n=" |
с њиме, нашалио се и почео му сједити у магази.</p> <p>— Хајде затварај, па да мало прошетамо, |
. д.{S} Излазио је само у <pb n="60" /> магазу младога Јове Перотића, који му је давао књиге.</ |
о.{S} Макар и мало.</p> <p>Перо затвори магазу, те кренуше обојица.{S} Пођоше уз широку чаршију |
увијек очекивао.{S} Раније је затварао магазу и хитао свирачицама.{S} С њима је пио, с њима ос |
доноси... — Ево мене!</p> <p>— Муч’ ти, магаре! — окоси се Перо на њега. — Кад ја иђем, свакако |
/p> <p>— А што нијеси друга кола наш’о, магаре никакво? — брекну Перо љутито <pb n="91" /> и по |
— Свецима нек је слава и милост, а теби магарећа глава! — викну Бошко. — Да си ти паметан чојек |
носу.</p> <p>— Хајде, хајде тражи кола, магарче, — рече му благо, готово тепајући. — Дошло је в |
а да смо утекли!</p> <p>— Па шта ти је, магарче; какво је то чудо? — дочека Пера веселије, гото |
ла отворена.</p> <p>— Аћиме, жалосна ти мајка, — говорила је Перина мати своме мужу, — ово наше |
е поче гицати и окрећати, поче изводити мајсторије и показивати, како зна и на задњим ногама ст |
кнуше.{S} Перин коњ хтио да изведе нову мајсторију и спустио се на прва кољена, а Перо се ослаб |
абалија, једногласно проглашен особитим мајстором, да га свакодневно умањује.{S} Он није имао р |
постеље ни јастука, извалио се ма гдје, макар и за врата, и заспао.{S} Пробудивши се подбуо, ма |
опадија се ни од куда појављивала није, макар што је Перо, Бог зна зашто, и то пожелио.{S} Нико |
љу.{S} Мислио је да ће, ако мало заспе, макар и на који сахат заборавити своју <hi>заручницу</h |
пође за њим и не хтједе се зауставити, макар што их је удовица задржавала и нудила их још једн |
и, <pb n="36" /> који трче за звонаром, макар их и у јаму водио...{S} А, ето, и Перо је паметан |
њима је пио, с њима остајао до зоре.{S} Макар што му је и мати од јада пресвисла, он је остајао |
арем сметати...</p> <p>Сви устадоше.{S} Макар и по врућини, морали су у шетњу.{S} И сви су поза |
о, некако бојажљиво.</p> <p>— Добро.{S} Макар и мало.</p> <p>Перо затвори магазу, те кренуше об |
каже, волио би живит’ хиљаду година, па макар и у тикви.{S} И вама фала, које ви мени наздравис |
{S} Тада нико није смио проговорити, па макар му срце најјуначније било.</p> <p>Три или четири |
слаћемо га у школу.{S} Нек иђе тамо, па макар ништа не научио.{S} Само нека мени и комшилуку ни |
јим подвизима, јер је волио черупати се макар с киме.{S} Ријетко које комшијско дијете да није |
.{S} Дошло да се посвађа, да се поинади макар с киме.</p> <p>Он изненадно скочи и зовну Благоја |
и све, <pb n="103" /> — рече. — Удри ти макар и каме-њима са суха, па си добио.</p> <p>Алекса с |
бачвицу, из ње испани риба...{S} Права мала риба!.{S} А, ето, читав свијет зна, да у правоме в |
до соба, које им <pb n="98" /> је једна мала, црнпураста, милоока, Швабица показала.</p> <p>— Ф |
i>Црни листови</hi></title>, <title><hi>Мала Мара</hi></title>, <title><hi>Геновева</hi></title |
<pb n="2" /> <div type="titlepage"> <p>„МАЛА БИБЛИОТЕКА“</p> <p>УРЕДНИК: РИСТО КИСИЋ.</p> <p>ВЛ |
башту, која је била препуна свакојаке, мале и велике, господе.{S} Благоје доведе блесастога Пе |
асном шкрипом и треском, отворише врата мале, приземне собице, и удовица и кћи јој Милка поплаш |
мурве, која је собом заклањала половину мале, скромне кућице, чија је бјелина, прама сунцу, сил |
ом, посматраше, како по површини искачу мале искрице.{S} И док је војника музика, у врху баште, |
.</p> <p>Удовица, хитра и окретна жена, малена, дебељкаста, са пуначким подвољком и рупицама на |
Јовина дочека их на собним вратима.{S} Малена, мршава жена, још прилично млада и допадљива, у |
а на врата и одмах прекиде реченицу.{S} Малена, танка, сухоњава <pb n="137" /> дјевојка, дугуља |
, стежући га јаче. — А-а како си ми ти, мали Јово?</p> <p>— Ја добро.</p> <p>Игњат га мало пуст |
ово, — рече хладно, као и мало прије. — Мали си био, кад сам те носио на рукама...{S} И ја би д |
адоше.{S} Једна љепушкаста плавојка, са малим, нешто искривљеним, носићем и смјехуљцима на обра |
, само кад смо у тебе...{S} Ми смо и са малим задовољни.</p> <p>Стари се дохвати за ухо, као да |
х дућана; минуше два-три сокака, измећу малих кућица, испред којих су, на омањим клупицама, сје |
Ви знате, браћо, — поче Јефтан озбиљно, малко уобљеним гласом, — да је у нас адет, да свачије с |
тјела да остане без свога накита, те се малко, као нехотице, ритнула ногом и одгурнула га.{S} Њ |
му да Благоја удари чашом у главу, само малко да га удари, ништа више него да му мозак пролије. |
— Браћо, — узвикну, након дуже почивке, мало вишим, уобљеним, необичнијим гласом, каквим се оби |
се Ана и почела говорити <pb n="17" /> мало оштрије, као и обично, кад Аћима хоће о нечем да у |
и блиједећи. — Зар није <pb n="149" /> мало, што сам прав-здрав три дана одлеж’о у хавсу?</p> |
о најпаметније, што си досад урадио.{S} Мало што паметно радиш, ама то ваља!...{S} И још, ако х |
ово?</p> <p>— Ја добро.</p> <p>Игњат га мало пусти и, од милоште, повуче га за ухо.</p> <p>— А- |
магази.</p> <p>— Хајде затварај, па да мало прошетамо, — рече једне вечери Пери, пошто су се б |
у попову авлију и заискао крштеницу, за мало те није главу изгубио.{S} Љутит и разјарен поп, чи |
огинућемо на путу!</p> <p>Затим прошета мало и окрену се Пери.</p> <p>— Кад си се намислио жени |
помоћ’ сви љекари.</p> <p>Перо прошета мало по магази.{S} Предлог Јефтанов чинио му се смишљен |
<p>Перо направи забринуто лице и поћута мало.</p> <p>— А нема ли и она каква писара? — запита.< |
..</p> <p>Перо Карантан као да се стиша мало.{S} Једино, да срцу пусти на вољу, помијеша прсте |
е ићи још неко, да ти изабира, — додаде мало тише.</p> <p>— Који ће? — упаде Обрен брзо. — Ко т |
<p>Ступивши на врата механска, застаде мало.{S} Смрдљив, тежак, топао задах омахну га изнутра, |
о и весело.{S} Опазивши Перу он застаде мало и намигну му.</p> <p>— Видиш, како је кад човјек х |
} При свршетку осјетио је, као да му је мало одлануло на души и као да се разведри мало.{S} Ни |
се с њима треба понашати.{S} С тога се мало погури, обори руке низа се и, држећи капу под пазу |
Данила.{S} И он се диже...{S} Почеша се мало и хотимично се растресе над успаваним Јефтаном, да |
.{S} Сад! — дрекну Јефтан, прибравши се мало. — Одма да тражиш ђевојку!</p> <pb n="13" /> <p>И |
се и лагано, на прстима, приближи им се мало.</p> <p>— Је ли те стрина виђела? — шаптао је Јово |
је паметна и кућаница.</p> <p>Јефтан се мало намргоди.</p> <p>— А треће? — запита брзо.</p> <p> |
видиш...</p> <pb n="126" /> <p>Перо се мало замисли, па најпошље слегну раменима.</p> <p>— Доб |
tehen Sie</foreign>? — наручи, пошто се мало засити. — <foreign xml:lang="de">Aber schnell</for |
роз нос, учтиво се наклонивши, пошто се мало прибрао. — То ми је мило.</p> <p>Јефтан му пружи р |
ишта.{S} Ако вам није мрско, сад можете мало прошетати...{S} Кажу, да је то здраво...{S} А ја с |
ра, обучена у лахке хаљине, неуређена и мало рашчерупана, те су јој бичеви косе падали по образ |
г си ти мени Јово, — рече хладно, као и мало прије. — Мали си био, кад сам те носио на рукама.. |
о бојажљиво.</p> <p>— Добро.{S} Макар и мало.</p> <p>Перо затвори магазу, те кренуше обојица.{S |
овичино раме на своме као да се застиди мало и поче се измицати, а, у измицању, опази на зиду с |
и уз’о товар жита, — говораше стари, ни мало се не обзирући на госте, — а ове је године право, |
, него, једнако онако стидљиво, наклони мало главу према десном рамену и окрену се.{S} Перо, ка |
о одлануло на души и као да се разведри мало.{S} Ни те вечери није ишао у механу.</p> <p>Кад је |
оће власт, и биће готово одмах...{S} Ти мало причекај, па ћеш добити...</p> <p>Перо је стајао у |
ра, те мораде окренути главу и одахнути мало.{S} Ипак стегну срце и уљезе.{S} У први мах готово |
тављајући хартије на страну и одахнувши мало. — Ви се зовете Перо Карантан?</p> <p>— Зовемо мол |
кукастим носом и страшним очима.{S} Тек мало трезнији човјек могао би распознати, да то није гл |
а шта велите људи? — запита први Јефтан мало уобљеним, свечанијим гласом, гледајући по јаранима |
леже у постељу.{S} Мислио је да ће, ако мало заспе, макар и на који сахат заборавити своју <hi> |
се. — Ти си каз’о, да ћемо остат’ само мало.</p> <p>— Нека, нека, — дочека Перо и повуче га за |
јући.</p> <p>— Ама ја велим: ја ћу само мало, — опет ће Перо, некако бојажљиво.</p> <p>— Добро. |
шапатом. — Ја не могу...{S} Ја ћу само мало...</p> <p>— Ако хоћеш хајдемо! — окоси се Јефтан у |
каз’о...{S} Знаш, драго ми уз љуто вино мало слатке пите...</p> <p>Перо Карантан као да се стиш |
у огледалу, чешљао се мимо обично и фес мало накривио на лијеву страну, пустивши, да га свилена |
у и окрену се.{S} Перо, као ван себе, у мало не скочи за њом, да је ухвати, да је задржи.{S} На |
Краљевићу Марко...</p> <p>Пошто је још мало посједио, диже се и пође.{S} Обрен пође за њим и н |
е ће бити мртво...{S} Додуше она се још мало љути на Перу, ама Обрен, ако хоће, може је наговор |
p>— Зар не знаш мене? — запита. — Свога малога Јову не знаш?...{S} Заборавио си ме, а?</p> <pb |
езагријана пећ заруменила и како се, на маломе асталчићу, чиста препеченица злати у боци. — Лиј |
</p> <p>Једва пред вече стигоше у П..., малу, гиздаву касабу, чија их љепота изненади.{S} Куће |
ата, и заспао.{S} Пробудивши се подбуо, мамуран, помућених очију, замршених бркова и косе, љути |
се у огледалу. — Хајде, кукавче црни, у манастир па пости и читај молитве, јер ти нема помоћи.. |
/p> <p>— Путуј ти, игумане, не мисли се манастиром, — прогунђа Перо, затварајући врата за њима |
рнутих рукава од кошуље.{S} Поп је, без мантије и камилавке, босоног газио по мокрој загаситору |
</hi>...{S} Узалуд!..{S} Мучио се ништа мање, него ли у кући Јовина стрица, кад су га оно бухе |
каза му собу, Перо, старајући се да што мање времена изгуби, честито и не погледа на њу, него с |
му да пије, много да пије, само да што мање може размишљати.{S} И дошло му да Благоја удари ча |
S} Читав товар!..{S} Сто ока и ни једну мање.</p> <p>И, онако љутит, сједе на сандук и објема н |
кезио зубе, а крмељаве очи дошле му још мање...{S} Игњат је рикао по авлији и био се у прса...{ |
арало га тако, да је изгледао као каква мапа.{S} Пролијевало се чак и по тлима, ту се мијешало |
и листови</hi></title>, <title><hi>Мала Мара</hi></title>, <title><hi>Геновева</hi></title>, <t |
ео се умивати, а полијејевала му лијепа Мара, обучена у лахке хаљине, неуређена и мало рашчеруп |
им вратима помолила се њежна, витостаса Мара, лијепа и мила и, као да је собом унијела читаве р |
још једнако осјећа онај мирис што га је Мара унијела у собу, <pb n="37" /> и пипао је прстима п |
ништа чуо није.{S} Чим је сазнао да ће Мара ићи за писара, — за онога танког, дугуљастога писа |
н ми све виче: <hi>тако је!</hi></p> <p>Мара не одговори ништа, нити подиже очију, него, једнак |
ћени сваковрсним стварима, те се шарене мараме, рупци, појасеви и бошче, повијају и лепршају ок |
љубим, — викну. — Ти си... ти си... хеј Маре, — па изађе на врата и повика из свега грла, — дон |
/p> <p>Тога дана непрестано је мислио о Мари.{S} И на сокаку и у механи мислио је само о њој.{S |
е зацаклише.{S} Очас препознаде Благоја Маринчића, свога давнашњег познаника <pb n="115" /> и б |
напомене шта ће даље казати.</p> <p>— А Марко Краљевић био је још бољи, — опет поче. — Он је кр |
. — Да не траже каква, чијем је оцу име Марко јали Петар?{S} Моме је, брате, било име Аћим...</ |
оњ бити Шарин, ни сваки чојек Краљевићу Марко...</p> <p>Пошто је још мало посједио, диже се и п |
зне слике и пјевао им пјесме о Милошу и Марку.{S} Други пут дошао би мргодан, пљувао у јаглук и |
непристојан усклик или уздах.</p> <p>— Маро, дијете, — рече јој поп пишући крштеницу и не освр |
једном погледа попа, испод ока погледа Мару и, пошто рече једно тужно, бескрајно тужно <hi>збо |
шћео преварит’ сада, кад хоћу да удомим Мару за судског писара, ти...</p> <p>Перо више ништа чу |
једва ће те дочекати.{S} Знаш ли попову Мару?...{S} Бијела је к’о сир, а румена к’о млада говед |
ица, имам му рашта ићи и увијек гледати Марушку... ух, моју слатку Марушку!...</p> <p>Читава то |
ијек гледати Марушку... ух, моју слатку Марушку!...</p> <p>Читава тога дана, а ни преко ноћи, н |
це, што, у крају, свирају разне швапске маршеве.</p> <p>Јефтан уведе Перу у један кут, у коме и |
чи су јој велике и кахвајасте к’о двије маслине, а коса златна к’о препечена ракија од пет годи |
ати.{S} Иза бабиних леђа провиривала је масна капа некаква просјака и разбијена глава високога |
и стари, расклимани сто, покривен истим масним потрпежњаком, са истим, чак неопраним, чашама и |
т, излињао, ишаран траговима проливеног мастила и прогорио од цигара што су их по њему остављал |
о владати собом, почео је лупати и тући матер, а првим ријечима, што их је проговорио, опсовао |
с матером, а њу ћу само гледати...{S} С матером је лакше говорити!...</p> <p>Кад изненадно, као |
лушај...{S} Или, ако хоћеш, ти говори с матером.</p> <p>Перо једва дочека.</p> <p>— Лијепо!{S} |
и је паметна мисао!{S} Ја ћу говорити с матером, а њу ћу само гледати...{S} С матером је лакше |
ма читуље потписивао <hi>Јоаким</hi>, а мати му се звала Ана.{S} Причају, да није заплакао кад |
ковала! — потврди Алекса.</p> <p>— Чија мати?</p> <p>— Твоја?</p> <p>Обојица прихватише за стол |
p> <p>— Нема.</p> <p>— А не даје њезина мати крштенице или што наличио?</p> <p>— Не даје.</p> < |
жалосна ти мајка, — говорила је Перина мати своме мужу, — ово наше дијете биће некакав пустахи |
а остајао до зоре.{S} Макар што му је и мати од јада пресвисла, он је остајао.{S} И сав свијет |
собом власт, оштрију него што су отац и мати.{S} Ипак се тјешио тиме, што је знао да има још дј |
. — У тебе ашикују сви...</p> <p>— ...и мати је ашиковала, — поново се уплете онај из гомиле.</ |
се уплете онај из гомиле.</p> <p>— ...и мати ти је ашиковала! — потврди Алекса.</p> <p>— Чија м |
слити да је старија сестра Милкина него мати.{S} Она сама задржа Перу, а Обрена остави Милки.</ |
су му некако у главу.{S} Али даље — ни маћи.{S} Ту се управо десила слова Ц, Ф и Ћ и то га је |
{S} Ипак стегну срце и уљезе.{S} У први мах готово није могао ни распознати људе, што сјеђаху з |
издаљега избуљио очи, растворио уста и махао рукама као да ће полетити.</p> <p>— Нема Томе! — |
Бога је!...{S} Ама ово је све са твоје махните памети.{S} Да се пржимо на сунцу, да се знојимо |
, то одобраваш...{S} Данашњи млади људи махнити су и њима нико није прав...{S} Дигли главе, па |
p> <p>— Охо! — викну неко. — То није ни махнито!</p> <p>— И сад вели да од Стаке нико љепши нем |
нема женске главе у кући.</p> <p>Јефтан махну руком и замоли га да не говори даље, како не би с |
<p>Перо хукну и одмаху руком, да једним махом све црне мисли одагна од <pb n="84" /> себе.{S} А |
, црном брадом, коју је морао подвезати махрамом, и снажним, необично жилавим мишицама, које би |
ђа Јефтан, хладећи се огромном, прљавом махрамом. — Погинућемо на путу!</p> <p>Затим прошета ма |
му драго.{S} Стаде узвијати главом, као мачак кад га милују, и примаче јој се ближе.{S} Опет је |
отресе са њих силну прашину и длаке од мачака, које су на њима спавале, и поче их облачити.{S} |
свакоме је драго живити.{S} На прилику: мачка је једна живина, па је и њој драго живити...{S} Ј |
пилади, трима псима избио око, а двјема мачкама пребио ногу.{S} Разбио је и неких двадесет проз |
Патили су од њега једнако и туђи пси и мачке и пилићи, кокоши, голубови.{S} Рачуна се, да је з |
е њиме, поче дражити дебелу, полугубаву мачку, која је лежала на ћепенку и сунчала се.</p> <p>— |
ку а да је не видим.</p> <p>Обрен гурну мачку и одбаци аршин, па се исправи и оштро га погледа. |
у Јови издигнувши брзојав изнад главе и машући њиме као барјаком. — Није му био пут џаба.{S} На |
и, у знак одушевљења, обје руке у вис и машући њима као крилима.</p> <p>Обрен Пушибрк баци капу |
<p>— Није!</p> <p>— Јес’, — дочека Јово машући јаглуком. — Ено Данила ђе сједи код колара!</p> |
стим, мршавим куковима, те куња, лијено машући репом и бранећи се од силних муха.</p> <p>— Ово |
и болесник.</p> <p>— А имаш ли срца, да ме болесна зовеш? — застења. —-Ја не могу ићи...{S} Ја |
к, коме сам платио ручкове и вечере, да ме тако превари!...</p> <p>Грдећи Благоја једва је нека |
да ми је Бог у крошњи с неба бацио, да ме обесели за моја добра дјела.{S} Кад сам преко дана у |
/> сам га пио и пио би га вазда.{S} Да ме и сад ко понуди, не би рекао „<hi>нећу</hi>“.</p> <p |
јабани него своме зету, а зет треба да ме слуша...{S} Нећу га, зар, ја учити како ће управљати |
>— Нећу ти ја овђе више ноћиват’, па да ме на комаде сијечеш, — рече. — Нијесам ја разбојник, п |
/p> <p>— Камо срећа да сам мртав, па да ме данас закопајете, — рече Перо готово наричући. — Так |
, — рече. — Нијесам ја разбојник, па да ме на муке мећете.</p> <p>— Притрпи се само до сјутра, |
ији и по свеме комшилуку, — дош’о си да ме вараш и на зло навлачиш...{S} Пит’о сам ја код власт |
ераше и не узех је.{S} Бојим се само да ме не уфате, јер су ми запријетили, да ће ми је довести |
њак легао.</p> <p>— Да барем Данило уза ме спава! — прошапта тихо. — Барем би половина буха пре |
ена...{S} Гледај ти, побратимковићу, на ме!...{S} Ја лијепо живим са власти, па ми она даје све |
т.{S} Да је била кршна, не би чекала на ме, да дођем <pb n="141" /> из девете касабе и да је во |
ага, ако Бога знате?{S} Ко то изнесе на ме не било му просто ни овога ни онога свијета?</p> <p> |
— Ти се само на ме ослони...{S} Само на ме!..{S} Ако имаш посла на суду, у чаршији, гдје хоћеш, |
— живо дочека Благоје. — Ти се само на ме ослони...{S} Само на ме!..{S} Ако имаш посла на суду |
ељака да ми поштено плаћа бировину; она ме чува од свакога, <pb n="35" /> па ми, богме, ни сами |
једили ме, да сам крао суцке биљеге, па ме ухавсили и оћерали из службе...{S} Не трпе, мој Перо |
лице. — Ево, како сам се ја оженио, па ме није гром убио, него ми све у реду.{S} Што се и ти н |
.{S} Ако ти је кр...риво ено ти суда па ме тужи...</p> <p>Перо се осмјехну и кврцну га по носу. |
ске главе, која ми донесе вина и протра ме по прсима, умро бих...{S} Ето, није се имала, јадниц |
, — рече. — Знам, ама шта ћу?...{S} Кад ме стисне овђе, у прсима, дође ми да све разбијем...{S} |
заустављам...{S} Ни мени није драго кад ме ко зауставља од мојих послова...{S} Ја и сад имам по |
нчати једну стародревну, па Бог даде те ме проћераше и не узех је.{S} Бојим се само да ме не уф |
’о?{S} Зар тако ваља?</p> <p>— Оставите ме.{S} Имам посла. — осијече Перо бјежећи од њих. — Пос |
сијече Перо, окрећући им леђа. — Ви сте ме довели у затвор, ви ме проћерујете, ви ћете ми и гла |
у да не сретне Јефтанов поглед. — Ко ће ме сад?{S} Посиједио <pb n="59" /> сам к’о пашалијин ђо |
младост узалудно...</p> <p>— Ама ко ће ме, брате? — питао је Перо некако постиђено, окрећући г |
а чека на вратима, па руке шири, у лице ме љуби.{S} И кад уљегнемо у собу, а она ми сједне на к |
иједа на врат не дође, — рече. — Кад би ме с оном вјенчали, одма би скочио у воду...</p> <p>— Е |
једне на крило, па ми чупа бркове, љуби ме и милује, па се играмо и шалимо к’о ђеца...{S} Ја ти |
м леђа. — Ви сте ме довели у затвор, ви ме проћерујете, ви ћете ми и главу узети!..</p> <p>Стар |
о вас, које ја с вама лијепо живим и ви ме веселите и забављате, што вам никада, ни у гробу, не |
>— Опет сам био у хавсу...{S} Обиједили ме, да сам заварао некакву ђевојку, измамио јој паре, п |
је и опет поче звиждукати.{S} Обиједили ме, да сам крао суцке биљеге, па ме ухавсили и оћерали |
ека Јефтан жалостивим гласом, — и ти си ме оставио болесна, па отиш’о у чаршију...{S} Ја пошао |
малога Јову не знаш?...{S} Заборавио си ме, а?</p> <pb n="70" /> <p>Стари искриви главу и зијев |
чвршће стане на ноге, — Ос... тавио си ме... па од јада...{S} Ако ти је кр...риво ено ти суда |
ом се најпријатељскије поздравио. — Ево ме опет, — понови јаче, — јер милостивој власти треба к |
авао је слађе него обично.</p> <p>— Ево ме опет, — сјутрадан весело подвикну попу, пошто је уље |
ђеш!{S} Зар ти то ваља?</p> <p>— Па ево ме сад, — одврати Јово весело. — Што је рјеђе, то је сл |
. — Ја сам баш Перо Карантан...{S} Тако ме сви зову...</p> <p>— Мени је наређено да Перу Карант |
иком не издаш...{S} Ако издаш, зло и по ме и по те.</p> <p>Перо не одговори.{S} Пропусти га да |
че, па може са мном што хоће...{S} Зато ме и уз’о, да му вазда радим...</p> <p>— А стрина?</p> |
} Нијесам ни ја разапињо Исуса, па опет ме, ето, стигла казна и послали ми кугу на врат.{S} Да |
"59" /> сам к’о пашалијин ђогат, а зову ме и бекријом...</p> <p>— Не бој се ти, — сокољаше га Ј |
ни нам образа!</p> <p>— Јао, очепили су ме! — хукаше учитељ скакучући на једној нози. — Очепили |
ијама и урмашицама, низ које се циједио мед.{S} И дуги разговори испредали су се до касно у ноћ |
p> <pb n="81" /> <p>— Није твоје мјесто међ момцима, — рече. — Хајде из собе.</p> <p>Јока скочи |
тпадници какви?..{S} И зар сам ја један међед, па да немам своје памети и не знам шта радим?</p |
ошто <pb n="156" /> је и он прочитао. — Међер и Перо каткад зна шта ради.</p> <p>Јефтан сједе н |
ром у десну ногу, због чега су га ђаци, међу собом, прозвали Топал-пашом и спјевали га у пјесму |
ли на столици, десну ногу метну на сто, међу чаше, и запјева.</p> <quote> <l>Фалио се жути лиму |
д чојек има познанства у туђем свијету, међу туђим људима, па кад не мора гладоват’...{S} Да ти |
е, па се с њима препире и разговара.{S} Међу свима Данило је био најкрупњи и живо је нешто дока |
p>— Није пуно, — уплете се Перо и стаде међу њих. — Није пуно, само кад се има.</p> <p>— И за з |
!{S} Јок! — повика Обрен, умијешавши се међу њих и хватајући Јефтана за рукав. — Ми други прија |
уприје лактовима о сто, а главу наслони међу шаке.</p> <p>— А шта ти мислиш шта ће бити с нама, |
аком и толиким другима.{S} Сви су нешто међусобно шапутали и намигивали, сви су били некако вес |
за дугољетни ваш живот, зачињен слогом међусобном, опојен мирисом љубави, да читав народ <pb n |
је то кад се тражи женска глава.</p> <p>Међутим и Јован изведе коње и поче их вадати по ледини, |
ика боца вина, двије чаше и три чиније „мезе“.</p> <p>— Цо то јест? — пријекорно запита доктор, |
ри се ражали.{S} Десио <pb n="86" /> се мека срца, па му дође да заплаче за овом дјевојком.{S} |
гао лежати мирно у својој соби на своме меканом душеку и спавати, као што и остали сретни људи, |
нагледајте, — рече домаћица плачевним, меким гласом лако гурајући и у једно и у друго. — И нем |
не дозвољаваш? — запита Благоје тихим, меким гласом, као да разговара са ћудљивим болесником. |
јаран и ожењен чојек« треба да спава на меку, а, поред тога, не иде за својим него за Периним п |
га, зар, дат’ на занат? — — упита Аћим мекше.</p> <p>— Јок.{S} Послаћемо га у школу.{S} Нек иђ |
ивши га. — Док <pb n="151" /> мене бије мемла из камена у тамници, ти пијеш и веселиш се, а?</p |
S} Ако останеш вазда у дућану, убиће те мемла из камена, па ћеш зафатит’ сушицу, па ти неће пом |
Перо опазивши га. — Док <pb n="151" /> мене бије мемла из камена у тамници, ти пијеш и веселиш |
еко погледа.</p> <p>— Мене да водиш?{S} Мене? — запита готово грубо.</p> <p>—- Перу Карантана м |
<p>— Не може бити, — отегну пакосно. — Мене полиција проћерује одма, овога часа...</p> <p>— Не |
руке, па га попријеко погледа.</p> <p>— Мене да водиш?{S} Мене? — запита готово грубо.</p> <p>— |
е исправи и удари се у прса.</p> <p>— А мене коњ није мог’о оборити! — рече поносито.</p> </div |
мора,</l> <l>Има л’ иђе иког љевшег од мене?</l> </quote> <p>— Живио! — опет загрмише сви, <pb |
саби, улови ми кога.{S} Кажи, нек се од мене не боји пријеваре.{S} Ја воде никад не сипљем.{S} |
а као опарена.</p> <p>— Бјежи, бјежи од мене крвниче! — викну и показа му свих десет прста, као |
му тога часа у очи полетити. — Бјежи од мене!...{S} Зар сам те ја за то лијепо примала?...{S} И |
, јер се <pb n="40" /> брзо жени, па је мене посл’о...{S} А милостива власт хоће крштеницу одма |
кад не мора гладоват’...{S} Да ти није мене, ти би овђе зло прошао...</p> <p>— Баш и волим што |
аквим се обично здравице држе. — Ви сте мене, овај, <pb n="4" /> које ја данас славим моје крсн |
ијешећи се. — Ама само немој радит’ без мене...{S} Овђе су све сами лопови, па ће те преварити |
мах да пође.</p> <p>— А зар не може без мене?- — запита Перо поплашено. — Шта ћу ја?</p> <pb n= |
ану.</p> <p>— Што обрука ’вако и себе и мене? — запита, бјесомучно дрмајући њиме. — Што не каза |
е свеме свијету смркне, мени се сване и мене моја Стака чека на вратима, па руке шири, у лице м |
ти је паметно! <pb n="123" /> К’о да си мене пит’о тако ти је паметно...</p> <p>— Полахко, пола |
ријеч у грлу. — Муч’ поганове!{S} Ти си мене шћео преварит’ сада, кад хоћу да удомим Мару за су |
S} Ја пошао за тобом на далек пут, а ти мене оставио...{S} Да ми није било ове женске главе, ко |
, јадница, када ни обући љуцки, дворећи мене.</p> <p>Перо обори главу и поче се чешкати.{S} Биј |
— узвикну Јефтан јаче. — Само ти слушај мене и немој више разбијати чаша ни боца.{S} Није боца |
те ја курталишем? — запита. — Послушај мене, па се не бој никога!</p> <p>— Курталиши ако си пр |
викну он колико га грло доноси... — Ево мене!</p> <p>— Муч’ ти, магаре! — окоси се Перо на њега |
се понаша при дочеку.</p> <p>— Ви само мене пустите напријед, — говораше неуморно, — и станите |
а добра и јела и пића.{S} Пушћи ти само мене, па ни зашто не брини!</p> <p>Перо се пусти.{S} Об |
гледа га тупо, као да пита: а шта се то мене тиче?</p> <p>— Честитам, — испусти кроз нос, учтив |
гледа и смјешка се на њ...</p> <p>— Што мене Бог да казни и да ми је удијели за жену? — јекну ж |
и купујеш, могли би одма пазарити.{S} У мене, знаш, има свакаква вина: најприје од десет година |
е Перо, отежући и као размишљајући. — У мене је крупан пос’о...</p> <p>— Што крупњи, бољи је! — |
n="54" /> њих и правећи им мјесто. — У мене је вазда овако. — Затим се окрену у страну и слуша |
ну руком и куцну се по челу.</p> <p>— У мене је све овдје записано! — викну и узе чашу вина. — |
се усирћети, па не ваља ништа...{S} А у мене све чисто...</p> <p>— Остави, Бога ти, твоје вино, |
репадају од његове куће.</p> <p>— Ама у мене у собама има и буха, — дочека брзо.</p> <p>— Научи |
ован. — То сам и мислио.</p> <p>— Ама у мене то ништа нема, — осијече стари. — И кућа ми тијесн |
једнако цвокоћући зубима.</p> <p>— Па у мене је вазда лијепо, — дочека удовица весело устајући |
авјетовати о томе...{S} Сви да дођете у мене, — опет ће Јефтан.</p> <p>— И доћи ћемо!</p> <p>Чи |
а и пљесну рукама.</p> <p>— Зар не знаш мене? — запита. — Свога малога Јову не знаш?...{S} Забо |
мени, што ћу ићи с вама да вратим коња, мени... — опет ће Јован.</p> <p>— С овијем се нећеш пог |
кне, јербо кад се свеме свијету смркне, мени се сване и мене моја Стака чека на вратима, па рук |
рсно име и које сте ви, моји пријатељи, мени дошли и које вама фала на љубави.{S} Мени је драго |
онако преко рамена окреса: — па вади... мени је сведно.</p> <p>Перо се поглади по брковима и за |
гло се исправи. — Што се <pb n="113" /> мени није десила несрећа?{S} Ти само поћи, па се не бој |
ни дошли и које вама фала на љубави.{S} Мени је драго живити и свакоме је драго живити.{S} На п |
се. — Ви како гласате мени је право.{S} Мени не треба ништа него жена.</p> <p>— Ама није жена к |
ки... онда ја велим: нека буде тако.{S} Мени треба жена, а и не треба ми жена.{S} Ама кад ви ве |
и гледајући: чекају ли га још дјеца. — Мени је каз’о да је болестан и да не ће никуд излазити. |
, нити је знао казати рашта је дошао. — Мени треба крштеница! — викну изненада и исправи се. — |
треба, јер ја живим к’о ага...</p> <p>— Мени ћеш свакако требати, — рече Перо, отежући и као ра |
нтан...{S} Тако ме сви зову...</p> <p>— Мени је наређено да Перу Карантана водим у полицију, — |
име би паметнијим почео говор.</p> <p>— Мени не треба, — мирно одговори Обрен, који је гледао у |
тити, — рече сам себи, шетајући. — Нит’ мени треба жена, ни нико.{S} Без главе се не може живит |
ми је, — рече Јово, уозбиљивши се. — А мени је добро!...{S} И здравља и пара и свега имам...</ |
обра, а и мираз носи.</p> <p>— Не треба мени антика, — дочека Перо стискајући шаке и подносећи |
па макар ништа не научио.{S} Само нека мени и комшилуку није на сметњи.</p> <p>Након дужега ви |
е свршена погодба.</p> <p>— И пет гроша мени, што ћу ићи с вама да вратим коња, мени... — опет |
Благоје. — Него, ако хоћеш, остави све мени, па да уредим.{S} Ако је не видиш сад, виђећеш пош |
ет ружно говори због тога.{S} К’о да је мени стало за свијетом!{S} Људи су овнови, <pb n="36" / |
изно, снебивајући се. — Ви како гласате мени је право.{S} Мени не треба ништа него жена.</p> <p |
дуг живот...{S} Ама, браћо моја, шта ће мени живот?...{S} Шта ће, на прилику, кад ми не би било |
Пит’о сам ја код власти <pb n="43" /> и мени казаше, да тамо не траже ничију крштеницу...{S} Ни |
ма. — Тако је, тако! — понови опет. — И мени је драго, кад ти, к’о младић један, то одобраваш.. |
ћутање. — Има пуно облака...</p> <p>— И мени се чини, — потврди удовица и, као нехотице, све се |
ћи Перу, — Шта се вама чини?</p> <p>— И мени се чини, — одобри Перо одмах.</p> <p>— А ја се не |
а мираза.{S} Куд ћеш љевше?{S} Чак је и мени лијепо, и ја сам на ћару... .</p> <p>Перо погледа |
p> <p>Обрен се осмјехну.</p> <p>— Дај и мени два форинта, па вади, — рече као у шали.</p> <p>— |
акар и у тикви.{S} И вама фала, које ви мени наздрависте за мој дуг живот...{S} Ама, браћо моја |
пењући се на столицу. — Онда... које ви мени тако лијепо кажете и које ја мислим да је пријатељ |
хоће на пут, ја не заустављам...{S} Ни мени није драго кад ме ко зауставља од мојих послова... |
кога; десно око заигра му.</p> <p>— Ти мени рече да сам будала?{S} Ти! — узвикну бијесно. — А |
ли се са мном играти, а?...{S} Кажи ти мени, — дрекну јаче, — што купиш ове ствари овђе, а?... |
Хајде да пијемо!..</p> <p>— Ама кажи ти мени...</p> <p>— Готово је, велим ти...{S} Хајде да пиј |
</p> <p>— Лијепо је то...{S} Драг си ти мени Јово, — рече хладно, као и мало прије. — Мали си б |
рави и оштро га погледа.</p> <p>— Плати мени надницу, па ћу ја ићи с тобом, — рече. — Сваки пут |
нувши се. — Плати трошак овђе, па пусти мени да ти гладим ствар...{S} Само мени пусти!{S} Ти зн |
обрава, а само се ти љутиш и велиш да о мени свијет ружно говори због тога.{S} К’о да је мени с |
га и љубити и тепати му.</p> <p>— Благо мени, како си ми златан — застења најпошље, уводећи га |
усти мени да ти гладим ствар...{S} Само мени пусти!{S} Ти знаш, да ћу ја све уредити к’о што ва |
едеш од милине!...{S} Ти то остави само мени.</p> <p>— А име, име ми кажи, — зациганчи Перо при |
су додијала та пречеста тужакања. — Што мени причаш? -</p> <p>Нијесам ти ја тутор!</p> <p>— Тра |
одјахаше од коња, ступише у хотел и, уз мермерне степенице, попеше се до соба, које им <pb n="9 |
вди вишњега Бога, претеслимили нас, к’о метиљаве овнове...</p> <p>— Шути, Бога ти, шта ти знаш? |
ди?</p> <p>Игњат као да не чу добро.{S} Метну прст на уста и издиже обрве.</p> <pb n="79" /> <p |
<p>Стари сам диже послужавник са тала и метну га у крај.{S} Покупи и филџане од гостију.</p> <p |
Затим се завали на столици, десну ногу метну на сто, међу чаше, и запјева.</p> <quote> <l>Фали |
некакве духове и разговара се с њима, — метнуше вино преда се и почеше пити.</p> <p>— Ви знате, |
теглили га за уши и све — узалудно.{S} Мећао је буквар под главу кад је хтио спавати, пропушта |
Нијесам ја разбојник, па да ме на муке мећете.</p> <p>— Притрпи се само до сјутра, — одговори |
ругога...</p> <p>— А ја, брате, не могу мећу оваким <pb n="107" /> свијетом, — рече Перо, још ј |
евање.{S} На средини касабе једна му се механа много свиђала и, не размишљајући дуго, упути се |
и веће галаме, и механџија стао на сред механе, па се препире са некаквим крезубим старчићем ок |
ка једна!...</p> <p>И, забринут, оде из механе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Враћајућ |
тећи неће кад <pb n="27" /> се врати из механе; знао је, да се ту више нико неће на њега ни осм |
самовање му додија.</p> <p>Опет пође у механе и, пијући више него прије, поче лупати боце, про |
анима, пребирати дневне новости и ићи у механе.{S} Нарочито је волио ово пошљедње, тим више, шт |
или старији људи и жене, и — упутише се механи.{S} Око механских врата дизала се граја...{S} Ту |
познанство најлакше може наћи у каквој механи, он је само и пазио на оне дућане, гдје је видио |
је соба много сличила каквој запуштеној механи, гдје се газда једном у недјељи дана накани да ј |
као дебела паучина лелујао и повијао по механи.{S} А свијета било много!{S} Неки се играју доми |
кад погледам све пусто око себе.{S} А у механи је друкчије.</p> <p>Кући је ишао само да се испа |
но је мислио о Мари.{S} И на сокаку и у механи мислио је само о њој.{S} На свирачице није хтио |
hi> </head> <p>Пред великом Будровчевом механом, што је непуна два сахата удаљена од касабе, по |
пути се њојзи.</p> <p>Ступивши на врата механска, застаде мало.{S} Смрдљив, тежак, топао задах |
и и жене, и — упутише се механи.{S} Око механских врата дизала се граја...{S} Ту су се гурала т |
ајвише каква новајлију, који није вичан механском ваздуху.</p> <p>Због тога је приступио и Пери |
то, ако би хотио«...{S} Писмо послаше у механу, упућујући момче, да ће га ту <hi>сигурно</hi> н |
вина...</p> <p>Иза тога Перо је трчао у механу <pb n="26" /> сваку вече.{S} Није се ни на Јефта |
тога дана, а ни преко ноћи, није ишао у механу и спавао је слађе него обично.</p> <p>— Ево ме о |
ведри мало.{S} Ни те вечери није ишао у механу.</p> <p>Кад је четврти пут -ступио у попову авли |
доцније него прије.</p> <p>— Волим пуну механу него пусту кућу, — говорио је свакоме, који би г |
тарчић вели, да је попио шест ракија, а механџија нарачунао осам.{S} Старчић се, чак, позива и |
/p> <p>— Ништа бит’ неће, — опет дочека механџија. — Помириће се они брже и опет ће читати...{S |
око нечега.{S} Чак, ради веће галаме, и механџија стао на сред механе, па се препире са некакви |
на...</p> <p>— Ништа је ово, — одговори механџија хладно и не осврћући се на грају. — Они читај |
о се на себе и на свакога.{S} Псовао је механџије, псовао свирачице и сва вина на свијету, бије |
> <p>И, ударивши руком по столу, нареди механџији да донесе вина.</p> <p>— Болан, па није ружан |
ака одскочи у страну и дрхћући приступи механџији.</p> <p>— Растављај их, брате, јер ће крв пас |
у краву, па дебела, па, кад је попипаш, мехка к’о памук...{S} И била ми је драга пуно!{S} Чак с |
ве, па вичу: »ми нећемо слушат’ никога, ми мислимо како ми хоћемо...« Јок, побратимковићу!...{S |
побиће се и овђе, а кад се побију овђе, ми прорадимо.{S} Ја сам стек’о све што имам онда, кад ј |
„.....и ако желиш чути за наше здравље, ми смо фала Богу добро и здраво, к’о што и теби исто пр |
} И ако желиш чути за наше задовољство, ми смо задовољни к’о нико на свијету.{S} Моја Стака, Бо |
, — осијече Обрен осорно. — Само ми!{S} Ми смо, што се рекне, главни одбор и ми ћемо ријешити.< |
а онога, што је сједио на новинама).{S} Ми се нијесмо могли бити, јер нијесмо јунаци...{S} И ни |
нема сватова.{S} Ама то не смета!..{S} Ми ћемо му бити сватови!</p> <p>— Хоћемо, — заграјаше и |
и хоћемо...« Јок, побратимковићу!...{S} Ми треба да мислимо к’о што власт хоће.{S} Најпошље ми |
биће лијепо, само кад смо у тебе...{S} Ми смо и са малим задовољни.</p> <p>Стари се дохвати за |
. — Ми други пријатељи тако не дамо.{S} Ми хоћемо поштено.{S} Саставићемо опет сједницу, па да |
грајаше и остали и куцнуше се чашама. — Ми ћемо му бити сватови!</p> <p>— Окупићемо још наших љ |
и невјесто! — дрекну из свега гласа. — Ми најмилији другови и поштоваоци ваши, чије братске гр |
еђу њих и хватајући Јефтана за рукав. — Ми други пријатељи тако не дамо.{S} Ми хоћемо поштено.{ |
стајући са столице и исправљајући се. — Ми <pb n="160" /> смо те зовнули, да ти јавимо, да он д |
изнад главе чутуру, коју му додадоше. — Ми најми...</p> <p>И стаде.</p> <p>Стадоше сви и укочиш |
путем истраживањах, — рече задовољно. — Ми имамо наше људе, који нам, али, све доставе неизоста |
уком знак, да га не прекида у говору. — Ми, али, не смијемо заборавити ни на случајности прије |
истим прстом куцну се по челу.</p> <p>— Ми све дознамо путем истраживањах, — рече задовољно. — |
је у старога.</p> <p>— Е кад је тако, а ми ћемо прешјутра повести ђевојку за њим, у касабу <pb |
тужно проговори. — Болестан је пуно, а ми смо странци, и нико га други не може излијечити осим |
пружи руку, те се руковаше.</p> <p>— А ми хоћемо да га лијепо дочекамо к’о друга и пријатеља, |
тако.{S} Мени треба жена, а и не треба ми жена.{S} Ама кад ви велите да треба, онда ће свакако |
шта ти знаш? — окоси се Бошко. — Каква ми је то пулитика?</p> <p>Алекса га мрко погледа.</p> < |
даљио. — Како си се ти смио усудити, да ми дођеш?</p> <p>— Ја нисам знао да има неко с тобом, — |
обе.</p> <p>— Ама јесам ли ја казао, да ми нико не улази у собу? — плану Јефтан, чим се доктор |
и на госте, — а ове је године право, да ми вратиш два...</p> <p>— Много је, — прошапта један се |
т пудара. — Гони, и кажи му, лопову, да ми је учинила товар штете...{S} Толико ће ми платити!</ |
а далек пут, а ти мене оставио...{S} Да ми није било ове женске главе, која ми донесе вина и пр |
да га загрли. — Ја хоћу...</p> <p>— Да ми даш Милку, — доврши он.</p> <p>Удовица се искриви, п |
а даје свега.{S} Она наћерује сељака да ми поштено плаћа бировину; она ме чува од свакога, <pb |
и исправи се. — Крштеница треба, па да ми је извадите...</p> <p>Поп, отресајући земљу са нога |
. <pb n="55" /> ти си к’о судац... и да ми пресудиш данас...</p> <p>— Зар данас? — постиђено за |
...</p> <p>— Што мене Бог да казни и да ми је удијели за жену? — јекну жалостивно. — Нијесам ни |
черу и овај доручак, да ћу ја трпити да ми тако у лице говориш...{S} Нисам ја к’о ти мислиш...< |
hi>уграбио прилику</hi>. — Дош’о сам да ми ти пресудиш... <pb n="55" /> ти си к’о судац... и да |
тобом, — рече. — Сваки пут кад одем да ми дадеш по форинту.{S} Толико би дао доктору да си оже |
дао, добра ми је и весела, исто к’о да ми је Бог у крошњи с неба бацио, да ме обесели за моја |
интересе“...</p> <p>— О, брате, као да ми те Бог посла! — викну обрадован Перо и поче га грлит |
’о, — дочека Перо одушевљено, — него да ми ко сто дуката даде...{S} Драго ми, к’о да сам оца ро |
ма женске главе у кући...{S} Нема ко да ми уреди; нема ми ко ни кошуље прати, па вазда купујем |
>— Што ти кажеш, кажем и ја.{S} Само да ми она биједа на врат не дође, — рече. — Кад би ме с он |
Да ми није било ове женске главе, која ми донесе вина и протра ме по прсима, умро бих...{S} Ет |
е попипаш, мехка к’о памук...{S} И била ми је драга пуно!{S} Чак сам је урез’о у пршуте, а пршу |
а Јову да сједне код њега.</p> <p>— Ама ми треба и да га дочекамо, — рече. — Какви би били приј |
у кући...{S} Нема ко да ми уреди; нема ми ко ни кошуље прати, па вазда купујем нове.{S} Ономад |
трина?</p> <p>— Она је златна...{S} Она ми је тетка, најближа својта...{S} Драга сам јој, ама н |
е љуби.{S} И кад уљегнемо у собу, а она ми сједне на крило, па ми чупа бркове, љуби ме и милује |
чекајте више, — осијече. — Хајдете, па ми одма враћајте жито!...{S} Одмах!...{S} Ако закасните |
ме!...{S} Ја лијепо живим са власти, па ми она даје свега.{S} Она наћерује сељака да ми поштено |
мо у собу, а она ми сједне на крило, па ми чупа бркове, љуби ме и милује, па се играмо и шалимо |
на ме чува од свакога, <pb n="35" /> па ми, богме, ни сами владика не може ништа, нит’ га се бо |
S} Моја Стака, Бог јој добро дао, добра ми је и весела, исто к’о да ми је Бог у крошњи с неба б |
.{S} Сила је то...</p> <p>— Шта?{S} Шта ми је све то? — викну Бошко и скочи са столице... — Хај |
ја, на прилику, не мислим ништа па шта ми фали, а?</p> <p>— Тако је, — опет одобри Перо врпоље |
о у тефтер и срачунавао нешто. — Што ћа ми она?</p> <p>— А би ли ти да ти је ја извадим и ја да |
о ништа нема, — осијече стари. — И кућа ми тијесна, <pb n="72" /> и соба немам пуно; ни душека |
ја... психа!... вазда читам...{S} Душа ми... психа, психа!... да знам шта се ради у свијету и |
орок, па да му знам нарав...{S} И какав ми је то коњ, који се игра и обара људе?...{S} При пого |
ни живот?...{S} Шта ће, на прилику, кад ми не би било вас, које ја с вама лијепо живим и ви ме |
p> <p>Благоје се намргоди.</p> <p>— Кад ми не вјерујеш, онда и немам посла с тобом, — осијече и |
њеник. — У кући ми ништа у реду.{S} Ове ми у њој празно, све наопако.{S} Тако је то, брате, кад |
леђима уза зид и уздахну.</p> <p>— Све ми се чини, да ће ми се некаква несрећа десити ако пође |
.{S} Кад ме стисне овђе, у прсима, дође ми да све разбијем...{S} Да је живот боца и њега би раз |
, па ако ми није вазда пред очима, дође ми да помахнитам...{S} А сад — да оде тако далеко...</p |
и крштеницу?</p> <p>— Треба...{S} Траже ми је од власти, — понизно одговори Перо и поклони се д |
лим, брате.{S} Срце ми се стисне и сузе ми ударе на очи, кад погледам све пусто око себе.{S} А |
ам јој, ама не смије ништа.{S} Не смије ми ни хљеба дати без њега...</p> <p>Јово јој се приближ |
о глави, погледа низа се.</p> <p>— Није ми жао главе... ама кошуља... — рече тужним, утањеним г |
аг и погледа по соби.</p> <p>— А-а није ми ту Јово? — промукло запита.</p> <p>— Није, — одговор |
нешто шапуре...{S} А жао ми их... обоје ми жао...</p> <p>Стрико Васо и не осврну се на њега.{S} |
мислимо к’о што власт хоће.{S} Најпошље ми не треба ништа ни да мислимо, кад је дао Бог њу.{S} |
о остави само мени.</p> <p>— А име, име ми кажи, — зациганчи Перо привлачећи га себи. — И име д |
ли у затвор, ви ме проћерујете, ви ћете ми и главу узети!..</p> <p>Стари погледа у Благоја, а Б |
/> нешто и посла, па, ако одете, нећете ми барем сметати...</p> <p>Сви устадоше.{S} Макар и по |
ође им у сусрет.</p> <p>— Па и нека сте ми дошли, — живо дочека узевши их за руке и нудећи их д |
<p>— Хе, хе, брате слатки, окаснили сте ми, — проговори некаквим страшно дебелим гласом, вртећи |
и мрко их погледа.</p> <p>— Ех, што сте ми дошли? — викну. — Ви, ви, ви... знам ја све вас!...{ |
не уфате, јер су ми запријетили, да ће ми је довести амо на вјенчање...</p> <p>Јефтану сину ли |
уздахну.</p> <p>— Све ми се чини, да ће ми се некаква несрећа десити ако пођем сам, — рече.</p> |
одговори Јефтан и крену даље. — Шта ће ми то?</p> <p>— Требаће, требаће ти, — упаде Перо каска |
је учинила товар штете...{S} Толико ће ми платити!</p> <p>Затим опет ушепртљи.{S} Поново притр |
еуредна живота. — Волим, брате.{S} Срце ми се стисне и сузе ми ударе на очи, кад погледам све п |
ћи јој у ону рупицу на бради. — А, душе ми, кршна си и ти к’о ђевојка каква.</p> <p>— Бре не би |
А нијеси ни испросио?</p> <p>— То, душе ми, не знам, — одговори Перо и мученички уздахну. — Каж |
о...</p> <p>— То је он одвео Јову, душе ми! — кликну Јефтан, ударајући се руком по челу. — То с |
аревине закрваве, онда се проспу паре и ми трговци дахнемо душом...{S} Хе, изгине ли која хиљад |
—- То је најбоље!</p> <p>— Предлажемо и ми! — повикаше сви.</p> <p>Јефтан, пружајући обје руке |
ујући им се. — Нијесте знале, да ћемо и ми доћи да пијемо кахву.</p> <p>— Знаш... к’о момци... |
S} Ми смо, што се рекне, главни одбор и ми ћемо ријешити.</p> <p>— И скупићемо се у прву неђељу |
и чисти кућу и рађа ђецу...{S} Оклен би ми били, да нам се нису женили стари?..{S} Оклен питам |
Ако има муштерија у вашој касаби, улови ми кога.{S} Кажи, нек се од мене не боји пријеваре.{S} |
ак и рукама и очима да престане. — Кажи ми само и тихо ми кажи: знаш ли ђевојку?</p> <p>— Па то |
и. — О, брате слатки и лијепи, добро ли ми дође!{S} Е чисто ти хтједох умријети у овој гунгули. |
па опет ме, ето, стигла казна и послали ми кугу на врат.{S} Да је била кршна, не би чекала на м |
/p> <p>— Нијеси ти крив, ама нијесмо ни ми, — настави Јефтан јаче. — Да нам је Бог послао колер |
елу Галебовцу, живи стрико Васо, рођени ми брат очев...{S} Он је богат, свега има, а овђе живи. |
ва не може да се сјети...</p> <p>— Чини ми се да ће киша, — рече најпошље, тек да прекине ћутањ |
о, Перо, — узвикну невесело. — Какав си ми ти домаћин, кад ни слатке пите немаш?</p> <p>— Па шт |
о да ти је много, кад си иск’о и кад си ми прич’о, да ће ти ђеца крепати од глади?...</p> <p>Се |
о и он је најпречи!</p> <p>— Таки ли си ми пријатељ? — љутито запита Благоја пред вратима.</p> |
лагоја пред вратима.</p> <p>— Ову ли си ми срећу наш’о?</p> <p>— А што? — зачуди се Благоје. — |
весело и опет пође да га љуби. — Ти си ми рек’о да уредим и ја сам све уредио.{S} Имаш пунца г |
тебе видим, — дочека Јово живо. — Ти си ми к’о отац, па хоћу да те видим.{S} А ево сам дов’о и |
p> <p>— А шта ти знаш? — викну. — Ко си ми ти?</p> <p>— Ја сам паметни чојек, јер паметно говор |
тепати му.</p> <p>— Благо мени, како си ми златан — застења најпошље, уводећи га у собу. — Срет |
и Игњат, стежући га јаче. — А-а како си ми ти, мали Јово?</p> <p>— Ја добро.</p> <p>Игњат га ма |
низ образе.</p> <p>— О Перо мој како си ми! — узвикну на сав глас, да су се многи пролазници мо |
пође из гостионице. — Мислиш ти што си ми синоћ платио вечеру и овај доручак, да ћу ја трпити |
ао да би да се хрве.</p> <p>— А опет си ми дошао никакви сине, — дрекну, да се разлијегало по с |
д себе и удари ногом о тле.</p> <p>— Ти ми се не мијешај у послове! — викну. — Шта ти знаш? ..{ |
n="120" /> Ћара никаква не тражим, нити ми треба, јер ја живим к’о ага...</p> <p>— Мени ћеш сва |
и преврћући очима као рањеник. — У кући ми ништа у реду.{S} Ове ми у њој празно, све наопако.{S |
тију: — У читавој фамилији, бре!{S} Дај ми спомени једног паметног чојека из твога племена, па |
ена? — блесасто запита Перо. — О каквој ми жени говориш?</p> <p>— Па јеси ли се оженио, болан? |
реди, — рече. — Кад нема Јефтана уређуј ми ти.{S} Вјерујем ти к’о оцу своме...</p> <milestone u |
и понизно се наклони.</p> <p>— Болестан ми пријатељ, господине, — тужно проговори. — Болестан ј |
ево и Перо мисли исто к’о и ја.{S} И он ми све одобрава, а само се ти љутиш и велиш да о мени с |
ио...{S} А, ето, и Перо је паметан и он ми све виче: <hi>тако је!</hi></p> <p>Мара не одговори |
е од своје куће, нит’ се пати ’вако к’о ми...</p> <p>— Не знаш ти то, не знаш, — дочека Јован, |
т боца и њега би разбио!...{S} Омрзно’о ми и он...{S} Тако је то, кад нема женске главе у кући. |
дан, док и смрт за врат...</p> <p>— Жао ми је, — рече Јово, уозбиљивши се. — А мени је добро!.. |
ио сам, ђе све нешто шапуре...{S} А жао ми их... обоје ми жао...</p> <p>Стрико Васо и не осврну |
м то само ’нако каз’о...{S} Знаш, драго ми уз љуто вино мало слатке пите...</p> <p>Перо Каранта |
го да ми ко сто дуката даде...{S} Драго ми, к’о да сам оца рођеног наш’о...</p> <p>Након дуже п |
е ја оженио, па ме није гром убио, него ми све у реду.{S} Што се и ти не жениш?{S} Како се не с |
т не да...{S} Чифут к’о Чифут!{S} Добио ми је барем пет гроша на њој...</p> <pb n="52" /> <p>И, |
у, један музејум па да то купим.{S} Ако ми затреба што из Карађорђева времена, ја ћу узети пушк |
дим сваки дан?{S} Научила на њу, па ако ми није вазда пред очима, дође ми да помахнитам...{S} А |
нећемо слушат’ никога, ми мислимо како ми хоћемо...« Јок, побратимковићу!...{S} Ми треба да ми |
и га погледа попријеко.</p> <p>— А неко ми рече, да ћете ви сјутра ићи? — запита. — Сјутра одма |
} Његова друга љубав.</head> <p>— Тешко ми је и претешко, — тужио се Перо Обрену, након пуна дв |
обом, — промуца Перо постиђен. — Данило ми рече, да си болестан.</p> <p>— Ја и јесам болестан, |
ја се и одмахну рукама.</p> <p>— Немамо ми чисте кошуље, — рече.</p> <p>— Ја нема, — једва проц |
еша раменима и зијевну.</p> <p>— Немамо ми пите, — одговори мирно. — Ко ће скухат’?</p> <p>Перо |
ече. — Душека нема сиротиња!...{S} Само ми немојте духанити, да се не би запалила слама...{S} С |
е треба, — осијече Обрен осорно. — Само ми!{S} Ми смо, што се рекне, главни одбор и ми ћемо риј |
ијесу могли видјети.</p> <p>— Овђе ћемо ми, — рече. — Овђе је згодније.</p> <p>И, ударивши руко |
ће бити без тебе? — запита. — Та нећемо ми вјенчавати за се...{S} А с тобом ће ићи још неко, да |
ти грехота ни срамота!...{S} К’о да смо ми твоји робови, па да пристајемо за тобом.</p> <pb n=" |
ха, — дочека брзо.</p> <p>— Научили смо ми и на њих, — одговори Јово. — На путу се чојек свачем |
ате, још људи који путују...{S} Зар смо ми мимо свијет к’о отпадници какви?..{S} И зар сам ја ј |
ио јој паре, па је оставио...{S} Суђено ми да страдам, к’о што је и Исус страд’о...</p> <p>И јо |
о и затапша рукама. — Ух, ух, брате, то ми се хоће!</p> <p>— А таке у нашем мјесту нема! — окре |
наклонивши, пошто се мало прибрао. — То ми је мило.</p> <p>Јефтан му пружи руку, те се руковаше |
дговори Обрен.</p> <p>— Ех?</p> <p>— То ми је казала.</p> <p>Обојица као да се замислише и не п |
сам те примала?</p> <p>— Па, брате, што ми то прије не казасте? — окоси се Перо, мрко је гледај |
Ех, с тога ја и плачем, — викну, — што ми се чини, да се не враћамо више, ако поћерамо к’о што |
чима да престане. — Кажи ми само и тихо ми кажи: знаш ли ђевојку?</p> <p>— Па то је, брате, гот |
" /> и заглади косу на челу. — Какве су ми сад ђевојке?...{S} Мршаве и слабе к’о да се иглама х |
S} Бојим се само да ме не уфате, јер су ми запријетили, да ће ми је довести амо на вјенчање...< |
а сам испросио, а ја не знам.{S} Хоћаху ми привјенчати једну стародревну, па Бог даде те ме про |
Обоје су млади к’о кап, па треба да их ми старији поучимо.</p> <p>Од свега овога разговора Пер |
није прав...{S} Дигли главе, па вичу: »ми нећемо слушат’ никога, ми мислимо како ми хоћемо...« |
страшно дебелим гласом, вртећи главом и мигајући ситним, јастребастим очима. — А ја вас одавно |
што је важило као опомена, да му се не мијеша у разговор. — У бухљивим бачвама одма се вино по |
удари ногом о тле.</p> <p>— Ти ми се не мијешај у послове! — викну. — Шта ти знаш? ..{S} Зар Да |
S} Пролијевало се чак и по тлима, ту се мијешало са пепелом од цигара и давнашњом прашином, те |
="15" /> <p>Када је одрастао и могао се мијешати са осталом дјечурлијом на улици, постао је за |
лила се њежна, витостаса Мара, лијепа и мила и, као да је собом унијела читаве руковијети босио |
евидно, уживаху у њему.{S} Стара га, од милине, почела и по коси гладити, а стари се само смјеш |
и прста и љубећи их. — Да их поједеш од милине!...{S} Ти то остави само мени.</p> <p>— А име, и |
красно.{S} Удовица, је дочекивала Перу, Милка Обрена, и частили су их кахвом, ракијом, духаном, |
>— А... и ти прави момак! — живо дочека Милка и, окренувши се у страну, засмија се.{S} Обрен по |
ца Перо гледајући је зачуђено. — Зар је Милка Обренова?</p> <p>— Његова, његова сам ја! — уплет |
<p>— Његова, његова сам ја! — уплете се Милка, хватајући Обрена испод руке и смијешећи се. — Ја |
им к’о брату.</p> <p>Перо сачека док се Милка са Обреном добро не заговори.{S} Није волио да га |
угу недјељу пођоше опет.{S} И удовица и Милка сад су им се надале, па се обје љепше обукле и ље |
е, приземне собице, и удовица и кћи јој Милка поплашено скочише, и, оставивши филџане и кахву, |
јући га. — Ено ти у удовице Стаке шћери Милке.{S} Кажу, да је добра, кршна, ваљана.{S} Додуше ј |
пша, — нашали се Обрен, приближујући се Милки и гледајући је како точи кахву. — Нијесам ни знао |
на од говедине?</p> <p>Па, окренувши се Милки, дубоко уздахну, удари се руком у прса и пође.</p |
} Она сама задржа Перу, а Обрена остави Милки.</p> <p>— Данас си нешто кршан, — рече Пери, удар |
је могло помислити да је старија сестра Милкина него мати.{S} Она сама задржа Перу, а Обрена ос |
мо се зажељеле друштва...{S} Наточи им, Милко, кахву.</p> <p>— Ти сваки дан љепша, — нашали се |
загрли. — Ја хоћу...</p> <p>— Да ми даш Милку, — доврши он.</p> <p>Удовица се искриви, поблијед |
ивши, пошто се мало прибрао. — То ми је мило.</p> <p>Јефтан му пружи руку, те се руковаше.</p> |
говорити, премда су се мотале око њега, миловале га по образима и чупкале за бркове.{S} Није хт |
за њихов сто.{S} Сједе до Пере, поче га миловати по образу и умотавати му брк.{S} А њему драго. |
е га удовица оштро. — Младо не умије ни миловати онако, к’о што зна старије...</p> <p>Перо није |
х погледати. — Како у лијепој, красној, милој и никад незаборављеној вашој касаби?{S} Шта се та |
pb n="98" /> је једна мала, црнпураста, милоока, Швабица показала.</p> <p>— Фала Богу кад смо ж |
вецу...</p> <p>— Свецима нек је слава и милост, а теби магарећа глава! — викну Бошко. — Да си т |
/> брзо жени, па је мене посл’о...{S} А милостива власт хоће крштеницу одмах.</p> <p>— Хм, хм, |
ио. — Ево ме опет, — понови јаче, — јер милостивој власти треба крштеница и за Јефтана Мргудића |
почивке.</p> <p>— Наша.</p> <p>— Оно је Милош Обилић?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Јунак богме!...{S |
, у измицању, опази на зиду слику, како Милош Обилић пробада цара Мурата на пољу Косову.</p> <p |
добро.</p> <p>Игњат га мало пусти и, од милоште, повуче га за ухо.</p> <p>— А-а кршно си момче! |
аменити слуга Пере Карантана Дамјан, од милоште прозвани Данило.</p> <pb n="6" /> <p>— А? — бле |
мјана, овога истога Дамјана, кога он од милоште прозва Данилом.{S} Уједно одлучи и то, да, први |
вао им разне слике и пјевао им пјесме о Милошу и Марку.{S} Други пут дошао би мргодан, пљувао у |
{S} И као вјетар прохладан да попухује, милује га по образу и лагоди.{S} И тај вјетар доноси, и |
на крило, па ми чупа бркове, љуби ме и милује, па се играмо и шалимо к’о ђеца...{S} Ја ти не з |
Стаде узвијати главом, као мачак кад га милују, и примаче јој се ближе.{S} Опет је пољуби.</p> |
амо до сјутра, — одговори му Јово тихо, милујући га по <pb n="87" /> врату као разуздана парипа |
домаћица још се ближе примичући Пери и милујући га. — Ниђе никог позната, па да се с њоме разг |
Аћим свакоме. — Знао сам ја, да ће бит’ мимо остале.</p> <p>Четири разреда свршио је са довољни |
ешто више огледао у огледалу, чешљао се мимо обично и фес мало накривио на лијеву страну, пусти |
рачну кућу, која, и ако по дану, бијаше мимо обично расвијетљена, јер <pb n="132" /> је поред в |
, још људи који путују...{S} Зар смо ми мимо свијет к’о отпадници какви?..{S} И зар сам ја једа |
ет је он кршан!...{S} Он ће и опет бити мимо остале.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
, спавају?{S} Рашта да је Бог њега убио мимо све остале и осудио га на овако тумарање?</p> <p>П |
дних знакова рекоше, да ће дијете бити »мимо остале«.{S} Рекоше, да ће свакако бити знаменито у |
треба толико! — викну. — Није он један министар па да му се држе десет здравица.{S} И владики |
низа затворених и незатворених дућана; минуше два-три сокака, измећу малих кућица, испред који |
е ли, али, то нарушавање јавнога реда и мира?..{S} Зар се може допустити такими ријечими наноси |
лагоје. — Ђевојка је кршна и добра, а и мираз носи.</p> <p>— Не треба мени антика, — дочека Пер |
и са столице и сав се искриви.</p> <p>— Мираза?{S} Носи и мираза? — запита.</p> <p>— И мираза, |
пуницу газдиницу, ђевојку са пет хиљада мираза.{S} Куд ћеш љевше?{S} Чак је и мени лијепо, и ја |
ца је кршна, добра и носи ти пет хиљада мираза.</p> <p>Перо, од чуда, скочи са столице и сав се |
{S} Носи и мираза? — запита.</p> <p>— И мираза, — нагласи Благоје јаче. — Она је шћи газде Ђуре |
и из авлије.</p> <p>— Кршна.{S} А има и мираза, — одговори Обрен.</p> <p>— Ех?</p> <p>— То ми ј |
се искриви.</p> <p>— Мираза?{S} Носи и мираза? — запита.</p> <p>— И мираза, — нагласи Благоје |
је, па треба слушати.{S} Узети жену са миразом значи драговољно се продати у ропство.{S} А ја |
марицу. — И ти си се, Јефтане, оженио с миразом, и ја сам се оженио с миразом, па нек се и он о |
оженио с миразом, и ја сам се оженио с миразом, па нек се и он ожени.{S} То је прво.</p> <p>— |
ју.</p> <p>— Прво: треба да узме жену с миразом, — дочека Обрен у пола пјевајући, као кад чита |
рац.</p> <p>Кроз годину -дана постао је миран ђак.{S} Да је био добар, то се баш не може рећи, |
у дну села.{S} Јак, несносан, загушљив мирис ударао је из испуцале земље и спржене траве и гот |
ваздуху, као да још једнако осјећа онај мирис што га је Мара унијела у собу, <pb n="37" /> и пи |
у језеру..{S} Купа се лијепо у хладној, мирисној води, плива и осјећа, како га таласи запљускуј |
у и, у тихе љетње вечери, напајајући се мирисом јоргована и пјесмом бумбуловом, љуљушкати је на |
ивот, зачињен слогом међусобном, опојен мирисом љубави, да читав народ <pb n="162" /> српски од |
{S} Једина <pb n="88" /> стрина била је мирна и зачуђено гледала обојицу...</p> <p>— Ама шта је |
своје велико чудо, опазио је да су сви мирни и да се не препадају од његове куће.</p> <p>— Ама |
— Јефтан је болестан, — одговори Данило мирније, — па не могу с њиме.</p> <pb n="108" /> <p>Пер |
м брковима и великим, оклепљеним ушима, мирно је спавао.{S} Обучен је био у танке, прљаве гаће |
почео говор.</p> <p>— Мени не треба, — мирно одговори Обрен, који је гледао у тефтер и срачуна |
p>— Одв’о нам Јово Јоку, — одговори она мирно, као да о каквој ситници прича.</p> <p>Стари насл |
нашто оволика гунгула и зашто све није мирно као у његовој касаби?</p> <p>—Јеси ли ти, Перо? — |
иће да сад спавају, —- одговори Благоје мирно. — Уморне па се одмарају.</p> <p>— А синоћ?</p> < |
ш да је видиш, нико ти не брани, — рече мирно, утишавајући га. — Хајдемо одмах...{S} Само плати |
ино Данило и Јован што су ишли лагано и мирно, за пошљедњим коњем.{S} Обојица задуханили, па се |
уо.</p> <p>— А и хране немам, — настави мирно. — Сиротиња смо!...{S} Сам сух хљеб!...{S} А то ј |
ну.</p> <p>— Немамо ми пите, — одговори мирно. — Ко ће скухат’?</p> <p>Перо погледа у Данила, п |
ове крви?{S} И зар он није могао лежати мирно у својој соби на своме меканом душеку и спавати, |
quote> <l>Овце чува Тодора</l> <l>Широм миром до мора...</l> </quote> <pb n="152" /> <p>Но није |
Красно! — узвикну. -— То ти је паметна мисао!{S} Ја ћу говорити с матером, а њу ћу само гледат |
квених клепетала, те су комшијске жене, мислећи да су то права клепетала, почеле се побожно крс |
ош више испрси.</p> <p>Перо протра очи, мислећи, да и сад снијева.</p> <p>— Ама да се нијесте п |
оше један другоме у очима прочитати шта мисли.</p> <p>— Онда... ја гласам, да се Перо ожени са |
из собе.</p> <p>— Путуј ти, игумане, не мисли се манастиром, — прогунђа Перо, затварајући врата |
одмаху руком, да једним махом све црне мисли одагна од <pb n="84" /> себе.{S} А бухе га све то |
у и не осврћући се на њих, — ево и Перо мисли исто к’о и ја.{S} И он ми све одобрава, а само се |
е слутио несрећи. — Шта ти је?</p> <p>— Мислим се колико смо утекли од куће, — одговори Данило |
оворити.{S} Јефтан застаде.</p> <p>— Ја мислим, — поче Јово, — да свадба без барјака никако не |
је ви мени тако лијепо кажете и које ја мислим да је пријатељски... онда ја велим: нека буде та |
е дао Бог њу.{S} Ево ја, на прилику, не мислим ништа па шта ми фали, а?</p> <p>— Тако је, — опе |
Јок, побратимковићу!...{S} Ми треба да мислимо к’о што власт хоће.{S} Најпошље ми не треба ниш |
ће.{S} Најпошље ми не треба ништа ни да мислимо, кад је дао Бог њу.{S} Ево ја, на прилику, не м |
па вичу: »ми нећемо слушат’ никога, ми мислимо како ми хоћемо...« Јок, побратимковићу!...{S} М |
се, истјера Данила и леже у постељу.{S} Мислио је да ће, ако мало заспе, макар и на који сахат |
из куће.</p> <p>Тога дана непрестано је мислио о Мари.{S} И на сокаку и у механи мислио је само |
ти, — упаде Јово обрадован. — То сам и мислио.</p> <p>— Ама у мене то ништа нема, — осијече ст |
ислио о Мари.{S} И на сокаку и у механи мислио је само о њој.{S} На свирачице није хтио погледа |
S} Дапаче и по селих сте свраћали...{S} Мислите, зар, на буну или што слично?</p> <p>Перо опет |
знам све вас, све Влахе...{S} Ви вазда мислите о некаквим чудами...{S} У других народа, дапаче |
0" /> их, те нијесу били у стању ни шта мислити ни говорити.{S} Само су дахтали обојица и гледа |
д дуд.{S} Ту, поред Данила, леже и поче мислити о Јоки.</p> <p>Ту је и заспао.</p> <milestone u |
о је стајао као утучен.{S} Нити је знао мислити, ни још шта говорити...{S} Све му се чинило као |
?...{S} И знаш ли ти шта могу ја?...{S} Мислиш ли се са мном играти, а?...{S} Кажи ти мени, — д |
, — осијече и као пође из гостионице. — Мислиш ти што си ми синоћ платио вечеру и овај доручак, |
— Јес’.</p> <p>— Јунак богме!...{S} Шта мислиш како је то: распарати цара?...{S} Није, да речем |
гледа и окрену се Јови.</p> <p>— Шта ти мислиш? — запита.</p> <p>— Најљепша је, ако је млада и |
ву наслони међу шаке.</p> <p>— А шта ти мислиш шта ће бити с нама, ако Јенглез удари на Русију |
ко у лице говориш...{S} Нисам ја к’о ти мислиш...</p> <p>Перо се укипи.</p> <p>— А шта сам ти р |
лици, пушио и пијуцкао.</p> <p>— Колико мислиш остати овђе код нас? — запита изненадно Перу. — |
— Зар она није твоја?{S} И зар сада њу мислиш преварити?</p> <p>— Невјерниче један! — цикну уд |
прозора, а најпошље је покушао да крави Митра кујунџије откине реп и да њиме бије другове.{S} С |
p>— Шта ћемо сад? — запита. — Зар се не мицати никуд више из овог пакла?</p> <p>Јефтан увуче ру |
вања!...{S} Ко је паметан, тај ти се не миче од своје куће, нит’ се пати ’вако к’о ми...</p> <p |
шће опустило се, па нити шушти, нити се миче.{S} Из мркожуте, сагорјеле траве бије чудна врућин |
чари на нос, па узео подеране новине и, мичући губицама попут зеца, полугласно чита.</p> <p>Пер |
и махрамом, и снажним, необично жилавим мишицама, које бијаху набрекле и чудновато се црњаху ис |
, — дочека Јефтан и снажно га стегну за мишицу. — То би било најпаметније, што си досад урадио. |
тпуно увјерен о неприкосновености свога мишљења. — Стари је оно алчак!...{S} Он је преварио и п |
<pb n="128" /> уза зид и забленуто поче мјерити Благоја.</p> <p>— Ама шта то? — запита као без |
азан, дебео човјек, са округлим као пун мјесец, више модрим него црвеним, лицем, дебелим и обли |
— тужио се Перо Обрену, након пуна два мјесеца, уздишући и преврћући очима као рањеник. — У ку |
д њим као пукло широко језеро, огледало мјесеца и звијезда.{S} Око језера, са обје стране, надн |
} Пребацивала му је, како је пуних шест мјесеци вара и неће ништа да плати.{S} Иза бабиних леђа |
.{S} С тога вам не дам ни свијеће...{S} Мјесечина је, па се види и без ње...</p> <p>Гости разас |
ту-дјевојку, како се купа на валима, на мјесечини.{S} Дугачке, црне косе распустила по води, из |
је један чудан сан.</p> <p>Као ноћ је, мјесечином обасјана.{S} Пред њим као пукло широко језер |
Комесар, дебељкаст, мргодан човјек, са мјесечином на тјемену и ријетком, јарчијом брадом, сјед |
n="168" /> собом. — Ишао је по толиким мјестима, гледао толике ђевојке и... знате ли зашто?</p |
стидила се и збунила.{S} Онако збуњена, мјесто да пружи кахву првоме Јефтану, који <pb n="76" / |
чашу, али му се некако изврну рука, те, мјесто у зид, погоди у главу Јове Перотића.{S} Начини м |
челу.</p> <pb n="81" /> <p>— Није твоје мјесто међ момцима, — рече. — Хајде из собе.</p> <p>Јок |
и испред <pb n="54" /> њих и правећи им мјесто. — У мене је вазда овако. — Затим се окрену у ст |
га Перо приближујући се. — Зар ти је ту мјесто?</p> <p>— Па куд ћу? — запита Данило набусито. — |
d>XVI.</head> <head>Свршетак.</head> <p>Мјесто да вам причам о томе: како су живили Перо Карант |
боду, да на јавноме, позору изложеноме, мјесту кажете, да ви не дозвољавате ни цару да проси дј |
шље и не треба нам нико, кад нас ево на мјесту...</p> <p>Пред њима се, одиста, указивала нешто |
ују.{S} С тога се нестрпљиво врпољио на мјесту и час се играо са сахатним ланцем а час опет зас |
то ми се хоће!</p> <p>— А таке у нашем мјесту нема! — окреса Јефтан.</p> <p>— Нема, — одговори |
ечере, а Перо задовољан што је у туђему мјесту нашао овакога пријатеља.</p> </div> <div type="c |
<p>— А што га не би учила? — запита. — Млад је он, па још не зна како се кућа кући...{S} Обоје |
Was wunschen Sie</foreign>? — запита их млад, вижљаст келнер, који као да испод земље васкрсну, |
осијече Јово...</p> <p>— Ух, ух, брате, млада и лијепа — узвикну Перо одушевљено и затапша рука |
— запита.</p> <p>— Најљепша је, ако је млада и лијепа! — осијече Јово...</p> <p>— Ух, ух, брат |
са младом и...</p> <p>— А која ли му је млада? — упаде Обрен.</p> <p>— Нас се не тиче која је н |
?...{S} Бијела је к’о сир, а румена к’о млада говедина.{S} Очи су јој велике и кахвајасте к’о д |
а.{S} Малена, мршава жена, још прилично млада и допадљива, у старим, исплављелим хаљинама, са о |
..{S} Брука би била, да уљеземо без <hi>младе</hi>!..{S} Данас ћемо и у цркву и добро платити п |
ве ти у напријед пошло!</p> <p>— Живили младенци! — заграјаше сви, грлећи Перу.</p> <p>Јефтан с |
ладић један, то одобраваш...{S} Данашњи млади људи махнити су и њима нико није прав...{S} Дигли |
не зна како се кућа кући...{S} Обоје су млади к’о кап, па треба да их ми старији поучимо.</p> < |
м, дође и учитељ.{S} Дугуљаст, болешљив младић, упалих прсију и уских, кукастих рамена, вјечно |
о томе.{S} Учитељ је био омањи, сићушан младић, хром у десну ногу, због чега су га ђаци, међу с |
ви опет. — И мени је драго, кад ти, к’о младић један, то одобраваш...{S} Данашњи млади људи мах |
d> <p>Перо Карантан, висок, сухоњав <hi>младић</hi>, са руменим, дугуљастим лицем, просједом ко |
дуге почивке, јави се на прагу лијепо, младо дјевојче.{S} Носила је на простоме, улупљеноме по |
лудо, него сабраније и паметније...{S} Младо кућу не кући.</p> <p>— Оно, додуше, тако је, — од |
ко кад, — пресијече га удовица оштро. — Младо не умије ни миловати онако, к’о што зна старије.. |
се и буди чојек!{S} Само пази: не узми младо ни лудо.{S} То ти и опет велим к’о брату.</p> <p> |
к’о брату кажем: отвори очи, па не узми младо ни лудо, него сабраније и паметније...{S} Младо к |
Излазио је само у <pb n="60" /> магазу младога Јове Перотића, који му је давао књиге.</p> <p>К |
у, гунђати и проклињати све, почевши од младожење, па завршујући самим собом.</p> <p>Учитељ је, |
су његове ствари...{S} Он долази сам са младом и Данилом и нема сватова.{S} Ама то не смета!..{ |
ше, он нема сватова, него долази сам са младом и...</p> <p>— А која ли му је млада? — упаде Обр |
руке. — Жени се, јадан брате, и не губи младост узалудно...</p> <p>— Ама ко ће ме, брате? — пит |
</title>".{S} Овдје већ није затекао ни младу, ни лијепу собарицу, што га је врло обрадовало, ј |
ом по образу. — Лијеп си и... некако... млађи.</p> <p>— Хахаха, — блажено се засмија Перо, глед |
оклонивши до земље. — Онда сам био пуно млађи и нијесам био паметан к’о сада.</p> <p>— Ништа за |
ио најкрупњи и живо је нешто доказивао, млатарајући рукама и окрећући се час на једну час на др |
ет ушепртљи.{S} Поново притрча прозору, млатарајући рукама, и поново се поврати вратима.</p> <p |
, додуше, да проведе још какву шалу: да млатне букваром по глави онога ђака пред собом, да кога |
на свијет изишао гладан, те одмах почео млацкати губицама као да сиса...{S} Кашње се показао ка |
/p> <p>— Живиооо!</p> <p>Опет једно <hi>многаја</hi> отегну се.{S} Перо Карантан пусти другу су |
/p> <p>— Бре не би се ја данас побојала многе ђевојке, — брзо дочека удовица <pb n="51" /> и за |
си ми! — узвикну на сав глас, да су се многи пролазници морали осврнути и зачуђено их погледат |
тајући при томе чудноват глас, да су се многи гости, иза других столова, почели мргодити и псов |
ично уживајући у њиховој свађи, као што многи уживају у боју пијеваца.</p> <p>— У читавој твојо |
че низати примјер за примјером: како су многи странци, не имајући познанства, оглобљени и пороб |
свиђела.{S} Поче застајкивати и испред многих излога, пред дућанима, не осврћући се на то, што |
јао чашу за чашом.{S} Дошло му да пије, много да пије, само да што мање може размишљати.{S} И д |
ине право, да ми вратиш два...</p> <p>— Много је, — прошапта један сељак, ситним, сниженим глас |
цигара и давнашњом прашином, те је соба много сличила каквој запуштеној механи, гдје се газда ј |
S} На средини касабе једна му се механа много свиђала и, не размишљајући дуго, упути се њојзи.< |
ругљиво.{S} А што нијеси каз’о да ти је много, кад си иск’о и кад си ми прич’о, да ће ти ђеца к |
но, — прекори га жена, која као да није много пазила на његове опомене. — Данас да говориш о ви |
се држе десет здравица.{S} И владики би много било...{S} Доста је њему и учитељева.</p> <p>Сви |
и замишљен. — Ја к’о кириџија виђео сам много, ама ти ћеш виђети више...</p> <p>— Сведно, одгов |
и повијао по механи.{S} А свијета било много!{S} Неки се играју домина, неки се картају, неки |
Васо зажмири и заврти главом.</p> <p>— 'Много? — запита подругљиво.{S} А што нијеси каз’о да ти |
ед, — говораше неуморно, — и станите за мном.{S} Кад ја приступим и изговорим здравицу и када в |
чуђено.</p> <p>— Ђе ћеш?...{S} Хајде са мном... — љутну се Јефтан и направи мргодно лице. — Не |
к’о нико његов, а ја сироче, па може са мном што хоће...{S} Зато ме и уз’о, да му вазда радим.. |
стари живо. — Не дам ја никоме да се са мном игра...</p> <p>И обојица изађоше из собе.</p> <p>— |
и ти шта могу ја?...{S} Мислиш ли се са мном играти, а?...{S} Кажи ти мени, — дрекну јаче, — шт |
у полицији извиђети...{S} Сад морате са мном.</p> <p>Перо се не смједе даље противити.{S} Обуче |
де га Благоје љутито. — Ти ћеш отићи са мном, да потврдиш просидбу <pb n="129" /> и видиш ђевој |
с’...{S} И Шарин му је био добар!...{S} Мог’о је пити вина, па још из леђена од дванајес’ ока.{ |
ари се у прса.</p> <p>— А мене коњ није мог’о оборити! — рече поносито.</p> </div> <div type="c |
очека заинтересовани Перо. — Зар нијеси мог’о наћи посла?</p> <p>— Опет сам био у хавсу...{S} О |
жином јој.</p> <p>Угледавши зета она не могаде проговорити.{S} Зину према њему, пружи руку и по |
ијеђате царске дјевојке?</p> <p>Перо не могаде више да се одржи. <pb n="147" /> Задрхташе му и |
Кашње је опет могао наставити игру.{S} Могао је и сјутрадан, на Велики Четвртак, испети се на |
вуче га у собу тако снажно, да се једва могао одржати на ногама. — Тако је, тако! — понови опет |
промолила није, нити јој је чак и гласа могао чути.{S} Па ни попадија се ни од куда појављивала |
саби; омиљенога Благоја писара, који је могао са сваким лијепо живити и, нарочито од сељака, пр |
као љутећи се помало, премда он нити је могао нити смио озбиљно се љутити.</p> <p>— Ја нијесам |
е ни растављао од своје заручнице, није могао лако ухватити и дуже задржати, а, осим њега, Обре |
бав.</hi> </head> <p>Па ни отац га није могао дуго хвалити, а није га хвалио из врло проста раз |
земље.</p> <p>Згоднијега одговора није могао смислити и овај му упали да не може боље.{S} Да т |
ововима...{S} Ничији глас ни ту се није могао чути...{S} Чак и оне неколике кокоши, што су се р |
игледно, жалећи, што и рибље кости није могао појести.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Bringen |
анити без његове крви?{S} И зар он није могао лежати мирно у својој соби на своме меканом душек |
срце и уљезе.{S} У први мах готово није могао ни распознати људе, што сјеђаху за столовима, од |
о? — запита Јефтан, који се никако није могао разабрати. — Какав је то белај?</p> <p>— Одв’о на |
/> <p>Наравно, да заклетву никако није могао одржати, — био је и сувише слаб за тога, — и Бог |
не може рећи, јер у буквару никако није могао прелистати четврту страницу.{S} До те странице мо |
{S} Обрен је точио и без њега, јер није могао гледати празне чаше, и прелијевао их.{S} Отуда се |
против ове чудне просидбе, сад већ није могао...{S} И шта би сад протествовао кад је ствар гото |
некако тупо, као без памети, и једва се могао уздржати, да не испусти какав непристојан усклик |
ати четврту страницу.{S} До те странице могао је читати и сва слова ишла су му некако у главу.{ |
/p> <pb n="15" /> <p>Када је одрастао и могао се мијешати са осталом дјечурлијом на улици, пост |
то га је бунило.{S} Изговорити би их и могао и то баш не би било тако тешко, али ко ће их напи |
р он да умре?{S} Несретниче, зар нијеси могао одма да нађеш доктора?</p> <p>Па се окрену и опет |
шним очима.{S} Тек мало трезнији човјек могао би распознати, да то није глава какве грдне совуљ |
некакав уздах и, прије него што је Перо могао што изговорити, загрли га и притиште на прса.</p> |
необично, нешто чудно, што би само Перо могао учинити.</p> <p>— Ишао је зато, да види: има ли и |
дан зуб и — то је све.{S} Кашње је опет могао наставити игру.{S} Могао је и сјутрадан, на Велик |
којом је непрестано столица пуцкала, не могаше сачекати док стари договори.</p> <p>— А је ли да |
ју, — избаци, потпуно задовољна, што је могла ово <hi>скнадити</hi> као у пјесми.</p> <p>— Ништ |
ати, — рече, — ама тако крупно да би те могла кап ударити кад би изненада чуо.</p> <p>Благоје с |
видан облак.{S} Кроз облак су се лијепо могла распознати некаква кола.</p> <p>— Он је! — узвикн |
храни сеоске бухе.{S} Зар се не би оне могле хранити без његове крви?{S} И зар он није могао л |
црна штета!..{S} Да продајеш и купујеш, могли би одма пазарити.{S} У мене, знаш, има свакаква в |
Кад хоћете, ја вам нећу сметати...{S} А могли сте и остат’...{S} Ја вас нијесам гонио.</p> <p>— |
, ни учитељ, ни сви ђаци не би их кашње могли прочитати.</p> <pb n="20" /> <p>Једва друге годин |
е сједио на новинама).{S} Ми се нијесмо могли бити, јер нијесмо јунаци...{S} И није ни паметно |
чић се, чак, позива и на госте „који су могли виђети ако су гледали“ и каже, да се готов и на с |
у један кут, у коме их са улице нијесу могли видјети.</p> <p>— Овђе ћемо ми, — рече. — Овђе је |
нким руменилом, те би се, готово, прије могло помислити да је старија сестра Милкина него мати. |
јпошље, осмјејкујући се. — И могу дати, могу...</p> <p>— А кирија? — запита Јефтан.</p> <p>— Ни |
оће, а ја, ваистину, нећу! — осијече. — Могу ја и пјеше...</p> <pb n="97" /> <p>И, нарамљујући |
="65" /> <p>— Онда ја не могу.</p> <p>— Могу ја, — дочека Јефтан поносито. — Ја и Јово можемо.< |
ти ко сам ти ја?...{S} И знаш ли ти шта могу ја?...{S} Мислиш ли се са мном играти, а?...{S} Ка |
без другога...</p> <p>— А ја, брате, не могу мећу оваким <pb n="107" /> свијетом, — рече Перо, |
е се они брже и опет ће читати...{S} Не могу они један без другога...</p> <p>— А ја, брате, не |
? — узвикну Перо готово очајнички. — Не могу ја узети ђевојку а да је не видим.</p> <p>Обрен гу |
стати? — запита готово шапатом. — Ја не могу...{S} Ја ћу само мало...</p> <p>— Ако хоћеш хајдем |
нема!</p> <pb n="65" /> <p>— Онда ја не могу.</p> <p>— Могу ја, — дочека Јефтан поносито. — Ја |
да ме болесна зовеш? — застења. —-Ја не могу ићи...{S} Ја ћу овђе остат’ седам дана, док добро |
тан, — одговори Данило мирније, — па не могу с њиме.</p> <pb n="108" /> <p>Перо поблиједи.</p> |
{S} И, право да ти речем, ја га више не могу гледати по сокаку и мучити се с њиме, него треба к |
без пасоша и без крштенице...{S} То не могу...</p> <p>Перо се почеша иза уха, поче куцкати врх |
ћу да знам кад се родио.</p> <p>— То не могу дат’, — осијече поп, отресајући воду са браде. — Ш |
S} А док одговор не приспије, ја вас не могу пустити.{S} Дапаче морам вас затворити.</p> <p>И, |
, — рече најпошље, осмјејкујући се. — И могу дати, могу...</p> <p>— А кирија? — запита Јефтан.< |
и као да све ово, што види и чује, није могућно...{S} Он да испроси ђевојку, коју никад није ви |
му рекне да је паметан.</p> <p>— Ја, по могућству сила, радо ћу <pb n="161" /> се увијек одазва |
да му заигра, на челу му искочи дебела, модра жила и придаде му лицу страшан израз...{S} Обузе |
овјек, са округлим као пун мјесец, више модрим него црвеним, лицем, дебелим и облим, сличним ча |
ара, живићу к’о што треба; кад нестане, може се и гладоват’...</p> <p>Свирачице престадоше.{S} |
мало љути на Перу, ама Обрен, ако хоће, може је наговорити да пође... .</p> <p>Читав сахат пров |
и платио за њу петнес’ гроша.{S} Питам: може ли јефтиније, а Чифут не да...{S} Чифут к’о Чифут! |
имо!</p> <p>— Добро је, кад се и живит’ може, — дочека Благоје звиждучући. — Добро <pb n="116" |
огат је к’о нико његов, а ја сироче, па може са мном што хоће...{S} Зато ме и уз’о, да му вазда |
и доћи у туђ свијет, гдје му се свашта може десити...{S} И шта би с њим било, ако би се, Боже |
ри апсанџија узвијајући обрвама. — Овђе може свашта бити и све се може десити.{S} Нијеси ни прв |
а још из леђена од дванајес’ ока.{S} Не може сваки коњ бити Шарин, ни сваки чојек Краљевићу Мар |
се бекељити према староме.</p> <p>— Не може бити, — отегну пакосно. — Мене полиција проћерује |
S} Ни једне ријечи, ни једнога слова не може да се сјети...</p> <p>— Чини ми се да ће киша, — р |
ститам ти, мој Перо, а свршено је да не може љепше.</p> <p>Пери се посјекоше ноге и у свему тиј |
је могао смислити и овај му упали да не може боље.{S} Да тако није казао, поп му не би дао кршт |
35" /> па ми, богме, ни сами владика не може ништа, нит’ га се бојим...</p> <p>Но Перо га више |
У других народа, дапаче већих, па се не може наћи него по један илити два бунтовника, а ви их и |
треба жена, ни нико.{S} Без главе се не може живити, а без жене може.</p> <p>Па узе ствари и по |
о све теже и увидио је, да тако више не може издржати.</p> <p>На саму Нову Годину пође са Обрен |
о, а ми смо странци, и нико га други не може излијечити осим вас.</p> <p>— Хм?...{S} Но гут!... |
у невољи нађе; хтио би да пође, али не може.{S} Само се окреће око себе и стење.{S} Најпошље у |
штеница и за Јефтана Мргудића.{S} Он не може доћи, јер се <pb n="40" /> брзо жени, па је мене п |
ши га себи у радњу. — То му сад нико не може ишћерат, из главе...</p> <p>Перо чисто одахну, кад |
кну. — Шта ти знаш? ..{S} Зар Данило не може пјеше ићи?</p> <p>Данило обори главу и уздахну.{S} |
о прошлости Пере Карантана.{S} Перо не може да нађе за себе ђевојке.</head> <p>Од тога дана Пе |
треба одмах да пође.</p> <p>— А зар не може без мене?- — запита Перо поплашено. — Шта ћу ја?</ |
н ђак.{S} Да је био добар, то се баш не може рећи, јер у буквару никако није могао прелистати ч |
Без главе се не може живити, а без жене може.</p> <p>Па узе ствари и поче их савијати и уређива |
а пије, много да пије, само да што мање може размишљати.{S} И дошло му да Благоја удари чашом у |
рвама. — Овђе може свашта бити и све се може десити.{S} Нијеси ни први ни пошљедњи кога овако о |
шавање јавнога реда и мира?..{S} Зар се може допустити такими ријечими наносити повреду владари |
добро, да се такво познанство најлакше може наћи у каквој механи, он је само и пазио на оне ду |
руди, ако му није тешко, и да дође, ако може, да их послуша нешто, ако би хотио«...{S} Писмо по |
руго вода, а друго вино.{S} А моје вино може на изложбу ако ћеш у Стамбол...</p> <p>— А и њој ћ |
>— Који ће? — упаде Обрен брзо. — Ко то може?</p> <p>Данило, који је за све вријеме говора био |
јали бијела.</p> <p>— Ама, по Богу, зар може бити још пресуда? — запита Перо замирући од страха |
поносито. — Ја и Јово можемо.</p> <p>— Можемо!</p> <p>— И да се зарекнемо, да друг друга неће |
, — дочека Јефтан поносито. — Ја и Јово можемо.</p> <p>— Можемо!</p> <p>— И да се зарекнемо, да |
више ништа.{S} Ако вам није мрско, сад можете мало прошетати...{S} Кажу, да је то здраво...{S} |
ивио, господине!</p> <p>— Само овдје не можете више имати боравка, — дочека комесар јаче. — Мор |
<p>— А кахву? — прошапта она.</p> <p>— Можеш им дати по једну...{S} Ама немој точити пун филџа |
д ја иђем, свакако ћеш и ти.</p> <p>— А можеш ли ти Обрене? — запита Јефтан и не гледајући на Д |
алко да га удари, ништа више него да му мозак пролије.</p> <p>— Ни цару ја то не дозвољаваМ! — |
што се рекне, човјечански!{S} Да имају мозга, сви би се момци женили.</p> <p>Јефтан се осмјехн |
сили и оћерали из службе...{S} Не трпе, мој Перо, поштена чојека, па то је...</p> <p>— А шта си |
у и љубити у оба образа. — Честитам ти, мој Перо, а свршено је да не може љепше.</p> <p>Пери се |
часа...</p> <p>— Невјешто ли ти лажеш, мој Перо, — умијеша се Благоје и стаде између њих. — За |
вама фала, које ви мени наздрависте за мој дуг живот...{S} Ама, браћо моја, шта ће мени живот? |
куку ономе ко је на води, ето то ти је мој палиграф...{S} Сухоња је вазда јачи!</p> <p>— А топ |
је хоћеш, ја ћу све свршити...{S} То је мој пос’о...{S} Ја само дочекујем странце и чиним им ус |
p>Комесар одмахну руком.</p> <p>— Драги мој, — рече, — ја сам оправио брзојав у вашу касабу, да |
зе полетише низ образе.</p> <p>— О Перо мој како си ми! — узвикну на сав глас, да су се многи п |
и смо задовољни к’о нико на свијету.{S} Моја Стака, Бог јој добро дао, добра ми је и весела, ис |
тан живахније. — Још има наде.</p> <p>— Моја је нада утонула у морске дубине, па је рибе једу, |
у крошњи с неба бацио, да ме обесели за моја добра дјела.{S} Кад сам преко дана у дућану, једва |
— рече Перо готово наричући. — Така је моја зла судбина.{S} И тако је то кад се тражи женска г |
ме свијету смркне, мени се сване и мене моја Стака чека на вратима, па руке шири, у лице ме љуб |
озбиљно. — Ако је лијепа, одмах ће бити моја!{S} Ја само лијепу тражим!...</p> <p>При растанку |
висте за мој дуг живот...{S} Ама, браћо моја, шта ће мени живот?...{S} Шта ће, на прилику, кад |
и да је друго вода, а друго вино.{S} А моје вино може на изложбу ако ћеш у Стамбол...</p> <p>— |
. знам ја све вас!...{S} Одмах иђите из моје куће, куд вас очи воде и ноге носе...</p> <p>Јефта |
овај, <pb n="4" /> које ја данас славим моје крсно име и које сте ви, моји пријатељи, мени дошл |
ас славим моје крсно име и које сте ви, моји пријатељи, мени дошли и које вама фала на љубави.{ |
те, било име Аћим...</p> <p>— То нијесу моји послови, — окреса полицајац куцајући се по сабљи. |
мени није драго кад ме ко зауставља од мојих послова...{S} Ја и сад имам посла...</p> <pb n="8 |
уштајући да га Перо запита. — Ово носим мојој изабраној, да пробира некакве женске беспослице.{ |
што. — Хајде нађи и донеси једну чисту, моју кошуљу.</p> <p>Данило га забленуто погледа.{S} Пог |
шта ићи и увијек гледати Марушку... ух, моју слатку Марушку!...</p> <p>Читава тога дана, а ни п |
а му не стиже онај брзојав.</p> <p>— На моју душу ово се он оженио, чим долази, — рече прочитав |
</p> <p>Поп се окани умивања, па, онако мокар, пустивши да му се вода циједи низ лице и браду, |
з мантије и камилавке, босоног газио по мокрој загаситоруменкастој <pb n="31" /> земљи и, држећ |
утито <pb n="91" /> и потегну Данила за мокру, разбарушену косу. — Зар је Томо сам на свијету?< |
поче се чешкати по обрви.</p> <p>— Ама молимо те, учитељу, — рече, — да одма напишеш, па да на |
корни и да јој се вазда за здравље Богу молимо...</p> <p>— Тако је, — потврди Перо, тек да нешт |
мо изразе наших одушевљења, нада наших, молитава наших, за дугољетни ваш живот, зачињен слогом |
кавче црни, у манастир па пости и читај молитве, јер ти нема помоћи...</p> <p>И одрече се друшт |
е зовете Перо Карантан?</p> <p>— Зовемо молићемо, — одговори Перо и преклони се читавом половин |
Права ђевојка!</p> <p>— А... и ти прави момак! — живо дочека Милка и, окренувши се у страну, за |
} Његово рођење, дјетињство и први дани момаштва.</hi> </head> <p>Перо Карантан, с којим сам ва |
, чијем је оцу име Марко јали Петар?{S} Моме је, брате, било име Аћим...</p> <p>— То нијесу мој |
де Перо, сметено се окренувши удовици.— Момци... па дошли...</p> <p>Удовица, хитра и окретна же |
вјечански!{S} Да имају мозга, сви би се момци женили.</p> <p>Јефтан се осмјехну.</p> <p>— Па же |
и да пијемо кахву.</p> <p>— Знаш... к’о момци... — упаде Перо, сметено се окренувши удовици.— М |
pb n="81" /> <p>— Није твоје мјесто међ момцима, — рече. — Хајде из собе.</p> <p>Јока скочи као |
пође, — опет предложи Јефтан, пошто је момче отишло. — Правога друштва ни правога теферича нем |
повуче га за ухо.</p> <p>— А-а кршно си момче!{S} Лијеп објешењак! — рече, кесећи се. — Исти по |
..{S} Писмо послаше у механу, упућујући момче, да ће га ту <hi>сигурно</hi> наћи.</p> <p>— Треб |
А ево сам дов’о и два пријатеља и једно момче, да ти се прогостимо у кући два три дана.</p> <p> |
м свијету, међу туђим људима, па кад не мора гладоват’...{S} Да ти није мене, ти би овђе зло пр |
/p> <quote> <l>Фалио се жути лимун крај мора,</l> <l>Има л’ иђе иког љевшег од мене?</l> </quot |
d>VIII.</head> <head> <hi>Перо Карантан мора без кола путовати у касабу П...</hi> </head> <p>Ис |
>Овце чува Тодора</l> <l>Широм миром до мора...</l> </quote> <pb n="152" /> <p>Но није честито |
ежак, топао задах омахну га изнутра, те мораде окренути главу и одахнути мало.{S} Ипак стегну с |
<p>Сви устадоше.{S} Макар и по врућини, морали су у шетњу.{S} И сви су позавидили Данилу, када |
на сав глас, да су се многи пролазници морали осврнути и зачуђено их погледати. — Како у лијеп |
готово грубо.</p> <p>—- Перу Карантана морам водити, — осијече полицајац и као да се још више |
пије, ја вас не могу пустити.{S} Дапаче морам вас затворити.</p> <p>И, не сачекавши да се Перо |
дређен у прву недјељу по Крсноме Имену, морао се одржати и сви јарани опет се, у уречено доба, |
" /> <p>Пред собом полицијског комесара морао је чекати више од пола сата...{S} Ту су се, у шир |
на лица са дугом, црном брадом, коју је морао подвезати махрамом, и снажним, необично жилавим м |
волио ово пошљедње, тим више, што није морао сам ићи, него је, обично, водио уза се још кога, |
ути се за његову удобност.{S} И Перо се морао мучити као нико његов!...{S} Освојиле га бухе, па |
имати боравка, — дочека комесар јаче. — Морате, али, овога трена одлазити натраг, ако не желите |
То ће се у полицији извиђети...{S} Сад морате са мном.</p> <p>Перо се не смједе даље противити |
ски од Адрије до Балкана, од Ситнице до Мораче, Дрине, Тисе, Врбаса, Саве и Цетине, види корист |
своје доживљаје из времена кад је куга морила; причао је: како је бјежао испред ње и како се, |
рате, Јенглез на води, — прошапта. — Те морнарица, те адмирали, те ђенерали, те офинцири, пушке |
а наде.</p> <p>— Моја је нада утонула у морске дубине, па је рибе једу, — пресијече га Перо.</p |
лаће своје Козачине, па ће га утопит’ у мору...</p> <p>— А јенглеске лађе? — запита Алекса озби |
</p> <p>ЖЕНИДБА ПЕРЕ КАРАНТАНА</p> <p>У МОСТАРУ, 1905.</p> <p>ШТАМПАРСКО УМЈЕТНИЧКИ ЗАВОД ПАХЕР |
ити им ријечи проговорити, премда су се мотале око њега, миловале га по образима и чупкале за б |
кри се за мурвово стабло, а поп испусти мотику, земљавим прстима скину повезач, рашчешља браду |
="31" /> земљи и, држећи голему и тешку мотику у рукама, окопавао кукурузе, што их је ту засади |
и копрцаху се испод њега, као да је на мравињак легао.</p> <p>— Да барем Данило уза ме спава! |
нити куда излазио, него се од јутра до мрака климатао <pb n="58" /> на једној високој троножни |
</head> <p>У гостионици сједио је Перо мрачан и суморан; ћутао је и само испијао чашу за чашом |
аде на столицу...{S} Свијест му се поче мрачити...{S} Соба као да се поче окретати, а комесаров |
Из авлије уљегоше, кроз ониска врата, у мрачну кућу, која, и ако по дану, бијаше мимо обично ра |
себе попут тродневнога гладнице.{S} Ни мрвица није остављао.{S} Купио је све и гутао хитно, не |
ан уљезе у собу.{S} Комесар, дебељкаст, мргодан човјек, са мјесечином на тјемену и ријетком, ја |
о Милошу и Марку.{S} Други пут дошао би мргодан, пљувао у јаглук и шетао се између клупа, не ок |
нема, — једва проциједи кроз зубе Перо, мргодећи се. — Нема ни кошуље...{S} Тако је то, браћо, |
А ђе си ти био? — запита, затим, Перу, мргодећи се и гледајући га оштро.</p> <p>— А што питаш? |
e zum Essen</foreign>? — запита Благоје мргодећи се и као гунђајући нешто. — <foreign xml:lang= |
многи гости, иза других столова, почели мргодити и псовати га.</p> <p>— <foreign xml:lang="de"> |
у је био сав свијет <pb n="41" /> крив, мргодно је гледао свакога и ничијега поздрава није хтио |
до пета.</p> <p>— А што ће ти? — запита мргодно. — Ко у ова доба вади крштеницу?</p> <p>— Треба |
ије сиротиње, частио би вас још, — рече мргодно. — Ама овако нема вам више ништа.{S} Ако вам ни |
са мном... — љутну се Јефтан и направи мргодно лице. — Не бој се, да ћеш ти што потрошит’.{S} |
да нећемо дуго скрасит’, — рече Јефтан мргодно гледајући Перу, — Шта се вама чини?</p> <p>— И |
устави се управо на брковима.{S} Јефтан Мргудић устаде, љуљајући се и тетурајући, хтједе бацити |
вој власти треба крштеница и за Јефтана Мргудића.{S} Он не може доћи, јер се <pb n="40" /> брзо |
е у то доба упознао се Перо са Јефтаном Мргудићем, првим својим јараном.{S} Јефтан није имао ни |
му је била изашла на врх главе и он је мрзио и њу и учитеља и све ђаке.{S} С тога му се и допа |
а није изгледао као поп, него као голем мрк облак, који се спустио на земљу и поиграва пред њим |
ала у очи.{S} Поп је био крупна људина, мрка, сунцем опаљена лица са дугом, црном брадом, коју |
запита Перо зачуђено, угледавши крупна, мрка полицајца, <pb n="143" /> гдје стоји иза Данилових |
ирачице и сва вина на свијету, бијела и мрка.{S} И обично се заклињао, да ће бити уредан.{S} За |
ама о <pb n="32" /> кукове и одмјери га мрким погледом од главе до пета.</p> <p>— А што ће ти? |
"139" /> час блиједили, час руменили, и мрким погледом гледао је све око себе.{S} Дошло му бија |
и то прије не казасте? — окоси се Перо, мрко је гледајући. — Ја нисам крив..{S} Зар ја нисам ка |
Имам и новога, па како ко бегенише.{S} Мрко је и лијепо, па да умреш кад попијеш чашу...</p> < |
ква ми је то пулитика?</p> <p>Алекса га мрко погледа.</p> <p>— А шта ти знаш? — викну. — Ко си |
врну се на њега.{S} Окрену се гостима и мрко их погледа.</p> <p>— Ех, што сте ми дошли? — викну |
се, па нити шушти, нити се миче.{S} Из мркожуте, сагорјеле траве бије чудна врућина <pb n="67" |
Перу.{S} Пребирао је некакве хартије и мрмљао нешто.</p> <p>— Хм, — рече након дуже почивке, о |
вницу и пружи му је.</p> <p>— Хм, хм, — мрмљаше Благоје, погледом прелијетајући карту. — Хм... |
ко нема вам више ништа.{S} Ако вам није мрско, сад можете мало прошетати...{S} Кажу, да је то з |
о ти буде зла, онда куку теби, одмах си мртав!...</p> <p>Перо поче трљати руке као да их умива. |
е женидбе!..</p> <p>— Камо срећа да сам мртав, па да ме данас закопајете, — рече Перо готово на |
ос, па да је разбијаш...{S} То је једна мртва ствар...</p> <p>Перо застаде.</p> <p>— Е знам, бр |
јасенов гај, у село...{S} Унаоколо све мртво!...{S} Прашљиво, пепељасто лишће опустило се, па |
без ње и без њезине пјесме све ће бити мртво...{S} Додуше она се још мало љути на Перу, ама Об |
се од силних муха.</p> <p>— Ово је село мртво, — рече Перо, отирући зној са чела. — Ниђе никога |
ајући воду са браде. — Шта ће крштеница мртву човјеку?{S} На они се свијет иће и без пасоша и б |
дочека их на собним вратима.{S} Малена, мршава жена, још прилично млада и допадљива, у старим, |
челу. — Какве су ми сад ђевојке?...{S} Мршаве и слабе к’о да се иглама хране.</p> <p>— А ти де |
ила некаква стара кљусина, са шиљастим, мршавим куковима, те куња, лијено машући репом и бранећ |
сви.{S} Сви непоштени! — прогунђа стари мрштећи се.{S} Затим устаде и, испод ока, погледа госте |
о живахније, приближујући <pb n="42" /> му се. — То сваки паметан човјек треба да има.</p> <p>О |
ђевојку за њим, у касабу <pb n="154" /> му, па нек се тамо вјенчају, — предложи Благоје.</p> <p |
ио и њу и учитеља и све ђаке.{S} С тога му се и допаде очева радња и, ступивши у њу, озбиљно пљ |
и пријатеља, — рече. — Хоћемо, бива, да му изађемо на сусрет скупа, па смо зовнули тебе, да га |
ну ногом, што је важило као опомена, да му се не мијеша у разговор. — У бухљивим бачвама одма с |
акво полесно?</p> <p>Јефтан познаде, да му се сад пред Пером није шалити, па лагано извуче руку |
уфитиљи бркове, уштину се за образе, да му изгледају руменији, и изађе.{S} Пође главном улицом. |
екељила му се иза леђа и старала се, да му за тур од чакшира прикаче некакав чудноват реп: од и |
мном што хоће...{S} Зато ме и уз’о, да му вазда радим...</p> <p>— А стрина?</p> <p>— Она је зл |
Бог зна да ли би је икада и одржао, да му изненада, једнога дана, чудан случај у помоћ не прис |
о зна да ли би га се икако и сјетио, да му не стиже онај брзојав.</p> <p>— На моју душу ово се |
бе, пустивши дуге ресе <pb n="30" /> да му падају по куковима.{S} Нађе и неколика прстена, нани |
паметног чојека из твога племена, па да му се поклоним к’о свецу...</p> <p>— Свецима нек је сла |
оз плач, — ама зар сам ја пророк, па да му знам нарав...{S} И какав ми је то коњ, који се игра |
— викну. — Није он један министар па да му се држе десет здравица.{S} И владики би много било.. |
ао: шта ће проговорити...{S} И ништа да му пане на памет!...{S} Ни једне ријечи, ни једнога сло |
/p> <p>— Како те држи?</p> <p>— Хоће да му вазда гледам у тефтере, — промуца она. — Богат је к’ |
таном, да коју буху стресе на њега и да му се тако освети.{S} Затим сиђе на авлију и упути се д |
не ће никуд излазити.{S} Каз’о је и да му нико не улази.</p> <p>— Ни ја? — отегну Перо.</p> <p |
чекиваше, да неко проговори иза ње и да му напомене шта ће даље казати.</p> <p>— А Марко Краљев |
уни се.{S} Хтио би да помогне Јови и да му се у невољи нађе; хтио би да пође, али не може.{S} С |
n="114" /> косу по средини, пустивши да му два бича пану управо по обрвама, заглади солуфе, уфи |
и умивања, па, онако мокар, пустивши да му се вода циједи низ лице и браду, приступи ближе Пери |
све му на срцу лакше.{S} Као оловом да му је било оковано, па се сад почело топити...{S} Дође |
уго.{S} При свршетку осјетио је, као да му је мало одлануло на души и као да се разведри мало.{ |
жалостан вратио се Перо кући и, као да му је био сав свијет <pb n="41" /> крив, мргодно је гле |
уком за стабло и устаде.{S} Лице као да му се одмах разведри.</p> <p>— Па што си онда дош’о? — |
о малко да га удари, ништа више него да му мозак пролије.</p> <p>— Ни цару ја то не дозвољаваМ! |
главе...</p> <p>Перо чисто одахну, када му објавише, да не ће више бити ђак.{S} Школа му је бил |
Уједанпут испусти чудан крик.{S} Брада му заигра, на челу му искочи дебела, модра жила и прида |
ти Благоја за крај од прслука и погледа му право у очи.</p> <p>— Ја ћу те нешто крупно запитати |
д њим и, љубазно се осмјехујући, показа му собу, Перо, старајући се да што мање времена изгуби, |
бјежи од мене крвниче! — викну и показа му свих десет прста, као да ће му тога часа у очи полет |
S} Перо Карантан пусти другу сузу, која му се склизну низ нос и заустави се управо на брковима. |
нека у тефтеру нађе Филипово име и нека му припише у дуг још товар жита!...{S} Читав товар!..{S |
, голему као јаребичино јаје, и попрска му вином нову кошуљу.</p> <p>Јово Перотић јаукну, скочи |
стао и почео се умивати, а полијејевала му лијепа Мара, обучена у лахке хаљине, неуређена и мал |
љастим ђаком око кирије.{S} Пребацивала му је, како је пуних шест мјесеци вара и неће ништа да |
на другу страну, док су дјеца бекељила му се иза леђа и старала се, да му за тур од чакшира пр |
ак је завиривао.{S} А она жила искочила му на челу, а искезио зубе, а крмељаве очи дошле му још |
авише, да не ће више бити ђак.{S} Школа му је била изашла на врх главе и он је мрзио и њу и учи |
или пјевање.{S} На средини касабе једна му се механа много свиђала и, не размишљајући дуго, упу |
I.</head> <head>Перо Карантан и дружина му у гостима код стрика Васе у селу Галебовцу.</head> < |
акав људождер.{S} Он ухватио Данила, па му причао своје доживљаје из времена кад је куга морила |
S} Десио <pb n="86" /> се мека срца, па му дође да заплаче за овом дјевојком.{S} И он некако чу |
с’ тако, — настави поп одушевљеније, па му спусти руку на раме и повуче га у собу тако снажно, |
> <p>— Коњ је плах, — упаде Јован, — па му драго да поскочи, драго...</p> <p>Перо се ухвати за |
некога у земљу да сатјера.{S} И заигра му брада, а очи се зацаклише.{S} Очас препознаде Благој |
ао да се кези на кога; десно око заигра му.</p> <p>— Ти мени рече да сам будала?{S} Ти! — узвик |
се слика.{S} На једној трепавици блиста му се суза, као кап росе на врх житнога класа.{S} Трону |
га човјек понуди чашом добра вина и кад му рекне да је паметан.</p> <p>— Ја, по могућству сила, |
ређивати.{S} И што је више савијао, све му на срцу лакше.{S} Као оловом да му је било оковано, |
мислити, ни још шта говорити...{S} Све му се чинило као неки сан и као да све ово, што види и |
му искочи дебела, модра жила и придаде му лицу страшан израз...{S} Обузе га неки бијес и поче |
посјекоше ноге и у свему тијелу нестаде му снаге.{S} Прислони се <pb n="128" /> уза зид и забле |
ано, па се сад почело топити...{S} Дође му, чак, и да запјева, те полако, тихо, поче циједити к |
вина буха прешло на њега.</p> <p>И дође му, да тога часа скочи и зовне Данила.{S} И он се диже. |
олико од куће и доћи у туђ свијет, гдје му се свашта може десити...{S} И шта би с њим било, ако |
ању Перо се није слагао с њима.{S} Није му било најпријатније, што ће добити над собом власт, о |
лаве и машући њиме као барјаком. — Није му био пут џаба.{S} Наш’о је што је тражио!</p> <p>— Ба |
са <pb n="134" /> обје стране.{S} Обоје му се окренули и, очевидно, уживаху у њему.{S} Стара га |
у, а искезио зубе, а крмељаве очи дошле му још мање...{S} Игњат је рикао по авлији и био се у п |
нехотице, све се више наслоњаше на раме му.</p> <p>— А јуче је било лијепо.</p> <p>— Било.</p> |
оси.{S} Што је више ишао њима, самовање му је постајало све теже и увидио је, да тако више не м |
има слике на зиду.</p> <p>Но и самовање му додија.</p> <p>Опет пође у механе и, пијући више нег |
ари се одуприје рукама о кукове и унесе му се у лице.</p> <p>— А вјенчање? — запита. — Како ћем |
</p> <p>— А што кукаш? — дрекну и унесе му се у лице. — Ево, како сам се ја оженио, па ме није |
помијеша прсте у Данилову косу, затресе му главом и заповиједи да изађе из собе.{S} Данило испл |
ада га ухвате.{S} Објеси горњу усну, те му кукасти нос готово до браде доприје.{S} Изађе.</p> < |
и показа му свих десет прста, као да ће му тога часа у очи полетити. — Бјежи од мене!...{S} Зар |
опколише га.{S} Јово се саге и примаче му уста ушима.</p> <p>— Еј стрико!— зовну га. — Стрико! |
ајде, хајде тражи кола, магарче, — рече му благо, готово тепајући. — Дошло је вријеме, да се вр |
то је замишљао.{S} Од велике бриге поче му се и коса шарати и, на велику жалост његову, појавиш |
бори главу и поче се чешкати.{S} Бијаше му, као да га је неко полио хладном водом...{S} Стид га |
ити, а стари се само смјешкаше и пипаше му одијело, ваљда да се увјери: је ли најбоља чоха или |
е да се одржи. <pb n="147" /> Задрхташе му и ноге, поклецнуше кољена и он сједе, управо паде на |
ти и, на велику жалост његову, појавише му се неколико чисто бијелих длака у солуфима.</p> <p>— |
ијама и да им се »криво куне“.{S} Лакше му је било <pb n="22" /> сједити по туђим дућанима, пре |
е год стимао ма какву дјевојку, која би му се свиђела.{S} Поче застајкивати и испред многих изл |
зао, поп му не би дао крштенице и не би му је дао све дотле, док се најприје подробно не би код |
— прошапта Јово. — То је он!</p> <p>Сви му приступише и онако спаваћива опколише га.{S} Јово се |
а се стари попут пудара. — Гони, и кажи му, лопову, да ми је учинила товар штете...{S} Толико ћ |
осмијехом на лицу поздрави Јову и пружи му обје руке.</p> <p>— А камо се ти прије? — запита га |
а не говорећи, извади јеловницу и пружи му је.</p> <p>— Хм, хм, — мрмљаше Благоје, погледом пре |
само поћи, па се не бој.</p> <p>И пружи му руку у опроштај, а Перо је чврсто стиште, стегну и — |
омањим столом сједила два човјека, који му изгледаху најозбиљнији и најугледнији.{S} Један сух, |
" /> магазу младога Јове Перотића, који му је давао књиге.</p> <p>Као <hi>уредан</hi> човјек на |
и сам са младом и...</p> <p>— А која ли му је млада? — упаде Обрен.</p> <p>— Нас се не тиче кој |
е и тетурајући, хтједе бацити чашу, али му се некако изврну рука, те, мјесто у зид, погоди у гл |
прогутати некога.{S} Лако бљедило прели му се лицем...{S} И за час се уозбиљи и обледени опет.< |
погоди у главу Јове Перотића.{S} Начини му чворугу на челу, голему као јаребичино јаје, и попрс |
а слугу.{S} Обрати се пријатељима и они му нађоше Дамјана, овога истога Дамјана, кога он од мил |
женска глава.{S} Точите!</p> <p>Но они му нијесу ни чекали понуде.{S} Обрен је точио и без њег |
едам.</p> <p>Јово извади духана, напуни му лулу и припали.</p> <p>— А је ли стрико дома? — запи |
— Притрпи се само до сјутра, — одговори му Јово тихо, милујући га по <pb n="87" /> врату као ра |
поче га миловати по образу и умотавати му брк.{S} А њему драго.{S} Стаде узвијати главом, као |
туље потписивао <hi>Јоаким</hi>, а мати му се звала Ана.{S} Причају, да није заплакао кад се ро |
лачити га.{S} Поче га и љубити и тепати му.</p> <p>— Благо мени, како си ми златан — застења на |
наклоњен и пред свима властима штитити му интересе“...</p> <p>— О, брате, као да ми те Бог пос |
— Је ли? - запита стари весело, а прсти му још живље заиграше. — Је ли красно?{S} Љевшега а јеф |
ком у ребра, а тешка рука нечија спусти му се на раме. — Оклен ти, болан?</p> <p>Перо се осврну |
<p>— А како си? — запита Јово прилазећи му руци. — Јеси ли здраво?</p> <p>Стари опет зијевну.</ |
дочека Перо стискајући шаке и подносећи му их под нос. — Нисам ја, на <pb n="140" /> прилику, ј |
шта за то, — одговори комесар, давајући му руком знак, да га не прекида у говору. — Ми, али, не |
— Шта би? — заграјаше сви притрчавајући му. — Шта је?</p> <p>Перо нити писну, нити зубима шкрип |
толико! — упаде преплашени Перо, дајући му знак и рукама и очима да престане. — Кажи ми само и |
p>— Чујеш, — дочека Перо и не гледајући му на сандучиће, — ти ћеш се сад женити и требаће ти кр |
заборавио и, кад овај устаде пружајући му крштеницу, зачуђено га погледа и као да хтједе запит |
пије! — дрекну Благоје, не допуштајући му да и даље размишља. — Да пијемо, да се веселимо, а б |
p> <p>— Баш, — потврди Јефтан, бацајући му брзојав пред ноге. — Да се није оженио, не би се ни |
е прибра Јефтан да запита, приближујући му се и хватајући га за руку. — Камо жена?</p> <p>— Кој |
ти, Игњате? — запита Јово приближујући му се. — Зар си жив, болан?</p> <p>Стари Игњат разврати |
ио ноге па климата њима и плаче.{S} Очи му се закрвавиле, образи помодрили, а каљаве сузе цијед |
руке и поче се димити на ћилиму.{S} Очи му се помутише, усне поблиједеше, коса се накостријеши. |
</foreign> — одговори она, попријевтиши му прстом.</p> <p>А Перу нешто заголица.{S} Као живо не |
ега одговора није могао смислити и овај му упали да не може боље.{S} Да тако није казао, поп му |
било ишарано као ускршње јаје.{S} Ипак му је нос највише страдао и вјечито је сличио руменом, |
често и врло немилостиво, гурали и чак му стајали на ногу...{S} Гледао је и чудио се свему, му |
Јефтан потресен, бришући сузу. — Халал му вјера ко те таког родио и на нас намјерио!</p> <p>Па |
ако треба, искриви и удеси?{S} И учитељ му је тукао главом о таблу да боље запамти и другови су |
p> <p>— Брани, — одговори она: — Требам му, па каже: »нећеш се удавати, док сам ја жив...«</p> |
попу, — рече. — Док је крштеница, имам му рашта ићи и увијек гледати Марушку... ух, моју слатк |
прибрао. — То ми је мило.</p> <p>Јефтан му пружи руку, те се руковаше.</p> <p>— А ми хоћемо да |
ти и дуже задржати, а, осим њега, Обрен му је изгледао као најдостојнији повјерења.</p> <p>— А |
p>— Ко зна!</p> <p>— Јес’...{S} И Шарин му је био добар!...{S} Мог’о је пити вина, па још из ле |
акри лице бошчом и утече у кућу, а Јово му се приближи.</p> <p>— Не ваља ти што прислушкујеш, — |
} Упознао се с њиме, нашалио се и почео му сједити у магази.</p> <p>— Хајде затварај, па да мал |
ло по магази.{S} Предлог Јефтанов чинио му се смишљен <pb n="23" /> и умјестан и, што је главно |
оме учтиво замолише »да се потруди, ако му није тешко, и да дође, ако може, да их послуша нешто |
очима и крњавим зубима...{S} И једнако му се чинило, као да га гледа и смјешка се на њ...</p> |
месарова глава поигравати.{S} Изгледало му је, да ће се читава кућа срушити и притиснути га.</p |
га знате?{S} Ко то изнесе на ме не било му просто ни овога ни онога свијета?</p> <p>Комесар се |
гледом гледао је све око себе.{S} Дошло му бијаше да устане, да узме столицу, па да добро изуда |
и само испијао чашу за чашом.{S} Дошло му да пије, много да пије, само да што мање може размиш |
да што мање може размишљати.{S} И дошло му да Благоја удари чашом у главу, само малко да га уда |
атова.{S} Ама то не смета!..{S} Ми ћемо му бити сватови!</p> <p>— Хоћемо, — заграјаше и остали |
и остали и куцнуше се чашама. — Ми ћемо му бити сватови!</p> <p>— Окупићемо још наших људи, па, |
, болан? — готово цикну Јефтан и снажно му стеже прсте, да умало није јаукнуо.</p> <p>— Нијесам |
тражиш?</p> <p>Перо скиде капу, понизно му приступи и пољуби га у руку.</p> <p>— Ја... ја би... |
це и браду, приступи ближе Пери и добро му загледа у очи.</p> <p>— А зар и то тражи власт? — за |
журно.</p> <p>—- Пристајем.</p> <p>Перо му приступи и објема рукама обухвати његову.</p> <pb n= |
што обично заплаче свако дијете.{S} То му управо, није ни падало на памет, пошто је на свијет |
Аћим рече, узевши га себи у радњу. — То му сад нико не може ишћерат, из главе...</p> <p>Перо чи |
, што је он имао неколико чворуга и што му је лице било ишарано као ускршње јаје.{S} Ипак му је |
и вином и необично расположени, тек што му наздравише и искапише чаше у његово здравље.</p> <p> |
а вреће с пиринчом) и једини Јефтан што му је остао вјеран и још се једнако бринуо за њега.</p> |
о, с њима остајао до зоре.{S} Макар што му је и мати од јада пресвисла, он је остајао.{S} И сав |
е може боље.{S} Да тако није казао, поп му не би дао крштенице и не би му је дао све дотле, док |
це, — њему се смрачи пред очима.{S} Поп му сада није изгледао као поп, него као голем мрк облак |
да нико није смио проговорити, па макар му срце најјуначније било.</p> <p>Три или четири шибања |
авао и сматрао га за пријатеља, а данас му је требао један човјек, коме ће све своје <hi>јаде</ |
ати од свега свијета.</p> <p>У исти час му дјевојка поднесе <hi>слатко</hi> под нос.{S} Он прих |
иди: јесу ли напуњени?{S} Жила она опет му искочи на челу стиште зубе и, гунђајући, приступи Јо |
е, управо паде на столицу...{S} Свијест му се поче мрачити...{S} Соба као да се поче окретати, |
погледа.{S} Погледа и у Јову и чворугу му, која се зацрвенила као презрела трешња, па развуче |
високо издиже изнад главе чутуру, коју му додадоше. — Ми најми...</p> <p>И стаде.</p> <p>Стадо |
чудан крик.{S} Брада му заигра, на челу му искочи дебела, модра жила и придаде му лицу страшан |
Опазивши Перу он застаде мало и намигну му.</p> <p>— Видиш, како је кад човјек хоће да се жени, |
Хајдемо! — рече Јефтан љутито и окрену му лећа. — Хајдемо тражити другога.</p> <p>Јован се брж |
извршила или, у најмању руку, као да су му лопови долазили у походе.</p> <pb n="28" /> <p>Нарав |
и размјешташе чаше по столу, као да су му сметале нешто.{S} Затим гледаше час у једнога, час у |
ице могао је читати и сва слова ишла су му некако у главу.{S} Али даље — ни маћи.{S} Ту се упра |
са столице, подигнувши новине, које су му <pb n="106" /> се прилијепиле за тур од чакшира. — У |
Ја ћу ти казат’ како се ради, — биле су му прве ријечи што их је тада рекао оцу.{S} Весели отац |
ак!...{S} Он је преварио и прије, те су му, на правди вишњега Бога, претеслимили нас, к’о метиљ |
ом о таблу да боље запамти и другови су му показивали и теглили га за уши и све — узалудно.{S} |
нило, звиждало, пиштало...{S} Образи су му <pb n="139" /> час блиједили, час руменили, и мрким |
школе.</p> <p>— Како кад, — одговараху му.</p> <p>— Е добро је кад не бије вазда.</p> <p>Кашње |
ко барем прије четрдесет година.{S} Оцу му је било име Аћим, или како се на корицама читуље пот |
чеш? — запита изненађени Перо, а у срцу му нешто штрецну, као да је слутио несрећи. — Шта ти је |
је застаде и заплака од радости.{S} Баш му сузе полетише низ образе.</p> <p>— О Перо мој како с |
мајка, — говорила је Перина мати своме мужу, — ово наше дијете биће некакав пустахија.{S} Ако |
ам ја, на <pb n="140" /> прилику, један музејум па да то купим.{S} Ако ми затреба што из Карађо |
скачу мале искрице.{S} И док је војника музика, у врху баште, свирала, он се лагано љуљушкао на |
Но Перо га више није слушао.{S} Удаљена музика као да га је успављивала, те је почео отезати тр |
са дјечурлијом, што су дошла да слушају музику.{S} Унутра опет све пуно.{S} За свима столовима |
ја је почињала ријечима: <hi>Топал-паша мука наша</hi>.{S} Било је часова, кад је долазио у раз |
че. — Нијесам ја разбојник, па да ме на муке мећете.</p> <p>— Притрпи се само до сјутра, — одго |
хватити.</p> <p>Пред вече сврнуо се, од муке, Обрену Пушибрку на дућан.{S} С њиме се отприје по |
ре муштерије.{S} Да си видио колико сам муке им’о док сам каз’о како си ваљан и богат и све...< |
у слику, како Милош Обилић пробада цара Мурата на пољу Косову.</p> <pb n="49" /> <p>— А оно је |
{S} Опази га у дну авлије, испод широке мурве, која је собом заклањала половину мале, скромне к |
иди па се окрену у страну и сакри се за мурвово стабло, а поп испусти мотику, земљавим прстима |
коме у њедра шаку коњских <pb n="19" /> муха.{S} Но то је бивало све то рјеђе.{S} Доста је било |
ено машући репом и бранећи се од силних муха.</p> <p>— Ово је село мртво, — рече Перо, отирући |
же се и пада по очима и лицу.{S} Коњске мухе облијећу ода свих страна и лијепе се за образе, ок |
b n="148" /> поче се бранити Перо и ако муцајући. — Ја сам ја, а бунтовник је бунтовник.</p> <p |
hi>оздрављати</hi>.{S} Човјек, у својој муци, бијаше готово и заборавио на Перу и ко зна да ли |
, да Пери намах замрије ријеч у грлу. — Муч’ поганове!{S} Ти си мене шћео преварит’ сада, кад х |
га грло доноси... — Ево мене!</p> <p>— Муч’ ти, магаре! — окоси се Перо на њега. — Кад ја иђем |
ш иселеније, а?</p> <p>— Ја...</p> <p>— Муч’, — дрекну поп и измахну шаком, да Пери намах замри |
...</p> <p>— Све горе, — одобри и Перо, мученички преврнувши очима. — Наопако, брате...{S} Овак |
То, душе ми, не знам, — одговори Перо и мученички уздахну. — Кажу да сам испросио, а ја не знам |
у очима, погледа у небо и испусти један мученички уздах:</p> <p>— Тако ти је то, брате, кад нем |
тавао стас лијепе Швабице и, направивши мученичко лице, стењући показа на прса...</p> <pb n="11 |
ногу...{S} Гледао је и чудио се свему, мучећи се, да сам себи одгонене: нашто оволика гунгула |
уздахну, а не одговори ништа.</p> <p>— Мучи ли те? запита он.</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— |
адње, нити је налазио за вриједно да се мучи са муштеријама и да им се »криво куне“.{S} Лакше м |
га натоваримо на врат, па нека се други мучи.</p> <p>— Нећеш га, зар, дат’ на занат? — — упита |
у <hi>заручницу</hi>...{S} Узалуд!..{S} Мучио се ништа мање, него ли у кући Јовина стрица, кад |
ја га више не могу гледати по сокаку и мучити се с њиме, него треба коме другоме да га натовар |
за његову удобност.{S} И Перо се морао мучити као нико његов!...{S} Освојиле га бухе, па никак |
ени из наше касабе? — окоси се. — Овако мучиш и себе и нас...{S} И није ти грехота ни срамота!. |
метала, и облијетало је силесија ситних мушица.{S} На средини се издизао широки дуд, а испод ње |
у је раздрљио на прсима, пустивши да се мушице окупљају по њима.</p> <p>— Погледајте га! — прош |
ане, сједило до тридесеторо чељади, што мушких што женских.{S} Наравно, да су <pb n="163" /> ту |
се: ко је и каква је?{S} Нек само није мушко, нек је жена, па је добро.{S} И лијепо се вјенчај |
ели: хоћеш ли једном свршити? — Ако има муштерија у вашој касаби, улови ми кога.{S} Кажи, нек с |
— викну веселије, па се окрену двојици муштерија што бијаху дошли да пазарују, и показа им вра |
ти је налазио за вриједно да се мучи са муштеријама и да им се »криво куне“.{S} Лакше му је бил |
осе има двадесет година, па вазда добре муштерије.{S} Да си видио колико сам муке им’о док сам |
ни се издизао широки дуд, а испод њега, на простртим, старим, подераним кесама, лежао је некака |
и подносећи му их под нос. — Нисам ја, на <pb n="140" /> прилику, један музејум па да то купим |
мислимо, кад је дао Бог њу.{S} Ево ја, на прилику, не мислим ништа па шта ми фали, а?</p> <p>— |
епоту-дјевојку, како се купа на валима, на мјесечини.{S} Дугачке, црне косе распустила по води, |
евом је држи за подвољак.{S} Пред њима, на столици, руменила се велика боца вина, двије чаше и |
испусти чудан крик.{S} Брада му заигра, на челу му искочи дебела, модра жила и придаде му лицу |
нема вожње, нема пута!...</p> <p>Да је, на примјер, гдјегод, иза леђа им, топ или лагум пукао, |
је добро премјерио погледом. — Новине, на прилику, читаш ли?</p> <p>— Ја нијесам чојек од књиг |
презагријана пећ заруменила и како се, на маломе асталчићу, чиста препеченица злати у боци. — |
моја, шта ће мени живот?...{S} Шта ће, на прилику, кад ми не би било вас, које ја с вама лијеп |
а: јесу ли сви сагласни са Јовом?{S} И, на своје велико чудо, опазио је да су сви мирни и да се |
елике бриге поче му се и коса шарати и, на велику жалост његову, појавише му се неколико чисто |
три патке брчкале су се у овећој локви, на средини авлије, а недалеко од њих, испод прастарог, |
аставити игру.{S} Могао је и сјутрадан, на Велики Четвртак, испети се на комшијски дуд и ту уда |
>Након дуже почивке келнер донесе јело, на које се обојица наклопише.{S} Нарочито Благоје као д |
тави. <pb n="85" /> Погури се и лагано, на прстима, приближи им се мало.</p> <p>— Је ли те стри |
tion" /> <p>Враћајући се у хотел, Перо, на чаршији, опази Данила, гдје се помијешао у гомилу дј |
селих сте свраћали...{S} Мислите, зар, на буну или што слично?</p> <p>Перо опет испусти некака |
ћи самим собом.</p> <p>Учитељ је, опет, на другој страни, поучавао свијет, како да се понаша пр |
..{S} Он је преварио и прије, те су му, на правди вишњега Бога, претеслимили нас, к’о метиљаве |
, измећу малих кућица, испред којих су, на омањим клупицама, сједили старији људи и жене, и — у |
и погледаше уз широку, кривудаву тесту, на којој се, у даљини, издизао и ширио бјеличаст, прови |
бијена...{S} Гледај ти, побратимковићу, на ме!...{S} Ја лијепо живим са власти, па ми она даје |
д јутра до мрака климатао <pb n="58" /> на једној високој троножници, бројећи димњаке на сусјед |
апита Јефтан.</p> <p>— Није скупа...{S} На коња по форинта, по форинта...</p> <p>— Није пуно, — |
игао главу на више, као да се слика.{S} На једној трепавици блиста му се суза, као кап росе на |
блијетало је силесија ситних мушица.{S} На средини се издизао широки дуд, а испод њега, на прос |
и највишу грају, свађу, или пјевање.{S} На средини касабе једна му се механа много свиђала и, н |
за њом, да је ухвати, да је задржи.{S} На попа је био сасвим и заборавио и, кад овај устаде пр |
го живити и свакоме је драго живити.{S} На прилику: мачка је једна живина, па је и њој драго жи |
аку и у механи мислио је само о њој.{S} На свирачице није хтио погледати, нити им ријечи прогов |
</p> <p>Но Перо га више није слушао.{S} На собним вратима помолила се њежна, витостаса Мара, ли |
ћи шале, које се у књиге не уписују.{S} На другој страни препирала се једна баба са некаквим ду |
е. — Шта ће крштеница мртву човјеку?{S} На они се свијет иће и без пасоша и без крштенице...{S} |
или смо ми и на њих, — одговори Јово. — На путу се чојек свачем научи.</p> <p>Стари дубоко узда |
, да му не стиже онај брзојав.</p> <p>— На моју душу ово се он оженио, чим долази, — рече прочи |
није него први пут прими Перу.</p> <p>— На упит о вашој ћудоредности, добио сам двојбен одговор |
руги мучи.</p> <p>— Нећеш га, зар, дат’ на занат? — — упита Аћим мекше.</p> <p>— Јок.{S} Послаћ |
де се сакрити, кад се врата отворише, а на њима се појави главом Благоје и угојени, поштовани < |
амигивали, сви су били некако весели, а на лицу им се огледала радозналост, да час прије виде т |
/> је поред врата шкиљио један фењер, а на кривим степеницама гориле су двије омање лампе.{S} П |
ји јаран и ожењен чојек« треба да спава на меку, а, поред тога, не иде за својим него за Перини |
а Перу у најближу гостионицу и обори га на столицу.{S} Затим опет поче играти око столова, поче |
носећи читав нарамак сламе.{S} Баци га на сред собе и отхукну.</p> <p>— Ето вам, да не спавате |
г њега убио мимо све остале и осудио га на овако тумарање?</p> <p>Перо хукну и одмаху руком, да |
етио, како је, прихваћајући, окренуо га на криво, те половицу кахве пролио по новим чакширама.{ |
о.{S} Ви сте си синоћ узели слободу, да на јавноме, позору изложеноме, мјесту кажете, да ви не |
конкурената из Касабе и натјера их, да на другој страни траже хљеба.{S} Треће године истјера и |
ш, кажем и ја.{S} Само да ми она биједа на врат не дође, — рече. — Кад би ме с оном вјенчали, о |
рену главу у страну, као да нешто гледа на зиду.{S} Једини Јово што исколачи очи, чим је угледа |
ње времена изгуби, честито и не погледа на њу, него се одмах поче чистити и уређивати.{S} Очешљ |
нијесу бухљиве...</p> <p>Стари погледа на врата и одмах прекиде реченицу.{S} Малена, танка, су |
правивши мученичко лице, стењући показа на прса...</p> <pb n="111" /> <p>— Нихтс... — рече докт |
на леђима и неколика пута пређе с краја на крај собе.{S} Најпошље погледа у Јоку.{S} Она је још |
е, мени се сване и мене моја Стака чека на вратима, па руке шири, у лице ме љуби.{S} И кад уљег |
аја.{S} Ни простирке по тлима, ни слика на зидовима.{S} Само, у једноме крају, висиле су некакв |
опи, него се непрестано превртао с бока на бок.{S} И поче се кајати, што је икако полазио на пу |
пасти, а Јефтан потјерао за њим, труцка на коњу и, као пијан, клима се и повија час на једну ча |
ебелу, полугубаву мачку, која је лежала на ћепенку и сунчала се.</p> <p>— Па то је лахко, — реч |
врат.{S} Да је била кршна, не би чекала на ме, да дођем <pb n="141" /> из девете касабе и да је |
пријатељи, мени дошли и које вама фала на љубави.{S} Мени је драго живити и свакоме је драго ж |
га жена, која као да није много пазила на његове опомене. — Данас да говориш о вину, к’о да не |
е дијете не видим сваки дан?{S} Научила на њу, па ако ми није вазда пред очима, дође ми да пома |
и...{S} Само на ме!..{S} Ако имаш посла на суду, у чаршији, гдје хоћеш, ја ћу све свршити...{S} |
ше бити ђак.{S} Школа му је била изашла на врх главе и он је мрзио и њу и учитеља и све ђаке.{S |
, раздрљена, са крупним црвеним пјегама на лицу и чиревима на челу.{S} Читаве степенице испунил |
прављеним вратовима и као неким крунама на глави...{S} И као купа се и он у језеру..{S} Купа се |
р је пиркао и играо се танким завјесама на прозорима, али њезина глава ни једанпут се промолила |
каста, са пуначким подвољком и рупицама на бради, за час се прибра.{S} Лагано, забацивши кестењ |
пним црвеним пјегама на лицу и чиревима на челу.{S} Читаве степенице испунила собом, закрчила п |
ешто искривљеним, носићем и смјехуљцима на образима, диже се да купи бакшише.{S} Пође од стола |
Ништа нема!...{S} Таворим ’вако с дана на дан, док и смрт за врат...</p> <p>— Жао ми је, — реч |
механџије, псовао свирачице и сва вина на свијету, бијела и мрка.{S} И обично се заклињао, да |
удаљену, љепоту-дјевојку, како се купа на валима, на мјесечини.{S} Дугачке, црне косе распусти |
...{S} И што да се жени?...{S} Да удара на белај, да троши новце и да својом крвљу храни сеоске |
} Лијепо све да уредимо, па одма сјутра на вјенчање.</p> <p>Перо га погледа попријеко, готово к |
, како Милош Обилић пробада цара Мурата на пољу Косову.</p> <pb n="49" /> <p>— А оно је ваша сл |
и у собу.{S} Само слуга Данило што оста на авлији.{S} Он збаци пртљаг са себе, извали се под ду |
о Чифут!{S} Добио ми је барем пет гроша на њој...</p> <pb n="52" /> <p>И, радујући се што је по |
цвијећем испод њих.</p> <p>— Бећари сад на пољу јадују, а ожењени се у кућу радују, — избаци, п |
тер на крилу и, осјећајући Јовин поглед на себи, није смјела главе подигнути ни погледати ма ку |
</p> <pb n="145" /> <p>Кад је дошао ред на Перу, обузе га некакав страх.{S} Ко зна зашто, али о |
збаци пртљаг са себе, извали се под дуд на старчеве кесе и варка као заклан.</p> <p>— Не питај |
, држећи се зида, поче гледати око себе на све стране.</p> <p>— Ко је? — помисли у себи.</p> <p |
клецнуше кољена и он сједе, управо паде на столицу...{S} Свијест му се поче мрачити...{S} Соба |
ав, рашчерупан, у лакоме одијелу, стаде на праг и погледа по соби.</p> <p>— А-а није ми ту Јово |
едну мање.</p> <p>И, онако љутит, сједе на сандук и објема ногама поче лупкати о тле.</p> <p>На |
кли.</p> <p>Игњат баци цјепаницу, сједе на тле и бризну у плач.</p> <pb n="89" /> <p>— А-а знао |
а обгрли објема рукама и силом га сједе на столицу.</p> <pb n="34" /> <p>— За ту ријеч требало |
не спусти их, остави на столицу и сједе на њих.</p> <p>— Читаш ли ти што? — запита Перу након д |
аткад зна шта ради.</p> <p>Јефтан сједе на једно сандуче и позва Јову да сједне код њега.</p> < |
знаде шта би одговорио, него и он сједе на кревет и, објесивши ноге, поче климатати њима.{S} Пр |
м корацима, као да га когод гони, изађе на улицу.</p> <p>Отада су учестали ићи.{S} Перо је <pb |
Ти си... ти си... хеј Маре, — па изађе на врата и повика из свега грла, — донеси нам кахву!... |
аци...{S} И није ни паметно да свак иђе на касапницу...{S} Ама смо радили, брате...</p> <p>Алек |
а и да му се тако освети.{S} Затим сиђе на авлију и упути се дуду, испод кога су Данило и Игњат |
вода, а друго вино.{S} А моје вино може на изложбу ако ћеш у Стамбол...</p> <p>— А и њој ће бит |
аху и копрцаху се испод њега, као да је на мравињак легао.</p> <p>— Да барем Данило уза ме спав |
гу лијепо, младо дјевојче.{S} Носила је на простоме, улупљеноме послужавнику црну кахву, наточе |
Стиже јој...{S} Рашири руке, стиште је на прса, и, склопивши очи од заноса, пољуби је...{S} А |
вана и пјесмом бумбуловом, љуљушкати је на своме крилу и куњати јој на голим њедрима, као што ј |
ђе?{S} Какве лађе?{S} Благо ономе ко је на суху, а куку ономе ко је на води, ето то ти је мој п |
ономе ко је на суху, а куку ономе ко је на води, ето то ти је мој палиграф...{S} Сухоња је вазд |
раво, није ни падало на памет, пошто је на свијет изишао гладан, те одмах почео млацкати губица |
Загледа се у њу и, док је стајала, није на другу страну скрећао погледа.</p> <p>Стари се лагано |
чио.{S} Само нека мени и комшилуку није на сметњи.</p> <p>Након дужега вијећања, у коме је Аћим |
након дуже почивке, остављајући хартије на страну и одахнувши мало. — Ви се зовете Перо Каранта |
ној високој троножници, бројећи димњаке на сусједским крововима, или је лешкарио у душеку, прав |
куглице од хљеба и гађајући њима слике на зиду.</p> <p>Но и самовање му додија.</p> <p>Опет по |
јица изиђоше.</p> <p>Стари састави руке на леђима и неколика пута пређе с краја на крај собе.{S |
није? — запита изненада, положивши руке на кољена и пипкајући прстима као по клавиру. — Јеси ли |
он се одмах стишавао и, положивши руке на клупу, уозбиљио се као какав старац.</p> <p>Кроз год |
Нећу ти ја овђе више ноћиват’, па да ме на комаде сијечеш, — рече. — Нијесам ја разбојник, па д |
рече. — Нијесам ја разбојник, па да ме на муке мећете.</p> <p>— Притрпи се само до сјутра, — о |
мити прсте.{S} Осјетивши удовичино раме на своме као да се застиди мало и поче се измицати, а, |
ће проговорити...{S} И ништа да му пане на памет!...{S} Ни једне ријечи, ни једнога слова не мо |
кушавајући да се исправи и чвршће стане на ноге, — Ос... тавио си ме... па од јада...{S} Ако ти |
ве ствари по њој, раштркане и разбацане на све стране, као да је полиција какву преметачину изв |
И кад уљегнемо у собу, а она ми сједне на крило, па ми чупа бркове, љуби ме и милује, па се иг |
Срамота!..{S} И што је Бог ствар’о жене на свијет, кад се људи не би женили?{S} Што, питам те?< |
е.{S} Срце ми се стисне и сузе ми ударе на очи, кад погледам све пусто око себе.{S} А у механи |
се чинило, као да га гледа и смјешка се на њ...</p> <p>— Што мене Бог да казни и да ми је удије |
ари и други пут и три чаше преврнуше се на столу, а празна боца откотрља се и разби у комаде.</ |
тле.</p> <p>Након дуге почивке, јави се на прагу лијепо, младо дјевојче.{S} Носила је на просто |
к...</p> <p>Учитељ, зачуђен, искриви се на столици и погледа га тупо, као да пита: а шта се то |
смјежуране коже, набијељена, помоли се на вратима носећи <hi>слатко</hi> и воду.</p> <p>— Је л |
јутрадан, на Велики Четвртак, испети се на комшијски дуд и ту ударати у даску, попут црквених к |
Пође од стола до стола, осмјехкујући се на свакога и увијајући се између солдачких редова, који |
... — поче оним вишим гласом, пењући се на столицу. — Онда... које ви мени тако лијепо кажете и |
х излога, пред дућанима, не осврћући се на то, што су га пролазници сваки час, често и врло нем |
овори механџија хладно и не осврћући се на грају. — Они читају новине и сваке се седмица по јед |
ј поп пишући крштеницу и не осврћући се на њих, — ево и Перо мисли исто к’о и ја.{S} И он ми св |
>Перо уљезе у авлију и, раскорачивши се на широко, погледом поче тражити попа.{S} Опази га у дн |
Gleich</foreign>...</p> <p>За час им се на столу зарумени овећа боца изврсна вина.{S} Благоју с |
о, полетио с њега главачке и скљокао се на земљу..</p> <p>— Шта би? — заграјаше сви притрчавају |
ол.{S} Нестрпљиво је шетао и освртао се на све стране, надајући се, да ће је сваки час угледати |
да изведе нову мајсторију и спустио се на прва кољена, а Перо се ослабио, полетио с њега глава |
чију, замршених бркова и косе, љутио се на себе и на свакога.{S} Псовао је механџије, псовао св |
S} Оцу му је било име Аћим, или како се на корицама читуље потписивао <hi>Јоаким</hi>, а мати м |
ребра, а тешка рука нечија спусти му се на раме. — Оклен ти, болан?</p> <p>Перо се осврну и изм |
ао...</p> <p>Стрико Васо и не осврну се на њега.{S} Окрену се гостима и мрко их погледа.</p> <p |
налага, ако Бога знате?{S} Ко то изнесе на ме не било му просто ни овога ни онога свијета?</p> |
у лице; она оборила главу и чупка ресе на бошчи.</p> <p>У Пери заигра срце.{S} Он га притиште |
— једва изговори Перо, пребирајући ресе на појасу и збуњено се осврћући.</p> <p>Поп се окани ум |
успаваним Јефтаном, да коју буху стресе на њега и да му се тако освети.{S} Затим сиђе на авлију |
епавици блиста му се суза, као кап росе на врх житнога класа.{S} Тронут и растужен, дуго гледаш |
тхукну.</p> <p>— Ето вам, да не спавате на тврду, — рече. — Душека нема сиротиња!...{S} Само ми |
ао што изговорити, загрли га и притиште на прса.</p> <p>— Нек вам је сретно ђечице! — узвикну п |
— И да се зарекнемо, да друг друга неће на путу изневјерити, док су нам главе читаве.</p> <p>— |
ехане; знао је, да се ту више нико неће на њега ни осмјехнути, нити ће се намргодити.{S} Зато ј |
сорно. — Кад чојек има посла и кад хоће на пут, ја не заустављам...{S} Ни мени није драго кад м |
енуше, као да осјетише несигурне јахаче на плећима.{S} Перин <pb n="95" /> се поче гицати и окр |
и, као нехотице, све се више наслоњаше на раме му.</p> <p>— А јуче је било лијепо.</p> <p>— Би |
ише него обично.{S} Збуњено се окреташе на све стране и размјешташе чаше по столу, као да су му |
е сједи код колара!</p> <p>Сви наврвише на тесту и почеше се гурати.{S} Неко стаде учитељу на н |
акшире.</p> <p>— Јак је, брате, Јенглез на води, — прошапта. — Те морнарица, те адмирали, те ђе |
дана непрестано је мислио о Мари.{S} И на сокаку и у механи мислио је само о њој.{S} На свирач |
унао осам.{S} Старчић се, чак, позива и на госте „који су могли виђети ако су гледали“ и каже, |
ити мајсторије и показивати, како зна и на задњим ногама стајати.{S} Перо премрије од страха.{S |
и ако су гледали“ и каже, да се готов и на суду заклети „за своје право“.</p> <p>Перо се не осв |
шених бркова и косе, љутио се на себе и на свакога.{S} Псовао је механџије, псовао свирачице и |
и у собна врата.{S} Врата се отворише и на њима се појави стари Игњат.{S} Гологлав, рашчерупан, |
дочека брзо.</p> <p>— Научили смо ми и на њих, — одговори Јово. — На путу се чојек свачем науч |
толико заговорио, да је чак заборавио и на вино и тек <pb n="164" /> и кад неко, у страни, испа |
у. — Халал му вјера ко те таког родио и на нас намјерио!</p> <p>Па, сви раздрагани, изађоше из |
ислио је да ће, ако мало заспе, макар и на који сахат заборавити своју <hi>заручницу</hi>...{S} |
ерам са пратњом...</p> <p>— Фала Богу и на томе, — опет ће Перо, још одушевљеније. — То је баш |
еме комшилуку, — дош’о си да ме вараш и на зло навлачиш...{S} Пит’о сам ја код власти <pb n="43 |
н није могао лежати мирно у својој соби на своме меканом душеку и спавати, као што и остали сре |
атвор, — рече полицајцу, који се појави на вратима.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
ше обојица.</p> <p>Стари се опет појави на вратима, носећи читав нарамак сламе.{S} Баци га на с |
а...{S} Нигдје никога!..{S} Он заборави на сав свијет, прикупи снагу, размахну и заплива према |
, што је читао новине спусти их, остави на столицу и сједе на њих.</p> <p>— Читаш ли ти што? — |
завуче руку у џеп и крупан новац остави на столу.{S} Не хтједе ни кусура чекати.{S} Зграби Благ |
челе се побожно крстити и кренуле цркви на читав сахат раније, него ли је била отворена.</p> <p |
и сто и ту га, као какво дијете, посади на столицу.</p> <p>— Сједи ти и само гледај, — рече, ку |
а вратима и гледали Јефтана, како сједи на постељи, десном руком грли стас лијепе собарице, кој |
поче се измицати, а, у измицању, опази на зиду слику, како Милош Обилић пробада цара Мурата на |
о лице поче се растезати као да се кези на кога; десно око заигра му.</p> <p>— Ти мени рече да |
вори их.</p> <p>— Извол... — викну, али на половици ријечи застаде и остаде онако растворених у |
сеље читава друштва.{S} Затим се завали на столици, десну ногу метну на сто, међу чаше, и запје |
ину.</p> <p>Гости су већ били посједали на ниске, <pb n="74" /> троножне столице, које обично с |
су обојица, ништа не говорећи, стајали на вратима и гледали Јефтана, како сједи на постељи, де |
ло немилостиво, гурали и чак му стајали на ногу...{S} Гледао је и чудио се свему, мучећи се, да |
ад су се, друго јутро, састали и изашли на улицу. — Ја још ни једне нијесам виђео.</p> <pb n="1 |
чео бројати новце.</p> <p>Кад су изашли на чаршију, Благоје застаде.</p> <p>— У које доба да до |
<pb n="26" /> сваку вече.{S} Није се ни на Јефтана осврћао, нити га је увијек очекивао.{S} Рани |
етао се између клупа, не окрећући се ни на једну страну и не говорећи ништа.{S} Тада нико није |
ваке бруке!</p> <p>И, не осврћући се ни на кога, отрча даље.</p> <p>У кући се диже читава узбун |
ру. — Ми, али, не смијемо заборавити ни на случајности прије сто годинах...{S} То је, наиме, по |
о је све и гутао хитно, не гледајући ни на <pb n="119" /> кога и, очигледно, жалећи, што и рибљ |
и скочи са столице... — Хајде ти стани на воду, а ја ћу на сухо, па да видимо ко ће кога потоп |
, било је ријешено, да се Перо натовари на врат учитељу.</p> <p>У овоме питању Перо се није сла |
ш шта ће бити с нама, ако Јенглез удари на Русију к’о што овђе пише? — запита. — То ти је, види |
ноге по турски, устакао велике наочари на нос, па узео подеране новине и, мичући губицама попу |
S} Човјек кад хоће да се жени, стоји ти на прагу новога роћења и смрти.{S} Ако ти буде добра же |
а сам се вјенчао? — отегну. — Незнаш ти на какав сам белај ограјис’о...</p> <p>— А нијеси ни ис |
тако снажно, да се једва могао одржати на ногама. — Тако је, тако! — понови опет. — И мени је |
око Обренова врата, па га поче стезати на прса и љубити.</p> <p>— Тако, брате, тако! — ускликн |
и испаде цигар из руке и поче се димити на ћилиму.{S} Очи му се помутише, усне поблиједеше, кос |
се стиша мало.{S} Једино, да срцу пусти на вољу, помијеша прсте у Данилову косу, затресе му гла |
мртво...{S} Додуше она се још мало љути на Перу, ама Обрен, ако хоће, може је наговорити да пођ |
рстима по стаклу.</p> <p>— А ко ће поћи на пут и куда? — као да сам себе запита. — О тома треба |
Обрене? — запита Јефтан и не гледајући на Данила. — И ти си Перин јаран.</p> <p>— Ја бих... ам |
во ти је зет, — упаде Благоје указујући на Перу. — Он је и закаснио док се уредио, јер се у пун |
говораше стари, ни мало се не обзирући на госте, — а ове је године право, да ми вратиш два...< |
у? — прошапта Перо, пажљиво се осврћући на све стране да га ко не би чуо. — Ђевојку знаш ли, ам |
чепили су ме! — хукаше учитељ скакучући на једној нози. — Очепили, па боли...</p> <p>— Сведно.. |
ли напуњени?{S} Жила она опет му искочи на челу стиште зубе и, гунђајући, приступи Јоки, па је |
и дуго, упути се њојзи.</p> <p>Ступивши на врата механска, застаде мало.{S} Смрдљив, тежак, топ |
е некакав пустахија.{S} Ако он не сврши на вјешалима, неће свршит’ нико.</p> <p>— А јеси ли ти |
тар, расклиман, полуразрушен плот, пуши на кратки чибук и наређује нешто двојици синова, који с |
уљушкати је на своме крилу и куњати јој на голим њедрима, као што је замишљао.{S} Од велике бри |
евше?{S} Чак је и мени лијепо, и ја сам на ћару... .</p> <p>Перо погледа у зачуђенога Данила ка |
ру, разбарушену косу. — Зар је Томо сам на свијету?</p> <p>— А ђе су друга кола? — окоси се Дан |
а Перу.{S} И Перо остаде самац, <hi>сам на св’јету без икога свога</hi>, као отсјечено дрво у г |
пет погледа по свима.{S} Хтио је, да им на лицу прочита: јесу ли сви сагласни са Јовом?{S} И, н |
е...</p> <p>— Онда ти ја у свему стојим на расположењу, — живо дочека Благоје. — Ти се само на |
тиш’о у чаршију...{S} Ја пошао за тобом на далек пут, а ти мене оставио...{S} Да ми није било о |
н опусти руке низ кревет и клону главом на јастук, као најтежи болесник.</p> <p>— А имаш ли срц |
о дијете да није било украшено чворугом на глави и силним греботинама по лицу, а украшавао их ј |
а великом грајом и побједничким изразом на лицу, показао свима.{S} Наравно, да је одмах од оца |
огао се мијешати са осталом дјечурлијом на улици, постао је за кратко вријеме врло славан.{S} П |
<pb n="102" /> Алекса (ту показа руком на онога, што је сједио на новинама).{S} Ми се нијесмо |
ебељкаст, мргодан човјек, са мјесечином на тјемену и ријетком, јарчијом брадом, сједио је и пис |
е одговори ништа.{S} Само показа прстом на Јефтана, а главу окрену у страну.</p> <p>— Вас ист? |
рим, исплављелим хаљинама, са осмијехом на лицу поздрави Јову и пружи му обје руке.</p> <p>— А |
тан.{S} Сви весели и смјешкају се један на другога, као да су какву побједу однијели.{S} Посјед |
ead> <p>Док је Јефтан још слатко спавао на своме кревету, умотан са врх главе до на дно нога у |
еба...</p> <p>И, брзо се окренувши, као на крилима отрча у хотел.</p> <milestone unit="subSecti |
окрену и хитно пође кући.{S} Брзо, као на крилима, улети у своју собу, дохвати из једнога ћошк |
<p>Једва друге године некако се навикао на њих.{S} Написао их читкије и, са великом грајом и по |
у баште, свирала, он се лагано љуљушкао на столици, пушио и пијуцкао.</p> <p>— Колико мислиш ос |
Чак, ради веће галаме, и механџија стао на сред механе, па се препире са некаквим крезубим стар |
непрестано, згрћао га, да је чак изашао на глас.{S} Старији људи лијепо су га поздрављали, а ис |
уморни, поваљаше се по њојзи.{S} Управо на слами је лежао сам Перо, јер је Јово одмах за старим |
се склизну низ нос и заустави се управо на брковима.{S} Јефтан Мргудић устаде, љуљајући се и те |
јпошље и не треба нам нико, кад нас ево на мјесту...</p> <p>Пред њима се, одиста, указивала неш |
ection" /> <p>Доктор је становао готово на крају касабе.{S} Био то човјек странац, погурен, ста |
а своме кревету, умотан са врх главе до на дно нога у тешки, топли јорган, дотле се Перо и умио |
е Данила, гдје га је и оставио:{S} Сјео на кревет, објесио ноге па климата њима и плаче.{S} Очи |
својој муци, бијаше готово и заборавио на Перу и ко зна да ли би га се икако и сјетио, да му н |
шљао се мимо обично и фес мало накривио на лијеву страну, пустивши, да га свилена кита куцка по |
ту показа руком на онога, што је сједио на новинама).{S} Ми се нијесмо могли бити, јер нијесмо |
ајући.{S} Јефтан је четири пута излазио на тесту, прислањао ухо земљи и ослушкивао: чује ли се |
И поче се кајати, што је икако полазио на пут и што је будаласто одлучио да се жени...{S} Зар |
аћи у каквој механи, он је само и пазио на оне дућане, гдје је видио окупљено <pb n="99" /> виш |
и чују.{S} С тога се нестрпљиво врпољио на мјесту и час се играо са сахатним ланцем а час опет |
и још прљавију кошуљу, коју је раздрљио на прсима, пустивши да се мушице окупљају по њима.</p> |
/p> <p>Затекоше Јована гдје се наслонио на стар, расклиман, полуразрушен плот, пуши на кратки ч |
и Јока.{S} Он се једном руком наслонио на зид и гледа јој право у лице; она оборила главу и чу |
прије. — Мали си био, кад сам те носио на рукама...{S} И ја би да вам је све у реду: и собе и |
го као голем мрк облак, који се спустио на земљу и поиграва пред њим.{S} И, као да га вјетрови |
<p>— Окупићемо још наших људи, па, неко на колима а неко на коњима, пођемо на сусрет...</p> <p> |
ш наших људи, па, неко на колима а неко на коњима, пођемо на сусрет...</p> <p>— Хоћемо!..</p> < |
задовољство, ми смо задовољни к’о нико на свијету.{S} Моја Стака, Бог јој добро дао, добра ми |
дијете.{S} То му управо, није ни падало на памет, пошто је на свијет изишао гладан, те одмах по |
и остали сретни људи, којима није пало на памет да се жене, спавају?{S} Рашта да је Бог њега у |
, као да се нешто тешко, врело спуштало на њих и притискивало <pb n="90" /> их, те нијесу били |
.</head> <p>Врућина.{S} Сунце отскочило на сред неба, те пече и у тјеме и у голи врат.{S} Праши |
осјетио је, као да му је мало одлануло на души и као да се разведри мало.{S} Ни те вечери није |
а тихо. — Барем би половина буха прешло на њега.</p> <p>И дође му, да тога часа скочи и зовне Д |
ми запријетили, да ће ми је довести амо на вјенчање...</p> <p>Јефтану сину лице и, од радости, |
е. — Ти се само на ме ослони...{S} Само на ме!..{S} Ако имаш посла на суду, у чаршији, гдје хоћ |
њу, — живо дочека Благоје. — Ти се само на ме ослони...{S} Само на ме!..{S} Ако имаш посла на с |
, — рече. — Хоћемо, бива, да му изађемо на сусрет скупа, па смо зовнули тебе, да га ти испред н |
неко на колима а неко на коњима, пођемо на сусрет...</p> <p>— Хоћемо!..</p> <p>Јово устаде и да |
громном, прљавом махрамом. — Погинућемо на путу!</p> <p>Затим прошета мало и окрену се Пери.</p |
а твоје махните памети.{S} Да се пржимо на сунцу, да се знојимо због твоје женидбе!..</p> <p>— |
его треба коме другоме да га натоваримо на врат, па нека се други мучи.</p> <p>— Нећеш га, зар, |
> <p>— Муч’ ти, магаре! — окоси се Перо на њега. — Кад ја иђем, свакако ћеш и ти.</p> <p>— А мо |
гнуо јуначко срце своје и сам се кренуо на пут, стиже Перо, након два дана, у чувену варош М... |
а је још једнако сједила, држала тефтер на крилу и, осјећајући Јовин поглед на себи, није смјел |
адине, — дочека одмах, заваљујући шешир на затиљак — Ја сам вазда рад, да својим силама припомо |
име.</p> <p>Доктор је баш устицао шешир на главу и спремао се да пође некуда, кад усплахирани П |
оњу и, као пијан, клима се и повија час на једну час на другу страну.</p> <p>Једино Данило и Јо |
гдје стоји трештен пијан и љуља се час на једну час на другу страну као шеталица од сахата.{S} |
о, млатарајући рукама и окрећући се час на једну час на другу страну, док су дјеца бекељила му |
јан, клима се и повија час на једну час на другу страну.</p> <p>Једино Данило и Јован што су иш |
рештен пијан и љуља се час на једну час на другу страну као шеталица од сахата.{S} Око њега се |
и рукама и окрећући се час на једну час на другу страну, док су дјеца бекељила му се иза леђа и |
— нехотице узвикну Јово, натуривши фес на чело. — Кршна!</p> <p>Стари га погледа попријеко.</p |
Игњат као да не чу добро.{S} Метну прст на уста и издиже обрве.</p> <pb n="79" /> <p>— Стрико з |
препуну вина, укочио се и издигао главу на више, као да се слика.{S} На једној трепавици блиста |
ме, ето, стигла казна и послали ми кугу на врат.{S} Да је била кршна, не би чекала на ме, да до |
аву Јове Перотића.{S} Начини му чворугу на челу, голему као јаребичино јаје, и попрска му вином |
p>— Па каква је нама фајда, кад се бију на страни? — уплете се Перо.</p> <p>— Фајда је, — осије |
нају, каква је то фајда.{S} Ако се бију на страни, побиће се и овђе, а кад се побију овђе, ми п |
ече сврнуо се, од муке, Обрену Пушибрку на дућан.{S} С њиме се отприје помало познавао и сматра |
ави поп одушевљеније, па му спусти руку на раме и повуче га у собу тако снажно, да се једва мог |
почеше се гурати.{S} Неко стаде учитељу на ногу, Обрену неко обори капу.{S} Прште негдје и нечи |
је завиривао.{S} А она жила искочила му на челу, а искезио зубе, а крмељаве очи дошле му још ма |
ивати.{S} И што је више савијао, све му на срцу лакше.{S} Као оловом да му је било оковано, па |
Чујеш, — дочека Перо и не гледајући му на сандучиће, — ти ћеш се сад женити и требаће ти крште |
> <p>— О Перо мој како си ми! — узвикну на сав глас, да су се многи пролазници морали осврнути |
своје право“.</p> <p>Перо се не осврну на све то.{S} Он <pb n="100" /> лагано, гегајући се, по |
се завали на столици, десну ногу метну на сто, међу чаше, и запјева.</p> <quote> <l>Фалио се ж |
тан јаче. — Да нам је Бог послао колеру на врат, ја се не бих љутио...{S} Рек’о би: од Бога је! |
илну прашину и длаке од мачака, које су на њима спавале, и поче их облачити.{S} Обуче и нову ан |
ка удовица <pb n="51" /> и заглади косу на челу. — Какве су ми сад ђевојке?...{S} Мршаве и слаб |
це... — Хајде ти стани на воду, а ја ћу на сухо, па да видимо ко ће кога потопити...{S} Знаш ли |
асмија Перо, гледајући јој у ону рупицу на бради. — А, душе ми, кршна си и ти к’о ђевојка каква |
за њима.</p> <p>Стрина Јовина дочека их на собним вратима.{S} Малена, мршава жена, још прилично |
звади велике, чађаве наочари, натаче их на нос, па сједе за сто и дохвати велики протокол, увез |
— Данило! — викну из свега грла.</p> <p>На вратима се помоли једна рашчерупана глава са огромни |
, да тако више не може издржати.</p> <p>На саму Нову Годину пође са Обреном тамо.</p> <p>— Охо, |
твар готова и кад већ сузе теку?</p> <p>На врх степеница дочека их веће чудо.{S} Ту је стајала |
ознанства, оглобљени и поробљени онако „на божјој вјери“...{S} Но Перо га више није слушао.{S} |
i>уредан</hi> човјек најпошље одлучи да набави једнога слугу.{S} Обрати се пријатељима и они му |
а и успијала губицама) смјежуране коже, набијељена, помоли се на вратима носећи <hi>слатко</hi> |
необично жилавим мишицама, које бијаху набрекле и чудновато се црњаху испод бијелих, загрнутих |
внички.</p> <p>— А што сјутра? — запита набусито. — Јесам ли ја, брате, један телеграф?{S} Какв |
че која је ни чија је, — осијече Јефтан набусито, — то су његове ствари...{S} Он долази сам са |
то?</p> <p>— Па куд ћу? — запита Данило набусито. — Хоћу ли у воду јали у гору?</p> <p>— А што |
ли ти Перо Карантан?— запита полицајац набусито, одгурнувши Данила и приближујући се. — Чекао |
"20" /> <p>Једва друге године некако се навикао на њих.{S} Написао их читкије и, са великом гра |
шилуку, — дош’о си да ме вараш и на зло навлачиш...{S} Пит’о сам ја код власти <pb n="43" /> и |
та рука клону јој, брада заигра, очи се наводнише.{S} Перо, преплашен, хтједе јој прилетети да |
Данила ђе сједи код колара!</p> <p>Сви наврвише на тесту и почеше се гурати.{S} Неко стаде учи |
мираза? — запита.</p> <p>— И мираза, — нагласи Благоје јаче. — Она је шћи газде Ђуре Ашчића.{S |
да ни да што рекне.</p> <p>— Ето се сад нагледајте, — рече домаћица плачевним, меким гласом лак |
> <p>— Каква несрећа? — брекну Јефтан и нагло се исправи. — Што се <pb n="113" /> мени није дес |
и на Перу, ама Обрен, ако хоће, може је наговорити да пође... .</p> <p>Читав сахат провели су у |
е ганц гут.</p> <p>Па, примивши од Пере награду, изађе из собе.</p> <p>— Ама јесам ли ја казао, |
Почеша се мало и хотимично се растресе над успаваним Јефтаном, да коју буху стресе на њега и д |
је му било најпријатније, што ће добити над собом власт, оштрију него што су отац и мати.{S} Ип |
да вам пружимо изразе наших одушевљења, нада наших, молитава наших, за дугољетни ваш живот, зач |
хније. — Још има наде.</p> <p>— Моја је нада утонула у морске дубине, па је рибе једу, — пресиј |
о је нестрпљиво разгледао све око себе, надајући се, да ће какогод опазити дјевојку.</p> <p>— И |
во је шетао и освртао се на све стране, надајући се, да ће је сваки час угледати.{S} Узалуд!{S} |
х погледаше.</p> <p>— Аха, нисте нам се надале! — узвикну Обрен, слободно ступајући у <pb n="47 |
опет.{S} И удовица и Милка сад су им се надале, па се обје љепше обукле и љепше се накитиле.{S} |
сокољаше га Јефтан живахније. — Још има наде.</p> <p>— Моја је нада утонула у морске дубине, па |
вијезда.{S} Око језера, са обје стране, наднијеле се златнолисте врбе и своје дугачке, танке, п |
и оштро га погледа.</p> <p>— Плати мени надницу, па ћу ја ићи с тобом, — рече. — Сваки пут кад |
духом и изгуби вјеру у се.{S} Изгуби и наду, да ће икада у својој кући загрлити своју женицу и |
n="30" /> да му падају по куковима.{S} Нађе и неколика прстена, наниза их по прстима, нарочито |
ости Пере Карантана.{S} Перо не може да нађе за себе ђевојке.</head> <p>Од тога дана Перо као д |
би да помогне Јови и да му се у невољи нађе; хтио би да пође, али не може.{S} Само се окреће о |
то га ти учиш...</p> <p>Домаћица се као нађе увријеђена.</p> <p>— А што га не би учила? — запит |
жи Јоки, — викну жени, — нека у тефтеру нађе Филипово име и нека му припише у дуг још товар жит |
S} Несретниче, зар нијеси могао одма да нађеш доктора?</p> <p>Па се окрену и опет хитно пође уз |
си глас:</p> <p>— Него ако си ти чојек, нађи какву женетину, па ето...{S} Немој пробират’, ни р |
крећући се и као тражећи нешто. — Хајде нађи и донеси једну чисту, моју кошуљу.</p> <p>Данило г |
вадба без барјака никако не ваља.{S} Ви нађите барјак, а ја ћу бити барјактар, па, вала, да се |
и и сви јарани опет се, у уречено доба, нађоше у Периној соби.{S} Пред њима је стајао онај исти |
пођоше.</p> <p>Нијесу дуго ишли, па се нађоше пред омањом кућом, са једном бескрајно дугачком |
лугу.{S} Обрати се пријатељима и они му нађоше Дамјана, овога истога Дамјана, кога он од милошт |
<p>У јутру је био љутит, намргођен.{S} Нажуљио леђа, огребао се по руци, а бухе га ишарале сво |
и у тикви.{S} И вама фала, које ви мени наздрависте за мој дуг живот...{S} Ама, браћо моја, шта |
ином и необично расположени, тек што му наздравише и искапише чаше у његово здравље.</p> <p>— Б |
чајности прије сто годинах...{S} То је, наиме, потребно...{S} Видите, како ово доликује <pb n=" |
едну је угризао испод подвољка, гдје је најбјеља, а другој умало није нос откинуо.{S} И све жив |
>— Она је златна...{S} Она ми је тетка, најближа својта...{S} Драга сам јој, ама не смије ништа |
да пијемо!</p> <p>И силом угура Перу у најближу гостионицу и обори га на столицу.{S} Затим опе |
е му одијело, ваљда да се увјери: је ли најбоља чоха или није?</p> <p>— А шта ти радиш, зете?{S |
рећа, што крава није била <pb n="16" /> најбоље расположена, нити је, као женска глава, хтјела |
тране! — викну Јово изненадно. —- То је најбоље!</p> <p>— Предлажемо и ми! — повикаше сви.</p> |
јева« како рече Јефтан!{S} А најљепша и највећа од свих кућа, понос веселих касабалија, издизал |
} Ја сам у нашем селу највише виђео, па највише и знам...</p> <p>Уједанпут обојица узвикнуше.{S |
и неколико српских ријечи, због чега се највише и свиђао касабалијама, од којих су неки, најпам |
ано као ускршње јаје.{S} Ипак му је нос највише страдао и вјечито је сличио руменом, расцвјетав |
> и зна, више...{S} Ја сам у нашем селу највише виђео, па највише и знам...</p> <p>Уједанпут об |
ише људи и ослухивао је: одакле ће чути највишу грају, свађу, или пјевање.{S} На средини касабе |
а, осим њега, Обрен му је изгледао као најдостојнији повјерења.</p> <p>— А треба ли теби, Обре |
о гледаше он у три своја пријатеља, три најдража и најмилија пријатеља, који, загријани вином и |
није смио проговорити, па макар му срце најјуначније било.</p> <p>Три или четири шибања умирише |
разговара.{S} Међу свима Данило је био најкрупњи и живо је нешто доказивао, млатарајући рукама |
јући врло добро, да се такво познанство најлакше може наћи у каквој механи, он је само и пазио |
<p>— Шта ти мислиш? — запита.</p> <p>— Најљепша је, ако је млада и лијепа! — осијече Јово...</ |
ено, »све пјева« како рече Јефтан!{S} А најљепша и највећа од свих кућа, понос веселих касабали |
јеко.</p> <p>— Шта ћеш? — запита не баш најљубазније. — Шта тражиш?</p> <p>Перо скиде капу, пон |
иција какву преметачину извршила или, у најмању руку, као да су му лопови долазили у походе.</p |
ад главе чутуру, коју му додадоше. — Ми најми...</p> <p>И стаде.</p> <p>Стадоше сви и укочише с |
н у три своја пријатеља, три најдража и најмилија пријатеља, који, загријани вином и необично р |
невјесто! — дрекну из свега гласа. — Ми најмилији другови и поштоваоци ваши, чије братске груди |
сједила два човјека, који му изгледаху најозбиљнији и најугледнији.{S} Један сух, пјегав, са к |
, поче циједити кроз зубе своју стару и најомиљенију пјесму:</p> <quote> <l>Овце чува Тодора</l |
е, да су га Јефтанове ријечи погодиле у најосетљивију жицу, јер он ни у чем није толико уживао, |
нажно га стегну за мишицу. — То би било најпаметније, што си досад урадио.{S} Мало што паметно |
свиђао касабалијама, од којих су неки, најпаметнији, и научили тај језик и почешће се служили |
је: како је бјежао испред ње и како се, најпошље, спасао.</p> <p>Угледавши госте, он устаде и з |
ика пута пређе с краја на крај собе.{S} Најпошље погледа у Јоку.{S} Она је још једнако сједила, |
{S} Само се окреће око себе и стење.{S} Најпошље узе некакву излизану четицу и поче га чистити. |
треба да мислимо к’о што власт хоће.{S} Најпошље ми не треба ништа ни да мислимо, кад је дао Бо |
вој врућини? — осијече Јово, задухан. — Најпошље и не треба нам нико, кад нас ево на мјесту...< |
} Разбио је и неких двадесет прозора, а најпошље је покушао да крави Митра кујунџије откине реп |
Благо мени, како си ми златан — застења најпошље, уводећи га у собу. — Сретна сам ја, кад сам т |
n="126" /> <p>Перо се мало замисли, па најпошље слегну раменима.</p> <p>— Добро, брате.{S} Баш |
</p> <p>— Чини ми се да ће киша, — рече најпошље, тек да прекине ћутање. — Има пуно облака...</ |
ре платише?</p> <p>— Имам, имам, — рече најпошље, осмјејкујући се. — И могу дати, могу...</p> < |
њиге.</p> <p>Као <hi>уредан</hi> човјек најпошље одлучи да набави једнога слугу.{S} Обрати се п |
коше се испод некакве грдне капије, док најпошље не изађоше у велику и пространу, необично осви |
и сви су се растајали задовољни.</p> <p>Најпошље Перо стиште срце и чврсто одлучи да запроси.{S |
јежећи од њих. — Пос’о је пос’о и он је најпречи!</p> <p>— Таки ли си ми пријатељ? — љутито зап |
то је уљегао у авлију и са слушкињом се најпријатељскије поздравио. — Ево ме опет, — понови јач |
под земље васкрсну, и гледаше их не баш најпријатељскије.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Was h |
се није слагао с њима.{S} Није му било најпријатније, што ће добити над собом власт, оштрију н |
ти.{S} У мене, знаш, има свакаква вина: најприје од десет година, па све до пет...{S} Имам и но |
ице и не би му је дао све дотле, док се најприје подробно не би код власти распитао: нема ли он |
из кревет и клону главом на јастук, као најтежи болесник.</p> <p>— А имаш ли срца, да ме болесн |
вјека, који му изгледаху најозбиљнији и најугледнији.{S} Један сух, пјегав, са кукастим носом и |
ни, гдје се газда једном у недјељи дана накани да је очисти.</p> <p>— Баш си ти, брате, један п |
ако зовемо...</p> <p>Комесар забиљежи и накашља се.</p> <p>— Ви сте, али, вашими дјелами чинили |
енска глава, хтјела да остане без свога накита, те се малко, као нехотице, ритнула ногом и одгу |
але, па се обје љепше обукле и љепше се накитиле.{S} Удовица се чак и карамфилом, иза уха, заки |
p> <p>Учитељ се осмјехну и, од радости, наклони се опет.{S} Видјело се, да су га Јефтанове рије |
же очију, него, једнако онако стидљиво, наклони мало главу према десном рамену и окрену се.{S} |
Цо?</p> <p>Перо скиде капу и понизно се наклони.</p> <p>— Болестан ми пријатељ, господине, — ту |
Честитам, — испусти кроз нос, учтиво се наклонивши, пошто се мало прибрао. — То ми је мило.</p> |
топло обећавајући, да ће свакоме „бити наклоњен и пред свима властима штитити му интересе“...< |
келнер донесе јело, на које се обојица наклопише.{S} Нарочито Благоје као да је имао ванредан |
а Обрен умирујући га. — Ја сам то само ’нако каз’о...{S} Знаш, драго ми уз љуто вино мало слатк |
оје и сам се кренуо на пут, стиже Перо, након два дана, у чувену варош М..... и одсједе у велик |
је и претешко, — тужио се Перо Обрену, након пуна два мјесеца, уздишући и преврћући очима као |
ово здравље.</p> <p>— Браћо, — узвикну, након дуже почивке, мало вишим, уобљеним, необичнијим г |
А оно је ваша слика? — запита удовицу, након дуже почивке.</p> <p>— Наша.</p> <p>— Оно је Мило |
.</p> <p>— Свршено је!{S} Свршено је! — након непуна сахата заграја Благоје, утрчавши у собу, п |
ије и мрмљао нешто.</p> <p>— Хм, — рече након дуже почивке, остављајући хартије на страну и ода |
/p> <p>— Читаш ли ти што? — запита Перу након дуге, врло дуге почивке, пошто га је добро премје |
к’о да сам оца рођеног наш’о...</p> <p>Након дуже почивке келнер донесе јело, на које се обоји |
бјема ногама поче лупкати о тле.</p> <p>Након дуге почивке, јави се на прагу лијепо, младо дјев |
мени и комшилуку није на сметњи.</p> <p>Након дужега вијећања, у коме је Аћим живо протествовао |
се помутише, усне поблиједеше, коса се накостријеши.{S} Поплашено погледа по свима и као да хт |
очени и обрасли ситном травом, врата се накривила и канати готово да падну, па ипак... ипак је |
едалу, чешљао се мимо обично и фес мало накривио на лијеву страну, пустивши, да га свилена кита |
у као гуја љута:</p> <p>— Ама ко вам то налага, ако Бога знате?{S} Ко то изнесе на ме не било м |
1"> <head>XI.</head> <head> <hi>Благоје налази за Перу дјевојку.</hi> </head> <p>— А, Бога ти, |
умањује.{S} Он није имао радње, нити је налазио за вриједно да се мучи са муштеријама и да им с |
А не даје њезина мати крштенице или што наличио?</p> <p>— Не даје.</p> <p>— Па како ћу јој отић |
че Јово, задухан. — Најпошље и не треба нам нико, кад нас ево на мјесту...</p> <p>Пред њима се, |
и рађа ђецу...{S} Оклен би ми били, да нам се нису женили стари?..{S} Оклен питам те?</p> <pb |
есмо ни ми, — настави Јефтан јаче. — Да нам је Бог послао колеру на врат, ја се не бих љутио... |
та га пријекорно. — Толико година па да нам не дођеш!{S} Зар ти то ваља?</p> <p>— Па ево ме сад |
звао?</p> <p>— Није.</p> <p>— Па зар да нам друг умре у путу? — узвикну Перо готово декламујући |
ан поздравивши се с њим. — Ако хоћеш да нам их даш под кирију до касабе П...</p> <p>Јован остав |
да и трећи пут удари руком о сто.— Жена нам треба!{S} Није друкчије него баш треба!{S} И ја би |
66" /> у Перу. — Трећи дан путујемо, па нам све горе и теже...</p> <p>— Све горе, — одобри и Пе |
уђено их погледаше.</p> <p>— Аха, нисте нам се надале! — узвикну Обрен, слободно ступајући у <p |
е задовољно. — Ми имамо наше људе, који нам, али, све доставе неизоставно.{S} Ви сте си синоћ у |
тан, провирући се напријед. — Не зацрни нам образа!</p> <p>— Јао, очепили су ме! — хукаше учите |
врата и повика из свега грла, — донеси нам кахву!...{S} Ти си, побратимковићу, прави дипломат. |
ти. — Какав је то белај?</p> <p>— Одв’о нам Јово Јоку, — одговори она мирно, као да о каквој си |
> <p>— Једва га једном уловисмо.{S} Ево нам га!</p> <p>— Ево га! — потврди и стари, дахћући од |
прави дипломат...{S} Камо среће, да су нам сви таки!...{S} Барем би се опет сви пости постили. |
друга неће на путу изневјерити, док су нам главе читаве.</p> <p>— Заричемо се.</p> <p>— И сјут |
остаћемо још три дана, — дочека Јово. — Нама је лијепо...</p> <p>— Не заустављам ја никога, — д |
вши их за руке и нудећи их да сједну. — Нама је то драго, јер смо саме, па смо се зажељеле друш |
је Перо свој душек, — дочека Јово, — а нама осталим биће лијепо, само кад смо у тебе...{S} Ми |
како се зове, има три коња.</p> <p>— А нама требају четири! — упаде Перо живо. — Четврти за пр |
о заносно, — и он је, браћо, пред свима нама проси...</p> <p>Сви ахнуше и погледаше у Стаку, а |
, други обогате...</p> <p>— Па каква је нама фајда, кад се бију на страни? — уплете се Перо.</p |
доста је <pb n="157" /> соли и хљеба с нама појео...{S} Њега свакако треба боље дочекати него |
</p> <p>— А шта ти мислиш шта ће бити с нама, ако Јенглез удари на Русију к’о што овђе пише? — |
, — дрекну поп и измахну шаком, да Пери намах замрије ријеч у грлу. — Муч’ поганове!{S} Ти си м |
а.{S} Сви су нешто међусобно шапутали и намигивали, сви су били некако весели, а на лицу им се |
ело.{S} Опазивши Перу он застаде мало и намигну му.</p> <p>— Видиш, како је кад човјек хоће да |
p> <p>— Ох, ох, то је слатко! —- дочека намигујући. — То ваља!</p> <p>— Добро, осијече Благоје |
— И немојте се стидити, кад вас је Бог намијенио једно другоме.</p> <p>— А бачве нијесу бухљив |
фтан, нераздјељиви и вјерни друг Перин, намислио женити.</p> <p>— Зап’о сам за око удовици поко |
ло и окрену се Пери.</p> <p>— Кад си се намислио женит’ што се не ожени из наше касабе? — окоси |
ово ватрено. — Ако буде све к’о што сам намислио, биће добро и зачудићете се сви!</p> <p>— Да Б |
} Ко је вама дозволио, да непристојними намјерами вријеђате царске дјевојке?</p> <p>Перо не мог |
лал му вјера ко те таког родио и на нас намјерио!</p> <p>Па, сви раздрагани, изађоше из куће и |
у и дрвени кревет, — ето то ти је читав намјештај.{S} Па како то држиш како ли пазиш?{S} Видиш |
дали су собу, у којој није било никаква намјештаја.{S} Ни простирке по тлима, ни слика на зидов |
/p> <p>Јефтана то ражљути.{S} Он скочи, намргоди се и затресе косом, страшан као лав афрички.{S |
гледа а камо ли жена.</p> <p>Благоје се намргоди.</p> <p>— Кад ми не вјерујеш, онда и немам пос |
А што питаш? — осијече Перо, па се и он намргоди. — Зар и теби да дајем рачуна?</p> <p>— А ко ћ |
метна и кућаница.</p> <p>Јефтан се мало намргоди.</p> <p>— А треће? — запита брзо.</p> <p>— Нек |
неће на њега ни осмјехнути, нити ће се намргодити.{S} Зато је и долазио кући доцније него приј |
subSection" /> <p>У јутру је био љутит, намргођен.{S} Нажуљио леђа, огребао се по руци, а бухе |
о је некакав човјек.{S} Стар, сијед, са намрежганим, пјегавим лицем, са добро <pb n="69" /> пот |
о куковима.{S} Нађе и неколика прстена, наниза их по прстима, нарочито по кажипрсту гдје ће се |
асабу, чија их љепота изненади.{S} Куће нанизане у правом реду једна до друге, па све једнаке, |
} Зар се може допустити такими ријечими наносити повреду владарима?{S} И какву дјевојку рабите? |
и и Перо, мученички преврнувши очима. — Наопако, брате...{S} Овако ти је то, кад се тражи женск |
једнако зијевајући... — Ама ова вечера наопако скупа, — додаде, пошто је почео бројати новце.< |
шта у реду.{S} Ове ми у њој празно, све наопако.{S} Тако је то, брате, кад нема женске главе у |
суха, па си добио.</p> <p>Алекса скиде наочаре и поче их трти о чакшире.</p> <p>— Јак је, брат |
е, зарђале кутије извади велике, чађаве наочари, натаче их на нос, па сједе за сто и дохвати ве |
рекрстио ноге по турски, устакао велике наочари на нос, па узео подеране новине и, мичући губиц |
ти своју женицу и, у тихе љетње вечери, напајајући се мирисом јоргована и пјесмом бумбуловом, љ |
из своје пуне кесе и чув’о вас од зла и напасти сваке.</p> <p>И поче јаглуком трљати очи, као д |
и пијеш и веселиш се, а?</p> <p>— Ја... напио се од јада, — дочека Данило, покушавајући да се и |
, јаче удари о зид.</p> <p>— А ти си се напио, несрећо, — узвикну Перо опазивши га. — Док <pb n |
колико хоћете.</p> <p>Па сједе за сто и написа брзојав Јефтану.</p> <p> <hi>Долазим у петак.{S} |
уге године некако се навикао на њих.{S} Написао их читкије и, са великом грајом и побједничким |
баш не би било тако тешко, али ко ће их написати?{S} Ко ће знати да их, како треба, искриви и у |
S} Узеше дивит и хартије, те заједнички написаше учитељу писмо, у коме учтиво замолише »да се п |
а молимо те, учитељу, — рече, — да одма напишеш, па да напријед чујемо шта ћеш говорити...{S} Т |
иваше, да неко проговори иза ње и да му напомене шта ће даље казати.</p> <p>— А Марко Краљевић |
S} Хајде са мном... — љутну се Јефтан и направи мргодно лице. — Не бој се, да ћеш ти што потрош |
одговори Благоје.</p> <p>Перо отпрсну и направи лице, као да је појео љуту паприку.</p> <p>— Не |
а, ама је свијет пуно фали.</p> <p>Перо направи забринуто лице и поћута мало.</p> <p>— А нема л |
јом је обмотавао стас лијепе Швабице и, направивши мученичко лице, стењући показа на прса...</p |
вазда рад, да својим силама припомогнем напретку Српства.</p> <p>Јефтан обори главу и, као пост |
итељу, — рече, — да одма напишеш, па да напријед чујемо шта ћеш говорити...{S} То је... знаш... |
ељу пази! — дрекну Јефтан, провирући се напријед. — Не зацрни нам образа!</p> <p>— Јао, очепили |
и дочеку.</p> <p>— Ви само мене пустите напријед, — говораше неуморно, — и станите за мном.{S} |
њој.{S} Хита, јури, а дрхће од чежње и напријед спрема пољубац...{S} Стиже јој...{S} Рашири ру |
S} Да Бог да и пород породио и све ти у напријед пошло!</p> <p>— Живили младенци! — заграјаше с |
чините.</p> <pb n="73" /> <p>И пусти их напријед, а он полако, гегуцајући, пође за њима.</p> <p |
лужавнику црну кахву, наточену у старе, напукнуте филџане.{S} Ненавикнута, зар, да служи оволик |
њега гледам.</p> <p>Јово извади духана, напуни му лулу и припали.</p> <p>— А је ли стрико дома? |
<pb n="158" /> упаде Обрен. — Њих треба напунити вином и понијети за пута...</p> <p>— И један т |
не, погледа у филџане, да види: јесу ли напуњени?{S} Жила она опет му искочи на челу стиште зуб |
>— Још грђе.</p> <p>Љубица!</p> <p>Перо напући усне и цмокну њима као да се љуби с киме.</p> <p |
— ама зар сам ја пророк, па да му знам нарав...{S} И какав ми је то коњ, који се игра и обара |
крашавао их је увијек он, не љутећи се, наравно, ако би и њега когод тако украсио.{S} Разлика ј |
чким изразом на лицу, показао свима.{S} Наравно, да је одмах од оца добио нове хаљине, што се п |
торо чељади, што мушких што женских.{S} Наравно, да су <pb n="163" /> ту била сва три Перина ја |
долазили у походе.</p> <pb n="28" /> <p>Наравно, да заклетву никако није могао одржати, — био ј |
се опет појави на вратима, носећи читав нарамак сламе.{S} Баци га на сред собе и отхукну.</p> < |
у ја и пјеше...</p> <pb n="97" /> <p>И, нарамљујући и стресајући прашину са хаљина, пође за њим |
и, да је попио шест ракија, а механџија нарачунао осам.{S} Старчић се, чак, позива и на госте „ |
ије.</p> <p>И, ударивши руком по столу, нареди механџији да донесе вина.</p> <p>— Болан, па ниј |
столова, поче звиждукати и пјевати.{S} Нареди и доручак и пива и поново се окрену Пери.</p> <p |
смјехну.{S} Куцну празном боцом о сто и нареди још вина...</p> <p>Иза тога Перо је трчао у меха |
/> <p>Оклен би и ти био?..{S} Није Бог наредио да растемо по крушкама и по јабукама него да на |
S} Тако ме сви зову...</p> <p>— Мени је наређено да Перу Карантана водим у полицију, — рече пол |
луразрушен плот, пуши на кратки чибук и наређује нешто двојици синова, који су неуморно, у стра |
ме данас закопајете, — рече Перо готово наричући. — Така је моја зла судбина.{S} И тако је то к |
собном, опојен мирисом љубави, да читав народ <pb n="162" /> српски од Адрије до Балкана, од Си |
ислите о некаквим чудами...{S} У других народа, дапаче већих, па се не може наћи него по један |
неколика прстена, наниза их по прстима, нарочито по кажипрсту гдје ће се боље видјети, а дебели |
оји је могао са сваким лијепо живити и, нарочито од сељака, примати разне <hi>поклоне</hi>, топ |
ухозидицом. — Ту смо!</p> <p>По авлији, нарочито око бунара, лежале су четири овеће гомиле ђубр |
ирати дневне новости и ићи у механе.{S} Нарочито је волио ово пошљедње, тим више, што није мора |
јело, на које се обојица наклопише.{S} Нарочито Благоје као да је имао ванредан апетит.{S} Све |
наскоро и Данило не остави.{S} Некаква нарумењена усиђелица указа се пред њим и, љубазно се ос |
n Wein...{S} Verstehen Sie</foreign>? — наручи, пошто се мало засити. — <foreign xml:lang="de"> |
рашири и полети према Јови, стиште га у наручја и бјесомучно поче љубити по челу, образима, уст |
, — настави комесар, — није ли, али, то нарушавање јавнога реда и мира?..{S} Зар се може допуст |
ли му је млада? — упаде Обрен.</p> <p>— Нас се не тиче која је ни чија је, — осијече Јефтан наб |
де?...{S} При погодби нијесмо казали да нас обара и то је непоштена ствар...</p> <p>— Коњ је пл |
стемо по крушкама и по јабукама него да нас жене рађају...</p> <p>— Тако је, — потврдише сви.</ |
ваш желудац...</p> <p>— Сведно...{S} За нас је добро.</p> <p>Стари застаде и опет погледа по св |
— Халал му вјера ко те таког родио и на нас намјерио!</p> <p>Па, сви раздрагани, изађоше из кућ |
ан. — Најпошље и не треба нам нико, кад нас ево на мјесту...</p> <p>Пред њима се, одиста, укази |
а вас нијесам гонио.</p> <p>— Па... кад нас ти заустављаш и кад нас не гониш остаћемо још три д |
<p>— Па... кад нас ти заустављаш и кад нас не гониш остаћемо још три дана, — дочека Јово. — На |
а, па смо зовнули тебе, да га ти испред нас поздравиш једном здравицом.{S} Ти си чојек паметан, |
</p> <p>— Колико мислиш остати овђе код нас? — запита изненадно Перу. — Нећеш зар брзо крећати? |
мах скочи. — Оженио се, погани син, без нас! — викну веселије, па се окрену двојици муштерија ш |
абе? — окоси се. — Овако мучиш и себе и нас...{S} И није ти грехота ни срамота!...{S} К’о да см |
у, на правди вишњега Бога, претеслимили нас, к’о метиљаве овнове...</p> <p>— Шути, Бога ти, шта |
било него у осталих кућа.</p> <p>— Ево нас! — узвикну Јово, коракнувши у широку авлију, испред |
а и потрча за њим. — Куда?</p> <p>— Ето нас други пут!{S} За данас је доста!...</p> <p>И брзим |
биљно, малко уобљеним гласом, — да је у нас адет, да свачије сватове лијепо дочекамо и да пред |
ан, ударајући се руком по челу. — То су нас обојица преварили и изневјерили, црн им образ и ово |
јер се бијаше почео прибојавати, да га наскоро и Данило не остави.{S} Некаква нарумењена усиђе |
са се одуприје лактовима о сто, а главу наслони међу шаке.</p> <p>— А шта ти мислиш шта ће бити |
ој кући.</p> <p>Затекоше Јована гдје се наслонио на стар, расклиман, полуразрушен плот, пуши на |
:{S} Јово и Јока.{S} Он се једном руком наслонио на зид и гледа јој право у лице; она оборила г |
ди удовица и, као нехотице, све се више наслоњаше на раме му.</p> <p>— А јуче је било лијепо.</ |
да о каквој ситници прича.</p> <p>Стари наслухну ове ријечи и заустави се.{S} Стаде преда њу и |
рекао оцу.{S} Весели отац задовољно се насмија <pb n="21" /> и поче обигравати око њега тапшућ |
ога ни онога свијета?</p> <p>Комесар се насмија и оним истим прстом куцну се по челу.</p> <p>— |
ет дочека Перо и, као са заносом неким, настави: — И ја сам им’о једну краву, па дебела, па, ка |
сад вели да од Стаке нико љепши нема! — настави Јефтан некако заносно, — и он је, браћо, пред с |
а, да се нијесу удавале?</p> <p>— Ја, — настави Јефтан поносито, спремајући се, да и трећи пут |
треба лијепом здравицом да га дочека, — настави Јово не слушајући Обрена. — Ако учитељу не буде |
> <p>— И за зоб по два гроша, за зоб, — настави Јован брже.</p> <pb n="93" /> <p>— Пристајемо! |
ако далеко...</p> <p>— А чујеш, зете, — настави стари врпољећи се и непрестано погледујући у же |
рекао, па задрхта.</p> <p>— А видите, — настави комесар, — није ли, али, то нарушавање јавнога |
>— Нијеси ти крив, ама нијесмо ни ми, — настави Јефтан јаче. — Да нам је Бог послао колеру на в |
њему остављали.</p> <p>— Кршан си ти, — настави поп, прелиставајући протокол, — чим не слушаш р |
добро чуо.</p> <p>— А и хране немам, — настави мирно. — Сиротиња смо!...{S} Сам сух хљеб!...{S |
јевојку.</p> <p>— И јес’ и јес’ тако, — настави поп одушевљеније, па му спусти руку на раме и п |
е.</p> <p>— И нека вам је сретан пут, — настави брзо. — Кад хоћете, ја вам нећу сметати...{S} А |
се нечега сјети, бржебоље умекша глас и настави љубазније: — Ех, кад хоће власт, и биће готово |
б и — то је све.{S} Кашње је опет могао наставити игру.{S} Могао је и сјутрадан, на Велики Четв |
и притиснути га.</p> <p>— Изим овога, — настављао је комесар немилостиво, — ви сте, дапаче, и д |
е кутије извади велике, чађаве наочари, натаче их на нос, па сједе за сто и дохвати велики прот |
истјера двојицу конкурената из Касабе и натјера их, да на другој страни траже хљеба.{S} Треће г |
а у школи, било је ријешено, да се Перо натовари на врат учитељу.</p> <p>У овоме питању Перо се |
е с њиме, него треба коме другоме да га натоваримо на врат, па нека се други мучи.</p> <p>— Нећ |
ме, улупљеноме послужавнику црну кахву, наточену у старе, напукнуте филџане.{S} Ненавикнута, за |
саме, па смо се зажељеле друштва...{S} Наточи им, Милко, кахву.</p> <p>— Ти сваки дан љепша, — |
S} Благоју синуше очи кад га угледа.{S} Наточи у чашу и, са особитим задовољством, посматраше, |
сви у један глас.</p> <p>Он узе чашу и наточи је.</p> <p>— Онда... онда... — поче оним вишим г |
јећем окићеним прозорима, и примамљивим натписом „<foreign xml:lang="de">Hotel Paris</foreign>" |
че. — Морате, али, овога трена одлазити натраг, ако не желите да вас протјерам са пратњом...</p |
Кршна ђевојка! — нехотице узвикну Јово, натуривши фес на чело. — Кршна!</p> <p>Стари га погледа |
са власти, па ми она даје свега.{S} Она наћерује сељака да ми поштено плаћа бировину; она ме чу |
ући момче, да ће га ту <hi>сигурно</hi> наћи.</p> <p>— Треба и од женскадије неко да <pb n="159 |
гих народа, дапаче већих, па се не може наћи него по један илити два бунтовника, а ви их имате |
о, да се такво познанство најлакше може наћи у каквој механи, он је само и пазио на оне дућане, |
заинтересовани Перо. — Зар нијеси мог’о наћи посла?</p> <p>— Опет сам био у хавсу...{S} Обиједи |
а осам година.</p> <p>— Добро притврдио науку, — како Аћим рече, узевши га себи у радњу. — То м |
дговори Јово. — На путу се чојек свачем научи.</p> <p>Стари дубоко уздахну.</p> <p>— Па... хајд |
да своје дијете не видим сваки дан?{S} Научила на њу, па ако ми није вазда пред очима, дође ми |
ама има и буха, — дочека брзо.</p> <p>— Научили смо ми и на њих, — одговори Јово. — На путу се |
јама, од којих су неки, најпаметнији, и научили тај језик и почешће се служили њиме.</p> <p>Док |
олу.{S} Нек иђе тамо, па макар ништа не научио.{S} Само нека мени и комшилуку није на сметњи.</ |
њоме ружно.{S} Још је дијете, па ће се научити свеме.{S} Полахко ти с њоме.</p> <p>— А и бачве |
у зид, погоди у главу Јове Перотића.{S} Начини му чворугу на челу, голему као јаребичино јаје, |
их је проговорио, опсовао је, по нашем начину васпитавања, ружно оца.{S} Због тих чудних знако |
ао барјаком. — Није му био пут џаба.{S} Наш’о је што је тражио!</p> <p>— Баш? — запита Јово не |
ијета!</p> <p>— А што нијеси друга кола наш’о, магаре никакво? — брекну Перо љутито <pb n="91" |
...{S} Драго ми, к’о да сам оца рођеног наш’о...</p> <p>Након дуже почивке келнер донесе јело, |
о и да пред њих изађемо...{S} А Перо је наш јаран; доста је <pb n="157" /> соли и хљеба с нама |
ошао...</p> <p>— Баш и волим што сам те наш’о, — дочека Перо одушевљено, — него да ми ко сто ду |
ам стек’о све што имам онда, кад је био наш устанак.{S} И ја и <pb n="102" /> Алекса (ту показа |
јављамо ти радосну вијест, да се оженио наш друг Перо Карантан, — поче Јефтан устајући са столи |
ед вратима.</p> <p>— Ову ли си ми срећу наш’о?</p> <p>— А што? — зачуди се Благоје. — Ђевојка ј |
а удовицу, након дуже почивке.</p> <p>— Наша.</p> <p>— Оно је Милош Обилић?</p> <p>— Јес’.</p> |
почињала ријечима: <hi>Топал-паша мука наша</hi>.{S} Било је часова, кад је долазио у разред в |
Да је свирачица и знао би некако... ама наша је ђевојка...</p> <p>— Па говорићу ја, — окреса Об |
, кахву.</p> <p>— Ти сваки дан љепша, — нашали се Обрен, приближујући се Милки и гледајући је к |
<pb n="25" /> <p>— Како је, љепотице? — нашали се Јефтан, хватајући је за подвољак. — Како?</p> |
приступио и Пери.{S} Упознао се с њиме, нашалио се и почео му сједити у магази.</p> <p>— Хајде |
а Перо задовољан што је у туђему мјесту нашао овакога пријатеља.</p> </div> <div type="chapter" |
тељски желимо...{S} И ако желиш чути за наше задовољство, ми смо задовољни к’о нико на свијету. |
атељу:</p> <p>„.....и ако желиш чути за наше здравље, ми смо фала Богу добро и здраво, к’о што |
а види: има ли икаква ђевојка љепша, од наше красне удовице Стаке?</p> <p>— Охо! — викну неко. |
и се намислио женит’ што се не ожени из наше касабе? — окоси се. — Овако мучиш и себе и нас...{ |
ворила је Перина мати своме мужу, — ово наше дијете биће некакав пустахија.{S} Ако он не сврши |
раживањах, — рече задовољно. — Ми имамо наше људе, који нам, али, све доставе неизоставно.{S} В |
а, што их је проговорио, опсовао је, по нашем начину васпитавања, ружно оца.{S} Због тих чудних |
/p> <p>— Крава, крава, крава Филипова у нашем житу! — викну. — Крава Филипова!{S} Крава, крава, |
брате, то ми се хоће!</p> <p>— А таке у нашем мјесту нема! — окреса Јефтан.</p> <p>— Нема, — од |
pb n="96" /> и зна, више...{S} Ја сам у нашем селу највише виђео, па највише и знам...</p> <p>У |
јој кући, а пио вино у — Паризу.</p> <p>Наши путници одјахаше од коња, ступише у хотел и, уз ме |
наших одушевљења, нада наших, молитава наших, за дугољетни ваш живот, зачињен слогом међусобно |
м пружимо изразе наших одушевљења, нада наших, молитава наших, за дугољетни ваш живот, зачињен |
овори Перо још тужније. — Не знам ти ја наших ђевојака.</p> <p>Обрен дохвати аршин и, играјући |
ступамо пред вас, да вам пружимо изразе наших одушевљења, нада наших, молитава наших, за дугоље |
му бити сватови!</p> <p>— Окупићемо још наших људи, па, неко на колима а неко на коњима, пођемо |
само је имао лијепо нашљество.{S} Због нашљества се управо и прочуо и био је, од свих касабали |
имао никога свога и само је имао лијепо нашљество.{S} Због нашљества се управо и прочуо и био ј |
свему, мучећи се, да сам себи одгонене: нашто оволика гунгула и зашто све није мирно као у њего |
треба да спава на меку, а, поред тога, не иде за својим него за Периним послом и да је овај, п |
од којом је непрестано столица пуцкала, не могаше сачекати док стари договори.</p> <p>— А је ли |
и испред многих излога, пред дућанима, не осврћући се на то, што су га пролазници сваки час, ч |
и ми кугу на врат.{S} Да је била кршна, не би чекала на ме, да дођем <pb n="141" /> из девете к |
ао само да се испава.{S} Отишао би, па, не тражећи постеље ни јастука, извалио се ма гдје, мака |
љувао у јаглук и шетао се између клупа, не окрећући се ни на једну страну и не говорећи ништа.{ |
p>— Хајде да се пије! — дрекну Благоје, не допуштајући му да и даље размишља. — Да пијемо, да с |
ше из собе.</p> <p>— Путуј ти, игумане, не мисли се манастиром, — прогунђа Перо, затварајући вр |
ан без другога...</p> <p>— А ја, брате, не могу мећу оваким <pb n="107" /> свијетом, — рече Пер |
абе једна му се механа много свиђала и, не размишљајући дуго, упути се њојзи.</p> <p>Ступивши н |
скупље..</p> <p>Сељаци оборише главе и, не проговоривши ништа, обојица изиђоше.</p> <p>Стари са |
д куге није било оваке бруке!</p> <p>И, не осврћући се ни на кога, отрча даље.</p> <p>У кући се |
} Дапаче морам вас затворити.</p> <p>И, не сачекавши да се Перо одбрани, зазвони у звонце.</p> |
би га вазда.{S} Да ме и сад ко понуди, не би рекао „<hi>нећу</hi>“.</p> <p>— Је ли? - запита с |
, да га не прекида у говору. — Ми, али, не смијемо заборавити ни на случајности прије сто годин |
јеси ни испросио?</p> <p>— То, душе ми, не знам, — одговори Перо и мученички уздахну. — Кажу да |
ер за примјером: како су многи странци, не имајући познанства, оглобљени и поробљени онако „на |
готово ништа и да трном повучеш по њој, не би имало шта запети.{S} Оне слике са голишавим шваби |
одговори Данило покуњено, — Сам Јован, не знам како се зове, има три коња.</p> <p>— А нама тре |
дити, а ја ћу и платити.</p> <p>Јефтан, не осврћући се, онако преко рамена окреса: — па вади... |
ист полесно?</p> <p>Перо нијем, укочен, не одговори ништа.{S} Само показа прстом на Јефтана, а |
а по лицу, а украшавао их је увијек он, не љутећи се, наравно, ако би и њега когод тако украсио |
егод, иза леђа им, топ или лагум пукао, не би се више препали.{S} Обојица одскочише од земље и |
ад човјек хоће да се жени, — рече брзо, не допуштајући да га Перо запита. — Ово носим мојој иза |
брзојав пред ноге. — Да се није оженио, не би се ни вратио, нит’ би јављао да долази и „да позд |
е паметно...</p> <p>— Полахко, полахко, не вичи толико! — упаде преплашени Перо, дајући му знак |
од куће, — одговори Данило жалостив но, не утирући суза. — Има сто конака да смо утекли!</p> <p |
стављао.{S} Купио је све и гутао хитно, не гледајући ни на <pb n="119" /> кога и, очигледно, жа |
’вако к’о ми...</p> <p>— Не знаш ти то, не знаш, — дочека Јован, презриво узвијајући носом. — Ш |
д је дао Бог њу.{S} Ево ја, на прилику, не мислим ништа па шта ми фали, а?</p> <p>— Тако је, — |
а и пара и свега имам...</p> <p>Старац, не вјерујући, погледа га попријеко.</p> <p>— А имаш и п |
... — замуца Обрен. — А... осим тога... не знам колика ће бит’ попутнина.</p> <p>— Попутнине не |
жи власт? — запита.</p> <p>— Не иште... не тражи... — опет <pb n="38" /> се збуни Перо. — Него. |
едио! — дрекну Бошко јаче. — И не би... не би...</p> <p>— ...не би пустио шћер да ашикује с офи |
— Ожени се и буди чојек!{S} Само пази: не узми младо ни лудо.{S} То ти и опет велим к’о брату. |
елике двокатнице и трокатнице и пазећи: не би ли гдје год стимао ма какву дјевојку, која би му |
, него да се ни са царем <pb n="170" /> не би промијенио и сада вичем из свега грла: куку ономе |
ивио! — опет загрмише сви, <pb n="7" /> не пуштајући га да допјева. — Живио сто година!</p> <p> |
а ме ухавсили и оћерали из службе...{S} Не трпе, мој Перо, поштена чојека, па то је...</p> <p>— |
риће се они брже и опет ће читати...{S} Не могу они један без другога...</p> <p>— А ја, брате, |
, па још из леђена од дванајес’ ока.{S} Не може сваки коњ бити Шарин, ни сваки чојек Краљевићу |
} Драга сам јој, ама не смије ништа.{S} Не смије ми ни хљеба дати без њега...</p> <p>Јово јој с |
џеп и крупан новац остави на столу.{S} Не хтједе ни кусура чекати.{S} Зграби Благоја за раме и |
се сави око њега, као ружа око бора. — Не знаш ти каква је она...</p> <p>Јефтан га лагано одгу |
че тјешећи га и баци четицу за врата. — Не брини ти!{S} Ја ћу теби дат’ своју кошуљу, па преобу |
дрекну Јефтан, провирући се напријед. — Не зацрни нам образа!</p> <p>— Јао, очепили су ме! — ху |
коју ћу, — одговори Перо још тужније. — Не знам ти ја наших ђевојака.</p> <p>Обрен дохвати арши |
тну се Јефтан и направи мргодно лице. — Не бој се, да ћеш ти што потрошит’.{S} Имам ја пара, да |
госте, који га усплахирено погледаше. — Не дозвољавам и не дозвољавам — викну, бјешње и поче уд |
ић’? — узвикну Перо готово очајнички. — Не могу ја узети ђевојку а да је не видим.</p> <p>Обрен |
тамо вјенчају! — прихвати стари живо. — Не дам ја никоме да се са мном игра...</p> <p>И обојица |
е би говорио? — осијече стари осорно. — Не говорим јабани него своме зету, а зет треба да ме сл |
а.</p> <p>— Нијесам, — одговори Перо. — Не знам куд ћу.</p> <p>— А гладан си?</p> <p>— Прилично |
скупштина читава, ја кабулим!</p> <p>— Не треба, — осијече Обрен осорно. — Само ми!{S} Ми смо, |
, нит’ се пати ’вако к’о ми...</p> <p>— Не знаш ти то, не знаш, — дочека Јован, презриво узвија |
ђогат, а зову ме и бекријом...</p> <p>— Не бој се ти, — сокољаше га Јефтан живахније. — Још има |
чека Јово. — Нама је лијепо...</p> <p>— Не заустављам ја никога, — дочека стари осорно. — Кад ч |
ар и то тражи власт? — запита.</p> <p>— Не иште... не тражи... — опет <pb n="38" /> се збуни Пе |
оче се бекељити према староме.</p> <p>— Не може бити, — отегну пакосно. — Мене полиција проћеру |
их обје Швабо и ето ти шта ће.</p> <p>— Не превари он више! — дочека <pb n="104" /> Бошко и, зв |
у кућу, а Јово му се приближи.</p> <p>— Не ваља ти што прислушкујеш, — рече. — Ама сад што си ч |
кршна и добра, а и мираз носи.</p> <p>— Не треба мени антика, — дочека Перо стискајући шаке и п |
и премјери их оштрим погледом.</p> <p>— Не чекајте више, — осијече. — Хајдете, па ми одма враћа |
рчеве кесе и варка као заклан.</p> <p>— Не питај јесу ли гладни и не износи ништа, — шапну стар |
као да је појео љуту паприку.</p> <p>— Не ваља, — рече,</p> <p>— Ђурђа!</p> <p>— Још грђе.</p> |
еко бркова, па удари по столу.</p> <p>— Не треба толико! — викну. — Није он један министар па д |
м. — Шта не дозвољаваш, брате?</p> <p>— Не дозвољавам да проси ђевојку, <pb n="131" /> а да је |
ј касаби?{S} Шта се тамо ради?</p> <p>— Не ради се ништа, — одговори Перо весело, раздраган Бла |
ати крштенице или што наличио?</p> <p>— Не даје.</p> <p>— Па како ћу јој отић’? — узвикну Перо |
под нос.{S} Он прихвати.{S} Прихвати, а не смједе ни да је погледа ни да што рекне.</p> <p>— Ет |
зашли из куће, окренуше другим путем, а не оним којим су дошли.{S} Упутише се чопору ниских, се |
> <p>— Он је зао?</p> <p>Она уздахну, а не одговори ништа.</p> <p>— Мучи ли те? запита он.</p> |
тога се и вели: »к’о риба брез воде« а не вели се: »к’о риба брез вина«...</p> <p>Домаћица, по |
ра? — запита.</p> <p>— Нема.</p> <p>— А не даје њезина мати крштенице или што наличио?</p> <p>— |
м услуге... <pb n="120" /> Ћара никаква не тражим, нити ми треба, јер ја живим к’о ага...</p> < |
..{S} Ни једне ријечи, ни једнога слова не може да се сјети...</p> <p>— Чини ми се да ће киша, |
комесар, давајући му руком знак, да га не прекида у говору. — Ми, али, не смијемо заборавити н |
рече. — Какви би били пријатељи, кад га не би дочекали?</p> <p>— Без дочека не ваља, — одобри и |
фтану сину лице и, од радости, умало га не загрли.</p> <p>— А хоћеш ли да те ја курталишем? — з |
као нађе увријеђена.</p> <p>— А што га не би учила? — запита. — Млад је он, па још не зна како |
Перо чисто одахну, када му објавише, да не ће више бити ђак.{S} Школа му је била изашла на врх |
з памети, и једва се могао уздржати, да не испусти какав непристојан усклик или уздах.</p> <p>— |
ед собе и отхукну.</p> <p>— Ето вам, да не спавате на тврду, — рече. — Душека нема сиротиња!... |
ћеш говорити...{S} То је... знаш... да не би било каквих неприлика.</p> <p>Учитељ презриво одм |
Другога Перу Карантана? — запита. — Да не траже каква, чијем је оцу име Марко јали Петар?{S} М |
p> <p>Јефтан махну руком и замоли га да не говори даље, како не би својим жалостивним ријечима |
Честитам ти, мој Перо, а свршено је да не може љепше.</p> <p>Пери се посјекоше ноге и у свему |
реба!{S} И ја би волио бит’ без жене да не треба...{S} И њу је Бог створио, па ако ни за шта др |
ца. — Мени је каз’о да је болестан и да не ће никуд излазити.{S} Каз’о је и да му нико не улази |
{S} Погледа око себе, као да се боји да не зове кога другога...{S} Нигдје никога!..{S} Он забор |
није могао смислити и овај му упали да не може боље.{S} Да тако није казао, поп му не би дао к |
се, ухвати се за гриву и склопи очи да не види своје пропасти, а Јефтан потјерао за њим, труцк |
мене. — Данас да говориш о вину, к’о да не знаш о другоме...</p> <p>— А што не би говорио? — ос |
дио је и писао нешто, правећи се као да не види Перу.{S} Пребирао је некакве хартије и мрмљао н |
запита. — Шта ради?</p> <p>Игњат као да не чу добро.{S} Метну прст на уста и издиже обрве.</p> |
о постиђено, окрећући главу у страну да не сретне Јефтанов поглед. — Ко ће ме сад?{S} Посиједио |
д чојек има посла и кад хоће на пут, ја не заустављам...{S} Ни мени није драго кад ме ко зауста |
ица удовичиној кући.</p> <p>— Чујеш, ја не знам шта ћу говорити с ђевојком, — рече Перо путем, |
о остати? — запита готово шапатом. — Ја не могу...{S} Ја ћу само мало...</p> <p>— Ако хоћеш хај |
и уздахну. — Кажу да сам испросио, а ја не знам.{S} Хоћаху ми привјенчати једну стародревну, па |
не нема!</p> <pb n="65" /> <p>— Онда ја не могу.</p> <p>— Могу ја, — дочека Јефтан поносито. — |
обро <pb n="116" /> је то.{S} Ево ни ја не радим ништа, а живим лијепо.</p> <p>Перо исколачи оч |
а, да ме болесна зовеш? — застења. —-Ја не могу ићи...{S} Ја ћу овђе остат’ седам дана, док доб |
га не би дочекали?</p> <p>— Без дочека не ваља, — одобри и Јово.</p> <p>— Вечерас ћемо се и по |
n="35" /> па ми, богме, ни сами владика не може ништа, нит’ га се бојим...</p> <p>Но Перо га ви |
и ја тутор!</p> <p>— Тражио бих ја, ама не знам коју ћу, — одговори Перо још тужније. — Не знам |
ајближа својта...{S} Драга сам јој, ама не смије ништа.{S} Не смије ми ни хљеба дати без њега.. |
ите немаш?</p> <p>— Па што, брате, одма не иштеш! — узвикну Перо, плеснувши рукама. — Што се к’ |
тежином јој.</p> <p>Угледавши зета она не могаде проговорити.{S} Зину према њему, пружи руку и |
<p>— Мучи ли те? запита он.</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— Како те држи?</p> <p>— Хоће да му |
оближе упознати, родио се љета господња не знам кога, али свакако барем прије четрдесет година. |
дма се вино поквари, па се усирћети, па не ваља ништа...{S} А у мене све чисто...</p> <p>— Оста |
ти само к’о брату кажем: отвори очи, па не узми младо ни лудо, него сабраније и паметније...{S} |
лестан, — одговори Данило мирније, — па не могу с њиме.</p> <pb n="108" /> <p>Перо поблиједи.</ |
све виче: <hi>тако је!</hi></p> <p>Мара не одговори ништа, нити подиже очију, него, једнако она |
у попријеко.</p> <p>— Шта ћеш? — запита не баш најљубазније. — Шта тражиш?</p> <p>Перо скиде ка |
разговара са ћудљивим болесником. — Шта не дозвољаваш, брате?</p> <p>— Не дозвољавам да проси ђ |
оче ударати руком о сто.</p> <p>— А шта не дозвољаваш? — запита Благоје тихим, меким гласом, ка |
ину и доктор.{S} Дуго су обојица, ништа не говорећи, стајали на вратима и гледали Јефтана, како |
n>?</p> <pb n="118" /> <p>Келнер, ништа не говорећи, извади јеловницу и пружи му је.</p> <p>— Х |
ви, брате, — рече. — Ја вам у то ништа не знам.{S} Ја перем руке к’о Пилат...</p> <p>— Шта вел |
школу.{S} Нек иђе тамо, па макар ништа не научио.{S} Само нека мени и комшилуку није на сметњи |
закаснио док се уредио, јер се у пунца не долази неуређено.</p> <p>Нос у старога као да дође ј |
да дош’о? — запита. — Што си дош’о, кад не иштеш ништа?</p> <pb n="71" /> <p>— Дош’о сам само д |
уђем свијету, међу туђим људима, па кад не мора гладоват’...{S} Да ти није мене, ти би овђе зло |
одговараху му.</p> <p>— Е добро је кад не бије вазда.</p> <p>Кашње се и увјерио о томе.{S} Учи |
ене не боји пријеваре.{S} Ја воде никад не сипљем.{S} Ја знам шта је вода и да је друго вода, а |
ања, и избацујући шале, које се у књиге не уписују.{S} На другој страни препирала се једна баба |
а проси ђевојку, <pb n="131" /> а да је не видим, — осијече Перо изазивачки.</p> <p>Благоје исп |
чки. — Не могу ја узети ђевојку а да је не видим.</p> <p>Обрен гурну мачку и одбаци аршин, па с |
уривши се уза зид и као бојећи се да је не удари по глави.</p> <p>Перо уљезе у авлију и, раскор |
стави све мени, па да уредим.{S} Ако је не видиш сад, виђећеш пошље, па доста ти је...{S} И как |
поживио, господине!</p> <p>— Само овдје не можете више имати боравка, — дочека комесар јаче. — |
ла?</p> <p>— Па, брате, што ми то прије не казасте? — окоси се Перо, мрко је гледајући. — Ја ни |
спод некакве грдне капије, док најпошље не изађоше у велику и пространу, необично освијетљену, |
ше и не узех је.{S} Бојим се само да ме не уфате, јер су ми запријетили, да ће ми је довести ам |
, ако Бога знате?{S} Ко то изнесе на ме не било му просто ни овога ни онога свијета?</p> <p>Ком |
о није ожењен!“</p> <p>Држимо, да овоме не треба никаква коментара.</p> </div> </body> </text> |
улови ми кога.{S} Кажи, нек се од мене не боји пријеваре.{S} Ја воде никад не сипљем.{S} Ја зн |
си и ти к’о ђевојка каква.</p> <p>— Бре не би се ја данас побојала многе ђевојке, — брзо дочека |
а ја ћу бити барјактар, па, вала, да се не постидим ни самога Бошка Југовића.</p> <p>— И чутуре |
лачем, — викну, — што ми се чини, да се не враћамо више, ако поћерамо к’о што смо почели.</p> < |
!...{S} Само ми немојте духанити, да се не би запалила слама...{S} С тога вам не дам ни свијеће |
чудо, опазио је да су сви мирни и да се не препадају од његове куће.</p> <p>— Ама у мене у соба |
нам је Бог послао колеру на врат, ја се не бих љутио...{S} Рек’о би: од Бога је!...{S} Ама ово |
, — одобри Перо одмах.</p> <p>— А ја се не бојим, — упаде Јово ватрено. — Ако буде све к’о што |
лишем? — запита. — Послушај мене, па се не бој никога!</p> <p>— Курталиши ако си пријатељ и <pb |
десила несрећа?{S} Ти само поћи, па се не бој.</p> <p>И пружи му руку у опроштај, а Перо је чв |
S} У других народа, дапаче већих, па се не може наћи него по један илити два бунтовника, а ви и |
ни треба жена, ни нико.{S} Без главе се не може живити, а без жене може.</p> <p>Па узе ствари и |
и удари ногом о тле.</p> <p>— Ти ми се не мијешај у послове! — викну. — Шта ти знаш? ..{S} Зар |
спавања!...{S} Ко је паметан, тај ти се не миче од своје куће, нит’ се пати ’вако к’о ми...</p> |
ду.{S} Што се и ти не жениш?{S} Како се не стидиш својих сиједих коса?..{S} Чојек у годинама, п |
овар жита, — говораше стари, ни мало се не обзирући на госте, — а ове је године право, да ми вр |
аклети „за своје право“.</p> <p>Перо се не осврну на све то.{S} Он <pb n="100" /> лагано, гегај |
.{S} Сад морате са мном.</p> <p>Перо се не смједе даље противити.{S} Обуче се и пође у полицију |
ашен, диже се са земље.</p> <p>— Што се не чуваш? — прекори га Јефтан сурово. — Како то јашеш?< |
> <p>— Кад си се намислио женит’ што се не ожени из наше касабе? — окоси се. — Овако мучиш и се |
ојом крвљу храни сеоске бухе.{S} Зар се не би оне могле хранити без његове крви?{S} И зар он ни |
> <p>— Шта ћемо сад? — запита. — Зар се не мицати никуд више из овог пакла?</p> <p>Јефтан увуче |
е млада? — упаде Обрен.</p> <p>— Нас се не тиче која је ни чија је, — осијече Јефтан набусито, |
ом, што је важило као опомена, да му се не мијеша у разговор. — У бухљивим бачвама одма се вино |
, па ће те преварити за ситницу, ако те не води познат чојек као ја...</p> <p>И Благоје поче ни |
ко <pb n="136" /> ћу ја да своје дијете не видим сваки дан?{S} Научила на њу, па ако ми није ва |
ан.{S} И, право да ти речем, ја га више не могу гледати по сокаку и мучити се с њиме, него треб |
да вели: „прошло је то“. — Њему се више не вјерује!</p> <p>— Превариће он, — одговори Алекса уп |
јало све теже и увидио је, да тако више не може издржати.</p> <p>На саму Нову Годину пође са Об |
а испод руке. — Жени се, јадан брате, и не губи младост узалудно...</p> <p>— Ама ко ће ме, брат |
и кућу уредио! — дрекну Бошко јаче. — И не би... не би...</p> <p>— ...не би пустио шћер да ашик |
имаш и пара?</p> <p>— Имам.</p> <p>— И не треба ни од кога да иштеш?</p> <p>— Ни од кога.</p> |
нека буде тако.{S} Мени треба жена, а и не треба ми жена.{S} Ама кад ви велите да треба, онда ћ |
у кући нема женске главе.</p> <p>— Па и не треба, — дочека Обрен умирујући га. — Ја сам то само |
p>— Па то је лахко, — рече као узгред и не гледајући га. — Ено ти у удовице Стаке шћери Милке.{ |
? — осијече Јово, задухан. — Најпошље и не треба нам нико, кад нас ево на мјесту...</p> <p>Пред |
полугласно.</p> <p>— Није...{S} Ње се и не бојим, — одговори Јока, да се једва чуло. — Ама <hi> |
а нећу жену.</p> <p>Па, окренувши се и не рекавши ни <hi>збогом</hi>, сам оде у хотел.</p> <p> |
ије казао, поп му не би дао крштенице и не би му је дао све дотле, док се најприје подробно не |
родревну, па Бог даде те ме проћераше и не узех је.{S} Бојим се само да ме не уфате, јер су ми |
а.</p> <p>Обојица као да се замислише и не проговорише више ни ријечи.</p> <p>У другу недјељу п |
лан.</p> <p>— Не питај јесу ли гладни и не износи ништа, — шапну стари жени, улазећи за њима. — |
један међед, па да немам своје памети и не знам шта радим?</p> <pb n="127" /> <p>— Ама ја се за |
сплахирено погледаше. — Не дозвољавам и не дозвољавам — викну, бјешње и поче ударати руком о ст |
диже се и пође.{S} Обрен пође за њим и не хтједе се зауставити, макар што их је удовица задржа |
А можеш ли ти Обрене? — запита Јефтан и не гледајући на Данила. — И ти си Перин јаран.</p> <p>— |
а је ово, — одговори механџија хладно и не осврћући се на грају. — Они читају новине и сваке се |
b n="39" /> <p>— Чујеш, — дочека Перо и не гледајући му на сандучиће, — ти ћеш се сад женити и |
.. обоје ми жао...</p> <p>Стрико Васо и не осврну се на њега.{S} Окрену се гостима и мрко их по |
е да што мање времена изгуби, честито и не погледа на њу, него се одмах поче чистити и уређиват |
е.{S} А лаже!..{S} Он само прича, јер и не зна ништа друго него причати.{S} Он, чак, сипа и вод |
па, не окрећући се ни на једну страну и не говорећи ништа.{S} Тада нико није смио проговорити, |
јете, — рече јој поп пишући крштеницу и не осврћући се на њих, — ево и Перо мисли исто к’о и ја |
позору изложеноме, мјесту кажете, да ви не дозвољавате ни цару да проси дјевојку.{S} Управо сте |
пуно, а ми смо странци, и нико га други не може излијечити осим вас.</p> <p>— Хм?...{S} Но гут! |
Бог ствар’о жене на свијет, кад се људи не би женили?{S} Што, питам те?</p> <p>Обрен испи чашу |
се у невољи нађе; хтио би да пође, али не може.{S} Само се окреће око себе и стење.{S} Најпошљ |
живот?...{S} Шта ће, на прилику, кад ми не би било вас, које ја с вама лијепо живим и ви ме вес |
<p>Благоје се намргоди.</p> <p>— Кад ми не вјерујеш, онда и немам посла с тобом, — осијече и ка |
лимо к’о што власт хоће.{S} Најпошље ми не треба ништа ни да мислимо, кад је дао Бог њу.{S} Ево |
Ви како гласате мени је право.{S} Мени не треба ништа него жена.</p> <p>— Ама није жена кокош, |
и паметнијим почео говор.</p> <p>— Мени не треба, — мирно одговори Обрен, који је гледао у тефт |
име и, без питања, сједе за сто.{S} Они не одговорише и само га погледаше оштрије, испитујући.{ |
сли.</p> <pb n="144" /> <p>— Ама да они не траже Другога Перу Карантана? — запита. — Да не траж |
траже ничију крштеницу...{S} Ничију они не траже!...{S} А ти то, побратимковићу, тражиш од лопо |
њу, озбиљно пљуну у длане.</p> <p>— Ти не знаш шта радиш...{S} Ја ћу ти казат’ како се ради, — |
се играмо и шалимо к’о ђеца...{S} Ја ти не знам ништа друго казати, него да се ни са царем <pb |
оме разговори и проговори.{S} Ако је ти не разговориш, ко ће други?..{S} А ти немој бити тврда |
био, него ми све у реду.{S} Што се и ти не жениш?{S} Како се не стидиш својих сиједих коса?..{S |
p> <p>— Па ако ћеш да је видиш, нико ти не брани, — рече мирно, утишавајући га. — Хајдемо одмах |
н облик и ни он, ни учитељ, ни сви ђаци не би их кашње могли прочитати.</p> <pb n="20" /> <p>Је |
2" /> поред Томе и возити се...{S} Ипак не одговори ништа.{S} Само упрти пртљагу и пође пред њи |
е не би запалила слама...{S} С тога вам не дам ни свијеће...{S} Мјесечина је, па се види и без |
а пријекорно. — Толико година па да нам не дођеш!{S} Зар ти то ваља?</p> <p>— Па ево ме сад, — |
, ако Бога знаш, — упаде Перо. — Зар им не видиш столице у рукама?</p> <p>— Ништа бит’ неће, — |
ави поп, прелиставајући протокол, — чим не слушаш рђаве јаране, који хоће главом да пробијају з |
— рече. — Ама сад што си чуо, да ником не издаш...{S} Ако издаш, зло и по ме и по те.</p> <p>П |
крштеница и за Јефтана Мргудића.{S} Он не може доћи, јер се <pb n="40" /> брзо жени, па је мен |
ијете биће некакав пустахија.{S} Ако он не сврши на вјешалима, неће свршит’ нико.</p> <p>— А је |
је тражио!</p> <p>— Баш? — запита Јово не вјерујући. — Је ли истина?</p> <p>— Баш, — потврди Ј |
здравицом да га дочека, — настави Јово не слушајући Обрена. — Ако учитељу не буде криво, њега |
, — пресијече га удовица оштро. — Младо не умије ни миловати онако, к’о што зна старије...</p> |
љиво се осврћући на све стране да га ко не би чуо. — Ђевојку знаш ли, ама честиту и поштену? — |
, али, овога трена одлазити натраг, ако не желите да вас протјерам са пратњом...</p> <p>— Фала |
е тебе полиција проћерати?</p> <p>— Ако не вјерујете, а ви питајте, — осијече Перо, окрећући им |
ком и замоли га да не говори даље, како не би својим жалостивним ријечима покварио весеље читав |
че Јово, — да свадба без барјака никако не ваља.{S} Ви нађите барјак, а ја ћу бити барјактар, п |
ти је...{S} И како би било да је никако не видиш?..{S} Ја баш хоћу да је видиш...</p> <pb n="12 |
ана за рукав. — Ми други пријатељи тако не дамо.{S} Ми хоћемо поштено.{S} Саставићемо опет сјед |
зевши га себи у радњу. — То му сад нико не може ишћерат, из главе...</p> <p>Перо чисто одахну, |
<p>— Ама јесам ли ја казао, да ми нико не улази у собу? — плану Јефтан, чим се доктор удаљио. |
икуд излазити.{S} Каз’о је и да му нико не улази.</p> <p>— Ни ја? — отегну Перо.</p> <p>— Ни ти |
крену се.{S} Перо, као ван себе, у мало не скочи за њом, да је ухвати, да је задржи.{S} На попа |
чео прибојавати, да га наскоро и Данило не остави.{S} Некаква нарумењена усиђелица указа се пре |
викну. — Шта ти знаш? ..{S} Зар Данило не може пјеше ићи?</p> <p>Данило обори главу и уздахну. |
ти <pb n="43" /> и мени казаше, да тамо не траже ничију крштеницу...{S} Ничију они не траже!... |
дао све дотле, док се најприје подробно не би код власти распитао: нема ли она шта против тога |
, фала Богу, има.{S} Има браћо! за вино не треба женска глава.{S} Точите!</p> <p>Но они му није |
ро сачека док се Милка са Обреном добро не заговори.{S} Није волио да га они чују.{S} С тога се |
ршна, ваљана.{S} Додуше ја је још добро не знам, нијесам је виђео <pb n="45" /> откако је из шк |
ије о прошлости Пере Карантана.{S} Перо не може да нађе за себе ђевојке.</head> <p>Од тога дана |
оде и ноге носе...</p> <p>Јефтан и Перо не одговорише ријечи.{S} Обојица, као утучени, кренуше |
издаш, зло и по ме и по те.</p> <p>Перо не одговори.{S} Пропусти га да уљегне у кућу, а он стад |
оћерамо к’о што смо почели.</p> <p>Перо не знаде шта би одговорио, него и он сједе на кревет и, |
вријеђате царске дјевојке?</p> <p>Перо не могаде више да се одржи. <pb n="147" /> Задрхташе му |
е и без пасоша и без крштенице...{S} То не могу...</p> <p>Перо се почеша иза уха, поче куцкати |
хоћу да знам кад се родио.</p> <p>— То не могу дат’, — осијече поп, отресајући воду са браде. |
у мозак пролије.</p> <p>— Ни цару ја то не дозвољаваМ! — дрекну уједанпут и скочи иза стола обо |
дом и Данилом и нема сватова.{S} Ама то не смета!..{S} Ми ћемо му бити сватови!</p> <p>— Хоћемо |
запита, бјесомучно дрмајући њиме. — Што не каза да се нијеси вјенч’о, црн ти образ сад и вавије |
да не знаш о другоме...</p> <p>— А што не би говорио? — осијече стари осорно. — Не говорим јаб |
ића.{S} Пушћи ти само мене, па ни зашто не брини!</p> <p>Перо се пусти.{S} Обојица се упутише н |
рад, чојече? — дочека подругљиво. — Зар не знаш, да је то турско?</p> <p>— Сведно.{S} Русија ће |
е засмија и пљесну рукама.</p> <p>— Зар не знаш мене? — запита. — Свога малога Јову не знаш?... |
еро треба одмах да пође.</p> <p>— А зар не може без мене?- — запита Перо поплашено. — Шта ћу ја |
p> <p>Перо исколачи очи.</p> <p>— А зар не пишеш? — запита.</p> <p>— Баталио сам то, — безбрижн |
и.{S} Одговора нема...{S} А док одговор не приспије, ја вас не могу пустити.{S} Дапаче морам ва |
..{S} А док одговор не приспије, ја вас не могу пустити.{S} Дапаче морам вас затворити.</p> <p> |
— Па... кад нас ти заустављаш и кад нас не гониш остаћемо још три дана, — дочека Јово. — Нама ј |
и ја.{S} Само да ми она биједа на врат не дође, — рече. — Кад би ме с оном вјенчали, одма би с |
а.{S} Питам: може ли јефтиније, а Чифут не да...{S} Чифут к’о Чифут!{S} Добио ми је барем пет г |
ада, једнога дана, чудан случај у помоћ не прискочи.{S} И није то био никакав необичан случај.{ |
наш мене? — запита. — Свога малога Јову не знаш?...{S} Заборавио си ме, а?</p> <pb n="70" /> <p |
Јово не слушајући Обрена. — Ако учитељу не буде криво, њега да замолимо.{S} Он је учио, па зна |
на да ли би га се икако и сјетио, да му не стиже онај брзојав.</p> <p>— На моју душу ово се он |
оже боље.{S} Да тако није казао, поп му не би дао крштенице и не би му је дао све дотле, док се |
сабраније и паметније...{S} Младо кућу не кући.</p> <p>— Оно, додуше, тако је, — одобри Перо, |
о да испод земље васкрсну, и гледаше их не баш најпријатељскије.</p> <p>— <foreign xml:lang="de |
иран ђак.{S} Да је био добар, то се баш не може рећи, јер у буквару никако није могао прелистат |
о.{S} Изговорити би их и могао и то баш не би било тако тешко, али ко ће их написати?{S} Ко ће |
и учила? — запита. — Млад је он, па још не зна како се кућа кући...{S} Обоје су млади к’о кап, |
спод ока, погледа госте. — А што ви још не шетате? — запита их. — Шетња је здрава...</p> <p>— Ш |
јаче. — И не би... не би...</p> <p>— ...не би пустио шћер да ашикује с офинцирима, — опет ће он |
<p>Врућина.{S} Сунце отскочило на сред неба, те пече и у тјеме и у голи врат.{S} Прашина, испо |
есела, исто к’о да ми је Бог у крошњи с неба бацио, да ме обесели за моја добра дјела.{S} Кад с |
инцирима, — опет ће онај.</p> <p>— ...и неби пустио шћер да ашикује с офинцирима, — прихвати Бо |
а?</p> <p>Перо преврну очима, погледа у небо и испусти један мученички уздах:</p> <p>— Тако ти |
> <p>Јефтан погледа око себе, погледа у небо и стисну зубе.</p> <p>— Јок, — окреса. — Ја нећу д |
зати.</p> <p>— Еј Перо, Перо, — узвикну невесело. — Какав си ми ти домаћин, кад ни слатке пите |
зар сада њу мислиш преварити?</p> <p>— Невјерниче један! — цикну удовица и бризну у плач. — За |
осити, па нека у касабу уљезе к’о твоја невјеста...{S} Брука би била, да уљеземо без <hi>младе< |
апом и објема рукама.</p> <p>— Жениче и невјесто, — узвикну учитељ прије, него су се кола и зау |
викну и узе чашу вина. — Драги жениче и невјесто! — дрекну из свега гласа. — Ми најмилији друго |
адозналост, да час прије виде ту лијепу невјесту.</p> <p>Неки постадоше и нестрпељиви чекајући. |
проћерује одма, овога часа...</p> <p>— Невјешто ли ти лажеш, мој Перо, — умијеша се Благоје и |
S} Хтио би да помогне Јови и да му се у невољи нађе; хтио би да пође, али не може.{S} Само се о |
ногу, Обрену неко обори капу.{S} Прште негдје и нечија боца.</p> <p>— Учитељу пази! — дрекну Ј |
јатеља до пријатеља да га хвали.</p> <p>Негдје у то доба упознао се Перо са Јефтаном Мргудићем, |
него друге.{S} Додуше, он нема сватова, него долази сам са младом и...</p> <p>— А која ли му је |
{S} Није, да речемо, ни пашу ни везира, него баш цара...</p> <p>И опет стаде.{S} Гледаше у слик |
да то није глава какве грдне совуљаге, него човјечија прилика и да та човјечија прилика није н |
и кренуле цркви на читав сахат раније, него ли је била отворена.</p> <p>— Аћиме, жалосна ти ма |
иче и невјесто, — узвикну учитељ прије, него су се кола и зауставила и високо издиже изнад глав |
ред колиба, нијесу какотале ни дречале, него опустиле крила, отегле шије и искривиле главе, па |
у гледати по сокаку и мучити се с њиме, него треба коме другоме да га натоваримо на врат, па не |
/p> <p>— Љевше је кад се читају новине, него приче, — рече. — Ето ја... психа!... вазда читам.. |
..{S} Узалуд!..{S} Мучио се ништа мање, него ли у кући Јовина стрица, кад су га оно бухе опколи |
а та човјечија прилика није нико други, него знаменити слуга Пере Карантана Дамјан, од милоште |
иле га бухе, па никако очију да склопи, него се непрестано превртао с бока на бок.{S} И поче се |
..{S} Ја ти не знам ништа друго казати, него да се ни са царем <pb n="170" /> не би промијенио |
— окреса. — Ја нећу друкчије свраћати, него ако ћемо остат’ барем три дана...</p> <p>— Па оста |
p> <p>Перо није знао шта ће одговорити, него, у незгоди, извади и он јаглук и поче трти нос.{S} |
едње, тим више, што није морао сам ићи, него је, обично, водио уза се још кога, понајвише каква |
едну...{S} Ама немој точити пун филџан, него само половину.</p> <p>Гости су већ били посједали |
ек да нешто каже, и ако га није слушао, него је нестрпљиво разгледао све око себе, надајући се, |
: отвори очи, па не узми младо ни лудо, него сабраније и паметније...{S} Младо кућу не кући.</p |
сам се ја оженио, па ме није гром убио, него ми све у реду.{S} Што се и ти не жениш?{S} Како се |
нити је кога пуштао, нити куда излазио, него се од јутра до мрака климатао <pb n="58" /> на јед |
</p> <p>Перо не знаде шта би одговорио, него и он сједе на кревет и, објесивши ноге, поче клима |
.{S} Поп му сада није изгледао као поп, него као голем мрк облак, који се спустио на земљу и по |
а не одговори ништа, нити подиже очију, него, једнако онако стидљиво, наклони мало главу према |
ена изгуби, честито и не погледа на њу, него се одмах поче чистити и уређивати.{S} Очешља се ли |
м те наш’о, — дочека Перо одушевљено, — него да ми ко сто дуката даде...{S} Драго ми, к’о да са |
<p>— То ја знам, — окоси се Благоје. — Него, ако хоћеш, остави све мени, па да уредим.{S} Ако |
. — опет <pb n="38" /> се збуни Перо. — Него... ја хоћу да знам кад се родио.</p> <p>— То не мо |
се по брковима и узвиси глас:</p> <p>— Него ако си ти чојек, нађи какву женетину, па ето...{S} |
ио да растемо по крушкама и по јабукама него да нас жене рађају...</p> <p>— Тако је, — потврдиш |
помислити да је старија сестра Милкина него мати.{S} Она сама задржа Перу, а Обрена остави Мил |
е мени је право.{S} Мени не треба ништа него жена.</p> <p>— Ама није жена кокош, па да ти је ку |
и, није ишао у механу и спавао је слађе него обично.</p> <p>— Ево ме опет, — сјутрадан весело п |
бијаше нешто расположенији и љубазније него први пут прими Перу.</p> <p>— На упит о вашој ћудо |
дити.{S} Зато је и долазио кући доцније него прије.</p> <p>— Волим пуну механу него пусту кућу, |
е.{S} Он испусти некакав уздах и, прије него што је Перо могао што изговорити, загрли га и прит |
сто.— Жена нам треба!{S} Није друкчије него баш треба!{S} И ја би волио бит’ без жене да не тр |
ри Јефтан. — Ев’ овако проводим се боље него све друге газде.{S} Живим к’о гроф!{S} Док има пар |
ом здравицом, трепташе трепавицама више него обично.{S} Збуњено се окреташе на све стране и раз |
аву, само малко да га удари, ништа више него да му мозак пролије.</p> <p>— Ни цару ја то не доз |
p> <p>Опет пође у механе и, пијући више него прије, поче лупати боце, прозоре, чаше и уједати с |
о суху дрвету, и изгледао је смјешнији него прије.</p> <p>— Ја ћу, — викну он колико га грло д |
ијече стари осорно. — Не говорим јабани него своме зету, а зет треба да ме слуша...{S} Нећу га, |
...{S} Њега свакако треба боље дочекати него друге.{S} Додуше, он нема сватова, него долази сам |
школи, па неће, зар, ни њему горе бити него ли је њима.</p> <p>— Бије ли учитељ пуно? — питао |
ат!...{S} Волио би са Стаком хљеб јести него с њоме халву...</p> <p>— Добро, — викну Јефтан тап |
арода, дапаче већих, па се не може наћи него по један илити два бунтовника, а ви их имате стоти |
а меку, а, поред тога, не иде за својим него за Периним послом и да је овај, према томе, дужан, |
са округлим као пун мјесец, више модрим него црвеним, лицем, дебелим и облим, сличним чарапи, н |
Он само прича, јер и не зна ништа друго него причати.{S} Он, чак, сипа и воду у вино!..{S} Прод |
адну, па ипак... ипак је све љепше било него у осталих кућа.</p> <p>— Ево нас! — узвикну Јово, |
што ће добити над собом власт, оштрију него што су отац и мати.{S} Ипак се тјешио тиме, што је |
косе распустила по води, издигла бјељу него у лабуда главу, обје руке пружила према њему и зов |
него прије.</p> <p>— Волим пуну механу него пусту кућу, — говорио је свакоме, који би га преко |
себи.</p> <p>Привири боље.{S} И опази, недалеко од дуда, иза једне гомиле буњишта, како стоје |
се у овећој локви, на средини авлије, а недалеко од њих, испод прастарог, кљастог дуда, весело |
ар, космат човјек, који се једном у пет недјеља бријао а шишао се два пут у години, те изгледаш |
пуштеној механи, гдје се газда једном у недјељи дана накани да је очисти.</p> <p>— Баш си ти, б |
дби.</head> <p>Састанак, одређен у прву недјељу по Крсноме Имену, морао се одржати и сви јарани |
говорише више ни ријечи.</p> <p>У другу недјељу пођоше опет.{S} И удовица и Милка сад су им се |
прву неђељу! — додаде Јово.</p> <p>— У неђељу!</p> <p>И опет се загрлише и почеше љубити.{S} А |
</p> <p>— А пристајеш ли ти, да одмах у неђељу пођемо у њих? — запита Перо журно.</p> <p>—- При |
ено узвикну. — Пристајем и ја!</p> <p>У неђељу кренуше обојица удовичиној кући.</p> <p>— Чујеш, |
ијешити.</p> <p>— И скупићемо се у прву неђељу! — додаде Јово.</p> <p>— У неђељу!</p> <p>И опет |
сиједих коса?..{S} Чојек у годинама, па нежењен!..{S} Срамота!..{S} И што је Бог ствар’о жене н |
Како у лијепој, красној, милој и никад незаборављеној вашој касаби?{S} Шта се тамо ради?</p> < |
аршију, покрај читава низа затворених и незатворених дућана; минуше два-три сокака, измећу мали |
.</head> <head> <hi>Перина просидба.{S} Незгоде у полицији.</hi> </head> <p>У гостионици сједио |
арати...</p> <p>А Перо је био у великој незгоди.{S} Он сјео близу удовице, сјео управо тако, да |
ро није знао шта ће одговорити, него, у незгоди, извади и он јаглук и поче трти нос.{S} Уједанп |
је каз’о да сам се вјенчао? — отегну. — Незнаш ти на какав сам белај ограјис’о...</p> <p>— А ни |
о наше људе, који нам, али, све доставе неизоставно.{S} Ви сте си синоћ узели слободу, да на ја |
кривена кућа...{S} Са лица имала је три неједнака прозора и велика, дрвена врата, са два огромн |
у вашој касаби, улови ми кога.{S} Кажи, нек се од мене не боји пријеваре.{S} Ја воде никад не с |
је и каква је?{S} Нек само није мушко, нек је жена, па је добро.{S} И лијепо се вјенчај и буди |
предложи Благоје.</p> <p>— Тако је.{S} Нек се тамо вјенчају! — прихвати стари живо. — Не дам ј |
> <p>— Јок.{S} Послаћемо га у школу.{S} Нек иђе тамо, па макар ништа не научио.{S} Само нека ме |
ни размишљат’ се: ко је и каква је?{S} Нек само није мушко, нек је жена, па је добро.{S} И лиј |
загрли га и притиште на прса.</p> <p>— Нек вам је сретно ђечице! — узвикну потресено, као да ћ |
> <p>— А треће? — запита брзо.</p> <p>— Нек није дуга језика,</p> <p>Јефтан га презриво погледа |
поклоним к’о свецу...</p> <p>— Свецима нек је слава и милост, а теби магарећа глава! — викну Б |
разом, и ја сам се оженио с миразом, па нек се и он ожени.{S} То је прво.</p> <p>— А друго?</p> |
о.{S} Ако треба још кога да зовнемо, па нек је више гласова.{S} Ако треба и скупштина читава, ј |
за њим, у касабу <pb n="154" /> му, па нек се тамо вјенчају, — предложи Благоје.</p> <p>— Тако |
ћемо и у цркву и добро платити попу, па нек одма вјенча...</p> <p>Перо слегну раменима...</p> < |
.{S} И лијепо се вјенчај и буди чојек и нек ти буде све у реду.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— И, а |
а ћемо остат’ само мало.</p> <p>— Нека, нека, — дочека Перо и повуче га за појас. — Овђе је лиј |
оћемо.</p> <p>— А да буде право весеље, нека и Стака пође, — опет ће Јово. — Удовица је, ама бе |
је Бог створио, па ако ни за шта друго, нека барем чува и чисти кућу и рађа ђецу...{S} Оклен би |
p> <p>— Тако је!</p> <p>— И, ако хоћеш, нека и ова чаша иђе у твоје здравље!</p> <p>— Живио!</p |
лим да је пријатељски... онда ја велим: нека буде тако.{S} Мени треба жена, а и не треба ми жен |
уче га за појас. — Овђе је лијепо...{S} Нека још!</p> <p>Јефтан се ђаволасто осмјехну.{S} Куцну |
ма.</p> <p>— Кажи Јоки, — викну жени, — нека у тефтеру нађе Филипово име и нека му припише у ду |
који је и сам волио здравице држати. — Нека буде барем десетак здравица...</p> <p>Јефтан преву |
и се осмјехну и одобри главом.</p> <p>— Нека сте ручали, — рече. — То ваља!{S} Здраво је у селу |
з’о, да ћемо остат’ само мало.</p> <p>— Нека, нека, — дочека Перо и повуче га за појас. — Овђе |
о се ухвати за кољено и хукну.</p> <p>— Нека га Данило јаше ако хоће, а ја, ваистину, нећу! — о |
ше одјекивати нечији кораци и као граја нека.{S} Перо помисли да ће опет бити когод из полиције |
јести!..{S} Одма ћемо је испросити, па нека у касабу уљезе к’о твоја невјеста...{S} Брука би б |
ме другоме да га натоваримо на врат, па нека се други мучи.</p> <p>— Нећеш га, зар, дат’ на зан |
<p>Они се зачуђено згледаше.</p> <p>— И нека вам је сретан пут, — настави брзо. — Кад хоћете, ј |
мјехом, пође им у сусрет.</p> <p>— Па и нека сте ми дошли, — живо дочека узевши их за руке и ну |
и, — нека у тефтеру нађе Филипово име и нека му припише у дуг још товар жита!...{S} Читав товар |
тамо, па макар ништа не научио.{S} Само нека мени и комшилуку није на сметњи.</p> <p>Након дуже |
ви и гледајући некуд у страну. — Ви сте некада у вашега свећеника, тражили некакве крсне листов |
> <p>Кад је дошао ред на Перу, обузе га некакав страх.{S} Ко зна зашто, али он није волио имати |
м би почео писати, та су слова добијала некакав чудан облик и ни он, ни учитељ, ни сви ђаци не |
тим, старим, подераним кесама, лежао је некакав човјек.{S} Стар, сијед, са намрежганим, пјегави |
мати своме мужу, — ово наше дијете биће некакав пустахија.{S} Ако он не сврши на вјешалима, нећ |
ала се, да му за тур од чакшира прикаче некакав чудноват реп: од изрецкане хартије и старих крп |
, крњави зуби указаше се.{S} Он испусти некакав уздах и, прије него што је Перо могао што изгов |
ли што слично?</p> <p>Перо опет испусти некакав јаук.{S} Понори главом као да се спремаше да па |
слатко спавали.</p> <p>Изненада ослухну некакав шапат.{S} Застаде.{S} И полако, држећи се зида, |
и, да га наскоро и Данило не остави.{S} Некаква нарумењена усиђелица указа се пред њим и, љубаз |
са животом...{S} Близу њих се удрвенила некаква стара кљусина, са шиљастим, мршавим куковима, т |
бабиних леђа провиривала је масна капа некаква просјака и разбијена глава високога циганина... |
е.{S} Опремише Тому кочијаша, да се код некаква познаника одмара, а они се полако упутише уском |
у.</p> <p>— Све ми се чини, да ће ми се некаква несрећа десити ако пођем сам, — рече.</p> <p>— |
роз облак су се лијепо могла распознати некаква кола.</p> <p>— Он је! — узвикнуше.</p> <p>— Ниј |
ко кога Јефтановица сваке вечери позива некакве духове и разговара се с њима, — метнуше вино пр |
— Ово носим мојој изабраној, да пробира некакве женске беспослице.{S} Богата је, па треба слуша |
оз двије-три авлије, провукоше се испод некакве грдне капије, док најпошље не изађоше у велику |
се као да не види Перу.{S} Пребирао је некакве хартије и мрмљао нешто.</p> <p>— Хм, — рече нак |
естано говорећи и хвалећи Перу, поп, из некакве старе, зарђале кутије извади велике, чађаве нао |
сте некада у вашега свећеника, тражили некакве крсне листове...</p> <p>— То је давно било, — у |
ма.{S} Само, у једноме крају, висиле су некакве старе, окрпљене чакшире, а испод њих прислоњен |
ругој страни препирала се једна баба са некаквим дугуљастим ђаком око кирије.{S} Пребацивала му |
а стао на сред механе, па се препире са некаквим крезубим старчићем око плаћања.{S} Старчић вел |
<p>Перо се пусти.{S} Обојица се упутише некаквим уским и прљавим сокацима, прођоше кроз двије-т |
те слатки, окаснили сте ми, — проговори некаквим страшно дебелим гласом, вртећи главом и мигају |
вас, све Влахе...{S} Ви вазда мислите о некаквим чудами...{S} У других народа, дапаче већих, па |
зец да шушне, ни нико да се види, осим некаквих бубица, прозрачних крила, што, каткада, пролет |
оди.{S} И тај вјетар доноси, из даљега, некакву пјесму, звонку и умиљату, што попут славујске т |
креће око себе и стење.{S} Најпошље узе некакву излизану четицу и поче га чистити.{S} И размаза |
авсу...{S} Обиједили ме, да сам заварао некакву ђевојку, измамио јој паре, па је оставио...{S} |
Затим отвори крмељаве очи, протра их и, некако блесасто, погледа по свима.</p> <p>— Шта ћете? — |
велим: ја ћу само мало, — опет ће Перо, некако бојажљиво.</p> <p>— Добро.{S} Макар и мало.</p> |
га јаглуком по образу. — Лијеп си и... некако... млађи.</p> <p>— Хахаха, — блажено се засмија |
о врат.</p> <p>— Је ли поп код куће? — некако сурово запита уплашену слушкињу, кад стиже до по |
вари!...</p> <p>Грдећи Благоја једва је некако заспао.</p> <p>И снијевао је један чудан сан.</p |
/p> <pb n="20" /> <p>Једва друге године некако се навикао на њих.{S} Написао их читкије и, са в |
де запитати: а шта ће то?...{S} Ипак се некако прибра, извади кесу да плати попу, па, пољубивши |
турајући, хтједе бацити чашу, али му се некако изврну рука, те, мјесто у зид, погоди у главу Јо |
.{S} Зину према њему, пружи руку и поче некако чудно стењати и привлачити га.{S} Поче га и љуби |
је пасје путовање! — прогунђа Јефтан и некако крвнички погледа <pb n="66" /> у Перу. — Трећи д |
ме сметен.{S} Да је свирачица и знао би некако... ама наша је ђевојка...</p> <p>— Па говорићу ј |
обно шапутали и намигивали, сви су били некако весели, а на лицу им се огледала радозналост, да |
Стаке нико љепши нема! — настави Јефтан некако заносно, — и он је, браћо, пред свима нама проси |
е да заплаче за овом дјевојком.{S} И он некако чудновато застења...{S} Они се тргоше...{S} Јока |
>— Ама ко ће ме, брате? — питао је Перо некако постиђено, окрећући главу у страну да не сретне |
кширама.{S} Само је бленуо у њу, бленуо некако тупо, као без памети, и једва се могао уздржати, |
могао је читати и сва слова ишла су му некако у главу.{S} Али даље — ни маћи.{S} Ту се управо |
а било много!{S} Неки се играју домина, неки се картају, неки се погађају и кладе око нечега.{S |
Неки се играју домина, неки се картају, неки се погађају и кладе око нечега.{S} Чак, ради веће |
по механи.{S} А свијета било много!{S} Неки се играју домина, неки се картају, неки се погађај |
де му лицу страшан израз...{S} Обузе га неки бијес и поче по соби трчкати и поигравати.</p> <p> |
шта говорити...{S} Све му се чинило као неки сан и као да све ово, што види и чује, није могућн |
оворити није знао.{S} Он је управо имао неки свој језик, у коме је било помијешано чешких, њема |
више и свиђао касабалијама, од којих су неки, најпаметнији, и научили тај језик и почешће се сл |
с прије виде ту лијепу невјесту.</p> <p>Неки постадоше и нестрпељиви чекајући.{S} Јефтан је чет |
> <p>— Тако, брате, тако! — ускликну са неким заносом. — Сједницу, па да гласамо.{S} Ако треба |
е, — опет дочека Перо и, као са заносом неким, настави: — И ја сам им’о једну краву, па дебела, |
са поносито исправљеним вратовима и као неким крунама на глави...{S} И као купа се и он у језер |
ема мачкама пребио ногу.{S} Разбио је и неких двадесет прозора, а најпошље је покушао да крави |
</p> <p>— Окупићемо још наших људи, па, неко на колима а неко на коњима, пођемо на сусрет...</p |
ubSection" /> <p>У зору, другога јутра, неко силно удари у собна врата.{S} Врата се отворише и |
аврвише на тесту и почеше се гурати.{S} Неко стаде учитељу на ногу, Обрену неко обори капу.{S} |
>Стари га погледа попријеко.</p> <p>— А неко ми рече, да ћете ви сјутра ићи? — запита. — Сјутра |
мо још наших људи, па, неко на колима а неко на коњима, пођемо на сусрет...</p> <p>— Хоћемо!..< |
ке трепери у ноћи, а у пјесми као да га неко зове, зове га по имену и каже да умире за њим...{S |
Гледаше у слику и као да очекиваше, да неко проговори иза ње и да му напомене шта ће даље каза |
/p> <p>— ...своју кућу уредио, — дочека неко из гомиле.</p> <p>— ...своју би кућу уредио! — дре |
ми дођеш?</p> <p>— Ја нисам знао да има неко с тобом, — промуца Перо постиђен. — Данило ми рече |
гласније.</p> <p>— Чија крава? — запита неко из авлије.</p> <p>— Игњате, гони краву Филипову из |
ио и на вино и тек <pb n="164" /> и кад неко, у страни, испали пушку, он се трже и прекиде поуч |
се чешкати.{S} Бијаше му, као да га је неко полио хладном водом...{S} Стид га, стид од сама се |
i> наћи.</p> <p>— Треба и од женскадије неко да <pb n="159" /> пође, — опет предложи Јефтан, по |
.{S} Неко стаде учитељу на ногу, Обрену неко обори капу.{S} Прште негдје и нечија боца.</p> <p> |
<p>—Јеси ли ти, Перо? — изненада дрекну неко гурнувши га руком у ребра, а тешка рука нечија спу |
не удовице Стаке?</p> <p>— Охо! — викну неко. — То није ни махнито!</p> <p>— И сад вели да од С |
— Ето га!</p> <p>— Ето га! — завика још неко.</p> <p>Сви скочише и погледаше уз широку, кривуда |
чавати за се...{S} А с тобом ће ићи још неко, да ти изабира, — додаде мало тише.</p> <p>— Који |
о се осврну и измахну рукама, као да би некога у земљу да сатјера.{S} И заигра му брада, а очи |
аг и раствори уста, као да ће прогутати некога.{S} Лако бљедило прели му се лицем...{S} И за ча |
ана.{S} Носио је под пазухом и у рукама неколика сандучића и завежљаја и, тако претоварен као п |
.</p> <p>Стари састави руке на леђима и неколика пута пређе с краја на крај собе.{S} Најпошље п |
/> да му падају по куковима.{S} Нађе и неколика прстена, наниза их по прстима, нарочито по каж |
/p> <p>Прочита га још два пута, поправи неколика слова и даде послужитељу да однесе.{S} Затим з |
и ту се није могао чути...{S} Чак и оне неколике кокоши, што су се разишле по гомилама буништа, |
омоћи...</p> <p>И одрече се друштва.{S} Неколико дана живио је осамљен у кући као пустињак кака |
еру. — Нећеш зар брзо крећати?</p> <p>— Неколико дана, — одговори Перо. — Ако пос’о свршим, поћ |
<p>— Синоћ су куњале.</p> <p>Перо пође неколико корачаји, па застаде.{S} Ухвати Благоја за кра |
на велику жалост његову, појавише му се неколико чисто бијелих длака у солуфима.</p> <p>— Јадан |
е је било помијешано чешких, њемачких и неколико српских ријечи, због чега се највише и свиђао |
гомиле ђубрета.{S} По њима су скакутали неколико безбрижних врабаца, којима врућина није сметал |
Разлика је само у томе, што је он имао неколико чворуга и што му је лице било ишарано као ускр |
ан, пошто су изашли из гаја и стигли до неколико старих, раштрканих колиба. — Хоће ли се јавити |
ућа, испред којих се, у прашини, играло неколико голишаве дјеце...</p> <milestone unit="subSect |
прост, дрвени сандук, из кога је вирило неколико дроњака.</p> <p>— К’о што видите, сиротиња, — |
абе и није било чаршинлије, који се бар неколико пута није похвалио, како је вечерао у својој к |
еко богме, — дочека Перо брзо. — Има ту неколико конака.</p> <p>— То је необично, — уздахну ста |
шкајући се оловком по глави и гледајући некуд у страну. — Ви сте некада у вашега свећеника, тра |
цао шешир на главу и спремао се да пође некуда, кад усплахирани Перо утрча у собу и још са врат |
еро, јер је Јово одмах за старим изишао некуда, а Јефтан се користио Периним <pb n="83" /> душе |
лижујући им се. — Нема Томе, нема кола, нема вожње, нема пута!...</p> <p>Да је, на примјер, гдј |
Затим се окрену Обрену.</p> <p>— Нема, нема брате, — прошапта, да се једва чуло. — Тако је то, |
године слабе...{S} Нема да роди година, нема пара...{S} Ништа нема!...{S} Таворим ’вако с дана |
ушено, приближујући им се. — Нема Томе, нема кола, нема вожње, нема пута!...</p> <p>Да је, на п |
се. — Нема Томе, нема кола, нема вожње, нема пута!...</p> <p>Да је, на примјер, гдјегод, иза ле |
и хоће ли се ђегођ покрвити...{S} Знаш, нема посла без рата...{S} Кад се царевине закрваве, онд |
ије подробно не би код власти распитао: нема ли она шта против тога и није ли то противно интер |
главе у кући...{S} Нема ко да ми уреди; нема ми ко ни кошуље прати, па вазда купујем нове.{S} О |
чека. — Зла времена, године слабе...{S} Нема да роди година, нема пара...{S} Ништа нема!...{S} |
то, кад нема женске главе у кући...{S} Нема ко да ми уреди; нема ми ко ни кошуље прати, па ваз |
роциједи кроз зубе Перо, мргодећи се. — Нема ни кошуље...{S} Тако је то, браћо, кад нема женске |
— викну загушено, приближујући им се. — Нема Томе, нема кола, нема вожње, нема пута!...</p> <p> |
е, видиш, једна дипломација...</p> <p>— Нема ту никакве дипломације, — осијече Бошко жестоко. — |
и она каква писара? — запита.</p> <p>— Нема.</p> <p>— А не даје њезина мати крштенице или што |
О тома треба добро размислити.</p> <p>— Нема ту размишљања, — дочека Обрен живо. — Перо треба о |
хао рукама као да ће полетити.</p> <p>— Нема Томе! — викну загушено, приближујући им се. — Нема |
мјесту нема! — окреса Јефтан.</p> <p>— Нема, — одговори Перо покуњено.</p> <pb n="63" /> <p>Св |
Зар? — гракнуше у један глас.</p> <p>— Нема га, — одговори Данило, отирући зној са чела и хлад |
ла.{S} Затим се окрену Обрену.</p> <p>— Нема, нема брате, — прошапта, да се једва чуло. — Тако |
абринуто лице и поћута мало.</p> <p>— А нема ли и она каква писара? — запита.</p> <p>— Нема.</p |
ећи се капом. — Све село обиграх, па га нема.{S} Кажу, да је ноћас отиш’о...</p> <p>— То је он |
Је ли красно?{S} Љевшега а јефтинијега нема у земљи.{S} Никола Бубало прича свијету да је њего |
мо ми чисте кошуље, — рече.</p> <p>— Ја нема, — једва проциједи кроз зубе Перо, мргодећи се. — |
а не спавате на тврду, — рече. — Душека нема сиротиња!...{S} Само ми немојте духанити, да се не |
мирам о вашој ћудоредности.{S} Одговора нема...{S} А док одговор не приспије, ја вас не могу пу |
а да роди година, нема пара...{S} Ништа нема!...{S} Таворим ’вако с дана на дан, док и смрт за |
адити</hi> као у пјесми.</p> <p>— Ништа нема без женске главе у кући, — дочека Перо брзо. — Без |
и мислио.</p> <p>— Ама у мене то ништа нема, — осијече стари. — И кућа ми тијесна, <pb n="72" |
. — Правога друштва ни правога теферича нема без женскадије.</p> <p>— То треба, — потврди и Јов |
дах:</p> <p>— Тако ти је то, брате, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Јефтана то ражљути.{S} |
све наопако.{S} Тако је то, брате, кад нема женске главе у кући.</p> <p>— А ти опет тражи цуру |
Омрзно’о ми и он...{S} Тако је то, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Од тога дана и опет по |
аде Перо уздахнувши. — Тешко је то, кад нема женске главе у кући...{S} Нема ко да ми уреди; нем |
ни кошуље...{S} Тако је то, браћо, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Јефтан махну руком и з |
брате.{S} Баш ти и уреди, — рече. — Кад нема Јефтана уређуј ми ти.{S} Вјерујем ти к’о оцу своме |
а ће бит’ попутнина.</p> <p>— Попутнине нема!</p> <pb n="65" /> <p>— Онда ја не могу.</p> <p>— |
{S} Он долази сам са младом и Данилом и нема сватова.{S} Ама то не смета!..{S} Ми ћемо му бити |
настир па пости и читај молитве, јер ти нема помоћи...</p> <p>И одрече се друштва.{S} Неколико |
се једва чуло. — Тако је то, кад у кући нема женске главе.</p> <p>— Па и не треба, — дочека Обр |
<p>— И сад вели да од Стаке нико љепши нема! — настави Јефтан некако заносно, — и он је, браћо |
боље дочекати него друге.{S} Додуше, он нема сватова, него долази сам са младом и...</p> <p>— А |
би вас још, — рече мргодно. — Ама овако нема вам више ништа.{S} Ако вам није мрско, сад можете |
то, читав свијет зна, да у правоме вину нема риба.{S} Њима је, да речемо, Бог одредио воду, а н |
се хоће!</p> <p>— А таке у нашем мјесту нема! — окреса Јефтан.</p> <p>— Нема, — одговори Перо п |
ано пође прозору, да им отуда покаже, е немају ништа видјети...{S} Уједанпут испусти чудан крик |
И кућа ми тијесна, <pb n="72" /> и соба немам пуно; ни душека немам, па ће вам бит’ ружно...</p |
и?..{S} И зар сам ја један међед, па да немам своје памети и не знам шта радим?</p> <pb n="127" |
џеповима. — Ти плати за обојицу, јер ја немам ситнежа...</p> <p>— Платићу, платићу, — рече Перо |
n="72" /> и соба немам пуно; ни душека немам, па ће вам бит’ ружно...</p> <p>— Понио је Перо с |
о да није добро чуо.</p> <p>— А и хране немам, — настави мирно. — Сиротиња смо!...{S} Сам сух х |
ди.</p> <p>— Кад ми не вјерујеш, онда и немам посла с тобом, — осијече и као пође из гостионице |
, засмија се и одмахну рукама.</p> <p>— Немамо ми чисте кошуље, — рече.</p> <p>— Ја нема, — јед |
прокомеша раменима и зијевну.</p> <p>— Немамо ми пите, — одговори мирно. — Ко ће скухат’?</p> |
ав дан...{S} А и село није какво!...{S} Немате у њему ништа виђети...{S} Ништа!</p> <p>И лагано |
ав си ми ти домаћин, кад ни слатке пите немаш?</p> <p>— Па што, брате, одма не иштеш! — узвикну |
, — рече Јово, гледајући у под.— У кући немаш готово ништа и да трном повучеш по њој, не би има |
у га пролазници сваки час, често и врло немилостиво, гурали и чак му стајали на ногу...{S} Глед |
<p>— Изим овога, — настављао је комесар немилостиво, — ви сте, дапаче, и друге сумњиве послове |
ојек, нађи какву женетину, па ето...{S} Немој пробират’, ни разбират’, ни размишљат’ се: ко је |
> <p>— Можеш им дати по једну...{S} Ама немој точити пун филџан, него само половину.</p> <p>Гос |
...{S} У шест сати — одговори Перо. — И немој закаснити.</p> <p>Растадоше се обојица, потпуно з |
руги?..{S} А ти немој бити тврда срца и немој с њоме ружно.{S} Још је дијете, па ће се научити |
ну Јефтан јаче. — Само ти слушај мене и немој више разбијати чаша ни боца.{S} Није боца попов н |
и не разговориш, ко ће други?..{S} А ти немој бити тврда срца и немој с њоме ружно.{S} Још је д |
упаде Благоје смијешећи се. — Ама само немој радит’ без мене...{S} Овђе су све сами лопови, па |
спремаше да пане и са столице.</p> <p>— Немојте се правдати и испричавати, — упаде комесар важн |
лако гурајући и у једно и у друго. — И немојте се стидити, кад вас је Бог намијенио једно друг |
. — Душека нема сиротиња!...{S} Само ми немојте духанити, да се не би запалила слама...{S} С то |
наточену у старе, напукнуте филџане.{S} Ненавикнута, зар, да служи оволико гостију застидила се |
ћ не прискочи.{S} И није то био никакав необичан случај.{S} Нити је ко у воду скочио, нити се к |
кон дуже почивке, мало вишим, уобљеним, необичнијим гласом, каквим се обично здравице држе. — В |
х, пјегав, са кукастим носом и великим, необично испупченим очима, оборио главу и куцка празном |
је морао подвезати махрамом, и снажним, необично жилавим мишицама, које бијаху набрекле и чудно |
јпошље не изађоше у велику и пространу, необично освијетљену, башту, која је била препуна свако |
Пушећи и смјешкајући се гледали су их, необично уживајући у њиховој свађи, као што многи ужива |
Има ту неколико конака.</p> <p>— То је необично, — уздахну стара, отирући се јаглуком око уста |
м кућом, са једном бескрајно дугачком и необично прљавом авлијом, по којој су лежале здраве и р |
лија пријатеља, који, загријани вином и необично расположени, тек што му наздравише и искапише |
ом.</p> <p>— А ти бећар још?{S} Није ти необично без жене? — запита.</p> <p>— Јес’, — упаде Пер |
ш у Стамбол...</p> <p>— А и њој ће бити необично, — опет упаде домаћица још се ближе примичући |
— заграјаше готово сви, очекујући нешто необично, нешто чудно, што би само Перо могао учинити.< |
стим масним потрпежњаком, са истим, чак неопраним, чашама и боцама, кроз које су се ломили сунч |
га дима, падаху кроз стари, ваљда никад неочишћени <pb n="61" /> прозор, и разасипаху се по сто |
дби нијесмо казали да нас обара и то је непоштена ствар...</p> <p>— Коњ је плах, — упаде Јован, |
n="80" /> <p>— Таки сте ви сви.{S} Сви непоштени! — прогунђа стари мрштећи се.{S} Затим устаде |
ово трком оде из куће.</p> <p>Тога дана непрестано је мислио о Мари.{S} И на сокаку и у механи |
вина«...</p> <p>Домаћица, под којом је непрестано столица пуцкала, не могаше сачекати док стар |
чашом о сто) отвори бурмутицу, коју је непрестано држао у лијевој руци, и добро потпраши.</p> |
ухе, па никако очију да склопи, него се непрестано превртао с бока на бок.{S} И поче се кајати, |
еш, зете, — настави стари врпољећи се и непрестано погледујући у жену, као да вели: хоћеш ли је |
остаде: сам у радњи.{S} Текао је новац непрестано, згрћао га, да је чак изашао на глас.{S} Ста |
би се опет сви пости постили...</p> <p>Непрестано говорећи и хвалећи Перу, поп, из некакве ста |
<hi>Познанства у касаби П.....{S} Један непријатан догађај.</hi> </head> <p>Док је Јефтан још с |
говори Алекса упорно, потпуно увјерен о неприкосновености свога мишљења. — Стари је оно алчак!. |
} То је... знаш... да не би било каквих неприлика.</p> <p>Учитељ презриво одмахну руком и куцну |
се могао уздржати, да не испусти какав непристојан усклик или уздах.</p> <p>— Маро, дијете, — |
ојку рабите?{S} Ко је вама дозволио, да непристојними намјерами вријеђате царске дјевојке?</p> |
ред великом Будровчевом механом, што је непуна два сахата удаљена од касабе, подигли су пријате |
<p>— Свршено је!{S} Свршено је! — након непуна сахата заграја Благоје, утрчавши у собу, па поче |
ствар у томе, што се драгоцјени Јефтан, нераздјељиви и вјерни друг Перин, намислио женити.</p> |
> <p>Коњи, чим кренуше, као да осјетише несигурне јахаче на плећима.{S} Перин <pb n="95" /> се |
скривљеним дрветом, у дну села.{S} Јак, несносан, загушљив мирис ударао је из испуцале земље и |
сам несретан? — упаде Перо снуждено. — Несретан се родио, несретно живим, несретно се и женим. |
>— Ама, брате, јесам ли ја крив што сам несретан? — упаде Перо снуждено. — Несретан се родио, н |
отово декламујући. — Зар он да умре?{S} Несретниче, зар нијеси могао одма да нађеш доктора?</p> |
о. — Несретан се родио, несретно живим, несретно се и женим...</p> <p>— Нијеси ти крив, ама ниј |
аде Перо снуждено. — Несретан се родио, несретно живим, несретно се и женим...</p> <p>— Нијеси |
и ако пођем сам, — рече.</p> <p>— Каква несрећа? — брекну Јефтан и нагло се исправи. — Што се < |
p>— Све ми се чини, да ће ми се некаква несрећа десити ако пођем сам, — рече.</p> <p>— Каква не |
Што се <pb n="113" /> мени није десила несрећа?{S} Ти само поћи, па се не бој.</p> <p>И пружи |
срцу му нешто штрецну, као да је слутио несрећи. — Шта ти је?</p> <p>— Мислим се колико смо уте |
удари о зид.</p> <p>— А ти си се напио, несрећо, — узвикну Перо опазивши га. — Док <pb n="151" |
Пери се посјекоше ноге и у свему тијелу нестаде му снаге.{S} Прислони се <pb n="128" /> уза зид |
Док има пара, живићу к’о што треба; кад нестане, може се и гладоват’...</p> <p>Свирачице преста |
ијепу невјесту.</p> <p>Неки постадоше и нестрпељиви чекајући.{S} Јефтан је четири пута излазио |
ек!</p> <p>Перо га дрпну за рукав и, од нестрпљења, поче тапкати ногама, као да збија сламу.</p |
поп ходао по соби и тражио протокол.{S} Нестрпљиво је шетао и освртао се на све стране, надајућ |
што каже, и ако га није слушао, него је нестрпљиво разгледао све око себе, надајући се, да ће к |
Није волио да га они чују.{S} С тога се нестрпљиво врпољио на мјесту и час се играо са сахатним |
ахија.{S} Ако он не сврши на вјешалима, неће свршит’ нико.</p> <p>— А јеси ли ти пророк Јеремиј |
ш столице у рукама?</p> <p>— Ништа бит’ неће, — опет дочека механџија. — Помириће се они брже и |
> <p>— И да се зарекнемо, да друг друга неће на путу изневјерити, док су нам главе читаве.</p> |
рече стари тужно. — Ја знам, да се вама неће свиђет’ и да нећете овђе остати ни читав дан...{S} |
то је знао да има још дјеце у школи, па неће, зар, ни њему горе бити него ли је њима.</p> <p>— |
у је, како је пуних шест мјесеци вара и неће ништа да плати.{S} Иза бабиних леђа провиривала је |
з камена, па ћеш зафатит’ сушицу, па ти неће помоћ’ сви љекари.</p> <p>Перо прошета мало по маг |
Знао је, да више никога код куће затећи неће кад <pb n="27" /> се врати из механе; знао је, да |
из механе; знао је, да се ту више нико неће на њега ни осмјехнути, нити ће се намргодити.{S} З |
.</p> <p>— Јадан Перо, сад те по готову неће никаква! — уздахну огледајући се у огледалу. — Хај |
ма, изађе из собе.</p> <p>— Овђе к’о да нећемо дуго скрасит’, — рече Јефтан мргодно гледајући П |
— Како ће бити без тебе? — запита. — Та нећемо ми вјенчавати за се...{S} А с тобом ће ићи још н |
је прав...{S} Дигли главе, па вичу: »ми нећемо слушат’ никога, ми мислимо како ми хоћемо...« Јо |
n="77" /> нешто и посла, па, ако одете, нећете ми барем сметати...</p> <p>Сви устадоше.{S} Мака |
— Ја знам, да се вама неће свиђет’ и да нећете овђе остати ни читав дан...{S} А и село није как |
вђе код нас? — запита изненадно Перу. — Нећеш зар брзо крећати?</p> <p>— Неколико дана, — одгов |
а врат, па нека се други мучи.</p> <p>— Нећеш га, зар, дат’ на занат? — — упита Аћим мекше.</p> |
. — опет ће Јован.</p> <p>— С овијем се нећеш погодити!{S} Хајдемо! — рече Јефтан љутито и окре |
— одговори она: — Требам му, па каже: »нећеш се удавати, док сам ја жив...«</p> <p>Слушајући о |
забављате, што вам никада, ни у гробу, нећу заборавит’!...</p> <p>— Живиооо!</p> <p>Опет једно |
а Данило јаше ако хоће, а ја, ваистину, нећу! — осијече. — Могу ја и пјеше...</p> <pb n="97" /> |
оме зету, а зет треба да ме слуша...{S} Нећу га, зар, ја учити како ће управљати женом, к’о што |
о је Данила, а опсовао и Јову.</p> <p>— Нећу ти ја овђе више ноћиват’, па да ме на комаде сијеч |
емена, ја ћу узети пушку јали хаљину, а нећу жену.</p> <p>Па, окренувши се и не рекавши ни <hi> |
исну зубе.</p> <p>— Јок, — окреса. — Ја нећу друкчије свраћати, него ако ћемо остат’ барем три |
и...{S} И које сам ја паметан чојек, те нећу пуно говорит’ кажем вам: од сјутра тражим жену.</p |
50" /> против вама...{S} Но ја вас више нећу затварати...{S} Слободни сте!</p> <p>— Фала Богу! |
т, — настави брзо. — Кад хоћете, ја вам нећу сметати...{S} А могли сте и остат’...{S} Ја вас ни |
рачуна?</p> <p>— А ко ће те питати ако нећу ја? — дочека стари и, раскорачивши се, стаде пред |
Да ме и сад ко понуди, не би рекао „<hi>нећу</hi>“.</p> <p>— Је ли? - запита стари весело, а пр |
само мене пустите напријед, — говораше неуморно, — и станите за мном.{S} Кад ја приступим и из |
наређује нешто двојици синова, који су неуморно, у страни, окопавали кукурузе.</p> <p>— Чули с |
ио је свакоме, који би га прекорио због неуредна живота. — Волим, брате.{S} Срце ми се стисне и |
му лијепа Мара, обучена у лахке хаљине, неуређена и мало рашчерупана, те су јој бичеви косе пад |
док се уредио, јер се у пунца не долази неуређено.</p> <p>Нос у старога као да дође још дебљи, |
зађе из собе.</p> <p>— Кршна ђевојка! — нехотице узвикну Јово, натуривши фес на чело. — Кршна!< |
мени се чини, — потврди удовица и, као нехотице, све се више наслоњаше на раме му.</p> <p>— А |
тане без свога накита, те се малко, као нехотице, ритнула ногом и одгурнула га.{S} Њему није би |
{S} Каква је то преша? — Али, као да се нечега сјети, бржебоље умекша глас и настави љубазније: |
е картају, неки се погађају и кладе око нечега.{S} Чак, ради веће галаме, и механџија стао на с |
оштрије, као и обично, кад Аћима хоће о нечем да увјери, — Ама ја видим.{S} По јутру познајем д |
и нос.{S} Уједанпут, као да се присјети нечему, окрену се и пође вратима.</p> <p>— Хајдемо, — р |
гурнувши га руком у ребра, а тешка рука нечија спусти му се на раме. — Оклен ти, болан?</p> <p> |
рену неко обори капу.{S} Прште негдје и нечија боца.</p> <p>— Учитељу пази! — дрекну Јефтан, пр |
еч, кад, кроз ходник, почеше одјекивати нечији кораци и као граја нека.{S} Перо помисли да ће о |
S} Једна љепушкаста плавојка, са малим, нешто искривљеним, носићем и смјехуљцима на образима, д |
е готово сви, очекујући нешто необично, нешто чудно, што би само Перо могао учинити.</p> <p>— И |
драво...{S} А ја сад имам <pb n="77" /> нешто и посла, па, ако одете, нећете ми барем сметати.. |
p> <p>— Тако је, — потврди Перо, тек да нешто каже, и ако га није слушао, него је нестрпљиво ра |
застиди и окрену главу у страну, као да нешто гледа на зиду.{S} Једини Јово што исколачи очи, ч |
тари и гледао у тефтер, из кога је Јока нешто читала, а пред њим су стајала два сељака и гледал |
</p> <p>Пред њима се, одиста, указивала нешто љепша, плочом покривена кућа...{S} Са лица имала |
грли стас лијепе собарице, која је била нешто лакше одјевена, а лијевом је држи за подвољак.{S} |
шко, и да дође, ако може, да их послуша нешто, ако би хотио«...{S} Писмо послаше у механу, упућ |
сам ја, — промуца. — Видио сам, ђе све нешто шапуре...{S} А жао ми их... обоје ми жао...</p> < |
свима Данило је био најкрупњи и живо је нешто доказивао, млатарајући рукама и окрећући се час н |
н плот, пуши на кратки чибук и наређује нешто двојици синова, који су неуморно, у страни, окопа |
аше чаше по столу, као да су му сметале нешто.{S} Затим гледаше час у једнога, час у другога, ч |
во их давио; озго, са висине, као да се нешто тешко, врело спуштало на њих и притискивало <pb n |
бити, као оно о Божићу.{S} А свакоме се нешто растужило, свакоме омечало срце, па се расплакали |
се као и јуче, угладио се, само што се нешто више огледао у огледалу, чешљао се мимо обично и |
гледа му право у очи.</p> <p>— Ја ћу те нешто крупно запитати, — рече, — ама тако крупно да би |
н остави лулу и као замисли се.{S} Поче нешто у себи рачунати, погледајући их испод ока, као да |
/p> <p>Комесар као да овога пута бијаше нешто расположенији и љубазније него први пут прими Пер |
ни чело уз прозор, па као да размишљаше нешто...{S} Готово да и он заплаче заједно са Данилом!. |
Обрена остави Милки.</p> <p>— Данас си нешто кршан, — рече Пери, ударајући га јаглуком по обра |
и врхом од кундуре о тле и као смишљати нешто.{S} Затим још једном погледа попа, испод ока погл |
нским гласом, окрећући се и као тражећи нешто. — Хајде нађи и донеси једну чисту, моју кошуљу.< |
ита Благоје мргодећи се и као гунђајући нешто. — <foreign xml:lang="de">Waas</foreign>?</p> <pb |
ашто? — заграјаше готово сви, очекујући нешто необично, нешто чудно, што би само Перо могао учи |
н, који је гледао у тефтер и срачунавао нешто. — Што ћа ми она?</p> <p>— А би ли ти да ти је ја |
S} Пребирао је некакве хартије и мрмљао нешто.</p> <p>— Хм, — рече након дуже почивке, остављај |
ком, јарчијом брадом, сједио је и писао нешто, правећи се као да не види Перу.{S} Пребирао је н |
> <p>А Перу нешто заголица.{S} Као живо нешто да се помаче у њему и свом снагом гурну га њојзи. |
о пет полицајаца, врзајући се око двају нешто љепше обучених цура, по свој прилици оних сумњиво |
? — запита изненађени Перо, а у срцу му нешто штрецну, као да је слутио несрећи. — Шта ти је?</ |
, попријевтиши му прстом.</p> <p>А Перу нешто заголица.{S} Као живо нешто да се помаче у њему и |
цом Стаком и толиким другима.{S} Сви су нешто међусобно шапутали и намигивали, сви су били нека |
то...{S} Немој пробират’, ни разбират’, ни размишљат’ се: ко је и каква је?{S} Нек само није му |
женетину, па ето...{S} Немој пробират’, ни разбират’, ни размишљат’ се: ко је и каква је?{S} Не |
е веселите и забављате, што вам никада, ни у гробу, нећу заборавит’!...</p> <p>— Живиооо!</p> < |
а намјештаја.{S} Ни простирке по тлима, ни слика на зидовима.{S} Само, у једноме крају, висиле |
себи, шетајући. — Нит’ мени треба жена, ни нико.{S} Без главе се не може живити, а без жене мож |
чио, нити се ко објесио; ни земљотреса, ни каква привиђења није било.{S} Сва је ствар у томе, ш |
од свакога, <pb n="35" /> па ми, богме, ни сами владика не може ништа, нит’ га се бојим...</p> |
} Ни птица да пролети, ни зец да шушне, ни нико да се види, осим некаквих бубица, прозрачних кр |
и си уз’о товар жита, — говораше стари, ни мало се не обзирући на госте, — а ове је године прав |
мрдљив задах...{S} Ни птица да пролети, ни зец да шушне, ни нико да се види, осим некаквих буби |
ао као утучен.{S} Нити је знао мислити, ни још шта говорити...{S} Све му се чинило као неки сан |
у пане на памет!...{S} Ни једне ријечи, ни једнога слова не може да се сјети...</p> <p>— Чини м |
некакав чудан облик и ни он, ни учитељ, ни сви ђаци не би их кашње могли прочитати.</p> <pb n=" |
’ ока.{S} Не може сваки коњ бити Шарин, ни сваки чојек Краљевићу Марко...</p> <p>Пошто је још м |
а добијала некакав чудан облик и ни он, ни учитељ, ни сви ђаци не би их кашње могли прочитати.< |
распарати цара?...{S} Није, да речемо, ни пашу ни везира, него баш цара...</p> <p>И опет стаде |
да има још дјеце у школи, па неће, зар, ни њему горе бити него ли је њима.</p> <p>— Бије ли учи |
>".{S} Овдје већ није затекао ни младу, ни лијепу собарицу, што га је врло обрадовало, јер се б |
е ко у воду скочио, нити се ко објесио; ни земљотреса, ни каква привиђења није било.{S} Сва је |
јесна, <pb n="72" /> и соба немам пуно; ни душека немам, па ће вам бит’ ружно...</p> <p>— Понио |
.{S} И ништа да му пане на памет!...{S} Ни једне ријечи, ни једнога слова не може да се сјети.. |
кад хоће на пут, ја не заустављам...{S} Ни мени није драго кад ме ко зауставља од мојих послова |
и загушљив, готово смрдљив задах...{S} Ни птица да пролети, ни зец да шушне, ни нико да се вид |
којој није било никаква намјештаја.{S} Ни простирке по тлима, ни слика на зидовима.{S} Само, у |
ред себе попут тродневнога гладнице.{S} Ни мрвица није остављао.{S} Купио је све и гутао хитно, |
о на души и као да се разведри мало.{S} Ни те вечери није ишао у механу.</p> <p>Кад је четврти |
шла су му некако у главу.{S} Али даље — ни маћи.{S} Ту се управо десила слова Ц, Ф и Ћ и то га |
више него да му мозак пролије.</p> <p>— Ни цару ја то не дозвољаваМ! — дрекну уједанпут и скочи |
аз’о је и да му нико не улази.</p> <p>— Ни ја? — отегну Перо.</p> <p>— Ни ти.</p> <p>Перо се за |
/p> <p>— Ни ја? — отегну Перо.</p> <p>— Ни ти.</p> <p>Перо се замисли.</p> <p>— А је ли долазио |
не треба ни од кога да иштеш?</p> <p>— Ни од кога.</p> <p>Старац се дохвати руком за стабло и |
Марушку!...</p> <p>Читава тога дана, а ни преко ноћи, није ишао у механу и спавао је слађе нег |
ара?</p> <p>— Имам.</p> <p>— И не треба ни од кога да иштеш?</p> <p>— Ни од кога.</p> <p>Старац |
авјесама на прозорима, али њезина глава ни једанпут се промолила није, нити јој је чак и гласа |
ошто је момче отишло. — Правога друштва ни правога теферича нема без женскадије.</p> <p>— То тр |
нао је, да се ту више нико неће на њега ни осмјехнути, нити ће се намргодити.{S} Зато је и дола |
изнесе на ме не било му просто ни овога ни онога свијета?</p> <p>Комесар се насмија и оним исти |
..{S} Ето, није се имала, јадница, када ни обући љуцки, дворећи мене.</p> <p>Перо обори главу и |
Прихвати, а не смједе ни да је погледа ни да што рекне.</p> <p>— Ето се сад нагледајте, — рече |
еди кроз зубе Перо, мргодећи се. — Нема ни кошуље...{S} Тако је то, браћо, кад нема женске глав |
јела и пића.{S} Пушћи ти само мене, па ни зашто не брини!</p> <p>Перо се пусти.{S} Обојица се |
ти јој је чак и гласа могао чути.{S} Па ни попадија се ни од куда појављивала није, макар што ј |
} Његова прва љубав.</hi> </head> <p>Па ни отац га није могао дуго хвалити, а није га хвалио из |
иш и себе и нас...{S} И није ти грехота ни срамота!...{S} К’о да смо ми твоји робови, па да при |
аст хоће.{S} Најпошље ми не треба ништа ни да мислимо, кад је дао Бог њу.{S} Ево ја, на прилику |
слушај мене и немој више разбијати чаша ни боца.{S} Није боца попов нос, па да је разбијаш...{S |
невесело. — Какав си ми ти домаћин, кад ни слатке пите немаш?</p> <p>— Па што, брате, одма не и |
} Он прихвати.{S} Прихвати, а не смједе ни да је погледа ни да што рекне.</p> <p>— Ето се сад н |
пан новац остави на столу.{S} Не хтједе ни кусура чекати.{S} Зграби Благоја за раме и дрмну њим |
Обрен.</p> <p>— Нас се не тиче која је ни чија је, — осијече Јефтан набусито, — то су његове с |
јече га удовица оштро. — Младо не умије ни миловати онако, к’о што зна старије...</p> <p>Перо н |
аче свако дијете.{S} То му управо, није ни падало на памет, пошто је на свијет изишао гладан, т |
и бити, јер нијесмо јунаци...{S} И није ни паметно да свак иђе на касапницу...{S} Ама смо радил |
ричати.{S} Јефтана, који се готово није ни растављао од своје заручнице, није могао лако ухвати |
?</p> <p>— Охо! — викну неко. — То није ни махнито!</p> <p>— И сад вели да од Стаке нико љепши |
буништа, испред колиба, нијесу какотале ни дречале, него опустиле крила, отегле шије и искривил |
а.{S} Отишао би, па, не тражећи постеље ни јастука, извалио се ма гдје, макар и за врата, и зас |
не знам ништа друго казати, него да се ни са царем <pb n="170" /> не би промијенио и сада виче |
гласа могао чути.{S} Па ни попадија се ни од куда појављивала није, макар што је Перо, Бог зна |
ну <pb n="26" /> сваку вече.{S} Није се ни на Јефтана осврћао, нити га је увијек очекивао.{S} Р |
ред ноге. — Да се није оженио, не би се ни вратио, нит’ би јављао да долази и „да поздравим при |
и шетао се између клупа, не окрећући се ни на једну страну и не говорећи ништа.{S} Тада нико ни |
о оваке бруке!</p> <p>И, не осврћући се ни на кога, отрча даље.</p> <p>У кући се диже читава уз |
ме, мјесту кажете, да ви не дозвољавате ни цару да проси дјевојку.{S} Управо сте ово упорабили. |
о да се замислише и не проговорише више ни ријечи.</p> <p>У другу недјељу пођоше опет.{S} И удо |
жита!...{S} Читав товар!..{S} Сто ока и ни једну мање.</p> <p>И, онако љутит, сједе на сандук и |
су слова добијала некакав чудан облик и ни он, ни учитељ, ни сви ђаци не би их кашње могли проч |
и све се може десити.{S} Нијеси ни први ни пошљедњи кога овако осуђују...</p> <p>Комесар као да |
јој, ама не смије ништа.{S} Не смије ми ни хљеба дати без њега...</p> <p>Јово јој се приближи.< |
та бити и све се може десити.{S} Нијеси ни први ни пошљедњи кога овако осуђују...</p> <p>Комеса |
ам белај ограјис’о...</p> <p>— А нијеси ни испросио?</p> <p>— То, душе ми, не знам, — одговори |
ма неће свиђет’ и да нећете овђе остати ни читав дан...{S} А и село није какво!...{S} Немате у |
овору. — Ми, али, не смијемо заборавити ни на случајности прије сто годинах...{S} То је, наиме, |
, те нијесу били у стању ни шта мислити ни говорити.{S} Само су дахтали обојица и гледали се ту |
ед на себи, није смјела главе подигнути ни погледати ма куда.{S} Стари стаде преда њу и куцну ј |
упио је све и гутао хитно, не гледајући ни на <pb n="119" /> кога и, очигледно, жалећи, што и р |
у.</p> <p>Па, окренувши се и не рекавши ни <hi>збогом</hi>, сам оде у хотел.</p> <p>Дошавши у с |
запалила слама...{S} С тога вам не дам ни свијеће...{S} Мјесечина је, па се види и без ње...</ |
сам ни ја отпадник од вјере.{S} Нијесам ни ја разапињо Исуса, па опет ме, ето, стигла казна и п |
за жену? — јекну жалостивно. — Нијесам ни ја отпадник од вјере.{S} Нијесам ни ја разапињо Исус |
гледајући је како точи кахву. — Нијесам ни знао да си... тако одрасла и тако се раскрупњала...{ |
барјактар, па, вала, да се не постидим ни самога Бошка Југовића.</p> <p>— И чутуре требају, — |
и погодиле у најосетљивију жицу, јер он ни у чем није толико уживао, колико кад га човјек понуд |
уљезе.{S} У први мах готово није могао ни распознати људе, што сјеђаху за столовима, од духанс |
ана</title>".{S} Овдје већ није затекао ни младу, ни лијепу собарицу, што га је врло обрадовало |
и. — Добро <pb n="116" /> је то.{S} Ево ни ја не радим ништа, а живим лијепо.</p> <p>Перо искол |
буди чојек!{S} Само пази: не узми младо ни лудо.{S} То ти и опет велим к’о брату.</p> <p>Перо с |
ату кажем: отвори очи, па не узми младо ни лудо, него сабраније и паметније...{S} Младо кућу не |
азима и чупкале за бркове.{S} Није хтио ни пити.{S} Само је уздисао, дизао главу и њушкао по ва |
и...{S} Нема ко да ми уреди; нема ми ко ни кошуље прати, па вазда купујем нове.{S} Ономадне сам |
треба...{S} И њу је Бог створио, па ако ни за шта друго, нека барем чува и чисти кућу и рађа ђе |
м.</p> <p>— Није.</p> <p>— Није га нико ни звао?</p> <p>— Није.</p> <p>— Па зар да нам друг умр |
..</p> <p>— Нијеси ти крив, ама нијесмо ни ми, — настави Јефтан јаче. — Да нам је Бог послао ко |
uote> <pb n="152" /> <p>Но није честито ни допјевао задњу ријеч, кад, кроз ходник, почеше одјек |
S} Ко то изнесе на ме не било му просто ни овога ни онога свијета?</p> <p>Комесар се насмија и |
им, сламним крововима...{S} Ничији глас ни ту се није могао чути...{S} Чак и оне неколике кокош |
pb n="90" /> их, те нијесу били у стању ни шта мислити ни говорити.{S} Само су дахтали обојица |
ава.{S} Точите!</p> <p>Но они му нијесу ни чекали понуде.{S} Обрен је точио и без њега, јер ниј |
ти цара?...{S} Није, да речемо, ни пашу ни везира, него баш цара...</p> <p>И опет стаде.{S} Гле |
ро, састали и изашли на улицу. — Ја још ни једне нијесам виђео.</p> <pb n="122" /> <p>— Биће да |
а се боји да не зове кога другога...{S} Нигдје никога!..{S} Он заборави на сав свијет, прикупи |
е ближе примичући Пери и милујући га. — Ниђе никог позната, па да се с њоме разговори и прогово |
о, — рече Перо, отирући зној са чела. — Ниђе никога!</p> <pb n="68" /> <p>— А ко да се јавља по |
ијом, духаном, гурабијама и урмашицама, низ које се циједио мед.{S} И дуги разговори испредали |
иђемо даље...</p> <p>Јефтан опусти руке низ кревет и клону главом на јастук, као најтежи болесн |
рази помодрили, а каљаве сузе циједе се низ браду.</p> <p>— Што плачеш? — запита изненађени Пер |
ака од радости.{S} Баш му сузе полетише низ образе.</p> <p>— О Перо мој како си ми! — узвикну н |
ко мокар, пустивши да му се вода циједи низ лице и браду, приступи ближе Пери и добро му заглед |
и јорган, дотле се Перо и умио и кренуо низ чаршију, тражећи да се упозна ма с киме и да се рас |
ан пусти другу сузу, која му се склизну низ нос и заустави се управо на брковима.{S} Јефтан Мрг |
Пођоше уз широку чаршију, покрај читава низа затворених и незатворених дућана; минуше два-три с |
5" /> и, чешкајући се по глави, погледа низа се.</p> <p>— Није ми жао главе... ама кошуља... — |
и.{S} С тога се мало погури, обори руке низа се и, држећи капу под пазухом, скрушен и понизан у |
Није ово шехер.</p> <p>Перо опусти руке низа се и приступи Јефтану.</p> <p>— Шта ћемо сад? — за |
т чојек као ја...</p> <p>И Благоје поче низати примјер за примјером: како су многи странци, не |
.{S} Загледа се у њу и, док је стајала, није на другу страну скрећао погледа.</p> <p>Стари се л |
сан и као да све ово, што види и чује, није могућно...{S} Он да испроси ђевојку, коју никад ни |
о није ни растављао од своје заручнице, није могао лако ухватити и дуже задржати, а, осим њега, |
илу и, осјећајући Јовин поглед на себи, није смјела главе подигнути ни погледати ма куда.{S} Ст |
> <p>Читава тога дана, а ни преко ноћи, није ишао у механу и спавао је слађе него обично.</p> < |
заплаче свако дијете.{S} То му управо, није ни падало на памет, пошто је на свијет изишао глад |
ротра ме по прсима, умро бих...{S} Ето, није се имала, јадница, када ни обући љуцки, дворећи ме |
удари руком о сто.— Жена нам треба!{S} Није друкчије него баш треба!{S} И ја би волио бит’ без |
и он заплаче заједно са Данилом!...{S} Није шала удаљити се, сам самцит, толико од куће и доћи |
ислиш како је то: распарати цара?...{S} Није, да речемо, ни пашу ни везира, него баш цара...</p |
pb n="11" /> <p>Оклен би и ти био?..{S} Није Бог наредио да растемо по крушкама и по јабукама н |
није волио имати са властима посла.{S} Није им био вичан и није знао како се с њима треба пона |
е питању Перо се није слагао с њима.{S} Није му било најпријатније, што ће добити над собом вла |
и немој више разбијати чаша ни боца.{S} Није боца попов нос, па да је разбијаш...{S} То је једн |
га по образима и чупкале за бркове.{S} Није хтио ни пити.{S} Само је уздисао, дизао главу и њу |
Ја... ја би... — промуца и застаде.{S} Није знао како ће почети, нити је знао казати рашта је |
о у механу <pb n="26" /> сваку вече.{S} Није се ни на Јефтана осврћао, нити га је увијек очекив |
Милка са Обреном добро не заговори.{S} Није волио да га они чују.{S} С тога се нестрпљиво врпо |
и погледом.</p> <p>— А ти бећар још?{S} Није ти необично без жене? — запита.</p> <p>— Јес’, — у |
/p> <p>— А видите, — настави комесар, — није ли, али, то нарушавање јавнога реда и мира?..{S} З |
ола? — окоси се Данило, отимајући се. — Није ово шехер.</p> <p>Перо опусти руке низа се и прист |
над главе и машући њиме као барјаком. — Није му био пут џаба.{S} Наш’о је што је тражио!</p> <p |
у.</p> <p>— Не треба толико! — викну. — Није он један министар па да му се држе десет здравица. |
о, — уплете се Перо и стаде међу њих. — Није пуно, само кад се има.</p> <p>— И за зоб по два гр |
прстом по челу.</p> <pb n="81" /> <p>— Није твоје мјесто међ момцима, — рече. — Хајде из собе. |
коња по форинта, по форинта...</p> <p>— Није пуно, — уплете се Перо и стаде међу њих. — Није пу |
ми ту Јово? — промукло запита.</p> <p>— Није, — одговори Перо преплашен. — Што ће ти?</p> <p>Иг |
запита шапатом.</p> <p>— Није.</p> <p>— Није га нико ни звао?</p> <p>— Није.</p> <p>— Па зар да |
се по глави, погледа низа се.</p> <p>— Није ми жао главе... ама кошуља... — рече тужним, утање |
.</p> <p>— Он је! — узвикнуше.</p> <p>— Није!</p> <p>— Јес’, — дочека Јово машући јаглуком. — Е |
азио доктор? — запита шапатом.</p> <p>— Није.</p> <p>— Није га нико ни звао?</p> <p>— Није.</p> |
p>— А кирија? — запита Јефтан.</p> <p>— Није скупа...{S} На коња по форинта, по форинта...</p> |
? — шаптао је Јово полугласно.</p> <p>— Није...{S} Ње се и не бојим, — одговори Јока, да се јед |
/p> <p>— Није га нико ни звао?</p> <p>— Није.</p> <p>— Па зар да нам друг умре у путу? — узвикн |
га Перо <pb n="101" /> брзо, — жена, а није земља...{S} Има ту читава прича о њезиним патенија |
а ни отац га није могао дуго хвалити, а није га хвалио из врло проста разлога, јер је кроз крат |
Њима је, да речемо, Бог одредио воду, а није вино; с тога се и вели: »к’о риба брез воде« а не |
на праг и погледа по соби.</p> <p>— А-а није ми ту Јово? — промукло запита.</p> <p>— Није, — од |
о је гледао свакога и ничијега поздрава није хтио прихватити.</p> <p>Пред вече сврнуо се, од му |
њиме бије другове.{S} Срећа, што крава није била <pb n="16" /> најбоље расположена, нити је, к |
И дјевојка да пође за њега, а никад га није видјела?..{S} Каква ће то ђавоља свадба бити?...{S |
тврди Перо, тек да нешто каже, и ако га није слушао, него је нестрпљиво разгледао све око себе, |
ва љубав.</hi> </head> <p>Па ни отац га није могао дуго хвалити, а није га хвалио из врло прост |
Бог зна зашто, и то пожелио.{S} Никога није било, ништа се чуло није, осим досадна шкрипања по |
а мати му се звала Ана.{S} Причају, да није заплакао кад се родио, као што обично заплаче свак |
ијаше толико збунио и загледао у њу, да није знао који ће филџан прихватити, и није осјетио, ка |
окупи и филџане од гостију.</p> <p>— Да није сиротиње, частио би вас још, — рече мргодно. — Ама |
ме.{S} Ријетко које комшијско дијете да није било украшено чворугом на глави и силним греботина |
</p> <p>Стари се дохвати за ухо, као да није добро чуо.</p> <p>— А и хране немам, — настави мир |
је вино, — прекори га жена, која као да није много пазила на његове опомене. — Данас да говориш |
му се смрачи пред очима.{S} Поп му сада није изгледао као поп, него као голем мрк облак, који с |
то противно интересима државе?{S} Ваљда није било човјека у земљи, који се толико бојао власти |
ечија прилика и да та човјечија прилика није нико други, него знаменити слуга Пере Карантана Да |
а ни попадија се ни од куда појављивала није, макар што је Перо, Бог зна зашто, и то пожелио.{S |
и њезина глава ни једанпут се промолила није, нити јој је чак и гласа могао чути.{S} Па ни попа |
не треба ништа него жена.</p> <p>— Ама није жена кокош, па да ти је купимо, — викну Јефтан жеш |
и, као што и остали сретни људи, којима није пало на памет да се жене, спавају?{S} Рашта да је |
лико безбрижних врабаца, којима врућина није сметала, и облијетало је силесија ситних мушица.{S |
јече Обрен оштро и испрси се. — Зар она није твоја?{S} И зар сада њу мислиш преварити?</p> <p>— |
есио; ни земљотреса, ни каква привиђења није било.{S} Сва је ствар у томе, што се драгоцјени Је |
џији да донесе вина.</p> <p>— Болан, па није ружан твој живот, — рече Перо, обзирући се и испод |
се до земље.</p> <p>Згоднијега одговора није могао смислити и овај му упали да не може боље.{S} |
о чаршинлије, који се бар неколико пута није похвалио, како је вечерао у својој кући, а пио вин |
опут тродневнога гладнице.{S} Ни мрвица није остављао.{S} Купио је све и гутао хитно, не гледај |
..{S} Он да испроси ђевојку, коју никад није видјео?...{S} И дјевојка да пође за њега, а никад |
нене: нашто оволика гунгула и зашто све није мирно као у његовој касаби?</p> <p>—Јеси ли ти, Пе |
/p> <p>— Он зна шта ради!...{S} Од куге није било паметнијег чојека од њега.</p> <p>Јово даде з |
екли су!{S} Утекли! — дрекну. — Од куге није било оваке бруке!</p> <p>И, не осврћући се ни на к |
це. — Ево, како сам се ја оженио, па ме није гром убио, него ми све у реду.{S} Што се и ти не ж |
бацајући му брзојав пред ноге. — Да се није оженио, не би се ни вратио, нит’ би јављао да дола |
учитељу.</p> <p>У овоме питању Перо се није слагао с њима.{S} Није му било најпријатније, што |
им крововима...{S} Ничији глас ни ту се није могао чути...{S} Чак и оне неколике кокоши, што су |
авлију и заискао крштеницу, за мало те није главу изгубио.{S} Љутит и разјарен поп, чим га опа |
и мислио је само о њој.{S} На свирачице није хтио погледати, нити им ријечи проговорити, премда |
„на божјој вјери“...{S} Но Перо га више није слушао.{S} Удаљена музика као да га је успављивала |
’ га се бојим...</p> <p>Но Перо га више није слушао.{S} На собним вратима помолила се њежна, ви |
није знао који ће филџан прихватити, и није осјетио, како је, прихваћајући, окренуо га на крив |
могли бити, јер нијесмо јунаци...{S} И није ни паметно да свак иђе на касапницу...{S} Ама смо |
се. — Овако мучиш и себе и нас...{S} И није ти грехота ни срамота!...{S} К’о да смо ми твоји р |
чудан случај у помоћ не прискочи.{S} И није то био никакав необичан случај.{S} Нити је ко у во |
распитао: нема ли она шта против тога и није ли то противно интересима државе?{S} Ваљда није би |
ока гледајући свирачице.</p> <p>— Па и није, — одговори Јефтан. — Ев’ овако проводим се боље н |
ла и једина знаменитост читаве касабе и није било чаршинлије, који се бар неколико пута није по |
властима посла.{S} Није им био вичан и није знао како се с њима треба понашати.{S} С тога се м |
ш кога, понајвише каква новајлију, који није вичан механском ваздуху.</p> <p>Због тога је прист |
да да се увјери: је ли најбоља чоха или није?</p> <p>— А шта ти радиш, зете?{S} Какво ти је, да |
алек пут, а ти мене оставио...{S} Да ми није било ове женске главе, која ми донесе вина и протр |
сваки дан?{S} Научила на њу, па ако ми није вазда пред очима, дође ми да помахнитам...{S} А са |
е исправи. — Што се <pb n="113" /> мени није десила несрећа?{S} Ти само поћи, па се не бој.</p> |
на пут, ја не заустављам...{S} Ни мени није драго кад ме ко зауставља од мојих послова...{S} Ј |
ао да се разведри мало.{S} Ни те вечери није ишао у механу.</p> <p>Кад је четврти пут -ступио у |
а, па кад не мора гладоват’...{S} Да ти није мене, ти би овђе зло прошао...</p> <p>— Баш и воли |
9" /> разумијевао понешто, али говорити није знао.{S} Он је управо имао неки свој језик, у коме |
и, очигледно, жалећи, што и рибље кости није могао појести.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Bri |
ебљавају, и разгледали су собу, у којој није било никаква намјештаја.{S} Ни простирке по тлима, |
>— А треће? — запита брзо.</p> <p>— Нек није дуга језика,</p> <p>Јефтан га презриво погледа и о |
а овако нема вам више ништа.{S} Ако вам није мрско, сад можете мало прошетати...{S} Кажу, да је |
е у најосетљивију жицу, јер он ни у чем није толико уживао, колико кад га човјек понуди чашом д |
Јефтан познаде, да му се сад пред Пером није шалити, па лагано извуче руку којом је обмотавао с |
удићем, првим својим јараном.{S} Јефтан није имао никога свога и само је имао лијепо нашљество. |
тором, да га свакодневно умањује.{S} Он није имао радње, нити је налазио за вриједно да се мучи |
некакав страх.{S} Ко зна зашто, али он није волио имати са властима посла.{S} Није им био вича |
ле хранити без његове крви?{S} И зар он није могао лежати мирно у својој соби на своме меканом |
и удари се у прса.</p> <p>— А мене коњ није мог’о оборити! — рече поносито.</p> </div> <div ty |
> испричати.{S} Јефтана, који се готово није ни растављао од своје заручнице, није могао лако у |
егну срце и уљезе.{S} У први мах готово није могао ни распознати људе, што сјеђаху за столовима |
ада вичем из свега грла: куку ономе, ко није ожењен!“</p> <p>Држимо, да овоме не треба никаква |
е било? — запита Јефтан, који се никако није могао разабрати. — Какав је то белај?</p> <p>— Одв |
="28" /> <p>Наравно, да заклетву никако није могао одржати, — био је и сувише слаб за тога, — и |
баш не може рећи, јер у буквару никако није могао прелистати четврту страницу.{S} До те страни |
ај му упали да не може боље.{S} Да тако није казао, поп му не би дао крштенице и не би му је да |
трану и не говорећи ништа.{S} Тада нико није смио проговорити, па макар му срце најјуначније би |
нашњи млади људи махнити су и њима нико није прав...{S} Дигли главе, па вичу: »ми нећемо слушат |
ефтан и снажно му стеже прсте, да умало није јаукнуо.</p> <p>— Нијесам се оженио, — застења <pb |
вољка, гдје је најбјеља, а другој умало није нос откинуо.{S} И све живо поче бјежати од њега ка |
овђе остати ни читав дан...{S} А и село није какво!...{S} Немате у њему ништа виђети...{S} Ништ |
лио.{S} Никога није било, ништа се чуло није, осим досадна шкрипања попова пера, који је, као з |
шљат’ се: ко је и каква је?{S} Нек само није мушко, нек је жена, па је добро.{S} И лијепо се вј |
ра...</l> </quote> <pb n="152" /> <p>Но није честито ни допјевао задњу ријеч, кад, кроз ходник, |
ако, к’о што зна старије...</p> <p>Перо није знао шта ће одговорити, него, у незгоди, извади и |
Стаке?</p> <p>— Охо! — викну неко. — То није ни махнито!</p> <p>— И сад вели да од Стаке нико љ |
знији човјек могао би распознати, да то није глава какве грдне совуљаге, него човјечија прилика |
то је волио ово пошљедње, тим више, што није морао сам ићи, него је, обично, водио уза се још к |
исара, ти...</p> <p>Перо више ништа чуо није.{S} Чим је сазнао да ће Мара ићи за писара, — за о |
Од свега овога разговора Перо ништа чуо није.{S} Као у црквеном звонику, тако је у његовој глав |
S} А Данило тек се сада увјери да ствар није жалосна и поче се смијати.</p> </div> <pb n="14" / |
о замирући од страха и блиједећи. — Зар није <pb n="149" /> мало, што сам прав-здрав три дана о |
нуде.{S} Обрен је точио и без њега, јер није могао гледати празне чаше, и прелијевао их.{S} Оту |
ница? — запита га, улазећи у дућан, јер није знао чиме би паметнијим почео говор.</p> <p>— Мени |
вати против ове чудне просидбе, сад већ није могао...{S} И шта би сад протествовао кад је ствар |
itle>Код Балкана</title>".{S} Овдје већ није затекао ни младу, ни лијепу собарицу, што га је вр |
е научио.{S} Само нека мени и комшилуку није на сметњи.</p> <p>Након дужега вијећања, у коме је |
учтиво замолише »да се потруди, ако му није тешко, и да дође, ако може, да их послуша нешто, а |
, ритнула ногом и одгурнула га.{S} Њему није било ништа.{S} Три пута се преметнуо преко главе, |
се Пери. — Во ист полесно?</p> <p>Перо нијем, укочен, не одговори ништа.{S} Само показа прстом |
стати у колима?{S} Згурио се у крај, па нијемо и тупо гледа своје касабалије, а касабалије глед |
ана.{S} Додуше ја је још добро не знам, нијесам је виђео <pb n="45" /> откако је из школе изашл |
?</p> <p>— Ако ти је име Перо Карантан, нијесам се преварио.</p> <p>Перо се замисли.</p> <pb n= |
. — Нијесам ни ја отпадник од вјере.{S} Нијесам ни ја разапињо Исуса, па опет ме, ето, стигла к |
, па да ме на комаде сијечеш, — рече. — Нијесам ја разбојник, па да ме на муке мећете.</p> <p>— |
удијели за жену? — јекну жалостивно. — Нијесам ни ја отпадник од вјере.{S} Нијесам ни ја разап |
Милки и гледајући је како точи кахву. — Нијесам ни знао да си... тако одрасла и тако се раскруп |
јеси ли вечер’о? — запита га.</p> <p>— Нијесам, — одговори Перо. — Не знам куд ћу.</p> <p>— А |
прсте, да умало није јаукнуо.</p> <p>— Нијесам се оженио, — застења <pb n="166" /> Перо, крију |
ити смио озбиљно се љутити.</p> <p>— Ја нијесам пророк Јеремије, — бранила се Ана и почела гово |
вине, на прилику, читаш ли?</p> <p>— Ја нијесам чојек од књиге, — промуца Перо црвенећи се, — а |
, а ви их имате стотину...</p> <p>— Ама нијесам ја бунтовник, — <pb n="148" /> поче се бранити |
ли и изашли на улицу. — Ја још ни једне нијесам виђео.</p> <pb n="122" /> <p>— Биће да сад спав |
и до земље. — Онда сам био пуно млађи и нијесам био паметан к’о сада.</p> <p>— Ништа за то, — о |
..{S} А могли сте и остат’...{S} Ја вас нијесам гонио.</p> <p>— Па... кад нас ти заустављаш и к |
а тужакања. — Што мени причаш? -</p> <p>Нијесам ти ја тутор!</p> <p>— Тражио бих ја, ама не зна |
же свашта бити и све се може десити.{S} Нијеси ни први ни пошљедњи кога овако осуђују...</p> <p |
је вруће, — рече Благоје поцупкујући. — Нијеси јој ти сам просилац...{S} Њу људи просе има двад |
живим, несретно се и женим...</p> <p>— Нијеси ти крив, ама нијесмо ни ми, — настави Јефтан јач |
какав сам белај ограјис’о...</p> <p>— А нијеси ни испросио?</p> <p>— То, душе ми, не знам, — од |
на? — запита као кроз плач.</p> <p>— Па нијеси ли ти са Стаком говорио? — осијече Обрен оштро и |
учно дрмајући њиме. — Што не каза да се нијеси вјенч’о, црн ти образ сад и вавијек!</p> <p>Перо |
— 'Много? — запита подругљиво.{S} А што нијеси каз’о да ти је много, кад си иск’о и кад си ми п |
и овога и онога свијета!</p> <p>— А што нијеси друга кола наш’о, магаре никакво? — брекну Перо |
у ли у воду јали у гору?</p> <p>— А што нијеси у хотелу, код Јефтана?</p> <p>— Јефтан је болест |
и. — Зар он да умре?{S} Несретниче, зар нијеси могао одма да нађеш доктора?</p> <p>Па се окрену |
ио? — дочека заинтересовани Перо. — Зар нијеси мог’о наћи посла?</p> <p>— Опет сам био у хавсу. |
и женим...</p> <p>— Нијеси ти крив, ама нијесмо ни ми, — настави Јефтан јаче. — Да нам је Бог п |
а, што је сједио на новинама).{S} Ми се нијесмо могли бити, јер нијесмо јунаци...{S} И није ни |
се игра и обара људе?...{S} При погодби нијесмо казали да нас обара и то је непоштена ствар...< |
нама).{S} Ми се нијесмо могли бити, јер нијесмо јунаци...{S} И није ни паметно да свак иђе на к |
n="47" /> собу и приближујући им се. — Нијесте знале, да ћемо и ми доћи да пијемо кахву.</p> < |
и, да и сад снијева.</p> <p>— Ама да се нијесте преварили? — запита опет, крстећи се. — Шта ћу |
шле по гомилама буништа, испред колиба, нијесу какотале ни дречале, него опустиле крила, отегле |
ти с њоме.</p> <p>— А и бачве су чисте, нијесу бухљиве...</p> <p>Стари погледа на врата и одмах |
мијенио једно другоме.</p> <p>— А бачве нијесу бухљиве, — опет <pb n="138" /> ће стари и очепи |
озбиљан. — Шта би било са женама, да се нијесу удавале?</p> <p>— Ја, — настави Јефтан поносито, |
њих и притискивало <pb n="90" /> их, те нијесу били у стању ни шта мислити ни говорити.{S} Само |
де Перу у један кут, у коме их са улице нијесу могли видјети.</p> <p>— Овђе ћемо ми, — рече. — |
је, брате, било име Аћим...</p> <p>— То нијесу моји послови, — окреса полицајац куцајући се по |
нска глава.{S} Точите!</p> <p>Но они му нијесу ни чекали понуде.{S} Обрен је точио и без њега, |
— викну.</p> <p>Обојица пођоше.</p> <p>Нијесу дуго ишли, па се нађоше пред омањом кућом, са је |
ео?...{S} И дјевојка да пође за њега, а никад га није видјела?..{S} Каква ће то ђавоља свадба б |
овиднога дима, падаху кроз стари, ваљда никад неочишћени <pb n="61" /> прозор, и разасипаху се |
. — Јеси ли здрав?</p> <p>— А-а од куге никад боље! — одговори Игњат, стежући га јаче. — А-а ка |
е од мене не боји пријеваре.{S} Ја воде никад не сипљем.{S} Ја знам шта је вода и да је друго в |
ати. — Како у лијепој, красној, милој и никад незаборављеној вашој касаби?{S} Шта се тамо ради? |
гућно...{S} Он да испроси ђевојку, коју никад није видјео?...{S} И дјевојка да пође за њега, а |
м и ви ме веселите и забављате, што вам никада, ни у гробу, нећу заборавит’!...</p> <p>— Живиоо |
е касабе и да је водим...{S} И Благоје, никакав чојек, коме сам платио ручкове и вечере, да ме |
ј у помоћ не прискочи.{S} И није то био никакав необичан случај.{S} Нити је ко у воду скочио, н |
ењен!“</p> <p>Држимо, да овоме не треба никаква коментара.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
чиним им услуге... <pb n="120" /> Ћара никаква не тражим, нити ми треба, јер ја живим к’о ага. |
<p>— Јадан Перо, сад те по готову неће никаква! — уздахну огледајући се у огледалу. — Хајде, к |
и разгледали су собу, у којој није било никаква намјештаја.{S} Ни простирке по тлима, ни слика |
, једна дипломација...</p> <p>— Нема ту никакве дипломације, — осијече Бошко жестоко. — Русија |
да се хрве.</p> <p>— А опет си ми дошао никакви сине, — дрекну, да се разлијегало по свој авлиј |
— А што нијеси друга кола наш’о, магаре никакво? — брекну Перо љутито <pb n="91" /> и потегну Д |
м, — поче Јово, — да свадба без барјака никако не ваља.{S} Ви нађите барјак, а ја ћу бити барја |
нико његов!...{S} Освојиле га бухе, па никако очију да склопи, него се непрестано превртао с б |
доста ти је...{S} И како би било да је никако не видиш?..{S} Ја баш хоћу да је видиш...</p> <p |
а шта је било? — запита Јефтан, који се никако није могао разабрати. — Какав је то белај?</p> < |
опколиле...{S} Склопио је очи, али сан никако да се спусти, јер је још једнако гледао слику <h |
> <pb n="28" /> <p>Наравно, да заклетву никако није могао одржати, — био је и сувише слаб за то |
, то се баш не може рећи, јер у буквару никако није могао прелистати четврту страницу.{S} До те |
ркове.</p> <p>— Па ако ћеш да је видиш, нико ти не брани, — рече мирно, утишавајући га. — Хајде |
он не сврши на вјешалима, неће свршит’ нико.</p> <p>— А јеси ли ти пророк Јеремије па да знаш? |
апатом.</p> <p>— Није.</p> <p>— Није га нико ни звао?</p> <p>— Није.</p> <p>— Па зар да нам дру |
дну страну и не говорећи ништа.{S} Тада нико није смио проговорити, па макар му срце најјуначни |
S} Данашњи млади људи махнити су и њима нико није прав...{S} Дигли главе, па вичу: »ми нећемо с |
че, узевши га себи у радњу. — То му сад нико не може ишћерат, из главе...</p> <p>Перо чисто ода |
прилика и да та човјечија прилика није нико други, него знаменити слуга Пере Карантана Дамјан, |
ахнито!</p> <p>— И сад вели да од Стаке нико љепши нема! — настави Јефтан некако заносно, — и о |
врати из механе; знао је, да се ту више нико неће на њега ни осмјехнути, нити ће се намргодити. |
— Болестан је пуно, а ми смо странци, и нико га други не може излијечити осим вас.</p> <p>— Хм? |
.</p> <p>— Ама јесам ли ја казао, да ми нико не улази у собу? — плану Јефтан, чим се доктор уда |
и, шетајући. — Нит’ мени треба жена, ни нико.{S} Без главе се не може живити, а без жене може.< |
и птица да пролети, ни зец да шушне, ни нико да се види, осим некаквих бубица, прозрачних крила |
ово, задухан. — Најпошље и не треба нам нико, кад нас ево на мјесту...</p> <p>Пред њима се, оди |
тефтере, — промуца она. — Богат је к’о нико његов, а ја сироче, па може са мном што хоће...{S} |
наше задовољство, ми смо задовољни к’о нико на свијету.{S} Моја Стака, Бог јој добро дао, добр |
<p>— Е умијеш га, учитељу, говорити к’о нико, — рече Јефтан потресен, бришући сузу. — Халал му |
удобност.{S} И Перо се морао мучити као нико његов!...{S} Освојиле га бухе, па никако очију да |
ће никуд излазити.{S} Каз’о је и да му нико не улази.</p> <p>— Ни ја? — отегну Перо.</p> <p>— |
же примичући Пери и милујући га. — Ниђе никог позната, па да се с њоме разговори и проговори.{S |
е Перо, Бог зна зашто, и то пожелио.{S} Никога није било, ништа се чуло није, осим досадна шкри |
игли главе, па вичу: »ми нећемо слушат’ никога, ми мислимо како ми хоћемо...« Јок, побратимкови |
је лијепо...</p> <p>— Не заустављам ја никога, — дочека стари осорно. — Кад чојек има посла и |
рече Перо, отирући зној са чела. — Ниђе никога!</p> <pb n="68" /> <p>— А ко да се јавља по овој |
ји да не зове кога другога...{S} Нигдје никога!..{S} Он заборави на сав свијет, прикупи снагу, |
гори, што се каже.{S} Знао је, да више никога код куће затећи неће кад <pb n="27" /> се врати |
— запита. — Послушај мене, па се не бој никога!</p> <p>— Курталиши ако си пријатељ и <pb n="167 |
вим својим јараном.{S} Јефтан није имао никога свога и само је имао лијепо нашљество.{S} Због н |
Љевшега а јефтинијега нема у земљи.{S} Никола Бубало прича свијету да је његово боље.{S} А лаж |
кујеш, — рече. — Ама сад што си чуо, да ником не издаш...{S} Ако издаш, зло и по ме и по те.</p |
ају! — прихвати стари живо. — Не дам ја никоме да се са мном игра...</p> <p>И обојица изађоше и |
Мени је каз’о да је болестан и да не ће никуд излазити.{S} Каз’о је и да му нико не улази.</p> |
ћемо сад? — запита. — Зар се не мицати никуд више из овог пакла?</p> <p>Јефтан увуче руке у џе |
трпити да ми тако у лице говориш...{S} Нисам ја к’о ти мислиш...</p> <p>Перо се укипи.</p> <p> |
ајући шаке и подносећи му их под нос. — Нисам ја, на <pb n="140" /> прилику, један музејум па д |
ла! — зашишта. — Све си знала!</p> <p>— Нисам, — одговори она узмичући главом. — Оклен би ја зн |
окоси се Перо, мрко је гледајући. — Ја нисам крив..{S} Зар ја нисам каз’о да је слађа телетина |
смио усудити, да ми дођеш?</p> <p>— Ја нисам знао да има неко с тобом, — промуца Перо постиђен |
ваљан и богат и све...</p> <p>— Ама ја нисам виђео...</p> <p>— Па каз’о сам да ћеш виђети, — п |
гледајући. — Ја нисам крив..{S} Зар ја нисам каз’о да је слађа телетина од говедине?</p> <p>Па |
.</p> <p>Гости су већ били посједали на ниске, <pb n="74" /> троножне столице, које обично сеља |
им којим су дошли.{S} Упутише се чопору ниских, сеоских кућа, испред којих се, у прашини, играл |
е, зачуђено их погледаше.</p> <p>— Аха, нисте нам се надале! — узвикну Обрен, слободно ступајућ |
ђецу...{S} Оклен би ми били, да нам се нису женили стари?..{S} Оклен питам те?</p> <pb n="11" |
, богме, ни сами владика не може ништа, нит’ га се бојим...</p> <p>Но Перо га више није слушао. |
метан, тај ти се не миче од своје куће, нит’ се пати ’вако к’о ми...</p> <p>— Не знаш ти то, не |
Да се није оженио, не би се ни вратио, нит’ би јављао да долази и „да поздравим пријатеље“.{S} |
е вратити, — рече сам себи, шетајући. — Нит’ мени треба жена, ни нико.{S} Без главе се не може |
била <pb n="16" /> најбоље расположена, нити је, као женска глава, хтјела да остане без свога н |
је!</hi></p> <p>Мара не одговори ништа, нити подиже очију, него, једнако онако стидљиво, наклон |
на глава ни једанпут се промолила није, нити јој је чак и гласа могао чути.{S} Па ни попадија с |
одневно умањује.{S} Он није имао радње, нити је налазио за вриједно да се мучи са муштеријама и |
ј.{S} На свирачице није хтио погледати, нити им ријечи проговорити, премда су се мотале око њег |
и застаде.{S} Није знао како ће почети, нити је знао казати рашта је дошао. — Мени треба крштен |
у више нико неће на њега ни осмјехнути, нити ће се намргодити.{S} Зато је и долазио кући доцниј |
љасто лишће опустило се, па нити шушти, нити се миче.{S} Из мркожуте, сагорјеле траве бије чудн |
<pb n="120" /> Ћара никаква не тражим, нити ми треба, јер ја живим к’о ага...</p> <p>— Мени ће |
орио се у собу, па нити је кога пуштао, нити куда излазио, него се од јутра до мрака климатао < |
вече.{S} Није се ни на Јефтана осврћао, нити га је увијек очекивао.{S} Раније је затварао магаз |
ан случај.{S} Нити је ко у воду скочио, нити се ко објесио; ни земљотреса, ни каква привиђења н |
и му. — Шта је?</p> <p>Перо нити писну, нити зубима шкрипну.{S} Само преврну очима и, савијен к |
није то био никакав необичан случај.{S} Нити је ко у воду скочио, нити се ко објесио; ни земљот |
..</p> <p>Перо је стајао као утучен.{S} Нити је знао мислити, ни још шта говорити...{S} Све му |
ашљиво, пепељасто лишће опустило се, па нити шушти, нити се миче.{S} Из мркожуте, сагорјеле тра |
шта је ово?{S} А и Перо се забленуо, па нити зна: хоће ли изаћи, или ће остати у колима?{S} Згу |
стињак какав.{S} Затворио се у собу, па нити је кога пуштао, нити куда излазио, него се од јутр |
е Аћим, као љутећи се помало, премда он нити је могао нити смио озбиљно се љутити.</p> <p>— Ја |
тећи се помало, премда он нити је могао нити смио озбиљно се љутити.</p> <p>— Ја нијесам пророк |
притрчавајући му. — Шта је?</p> <p>Перо нити писну, нити зубима шкрипну.{S} Само преврну очима |
каза на прса...</p> <pb n="111" /> <p>— Нихтс... — рече доктор осмјехујући се, пошто га је добр |
1" /> крив, мргодно је гледао свакога и ничијега поздрава није хтио прихватити.</p> <p>Пред веч |
се по чађавим, сламним крововима...{S} Ничији глас ни ту се није могао чути...{S} Чак и оне не |
да тамо не траже ничију крштеницу...{S} Ничију они не траже!...{S} А ти то, побратимковићу, тра |
"43" /> и мени казаше, да тамо не траже ничију крштеницу...{S} Ничију они не траже!...{S} А ти |
.{S} Зину и доктор.{S} Дуго су обојица, ништа не говорећи, стајали на вратима и гледали Јефтана |
чашом у главу, само малко да га удари, ништа више него да му мозак пролије.</p> <p>— Ни цару ј |
што, и то пожелио.{S} Никога није било, ништа се чуло није, осим досадна шкрипања попова пера, |
foreign>?</p> <pb n="118" /> <p>Келнер, ништа не говорећи, извади јеловницу и пружи му је.</p> |
вино по свој кошуљи.</p> <p>— Ништа... ништа је то, — рече тјешећи га и баци четицу за врата. |
S} Нема да роди година, нема пара...{S} Ништа нема!...{S} Таворим ’вако с дана на дан, док и см |
...{S} Немате у њему ништа виђети...{S} Ништа!</p> <p>И лагано пође прозору, да им отуда покаже |
да сам дома, па да лијепо спавам...{S} Ништа љевше од спавања!...{S} Ко је паметан, тај ти се |
муца. — Ово је биједа једна...</p> <p>— Ништа је ово, — одговори механџија хладно и не осврћући |
нијесам био паметан к’о сада.</p> <p>— Ништа за то, — одговори комесар, давајући му руком знак |
И размаза вино по свој кошуљи.</p> <p>— Ништа... ништа је то, — рече тјешећи га и баци четицу з |
hi>скнадити</hi> као у пјесми.</p> <p>— Ништа нема без женске главе у кући, — дочека Перо брзо. |
им не видиш столице у рукама?</p> <p>— Ништа бит’ неће, — опет дочека механџија. — Помириће се |
што власт хоће.{S} Најпошље ми не треба ништа ни да мислимо, кад је дао Бог њу.{S} Ево ја, на п |
гласате мени је право.{S} Мени не треба ништа него жена.</p> <p>— Ама није жена кокош, па да ти |
ино поквари, па се усирћети, па не ваља ништа...{S} А у мене све чисто...</p> <p>— Остави, Бога |
ош’о да распитујем за ђевојке...{S} Ама ништа!...{S} Ашикују са официрима...{S} Треба одма да и |
лаже!..{S} Он само прича, јер и не зна ништа друго него причати.{S} Он, чак, сипа и воду у вин |
> па ми, богме, ни сами владика не може ништа, нит’ га се бојим...</p> <p>Но Перо га више није |
војта...{S} Драга сам јој, ама не смије ништа.{S} Не смије ми ни хљеба дати без њега...</p> <p> |
} Шта се тамо ради?</p> <p>— Не ради се ништа, — одговори Перо весело, раздраган Благојевом пох |
учницу</hi>...{S} Узалуд!..{S} Мучио се ништа мање, него ли у кући Јовина стрица, кад су га оно |
како је пуних шест мјесеци вара и неће ништа да плати.{S} Иза бабиних леђа провиривала је масн |
рече мргодно. — Ама овако нема вам више ништа.{S} Ако вам није мрско, сад можете мало прошетати |
судског писара, ти...</p> <p>Перо више ништа чуо није.{S} Чим је сазнао да ће Мара ићи за писа |
је смишљао: шта ће проговорити...{S} И ништа да му пане на памет!...{S} Ни једне ријечи, ни је |
реврћући очима као рањеник. — У кући ми ништа у реду.{S} Ове ми у њој празно, све наопако.{S} Т |
</p> <p>Перо нијем, укочен, не одговори ништа.{S} Само показа прстом на Јефтана, а главу окрену |
зао?</p> <p>Она уздахну, а не одговори ништа.</p> <p>— Мучи ли те? запита он.</p> <p>Она не од |
i>тако је!</hi></p> <p>Мара не одговори ништа, нити подиже очију, него, једнако онако стидљиво, |
Томе и возити се...{S} Ипак не одговори ништа.{S} Само упрти пртљагу и пође пред њима, да их во |
p>— Не питај јесу ли гладни и не износи ништа, — шапну стари жени, улазећи за њима. — Видиш, да |
ући се ни на једну страну и не говорећи ништа.{S} Тада нико није смио проговорити, па макар му |
Сељаци оборише главе и, не проговоривши ништа, обојица изиђоше.</p> <p>Стари састави руке на ле |
о и шалимо к’о ђеца...{S} Ја ти не знам ништа друго казати, него да се ни са царем <pb n="170" |
n="116" /> је то.{S} Ево ни ја не радим ништа, а живим лијепо.</p> <p>Перо исколачи очи.</p> <p |
ог њу.{S} Ево ја, на прилику, не мислим ништа па шта ми фали, а?</p> <p>— Тако је, — опет одобр |
, гледајући у под.— У кући немаш готово ништа и да трном повучеш по њој, не би имало шта запети |
ногом и одгурнула га.{S} Њему није било ништа.{S} Три пута се преметнуо преко главе, изгубио је |
о.</p> <p>Од свега овога разговора Перо ништа чуо није.{S} Као у црквеном звонику, тако је у ње |
То сам и мислио.</p> <p>— Ама у мене то ништа нема, — осијече стари. — И кућа ми тијесна, <pb n |
шљајте ви, брате, — рече. — Ја вам у то ништа не знам.{S} Ја перем руке к’о Пилат...</p> <p>— Ш |
о га у школу.{S} Нек иђе тамо, па макар ништа не научио.{S} Само нека мени и комшилуку није на |
е прозору, да им отуда покаже, е немају ништа видјети...{S} Уједанпут испусти чудан крик.{S} Бр |
и село није какво!...{S} Немате у њему ништа виђети...{S} Ништа!</p> <p>И лагано пође прозору, |
— запита. — Што си дош’о, кад не иштеш ништа?</p> <pb n="71" /> <p>— Дош’о сам само да тебе ви |
излијечити осим вас.</p> <p>— Хм?...{S} Но гут!... — Осијече доктор и пође пред њим. — Видиме.. |
поробљени онако „на божјој вјери“...{S} Но Перо га више није слушао.{S} Удаљена музика као да г |
ликује <pb n="150" /> против вама...{S} Но ја вас више нећу затварати...{S} Слободни сте!</p> < |
дра шаку коњских <pb n="19" /> муха.{S} Но то је бивало све то рјеђе.{S} Доста је било да учите |
кли од куће, — одговори Данило жалостив но, не утирући суза. — Има сто конака да смо утекли!</p |
мора...</l> </quote> <pb n="152" /> <p>Но није честито ни допјевао задњу ријеч, кад, кроз ходн |
е треба женска глава.{S} Точите!</p> <p>Но они му нијесу ни чекали понуде.{S} Обрен је точио и |
може ништа, нит’ га се бојим...</p> <p>Но Перо га више није слушао.{S} На собним вратима помол |
а и гађајући њима слике на зиду.</p> <p>Но и самовање му додија.</p> <p>Опет пође у механе и, п |
х облачити.{S} Обуче и нову антерију, а нов пас опаса око себе, пустивши дуге ресе <pb n="30" / |
водио уза се још кога, понајвише каква новајлију, који није вичан механском ваздуху.</p> <p>Зб |
оца и остаде: сам у радњи.{S} Текао је новац непрестано, згрћао га, да је чак изашао на глас.{ |
</p> <p>Перо завуче руку у џеп и крупан новац остави на столу.{S} Не хтједе ни кусура чекати.{S |
ом реду једна до друге, па све једнаке, нове, бијеле као од сира сарезане; магазе и дућани обој |
у своју собу, дохвати из једнога ћошка нове чакшире, отресе са њих силну прашину и длаке од ма |
ми ко ни кошуље прати, па вазда купујем нове.{S} Ономадне сам узео једну и платио за њу петнес’ |
а.{S} Наравно, да је одмах од оца добио нове хаљине, што се показао тако »даровит и паметан«... |
а на криво, те половицу кахве пролио по новим чакширама.{S} Само је бленуо у њу, бленуо некако |
показа руком на онога, што је сједио на новинама).{S} Ми се нијесмо могли бити, јер нијесмо јун |
пошто га је добро премјерио погледом. — Новине, на прилику, читаш ли?</p> <p>— Ја нијесам чојек |
велике наочари на нос, па узео подеране новине и, мичући губицама попут зеца, полугласно чита.< |
у Алекса и скочи са столице, подигнувши новине, које су му <pb n="106" /> се прилијепиле за тур |
рије, испитујући.{S} Онај, што је читао новине спусти их, остави на столицу и сједе на њих.</p> |
тпраши.</p> <p>— Љевше је кад се читају новине, него приче, — рече. — Ето ја... психа!... вазда |
и не осврћући се на грају. — Они читају новине и сваке се седмица по једном поинаде...</p> <p>— |
есет година, па све до пет...{S} Имам и новога, па како ко бегенише.{S} Мрко је и лијепо, па да |
кад хоће да се жени, стоји ти на прагу новога роћења и смрти.{S} Ако ти буде добра жена, изнов |
сталим касабалијама испричају знамениту новост.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19051 |
ити по туђим дућанима, пребирати дневне новости и ићи у механе.{S} Нарочито је волио ово пошљед |
узвикнуше.{S} Перин коњ хтио да изведе нову мајсторију и спустио се на прва кољена, а Перо се |
спавале, и поче их облачити.{S} Обуче и нову антерију, а нов пас опаса око себе, пустивши дуге |
као јаребичино јаје, и попрска му вином нову кошуљу.</p> <p>Јово Перотић јаукну, скочи поплашен |
о више не може издржати.</p> <p>На саму Нову Годину пође са Обреном тамо.</p> <p>— Охо, како је |
а!</p> <p>— Ево два!</p> <p>Перо извади новце, па онда сједе и поче причати о својим »јадима«.{ |
скупа, — додаде, пошто је почео бројати новце.</p> <p>Кад су изашли на чаршију, Благоје застаде |
а и пољуби је у образ.</p> <p>Покупивши новце, плавојка се опет врати за њихов сто.{S} Сједе до |
жени?...{S} Да удара на белај, да троши новце и да својом крвљу храни сеоске бухе.{S} Зар се не |
ружи карту.</p> <pb n="121" /> <p>— Дај новце, Перо, — викну Благоје пипајући се по џеповима. — |
дите...</p> <p>Поп, отресајући земљу са нога и једнако рашчешљавајући браду, изађе између кукур |
кревету, умотан са врх главе до на дно нога у тешки, топли јорган, дотле се Перо и умио и крен |
, онако љутит, сједе на сандук и објема ногама поче лупкати о тле.</p> <p>Након дуге почивке, ј |
ко снажно, да се једва могао одржати на ногама. — Тако је, тако! — понови опет. — И мени је дра |
за рукав и, од нестрпљења, поче тапкати ногама, као да збија сламу.</p> <p>— Хајде, да је гледа |
а танког, дугуљастога писара са родиним ногама, што и по равници корача као да се пење уза степ |
рије и показивати, како зна и на задњим ногама стајати.{S} Перо премрије од страха.{S} Поблијед |
, све да потуче, па да онда трчи куд га ноге носе.{S} Дошло да се посвађа, да се поинади макар |
авајући да се исправи и чвршће стане на ноге, — Ос... тавио си ме... па од јада...{S} Ако ти је |
отврди Јефтан, бацајући му брзојав пред ноге. — Да се није оженио, не би се ни вратио, нит’ би |
не може љепше.</p> <p>Пери се посјекоше ноге и у свему тијелу нестаде му снаге.{S} Прислони се |
иђите из моје куће, куд вас очи воде и ноге носе...</p> <p>Јефтан и Перо не одговорише ријечи. |
се одржи. <pb n="147" /> Задрхташе му и ноге, поклецнуше кољена и он сједе, управо паде на стол |
него и он сједе на кревет и, објесивши ноге, поче климатати њима.{S} Прислони чело уз прозор, |
е и оставио:{S} Сјео на кревет, објесио ноге па климата њима и плаче.{S} Очи му се закрвавиле, |
празном чашом о сто, а други прекрстио ноге по турски, устакао велике наочари на нос, па узео |
ита, те се малко, као нехотице, ритнула ногом и одгурнула га.{S} Њему није било ништа.{S} Три п |
p> <p>Јефтан га одгурну од себе и удари ногом о тле.</p> <p>— Ти ми се не мијешај у послове! — |
ет <pb n="138" /> ће стари и очепи жену ногом, што је важило као опомена, да му се не мијеша у |
немилостиво, гурали и чак му стајали на ногу...{S} Гледао је и чудио се свему, мучећи се, да са |
еше се гурати.{S} Неко стаде учитељу на ногу, Обрену неко обори капу.{S} Прште негдје и нечија |
е сачувај, разболио или испао из кола и ногу сломио?...{S} Шта би било?...</p> <p>— Свршено је! |
сима избио око, а двјема мачкама пребио ногу.{S} Разбио је и неких двадесет прозора, а најпошље |
а.{S} Затим се завали на столици, десну ногу метну на сто, међу чаше, и запјева.</p> <quote> <l |
био омањи, сићушан младић, хром у десну ногу, због чега су га ђаци, међу собом, прозвали Топал- |
ме! — хукаше учитељ скакучући на једној нози. — Очепили, па боли...</p> <p>— Сведно...{S} Ти са |
ге по турски, устакао велике наочари на нос, па узео подеране новине и, мичући губицама попут з |
ди велике, чађаве наочари, натаче их на нос, па сједе за сто и дохвати велики протокол, увезан |
бијати чаша ни боца.{S} Није боца попов нос, па да је разбијаш...{S} То је једна мртва ствар... |
му дјевојка поднесе <hi>слатко</hi> под нос.{S} Он прихвати.{S} Прихвати, а не смједе ни да је |
реда њу и стиснуту шаку поднесе јој под нос.</p> <p>— Ти, ти си све знала! — зашишта. — Све си |
о стискајући шаке и подносећи му их под нос. — Нисам ја, на <pb n="140" /> прилику, један музеј |
ишарано као ускршње јаје.{S} Ипак му је нос највише страдао и вјечито је сличио руменом, расцвј |
, гдје је најбјеља, а другој умало није нос откинуо.{S} И све живо поче бјежати од њега као од |
усти другу сузу, која му се склизну низ нос и заустави се управо на брковима.{S} Јефтан Мргудић |
тиче?</p> <p>— Честитам, — испусти кроз нос, учтиво се наклонивши, пошто се мало прибрао. — То |
незгоди, извади и он јаглук и поче трти нос.{S} Уједанпут, као да се присјети нечему, окрену се |
те.{S} Објеси горњу усну, те му кукасти нос готово до браде доприје.{S} Изађе.</p> <p>— Точите, |
се у пунца не долази неуређено.</p> <p>Нос у старога као да дође још дебљи, крњави зуби указаш |
да потуче, па да онда трчи куд га ноге носе.{S} Дошло да се посвађа, да се поинади макар с ким |
е из моје куће, куд вас очи воде и ноге носе...</p> <p>Јефтан и Перо не одговорише ријечи.{S} О |
/p> <p>Стари се опет појави на вратима, носећи читав нарамак сламе.{S} Баци га на сред собе и о |
загрнутих рукава и раздрљених прсију и, носећи овелику канту са водом, стењући и отхукујући, за |
..{S} Удала се!...</p> <p>Игњат излети, носећи дебелу цјепаницу у рукама.</p> <p>— А-а да их го |
коже, набијељена, помоли се на вратима носећи <hi>слатко</hi> и воду.</p> <p>— Је ли вам ово с |
ше како вјетар звижди, тресе прозорима, носи и разбија лонце са промрзлим цвијећем испод њих.</ |
е и сав се искриви.</p> <p>— Мираза?{S} Носи и мираза? — запита.</p> <p>— И мираза, — нагласи Б |
. — Ђевојка је кршна и добра, а и мираз носи.</p> <p>— Не треба мени антика, — дочека Перо стис |
уозбиљи се. — Љубица је кршна, добра и носи ти пет хиљада мираза.</p> <p>Перо, од чуда, скочи |
Добра је, златна је, а уза сваку годину носи пет стотина форинти.{S} Педесет година, двадесет и |
се на прагу лијепо, младо дјевојче.{S} Носила је на простоме, улупљеноме послужавнику црну ках |
не допуштајући да га Перо запита. — Ово носим мојој изабраној, да пробира некакве женске беспос |
</p> <p>Враћајући се, срете Јефтана.{S} Носио је под пазухом и у рукама неколика сандучића и за |
и мало прије. — Мали си био, кад сам те носио на рукама...{S} И ја би да вам је све у реду: и с |
плавојка, са малим, нешто искривљеним, носићем и смјехуљцима на образима, диже се да купи бакш |
лицем, дебелим и облим, сличним чарапи, носом и са испупченим трбухом, стајао је смијешећи се и |
аш, — дочека Јован, презриво узвијајући носом. — Што се више види, више се <pb n="96" /> и зна, |
нији.{S} Један сух, пјегав, са кукастим носом и великим, необично испупченим очима, оборио глав |
рашчерупана глава са огромним кукастим носом и страшним очима.{S} Тек мало трезнији човјек мог |
</p> <p>Перо се осмјехну и кврцну га по носу.</p> <p>— Хајде, хајде тражи кола, магарче, — рече |
снијевао је један чудан сан.</p> <p>Као ноћ је, мјесечином обасјана.{S} Пред њим као пукло широ |
ги разговори испредали су се до касно у ноћ и сви су се растајали задовољни.</p> <p>Најпошље Пе |
ело обиграх, па га нема.{S} Кажу, да је ноћас отиш’о...</p> <p>— То је он одвео Јову, душе ми! |
...</p> <p>Читава тога дана, а ни преко ноћи, није ишао у механу и спавао је слађе него обично. |
умиљату, што попут славујске трепери у ноћи, а у пјесми као да га неко зове, зове га по имену |
о и Јову.</p> <p>— Нећу ти ја овђе више ноћиват’, па да ме на комаде сијечеш, — рече. — Нијесам |
— Па ожени се болан! — узвикну удовица, нудећи га ракијом. — Ожени се и буди чојек!{S} Само паз |
ошли, — живо дочека узевши их за руке и нудећи их да сједну. — Нама је то драго, јер смо саме, |
и, макар што их је удовица задржавала и нудила их још једном кахвом.</p> <pb n="50" /> <p>— Крш |
чинило, као да га гледа и смјешка се на њ...</p> <p>— Што мене Бог да казни и да ми је удијели |
је Јово полугласно.</p> <p>— Није...{S} Ње се и не бојим, — одговори Јока, да се једва чуло. — |
као да очекиваше, да неко проговори иза ње и да му напомене шта ће даље казати.</p> <p>— А Марк |
орила; причао је: како је бјежао испред ње и како се, најпошље, спасао.</p> <p>Угледавши госте, |
са, пољуби је...{S} А тада се одвоји од ње, и хтједе јој боље загледати у очи и лице и... јао.. |
, — опет ће Јово. — Удовица је, ама без ње и без њезине пјесме све ће бити мртво...{S} Додуше о |
ће...{S} Мјесечина је, па се види и без ње...</p> <p>Гости разастријеше сламу по соби и, онако |
на, па кад су људи отворили бачвицу, из ње испани риба...{S} Права мала риба!.{S} А, ето, читав |
ћи Обрена. — Ако учитељу не буде криво, њега да замолимо.{S} Он је учио, па зна да везе...</p> |
157" /> соли и хљеба с нама појео...{S} Њега свакако треба боље дочекати него друге.{S} Додуше, |
и се. — Исти покојни отац!...{S} К’о да њега гледам.</p> <p>Јово извади духана, напуни му лулу |
ије видјео?...{S} И дјевојка да пође за њега, а никад га није видјела?..{S} Каква ће то ђавоља |
остао вјеран и још се једнако бринуо за њега.</p> <p>— Жени се, — савјетовао га је поново, узим |
кукурузе, што их је ту засадио.{S} Иза њега је ишла попадија, дебела, угојена жена, загрнутих |
..</p> <p>Стрико Васо и не осврну се на њега.{S} Окрену се гостима и мрко их погледа.</p> <p>— |
аваним Јефтаном, да коју буху стресе на њега и да му се тако освети.{S} Затим сиђе на авлију и |
не; знао је, да се ту више нико неће на њега ни осмјехнути, нити ће се намргодити.{S} Зато је и |
ихо. — Барем би половина буха прешло на њега.</p> <p>И дође му, да тога часа скочи и зовне Дани |
p>— Муч’ ти, магаре! — окоси се Перо на њега. — Кад ја иђем, свакако ћеш и ти.</p> <p>— А можеш |
да се жене, спавају?{S} Рашта да је Бог њега убио мимо све остале и осудио га на овако тумарање |
ка стари и, раскорачивши се, стаде пред њега, као да би се тукао. — Знаш ли ти ко сам ти ја?... |
Од куге није било паметнијег чојека од њега.</p> <p>Јово даде знак друговима, да пођу за њим.{ |
угови га оставише.{S} Уклањали су се од њега и сакривали свуда (Обрен се сакривао за вреће с пи |
откинуо.{S} И све живо поче бјежати од њега као од човјека који је памет изгубио.{S} И другови |
придржи, али се она изврну и отскочи од њега као опарена.</p> <p>— Бјежи, бјежи од мене крвниче |
и борити и са живином.{S} Патили су од њега једнако и туђи пси и мачке и пилићи, кокоши, голуб |
едно сандуче и позва Јову да сједне код њега.</p> <p>— Ама ми треба и да га дочекамо, — рече. — |
средини се издизао широки дуд, а испод њега, на простртим, старим, подераним кесама, лежао је |
све то више пецкаху и копрцаху се испод њега, као да је на мравињак легао.</p> <p>— Да барем Да |
е, — осијече Бошко жестоко. — Русија ће њега згњавити к’о црва...{S} Послаће своје Козачине, па |
чекали понуде.{S} Обрен је точио и без њега, јер није могао гледати празне чаше, и прелијевао |
ништа.{S} Не смије ми ни хљеба дати без њега...</p> <p>Јово јој се приближи.</p> <p>— А он ти б |
а све разбијем...{S} Да је живот боца и њега би разбио!...{S} Омрзно’о ми и он...{S} Тако је то |
јек он, не љутећи се, наравно, ако би и њега когод тако украсио.{S} Разлика је само у томе, што |
ио пробудио и сједио под дудом.{S} Крај њега је лешкарио Васин слуга, Игњат, стар, космат човје |
лако ухватити и дуже задржати, а, осим њега, Обрен му је изгледао као најдостојнији повјерења. |
у страну као шеталица од сахата.{S} Око њега се окупиле собарице и сва служинчад хотелска, па г |
епун јела, пића и сваке ђаконије, а око њега је, са једне и са друге стране, сједило до тридесе |
чи проговорити, премда су се мотале око њега, миловале га по образима и чупкале за бркове.{S} Н |
" /> брат! — јекну Перо, па се сави око њега, као ружа око бора. — Не знаш ти каква је она...</ |
ија <pb n="21" /> и поче обигравати око њега тапшући га по рамену.</p> <p>— Дела, синко, жив би |
на испод руке и смијешећи се. — Ја само њега бегенишем...</p> <p>Перо се прекрсти.</p> <p>— А с |
ва кољена, а Перо се ослабио, полетио с њега главачке и скљокао се на земљу..</p> <p>— Шта би? |
га има, а овђе живи...{S} Ако хоћете, у њега ћемо и сврнути.</p> <p>Јефтан погледа око себе, по |
погледа у зачуђенога Данила као да би у њега да заиште савјета.</p> <p>— Ама што тако брзо? — з |
своје касабалије, а касабалије гледају њега.</p> <p>Тишина.</p> <p>— А камо ти жена? — једва с |
ере, — промуца она. — Богат је к’о нико његов, а ја сироче, па може са мном што хоће...{S} Зато |
ост.{S} И Перо се морао мучити као нико његов!...{S} Освојиле га бухе, па никако очију да склоп |
Зар је Милка Обренова?</p> <p>— Његова, његова сам ја! — уплете се Милка, хватајући Обрена испо |
еч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Његова друга љубав.</head> <p>— Тешко ми је и претешко, |
еч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Његова прва љубав.</hi> </head> <p>Па ни отац га није м |
ђено. — Зар је Милка Обренова?</p> <p>— Његова, његова сам ја! — уплете се Милка, хватајући Обр |
о томе: како су живили Перо Карантан и његова Стака, доносим само одломак његова писма, што га |
ан и његова Стака, доносим само одломак његова писма, што га је писао једном пријатељу:</p> <p> |
жена, која као да није много пазила на његове опомене. — Данас да говориш о вину, к’о да не зн |
да су сви мирни и да се не препадају од његове куће.</p> <p>— Ама у мене у собама има и буха, — |
.{S} Зар се не би оне могле хранити без његове крви?{S} И зар он није могао лежати мирно у свој |
је, — осијече Јефтан набусито, — то су његове ствари...{S} Он долази сам са младом и Данилом и |
еч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Његово рођење, дјетињство и први дани момаштва.</hi> </ |
и.{S} Никола Бубало прича свијету да је његово боље.{S} А лаже!..{S} Он само прича, јер и не зн |
близу удовице, сјео управо тако, да се његово раме чешало о њезино и, гледајући преда се, једн |
очи, и опет се својим раменом ослони о његово.</p> <p>— Данас, — потврди он. — Ти само ако хоћ |
тек што му наздравише и искапише чаше у његово здравље.</p> <p>— Браћо, — узвикну, након дуже п |
наника <pb n="115" /> и бившег писара у његовој касаби; омиљенога Благоја писара, који је могао |
е.{S} Као у црквеном звонику, тако је у његовој глави звонило, звиждало, пиштало...{S} Образи с |
ка гунгула и зашто све није мирно као у његовој касаби?</p> <p>—Јеси ли ти, Перо? — изненада др |
његову ђевојку.</p> <pb n="56" /> <p>— Његову? —једва промуца Перо гледајући је зачуђено. — За |
овај, према томе, дужан, бринути се за његову удобност.{S} И Перо се морао мучити као нико њег |
ро му приступи и објема рукама обухвати његову.</p> <pb n="46" /> <p>— Онда је погодба готова! |
му се и коса шарати и, на велику жалост његову, појавише му се неколико чисто бијелих длака у с |
ља свога шћео си да превариш и да отмеш његову ђевојку.</p> <pb n="56" /> <p>— Његову? —једва п |
клупе боцне иглом, или да пусти коме у њедра шаку коњских <pb n="19" /> муха.{S} Но то је бива |
је на своме крилу и куњати јој на голим њедрима, као што је замишљао.{S} Од велике бриге поче м |
лушао.{S} На собним вратима помолила се њежна, витостаса Мара, лијепа и мила и, као да је собом |
пита.</p> <p>— Нема.</p> <p>— А не даје њезина мати крштенице или што наличио?</p> <p>— Не даје |
о се танким завјесама на прозорима, али њезина глава ни једанпут се промолила није, нити јој је |
ће Јово. — Удовица је, ама без ње и без њезине пјесме све ће бити мртво...{S} Додуше она се још |
м и барјачићима.{S} Под големим кубетом њезиним пружао се дугачак сто, препун јела, пића и свак |
није земља...{S} Има ту читава прича о њезиним патенијама...</p> <p>Бошко (онај што је куцкао |
управо тако, да се његово раме чешало о њезино и, гледајући преда се, једнако је смишљао: шта ћ |
ти, јер је још једнако гледао слику <hi>њезину</hi>, са дугим вратом, смјежураним лицем, зелени |
език, у коме је било помијешано чешких, њемачких и неколико српских ријечи, због чега се највиш |
пружила према њему и зове га себи...{S} Њему памет стаде...{S} Погледа око себе, као да се боји |
отице, ритнула ногом и одгурнула га.{S} Њему није било ништа.{S} Три пута се преметнуо преко гл |
корача као да се пење уза степенице, — њему се смрачи пред очима.{S} Поп му сада није изгледао |
у руком, као да вели: „прошло је то“. — Њему се више не вјерује!</p> <p>— Превариће он, — одгов |
вати по образу и умотавати му брк.{S} А њему драго.{S} Стаде узвијати главом, као мачак кад га |
у лабуда главу, обје руке пружила према њему и зове га себи...{S} Њему памет стаде...{S} Поглед |
на не могаде проговорити.{S} Зину према њему, пружи руку и поче некако чудно стењати и привлачи |
И владики би много било...{S} Доста је њему и учитељева.</p> <p>Сви се сложише.{S} Узеше дивит |
потопити...{S} Знаш ли ти, болан, да ће њему Русија десети дан у Цариград...</p> <p>Алекса се з |
остајао.{S} И сав свијет прорицао је и њему, као и Јефтану, да ће хрђаво проћи.{S} Једино је ј |
има још дјеце у школи, па неће, зар, ни њему горе бити него ли је њима.</p> <p>— Бије ли учитељ |
широке хаљине Перине, које су висиле о њему као о суху дрвету, и изгледао је смјешнији него пр |
стила и прогорио од цигара што су их по њему остављали.</p> <p>— Кршан си ти, — настави поп, пр |
{S} А и село није какво!...{S} Немате у њему ништа виђети...{S} Ништа!</p> <p>И лагано пође про |
олица.{S} Као живо нешто да се помаче у њему и свом снагом гурну га њојзи.{S} Пруживши јој бакш |
е му се окренули и, очевидно, уживаху у њему.{S} Стара га, од милине, почела и по коси гладити, |
— Куда? — уплете се удовица и потрча за њим. — Куда?</p> <p>— Ето нас други пут!{S} За данас је |
једио, диже се и пође.{S} Обрен пође за њим и не хтједе се зауставити, макар што их је удовица |
ве, зове га по имену и каже да умире за њим...{S} Он размахну рукама <pb n="142" /> и издиже гл |
, требаће ти, — упаде Перо каскајући за њим. — Ја ћу је извадити, а ја ћу и платити.</p> <p>Јеф |
ди своје пропасти, а Јефтан потјерао за њим, труцка на коњу и, као пијан, клима се и повија час |
<p>Јово даде знак друговима, да пођу за њим.{S} Пођоше.{S} Полако се прикрадоше до стрикине соб |
а ми ћемо прешјутра повести ђевојку за њим, у касабу <pb n="154" /> му, па нек се тамо вјенчај |
ао ноћ је, мјесечином обасјана.{S} Пред њим као пукло широко језеро, огледало мјесеца и звијезд |
р, из кога је Јока нешто читала, а пред њим су стајала два сељака и гледала га са страхопоштова |
оји се спустио на земљу и поиграва пред њим.{S} И, као да га вјетрови понијеше, он се брзо окре |
Но гут!... — Осијече доктор и пође пред њим. — Видиме...{S} Шнел...</p> <p>Кад су стигли у Хоте |
аква нарумењена усиђелица указа се пред њим и, љубазно се осмјехујући, показа му собу, Перо, ст |
е своје снажне шаке и раскорачи се пред њим као да би да се хрве.</p> <p>— А опет си ми дошао н |
викну из свега гласа, поигравајући пред њим. — ха, ха, ха жену би хтио!{S} Је ли жену?{S} Е то |
запита зачуђени доктор, уступајући пред њим. — Цо?</p> <p>Перо скиде капу и понизно се наклони. |
ри коња, — рече Јефтан поздравивши се с њим. — Ако хоћеш да нам их даш под кирију до касабе П.. |
се свашта може десити...{S} И шта би с њим било, ако би се, Боже сачувај, разболио или испао и |
ет зна, да у правоме вину нема риба.{S} Њима је, да речемо, Бог одредио воду, а није вино; с то |
ћу Даниловом поче товари, ти пртљагу, а њима остави да сами узјашу.</p> <p>Коњи, чим кренуше, к |
а, као утучени, кренуше из авлије, а за њима крену и Данило, уздишући и стењући под пртљагом... |
, — прогунђа Перо, затварајући врата за њима и закључавајући их. — Само да ја умакнем комесару, |
и стресајући прашину са хаљина, пође за њима.</p> <p>Једва пред вече стигоше у П..., малу, гизд |
ријед, а он полако, гегуцајући, пође за њима.</p> <p>Стрина Јовина дочека их на собним вратима. |
и ништа, — шапну стари жени, улазећи за њима. — Видиш, да их је пуно!</p> <p>— А кахву? — проша |
се сакрити, кад се врата отворише, а на њима се појави главом Благоје и угојени, поштовани <hi> |
собна врата.{S} Врата се отворише и на њима се појави стари Игњат.{S} Гологлав, рашчерупан, у |
у прашину и длаке од мачака, које су на њима спавале, и поче их облачити.{S} Обуче и нову антер |
Сјео на кревет, објесио ноге па климата њима и плаче.{S} Очи му се закрвавиле, образи помодрили |
но доба, нађоше у Периној соби.{S} Пред њима је стајао онај исти стари, расклимани сто, покриве |
а лијевом је држи за подвољак.{S} Пред њима, на столици, руменила се велика боца вина, двије ч |
ишта.{S} Само упрти пртљагу и пође пред њима, да их води Јовановој кући.</p> <p>Затекоше Јована |
о, кад нас ево на мјесту...</p> <p>Пред њима се, одиста, указивала нешто љепша, плочом покривен |
неће, зар, ни њему горе бити него ли је њима.</p> <p>— Бије ли учитељ пуно? — питао <pb n="18" |
ш...{S} Данашњи млади људи махнити су и њима нико није прав...{S} Дигли главе, па вичу: »ми нећ |
ревет и, објесивши ноге, поче климатати њима.{S} Прислони чело уз прозор, па као да размишљаше |
ку, правећи куглице од хљеба и гађајући њима слике на зиду.</p> <p>Но и самовање му додија.</p> |
ак одушевљења, обје руке у вис и машући њима као крилима.</p> <p>Обрен Пушибрк баци капу с глав |
одлучи да запроси.{S} Што је више ишао њима, самовање му је постајало све теже и увидио је, да |
е су четири овеће гомиле ђубрета.{S} По њима су скакутали неколико безбрижних врабаца, којима в |
сима, пустивши да се мушице окупљају по њима.</p> <p>— Погледајте га! — прошапта Јово. — То је |
хитао свирачицама.{S} С њима је пио, с њима остајао до зоре.{S} Макар што му је и мати од јада |
тварао магазу и хитао свирачицама.{S} С њима је пио, с њима остајао до зоре.{S} Макар што му је |
помијешао у гомилу дјечурлије, па се с њима препире и разговара.{S} Међу свима Данило је био н |
позива некакве духове и разговара се с њима, — метнуше вино преда се и почеше пити.</p> <p>— В |
Није им био вичан и није знао како се с њима треба понашати.{S} С тога се мало погури, обори ру |
<p>У овоме питању Перо се није слагао с њима.{S} Није му било најпријатније, што ће добити над |
убица!</p> <p>Перо напући усне и цмокну њима као да се љуби с киме.</p> <p>— Ох, ох, то је слат |
"103" /> — рече. — Удри ти макар и каме-њима са суха, па си добио.</p> <p>Алекса скиде наочаре |
а крави Митра кујунџије откине реп и да њиме бије другове.{S} Срећа, што крава није била <pb n= |
> <p>Обрен дохвати аршин и, играјући се њиме, поче дражити дебелу, полугубаву мачку, која је ле |
научили тај језик и почешће се служили њиме.</p> <p>Доктор је баш устицао шешир на главу и спр |
е и мене? — запита, бјесомучно дрмајући њиме. — Што не каза да се нијеси вјенч’о, црн ти образ |
издигнувши брзојав изнад главе и машући њиме као барјаком. — Није му био пут џаба.{S} Наш’о је |
од муке, Обрену Пушибрку на дућан.{S} С њиме се отприје помало познавао и сматрао га за пријате |
Шта ћу ја?</p> <p>— Ето ти Данила, па с њиме хајде, — одговори Јефтан. — Паметан је он, а и ти |
не могу гледати по сокаку и мучити се с њиме, него треба коме другоме да га натоваримо на врат, |
га је приступио и Пери.{S} Упознао се с њиме, нашалио се и почео му сједити у магази.</p> <p>— |
p>— А вјенчање? — запита. — Како ћемо с њиме?</p> <p>Перо се такођер одуприје рукама о кукове и |
одговори Данило мирније, — па не могу с њиме.</p> <pb n="108" /> <p>Перо поблиједи.</p> <p>— Је |
кати.{S} Зграби Благоја за раме и дрмну њиме.</p> <p>— Хајде! — викну.</p> <p>Обојица пођоше.</ |
ца весело устајући испред <pb n="54" /> њих и правећи им мјесто. — У мене је вазда овако. — Зат |
бржебоље <pb n="158" /> упаде Обрен. — Њих треба напунити вином и понијети за пута...</p> <p>— |
бржебоље одмаче од плота и стаде преда њих.</p> <p>— Станите, станите! — викну, заустављајући |
спусти их, остави на столицу и сједе на њих.</p> <p>— Читаш ли ти што? — запита Перу након дуге |
оп пишући крштеницу и не осврћући се на њих, — ево и Перо мисли исто к’о и ја.{S} И он ми све о |
чека брзо.</p> <p>— Научили смо ми и на њих, — одговори Јово. — На путу се чојек свачем научи.< |
Једва друге године некако се навикао на њих.{S} Написао их читкије и, са великом грајом и побје |
ао да се нешто тешко, врело спуштало на њих и притискивало <pb n="90" /> их, те нијесу били у с |
з једнога ћошка нове чакшире, отресе са њих силну прашину и длаке од мачака, које су на њима сп |
ачије сватове лијепо дочекамо и да пред њих изађемо...{S} А Перо је наш јаран; доста је <pb n=" |
} Имам посла. — осијече Перо бјежећи од њих. — Пос’о је пос’о и он је најпречи!</p> <p>— Таки л |
локви, на средини авлије, а недалеко од њих, испод прастарог, кљастог дуда, весело грокћући ваљ |
екакве старе, окрпљене чакшире, а испод њих прислоњен је био прост, дрвени сандук, из кога је в |
збија лонце са промрзлим цвијећем испод њих.</p> <p>— Бећари сад на пољу јадују, а ожењени се у |
p>— Шта ће? — запита тужно. — Превариће њих обје Швабо и ето ти шта ће.</p> <p>— Не превари он |
собе.{S} Чак је отварао сандуке, па и у њих завиривао.{S} И у кокошињак је завиривао.{S} А она |
тајеш ли ти, да одмах у неђељу пођемо у њих? — запита Перо журно.</p> <p>—- Пристајем.</p> <p>П |
има Јефтанове собе, свом снагом гурну у њих и отвори их.</p> <p>— Извол... — викну, али на поло |
ије пуно, — уплете се Перо и стаде међу њих. — Није пуно, само кад се има.</p> <p>— И за зоб по |
Јок! — повика Обрен, умијешавши се међу њих и хватајући Јефтана за рукав. — Ми други пријатељи |
ро, — умијеша се Благоје и стаде између њих. — Зашто ће тебе полиција проћерати?</p> <p>— Ако н |
ао да се растају са животом...{S} Близу њих се удрвенила некаква стара кљусина, са шиљастим, мр |
упивши новце, плавојка се опет врати за њихов сто.{S} Сједе до Пере, поче га миловати по образу |
повијене гране купају у води.{S} Испод њихових грана купају се лабудови.{S} Шест гиздавих, биј |
се гледали су их, необично уживајући у њиховој свађи, као што многи уживају у боју пијеваца.</ |
прикупи снагу, размахну и заплива према њој.{S} Хита, јури, а дрхће од чежње и напријед спрема |
ифут!{S} Добио ми је барем пет гроша на њој...</p> <pb n="52" /> <p>И, радујући се што је поста |
ложбу ако ћеш у Стамбол...</p> <p>— А и њој ће бити необично, — опет упаде домаћица још се ближ |
прилику: мачка је једна живина, па је и њој драго живити...{S} Ја, што се каже, волио би живит’ |
њу са већим страхопоштовањем говорити о њој.</p> <p>— Ех, ех, кад је од власти, то ти је, побра |
И на сокаку и у механи мислио је само о њој.{S} На свирачице није хтио погледати, нити им ријеч |
ретрести и уредити кућу и све ствари по њој, раштркане и разбацане на све стране, као да је пол |
емаш готово ништа и да трном повучеш по њој, не би имало шта запети.{S} Оне слике са голишавим |
. — У кући ми ништа у реду.{S} Ове ми у њој празно, све наопако.{S} Тако је то, брате, кад нема |
се помаче у њему и свом снагом гурну га њојзи.{S} Пруживши јој бакшиш он задрхта као шибљика и |
иђала и, не размишљајући дуго, упути се њојзи.</p> <p>Ступивши на врата механска, застаде мало. |
ба давати...{S} Власт је од Бога дата и њојзи, побратимковићу, треба да смо сви <pb n="33" /> п |
по соби и, онако уморни, поваљаше се по њојзи.{S} Управо на слами је лежао сам Перо, јер је Јов |
у страну, засмија се.{S} Обрен пође за њом, па се засмија и он...{S} Зауставише се <pb n="48" |
Перо, као ван себе, у мало не скочи за њом, да је ухвати, да је задржи.{S} На попа је био сасв |
ћи га. — Ниђе никог позната, па да се с њоме разговори и проговори.{S} Ако је ти не разговориш, |
па ће се научити свеме.{S} Полахко ти с њоме.</p> <p>— А и бачве су чисте, нијесу бухљиве...</p |
S} А ти немој бити тврда срца и немој с њоме ружно.{S} Још је дијете, па ће се научити свеме.{S |
S} Волио би са Стаком хљеб јести него с њоме халву...</p> <p>— Добро, — викну Јефтан тапшући га |
Ах, да је видиш!...</p> <p>— Па лијепо; њу ћу и тражити, — упаде Перо сасвим озбиљно. — Ако је |
ући. — Нијеси јој ти сам просилац...{S} Њу људи просе има двадесет година, па вазда добре муште |
а мисао!{S} Ја ћу говорити с матером, а њу ћу само гледати...{S} С матером је лакше говорити!.. |
се. — Зар она није твоја?{S} И зар сада њу мислиш преварити?</p> <p>— Невјерниче један! — цикну |
ве ријечи и заустави се.{S} Стаде преда њу и стиснуту шаку поднесе јој под нос.</p> <p>— Ти, ти |
погледати ма куда.{S} Стари стаде преда њу и куцну је прстом по челу.</p> <pb n="81" /> <p>— Ни |
{S} Ономадне сам узео једну и платио за њу петнес’ гроша.{S} Питам: може ли јефтиније, а Чифут |
времена изгуби, честито и не погледа на њу, него се одмах поче чистити и уређивати.{S} Очешља с |
ијете не видим сваки дан?{S} Научила на њу, па ако ми није вазда пред очима, дође ми да помахни |
еба ништа ни да мислимо, кад је дао Бог њу.{S} Ево ја, на прилику, не мислим ништа па шта ми фа |
волио бит’ без жене да не треба...{S} И њу је Бог створио, па ако ни за шта друго, нека барем ч |
ила изашла на врх главе и он је мрзио и њу и учитеља и све ђаке.{S} С тога му се и допаде очева |
ачи очи, чим је угледа.{S} Загледа се у њу и, док је стајала, није на другу страну скрећао погл |
у се и допаде очева радња и, ступивши у њу, озбиљно пљуну у длане.</p> <p>— Ти не знаш шта ради |
ји се бијаше толико збунио и загледао у њу, да није знао који ће филџан прихватити, и није осје |
по новим чакширама.{S} Само је бленуо у њу, бленуо некако тупо, као без памети, и једва се мога |
пити.{S} Само је уздисао, дизао главу и њушкао по ваздуху, као да још једнако осјећа онај мирис |
пут и куда? — као да сам себе запита. — О тома треба добро размислити.</p> <p>— Нема ту размишљ |
икну обрадован Перо и поче га грлити. — О, брате слатки и лијепи, добро ли ми дође!{S} Е чисто |
>— Која жена? — блесасто запита Перо. — О каквој ми жени говориш?</p> <p>— Па јеси ли се оженио |
астима штитити му интересе“...</p> <p>— О, брате, као да ми те Бог посла! — викну обрадован Пер |
ш му сузе полетише низ образе.</p> <p>— О Перо мој како си ми! — узвикну на сав глас, да су се |
Јово Јоку, — одговори она мирно, као да о каквој ситници прича.</p> <p>Стари наслухну ове ријеч |
одобрава, а само се ти љутиш и велиш да о мени свијет ружно говори због тога.{S} К’о да је мени |
њиге, — промуца Перо црвенећи се, — ама о Геновеви знам причати и сад.</p> <p>— Геновеви? — зап |
тамо...</p> <p>Стари се одуприје рукама о кукове и унесе му се у лице.</p> <p>— А вјенчање? — з |
</p> <p>Перо се такођер одуприје рукама о кукове и поче се бекељити према староме.</p> <p>— Не |
зађе између кукуруза, подбочи се рукама о <pb n="32" /> кукове и одмјери га мрким погледом од г |
...</p> <p>Алекса се одуприје лактовима о сто, а главу наслони међу шаке.</p> <p>— А шта ти мис |
е лијено исправи и, одупирући се леђима о стабло дудово, сједе.</p> <p>— Ама ко сте ви? — запит |
а није земља...{S} Има ту читава прича о њезиним патенијама...</p> <p>Бошко (онај што је куцка |
_C5"> <head>V.</head> <head>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Перо не може да нађе за |
C4"> <head>IV.</head> <head>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Његова друга љубав.</hea |
<head>II.</head> <head> <hi>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Његово рођење, дјетињств |
head>III.</head> <head> <hi>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Његова прва љубав.</hi> |
е, широке хаљине Перине, које су висиле о њему као о суху дрвету, и изгледао је смјешнији него |
зивао им разне слике и пјевао им пјесме о Милошу и Марку.{S} Други пут дошао би мргодан, пљувао |
C6"> <head>VI.</head> <head>Савјетовање о Периној женидби.</head> <p>Састанак, одређен у прву н |
иза уха, поче куцкати врхом од кундуре о тле и као смишљати нешто.{S} Затим још једном погледа |
е вас, све Влахе...{S} Ви вазда мислите о некаквим чудами...{S} У других народа, дапаче већих, |
о оштрије, као и обично, кад Аћима хоће о нечем да увјери, — Ама ја видим.{S} По јутру познајем |
ши очи, и опет се својим раменом ослони о његово.</p> <p>— Данас, — потврди он. — Ти само ако х |
каткада, леђима или раменом, јаче удари о зид.</p> <p>— А ти си се напио, несрећо, — узвикну Пе |
, а дебели сребрни сахатни ланац објеси о врат.</p> <p>— Је ли поп код куће? — некако сурово за |
p> <p>— Вечерас ћемо се и посавјетовати о томе...{S} Сви да дођете у мене, — опет ће Јефтан.</p |
на сандук и објема ногама поче лупкати о тле.</p> <p>Након дуге почивке, јави се на прагу лије |
ади новце, па онда сједе и поче причати о својим »јадима«.{S} Додуше пажљиво је крио име и попо |
} Ту, поред Данила, леже и поче мислити о Јоки.</p> <p>Ту је и заспао.</p> <milestone unit="sub |
тању са већим страхопоштовањем говорити о њој.</p> <p>— Ех, ех, кад је од власти, то ти је, поб |
<p>Алекса скиде наочаре и поче их трти о чакшире.</p> <p>— Јак је, брате, Јенглез на води, — п |
брзојав у вашу касабу, да се информирам о вашој ћудоредности.{S} Одговора нема...{S} А док одго |
вршетак.</head> <p>Мјесто да вам причам о томе: како су живили Перо Карантан и његова Стака, до |
и удеси?{S} И учитељ му је тукао главом о таблу да боље запамти и другови су му показивали и те |
Јефтан га одгурну од себе и удари ногом о тле.</p> <p>— Ти ми се не мијешај у послове! — викну. |
ремајући се, да и трећи пут удари руком о сто.— Жена нам треба!{S} Није друкчије него баш треба |
ам — викну, бјешње и поче ударати руком о сто.</p> <p>— А шта не дозвољаваш? — запита Благоје т |
у! — викну обрадован Перо и удари капом о тле. — Бог вас поживио, господине!</p> <p>— Само овдј |
и само гледај, — рече, куцајући штапом о празну чашу и разгледајући људе и жене за осталим сто |
оласто осмјехну.{S} Куцну празном боцом о сто и нареди још вина...</p> <p>Иза тога Перо је трча |
има, оборио главу и куцка празном чашом о сто, а други прекрстио ноге по турски, устакао велике |
</p> <p>Бошко (онај што је куцкао чашом о сто) отвори бурмутицу, коју је непрестано држао у лиј |
одговори Алекса упорно, потпуно увјерен о неприкосновености свога мишљења. — Стари је оно алчак |
аљине Перине, које су висиле о њему као о суху дрвету, и изгледао је смјешнији него прије.</p> |
.</p> <p>Тога дана непрестано је мислио о Мари.{S} И на сокаку и у механи мислио је само о њој. |
е бије вазда.</p> <p>Кашње се и увјерио о томе.{S} Учитељ је био омањи, сићушан младић, хром у |
о управо тако, да се његово раме чешало о њезино и, гледајући преда се, једнако је смишљао: шта |
} И на сокаку и у механи мислио је само о њој.{S} На свирачице није хтио погледати, нити им риј |
S} Загрлише се и почеше љубити, као оно о Божићу.{S} А свакоме се нешто растужило, свакоме омеч |
о први пут прими Перу.</p> <p>— На упит о вашој ћудоредности, добио сам двојбен одговор, — рече |
Данас да говориш о вину, к’о да не знаш о другоме...</p> <p>— А што не би говорио? — осијече ст |
а на његове опомене. — Данас да говориш о вину, к’о да не знаш о другоме...</p> <p>— А што не б |
рати. — Какав је то белај?</p> <p>— Одв’о нам Јово Јоку, — одговори она мирно, као да о каквој |
, па хоћу да те видим.{S} А ево сам дов’о и два пријатеља и једно момче, да ти се прогостимо у |
н сурово. — Како то јашеш?</p> <p>— Чув’о би се, — одговори Перо као кроз плач, — ама зар сам ј |
"133" /> среће из своје пуне кесе и чув’о вас од зла и напасти сваке.</p> <p>И поче јаглуком тр |
.{S} И Шарин му је био добар!...{S} Мог’о је пити вина, па још из леђена од дванајес’ ока.{S} Н |
се у прса.</p> <p>— А мене коњ није мог’о оборити! — рече поносито.</p> </div> <div type="chapt |
а заинтересовани Перо. — Зар нијеси мог’о наћи посла?</p> <p>— Опет сам био у хавсу...{S} Обије |
ми да страдам, к’о што је и Исус страд’о...</p> <p>И још јаче обгрли Перу и привуче га себи.</ |
ропство.{S} А ја волим што сам се прод’о.</p> <pb n="39" /> <p>— Чујеш, — дочека Перо и не гле |
мало, што сам прав-здрав три дана одлеж’о у хавсу?</p> <p>— Видићемо, — одговори апсанџија узви |
естан и да не ће никуд излазити.{S} Каз’о је и да му нико не улази.</p> <p>— Ни ја? — отегну Пе |
— Ама ја нисам виђео...</p> <p>— Па каз’о сам да ћеш виђети, — прекиде га Благоје љутито. — Ти |
: чекају ли га још дјеца. — Мени је каз’о да је болестан и да не ће никуд излазити.{S} Каз’о је |
> <p>Перо зину.</p> <p>— А ко ти је каз’о да сам се вјенчао? — отегну. — Незнаш ти на какав сам |
оче Јефтан и као подиже се. — Ти си каз’о, да ћемо остат’ само мало.</p> <p>— Нека, нека, — доч |
запита подругљиво.{S} А што нијеси каз’о да ти је много, кад си иск’о и кад си ми прич’о, да ћ |
видио колико сам муке им’о док сам каз’о како си ваљан и богат и све...</p> <p>— Ама ја нисам |
. — Ја нисам крив..{S} Зар ја нисам каз’о да је слађа телетина од говедине?</p> <p>Па, окренувш |
мирујући га. — Ја сам то само ’нако каз’о...{S} Знаш, драго ми уз љуто вино мало слатке пите... |
вега свијета.</p> <p>— Ко вам је то каз’о?</p> <p>Јефтан, блијед попут крпе, истегну га из кола |
ла ми је драга пуно!{S} Чак сам је урез’о у пршуте, а пршути лијепи к’о душа...</p> <p>Удовица |
оже са мном што хоће...{S} Зато ме и уз’о, да му вазда радим...</p> <p>— А стрина?</p> <p>— Она |
а страхопоштовањем.</p> <p>— Лани си уз’о товар жита, — говораше стари, ни мало се не обзирући |
ми ко сто дуката даде...{S} Драго ми, к’о да сам оца рођеног наш’о...</p> <p>Након дуже почивке |
нови опет. — И мени је драго, кад ти, к’о младић један, то одобраваш...{S} Данашњи млади људи м |
Што гођ ти срце зажели ти само ишти, к’о у својој кући.</p> <p>И опет се окрену вратима.</p> < |
е оставио...{S} Суђено ми да страдам, к’о што је и Исус страд’о...</p> <p>И још јаче обгрли Пер |
ар, ја учити како ће управљати женом, к’о што га ти учиш...</p> <p>Домаћица се као нађе увријеђ |
вље, ми смо фала Богу добро и здраво, к’о што и теби исто пријатељски желимо...{S} И ако желиш |
. — Младо не умије ни миловати онако, к’о што зна старије...</p> <p>Перо није знао шта ће одгов |
равди вишњега Бога, претеслимили нас, к’о метиљаве овнове...</p> <p>— Шути, Бога ти, шта ти зна |
е опомене. — Данас да говориш о вину, к’о да не знаш о другоме...</p> <p>— А што не би говорио? |
оћи да пијемо кахву.</p> <p>— Знаш... к’о момци... — упаде Перо, сметено се окренувши удовици.— |
ља и то ти је паметно! <pb n="123" /> К’о да си мене пит’о тако ти је паметно...</p> <p>— Полах |
} И није ти грехота ни срамота!...{S} К’о да смо ми твоји робови, па да пристајемо за тобом.</p |
кесећи се. — Исти покојни отац!...{S} К’о да њега гледам.</p> <p>Јово извади духана, напуни му |
ени свијет ружно говори због тога.{S} К’о да је мени стало за свијетом!{S} Људи су овнови, <pb |
је вирило неколико дроњака.</p> <p>— К’о што видите, сиротиња, — рече стари тужно. — Ја знам, |
, да изгледа озбиљан и замишљен. — Ја к’о кириџија виђео сам много, ама ти ћеш виђети више...</ |
уше, тако је, — одобри Перо, — ама ја к’о велим: слађа је телетина од говедине...</p> <p>— Како |
ми тако у лице говориш...{S} Нисам ја к’о ти мислиш...</p> <p>Перо се укипи.</p> <p>— А шта сам |
о. — Она је к’о зарђала пара, а Стака к’о жути дукат!...{S} Волио би са Стаком хљеб јести него |
па дебела, па, кад је попипаш, мехка к’о памук...{S} И била ми је драга пуно!{S} Чак сам је ур |
ру?...{S} Бијела је к’о сир, а румена к’о млада говедина.{S} Очи су јој велике и кахвајасте к’о |
асте к’о двије маслине, а коса златна к’о препечена ракија од пет година дана...{S} Ах, да је в |
ми сад ђевојке?...{S} Мршаве и слабе к’о да се иглама хране.</p> <p>— А ти дебела! — упаде Пер |
— упаде Јово ватрено. — Ако буде све к’о што сам намислио, биће добро и зачудићете се сви!</p> |
вратима, изађе из собе.</p> <p>— Овђе к’о да нећемо дуго скрасит’, — рече Јефтан мргодно гледај |
је испросити, па нека у касабу уљезе к’о твоја невјеста...{S} Брука би била, да уљеземо без <h |
Знаш ли попову Мару?...{S} Бијела је к’о сир, а румена к’о млада говедина.{S} Очи су јој велик |
ка вила! — дочека Перо брзо. — Она је к’о зарђала пара, а Стака к’о жути дукат!...{S} Волио би |
у тефтере, — промуца она. — Богат је к’о нико његов, а ја сироче, па може са мном што хоће...{ |
у то ништа не знам.{S} Ја перем руке к’о Пилат...</p> <p>— Шта велите ви, браћо? — запита <pb |
икну Перо, плеснувши рукама. — Што се к’о бајаги стидиш?{S} Што гођ ти срце зажели ти само ишти |
на.{S} Очи су јој велике и кахвајасте к’о двије маслине, а коса златна к’о препечена ракија од |
ако се кућа кући...{S} Обоје су млади к’о кап, па треба да их ми старији поучимо.</p> <p>Од све |
видим, — дочека Јово живо. — Ти си ми к’о отац, па хоћу да те видим.{S} А ево сам дов’о и два п |
за наше задовољство, ми смо задовољни к’о нико на свијету.{S} Моја Стака, Бог јој добро дао, до |
м је урез’о у пршуте, а пршути лијепи к’о душа...</p> <p>Удовица га премјери погледом.</p> <p>— |
ми ти пресудиш... <pb n="55" /> ти си к’о судац... и да ми пресудиш данас...</p> <p>— Зар данас |
на бради. — А, душе ми, кршна си и ти к’о ђевојка каква.</p> <p>— Бре не би се ја данас побојал |
Јефтана уређуј ми ти.{S} Вјерујем ти к’о оцу своме...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>К |
ко жестоко. — Русија ће њега згњавити к’о црва...{S} Послаће своје Козачине, па ће га утопит’ у |
сти!{S} Ти знаш, да ћу ја све уредити к’о што ваља.</p> <p>— Ама ја хоћу да видим, — дрекну Пер |
> <p>— Е умијеш га, учитељу, говорити к’о нико, — рече Јефтан потресен, бришући сузу. — Халал м |
е сад?{S} Посиједио <pb n="59" /> сам к’о пашалијин ђогат, а зову ме и бекријом...</p> <p>— Не |
е боље него све друге газде.{S} Живим к’о гроф!{S} Док има пара, живићу к’о што треба; кад нест |
е тражим, нити ми треба, јер ја живим к’о ага...</p> <p>— Мени ћеш свакако требати, — рече Перо |
младо ни лудо.{S} То ти и опет велим к’о брату.</p> <p>Перо сачека док се Милка са Обреном доб |
з твога племена, па да му се поклоним к’о свецу...</p> <p>— Свецима нек је слава и милост, а те |
био пуно млађи и нијесам био паметан к’о сада.</p> <p>— Ништа за то, — одговори комесар, давај |
иче од своје куће, нит’ се пати ’вако к’о ми...</p> <p>— Не знаш ти то, не знаш, — дочека Јован |
p>— А ми хоћемо да га лијепо дочекамо к’о друга и пријатеља, — рече. — Хоћемо, бива, да му изађ |
, да се не враћамо више, ако поћерамо к’о што смо почели.</p> <p>Перо не знаде шта би одговорио |
овица, вртећи јаглуком, — ама ти само к’о брату кажем: отвори очи, па не узми младо ни лудо, не |
би ме и милује, па се играмо и шалимо к’о ђеца...{S} Ја ти не знам ништа друго казати, него да |
атимковићу!...{S} Ми треба да мислимо к’о што власт хоће.{S} Најпошље ми не треба ништа ни да м |
добро дао, добра ми је и весела, исто к’о да ми је Бог у крошњи с неба бацио, да ме обесели за |
ћи се на њих, — ево и Перо мисли исто к’о и ја.{S} И он ми све одобрава, а само се ти љутиш и в |
и путују...{S} Зар смо ми мимо свијет к’о отпадници какви?..{S} И зар сам ја један међед, па да |
јефтиније, а Чифут не да...{S} Чифут к’о Чифут!{S} Добио ми је барем пет гроша на њој...</p> < |
и с нама, ако Јенглез удари на Русију к’о што овђе пише? — запита. — То ти је, видиш, једна дип |
вим к’о гроф!{S} Док има пара, живићу к’о што треба; кад нестане, може се и гладоват’...</p> <p |
е Перо, још одушевљеније. — То је баш к’о што треба...</p> <p>И, брзо се окренувши, као на крил |
: »к’о риба брез воде« а не вели се: »к’о риба брез вина«...</p> <p>Домаћица, под којом је непр |
воду, а није вино; с тога се и вели: »к’о риба брез воде« а не вели се: »к’о риба брез вина«... |
у на врат, ја се не бих љутио...{S} Рек’о би: од Бога је!...{S} Ама ово је све са твоје махните |
и опет пође да га љуби. — Ти си ми рек’о да уредим и ја сам све уредио.{S} Имаш пунца газду, п |
укипи.</p> <p>— А шта сам ти ружно рек’о? — запита зачуђено.</p> <p>— То ја знам, — окоси се Б |
бију овђе, ми прорадимо.{S} Ја сам стек’о све што имам онда, кад је био наш устанак.{S} И ја и |
нијеси каз’о да ти је много, кад си иск’о и кад си ми прич’о, да ће ти ђеца крепати од глади?.. |
pb n="40" /> брзо жени, па је мене посл’о...{S} А милостива власт хоће крштеницу одмах.</p> <p> |
рије.{S} Да си видио колико сам муке им’о док сам каз’о како си ваљан и богат и све...</p> <p>— |
а заносом неким, настави: — И ја сам им’о једну краву, па дебела, па, кад је попипаш, мехка к’о |
вот боца и њега би разбио!...{S} Омрзно’о ми и он...{S} Тако је то, кад нема женске главе у кућ |
уг Перин, намислио женити.</p> <p>— Зап’о сам за око удовици покојног газде Станка, — весело об |
!..{S} Срамота!..{S} И што је Бог ствар’о жене на свијет, кад се људи не би женили?{S} Што, пит |
ивуче га себи.</p> <p>— А јеси ли вечер’о? — запита га.</p> <p>— Нијесам, — одговори Перо. — Не |
— Незнаш ти на какав сам белај ограјис’о...</p> <p>— А нијеси ни испросио?</p> <p>— То, душе м |
а. — осијече Перо бјежећи од њих. — Пос’о је пос’о и он је најпречи!</p> <p>— Таки ли си ми при |
Перин јаран.</p> <p>— Ја бих... ама пос’о и дангуба... — замуца Обрен. — А... осим тога... не з |
ече Перо бјежећи од њих. — Пос’о је пос’о и он је најпречи!</p> <p>— Таки ли си ми пријатељ? — |
, ја ћу све свршити...{S} То је мој пос’о...{S} Ја само дочекујем странце и чиним им услуге... |
ао размишљајући. — У мене је крупан пос’о...</p> <p>— Што крупњи, бољи је! — упаде Благоје смиј |
колико дана, — одговори Перо. — Ако пос’о свршим, поћи ћу прије...</p> <p>— Онда ти ја у свему |
ане и пунац и пуница. — Какав је то пос’о?{S} Зар тако ваља?</p> <p>— Оставите ме.{S} Имам посл |
да ме вараш и на зло навлачиш...{S} Пит’о сам ја код власти <pb n="43" /> и мени казаше, да там |
етно! <pb n="123" /> К’о да си мене пит’о тако ти је паметно...</p> <p>— Полахко, полахко, не в |
је много, кад си иск’о и кад си ми прич’о, да ће ти ђеца крепати од глади?...</p> <p>Сељак слег |
њиме. — Што не каза да се нијеси вјенч’о, црн ти образ сад и вавијек!</p> <p>Перо зину.</p> <p |
арјаком. — Није му био пут џаба.{S} Наш’о је што је тражио!</p> <p>— Баш? — запита Јово не вјер |
а!</p> <p>— А што нијеси друга кола наш’о, магаре никакво? — брекну Перо љутито <pb n="91" /> и |
S} Драго ми, к’о да сам оца рођеног наш’о...</p> <p>Након дуже почивке келнер донесе јело, на к |
...</p> <p>— Баш и волим што сам те наш’о, — дочека Перо одушевљено, — него да ми ко сто дуката |
ратима.</p> <p>— Ову ли си ми срећу наш’о?</p> <p>— А што? — зачуди се Благоје. — Ђевојка је кр |
, — и ти си ме оставио болесна, па отиш’о у чаршију...{S} Ја пошао за тобом на далек пут, а ти |
, па га нема.{S} Кажу, да је ноћас отиш’о...</p> <p>— То је он одвео Јову, душе ми! — кликну Је |
свој авлији и по свеме комшилуку, — дош’о си да ме вараш и на зло навлачиш...{S} Пит’о сам ја к |
чим је <hi>уграбио прилику</hi>. — Дош’о сам да ми ти пресудиш... <pb n="55" /> ти си к’о суда |
иштеш ништа?</p> <pb n="71" /> <p>— Дош’о сам само да тебе видим, — дочека Јово живо. — Ти си м |
х разведри.</p> <p>— Па што си онда дош’о? — запита. — Што си дош’о, кад не иштеш ништа?</p> <p |
о си онда дош’о? — запита. — Што си дош’о, кад не иштеш ништа?</p> <pb n="71" /> <p>— Дош’о сам |
пта, као кажњено дијете, — а ја сам пош’о да распитујем за ђевојке...{S} Ама ништа!...{S} Ашику |
у собу, па поче грлити Перу и љубити у оба образа. — Честитам ти, мој Перо, а свршено је да не |
S} И какав ми је то коњ, који се игра и обара људе?...{S} При погодби нијесмо казали да нас оба |
..{S} При погодби нијесмо казали да нас обара и то је непоштена ствар...</p> <p>— Коњ је плах, |
удан сан.</p> <p>Као ноћ је, мјесечином обасјана.{S} Пред њим као пукло широко језеро, огледало |
ољећи се. — Тако је то...</p> <p>Поп га обгрли објема рукама и силом га сједе на столицу.</p> < |
је и Исус страд’о...</p> <p>И још јаче обгрли Перу и привуче га себи.</p> <p>— А јеси ли вечер |
ми је Бог у крошњи с неба бацио, да ме обесели за моја добра дјела.{S} Кад сам преко дана у ду |
, примати разне <hi>поклоне</hi>, топло обећавајући, да ће свакоме „бити наклоњен и пред свима |
па није ружан твој живот, — рече Перо, обзирући се и испод ока гледајући свирачице.</p> <p>— П |
р жита, — говораше стари, ни мало се не обзирући на госте, — а ове је године право, да ми врати |
довољно се насмија <pb n="21" /> и поче обигравати око њега тапшући га по рамену.</p> <p>— Дела |
са чела и хладећи се капом. — Све село обиграх, па га нема.{S} Кажу, да је ноћас отиш’о...</p> |
ла?</p> <p>— Опет сам био у хавсу...{S} Обиједили ме, да сам заварао некакву ђевојку, измамио ј |
вори Благоје и опет поче звиждукати.{S} Обиједили ме, да сам крао суцке биљеге, па ме ухавсили |
е.</p> <p>— Наша.</p> <p>— Оно је Милош Обилић?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Јунак богме!...{S} Шта |
мицању, опази на зиду слику, како Милош Обилић пробада цара Мурата на пољу Косову.</p> <pb n="4 |
S} И почео се љутити.{S} Почео, чак, по обичају, гунђати и проклињати све, почевши од младожење |
више, што није морао сам ићи, него је, обично, водио уза се још кога, понајвише каква новајлиј |
е, <pb n="74" /> троножне столице, које обично сељаци употребљавају, и разгледали су собу, у ко |
уобљеним, необичнијим гласом, каквим се обично здравице држе. — Ви сте мене, овај, <pb n="4" /> |
ва вина на свијету, бијела и мрка.{S} И обично се заклињао, да ће бити уредан.{S} Заклињао се и |
орити <pb n="17" /> мало оштрије, као и обично, кад Аћима хоће о нечем да увјери, — Ама ја види |
је ишао у механу и спавао је слађе него обично.</p> <p>— Ево ме опет, — сјутрадан весело подвик |
равицом, трепташе трепавицама више него обично.{S} Збуњено се окреташе на све стране и размјешт |
више огледао у огледалу, чешљао се мимо обично и фес мало накривио на лијеву страну, пустивши, |
кућу, која, и ако по дану, бијаше мимо обично расвијетљена, јер <pb n="132" /> је поред врата |
да није заплакао кад се родио, као што обично заплаче свако дијете.{S} То му управо, није ни п |
удовици покојног газде Станка, — весело објави он Пери грлећи га. — Загледали се, замиловали се |
ве...</p> <p>Перо чисто одахну, када му објавише, да не ће више бити ђак.{S} Школа му је била и |
> <p>Перо зину.{S} Отрже се од Јефтана, обје руке сави око Обренова врата, па га поче стезати н |
Данило, подигнувши, у знак одушевљења, обје руке у вис и машући њима као крилима.</p> <p>Обрен |
оди, издигла бјељу него у лабуда главу, обје руке пружила према њему и зове га себи...{S} Њему |
домаћица опколише га са <pb n="134" /> обје стране.{S} Обоје му се окренули и, очевидно, ужива |
ати вилице и рикну као дивља звијер.{S} Обје руке рашири и полети према Јови, стиште га у наруч |
о мјесеца и звијезда.{S} Око језера, са обје стране, наднијеле се златнолисте врбе и своје дуга |
еш, зете?{S} Куда ћеш? — салетише га са обје стране и пунац и пуница. — Какав је то пос’о?{S} З |
вица и Милка сад су им се надале, па се обје љепше обукле и љепше се накитиле.{S} Удовица се ча |
ченим трбухом, стајао је смијешећи се и обје руке ширио према гостима.</p> <p>— Хе, хе, брате с |
осу, која јој је падала по челу, опружи обје руке и, са веселим осмјехом, пође им у сусрет.</p> |
повикаше сви.</p> <p>Јефтан, пружајући обје руке руке, приступи Пери.</p> <p>— Е, честитам ти |
ијехом на лицу поздрави Јову и пружи му обје руке.</p> <p>— А камо се ти прије? — запита га при |
Шта ће? — запита тужно. — Превариће њих обје Швабо и ето ти шта ће.</p> <p>— Не превари он више |
p>У Пери заигра срце.{S} Он га притиште објема рукама, а дах заустави. <pb n="85" /> Погури се |
Аха, ти си? — проциједи кроз зубе.{S} И објема шакама протра се по лицу, као да се умива. — Ти |
—- Пристајем.</p> <p>Перо му приступи и објема рукама обухвати његову.</p> <pb n="46" /> <p>— О |
p> <p>И, онако љутит, сједе на сандук и објема ногама поче лупкати о тле.</p> <p>Након дуге поч |
поздрављати окупљену свјетину и капом и објема рукама.</p> <p>— Жениче и невјесто, — узвикну уч |
е. — Тако је то...</p> <p>Поп га обгрли објема рукама и силом га сједе на столицу.</p> <pb n="3 |
ик и дрекну као јаре када га ухвате.{S} Објеси горњу усну, те му кукасти нос готово до браде до |
видјети, а дебели сребрни сахатни ланац објеси о врат.</p> <p>— Је ли поп код куће? — некако су |
одговорио, него и он сједе на кревет и, објесивши ноге, поче климатати њима.{S} Прислони чело у |
дје га је и оставио:{S} Сјео на кревет, објесио ноге па климата њима и плаче.{S} Очи му се закр |
S} Нити је ко у воду скочио, нити се ко објесио; ни земљотреса, ни каква привиђења није било.{S |
.</p> <p>— А-а кршно си момче!{S} Лијеп објешењак! — рече, кесећи се. — Исти покојни отац!...{S |
кочио у воду...</p> <p>— Е видите ли ви објешењака! — кроза смијех викну Јефтан, поново се враћ |
ирио бјеличаст, провидан облак.{S} Кроз облак су се лијепо могла распознати некаква кола.</p> < |
је изгледао као поп, него као голем мрк облак, који се спустио на земљу и поиграва пред њим.{S} |
ни, издизао и ширио бјеличаст, провидан облак.{S} Кроз облак су се лијепо могла распознати нека |
ошље, тек да прекине ћутање. — Има пуно облака...</p> <p>— И мени се чини, — потврди удовица и, |
ака, које су на њима спавале, и поче их облачити.{S} Обуче и нову антерију, а нов пас опаса око |
му се лицем...{S} И за час се уозбиљи и обледени опет.</p> <p>— А?...{S} А то су ти пријатељи? |
врабаца, којима врућина није сметала, и облијетало је силесија ситних мушица.{S} На средини се |
и пада по очима и лицу.{S} Коњске мухе облијећу ода свих страна и лијепе се за образе, око уши |
ати, та су слова добијала некакав чудан облик и ни он, ни учитељ, ни сви ђаци не би их кашње мо |
е модрим него црвеним, лицем, дебелим и облим, сличним чарапи, носом и са испупченим трбухом, с |
шалити, па лагано извуче руку којом је обмотавао стас лијепе Швабице и, направивши мученичко л |
а, изгине богме.{S} Ама се, опет, други обогате...</p> <p>— Па каква је нама фајда, кад се бију |
е као од сира сарезане; магазе и дућани обојадисани и окићени сваковрсним стварима, те се шарен |
е све нешто шапуре...{S} А жао ми их... обоје ми жао...</p> <p>Стрико Васо и не осврну се на ње |
, па још не зна како се кућа кући...{S} Обоје су млади к’о кап, па треба да их ми старији поучи |
ше га са <pb n="134" /> обје стране.{S} Обоје му се окренули и, очевидно, уживаху у њему.{S} Ст |
евала је кукурузе.</p> <p>Опазивши Перу обоје застадоше.{S} Попадија као да се застиди па се ок |
оборише главе и, не проговоривши ништа, обојица изиђоше.</p> <p>Стари састави руке на леђима и |
лагум пукао, не би се више препали.{S} Обојица одскочише од земље и блесасто погледаше Данила. |
ашто не брини!</p> <p>Перо се пусти.{S} Обојица се упутише некаквим уским и прљавим сокацима, п |
>Јефтан и Перо не одговорише ријечи.{S} Обојица, као утучени, кренуше из авлије, а за њима крен |
лагано и мирно, за пошљедњим коњем.{S} Обојица задуханили, па се упустили у разговор:</p> <p>— |
почивке келнер донесе јело, на које се обојица наклопише.{S} Нарочито Благоје као да је имао в |
И немој закаснити.</p> <p>Растадоше се обојица, потпуно задовољни.{S} Благоје задовољан ради д |
е сви!</p> <p>— Да Бог да, — одговорише обојица.</p> <p>Стари се опет појави на вратима, носећи |
</p> <p>Перо затвори магазу, те кренуше обојица.{S} Пођоше уз широку чаршију, покрај читава низ |
Пристајем и ја!</p> <p>У неђељу кренуше обојица удовичиној кући.</p> <p>— Чујеш, ја не знам шта |
а никоме да се са мном игра...</p> <p>И обојица изађоше из собе.</p> <p>— Путуј ти, игумане, не |
мислити ни говорити.{S} Само су дахтали обојица и гледали се тупим, безизразним, умореним погле |
!</p> <p>Келнер дође.{S} Срачуна колико обојица имају платити и пружи карту.</p> <pb n="121" /> |
ударајући се руком по челу. — То су нас обојица преварили и изневјерили, црн им образ и овога и |
, па највише и знам...</p> <p>Уједанпут обојица узвикнуше.{S} Перин коњ хтио да изведе нову мај |
ћи у собу.{S} Зину и доктор.{S} Дуго су обојица, ништа не говорећи, стајали на вратима и гледал |
>— Ех?</p> <p>— То ми је казала.</p> <p>Обојица као да се замислише и не проговорише више ни ри |
у њиме.</p> <p>— Хајде! — викну.</p> <p>Обојица пођоше.</p> <p>Нијесу дуго ишли, па се нађоше п |
<p>— Чија мати?</p> <p>— Твоја?</p> <p>Обојица прихватише за столице као да ће се потући, те с |
пипајући се по џеповима. — Ти плати за обојицу, јер ја немам ситнежа...</p> <p>— Платићу, плат |
стрина била је мирна и зачуђено гледала обојицу...</p> <p>— Ама шта је било? — запита Јефтан, к |
хладно и презривим погледом премјери их обојицу. — То зар?</p> <p>— Ово су.</p> <p>— А имају ли |
удновато замириса.{S} Лагано, стидљиво, оборених очију и руменећи се, поднесе она послужавник с |
еба понашати.{S} С тога се мало погури, обори руке низа се и, држећи капу под пазухом, скрушен |
илом угура Перу у најближу гостионицу и обори га на столицу.{S} Затим опет поче играти око стол |
они пара?</p> <p>— Имају.</p> <p>Стари обори главу.</p> <p>— Лијепо је то...{S} Драг си ти мен |
омогнем напретку Српства.</p> <p>Јефтан обори главу и, као постиђено дијете, поче се чешкати по |
Неко стаде учитељу на ногу, Обрену неко обори капу.{S} Прште негдје и нечија боца.</p> <p>— Учи |
Данило не може пјеше ићи?</p> <p>Данило обори главу и уздахну.{S} Сад се тек сјети, како је лиј |
обући љуцки, дворећи мене.</p> <p>Перо обори главу и поче се чешкати.{S} Бијаше му, као да га |
Зар данас? — постиђено запита удовица, оборивши очи, и опет се својим раменом ослони о његово. |
М! — дрекну уједанпут и скочи иза стола оборивши три столице.{S} Препаде и Благоја и остале гос |
ио на зид и гледа јој право у лице; она оборила главу и чупка ресе на бошчи.</p> <p>У Пери заиг |
м и великим, необично испупченим очима, оборио главу и куцка празном чашом о сто, а други прекр |
у прса.</p> <p>— А мене коњ није мог’о оборити! — рече поносито.</p> </div> <div type="chapter |
асните, биће још скупље..</p> <p>Сељаци оборише главе и, не проговоривши ништа, обојица изиђоше |
аду, ни лијепу собарицу, што га је врло обрадовало, јер се бијаше почео прибојавати, да га наск |
брате, по хиљаду и сто пута честитам, — обрадован и раздраган узвикну Перо.— То је љуцки и, што |
и и све.</p> <p>— Фала ти, — упаде Јово обрадован. — То сам и мислио.</p> <p>— Ама у мене то ни |
брате, као да ми те Бог посла! — викну обрадован Перо и поче га грлити. — О, брате слатки и ли |
ободни сте!</p> <p>— Фала Богу! — викну обрадован Перо и удари капом о тле. — Бог вас поживио, |
то не каза да се нијеси вјенч’о, црн ти образ сад и вавијек!</p> <p>Перо зину.</p> <p>— А ко ти |
обојица преварили и изневјерили, црн им образ и овога и онога свијета!</p> <p>— А што нијеси др |
иш он задрхта као шибљика и пољуби је у образ.</p> <p>Покупивши новце, плавојка се опет врати з |
обу, па поче грлити Перу и љубити у оба образа. — Честитам ти, мој Перо, а свршено је да не мож |
провирући се напријед. — Не зацрни нам образа!</p> <p>— Јао, очепили су ме! — хукаше учитељ ск |
облијећу ода свих страна и лијепе се за образе, око ушију, и за хаљине.</p> <p>— Ово је пасје п |
ди солуфе, уфитиљи бркове, уштину се за образе, да му изгледају руменији, и изађе.{S} Пође глав |
од радости.{S} Баш му сузе полетише низ образе.</p> <p>— О Перо мој како си ми! — узвикну на са |
њима и плаче.{S} Очи му се закрвавиле, образи помодрили, а каљаве сузе циједе се низ браду.</p |
глави звонило, звиждало, пиштало...{S} Образи су му <pb n="139" /> час блиједили, час руменили |
ручја и бјесомучно поче љубити по челу, образима, устима.</p> <p>— А како си? — запита Јово, по |
о искривљеним, носићем и смјехуљцима на образима, диже се да купи бакшише.{S} Пође од стола до |
а су се мотале око њега, миловале га по образима и чупкале за бркове.{S} Није хтио ни пити.{S} |
рупана, те су јој бичеви косе падали по образима и сакривали јој половину лица.</p> <p>— Крштен |
тар прохладан да попухује, милује га по образу и лагоди.{S} И тај вјетар доноси, из даљега, нек |
.{S} Сједе до Пере, поче га миловати по образу и умотавати му брк.{S} А њему драго.{S} Стаде уз |
, — рече Пери, ударајући га јаглуком по образу. — Лијеп си и... некако... млађи.</p> <p>— Хахах |
Прозори су, додуше, били исцрвоточени и обрасли ситном травом, врата се накривила и канати гото |
ошље одлучи да набави једнога слугу.{S} Обрати се пријатељима и они му нађоше Дамјана, овога ис |
дићемо, — одговори апсанџија узвијајући обрвама. — Овђе може свашта бити и све се може десити.{ |
уљастим лицем, просједом косом, ћелавим обрвама и дугим трепавицама, што вјечито трепећу, стао |
пустивши да му два бича пану управо по обрвама, заглади солуфе, уфитиљи бркове, уштину се за о |
у добро.{S} Метну прст на уста и издиже обрве.</p> <pb n="79" /> <p>— Стрико зна шта ради, — пр |
ао постиђено дијете, поче се чешкати по обрви.</p> <p>— Ама молимо те, учитељу, — рече, — да од |
ухватити и дуже задржати, а, осим њега, Обрен му је изгледао као најдостојнији повјерења.</p> < |
Чим се смркло, окупише се сви:{S} Јово, Обрен и Јефтан.{S} Сви весели и смјешкају се један на д |
p>Но они му нијесу ни чекали понуде.{S} Обрен је точио и без њега, јер није могао гледати празн |
е још мало посједио, диже се и пође.{S} Обрен пође за њим и не хтједе се зауставити, макар што |
, окренувши се у страну, засмија се.{S} Обрен пође за њом, па се засмија и он...{S} Зауставише |
главе.</p> <p>— Па и не треба, — дочека Обрен умирујући га. — Ја сам то само ’нако каз’о...{S} |
.</p> <p>— Нема ту размишљања, — дочека Обрен живо. — Перо треба одмах да пође.</p> <p>— А зар |
треба да узме жену с миразом, — дочека Обрен у пола пјевајући, као кад чита пјесмарицу. — И ти |
/p> <p>— А ти опет тражи цуру, — дочека Обрен, коме су додијала та пречеста тужакања. — Што мен |
вратима.</p> <p>— Јок!{S} Јок! — повика Обрен, умијешавши се међу њих и хватајући Јефтана за ру |
одуше она се још мало љути на Перу, ама Обрен, ако хоће, може је наговорити да пође... .</p> <p |
ка...</p> <p>— Па говорићу ја, — окреса Обрен готово љутито. — Ти само гледај и слушај...{S} Ил |
бих... ама пос’о и дангуба... — замуца Обрен. — А... осим тога... не знам колика ће бит’ попут |
ребају, — бржебоље <pb n="158" /> упаде Обрен. — Њих треба напунити вином и понијети за пута... |
/p> <p>— А која ли му је млада? — упаде Обрен.</p> <p>— Нас се не тиче која је ни чија је, — ос |
де мало тише.</p> <p>— Који ће? — упаде Обрен брзо. — Ко то може?</p> <p>Данило, који је за све |
p>— Ја би замолио још кога, — уплете се Обрен, који је и сам волио здравице држати. — Нека буде |
p> <p>— Ти сваки дан љепша, — нашали се Обрен, приближујући се Милки и гледајући је како точи к |
а кабулим!</p> <p>— Не треба, — осијече Обрен осорно. — Само ми!{S} Ми смо, што се рекне, главн |
и ја да платим?</p> <p>— Јок, — осијече Обрен остављајући тефтер и прислањајући се леђима уз вр |
јеси ли ти са Стаком говорио? — осијече Обрен оштро и испрси се. — Зар она није твоја?{S} И зар |
а.{S} Плаче Перо, плаче Јефтан, плачу и Обрен и Јово.{S} Сви плачу!{S} А Данило опет промолио г |
>— Кршна.{S} А има и мираза, — одговори Обрен.</p> <p>— Ех?</p> <p>— То ми је казала.</p> <p>Об |
p> <p>— Мени не треба, — мирно одговори Обрен, који је гледао у тефтер и срачунавао нешто. — Шт |
p>— Аха, нисте нам се надале! — узвикну Обрен, слободно ступајући у <pb n="47" /> собу и прибли |
лањали су се од њега и сакривали свуда (Обрен се сакривао за вреће с пиринчом) и једини Јефтан |
— Не знам ти ја наших ђевојака.</p> <p>Обрен дохвати аршин и, играјући се њиме, поче дражити д |
аки паметан човјек треба да има.</p> <p>Обрен се осмјехну.</p> <p>— Дај и мени два форинта, па |
у вис и машући њима као крилима.</p> <p>Обрен Пушибрк баци капу с главе и поче се протезати.</p |
узети ђевојку а да је не видим.</p> <p>Обрен гурну мачку и одбаци аршин, па се исправи и оштро |
не би женили?{S} Што, питам те?</p> <p>Обрен испи чашу и цмокну губицама као да љуби кога.</p> |
а него мати.{S} Она сама задржа Перу, а Обрена остави Милки.</p> <p>— Данас си нешто кршан, — р |
.{S} Удовица, је дочекивала Перу, Милка Обрена, и частили су их кахвом, ракијом, духаном, гураб |
ђевојком, — рече Перо путем, дрмусајући Обрена за рукав. — Ја сам у томе сметен.{S} Да је свира |
ва сам ја! — уплете се Милка, хватајући Обрена испод руке и смијешећи се. — Ја само њега бегени |
га дочека, — настави Јово не слушајући Обрена. — Ако учитељу не буде криво, њега да замолимо.{ |
ји повјерења.</p> <p>— А треба ли теби, Обрене, крштеница? — запита га, улазећи у дућан, јер ни |
дити своју жену, ти Јефтане своју, а ти Обрене своју...</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— А да буде пра |
вакако ћеш и ти.</p> <p>— А можеш ли ти Обрене? — запита Јефтан и не гледајући на Данила. — И т |
о гледајући је зачуђено. — Зар је Милка Обренова?</p> <p>— Његова, његова сам ја! — уплете се М |
Отрже се од Јефтана, обје руке сави око Обренова врата, па га поче стезати на прса и љубити.</p |
ату.</p> <p>Перо сачека док се Милка са Обреном добро не заговори.{S} Није волио да га они чују |
ати.</p> <p>На саму Нову Годину пође са Обреном тамо.</p> <p>— Охо, како је у вас лијепо! — вик |
и.</p> <p>Пред вече сврнуо се, од муке, Обрену Пушибрку на дућан.{S} С њиме се отприје помало п |
гурати.{S} Неко стаде учитељу на ногу, Обрену неко обори капу.{S} Прште негдје и нечија боца.< |
учестали ићи.{S} Перо је <pb n="53" /> Обрену унапријед плаћао сапутнину и звао га готово свак |
пође вратима.</p> <p>— Хајдемо, — рече Обрену.</p> <p>— Куда? — уплете се удовица и потрча за |
Тешко ми је и претешко, — тужио се Перо Обрену, након пуна два мјесеца, уздишући и преврћући оч |
/> па опет у Данила.{S} Затим се окрену Обрену.</p> <p>— Нема, нема брате, — прошапта, да се је |
из кола и повуче у страну.</p> <p>— Што обрука ’вако и себе и мене? — запита, бјесомучно дрмају |
лежале здраве и разлупане бачве, дрва, обручеви, сјекире, и чепркале безбројне кокоши, пијевци |
n="145" /> <p>Кад је дошао ред на Перу, обузе га некакав страх.{S} Ко зна зашто, али он није во |
а и придаде му лицу страшан израз...{S} Обузе га неки бијес и поче по соби трчкати и поигравати |
ан, у само свануће, похитао је попу.{S} Обукао се као и јуче, угладио се, само што се нешто виш |
а сад су им се надале, па се обје љепше обукле и љепше се накитиле.{S} Удовица се чак и карамфи |
S} Ето, није се имала, јадница, када ни обући љуцки, дворећи мене.</p> <p>Перо обори главу и по |
/p> <p>Перо му приступи и објема рукама обухвати његову.</p> <pb n="46" /> <p>— Онда је погодба |
<p>Перо се не смједе даље противити.{S} Обуче се и пође у полицију.</p> <milestone unit="subSec |
на њима спавале, и поче их облачити.{S} Обуче и нову антерију, а нов пас опаса око себе, пустив |
, оклепљеним ушима, мирно је спавао.{S} Обучен је био у танке, прљаве гаће и још прљавију кошуљ |
и унутра.{S} Сад је, као за параду, био обучен у старе, широке хаљине Перине, које су висиле о |
умивати, а полијејевала му лијепа Мара, обучена у лахке хаљине, неуређена и мало рашчерупана, т |
јаца, врзајући се око двају нешто љепше обучених цура, по свој прилици оних сумњивога понашања, |
рече Перо, једнако зијевајући... — Ама ова вечера наопако скупа, — додаде, пошто је почео број |
Тако је!</p> <p>— И, ако хоћеш, нека и ова чаша иђе у твоје здравље!</p> <p>— Живио!</p> <p>Пе |
— А што ће ти? — запита мргодно. — Ко у ова доба вади крштеницу?</p> <p>— Треба...{S} Траже ми |
се обично здравице држе. — Ви сте мене, овај, <pb n="4" /> које ја данас славим моје крсно име |
а попа је био сасвим и заборавио и, кад овај устаде пружајући му крштеницу, зачуђено га погледа |
а својим него за Периним послом и да је овај, према томе, дужан, бринути се за његову удобност. |
однијега одговора није могао смислити и овај му упали да не може боље.{S} Да тако није казао, п |
слиш ти што си ми синоћ платио вечеру и овај доручак, да ћу ја трпити да ми тако у лице говориш |
} Утекли! — дрекну. — Од куге није било оваке бруке!</p> <p>И, не осврћући се ни на кога, отрча |
а...</p> <p>— А ја, брате, не могу мећу оваким <pb n="107" /> свијетом, — рече Перо, још једнак |
реврнувши очима. — Наопако, брате...{S} Овако ти је то, кад се тражи женска глава... -</p> <p>— |
не ожени из наше касабе? — окоси се. — Овако мучиш и себе и нас...{S} И није ти грехота ни сра |
p>— Па и није, — одговори Јефтан. — Ев’ овако проводим се боље него све друге газде.{S} Живим к |
ити.{S} Нијеси ни први ни пошљедњи кога овако осуђују...</p> <p>Комесар као да овога пута бијаш |
и правећи им мјесто. — У мене је вазда овако. — Затим се окрену у страну и слушаше како вјетар |
астио би вас још, — рече мргодно. — Ама овако нема вам више ништа.{S} Ако вам није мрско, сад м |
ега убио мимо све остале и осудио га на овако тумарање?</p> <p>Перо хукну и одмаху руком, да је |
стога Перу (јер је сад заиста, опазивши овако друштво, блесасто изгледао) за један омањи сто и |
о отпухну пепео са цигаре.</p> <p>— Ево овако ће они отпухнути све, <pb n="103" /> — рече. — Уд |
задовољан што је у туђему мјесту нашао овакога пријатеља.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
хотелу „<title>Код Балкана</title>".{S} Овдје већ није затекао ни младу, ни лијепу собарицу, шт |
уцну се по челу.</p> <p>— У мене је све овдје записано! — викну и узе чашу вина. — Драги жениче |
г вас поживио, господине!</p> <p>— Само овдје не можете више имати боравка, — дочека комесар ја |
— Ама само немој радит’ без мене...{S} Овђе су све сами лопови, па ће те преварити за ситницу, |
дговори апсанџија узвијајући обрвама. — Овђе може свашта бити и све се може десити.{S} Нијеси н |
дјети.</p> <p>— Овђе ћемо ми, — рече. — Овђе је згодније.</p> <p>И, ударивши руком по столу, на |
, — дочека Перо и повуче га за појас. — Овђе је лијепо...{S} Нека још!</p> <p>Јефтан се ђаволас |
ликну Јово, ударајући Перу по рамену. — Овђе близу, у селу Галебовцу, живи стрико Васо, рођени |
пнувши вратима, изађе из собе.</p> <p>— Овђе к’о да нећемо дуго скрасит’, — рече Јефтан мргодно |
са улице нијесу могли видјети.</p> <p>— Овђе ћемо ми, — рече. — Овђе је згодније.</p> <p>И, уда |
ат очев...{S} Он је богат, свега има, а овђе живи...{S} Ако хоћете, у њега ћемо и сврнути.</p> |
, а опсовао и Јову.</p> <p>— Нећу ти ја овђе више ноћиват’, па да ме на комаде сијечеш, — рече. |
— Знам, ама шта ћу?...{S} Кад ме стисне овђе, у прсима, дође ми да све разбијем...{S} Да је жив |
ам, да се вама неће свиђет’ и да нећете овђе остати ни читав дан...{S} А и село није какво!...{ |
.{S} Ако се бију на страни, побиће се и овђе, а кад се побију овђе, ми прорадимо.{S} Ја сам сте |
гладоват’...{S} Да ти није мене, ти би овђе зло прошао...</p> <p>— Баш и волим што сам те наш’ |
е стоји иза Данилових леђа. — Шта тражи овђе?</p> <p>— Јесте ли ти Перо Карантан?— запита полиц |
снажно гурнувши, отвори канат. — Је ли овђе?</p> <p>— Јес’, — једва промуца она шћућуривши се |
, — дрекну јаче, — што купиш ове ствари овђе, а?...{S} Куд се спремаш?..</p> <pb n="153" /> <p> |
повијест, — дочека.</p> <p>— Знаш ли ти овђе какву ђевојку? — прошапта Перо, пажљиво се осврћућ |
пијуцкао.</p> <p>— Колико мислиш остати овђе код нас? — запита изненадно Перу. — Нећеш зар брзо |
че Благоје отргнувши се. — Плати трошак овђе, па пусти мени да ти гладим ствар...{S} Само мени |
/hi> </head> <p>— А, Бога ти, ђе су вам овђе ђевојке? — запита Перо Благоја, кад су се, друго ј |
се у кревет.</p> <p>— Фала Богу кад смо овђе, — рече и Јефтан и испод ока погледа лијепу Швабиц |
ма, ако Јенглез удари на Русију к’о што овђе пише? — запита. — То ти је, видиш, једна дипломаци |
рани, побиће се и овђе, а кад се побију овђе, ми прорадимо.{S} Ја сам стек’о све што имам онда, |
— застења. —-Ја не могу ићи...{S} Ја ћу овђе остат’ седам дана, док добро оздравим, па одма кућ |
о рањеник. — У кући ми ништа у реду.{S} Ове ми у њој празно, све наопако.{S} Тако је то, брате, |
и, ни мало се не обзирући на госте, — а ове је године право, да ми вратиш два...</p> <p>— Много |
Што је хтио рећи и протестовати против ове чудне просидбе, сад већ није могао...{S} И шта би с |
а ти мене оставио...{S} Да ми није било ове женске главе, која ми донесе вина и протра ме по пр |
ој ситници прича.</p> <p>Стари наслухну ове ријечи и заустави се.{S} Стаде преда њу и стиснуту |
ажи ти мени, — дрекну јаче, — што купиш ове ствари овђе, а?...{S} Куд се спремаш?..</p> <pb n=" |
их рукава и раздрљених прсију и, носећи овелику канту са водом, стењући и отхукујући, залијевал |
.</p> <p>За час им се на столу зарумени овећа боца изврсна вина.{S} Благоју синуше очи кад га у |
, нарочито око бунара, лежале су четири овеће гомиле ђубрета.{S} По њима су скакутали неколико |
ићи.{S} Двије-три патке брчкале су се у овећој локви, на средини авлије, а недалеко од њих, исп |
ећу, стао је украј стола, држећи у руци овећу чашу препуну вина, укочио се и издигао главу на в |
ња, мени... — опет ће Јован.</p> <p>— С овијем се нећеш погодити!{S} Хајдемо! — рече Јефтан љут |
га Бога, претеслимили нас, к’о метиљаве овнове...</p> <p>— Шути, Бога ти, шта ти знаш? — окоси |
а је мени стало за свијетом!{S} Људи су овнови, <pb n="36" /> који трче за звонаром, макар их и |
— говорила је Перина мати своме мужу, — ово наше дијете биће некакав пустахија.{S} Ако он не св |
зо, не допуштајући да га Перо запита. — Ово носим мојој изабраној, да пробира некакве женске бе |
, брате, јер ће крв пасти, — промуца. — Ово је биједа једна...</p> <p>— Ништа је ово, — одговор |
м и бранећи се од силних муха.</p> <p>— Ово је село мртво, — рече Перо, отирући зној са чела. — |
бразе, око ушију, и за хаљине.</p> <p>— Ово је пасје путовање! — прогунђа Јефтан и некако крвни |
чима. — А ја вас одавно чекам.</p> <p>— Ово ти је зет, — упаде Благоје указујући на Перу. — Он |
премјери их обојицу. — То зар?</p> <p>— Ово су.</p> <p>— А имају ли и они пара?</p> <p>— Имају. |
избаци, потпуно задовољна, што је могла ово <hi>скнадити</hi> као у пјесми.</p> <p>— Ништа нема |
о...{S} Рек’о би: од Бога је!...{S} Ама ово је све са твоје махните памети.{S} Да се пржимо на |
му се чинило као неки сан и као да све ово, што види и чује, није могућно...{S} Он да испроси |
и умијеш...{S} И како би било да прође ово весеље без тебе?</p> <p>Учитељ се осмјехну и, од ра |
дан у другога, као да се питају: шта је ово?{S} А и Перо се забленуо, па нити зна: хоће ли изаћ |
во је биједа једна...</p> <p>— Ништа је ово, — одговори механџија хладно и не осврћући се на гр |
маћицу, гледајући у придошлицу. — Ко је ово?</p> <p>— То је, — одговори стара осмјехујући се, — |
— окоси се Данило, отимајући се. — Није ово шехер.</p> <p>Перо опусти руке низа се и приступи Ј |
и цару да проси дјевојку.{S} Управо сте ово упорабили...</p> <p>Перо се сјети свега што је сино |
ти, док сам ја жив...«</p> <p>Слушајући ово, Пери се ражали.{S} Десио <pb n="86" /> се мека срц |
>слатко</hi> и воду.</p> <p>— Је ли вам ово сестра? — шапатом запита Перо домаћицу, гледајући у |
ти и ићи у механе.{S} Нарочито је волио ово пошљедње, тим више, што није морао сам ићи, него је |
је, наиме, потребно...{S} Видите, како ово доликује <pb n="150" /> против вама...{S} Но ја вас |
иже онај брзојав.</p> <p>— На моју душу ово се он оженио, чим долази, — рече прочитавши га и од |
апита. — Зар се не мицати никуд више из овог пакла?</p> <p>Јефтан увуче руке у џепове и поче за |
акосно. — Мене полиција проћерује одма, овога часа...</p> <p>— Невјешто ли ти лажеш, мој Перо, |
се пријатељима и они му нађоше Дамјана, овога истога Дамјана, кога он од милоште прозва Данилом |
, — дочека комесар јаче. — Морате, али, овога трена одлазити натраг, ако не желите да вас протј |
их ми старији поучимо.</p> <p>Од свега овога разговора Перо ништа чуо није.{S} Као у црквеном |
овако осуђују...</p> <p>Комесар као да овога пута бијаше нешто расположенији и љубазније него |
преварили и изневјерили, црн им образ и овога и онога свијета!</p> <p>— А што нијеси друга кола |
Ко то изнесе на ме не било му просто ни овога ни онога свијета?</p> <p>Комесар се насмија и они |
срушити и притиснути га.</p> <p>— Изим овога, — настављао је комесар немилостиво, — ви сте, да |
<pb n="68" /> <p>— А ко да се јавља по овој врућини? — осијече Јово, задухан. — Најпошље и не |
дође!{S} Е чисто ти хтједох умријети у овој гунгули.</p> <p>Благоје застаде и заплака од радос |
мучећи се, да сам себи одгонене: нашто оволика гунгула и зашто све није мирно као у његовој ка |
филџане.{S} Ненавикнута, зар, да служи оволико гостију застидила се и збунила.{S} Онако збуњен |
се мека срца, па му дође да заплаче за овом дјевојком.{S} И он некако чудновато застења...{S} |
е!</p> <p>— Живио!</p> <p>Перо, поражен овом здравицом, трепташе трепавицама више него обично.{ |
оме, ко није ожењен!“</p> <p>Држимо, да овоме не треба никаква коментара.</p> </div> </body> </ |
Перо натовари на врат учитељу.</p> <p>У овоме питању Перо се није слагао с њима.{S} Није му бил |
о запита Благоја пред вратима.</p> <p>— Ову ли си ми срећу наш’о?</p> <p>— А што? — зачуди се Б |
у и најомиљенију пјесму:</p> <quote> <l>Овце чува Тодора</l> <l>Широм миром до мора...</l> </qu |
ад те по готову неће никаква! — уздахну огледајући се у огледалу. — Хајде, кукавче црни, у мана |
су били некако весели, а на лицу им се огледала радозналост, да час прије виде ту лијепу невје |
а.{S} Пред њим као пукло широко језеро, огледало мјесеца и звијезда.{S} Око језера, са обје стр |
неће никаква! — уздахну огледајући се у огледалу. — Хајде, кукавче црни, у манастир па пости и |
ио се, само што се нешто више огледао у огледалу, чешљао се мимо обично и фес мало накривио на |
уче, угладио се, само што се нешто више огледао у огледалу, чешљао се мимо обично и фес мало на |
у многи странци, не имајући познанства, оглобљени и поробљени онако „на божјој вјери“...{S} Но |
оракнувши у широку авлију, испред куће, ограђену са свих страна уском сухозидицом. — Ту смо!</p |
отегну. — Незнаш ти на какав сам белај ограјис’о...</p> <p>— А нијеси ни испросио?</p> <p>— То |
био љутит, намргођен.{S} Нажуљио леђа, огребао се по руци, а бухе га ишарале својим уједима.{S |
прсију и уских, кукастих рамена, вјечно огрнут <hi>иберцигером</hi>, лагано уљезе у собу, и поз |
прозора и велика, дрвена врата, са два огромна каната.{S} Прозори су, додуше, били исцрвоточен |
ма се помоли једна рашчерупана глава са огромним кукастим носом и страшним очима.{S} Тек мало т |
дну чаршије и као кочоперила се својим огромним вратима, великим, цвијећем окићеним прозорима, |
врућина! — прогунђа Јефтан, хладећи се огромном, прљавом махрамом. — Погинућемо на путу!</p> < |
очевидно, уживаху у њему.{S} Стара га, од милине, почела и по коси гладити, а стари се само см |
чега се највише и свиђао касабалијама, од којих су неки, најпаметнији, и научили тај језик и п |
познати људе, што сјеђаху за столовима, од духанскога дима, који се као дебела паучина лелујао |
n="162" /> српски од Адрије до Балкана, од Ситнице до Мораче, Дрине, Тисе, Врбаса, Саве и Цетин |
, да види: има ли икаква ђевојка љепша, од наше красне удовице Стаке?</p> <p>— Охо! — викну нек |
нашљества се управо и прочуо и био је, од свих касабалија, једногласно проглашен особитим мајс |
прихватити.</p> <p>Пред вече сврнуо се, од муке, Обрену Пушибрку на дућан.{S} С њиме се отприје |
чојек!</p> <p>Перо га дрпну за рукав и, од нестрпљења, поче тапкати ногама, као да збија сламу. |
вјенчање...</p> <p>Јефтану сину лице и, од радости, умало га не загрли.</p> <p>— А хоћеш ли да |
Ја добро.</p> <p>Игњат га мало пусти и, од милоште, повуче га за ухо.</p> <p>— А-а кршно си мом |
без тебе?</p> <p>Учитељ се осмјехну и, од радости, наклони се опет.{S} Видјело се, да су га Је |
знаменити слуга Пере Карантана Дамјан, од милоште прозвани Данило.</p> <pb n="6" /> <p>— А? — |
<p>И сви прихватише за чаше, а Данило, од радости, баци капу у вис и поче поигравати.</p> </di |
носи ти пет хиљада мираза.</p> <p>Перо, од чуда, скочи са столице и сав се искриви.</p> <p>— Ми |
рат, ја се не бих љутио...{S} Рек’о би: од Бога је!...{S} Ама ово је све са твоје махните памет |
чојек, те нећу пуно говорит’ кажем вам: од сјутра тражим жену.</p> <p>— Живиооо!</p> <p>Сви уст |
д чакшира прикаче некакав чудноват реп: од изрецкане хартије и старих крпетина.</p> <p>— А шта |
ијатељи Перини широку <hi>хладницу</hi> од самих дубових и букових грана и окитили је цвијећем |
а ради?</p> <p>— Он зна шта ради!...{S} Од куге није било паметнијег чојека од њега.</p> <p>Јов |
голим њедрима, као што је замишљао.{S} Од велике бриге поче му се и коса шарати и, на велику ж |
— А-а утекли су!{S} Утекли! — дрекну. — Од куге није било оваке бруке!</p> <p>И, не осврћући се |
се отме. — Јеси ли здрав?</p> <p>— А-а од куге никад боље! — одговори Игњат, стежући га јаче. |
црњаху испод бијелих, загрнутих рукава од кошуље.{S} Поп је, без мантије и камилавке, босоног |
ми поштено плаћа бировину; она ме чува од свакога, <pb n="35" /> па ми, богме, ни сами владика |
није ни махнито!</p> <p>— И сад вели да од Стаке нико љепши нема! — настави Јефтан некако занос |
ине, а коса златна к’о препечена ракија од пет година дана...{S} Ах, да је видиш!...</p> <p>— П |
нгули.</p> <p>Благоје застаде и заплака од радости.{S} Баш му сузе полетише низ образе.</p> <p> |
{S} Од куге није било паметнијег чојека од њега.</p> <p>Јово даде знак друговима, да пођу за њи |
Ни мени није драго кад ме ко зауставља од мојих послова...{S} Ја и сад имам посла...</p> <pb n |
, да једним махом све црне мисли одагна од <pb n="84" /> себе.{S} А бухе га све то више пецкаху |
S} Мог’о је пити вина, па још из леђена од дванајес’ ока.{S} Не може сваки коњ бити Шарин, ни с |
ханом, што је непуна два сахата удаљена од касабе, подигли су пријатељи Перини широку <hi>хладн |
Зар ја нисам каз’о да је слађа телетина од говедине?</p> <p>Па, окренувши се Милки, дубоко узда |
, — ама ја к’о велим: слађа је телетина од говедине...</p> <p>— Како кад, — пресијече га удовиц |
тане на ноге, — Ос... тавио си ме... па од јада...{S} Ако ти је кр...риво ено ти суда па ме туж |
ко рече Јефтан!{S} А најљепша и највећа од свих кућа, понос веселих касабалија, издизала се при |
једну час на другу страну као шеталица од сахата.{S} Око њега се окупиле собарице и сва служин |
га лагано одгурну.</p> <p>— Је ли љепша од Стаке? — запита.</p> <p>— Бре Стака је горска вила! |
рај мора,</l> <l>Има л’ иђе иког љевшег од мене?</l> </quote> <p>— Живио! — опет загрмише сви, |
полио хладном водом...{S} Стид га, стид од сама себе, да тако изневјери друга <pb n="112" /> и |
азима, диже се да купи бакшише.{S} Пође од стола до стола, осмјехкујући се на свакога и увијају |
говорити о њој.</p> <p>— Ех, ех, кад је од власти, то ти је, побратимковићу, друга ствар, — одг |
еницу?</p> <p>— Треба...{S} Траже ми је од власти, — понизно одговори Перо и поклони се до земљ |
ст иште, то треба давати...{S} Власт је од Бога дата и њојзи, побратимковићу, треба да смо сви |
задњим ногама стајати.{S} Перо премрије од страха.{S} Поблиједи, полегути се, ухвати се за грив |
мене, знаш, има свакаква вина: најприје од десет година, па све до пет...{S} Имам и новога, па |
ре, отресе са њих силну прашину и длаке од мачака, које су на њима спавале, и поче их облачити. |
звикну бијесно. — А зар има више будале од тебе?</p> <p>Као по команди сви гости оставише <pb n |
и метну га у крај.{S} Покупи и филџане од гостију.</p> <p>— Да није сиротиње, частио би вас јо |
гласамо.</p> <p>Перо зину.{S} Отрже се од Јефтана, обје руке сави око Обренова врата, па га по |
куња, лијено машући репом и бранећи се од силних муха.</p> <p>— Ово је село мртво, — рече Перо |
касаби, улови ми кога.{S} Кажи, нек се од мене не боји пријеваре.{S} Ја воде никад не сипљем.{ |
кога пуштао, нити куда излазио, него се од јутра до мрака климатао <pb n="58" /> на једној висо |
веселиш се, а?</p> <p>— Ја... напио се од јада, — дочека Данило, покушавајући да се исправи и |
другови га оставише.{S} Уклањали су се од њега и сакривали свуда (Обрен се сакривао за вреће с |
ефтер и прислањајући се леђима уз вреће од пиринча.</p> <p>— Ама крштеница је красна ствар, бра |
плива према њој.{S} Хита, јури, а дрхће од чежње и напријед спрема пољубац...{S} Стиже јој...{S |
и је лешкарио у душеку, правећи куглице од хљеба и гађајући њима слике на зиду.</p> <p>Но и сам |
ругога.</p> <p>Јован се бржебоље одмаче од плота и стаде преда њих.</p> <p>— Станите, станите! |
...{S} Ко је паметан, тај ти се не миче од своје куће, нит’ се пати ’вако к’о ми...</p> <p>— Не |
— Паризу.</p> <p>Наши путници одјахаше од коња, ступише у хотел и, уз мермерне степенице, попе |
, па да лијепо спавам...{S} Ништа љевше од спавања!...{S} Ко је паметан, тај ти се не миче од с |
лицијског комесара морао је чекати више од пола сата...{S} Ту су се, у широком ходнику, гурали |
и се више препали.{S} Обојица одскочише од земље и блесасто погледаше Данила.</p> <p>— Зар? — г |
рен, стар, са дугом просједом брадом, и од пушења, чађавим брковима.{S} Српски је <pb n="109" / |
<hi>сигурно</hi> наћи.</p> <p>— Треба и од женскадије неко да <pb n="159" /> пође, — опет предл |
n="112" /> и пријатеља!...{S} Стид га и од Швабице... -</p> <p>— Опрости, — прошапта, као кажње |
њега као опарена.</p> <p>— Бјежи, бјежи од мене крвниче! — викну и показа му свих десет прста, |
ће му тога часа у очи полетити. — Бјежи од мене!...{S} Зар сам те ја за то лијепо примала?...{S |
аноса, пољуби је...{S} А тада се одвоји од ње, и хтједе јој боље загледати у очи и лице и... ја |
и, да читав народ <pb n="162" /> српски од Адрије до Балкана, од Ситнице до Мораче, Дрине, Тисе |
е?</p> <p>— Мислим се колико смо утекли од куће, — одговори Данило жалостив но, не утирући суза |
треба ни од кога да иштеш?</p> <p>— Ни од кога.</p> <p>Старац се дохвати руком за стабло и уст |
?</p> <p>— Имам.</p> <p>— И не треба ни од кога да иштеш?</p> <p>— Ни од кога.</p> <p>Старац се |
аса могао чути.{S} Па ни попадија се ни од куда појављивала није, макар што је Перо, Бог зна за |
ја?</p> <pb n="64" /> <p>Јефтан оступи од прозора и засмија се.</p> <p>— Како ће бити без тебе |
нос откинуо.{S} И све живо поче бјежати од њега као од човјека који је памет изгубио.{S} И друг |
свима и као да хтједе скочити и бјежати од свега свијета.</p> <p>У исти час му дјевојка поднесе |
ајао до зоре.{S} Макар што му је и мати од јада пресвисла, он је остајао.{S} И сав свијет прори |
кад си ми прич’о, да ће ти ђеца крепати од глади?...</p> <p>Сељак слегну раменима и ућута.</p> |
се, Врбаса, Саве и Цетине, види користи од вашег брака; да сретно буде по ваш дом и српски род. |
.{S} Имам посла. — осијече Перо бјежећи од њих. — Пос’о је пос’о и он је најпречи!</p> <p>— Так |
ити још пресуда? — запита Перо замирући од страха и блиједећи. — Зар није <pb n="149" /> мало, |
<p>— Ево га! — потврди и стари, дахћући од умора. — А ђе си ти био? — запита, затим, Перу, мрго |
астења <pb n="166" /> Перо, кријући очи од свега свијета.</p> <p>— Ко вам је то каз’о?</p> <p>Ј |
ке, стиште је на прса, и, склопивши очи од заноса, пољуби је...{S} А тада се одвоји од ње, и хт |
је придржи, али се она изврну и отскочи од њега као опарена.</p> <p>— Бјежи, бјежи од мене крвн |
чају, гунђати и проклињати све, почевши од младожење, па завршујући самим собом.</p> <p>Учитељ |
втра буде ганц гут.</p> <p>Па, примивши од Пере награду, изађе из собе.</p> <p>— Ама јесам ли ј |
, па застаде.{S} Ухвати Благоја за крај од прслука и погледа му право у очи.</p> <p>— Ја ћу те |
ку, читаш ли?</p> <p>— Ја нијесам чојек од књиге, — промуца Перо црвенећи се, — ама о Геновеви |
ну жалостивно. — Нијесам ни ја отпадник од вјере.{S} Нијесам ни ја разапињо Исуса, па опет ме, |
" /> кукове и одмјери га мрким погледом од главе до пета.</p> <p>— А што ће ти? — запита мргодн |
к и по тлима, ту се мијешало са пепелом од цигара и давнашњом прашином, те је соба много сличил |
о се почеша иза уха, поче куцкати врхом од кундуре о тле и као смишљати нешто.{S} Затим још јед |
Дамјана, овога истога Дамјана, кога он од милоште прозва Данилом.{S} Уједно одлучи и то, да, п |
{S} И све живо поче бјежати од њега као од човјека који је памет изгубио.{S} И другови га остав |
друге, па све једнаке, нове, бијеле као од сира сарезане; магазе и дућани обојадисани и окићени |
фтана, који се готово није ни растављао од своје заручнице, није могао лако ухватити и дуже зад |
ни отац задовољно је трљао руке и трчао од пријатеља до пријатеља да га хвали.</p> <p>Негдје у |
ним <pb n="83" /> душеком, кога је отео од Данила.{S} Он је, чисто и јасно, доказао Пери, да »к |
траговима проливеног мастила и прогорио од цигара што су их по њему остављали.</p> <p>— Кршан с |
> <p>Привири боље.{S} И опази, недалеко од дуда, иза једне гомиле буњишта, како стоје једно пре |
ој локви, на средини авлије, а недалеко од њих, испод прастарог, кљастог дуда, весело грокћући |
ије шала удаљити се, сам самцит, толико од куће и доћи у туђ свијет, гдје му се свашта може дес |
гао са сваким лијепо живити и, нарочито од сељака, примати разне <hi>поклоне</hi>, топло обећав |
му <pb n="106" /> се прилијепиле за тур од чакшира. — У тебе ашикују сви...</p> <p>— ...и мати |
се иза леђа и старала се, да му за тур од чакшира прикаче некакав чудноват реп: од изрецкане х |
/> среће из своје пуне кесе и чув’о вас од зла и напасти сваке.</p> <p>И поче јаглуком трљати о |
је да су сви мирни и да се не препадају од његове куће.</p> <p>— Ама у мене у собама има и буха |
ти за пртљагу.</p> <p>Јефтан га одгурну од себе и удари ногом о тле.</p> <p>— Ти ми се не мијеш |
ући и борити и са живином.{S} Патили су од њега једнако и туђи пси и мачке и пилићи, кокоши, го |
показао свима.{S} Наравно, да је одмах од оца добио нове хаљине, што се показао тако »даровит |
три прста и љубећи их. — Да их поједеш од милине!...{S} Ти то остави само мени.</p> <p>— А име |
!...{S} А ти то, побратимковићу, тражиш од лоповлука, јер хоћеш да дижеш буну, јали какво иселе |
може да нађе за себе ђевојке.</head> <p>Од тога дана Перо као да клону духом и изгуби вјеру у с |
о, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Од тога дана и опет поче умјереније живити.{S} Затвори |
треба да их ми старији поучимо.</p> <p>Од свега овога разговора Перо ништа чуо није.{S} Као у |
ћа, како га таласи запљускују и драгају ода свих страна...{S} И као вјетар прохладан да попухуј |
о очима и лицу.{S} Коњске мухе облијећу ода свих страна и лијепе се за образе, око ушију, и за |
ситним, јастребастим очима. — А ја вас одавно чекам.</p> <p>— Ово ти је зет, — упаде Благоје у |
у руком, да једним махом све црне мисли одагна од <pb n="84" /> себе.{S} А бухе га све то више |
сила, радо ћу <pb n="161" /> се увијек одазвати позивима омладине, — дочека одмах, заваљујући |
<pb n="99" /> више људи и ослухивао је: одакле ће чути највишу грају, свађу, или пјевање.{S} На |
ишћерат, из главе...</p> <p>Перо чисто одахну, када му објавише, да не ће више бити ђак.{S} Шк |
очивке, остављајући хартије на страну и одахнувши мало. — Ви се зовете Перо Карантан?</p> <p>— |
га изнутра, те мораде окренути главу и одахнути мало.{S} Ипак стегну срце и уљезе.{S} У први м |
је не видим.</p> <p>Обрен гурну мачку и одбаци аршин, па се исправи и оштро га погледа.</p> <p> |
амо ми!{S} Ми смо, што се рекне, главни одбор и ми ћемо ријешити.</p> <p>— И скупићемо се у прв |
рити.</p> <p>И, не сачекавши да се Перо одбрани, зазвони у звонце.</p> <p>— Водите га у затвор, |
азабрати. — Какав је то белај?</p> <p>— Одв’о нам Јово Јоку, — одговори она мирно, као да о как |
да је ноћас отиш’о...</p> <p>— То је он одвео Јову, душе ми! — кликну Јефтан, ударајући се руко |
чи од заноса, пољуби је...{S} А тада се одвоји од ње, и хтједе јој боље загледати у очи и лице |
р ти то ваља?</p> <p>— Па ево ме сад, — одврати Јово весело. — Што је рјеђе, то је слађе!</p> < |
враћали из школе.</p> <p>— Како кад, — одговараху му.</p> <p>— Е добро је кад не бије вазда.</ |
оредности.{S} Одговора нема...{S} А док одговор не приспије, ја вас не могу пустити.{S} Дапаче |
о вашој ћудоредности, добио сам двојбен одговор, — рече, чешкајући се оловком по глави и гледај |
се информирам о вашој ћудоредности.{S} Одговора нема...{S} А док одговор не приспије, ја вас н |
поклони се до земље.</p> <p>Згоднијега одговора није могао смислити и овај му упали да не може |
ти ћеш виђети више...</p> <p>— Сведно, одговори Данило лијено. — Волио би ја да сам дома, па д |
n="122" /> <p>— Биће да сад спавају, —- одговори Благоје мирно. — Уморне па се одмарају.</p> <p |
рав?</p> <p>— А-а од куге никад боље! — одговори Игњат, стежући га јаче. — А-а како си ми ти, м |
кнуше у један глас.</p> <p>— Нема га, — одговори Данило, отирући зној са чела и хладећи се капо |
е.</p> <p>— Кршна.{S} А има и мираза, — одговори Обрен.</p> <p>— Ех?</p> <p>— То ми је казала.< |
нема! — окреса Јефтан.</p> <p>— Нема, — одговори Перо покуњено.</p> <pb n="63" /> <p>Сви ућуташ |
селу? — запита шапатом.</p> <p>— Има, — одговори Данило покуњено, — Сам Јован, не знам како се |
брзо крећати?</p> <p>— Неколико дана, — одговори Перо. — Ако пос’о свршим, поћи ћу прије...</p> |
.</p> <p>— Притрпи се само до сјутра, — одговори му Јово тихо, милујући га по <pb n="87" /> вра |
здрава...</p> <p>— Шетали смо доста, — одговори Јово гледајући Јоку. — И ручали смо...</p> <p> |
тамо ради?</p> <p>— Не ради се ништа, — одговори Перо весело, раздраган Благојевом похвалом кас |
<p>— Ето ти Данила, па с њиме хајде, — одговори Јефтан. — Паметан је он, а и ти си сад паметан |
дошлицу. — Ко је ово?</p> <p>— То је, — одговори стара осмјехујући се, — то ти је суђеница...</ |
во? — промукло запита.</p> <p>— Није, — одговори Перо преплашен. — Што ће ти?</p> <p>Игњат изма |
дајући свирачице.</p> <p>— Па и није, — одговори Јефтан. — Ев’ овако проводим се боље него све |
о брзина?</p> <p>— Што брже, то боље, — одговори Благоје и поче звиждукати.{S} Све се данас брж |
Анђа, ако хоћеш.{S} То је лијепо име, — одговори Благоје.</p> <p>Перо отпрсну и направи лице, к |
Како то јашеш?</p> <p>— Чув’о би се, — одговори Перо као кроз плач, — ама зар сам ја пророк, п |
Перо?</p> <p>— Ето... како ви велите, — одговори Перо понизно, снебивајући се. — Ви како гласат |
а и зијевну.</p> <p>— Немамо ми пите, — одговори мирно. — Ко ће скухат’?</p> <p>Перо погледа у |
Мислим се колико смо утекли од куће, — одговори Данило жалостив но, не утирући суза. — Има сто |
. — Ко сте ви?</p> <p>— Ево ти дошли, — одговори Јово весело. — Пријатељи дошли.</p> <p>Стари с |
и брани и да се удаш?</p> <p>— Брани, — одговори она: — Требам му, па каже: »нећеш се удавати, |
и требаће ти крштеница.</p> <p>— Јок, — одговори Јефтан и крену даље. — Шта ће ми то?</p> <p>— |
росио?</p> <p>— То, душе ми, не знам, — одговори Перо и мученички уздахну. — Кажу да сам испрос |
док сте се пробудио.</p> <p>— Ја сам, — одговори Перо хладно. — Ја сам баш Перо Карантан...{S} |
чер’о? — запита га.</p> <p>— Нијесам, — одговори Перо. — Не знам куд ћу.</p> <p>— А гладан си?< |
ишта. — Све си знала!</p> <p>— Нисам, — одговори она узмичући главом. — Оклен би ја знала?</p> |
оја ли си вјера?</p> <p>— Ја тргујем, — одговори Перо достојанствено.</p> <p>— А продајеш ли ви |
/p> <p>— Није...{S} Ње се и не бојим, — одговори Јока, да се једва чуло. — Ама <hi>он</hi>...</ |
м паметни чојек, јер паметно говорим, — одговори Бошко достојанствено.</p> <p>— Ти си будала!</ |
Јефтана?</p> <p>— Јефтан је болестан, — одговори Данило мирније, — па не могу с њиме.</p> <pb n |
ше не вјерује!</p> <p>— Превариће он, — одговори Алекса упорно, потпуно увјерен о неприкосновен |
иједа једна...</p> <p>— Ништа је ово, — одговори механџија хладно и не осврћући се на грају. — |
а одлеж’о у хавсу?</p> <p>— Видићемо, — одговори апсанџија узвијајући обрвама. — Овђе може сваш |
о Карантан?</p> <p>— Зовемо молићемо, — одговори Перо и преклони се читавом половином тијела. — |
метан к’о сада.</p> <p>— Ништа за то, — одговори комесар, давајући му руком знак, да га не прек |
о ти је, побратимковићу, друга ствар, — одговори он брзо, правећи љубазније лице и као покушава |
белај?</p> <p>— Одв’о нам Јово Јоку, — одговори она мирно, као да о каквој ситници прича.</p> |
— Тражио бих ја, ама не знам коју ћу, — одговори Перо још тужније. — Не знам ти ја наших ђевоја |
зо.</p> <p>— Научили смо ми и на њих, — одговори Јово. — На путу се чојек свачем научи.</p> <p> |
eign xml:lang="de">Sehr gut</foreign> — одговори она, попријевтиши му прстом.</p> <p>А Перу неш |
пита.</p> <p>— Рано...{S} У шест сати — одговори Перо. — И немој закаснити.</p> <p>Растадоше се |
полесно?</p> <p>Перо нијем, укочен, не одговори ништа.{S} Само показа прстом на Јефтана, а гла |
p>— Он је зао?</p> <p>Она уздахну, а не одговори ништа.</p> <p>— Мучи ли те? запита он.</p> <p> |
>— Мучи ли те? запита он.</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— Како те држи?</p> <p>— Хоће да му ва |
виче: <hi>тако је!</hi></p> <p>Мара не одговори ништа, нити подиже очију, него, једнако онако |
/> поред Томе и возити се...{S} Ипак не одговори ништа.{S} Само упрти пртљагу и пође пред њима, |
аш, зло и по ме и по те.</p> <p>Перо не одговори.{S} Пропусти га да уљегне у кућу, а он стаде п |
а.</p> <p>— Баталио сам то, — безбрижно одговори Благоје и опет поче звиждукати.{S} Обиједили м |
...{S} Траже ми је од власти, — понизно одговори Перо и поклони се до земље.</p> <p>Згоднијега |
говор.</p> <p>— Мени не треба, — мирно одговори Обрен, који је гледао у тефтер и срачунавао не |
смо почели.</p> <p>Перо не знаде шта би одговорио, него и он сједе на кревет и, објесивши ноге, |
старије...</p> <p>Перо није знао шта ће одговорити, него, у незгоди, извади и он јаглук и поче |
ачудићете се сви!</p> <p>— Да Бог да, — одговорише обојица.</p> <p>Стари се опет појави на врат |
и, без питања, сједе за сто.{S} Они не одговорише и само га погледаше оштрије, испитујући.{S} |
и ноге носе...</p> <p>Јефтан и Перо не одговорише ријечи.{S} Обојица, као утучени, кренуше из |
чудио се свему, мучећи се, да сам себи одгонене: нашто оволика гунгула и зашто све није мирно |
— Четврти за пртљагу.</p> <p>Јефтан га одгурну од себе и удари ногом о тле.</p> <p>— Ти ми се |
каква је она...</p> <p>Јефтан га лагано одгурну.</p> <p>— Је ли љепша од Стаке? — запита.</p> < |
о Карантан?— запита полицајац набусито, одгурнувши Данила и приближујући се. — Чекао сам по сах |
се малко, као нехотице, ритнула ногом и одгурнула га.{S} Њему није било ништа.{S} Три пута се п |
{S} Брука једна!...</p> <p>И, забринут, оде из механе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>В |
дође ми да помахнитам...{S} А сад — да оде тако далеко...</p> <p>— А чујеш, зете, — настави ст |
н смо и дошли...{S} Кући ћемо!</p> <p>И оде у собу.</p> <p>— Фала Богу, кад ћу се вратити, — ре |
се и не рекавши ни <hi>збогом</hi>, сам оде у хотел.</p> <p>Дошавши у собу, одмах спусти завјес |
, па, пољубивши га у руку, готово трком оде из куће.</p> <p>Тога дана непрестано је мислио о Ма |
ја ићи с тобом, — рече. — Сваки пут кад одем да ми дадеш по форинту.{S} Толико би дао доктору д |
ам <pb n="77" /> нешто и посла, па, ако одете, нећете ми барем сметати...</p> <p>Сви устадоше.{ |
, а стари се само смјешкаше и пипаше му одијело, ваљда да се увјери: је ли најбоља чоха или ниј |
гњат.{S} Гологлав, рашчерупан, у лакоме одијелу, стаде на праг и погледа по соби.</p> <p>— А-а |
с ево на мјесту...</p> <p>Пред њима се, одиста, указивала нешто љепша, плочом покривена кућа... |
ио вино у — Паризу.</p> <p>Наши путници одјахаше од коња, ступише у хотел и, уз мермерне степен |
јепе собарице, која је била нешто лакше одјевена, а лијевом је држи за подвољак.{S} Пред њима, |
о задњу ријеч, кад, кроз ходник, почеше одјекивати нечији кораци и као граја нека.{S} Перо поми |
омесар јаче. — Морате, али, овога трена одлазити натраг, ако не желите да вас протјерам са прат |
свршетку осјетио је, као да му је мало одлануло на души и као да се разведри мало.{S} Ни те ве |
9" /> мало, што сам прав-здрав три дана одлеж’о у хавсу?</p> <p>— Видићемо, — одговори апсанџиј |
о Карантан и његова Стака, доносим само одломак његова писма, што га је писао једном пријатељу: |
<p>Као <hi>уредан</hi> човјек најпошље одлучи да набави једнога слугу.{S} Обрати се пријатељим |
он од милоште прозва Данилом.{S} Уједно одлучи и то, да, први пут пошље смрти родитеља, прослав |
> <p>Најпошље Перо стиште срце и чврсто одлучи да запроси.{S} Што је више ишао њима, самовање м |
икако полазио на пут и што је будаласто одлучио да се жени...{S} Зар баш да се жени?...{S} И шт |
тке пите немаш?</p> <p>— Па што, брате, одма не иштеш! — узвикну Перо, плеснувши рукама. — Што |
е, — рече. — Кад би ме с оном вјенчали, одма би скочио у воду...</p> <p>— Е видите ли ви објеше |
у. — Са Стаком ћеш га баш и јести!..{S} Одма ћемо је испросити, па нека у касабу уљезе к’о твој |
! — дрекну Јефтан, прибравши се мало. — Одма да тражиш ђевојку!</p> <pb n="13" /> <p>И зграби П |
...{S} Ашикују са официрима...{S} Треба одма да иђемо даље...</p> <p>Јефтан опусти руке низ кре |
>— Ама молимо те, учитељу, — рече, — да одма напишеш, па да напријед чујемо шта ћеш говорити... |
мијеша у разговор. — У бухљивим бачвама одма се вино поквари, па се усирћети, па не ваља ништа. |
тат’ седам дана, док добро оздравим, па одма кући...</p> <p>— А ја? — јаукну Перо. — Шта ћу ја? |
ш ђевојку.{S} Лијепо све да уредимо, па одма сјутра на вјенчање.</p> <p>Перо га погледа поприје |
ћете ви сјутра ићи? — запита. — Сјутра одма!</p> <p>Они се зачуђено згледаше.</p> <p>— И нека |
плакао, или се засмијао?</p> <p>— И сад одма да се жениш.{S} Сад! — дрекну Јефтан, прибравши се |
егну пакосно. — Мене полиција проћерује одма, овога часа...</p> <p>— Невјешто ли ти лажеш, мој |
— Хм, хм, — дочека поп љутито. — Шта ће одма?{S} Каква је то преша? — Али, као да се нечега сје |
а!..{S} Да продајеш и купујеш, могли би одма пазарити.{S} У мене, знаш, има свакаква вина: најп |
кајте више, — осијече. — Хајдете, па ми одма враћајте жито!...{S} Одмах!...{S} Ако закасните, б |
и у цркву и добро платити попу, па нек одма вјенча...</p> <p>Перо слегну раменима...</p> <p>— |
а умре?{S} Несретниче, зар нијеси могао одма да нађеш доктора?</p> <p>Па се окрену и опет хитно |
у кочијаша, да се код некаква познаника одмара, а они се полако упутише уском путањом, која је |
одговори Благоје мирно. — Уморне па се одмарају.</p> <p>— А синоћ?</p> <p>— Синоћ су куњале.</ |
е Перо сасвим озбиљно. — Ако је лијепа, одмах ће бити моја!{S} Ја само лијепу тражим!...</p> <p |
добро; ако ти буде зла, онда куку теби, одмах си мртав!...</p> <p>Перо поче трљати руке као да |
сам оде у хотел.</p> <p>Дошавши у собу, одмах спусти завјесе, истјера Данила и леже у постељу.{ |
ајдете, па ми одма враћајте жито!...{S} Одмах!...{S} Ако закасните, биће још скупље..</p> <p>Се |
— Ви, ви, ви... знам ја све вас!...{S} Одмах иђите из моје куће, куд вас очи воде и ноге носе. |
љања, — дочека Обрен живо. — Перо треба одмах да пође.</p> <p>— А зар не може без мене?- — запи |
ла жена.</p> <p>— А пристајеш ли ти, да одмах у неђељу пођемо у њих? — запита Перо журно.</p> < |
ек одазвати позивима омладине, — дочека одмах, заваљујући шешир на затиљак — Ја сам вазда рад, |
лицу, показао свима.{S} Наравно, да је одмах од оца добио нове хаљине, што се показао тако »да |
а је било да учитељ покаже прут и он се одмах стишавао и, положивши руке на клупу, уозбиљио се |
би, честито и не погледа на њу, него се одмах поче чистити и уређивати.{S} Очешља се лијепо и р |
а стабло и устаде.{S} Лице као да му се одмах разведри.</p> <p>— Па што си онда дош’о? — запита |
ећ таре сузе.{S} А Перу то разоружа, те одмах занијеми.{S} Што је хтио рећи и протестовати прот |
т, пошто је на свијет изишао гладан, те одмах почео млацкати губицама као да сиса...{S} Кашње с |
нио, чим долази, — рече прочитавши га и одмах скочи. — Оженио се, погани син, без нас! — викну |
љиве...</p> <p>Стари погледа на врата и одмах прекиде реченицу.{S} Малена, танка, сухоњава <pb |
на слами је лежао сам Перо, јер је Јово одмах за старим изишао некуда, а Јефтан се користио Пер |
је: — Ех, кад хоће власт, и биће готово одмах...{S} Ти мало причекај, па ћеш добити...</p> <p>П |
— рече мирно, утишавајући га. — Хајдемо одмах...{S} Само плати трошак, па да иђемо.</p> <p>Перо |
</p> <p>— И мени се чини, — одобри Перо одмах.</p> <p>— А ја се не бојим, — упаде Јово ватрено. |
...{S} А милостива власт хоће крштеницу одмах.</p> <p>— Хм, хм, — дочека поп љутито. — Шта ће о |
чека <pb n="104" /> Бошко и, звизнувши, одмахну руком, као да вели: „прошло је то“. — Њему се в |
а трешња, па развуче лице, засмија се и одмахну рукама.</p> <p>— Немамо ми чисте кошуље, — рече |
аквих неприлика.</p> <p>Учитељ презриво одмахну руком и куцну се по челу.</p> <p>— У мене је св |
бунтовник је бунтовник.</p> <p>Комесар одмахну руком.</p> <p>— Драги мој, — рече, — ја сам опр |
на овако тумарање?</p> <p>Перо хукну и одмаху руком, да једним махом све црне мисли одагна од |
ажити другога.</p> <p>Јован се бржебоље одмаче од плота и стаде преда њих.</p> <p>— Станите, ст |
— викну. — Фала Богу, кад сам ја добио одмјену.</p> <p>Перо се, из почетка, силно захука.{S} З |
бочи се рукама о <pb n="32" /> кукове и одмјери га мрким погледом од главе до пета.</p> <p>— А |
ви неколика слова и даде послужитељу да однесе.{S} Затим запали цигар и, добујући прстима у про |
дан на другога, као да су какву побједу однијели.{S} Посједаше око округлога стола, — око стола |
еро мисли исто к’о и ја.{S} И он ми све одобрава, а само се ти љутиш и велиш да о мени свијет р |
је драго, кад ти, к’о младић један, то одобраваш...{S} Данашњи млади људи махнити су и њима ни |
очекали?</p> <p>— Без дочека не ваља, — одобри и Јово.</p> <p>— Вечерас ћемо се и посавјетовати |
кући.</p> <p>— Оно, додуше, тако је, — одобри Перо, — ама ја к’о велим: слађа је телетина од г |
све горе и теже...</p> <p>— Све горе, — одобри и Перо, мученички преврнувши очима. — Наопако, б |
е вама чини?</p> <p>— И мени се чини, — одобри Перо одмах.</p> <p>— А ја се не бојим, — упаде Ј |
учали смо...</p> <p>Стари се осмјехну и одобри главом.</p> <p>— Нека сте ручали, — рече. — То в |
та ми фали, а?</p> <p>— Тако је, — опет одобри Перо врпољећи се. — Тако је то...</p> <p>Поп га |
кахву. — Нијесам ни знао да си... тако одрасла и тако се раскрупњала...{S} Права ђевојка!</p> |
оду своме.</p> <pb n="15" /> <p>Када је одрастао и могао се мијешати са осталом дјечурлијом на |
у нема риба.{S} Њима је, да речемо, Бог одредио воду, а није вино; с тога се и вели: »к’о риба |
о Периној женидби.</head> <p>Састанак, одређен у прву недјељу по Крсноме Имену, морао се одржа |
молитве, јер ти нема помоћи...</p> <p>И одрече се друштва.{S} Неколико дана живио је осамљен у |
а тога, — и Бог зна да ли би је икада и одржао, да му изненада, једнога дана, чудан случај у по |
прву недјељу по Крсноме Имену, морао се одржати и сви јарани опет се, у уречено доба, нађоше у |
а у собу тако снажно, да се једва могао одржати на ногама. — Тако је, тако! — понови опет. — И |
>Наравно, да заклетву никако није могао одржати, — био је и сувише слаб за тога, — и Бог зна да |
војке?</p> <p>Перо не могаде више да се одржи. <pb n="147" /> Задрхташе му и ноге, поклецнуше к |
након два дана, у чувену варош М..... и одсједе у великом и славном хотелу „<title>Код Балкана< |
тући, те сиромах Перо читава три корака одскочи у страну и дрхћући приступи механџији.</p> <p>— |
трико!</p> <p>Старац се трже и плашљиво одскочи.{S} Затим отвори крмељаве очи, протра их и, нек |
тимо у кући два три дана.</p> <p>Старац одскочи корак унатраг и раствори уста, као да ће прогут |
укао, не би се више препали.{S} Обојица одскочише од земље и блесасто погледаше Данила.</p> <p> |
ошли.</p> <p>Стари се лијено исправи и, одупирући се леђима о стабло дудово, сједе.</p> <p>— Ам |
а смо радили, брате...</p> <p>Алекса се одуприје лактовима о сто, а главу наслони међу шаке.</p |
одица и ја иђем тамо...</p> <p>Стари се одуприје рукама о кукове и унесе му се у лице.</p> <p>— |
ако ћемо с њиме?</p> <p>Перо се такођер одуприје рукама о кукове и поче се бекељити према старо |
<p>— И јес’ и јес’ тако, — настави поп одушевљеније, па му спусти руку на раме и повуче га у с |
ала Богу и на томе, — опет ће Перо, још одушевљеније. — То је баш к’о што треба...</p> <p>И, бр |
="46" /> <p>— Онда је погодба готова! — одушевљено узвикну. — Пристајем и ја!</p> <p>У неђељу к |
и волим што сам те наш’о, — дочека Перо одушевљено, — него да ми ко сто дуката даде...{S} Драго |
х, брате, млада и лијепа — узвикну Перо одушевљено и затапша рукама. — Ух, ух, брате, то ми се |
— прихвати и Данило, подигнувши, у знак одушевљења, обје руке у вис и машући њима као крилима.< |
о пред вас, да вам пружимо изразе наших одушевљења, нада наших, молитава наших, за дугољетни ва |
— узвикну удовица, нудећи га ракијом. — Ожени се и буди чојек!{S} Само пази: не узми младо ни л |
— Без жене је кућа празна.</p> <p>— Па ожени се болан! — узвикну удовица, нудећи га ракијом. — |
p>— Кад си се намислио женит’ што се не ожени из наше касабе? — окоси се. — Овако мучиш и себе |
сам се оженио с миразом, па нек се и он ожени.{S} То је прво.</p> <p>— А друго?</p> <p>— Друго |
</p> <p>— Онда... ја гласам, да се Перо ожени са стране! — викну Јово изненадно. —- То је најбо |
чита пјесмарицу. — И ти си се, Јефтане, оженио с миразом, и ја сам се оженио с миразом, па нек |
, — рече прочитавши га и одмах скочи. — Оженио се, погани син, без нас! — викну веселије, па се |
сла, — рече и отрча из дућана.</p> <p>— Оженио се Перо! — довикну Јови издигнувши брзојав изнад |
есе му се у лице. — Ево, како сам се ја оженио, па ме није гром убио, него ми све у реду.{S} Шт |
јући му брзојав пред ноге. — Да се није оженио, не би се ни вратио, нит’ би јављао да долази и |
итељу, јављамо ти радосну вијест, да се оженио наш друг Перо Карантан, — поче Јефтан устајући с |
ми жени говориш?</p> <p>— Па јеси ли се оженио, болан? — готово цикну Јефтан и снажно му стеже |
Јефтане, оженио с миразом, и ја сам се оженио с миразом, па нек се и он ожени.{S} То је прво.< |
умало није јаукнуо.</p> <p>— Нијесам се оженио, — застења <pb n="166" /> Перо, кријући очи од с |
рзојав.</p> <p>— На моју душу ово се он оженио, чим долази, — рече прочитавши га и одмах скочи. |
ичем из свега грла: куку ономе, ко није ожењен!“</p> <p>Држимо, да овоме не треба никаква комен |
, доказао Пери, да »као старији јаран и ожењен чојек« треба да спава на меку, а, поред тога, не |
форинту.{S} Толико би дао доктору да си ожењен, па да ти се разболила жена.</p> <p>— А пристаје |
.</p> <p>— Бећари сад на пољу јадују, а ожењени се у кућу радују, — избаци, потпуно задовољна, |
— вели Јован, старајући се, да изгледа озбиљан и замишљен. — Ја к’о кириџија виђео сам много, |
/p> <p>— Тако је, — потврди, правећи се озбиљан. — Шта би било са женама, да се нијесу удавале? |
и допаде очева радња и, ступивши у њу, озбиљно пљуну у длане.</p> <p>— Ти не знаш шта радиш... |
<p>— А јенглеске лађе? — запита Алекса озбиљно.</p> <p>— Шта лађе?{S} Какве лађе?{S} Благо оно |
о; њу ћу и тражити, — упаде Перо сасвим озбиљно. — Ако је лијепа, одмах ће бити моја!{S} Ја сам |
/p> <p>— Ви знате, браћо, — поче Јефтан озбиљно, малко уобљеним гласом, — да је у нас адет, да |
мало, премда он нити је могао нити смио озбиљно се љутити.</p> <p>— Ја нијесам пророк Јеремије, |
емље и спржене траве и готово их давио; озго, са висине, као да се нешто тешко, врело спуштало |
Ја ћу овђе остат’ седам дана, док добро оздравим, па одма кући...</p> <p>— А ја? — јаукну Перо. |
се у <pb n="155" /> касабу и почео <hi>оздрављати</hi>.{S} Човјек, у својој муци, бијаше готов |
х веће чудо.{S} Ту је стајала домаћица, ознојена, задихана, раздрљена, са крупним црвеним пјега |
ити вина, па још из леђена од дванајес’ ока.{S} Не може сваки коњ бити Шарин, ни сваки чојек Кр |
S} Затим још једном погледа попа, испод ока погледа Мару и, пошто рече једно тужно, бескрајно т |
ри мрштећи се.{S} Затим устаде и, испод ока, погледа госте. — А што ви још не шетате? — запита |
живот, — рече Перо, обзирући се и испод ока гледајући свирачице.</p> <p>— Па и није, — одговори |
у кад смо овђе, — рече и Јефтан и испод ока погледа лијепу Швабицу.</p> <p>А Данило се исправи |
о у себи рачунати, погледајући их испод ока, као да би да позна: јесу ли добре платише?</p> <p> |
товар жита!...{S} Читав товар!..{S} Сто ока и ни једну мање.</p> <p>И, онако љутит, сједе на са |
су и збуњено се осврћући.</p> <p>Поп се окани умивања, па, онако мокар, пустивши да му се вода |
гостима.</p> <p>— Хе, хе, брате слатки, окаснили сте ми, — проговори некаквим страшно дебелим г |
/hi> од самих дубових и букових грана и окитили је цвијећем и барјачићима.{S} Под големим кубет |
сарезане; магазе и дућани обојадисани и окићени сваковрсним стварима, те се шарене мараме, рупц |
јим огромним вратима, великим, цвијећем окићеним прозорима, и примамљивим натписом „<foreign xm |
<pb n="142" /> и издиже главу, да види: оклен пјесма долази?...{S} И опази, удаљену, љепоту-дје |
рем чува и чисти кућу и рађа ђецу...{S} Оклен би ми били, да нам се нису женили стари?..{S} Окл |
били, да нам се нису женили стари?..{S} Оклен питам те?</p> <pb n="11" /> <p>Оклен би и ти био? |
шка рука нечија спусти му се на раме. — Оклен ти, болан?</p> <p>Перо се осврну и измахну рукама |
исам, — одговори она узмичући главом. — Оклен би ја знала?</p> <p>— Јеси...{S} Ти си вазда гово |
јући. — Дошло је вријеме, да се враћамо оклен смо и дошли...{S} Кући ћемо!</p> <p>И оде у собу. |
S} Оклен питам те?</p> <pb n="11" /> <p>Оклен би и ти био?..{S} Није Бог наредио да растемо по |
69" /> потстриженим брковима и великим, оклепљеним ушима, мирно је спавао.{S} Обучен је био у т |
ода свих страна и лијепе се за образе, око ушију, и за хаљине.</p> <p>— Ово је пасје путовање! |
језеро, огледало мјесеца и звијезда.{S} Око језера, са обје стране, наднијеле се златнолисте вр |
другу страну као шеталица од сахата.{S} Око њега се окупиле собарице и сва служинчад хотелска, |
људи и жене, и — упутише се механи.{S} Око механских врата дизала се граја...{S} Ту су се гура |
ли.{S} Посједаше око округлога стола, — око стола, преко кога Јефтановица сваке вечери позива н |
, препун јела, пића и сваке ђаконије, а око њега је, са једне и са друге стране, сједило до три |
би...{S} Њему памет стаде...{S} Погледа око себе, као да се боји да не зове кога другога...{S} |
а ћемо и сврнути.</p> <p>Јефтан погледа око себе, погледа у небо и стисну зубе.</p> <p>— Јок, — |
Отури тефтер са крила, збуњено погледа око себе и хитно изађе из собе.</p> <p>— Кршна ђевојка! |
кну Перо, па се сави око њега, као ружа око бора. — Не знаш ти каква је она...</p> <p>Јефтан га |
намислио женити.</p> <p>— Зап’о сам за око удовици покојног газде Станка, — весело објави он П |
Обуче и нову антерију, а нов пас опаса око себе, пустивши дуге ресе <pb n="30" /> да му падају |
уменили, и мрким погледом гледао је све око себе.{S} Дошло му бијаше да устане, да узме столицу |
лушао, него је нестрпљиво разгледао све око себе, надајући се, да ће какогод опазити дјевојку.< |
ки се картају, неки се погађају и кладе око нечега.{S} Чак, ради веће галаме, и механџија стао |
ријечи проговорити, премда су се мотале око њега, миловале га по образима и чупкале за бркове.{ |
и четири до пет полицајаца, врзајући се око двају нешто љепше обучених цура, по свој прилици он |
да пође, али не може.{S} Само се окреће око себе и стење.{S} Најпошље узе некакву излизану чети |
су какву побједу однијели.{S} Посједаше око округлога стола, — око стола, преко кога Јефтановиц |
{S} Отрже се од Јефтана, обје руке сави око Обренова врата, па га поче стезати на прса и љубити |
"167" /> брат! — јекну Перо, па се сави око њега, као ружа око бора. — Не знаш ти каква је она. |
насмија <pb n="21" /> и поче обигравати око њега тапшући га по рамену.</p> <p>— Дела, синко, жи |
И полако, држећи се зида, поче гледати око себе на све стране.</p> <p>— Ко је? — помисли у себ |
е руке у џепове и поче замишљено ходати око дрвета.</p> <p>— А има ли коња у селу? — запита шап |
а на столицу.{S} Затим опет поче играти око столова, поче звиждукати и пјевати.{S} Нареди и дор |
препире са некаквим крезубим старчићем око плаћања.{S} Старчић вели, да је попио шест ракија, |
једна баба са некаквим дугуљастим ђаком око кирије.{S} Пребацивала му је, како је пуних шест мј |
о, — уздахну стара, отирући се јаглуком око уста. — Како <pb n="136" /> ћу ја да своје дијете н |
е убио осморо пилади, трима псима избио око, а двјема мачкама пребио ногу.{S} Разбио је и неких |
растезати као да се кези на кога; десно око заигра му.</p> <p>— Ти мени рече да сам будала?{S} |
м. — Ту смо!</p> <p>По авлији, нарочито око бунара, лежале су четири овеће гомиле ђубрета.{S} П |
ми ударе на очи, кад погледам све пусто око себе.{S} А у механи је друкчије.</p> <p>Кући је иша |
, појасеви и бошче, повијају и лепршају око врата као барјачићи.{S} Све лијепо, чисто, уређено, |
срцу лакше.{S} Као оловом да му је било оковано, па се сад почело топити...{S} Дође му, чак, и |
ици синова, који су неуморно, у страни, окопавали кукурузе.</p> <p>— Чули смо, да имаш три коња |
држећи голему и тешку мотику у рукама, окопавао кукурузе, што их је ту засадио.{S} Иза њега је |
— Ево мене!</p> <p>— Муч’ ти, магаре! — окоси се Перо на њега. — Кад ја иђем, свакако ћеш и ти. |
о мало...</p> <p>— Ако хоћеш хајдемо! — окоси се Јефтан устајући.</p> <p>— Ама ја велим: ја ћу |
запита зачуђено.</p> <p>— То ја знам, — окоси се Благоје. — Него, ако хоћеш, остави све мени, п |
свијету?</p> <p>— А ђе су друга кола? — окоси се Данило, отимајући се. — Није ово шехер.</p> <p |
енит’ што се не ожени из наше касабе? — окоси се. — Овако мучиш и себе и нас...{S} И није ти гр |
а, брате, што ми то прије не казасте? — окоси се Перо, мрко је гледајући. — Ја нисам крив..{S} |
</p> <p>— Шути, Бога ти, шта ти знаш? — окоси се Бошко. — Каква ми је то пулитика?</p> <p>Алекс |
} Уједанпут, као да се присјети нечему, окрену се и пође вратима.</p> <p>— Хајдемо, — рече Обре |
>Стрико Васо и не осврну се на њега.{S} Окрену се гостима и мрко их погледа.</p> <p>— Ех, што с |
и син, без нас! — викну веселије, па се окрену двојици муштерија што бијаху дошли да пазарују, |
у три пута стиште Јефтанову руку, па се окрену и хитно пође кући.{S} Брзо, као на крилима, улет |
ше.{S} Попадија као да се застиди па се окрену у страну и сакри се за мурвово стабло, а поп исп |
своју кошуљу, па преобуци.</p> <p>Па се окрену према вратима.</p> <p>— Данило! — викну из свега |
гао одма да нађеш доктора?</p> <p>Па се окрену и опет хитно пође уз чаршију.</p> <milestone uni |
.</p> <p>Пошто келнер отрча, Благоје се окрену Пери.</p> <p>— Ето, лијепо је, — рече, — кад чој |
n="8" /> па опет у Данила.{S} Затим се окрену Обрену.</p> <p>— Нема, нема брате, — прошапта, д |
то. — У мене је вазда овако. — Затим се окрену у страну и слушаше како вјетар звижди, тресе про |
{S} Нареди и доручак и пива и поново се окрену Пери.</p> <p>— Ја знам кршних пуно, — рече, саст |
во је у селу ручат’...</p> <p>И опет се окрену сељацима и премјери их оштрим погледом.</p> <p>— |
ти, к’о у својој кући.</p> <p>И опет се окрену вратима.</p> <p>— Данило!</p> <p>Данило се испрс |
ка,</p> <p>Јефтан га презриво погледа и окрену се Јови.</p> <p>— Шта ти мислиш? — запита.</p> < |
жи је Пери.{S} Перо се и опет застиди и окрену главу у страну, као да нешто гледа на зиду.{S} Ј |
мо на путу!</p> <p>Затим прошета мало и окрену се Пери.</p> <p>— Кад си се намислио женит’ што |
ити!{S} Хајдемо! — рече Јефтан љутито и окрену му лећа. — Хајдемо тражити другога.</p> <p>Јован |
аклони мало главу према десном рамену и окрену се.{S} Перо, као ван себе, у мало не скочи за њо |
као да га вјетрови понијеше, он се брзо окрену и отрча из авлије.</p> </div> <pb n="44" /> <div |
Само показа прстом на Јефтана, а главу окрену у страну.</p> <p>— Вас ист? —- запита доктор, ст |
ку јали хаљину, а нећу жену.</p> <p>Па, окренувши се и не рекавши ни <hi>збогом</hi>, сам оде у |
слађа телетина од говедине?</p> <p>Па, окренувши се Милки, дубоко уздахну, удари се руком у пр |
ти прави момак! — живо дочека Милка и, окренувши се у страну, засмија се.{S} Обрен пође за њом |
, браћо? — запита <pb n="62" /> Јефтан, окренувши се друговима. — Реците и ви коју.</p> <p>— Пр |
Точите, браћо, точите. — подвикну Перо, окренувши се опет друговима. — Вина, фала Богу, има.{S} |
баш к’о што треба...</p> <p>И, брзо се окренувши, као на крилима отрча у хотел.</p> <milestone |
. к’о момци... — упаде Перо, сметено се окренувши удовици.— Момци... па дошли...</p> <p>Удовица |
n="134" /> обје стране.{S} Обоје му се окренули и, очевидно, уживаху у њему.{S} Стара га, од м |
и није осјетио, како је, прихваћајући, окренуо га на криво, те половицу кахве пролио по новим |
опао задах омахну га изнутра, те мораде окренути главу и одахнути мало.{S} Ипак стегну срце и у |
спава.</p> <p>Пошто су изашли из куће, окренуше другим путем, а не оним којим су дошли.{S} Упу |
</p> <p>— А таке у нашем мјесту нема! — окреса Јефтан.</p> <p>— Нема, — одговори Перо покуњено. |
е ђевојка...</p> <p>— Па говорићу ја, — окреса Обрен готово љутито. — Ти само гледај и слушај.. |
м...</p> <p>— То нијесу моји послови, — окреса полицајац куцајући се по сабљи. — То ће се у пол |
а у небо и стисну зубе.</p> <p>— Јок, — окреса. — Ја нећу друкчије свраћати, него ако ћемо оста |
тан, не осврћући се, онако преко рамена окреса: — па вади... мени је сведно.</p> <p>Перо се пог |
.</p> <pb n="153" /> <p>— Дома, — дрско окреса Перо. — Кад хоћеш да знаш, ето ти и кажем...{S} |
поче мрачити...{S} Соба као да се поче окретати, а комесарова глава поигравати.{S} Изгледало м |
авицама више него обично.{S} Збуњено се окреташе на све стране и размјешташе чаше по столу, као |
... па дошли...</p> <p>Удовица, хитра и окретна жена, малена, дебељкаста, са пуначким подвољком |
S} Перин <pb n="95" /> се поче гицати и окрећати, поче изводити мајсторије и показивати, како з |
тио би да пође, али не може.{S} Само се окреће око себе и стење.{S} Најпошље узе некакву излиза |
о, — поче Перо благим, очинским гласом, окрећући се и као тражећи нешто. — Хајде нађи и донеси |
<p>— Болестан богме, — потврди Данило, окрећући се и гледајући: чекају ли га још дјеца. — Мени |
рате? — питао је Перо некако постиђено, окрећући главу у страну да не сретне Јефтанов поглед. — |
јерујете, а ви питајте, — осијече Перо, окрећући им леђа. — Ви сте ме довели у затвор, ви ме пр |
Цо то јест? — пријекорно запита доктор, окрећући се Пери. — Во ист полесно?</p> <p>Перо нијем, |
ао у јаглук и шетао се између клупа, не окрећући се ни на једну страну и не говорећи ништа.{S} |
е нешто доказивао, млатарајући рукама и окрећући се час на једну час на другу страну, док су дј |
једноме крају, висиле су некакве старе, окрпљене чакшире, а испод њих прислоњен је био прост, д |
е домаћин.{S} Гојазан, дебео човјек, са округлим као пун мјесец, више модрим него црвеним, лице |
акву побједу однијели.{S} Посједаше око округлога стола, — око стола, преко кога Јефтановица св |
као шеталица од сахата.{S} Око њега се окупиле собарице и сва служинчад хотелска, па га задирк |
ма. — Ми ћемо му бити сватови!</p> <p>— Окупићемо још наших људи, па, неко на колима а неко на |
<p>— И доћи ћемо!</p> <p>Чим се смркло, окупише се сви:{S} Јово, Обрен и Јефтан.{S} Сви весели |
здрљио на прсима, пустивши да се мушице окупљају по њима.</p> <p>— Погледајте га! — прошапта Јо |
мо и пазио на оне дућане, гдје је видио окупљено <pb n="99" /> више људи и ослухивао је: одакле |
Данило <pb n="165" /> поче поздрављати окупљену свјетину и капом и објема рукама.</p> <p>— Жен |
м двојбен одговор, — рече, чешкајући се оловком по глави и гледајући некуд у страну. — Ви сте н |
е савијао, све му на срцу лакше.{S} Као оловом да му је било оковано, па се сад почело топити.. |
а на кривим степеницама гориле су двије омање лампе.{S} При дну степеница дочекао их је домаћин |
ко друштво, блесасто изгледао) за један омањи сто и ту га, као какво дијете, посади на столицу. |
е се и увјерио о томе.{S} Учитељ је био омањи, сићушан младић, хром у десну ногу, због чега су |
ајући се, пође у једну ћошу, гдје су за омањим столом сједила два човјека, који му изгледаху на |
змећу малих кућица, испред којих су, на омањим клупицама, сједили старији људи и жене, и — упут |
<p>Нијесу дуго ишли, па се нађоше пред омањом кућом, са једном бескрајно дугачком и необично п |
де мало.{S} Смрдљив, тежак, топао задах омахну га изнутра, те мораде окренути главу и одахнути |
} А свакоме се нешто растужило, свакоме омечало срце, па се расплакали као дјеца.{S} Плаче Перо |
5" /> и бившег писара у његовој касаби; омиљенога Благоја писара, који је могао са сваким лијеп |
n="161" /> се увијек одазвати позивима омладине, — дочека одмах, заваљујући шешир на затиљак — |
а је живот боца и њега би разбио!...{S} Омрзно’о ми и он...{S} Тако је то, кад нема женске глав |
војника музика, у врху баште, свирала, он се лагано љуљушкао на столици, пушио и пијуцкао.</p> |
кар што му је и мати од јада пресвисла, он је остајао.{S} И сав свијет прорицао је и њему, као |
јпошље, спасао.</p> <p>Угледавши госте, он устаде и зачуђено их посматраше.</p> <pb n="78" /> < |
њим.{S} И, као да га вјетрови понијеше, он се брзо окрену и отрча из авлије.</p> </div> <pb n=" |
ба боље дочекати него друге.{S} Додуше, он нема сватова, него долази сам са младом и...</p> <p> |
тво најлакше може наћи у каквој механи, он је само и пазио на оне дућане, гдје је видио окупљен |
јућем пупољку...</p> <p>Осим са дјецом, он се је волио тући и борити и са живином.{S} Патили су |
/> и кад неко, у страни, испали пушку, он се трже и прекиде поучавање.</p> <p>— Ето га! — викн |
боље загледати у очи и лице и... јао... он само угледа дугачки врат своје <hi>суђенице</hi>.</p |
кога другога...{S} Нигдје никога!..{S} Он заборави на сав свијет, прикупи снагу, размахну и за |
јету да је његово боље.{S} А лаже!..{S} Он само прича, јер и не зна ништа друго него причати.{S |
га мишљења. — Стари је оно алчак!...{S} Он је преварио и прије, те су му, на правди вишњега Бог |
им се:</p> <p>— Опет је он кршан!...{S} Он ће и опет бити мимо остале.</p> </div> <div type="ch |
стрико Васо, рођени ми брат очев...{S} Он је богат, свега има, а овђе живи...{S} Ако хоћете, у |
н набусито, — то су његове ствари...{S} Он долази сам са младом и Данилом и нема сватова.{S} Ам |
а по имену и каже да умире за њим...{S} Он размахну рукама <pb n="142" /> и издиже главу, да ви |
во, што види и чује, није могућно...{S} Он да испроси ђевојку, коју никад није видјео?...{S} И |
једно према другоме:{S} Јово и Јока.{S} Он се једном руком наслонио на зид и гледа јој право у |
/> душеком, кога је отео од Данила.{S} Он је, чисто и јасно, доказао Пери, да »као старији јар |
еба крштеница и за Јефтана Мргудића.{S} Он не може доћи, јер се <pb n="40" /> брзо жени, па је |
ајстором, да га свакодневно умањује.{S} Он није имао радње, нити је налазио за вриједно да се м |
е још дебљи, крњави зуби указаше се.{S} Он испусти некакав уздах и, прије него што је Перо мога |
на бошчи.</p> <p>У Пери заигра срце.{S} Он га притиште објема рукама, а дах заустави. <pb n="85 |
<p>А Перо је био у великој незгоди.{S} Он сјео близу удовице, сјео управо тако, да се његово р |
амо слуга Данило што оста на авлији.{S} Он збаци пртљаг са себе, извали се под дуд на старчеве |
р и не зна ништа друго него причати.{S} Он, чак, сипа и воду у вино!..{S} Продао лани сељацима |
е у кући.</p> <p>Јефтана то ражљути.{S} Он скочи, намргоди се и затресе косом, страшан као лав |
вао понешто, али говорити није знао.{S} Он је управо имао неки свој језик, у коме је било помиј |
ељу не буде криво, њега да замолимо.{S} Он је учио, па зна да везе...</p> <p>— Ја би замолио јо |
</p> <p>Перо се не осврну на све то.{S} Он <pb n="100" /> лагано, гегајући се, пође у једну ћош |
ни, те изгледаше као какав људождер.{S} Он ухватио Данила, па му причао своје доживљаје из врем |
јка поднесе <hi>слатко</hi> под нос.{S} Он прихвати.{S} Прихвати, а не смједе ни да је погледа |
раљевић био је још бољи, — опет поче. — Он је кршнији јунак.</p> <p>— Ко зна!</p> <p>— Јес’...{ |
зна шта ради, — прошапта полугласно. — Он зна...</p> <p>— А шта ради?</p> <p>— Он зна шта ради |
т, — упаде Благоје указујући на Перу. — Он је и закаснио док се уредио, јер се у пунца не долаз |
два чуло. — Ама <hi>он</hi>...</p> <p>— Он је зао?</p> <p>Она уздахну, а не одговори ништа.</p> |
могла распознати некаква кола.</p> <p>— Он је! — узвикнуше.</p> <p>— Није!</p> <p>— Јес’, — доч |
Он зна...</p> <p>— А шта ради?</p> <p>— Он зна шта ради!...{S} Од куге није било паметнијег чој |
<pb n="73" /> <p>И пусти их напријед, а он полако, гегуцајући, пође за њима.</p> <p>Стрина Јови |
ори.{S} Пропусти га да уљегне у кућу, а он стаде под дуд.{S} Ту, поред Данила, леже и поче мисл |
/p> <p>Јово јој се приближи.</p> <p>— А он ти брани и да се удаш?</p> <p>— Брани, — одговори он |
оше Дамјана, овога истога Дамјана, кога он од милоште прозва Данилом.{S} Уједно одлучи и то, да |
60" /> смо те зовнули, да ти јавимо, да он долази у петак...</p> <p>Учитељ, зачуђен, искриви се |
о је Аћим, као љутећи се помало, премда он нити је могао нити смио озбиљно се љутити.</p> <p>— |
вори ништа.</p> <p>— Мучи ли те? запита он.</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— Како те држи?</p> |
што га не би учила? — запита. — Млад је он, па још не зна како се кућа кући...{S} Обоје су млад |
хајде, — одговори Јефтан. — Паметан је он, а и ти си сад паметан.{S} Ја сам ти показао како се |
Погледајте га! — прошапта Јово. — То је он!</p> <p>Сви му приступише и онако спаваћива опколише |
у, да је ноћас отиш’о...</p> <p>— То је он одвео Јову, душе ми! — кликну Јефтан, ударајући се р |
асио.{S} Разлика је само у томе, што је он имао неколико чворуга и што му је лице било ишарано |
јатеље и хвалио им се:</p> <p>— Опет је он кршан!...{S} Он ће и опет бити мимо остале.</p> </di |
> <p>— Не треба толико! — викну. — Није он један министар па да му се држе десет здравица.{S} И |
ј брзојав.</p> <p>— На моју душу ово се он оженио, чим долази, — рече прочитавши га и одмах ско |
се више не вјерује!</p> <p>— Превариће он, — одговори Алекса упорно, потпуно увјерен о неприко |
аса.{S} Тронут и растужен, дуго гледаше он у три своја пријатеља, три најдража и најмилија приј |
— ево и Перо мисли исто к’о и ја.{S} И он ми све одобрава, а само се ти љутиш и велиш да о мен |
да тога часа скочи и зовне Данила.{S} И он се диже...{S} Почеша се мало и хотимично се растресе |
дође да заплаче за овом дјевојком.{S} И он некако чудновато застења...{S} Они се тргоше...{S} Ј |
а! — настави Јефтан некако заносно, — и он је, браћо, пред свима нама проси...</p> <p>Сви ахнуш |
p>Јово устаде и даде Јефтану знак, да и он жели говорити.{S} Јефтан застаде.</p> <p>— Ја мислим |
о да размишљаше нешто...{S} Готово да и он заплаче заједно са Данилом!...{S} Није шала удаљити |
.{S} Обрен пође за њом, па се засмија и он...{S} Зауставише се <pb n="48" /> крај врата и ту се |
адрхташе му и ноге, поклецнуше кољена и он сједе, управо паде на столицу...{S} Свијест му се по |
Школа му је била изашла на врх главе и он је мрзио и њу и учитеља и све ђаке.{S} С тога му се |
— рече Јово, пошто <pb n="156" /> је и он прочитао. — Међер и Перо каткад зна шта ради.</p> <p |
>— А што питаш? — осијече Перо, па се и он намргоди. — Зар и теби да дајем рачуна?</p> <p>— А к |
крунама на глави...{S} И као купа се и он у језеру..{S} Купа се лијепо у хладној, мирисној вод |
ја сам се оженио с миразом, па нек се и он ожени.{S} То је прво.</p> <p>— А друго?</p> <p>— Дру |
е одговорити, него, у незгоди, извади и он јаглук и поче трти нос.{S} Уједанпут, као да се прис |
а и њега би разбио!...{S} Омрзно’о ми и он...{S} Тако је то, кад нема женске главе у кући.</p> |
водио...{S} А, ето, и Перо је паметан и он ми све виче: <hi>тако је!</hi></p> <p>Мара не одгово |
Перо бјежећи од њих. — Пос’о је пос’о и он је најпречи!</p> <p>— Таки ли си ми пријатељ? — љути |
>Перо не знаде шта би одговорио, него и он сједе на кревет и, објесивши ноге, поче климатати њи |
} Доста је било да учитељ покаже прут и он се одмах стишавао и, положивши руке на клупу, уозбиљ |
покојног газде Станка, — весело објави он Пери грлећи га. — Загледали се, замиловали се и брже |
они о његово.</p> <p>— Данас, — потврди он. — Ти само ако хоћеш...</p> <p>— Ја хоћу, — пресијеч |
га некакав страх.{S} Ко зна зашто, али он није волио имати са властима посла.{S} Није им био в |
слова добијала некакав чудан облик и ни он, ни учитељ, ни сви ђаци не би их кашње могли прочита |
бо и ето ти шта ће.</p> <p>— Не превари он више! — дочека <pb n="104" /> Бошко и, звизнувши, од |
побратимковићу, друга ствар, — одговори он брзо, правећи љубазније лице и као покушавајући да с |
у...</p> <p>— Да ми даш Милку, — доврши он.</p> <p>Удовица се искриви, поблиједи и испусти сита |
инама по лицу, а украшавао их је увијек он, не љутећи се, наравно, ако би и њега когод тако укр |
е дијете биће некакав пустахија.{S} Ако он не сврши на вјешалима, неће свршит’ нико.</p> <p>— А |
узвикну Перо готово декламујући. — Зар он да умре?{S} Несретниче, зар нијеси могао одма да нађ |
могле хранити без његове крви?{S} И зар он није могао лежати мирно у својој соби на своме мекан |
јечи погодиле у најосетљивију жицу, јер он ни у чем није толико уживао, колико кад га човјек по |
ији него прије.</p> <p>— Ја ћу, — викну он колико га грло доноси... — Ево мене!</p> <p>— Муч’ т |
се безбрижно и весело.{S} Опазивши Перу он застаде мало и намигну му.</p> <p>— Видиш, како је к |
гурну га њојзи.{S} Пруживши јој бакшиш он задрхта као шибљика и пољуби је у образ.</p> <p>Поку |
овори Јока, да се једва чуло. — Ама <hi>он</hi>...</p> <p>— Он је зао?</p> <p>Она уздахну, а не |
ађа, да се поинади макар с киме.</p> <p>Он изненадно скочи и зовну Благоја.</p> <p>— Да се иђе, |
мо, — повикаше сви у један глас.</p> <p>Он узе чашу и наточи је.</p> <p>— Онда... онда... — поч |
слонио на зид и гледа јој право у лице; она оборила главу и чупка ресе на бошчи.</p> <p>У Пери |
је сељака да ми поштено плаћа бировину; она ме чува од свакога, <pb n="35" /> па ми, богме, ни |
А стрина?</p> <p>— Она је златна...{S} Она ми је тетка, најближа својта...{S} Драга сам јој, а |
вим са власти, па ми она даје свега.{S} Она наћерује сељака да ми поштено плаћа бировину; она м |
упи Јоки, па је гурну лактом у прса.{S} Она га укочено погледа, а послужавник јој испаде из рук |
је старија сестра Милкина него мати.{S} Она сама задржа Перу, а Обрена остави Милки.</p> <p>— Д |
ај собе.{S} Најпошље погледа у Јоку.{S} Она је још једнако сједила, држала тефтер на крилу и, о |
p>— И мираза, — нагласи Благоје јаче. — Она је шћи газде Ђуре Ашчића.{S} Кршан и богат чојек!</ |
а је горска вила! — дочека Перо брзо. — Она је к’о зарђала пара, а Стака к’о жути дукат!...{S} |
да радим...</p> <p>— А стрина?</p> <p>— Она је златна...{S} Она ми је тетка, најближа својта... |
це ме љуби.{S} И кад уљегнемо у собу, а она ми сједне на крило, па ми чупа бркове, љуби ме и ми |
ао.{S} И у кокошињак је завиривао.{S} А она жила искочила му на челу, а искезио зубе, а крмељав |
ћеш...</p> <p>— Ја хоћу, — пресијече га она живо и пружи руку да га загрли. — Ја хоћу...</p> <p |
ане, да види: јесу ли напуњени?{S} Жила она опет му искочи на челу стиште зубе и, гунђајући, пр |
под тежином јој.</p> <p>Угледавши зета она не могаде проговорити.{S} Зину према њему, пружи ру |
х је пуно!</p> <p>— А кахву? — прошапта она.</p> <p>— Можеш им дати по једну...{S} Ама немој то |
да му вазда гледам у тефтере, — промуца она. — Богат је к’о нико његов, а ја сироче, па може са |
ли овђе?</p> <p>— Јес’, — једва промуца она шћућуривши се уза зид и као бојећи се да је не удар |
Цариград! — узвикну Бошко јаче. — Дође она тамо, па шта ће онда?</p> <p>Алекса уздахну.</p> <p |
ао ружа око бора. — Не знаш ти каква је она...</p> <p>Јефтан га лагано одгурну.</p> <p>— Је ли |
еде јој прилетети да је придржи, али се она изврну и отскочи од њега као опарена.</p> <p>— Бјеж |
, оборених очију и руменећи се, поднесе она послужавник са кахвом Пери, који се бијаше толико з |
е пјесме све ће бити мртво...{S} Додуше она се још мало љути на Перу, ама Обрен, ако хоће, може |
плахо бегенишеш и купујеш таке слике) и она два сандука у крају и дрвени кревет, — ето то ти је |
ице и поћута мало.</p> <p>— А нема ли и она каква писара? — запита.</p> <p>— Нема.</p> <p>— А н |
обно не би код власти распитао: нема ли она шта против тога и није ли то противно интересима др |
Што ти кажеш, кажем и ја.{S} Само да ми она биједа на врат не дође, — рече. — Кад би ме с оном |
...{S} Ја лијепо живим са власти, па ми она даје свега.{S} Она наћерује сељака да ми поштено пл |
тефтер и срачунавао нешто. — Што ћа ми она?</p> <p>— А би ли ти да ти је ја извадим и ја да пл |
да се удаш?</p> <p>— Брани, — одговори она: — Требам му, па каже: »нећеш се удавати, док сам ј |
ве си знала!</p> <p>— Нисам, — одговори она узмичући главом. — Оклен би ја знала?</p> <p>— Јеси |
p> <p>— Одв’о нам Јово Јоку, — одговори она мирно, као да о каквој ситници прича.</p> <p>Стари |
lang="de">Sehr gut</foreign> — одговори она, попријевтиши му прстом.</p> <p>А Перу нешто заголи |
осијече Обрен оштро и испрси се. — Зар она није твоја?{S} И зар сада њу мислиш преварити?</p> |
</p> <p>— Мучи ли те? запита он.</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— Како те држи?</p> <p>— Хоће д |
i>он</hi>...</p> <p>— Он је зао?</p> <p>Она уздахну, а не одговори ништа.</p> <p>— Мучи ли те? |
мо га погледаше оштрије, испитујући.{S} Онај, што је читао новине спусти их, остави на столицу |
чати и сад.</p> <p>— Геновеви? — запита онај зачуђено. — Каква је то земља?...</p> <p>— Жена је |
о по ваздуху, као да још једнако осјећа онај мирис што га је Мара унијела у собу, <pb n="37" /> |
би га се икако и сјетио, да му не стиже онај брзојав.</p> <p>— На моју душу ово се он оженио, ч |
и мати је ашиковала, — поново се уплете онај из гомиле.</p> <p>— ...и мати ти је ашиковала! — п |
шћер да ашикује с офинцирима, — опет ће онај.</p> <p>— ...и неби пустио шћер да ашикује с офинц |
у Периној соби.{S} Пред њима је стајао онај исти стари, расклимани сто, покривен истим масним |
иде поучавање.</p> <p>— Ето га! — викну онај што је опалио, пунећи пушку поново.— Ето га!</p> < |
а о њезиним патенијама...</p> <p>Бошко (онај што је куцкао чашом о сто) отвори бурмутицу, коју |
рћући.</p> <p>Поп се окани умивања, па, онако мокар, пустивши да му се вода циједи низ лице и б |
платити.</p> <p>Јефтан, не осврћући се, онако преко рамена окреса: — па вади... мени је сведно. |
} Полако, као шетајући, пође по соби и, онако са стране, погледа у филџане, да види: јесу ли на |
<p>Гости разастријеше сламу по соби и, онако уморни, поваљаше се по њојзи.{S} Управо на слами |
Фала Богу кад смо живи! — викну Перо и, онако у свима хаљинама, завали се у кревет.</p> <p>— Фа |
.{S} Сто ока и ни једну мање.</p> <p>И, онако љутит, сједе на сандук и објема ногама поче лупка |
лико гостију застидила се и збунила.{S} Онако збуњена, мјесто да пружи кахву првоме Јефтану, ко |
али на половици ријечи застаде и остаде онако растворених уста, блесасто гледајући у собу.{S} З |
— То је он!</p> <p>Сви му приступише и онако спаваћива опколише га.{S} Јово се саге и примаче |
ајући познанства, оглобљени и поробљени онако „на божјој вјери“...{S} Но Перо га више није слуш |
ица оштро. — Младо не умије ни миловати онако, к’о што зна старије...</p> <p>Перо није знао шта |
ништа, нити подиже очију, него, једнако онако стидљиво, наклони мало главу према десном рамену |
ворим здравицу и када викнем: „живили“, онда и ви викните и дигните грају...</p> <p>Учитељ се б |
ми жена.{S} Ама кад ви велите да треба, онда ће свакако требати...{S} И које сам ја паметан чој |
родио и биће ти добро; ако ти буде зла, онда куку теби, одмах си мртав!...</p> <p>Перо поче трљ |
ез рата...{S} Кад се царевине закрваве, онда се проспу паре и ми трговци дахнемо душом...{S} Хе |
намргоди.</p> <p>— Кад ми не вјерујеш, онда и немам посла с тобом, — осијече и као пође из гос |
узе чашу и наточи је.</p> <p>— Онда... онда... — поче оним вишим гласом, пењући се на столицу. |
е и које ја мислим да је пријатељски... онда ја велим: нека буде тако.{S} Мени треба жена, а и |
рзо, два пута се поклонивши до земље. — Онда сам био пуно млађи и нијесам био паметан к’о сада. |
м вишим гласом, пењући се на столицу. — Онда... које ви мени тако лијепо кажете и које ја мисли |
Попутнине нема!</p> <pb n="65" /> <p>— Онда ја не могу.</p> <p>— Могу ја, — дочека Јефтан поно |
обухвати његову.</p> <pb n="46" /> <p>— Онда је погодба готова! — одушевљено узвикну. — Пристај |
пос’о свршим, поћи ћу прије...</p> <p>— Онда ти ја у свему стојим на расположењу, — живо дочека |
p> <p>Он узе чашу и наточи је.</p> <p>— Онда... онда... — поче оним вишим гласом, пењући се на |
е у очима прочитати шта мисли.</p> <p>— Онда... ја гласам, да се Перо ожени са стране! — викну |
<hi>суђеницу</hi>, све да потуче, па да онда трчи куд га ноге носе.{S} Дошло да се посвађа, да |
— Ево два!</p> <p>Перо извади новце, па онда сједе и поче причати о својим »јадима«.{S} Додуше |
Бошко јаче. — Дође она тамо, па шта ће онда?</p> <p>Алекса уздахну.</p> <p>— Шта ће? — запита |
у се одмах разведри.</p> <p>— Па што си онда дош’о? — запита. — Што си дош’о, кад не иштеш ништ |
рорадимо.{S} Ја сам стек’о све што имам онда, кад је био наш устанак.{S} И ја и <pb n="102" /> |
учеш по њој, не би имало шта запети.{S} Оне слике са голишавим швабицама (а ти плахо бегенишеш |
у каквој механи, он је само и пазио на оне дућане, гдје је видио окупљено <pb n="99" /> више љ |
ас ни ту се није могао чути...{S} Чак и оне неколике кокоши, што су се разишле по гомилама буни |
рвљу храни сеоске бухе.{S} Зар се не би оне могле хранити без његове крви?{S} И зар он није мог |
{S} И он некако чудновато застења...{S} Они се тргоше...{S} Јока сакри лице бошчом и утече у ку |
оје име и, без питања, сједе за сто.{S} Они не одговорише и само га погледаше оштрије, испитују |
ија хладно и не осврћући се на грају. — Они читају новине и сваке се седмица по једном поинаде. |
, да се код некаква познаника одмара, а они се полако упутише уском путањом, која је водила кро |
добро не заговори.{S} Није волио да га они чују.{S} С тога се нестрпљиво врпољио на мјесту и ч |
замисли.</p> <pb n="144" /> <p>— Ама да они не траже Другога Перу Карантана? — запита. — Да не |
— Шта ће крштеница мртву човјеку?{S} На они се свијет иће и без пасоша и без крштенице...{S} То |
— опет дочека механџија. — Помириће се они брже и опет ће читати...{S} Не могу они један без д |
пепео са цигаре.</p> <p>— Ево овако ће они отпухнути све, <pb n="103" /> — рече. — Удри ти мак |
днога слугу.{S} Обрати се пријатељима и они му нађоше Дамјана, овога истога Дамјана, кога он од |
</p> <p>— Ово су.</p> <p>— А имају ли и они пара?</p> <p>— Имају.</p> <p>Стари обори главу.</p> |
реба женска глава.{S} Точите!</p> <p>Но они му нијесу ни чекали понуде.{S} Обрен је точио и без |
они брже и опет ће читати...{S} Не могу они један без другога...</p> <p>— А ја, брате, не могу |
не траже ничију крштеницу...{S} Ничију они не траже!...{S} А ти то, побратимковићу, тражиш од |
ра ићи? — запита. — Сјутра одма!</p> <p>Они се зачуђено згледаше.</p> <p>— И нека вам је сретан |
ли из куће, окренуше другим путем, а не оним којим су дошли.{S} Упутише се чопору ниских, сеоск |
очи је.</p> <p>— Онда... онда... — поче оним вишим гласом, пењући се на столицу. — Онда... које |
га свијета?</p> <p>Комесар се насмија и оним истим прстом куцну се по челу.</p> <p>— Ми све доз |
вињчади.</p> <p>Из авлије уљегоше, кроз ониска врата, у мрачну кућу, која, и ако по дану, бијаш |
то љепше обучених цура, по свој прилици оних сумњивога понашања, и избацујући шале, које се у к |
н дуже почивке.</p> <p>— Наша.</p> <p>— Оно је Милош Обилић?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Јунак богм |
није...{S} Младо кућу не кући.</p> <p>— Оно, додуше, тако је, — одобри Перо, — ама ја к’о велим |
а пољу Косову.</p> <pb n="49" /> <p>— А оно је ваша слика? — запита удовицу, након дуже почивке |
него ли у кући Јовина стрица, кад су га оно бухе опколиле...{S} Склопио је очи, али сан никако |
икосновености свога мишљења. — Стари је оно алчак!...{S} Он је преварио и прије, те су му, на п |
кну Перо опет. — Купује се теле па се и оно гледа а камо ли жена.</p> <p>Благоје се намргоди.</ |
ла.{S} Загрлише се и почеше љубити, као оно о Божићу.{S} А свакоме се нешто растужило, свакоме |
е сазнао да ће Мара ићи за писара, — за онога танког, дугуљастога писара са родиним ногама, што |
b n="102" /> Алекса (ту показа руком на онога, што је сједио на новинама).{S} Ми се нијесмо мог |
и и изневјерили, црн им образ и овога и онога свијета!</p> <p>— А што нијеси друга кола наш’о, |
какву шалу: да млатне букваром по глави онога ђака пред собом, да кога испод клупе боцне иглом, |
есе на ме не било му просто ни овога ни онога свијета?</p> <p>Комесар се насмија и оним истим п |
на врат не дође, — рече. — Кад би ме с оном вјенчали, одма би скочио у воду...</p> <p>— Е види |
кошуље прати, па вазда купујем нове.{S} Ономадне сам узео једну и платио за њу петнес’ гроша.{S |
<p>— Шта лађе?{S} Какве лађе?{S} Благо ономе ко је на суху, а куку ономе ко је на води, ето то |
ијенио и сада вичем из свега грла: куку ономе, ко није ожењен!“</p> <p>Држимо, да овоме не треб |
е?{S} Благо ономе ко је на суху, а куку ономе ко је на води, ето то ти је мој палиграф...{S} Су |
лажено се засмија Перо, гледајући јој у ону рупицу на бради. — А, душе ми, кршна си и ти к’о ђе |
Враћајући се у хотел, Перо, на чаршији, опази Данила, гдје се помијешао у гомилу дјечурлије, па |
мало и поче се измицати, а, у измицању, опази на зиду слику, како Милош Обилић пробада цара Мур |
широко, погледом поче тражити попа.{S} Опази га у дну авлије, испод широке мурве, која је собо |
згубио.{S} Љутит и разјарен поп, чим га опази, стиште своје снажне шаке и раскорачи се пред њим |
, да види: оклен пјесма долази?...{S} И опази, удаљену, љепоту-дјевојку, како се купа на валима |
мисли у себи.</p> <p>Привири боље.{S} И опази, недалеко од дуда, иза једне гомиле буњишта, како |
еде блесастога Перу (јер је сад заиста, опазивши овако друштво, блесасто изгледао) за један ома |
рипче, смијао се безбрижно и весело.{S} Опазивши Перу он застаде мало и намигну му.</p> <p>— Ви |
ти си се напио, несрећо, — узвикну Перо опазивши га. — Док <pb n="151" /> мене бије мемла из ка |
укујући, залијевала је кукурузе.</p> <p>Опазивши Перу обоје застадоше.{S} Попадија као да се за |
и са Јовом?{S} И, на своје велико чудо, опазио је да су сви мирни и да се не препадају од његов |
вас лијепо! — викну још с врата, чим је опазио како се презагријана пећ заруменила и како се, н |
ве око себе, надајући се, да ће какогод опазити дјевојку.</p> <p>— И јес’ и јес’ тако, — настав |
њу.{S} И сви су позавидили Данилу, када опазише како у хладовини слатко спава.</p> <p>Пошто су |
е.</p> <p>— Ето га! — викну онај што је опалио, пунећи пушку поново.— Ето га!</p> <p>— Ето га! |
Поп је био крупна људина, мрка, сунцем опаљена лица са дугом, црном брадом, коју је морао подв |
али се она изврну и отскочи од њега као опарена.</p> <p>— Бјежи, бјежи од мене крвниче! — викну |
— Хајде из собе.</p> <p>Јока скочи као опарена.{S} Отури тефтер са крила, збуњено погледа око |
ти.{S} Обуче и нову антерију, а нов пас опаса око себе, пустивши дуге ресе <pb n="30" /> да му |
вршујући самим собом.</p> <p>Учитељ је, опет, на другој страни, поучавао свијет, како да се пон |
а хиљада душа, изгине богме.{S} Ама се, опет, други обогате...</p> <p>— Па каква је нама фајда, |
д га милују, и примаче јој се ближе.{S} Опет је пољуби.</p> <p>— Хајде, Перо, да иђемо, — поче |
шег од мене?</l> </quote> <p>— Живио! — опет загрмише сви, <pb n="7" /> не пуштајући га да допј |
пустио шћер да ашикује с офинцирима, — опет ће онај.</p> <p>— ...и неби пустио шћер да ашикује |
брковима.</p> <p>— Треба, треба жена, — опет ће удовица, вртећи јаглуком, — ама ти само к’о бра |
оме.</p> <p>— А бачве нијесу бухљиве, — опет <pb n="138" /> ће стари и очепи жену ногом, што је |
нскадије неко да <pb n="159" /> пође, — опет предложи Јефтан, пошто је момче отишло. — Правога |
буде право весеље, нека и Стака пође, — опет ће Јово. — Удовица је, ама без ње и без њезине пје |
па шта ми фали, а?</p> <p>— Тако је, — опет одобри Перо врпољећи се. — Тако је то...</p> <p>По |
и, — рече.</p> <p>— Воле, воле богме, — опет дочека Перо и, као са заносом неким, настави: — И |
тњом...</p> <p>— Фала Богу и на томе, — опет ће Перо, још одушевљеније. — То је баш к’о што тре |
ти о томе...{S} Сви да дођете у мене, — опет ће Јефтан.</p> <p>— И доћи ћемо!</p> <p>Чим се смр |
е у рукама?</p> <p>— Ништа бит’ неће, — опет дочека механџија. — Помириће се они брже и опет ће |
p>— А Марко Краљевић био је још бољи, — опет поче. — Он је кршнији јунак.</p> <p>— Ко зна!</p> |
> <p>— Ама ја велим: ја ћу само мало, — опет ће Перо, некако бојажљиво.</p> <p>— Добро.{S} Мака |
..</p> <p>— А и њој ће бити необично, — опет упаде домаћица још се ближе примичући Пери и милуј |
то је, брате, готова и свршена ствар, — опет ће Благоје весело. — То је све готово!...{S} Хајде |
пита.</p> <p>— Не иште... не тражи... — опет <pb n="38" /> се збуни Перо. — Него... ја хоћу да |
ћу ићи с вама да вратим коња, мени... — опет ће Јован.</p> <p>— С овијем се нећеш погодити!{S} |
овио пријатеље и хвалио им се:</p> <p>— Опет је он кршан!...{S} Он ће и опет бити мимо остале.< |
— Зар нијеси мог’о наћи посла?</p> <p>— Опет сам био у хавсу...{S} Обиједили ме, да сам заварао |
ед њим као да би да се хрве.</p> <p>— А опет си ми дошао никакви сине, — дрекну, да се разлијег |
да види: јесу ли напуњени?{S} Жила она опет му искочи на челу стиште зубе и, гунђајући, присту |
ре.{S} Нијесам ни ја разапињо Исуса, па опет ме, ето, стигла казна и послали ми кугу на врат.{S |
а у Данила, па у земљу, <pb n="8" /> па опет у Данила.{S} Затим се окрену Обрену.</p> <p>— Нема |
о су дошла да слушају музику.{S} Унутра опет све пуно.{S} За свима столовима засјели поднапити |
— Ама да се нијесте преварили? — запита опет, крстећи се. — Шта ћу им ја?</p> <p>— Ако ти је им |
ти дебела! — упаде Перо.</p> <p>Удовица опет измахну јаглуком и удари га по устима.</p> <p>— Љу |
ио један зуб и — то је све.{S} Кашње је опет могао наставити игру.{S} Могао је и сјутрадан, на |
се најпријатељскије поздравио. — Ево ме опет, — понови јаче, — јер милостивој власти треба кршт |
о је слађе него обично.</p> <p>— Ево ме опет, — сјутрадан весело подвикну попу, пошто је уљегао |
аз.</p> <p>Покупивши новце, плавојка се опет врати за њихов сто.{S} Сједе до Пере, поче га мило |
, да су нам сви таки!...{S} Барем би се опет сви пости постили...</p> <p>Непрестано говорећи и |
љ се осмјехну и, од радости, наклони се опет.{S} Видјело се, да су га Јефтанове ријечи погодиле |
, — одговорише обојица.</p> <p>Стари се опет појави на вратима, носећи читав нарамак сламе.{S} |
, точите. — подвикну Перо, окренувши се опет друговима. — Вина, фала Богу, има.{S} Има браћо! з |
и као граја нека.{S} Перо помисли да ће опет бити когод из полиције и хтједе се сакрити, кад се |
и ријечи.</p> <p>У другу недјељу пођоше опет.{S} И удовица и Милка сад су им се надале, па се о |
стиђено запита удовица, оборивши очи, и опет се својим раменом ослони о његово.</p> <p>— Данас, |
ске главе у кући.</p> <p>Од тога дана и опет поче умјереније живити.{S} Затвори се у собу и поч |
јутра апсанџија пусти Перу из затвора и опет га поведе пред комесара.</p> <p>— Хајде, — вели, — |
а је паметно да се ја женим? — запита и опет се укочи као да се слика.</p> <pb n="12" /> <p>— В |
За нас је добро.</p> <p>Стари застаде и опет погледа по свима.{S} Хтио је, да им на лицу прочит |
ека механџија. — Помириће се они брже и опет ће читати...{S} Не могу они један без другога...</ |
сам то, — безбрижно одговори Благоје и опет поче звиждукати.{S} Обиједили ме, да сам крао суцк |
у прочељу, пружи је Пери.{S} Перо се и опет застиди и окрену главу у страну, као да нешто глед |
p> <p>— Опет је он кршан!...{S} Он ће и опет бити мимо остале.</p> </div> <div type="chapter" x |
пази: не узми младо ни лудо.{S} То ти и опет велим к’о брату.</p> <p>Перо сачека док се Милка с |
и уредио све, — викну Благоје весело и опет пође да га љуби. — Ти си ми рек’о да уредим и ја с |
да нађеш доктора?</p> <p>Па се окрену и опет хитно пође уз чаршију.</p> <milestone unit="subSec |
одаде Јово.</p> <p>— У неђељу!</p> <p>И опет се загрлише и почеше љубити.{S} А Данило тек се са |
{S} Здраво је у селу ручат’...</p> <p>И опет се окрену сељацима и премјери их оштрим погледом.< |
шу ни везира, него баш цара...</p> <p>И опет стаде.{S} Гледаше у слику и као да очекиваше, да н |
само ишти, к’о у својој кући.</p> <p>И опет се окрену вратима.</p> <p>— Данило!</p> <p>Данило |
ти на ногама. — Тако је, тако! — понови опет. — И мени је драго, кад ти, к’о младић један, то о |
ме Имену, морао се одржати и сви јарани опет се, у уречено доба, нађоше у Периној соби.{S} Пред |
ем...{S} И за час се уозбиљи и обледени опет.</p> <p>— А?...{S} А то су ти пријатељи? — запита |
му руци. — Јеси ли здраво?</p> <p>Стари опет зијевну.</p> <p>— Ја рђаво, — дочека. — Зла времен |
нема женске главе у кући.</p> <p>— А ти опет тражи цуру, — дочека Обрен, коме су додијала та пр |
тионицу и обори га на столицу.{S} Затим опет поче играти око столова, поче звиждукати и пјевати |
.{S} Толико ће ми платити!</p> <p>Затим опет ушепртљи.{S} Поново притрча прозору, млатарајући р |
Обрен и Јово.{S} Сви плачу!{S} А Данило опет промолио главу кроз врата, па као да размишља: или |
о.{S} Ми хоћемо поштено.{S} Саставићемо опет сједницу, па да гласамо.</p> <p>Перо зину.{S} Отрж |
p>— Ама ја хоћу да видим, — дрекну Перо опет. — Купује се теле па се и оно гледа а камо ли жена |
уно блата...</p> <p>— Хоће.</p> <p>Перо опет ућута.{S} Скрсти руке у крило и поче ломити прсте. |
ар, на буну или што слично?</p> <p>Перо опет испусти некакав јаук.{S} Понори главом као да се с |
и час се играо са сахатним ланцем а час опет засукивао бркове.</p> <p>— А ја баш хоћу данас да |
заборавит’!...</p> <p>— Живиооо!</p> <p>Опет једно <hi>многаја</hi> отегну се.{S} Перо Карантан |
</p> <p>Но и самовање му додија.</p> <p>Опет пође у механе и, пијући више него прије, поче лупа |
кући Јовина стрица, кад су га оно бухе опколиле...{S} Склопио је очи, али сан никако да се спу |
<p>Сви му приступише и онако спаваћива опколише га.{S} Јово се саге и примаче му уста ушима.</ |
ше Перу у прочеље, а домаћин и домаћица опколише га са <pb n="134" /> обје стране.{S} Обоје му |
оставише <pb n="105" /> своје столове и опколише их.{S} Пушећи и смјешкајући се гледали су их, |
/p> <p>— Красно вино! — потврди Благоје опљуцнувши поред себе. — Ја <pb n="135" /> сам га пио и |
и ваш живот, зачињен слогом међусобном, опојен мирисом љубави, да читав народ <pb n="162" /> ср |
и и очепи жену ногом, што је важило као опомена, да му се не мијеша у разговор. — У бухљивим ба |
која као да није много пазила на његове опомене. — Данас да говориш о вину, к’о да не знаш о др |
вну Благоја.</p> <p>— Да се иђе, — рече опоро. — Доста је сједнице!</p> <p>— Куд ћеш, зете?{S} |
м.</p> <p>— Драги мој, — рече, — ја сам оправио брзојав у вашу касабу, да се информирам о вашој |
...</p> <p>Згледаше се и пристадоше.{S} Опремише Тому кочијаша, да се код некаква познаника одм |
.{S} Стид га и од Швабице... -</p> <p>— Опрости, — прошапта, као кажњено дијете, — а ја сам пош |
— То треба, — потврди и Јово. — Ево, да опростите, ја ћу водити своју жену, ти Јефтане своју, а |
па се не бој.</p> <p>И пружи му руку у опроштај, а Перо је чврсто стиште, стегну и — излети из |
ењаву косу, која јој је падала по челу, опружи обје руке и, са веселим осмјехом, пође им у суср |
а првим ријечима, што их је проговорио, опсовао је, по нашем начину васпитавања, ружно оца.{S} |
дима.{S} У љутини ошамарио је Данила, а опсовао и Јову.</p> <p>— Нећу ти ја овђе више ноћиват’, |
еба одма да иђемо даље...</p> <p>Јефтан опусти руке низ кревет и клону главом на јастук, као на |
ајући се. — Није ово шехер.</p> <p>Перо опусти руке низа се и приступи Јефтану.</p> <p>— Шта ће |
олиба, нијесу какотале ни дречале, него опустиле крила, отегле шије и искривиле главе, па као д |
мртво!...{S} Прашљиво, пепељасто лишће опустило се, па нити шушти, нити се миче.{S} Из мркожут |
да се исправи и чвршће стане на ноге, — Ос... тавио си ме... па од јада...{S} Ако ти је кр...ри |
вршио је са довољним успјехом управо за осам година.</p> <p>— Добро притврдио науку, — како Аћи |
опио шест ракија, а механџија нарачунао осам.{S} Старчић се, чак, позива и на госте „који су мо |
е се друштва.{S} Неколико дана живио је осамљен у кући као пустињак какав.{S} Затворио се у соб |
оју буху стресе на њега и да му се тако освети.{S} Затим сиђе на авлију и упути се дуду, испод |
изађоше у велику и пространу, необично освијетљену, башту, која је била препуна свакојаке, мал |
осиока и јоргована, тако се читава соба освјежи и чудновато замириса.{S} Лагано, стидљиво, обор |
о се морао мучити као нико његов!...{S} Освојиле га бухе, па никако очију да склопи, него се не |
ети „за своје право“.</p> <p>Перо се не осврну на све то.{S} Он <pb n="100" /> лагано, гегајући |
обоје ми жао...</p> <p>Стрико Васо и не осврну се на њега.{S} Окрену се гостима и мрко их погле |
раме. — Оклен ти, болан?</p> <p>Перо се осврну и измахну рукама, као да би некога у земљу да са |
глас, да су се многи пролазници морали осврнути и зачуђено их погледати. — Како у лијепој, кра |
ажио протокол.{S} Нестрпљиво је шетао и освртао се на све стране, надајући се, да ће је сваки ч |
/> сваку вече.{S} Није се ни на Јефтана осврћао, нити га је увијек очекивао.{S} Раније је затва |
испред многих излога, пред дућанима, не осврћући се на то, што су га пролазници сваки час, чест |
уге није било оваке бруке!</p> <p>И, не осврћући се ни на кога, отрча даље.</p> <p>У кући се ди |
и, а ја ћу и платити.</p> <p>Јефтан, не осврћући се, онако преко рамена окреса: — па вади... ме |
е ово, — одговори механџија хладно и не осврћући се на грају. — Они читају новине и сваке се се |
е, — рече јој поп пишући крштеницу и не осврћући се на њих, — ево и Перо мисли исто к’о и ја.{S |
ву ђевојку? — прошапта Перо, пажљиво се осврћући на све стране да га ко не би чуо. — Ђевојку зн |
пребирајући ресе на појасу и збуњено се осврћући.</p> <p>Поп се окани умивања, па, онако мокар, |
намигујући. — То ваља!</p> <p>— Добро, осијече Благоје и уозбиљи се. — Љубица је кршна, добра |
— Најљепша је, ако је млада и лијепа! — осијече Јово...</p> <p>— Ух, ух, брате, млада и лијепа |
јаше ако хоће, а ја, ваистину, нећу! — осијече. — Могу ја и пјеше...</p> <pb n="97" /> <p>И, н |
д се родио.</p> <p>— То не могу дат’, — осијече поп, отресајући воду са браде. — Шта ће крштени |
итава, ја кабулим!</p> <p>— Не треба, — осијече Обрен осорно. — Само ми!{S} Ми смо, што се рекн |
о.</p> <p>— Ама у мене то ништа нема, — осијече стари. — И кућа ми тијесна, <pb n="72" /> и соб |
— уплете се Перо.</p> <p>— Фајда је, — осијече Бошко, љутит, што га прекидају у ријечи, — и са |
>— Нас се не тиче која је ни чија је, — осијече Јефтан набусито, — то су његове ствари...{S} Он |
/p> <p>— Нема ту никакве дипломације, — осијече Бошко жестоко. — Русија ће њега згњавити к’о цр |
<p>— Ако не вјерујете, а ви питајте, — осијече Перо, окрећући им леђа. — Ви сте ме довели у за |
м погледом.</p> <p>— Не чекајте више, — осијече. — Хајдете, па ми одма враћајте жито!...{S} Одм |
p> <p>—- Перу Карантана морам водити, — осијече полицајац и као да се још више испрси.</p> <p>П |
да је само очима видим.</p> <p>— јок, — осијече Благоје отргнувши се. — Плати трошак овђе, па п |
извадим и ја да платим?</p> <p>— Јок, — осијече Обрен остављајући тефтер и прислањајући се леђи |
јку, <pb n="131" /> а да је не видим, — осијече Перо изазивачки.</p> <p>Благоје испи чашу и отр |
вјерујеш, онда и немам посла с тобом, — осијече и као пође из гостионице. — Мислиш ти што си ми |
им вас.</p> <p>— Хм?...{S} Но гут!... — Осијече доктор и пође пред њим. — Видиме...{S} Шнел...< |
</p> <p>— Оставите ме.{S} Имам посла. — осијече Перо бјежећи од њих. — Пос’о је пос’о и он је н |
p>— А ко да се јавља по овој врућини? — осијече Јово, задухан. — Најпошље и не треба нам нико, |
гоме...</p> <p>— А што не би говорио? — осијече стари осорно. — Не говорим јабани него своме зе |
>— Па нијеси ли ти са Стаком говорио? — осијече Обрен оштро и испрси се. — Зар она није твоја?{ |
ајући га оштро.</p> <p>— А што питаш? — осијече Перо, па се и он намргоди. — Зар и теби да даје |
могао лако ухватити и дуже задржати, а, осим њега, Обрен му је изгледао као најдостојнији повје |
} Никога није било, ништа се чуло није, осим досадна шкрипања попова пера, који је, као за инат |
и, ни зец да шушне, ни нико да се види, осим некаквих бубица, прозрачних крила, што, каткада, п |
с’о и дангуба... — замуца Обрен. — А... осим тога... не знам колика ће бит’ попутнина.</p> <p>— |
нци, и нико га други не може излијечити осим вас.</p> <p>— Хм?...{S} Но гут!... — Осијече докто |
ном, расцвјетавајућем пупољку...</p> <p>Осим са дјецом, он се је волио тући и борити и са живин |
ти руке у крило и поче ломити прсте.{S} Осјетивши удовичино раме на своме као да се застиди мал |
знао који ће филџан прихватити, и није осјетио, како је, прихваћајући, окренуо га на криво, те |
стало и причао је дуго.{S} При свршетку осјетио је, као да му је мало одлануло на души и као да |
зјашу.</p> <p>Коњи, чим кренуше, као да осјетише несигурне јахаче на плећима.{S} Перин <pb n="9 |
ијепо у хладној, мирисној води, плива и осјећа, како га таласи запљускују и драгају ода свих ст |
и њушкао по ваздуху, као да још једнако осјећа онај мирис што га је Мара унијела у собу, <pb n= |
нако сједила, држала тефтер на крилу и, осјећајући Јовин поглед на себи, није смјела главе поди |
и спустио се на прва кољена, а Перо се ослабио, полетио с њега главачке и скљокао се на земљу. |
живо дочека Благоје. — Ти се само на ме ослони...{S} Само на ме!..{S} Ако имаш посла на суду, у |
оборивши очи, и опет се својим раменом ослони о његово.</p> <p>— Данас, — потврди он. — Ти сам |
идио окупљено <pb n="99" /> више људи и ослухивао је: одакле ће чути највишу грају, свађу, или |
и Игњат слатко спавали.</p> <p>Изненада ослухну некакав шапат.{S} Застаде.{S} И полако, држећи |
излазио на тесту, прислањао ухо земљи и ослушкивао: чује ли се барем какав тутањ?{S} И почео се |
ива, у старим, исплављелим хаљинама, са осмијехом на лицу поздрави Јову и пружи му обје руке.</ |
?</p> <p>— Имам, имам, — рече најпошље, осмјејкујући се. — И могу дати, могу...</p> <p>— А кири |
упи бакшише.{S} Пође од стола до стола, осмјехкујући се на свакога и увијајући се између солдач |
љубазније лице и као покушавајући да се осмјехне. — Што ти власт иште, то треба давати...{S} Вл |
Јоку. — И ручали смо...</p> <p>Стари се осмјехну и одобри главом.</p> <p>— Нека сте ручали, — р |
е ово весеље без тебе?</p> <p>Учитељ се осмјехну и, од радости, наклони се опет.{S} Видјело се, |
ви би се момци женили.</p> <p>Јефтан се осмјехну.</p> <p>— Па жени се и ти! — рече.</p> <p>— И |
ан човјек треба да има.</p> <p>Обрен се осмјехну.</p> <p>— Дај и мени два форинта, па вади, — р |
но ти суда па ме тужи...</p> <p>Перо се осмјехну и кврцну га по носу.</p> <p>— Хајде, хајде тра |
S} Нека још!</p> <p>Јефтан се ђаволасто осмјехну.{S} Куцну празном боцом о сто и нареди још вин |
је, да се ту више нико неће на њега ни осмјехнути, нити ће се намргодити.{S} Зато је и долазио |
по челу, опружи обје руке и, са веселим осмјехом, пође им у сусрет.</p> <p>— Па и нека сте ми д |
ојници« као што сам пред смрт говораше, осмјехујући се и питајући за Перу.{S} И Перо остаде сам |
е ово?</p> <p>— То је, — одговори стара осмјехујући се, — то ти је суђеница...</p> <p>Пери испа |
иђелица указа се пред њим и, љубазно се осмјехујући, показа му собу, Перо, старајући се да што |
n="111" /> <p>— Нихтс... — рече доктор осмјехујући се, пошто га је добро прегледао. — То завтр |
Рачуна се, да је за кратко вријеме убио осморо пилади, трима псима избио око, а двјема мачкама |
и кад га угледа.{S} Наточи у чашу и, са особитим задовољством, посматраше, како по површини иск |
свих касабалија, једногласно проглашен особитим мајстором, да га свакодневно умањује.{S} Он ни |
амилији све су будале, — дочека Алекса, осокољен доласком гостију: — У читавој фамилији, бре!{S |
Не заустављам ја никога, — дочека стари осорно. — Кад чојек има посла и кад хоће на пут, ја не |
>— А што не би говорио? — осијече стари осорно. — Не говорим јабани него своме зету, а зет треб |
лим!</p> <p>— Не треба, — осијече Обрен осорно. — Само ми!{S} Ми смо, што се рекне, главни одбо |
опусти у собу.{S} Само слуга Данило што оста на авлији.{S} Он збаци пртљаг са себе, извали се п |
S} Онај, што је читао новине спусти их, остави на столицу и сједе на њих.</p> <p>— Читаш ли ти |
— окоси се Благоје. — Него, ако хоћеш, остави све мени, па да уредим.{S} Ако је не видиш сад, |
та...{S} А у мене све чисто...</p> <p>— Остави, Бога ти, твоје вино, — прекори га жена, која ка |
ниловом поче товари, ти пртљагу, а њима остави да сами узјашу.</p> <p>Коњи, чим кренуше, као да |
мати.{S} Она сама задржа Перу, а Обрена остави Милки.</p> <p>— Данас си нешто кршан, — рече Пер |
прибојавати, да га наскоро и Данило не остави.{S} Некаква нарумењена усиђелица указа се пред њ |
под кирију до касабе П...</p> <p>Јован остави лулу и као замисли се.{S} Поче нешто у себи рачу |
— Да их поједеш од милине!...{S} Ти то остави само мени.</p> <p>— А име, име ми кажи, — зацига |
p>Перо завуче руку у џеп и крупан новац остави на столу.{S} Не хтједе ни кусура чекати.{S} Згра |
а и кћи јој Милка поплашено скочише, и, оставивши филџане и кахву, коју су испијале, зачуђено и |
екакву ђевојку, измамио јој паре, па је оставио...{S} Суђено ми да страдам, к’о што је и Исус с |
Јефтан жалостивим гласом, — и ти си ме оставио болесна, па отиш’о у чаршију...{S} Ја пошао за |
пошао за тобом на далек пут, а ти мене оставио...{S} Да ми није било ове женске главе, која ми |
ио у хотел, затече Данила, гдје га је и оставио:{S} Сјео на кревет, објесио ноге па климата њим |
је то пос’о?{S} Зар тако ваља?</p> <p>— Оставите ме.{S} Имам посла. — осијече Перо бјежећи од њ |
који је памет изгубио.{S} И другови га оставише.{S} Уклањали су се од њега и сакривали свуда ( |
д тебе?</p> <p>Као по команди сви гости оставише <pb n="105" /> своје столове и опколише их.{S} |
/p> <p>— Хм, — рече након дуже почивке, остављајући хартије на страну и одахнувши мало. — Ви се |
а платим?</p> <p>— Јок, — осијече Обрен остављајући тефтер и прислањајући се леђима уз вреће од |
и прогорио од цигара што су их по њему остављали.</p> <p>— Кршан си ти, — настави поп, прелист |
тродневнога гладнице.{S} Ни мрвица није остављао.{S} Купио је све и гутао хитно, не гледајући н |
хљеба.{S} Треће године истјера и оца и остаде: сам у радњи.{S} Текао је новац непрестано, згрћ |
викну, али на половици ријечи застаде и остаде онако растворених уста, блесасто гледајући у соб |
хујући се и питајући за Перу.{S} И Перо остаде самац, <hi>сам на св’јету без икога свога</hi>, |
о свирачицама.{S} С њима је пио, с њима остајао до зоре.{S} Макар што му је и мати од јада прес |
о му је и мати од јада пресвисла, он је остајао.{S} И сав свијет прорицао је и њему, као и Јефт |
?{S} Рашта да је Бог њега убио мимо све остале и осудио га на овако тумарање?</p> <p>Перо хукну |
вши три столице.{S} Препаде и Благоја и остале госте, који га усплахирено погледаше. — Не дозво |
свакоме. — Знао сам ја, да ће бит’ мимо остале.</p> <p>Четири разреда свршио је са довољним усп |
он кршан!...{S} Он ће и опет бити мимо остале.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19051 |
знакова рекоше, да ће дијете бити »мимо остале«.{S} Рекоше, да ће свакако бити знаменито у роду |
сватови!</p> <p>— Хоћемо, — заграјаше и остали и куцнуше се чашама. — Ми ћемо му бити сватови!< |
оме меканом душеку и спавати, као што и остали сретни људи, којима није пало на памет да се жен |
азну чашу и разгледајући људе и жене за осталим столовима. — Само гледај и шути, а имаћеш свега |
еро свој душек, — дочека Јово, — а нама осталим биће лијепо, само кад смо у тебе...{S} Ми смо и |
ани, изађоше из куће и кренуше се, да и осталим касабалијама испричају знамениту новост.</p> </ |
а ипак... ипак је све љепше било него у осталих кућа.</p> <p>— Ево нас! — узвикну Јово, коракну |
попово и дјевојчино, али је причао све остало и причао је дуго.{S} При свршетку осјетио је, ка |
Када је одрастао и могао се мијешати са осталом дјечурлијом на улици, постао је за кратко врије |
а, нити је, као женска глава, хтјела да остане без свога накита, те се малко, као нехотице, рит |
еба да се шеташ, да се дружиш...{S} Ако останеш вазда у дућану, убиће те мемла из камена, па ће |
е с пиринчом) и једини Јефтан што му је остао вјеран и још се једнако бринуо за њега.</p> <p>— |
тења. —-Ја не могу ићи...{S} Ја ћу овђе остат’ седам дана, док добро оздравим, па одма кући...< |
ја вам нећу сметати...{S} А могли сте и остат’...{S} Ја вас нијесам гонио.</p> <p>— Па... кад н |
и као подиже се. — Ти си каз’о, да ћемо остат’ само мало.</p> <p>— Нека, нека, — дочека Перо и |
а нећу друкчије свраћати, него ако ћемо остат’ барем три дана...</p> <p>— Па остаћемо три дана. |
а се вама неће свиђет’ и да нећете овђе остати ни читав дан...{S} А и село није какво!...{S} Не |
нуо, па нити зна: хоће ли изаћи, или ће остати у колима?{S} Згурио се у крај, па нијемо и тупо |
пријатељски.</p> <p>— А хоћемо ли дуго остати? — запита готово шапатом. — Ја не могу...{S} Ја |
ушио и пијуцкао.</p> <p>— Колико мислиш остати овђе код нас? — запита изненадно Перу. — Нећеш з |
мо остат’ барем три дана...</p> <p>— Па остаћемо три дана...</p> <p>Згледаше се и пристадоше.{S |
ад нас ти заустављаш и кад нас не гониш остаћемо још три дана, — дочека Јово. — Нама је лијепо. |
Шта ћу ја?</p> <pb n="64" /> <p>Јефтан оступи од прозора и засмија се.</p> <p>— Како ће бити б |
а да је Бог њега убио мимо све остале и осудио га на овако тумарање?</p> <p>Перо хукну и одмаху |
} Нијеси ни први ни пошљедњи кога овако осуђују...</p> <p>Комесар као да овога пута бијаше нешт |
а га когод гони, изађе на улицу.</p> <p>Отада су учестали ићи.{S} Перо је <pb n="53" /> Обрену |
ечи што их је тада рекао оцу.{S} Весели отац задовољно се насмија <pb n="21" /> и поче обиграва |
егова прва љубав.</hi> </head> <p>Па ни отац га није могао дуго хвалити, а није га хвалио из вр |
и лијепо су га поздрављали, а истјерани отац задовољно је трљао руке и трчао од пријатеља до пр |
ењак! — рече, кесећи се. — Исти покојни отац!...{S} К’о да њега гледам.</p> <p>Јово извади духа |
дим, — дочека Јово живо. — Ти си ми к’о отац, па хоћу да те видим.{S} А ево сам дов’о и два при |
ти над собом власт, оштрију него што су отац и мати.{S} Ипак се тјешио тиме, што је знао да има |
ао је и завиривао у све собе.{S} Чак је отварао сандуке, па и у њих завиривао.{S} И у кокошињак |
на читав сахат раније, него ли је била отворена.</p> <p>— Аћиме, жалосна ти мајка, — говорила |
>Бошко (онај што је куцкао чашом о сто) отвори бурмутицу, коју је непрестано држао у лијевој ру |
иже до попових врата и снажно гурнувши, отвори канат. — Је ли овђе?</p> <p>— Јес’, — једва пром |
аглуком, — ама ти само к’о брату кажем: отвори очи, па не узми младо ни лудо, него сабраније и |
фтанове собе, свом снагом гурну у њих и отвори их.</p> <p>— Извол... — викну, али на половици р |
ац се трже и плашљиво одскочи.{S} Затим отвори крмељаве очи, протра их и, некако блесасто, погл |
не собе и тада Јово једним јачим ударом отвори врата...{S} У соби је сједио стари и гледао у те |
одао лани сељацима вина, па кад су људи отворили бачвицу, из ње испани риба...{S} Права мала ри |
авлију и, са ужасном шкрипом и треском, отворише врата мале, приземне собице, и удовица и кћи ј |
иције и хтједе се сакрити, кад се врата отворише, а на њима се појави главом Благоје и угојени, |
силно удари у собна врата.{S} Врата се отворише и на њима се појави стари Игњат.{S} Гологлав, |
котале ни дречале, него опустиле крила, отегле шије и искривиле главе, па као да се растају са |
ооо!</p> <p>Опет једно <hi>многаја</hi> отегну се.{S} Перо Карантан пусти другу сузу, која му с |
према староме.</p> <p>— Не може бити, — отегну пакосно. — Мене полиција проћерује одма, овога ч |
да му нико не улази.</p> <p>— Ни ја? — отегну Перо.</p> <p>— Ни ти.</p> <p>Перо се замисли.</p |
поблиједи.</p> <p>— Јефтан болестан? — отегну пригушено.</p> <p>— Болестан богме, — потврди Да |
— А ко ти је каз’о да сам се вјенчао? — отегну. — Незнаш ти на какав сам белај ограјис’о...</p> |
Мени ћеш свакако требати, — рече Перо, отежући и као размишљајући. — У мене је крупан пос’о... |
а као да га је успављивала, те је почео отезати трепавицама и страшно зијевати, испуштајући при |
Периним <pb n="83" /> душеком, кога је отео од Данила.{S} Он је, чисто и јасно, доказао Пери, |
А ђе су друга кола? — окоси се Данило, отимајући се. — Није ово шехер.</p> <p>Перо опусти руке |
> <p>— То је необично, — уздахну стара, отирући се јаглуком око уста. — Како <pb n="136" /> ћу |
с.</p> <p>— Нема га, — одговори Данило, отирући зној са чела и хладећи се капом. — Све село оби |
p> <p>— Ово је село мртво, — рече Перо, отирући зној са чела. — Ниђе никога!</p> <pb n="68" /> |
> <p>— Не даје.</p> <p>— Па како ћу јој отић’? — узвикну Перо готово очајнички. — Не могу ја уз |
застаде.</p> <p>— Барем ћу имат’ рашта отићи попу, — рече. — Док је крштеница, имам му рашта и |
, — прекиде га Благоје љутито. — Ти ћеш отићи са мном, да потврдиш просидбу <pb n="129" /> и ви |
ласом, — и ти си ме оставио болесна, па отиш’о у чаршију...{S} Ја пошао за тобом на далек пут, |
играх, па га нема.{S} Кажу, да је ноћас отиш’о...</p> <p>— То је он одвео Јову, душе ми! — клик |
> <p>Кући је ишао само да се испава.{S} Отишао би, па, не тражећи постеље ни јастука, извалио с |
лога, јер је кроз кратко вријеме умро. »Отишао у походе покојници« као што сам пред смрт говора |
— опет предложи Јефтан, пошто је момче отишло. — Правога друштва ни правога теферича нема без |
не знам, нијесам је виђео <pb n="45" /> откако је из школе изашла, ама је свијет пуно фали.</p> |
шље је покушао да крави Митра кујунџије откине реп и да њиме бије другове.{S} Срећа, што крава |
је је најбјеља, а другој умало није нос откинуо.{S} И све живо поче бјежати од њега као од човј |
ше преврнуше се на столу, а празна боца откотрља се и разби у комаде.</p> <p>— А што кукаш? — д |
о си? — запита Јово, покушавајући да се отме. — Јеси ли здрав?</p> <p>— А-а од куге никад боље! |
ријатеља свога шћео си да превариш и да отмеш његову ђевојку.</p> <pb n="56" /> <p>— Његову? —ј |
ну? — јекну жалостивно. — Нијесам ни ја отпадник од вјере.{S} Нијесам ни ја разапињо Исуса, па |
путују...{S} Зар смо ми мимо свијет к’о отпадници какви?..{S} И зар сам ја један међед, па да н |
... хајдете у кућу, — рече. — Хајдете и отпочините.</p> <pb n="73" /> <p>И пусти их напријед, а |
Обрену Пушибрку на дућан.{S} С њиме се отприје помало познавао и сматрао га за пријатеља, а да |
по име, — одговори Благоје.</p> <p>Перо отпрсну и направи лице, као да је појео љуту паприку.</ |
</p> <p>— А топови с лаћа?</p> <p>Бошко отпухну пепео са цигаре.</p> <p>— Ево овако ће они отпу |
ео са цигаре.</p> <p>— Ево овако ће они отпухнути све, <pb n="103" /> — рече. — Удри ти макар и |
изазивачки.</p> <p>Благоје испи чашу и отра бркове.</p> <p>— Па ако ћеш да је видиш, нико ти н |
видим.</p> <p>— јок, — осијече Благоје отргнувши се. — Плати трошак овђе, па пусти мени да ти |
p> <p>— То не могу дат’, — осијече поп, отресајући воду са браде. — Шта ће крштеница мртву човј |
ба, па да ми је извадите...</p> <p>Поп, отресајући земљу са нога и једнако рашчешљавајући браду |
— Лијепо, лијепо! — ускликну још једном отресајући снијег са хаљина, трљајући прозебле руке и ј |
дохвати из једнога ћошка нове чакшире, отресе са њих силну прашину и длаке од мачака, које су |
{S} Кашње се показао као врло живахан и отресит...{S} Чим је почео владати собом, почео је лупа |
цу, па да гласамо.</p> <p>Перо зину.{S} Отрже се од Јефтана, обје руке сави око Обренова врата, |
е!</p> <p>И, не осврћући се ни на кога, отрча даље.</p> <p>У кући се диже читава узбуна.{S} Стр |
<p>И, брзо се окренувши, као на крилима отрча у хотел.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У |
угога, а ја имам пречег посла, — рече и отрча из дућана.</p> <p>— Оженио се Перо! — довикну Јов |
вјетрови понијеше, он се брзо окрену и отрча из авлије.</p> </div> <pb n="44" /> <div type="ch |
Krugel</foreign>...</p> <p>Пошто келнер отрча, Благоје се окрену Пери.</p> <p>— Ето, лијепо је, |
ам на св’јету без икога свога</hi>, као отсјечено дрво у гори, што се каже.{S} Знао је, да више |
тети да је придржи, али се она изврну и отскочи од њега као опарена.</p> <p>— Бјежи, бјежи од м |
Галебовцу.</head> <p>Врућина.{S} Сунце отскочило на сред неба, те пече и у тјеме и у голи врат |
ледати празне чаше, и прелијевао их.{S} Отуда се вино разлило и по свему потрпежњаку, — једином |
та!</p> <p>И лагано пође прозору, да им отуда покаже, е немају ништа видјети...{S} Уједанпут ис |
собе.</p> <p>Јока скочи као опарена.{S} Отури тефтер са крила, збуњено погледа око себе и хитно |
арамак сламе.{S} Баци га на сред собе и отхукну.</p> <p>— Ето вам, да не спавате на тврду, — ре |
осећи овелику канту са водом, стењући и отхукујући, залијевала је кукурузе.</p> <p>Опазивши Пер |
сам крао суцке биљеге, па ме ухавсили и оћерали из службе...{S} Не трпе, мој Перо, поштена чоје |
морнарица, те адмирали, те ђенерали, те офинцири, пушке, топови, лумбарде, ђаволи, сотоне!...{S |
<p>— ...не би пустио шћер да ашикује с офинцирима, — опет ће онај.</p> <p>— ...и неби пустио ш |
<p>— ...и неби пустио шћер да ашикује с офинцирима, — прихвати Бошко ватрено.</p> <p>— У тебе а |
војке...{S} Ама ништа!...{S} Ашикују са официрима...{S} Треба одма да иђемо даље...</p> <p>Јефт |
буђен. — Људи се инаде, шћери ашикују с официрима...{S} Брука једна!...</p> <p>И, забринут, оде |
има као да се љуби с киме.</p> <p>— Ох, ох, то је слатко! —- дочека намигујући. — То ваља!</p> |
ну њима као да се љуби с киме.</p> <p>— Ох, ох, то је слатко! —- дочека намигујући. — То ваља!< |
у Годину пође са Обреном тамо.</p> <p>— Охо, како је у вас лијепо! — викну још с врата, чим је |
од наше красне удовице Стаке?</p> <p>— Охо! — викну неко. — То није ни махнито!</p> <p>— И сад |
ако је, — потврдише сви.</p> <p>Јефтан, охрабрен, поглади се по брковима и узвиси глас:</p> <p> |
овину лица.</p> <p>— Крштеницу за... за оца покојног, — једва изговори Перо, пребирајући ресе н |
казао свима.{S} Наравно, да је одмах од оца добио нове хаљине, што се показао тако »даровит и п |
траже хљеба.{S} Треће године истјера и оца и остаде: сам у радњи.{S} Текао је новац непрестано |
дуката даде...{S} Драго ми, к’о да сам оца рођеног наш’о...</p> <p>Након дуже почивке келнер д |
је, по нашем начину васпитавања, ружно оца.{S} Због тих чудних знакова рекоше, да ће дијете би |
вакако барем прије четрдесет година.{S} Оцу му је било име Аћим, или како се на корицама читуље |
— запита. — Да не траже каква, чијем је оцу име Марко јали Петар?{S} Моме је, брате, било име А |
ефтана уређуј ми ти.{S} Вјерујем ти к’о оцу своме...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад |
су му прве ријечи што их је тада рекао оцу.{S} Весели отац задовољно се насмија <pb n="21" /> |
ако ћу јој отић’? — узвикну Перо готово очајнички. — Не могу ја узети ђевојку а да је не видим. |
заигра му брада, а очи се зацаклише.{S} Очас препознаде Благоја Маринчића, свога давнашњег позн |
бовцу, живи стрико Васо, рођени ми брат очев...{S} Он је богат, свега има, а овђе живи...{S} Ак |
ља и све ђаке.{S} С тога му се и допаде очева радња и, ступивши у њу, озбиљно пљуну у длане.</p |
обје стране.{S} Обоје му се окренули и, очевидно, уживаху у њему.{S} Стара га, од милине, почел |
и на Јефтана осврћао, нити га је увијек очекивао.{S} Раније је затварао магазу и хитао свирачиц |
али цигар и, добујући прстима у прозор, очекиваше кола.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
опет стаде.{S} Гледаше у слику и као да очекиваше, да неко проговори иза ње и да му напомене шт |
ашто?{S} Зашто? — заграјаше готово сви, очекујући нешто необично, нешто чудно, што би само Перо |
хљиве, — опет <pb n="138" /> ће стари и очепи жену ногом, што је важило као опомена, да му се н |
. — Не зацрни нам образа!</p> <p>— Јао, очепили су ме! — хукаше учитељ скакучући на једној нози |
каше учитељ скакучући на једној нози. — Очепили, па боли...</p> <p>— Сведно...{S} Ти само пази! |
о се одмах поче чистити и уређивати.{S} Очешља се лијепо и раздијели <pb n="114" /> косу по сре |
Издигнута рука клону јој, брада заигра, очи се наводнише.{S} Перо, преплашен, хтједе јој прилет |
’о сир, а румена к’о млада говедина.{S} Очи су јој велике и кахвајасте к’о двије маслине, а кос |
бјесио ноге па климата њима и плаче.{S} Очи му се закрвавиле, образи помодрили, а каљаве сузе ц |
из руке и поче се димити на ћилиму.{S} Очи му се помутише, усне поблиједеше, коса се накостриј |
мљу да сатјера.{S} И заигра му брада, а очи се зацаклише.{S} Очас препознаде Благоја Маринчића, |
S} Срце ми се стисне и сузе ми ударе на очи, кад погледам све пусто око себе.{S} А у механи је |
се још више испрси.</p> <p>Перо протра очи, мислећи, да и сад снијева.</p> <p>— Ама да се није |
му на челу, а искезио зубе, а крмељаве очи дошле му још мање...{S} Игњат је рикао по авлији и |
шљиво одскочи.{S} Затим отвори крмељаве очи, протра их и, некако блесасто, погледа по свима.</p |
у га оно бухе опколиле...{S} Склопио је очи, али сан никако да се спусти, јер је још једнако гл |
ћа боца изврсна вина.{S} Благоју синуше очи кад га угледа.{S} Наточи у чашу и, са особитим задо |
з руке.{S} И поцрвени још више, поклопи очи рукама и утече из собе.</p> <p>Стари сам диже послу |
олегути се, ухвати се за гриву и склопи очи да не види своје пропасти, а Јефтан потјерао за њим |
, — ама ти само к’о брату кажем: отвори очи, па не узми младо ни лудо, него сабраније и паметни |
ти сваке.</p> <p>И поче јаглуком трљати очи, као да већ таре сузе.{S} А Перу то разоружа, те од |
— застења <pb n="166" /> Перо, кријући очи од свега свијета.</p> <p>— Ко вам је то каз’о?</p> |
а, а живим лијепо.</p> <p>Перо исколачи очи.</p> <p>— А зар не пишеш? — запита.</p> <p>— Батали |
да на зиду.{S} Једини Јово што исколачи очи, чим је угледа.{S} Загледа се у њу и, док је стајал |
и руке, стиште је на прса, и, склопивши очи од заноса, пољуби је...{S} А тада се одвоји од ње, |
с? — постиђено запита удовица, оборивши очи, и опет се својим раменом ослони о његово.</p> <p>— |
ен, усплахирен, па још издаљега избуљио очи, растворио уста и махао рукама као да ће полетити.< |
..{S} Одмах иђите из моје куће, куд вас очи воде и ноге носе...</p> <p>Јефтан и Перо не одговор |
риступи ближе Пери и добро му загледа у очи.</p> <p>— А зар и то тражи власт? — запита.</p> <p> |
е бјелина, прама сунцу, силно ударала у очи.{S} Поп је био крупна људина, мрка, сунцем опаљена |
х десет прста, као да ће му тога часа у очи полетити. — Бјежи од мене!...{S} Зар сам те ја за т |
ји од ње, и хтједе јој боље загледати у очи и лице и... јао... он само угледа дугачки врат свој |
за крај од прслука и погледа му право у очи.</p> <p>— Ја ћу те нешто крупно запитати, — рече, — |
гледајући ни на <pb n="119" /> кога и, очигледно, жалећи, што и рибље кости није могао појести |
<p>Мара не одговори ништа, нити подиже очију, него, једнако онако стидљиво, наклони мало главу |
егов!...{S} Освојиле га бухе, па никако очију да склопи, него се непрестано превртао с бока на |
јка, дугуљаста врата, избуљених зелених очију, крњавих зуба (због чега је вазда и успијала губи |
замириса.{S} Лагано, стидљиво, оборених очију и руменећи се, поднесе она послужавник са кахвом |
робудивши се подбуо, мамуран, помућених очију, замршених бркова и косе, љутио се на себе и на с |
аучила на њу, па ако ми није вазда пред очима, дође ми да помахнитам...{S} А сад — да оде тако |
ње уза степенице, — њему се смрачи пред очима.{S} Поп му сада није изгледао као поп, него као г |
плашени Перо, дајући му знак и рукама и очима да престане. — Кажи ми само и тихо ми кажи: знаш |
пуна два мјесеца, уздишући и преврћући очима као рањеник. — У кући ми ништа у реду.{S} Ове ми |
, — одобри и Перо, мученички преврнувши очима. — Наопако, брате...{S} Овако ти је то, кад се тр |
угим вратом, смјежураним лицем, зеленим очима и крњавим зубима...{S} И једнако му се чинило, ка |
им носом и великим, необично испупченим очима, оборио главу и куцка празном чашом о сто, а друг |
а са огромним кукастим носом и страшним очима.{S} Тек мало трезнији човјек могао би распознати, |
главом и мигајући ситним, јастребастим очима. — А ја вас одавно чекам.</p> <p>— Ово ти је зет, |
> <p>— Хајде, по Богу брате, да је само очима видим.</p> <p>— јок, — осијече Благоје отргнувши |
Прашина, испод кола, диже се и пада по очима и лицу.{S} Коњске мухе облијећу ода свих страна и |
ше се и као да хтједоше један другоме у очима прочитати шта мисли.</p> <p>— Онда... ја гласам, |
у, нити зубима шкрипну.{S} Само преврну очима и, савијен као гудало, упрашен, диже се са земље. |
е прашина по тлима?</p> <p>Перо преврну очима, погледа у небо и испусти један мученички уздах:< |
<p>— Данило, синко, — поче Перо благим, очинским гласом, окрећући се и као тражећи нешто. — Хај |
азда једном у недјељи дана накани да је очисти.</p> <p>— Баш си ти, брате, један пексијан, — ре |
га ишарале својим уједима.{S} У љутини ошамарио је Данила, а опсовао и Јову.</p> <p>— Нећу ти |
} Они не одговорише и само га погледаше оштрије, испитујући.{S} Онај, што је читао новине спуст |
на и почела говорити <pb n="17" /> мало оштрије, као и обично, кад Аћима хоће о нечем да увјери |
јатније, што ће добити над собом власт, оштрију него што су отац и мати.{S} Ипак се тјешио тиме |
И опет се окрену сељацима и премјери их оштрим погледом.</p> <p>— Не чекајте више, — осијече. — |
затим, Перу, мргодећи се и гледајући га оштро.</p> <p>— А што питаш? — осијече Перо, па се и он |
> <p>— Како кад, — пресијече га удовица оштро. — Младо не умије ни миловати онако, к’о што зна |
у мачку и одбаци аршин, па се исправи и оштро га погледа.</p> <p>— Плати мени надницу, па ћу ја |
и ти са Стаком говорио? — осијече Обрен оштро и испрси се. — Зар она није твоја?{S} И зар сада |
се упозна ма с киме и да се распита за П-ске дјевојке.{S} Знајући врло добро, да се такво позн |
оћеш да нам их даш под кирију до касабе П...</p> <p>Јован остави лулу и као замисли се.{S} Поче |
.</head> <head> <hi>Познанства у касаби П.....{S} Један непријатан догађај.</hi> </head> <p>Док |
њима.</p> <p>Једва пред вече стигоше у П..., малу, гиздаву касабу, чија их љепота изненади.{S} |
арантан мора без кола путовати у касабу П...</hi> </head> <p>Истјерани из куће стрика Васине, Ј |
/p> <p>— Нећу ти ја овђе више ноћиват’, па да ме на комаде сијечеш, — рече. — Нијесам ја разбој |
ненада и исправи се. — Крштеница треба, па да ми је извадите...</p> <p>Поп, отресајући земљу са |
> <p>Јефтан превуче руком преко бркова, па удари по столу.</p> <p>— Не треба толико! — викну. — |
ина, па све до пет...{S} Имам и новога, па како ко бегенише.{S} Мрко је и лијепо, па да умреш к |
.{S} Не трпе, мој Перо, поштена чојека, па то је...</p> <p>— А шта си потље радио? — дочека заи |
пиле собарице и сва служинчад хотелска, па га задиркују и пецкају, грохотом се смијући, ако кат |
— И ја сам им’о једну краву, па дебела, па, кад је попипаш, мехка к’о памук...{S} И била ми је |
о. — Шта ћу ја?</p> <p>— Ето ти Данила, па с њиме хајде, — одговори Јефтан. — Паметан је он, а |
о какав људождер.{S} Он ухватио Данила, па му причао своје доживљаје из времена кад је куга мор |
скухат’?</p> <p>Перо погледа у Данила, па у земљу, <pb n="8" /> па опет у Данила.{S} Затим се |
а сад имам <pb n="77" /> нешто и посла, па, ако одете, нећете ми барем сметати...</p> <p>Сви ус |
их сиједих коса?..{S} Чојек у годинама, па нежењен!..{S} Срамота!..{S} И што је Бог ствар’о жен |
тва у туђем свијету, међу туђим људима, па кад не мора гладоват’...{S} Да ти није мене, ти би о |
ване и мене моја Стака чека на вратима, па руке шири, у лице ме љуби.{S} И кад уљегнемо у собу, |
нило лијено. — Волио би ја да сам дома, па да лијепо спавам...{S} Ништа љевше од спавања!...{S} |
е?{S} Нек само није мушко, нек је жена, па је добро.{S} И лијепо се вјенчај и буди чојек и нек |
зда у дућану, убиће те мемла из камена, па ћеш зафатит’ сушицу, па ти неће помоћ’ сви љекари.</ |
едног паметног чојека из твога племена, па да му се поклоним к’о свецу...</p> <p>— Свецима нек |
у вино!..{S} Продао лани сељацима вина, па кад су људи отворили бачвицу, из ње испани риба...{S |
је био добар!...{S} Мог’о је пити вина, па још из леђена од дванајес’ ока.{S} Не може сваки коњ |
.{S} На прилику: мачка је једна живина, па је и њој драго живити...{S} Ја, што се каже, волио б |
вакаква вина: најприје од десет година, па све до пет...{S} Имам и новога, па како ко бегенише. |
.{S} Њу људи просе има двадесет година, па вазда добре муштерије.{S} Да си видио колико сам мук |
се каже, волио би живит’ хиљаду година, па макар и у тикви.{S} И вама фала, које ви мени наздра |
м гласом, — и ти си ме оставио болесна, па отиш’о у чаршију...{S} Ја пошао за тобом на далек пу |
осврћући.</p> <p>Поп се окани умивања, па, онако мокар, пустивши да му се вода циједи низ лице |
која се зацрвенила као презрела трешња, па развуче лице, засмија се и одмахну рукама.</p> <p>— |
о, бива, да му изађемо на сусрет скупа, па смо зовнули тебе, да га ти испред нас поздравиш једн |
вјере.{S} Нијесам ни ја разапињо Исуса, па опет ме, ето, стигла казна и послали ми кугу на врат |
ри и милујући га. — Ниђе никог позната, па да се с њоме разговори и проговори.{S} Ако је ти не |
ана, обје руке сави око Обренова врата, па га поче стезати на прса и љубити.</p> <p>— Тако, бра |
Данило опет промолио главу кроз врата, па као да размишља: или би заплакао, или се засмијао?</ |
јехну.</p> <p>— Дај и мени два форинта, па вади, — рече као у шали.</p> <p>— Ево форинт! — узви |
е. — Удри ти макар и каме-њима са суха, па си добио.</p> <p>Алекса скиде наочаре и поче их трти |
и.{S} Десио <pb n="86" /> се мека срца, па му дође да заплаче за овом дјевојком.{S} И он некако |
бе!..</p> <p>— Камо срећа да сам мртав, па да ме данас закопајете, — рече Перо готово наричући. |
и какви?..{S} И зар сам ја један међед, па да немам своје памети и не знам шта радим?</p> <pb n |
ане, који хоће главом да пробијају зид, па им зато вазда глава разбијена...{S} Гледај ти, побра |
е крила, отегле шије и искривиле главе, па као да се растају са животом...{S} Близу њих се удрв |
њима нико није прав...{S} Дигли главе, па вичу: »ми нећемо слушат’ никога, ми мислимо како ми |
Обиједили ме, да сам крао суцке биљеге, па ме ухавсили и оћерали из службе...{S} Не трпе, мој П |
нанизане у правом реду једна до друге, па све једнаке, нове, бијеле као од сира сарезане; мага |
гоје отргнувши се. — Плати трошак овђе, па пусти мени да ти гладим ствар...{S} Само мени пусти! |
м не дам ни свијеће...{S} Мјесечина је, па се види и без ње...</p> <p>Гости разастријеше сламу |
екакве женске беспослице.{S} Богата је, па треба слушати.{S} Узети жену са миразом значи драгов |
погани син, без нас! — викну веселије, па се окрену двојици муштерија што бијаху дошли да паза |
гдје се помијешао у гомилу дјечурлије, па се с њима препире и разговара.{S} Међу свима Данило |
јес’ тако, — настави поп одушевљеније, па му спусти руку на раме и повуче га у собу тако снажн |
о, па ми чупа бркове, љуби ме и милује, па се играмо и шалимо к’о ђеца...{S} Ја ти не знам ништ |
н.{S} Ја сам ти показао како се путује, па хајде сам...</p> <p>Перо се прислони леђима уза зид |
у све собе.{S} Чак је отварао сандуке, па и у њих завиривао.{S} И у кокошињак је завиривао.{S} |
ито се испрси.</p> <p>Перо скрсти руке, па га попријеко погледа.</p> <p>— Мене да водиш?{S} Мен |
И удовица и Милка сад су им се надале, па се обје љепше обукле и љепше се накитиле.{S} Удовица |
{S} Ако је не видиш сад, виђећеш пошље, па доста ти је...{S} И како би било да је никако не вид |
едну. — Нама је то драго, јер смо саме, па смо се зажељеле друштва...{S} Наточи им, Милко, кахв |
аламе, и механџија стао на сред механе, па се препире са некаквим крезубим старчићем око плаћањ |
курталишем? — запита. — Послушај мене, па се не бој никога!</p> <p>— Курталиши ако си пријатељ |
а и јела и пића.{S} Пушћи ти само мене, па ни зашто не брини!</p> <p>Перо се пусти.{S} Обојица |
— Моја је нада утонула у морске дубине, па је рибе једу, — пресијече га Перо.</p> <p>— Још има! |
к’о црва...{S} Послаће своје Козачине, па ће га утопит’ у мору...</p> <p>— А јенглеске лађе? — |
и проклињати све, почевши од младожење, па завршујући самим собом.</p> <p>Учитељ је, опет, на д |
арао некакву ђевојку, измамио јој паре, па је оставио...{S} Суђено ми да страдам, к’о што је и |
Прашљиво, пепељасто лишће опустило се, па нити шушти, нити се миче.{S} Из мркожуте, сагорјеле |
Не чекајте више, — осијече. — Хајдете, па ми одма враћајте жито!...{S} Одмах!...{S} Ако закасн |
и немој с њоме ружно.{S} Још је дијете, па ће се научити свеме.{S} Полахко ти с њоме.</p> <p>— |
е, готово, — довикну Јефтану. — Јашите, па да се иђе...</p> <p>И помоћу Даниловом поче товари, |
као нико његов!...{S} Освојиле га бухе, па никако очију да склопи, него се непрестано превртао |
<p>— Ево два!</p> <p>Перо извади новце, па онда сједе и поче причати о својим »јадима«.{S} Доду |
гли у Хотел, Перо потрча уза степенице, па, сачекавши га <pb n="110" /> пред вратима Јефтанове |
нешто растужило, свакоме омечало срце, па се расплакали као дјеца.{S} Плаче Перо, плаче Јефтан |
— Богат је к’о нико његов, а ја сироче, па може са мном што хоће...{S} Зато ме и уз’о, да му ва |
hi> и <hi>суђеницу</hi>, све да потуче, па да онда трчи куд га ноге носе.{S} Дошло да се посвађ |
е ишао само да се испава.{S} Отишао би, па, не тражећи постеље ни јастука, извалио се ма гдје, |
мота!...{S} К’о да смо ми твоји робови, па да пристајемо за тобом.</p> <pb n="94" /> <p>— Ама, |
без мене...{S} Овђе су све сами лопови, па ће те преварити за ситницу, ако те не води познат чо |
ови!</p> <p>— Окупићемо још наших људи, па, неко на колима а неко на коњима, пођемо на сусрет.. |
ле.</p> <p>Перо пође неколико корачаји, па застаде.{S} Ухвати Благоја за крај од прслука и погл |
тиште зубе и, гунђајући, приступи Јоки, па је гурну лактом у прса.{S} Она га укочено погледа, а |
пошљедњим коњем.{S} Обојица задуханили, па се упустили у разговор:</p> <p>— Благо теби, свијета |
ељ скакучући на једној нози. — Очепили, па боли...</p> <p>— Сведно...{S} Ти само пази!</p> <p>К |
, што је знао да има још дјеце у школи, па неће, зар, ни њему горе бити него ли је њима.</p> <p |
<pb n="126" /> <p>Перо се мало замисли, па најпошље слегну раменима.</p> <p>— Добро, брате.{S} |
бојица пођоше.</p> <p>Нијесу дуго ишли, па се нађоше пред омањом кућом, са једном бескрајно дуг |
е доћи, јер се <pb n="40" /> брзо жени, па је мене посл’о...{S} А милостива власт хоће крштениц |
је. — Него, ако хоћеш, остави све мени, па да уредим.{S} Ако је не видиш сад, виђећеш пошље, па |
бухљивим бачвама одма се вино поквари, па се усирћети, па не ваља ништа...{S} А у мене све чис |
а ми уреди; нема ми ко ни кошуље прати, па вазда купујем нове.{S} Ономадне сам узео једну и пла |
а одма се вино поквари, па се усирћети, па не ваља ништа...{S} А у мене све чисто...</p> <p>— О |
е, да му се сад пред Пером није шалити, па лагано извуче руку којом је обмотавао стас лијепе Шв |
та.{S} Тада нико није смио проговорити, па макар му срце најјуначније било.</p> <p>Три или чети |
ш и јести!..{S} Одма ћемо је испросити, па нека у касабу уљезе к’о твоја невјеста...{S} Брука б |
на ме!...{S} Ја лијепо живим са власти, па ми она даје свега.{S} Она наћерује сељака да ми пошт |
и није десила несрећа?{S} Ти само поћи, па се не бој.</p> <p>И пружи му руку у опроштај, а Перо |
лдати и други, сваковрсни беспослењаци, па сви пију и задовољно гледају у четири лијепе свирачи |
ма ти само к’о брату кажем: отвори очи, па не узми младо ни лудо, него сабраније и паметније... |
ће готово одмах...{S} Ти мало причекај, па ћеш добити...</p> <p>Перо је стајао у авлији и гледа |
дити у магази.</p> <p>— Хајде затварај, па да мало прошетамо, — рече једне вечери Пери, пошто с |
е остати у колима?{S} Згурио се у крај, па нијемо и тупо гледа своје касабалије, а касабалије г |
Хајдемо одмах...{S} Само плати трошак, па да иђемо.</p> <p>Перо завуче руку у џеп и крупан нов |
ијечеш, — рече. — Нијесам ја разбојник, па да ме на муке мећете.</p> <p>— Притрпи се само до сј |
као кроз плач, — ама зар сам ја пророк, па да му знам нарав...{S} И какав ми је то коњ, који се |
/> и соба немам пуно; ни душека немам, па ће вам бит’ ружно...</p> <p>— Понио је Перо свој душ |
остат’ седам дана, док добро оздравим, па одма кући...</p> <p>— А ја? — јаукну Перо. — Шта ћу |
миразом, и ја сам се оженио с миразом, па нек се и он ожени.{S} То је прво.</p> <p>— А друго?< |
рану, засмија се.{S} Обрен пође за њом, па се засмија и он...{S} Зауставише се <pb n="48" /> кр |
ханџији да донесе вина.</p> <p>— Болан, па није ружан твој живот, — рече Перо, обзирући се и ис |
{S} Толико би дао доктору да си ожењен, па да ти се разболила жена.</p> <p>— А пристајеш ли ти, |
S} Био је узрујан, узбуђен, усплахирен, па још издаљега избуљио очи, растворио уста и махао рук |
S} Ти си чојек паметан, школован, учен, па знаш и умијеш...{S} И како би било да прође ово весе |
p> <p>Обрен гурну мачку и одбаци аршин, па се исправи и оштро га погледа.</p> <p>— Плати мени н |
га не би учила? — запита. — Млад је он, па још не зна како се кућа кући...{S} Обоје су млади к’ |
сјети свега што је синоћ Благоју рекао, па задрхта.</p> <p>— А видите, — настави комесар, — ниј |
.{S} Ја сам у нашем селу највише виђео, па највише и знам...</p> <p>Уједанпут обојица узвикнуше |
е у лице. — Ево, како сам се ја оженио, па ме није гром убио, него ми све у реду.{S} Што се и т |
да не треба...{S} И њу је Бог створио, па ако ни за шта друго, нека барем чува и чисти кућу и |
криво, њега да замолимо.{S} Он је учио, па зна да везе...</p> <p>— Ја би замолио још кога, — уп |
гнемо у собу, а она ми сједне на крило, па ми чупа бркове, љуби ме и милује, па се играмо и шал |
— узвикну Бошко јаче. — Дође она тамо, па шта ће онда?</p> <p>Алекса уздахну.</p> <p>— Шта ће? |
Послаћемо га у школу.{S} Нек иђе тамо, па макар ништа не научио.{S} Само нека мени и комшилуку |
n="66" /> у Перу. — Трећи дан путујемо, па нам све горе и теже...</p> <p>— Све горе, — одобри и |
само.{S} Ако треба још кога да зовнемо, па нек је више гласова.{S} Ако треба и скупштина читава |
идиш ђевојку.{S} Лијепо све да уредимо, па одма сјутра на вјенчање.</p> <p>Перо га погледа попр |
е.{S} Као оловом да му је било оковано, па се сад почело топити...{S} Дође му, чак, и да запјев |
како ко бегенише.{S} Мрко је и лијепо, па да умреш кад попијеш чашу...</p> <p>— Красно вино! — |
.</p> <p>— А што питаш? — осијече Перо, па се и он намргоди. — Зар и теби да дајем рачуна?</p> |
ељ и <pb n="167" /> брат! — јекну Перо, па се сави око њега, као ружа око бора. — Не знаш ти ка |
у: шта је ово?{S} А и Перо се забленуо, па нити зна: хоће ли изаћи, или ће остати у колима?{S} |
ајде ти стани на воду, а ја ћу на сухо, па да видимо ко ће кога потопити...{S} Знаш ли ти, бола |
кућа кући...{S} Обоје су млади к’о кап, па треба да их ми старији поучимо.</p> <p>Од свега овог |
нађите барјак, а ја ћу бити барјактар, па, вала, да се не постидим ни самога Бошка Југовића.</ |
атати њима.{S} Прислони чело уз прозор, па као да размишљаше нешто...{S} Готово да и он заплаче |
турски, устакао велике наочари на нос, па узео подеране новине и, мичући губицама попут зеца, |
лике, чађаве наочари, натаче их на нос, па сједе за сто и дохвати велики протокол, увезан ваљда |
и чаша ни боца.{S} Није боца попов нос, па да је разбијаш...{S} То је једна мртва ствар...</p> |
коме другоме да га натоваримо на врат, па нека се други мучи.</p> <p>— Нећеш га, зар, дат’ на |
пустињак какав.{S} Затворио се у собу, па нити је кога пуштао, нити куда излазио, него се од ј |
ахата заграја Благоје, утрчавши у собу, па поче грлити Перу и љубити у оба образа. — Честитам т |
, настави: — И ја сам им’о једну краву, па дебела, па, кад је попипаш, мехка к’о памук...{S} И |
е, — вели, — да чујеш пошљедњу пресуду, па јали ће бити црна јали бијела.</p> <p>— Ама, по Богу |
астанку три пута стиште Јефтанову руку, па се окрену и хитно пође кући.{S} Брзо, као на крилима |
ни ти!{S} Ја ћу теби дат’ своју кошуљу, па преобуци.</p> <p>Па се окрену према вратима.</p> <p> |
јку за њим, у касабу <pb n="154" /> му, па нек се тамо вјенчају, — предложи Благоје.</p> <p>— Т |
p>— Брани, — одговори она: — Требам му, па каже: »нећеш се удавати, док сам ја жив...«</p> <p>С |
оћаху ми привјенчати једну стародревну, па Бог даде те ме проћераше и не узех је.{S} Бојим се с |
се накривила и канати готово да падну, па ипак... ипак је све љепше било него у осталих кућа.< |
о ако си ти чојек, нађи какву женетину, па ето...{S} Немој пробират’, ни разбират’, ни размишља |
е не видим сваки дан?{S} Научила на њу, па ако ми није вазда пред очима, дође ми да помахнитам. |
како прибра, извади кесу да плати попу, па, пољубивши га у руку, готово трком оде из куће.</p> |
ас ћемо и у цркву и добро платити попу, па нек одма вјенча...</p> <p>Перо слегну раменима...</p |
о му бијаше да устане, да узме столицу, па да добро изудара и <hi>пунца</hi> и <hi>пуницу</hi> |
а погледа.</p> <p>— Плати мени надницу, па ћу ја ићи с тобом, — рече. — Сваки пут кад одем да м |
ускликну са неким заносом. — Сједницу, па да гласамо.{S} Ако треба још кога да зовнемо, па нек |
поштено.{S} Саставићемо опет сједницу, па да гласамо.</p> <p>Перо зину.{S} Отрже се од Јефтана |
емла из камена, па ћеш зафатит’ сушицу, па ти неће помоћ’ сви љекари.</p> <p>Перо прошета мало |
и хладећи се капом. — Све село обиграх, па га нема.{S} Кажу, да је ноћас отиш’о...</p> <p>— То |
ми...{S} У других народа, дапаче већих, па се не може наћи него по један илити два бунтовника, |
дочека Јово живо. — Ти си ми к’о отац, па хоћу да те видим.{S} А ево сам дов’о и два пријатеља |
те, учитељу, — рече, — да одма напишеш, па да напријед чујемо шта ћеш говорити...{S} То је... з |
его жена.</p> <p>— Ама није жена кокош, па да ти је купимо, — викну Јефтан жешће, ударајући рук |
е стане на ноге, — Ос... тавио си ме... па од јада...{S} Ако ти је кр...риво ено ти суда па ме |
сметено се окренувши удовици.— Момци... па дошли...</p> <p>Удовица, хитра и окретна жена, мален |
; она ме чува од свакога, <pb n="35" /> па ми, богме, ни сами владика не може ништа, нит’ га се |
леда у Данила, па у земљу, <pb n="8" /> па опет у Данила.{S} Затим се окрену Обрену.</p> <p>— Н |
нити јој је чак и гласа могао чути.{S} Па ни попадија се ни од куда појављивала није, макар шт |
вет, — ето то ти је читав намјештај.{S} Па како то држиш како ли пазиш?{S} Видиш ли колика ти ј |
болестан, — одговори Данило мирније, — па не могу с њиме.</p> <pb n="108" /> <p>Перо поблиједи |
викну. — Ти си... ти си... хеј Маре, — па изађе на врата и повика из свега грла, — донеси нам |
</p> <p>— Коњ је плах, — упаде Јован, — па му драго да поскочи, драго...</p> <p>Перо се ухвати |
врћући се, онако преко рамена окреса: — па вади... мени је сведно.</p> <p>Перо се поглади по бр |
Има сто конака да смо утекли!</p> <p>— Па шта ти је, магарче; какво је то чудо? — дочека Пера |
кад се тражи женска глава... -</p> <p>— Па зато је лако, — кликну Јово, ударајући Перу по рамен |
дана...{S} Ах, да је видиш!...</p> <p>— Па лијепо; њу ћу и тражити, — упаде Перо сасвим озбиљно |
како... ама наша је ђевојка...</p> <p>— Па говорићу ја, — окреса Обрен готово љутито. — Ти само |
ћемо остат’ барем три дана...</p> <p>— Па остаћемо три дана...</p> <p>Згледаше се и пристадоше |
Ама се, опет, други обогате...</p> <p>— Па каква је нама фајда, кад се бију на страни? — уплете |
/p> <p>— Ама ја нисам виђео...</p> <p>— Па каз’о сам да ћеш виђети, — прекиде га Благоје љутито |
е трљати руке као да их умива.</p> <p>— Па, размишљајте ви, брате, — рече. — Ја вам у то ништа |
још једнако цвокоћући зубима.</p> <p>— Па у мене је вазда лијепо, — дочека удовица весело уста |
зо. — Без жене је кућа празна.</p> <p>— Па ожени се болан! — узвикну удовица, нудећи га ракијом |
кад у кући нема женске главе.</p> <p>— Па и не треба, — дочека Обрен умирујући га. — Ја сам то |
агоје испи чашу и отра бркове.</p> <p>— Па ако ћеш да је видиш, нико ти не брани, — рече мирно, |
што наличио?</p> <p>— Не даје.</p> <p>— Па како ћу јој отић’? — узвикну Перо готово очајнички. |
а нико ни звао?</p> <p>— Није.</p> <p>— Па зар да нам друг умре у путу? — узвикну Перо готово д |
ежала на ћепенку и сунчала се.</p> <p>— Па то је лахко, — рече као узгред и не гледајући га. — |
испод ока гледајући свирачице.</p> <p>— Па и није, — одговори Јефтан. — Ев’ овако проводим се б |
е као да му се одмах разведри.</p> <p>— Па што си онда дош’о? — запита. — Што си дош’о, кад не |
т’...{S} Ја вас нијесам гонио.</p> <p>— Па... кад нас ти заустављаш и кад нас не гониш остаћемо |
гладан си?</p> <p>— Прилично.</p> <p>— Па вечераћемо заједно! — весело кликну Благоје. — Знам |
им осмјехом, пође им у сусрет.</p> <p>— Па и нека сте ми дошли, — живо дочека узевши их за руке |
зор, и разасипаху се по столу.</p> <p>— Па шта велите људи? — запита први Јефтан мало уобљеним, |
.</p> <p>Стари дубоко уздахну.</p> <p>— Па... хајдете у кућу, — рече. — Хајдете и отпочините.</ |
ли.</p> <p>Јефтан се осмјехну.</p> <p>— Па жени се и ти! — рече.</p> <p>— И хоћу, — дочека Перо |
тнина? — запита као кроз плач.</p> <p>— Па нијеси ли ти са Стаком говорио? — осијече Обрен оштр |
у плач. — Зато сам те примала?</p> <p>— Па, брате, што ми то прије не казасте? — окоси се Перо, |
м не дођеш!{S} Зар ти то ваља?</p> <p>— Па ево ме сад, — одврати Јово весело. — Што је рјеђе, т |
а као без свијести. — Како то?</p> <p>— Па испросио сам и уредио све, — викну Благоје весело и |
ући се. — Зар ти је ту мјесто?</p> <p>— Па куд ћу? — запита Данило набусито. — Хоћу ли у воду ј |
тихо ми кажи: знаш ли ђевојку?</p> <p>— Па то је, брате, готова и свршена ствар, — опет ће Благ |
ћин, кад ни слатке пите немаш?</p> <p>— Па што, брате, одма не иштеш! — узвикну Перо, плеснувши |
о. — О каквој ми жени говориш?</p> <p>— Па јеси ли се оженио, болан? — готово цикну Јефтан и сн |
а...{S} Ако ти је кр...риво ено ти суда па ме тужи...</p> <p>Перо се осмјехну и кврцну га по но |
— запита га пријекорно. — Толико година па да нам не дођеш!{S} Зар ти то ваља?</p> <p>— Па ево |
{S} Ево ја, на прилику, не мислим ништа па шта ми фали, а?</p> <p>— Тако је, — опет одобри Перо |
ставио:{S} Сјео на кревет, објесио ноге па климата њима и плаче.{S} Очи му се закрвавиле, образ |
.</p> <p>— А јеси ли ти пророк Јеремије па да знаш? — питао је Аћим, као љутећи се помало, прем |
м, — дрекну Перо опет. — Купује се теле па се и оно гледа а камо ли жена.</p> <p>Благоје се нам |
ју, —- одговори Благоје мирно. — Уморне па се одмарају.</p> <p>— А синоћ?</p> <p>— Синоћ су куњ |
астадоше.{S} Попадија као да се застиди па се окрену у страну и сакри се за мурвово стабло, а п |
а <pb n="140" /> прилику, један музејум па да то купим.{S} Ако ми затреба што из Карађорђева вр |
лико! — викну. — Није он један министар па да му се држе десет здравица.{S} И владики би много |
далу. — Хајде, кукавче црни, у манастир па пости и читај молитве, јер ти нема помоћи...</p> <p> |
сад имам посла...</p> <pb n="82" /> <p>Па, љутито лупнувши вратима, изађе из собе.</p> <p>— Ов |
.{S} Његова прва љубав.</hi> </head> <p>Па ни отац га није могао дуго хвалити, а није га хвалио |
илипова!{S} Крава, крава, крава!</p> <p>Па полети вратима.</p> <pb n="75" /> <p>— Крава, крава, |
е таког родио и на нас намјерио!</p> <p>Па, сви раздрагани, изађоше из куће и кренуше се, да и |
не може живити, а без жене може.</p> <p>Па узе ствари и поче их савијати и уређивати.{S} И што |
сару, а ви гоните колико хоћете.</p> <p>Па сједе за сто и написа брзојав Јефтану.</p> <p> <hi>Д |
дат’ своју кошуљу, па преобуци.</p> <p>Па се окрену према вратима.</p> <p>— Данило! — викну из |
едао. — То завтра буде ганц гут.</p> <p>Па, примивши од Пере награду, изађе из собе.</p> <p>— А |
пушку јали хаљину, а нећу жену.</p> <p>Па, окренувши се и не рекавши ни <hi>збогом</hi>, сам о |
еси могао одма да нађеш доктора?</p> <p>Па се окрену и опет хитно пође уз чаршију.</p> <milesto |
а је слађа телетина од говедине?</p> <p>Па, окренувши се Милки, дубоко уздахну, удари се руком |
врат.{S} Прашина, испод кола, диже се и пада по очима и лицу.{S} Коњске мухе облијећу ода свих |
пустивши дуге ресе <pb n="30" /> да му падају по куковима.{S} Нађе и неколика прстена, наниза |
, забацивши кестењаву косу, која јој је падала по челу, опружи обје руке и, са веселим осмјехом |
мало рашчерупана, те су јој бичеви косе падали по образима и сакривали јој половину лица.</p> < |
свако дијете.{S} То му управо, није ни падало на памет, пошто је на свијет изишао гладан, те о |
пут дугуљастих стубова провиднога дима, падаху кроз стари, ваљда никад неочишћени <pb n="61" /> |
е, поклецнуше кољена и он сједе, управо паде на столицу...{S} Свијест му се поче мрачити...{S} |
, врата се накривила и канати готово да падну, па ипак... ипак је све љепше било него у осталих |
ти овђе какву ђевојку? — прошапта Перо, пажљиво се осврћући на све стране да га ко не би чуо. — |
че причати о својим »јадима«.{S} Додуше пажљиво је крио име и попово и дјевојчино, али је прича |
S} Да продајеш и купујеш, могли би одма пазарити.{S} У мене, знаш, има свакаква вина: најприје |
дошли да пазарују, и показа им врата. — Пазарујте сад у другога, а ја имам пречег посла, — рече |
у двојици муштерија што бијаху дошли да пазарују, и показа им врата. — Пазарујте сад у другога, |
јући у велике двокатнице и трокатнице и пазећи: не би ли гдје год стимао ма какву дјевојку, кој |
кијом. — Ожени се и буди чојек!{S} Само пази: не узми младо ни лудо.{S} То ти и опет велим к’о |
а боли...</p> <p>— Сведно...{S} Ти само пази!</p> <p>Кола се приближише и весели Данило <pb n=" |
негдје и нечија боца.</p> <p>— Учитељу пази! — дрекну Јефтан, провирући се напријед. — Не зацр |
прекори га жена, која као да није много пазила на његове опомене. — Данас да говориш о вину, к’ |
може наћи у каквој механи, он је само и пазио на оне дућане, гдје је видио окупљено <pb n="99" |
намјештај.{S} Па како то држиш како ли пазиш?{S} Видиш ли колика ти је паучина по зидовима и к |
јући се, срете Јефтана.{S} Носио је под пазухом и у рукама неколика сандучића и завежљаја и, та |
, обори руке низа се и, држећи капу под пазухом, скрушен и понизан уљезе у собу.{S} Комесар, де |
. — Зар се не мицати никуд више из овог пакла?</p> <p>Јефтан увуче руке у џепове и поче замишље |
тароме.</p> <p>— Не може бити, — отегну пакосно. — Мене полиција проћерује одма, овога часа...< |
у ономе ко је на води, ето то ти је мој палиграф...{S} Сухоња је вазда јачи!</p> <p>— А топови |
о што и остали сретни људи, којима није пало на памет да се жене, спавају?{S} Рашта да је Бог њ |
проговорити...{S} И ништа да му пане на памет!...{S} Ни једне ријечи, ни једнога слова не може |
ете.{S} То му управо, није ни падало на памет, пошто је на свијет изишао гладан, те одмах почео |
остали сретни људи, којима није пало на памет да се жене, спавају?{S} Рашта да је Бог њега убио |
бјежати од њега као од човјека који је памет изгубио.{S} И другови га оставише.{S} Уклањали су |
ла према њему и зове га себи...{S} Њему памет стаде...{S} Погледа око себе, као да се боји да н |
, па с њиме хајде, — одговори Јефтан. — Паметан је он, а и ти си сад паметан.{S} Ја сам ти пока |
ће свакако требати...{S} И које сам ја паметан чојек, те нећу пуно говорит’ кажем вам: од сјут |
Јефтан. — Паметан је он, а и ти си сад паметан.{S} Ја сам ти показао како се путује, па хајде |
и чашом добра вина и кад му рекне да је паметан.</p> <p>— Ја, по могућству сила, радо ћу <pb n= |
{S} Ништа љевше од спавања!...{S} Ко је паметан, тај ти се не миче од своје куће, нит’ се пати |
и у јаму водио...{S} А, ето, и Перо је паметан и он ми све виче: <hi>тако је!</hi></p> <p>Мара |
хаљине, што се показао тако »даровит и паметан«...</p> <p>— Красно дијете, — хвалио се Аћим св |
ижујући <pb n="42" /> му се. — То сваки паметан човјек треба да има.</p> <p>Обрен се осмјехну.< |
гарећа глава! — викну Бошко. — Да си ти паметан чојек ти би... ти би...</p> <p>— ...своју кућу |
дравиш једном здравицом.{S} Ти си чојек паметан, школован, учен, па знаш и умијеш...{S} И како |
— Онда сам био пуно млађи и нијесам био паметан к’о сада.</p> <p>— Ништа за то, — одговори коме |
р сам ја један међед, па да немам своје памети и не знам шта радим?</p> <pb n="127" /> <p>— Ама |
!...{S} Ама ово је све са твоје махните памети.{S} Да се пржимо на сунцу, да се знојимо због тв |
ленуо у њу, бленуо некако тупо, као без памети, и једва се могао уздржати, да не испусти какав |
<p>— А друго?</p> <p>— Друго је, да је паметна и кућаница.</p> <p>Јефтан се мало намргоди.</p> |
јепо!{S} Красно! — узвикну. -— То ти је паметна мисао!{S} Ја ћу говорити с матером, а њу ћу сам |
— викну. — Ко си ми ти?</p> <p>— Ја сам паметни чојек, јер паметно говорим, — одговори Бошко до |
ит, што га прекидају у ријечи, — и само паметни људи знају, каква је то фајда.{S} Ако се бију н |
не узми младо ни лудо, него сабраније и паметније...{S} Младо кућу не кући.</p> <p>— Оно, додуш |
н зна шта ради!...{S} Од куге није било паметнијег чојека од њега.</p> <p>Јово даде знак другов |
улазећи у дућан, јер није знао чиме би паметнијим почео говор.</p> <p>— Мени не треба, — мирно |
p> <p>— Велите ли ви, браћо, сви, да је паметно да се ја женим? — запита и опет се укочи као да |
123" /> К’о да си мене пит’о тако ти је паметно...</p> <p>— Полахко, полахко, не вичи толико! — |
{S} Је ли жену?{S} Е то ваља и то ти је паметно! <pb n="123" /> К’о да си мене пит’о тако ти је |
ити, јер нијесмо јунаци...{S} И није ни паметно да свак иђе на касапницу...{S} Ама смо радили, |
тније, што си досад урадио.{S} Мало што паметно радиш, ама то ваља!...{S} И још, ако хоћеш, да |
ти?</p> <p>— Ја сам паметни чојек, јер паметно говорим, — одговори Бошко достојанствено.</p> < |
фамилији, бре!{S} Дај ми спомени једног паметног чојека из твога племена, па да му се поклоним |
а дебела, па, кад је попипаш, мехка к’о памук...{S} И била ми је драга пуно!{S} Чак сам је урез |
{S} Понори главом као да се спремаше да пане и са столице.</p> <p>— Немојте се правдати и испри |
о лијепо.</p> <p>— Било.</p> <p>— А кад пане киша биће пуно блата...</p> <p>— Хоће.</p> <p>Перо |
шта ће проговорити...{S} И ништа да му пане на памет!...{S} Ни једне ријечи, ни једнога слова |
осу по средини, пустивши да му два бича пану управо по обрвама, заглади солуфе, уфитиљи бркове, |
ну и направи лице, као да је појео љуту паприку.</p> <p>— Не ваља, — рече,</p> <p>— Ђурђа!</p> |
се, да ћеш ти што потрошит’.{S} Имам ја пара, да платим и за те и за се.{S} А теби треба да се |
дочека Перо брзо. — Она је к’о зарђала пара, а Стака к’о жути дукат!...{S} Волио би са Стаком |
е слабе...{S} Нема да роди година, нема пара...{S} Ништа нема!...{S} Таворим ’вако с дана на да |
ге газде.{S} Живим к’о гроф!{S} Док има пара, живићу к’о што треба; кад нестане, може се и глад |
е. — А мени је добро!...{S} И здравља и пара и свега имам...</p> <p>Старац, не вјерујући, погле |
погледа га попријеко.</p> <p>— А имаш и пара?</p> <p>— Имам.</p> <p>— И не треба ни од кога да |
<p>— Ово су.</p> <p>— А имају ли и они пара?</p> <p>— Имају.</p> <p>Стари обори главу.</p> <p> |
ушао, провири унутра.{S} Сад је, као за параду, био обучен у старе, широке хаљине Перине, које |
ам заварао некакву ђевојку, измамио јој паре, па је оставио...{S} Суђено ми да страдам, к’о што |
ад се царевине закрваве, онда се проспу паре и ми трговци дахнемо душом...{S} Хе, изгине ли кој |
е вечерао у својој кући, а пио вино у — Паризу.</p> <p>Наши путници одјахаше од коња, ступише у |
га по <pb n="87" /> врату као разуздана парипа, — а сјутра ћемо, брате, сви путовати...</p> <mi |
чића и завежљаја и, тако претоварен као парипче, смијао се безбрижно и весело.{S} Опазивши Перу |
лачити.{S} Обуче и нову антерију, а нов пас опаса око себе, пустивши дуге ресе <pb n="30" /> да |
и извести коње!</p> <p>— Данас ће бит’ пасја врућина! — прогунђа Јефтан, хладећи се огромном, |
око ушију, и за хаљине.</p> <p>— Ово је пасје путовање! — прогунђа Јефтан и некако крвнички пог |
човјеку?{S} На они се свијет иће и без пасоша и без крштенице...{S} То не могу...</p> <p>Перо |
p> <p>— Растављај их, брате, јер ће крв пасти, — промуца. — Ово је биједа једна...</p> <p>— Ниш |
мља...{S} Има ту читава прича о њезиним патенијама...</p> <p>Бошко (онај што је куцкао чашом о |
ај ти се не миче од своје куће, нит’ се пати ’вако к’о ми...</p> <p>— Не знаш ти то, не знаш, — |
је волио тући и борити и са живином.{S} Патили су од њега једнако и туђи пси и мачке и пилићи, |
е кокоши, пијевци, пилићи.{S} Двије-три патке брчкале су се у овећој локви, на средини авлије, |
од духанскога дима, који се као дебела паучина лелујао и повијао по механи.{S} А свијета било |
како ли пазиш?{S} Видиш ли колика ти је паучина по зидовима и колика је прашина по тлима?</p> < |
Ћ.</p> <p>ВЛАСНИК: ИЗДАВАЧКА КЊИЖАРНИЦА ПАХЕРА И КИСИЋА.</p> <p>БЕОГРАД 1953</p> </div> </front |
905.</p> <p>ШТАМПАРСКО УМЈЕТНИЧКИ ЗАВОД ПАХЕРА И КИСИЋА.</p> </div> <pb n="2" /> <div type="tit |
у, која је почињала ријечима: <hi>Топал-паша мука наша</hi>.{S} Било је часова, кад је долазио |
сад?{S} Посиједио <pb n="59" /> сам к’о пашалијин ђогат, а зову ме и бекријом...</p> <p>— Не бо |
су га ђаци, међу собом, прозвали Топал-пашом и спјевали га у пјесму, која је почињала ријечима |
спарати цара?...{S} Није, да речемо, ни пашу ни везира, него баш цара...</p> <p>И опет стаде.{S |
аку годину носи пет стотина форинти.{S} Педесет година, двадесет и пет хиљада!</p> <p>— Честита |
чисти.</p> <p>— Баш си ти, брате, један пексијан, — рече Јово, гледајући у под.— У кући немаш г |
гама, што и по равници корача као да се пење уза степенице, — њему се смрачи пред очима.{S} Поп |
да... онда... — поче оним вишим гласом, пењући се на столицу. — Онда... које ви мени тако лијеп |
ло се чак и по тлима, ту се мијешало са пепелом од цигара и давнашњом прашином, те је соба мног |
{S} Унаоколо све мртво!...{S} Прашљиво, пепељасто лишће опустило се, па нити шушти, нити се мич |
— А топови с лаћа?</p> <p>Бошко отпухну пепео са цигаре.</p> <p>— Ево овако ће они отпухнути св |
чуло није, осим досадна шкрипања попова пера, који је, као за инат, хитао, да крштеницу час при |
је, магарче; какво је то чудо? — дочека Пера веселије, готово смијући се. — Има, брате, још људ |
ge"> <p>СВЕТ.{S} ЋОРОВИЋ</p> <p>ЖЕНИДБА ПЕРЕ КАРАНТАНА</p> <p>У МОСТАРУ, 1905.</p> <p>ШТАМПАРСК |
а није нико други, него знаменити слуга Пере Карантана Дамјан, од милоште прозвани Данило.</p> |
а буде ганц гут.</p> <p>Па, примивши од Пере награду, изађе из собе.</p> <p>— Ама јесам ли ја к |
V.</head> <head>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Његова друга љубав.</head> <p>— Тешк |
V.</head> <head>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Перо не може да нађе за себе ђевојке |
ead> <head> <hi>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Његова прва љубав.</hi> </head> <p>П |
ead> <head> <hi>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Његово рођење, дјетињство и први дан |
ead>XV.</head> <head> <hi>Свечани дочек Пере Карантана.</hi> </head> <p>Пред великом Будровчево |
ad> <head> <hi>Припреме за свечан дочек Пере Карантана.</hi> </head> <p>Јефтан, који је још два |
се опет врати за њихов сто.{S} Сједе до Пере, поче га миловати по образу и умотавати му брк.{S} |
1_C1"> <head>I.</head> <head> <hi>Крсно Пере Карантана.</hi> </head> <p>Перо Карантан, висок, с |
ече. — Ја вам у то ништа не знам.{S} Ја перем руке к’о Пилат...</p> <p>— Шта велите ви, браћо? |
ок сам ја жив...«</p> <p>Слушајући ово, Пери се ражали.{S} Десио <pb n="86" /> се мека срца, па |
Муч’, — дрекну поп и измахну шаком, да Пери намах замрије ријеч у грлу. — Муч’ поганове!{S} Ти |
циједи низ лице и браду, приступи ближе Пери и добро му загледа у очи.</p> <p>— А зар и то траж |
"76" /> је и сједио у прочељу, пружи је Пери.{S} Перо се и опет застиди и окрену главу у страну |
— пријекорно запита доктор, окрећући се Пери. — Во ист полесно?</p> <p>Перо нијем, укочен, не о |
!</p> <p>Затим прошета мало и окрену се Пери.</p> <p>— Кад си се намислио женит’ што се не ожен |
.</p> <p>— Данас си нешто кршан, — рече Пери, ударајући га јаглуком по образу. — Лијеп си и... |
аздуху.</p> <p>Због тога је приступио и Пери.{S} Упознао се с њиме, нашалио се и почео му сједи |
тан, пружајући обје руке руке, приступи Пери.</p> <p>— Е, честитам ти женидбу! — рече. — Сретно |
да мало прошетамо, — рече једне вечери Пери, пошто су се боље’ упознали. — Хајде.</p> <p>— А ђ |
т упаде домаћица још се ближе примичући Пери и милујући га. — Ниђе никог позната, па да се с њо |
и се, поднесе она послужавник са кахвом Пери, који се бијаше толико збунио и загледао у њу, да |
којног газде Станка, — весело објави он Пери грлећи га. — Загледали се, замиловали се и брже ће |
анила.{S} Он је, чисто и јасно, доказао Пери, да »као старији јаран и ожењен чојек« треба да сп |
а главу и чупка ресе на бошчи.</p> <p>У Пери заигра срце.{S} Он га притиште објема рукама, а да |
p>Пошто келнер отрча, Благоје се окрену Пери.</p> <p>— Ето, лијепо је, — рече, — кад чојек има |
еди и доручак и пива и поново се окрену Пери.</p> <p>— Ја знам кршних пуно, — рече, састављајућ |
ујући се, — то ти је суђеница...</p> <p>Пери испаде цигар из руке и поче се димити на ћилиму.{S |
, а свршено је да не може љепше.</p> <p>Пери се посјекоше ноге и у свему тијелу нестаде му снаг |
сјетише несигурне јахаче на плећима.{S} Перин <pb n="95" /> се поче гицати и окрећати, поче изв |
</p> <p>Уједанпут обојица узвикнуше.{S} Перин коњ хтио да изведе нову мајсторију и спустио се н |
јени Јефтан, нераздјељиви и вјерни друг Перин, намислио женити.</p> <p>— Зап’о сам за око удови |
тан и не гледајући на Данила. — И ти си Перин јаран.</p> <p>— Ја бих... ама пос’о и дангуба... |
Аћиме, жалосна ти мајка, — говорила је Перина мати своме мужу, — ово наше дијете биће некакав |
о, да су <pb n="163" /> ту била сва три Перина јарана, заједно са учитељем, удовицом Стаком и т |
оји су је задиркивали.</p> <p>Дође и до Перина стола.</p> <pb n="25" /> <p>— Како је, љепотице? |
9051_C12"> <head>XII.</head> <head> <hi>Перина просидба.{S} Незгоде у полицији.</hi> </head> <p |
раду, био обучен у старе, широке хаљине Перине, које су висиле о њему као о суху дрвету, и изгл |
удаљена од касабе, подигли су пријатељи Перини широку <hi>хладницу</hi> од самих дубових и буко |
а, поред тога, не иде за својим него за Периним послом и да је овај, према томе, дужан, бринути |
рим изишао некуда, а Јефтан се користио Периним <pb n="83" /> душеком, кога је отео од Данила.{ |
"> <head>VI.</head> <head>Савјетовање о Периној женидби.</head> <p>Састанак, одређен у прву нед |
арани опет се, у уречено доба, нађоше у Периној соби.{S} Пред њима је стајао онај исти стари, р |
и по јаранима.</p> <p>— Како ћемо с том Перином женидбом?...{S} Шта ти велиш, Перо?</p> <p>— Ет |
иже.{S} Опет је пољуби.</p> <p>— Хајде, Перо, да иђемо, — поче Јефтан и као подиже се. — Ти си |
рту.</p> <pb n="121" /> <p>— Дај новце, Перо, — викну Благоје пипајући се по џеповима. — Ти пла |
о у његовој касаби?</p> <p>—Јеси ли ти, Перо? — изненада дрекну неко гурнувши га руком у ребра, |
subSection" /> <p>Враћајући се у хотел, Перо, на чаршији, опази Данила, гдје се помијешао у гом |
} Шнел...</p> <p>Кад су стигли у Хотел, Перо потрча уза степенице, па, сачекавши га <pb n="110" |
и поче се протезати.</p> <p>— Еј Перо, Перо, — узвикну невесело. — Какав си ми ти домаћин, кад |
љубазно се осмјехујући, показа му собу, Перо, старајући се да што мање времена изгуби, честито |
м Перином женидбом?...{S} Шта ти велиш, Перо?</p> <p>— Ето... како ви велите, — одговори Перо п |
сам се оженио, — застења <pb n="166" /> Перо, кријући очи од свега свијета.</p> <p>— Ко вам је |
вати нечији кораци и као граја нека.{S} Перо помисли да ће опет бити когод из полиције и хтједе |
еч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Перо не може да нађе за себе ђевојке.</head> <p>Од тога |
азим у петак.{S} Поздрави пријатеље.{S} Перо.</hi> </p> <p>Прочита га још два пута, поправи нек |
ет једно <hi>многаја</hi> отегну се.{S} Перо Карантан пусти другу сузу, која му се склизну низ |
аву према десном рамену и окрену се.{S} Перо, као ван себе, у мало не скочи за њом, да је ухват |
јој, брада заигра, очи се наводнише.{S} Перо, преплашен, хтједе јој прилетети да је придржи, ал |
е и сједио у прочељу, пружи је Пери.{S} Перо се и опет застиди и окрену главу у страну, као да |
како зна и на задњим ногама стајати.{S} Перо премрије од страха.{S} Поблиједи, полегути се, ухв |
улицу.</p> <p>Отада су учестали ићи.{S} Перо је <pb n="53" /> Обрену унапријед плаћао сапутнину |
а ту размишљања, — дочека Обрен живо. — Перо треба одмах да пође.</p> <p>— А зар не може без ме |
јсторију и спустио се на прва кољена, а Перо се ослабио, полетио с њега главачке и скљокао се н |
Благоје задовољан ради добре вечере, а Перо задовољан што је у туђему мјесту нашао овакога при |
ј.</p> <p>И пружи му руку у опроштај, а Перо је чврсто стиште, стегну и — излети из собе.</p> < |
дочекамо и да пред њих изађемо...{S} А Перо је наш јаран; доста је <pb n="157" /> соли и хљеба |
е сашаптавати и разговарати...</p> <p>А Перо је био у великој незгоди.{S} Он сјео близу удовице |
жени, — рече брзо, не допуштајући да га Перо запита. — Ово носим мојој изабраној, да пробира не |
дубине, па је рибе једу, — пресијече га Перо.</p> <p>— Још има! — узвикну Јефтан јаче. — Само т |
а?...</p> <p>— Жена је то, — поправи га Перо <pb n="101" /> брзо, — жена, а није земља...{S} Им |
p> <p>— А шта ти ту радиш? — прекори га Перо приближујући се. — Зар ти је ту мјесто?</p> <p>— П |
то и нареди још вина...</p> <p>Иза тога Перо је трчао у механу <pb n="26" /> сваку вече.{S} Ниј |
ане, не мисли се манастиром, — прогунђа Перо, затварајући врата за њима и закључавајући их. — С |
.</p> <p>— Хахаха, — блажено се засмија Перо, гледајући јој у ону рупицу на бради. — А, душе ми |
<p>— Бре Стака је горска вила! — дочека Перо брзо. — Она је к’о зарђала пара, а Стака к’о жути |
амо мало.</p> <p>— Нека, нека, — дочека Перо и повуче га за појас. — Овђе је лијепо...{S} Нека |
/p> <p>— Не треба мени антика, — дочека Перо стискајући шаке и подносећи му их под нос. — Нисам |
запита.</p> <p>— Далеко богме, — дочека Перо брзо. — Има ту неколико конака.</p> <p>— То је нео |
теница је красна ствар, брате, — дочека Перо живахније, приближујући <pb n="42" /> му се. — То |
нема без женске главе у кући, — дочека Перо брзо. — Без жене је кућа празна.</p> <p>— Па ожени |
Баш и волим што сам те наш’о, — дочека Перо одушевљено, — него да ми ко сто дуката даде...{S} |
и ти! — рече.</p> <p>— И хоћу, — дочека Перо брзо.</p> <pb n="29" /> <p>— Баш?</p> <p>— И хоћу! |
</p> <pb n="39" /> <p>— Чујеш, — дочека Перо и не гледајући му на сандучиће, — ти ћеш се сад же |
p> <p>— Воле, воле богме, — опет дочека Перо и, као са заносом неким, настави: — И ја сам им’о |
за себе ђевојке.</head> <p>Од тога дана Перо као да клону духом и изгуби вјеру у се.{S} Изгуби |
оучимо.</p> <p>Од свега овога разговора Перо ништа чуо није.{S} Као у црквеном звонику, тако је |
pb n="153" /> <p>— Дома, — дрско окреса Перо. — Кад хоћеш да знаш, ето ти и кажем...{S} Своја к |
<p>— А зар не може без мене?- — запита Перо поплашено. — Шта ћу ја?</p> <pb n="64" /> <p>Јефта |
гу, зар може бити још пресуда? — запита Перо замирући од страха и блиједећи. — Зар није <pb n=" |
га ти, ђе су вам овђе ђевојке? — запита Перо Благоја, кад су се, друго јутро, састали и изашли |
будио!</p> <p>— А ко ти је то? — запита Перо зачуђено, угледавши крупна, мрка полицајца, <pb n= |
ли. — Хајде.</p> <p>— А ђе ћу? — запита Перо, гледајући га зачуђено.</p> <p>— Ђе ћеш?...{S} Хај |
а одмах у неђељу пођемо у њих? — запита Перо журно.</p> <p>—- Пристајем.</p> <p>Перо му приступ |
Је ли вам ово сестра? — шапатом запита Перо домаћицу, гледајући у придошлицу. — Ко је ово?</p> |
?</p> <p>— Која жена? — блесасто запита Перо. — О каквој ми жени говориш?</p> <p>— Па јеси ли с |
аш ли ти овђе какву ђевојку? — прошапта Перо, пажљиво се осврћући на све стране да га ко не би |
>— Ја нијесам чојек од књиге, — промуца Перо црвенећи се, — ама о Геновеви знам причати и сад.< |
сам знао да има неко с тобом, — промуца Перо постиђен. — Данило ми рече, да си болестан.</p> <p |
b n="56" /> <p>— Његову? —једва промуца Перо гледајући је зачуђено. — Зар је Милка Обренова?</p |
и радосну вијест, да се оженио наш друг Перо Карантан, — поче Јефтан устајући са столице и испр |
>— Ја нема, — једва проциједи кроз зубе Перо, мргодећи се. — Нема ни кошуље...{S} Тако је то, б |
ма хране.</p> <p>— А ти дебела! — упаде Перо.</p> <p>Удовица опет измахну јаглуком и удари га п |
/p> <p>— А нама требају четири! — упаде Перо живо. — Четврти за пртљагу.</p> <p>Јефтан га одгур |
жене? — запита.</p> <p>— Јес’, — упаде Перо уздахнувши. — Тешко је то, кад нема женске главе у |
?</p> <p>— Требаће, требаће ти, — упаде Перо каскајући за њим. — Ја ћу је извадити, а ја ћу и п |
p>— Па лијепо; њу ћу и тражити, — упаде Перо сасвим озбиљно. — Ако је лијепа, одмах ће бити мој |
е...</p> <p>— То је давно било, — упаде Перо брзо, два пута се поклонивши до земље. — Онда сам |
— Ама побиће се, ако Бога знаш, — упаде Перо. — Зар им не видиш столице у рукама?</p> <p>— Ништ |
.</p> <p>— Знаш... к’о момци... — упаде Перо, сметено се окренувши удовици.— Момци... па дошли. |
ам ли ја крив што сам несретан? — упаде Перо снуждено. — Несретан се родио, несретно живим, нес |
рце своје и сам се кренуо на пут, стиже Перо, након два дана, у чувену варош М..... и одсједе у |
јединоме чаршафу <pb n="9" /> што га је Перо имао, — и ишарало га тако, да је изгледао као какв |
p> <p>— Ама ко ће ме, брате? — питао је Перо некако постиђено, окрећући главу у страну да не ср |
</hi> </head> <p>У гостионици сједио је Перо мрачан и суморан; ћутао је и само испијао чашу за |
ће вам бит’ ружно...</p> <p>— Понио је Перо свој душек, — дочека Јово, — а нама осталим биће л |
усти некакав уздах и, прије него што је Перо могао што изговорити, загрли га и притиште на прса |
од куда појављивала није, макар што је Перо, Бог зна зашто, и то пожелио.{S} Никога није било, |
се растајали задовољни.</p> <p>Најпошље Перо стиште срце и чврсто одлучи да запроси.{S} Што је |
— Шта ћу им ја?</p> <p>— Ако ти је име Перо Карантан, нијесам се преварио.</p> <p>Перо се зами |
исли.</p> <p>— Онда... ја гласам, да се Перо ожени са стране! — викну Јово изненадно. —- То је |
шибања у школи, било је ријешено, да се Перо натовари на врат учитељу.</p> <p>У овоме питању Пе |
затворити.</p> <p>И, не сачекавши да се Перо одбрани, зазвони у звонце.</p> <p>— Водите га у за |
но нога у тешки, топли јорган, дотле се Перо и умио и кренуо низ чаршију, тражећи да се упозна |
инта...</p> <p>— Није пуно, — уплете се Перо и стаде међу њих. — Није пуно, само кад се има.</p |
јда, кад се бију на страни? — уплете се Перо.</p> <p>— Фајда је, — осијече Бошко, љутит, што га |
е!</p> <p>— Муч’ ти, магаре! — окоси се Перо на њега. — Кад ја иђем, свакако ћеш и ти.</p> <p>— |
што ми то прије не казасте? — окоси се Перо, мрко је гледајући. — Ја нисам крив..{S} Зар ја ни |
али.</p> <p>Негдје у то доба упознао се Перо са Јефтаном Мргудићем, првим својим јараном.{S} Је |
<p>— Тешко ми је и претешко, — тужио се Перо Обрену, након пуна два мјесеца, уздишући и преврћу |
е и отрча из дућана.</p> <p>— Оженио се Перо! — довикну Јови издигнувши брзојав изнад главе и м |
врши.</p> <p>Тужан и жалостан вратио се Перо кући и, као да му је био сав свијет <pb n="41" /> |
страну и одахнувши мало. — Ви се зовете Перо Карантан?</p> <p>— Зовемо молићемо, — одговори Пер |
/p> <p>— Фала Богу и на томе, — опет ће Перо, још одушевљеније. — То је баш к’о што треба...</p |
ма ја велим: ја ћу само мало, — опет ће Перо, некако бојажљиво.</p> <p>— Добро.{S} Макар и мало |
е, па се расплакали као дјеца.{S} Плаче Перо, плаче Јефтан, плачу и Обрен и Јово.{S} Сви плачу! |
о не вјерујете, а ви питајте, — осијече Перо, окрећући им леђа. — Ви сте ме довели у затвор, ви |
n="131" /> а да је не видим, — осијече Перо изазивачки.</p> <p>Благоје испи чашу и отра бркове |
— Оставите ме.{S} Имам посла. — осијече Перо бјежећи од њих. — Пос’о је пос’о и он је најпречи! |
оштро.</p> <p>— А што питаш? — осијече Перо, па се и он намргоди. — Зар и теби да дајем рачуна |
> <pb n="50" /> <p>— Кршна цура, — рече Перо, кад су изашли из авлије.</p> <p>— Кршна.{S} А има |
ртав, па да ме данас закопајете, — рече Перо готово наричући. — Така је моја зла судбина.{S} И |
> <p>— Мени ћеш свакако требати, — рече Перо, отежући и као размишљајући. — У мене је крупан по |
знам шта ћу говорити с ђевојком, — рече Перо путем, дрмусајући Обрена за рукав. — Ја сам у томе |
оваким <pb n="107" /> свијетом, — рече Перо, још једнако узбуђен. — Људи се инаде, шћери ашику |
уха.</p> <p>— Ово је село мртво, — рече Перо, отирући зној са чела. — Ниђе никога!</p> <pb n="6 |
Болан, па није ружан твој живот, — рече Перо, обзирући се и испод ока гледајући свирачице.</p> |
жа...</p> <p>— Платићу, платићу, — рече Перо, једнако зијевајући... — Ама ова вечера наопако ск |
унутра.</p> <p>— Данило, синко, — поче Перо благим, очинским гласом, окрећући се и као тражећи |
макар их и у јаму водио...{S} А, ето, и Перо је паметан и он ми све виче: <hi>тако је!</hi></p> |
ан, бринути се за његову удобност.{S} И Перо се морао мучити као нико његов!...{S} Освојиле га |
осмјехујући се и питајући за Перу.{S} И Перо остаде самац, <hi>сам на св’јету без икога свога</ |
а, као да се питају: шта је ово?{S} А и Перо се забленуо, па нити зна: хоће ли изаћи, или ће ос |
и теже...</p> <p>— Све горе, — одобри и Перо, мученички преврнувши очима. — Наопако, брате...{S |
тјерани из куће стрика Васине, Јефтан и Перо лешкарили су под једним искривљеним дрветом, у дну |
очи воде и ноге носе...</p> <p>Јефтан и Перо не одговорише ријечи.{S} Обојица, као утучени, кре |
теницу и не осврћући се на њих, — ево и Перо мисли исто к’о и ја.{S} И он ми све одобрава, а са |
n="156" /> је и он прочитао. — Међер и Перо каткад зна шта ради.</p> <p>Јефтан сједе на једно |
у молимо...</p> <p>— Тако је, — потврди Перо, тек да нешто каже, и ако га није слушао, него је |
то да вам причам о томе: како су живили Перо Карантан и његова Стака, доносим само одломак њего |
си потље радио? — дочека заинтересовани Перо. — Зар нијеси мог’о наћи посла?</p> <p>— Опет сам |
емао се да пође некуда, кад усплахирани Перо утрча у собу и још са врата повика:</p> <p>— Помаг |
p> <p>— Што плачеш? — запита изненађени Перо, а у срцу му нешто штрецну, као да је слутио несре |
хко, не вичи толико! — упаде преплашени Перо, дајући му знак и рукама и очима да престане. — Ка |
тражи... — опет <pb n="38" /> се збуни Перо. — Него... ја хоћу да знам кад се родио.</p> <p>— |
/p> <p>— Оно, додуше, тако је, — одобри Перо, — ама ја к’о велим: слађа је телетина од говедине |
чини?</p> <p>— И мени се чини, — одобри Перо одмах.</p> <p>— А ја се не бојим, — упаде Јово ват |
али, а?</p> <p>— Тако је, — опет одобри Перо врпољећи се. — Тако је то...</p> <p>Поп га обгрли |
креса Јефтан.</p> <p>— Нема, — одговори Перо покуњено.</p> <pb n="63" /> <p>Сви ућуташе.{S} Пог |
ати?</p> <p>— Неколико дана, — одговори Перо. — Ако пос’о свршим, поћи ћу прије...</p> <p>— Онд |
?</p> <p>— Не ради се ништа, — одговори Перо весело, раздраган Благојевом похвалом касаби, — ам |
мукло запита.</p> <p>— Није, — одговори Перо преплашен. — Што ће ти?</p> <p>Игњат измахну руком |
јашеш?</p> <p>— Чув’о би се, — одговори Перо као кроз плач, — ама зар сам ја пророк, па да му з |
<p>— Ето... како ви велите, — одговори Перо понизно, снебивајући се. — Ви како гласате мени је |
> <p>— То, душе ми, не знам, — одговори Перо и мученички уздахну. — Кажу да сам испросио, а ја |
е пробудио.</p> <p>— Ја сам, — одговори Перо хладно. — Ја сам баш Перо Карантан...{S} Тако ме с |
запита га.</p> <p>— Нијесам, — одговори Перо. — Не знам куд ћу.</p> <p>— А гладан си?</p> <p>— |
вјера?</p> <p>— Ја тргујем, — одговори Перо достојанствено.</p> <p>— А продајеш ли вина?</p> < |
н?</p> <p>— Зовемо молићемо, — одговори Перо и преклони се читавом половином тијела. — Баш се т |
бих ја, ама не знам коју ћу, — одговори Перо још тужније. — Не знам ти ја наших ђевојака.</p> < |
<p>— Рано...{S} У шест сати — одговори Перо. — И немој закаснити.</p> <p>Растадоше се обојица, |
аже ми је од власти, — понизно одговори Перо и поклони се до земље.</p> <p>Згоднијега одговора |
за... за оца покојног, — једва изговори Перо, пребирајући ресе на појасу и збуњено се осврћући. |
— Шта тражи овђе?</p> <p>— Јесте ли ти Перо Карантан?— запита полицајац набусито, одгурнувши Д |
овник, — <pb n="148" /> поче се бранити Перо и ако муцајући. — Ја сам ја, а бунтовник је бунтов |
p> <p>— А име, име ми кажи, — зациганчи Перо привлачећи га себи. — И име да знам.</p> <pb n="12 |
главе и поче се протезати.</p> <p>— Еј Перо, Перо, — узвикну невесело. — Какав си ми ти домаћи |
и оћерали из службе...{S} Не трпе, мој Перо, поштена чојека, па то је...</p> <p>— А шта си пот |
љубити у оба образа. — Честитам ти, мој Перо, а свршено је да не може љепше.</p> <p>Пери се пос |
а...</p> <p>— Невјешто ли ти лажеш, мој Перо, — умијеша се Благоје и стаде између њих. — Зашто |
њојзи.{S} Управо на слами је лежао сам Перо, јер је Јово одмах за старим изишао некуда, а Јефт |
о да ми те Бог посла! — викну обрадован Перо и поче га грлити. — О, брате слатки и лијепи, добр |
!</p> <p>— Фала Богу! — викну обрадован Перо и удари капом о тле. — Бог вас поживио, господине! |
ијелих длака у солуфима.</p> <p>— Јадан Перо, сад те по готову неће никаква! — уздахну огледају |
му сузе полетише низ образе.</p> <p>— О Перо мој како си ми! — узвикну на сав глас, да су се мн |
ешто необично, нешто чудно, што би само Перо могао учинити.</p> <p>— Ишао је зато, да види: има |
обљени онако „на божјој вјери“...{S} Но Перо га више није слушао.{S} Удаљена музика као да га ј |
же ништа, нит’ га се бојим...</p> <p>Но Перо га више није слушао.{S} На собним вратима помолила |
нико не улази.</p> <p>— Ни ја? — отегну Перо.</p> <p>— Ни ти.</p> <p>Перо се замисли.</p> <p>— |
пријатељ и <pb n="167" /> брат! — јекну Перо, па се сави око њега, као ружа око бора. — Не знаш |
га кола наш’о, магаре никакво? — брекну Перо љутито <pb n="91" /> и потегну Данила за мокру, ра |
/p> <p>— Ама ја хоћу да видим, — дрекну Перо опет. — Купује се теле па се и оно гледа а камо ли |
p> <p>— Фала Богу кад смо живи! — викну Перо и, онако у свима хаљинама, завали се у кревет.</p> |
> <pb n="93" /> <p>— Пристајемо! —викну Перо, пружајући руку у знак да је свршена погодба.</p> |
<p>— Точите, браћо, точите. — подвикну Перо, окренувши се опет друговима. — Вина, фала Богу, и |
у шали.</p> <p>— Ево форинт! — узвикну Перо.</p> <p>— Два!</p> <p>— Ево два!</p> <p>Перо извад |
Па што, брате, одма не иштеш! — узвикну Перо, плеснувши рукама. — Што се к’о бајаги стидиш?{S} |
>— А ти си се напио, несрећо, — узвикну Перо опазивши га. — Док <pb n="151" /> мене бије мемла |
p> <p>— Па како ћу јој отић’? — узвикну Перо готово очајнички. — Не могу ја узети ђевојку а да |
зар да нам друг умре у путу? — узвикну Перо готово декламујући. — Зар он да умре?{S} Несретнич |
Ух, ух, брате, млада и лијепа — узвикну Перо одушевљено и затапша рукама. — Ух, ух, брате, то м |
ститам, — обрадован и раздраган узвикну Перо.— То је љуцки и, што се рекне, човјечански!{S} Да |
па одма кући...</p> <p>— А ја? — јаукну Перо. — Шта ћу ја?</p> <p>— Ето ти Данила, па с њиме ха |
на врат учитељу.</p> <p>У овоме питању Перо се није слагао с њима.{S} Није му било најпријатни |
столице као да ће се потући, те сиромах Перо читава три корака одскочи у страну и дрхћући прист |
м, — одговори Перо хладно. — Ја сам баш Перо Карантан...{S} Тако ме сви зову...</p> <p>— Мени ј |
SRP19051_C13"> <head>XIII.</head> <head>Перо се зажелио куће.</head> <p>Трећега јутра апсанџија |
="SRP19051_C7"> <head>VII.</head> <head>Перо Карантан и дружина му у гостима код стрика Васе у |
9051_C8"> <head>VIII.</head> <head> <hi>Перо Карантан мора без кола путовати у касабу П...</hi> |
ћу да је видиш...</p> <pb n="126" /> <p>Перо се мало замисли, па најпошље слегну раменима.</p> |
вреду царевима...</p> <pb n="146" /> <p>Перо рашири руке као да га разапињу, стресе се и писну |
а не могу с њиме.</p> <pb n="108" /> <p>Перо поблиједи.</p> <p>— Јефтан болестан? — отегну приг |
о и први дани момаштва.</hi> </head> <p>Перо Карантан, с којим сам вас рад поближе упознати, ро |
i>Крсно Пере Карантана.</hi> </head> <p>Перо Карантан, висок, сухоњав <hi>младић</hi>, са румен |
</p> <p>— Два!</p> <p>— Ево два!</p> <p>Перо извади новце, па онда сједе и поче причати о своји |
p> <p>— Још грђе.</p> <p>Љубица!</p> <p>Перо напући усне и цмокну њима као да се љуби с киме.</ |
само мене, па ни зашто не брини!</p> <p>Перо се пусти.{S} Обојица се упутише некаквим уским и п |
ч’о, црн ти образ сад и вавијек!</p> <p>Перо зину.</p> <p>— А ко ти је каз’о да сам се вјенчао? |
Ашчића.{S} Кршан и богат чојек!</p> <p>Перо га дрпну за рукав и, од нестрпљења, поче тапкати н |
у твоје здравље!</p> <p>— Живио!</p> <p>Перо, поражен овом здравицом, трепташе трепавицама више |
ни лијепо, и ја сам на ћару... .</p> <p>Перо погледа у зачуђенога Данила као да би у њега да за |
да куку теби, одмах си мртав!...</p> <p>Перо поче трљати руке као да их умива.</p> <p>— Па, раз |
тити попу, па нек одма вјенча...</p> <p>Перо слегну раменима...</p> <p>— Што ти кажеш, кажем и |
ико не може ишћерат, из главе...</p> <p>Перо чисто одахну, када му објавише, да не ће више бити |
ти онако, к’о што зна старије...</p> <p>Перо није знао шта ће одговорити, него, у незгоди, изва |
уз љуто вино мало слатке пите...</p> <p>Перо Карантан као да се стиша мало.{S} Једино, да срцу |
е, брже се пије, брже се живи...</p> <p>Перо је стајао као утучен.{S} Нити је знао мислити, ни |
..риво ено ти суда па ме тужи...</p> <p>Перо се осмјехну и кврцну га по носу.</p> <p>— Хајде, х |
.{S} Управо сте ово упорабили...</p> <p>Перо се сјети свега што је синоћ Благоју рекао, па задр |
им Мару за судског писара, ти...</p> <p>Перо више ништа чуо није.{S} Чим је сазнао да ће Мара и |
мало причекај, па ћеш добити...</p> <p>Перо је стајао у авлији и гледао по свима прозорима, до |
како се путује, па хајде сам...</p> <p>Перо се прислони леђима уза зид и уздахну.</p> <p>— Све |
се. — Ја само њега бегенишем...</p> <p>Перо се прекрсти.</p> <p>— А сапутнина? — запита као кр |
па му драго да поскочи, драго...</p> <p>Перо се ухвати за кољено и хукну.</p> <p>— Нека га Дани |
..{S} То је једна мртва ствар...</p> <p>Перо застаде.</p> <p>— Е знам, брате, да сам крив, — ре |
ез крштенице...{S} То не могу...</p> <p>Перо се почеша иза уха, поче куцкати врхом од кундуре о |
...{S} Нисам ја к’о ти мислиш...</p> <p>Перо се укипи.</p> <p>— А шта сам ти ружно рек’о? — зап |
ки врат своје <hi>суђенице</hi>.</p> <p>Перо врисну, скочи са постеље и — пробуди се.</p> <p>— |
а суду заклети „за своје право“.</p> <p>Перо се не осврну на све то.{S} Он <pb n="100" /> лаган |
бра и носи ти пет хиљада мираза.</p> <p>Перо, од чуда, скочи са столице и сав се искриви.</p> < |
ама попут зеца, полугласно чита.</p> <p>Перо им каза своје име и, без питања, сједе за сто.{S} |
лијепо име, — одговори Благоје.</p> <p>Перо отпрсну и направи лице, као да је појео љуту папри |
синоћ?</p> <p>— Синоћ су куњале.</p> <p>Перо пође неколико корачаји, па застаде.{S} Ухвати Благ |
да ни обући љуцки, дворећи мене.</p> <p>Перо обори главу и поче се чешкати.{S} Бијаше му, као д |
имо, па одма сјутра на вјенчање.</p> <p>Перо га погледа попријеко, готово крвнички.</p> <p>— А |
Ако издаш, зло и по ме и по те.</p> <p>Перо не одговори.{S} Пропусти га да уљегне у кућу, а он |
иће пуно блата...</p> <p>— Хоће.</p> <p>Перо опет ућута.{S} Скрсти руке у крило и поче ломити п |
ијете које се спрема да заплаче.</p> <p>Перо Карантан збуни се.{S} Хтио би да помогне Јови и да |
јећи се да је не удари по глави.</p> <p>Перо уљезе у авлију и, раскорачивши се на широко, погле |
изашла, ама је свијет пуно фали.</p> <p>Перо направи забринуто лице и поћута мало.</p> <p>— А н |
ако поћерамо к’о што смо почели.</p> <p>Перо не знаде шта би одговорио, него и он сједе на крев |
у, па ти неће помоћ’ сви љекари.</p> <p>Перо прошета мало по магази.{S} Предлог Јефтанов чинио |
полицајац и поносито се испрси.</p> <p>Перо скрсти руке, па га попријеко погледа.</p> <p>— Мен |
јац и као да се још више испрси.</p> <p>Перо протра очи, мислећи, да и сад снијева.</p> <p>— Ам |
? — отегну Перо.</p> <p>— Ни ти.</p> <p>Перо се замисли.</p> <p>— А је ли долазио доктор? — зап |
Перо журно.</p> <p>—- Пристајем.</p> <p>Перо му приступи и објема рукама обухвати његову.</p> < |
виђети...{S} Сад морате са мном.</p> <p>Перо се не смједе даље противити.{S} Обуче се и пође у |
ако хоћеш, ти говори с матером.</p> <p>Перо једва дочека.</p> <p>— Лијепо!{S} Красно! — узвикн |
о Карантан, нијесам се преварио.</p> <p>Перо се замисли.</p> <pb n="144" /> <p>— Ама да они не |
/p> <p>— Добро.{S} Макар и мало.</p> <p>Перо затвори магазу, те кренуше обојица.{S} Пођоше уз ш |
мо опет сједницу, па да гласамо.</p> <p>Перо зину.{S} Отрже се од Јефтана, обје руке сави око О |
Само плати трошак, па да иђемо.</p> <p>Перо завуче руку у џеп и крупан новац остави на столу.{ |
са: — па вади... мени је сведно.</p> <p>Перо се поглади по брковима и застаде.</p> <p>— Барем ћ |
не радим ништа, а живим лијепо.</p> <p>Перо исколачи очи.</p> <p>— А зар не пишеш? — запита.</ |
отимајући се. — Није ово шехер.</p> <p>Перо опусти руке низа се и приступи Јефтану.</p> <p>— Ш |
Богу, кад сам ја добио одмјену.</p> <p>Перо се, из почетка, силно захука.{S} За прве двије год |
S} То ти и опет велим к’о брату.</p> <p>Перо сачека док се Милка са Обреном добро не заговори.{ |
одговори мирно. — Ко ће скухат’?</p> <p>Перо погледа у Данила, па у земљу, <pb n="8" /> па опет |
ма и колика је прашина по тлима?</p> <p>Перо преврну очима, погледа у небо и испусти један муче |
сви притрчавајући му. — Шта је?</p> <p>Перо нити писну, нити зубима шкрипну.{S} Само преврну о |
ерами вријеђате царске дјевојке?</p> <p>Перо не могаде више да се одржи. <pb n="147" /> Задрхта |
е? — запита. — Како ћемо с њиме?</p> <p>Перо се такођер одуприје рукама о кукове и поче се беке |
е и осудио га на овако тумарање?</p> <p>Перо хукну и одмаху руком, да једним махом све црне мис |
у се на раме. — Оклен ти, болан?</p> <p>Перо се осврну и измахну рукама, као да би некога у зем |
ећући се Пери. — Во ист полесно?</p> <p>Перо нијем, укочен, не одговори ништа.{S} Само показа п |
те, зар, на буну или што слично?</p> <p>Перо опет испусти некакав јаук.{S} Понори главом као да |
ктор, уступајући пред њим. — Цо?</p> <p>Перо скиде капу и понизно се наклони.</p> <p>— Болестан |
баш најљубазније. — Шта тражиш?</p> <p>Перо скиде капу, понизно му приступи и пољуби га у руку |
p> <p>Јефтан познаде, да му се сад пред Пером није шалити, па лагано извуче руку којом је обмот |
прска му вином нову кошуљу.</p> <p>Јово Перотић јаукну, скочи поплашено <pb n="5" /> и, чешкају |
амо у <pb n="60" /> магазу младога Јове Перотића, који му је давао књиге.</p> <p>Као <hi>уредан |
, те, мјесто у зид, погоди у главу Јове Перотића.{S} Начини му чворугу на челу, голему као јаре |
ора. — А ђе си ти био? — запита, затим, Перу, мргодећи се и гледајући га оштро.</p> <p>— А што |
Мене? — запита готово грубо.</p> <p>—- Перу Карантана морам водити, — осијече полицајац и као |
трљати очи, као да већ таре сузе.{S} А Перу то разоружа, те одмах занијеми.{S} Што је хтио рећ |
и она, попријевтиши му прстом.</p> <p>А Перу нешто заголица.{S} Као живо нешто да се помаче у њ |
44" /> <p>— Ама да они не траже Другога Перу Карантана? — запита. — Да не траже каква, чијем је |
, господе.{S} Благоје доведе блесастога Перу (јер је сад заиста, опазивши овако друштво, блесас |
ви зову...</p> <p>— Мени је наређено да Перу Карантана водим у полицију, — рече полицајац и пон |
скину повезач, рашчешља браду и погледа Перу попријеко.</p> <p>— Шта ћеш? — запита не баш најљу |
а Милкина него мати.{S} Она сама задржа Перу, а Обрена остави Милки.</p> <p>— Данас си нешто кр |
XI.</head> <head> <hi>Благоје налази за Перу дјевојку.</hi> </head> <p>— А, Бога ти, ђе су вам |
говораше, осмјехујући се и питајући за Перу.{S} И Перо остаде самац, <hi>сам на св’јету без ик |
су их красно.{S} Удовица, је дочекивала Перу, Милка Обрена, и частили су их кахвом, ракијом, ду |
> <pb n="145" /> <p>Кад је дошао ред на Перу, обузе га некакав страх.{S} Ко зна зашто, али он н |
во...{S} Додуше она се још мало љути на Перу, ама Обрен, ако хоће, може је наговорити да пође.. |
ти је зет, — упаде Благоје указујући на Перу. — Он је и закаснио док се уредио, јер се у пунца |
ојој муци, бијаше готово и заборавио на Перу и ко зна да ли би га се икако и сјетио, да му не с |
} Хајде да пијемо!</p> <p>И силом угура Перу у најближу гостионицу и обори га на столицу.{S} За |
њих.</p> <p>— Читаш ли ти што? — запита Перу након дуге, врло дуге почивке, пошто га је добро п |
не швапске маршеве.</p> <p>Јефтан уведе Перу у један кут, у коме их са улице нијесу могли видје |
о.</p> <p>Три или четири шибања умирише Перу.{S} Волио је, додуше, да проведе још какву шалу: д |
ог зета дочекала.</p> <p>У соби сједоше Перу у прочеље, а домаћин и домаћица опколише га са <pb |
ђевојку!</p> <pb n="13" /> <p>И зграби Перу за руку и силом га повуче вратима.</p> <p>— Јок!{S |
писао нешто, правећи се као да не види Перу.{S} Пребирао је некакве хартије и мрмљао нешто.</p |
сус страд’о...</p> <p>И још јаче обгрли Перу и привуче га себи.</p> <p>— А јеси ли вечер’о? — з |
оженији и љубазније него први пут прими Перу.</p> <p>— На упит о вашој ћудоредности, добио сам |
лагоје, утрчавши у собу, па поче грлити Перу и љубити у оба образа. — Честитам ти, мој Перо, а |
/head> <p>Трећега јутра апсанџија пусти Перу из затвора и опет га поведе пред комесара.</p> <p> |
..</p> <p>Непрестано говорећи и хвалећи Перу, поп, из некакве старе, зарђале кутије извади вели |
ивили младенци! — заграјаше сви, грлећи Перу.</p> <p>Јефтан се прислони раменом уз прозор и зам |
ћи причање и као са презрењем гледајући Перу, — <foreign xml:lang="de">Zahlen</foreign> бре!</p |
расит’, — рече Јефтан мргодно гледајући Перу, — Шта се вама чини?</p> <p>— И мени се чини, — од |
зато је лако, — кликну Јово, ударајући Перу по рамену. — Овђе близу, у селу Галебовцу, живи ст |
н, поново се враћајући друштву и вукући Перу за <pb n="168" /> собом. — Ишао је по толиким мјес |
ијао се безбрижно и весело.{S} Опазивши Перу он застаде мало и намигну му.</p> <p>— Видиш, како |
залијевала је кукурузе.</p> <p>Опазивши Перу обоје застадоше.{S} Попадија као да се застиди па |
остати овђе код нас? — запита изненадно Перу. — Нећеш зар брзо крећати?</p> <p>— Неколико дана, |
некако крвнички погледа <pb n="66" /> у Перу. — Трећи дан путујемо, па нам све горе и теже...</ |
нца газду, пуницу газдиницу, ђевојку са пет хиљада мираза.{S} Куд ћеш љевше?{S} Чак је и мени л |
, а коса златна к’о препечена ракија од пет година дана...{S} Ах, да је видиш!...</p> <p>— Па л |
знак да је свршена погодба.</p> <p>— И пет гроша мени, што ћу ићи с вама да вратим коња, мени. |
форинти.{S} Педесет година, двадесет и пет хиљада!</p> <p>— Честитам, брате, по хиљаду и сто п |
је, златна је, а уза сваку годину носи пет стотина форинти.{S} Педесет година, двадесет и пет |
се. — Љубица је кршна, добра и носи ти пет хиљада мираза.</p> <p>Перо, од чуда, скочи са столи |
} Чифут к’о Чифут!{S} Добио ми је барем пет гроша на њој...</p> <pb n="52" /> <p>И, радујући се |
на: најприје од десет година, па све до пет...{S} Имам и новога, па како ко бегенише.{S} Мрко ј |
се, у широком ходнику, гурали четири до пет полицајаца, врзајући се око двају нешто љепше обуче |
, стар, космат човјек, који се једном у пет недјеља бријао а шишао се два пут у години, те изгл |
и одмјери га мрким погледом од главе до пета.</p> <p>— А што ће ти? — запита мргодно. — Ко у ов |
е зовнули, да ти јавимо, да он долази у петак...</p> <p>Учитељ, зачуђен, искриви се на столици |
брзојав Јефтану.</p> <p> <hi>Долазим у петак.{S} Поздрави пријатеље.{S} Перо.</hi> </p> <p>Про |
раже каква, чијем је оцу име Марко јали Петар?{S} Моме је, брате, било име Аћим...</p> <p>— То |
Ономадне сам узео једну и платио за њу петнес’ гроша.{S} Питам: може ли јефтиније, а Чифут не |
ата, чим је опазио како се презагријана пећ заруменила и како се, на маломе асталчићу, чиста пр |
а служинчад хотелска, па га задиркују и пецкају, грохотом се смијући, ако каткада, леђима или р |
="84" /> себе.{S} А бухе га све то више пецкаху и копрцаху се испод њега, као да је на мравињак |
на.{S} Сунце отскочило на сред неба, те пече и у тјеме и у голи врат.{S} Прашина, испод кола, д |
дукати и пјевати.{S} Нареди и доручак и пива и поново се окрену Пери.</p> <p>— Ја знам кршних п |
днику затече Данила, гдје стоји трештен пијан и љуља се час на једну час на другу страну као ше |
потјерао за њим, труцка на коњу и, као пијан, клима се и повија час на једну час на другу стра |
за чашом.{S} Дошло му да пије, много да пије, само да што мање може размишљати.{S} И дошло му д |
о испијао чашу за чашом.{S} Дошло му да пије, много да пије, само да што мање може размишљати.{ |
ва је то дјевојка?</p> <p>— Хајде да се пије! — дрекну Благоје, не допуштајући му да и даље раз |
нас брже ради.{S} Брже се једе, брже се пије, брже се живи...</p> <p>Перо је стајао као утучен. |
вој свађи, као што многи уживају у боју пијеваца.</p> <p>— У читавој твојој фамилији све су буд |
, сјекире, и чепркале безбројне кокоши, пијевци, пилићи.{S} Двије-три патке брчкале су се у ове |
допуштајући му да и даље размишља. — Да пијемо, да се веселимо, а биће времена кад ћеш размишља |
ело. — То је све готово!...{S} Хајде да пијемо!..</p> <p>— Ама кажи ти мени...</p> <p>— Готово |
<p>— Готово је, велим ти...{S} Хајде да пијемо!</p> <p>И силом угура Перу у најближу гостионицу |
. — Нијесте знале, да ћемо и ми доћи да пијемо кахву.</p> <p>— Знаш... к’о момци... — упаде Пер |
мене бије мемла из камена у тамници, ти пијеш и веселиш се, а?</p> <p>— Ја... напио се од јада, |
други, сваковрсни беспослењаци, па сви пију и задовољно гледају у четири лијепе свирачице, <pb |
му додија.</p> <p>Опет пође у механе и, пијући више него прије, поче лупати боце, прозоре, чаше |
се лагано љуљушкао на столици, пушио и пијуцкао.</p> <p>— Колико мислиш остати овђе код нас? — |
се, да је за кратко вријеме убио осморо пилади, трима псима избио око, а двјема мачкама пребио |
то ништа не знам.{S} Ја перем руке к’о Пилат...</p> <p>— Шта велите ви, браћо? — запита <pb n= |
, и чепркале безбројне кокоши, пијевци, пилићи.{S} Двије-три патке брчкале су се у овећој локви |
су од њега једнако и туђи пси и мачке и пилићи, кокоши, голубови.{S} Рачуна се, да је за кратко |
валио, како је вечерао у својој кући, а пио вино у — Паризу.</p> <p>Наши путници одјахаше од ко |
поред себе. — Ја <pb n="135" /> сам га пио и пио би га вазда.{S} Да ме и сад ко понуди, не би |
агазу и хитао свирачицама.{S} С њима је пио, с њима остајао до зоре.{S} Макар што му је и мати |
себе. — Ја <pb n="135" /> сам га пио и пио би га вазда.{S} Да ме и сад ко понуди, не би рекао |
> <p>— Дај новце, Перо, — викну Благоје пипајући се по џеповима. — Ти плати за обојицу, јер ја |
је Мара унијела у собу, <pb n="37" /> и пипао је прстима по столу, као да би и сада хтио узети |
си гладити, а стари се само смјешкаше и пипаше му одијело, ваљда да се увјери: је ли најбоља чо |
та изненада, положивши руке на кољена и пипкајући прстима као по клавиру. — Јеси ли трговац, ка |
ер и прислањајући се леђима уз вреће од пиринча.</p> <p>— Ама крштеница је красна ствар, брате, |
али свуда (Обрен се сакривао за вреће с пиринчом) и једини Јефтан што му је остао вјеран и још |
и час угледати.{S} Узалуд!{S} Вјетар је пиркао и играо се танким завјесама на прозорима, али ње |
им само одломак његова писма, што га је писао једном пријатељу:</p> <p>„.....и ако желиш чути з |
ријетком, јарчијом брадом, сједио је и писао нешто, правећи се као да не види Перу.{S} Пребира |
та мало.</p> <p>— А нема ли и она каква писара? — запита.</p> <p>— Нема.</p> <p>— А не даје њез |
писара, — за онога танког, дугуљастога писара са родиним ногама, што и по равници корача као д |
ије.{S} Чим је сазнао да ће Мара ићи за писара, — за онога танког, дугуљастога писара са родини |
ара у његовој касаби; омиљенога Благоја писара, који је могао са сваким лијепо живити и, нарочи |
ашњег познаника <pb n="115" /> и бившег писара у његовој касаби; омиљенога Благоја писара, који |
ада, кад хоћу да удомим Мару за судског писара, ти...</p> <p>Перо више ништа чуо није.{S} Чим ј |
роз рукав и — свеједно.{S} Чим би почео писати, та су слова добијала некакав чудан облик и ни о |
гова Стака, доносим само одломак његова писма, што га је писао једном пријатељу:</p> <p>„.....и |
а их послуша нешто, ако би хотио«...{S} Писмо послаше у механу, упућујући момче, да ће га ту <h |
ри се у собу и поче читати <title>Свето Писмо</title> и разне занимљиве књиге, као што су: <tit |
хартије, те заједнички написаше учитељу писмо, у коме учтиво замолише »да се потруди, ако му ни |
ри руке као да га разапињу, стресе се и писну као гуја љута:</p> <p>— Ама ко вам то налага, ако |
чавајући му. — Шта је?</p> <p>Перо нити писну, нити зубима шкрипну.{S} Само преврну очима и, са |
си да ме вараш и на зло навлачиш...{S} Пит’о сам ја код власти <pb n="43" /> и мени казаше, да |
паметно! <pb n="123" /> К’о да си мене пит’о тако ти је паметно...</p> <p>— Полахко, полахко, |
се на столици и погледа га тупо, као да пита: а шта се то мене тиче?</p> <p>— Честитам, — испус |
ве кесе и варка као заклан.</p> <p>— Не питај јесу ли гладни и не износи ништа, — шапну стари ж |
ћерати?</p> <p>— Ако не вјерујете, а ви питајте, — осијече Перо, окрећући им леђа. — Ви сте ме |
нуто гледати један у другога, као да се питају: шта је ово?{S} А и Перо се забленуо, па нити зн |
ам пред смрт говораше, осмјехујући се и питајући за Перу.{S} И Перо остаде самац, <hi>сам на св |
ијет, кад се људи не би женили?{S} Што, питам те?</p> <p>Обрен испи чашу и цмокну губицама као |
једну и платио за њу петнес’ гроша.{S} Питам: може ли јефтиније, а Чифут не да...{S} Чифут к’о |
да нам се нису женили стари?..{S} Оклен питам те?</p> <pb n="11" /> <p>Оклен би и ти био?..{S} |
а.</p> <p>Перо им каза своје име и, без питања, сједе за сто.{S} Они не одговорише и само га по |
fehlen</foreign>!...{S} Ја слушам свако питање и сваку заповијест, — дочека.</p> <p>— Знаш ли т |
атовари на врат учитељу.</p> <p>У овоме питању Перо се није слагао с њима.{S} Није му било најп |
удно...</p> <p>— Ама ко ће ме, брате? — питао је Перо некако постиђено, окрећући главу у страну |
е њима.</p> <p>— Бије ли учитељ пуно? — питао <pb n="18" /> је другове, који су се враћали из ш |
еси ли ти пророк Јеремије па да знаш? — питао је Аћим, као љутећи се помало, премда он нити је |
би да дајем рачуна?</p> <p>— А ко ће те питати ако нећу ја? — дочека стари и, раскорачивши се, |
се и гледајући га оштро.</p> <p>— А што питаш? — осијече Перо, па се и он намргоди. — Зар и теб |
се испрси:</p> <p>— А?</p> <p>— Слатке пите донеси!</p> <p>Данило прокомеша раменима и зијевну |
— Какав си ми ти домаћин, кад ни слатке пите немаш?</p> <p>— Па што, брате, одма не иштеш! — уз |
Знаш, драго ми уз љуто вино мало слатке пите...</p> <p>Перо Карантан као да се стиша мало.{S} Ј |
раменима и зијевну.</p> <p>— Немамо ми пите, — одговори мирно. — Ко ће скухат’?</p> <p>Перо по |
И Шарин му је био добар!...{S} Мог’о је пити вина, па још из леђена од дванајес’ ока.{S} Не мож |
њима, — метнуше вино преда се и почеше пити.</p> <p>— Ви знате, браћо, — поче Јефтан озбиљно, |
ма и чупкале за бркове.{S} Није хтио ни пити.{S} Само је уздисао, дизао главу и њушкао по вазду |
ним пружао се дугачак сто, препун јела, пића и сваке ђаконије, а око њега је, са једне и са дру |
а, ђе <pb n="117" /> има добра и јела и пића.{S} Пушћи ти само мене, па ни зашто не брини!</p> |
ко Јенглез удари на Русију к’о што овђе пише? — запита. — То ти је, видиш, једна дипломација... |
<p>Перо исколачи очи.</p> <p>— А зар не пишеш? — запита.</p> <p>— Баталио сам то, — безбрижно о |
о је у његовој глави звонило, звиждало, пиштало...{S} Образи су му <pb n="139" /> час блиједили |
.</p> <p>— Маро, дијете, — рече јој поп пишући крштеницу и не осврћући се на њих, — ево и Перо |
ћи.{S} Све лијепо, чисто, уређено, »све пјева« како рече Јефтан!{S} А најљепша и највећа од сви |
е жену с миразом, — дочека Обрен у пола пјевајући, као кад чита пјесмарицу. — И ти си се, Јефта |
дакле ће чути највишу грају, свађу, или пјевање.{S} На средини касабе једна му се механа много |
их за косе, показивао им разне слике и пјевао им пјесме о Милошу и Марку.{S} Други пут дошао б |
е играти око столова, поче звиждукати и пјевати.{S} Нареди и доручак и пива и поново се окрену |
озбиљнији и најугледнији.{S} Један сух, пјегав, са кукастим носом и великим, необично испупчени |
човјек.{S} Стар, сијед, са намрежганим, пјегавим лицем, са добро <pb n="69" /> потстриженим брк |
задихана, раздрљена, са крупним црвеним пјегама на лицу и чиревима на челу.{S} Читаве степенице |
"142" /> и издиже главу, да види: оклен пјесма долази?...{S} И опази, удаљену, љепоту-дјевојку, |
ка Обрен у пола пјевајући, као кад чита пјесмарицу. — И ти си се, Јефтане, оженио с миразом, и |
. — Удовица је, ама без ње и без њезине пјесме све ће бити мртво...{S} Додуше она се још мало љ |
е, показивао им разне слике и пјевао им пјесме о Милошу и Марку.{S} Други пут дошао би мргодан, |
што попут славујске трепери у ноћи, а у пјесми као да га неко зове, зове га по имену и каже да |
то је могла ово <hi>скнадити</hi> као у пјесми.</p> <p>— Ништа нема без женске главе у кући, — |
чери, напајајући се мирисом јоргована и пјесмом бумбуловом, љуљушкати је на своме крилу и куњат |
м, прозвали Топал-пашом и спјевали га у пјесму, која је почињала ријечима: <hi>Топал-паша мука |
И тај вјетар доноси, из даљега, некакву пјесму, звонку и умиљату, што попут славујске трепери у |
ти кроз зубе своју стару и најомиљенију пјесму:</p> <quote> <l>Овце чува Тодора</l> <l>Широм ми |
— Шта ти знаш? ..{S} Зар Данило не може пјеше ићи?</p> <p>Данило обори главу и уздахну.{S} Сад |
ваистину, нећу! — осијече. — Могу ја и пјеше...</p> <pb n="97" /> <p>И, нарамљујући и стресају |
ко?</p> <p>Изнад колиба дизао се танак, плавичаст дим и повијао се по чађавим, сламним крововим |
уби је у образ.</p> <p>Покупивши новце, плавојка се опет врати за њихов сто.{S} Сједе до Пере, |
ирачице престадоше.{S} Једна љепушкаста плавојка, са малим, нешто искривљеним, носићем и смјеху |
ја казао, да ми нико не улази у собу? — плану Јефтан, чим се доктор удаљио. — Како си се ти сми |
јок, — осијече Благоје отргнувши се. — Плати трошак овђе, па пусти мени да ти гладим ствар...{ |
се исправи и оштро га погледа.</p> <p>— Плати мени надницу, па ћу ја ићи с тобом, — рече. — Сва |
пуних шест мјесеци вара и неће ништа да плати.{S} Иза бабиних леђа провиривала је масна капа не |
} Ипак се некако прибра, извади кесу да плати попу, па, пољубивши га у руку, готово трком оде и |
у Благоје пипајући се по џеповима. — Ти плати за обојицу, јер ја немам ситнежа...</p> <p>— Плат |
шавајући га. — Хајдемо одмах...{S} Само плати трошак, па да иђемо.</p> <p>Перо завуче руку у џе |
ш ти што потрошит’.{S} Имам ја пара, да платим и за те и за се.{S} А теби треба да се шеташ, да |
А би ли ти да ти је ја извадим и ја да платим?</p> <p>— Јок, — осијече Обрен остављајући тефте |
ујем нове.{S} Ономадне сам узео једну и платио за њу петнес’ гроша.{S} Питам: може ли јефтиније |
.{S} И Благоје, никакав чојек, коме сам платио ручкове и вечере, да ме тако превари!...</p> <p> |
гостионице. — Мислиш ти што си ми синоћ платио вечеру и овај доручак, да ћу ја трпити да ми так |
за њим. — Ја ћу је извадити, а ја ћу и платити.</p> <p>Јефтан, не осврћући се, онако преко рам |
учинила товар штете...{S} Толико ће ми платити!</p> <p>Затим опет ушепртљи.{S} Поново притрча |
/hi>!..{S} Данас ћемо и у цркву и добро платити попу, па нек одма вјенча...</p> <p>Перо слегну |
р дође.{S} Срачуна колико обојица имају платити и пружи карту.</p> <pb n="121" /> <p>— Дај новц |
р ја немам ситнежа...</p> <p>— Платићу, платићу, — рече Перо, једнако зијевајући... — Ама ова в |
ојицу, јер ја немам ситнежа...</p> <p>— Платићу, платићу, — рече Перо, једнако зијевајући... — |
ока, као да би да позна: јесу ли добре платише?</p> <p>— Имам, имам, — рече најпошље, осмјејку |
а.{S} Она наћерује сељака да ми поштено плаћа бировину; она ме чува од свакога, <pb n="35" /> п |
пире са некаквим крезубим старчићем око плаћања.{S} Старчић вели, да је попио шест ракија, а ме |
Перо је <pb n="53" /> Обрену унапријед плаћао сапутнину и звао га готово сваку вече.{S} А доче |
о је непоштена ствар...</p> <p>— Коњ је плах, — упаде Јован, — па му драго да поскочи, драго... |
Оне слике са голишавим швабицама (а ти плахо бегенишеш и купујеш таке слике) и она два сандука |
/p> <p>— А сапутнина? — запита као кроз плач.</p> <p>— Па нијеси ли ти са Стаком говорио? — оси |
— Чув’о би се, — одговори Перо као кроз плач, — ама зар сам ја пророк, па да му знам нарав...{S |
рниче један! — цикну удовица и бризну у плач. — Зато сам те примала?</p> <p>— Па, брате, што ми |
</p> <p>Пред вратима застаде и бризну у плач.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19051_C |
баци цјепаницу, сједе на тле и бризну у плач.</p> <pb n="89" /> <p>— А-а знао сам ја, — промуца |
се расплакали као дјеца.{S} Плаче Перо, плаче Јефтан, плачу и Обрен и Јово.{S} Сви плачу!{S} А |
ло срце, па се расплакали као дјеца.{S} Плаче Перо, плаче Јефтан, плачу и Обрен и Јово.{S} Сви |
кревет, објесио ноге па климата њима и плаче.{S} Очи му се закрвавиле, образи помодрили, а каљ |
Ето се сад нагледајте, — рече домаћица плачевним, меким гласом лако гурајући и у једно и у дру |
ново расплака.</p> <p>— Ех, с тога ја и плачем, — викну, — што ми се чини, да се не враћамо виш |
сузе циједе се низ браду.</p> <p>— Што плачеш? — запита изненађени Перо, а у срцу му нешто штр |
као дјеца.{S} Плаче Перо, плаче Јефтан, плачу и Обрен и Јово.{S} Сви плачу!{S} А Данило опет пр |
че Јефтан, плачу и Обрен и Јово.{S} Сви плачу!{S} А Данило опет промолио главу кроз врата, па к |
у га. — Стрико!</p> <p>Старац се трже и плашљиво одскочи.{S} Затим отвори крмељаве очи, протра |
спомени једног паметног чојека из твога племена, па да му се поклоним к’о свецу...</p> <p>— Све |
, брате, одма не иштеш! — узвикну Перо, плеснувши рукама. — Што се к’о бајаги стидиш?{S} Што го |
ше, као да осјетише несигурне јахаче на плећима.{S} Перин <pb n="95" /> се поче гицати и окрећа |
упа се лијепо у хладној, мирисној води, плива и осјећа, како га таласи запљускују и драгају ода |
слонио на стар, расклиман, полуразрушен плот, пуши на кратки чибук и наређује нешто двојици син |
ога.</p> <p>Јован се бржебоље одмаче од плота и стаде преда њих.</p> <p>— Станите, станите! — в |
њима се, одиста, указивала нешто љепша, плочом покривена кућа...{S} Са лица имала је три неједн |
— запита јаче.</p> <p>Јово се засмија и пљесну рукама.</p> <p>— Зар не знаш мене? — запита. — С |
и Марку.{S} Други пут дошао би мргодан, пљувао у јаглук и шетао се између клупа, не окрећући се |
е очева радња и, ступивши у њу, озбиљно пљуну у длане.</p> <p>— Ти не знаш шта радиш...{S} Ја ћ |
ад му рекне да је паметан.</p> <p>— Ја, по могућству сила, радо ћу <pb n="161" /> се увијек ода |
ће бити црна јали бијела.</p> <p>— Ама, по Богу, зар може бити још пресуда? — запита Перо замир |
се око двају нешто љепше обучених цура, по свој прилици оних сумњивога понашања, и избацујући ш |
>— Није скупа...{S} На коња по форинта, по форинта...</p> <p>— Није пуно, — уплете се Перо и ст |
— викну.</p> <pb n="125" /> <p>— Хајде, по Богу брате, да је само очима видим.</p> <p>— јок, — |
чима, што их је проговорио, опсовао је, по нашем начину васпитавања, ружно оца.{S} Због тих чуд |
и пет хиљада!</p> <p>— Честитам, брате, по хиљаду и сто пута честитам, — обрадован и раздраган |
њ?{S} И почео се љутити.{S} Почео, чак, по обичају, гунђати и проклињати све, почевши од младож |
но дугачком и необично прљавом авлијом, по којој су лежале здраве и разлупане бачве, дрва, обру |
чки.{S} Затим удари шаком <pb n="10" /> по столу и шкргутну зубима.{S} Удари и други пут и три |
жале су четири овеће гомиле ђубрета.{S} По њима су скакутали неколико безбрижних врабаца, којим |
е о нечем да увјери, — Ама ја видим.{S} По јутру познајем дан.{S} И, право да ти речем, ја га в |
а у пјесми као да га неко зове, зове га по имену и каже да умире за њим...{S} Он размахну рукам |
вјетар прохладан да попухује, милује га по образу и лагоди.{S} И тај вјетар доноси, из даљега, |
емда су се мотале око њега, миловале га по образима и чупкале за бркове.{S} Није хтио ни пити.{ |
довица опет измахну јаглуком и удари га по устима.</p> <p>— Људи воле и крави дебљој а камо ли |
а, — одговори му Јово тихо, милујући га по <pb n="87" /> врату као разуздана парипа, — а сјутра |
> и поче обигравати око њега тапшући га по рамену.</p> <p>— Дела, синко, жив био, дела ти прифа |
> <p>— Добро, — викну Јефтан тапшући га по рамену. — Са Стаком ћеш га баш и јести!..{S} Одма ће |
...</p> <p>Перо се осмјехну и кврцну га по носу.</p> <p>— Хајде, хајде тражи кола, магарче, — р |
{S} Прашина, испод кола, диже се и пада по очима и лицу.{S} Коњске мухе облијећу ода свих стран |
, протра их и, некако блесасто, погледа по свима.</p> <p>— Шта ћете? — запита шиштајући. — Ко с |
лакоме одијелу, стаде на праг и погледа по соби.</p> <p>— А-а није ми ту Јово? — промукло запит |
а се накостријеши.{S} Поплашено погледа по свима и као да хтједе скочити и бјежати од свега сви |
ро.</p> <p>Стари застаде и опет погледа по свима.{S} Хтио је, да им на лицу прочита: јесу ли св |
ану, пустивши, да га свилена кита куцка по челу.</p> <p>— Шта ћеш данас? — запита га изненађени |
ивши кестењаву косу, која јој је падала по челу, опружи обје руке и, са веселим осмјехом, пође |
ечини.{S} Дугачке, црне косе распустила по води, издигла бјељу него у лабуда главу, обје руке п |
/p> <pb n="68" /> <p>— А ко да се јавља по овој врућини? — осијече Јово, задухан. — Најпошље и |
чворугом на глави и силним греботинама по лицу, а украшавао их је увијек он, не љутећи се, нар |
собу, <pb n="37" /> и пипао је прстима по столу, као да би и сада хтио узети филџан.</p> <p>Др |
розор и замишљено поче добовати прстима по стаклу.</p> <p>— А ко ће поћи на пут и куда? — као д |
пазиш?{S} Видиш ли колика ти је паучина по зидовима и колика је прашина по тлима?</p> <p>Перо п |
паучина по зидовима и колика је прашина по тлима?</p> <p>Перо преврну очима, погледа у небо и и |
фтан.</p> <p>— Није скупа...{S} На коња по форинта, по форинта...</p> <p>— Није пуно, — уплете |
е.</p> <p>— У које доба да дођем сјутра по те? — запита.</p> <p>— Рано...{S} У шест сати — одго |
— Они читају новине и сваке се седмица по једном поинаде...</p> <p>— Ама побиће се, ако Бога з |
уно, само кад се има.</p> <p>— И за зоб по два гроша, за зоб, — настави Јован брже.</p> <pb n=" |
ном чашом о сто, а други прекрстио ноге по турски, устакао велике наочари на нос, па узео подер |
користи од вашег брака; да сретно буде по ваш дом и српски род.{S} Живили!</p> <p>— Е умијеш г |
сандука.{S} Полако, као шетајући, пође по соби и, онако са стране, погледа у филџане, да види: |
Перу за <pb n="168" /> собом. — Ишао је по толиким мјестима, гледао толике ђевојке и... знате л |
ило никаква намјештаја.{S} Ни простирке по тлима, ни слика на зидовима.{S} Само, у једноме крај |
оне неколике кокоши, што су се разишле по гомилама буништа, испред колиба, нијесу какотале ни |
главе, која ми донесе вина и протра ме по прсима, умро бих...{S} Ето, није се имала, јадница, |
кроз зубе.{S} И објема шакама протра се по лицу, као да се умива. — Ти си зар?</p> <p>— А како |
му по соби и, онако уморни, поваљаше се по њојзи.{S} Управо на слами је лежао сам Перо, јер је |
ви.</p> <p>Јефтан, охрабрен, поглади се по брковима и узвиси глас:</p> <p>— Него ако си ти чоје |
поплашено <pb n="5" /> и, чешкајући се по глави, погледа низа се.</p> <p>— Није ми жао главе.. |
овце, Перо, — викну Благоје пипајући се по џеповима. — Ти плати за обојицу, јер ја немам ситнеж |
послови, — окреса полицајац куцајући се по сабљи. — То ће се у полицији извиђети...{S} Сад мора |
намргођен.{S} Нажуљио леђа, огребао се по руци, а бухе га ишарале својим уједима.{S} У љутини |
ао се танак, плавичаст дим и повијао се по чађавим, сламним крововима...{S} Ничији глас ни ту с |
читељ презриво одмахну руком и куцну се по челу.</p> <p>— У мене је све овдје записано! — викну |
се насмија и оним истим прстом куцну се по челу.</p> <p>— Ми све дознамо путем истраживањах, — |
и <pb n="61" /> прозор, и разасипаху се по столу.</p> <p>— Па шта велите људи? — запита први Је |
у солуфима.</p> <p>— Јадан Перо, сад те по готову неће никаква! — уздахну огледајући се у оглед |
испуњавали.{S} Ви, без посла, путујете по касабами, разговарате с касабалијами, држите скупове |
израз...{S} Обузе га неки бијес и поче по соби трчкати и поигравати.</p> <p>— Крава, крава, кр |
реташе на све стране и размјешташе чаше по столу, као да су му сметале нешто.{S} Затим гледаше |
њему.{S} Стара га, од милине, почела и по коси гладити, а стари се само смјешкаше и пипаше му |
је Бог наредио да растемо по крушкама и по јабукама него да нас жене рађају...</p> <p>— Тако је |
не издаш...{S} Ако издаш, зло и по ме и по те.</p> <p>Перо не одговори.{S} Пропусти га да уљегн |
сабалијами, држите скупове.{S} Дапаче и по селих сте свраћали...{S} Мислите, зар, на буну или ш |
кну, да се разлијегало по свој авлији и по свеме комшилуку, — дош’о си да ме вараш и на зло нав |
као каква мапа.{S} Пролијевало се чак и по тлима, ту се мијешало са пепелом од цигара и давнашњ |
а ником не издаш...{S} Ако издаш, зло и по ме и по те.</p> <p>Перо не одговори.{S} Пропусти га |
елијевао их.{S} Отуда се вино разлило и по свему потрпежњаку, — јединоме чаршафу <pb n="9" /> ш |
љастога писара са родиним ногама, што и по равници корача као да се пење уза степенице, — њему |
тати...</p> <p>Сви устадоше.{S} Макар и по врућини, морали су у шетњу.{S} И сви су позавидили Д |
о тако разговоран, задовољно се поглади по брковима.</p> <p>— Треба, треба жена, — опет ће удов |
мени је сведно.</p> <p>Перо се поглади по брковима и застаде.</p> <p>— Барем ћу имат’ рашта от |
шчерупана, те су јој бичеви косе падали по образима и сакривали јој половину лица.</p> <p>— Крш |
е претрести и уредити кућу и све ствари по њој, раштркане и разбацане на све стране, као да је |
ан превуче руком преко бркова, па удари по столу.</p> <p>— Не треба толико! — викну. — Није он |
уза зид и као бојећи се да је не удари по глави.</p> <p>Перо уљезе у авлију и, раскорачивши се |
сто.{S} Сједе до Пере, поче га миловати по образу и умотавати му брк.{S} А њему драго.{S} Стаде |
— прошапта она.</p> <p>— Можеш им дати по једну...{S} Ама немој точити пун филџан, него само п |
им и Јован изведе коње и поче их вадати по ледини, чешукајући их и размрсујући им дугачке, свил |
да ти речем, ја га више не могу гледати по сокаку и мучити се с њиме, него треба коме другоме д |
, као постиђено дијете, поче се чешкати по обрви.</p> <p>— Ама молимо те, учитељу, — рече, — да |
е га у наручја и бјесомучно поче љубити по челу, образима, устима.</p> <p>— А како си? — запита |
Лакше му је било <pb n="22" /> сједити по туђим дућанима, пребирати дневне новости и ићи у мех |
уобљеним, свечанијим гласом, гледајући по јаранима.</p> <p>— Како ћемо с том Перином женидбом? |
и Данила и приближујући се. — Чекао сам по сахата, док сте се пробудио.</p> <p>— Ја сам, — одго |
н одговор, — рече, чешкајући се оловком по глави и гледајући некуд у страну. — Ви сте некада у |
шан, — рече Пери, ударајући га јаглуком по образу. — Лијеп си и... некако... млађи.</p> <p>— Ха |
ми! — кликну Јефтан, ударајући се руком по челу. — То су нас обојица преварили и изневјерили, ц |
, — викну Јефтан жешће, ударајући руком по столу. — Жена је жена!{S} Човјек кад хоће да се жени |
е је згодније.</p> <p>И, ударивши руком по столу, нареди механџији да донесе вина.</p> <p>— Бол |
веде још какву шалу: да млатне букваром по глави онога ђака пред собом, да кога испод клупе боц |
Стари стаде преда њу и куцну је прстом по челу.</p> <pb n="81" /> <p>— Није твоје мјесто међ м |
/p> <p>Перо је стајао у авлији и гледао по свима прозорима, док је поп ходао по соби и тражио п |
ао по свима прозорима, док је поп ходао по соби и тражио протокол.{S} Нестрпљиво је шетао и осв |
се као дебела паучина лелујао и повијао по механи.{S} А свијета било много!{S} Неки се играју д |
руке на кољена и пипкајући прстима као по клавиру. — Јеси ли трговац, касапин, која ли си вјер |
зар има више будале од тебе?</p> <p>Као по команди сви гости оставише <pb n="105" /> своје стол |
дошле му још мање...{S} Игњат је рикао по авлији и био се у прса...{S} Једина <pb n="88" /> ст |
} Само је уздисао, дизао главу и њушкао по ваздуху, као да још једнако осјећа онај мирис што га |
ни, пустивши да му два бича пану управо по обрвама, заглади солуфе, уфитиљи бркове, уштину се з |
, дапаче већих, па се не може наћи него по један илити два бунтовника, а ви их имате стотину... |
без мантије и камилавке, босоног газио по мокрој загаситоруменкастој <pb n="31" /> земљи и, др |
о га на криво, те половицу кахве пролио по новим чакширама.{S} Само је бленуо у њу, бленуо нека |
ниска врата, у мрачну кућу, која, и ако по дану, бијаше мимо обично расвијетљена, јер <pb n="13 |
особитим задовољством, посматраше, како по површини искачу мале искрице.{S} И док је војника му |
какви сине, — дрекну, да се разлијегало по свој авлији и по свеме комшилуку, — дош’о си да ме в |
ћ’ сви љекари.</p> <p>Перо прошета мало по магази.{S} Предлог Јефтанов чинио му се смишљен <pb |
и био?..{S} Није Бог наредио да растемо по крушкама и по јабукама него да нас жене рађају...</p |
цу и поче га чистити.{S} И размаза вино по свој кошуљи.</p> <p>— Ништа... ништа је то, — рече т |
прстена, наниза их по прстима, нарочито по кажипрсту гдје ће се боље видјети, а дебели сребрни |
ши дуге ресе <pb n="30" /> да му падају по куковима.{S} Нађе и неколика прстена, наниза их по п |
прсима, пустивши да се мушице окупљају по њима.</p> <p>— Погледајте га! — прошапта Јово. — То |
ad> <p>Састанак, одређен у прву недјељу по Крсноме Имену, морао се одржати и сви јарани опет се |
з ње...</p> <p>Гости разастријеше сламу по соби и, онако уморни, поваљаше се по њојзи.{S} Управ |
је лако, — кликну Јово, ударајући Перу по рамену. — Овђе близу, у селу Галебовцу, живи стрико |
лијепо и раздијели <pb n="114" /> косу по средини, пустивши да му два бича пану управо по обрв |
.{S} Нађе и неколика прстена, наниза их по прстима, нарочито по кажипрсту гдје ће се боље видје |
мастила и прогорио од цигара што су их по њему остављали.</p> <p>— Кршан си ти, — настави поп, |
рече. — Сваки пут кад одем да ми дадеш по форинту.{S} Толико би дао доктору да си ожењен, па д |
и немаш готово ништа и да трном повучеш по њој, не би имало шта запети.{S} Оне слике са голишав |
ана уском сухозидицом. — Ту смо!</p> <p>По авлији, нарочито око бунара, лежале су четири овеће |
у на страни, побиће се и овђе, а кад се побију овђе, ми прорадимо.{S} Ја сам стек’о све што има |
је то фајда.{S} Ако се бију на страни, побиће се и овђе, а кад се побију овђе, ми прорадимо.{S |
дмица по једном поинаде...</p> <p>— Ама побиће се, ако Бога знаш, — упаде Перо. — Зар им не вид |
писао их читкије и, са великом грајом и побједничким изразом на лицу, показао свима.{S} Наравно |
ју се један на другога, као да су какву побједу однијели.{S} Посједаше око округлога стола, — о |
> <p>Перо Карантан, с којим сам вас рад поближе упознати, родио се љета господња не знам кога, |
на ћилиму.{S} Очи му се помутише, усне поблиједеше, коса се накостријеши.{S} Поплашено погледа |
— доврши он.</p> <p>Удовица се искриви, поблиједи и испусти ситан; чудноват крик.{S} Издигнута |
стајати.{S} Перо премрије од страха.{S} Поблиједи, полегути се, ухвати се за гриву и склопи очи |
могу с њиме.</p> <pb n="108" /> <p>Перо поблиједи.</p> <p>— Јефтан болестан? — отегну пригушено |
ећи да су то права клепетала, почеле се побожно крстити и кренуле цркви на читав сахат раније, |
а каква.</p> <p>— Бре не би се ја данас побојала многе ђевојке, — брзо дочека удовица <pb n="51 |
p>— Ех, ех, кад је од власти, то ти је, побратимковићу, друга ствар, — одговори он брзо, правећ |
ти...{S} Власт је од Бога дата и њојзи, побратимковићу, треба да смо сви <pb n="33" /> потпокор |
грла, — донеси нам кахву!...{S} Ти си, побратимковићу, прави дипломат...{S} Камо среће, да су |
вазда глава разбијена...{S} Гледај ти, побратимковићу, на ме!...{S} Ја лијепо живим са власти, |
ога, ми мислимо како ми хоћемо...« Јок, побратимковићу!...{S} Ми треба да мислимо к’о што власт |
{S} Ничију они не траже!...{S} А ти то, побратимковићу, тражиш од лоповлука, јер хоћеш да дижеш |
стријеше сламу по соби и, онако уморни, поваљаше се по њојзи.{S} Управо на слами је лежао сам П |
санџија пусти Перу из затвора и опет га поведе пред комесара.</p> <p>— Хајде, — вели, — да чује |
n="130" /> <p>И узе га под руку и силом поведе у гостионицу.</p> </div> <div type="chapter" xml |
испусти мотику, земљавим прстима скину повезач, рашчешља браду и погледа Перу попријеко.</p> < |
<p>— Е кад је тако, а ми ћемо прешјутра повести ђевојку за њим, у касабу <pb n="154" /> му, па |
труцка на коњу и, као пијан, клима се и повија час на једну час на другу страну.</p> <p>Једино |
шарене мараме, рупци, појасеви и бошче, повијају и лепршају око врата као барјачићи.{S} Све лиј |
ом, закрчила пролаз, а степени се чисто повијају под тежином јој.</p> <p>Угледавши зета она не |
колиба дизао се танак, плавичаст дим и повијао се по чађавим, сламним крововима...{S} Ничији г |
а, који се као дебела паучина лелујао и повијао по механи.{S} А свијета било много!{S} Неки се |
латнолисте врбе и своје дугачке, танке, повијене гране купају у води.{S} Испод њихових грана ку |
повуче вратима.</p> <p>— Јок!{S} Јок! — повика Обрен, умијешавши се међу њих и хватајући Јефтан |
хирани Перо утрча у собу и још са врата повика:</p> <p>— Помагај, господине, ако Бога знаш!</p> |
и си... хеј Маре, — па изађе на врата и повика из свега грла, — донеси нам кахву!...{S} Ти си, |
је најбоље!</p> <p>— Предлажемо и ми! — повикаше сви.</p> <p>Јефтан, пружајући обје руке руке, |
слика.</p> <pb n="12" /> <p>— Велимо, — повикаше сви у један глас.</p> <p>Он узе чашу и наточи |
Обрен му је изгледао као најдостојнији повјерења.</p> <p>— А треба ли теби, Обрене, крштеница? |
розору, млатарајући рукама, и поново се поврати вратима.</p> <p>— Кажи Јоки, — викну жени, — не |
ли слободу, увредљивими поругами чинити повреду царевима...</p> <pb n="146" /> <p>Перо рашири р |
може допустити такими ријечими наносити повреду владарима?{S} И какву дјевојку рабите?{S} Ко је |
битим задовољством, посматраше, како по површини искачу мале искрице.{S} И док је војника музик |
> <p>Игњат га мало пусти и, од милоште, повуче га за ухо.</p> <p>— А-а кршно си момче!{S} Лијеп |
/> <p>И зграби Перу за руку и силом га повуче вратима.</p> <p>— Јок!{S} Јок! — повика Обрен, у |
блијед попут крпе, истегну га из кола и повуче у страну.</p> <p>— Што обрука ’вако и себе и мен |
ушевљеније, па му спусти руку на раме и повуче га у собу тако снажно, да се једва могао одржати |
о.</p> <p>— Нека, нека, — дочека Перо и повуче га за појас. — Овђе је лијепо...{S} Нека још!</p |
.— У кући немаш готово ништа и да трном повучеш по њој, не би имало шта запети.{S} Оне слике са |
играју домина, неки се картају, неки се погађају и кладе око нечега.{S} Чак, ради веће галаме, |
очитавши га и одмах скочи. — Оженио се, погани син, без нас! — викну веселије, па се окрену дво |
Пери намах замрије ријеч у грлу. — Муч’ поганове!{S} Ти си мене шћео преварит’ сада, кад хоћу д |
ладећи се огромном, прљавом махрамом. — Погинућемо на путу!</p> <p>Затим прошета мало и окрену |
потврдише сви.</p> <p>Јефтан, охрабрен, поглади се по брковима и узвиси глас:</p> <p>— Него ако |
је постао тако разговоран, задовољно се поглади по брковима.</p> <p>— Треба, треба жена, — опет |
вади... мени је сведно.</p> <p>Перо се поглади по брковима и застаде.</p> <p>— Барем ћу имат’ |
ћи главу у страну да не сретне Јефтанов поглед. — Ко ће ме сад?{S} Посиједио <pb n="59" /> сам |
ала тефтер на крилу и, осјећајући Јовин поглед на себи, није смјела главе подигнути ни погледат |
штећи се.{S} Затим устаде и, испод ока, погледа госте. — А што ви још не шетате? — запита их. — |
на по тлима?</p> <p>Перо преврну очима, погледа у небо и испусти један мученички уздах:</p> <p> |
врнути.</p> <p>Јефтан погледа око себе, погледа у небо и стисну зубе.</p> <p>— Јок, — окреса. — |
ајући, пође по соби и, онако са стране, погледа у филџане, да види: јесу ли напуњени?{S} Жила о |
<pb n="5" /> и, чешкајући се по глави, погледа низа се.</p> <p>— Није ми жао главе... ама кошу |
га имам...</p> <p>Старац, не вјерујући, погледа га попријеко.</p> <p>— А имаш и пара?</p> <p>— |
љаве очи, протра их и, некако блесасто, погледа по свима.</p> <p>— Шта ћете? — запита шиштајући |
ве га себи...{S} Њему памет стаде...{S} Погледа око себе, као да се боји да не зове кога другог |
</p> <p>Данило га забленуто погледа.{S} Погледа и у Јову и чворугу му, која се зацрвенила као п |
и фес на чело. — Кршна!</p> <p>Стари га погледа попријеко.</p> <p>— А неко ми рече, да ћете ви |
аде пружајући му крштеницу, зачуђено га погледа и као да хтједе запитати: а шта ће то?...{S} Ип |
одма сјутра на вјенчање.</p> <p>Перо га погледа попријеко, готово крвнички.</p> <p>— А што сјут |
одбаци аршин, па се исправи и оштро га погледа.</p> <p>— Плати мени надницу, па ћу ја ићи с то |
атим још једном погледа попа, испод ока погледа Мару и, пошто рече једно тужно, бескрајно тужно |
д смо овђе, — рече и Јефтан и испод ока погледа лијепу Швабицу.</p> <p>А Данило се исправи и уд |
вати.{S} Прихвати, а не смједе ни да је погледа ни да што рекне.</p> <p>— Ето се сад нагледајте |
пређе с краја на крај собе.{S} Најпошље погледа у Јоку.{S} Она је још једнако сједила, држала т |
а што мање времена изгуби, честито и не погледа на њу, него се одмах поче чистити и уређивати.{ |
{S} Ухвати Благоја за крај од прслука и погледа му право у очи.</p> <p>— Ја ћу те нешто крупно |
упан, у лакоме одијелу, стаде на праг и погледа по соби.</p> <p>— А-а није ми ту Јово? — промук |
читељ, зачуђен, искриви се на столици и погледа га тупо, као да пита: а шта се то мене тиче?</p |
прстима скину повезач, рашчешља браду и погледа Перу попријеко.</p> <p>— Шта ћеш? — запита не б |
ње! — прогунђа Јефтан и некако крвнички погледа <pb n="66" /> у Перу. — Трећи дан путујемо, па |
и ћете ми и главу узети!..</p> <p>Стари погледа у Благоја, а Благоје у старога.</p> <p>— Е кад |
у чисте, нијесу бухљиве...</p> <p>Стари погледа на врата и одмах прекиде реченицу.{S} Малена, т |
као смишљати нешто.{S} Затим још једном погледа попа, испод ока погледа Мару и, пошто рече једн |
е, у њега ћемо и сврнути.</p> <p>Јефтан погледа око себе, погледа у небо и стисну зубе.</p> <p> |
е стајала, није на другу страну скрећао погледа.</p> <p>Стари се лагано диже са сандука.{S} Пол |
дуга језика,</p> <p>Јефтан га презриво погледа и окрену се Јови.</p> <p>— Шта ти мислиш? — зап |
p> <p>Перо скрсти руке, па га попријеко погледа.</p> <p>— Мене да водиш?{S} Мене? — запита гото |
и је то пулитика?</p> <p>Алекса га мрко погледа.</p> <p>— А шта ти знаш? — викну. — Ко си ми ти |
рена.{S} Отури тефтер са крила, збуњено погледа око себе и хитно изађе из собе.</p> <p>— Кршна |
гурну лактом у прса.{S} Она га укочено погледа, а послужавник јој испаде из руке.{S} И поцрвен |
еше, коса се накостријеши.{S} Поплашено погледа по свима и као да хтједе скочити и бјежати од с |
јепо, и ја сам на ћару... .</p> <p>Перо погледа у зачуђенога Данила као да би у њега да заиште |
ори мирно. — Ко ће скухат’?</p> <p>Перо погледа у Данила, па у земљу, <pb n="8" /> па опет у Да |
моју кошуљу.</p> <p>Данило га забленуто погледа.{S} Погледа и у Јову и чворугу му, која се зацр |
с је добро.</p> <p>Стари застаде и опет погледа по свима.{S} Хтио је, да им на лицу прочита: је |
на њега.{S} Окрену се гостима и мрко их погледа.</p> <p>— Ех, што сте ми дошли? — викну. — Ви, |
да се мушице окупљају по њима.</p> <p>— Погледајте га! — прошапта Јово. — То је он!</p> <p>Сви |
исли се.{S} Поче нешто у себи рачунати, погледајући их испод ока, као да би да позна: јесу ли д |
и се стисне и сузе ми ударе на очи, кад погледам све пусто око себе.{S} А у механи је друкчије. |
на себи, није смјела главе подигнути ни погледати ма куда.{S} Стари стаде преда њу и куцну је п |
е само о њој.{S} На свирачице није хтио погледати, нити им ријечи проговорити, премда су се мот |
ролазници морали осврнути и зачуђено их погледати. — Како у лијепој, красној, милој и никад нез |
о.</p> <pb n="63" /> <p>Сви ућуташе.{S} Погледаше се и као да хтједоше један другоме у очима пр |
за сто.{S} Они не одговорише и само га погледаше оштрије, испитујући.{S} Онај, што је читао но |
— завика још неко.</p> <p>Сви скочише и погледаше уз широку, кривудаву тесту, на којој се, у да |
свима нама проси...</p> <p>Сви ахнуше и погледаше у Стаку, а Стака, постиђена, гледаше само у ц |
оја и остале госте, који га усплахирено погледаше. — Не дозвољавам и не дозвољавам — викну, бје |
} Обојица одскочише од земље и блесасто погледаше Данила.</p> <p>— Зар? — гракнуше у један глас |
и кахву, коју су испијале, зачуђено их погледаше.</p> <p>— Аха, нисте нам се надале! — узвикну |
је.</p> <p>— Хм, хм, — мрмљаше Благоје, погледом прелијетајући карту. — Хм... <foreign xml:lang |
у авлију и, раскорачивши се на широко, погледом поче тражити попа.{S} Опази га у дну авлије, и |
к’о душа...</p> <p>Удовица га премјери погледом.</p> <p>— А ти бећар још?{S} Није ти необично |
пријатељи? — запита хладно и презривим погледом премјери их обојицу. — То зар?</p> <p>— Ово су |
<pb n="32" /> кукове и одмјери га мрким погледом од главе до пета.</p> <p>— А што ће ти? — запи |
/> час блиједили, час руменили, и мрким погледом гледао је све око себе.{S} Дошло му бијаше да |
гледали се тупим, безизразним, умореним погледом.</p> <p>Изненада дотрча Данило.{S} Био је узру |
се окрену сељацима и премјери их оштрим погледом.</p> <p>— Не чекајте више, — осијече. — Хајдет |
ге почивке, пошто га је добро премјерио погледом. — Новине, на прилику, читаш ли?</p> <p>— Ја н |
настави стари врпољећи се и непрестано погледујући у жену, као да вели: хоћеш ли једном свршит |
ро, пружајући руку у знак да је свршена погодба.</p> <p>— И пет гроша мени, што ћу ићи с вама д |
његову.</p> <pb n="46" /> <p>— Онда је погодба готова! — одушевљено узвикну. — Пристајем и ја! |
њ, који се игра и обара људе?...{S} При погодби нијесмо казали да нас обара и то је непоштена с |
е некако изврну рука, те, мјесто у зид, погоди у главу Јове Перотића.{S} Начини му чворугу на ч |
} Видјело се, да су га Јефтанове ријечи погодиле у најосетљивију жицу, јер он ни у чем није тол |
ет ће Јован.</p> <p>— С овијем се нећеш погодити!{S} Хајдемо! — рече Јефтан љутито и окрену му |
, станите! — викну, заустављајући их. — Погођено је!...{S} Сад ћу ја уредити и извести коње!</p |
крају касабе.{S} Био то човјек странац, погурен, стар, са дугом просједом брадом, и од пушења, |
а рукама, а дах заустави. <pb n="85" /> Погури се и лагано, на прстима, приближи им се мало.</p |
њима треба понашати.{S} С тога се мало погури, обори руке низа се и, држећи капу под пазухом, |
к’о риба брез вина«...</p> <p>Домаћица, под којом је непрестано столица пуцкала, не могаше саче |
час му дјевојка поднесе <hi>слатко</hi> под нос.{S} Он прихвати.{S} Прихвати, а не смједе ни да |
и окитили је цвијећем и барјачићима.{S} Под големим кубетом њезиним пружао се дугачак сто, преп |
овати...</p> <pb n="130" /> <p>И узе га под руку и силом поведе у гостионицу.</p> </div> <div t |
ропусти га да уљегне у кућу, а он стаде под дуд.{S} Ту, поред Данила, леже и поче мислити о Јок |
раћајући се, срете Јефтана.{S} Носио је под пазухом и у рукама неколика сандучића и завежљаја и |
.{S} Он збаци пртљаг са себе, извали се под дуд на старчеве кесе и варка као заклан.</p> <p>— Н |
њима крену и Данило, уздишући и стењући под пртљагом...</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
де преда њу и стиснуту шаку поднесе јој под нос.</p> <p>— Ти, ти си све знала! — зашишта. — Све |
ју, Данило се већ био пробудио и сједио под дудом.{S} Крај њега је лешкарио Васин слуга, Игњат, |
ши и све — узалудно.{S} Мећао је буквар под главу кад је хтио спавати, пропуштао је живу ласту |
едан пексијан, — рече Јово, гледајући у под.— У кући немаш готово ништа и да трном повучеш по њ |
ила пролаз, а степени се чисто повијају под тежином јој.</p> <p>Угледавши зета она не могаде пр |
гури, обори руке низа се и, држећи капу под пазухом, скрушен и понизан уљезе у собу.{S} Комесар |
рика Васине, Јефтан и Перо лешкарили су под једним искривљеним дрветом, у дну села.{S} Јак, нес |
Перо стискајући шаке и подносећи му их под нос. — Нисам ја, на <pb n="140" /> прилику, један м |
вши се с њим. — Ако хоћеш да нам их даш под кирију до касабе П...</p> <p>Јован остави лулу и ка |
шљавајући браду, изађе између кукуруза, подбочи се рукама о <pb n="32" /> кукове и одмјери га м |
и за врата, и заспао.{S} Пробудивши се подбуо, мамуран, помућених очију, замршених бркова и ко |
а са дугом, црном брадом, коју је морао подвезати махрамом, и снажним, необично жилавим мишицам |
славан.{S} Прославио се витешким својим подвизима, јер је волио черупати се макар с киме.{S} Ри |
зађе.</p> <p>— Точите, браћо, точите. — подвикну Перо, окренувши се опет друговима. — Вина, фал |
p> <p>— Ево ме опет, — сјутрадан весело подвикну попу, пошто је уљегао у авлију и са слушкињом |
це? — нашали се Јефтан, хватајући је за подвољак. — Како?</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Sehr |
то лакше одјевена, а лијевом је држи за подвољак.{S} Пред њима, на столици, руменила се велика |
ти свирачице.{S} Једну је угризао испод подвољка, гдје је најбјеља, а другој умало није нос отк |
а жена, малена, дебељкаста, са пуначким подвољком и рупицама на бради, за час се прибра.{S} Лаг |
устакао велике наочари на нос, па узео подеране новине и, мичући губицама попут зеца, полуглас |
уд, а испод њега, на простртим, старим, подераним кесама, лежао је некакав човјек.{S} Стар, сиј |
је непуна два сахата удаљена од касабе, подигли су пријатељи Перини широку <hi>хладницу</hi> од |
а! — узвикну Алекса и скочи са столице, подигнувши новине, које су му <pb n="106" /> се прилије |
а!</p> <p>— Живио! — прихвати и Данило, подигнувши, у знак одушевљења, обје руке у вис и машући |
Јовин поглед на себи, није смјела главе подигнути ни погледати ма куда.{S} Стари стаде преда њу |
hi></p> <p>Мара не одговори ништа, нити подиже очију, него, једнако онако стидљиво, наклони мал |
де, Перо, да иђемо, — поче Јефтан и као подиже се. — Ти си каз’о, да ћемо остат’ само мало.</p> |
све пуно.{S} За свима столовима засјели поднапити солдати и други, сваковрсни беспослењаци, па |
стидљиво, оборених очију и руменећи се, поднесе она послужавник са кахвом Пери, који се бијаше |
свијета.</p> <p>У исти час му дјевојка поднесе <hi>слатко</hi> под нос.{S} Он прихвати.{S} При |
и се.{S} Стаде преда њу и стиснуту шаку поднесе јој под нос.</p> <p>— Ти, ти си све знала! — за |
антика, — дочека Перо стискајући шаке и подносећи му их под нос. — Нисам ја, на <pb n="140" /> |
би му је дао све дотле, док се најприје подробно не би код власти распитао: нема ли она шта про |
> <p>— Какав Цариград, чојече? — дочека подругљиво. — Зар не знаш, да је то турско?</p> <p>— Св |
аврти главом.</p> <p>— 'Много? — запита подругљиво.{S} А што нијеси каз’о да ти је много, кад с |
мљујући и стресајући прашину са хаљина, пође за њима.</p> <p>Једва пред вече стигоше у П..., ма |
Он <pb n="100" /> лагано, гегајући се, пође у једну ћошу, гдје су за омањим столом сједила два |
же са сандука.{S} Полако, као шетајући, пође по соби и, онако са стране, погледа у филџане, да |
и их напријед, а он полако, гегуцајући, пође за њима.</p> <p>Стрина Јовина дочека их на собним |
пружи обје руке и, са веселим осмјехом, пође им у сусрет.</p> <p>— Па и нека сте ми дошли, — жи |
и од женскадије неко да <pb n="159" /> пође, — опет предложи Јефтан, пошто је момче отишло. — |
, да му изгледају руменији, и изађе.{S} Пође главном улицом.{S} Увуче руке у џепове и поче зазј |
а образима, диже се да купи бакшише.{S} Пође од стола до стола, осмјехкујући се на свакога и ув |
никад није видјео?...{S} И дјевојка да пође за њега, а никад га није видјела?..{S} Каква ће то |
устицао шешир на главу и спремао се да пође некуда, кад усплахирани Перо утрча у собу и још са |
ви и да му се у невољи нађе; хтио би да пође, али не може.{S} Само се окреће око себе и стење.{ |
Обрен, ако хоће, може је наговорити да пође... .</p> <p>Читав сахат провели су у савјетовању, |
очека Обрен живо. — Перо треба одмах да пође.</p> <p>— А зар не може без мене?- — запита Перо п |
>— А да буде право весеље, нека и Стака пође, — опет ће Јово. — Удовица је, ама без ње и без ње |
дубоко уздахну, удари се руком у прса и пође.</p> </div> <pb n="57" /> <div type="chapter" xml: |
p>Пошто је још мало посједио, диже се и пође.{S} Обрен пође за њим и не хтједе се зауставити, м |
не смједе даље противити.{S} Обуче се и пође у полицију.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
као да се присјети нечему, окрену се и пође вратима.</p> <p>— Хајдемо, — рече Обрену.</p> <p>— |
Хм?...{S} Но гут!... — Осијече доктор и пође пред њим. — Видиме...{S} Шнел...</p> <p>Кад су сти |
одговори ништа.{S} Само упрти пртљагу и пође пред њима, да их води Јовановој кући.</p> <p>Затек |
мало посједио, диже се и пође.{S} Обрен пође за њим и не хтједе се зауставити, макар што их је |
нувши се у страну, засмија се.{S} Обрен пође за њом, па се засмија и он...{S} Зауставише се <pb |
и немам посла с тобом, — осијече и као пође из гостионице. — Мислиш ти што си ми синоћ платио |
шта виђети...{S} Ништа!</p> <p>И лагано пође прозору, да им отуда покаже, е немају ништа видјет |
те Јефтанову руку, па се окрену и хитно пође кући.{S} Брзо, као на крилима, улети у своју собу, |
ктора?</p> <p>Па се окрену и опет хитно пође уз чаршију.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
?</p> <p>— Синоћ су куњале.</p> <p>Перо пође неколико корачаји, па застаде.{S} Ухвати Благоја з |
едио све, — викну Благоје весело и опет пође да га љуби. — Ти си ми рек’о да уредим и ја сам св |
<p>Но и самовање му додија.</p> <p>Опет пође у механе и, пијући више него прије, поче лупати бо |
же издржати.</p> <p>На саму Нову Годину пође са Обреном тамо.</p> <p>— Охо, како је у вас лијеп |
да ће ми се некаква несрећа десити ако пођем сам, — рече.</p> <p>— Каква несрећа? — брекну Јеф |
и, па, неко на колима а неко на коњима, пођемо на сусрет...</p> <p>— Хоћемо!..</p> <p>Јово уста |
>— А пристајеш ли ти, да одмах у неђељу пођемо у њих? — запита Перо журно.</p> <p>—- Пристајем. |
затвори магазу, те кренуше обојица.{S} Пођоше уз широку чаршију, покрај читава низа затворених |
даде знак друговима, да пођу за њим.{S} Пођоше.{S} Полако се прикрадоше до стрикине собе и тада |
/p> <p>— Хајде! — викну.</p> <p>Обојица пођоше.</p> <p>Нијесу дуго ишли, па се нађоше пред омањ |
више ни ријечи.</p> <p>У другу недјељу пођоше опет.{S} И удовица и Милка сад су им се надале, |
га.</p> <p>Јово даде знак друговима, да пођу за њим.{S} Пођоше.{S} Полако се прикрадоше до стри |
макар што је Перо, Бог зна зашто, и то пожелио.{S} Никога није било, ништа се чуло није, осим |
ван Перо и удари капом о тле. — Бог вас поживио, господине!</p> <p>— Само овдје не можете више |
врућини, морали су у шетњу.{S} И сви су позавидили Данилу, када опазише како у хладовини слатко |
</p> <p>Јефтан сједе на једно сандуче и позва Јову да сједне код њега.</p> <p>— Ама ми треба и |
в, мргодно је гледао свакога и ничијега поздрава није хтио прихватити.</p> <p>Пред вече сврнуо |
ефтану.</p> <p> <hi>Долазим у петак.{S} Поздрави пријатеље.{S} Перо.</hi> </p> <p>Прочита га јо |
лављелим хаљинама, са осмијехом на лицу поздрави Јову и пружи му обје руке.</p> <p>— А камо се |
берцигером</hi>, лагано уљезе у собу, и поздравивши све, сједе У крај.</p> <p>— Учитељу, јављам |
ли смо, да имаш три коња, — рече Јефтан поздравивши се с њим. — Ако хоћеш да нам их даш под кир |
вратио, нит’ би јављао да долази и „да поздравим пријатеље“.{S} То ти се само каже!</p> <p>— Е |
лију и са слушкињом се најпријатељскије поздравио. — Ево ме опет, — понови јаче, — јер милостив |
а смо зовнули тебе, да га ти испред нас поздравиш једном здравицом.{S} Ти си чојек паметан, шко |
о на глас.{S} Старији људи лијепо су га поздрављали, а истјерани отац задовољно је трљао руке и |
ише и весели Данило <pb n="165" /> поче поздрављати окупљену свјетину и капом и објема рукама.< |
ија нарачунао осам.{S} Старчић се, чак, позива и на госте „који су могли виђети ако су гледали“ |
ла, преко кога Јефтановица сваке вечери позива некакве духове и разговара се с њима, — метнуше |
до ћу <pb n="161" /> се увијек одазвати позивима омладине, — дочека одмах, заваљујући шешир на |
погледајући их испод ока, као да би да позна: јесу ли добре платише?</p> <p>— Имам, имам, — ре |
у на дућан.{S} С њиме се отприје помало познавао и сматрао га за пријатеља, а данас му је треба |
у собу. — Какво полесно?</p> <p>Јефтан познаде, да му се сад пред Пером није шалити, па лагано |
да увјери, — Ама ја видим.{S} По јутру познајем дан.{S} И, право да ти речем, ја га више не мо |
ремише Тому кочијаша, да се код некаква познаника одмара, а они се полако упутише уском путањом |
наде Благоја Маринчића, свога давнашњег познаника <pb n="115" /> и бившег писара у његовој каса |
d>X.</head> <head> <hi>Сусрет са старим познаником у вароши М.....</hi> </head> <p>Пошто је сте |
Ето, лијепо је, — рече, — кад чојек има познанства у туђем свијету, међу туђим људима, па кад н |
ером: како су многи странци, не имајући познанства, оглобљени и поробљени онако „на божјој вјер |
P19051_C9"> <head>IX.</head> <head> <hi>Познанства у касаби П.....{S} Један непријатан догађај. |
јке.{S} Знајући врло добро, да се такво познанство најлакше може наћи у каквој механи, он је са |
те преварити за ситницу, ако те не води познат чојек као ја...</p> <p>И Благоје поче низати при |
мичући Пери и милујући га. — Ниђе никог позната, па да се с њоме разговори и проговори.{S} Ако |
си синоћ узели слободу, да на јавноме, позору изложеноме, мјесту кажете, да ви не дозвољавате |
м мрк облак, који се спустио на земљу и поиграва пред њим.{S} И, као да га вјетрови понијеше, о |
Знам шта хоћеш! — викну из свега гласа, поигравајући пред њим. — ха, ха, ха жену би хтио!{S} Је |
да се поче окретати, а комесарова глава поигравати.{S} Изгледало му је, да ће се читава кућа ср |
ило, од радости, баци капу у вис и поче поигравати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
га неки бијес и поче по соби трчкати и поигравати.</p> <p>— Крава, крава, крава Филипова у наш |
ају новине и сваке се седмица по једном поинаде...</p> <p>— Ама побиће се, ако Бога знаш, — упа |
оге носе.{S} Дошло да се посвађа, да се поинади макар с киме.</p> <p>Он изненадно скочи и зовну |
ти, кад се врата отворише, а на њима се појави главом Благоје и угојени, поштовани <hi>пунац</h |
рата.{S} Врата се отворише и на њима се појави стари Игњат.{S} Гологлав, рашчерупан, у лакоме о |
га у затвор, — рече полицајцу, који се појави на вратима.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
дговорише обојица.</p> <p>Стари се опет појави на вратима, носећи читав нарамак сламе.{S} Баци |
коса шарати и, на велику жалост његову, појавише му се неколико чисто бијелих длака у солуфима. |
о чути.{S} Па ни попадија се ни од куда појављивала није, макар што је Перо, Бог зна зашто, и т |
ека, нека, — дочека Перо и повуче га за појас. — Овђе је лијепо...{S} Нека још!</p> <p>Јефтан с |
м стварима, те се шарене мараме, рупци, појасеви и бошче, повијају и лепршају око врата као бар |
едва изговори Перо, пребирајући ресе на појасу и збуњено се осврћући.</p> <p>Поп се окани умива |
ављајући три прста и љубећи их. — Да их поједеш од милине!...{S} Ти то остави само мени.</p> <p |
а је <pb n="157" /> соли и хљеба с нама појео...{S} Њега свакако треба боље дочекати него друге |
>Перо отпрсну и направи лице, као да је појео љуту паприку.</p> <p>— Не ваља, — рече,</p> <p>— |
о, жалећи, што и рибље кости није могао појести.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Bringen Sie no |
> <p>И лагано пође прозору, да им отуда покаже, е немају ништа видјети...{S} Уједанпут испусти |
ве то рјеђе.{S} Доста је било да учитељ покаже прут и он се одмах стишавао и, положивши руке на |
се пред њим и, љубазно се осмјехујући, показа му собу, Перо, старајући се да што мање времена |
штерија што бијаху дошли да пазарују, и показа им врата. — Пазарујте сад у другога, а ја имам п |
Бјежи, бјежи од мене крвниче! — викну и показа му свих десет прста, као да ће му тога часа у оч |
е и, направивши мученичко лице, стењући показа на прса...</p> <pb n="111" /> <p>— Нихтс... — ре |
јем, укочен, не одговори ништа.{S} Само показа прстом на Јефтана, а главу окрену у страну.</p> |
ак.{S} И ја и <pb n="102" /> Алекса (ту показа руком на онога, што је сједио на новинама).{S} М |
една мала, црнпураста, милоока, Швабица показала.</p> <p>— Фала Богу кад смо живи! — викну Перо |
грајом и побједничким изразом на лицу, показао свима.{S} Наравно, да је одмах од оца добио нов |
ати губицама као да сиса...{S} Кашње се показао као врло живахан и отресит...{S} Чим је почео в |
одмах од оца добио нове хаљине, што се показао тако »даровит и паметан«...</p> <p>— Красно диј |
он, а и ти си сад паметан.{S} Ја сам ти показао како се путује, па хајде сам...</p> <p>Перо се |
о таблу да боље запамти и другови су му показивали и теглили га за уши и све — узалудно.{S} Мећ |
се шалио са дјецом, чупкао их за косе, показивао им разне слике и пјевао им пјесме о Милошу и |
и окрећати, поче изводити мајсторије и показивати, како зна и на задњим ногама стајати.{S} Пер |
овор. — У бухљивим бачвама одма се вино поквари, па се усирћети, па не ваља ништа...{S} А у мен |
како не би својим жалостивним ријечима покварио весеље читава друштва.{S} Затим се завали на с |
жи. <pb n="147" /> Задрхташе му и ноге, поклецнуше кољена и он сједе, управо паде на столицу... |
, нарочито од сељака, примати разне <hi>поклоне</hi>, топло обећавајући, да ће свакоме „бити на |
је од власти, — понизно одговори Перо и поклони се до земље.</p> <p>Згоднијега одговора није мо |
но било, — упаде Перо брзо, два пута се поклонивши до земље. — Онда сам био пуно млађи и нијеса |
ог чојека из твога племена, па да му се поклоним к’о свецу...</p> <p>— Свецима нек је слава и м |
испаде из руке.{S} И поцрвени још више, поклопи очи рукама и утече из собе.</p> <p>Стари сам ди |
еп објешењак! — рече, кесећи се. — Исти покојни отац!...{S} К’о да њега гледам.</p> <p>Јово изв |
з кратко вријеме умро. »Отишао у походе покојници« као што сам пред смрт говораше, осмјехујући |
у лица.</p> <p>— Крштеницу за... за оца покојног, — једва изговори Перо, пребирајући ресе на по |
нити.</p> <p>— Зап’о сам за око удовици покојног газде Станка, — весело објави он Пери грлећи г |
е обојица.{S} Пођоше уз широку чаршију, покрај читава низа затворених и незатворених дућана; ми |
та се ради у свијету и хоће ли се ђегођ покрвити...{S} Знаш, нема посла без рата...{S} Кад се ц |
стајао онај исти стари, расклимани сто, покривен истим масним потрпежњаком, са истим, чак неопр |
, одиста, указивала нешто љепша, плочом покривена кућа...{S} Са лица имала је три неједнака про |
апатом.</p> <p>— Има, — одговори Данило покуњено, — Сам Јован, не знам како се зове, има три ко |
Јефтан.</p> <p>— Нема, — одговори Перо покуњено.</p> <pb n="63" /> <p>Сви ућуташе.{S} Погледаш |
служавник са тала и метну га у крај.{S} Покупи и филџане од гостију.</p> <p>— Да није сиротиње, |
као шибљика и пољуби је у образ.</p> <p>Покупивши новце, плавојка се опет врати за њихов сто.{S |
има.</p> <p>— А како си? — запита Јово, покушавајући да се отме. — Јеси ли здрав?</p> <p>— А-а |
а... напио се од јада, — дочека Данило, покушавајући да се исправи и чвршће стане на ноге, — Ос |
и он брзо, правећи љубазније лице и као покушавајући да се осмјехне. — Што ти власт иште, то тр |
и неких двадесет прозора, а најпошље је покушао да крави Митра кујунџије откине реп и да њиме б |
ијског комесара морао је чекати више од пола сата...{S} Ту су се, у широком ходнику, гурали чет |
а узме жену с миразом, — дочека Обрен у пола пјевајући, као кад чита пјесмарицу. — И ти си се, |
бок.{S} И поче се кајати, што је икако полазио на пут и што је будаласто одлучио да се жени... |
<p>Стари се лагано диже са сандука.{S} Полако, као шетајући, пође по соби и, онако са стране, |
руговима, да пођу за њим.{S} Пођоше.{S} Полако се прикрадоше до стрикине собе и тада Јово једни |
код некаква познаника одмара, а они се полако упутише уском путањом, која је водила кроз ријед |
ти...{S} Дође му, чак, и да запјева, те полако, тихо, поче циједити кроз зубе своју стару и нај |
ослухну некакав шапат.{S} Застаде.{S} И полако, држећи се зида, поче гледати око себе на све ст |
n="73" /> <p>И пусти их напријед, а он полако, гегуцајући, пође за њима.</p> <p>Стрина Јовина |
тако ти је паметно...</p> <p>— Полахко, полахко, не вичи толико! — упаде преплашени Перо, дајућ |
ш је дијете, па ће се научити свеме.{S} Полахко ти с њоме.</p> <p>— А и бачве су чисте, нијесу |
не пит’о тако ти је паметно...</p> <p>— Полахко, полахко, не вичи толико! — упаде преплашени Пе |
Перо премрије од страха.{S} Поблиједи, полегути се, ухвати се за гриву и склопи очи да не види |
апита доктор, ступајући у собу. — Какво полесно?</p> <p>Јефтан познаде, да му се сад пред Пером |
пита доктор, окрећући се Пери. — Во ист полесно?</p> <p>Перо нијем, укочен, не одговори ништа.{ |
пова!{S} Крава, крава, крава!</p> <p>Па полети вратима.</p> <pb n="75" /> <p>— Крава, крава, кр |
као дивља звијер.{S} Обје руке рашири и полети према Јови, стиште га у наручја и бјесомучно поч |
о се на прва кољена, а Перо се ослабио, полетио с њега главачке и скљокао се на земљу..</p> <p> |
растворио уста и махао рукама као да ће полетити.</p> <p>— Нема Томе! — викну загушено, приближ |
сет прста, као да ће му тога часа у очи полетити. — Бјежи од мене!...{S} Зар сам те ја за то ли |
де и заплака од радости.{S} Баш му сузе полетише низ образе.</p> <p>— О Перо мој како си ми! — |
што бијаше устао и почео се умивати, а полијејевала му лијепа Мара, обучена у лахке хаљине, не |
ешкати.{S} Бијаше му, као да га је неко полио хладном водом...{S} Стид га, стид од сама себе, д |
> <p>— То нијесу моји послови, — окреса полицајац куцајући се по сабљи. — То ће се у полицији и |
<p>— Јесте ли ти Перо Карантан?— запита полицајац набусито, одгурнувши Данила и приближујући се |
Перу Карантана морам водити, — осијече полицајац и као да се још више испрси.</p> <p>Перо прот |
Перу Карантана водим у полицију, — рече полицајац и поносито се испрси.</p> <p>Перо скрсти руке |
у широком ходнику, гурали четири до пет полицајаца, врзајући се око двају нешто љепше обучених |
а Перо зачуђено, угледавши крупна, мрка полицајца, <pb n="143" /> гдје стоји иза Данилових леђа |
це.</p> <p>— Водите га у затвор, — рече полицајцу, који се појави на вратима.</p> </div> <div t |
оје и стаде између њих. — Зашто ће тебе полиција проћерати?</p> <p>— Ако не вјерујете, а ви пит |
не и разбацане на све стране, као да је полиција какву преметачину извршила или, у најмању руку |
Не може бити, — отегну пакосно. — Мене полиција проћерује одма, овога часа...</p> <p>— Невјешт |
} Перо помисли да ће опет бити когод из полиције и хтједе се сакрити, кад се врата отворише, а |
head> <hi>Перина просидба.{S} Незгоде у полицији.</hi> </head> <p>У гостионици сједио је Перо м |
ајац куцајући се по сабљи. — То ће се у полицији извиђети...{S} Сад морате са мном.</p> <p>Перо |
tone unit="subSection" /> <p>Пред собом полицијског комесара морао је чекати више од пола сата. |
де даље противити.{S} Обуче се и пође у полицију.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пред с |
и је наређено да Перу Карантана водим у полицију, — рече полицајац и поносито се испрси.</p> <p |
а ме спава! — прошапта тихо. — Барем би половина буха прешло на њега.</p> <p>И дође му, да тога |
, — одговори Перо и преклони се читавом половином тијела. — Баш се тако зовемо...</p> <p>Комеса |
д широке мурве, која је собом заклањала половину мале, скромне кућице, чија је бјелина, прама с |
косе падали по образима и сакривали јој половину лица.</p> <p>— Крштеницу за... за оца покојног |
Ама немој точити пун филџан, него само половину.</p> <p>Гости су већ били посједали на ниске, |
и их.</p> <p>— Извол... — викну, али на половици ријечи застаде и остаде онако растворених уста |
, прихваћајући, окренуо га на криво, те половицу кахве пролио по новим чакширама.{S} Само је бл |
а речемо заниманије? — запита изненада, положивши руке на кољена и пипкајући прстима као по кла |
љ покаже прут и он се одмах стишавао и, положивши руке на клупу, уозбиљио се као какав старац.< |
е новине и, мичући губицама попут зеца, полугласно чита.</p> <p>Перо им каза своје име и, без п |
/> <p>— Стрико зна шта ради, — прошапта полугласно. — Он зна...</p> <p>— А шта ради?</p> <p>— О |
е ли те стрина виђела? — шаптао је Јово полугласно.</p> <p>— Није...{S} Ње се и не бојим, — одг |
играјући се њиме, поче дражити дебелу, полугубаву мачку, која је лежала на ћепенку и сунчала с |
на гдје се наслонио на стар, расклиман, полуразрушен плот, пуши на кратки чибук и наређује нешт |
ако Милош Обилић пробада цара Мурата на пољу Косову.</p> <pb n="49" /> <p>— А оно је ваша слика |
јећем испод њих.</p> <p>— Бећари сад на пољу јадују, а ожењени се у кућу радују, — избаци, потп |
ури, а дрхће од чежње и напријед спрема пољубац...{S} Стиже јој...{S} Рашири руке, стиште је на |
је на прса, и, склопивши очи од заноса, пољуби је...{S} А тада се одвоји од ње, и хтједе јој бо |
ују, и примаче јој се ближе.{S} Опет је пољуби.</p> <p>— Хајде, Перо, да иђемо, — поче Јефтан и |
вши јој бакшиш он задрхта као шибљика и пољуби је у образ.</p> <p>Покупивши новце, плавојка се |
>Перо скиде капу, понизно му приступи и пољуби га у руку.</p> <p>— Ја... ја би... — промуца и з |
прибра, извади кесу да плати попу, па, пољубивши га у руку, готово трком оде из куће.</p> <p>Т |
4" /> <p>— За ту ријеч требало би да те пољубим, — викну. — Ти си... ти си... хеј Маре, — па из |
у собу и још са врата повика:</p> <p>— Помагај, господине, ако Бога знаш!</p> <p>— Цо хћеш? — |
Пушибрку на дућан.{S} С њиме се отприје помало познавао и сматрао га за пријатеља, а данас му ј |
да знаш? — питао је Аћим, као љутећи се помало, премда он нити је могао нити смио озбиљно се љу |
ко ми није вазда пред очима, дође ми да помахнитам...{S} А сад — да оде тако далеко...</p> <p>— |
нешто заголица.{S} Као живо нешто да се помаче у њему и свом снагом гурну га њојзи.{S} Пруживши |
мало.{S} Једино, да срцу пусти на вољу, помијеша прсте у Данилову косу, затресе му главом и зап |
во имао неки свој језик, у коме је било помијешано чешких, њемачких и неколико српских ријечи, |
Перо, на чаршији, опази Данила, гдје се помијешао у гомилу дјечурлије, па се с њима препире и р |
а бит’ неће, — опет дочека механџија. — Помириће се они брже и опет ће читати...{S} Не могу они |
о себе на све стране.</p> <p>— Ко је? — помисли у себи.</p> <p>Привири боље.{S} И опази, недале |
нечији кораци и као граја нека.{S} Перо помисли да ће опет бити когод из полиције и хтједе се с |
уменилом, те би се, готово, прије могло помислити да је старија сестра Милкина него мати.{S} Он |
p>Перо Карантан збуни се.{S} Хтио би да помогне Јови и да му се у невољи нађе; хтио би да пође, |
плаче.{S} Очи му се закрвавиле, образи помодрили, а каљаве сузе циједе се низ браду.</p> <p>— |
губицама) смјежуране коже, набијељена, помоли се на вратима носећи <hi>слатко</hi> и воду.</p> |
кну из свега грла.</p> <p>На вратима се помоли једна рашчерупана глава са огромним кукастим нос |
више није слушао.{S} На собним вратима помолила се њежна, витостаса Мара, лијепа и мила и, као |
ена, па ћеш зафатит’ сушицу, па ти неће помоћ’ сви љекари.</p> <p>Перо прошета мало по магази.{ |
изненада, једнога дана, чудан случај у помоћ не прискочи.{S} И није то био никакав необичан сл |
р па пости и читај молитве, јер ти нема помоћи...</p> <p>И одрече се друштва.{S} Неколико дана |
ану. — Јашите, па да се иђе...</p> <p>И помоћу Даниловом поче товари, ти пртљагу, а њима остави |
поче се димити на ћилиму.{S} Очи му се помутише, усне поблиједеше, коса се накостријеши.{S} По |
спао.{S} Пробудивши се подбуо, мамуран, помућених очију, замршених бркова и косе, љутио се на с |
него је, обично, водио уза се још кога, понајвише каква новајлију, који није вичан механском ва |
гој страни, поучавао свијет, како да се понаша при дочеку.</p> <p>— Ви само мене пустите наприј |
их цура, по свој прилици оних сумњивога понашања, и избацујући шале, које се у књиге не уписују |
вичан и није знао како се с њима треба понашати.{S} С тога се мало погури, обори руке низа се |
S} Српски је <pb n="109" /> разумијевао понешто, али говорити није знао.{S} Он је управо имао н |
е и, држећи капу под пазухом, скрушен и понизан уљезе у собу.{S} Комесар, дебељкаст, мргодан чо |
. — Шта тражиш?</p> <p>Перо скиде капу, понизно му приступи и пољуби га у руку.</p> <p>— Ја... |
>— Треба...{S} Траже ми је од власти, — понизно одговори Перо и поклони се до земље.</p> <p>Зго |
ред њим. — Цо?</p> <p>Перо скиде капу и понизно се наклони.</p> <p>— Болестан ми пријатељ, госп |
Ето... како ви велите, — одговори Перо понизно, снебивајући се. — Ви како гласате мени је прав |
аде Обрен. — Њих треба напунити вином и понијети за пута...</p> <p>— И један треба лијепом здра |
рава пред њим.{S} И, као да га вјетрови понијеше, он се брзо окрену и отрча из авлије.</p> </di |
немам, па ће вам бит’ ружно...</p> <p>— Понио је Перо свој душек, — дочека Јово, — а нама остал |
о одржати на ногама. — Тако је, тако! — понови опет. — И мени је драго, кад ти, к’о младић једа |
ијатељскије поздравио. — Ево ме опет, — понови јаче, — јер милостивој власти треба крштеница и |
бјешењака! — кроза смијех викну Јефтан, поново се враћајући друштву и вукући Перу за <pb n="168 |
платити!</p> <p>Затим опет ушепртљи.{S} Поново притрча прозору, млатарајући рукама, и поново се |
и...</p> <p>— ...и мати је ашиковала, — поново се уплете онај из гомиле.</p> <p>— ...и мати ти |
а.</p> <p>— Жени се, — савјетовао га је поново, узимајући га испод руке. — Жени се, јадан брате |
</p> <p>— Вратићеш се.</p> <p>Данило се поново расплака.</p> <p>— Ех, с тога ја и плачем, — вик |
притрча прозору, млатарајући рукама, и поново се поврати вратима.</p> <p>— Кажи Јоки, — викну |
и пјевати.{S} Нареди и доручак и пива и поново се окрену Пери.</p> <p>— Ја знам кршних пуно, — |
викну онај што је опалио, пунећи пушку поново.— Ето га!</p> <p>— Ето га! — завика још неко.</p |
> <p>Перо опет испусти некакав јаук.{S} Понори главом као да се спремаше да пане и са столице.< |
!{S} А најљепша и највећа од свих кућа, понос веселих касабалија, издизала се при дну чаршије и |
{S} Шест гиздавих, бијелих лабудова, са поносито исправљеним вратовима и као неким крунама на г |
— А мене коњ није мог’о оборити! — рече поносито.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
на водим у полицију, — рече полицајац и поносито се испрси.</p> <p>Перо скрсти руке, па га попр |
могу.</p> <p>— Могу ја, — дочека Јефтан поносито. — Ја и Јово можемо.</p> <p>— Можемо!</p> <p>— |
удавале?</p> <p>— Ја, — настави Јефтан поносито, спремајући се, да и трећи пут удари руком о с |
чите!</p> <p>Но они му нијесу ни чекали понуде.{S} Обрен је точио и без њега, јер није могао гл |
ије толико уживао, колико кад га човјек понуди чашом добра вина и кад му рекне да је паметан.</ |
ио и пио би га вазда.{S} Да ме и сад ко понуди, не би рекао „<hi>нећу</hi>“.</p> <p>— Је ли? - |
да не може боље.{S} Да тако није казао, поп му не би дао крштенице и не би му је дао све дотле, |
<p>Непрестано говорећи и хвалећи Перу, поп, из некакве старе, зарђале кутије извади велике, ча |
пенице, — њему се смрачи пред очима.{S} Поп му сада није изгледао као поп, него као голем мрк о |
бијелих, загрнутих рукава од кошуље.{S} Поп је, без мантије и камилавке, босоног газио по мокро |
а, прама сунцу, силно ударала у очи.{S} Поп је био крупна људина, мрка, сунцем опаљена лица са |
страну и сакри се за мурвово стабло, а поп испусти мотику, земљавим прстима скину повезач, раш |
теницу одмах.</p> <p>— Хм, хм, — дочека поп љутито. — Шта ће одма?{S} Каква је то преша? — Али, |
ији и гледао по свима прозорима, док је поп ходао по соби и тражио протокол.{S} Нестрпљиво је ш |
ио.</p> <p>— То не могу дат’, — осијече поп, отресајући воду са браде. — Шта ће крштеница мртву |
ављали.</p> <p>— Кршан си ти, — настави поп, прелиставајући протокол, — чим не слушаш рђаве јар |
</p> <p>— И јес’ и јес’ тако, — настави поп одушевљеније, па му спусти руку на раме и повуче га |
тни ланац објеси о врат.</p> <p>— Је ли поп код куће? — некако сурово запита уплашену слушкињу, |
— Шта ћеш данас? — запита га изненађени поп, који тек што бијаше устао и почео се умивати, а по |
здах.</p> <p>— Маро, дијете, — рече јој поп пишући крштеницу и не осврћући се на њих, — ево и П |
није главу изгубио.{S} Љутит и разјарен поп, чим га опази, стиште своје снажне шаке и раскорачи |
очима.{S} Поп му сада није изгледао као поп, него као голем мрк облак, који се спустио на земљу |
мљи, који се толико бојао власти колико поп и који би био у стању са већим страхопоштовањем гов |
</p> <p>— Ја...</p> <p>— Муч’, — дрекну поп и измахну шаком, да Пери намах замрије ријеч у грлу |
а треба, па да ми је извадите...</p> <p>Поп, отресајући земљу са нога и једнако рашчешљавајући |
еро врпољећи се. — Тако је то...</p> <p>Поп га обгрли објема рукама и силом га сједе на столицу |
на појасу и збуњено се осврћући.</p> <p>Поп се окани умивања, па, онако мокар, пустивши да му с |
љати нешто.{S} Затим још једном погледа попа, испод ока погледа Мару и, пошто рече једно тужно, |
њом, да је ухвати, да је задржи.{S} На попа је био сасвим и заборавио и, кад овај устаде пружа |
вши се на широко, погледом поче тражити попа.{S} Опази га у дну авлије, испод широке мурве, кој |
p> <p>Опазивши Перу обоје застадоше.{S} Попадија као да се застиди па се окрену у страну и сакр |
о их је ту засадио.{S} Иза њега је ишла попадија, дебела, угојена жена, загрнутих рукава и разд |
јој је чак и гласа могао чути.{S} Па ни попадија се ни од куда појављивала није, макар што је П |
упише у хотел и, уз мермерне степенице, попеше се до соба, које им <pb n="98" /> је једна мала, |
е.{S} Мрко је и лијепо, па да умреш кад попијеш чашу...</p> <p>— Красно вино! — потврди Благоје |
ћем око плаћања.{S} Старчић вели, да је попио шест ракија, а механџија нарачунао осам.{S} Старч |
им’о једну краву, па дебела, па, кад је попипаш, мехка к’о памук...{S} И била ми је драга пуно! |
е поблиједеше, коса се накостријеши.{S} Поплашено погледа по свима и као да хтједе скочити и бј |
земне собице, и удовица и кћи јој Милка поплашено скочише, и, оставивши филџане и кахву, коју с |
шуљу.</p> <p>Јово Перотић јаукну, скочи поплашено <pb n="5" /> и, чешкајући се по глави, поглед |
А зар не може без мене?- — запита Перо поплашено. — Шта ћу ја?</p> <pb n="64" /> <p>Јефтан ост |
ше разбијати чаша ни боца.{S} Није боца попов нос, па да је разбијаш...{S} То је једна мртва ст |
шта се чуло није, осим досадна шкрипања попова пера, који је, као за инат, хитао, да крштеницу |
запита уплашену слушкињу, кад стиже до попових врата и снажно гурнувши, отвори канат. — Је ли |
адима«.{S} Додуше пажљиво је крио име и попово и дјевојчино, али је причао све остало и причао |
чим, а једва ће те дочекати.{S} Знаш ли попову Мару?...{S} Бијела је к’о сир, а румена к’о млад |
ну.</p> <p>Кад је четврти пут -ступио у попову авлију и заискао крштеницу, за мало те није глав |
.</hi> </p> <p>Прочита га још два пута, поправи неколика слова и даде послужитељу да однесе.{S} |
је то земља?...</p> <p>— Жена је то, — поправи га Перо <pb n="101" /> брзо, — жена, а није зем |
"de">Sehr gut</foreign> — одговори она, попријевтиши му прстом.</p> <p>А Перу нешто заголица.{S |
/p> <p>Старац, не вјерујући, погледа га попријеко.</p> <p>— А имаш и пара?</p> <p>— Имам.</p> < |
испрси.</p> <p>Перо скрсти руке, па га попријеко погледа.</p> <p>— Мене да водиш?{S} Мене? — з |
чело. — Кршна!</p> <p>Стари га погледа попријеко.</p> <p>— А неко ми рече, да ћете ви сјутра и |
тра на вјенчање.</p> <p>Перо га погледа попријеко, готово крвнички.</p> <p>— А што сјутра? — за |
повезач, рашчешља браду и погледа Перу попријеко.</p> <p>— Шта ћеш? — запита не баш најљубазни |
на челу, голему као јаребичино јаје, и попрска му вином нову кошуљу.</p> <p>Јово Перотић јаукн |
p>Други дан, у само свануће, похитао је попу.{S} Обукао се као и јуче, угладио се, само што се |
се некако прибра, извади кесу да плати попу, па, пољубивши га у руку, готово трком оде из куће |
S} Данас ћемо и у цркву и добро платити попу, па нек одма вјенча...</p> <p>Перо слегну раменима |
де.</p> <p>— Барем ћу имат’ рашта отићи попу, — рече. — Док је крштеница, имам му рашта ићи и у |
во ме опет, — сјутрадан весело подвикну попу, пошто је уљегао у авлију и са слушкињом се најпри |
које су се ломили сунчани зраци, који, попут дугуљастих стубова провиднога дима, падаху кроз с |
на комшијски дуд и ту ударати у даску, попут црквених клепетала, те су комшијске жене, мислећи |
узео подеране новине и, мичући губицама попут зеца, полугласно чита.</p> <p>Перо им каза своје |
вам је то каз’о?</p> <p>Јефтан, блијед попут крпе, истегну га из кола и повуче у страну.</p> < |
ан апетит.{S} Све је чистио испред себе попут тродневнога гладнице.{S} Ни мрвица није остављао. |
ву Филипову из жита, — развика се стари попут пудара. — Гони, и кажи му, лопову, да ми је учини |
, некакву пјесму, звонку и умиљату, што попут славујске трепери у ноћи, а у пјесми као да га не |
... осим тога... не знам колика ће бит’ попутнина.</p> <p>— Попутнине нема!</p> <pb n="65" /> < |
знам колика ће бит’ попутнина.</p> <p>— Попутнине нема!</p> <pb n="65" /> <p>— Онда ја не могу. |
страна...{S} И као вјетар прохладан да попухује, милује га по образу и лагоди.{S} И тај вјетар |
е здравље!</p> <p>— Живио!</p> <p>Перо, поражен овом здравицом, трепташе трепавицама више него |
жењен чојек« треба да спава на меку, а, поред тога, не иде за својим него за Периним послом и д |
егне у кућу, а он стаде под дуд.{S} Ту, поред Данила, леже и поче мислити о Јоки.</p> <p>Ту је |
ко је лијепо било сједити <pb n="92" /> поред Томе и возити се...{S} Ипак не одговори ништа.{S} |
</head> <p>Јефтан, који је још два дана поред лијепе Швабице боловао, вратио се у <pb n="155" / |
чно расвијетљена, јер <pb n="132" /> је поред врата шкиљио један фењер, а на кривим степеницама |
асно вино! — потврди Благоје опљуцнувши поред себе. — Ја <pb n="135" /> сам га пио и пио би га |
ромрмља уплашени Данило, који је стајао поред постеље. — Фала Богу кад си се пробудио!</p> <p>— |
нци, не имајући познанства, оглобљени и поробљени онако „на божјој вјери“...{S} Но Перо га више |
, дуговјечно, берићетно!{S} Да Бог да и пород породио и све ти у напријед пошло!</p> <p>— Живил |
вјечно, берићетно!{S} Да Бог да и пород породио и све ти у напријед пошло!</p> <p>— Живили млад |
е. — тер сте узели слободу, увредљивими поругами чинити повреду царевима...</p> <pb n="146" /> |
посла. — осијече Перо бјежећи од њих. — Пос’о је пос’о и он је најпречи!</p> <p>— Таки ли си ми |
си Перин јаран.</p> <p>— Ја бих... ама пос’о и дангуба... — замуца Обрен. — А... осим тога... |
осијече Перо бјежећи од њих. — Пос’о је пос’о и он је најпречи!</p> <p>— Таки ли си ми пријатељ |
оћеш, ја ћу све свршити...{S} То је мој пос’о...{S} Ја само дочекујем странце и чиним им услуге |
и као размишљајући. — У мене је крупан пос’о...</p> <p>— Што крупњи, бољи је! — упаде Благоје |
— Неколико дана, — одговори Перо. — Ако пос’о свршим, поћи ћу прије...</p> <p>— Онда ти ја у св |
стране и пунац и пуница. — Какав је то пос’о?{S} Зар тако ваља?</p> <p>— Оставите ме.{S} Имам |
обри и Јово.</p> <p>— Вечерас ћемо се и посавјетовати о томе...{S} Сви да дођете у мене, — опет |
ан омањи сто и ту га, као какво дијете, посади на столицу.</p> <p>— Сједи ти и само гледај, — р |
а трчи куд га ноге носе.{S} Дошло да се посвађа, да се поинади макар с киме.</p> <p>Он изненадн |
тне Јефтанов поглед. — Ко ће ме сад?{S} Посиједио <pb n="59" /> сам к’о пашалијин ђогат, а зову |
само половину.</p> <p>Гости су већ били посједали на ниске, <pb n="74" /> троножне столице, кој |
а, као да су какву побједу однијели.{S} Посједаше око округлога стола, — око стола, преко кога |
евићу Марко...</p> <p>Пошто је још мало посједио, диже се и пође.{S} Обрен пође за њим и не хтј |
ено је да не може љепше.</p> <p>Пери се посјекоше ноге и у свему тијелу нестаде му снаге.{S} Пр |
е плах, — упаде Јован, — па му драго да поскочи, драго...</p> <p>Перо се ухвати за кољено и хук |
се <pb n="40" /> брзо жени, па је мене посл’о...{S} А милостива власт хоће крштеницу одмах.</p |
е ли се ђегођ покрвити...{S} Знаш, нема посла без рата...{S} Кад се царевине закрваве, онда се |
— дочека стари осорно. — Кад чојек има посла и кад хоће на пут, ја не заустављам...{S} Ни мени |
то, али он није волио имати са властима посла.{S} Није им био вичан и није знао како се с њима |
зарујте сад у другога, а ја имам пречег посла, — рече и отрча из дућана.</p> <p>— Оженио се Пер |
...</p> <p>— О, брате, као да ми те Бог посла! — викну обрадован Перо и поче га грлити. — О, бр |
сумњиве послове испуњавали.{S} Ви, без посла, путујете по касабами, разговарате с касабалијами |
{S} А ја сад имам <pb n="77" /> нешто и посла, па, ако одете, нећете ми барем сметати...</p> <p |
ересовани Перо. — Зар нијеси мог’о наћи посла?</p> <p>— Опет сам био у хавсу...{S} Обиједили ме |
> <p>— Кад ми не вјерујеш, онда и немам посла с тобом, — осијече и као пође из гостионице. — Ми |
ако ваља?</p> <p>— Оставите ме.{S} Имам посла. — осијече Перо бјежећи од њих. — Пос’о је пос’о |
ља од мојих послова...{S} Ја и сад имам посла...</p> <pb n="82" /> <p>Па, љутито лупнувши врати |
ослони...{S} Само на ме!..{S} Ако имаш посла на суду, у чаршији, гдје хоћеш, ја ћу све свршити |
Исуса, па опет ме, ето, стигла казна и послали ми кугу на врат.{S} Да је била кршна, не би чек |
— настави Јефтан јаче. — Да нам је Бог послао колеру на врат, ја се не бих љутио...{S} Рек’о б |
Русија ће њега згњавити к’о црва...{S} Послаће своје Козачине, па ће га утопит’ у мору...</p> |
— — упита Аћим мекше.</p> <p>— Јок.{S} Послаћемо га у школу.{S} Нек иђе тамо, па макар ништа н |
ослуша нешто, ако би хотио«...{S} Писмо послаше у механу, упућујући момче, да ће га ту <hi>сигу |
није драго кад ме ко зауставља од мојих послова...{S} Ја и сад имам посла...</p> <pb n="82" /> |
тиво, — ви сте, дапаче, и друге сумњиве послове испуњавали.{S} Ви, без посла, путујете по касаб |
м о тле.</p> <p>— Ти ми се не мијешај у послове! — викну. — Шта ти знаш? ..{S} Зар Данило не мо |
ило име Аћим...</p> <p>— То нијесу моји послови, — окреса полицајац куцајући се по сабљи. — То |
тога, не иде за својим него за Периним послом и да је овај, према томе, дужан, бринути се за њ |
ом у прса.{S} Она га укочено погледа, а послужавник јој испаде из руке.{S} И поцрвени још више, |
орених очију и руменећи се, поднесе она послужавник са кахвом Пери, који се бијаше толико збуни |
и утече из собе.</p> <p>Стари сам диже послужавник са тала и метну га у крај.{S} Покупи и филџ |
е.{S} Носила је на простоме, улупљеноме послужавнику црну кахву, наточену у старе, напукнуте фи |
два пута, поправи неколика слова и даде послужитељу да однесе.{S} Затим запали цигар и, добујућ |
није тешко, и да дође, ако може, да их послуша нешто, ако би хотио«...{S} Писмо послаше у меха |
ћеш ли да те ја курталишем? — запита. — Послушај мене, па се не бој никога!</p> <p>— Курталиши |
очи у чашу и, са особитим задовољством, посматраше, како по површини искачу мале искрице.{S} И |
гледавши госте, он устаде и зачуђено их посматраше.</p> <pb n="78" /> <p>А ђе си ти, Игњате? — |
је виде ту лијепу невјесту.</p> <p>Неки постадоше и нестрпељиви чекајући.{S} Јефтан је четири п |
} Што је више ишао њима, самовање му је постајало све теже и увидио је, да тако више не може из |
јешати са осталом дјечурлијом на улици, постао је за кратко вријеме врло славан.{S} Прославио с |
какав старац.</p> <p>Кроз годину -дана постао је миран ђак.{S} Да је био добар, то се баш не м |
<pb n="52" /> <p>И, радујући се што је постао тако разговоран, задовољно се поглади по брковим |
нице</hi>.</p> <p>Перо врисну, скочи са постеље и — пробуди се.</p> <p>— Фала Богу, —- промрмља |
а уплашени Данило, који је стајао поред постеље. — Фала Богу кад си се пробудио!</p> <p>— А ко |
се испава.{S} Отишао би, па, не тражећи постеље ни јастука, извалио се ма гдје, макар и за врат |
ратима и гледали Јефтана, како сједи на постељи, десном руком грли стас лијепе собарице, која ј |
спусти завјесе, истјера Данила и леже у постељу.{S} Мислио је да ће, ако мало заспе, макар и на |
у. — Хајде, кукавче црни, у манастир па пости и читај молитве, јер ти нема помоћи...</p> <p>И о |
ам сви таки!...{S} Барем би се опет сви пости постили...</p> <p>Непрестано говорећи и хвалећи П |
а ћу бити барјактар, па, вала, да се не постидим ни самога Бошка Југовића.</p> <p>— И чутуре тр |
нао да има неко с тобом, — промуца Перо постиђен. — Данило ми рече, да си болестан.</p> <p>— Ја |
ви ахнуше и погледаше у Стаку, а Стака, постиђена, гледаше само у црну земљу и зелену траву.</p |
пресудиш данас...</p> <p>— Зар данас? — постиђено запита удовица, оборивши очи, и опет се своји |
пства.</p> <p>Јефтан обори главу и, као постиђено дијете, поче се чешкати по обрви.</p> <p>— Ам |
ко ће ме, брате? — питао је Перо некако постиђено, окрећући главу у страну да не сретне Јефтано |
таки!...{S} Барем би се опет сви пости постили...</p> <p>Непрестано говорећи и хвалећи Перу, п |
исмо.{S} Ево нам га!</p> <p>— Ево га! — потврди и стари, дахћући од умора. — А ђе си ти био? — |
.</p> <p>— ...и мати ти је ашиковала! — потврди Алекса.</p> <p>— Чија мати?</p> <p>— Твоја?</p> |
попијеш чашу...</p> <p>— Красно вино! — потврди Благоје опљуцнувши поред себе. — Ја <pb n="135" |
ма без женскадије.</p> <p>— То треба, — потврди и Јово. — Ево, да опростите, ја ћу водити своју |
авље Богу молимо...</p> <p>— Тако је, — потврди Перо, тек да нешто каже, и ако га није слушао, |
а као да љуби кога.</p> <p>— Тако је, — потврди, правећи се озбиљан. — Шта би било са женама, д |
у пригушено.</p> <p>— Болестан богме, — потврди Данило, окрећући се и гледајући: чекају ли га ј |
но облака...</p> <p>— И мени се чини, — потврди удовица и, као нехотице, све се више наслоњаше |
еном ослони о његово.</p> <p>— Данас, — потврди он. — Ти само ако хоћеш...</p> <p>— Ја хоћу, — |
рујући. — Је ли истина?</p> <p>— Баш, — потврди Јефтан, бацајући му брзојав пред ноге. — Да се |
гоје љутито. — Ти ћеш отићи са мном, да потврдиш просидбу <pb n="129" /> и видиш ђевојку.{S} Ли |
нас жене рађају...</p> <p>— Тако је, — потврдише сви.</p> <p>Јефтан, охрабрен, поглади се по б |
о? — брекну Перо љутито <pb n="91" /> и потегну Данила за мокру, разбарушену косу. — Зар је Том |
очи да не види своје пропасти, а Јефтан потјерао за њим, труцка на коњу и, као пијан, клима се |
а чојека, па то је...</p> <p>— А шта си потље радио? — дочека заинтересовани Перо. — Зар нијеси |
ја ћу на сухо, па да видимо ко ће кога потопити...{S} Знаш ли ти, болан, да ће њему Русија дес |
ме Аћим, или како се на корицама читуље потписивао <hi>Јоаким</hi>, а мати му се звала Ана.{S} |
мковићу, треба да смо сви <pb n="33" /> потпокорни и да јој се вазда за здравље Богу молимо...< |
епрестано држао у лијевој руци, и добро потпраши.</p> <p>— Љевше је кад се читају новине, него |
закаснити.</p> <p>Растадоше се обојица, потпуно задовољни.{S} Благоје задовољан ради добре вече |
, а ожењени се у кућу радују, — избаци, потпуно задовољна, што је могла ово <hi>скнадити</hi> к |
Превариће он, — одговори Алекса упорно, потпуно увјерен о неприкосновености свога мишљења. — Ст |
и прије сто годинах...{S} То је, наиме, потребно...{S} Видите, како ово доликује <pb n="150" /> |
итељу, говорити к’о нико, — рече Јефтан потресен, бришући сузу. — Халал му вјера ко те таког ро |
p>— Нек вам је сретно ђечице! — узвикну потресено, као да ће тога часа проплакати. — Бог вам да |
ргодно лице. — Не бој се, да ћеш ти што потрошит’.{S} Имам ја пара, да платим и за те и за се.{ |
, расклимани сто, покривен истим масним потрпежњаком, са истим, чак неопраним, чашама и боцама, |
их.{S} Отуда се вино разлило и по свему потрпежњаку, — јединоме чаршафу <pb n="9" /> што га је |
љу писмо, у коме учтиво замолише »да се потруди, ако му није тешко, и да дође, ако може, да их |
у.</p> <p>— Куда? — уплете се удовица и потрча за њим. — Куда?</p> <p>— Ето нас други пут!{S} З |
л...</p> <p>Кад су стигли у Хотел, Перо потрча уза степенице, па, сачекавши га <pb n="110" /> п |
пјегавим лицем, са добро <pb n="69" /> потстриженим брковима и великим, оклепљеним ушима, мирн |
јица прихватише за столице као да ће се потући, те сиромах Перо читава три корака одскочи у стр |
пуницу</hi> и <hi>суђеницу</hi>, све да потуче, па да онда трчи куд га ноге носе.{S} Дошло да с |
ми се чини, да се не враћамо више, ако поћерамо к’о што смо почели.</p> <p>Перо не знаде шта б |
а, — одговори Перо. — Ако пос’о свршим, поћи ћу прије...</p> <p>— Онда ти ја у свему стојим на |
ати прстима по стаклу.</p> <p>— А ко ће поћи на пут и куда? — као да сам себе запита. — О тома |
/> мени није десила несрећа?{S} Ти само поћи, па се не бој.</p> <p>И пружи му руку у опроштај, |
и.</p> <p>Перо направи забринуто лице и поћута мало.</p> <p>— А нема ли и она каква писара? — з |
ани, испали пушку, он се трже и прекиде поучавање.</p> <p>— Ето га! — викну онај што је опалио, |
> <p>Учитељ је, опет, на другој страни, поучавао свијет, како да се понаша при дочеку.</p> <p>— |
лади к’о кап, па треба да их ми старији поучимо.</p> <p>Од свега овога разговора Перо ништа чуо |
шинлије, који се бар неколико пута није похвалио, како је вечерао у својој кући, а пио вино у — |
овори Перо весело, раздраган Благојевом похвалом касаби, — ама се живи.{S} Сви живимо!</p> <p>— |
лџан.</p> <p>Други дан, у само свануће, похитао је попу.{S} Обукао се као и јуче, угладио се, с |
њу руку, као да су му лопови долазили у походе.</p> <pb n="28" /> <p>Наравно, да заклетву никак |
је кроз кратко вријеме умро. »Отишао у походе покојници« као што сам пред смрт говораше, осмје |
а послужавник јој испаде из руке.{S} И поцрвени још више, поклопи очи рукама и утече из собе.< |
ђе се кује док је вруће, — рече Благоје поцупкујући. — Нијеси јој ти сам просилац...{S} Њу људи |
{S} Затим опет поче играти око столова, поче звиждукати и пјевати.{S} Нареди и доручак и пива и |
} Застаде.{S} И полако, држећи се зида, поче гледати око себе на све стране.</p> <p>— Ко је? — |
еро га дрпну за рукав и, од нестрпљења, поче тапкати ногама, као да збија сламу.</p> <p>— Хајде |
могу...</p> <p>Перо се почеша иза уха, поче куцкати врхом од кундуре о тле и као смишљати нешт |
и он сједе на кревет и, објесивши ноге, поче климатати њима.{S} Прислони чело уз прозор, па као |
ође у механе и, пијући више него прије, поче лупати боце, прозоре, чаше и уједати свирачице.{S} |
брен дохвати аршин и, играјући се њиме, поче дражити дебелу, полугубаву мачку, која је лежала н |
т врати за њихов сто.{S} Сједе до Пере, поче га миловати по образу и умотавати му брк.{S} А њем |
ан обори главу и, као постиђено дијете, поче се чешкати по обрви.</p> <p>— Ама молимо те, учите |
pb n="95" /> се поче гицати и окрећати, поче изводити мајсторије и показивати, како зна и на за |
му, чак, и да запјева, те полако, тихо, поче циједити кроз зубе своју стару и најомиљенију пјес |
иближише и весели Данило <pb n="165" /> поче поздрављати окупљену свјетину и капом и објема рук |
нијесам ја бунтовник, — <pb n="148" /> поче се бранити Перо и ако муцајући. — Ја сам ја, а бун |
екако чудно стењати и привлачити га.{S} Поче га и љубити и тепати му.</p> <p>— Благо мени, како |
кву дјевојку, која би му се свиђела.{S} Поче застајкивати и испред многих излога, пред дућанима |
>Јован остави лулу и као замисли се.{S} Поче нешто у себи рачунати, погледајући их испод ока, к |
} Јефтан застаде.</p> <p>— Ја мислим, — поче Јово, — да свадба без барјака никако не ваља.{S} В |
да се оженио наш друг Перо Карантан, — поче Јефтан устајући са столице и исправљајући се. — Ми |
ривши унутра.</p> <p>— Данило, синко, — поче Перо благим, очинским гласом, окрећући се и као тр |
љуби.</p> <p>— Хајде, Перо, да иђемо, — поче Јефтан и као подиже се. — Ти си каз’о, да ћемо ост |
очеше пити.</p> <p>— Ви знате, браћо, — поче Јефтан озбиљно, малко уобљеним гласом, — да је у н |
и наточи је.</p> <p>— Онда... онда... — поче оним вишим гласом, пењући се на столицу. — Онда... |
бје руке сави око Обренова врата, па га поче стезати на прса и љубити.</p> <p>— Тако, брате, та |
љутит, сједе на сандук и објема ногама поче лупкати о тле.</p> <p>Након дуге почивке, јави се |
та заграја Благоје, утрчавши у собу, па поче грлити Перу и љубити у оба образа. — Честитам ти, |
као што је замишљао.{S} Од велике бриге поче му се и коса шарати и, на велику жалост његову, по |
познат чојек као ја...</p> <p>И Благоје поче низати примјер за примјером: како су многи странци |
е на плећима.{S} Перин <pb n="95" /> се поче гицати и окрећати, поче изводити мајсторије и пока |
му се поче мрачити...{S} Соба као да се поче окретати, а комесарова глава поигравати.{S} Изглед |
аво паде на столицу...{S} Свијест му се поче мрачити...{S} Соба као да се поче окретати, а коме |
<p>— Ти си будала!</p> <p>Бошково лице поче се растезати као да се кези на кога; десно око заи |
е од мачака, које су на њима спавале, и поче их облачити.{S} Обуче и нову антерију, а нов пас о |
ац задовољно се насмија <pb n="21" /> и поче обигравати око њега тапшући га по рамену.</p> <p>— |
непрестано превртао с бока на бок.{S} И поче се кајати, што је икако полазио на пут и што је бу |
се сада увјери да ствар није жалосна и поче се смијати.</p> </div> <pb n="14" /> <div type="ch |
p> <p>Обрен Пушибрк баци капу с главе и поче се протезати.</p> <p>— Еј Перо, Перо, — узвикну не |
о се такођер одуприје рукама о кукове и поче се бекељити према староме.</p> <p>— Не може бити, |
лавном улицом.{S} Увуче руке у џепове и поче зазјавати, гледајући у велике двокатнице и трокатн |
ла?</p> <p>Јефтан увуче руке у џепове и поче замишљено ходати око дрвета.</p> <p>— А има ли коњ |
> <p>Перо извади новце, па онда сједе и поче причати о својим »јадима«.{S} Додуше пажљиво је кр |
де под дуд.{S} Ту, поред Данила, леже и поче мислити о Јоки.</p> <p>Ту је и заспао.</p> <milest |
Што брже, то боље, — одговори Благоје и поче звиждукати.{S} Све се данас брже ради.{S} Брже се |
а...</p> <p>Пери испаде цигар из руке и поче се димити на ћилиму.{S} Очи му се помутише, усне п |
а.</p> <p>Међутим и Јован изведе коње и поче их вадати по ледини, чешукајући их и размрсујући и |
љавам и не дозвољавам — викну, бјешње и поче ударати руком о сто.</p> <p>— А шта не дозвољаваш? |
си добио.</p> <p>Алекса скиде наочаре и поче их трти о чакшире.</p> <p>— Јак је, брате, Јенглез |
а без жене може.</p> <p>Па узе ствари и поче их савијати и уређивати.{S} И што је више савијао, |
, него, у незгоди, извади и он јаглук и поче трти нос.{S} Уједанпут, као да се присјети нечему, |
траву.</p> <p>— Сретно! — викну Јово и поче точити вино.</p> <p>— Сретно! — заграјаше сви...</ |
раме на своме као да се застиди мало и поче се измицати, а, у измицању, опази на зиду слику, к |
ро опет ућута.{S} Скрсти руке у крило и поче ломити прсте.{S} Осјетивши удовичино раме на своме |
те Бог посла! — викну обрадован Перо и поче га грлити. — О, брате слатки и лијепи, добро ли ми |
рашан израз...{S} Обузе га неки бијес и поче по соби трчкати и поигравати.</p> <p>— Крава, крав |
а Данило, од радости, баци капу у вис и поче поигравати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
јереније живити.{S} Затвори се у собу и поче читати <title>Свето Писмо</title> и разне занимљив |
дворећи мене.</p> <p>Перо обори главу и поче се чешкати.{S} Бијаше му, као да га је неко полио |
орити.{S} Зину према њему, пружи руку и поче некако чудно стењати и привлачити га.{S} Поче га и |
Најпошље узе некакву излизану четицу и поче га чистити.{S} И размаза вино по свој кошуљи.</p> |
’о вас од зла и напасти сваке.</p> <p>И поче јаглуком трљати очи, као да већ таре сузе.{S} А Пе |
</p> <p>Пушке запуцаше.</p> <p>А учитељ поче здравицу...</p> </div> <pb n="169" /> <div type="c |
да се иђе...</p> <p>И помоћу Даниловом поче товари, ти пртљагу, а њима остави да сами узјашу.< |
и, раскорачивши се на широко, погледом поче тражити попа.{S} Опази га у дну авлије, испод широ |
ј умало није нос откинуо.{S} И све живо поче бјежати од њега као од човјека који је памет изгуб |
прислони раменом уз прозор и замишљено поче добовати прстима по стаклу.</p> <p>— А ко ће поћи |
Јови, стиште га у наручја и бјесомучно поче љубити по челу, образима, устима.</p> <p>— А како |
ку теби, одмах си мртав!...</p> <p>Перо поче трљати руке као да их умива.</p> <p>— Па, размишља |
и се <pb n="128" /> уза зид и забленуто поче мјерити Благоја.</p> <p>— Ама шта то? — запита као |
Марко Краљевић био је још бољи, — опет поче. — Он је кршнији јунак.</p> <p>— Ко зна!</p> <p>— |
лаве у кући.</p> <p>Од тога дана и опет поче умјереније живити.{S} Затвори се у собу и поче чит |
то, — безбрижно одговори Благоје и опет поче звиждукати.{S} Обиједили ме, да сам крао суцке биљ |
цу и обори га на столицу.{S} Затим опет поче играти око столова, поче звиждукати и пјевати.{S} |
стито и не погледа на њу, него се одмах поче чистити и уређивати.{S} Очешља се лијепо и раздије |
, по обичају, гунђати и проклињати све, почевши од младожење, па завршујући самим собом.</p> <p |
уживаху у њему.{S} Стара га, од милине, почела и по коси гладити, а стари се само смјешкаше и п |
сам пророк Јеремије, — бранила се Ана и почела говорити <pb n="17" /> мало оштрије, као и обичн |
жене, мислећи да су то права клепетала, почеле се побожно крстити и кренуле цркви на читав саха |
су се многи гости, иза других столова, почели мргодити и псовати га.</p> <p>— <foreign xml:lan |
враћамо више, ако поћерамо к’о што смо почели.</p> <p>Перо не знаде шта би одговорио, него и о |
оловом да му је било оковано, па се сад почело топити...{S} Дође му, чак, и да запјева, те пола |
ресит...{S} Чим је почео владати собом, почео је лупати и тући матер, а првим ријечима, што их |
м какав тутањ?{S} И почео се љутити.{S} Почео, чак, по обичају, гунђати и проклињати све, почев |
музика као да га је успављивала, те је почео отезати трепавицама и страшно зијевати, испуштају |
као врло живахан и отресит...{S} Чим је почео владати собом, почео је лупати и тући матер, а пр |
ечера наопако скупа, — додаде, пошто је почео бројати новце.</p> <p>Кад су изашли на чаршију, Б |
то га је врло обрадовало, јер се бијаше почео прибојавати, да га наскоро и Данило не остави.{S} |
вао: чује ли се барем какав тутањ?{S} И почео се љутити.{S} Почео, чак, по обичају, гунђати и п |
ери.{S} Упознао се с њиме, нашалио се и почео му сједити у магази.</p> <p>— Хајде затварај, па |
нађени поп, који тек што бијаше устао и почео се умивати, а полијејевала му лијепа Мара, обучен |
ао, вратио се у <pb n="155" /> касабу и почео <hi>оздрављати</hi>.{S} Човјек, у својој муци, би |
асту кроз рукав и — свеједно.{S} Чим би почео писати, та су слова добијала некакав чудан облик |
дућан, јер није знао чиме би паметнијим почео говор.</p> <p>— Мени не треба, — мирно одговори О |
то је на свијет изишао гладан, те одмах почео млацкати губицама као да сиса...{S} Кашње се пока |
промуца и застаде.{S} Није знао како ће почети, нити је знао казати рашта је дошао. — Мени треб |
ам ја добио одмјену.</p> <p>Перо се, из почетка, силно захука.{S} За прве двије године истјера |
и шта се закључило иза ручка, то смо у почетку изнијели.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
и и зовне Данила.{S} И он се диже...{S} Почеша се мало и хотимично се растресе над успаваним Је |
нице...{S} То не могу...</p> <p>Перо се почеша иза уха, поче куцкати врхом од кундуре о тле и к |
допјевао задњу ријеч, кад, кроз ходник, почеше одјекивати нечији кораци и као граја нека.{S} Пе |
ише се <pb n="48" /> крај врата и ту се почеше сашаптавати и разговарати...</p> <p>А Перо је би |
ра се с њима, — метнуше вино преда се и почеше пити.</p> <p>— Ви знате, браћо, — поче Јефтан оз |
ви устадоше иза стола.{S} Загрлише се и почеше љубити, као оно о Божићу.{S} А свакоме се нешто |
— У неђељу!</p> <p>И опет се загрлише и почеше љубити.{S} А Данило тек се сада увјери да ствар |
колара!</p> <p>Сви наврвише на тесту и почеше се гурати.{S} Неко стаде учитељу на ногу, Обрену |
/p> <p>Стадоше сви и укочише се.</p> <p>Почеше забленуто гледати један у другога, као да се пит |
ки, најпаметнији, и научили тај језик и почешће се служили њиме.</p> <p>Доктор је баш устицао ш |
а поче лупкати о тле.</p> <p>Након дуге почивке, јави се на прагу лијепо, младо дјевојче.{S} Но |
то? — запита Перу након дуге, врло дуге почивке, пошто га је добро премјерио погледом. — Новине |
.</p> <p>— Браћо, — узвикну, након дуже почивке, мало вишим, уобљеним, необичнијим гласом, какв |
аша слика? — запита удовицу, након дуже почивке.</p> <p>— Наша.</p> <p>— Оно је Милош Обилић?</ |
о нешто.</p> <p>— Хм, — рече након дуже почивке, остављајући хартије на страну и одахнувши мало |
оца рођеног наш’о...</p> <p>Након дуже почивке келнер донесе јело, на које се обојица наклопиш |
л-пашом и спјевали га у пјесму, која је почињала ријечима: <hi>Топал-паша мука наша</hi>.{S} Би |
рошапта, као кажњено дијете, — а ја сам пош’о да распитујем за ђевојке...{S} Ама ништа!...{S} А |
о болесна, па отиш’о у чаршију...{S} Ја пошао за тобом на далек пут, а ти мене оставио...{S} Да |
да и пород породио и све ти у напријед пошло!</p> <p>— Живили младенци! — заграјаше сви, грлећ |
ом.{S} Уједно одлучи и то, да, први пут пошље смрти родитеља, прослави Крсно Име.{S} А како га |
уредим.{S} Ако је не видиш сад, виђећеш пошље, па доста ти је...{S} И како би било да је никако |
ићи у механе.{S} Нарочито је волио ово пошљедње, тим више, што није морао сам ићи, него је, об |
ве се може десити.{S} Нијеси ни први ни пошљедњи кога овако осуђују...</p> <p>Комесар као да ов |
и Јован што су ишли лагано и мирно, за пошљедњим коњем.{S} Обојица задуханили, па се упустили |
ара.</p> <p>— Хајде, — вели, — да чујеш пошљедњу пресуду, па јали ће бити црна јали бијела.</p> |
рали из службе...{S} Не трпе, мој Перо, поштена чојека, па то је...</p> <p>— А шта си потље рад |
аје свега.{S} Она наћерује сељака да ми поштено плаћа бировину; она ме чува од свакога, <pb n=" |
ги пријатељи тако не дамо.{S} Ми хоћемо поштено.{S} Саставићемо опет сједницу, па да гласамо.</ |
и чуо. — Ђевојку знаш ли, ама честиту и поштену? — запита јаче.</p> <p>Благоју испаде цигар из |
лијепо примала?...{S} И зар ти је тако поштење?{S} Пријатеља свога шћео си да превариш и да от |
Ама ова вечера наопако скупа, — додаде, пошто је почео бројати новце.</p> <p>Кад су изашли на ч |
ита Перу након дуге, врло дуге почивке, пошто га је добро премјерио погледом. — Новине, на прил |
Нихтс... — рече доктор осмјехујући се, пошто га је добро прегледао. — То завтра буде ганц гут. |
погледа попа, испод ока погледа Мару и, пошто рече једно тужно, бескрајно тужно <hi>збогом</hi> |
ло прошетамо, — рече једне вечери Пери, пошто су се боље’ упознали. — Хајде.</p> <p>— А ђе ћу? |
.{S} Verstehen Sie</foreign>? — наручи, пошто се мало засити. — <foreign xml:lang="de">Aber sch |
испусти кроз нос, учтиво се наклонивши, пошто се мало прибрао. — То ми је мило.</p> <p>Јефтан м |
мо ли сад виђети кога? — запита Јефтан, пошто су изашли из гаја и стигли до неколико старих, ра |
="159" /> пође, — опет предложи Јефтан, пошто је момче отишло. — Правога друштва ни правога теф |
/p> <p>— Е, баш је лијепо! — рече Јово, пошто <pb n="156" /> је и он прочитао. — Међер и Перо к |
То му управо, није ни падало на памет, пошто је на свијет изишао гладан, те одмах почео млацка |
опет, — сјутрадан весело подвикну попу, пошто је уљегао у авлију и са слушкињом се најпријатељс |
наником у вароши М.....</hi> </head> <p>Пошто је стегнуо јуначко срце своје и сам се кренуо на |
gen Sie zwei Krugel</foreign>...</p> <p>Пошто келнер отрча, Благоје се окрену Пери.</p> <p>— Ет |
и сваки чојек Краљевићу Марко...</p> <p>Пошто је још мало посједио, диже се и пође.{S} Обрен по |
е како у хладовини слатко спава.</p> <p>Пошто су изашли из куће, окренуше другим путем, а не он |
има се појави главом Благоје и угојени, поштовани <hi>пунац</hi>.</p> <p>— Аха! — викну Благоје |
з свега гласа. — Ми најмилији другови и поштоваоци ваши, чије братске груди горе топлом љубављу |
млади људи махнити су и њима нико није прав...{S} Дигли главе, па вичу: »ми нећемо слушат’ ник |
— Зар није <pb n="149" /> мало, што сам прав-здрав три дана одлеж’о у хавсу?</p> <p>— Видићемо, |
ворили бачвицу, из ње испани риба...{S} Права мала риба!.{S} А, ето, читав свијет зна, да у пра |
ако одрасла и тако се раскрупњала...{S} Права ђевојка!</p> <p>— А... и ти прави момак! — живо д |
те су комшијске жене, мислећи да су то права клепетала, почеле се побожно крстити и кренуле цр |
пане и са столице.</p> <p>— Немојте се правдати и испричавати, — упаде комесар важно. — Ја зна |
S} Он је преварио и прије, те су му, на правди вишњега Бога, претеслимили нас, к’о метиљаве овн |
љуби кога.</p> <p>— Тако је, — потврди, правећи се озбиљан. — Шта би било са женама, да се није |
овићу, друга ствар, — одговори он брзо, правећи љубазније лице и као покушавајући да се осмјехн |
рчијом брадом, сједио је и писао нешто, правећи се као да не види Перу.{S} Пребирао је некакве |
им крововима, или је лешкарио у душеку, правећи куглице од хљеба и гађајући њима слике на зиду. |
ело устајући испред <pb n="54" /> њих и правећи им мјесто. — У мене је вазда овако. — Затим се |
нам кахву!...{S} Ти си, побратимковићу, прави дипломат...{S} Камо среће, да су нам сви таки!... |
..{S} Права ђевојка!</p> <p>— А... и ти прави момак! — живо дочека Милка и, окренувши се у стра |
видим.{S} По јутру познајем дан.{S} И, право да ти речем, ја га више не могу гледати по сокаку |
...</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— А да буде право весеље, нека и Стака пође, — опет ће Јово. — Удов |
ебивајући се. — Ви како гласате мени је право.{S} Мени не треба ништа него жена.</p> <p>— Ама н |
да се готов и на суду заклети „за своје право“.</p> <p>Перо се не осврну на све то.{S} Он <pb n |
не обзирући на госте, — а ове је године право, да ми вратиш два...</p> <p>— Много је, — прошапт |
едном руком наслонио на зид и гледа јој право у лице; она оборила главу и чупка ресе на бошчи.< |
Благоја за крај од прслука и погледа му право у очи.</p> <p>— Ја ћу те нешто крупно запитати, — |
едложи Јефтан, пошто је момче отишло. — Правога друштва ни правога теферича нема без женскадије |
о је момче отишло. — Правога друштва ни правога теферича нема без женскадије.</p> <p>— То треба |
их љепота изненади.{S} Куће нанизане у правом реду једна до друге, па све једнаке, нове, бијел |
иба!.{S} А, ето, читав свијет зна, да у правоме вину нема риба.{S} Њима је, да речемо, Бог одре |
рашчерупан, у лакоме одијелу, стаде на праг и погледа по соби.</p> <p>— А-а није ми ту Јово? — |
.</p> <p>Након дуге почивке, јави се на прагу лијепо, младо дјевојче.{S} Носила је на простоме, |
Човјек кад хоће да се жени, стоји ти на прагу новога роћења и смрти.{S} Ако ти буде добра жена, |
пут и три чаше преврнуше се на столу, а празна боца откотрља се и разби у комаде.</p> <p>— А шт |
— дочека Перо брзо. — Без жене је кућа празна.</p> <p>— Па ожени се болан! — узвикну удовица, |
очио и без њега, јер није могао гледати празне чаше, и прелијевао их.{S} Отуда се вино разлило |
У кући ми ништа у реду.{S} Ове ми у њој празно, све наопако.{S} Тако је то, брате, кад нема жен |
испупченим очима, оборио главу и куцка празном чашом о сто, а други прекрстио ноге по турски, |
>Јефтан се ђаволасто осмјехну.{S} Куцну празном боцом о сто и нареди још вина...</p> <p>Иза тог |
само гледај, — рече, куцајући штапом о празну чашу и разгледајући људе и жене за осталим столо |
мале, скромне кућице, чија је бјелина, прама сунцу, силно ударала у очи.{S} Поп је био крупна |
редини авлије, а недалеко од њих, испод прастарог, кљастог дуда, весело грокћући ваљало се двој |
ма ко да ми уреди; нема ми ко ни кошуље прати, па вазда купујем нове.{S} Ономадне сам узео једн |
траг, ако не желите да вас протјерам са пратњом...</p> <p>— Фала Богу и на томе, — опет ће Перо |
ба, те пече и у тјеме и у голи врат.{S} Прашина, испод кола, диже се и пада по очима и лицу.{S} |
а ти је паучина по зидовима и колика је прашина по тлима?</p> <p>Перо преврну очима, погледа у |
иских, сеоских кућа, испред којих се, у прашини, играло неколико голишаве дјеце...</p> <milesto |
јешало са пепелом од цигара и давнашњом прашином, те је соба много сличила каквој запуштеној ме |
="97" /> <p>И, нарамљујући и стресајући прашину са хаљина, пође за њима.</p> <p>Једва пред вече |
ћошка нове чакшире, отресе са њих силну прашину и длаке од мачака, које су на њима спавале, и п |
у село...{S} Унаоколо све мртво!...{S} Прашљиво, пепељасто лишће опустило се, па нити шушти, н |
е о прошлости Пере Карантана.{S} Његова прва љубав.</hi> </head> <p>Па ни отац га није могао ду |
изведе нову мајсторију и спустио се на прва кољена, а Перо се ослабио, полетио с њега главачке |
еро се, из почетка, силно захука.{S} За прве двије године истјера двојицу конкурената из Касабе |
ћу ти казат’ како се ради, — биле су му прве ријечи што их је тада рекао оцу.{S} Весели отац за |
зва Данилом.{S} Уједно одлучи и то, да, први пут пошље смрти родитеља, прослави Крсно Име.{S} А |
.</p> <p>— Па шта велите људи? — запита први Јефтан мало уобљеним, свечанијим гласом, гледајући |
рантана.{S} Његово рођење, дјетињство и први дани момаштва.</hi> </head> <p>Перо Карантан, с ко |
бити и све се може десити.{S} Нијеси ни први ни пошљедњи кога овако осуђују...</p> <p>Комесар к |
ше нешто расположенији и љубазније него први пут прими Перу.</p> <p>— На упит о вашој ћудоредно |
мало.{S} Ипак стегну срце и уљезе.{S} У први мах готово није могао ни распознати људе, што сјеђ |
упознао се Перо са Јефтаном Мргудићем, првим својим јараном.{S} Јефтан није имао никога свога |
собом, почео је лупати и тући матер, а првим ријечима, што их је проговорио, опсовао је, по на |
друговима. — Реците и ви коју.</p> <p>— Прво: треба да узме жену с миразом, — дочека Обрен у по |
миразом, па нек се и он ожени.{S} То је прво.</p> <p>— А друго?</p> <p>— Друго је, да је паметн |
S} Онако збуњена, мјесто да пружи кахву првоме Јефтану, који <pb n="76" /> је и сједио у прочељ |
емо ријешити.</p> <p>— И скупићемо се у прву неђељу! — додаде Јово.</p> <p>— У неђељу!</p> <p>И |
женидби.</head> <p>Састанак, одређен у прву недјељу по Крсноме Имену, морао се одржати и сви ј |
екаквим дугуљастим ђаком око кирије.{S} Пребацивала му је, како је пуних шест мјесеци вара и не |
трима псима избио око, а двјема мачкама пребио ногу.{S} Разбио је и неких двадесет прозора, а н |
за оца покојног, — једва изговори Перо, пребирајући ресе на појасу и збуњено се осврћући.</p> < |
што, правећи се као да не види Перу.{S} Пребирао је некакве хартије и мрмљао нешто.</p> <p>— Хм |
pb n="22" /> сједити по туђим дућанима, пребирати дневне новости и ићи у механе.{S} Нарочито је |
обје Швабо и ето ти шта ће.</p> <p>— Не превари он више! — дочека <pb n="104" /> Бошко и, звизн |
сам платио ручкове и вечере, да ме тако превари!...</p> <p>Грдећи Благоја једва је некако заспа |
и се руком по челу. — То су нас обојица преварили и изневјерили, црн им образ и овога и онога с |
сад снијева.</p> <p>— Ама да се нијесте преварили? — запита опет, крстећи се. — Шта ћу им ја?</ |
љења. — Стари је оно алчак!...{S} Он је преварио и прије, те су му, на правди вишњега Бога, пре |
Ако ти је име Перо Карантан, нијесам се преварио.</p> <p>Перо се замисли.</p> <pb n="144" /> <p |
лу. — Муч’ поганове!{S} Ти си мене шћео преварит’ сада, кад хоћу да удомим Мару за судског писа |
..{S} Овђе су све сами лопови, па ће те преварити за ситницу, ако те не води познат чојек као ј |
она није твоја?{S} И зар сада њу мислиш преварити?</p> <p>— Невјерниче један! — цикну удовица и |
хну.</p> <p>— Шта ће? — запита тужно. — Превариће њих обје Швабо и ето ти шта ће.</p> <p>— Не п |
о“. — Њему се више не вјерује!</p> <p>— Превариће он, — одговори Алекса упорно, потпуно увјерен |
поштење?{S} Пријатеља свога шћео си да превариш и да отмеш његову ђевојку.</p> <pb n="56" /> < |
ити писну, нити зубима шкрипну.{S} Само преврну очима и, савијен као гудало, упрашен, диже се с |
колика је прашина по тлима?</p> <p>Перо преврну очима, погледа у небо и испусти један мученички |
>— Све горе, — одобри и Перо, мученички преврнувши очима. — Наопако, брате...{S} Овако ти је то |
зубима.{S} Удари и други пут и три чаше преврнуше се на столу, а празна боца откотрља се и разб |
ако очију да склопи, него се непрестано превртао с бока на бок.{S} И поче се кајати, што је ика |
ену, након пуна два мјесеца, уздишући и преврћући очима као рањеник. — У кући ми ништа у реду.{ |
и карамфилом, иза уха, закитила и лице превукла танким руменилом, те би се, готово, прије могл |
барем десетак здравица...</p> <p>Јефтан превуче руком преко бркова, па удари по столу.</p> <p>— |
октор осмјехујући се, пошто га је добро прегледао. — То завтра буде ганц гут.</p> <p>Па, примив |
че застајкивати и испред многих излога, пред дућанима, не осврћући се на то, што су га пролазни |
ефтан некако заносно, — и он је, браћо, пред свима нама проси...</p> <p>Сви ахнуше и погледаше |
пенице, па, сачекавши га <pb n="110" /> пред вратима Јефтанове собе, свом снагом гурну у њих и |
<p>Као ноћ је, мјесечином обасјана.{S} Пред њим као пукло широко језеро, огледало мјесеца и зв |
уречено доба, нађоше у Периној соби.{S} Пред њима је стајао онај исти стари, расклимани сто, по |
вена, а лијевом је држи за подвољак.{S} Пред њима, на столици, руменила се велика боца вина, дв |
тефтер, из кога је Јока нешто читала, а пред њим су стајала два сељака и гледала га са страхопо |
ак, који се спустио на земљу и поиграва пред њим.{S} И, као да га вјетрови понијеше, он се брзо |
у са хаљина, пође за њима.</p> <p>Једва пред вече стигоше у П..., малу, гиздаву касабу, чија их |
да свачије сватове лијепо дочекамо и да пред њих изађемо...{S} А Перо је наш јаран; доста је <p |
{S} Научила на њу, па ако ми није вазда пред очима, дође ми да помахнитам...{S} А сад — да оде |
си ми пријатељ? — љутито запита Благоја пред вратима.</p> <p>— Ову ли си ми срећу наш’о?</p> <p |
да млатне букваром по глави онога ђака пред собом, да кога испод клупе боцне иглом, или да пус |
, — потврди Јефтан, бацајући му брзојав пред ноге. — Да се није оженио, не би се ни вратио, нит |
но?</p> <p>Јефтан познаде, да му се сад пред Пером није шалити, па лагано извуче руку којом је |
дочека стари и, раскорачивши се, стаде пред њега, као да би се тукао. — Знаш ли ти ко сам ти ј |
пусти Перу из затвора и опет га поведе пред комесара.</p> <p>— Хајде, — вели, — да чујеш пошље |
.{S} Но гут!... — Осијече доктор и пође пред њим. — Видиме...{S} Шнел...</p> <p>Кад су стигли у |
ори ништа.{S} Само упрти пртљагу и пође пред њима, да их води Јовановој кући.</p> <p>Затекоше Ј |
} Некаква нарумењена усиђелица указа се пред њим и, љубазно се осмјехујући, показа му собу, Пер |
стиште своје снажне шаке и раскорачи се пред њим као да би да се хрве.</p> <p>— А опет си ми до |
.</p> <p>Нијесу дуго ишли, па се нађоше пред омањом кућом, са једном бескрајно дугачком и необи |
авајући, да ће свакоме „бити наклоњен и пред свима властима штитити му интересе“...</p> <p>— О, |
ш! — викну из свега гласа, поигравајући пред њим. — ха, ха, ха жену би хтио!{S} Је ли жену?{S} |
ш? — запита зачуђени доктор, уступајући пред њим. — Цо?</p> <p>Перо скиде капу и понизно се нак |
се пење уза степенице, — њему се смрачи пред очима.{S} Поп му сада није изгледао као поп, него |
»Отишао у походе покојници« као што сам пред смрт говораше, осмјехујући се и питајући за Перу.{ |
узимамо учешћа у вашем весељу и ступамо пред вас, да вам пружимо изразе наших одушевљења, нада |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пред собом полицијског комесара морао је чекати више од |
и дочек Пере Карантана.</hi> </head> <p>Пред великом Будровчевом механом, што је непуна два сах |
м нико, кад нас ево на мјесту...</p> <p>Пред њима се, одиста, указивала нешто љепша, плочом пок |
иште, стегну и — излети из собе.</p> <p>Пред вратима застаде и бризну у плач.</p> </div> <div t |
а поздрава није хтио прихватити.</p> <p>Пред вече сврнуо се, од муке, Обрену Пушибрку на дућан. |
ухну ове ријечи и заустави се.{S} Стаде преда њу и стиснуту шаку поднесе јој под нос.</p> <p>— |
ван се бржебоље одмаче од плота и стаде преда њих.</p> <p>— Станите, станите! — викну, заустављ |
ти ни погледати ма куда.{S} Стари стаде преда њу и куцну је прстом по челу.</p> <pb n="81" /> < |
егово раме чешало о њезино и, гледајући преда се, једнако је смишљао: шта ће проговорити...{S} |
е и разговара се с њима, — метнуше вино преда се и почеше пити.</p> <p>— Ви знате, браћо, — поч |
о изненадно. —- То је најбоље!</p> <p>— Предлажемо и ми! — повикаше сви.</p> <p>Јефтан, пружају |
</p> <p>Перо прошета мало по магази.{S} Предлог Јефтанов чинио му се смишљен <pb n="23" /> и ум |
"154" /> му, па нек се тамо вјенчају, — предложи Благоје.</p> <p>— Тако је.{S} Нек се тамо вјен |
ије неко да <pb n="159" /> пође, — опет предложи Јефтан, пошто је момче отишло. — Правога друшт |
састави руке на леђима и неколика пута пређе с краја на крај собе.{S} Најпошље погледа у Јоку. |
икну још с врата, чим је опазио како се презагријана пећ заруменила и како се, на маломе асталч |
ву и чворугу му, која се зацрвенила као презрела трешња, па развуче лице, засмија се и одмахну |
ну Благоје прекидајући причање и као са презрењем гледајући Перу, — <foreign xml:lang="de">Zahl |
А то су ти пријатељи? — запита хладно и презривим погледом премјери их обојицу. — То зар?</p> < |
Не знаш ти то, не знаш, — дочека Јован, презриво узвијајући носом. — Што се више види, више се |
Нек није дуга језика,</p> <p>Јефтан га презриво погледа и окрену се Јови.</p> <p>— Шта ти мисл |
би било каквих неприлика.</p> <p>Учитељ презриво одмахну руком и куцну се по челу.</p> <p>— У м |
месар, давајући му руком знак, да га не прекида у говору. — Ми, али, не смијемо заборавити ни н |
ајда је, — осијече Бошко, љутит, што га прекидају у ријечи, — и само паметни људи знају, каква |
="de">Zahlen</foreign>! — викну Благоје прекидајући причање и као са презрењем гледајући Перу, |
</p> <p>— Па каз’о сам да ћеш виђети, — прекиде га Благоје љутито. — Ти ћеш отићи са мном, да п |
о, у страни, испали пушку, он се трже и прекиде поучавање.</p> <p>— Ето га! — викну онај што је |
.</p> <p>Стари погледа на врата и одмах прекиде реченицу.{S} Малена, танка, сухоњава <pb n="137 |
се да ће киша, — рече најпошље, тек да прекине ћутање. — Има пуно облака...</p> <p>— И мени се |
<p>— Зовемо молићемо, — одговори Перо и преклони се читавом половином тијела. — Баш се тако зов |
едаше око округлога стола, — око стола, преко кога Јефтановица сваке вечери позива некакве духо |
рушку!...</p> <p>Читава тога дана, а ни преко ноћи, није ишао у механу и спавао је слађе него о |
обесели за моја добра дјела.{S} Кад сам преко дана у дућану, једва чекам да се смркне, јербо ка |
здравица...</p> <p>Јефтан превуче руком преко бркова, па удари по столу.</p> <p>— Не треба толи |
и.</p> <p>Јефтан, не осврћући се, онако преко рамена окреса: — па вади... мени је сведно.</p> < |
је било ништа.{S} Три пута се преметнуо преко главе, изгубио један зуб и — то је све.{S} Кашње |
/p> <p>— Остави, Бога ти, твоје вино, — прекори га жена, која као да није много пазила на његов |
е са земље.</p> <p>— Што се не чуваш? — прекори га Јефтан сурово. — Како то јашеш?</p> <p>— Чув |
крпетина.</p> <p>— А шта ти ту радиш? — прекори га Перо приближујући се. — Зар ти је ту мјесто? |
кућу, — говорио је свакоме, који би га прекорио због неуредна живота. — Волим, брате.{S} Срце |
а само њега бегенишем...</p> <p>Перо се прекрсти.</p> <p>— А сапутнина? — запита као кроз плач. |
ву и куцка празном чашом о сто, а други прекрстио ноге по турски, устакао велике наочари на нос |
да ће прогутати некога.{S} Лако бљедило прели му се лицем...{S} И за час се уозбиљи и обледени |
, јер није могао гледати празне чаше, и прелијевао их.{S} Отуда се вино разлило и по свему потр |
p>— Хм, хм, — мрмљаше Благоје, погледом прелијетајући карту. — Хм... <foreign xml:lang="de">bri |
и.</p> <p>— Кршан си ти, — настави поп, прелиставајући протокол, — чим не слушаш рђаве јаране, |
е рећи, јер у буквару никако није могао прелистати четврту страницу.{S} До те странице могао је |
им него за Периним послом и да је овај, према томе, дужан, бринути се за његову удобност.{S} И |
ијет, прикупи снагу, размахну и заплива према њој.{S} Хита, јури, а дрхће од чежње и напријед с |
него у лабуда главу, обје руке пружила према њему и зове га себи...{S} Њему памет стаде...{S} |
ља звијер.{S} Обје руке рашири и полети према Јови, стиште га у наручја и бјесомучно поче љубит |
рије рукама о кукове и поче се бекељити према староме.</p> <p>— Не може бити, — отегну пакосно. |
тајао је смијешећи се и обје руке ширио према гостима.</p> <p>— Хе, хе, брате слатки, окаснили |
једне гомиле буњишта, како стоје једно према другоме:{S} Јово и Јока.{S} Он се једном руком на |
нако онако стидљиво, наклони мало главу према десном рамену и окрену се.{S} Перо, као ван себе, |
чије братске груди горе топлом љубављу према вама, узимамо учешћа у вашем весељу и ступамо пре |
ошуљу, па преобуци.</p> <p>Па се окрену према вратима.</p> <p>— Данило! — викну из свега грла.< |
зета она не могаде проговорити.{S} Зину према њему, пружи руку и поче некако чудно стењати и пр |
погледати, нити им ријечи проговорити, премда су се мотале око њега, миловале га по образима и |
— питао је Аћим, као љутећи се помало, премда он нити је могао нити смио озбиљно се љутити.</p |
на све стране, као да је полиција какву преметачину извршила или, у најмању руку, као да су му |
S} Њему није било ништа.{S} Три пута се преметнуо преко главе, изгубио један зуб и — то је све. |
ти лијепи к’о душа...</p> <p>Удовица га премјери погледом.</p> <p>— А ти бећар још?{S} Није ти |
’...</p> <p>И опет се окрену сељацима и премјери их оштрим погледом.</p> <p>— Не чекајте више, |
и? — запита хладно и презривим погледом премјери их обојицу. — То зар?</p> <p>— Ово су.</p> <p> |
е, врло дуге почивке, пошто га је добро премјерио погледом. — Новине, на прилику, читаш ли?</p> |
зна и на задњим ногама стајати.{S} Перо премрије од страха.{S} Поблиједи, полегути се, ухвати с |
ти!{S} Ја ћу теби дат’ своју кошуљу, па преобуци.</p> <p>Па се окрену према вратима.</p> <p>— Д |
о, опазио је да су сви мирни и да се не препадају од његове куће.</p> <p>— Ама у мене у собама |
кочи иза стола оборивши три столице.{S} Препаде и Благоја и остале госте, који га усплахирено п |
им, топ или лагум пукао, не би се више препали.{S} Обојица одскочише од земље и блесасто погле |
те к’о двије маслине, а коса златна к’о препечена ракија од пет година дана...{S} Ах, да је вид |
а и како се, на маломе асталчићу, чиста препеченица злати у боци. — Лијепо, лијепо! — ускликну |
у књиге не уписују.{S} На другој страни препирала се једна баба са некаквим дугуљастим ђаком ок |
јешао у гомилу дјечурлије, па се с њима препире и разговара.{S} Међу свима Данило је био најкру |
и механџија стао на сред механе, па се препире са некаквим крезубим старчићем око плаћања.{S} |
рада заигра, очи се наводнише.{S} Перо, преплашен, хтједе јој прилетети да је придржи, али се о |
запита.</p> <p>— Није, — одговори Перо преплашен. — Што ће ти?</p> <p>Игњат измахну руком и св |
лахко, полахко, не вичи толико! — упаде преплашени Перо, дајући му знак и рукама и очима да пре |
а му брада, а очи се зацаклише.{S} Очас препознаде Благоја Маринчића, свога давнашњег познаника |
..{S} И још, ако хоћеш, да ти и ђевојку препоручим, а једва ће те дочекати.{S} Знаш ли попову М |
кубетом њезиним пружао се дугачак сто, препун јела, пића и сваке ђаконије, а око њега је, са ј |
обично освијетљену, башту, која је била препуна свакојаке, мале и велике, господе.{S} Благоје д |
е украј стола, држећи у руци овећу чашу препуну вина, укочио се и издигао главу на више, као да |
зоре.{S} Макар што му је и мати од јада пресвисла, он је остајао.{S} И сав свијет прорицао је и |
ина од говедине...</p> <p>— Како кад, — пресијече га удовица оштро. — Младо не умије ни миловат |
ула у морске дубине, па је рибе једу, — пресијече га Перо.</p> <p>— Још има! — узвикну Јефтан ј |
и само ако хоћеш...</p> <p>— Ја хоћу, — пресијече га она живо и пружи руку да га загрли. — Ја х |
може се и гладоват’...</p> <p>Свирачице престадоше.{S} Једна љепушкаста плавојка, са малим, неш |
еро, дајући му знак и рукама и очима да престане. — Кажи ми само и тихо ми кажи: знаш ли ђевојк |
p> <p>— Ама, по Богу, зар може бити још пресуда? — запита Перо замирући од страха и блиједећи. |
pb n="55" /> ти си к’о судац... и да ми пресудиш данас...</p> <p>— Зар данас? — постиђено запит |
абио прилику</hi>. — Дош’о сам да ми ти пресудиш... <pb n="55" /> ти си к’о судац... и да ми пр |
<p>— Хајде, — вели, — да чујеш пошљедњу пресуду, па јали ће бити црна јали бијела.</p> <p>— Ама |
рије, те су му, на правди вишњега Бога, претеслимили нас, к’о метиљаве овнове...</p> <p>— Шути, |
друга љубав.</head> <p>— Тешко ми је и претешко, — тужио се Перо Обрену, након пуна два мјесец |
неколика сандучића и завежљаја и, тако претоварен као парипче, смијао се безбрижно и весело.{S |
ће бити уредан.{S} Заклињао се и да ће претрести и уредити кућу и све ствари по њој, раштркане |
а. — Пазарујте сад у другога, а ја имам пречег посла, — рече и отрча из дућана.</p> <p>— Оженио |
ру, — дочека Обрен, коме су додијала та пречеста тужакања. — Што мени причаш? -</p> <p>Нијесам |
Ама што тако брзо? — запита. — Каква је преша била?</p> <p>— Гвожђе се кује док је вруће, — реч |
п љутито. — Шта ће одма?{S} Каква је то преша? — Али, као да се нечега сјети, бржебоље умекша г |
оворити!...</p> <p>Кад изненадно, као у преши, уљегоше у авлију и, са ужасном шкрипом и треском |
рога.</p> <p>— Е кад је тако, а ми ћемо прешјутра повести ђевојку за њим, у касабу <pb n="154" |
прошапта тихо. — Барем би половина буха прешло на њега.</p> <p>И дође му, да тога часа скочи и |
е све са твоје махните памети.{S} Да се пржимо на сунцу, да се знојимо због твоје женидбе!..</p |
о коњ, који се игра и обара људе?...{S} При погодби нијесмо казали да нас обара и то је непоште |
еницама гориле су двије омање лампе.{S} При дну степеница дочекао их је домаћин.{S} Гојазан, де |
причао све остало и причао је дуго.{S} При свршетку осјетио је, као да му је мало одлануло на |
ани, поучавао свијет, како да се понаша при дочеку.</p> <p>— Ви само мене пустите напријед, — г |
, понос веселих касабалија, издизала се при дну чаршије и као кочоперила се својим огромним вра |
авицама и страшно зијевати, испуштајући при томе чудноват глас, да су се многи гости, иза други |
ја!{S} Ја само лијепу тражим!...</p> <p>При растанку три пута стиште Јефтанову руку, па се окре |
"85" /> Погури се и лагано, на прстима, приближи им се мало.</p> <p>— Је ли те стрина виђела? — |
еба дати без њега...</p> <p>Јово јој се приближи.</p> <p>— А он ти брани и да се удаш?</p> <p>— |
ице бошчом и утече у кућу, а Јово му се приближи.</p> <p>— Не ваља ти што прислушкујеш, — рече. |
едно...{S} Ти само пази!</p> <p>Кола се приближише и весели Данило <pb n="165" /> поче поздрављ |
на? — једва се прибра Јефтан да запита, приближујући му се и хватајући га за руку. — Камо жена? |
ствар, брате, — дочека Перо живахније, приближујући <pb n="42" /> му се. — То сваки паметан чо |
Ти сваки дан љепша, — нашали се Обрен, приближујући се Милки и гледајући је како точи кахву. — |
.</p> <p>— Нема Томе! — викну загушено, приближујући им се. — Нема Томе, нема кола, нема вожње, |
полицајац набусито, одгурнувши Данила и приближујући се. — Чекао сам по сахата, док сте се проб |
ободно ступајући у <pb n="47" /> собу и приближујући им се. — Нијесте знале, да ћемо и ми доћи |
/> <p>А ђе си ти, Игњате? — запита Јово приближујући му се. — Зар си жив, болан?</p> <p>Стари И |
>— А шта ти ту радиш? — прекори га Перо приближујући се. — Зар ти је ту мјесто?</p> <p>— Па куд |
је врло обрадовало, јер се бијаше почео прибојавати, да га наскоро и Данило не остави.{S} Некак |
на.</p> <p>— А камо ти жена? — једва се прибра Јефтан да запита, приближујући му се и хватајући |
одвољком и рупицама на бради, за час се прибра.{S} Лагано, забацивши кестењаву косу, која јој ј |
тати: а шта ће то?...{S} Ипак се некако прибра, извади кесу да плати попу, па, пољубивши га у р |
а да се жениш.{S} Сад! — дрекну Јефтан, прибравши се мало. — Одма да тражиш ђевојку!</p> <pb n= |
ос, учтиво се наклонивши, пошто се мало прибрао. — То ми је мило.</p> <p>Јефтан му пружи руку, |
се ко објесио; ни земљотреса, ни каква привиђења није било.{S} Сва је ствар у томе, што се дра |
p> <p>— Ко је? — помисли у себи.</p> <p>Привири боље.{S} И опази, недалеко од дуда, иза једне г |
ам испросио, а ја не знам.{S} Хоћаху ми привјенчати једну стародревну, па Бог даде те ме проћер |
>— А име, име ми кажи, — зациганчи Перо привлачећи га себи. — И име да знам.</p> <pb n="124" /> |
ружи руку и поче некако чудно стењати и привлачити га.{S} Поче га и љубити и тепати му.</p> <p> |
ад’о...</p> <p>И још јаче обгрли Перу и привуче га себи.</p> <p>— А јеси ли вечер’о? — запита г |
еди.</p> <p>— Јефтан болестан? — отегну пригушено.</p> <p>— Болестан богме, — потврди Данило, о |
на челу му искочи дебела, модра жила и придаде му лицу страшан израз...{S} Обузе га неки бијес |
патом запита Перо домаћицу, гледајући у придошлицу. — Ко је ово?</p> <p>— То је, — одговори ста |
, преплашен, хтједе јој прилетети да је придржи, али се она изврну и отскочи од њега као опарен |
шкрипом и треском, отворише врата мале, приземне собице, и удовица и кћи јој Милка поплашено ск |
он је најпречи!</p> <p>— Таки ли си ми пријатељ? — љутито запита Благоја пред вратима.</p> <p> |
онизно се наклони.</p> <p>— Болестан ми пријатељ, господине, — тужно проговори. — Болестан је п |
е бој никога!</p> <p>— Курталиши ако си пријатељ и <pb n="167" /> брат! — јекну Перо, па се сав |
ала?...{S} И зар ти је тако поштење?{S} Пријатеља свога шћео си да превариш и да отмеш његову ђ |
у да те видим.{S} А ево сам дов’о и два пријатеља и једно момче, да ти се прогостимо у кући два |
ан што је у туђему мјесту нашао овакога пријатеља.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
отприје помало познавао и сматрао га за пријатеља, а данас му је требао један човјек, коме ће с |
оја пријатеља, три најдража и најмилија пријатеља, који, загријани вином и необично расположени |
и растужен, дуго гледаше он у три своја пријатеља, три најдража и најмилија пријатеља, који, за |
отац задовољно је трљао руке и трчао од пријатеља до пријатеља да га хвали.</p> <p>Негдје у то |
а тако изневјери друга <pb n="112" /> и пријатеља!...{S} Стид га и од Швабице... -</p> <p>— Опр |
оћемо да га лијепо дочекамо к’о друга и пријатеља, — рече. — Хоћемо, бива, да му изађемо на сус |
о је трљао руке и трчао од пријатеља до пријатеља да га хвали.</p> <p>Негдје у то доба упознао |
p> <p> <hi>Долазим у петак.{S} Поздрави пријатеље.{S} Перо.</hi> </p> <p>Прочита га још два пут |
ит’ би јављао да долази и „да поздравим пријатеље“.{S} То ти се само каже!</p> <p>— Е, баш је л |
ђаво проћи.{S} Једино је још Аћим ловио пријатеље и хвалио им се:</p> <p>— Опет је он кршан!... |
Ево ти дошли, — одговори Јово весело. — Пријатељи дошли.</p> <p>Стари се лијено исправи и, одуп |
хватајући Јефтана за рукав. — Ми други пријатељи тако не дамо.{S} Ми хоћемо поштено.{S} Састав |
авим моје крсно име и које сте ви, моји пријатељи, мени дошли и које вама фала на љубави.{S} Ме |
да га дочекамо, — рече. — Какви би били пријатељи, кад га не би дочекали?</p> <p>— Без дочека н |
дени опет.</p> <p>— А?...{S} А то су ти пријатељи? — запита хладно и презривим погледом премјер |
ва сахата удаљена од касабе, подигли су пријатељи Перини широку <hi>хладницу</hi> од самих дубо |
и да набави једнога слугу.{S} Обрати се пријатељима и они му нађоше Дамјана, овога истога Дамја |
ко лијепо кажете и које ја мислим да је пријатељски... онда ја велим: нека буде тако.{S} Мени т |
> и умјестан и, што је главно, искрен и пријатељски.</p> <p>— А хоћемо ли дуго остати? — запита |
огу добро и здраво, к’о што и теби исто пријатељски желимо...{S} И ако желиш чути за наше задов |
ак његова писма, што га је писао једном пријатељу:</p> <p>„.....и ако желиш чути за наше здрављ |
заше се.{S} Он испусти некакав уздах и, прије него што је Перо могао што изговорити, загрли га |
кла танким руменилом, те би се, готово, прије могло помислити да је старија сестра Милкина него |
и дохвати велики протокол, увезан ваљда прије тридесет година, разасут, излињао, ишаран трагови |
ри је оно алчак!...{S} Он је преварио и прије, те су му, на правди вишњега Бога, претеслимили н |
ужи му обје руке.</p> <p>— А камо се ти прије? — запита га пријекорно. — Толико година па да на |
не смијемо заборавити ни на случајности прије сто годинах...{S} То је, наиме, потребно...{S} Ви |
p>— Жениче и невјесто, — узвикну учитељ прије, него су се кола и зауставила и високо издиже изн |
осподња не знам кога, али свакако барем прије четрдесет година.{S} Оцу му је било име Аћим, или |
{S} Зато је и долазио кући доцније него прије.</p> <p>— Волим пуну механу него пусту кућу, — го |
>Опет пође у механе и, пијући више него прије, поче лупати боце, прозоре, чаше и уједати свирач |
ху дрвету, и изгледао је смјешнији него прије.</p> <p>— Ја ћу, — викну он колико га грло доноси |
ти мени Јово, — рече хладно, као и мало прије. — Мали си био, кад сам те носио на рукама...{S} |
примала?</p> <p>— Па, брате, што ми то прије не казасте? — окоси се Перо, мрко је гледајући. — |
лицу им се огледала радозналост, да час прије виде ту лијепу невјесту.</p> <p>Неки постадоше и |
е, као за инат, хитао, да крштеницу час прије сврши.</p> <p>Тужан и жалостан вратио се Перо кућ |
овори Перо. — Ако пос’о свршим, поћи ћу прије...</p> <p>— Онда ти ја у свему стојим на располож |
и кога.{S} Кажи, нек се од мене не боји пријеваре.{S} Ја воде никад не сипљем.{S} Ја знам шта ј |
и чиније „мезе“.</p> <p>— Цо то јест? — пријекорно запита доктор, окрећући се Пери. — Во ист по |
p> <p>— А камо се ти прије? — запита га пријекорно. — Толико година па да нам не дођеш!{S} Зар |
а и старала се, да му за тур од чакшира прикаче некакав чудноват реп: од изрецкане хартије и ст |
да пођу за њим.{S} Пођоше.{S} Полако се прикрадоше до стрикине собе и тада Јово једним јачим уд |
нило, који је за све вријеме говора био прикривен за вратима и све слушао, провири унутра.{S} С |
никога!..{S} Он заборави на сав свијет, прикупи снагу, размахну и заплива према њој.{S} Хита, ј |
зар?</p> <p>— А како си? — запита Јово прилазећи му руци. — Јеси ли здраво?</p> <p>Стари опет |
воднише.{S} Перо, преплашен, хтједе јој прилетети да је придржи, али се она изврну и отскочи од |
ши новине, које су му <pb n="106" /> се прилијепиле за тур од чакшира. — У тебе ашикују сви...< |
его човјечија прилика и да та човјечија прилика није нико други, него знаменити слуга Пере Кара |
ва какве грдне совуљаге, него човјечија прилика и да та човјечија прилика није нико други, него |
под нос. — Нисам ја, на <pb n="140" /> прилику, један музејум па да то купим.{S} Ако ми затреб |
слимо, кад је дао Бог њу.{S} Ево ја, на прилику, не мислим ништа па шта ми фали, а?</p> <p>— Та |
добро премјерио погледом. — Новине, на прилику, читаш ли?</p> <p>— Ја нијесам чојек од књиге, |
ја, шта ће мени живот?...{S} Шта ће, на прилику, кад ми не би било вас, које ја с вама лијепо ж |
живити и свакоме је драго живити.{S} На прилику: мачка је једна живина, па је и њој драго живит |
им, — шапну удовици, чим је <hi>уграбио прилику</hi>. — Дош’о сам да ми ти пресудиш... <pb n="5 |
вају нешто љепше обучених цура, по свој прилици оних сумњивога понашања, и избацујући шале, кој |
куд ћу.</p> <p>— А гладан си?</p> <p>— Прилично.</p> <p>— Па вечераћемо заједно! — весело клик |
им вратима.{S} Малена, мршава жена, још прилично млада и допадљива, у старим, исплављелим хаљин |
удовица и бризну у плач. — Зато сам те примала?</p> <p>— Па, брате, што ми то прије не казасте |
мене!...{S} Зар сам те ја за то лијепо примала?...{S} И зар ти је тако поштење?{S} Пријатеља с |
великим, цвијећем окићеним прозорима, и примамљивим натписом „<foreign xml:lang="de">Hotel Pari |
им лијепо живити и, нарочито од сељака, примати разне <hi>поклоне</hi>, топло обећавајући, да ћ |
јати главом, као мачак кад га милују, и примаче јој се ближе.{S} Опет је пољуби.</p> <p>— Хајде |
паваћива опколише га.{S} Јово се саге и примаче му уста ушима.</p> <p>— Еј стрико!— зовну га. — |
расположенији и љубазније него први пут прими Перу.</p> <p>— На упит о вашој ћудоредности, доби |
. — То завтра буде ганц гут.</p> <p>Па, примивши од Пере награду, изађе из собе.</p> <p>— Ама ј |
чно, — опет упаде домаћица још се ближе примичући Пери и милујући га. — Ниђе никог позната, па |
а вожње, нема пута!...</p> <p>Да је, на примјер, гдјегод, иза леђа им, топ или лагум пукао, не |
као ја...</p> <p>И Благоје поче низати примјер за примјером: како су многи странци, не имајући |
/p> <p>И Благоје поче низати примјер за примјером: како су многи странци, не имајући познанства |
<p>Јово извади духана, напуни му лулу и припали.</p> <p>— А је ли стрико дома? — запита. — Шта |
а у тефтеру нађе Филипово име и нека му припише у дуг још товар жита!...{S} Читав товар!..{S} С |
ак — Ја сам вазда рад, да својим силама припомогнем напретку Српства.</p> <p>Јефтан обори главу |
9051_C14"> <head>XIV.</head> <head> <hi>Припреме за свечан дочек Пере Карантана.</hi> </head> < |
поче трти нос.{S} Уједанпут, као да се присјети нечему, окрену се и пође вратима.</p> <p>— Хај |
, једнога дана, чудан случај у помоћ не прискочи.{S} И није то био никакав необичан случај.{S} |
к, — осијече Обрен остављајући тефтер и прислањајући се леђима уз вреће од пиринча.</p> <p>— Ам |
Јефтан је четири пута излазио на тесту, прислањао ухо земљи и ослушкивао: чује ли се барем кака |
објесивши ноге, поче климатати њима.{S} Прислони чело уз прозор, па као да размишљаше нешто...{ |
е и у свему тијелу нестаде му снаге.{S} Прислони се <pb n="128" /> уза зид и забленуто поче мје |
јаше сви, грлећи Перу.</p> <p>Јефтан се прислони раменом уз прозор и замишљено поче добовати пр |
путује, па хајде сам...</p> <p>Перо се прислони леђима уза зид и уздахну.</p> <p>— Све ми се ч |
ве старе, окрпљене чакшире, а испод њих прислоњен је био прост, дрвени сандук, из кога је вирил |
му се приближи.</p> <p>— Не ваља ти што прислушкујеш, — рече. — Ама сад што си чуо, да ником не |
S} Одговора нема...{S} А док одговор не приспије, ја вас не могу пустити.{S} Дапаче морам вас з |
таћемо три дана...</p> <p>Згледаше се и пристадоше.{S} Опремише Тому кочијаша, да се код некакв |
о у њих? — запита Перо журно.</p> <p>—- Пристајем.</p> <p>Перо му приступи и објема рукама обух |
погодба готова! — одушевљено узвикну. — Пристајем и ја!</p> <p>У неђељу кренуше обојица удовичи |
тави Јован брже.</p> <pb n="93" /> <p>— Пристајемо! —викну Перо, пружајући руку у знак да је св |
..{S} К’о да смо ми твоји робови, па да пристајемо за тобом.</p> <pb n="94" /> <p>— Ама, брате, |
па да ти се разболила жена.</p> <p>— А пристајеш ли ти, да одмах у неђељу пођемо у њих? — запи |
p> <p>Јефтан, пружајући обје руке руке, приступи Пери.</p> <p>— Е, честитам ти женидбу! — рече. |
скочи на челу стиште зубе и, гунђајући, приступи Јоки, па је гурну лактом у прса.{S} Она га уко |
да му се вода циједи низ лице и браду, приступи ближе Пери и добро му загледа у очи.</p> <p>— |
ехер.</p> <p>Перо опусти руке низа се и приступи Јефтану.</p> <p>— Шта ћемо сад? — запита. — За |
а три корака одскочи у страну и дрхћући приступи механџији.</p> <p>— Растављај их, брате, јер ћ |
жиш?</p> <p>Перо скиде капу, понизно му приступи и пољуби га у руку.</p> <p>— Ја... ја би... — |
но.</p> <p>—- Пристајем.</p> <p>Перо му приступи и објема рукама обухвати његову.</p> <pb n="46 |
еуморно, — и станите за мном.{S} Кад ја приступим и изговорим здравицу и када викнем: „живили“, |
механском ваздуху.</p> <p>Због тога је приступио и Пери.{S} Упознао се с њиме, нашалио се и по |
рошапта Јово. — То је он!</p> <p>Сви му приступише и онако спаваћива опколише га.{S} Јово се са |
м управо за осам година.</p> <p>— Добро притврдио науку, — како Аћим рече, узевши га себи у рад |
се нешто тешко, врело спуштало на њих и притискивало <pb n="90" /> их, те нијесу били у стању н |
о му је, да ће се читава кућа срушити и притиснути га.</p> <p>— Изим овога, — настављао је коме |
чи.</p> <p>У Пери заигра срце.{S} Он га притиште објема рукама, а дах заустави. <pb n="85" /> П |
Перо могао што изговорити, загрли га и притиште на прса.</p> <p>— Нек вам је сретно ђечице! — |
јник, па да ме на муке мећете.</p> <p>— Притрпи се само до сјутра, — одговори му Јово тихо, мил |
!</p> <p>Затим опет ушепртљи.{S} Поново притрча прозору, млатарајући рукама, и поново се поврат |
емљу..</p> <p>— Шта би? — заграјаше сви притрчавајући му. — Шта је?</p> <p>Перо нити писну, нит |
</p> <p>— Дела, синко, жив био, дела ти прифати! — викну. — Фала Богу, кад сам ја добио одмјену |
слатко</hi> под нос.{S} Он прихвати.{S} Прихвати, а не смједе ни да је погледа ни да што рекне. |
. — Живио сто година!</p> <p>— Живио! — прихвати и Данило, подигнувши, у знак одушевљења, обје |
p>— Тако је.{S} Нек се тамо вјенчају! — прихвати стари живо. — Не дам ја никоме да се са мном и |
пустио шћер да ашикује с офинцирима, — прихвати Бошко ватрено.</p> <p>— У тебе ашикује и шћи и |
поднесе <hi>слатко</hi> под нос.{S} Он прихвати.{S} Прихвати, а не смједе ни да је погледа ни |
ледао у њу, да није знао који ће филџан прихватити, и није осјетио, како је, прихваћајући, окре |
о свакога и ничијега поздрава није хтио прихватити.</p> <p>Пред вече сврнуо се, од муке, Обрену |
ја мати?</p> <p>— Твоја?</p> <p>Обојица прихватише за столице као да ће се потући, те сиромах П |
кренемо!</p> <p>— Сјутра.</p> <p>И сви прихватише за чаше, а Данило, од радости, баци капу у в |
ан прихватити, и није осјетио, како је, прихваћајући, окренуо га на криво, те половицу кахве пр |
а ти је много, кад си иск’о и кад си ми прич’о, да ће ти ђеца крепати од глади?...</p> <p>Сељак |
жена, а није земља...{S} Има ту читава прича о њезиним патенијама...</p> <p>Бошко (онај што је |
вори она мирно, као да о каквој ситници прича.</p> <p>Стари наслухну ове ријечи и заустави се.{ |
тинијега нема у земљи.{S} Никола Бубало прича свијету да је његово боље.{S} А лаже!..{S} Он сам |
је његово боље.{S} А лаже!..{S} Он само прича, јер и не зна ништа друго него причати.{S} Он, ча |
Јоаким</hi>, а мати му се звала Ана.{S} Причају, да није заплакао кад се родио, као што обично |
<head>Свршетак.</head> <p>Мјесто да вам причам о томе: како су живили Перо Карантан и његова Ст |
</foreign>! — викну Благоје прекидајући причање и као са презрењем гледајући Перу, — <foreign x |
оживљаје из времена кад је куга морила; причао је: како је бјежао испред ње и како се, најпошље |
крио име и попово и дјевојчино, али је причао све остало и причао је дуго.{S} При свршетку осј |
дјевојчино, али је причао све остало и причао је дуго.{S} При свршетку осјетио је, као да му ј |
в људождер.{S} Он ухватио Данила, па му причао своје доживљаје из времена кад је куга морила; п |
Перо извади новце, па онда сједе и поче причати о својим »јадима«.{S} Додуше пажљиво је крио им |
Перо црвенећи се, — ама о Геновеви знам причати и сад.</p> <p>— Геновеви? — запита онај зачуђен |
мо прича, јер и не зна ништа друго него причати.{S} Он, чак, сипа и воду у вино!..{S} Продао ла |
дијала та пречеста тужакања. — Што мени причаш? -</p> <p>Нијесам ти ја тутор!</p> <p>— Тражио б |
p>— Љевше је кад се читају новине, него приче, — рече. — Ето ја... психа!... вазда читам...{S} |
ласт, и биће готово одмах...{S} Ти мало причекај, па ћеш добити...</p> <p>Перо је стајао у авли |
но је спавао.{S} Обучен је био у танке, прљаве гаће и још прљавију кошуљу, коју је раздрљио на |
бучен је био у танке, прљаве гаће и још прљавију кошуљу, коју је раздрљио на прсима, пустивши д |
{S} Обојица се упутише некаквим уским и прљавим сокацима, прођоше кроз двије-три авлије, провук |
— прогунђа Јефтан, хладећи се огромном, прљавом махрамом. — Погинућемо на путу!</p> <p>Затим пр |
са једном бескрајно дугачком и необично прљавом авлијом, по којој су лежале здраве и разлупане |
опази на зиду слику, како Милош Обилић пробада цара Мурата на пољу Косову.</p> <pb n="49" /> < |
лушаш рђаве јаране, који хоће главом да пробијају зид, па им зато вазда глава разбијена...{S} Г |
запита. — Ово носим мојој изабраној, да пробира некакве женске беспослице.{S} Богата је, па тре |
нађи какву женетину, па ето...{S} Немој пробират’, ни разбират’, ни размишљат’ се: ко је и какв |
p> <p>Перо врисну, скочи са постеље и — пробуди се.</p> <p>— Фала Богу, —- промрмља уплашени Да |
ма гдје, макар и за врата, и заспао.{S} Пробудивши се подбуо, мамуран, помућених очију, замршен |
и се. — Чекао сам по сахата, док сте се пробудио.</p> <p>— Ја сам, — одговори Перо хладно. — Ја |
ао поред постеље. — Фала Богу кад си се пробудио!</p> <p>— А ко ти је то? — запита Перо зачуђен |
стрика Васину авлију, Данило се већ био пробудио и сједио под дудом.{S} Крај њега је лешкарио В |
а умирише Перу.{S} Волио је, додуше, да проведе још какву шалу: да млатне букваром по глави оно |
оворити да пође... .</p> <p>Читав сахат провели су у савјетовању, док, једва једном, дође и учи |
е, у даљини, издизао и ширио бјеличаст, провидан облак.{S} Кроз облак су се лијепо могла распоз |
и зраци, који, попут дугуљастих стубова провиднога дима, падаху кроз стари, ваљда никад неочишћ |
био прикривен за вратима и све слушао, провири унутра.{S} Сад је, као за параду, био обучен у |
еће ништа да плати.{S} Иза бабиних леђа провиривала је масна капа некаква просјака и разбијена |
"6" /> <p>— А? — блесасто блекну глава, провиривши унутра.</p> <p>— Данило, синко, — поче Перо |
/p> <p>— Учитељу пази! — дрекну Јефтан, провирући се напријед. — Не зацрни нам образа!</p> <p>— |
и није, — одговори Јефтан. — Ев’ овако проводим се боље него све друге газде.{S} Живим к’о гро |
окацима, прођоше кроз двије-три авлије, провукоше се испод некакве грдне капије, док најпошље н |
био је, од свих касабалија, једногласно проглашен особитим мајстором, да га свакодневно умањује |
е, хе, брате слатки, окаснили сте ми, — проговори некаквим страшно дебелим гласом, вртећи главо |
ог позната, па да се с њоме разговори и проговори.{S} Ако је ти не разговориш, ко ће други?..{S |
аше у слику и као да очекиваше, да неко проговори иза ње и да му напомене шта ће даље казати.</ |
олестан ми пријатељ, господине, — тужно проговори. — Болестан је пуно, а ми смо странци, и нико |
пље..</p> <p>Сељаци оборише главе и, не проговоривши ништа, обојица изиђоше.</p> <p>Стари саста |
тући матер, а првим ријечима, што их је проговорио, опсовао је, по нашем начину васпитавања, ру |
ој.</p> <p>Угледавши зета она не могаде проговорити.{S} Зину према њему, пружи руку и поче нека |
ћи преда се, једнако је смишљао: шта ће проговорити...{S} И ништа да му пане на памет!...{S} Ни |
ице није хтио погледати, нити им ријечи проговорити, премда су се мотале око њега, миловале га |
говорећи ништа.{S} Тада нико није смио проговорити, па макар му срце најјуначније било.</p> <p |
/p> <p>Обојица као да се замислише и не проговорише више ни ријечи.</p> <p>У другу недјељу пођо |
, ишаран траговима проливеног мастила и прогорио од цигара што су их по њему остављали.</p> <p> |
и два пријатеља и једно момче, да ти се прогостимо у кући два три дана.</p> <p>Старац одскочи к |
/p> <p>— Данас ће бит’ пасја врућина! — прогунђа Јефтан, хладећи се огромном, прљавом махрамом. |
љине.</p> <p>— Ово је пасје путовање! — прогунђа Јефтан и некако крвнички погледа <pb n="66" /> |
>— Таки сте ви сви.{S} Сви непоштени! — прогунђа стари мрштећи се.{S} Затим устаде и, испод ока |
ти, игумане, не мисли се манастиром, — прогунђа Перо, затварајући врата за њима и закључавајућ |
орак унатраг и раствори уста, као да ће прогутати некога.{S} Лако бљедило прели му се лицем...{ |
ати у ропство.{S} А ја волим што сам се прод’о.</p> <pb n="39" /> <p>— Чујеш, — дочека Перо и н |
дговори Перо достојанствено.</p> <p>— А продајеш ли вина?</p> <p>— Јок.</p> <p>Стари дубоко узд |
>— Штета, — рече, — црна штета!..{S} Да продајеш и купујеш, могли би одма пазарити.{S} У мене, |
и.{S} Он, чак, сипа и воду у вино!..{S} Продао лани сељацима вина, па кад су људи отворили бачв |
ети жену са миразом значи драговољно се продати у ропство.{S} А ја волим што сам се прод’о.</p> |
а знаш и умијеш...{S} И како би било да прође ово весеље без тебе?</p> <p>Учитељ се осмјехну и, |
тише некаквим уским и прљавим сокацима, прођоше кроз двије-три авлије, провукоше се испод некак |
вога истога Дамјана, кога он од милоште прозва Данилом.{S} Уједно одлучи и то, да, први пут пош |
ногу, због чега су га ђаци, међу собом, прозвали Топал-пашом и спјевали га у пјесму, која је по |
слуга Пере Карантана Дамјан, од милоште прозвани Данило.</p> <pb n="6" /> <p>— А? — блесасто бл |
м отресајући снијег са хаљина, трљајући прозебле руке и још једнако цвокоћући зубима.</p> <p>— |
и, ваљда никад неочишћени <pb n="61" /> прозор, и разасипаху се по столу.</p> <p>— Па шта велит |
у.</p> <p>Јефтан се прислони раменом уз прозор и замишљено поче добовати прстима по стаклу.</p> |
оче климатати њима.{S} Прислони чело уз прозор, па као да размишљаше нешто...{S} Готово да и он |
атим запали цигар и, добујући прстима у прозор, очекиваше кола.</p> </div> <div type="chapter" |
ћа...{S} Са лица имала је три неједнака прозора и велика, дрвена врата, са два огромна каната.{ |
?</p> <pb n="64" /> <p>Јефтан оступи од прозора и засмија се.</p> <p>— Како ће бити без тебе? — |
био ногу.{S} Разбио је и неких двадесет прозора, а најпошље је покушао да крави Митра кујунџије |
јући више него прије, поче лупати боце, прозоре, чаше и уједати свирачице.{S} Једну је угризао |
дрвена врата, са два огромна каната.{S} Прозори су, додуше, били исцрвоточени и обрасли ситном |
ро је стајао у авлији и гледао по свима прозорима, док је поп ходао по соби и тражио протокол.{ |
е пиркао и играо се танким завјесама на прозорима, али њезина глава ни једанпут се промолила ни |
ану и слушаше како вјетар звижди, тресе прозорима, носи и разбија лонце са промрзлим цвијећем и |
ним вратима, великим, цвијећем окићеним прозорима, и примамљивим натписом „<foreign xml:lang="d |
>Затим опет ушепртљи.{S} Поново притрча прозору, млатарајући рукама, и поново се поврати вратим |
иђети...{S} Ништа!</p> <p>И лагано пође прозору, да им отуда покаже, е немају ништа видјети...{ |
нико да се види, осим некаквих бубица, прозрачних крила, што, каткада, пролете изнад траве.</p |
и.{S} Почео, чак, по обичају, гунђати и проклињати све, почевши од младожење, па завршујући сам |
<p>— Слатке пите донеси!</p> <p>Данило прокомеша раменима и зијевну.</p> <p>— Немамо ми пите, |
таве степенице испунила собом, закрчила пролаз, а степени се чисто повијају под тежином јој.</p |
ћанима, не осврћући се на то, што су га пролазници сваки час, често и врло немилостиво, гурали |
! — узвикну на сав глас, да су се многи пролазници морали осврнути и зачуђено их погледати. — К |
бубица, прозрачних крила, што, каткада, пролете изнад траве.</p> <p>— Хоћемо ли сад виђети кога |
готово смрдљив задах...{S} Ни птица да пролети, ни зец да шушне, ни нико да се види, осим нека |
ина, разасут, излињао, ишаран траговима проливеног мастила и прогорио од цигара што су их по ње |
а га удари, ништа више него да му мозак пролије.</p> <p>— Ни цару ја то не дозвољаваМ! — дрекну |
тако, да је изгледао као каква мапа.{S} Пролијевало се чак и по тлима, ту се мијешало са пепело |
окренуо га на криво, те половицу кахве пролио по новим чакширама.{S} Само је бленуо у њу, блен |
да се ни са царем <pb n="170" /> не би промијенио и сада вичем из свега грла: куку ономе, ко н |
зорима, али њезина глава ни једанпут се промолила није, нити јој је чак и гласа могао чути.{S} |
и Јово.{S} Сви плачу!{S} А Данило опет промолио главу кроз врата, па као да размишља: или би з |
ресе прозорима, носи и разбија лонце са промрзлим цвијећем испод њих.</p> <p>— Бећари сад на по |
и — пробуди се.</p> <p>— Фала Богу, —- промрмља уплашени Данило, који је стајао поред постеље. |
о соби.</p> <p>— А-а није ми ту Јово? — промукло запита.</p> <p>— Није, — одговори Перо преплаш |
> <pb n="89" /> <p>— А-а знао сам ја, — промуца. — Видио сам, ђе све нешто шапуре...{S} А жао м |
?</p> <p>— Ја нијесам чојек од књиге, — промуца Перо црвенећи се, — ама о Геновеви знам причати |
>— Хоће да му вазда гледам у тефтере, — промуца она. — Богат је к’о нико његов, а ја сироче, па |
астављај их, брате, јер ће крв пасти, — промуца. — Ово је биједа једна...</p> <p>— Ништа је ово |
>— Ја нисам знао да има неко с тобом, — промуца Перо постиђен. — Данило ми рече, да си болестан |
би га у руку.</p> <p>— Ја... ја би... — промуца и застаде.{S} Није знао како ће почети, нити је |
т. — Је ли овђе?</p> <p>— Јес’, — једва промуца она шћућуривши се уза зид и као бојећи се да је |
.</p> <pb n="56" /> <p>— Његову? —једва промуца Перо гледајући је зачуђено. — Зар је Милка Обре |
за гриву и склопи очи да не види своје пропасти, а Јефтан потјерао за њим, труцка на коњу и, к |
узвикну потресено, као да ће тога часа проплакати. — Бог вам дао сваке <pb n="133" /> среће из |
ме и по те.</p> <p>Перо не одговори.{S} Пропусти га да уљегне у кућу, а он стаде под дуд.{S} Ту |
слађе!</p> <p>Стрина се уклони и све их пропусти у собу.{S} Само слуга Данило што оста на авлиј |
е буквар под главу кад је хтио спавати, пропуштао је живу ласту кроз рукав и — свеједно.{S} Чим |
иће се и овђе, а кад се побију овђе, ми прорадимо.{S} Ја сам стек’о све што имам онда, кад је б |
есвисла, он је остајао.{S} И сав свијет прорицао је и њему, као и Јефтану, да ће хрђаво проћи.{ |
ри Перо као кроз плач, — ама зар сам ја пророк, па да му знам нарав...{S} И какав ми је то коњ, |
еће свршит’ нико.</p> <p>— А јеси ли ти пророк Јеремије па да знаш? — питао је Аћим, као љутећи |
озбиљно се љутити.</p> <p>— Ја нијесам пророк Јеремије, — бранила се Ана и почела говорити <pb |
ијеси јој ти сам просилац...{S} Њу људи просе има двадесет година, па вазда добре муштерије.{S} |
љаваш, брате?</p> <p>— Не дозвољавам да проси ђевојку, <pb n="131" /> а да је не видим, — осије |
кажете, да ви не дозвољавате ни цару да проси дјевојку.{S} Управо сте ово упорабили...</p> <p>П |
осно, — и он је, браћо, пред свима нама проси...</p> <p>Сви ахнуше и погледаше у Стаку, а Стака |
2"> <head>XII.</head> <head> <hi>Перина просидба.{S} Незгоде у полицији.</hi> </head> <p>У гост |
ио рећи и протестовати против ове чудне просидбе, сад већ није могао...{S} И шта би сад протест |
то. — Ти ћеш отићи са мном, да потврдиш просидбу <pb n="129" /> и видиш ђевојку.{S} Лијепо све |
лагоје поцупкујући. — Нијеси јој ти сам просилац...{S} Њу људи просе има двадесет година, па ва |
бркове.</p> <p>— А ја баш хоћу данас да просим, — шапну удовици, чим је <hi>уграбио прилику</hi |
леђа провиривала је масна капа некаква просјака и разбијена глава високога циганина...</p> <pb |
дић</hi>, са руменим, дугуљастим лицем, просједом косом, ћелавим обрвама и дугим трепавицама, ш |
човјек странац, погурен, стар, са дугом просједом брадом, и од пушења, чађавим брковима.{S} Срп |
то, да, први пут пошље смрти родитеља, прослави Крсно Име.{S} А како га је прославио и шта се |
ао је за кратко вријеме врло славан.{S} Прославио се витешким својим подвизима, јер је волио че |
ља, прослави Крсно Име.{S} А како га је прославио и шта се закључило иза ручка, то смо у почетк |
..{S} Кад се царевине закрваве, онда се проспу паре и ми трговци дахнемо душом...{S} Хе, изгине |
е чакшире, а испод њих прислоњен је био прост, дрвени сандук, из кога је вирило неколико дроњак |
дуго хвалити, а није га хвалио из врло проста разлога, јер је кроз кратко вријеме умро. »Отиша |
јој није било никаква намјештаја.{S} Ни простирке по тлима, ни слика на зидовима.{S} Само, у је |
знате?{S} Ко то изнесе на ме не било му просто ни овога ни онога свијета?</p> <p>Комесар се нас |
лијепо, младо дјевојче.{S} Носила је на простоме, улупљеноме послужавнику црну кахву, наточену |
ије, док најпошље не изађоше у велику и пространу, необично освијетљену, башту, која је била пр |
се издизао широки дуд, а испод њега, на простртим, старим, подераним кесама, лежао је некакав ч |
рен Пушибрк баци капу с главе и поче се протезати.</p> <p>— Еј Перо, Перо, — узвикну невесело. |
, сад већ није могао...{S} И шта би сад протествовао кад је ствар готова и кад већ сузе теку?</ |
он дужега вијећања, у коме је Аћим живо протествовао против шибања у школи, било је ријешено, д |
е одмах занијеми.{S} Што је хтио рећи и протестовати против ове чудне просидбе, сад већ није мо |
идите, како ово доликује <pb n="150" /> против вама...{S} Но ја вас више нећу затварати...{S} С |
би код власти распитао: нема ли она шта против тога и није ли то противно интересима државе?{S} |
еми.{S} Што је хтио рећи и протестовати против ове чудне просидбе, сад већ није могао...{S} И ш |
ећања, у коме је Аћим живо протествовао против шибања у школи, било је ријешено, да се Перо нат |
са мном.</p> <p>Перо се не смједе даље противити.{S} Обуче се и пође у полицију.</p> <mileston |
ема ли она шта против тога и није ли то противно интересима државе?{S} Ваљда није било човјека |
а одлазити натраг, ако не желите да вас протјерам са пратњом...</p> <p>— Фала Богу и на томе, — |
а нос, па сједе за сто и дохвати велики протокол, увезан ваљда прије тридесет година, разасут, |
ан си ти, — настави поп, прелиставајући протокол, — чим не слушаш рђаве јаране, који хоће главо |
рима, док је поп ходао по соби и тражио протокол.{S} Нестрпљиво је шетао и освртао се на све ст |
одскочи.{S} Затим отвори крмељаве очи, протра их и, некако блесасто, погледа по свима.</p> <p> |
проциједи кроз зубе.{S} И објема шакама протра се по лицу, као да се умива. — Ти си зар?</p> <p |
ове женске главе, која ми донесе вина и протра ме по прсима, умро бих...{S} Ето, није се имала, |
као да се још више испрси.</p> <p>Перо протра очи, мислећи, да и сад снијева.</p> <p>— Ама да |
<p>— Ви сте, али, вашими дјелами чинили протузаконитости, — рече, издигнувши и глас и кажипрст |
де између њих. — Зашто ће тебе полиција проћерати?</p> <p>— Ако не вјерујете, а ви питајте, — о |
ти једну стародревну, па Бог даде те ме проћераше и не узех је.{S} Бојим се само да ме не уфате |
бити, — отегну пакосно. — Мене полиција проћерује одма, овога часа...</p> <p>— Невјешто ли ти л |
еђа. — Ви сте ме довели у затвор, ви ме проћерујете, ви ћете ми и главу узети!..</p> <p>Стари п |
је и њему, као и Јефтану, да ће хрђаво проћи.{S} Једино је још Аћим ловио пријатеље и хвалио и |
гају ода свих страна...{S} И као вјетар прохладан да попухује, милује га по образу и лагоди.{S} |
главу и зијевну.</p> <p>— Аха, ти си? — проциједи кроз зубе.{S} И објема шакама протра се по ли |
шуље, — рече.</p> <p>— Ја нема, — једва проциједи кроз зубе Перо, мргодећи се. — Нема ни кошуље |
дочекала.</p> <p>У соби сједоше Перу у прочеље, а домаћин и домаћица опколише га са <pb n="134 |
фтану, који <pb n="76" /> је и сједио у прочељу, пружи је Пери.{S} Перо се и опет застиди и окр |
еда по свима.{S} Хтио је, да им на лицу прочита: јесу ли сви сагласни са Јовом?{S} И, на своје |
здрави пријатеље.{S} Перо.</hi> </p> <p>Прочита га још два пута, поправи неколика слова и даде |
шу ово се он оженио, чим долази, — рече прочитавши га и одмах скочи. — Оженио се, погани син, б |
рече Јово, пошто <pb n="156" /> је и он прочитао. — Међер и Перо каткад зна шта ради.</p> <p>Је |
и као да хтједоше један другоме у очима прочитати шта мисли.</p> <p>— Онда... ја гласам, да се |
читељ, ни сви ђаци не би их кашње могли прочитати.</p> <pb n="20" /> <p>Једва друге године нека |
ашљество.{S} Због нашљества се управо и прочуо и био је, од свих касабалија, једногласно прогла |
’...{S} Да ти није мене, ти би овђе зло прошао...</p> <p>— Баш и волим што сам те наш’о, — доче |
p> <p>— Да барем Данило уза ме спава! — прошапта тихо. — Барем би половина буха прешло на њега. |
љају по њима.</p> <p>— Погледајте га! — прошапта Јово. — То је он!</p> <p>Сви му приступише и о |
а ми вратиш два...</p> <p>— Много је, — прошапта један сељак, ситним, сниженим гласом. — Пуно, |
ну Обрену.</p> <p>— Нема, нема брате, — прошапта, да се једва чуло. — Тако је то, кад у кући не |
b n="79" /> <p>— Стрико зна шта ради, — прошапта полугласно. — Он зна...</p> <p>— А шта ради?</ |
<p>— Јак је, брате, Јенглез на води, — прошапта. — Те морнарица, те адмирали, те ђенерали, те |
а и од Швабице... -</p> <p>— Опрости, — прошапта, као кажњено дијете, — а ја сам пош’о да распи |
диш, да их је пуно!</p> <p>— А кахву? — прошапта она.</p> <p>— Можеш им дати по једну...{S} Ама |
> <p>— Знаш ли ти овђе какву ђевојку? — прошапта Перо, пажљиво се осврћући на све стране да га |
мом. — Погинућемо на путу!</p> <p>Затим прошета мало и окрену се Пери.</p> <p>— Кад си се намис |
ти неће помоћ’ сви љекари.</p> <p>Перо прошета мало по магази.{S} Предлог Јефтанов чинио му се |
зи.</p> <p>— Хајде затварај, па да мало прошетамо, — рече једне вечери Пери, пошто су се боље’ |
{S} Ако вам није мрско, сад можете мало прошетати...{S} Кажу, да је то здраво...{S} А ја сад им |
звизнувши, одмахну руком, као да вели: „прошло је то“. — Њему се више не вјерује!</p> <p>— Прев |
5"> <head>V.</head> <head>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Перо не може да нађе за се |
"> <head>IV.</head> <head>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Његова друга љубав.</head> |
ead>II.</head> <head> <hi>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Његово рођење, дјетињство |
ad>III.</head> <head> <hi>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Његова прва љубав.</hi> </ |
вивши мученичко лице, стењући показа на прса...</p> <pb n="111" /> <p>— Нихтс... — рече доктор |
иже јој...{S} Рашири руке, стиште је на прса, и, склопивши очи од заноса, пољуби је...{S} А тад |
што изговорити, загрли га и притиште на прса.</p> <p>— Нек вам је сретно ђечице! — узвикну потр |
о Обренова врата, па га поче стезати на прса и љубити.</p> <p>— Тако, брате, тако! — ускликну с |
/p> <p>А Данило се исправи и удари се у прса.</p> <p>— А мене коњ није мог’о оборити! — рече по |
измахну руком и свом снагом удари се у прса.</p> <p>— А-а утекли су!{S} Утекли! — дрекну. — Од |
{S} Игњат је рикао по авлији и био се у прса...{S} Једина <pb n="88" /> стрина била је мирна и |
Милки, дубоко уздахну, удари се руком у прса и пође.</p> </div> <pb n="57" /> <div type="chapte |
ћи, приступи Јоки, па је гурну лактом у прса.{S} Она га укочено погледа, а послужавник јој испа |
љ.{S} Дугуљаст, болешљив младић, упалих прсију и уских, кукастих рамена, вјечно огрнут <hi>ибер |
ена жена, загрнутих рукава и раздрљених прсију и, носећи овелику канту са водом, стењући и отху |
ош прљавију кошуљу, коју је раздрљио на прсима, пустивши да се мушице окупљају по њима.</p> <p> |
аве, која ми донесе вина и протра ме по прсима, умро бих...{S} Ето, није се имала, јадница, кад |
ама шта ћу?...{S} Кад ме стисне овђе, у прсима, дође ми да све разбијем...{S} Да је живот боца |
а застаде.{S} Ухвати Благоја за крај од прслука и погледа му право у очи.</p> <p>— Ја ћу те неш |
.</p> <p>Благоју испаде цигар из зуба и прсну у смијех.</p> <p>— Знам шта хоћеш! — викну из све |
> <p>Игњат као да не чу добро.{S} Метну прст на уста и издиже обрве.</p> <pb n="79" /> <p>— Стр |
м кршних пуно, — рече, састављајући три прста и љубећи их. — Да их поједеш од милине!...{S} Ти |
крвниче! — викну и показа му свих десет прста, као да ће му тога часа у очи полетити. — Бјежи о |
Једино, да срцу пусти на вољу, помијеша прсте у Данилову косу, затресе му главом и заповиједи д |
— готово цикну Јефтан и снажно му стеже прсте, да умало није јаукнуо.</p> <p>— Нијесам се ожени |
а.{S} Скрсти руке у крило и поче ломити прсте.{S} Осјетивши удовичино раме на своме као да се з |
падају по куковима.{S} Нађе и неколика прстена, наниза их по прстима, нарочито по кажипрсту гд |
p> <p>— Је ли? - запита стари весело, а прсти му још живље заиграше. — Је ли красно?{S} Љевшега |
и. <pb n="85" /> Погури се и лагано, на прстима, приближи им се мало.</p> <p>— Је ли те стрина |
нијела у собу, <pb n="37" /> и пипао је прстима по столу, као да би и сада хтио узети филџан.</ |
ном уз прозор и замишљено поче добовати прстима по стаклу.</p> <p>— А ко ће поћи на пут и куда? |
а, положивши руке на кољена и пипкајући прстима као по клавиру. — Јеси ли трговац, касапин, кој |
несе.{S} Затим запали цигар и, добујући прстима у прозор, очекиваше кола.</p> </div> <div type= |
стабло, а поп испусти мотику, земљавим прстима скину повезач, рашчешља браду и погледа Перу по |
} Нађе и неколика прстена, наниза их по прстима, нарочито по кажипрсту гдје ће се боље видјети, |
очен, не одговори ништа.{S} Само показа прстом на Јефтана, а главу окрену у страну.</p> <p>— Ва |
уда.{S} Стари стаде преда њу и куцну је прстом по челу.</p> <pb n="81" /> <p>— Није твоје мјест |
</p> <p>Комесар се насмија и оним истим прстом куцну се по челу.</p> <p>— Ми све дознамо путем |
oreign> — одговори она, попријевтиши му прстом.</p> <p>А Перу нешто заголица.{S} Као живо нешто |
Данило што оста на авлији.{S} Он збаци пртљаг са себе, извали се под дуд на старчеве кесе и ва |
крену и Данило, уздишући и стењући под пртљагом...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
четири! — упаде Перо живо. — Четврти за пртљагу.</p> <p>Јефтан га одгурну од себе и удари ногом |
> <p>И помоћу Даниловом поче товари, ти пртљагу, а њима остави да сами узјашу.</p> <p>Коњи, чим |
} Ипак не одговори ништа.{S} Само упрти пртљагу и пође пред њима, да их води Јовановој кући.</p |
мо и ми! — повикаше сви.</p> <p>Јефтан, пружајући обје руке руке, приступи Пери.</p> <p>— Е, че |
n="93" /> <p>— Пристајемо! —викну Перо, пружајући руку у знак да је свршена погодба.</p> <p>— И |
о сасвим и заборавио и, кад овај устаде пружајући му крштеницу, зачуђено га погледа и као да хт |
ачићима.{S} Под големим кубетом њезиним пружао се дугачак сто, препун јела, пића и сваке ђакони |
ји <pb n="76" /> је и сједио у прочељу, пружи је Пери.{S} Перо се и опет застиди и окрену главу |
могаде проговорити.{S} Зину према њему, пружи руку и поче некако чудно стењати и привлачити га. |
и збунила.{S} Онако збуњена, мјесто да пружи кахву првоме Јефтану, који <pb n="76" /> је и сје |
Срачуна колико обојица имају платити и пружи карту.</p> <pb n="121" /> <p>— Дај новце, Перо, — |
<p>— Ја хоћу, — пресијече га она живо и пружи руку да га загрли. — Ја хоћу...</p> <p>— Да ми да |
а, са осмијехом на лицу поздрави Јову и пружи му обје руке.</p> <p>— А камо се ти прије? — запи |
, ништа не говорећи, извади јеловницу и пружи му је.</p> <p>— Хм, хм, — мрмљаше Благоје, поглед |
S} Ти само поћи, па се не бој.</p> <p>И пружи му руку у опроштај, а Перо је чврсто стиште, стег |
брао. — То ми је мило.</p> <p>Јефтан му пружи руку, те се руковаше.</p> <p>— А ми хоћемо да га |
у њему и свом снагом гурну га њојзи.{S} Пруживши јој бакшиш он задрхта као шибљика и пољуби је |
ла бјељу него у лабуда главу, обје руке пружила према њему и зове га себи...{S} Њему памет стад |
вашем весељу и ступамо пред вас, да вам пружимо изразе наших одушевљења, нада наших, молитава н |
јеђе.{S} Доста је било да учитељ покаже прут и он се одмах стишавао и, положивши руке на клупу, |
ељу на ногу, Обрену неко обори капу.{S} Прште негдје и нечија боца.</p> <p>— Учитељу пази! — др |
и је драга пуно!{S} Чак сам је урез’о у пршуте, а пршути лијепи к’о душа...</p> <p>Удовица га п |
пуно!{S} Чак сам је урез’о у пршуте, а пршути лијепи к’о душа...</p> <p>Удовица га премјери по |
ом.{S} Патили су од њега једнако и туђи пси и мачке и пилићи, кокоши, голубови.{S} Рачуна се, д |
ратко вријеме убио осморо пилади, трима псима избио око, а двјема мачкама пребио ногу.{S} Разби |
... вазда читам...{S} Душа ми... психа, психа!... да знам шта се ради у свијету и хоће ли се ђе |
новине, него приче, — рече. — Ето ја... психа!... вазда читам...{S} Душа ми... психа, психа!... |
психа!... вазда читам...{S} Душа ми... психа, психа!... да знам шта се ради у свијету и хоће л |
е и на свакога.{S} Псовао је механџије, псовао свирачице и сва вина на свијету, бијела и мрка.{ |
косе, љутио се на себе и на свакога.{S} Псовао је механџије, псовао свирачице и сва вина на сви |
, иза других столова, почели мргодити и псовати га.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Zahlen</for |
загушљив, готово смрдљив задах...{S} Ни птица да пролети, ни зец да шушне, ни нико да се види, |
ипову из жита, — развика се стари попут пудара. — Гони, и кажи му, лопову, да ми је учинила тов |
ер, гдјегод, иза леђа им, топ или лагум пукао, не би се више препали.{S} Обојица одскочише од з |
е, мјесечином обасјана.{S} Пред њим као пукло широко језеро, огледало мјесеца и звијезда.{S} Ок |
наш? — окоси се Бошко. — Каква ми је то пулитика?</p> <p>Алекса га мрко погледа.</p> <p>— А шта |
им дати по једну...{S} Ама немој точити пун филџан, него само половину.</p> <p>Гости су већ бил |
Гојазан, дебео човјек, са округлим као пун мјесец, више модрим него црвеним, лицем, дебелим и |
претешко, — тужио се Перо Обрену, након пуна два мјесеца, уздишући и преврћући очима као рањени |
уда ћеш? — салетише га са обје стране и пунац и пуница. — Какав је то пос’о?{S} Зар тако ваља?< |
главом Благоје и угојени, поштовани <hi>пунац</hi>.</p> <p>— Аха! — викну Благоје улазећи у соб |
и окретна жена, малена, дебељкаста, са пуначким подвољком и рупицама на бради, за час се прибр |
дао сваке <pb n="133" /> среће из своје пуне кесе и чув’о вас од зла и напасти сваке.</p> <p>И |
p>— Ето га! — викну онај што је опалио, пунећи пушку поново.— Ето га!</p> <p>— Ето га! — завика |
о кирије.{S} Пребацивала му је, како је пуних шест мјесеци вара и неће ништа да плати.{S} Иза б |
— салетише га са обје стране и пунац и пуница. — Какав је то пос’о?{S} Зар тако ваља?</p> <p>— |
ја сам све уредио.{S} Имаш пунца газду, пуницу газдиницу, ђевојку са пет хиљада мираза.{S} Куд |
да добро изудара и <hi>пунца</hi> и <hi>пуницу</hi> и <hi>суђеницу</hi>, све да потуче, па да о |
један сељак, ситним, сниженим гласом. — Пуно, газда...</p> <p>Стрико Васо зажмири и заврти глав |
ехка к’о памук...{S} И била ми је драга пуно!{S} Чак сам је урез’о у пршуте, а пршути лијепи к’ |
најпошље, тек да прекине ћутање. — Има пуно облака...</p> <p>— И мени се чини, — потврди удови |
а да слушају музику.{S} Унутра опет све пуно.{S} За свима столовима засјели поднапити солдати и |
одине, — тужно проговори. — Болестан је пуно, а ми смо странци, и нико га други не може излијеч |
ени, улазећи за њима. — Видиш, да их је пуно!</p> <p>— А кахву? — прошапта она.</p> <p>— Можеш |
уплете се Перо и стаде међу њих. — Није пуно, само кад се има.</p> <p>— И за зоб по два гроша, |
по форинта, по форинта...</p> <p>— Није пуно, — уплете се Перо и стаде међу њих. — Није пуно, с |
p>— Било.</p> <p>— А кад пане киша биће пуно блата...</p> <p>— Хоће.</p> <p>Перо опет ућута.{S} |
его ли је њима.</p> <p>— Бије ли учитељ пуно? — питао <pb n="18" /> је другове, који су се враћ |
ми тијесна, <pb n="72" /> и соба немам пуно; ни душека немам, па ће вам бит’ ружно...</p> <p>— |
се поклонивши до земље. — Онда сам био пуно млађи и нијесам био паметан к’о сада.</p> <p>— Ниш |
ткако је из школе изашла, ама је свијет пуно фали.</p> <p>Перо направи забринуто лице и поћута |
S} И које сам ја паметан чојек, те нећу пуно говорит’ кажем вам: од сјутра тражим жену.</p> <p> |
се окрену Пери.</p> <p>— Ја знам кршних пуно, — рече, састављајући три прста и љубећи их. — Да |
кући доцније него прије.</p> <p>— Волим пуну механу него пусту кућу, — говорио је свакоме, који |
н је и закаснио док се уредио, јер се у пунца не долази неуређено.</p> <p>Нос у старога као да |
да уредим и ја сам све уредио.{S} Имаш пунца газду, пуницу газдиницу, ђевојку са пет хиљада ми |
узме столицу, па да добро изудара и <hi>пунца</hi> и <hi>пуницу</hi> и <hi>суђеницу</hi>, све д |
ито је сличио руменом, расцвјетавајућем пупољку...</p> <p>Осим са дјецом, он се је волио тући и |
ме мужу, — ово наше дијете биће некакав пустахија.{S} Ако он не сврши на вјешалима, неће свршит |
да кога испод клупе боцне иглом, или да пусти коме у њедра шаку коњских <pb n="19" /> муха.{S} |
куће.</head> <p>Трећега јутра апсанџија пусти Перу из затвора и опет га поведе пред комесара.</ |
е отргнувши се. — Плати трошак овђе, па пусти мени да ти гладим ствар...{S} Само мени пусти!{S} |
е, па ни зашто не брини!</p> <p>Перо се пусти.{S} Обојица се упутише некаквим уским и прљавим с |
те и отпочините.</p> <pb n="73" /> <p>И пусти их напријед, а он полако, гегуцајући, пође за њим |
мени да ти гладим ствар...{S} Само мени пусти!{S} Ти знаш, да ћу ја све уредити к’о што ваља.</ |
ногаја</hi> отегну се.{S} Перо Карантан пусти другу сузу, која му се склизну низ нос и заустави |
/p> <p>— Ја добро.</p> <p>Игњат га мало пусти и, од милоште, повуче га за ухо.</p> <p>— А-а крш |
ао да се стиша мало.{S} Једино, да срцу пусти на вољу, помијеша прсте у Данилову косу, затресе |
ију кошуљу, коју је раздрљио на прсима, пустивши да се мушице окупљају по њима.</p> <p>— Поглед |
ову антерију, а нов пас опаса око себе, пустивши дуге ресе <pb n="30" /> да му падају по кукови |
здијели <pb n="114" /> косу по средини, пустивши да му два бича пану управо по обрвама, заглади |
>Поп се окани умивања, па, онако мокар, пустивши да му се вода циједи низ лице и браду, приступ |
о и фес мало накривио на лијеву страну, пустивши, да га свилена кита куцка по челу.</p> <p>— Шт |
колико дана живио је осамљен у кући као пустињак какав.{S} Затворио се у собу, па нити је кога |
— И не би... не би...</p> <p>— ...не би пустио шћер да ашикује с офинцирима, — опет ће онај.</p |
има, — опет ће онај.</p> <p>— ...и неби пустио шћер да ашикује с офинцирима, — прихвати Бошко в |
онаша при дочеку.</p> <p>— Ви само мене пустите напријед, — говораше неуморно, — и станите за м |
док одговор не приспије, ја вас не могу пустити.{S} Дапаче морам вас затворити.</p> <p>И, не са |
сузе ми ударе на очи, кад погледам све пусто око себе.{S} А у механи је друкчије.</p> <p>Кући |
прије.</p> <p>— Волим пуну механу него пусту кућу, — говорио је свакоме, који би га прекорио з |
ном у пет недјеља бријао а шишао се два пут у години, те изгледаше као какав људождер.{S} Он ух |
но. — Кад чојек има посла и кад хоће на пут, ја не заустављам...{S} Ни мени није драго кад ме к |
има по стаклу.</p> <p>— А ко ће поћи на пут и куда? — као да сам себе запита. — О тома треба до |
поче се кајати, што је икако полазио на пут и што је будаласто одлучио да се жени...{S} Зар баш |
о јуначко срце своје и сам се кренуо на пут, стиже Перо, након два дана, у чувену варош М..... |
анилом.{S} Уједно одлучи и то, да, први пут пошље смрти родитеља, прослави Крсно Име.{S} А како |
што расположенији и љубазније него први пут прими Перу.</p> <p>— На упит о вашој ћудоредности, |
ао им пјесме о Милошу и Марку.{S} Други пут дошао би мргодан, пљувао у јаглук и шетао се између |
олу и шкргутну зубима.{S} Удари и други пут и три чаше преврнуше се на столу, а празна боца отк |
за њим. — Куда?</p> <p>— Ето нас други пут!{S} За данас је доста!...</p> <p>И брзим корацима, |
, па ћу ја ићи с тобом, — рече. — Сваки пут кад одем да ми дадеш по форинту.{S} Толико би дао д |
је ишао у механу.</p> <p>Кад је четврти пут -ступио у попову авлију и заискао крштеницу, за мал |
тан поносито, спремајући се, да и трећи пут удари руком о сто.— Жена нам треба!{S} Није друкчиј |
аршију...{S} Ја пошао за тобом на далек пут, а ти мене оставио...{S} Да ми није било ове женске |
згледаше.</p> <p>— И нека вам је сретан пут, — настави брзо. — Кад хоћете, ја вам нећу сметати. |
машући њиме као барјаком. — Није му био пут џаба.{S} Наш’о је што је тражио!</p> <p>— Баш? — за |
о је давно било, — упаде Перо брзо, два пута се поклонивши до земље. — Онда сам био пуно млађи |
} Перо.</hi> </p> <p>Прочита га још два пута, поправи неколика слова и даде послужитељу да одне |
осуђују...</p> <p>Комесар као да овога пута бијаше нешто расположенији и љубазније него први п |
Њих треба напунити вином и понијети за пута...</p> <p>— И један треба лијепом здравицом да га |
Стари састави руке на леђима и неколика пута пређе с краја на крај собе.{S} Најпошље погледа у |
Нема Томе, нема кола, нема вожње, нема пута!...</p> <p>Да је, на примјер, гдјегод, иза леђа им |
стрпељиви чекајући.{S} Јефтан је четири пута излазио на тесту, прислањао ухо земљи и ослушкивао |
ула га.{S} Њему није било ништа.{S} Три пута се преметнуо преко главе, изгубио један зуб и — то |
јепу тражим!...</p> <p>При растанку три пута стиште Јефтанову руку, па се окрену и хитно пође к |
е било чаршинлије, који се бар неколико пута није похвалио, како је вечерао у својој кући, а пи |
> <p>— Честитам, брате, по хиљаду и сто пута честитам, — обрадован и раздраган узвикну Перо.— Т |
а одмара, а они се полако упутише уском путањом, која је водила кроз риједак, јасенов гај, у се |
ошто су изашли из куће, окренуше другим путем, а не оним којим су дошли.{S} Упутише се чопору н |
цну се по челу.</p> <p>— Ми све дознамо путем истраживањах, — рече задовољно. — Ми имамо наше љ |
шта ћу говорити с ђевојком, — рече Перо путем, дрмусајући Обрена за рукав. — Ја сам у томе смет |
ући, а пио вино у — Паризу.</p> <p>Наши путници одјахаше од коња, ступише у хотел и, уз мермерн |
ију, и за хаљине.</p> <p>— Ово је пасје путовање! — прогунђа Јефтан и некако крвнички погледа < |
<head> <hi>Перо Карантан мора без кола путовати у касабу П...</hi> </head> <p>Истјерани из кућ |
ана парипа, — а сјутра ћемо, брате, сви путовати...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У зо |
смо ми и на њих, — одговори Јово. — На путу се чојек свачем научи.</p> <p>Стари дубоко уздахну |
да се зарекнемо, да друг друга неће на путу изневјерити, док су нам главе читаве.</p> <p>— Зар |
мном, прљавом махрамом. — Погинућемо на путу!</p> <p>Затим прошета мало и окрену се Пери.</p> < |
ије.</p> <p>— Па зар да нам друг умре у путу? — узвикну Перо готово декламујући. — Зар он да ум |
<p>И обојица изађоше из собе.</p> <p>— Путуј ти, игумане, не мисли се манастиром, — прогунђа П |
д паметан.{S} Ја сам ти показао како се путује, па хајде сам...</p> <p>Перо се прислони леђима |
гледа <pb n="66" /> у Перу. — Трећи дан путујемо, па нам све горе и теже...</p> <p>— Све горе, |
е послове испуњавали.{S} Ви, без посла, путујете по касабами, разговарате с касабалијами, држит |
смијући се. — Има, брате, још људи који путују...{S} Зар смо ми мимо свијет к’о отпадници какви |
маћица, под којом је непрестано столица пуцкала, не могаше сачекати док стари договори.</p> <p> |
, стар, са дугом просједом брадом, и од пушења, чађавим брковима.{S} Српски је <pb n="109" /> р |
105" /> своје столове и опколише их.{S} Пушећи и смјешкајући се гледали су их, необично уживају |
на стар, расклиман, полуразрушен плот, пуши на кратки чибук и наређује нешто двојици синова, к |
и машући њима као крилима.</p> <p>Обрен Пушибрк баци капу с главе и поче се протезати.</p> <p>— |
<p>Пред вече сврнуо се, од муке, Обрену Пушибрку на дућан.{S} С њиме се отприје помало познавао |
рала, он се лагано љуљушкао на столици, пушио и пијуцкао.</p> <p>— Колико мислиш остати овђе ко |
те адмирали, те ђенерали, те офинцири, пушке, топови, лумбарде, ђаволи, сотоне!...{S} Сила је |
<p>— Сретно! — заграјаше сви...</p> <p>Пушке запуцаше.</p> <p>А учитељ поче здравицу...</p> </ |
n="164" /> и кад неко, у страни, испали пушку, он се трже и прекиде поучавање.</p> <p>— Ето га! |
што из Карађорђева времена, ја ћу узети пушку јали хаљину, а нећу жену.</p> <p>Па, окренувши се |
га! — викну онај што је опалио, пунећи пушку поново.— Ето га!</p> <p>— Ето га! — завика још не |
о! — опет загрмише сви, <pb n="7" /> не пуштајући га да допјева. — Живио сто година!</p> <p>— Ж |
{S} Затворио се у собу, па нити је кога пуштао, нити куда излазио, него се од јутра до мрака кл |
n="117" /> има добра и јела и пића.{S} Пушћи ти само мене, па ни зашто не брини!</p> <p>Перо с |
повреду владарима?{S} И какву дјевојку рабите?{S} Ко је вама дозволио, да непристојними намјер |
тога писара са родиним ногама, што и по равници корача као да се пење уза степенице, — њему се |
аљујући шешир на затиљак — Ја сам вазда рад, да својим силама припомогнем напретку Српства.</p> |
head> <p>Перо Карантан, с којим сам вас рад поближе упознати, родио се љета господња не знам ко |
се погађају и кладе око нечега.{S} Чак, ради веће галаме, и механџија стао на сред механе, па с |
>— А је ли стрико дома? — запита. — Шта ради?</p> <p>Игњат као да не чу добро.{S} Метну прст на |
полугласно. — Он зна...</p> <p>— А шта ради?</p> <p>— Он зна шта ради!...{S} Од куге није било |
прочитао. — Међер и Перо каткад зна шта ради.</p> <p>Јефтан сједе на једно сандуче и позва Јову |
p> <p>— А шта ради?</p> <p>— Он зна шта ради!...{S} Од куге није било паметнијег чојека од њега |
.</p> <pb n="79" /> <p>— Стрико зна шта ради, — прошапта полугласно. — Он зна...</p> <p>— А шта |
и поче звиждукати.{S} Све се данас брже ради.{S} Брже се једе, брже се пије, брже се живи...</p |
асаби?{S} Шта се тамо ради?</p> <p>— Не ради се ништа, — одговори Перо весело, раздраган Благој |
а ми... психа, психа!... да знам шта се ради у свијету и хоће ли се ђегођ покрвити...{S} Знаш, |
шта радиш...{S} Ја ћу ти казат’ како се ради, — биле су му прве ријечи што их је тада рекао оцу |
потпуно задовољни.{S} Благоје задовољан ради добре вечере, а Перо задовољан што је у туђему мје |
борављеној вашој касаби?{S} Шта се тамо ради?</p> <p>— Не ради се ништа, — одговори Перо весело |
да свак иђе на касапницу...{S} Ама смо радили, брате...</p> <p>Алекса се одуприје лактовима о |
хоће...{S} Зато ме и уз’о, да му вазда радим...</p> <p>— А стрина?</p> <p>— Она је златна...{S |
па да немам своје памети и не знам шта радим?</p> <pb n="127" /> <p>— Ама ја се зажелио куће, |
о <pb n="116" /> је то.{S} Ево ни ја не радим ништа, а живим лијепо.</p> <p>Перо исколачи очи.< |
ка, па то је...</p> <p>— А шта си потље радио? — дочека заинтересовани Перо. — Зар нијеси мог’о |
Благоје смијешећи се. — Ама само немој радит’ без мене...{S} Овђе су све сами лопови, па ће те |
пљуну у длане.</p> <p>— Ти не знаш шта радиш...{S} Ја ћу ти казат’ како се ради, — биле су му |
ајбоља чоха или није?</p> <p>— А шта ти радиш, зете?{S} Какво ти је, да речемо заниманије? — за |
то си досад урадио.{S} Мало што паметно радиш, ама то ваља!...{S} И још, ако хоћеш, да ти и ђев |
и старих крпетина.</p> <p>— А шта ти ту радиш? — прекори га Перо приближујући се. — Зар ти је т |
ве ђаке.{S} С тога му се и допаде очева радња и, ступивши у њу, озбиљно пљуну у длане.</p> <p>— |
га свакодневно умањује.{S} Он није имао радње, нити је налазио за вриједно да се мучи са муштер |
ће године истјера и оца и остаде: сам у радњи.{S} Текао је новац непрестано, згрћао га, да је ч |
уку, — како Аћим рече, узевши га себи у радњу. — То му сад нико не може ишћерат, из главе...</p |
аметан.</p> <p>— Ја, по могућству сила, радо ћу <pb n="161" /> се увијек одазвати позивима омла |
некако весели, а на лицу им се огледала радозналост, да час прије виде ту лијепу невјесту.</p> |
де У крај.</p> <p>— Учитељу, јављамо ти радосну вијест, да се оженио наш друг Перо Карантан, — |
нчање...</p> <p>Јефтану сину лице и, од радости, умало га не загрли.</p> <p>— А хоћеш ли да те |
з тебе?</p> <p>Учитељ се осмјехну и, од радости, наклони се опет.{S} Видјело се, да су га Јефта |
>И сви прихватише за чаше, а Данило, од радости, баци капу у вис и поче поигравати.</p> </div> |
ли.</p> <p>Благоје застаде и заплака од радости.{S} Баш му сузе полетише низ образе.</p> <p>— О |
сад на пољу јадују, а ожењени се у кућу радују, — избаци, потпуно задовољна, што је могла ово < |
гроша на њој...</p> <pb n="52" /> <p>И, радујући се што је постао тако разговоран, задовољно се |
а друго, нека барем чува и чисти кућу и рађа ђецу...{S} Оклен би ми били, да нам се нису женили |
крушкама и по јабукама него да нас жене рађају...</p> <p>— Тако је, — потврдише сви.</p> <p>Јеф |
а жив...«</p> <p>Слушајући ово, Пери се ражали.{S} Десио <pb n="86" /> се мека срца, па му дође |
женске главе у кући.</p> <p>Јефтана то ражљути.{S} Он скочи, намргоди се и затресе косом, стра |
апита Јефтан, који се никако није могао разабрати. — Какав је то белај?</p> <p>— Одв’о нам Јово |
ја отпадник од вјере.{S} Нијесам ни ја разапињо Исуса, па опет ме, ето, стигла казна и послали |
="146" /> <p>Перо рашири руке као да га разапињу, стресе се и писну као гуја љута:</p> <p>— Ама |
икад неочишћени <pb n="61" /> прозор, и разасипаху се по столу.</p> <p>— Па шта велите људи? — |
је, па се види и без ње...</p> <p>Гости разастријеше сламу по соби и, онако уморни, поваљаше се |
ол, увезан ваљда прије тридесет година, разасут, излињао, ишаран траговима проливеног мастила и |
pb n="91" /> и потегну Данила за мокру, разбарушену косу. — Зар је Томо сам на свијету?</p> <p> |
и кућу и све ствари по њој, раштркане и разбацане на све стране, као да је полиција какву преме |
е на столу, а празна боца откотрља се и разби у комаде.</p> <p>— А што кукаш? — дрекну и унесе |
вјетар звижди, тресе прозорима, носи и разбија лонце са промрзлим цвијећем испод њих.</p> <p>— |
аче. — Само ти слушај мене и немој више разбијати чаша ни боца.{S} Није боца попов нос, па да ј |
боца.{S} Није боца попов нос, па да је разбијаш...{S} То је једна мртва ствар...</p> <p>Перо з |
е стисне овђе, у прсима, дође ми да све разбијем...{S} Да је живот боца и њега би разбио!...{S} |
а пробијају зид, па им зато вазда глава разбијена...{S} Гледај ти, побратимковићу, на ме!...{S} |
ривала је масна капа некаква просјака и разбијена глава високога циганина...</p> <pb n="145" /> |
о око, а двјема мачкама пребио ногу.{S} Разбио је и неких двадесет прозора, а најпошље је покуш |
збијем...{S} Да је живот боца и њега би разбио!...{S} Омрзно’о ми и он...{S} Тако је то, кад не |
етину, па ето...{S} Немој пробират’, ни разбират’, ни размишљат’ се: ко је и каква је?{S} Нек с |
на комаде сијечеш, — рече. — Нијесам ја разбојник, па да ме на муке мећете.</p> <p>— Притрпи се |
и дао доктору да си ожењен, па да ти се разболила жена.</p> <p>— А пристајеш ли ти, да одмах у |
би с њим било, ако би се, Боже сачувај, разболио или испао из кола и ногу сломио?...{S} Шта би |
му је мало одлануло на души и као да се разведри мало.{S} Ни те вечери није ишао у механу.</p> |
ло и устаде.{S} Лице као да му се одмах разведри.</p> <p>— Па што си онда дош’о? — запита. — Шт |
Игњате, гони краву Филипову из жита, — развика се стари попут пудара. — Гони, и кажи му, лопов |
— Зар си жив, болан?</p> <p>Стари Игњат разврати вилице и рикну као дивља звијер.{S} Обје руке |
а се зацрвенила као презрела трешња, па развуче лице, засмија се и одмахну рукама.</p> <p>— Нем |
— рече, куцајући штапом о празну чашу и разгледајући људе и жене за осталим столовима. — Само г |
це, које обично сељаци употребљавају, и разгледали су собу, у којој није било никаква намјештај |
ако га није слушао, него је нестрпљиво разгледао све око себе, надајући се, да ће какогод опаз |
ита Благоје тихим, меким гласом, као да разговара са ћудљивим болесником. — Шта не дозвољаваш, |
ца сваке вечери позива некакве духове и разговара се с њима, — метнуше вино преда се и почеше п |
милу дјечурлије, па се с њима препире и разговара.{S} Међу свима Данило је био најкрупњи и живо |
S} Ви, без посла, путујете по касабами, разговарате с касабалијами, држите скупове.{S} Дапаче и |
крај врата и ту се почеше сашаптавати и разговарати...</p> <p>А Перо је био у великој незгоди.{ |
ажило као опомена, да му се не мијеша у разговор. — У бухљивим бачвама одма се вино поквари, па |
S} Обојица задуханили, па се упустили у разговор:</p> <p>— Благо теби, свијета ћеш виђети, свиј |
старији поучимо.</p> <p>Од свега овога разговора Перо ништа чуо није.{S} Као у црквеном звоник |
/> <p>И, радујући се што је постао тако разговоран, задовољно се поглади по брковима.</p> <p>— |
. — Ниђе никог позната, па да се с њоме разговори и проговори.{S} Ако је ти не разговориш, ко ћ |
ама, низ које се циједио мед.{S} И дуги разговори испредали су се до касно у ноћ и сви су се ра |
разговори и проговори.{S} Ако је ти не разговориш, ко ће други?..{S} А ти немој бити тврда срц |
тити и уређивати.{S} Очешља се лијепо и раздијели <pb n="114" /> косу по средини, пустивши да м |
ради се ништа, — одговори Перо весело, раздраган Благојевом похвалом касаби, — ама се живи.{S} |
љаду и сто пута честитам, — обрадован и раздраган узвикну Перо.— То је љуцки и, што се рекне, ч |
родио и на нас намјерио!</p> <p>Па, сви раздрагани, изађоше из куће и кренуше се, да и осталим |
е стајала домаћица, ознојена, задихана, раздрљена, са крупним црвеним пјегама на лицу и чиревим |
ебела, угојена жена, загрнутих рукава и раздрљених прсију и, носећи овелику канту са водом, сте |
аве гаће и још прљавију кошуљу, коју је раздрљио на прсима, пустивши да се мушице окупљају по њ |
S} Чак и оне неколике кокоши, што су се разишле по гомилама буништа, испред колиба, нијесу како |
мало те није главу изгубио.{S} Љутит и разјарен поп, чим га опази, стиште своје снажне шаке и |
ми дошао никакви сине, — дрекну, да се разлијегало по свој авлији и по свеме комшилуку, — дош’ |
о, ако би и њега когод тако украсио.{S} Разлика је само у томе, што је он имао неколико чворуга |
чаше, и прелијевао их.{S} Отуда се вино разлило и по свему потрпежњаку, — јединоме чаршафу <pb |
валити, а није га хвалио из врло проста разлога, јер је кроз кратко вријеме умро. »Отишао у пох |
ом авлијом, по којој су лежале здраве и разлупане бачве, дрва, обручеви, сјекире, и чепркале бе |
излизану четицу и поче га чистити.{S} И размаза вино по свој кошуљи.</p> <p>— Ништа... ништа је |
заборави на сав свијет, прикупи снагу, размахну и заплива према њој.{S} Хита, јури, а дрхће од |
о имену и каже да умире за њим...{S} Он размахну рукама <pb n="142" /> и издиже главу, да види: |
а сам себе запита. — О тома треба добро размислити.</p> <p>— Нема ту размишљања, — дочека Обрен |
ет промолио главу кроз врата, па као да размишља: или би заплакао, или се засмијао?</p> <p>— И |
ну Благоје, не допуштајући му да и даље размишља. — Да пијемо, да се веселимо, а биће времена к |
љати руке као да их умива.</p> <p>— Па, размишљајте ви, брате, — рече. — Ја вам у то ништа не з |
једна му се механа много свиђала и, не размишљајући дуго, упути се њојзи.</p> <p>Ступивши на в |
ако требати, — рече Перо, отежући и као размишљајући. — У мене је крупан пос’о...</p> <p>— Што |
реба добро размислити.</p> <p>— Нема ту размишљања, — дочека Обрен живо. — Перо треба одмах да |
..{S} Немој пробират’, ни разбират’, ни размишљат’ се: ко је и каква је?{S} Нек само није мушко |
е, много да пије, само да што мање може размишљати.{S} И дошло му да Благоја удари чашом у глав |
да се веселимо, а биће времена кад ћеш размишљати и туговати...</p> <pb n="130" /> <p>И узе га |
.{S} Прислони чело уз прозор, па као да размишљаше нешто...{S} Готово да и он заплаче заједно с |
{S} Збуњено се окреташе на све стране и размјешташе чаше по столу, као да су му сметале нешто.{ |
че их вадати по ледини, чешукајући их и размрсујући им дугачке, свилене гриве.</p> <p>— Ето гот |
оче читати <title>Свето Писмо</title> и разне занимљиве књиге, као што су: <title><hi>Црни лист |
о живити и, нарочито од сељака, примати разне <hi>поклоне</hi>, топло обећавајући, да ће сваком |
дјецом, чупкао их за косе, показивао им разне слике и пјевао им пјесме о Милошу и Марку.{S} Дру |
="24" /> Швабице, што, у крају, свирају разне швапске маршеве.</p> <p>Јефтан уведе Перу у један |
очи, као да већ таре сузе.{S} А Перу то разоружа, те одмах занијеми.{S} Што је хтио рећи и прот |
i>.{S} Било је часова, кад је долазио у разред весео и расположен.{S} Тада се шалио са дјецом, |
, да ће бит’ мимо остале.</p> <p>Четири разреда свршио је са довољним успјехом управо за осам г |
милујући га по <pb n="87" /> врату као разуздана парипа, — а сјутра ћемо, брате, сви путовати. |
м брковима.{S} Српски је <pb n="109" /> разумијевао понешто, али говорити није знао.{S} Он је у |
је маслине, а коса златна к’о препечена ракија од пет година дана...{S} Ах, да је видиш!...</p> |
ћања.{S} Старчић вели, да је попио шест ракија, а механџија нарачунао осам.{S} Старчић се, чак, |
, Милка Обрена, и частили су их кахвом, ракијом, духаном, гурабијама и урмашицама, низ које се |
се болан! — узвикну удовица, нудећи га ракијом. — Ожени се и буди чојек!{S} Само пази: не узми |
ни кусура чекати.{S} Зграби Благоја за раме и дрмну њиме.</p> <p>— Хајде! — викну.</p> <p>Обој |
ра, а тешка рука нечија спусти му се на раме. — Оклен ти, болан?</p> <p>Перо се осврну и измахн |
као нехотице, све се више наслоњаше на раме му.</p> <p>— А јуче је било лијепо.</p> <p>— Било. |
поп одушевљеније, па му спусти руку на раме и повуче га у собу тако снажно, да се једва могао |
удовице, сјео управо тако, да се његово раме чешало о њезино и, гледајући преда се, једнако је |
че ломити прсте.{S} Осјетивши удовичино раме на своме као да се застиди мало и поче се измицати |
<p>Јефтан, не осврћући се, онако преко рамена окреса: — па вади... мени је сведно.</p> <p>Перо |
младић, упалих прсију и уских, кукастих рамена, вјечно огрнут <hi>иберцигером</hi>, лагано уљез |
ке пите донеси!</p> <p>Данило прокомеша раменима и зијевну.</p> <p>— Немамо ми пите, — одговори |
еро се мало замисли, па најпошље слегну раменима.</p> <p>— Добро, брате.{S} Баш ти и уреди, — р |
репати од глади?...</p> <p>Сељак слегну раменима и ућута.</p> <pb n="80" /> <p>— Таки сте ви св |
а нек одма вјенча...</p> <p>Перо слегну раменима...</p> <p>— Што ти кажеш, кажем и ја.{S} Само |
том се смијући, ако каткада, леђима или раменом, јаче удари о зид.</p> <p>— А ти си се напио, н |
грлећи Перу.</p> <p>Јефтан се прислони раменом уз прозор и замишљено поче добовати прстима по |
удовица, оборивши очи, и опет се својим раменом ослони о његово.</p> <p>— Данас, — потврди он. |
идљиво, наклони мало главу према десном рамену и окрену се.{S} Перо, као ван себе, у мало не ск |
поче обигравати око њега тапшући га по рамену.</p> <p>— Дела, синко, жив био, дела ти прифати! |
p>— Добро, — викну Јефтан тапшући га по рамену. — Са Стаком ћеш га баш и јести!..{S} Одма ћемо |
лако, — кликну Јово, ударајући Перу по рамену. — Овђе близу, у селу Галебовцу, живи стрико Вас |
осврћао, нити га је увијек очекивао.{S} Раније је затварао магазу и хитао свирачицама.{S} С њим |
крстити и кренуле цркви на читав сахат раније, него ли је била отворена.</p> <p>— Аћиме, жалос |
дођем сјутра по те? — запита.</p> <p>— Рано...{S} У шест сати — одговори Перо. — И немој закас |
мјесеца, уздишући и преврћући очима као рањеник. — У кући ми ништа у реду.{S} Ове ми у њој праз |
која, и ако по дану, бијаше мимо обично расвијетљена, јер <pb n="132" /> је поред врата шкиљио |
текоше Јована гдје се наслонио на стар, расклиман, полуразрушен плот, пуши на кратки чибук и на |
S} Пред њима је стајао онај исти стари, расклимани сто, покривен истим масним потрпежњаком, са |
им га опази, стиште своје снажне шаке и раскорачи се пред њим као да би да се хрве.</p> <p>— А |
е питати ако нећу ја? — дочека стари и, раскорачивши се, стаде пред њега, као да би се тукао. — |
по глави.</p> <p>Перо уљезе у авлију и, раскорачивши се на широко, погледом поче тражити попа.{ |
ни знао да си... тако одрасла и тако се раскрупњала...{S} Права ђевојка!</p> <p>— А... и ти пра |
нак богме!...{S} Шта мислиш како је то: распарати цара?...{S} Није, да речемо, ни пашу ни везир |
тражећи да се упозна ма с киме и да се распита за П-ске дјевојке.{S} Знајући врло добро, да се |
к се најприје подробно не би код власти распитао: нема ли она шта против тога и није ли то прот |
као кажњено дијете, — а ја сам пош’о да распитујем за ђевојке...{S} Ама ништа!...{S} Ашикују са |
>— Вратићеш се.</p> <p>Данило се поново расплака.</p> <p>— Ех, с тога ја и плачем, — викну, — ш |
растужило, свакоме омечало срце, па се расплакали као дјеца.{S} Плаче Перо, плаче Јефтан, плач |
облак.{S} Кроз облак су се лијепо могла распознати некаква кола.</p> <p>— Он је! — узвикнуше.</ |
а.{S} Тек мало трезнији човјек могао би распознати, да то није глава какве грдне совуљаге, него |
езе.{S} У први мах готово није могао ни распознати људе, што сјеђаху за столовима, од духанског |
часова, кад је долазио у разред весео и расположен.{S} Тада се шалио са дјецом, чупкао их за ко |
о крава није била <pb n="16" /> најбоље расположена, нити је, као женска глава, хтјела да остан |
атеља, који, загријани вином и необично расположени, тек што му наздравише и искапише чаше у ње |
>Комесар као да овога пута бијаше нешто расположенији и љубазније него први пут прими Перу.</p> |
.</p> <p>— Онда ти ја у свему стојим на расположењу, — живо дочека Благоје. — Ти се само на ме |
ма, на мјесечини.{S} Дугачке, црне косе распустила по води, издигла бјељу него у лабуда главу, |
и дрхћући приступи механџији.</p> <p>— Растављај их, брате, јер ће крв пасти, — промуца. — Ово |
ати.{S} Јефтана, који се готово није ни растављао од своје заручнице, није могао лако ухватити |
овори Перо. — И немој закаснити.</p> <p>Растадоше се обојица, потпуно задовољни.{S} Благоје зад |
редали су се до касно у ноћ и сви су се растајали задовољни.</p> <p>Најпошље Перо стиште срце и |
ле шије и искривиле главе, па као да се растају са животом...{S} Близу њих се удрвенила некаква |
S} Ја само лијепу тражим!...</p> <p>При растанку три пута стиште Јефтанову руку, па се окрену и |
половици ријечи застаде и остаде онако растворених уста, блесасто гледајући у собу.{S} Зину и |
.</p> <p>Старац одскочи корак унатраг и раствори уста, као да ће прогутати некога.{S} Лако бљед |
сплахирен, па још издаљега избуљио очи, растворио уста и махао рукама као да ће полетити.</p> < |
си будала!</p> <p>Бошково лице поче се растезати као да се кези на кога; десно око заигра му.< |
н би и ти био?..{S} Није Бог наредио да растемо по крушкама и по јабукама него да нас жене рађа |
иже...{S} Почеша се мало и хотимично се растресе над успаваним Јефтаном, да коју буху стресе на |
росе на врх житнога класа.{S} Тронут и растужен, дуго гледаше он у три своја пријатеља, три на |
као оно о Божићу.{S} А свакоме се нешто растужило, свакоме омечало срце, па се расплакали као д |
ше страдао и вјечито је сличио руменом, расцвјетавајућем пупољку...</p> <p>Осим са дјецом, он с |
гођ покрвити...{S} Знаш, нема посла без рата...{S} Кад се царевине закрваве, онда се проспу пар |
и мачке и пилићи, кокоши, голубови.{S} Рачуна се, да је за кратко вријеме убио осморо пилади, |
се и он намргоди. — Зар и теби да дајем рачуна?</p> <p>— А ко ће те питати ако нећу ја? — дочек |
и као замисли се.{S} Поче нешто у себи рачунати, погледајући их испод ока, као да би да позна: |
ед спрема пољубац...{S} Стиже јој...{S} Рашири руке, стиште је на прса, и, склопивши очи од зан |
и рикну као дивља звијер.{S} Обје руке рашири и полети према Јови, стиште га у наручја и бјесо |
царевима...</p> <pb n="146" /> <p>Перо рашири руке као да га разапињу, стресе се и писну као г |
е пало на памет да се жене, спавају?{S} Рашта да је Бог њега убио мимо све остале и осудио га н |
вима и застаде.</p> <p>— Барем ћу имат’ рашта отићи попу, — рече. — Док је крштеница, имам му р |
нао како ће почети, нити је знао казати рашта је дошао. — Мени треба крштеница! — викну изненад |
пу, — рече. — Док је крштеница, имам му рашта ићи и увијек гледати Марушку... ух, моју слатку М |
сти и уредити кућу и све ствари по њој, раштркане и разбацане на све стране, као да је полиција |
ли из гаја и стигли до неколико старих, раштрканих колиба. — Хоће ли се јавити ико?</p> <p>Изна |
има се појави стари Игњат.{S} Гологлав, рашчерупан, у лакоме одијелу, стаде на праг и погледа п |
грла.</p> <p>На вратима се помоли једна рашчерупана глава са огромним кукастим носом и страшним |
бучена у лахке хаљине, неуређена и мало рашчерупана, те су јој бичеви косе падали по образима и |
мотику, земљавим прстима скину повезач, рашчешља браду и погледа Перу попријеко.</p> <p>— Шта ћ |
Поп, отресајући земљу са нога и једнако рашчешљавајући браду, изађе између кукуруза, подбочи се |
релиставајући протокол, — чим не слушаш рђаве јаране, који хоће главом да пробијају зид, па им |
</p> <p>Стари опет зијевну.</p> <p>— Ја рђаво, — дочека. — Зла времена, године слабе...{S} Нема |
зненада дрекну неко гурнувши га руком у ребра, а тешка рука нечија спусти му се на раме. — Окле |
а...</p> <pb n="145" /> <p>Кад је дошао ред на Перу, обузе га некакав страх.{S} Ко зна зашто, а |
, — није ли, али, то нарушавање јавнога реда и мира?..{S} Зар се може допустити такими ријечими |
свакога и увијајући се између солдачких редова, који су је задиркивали.</p> <p>Дође и до Перина |
ота изненади.{S} Куће нанизане у правом реду једна до друге, па све једнаке, нове, бијеле као о |
очима као рањеник. — У кући ми ништа у реду.{S} Ове ми у њој празно, све наопако.{S} Тако је т |
јенчај и буди чојек и нек ти буде све у реду.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— И, ако хоћеш, нека и о |
на рукама...{S} И ја би да вам је све у реду: и собе и душеци и све.</p> <p>— Фала ти, — упаде |
ио, па ме није гром убио, него ми све у реду.{S} Што се и ти не жениш?{S} Како се не стидиш сво |
олеру на врат, ја се не бих љутио...{S} Рек’о би: од Бога је!...{S} Ама ово је све са твоје мах |
село и опет пође да га љуби. — Ти си ми рек’о да уредим и ја сам све уредио.{S} Имаш пунца газд |
о се укипи.</p> <p>— А шта сам ти ружно рек’о? — запита зачуђено.</p> <p>— То ја знам, — окоси |
нећу жену.</p> <p>Па, окренувши се и не рекавши ни <hi>збогом</hi>, сам оде у хотел.</p> <p>Дош |
— биле су му прве ријечи што их је тада рекао оцу.{S} Весели отац задовољно се насмија <pb n="2 |
вазда.{S} Да ме и сад ко понуди, не би рекао „<hi>нећу</hi>“.</p> <p>— Је ли? - запита стари в |
еро се сјети свега што је синоћ Благоју рекао, па задрхта.</p> <p>— А видите, — настави комесар |
ан узвикну Перо.— То је љуцки и, што се рекне, човјечански!{S} Да имају мозга, сви би се момци |
ен осорно. — Само ми!{S} Ми смо, што се рекне, главни одбор и ми ћемо ријешити.</p> <p>— И скуп |
а не смједе ни да је погледа ни да што рекне.</p> <p>— Ето се сад нагледајте, — рече домаћица |
човјек понуди чашом добра вина и кад му рекне да је паметан.</p> <p>— Ја, по могућству сила, ра |
ше, да ће дијете бити »мимо остале«.{S} Рекоше, да ће свакако бити знаменито у роду своме.</p> |
, ружно оца.{S} Због тих чудних знакова рекоше, да ће дијете бити »мимо остале«.{S} Рекоше, да |
покушао да крави Митра кујунџије откине реп и да њиме бије другове.{S} Срећа, што крава није би |
тур од чакшира прикаче некакав чудноват реп: од изрецкане хартије и старих крпетина.</p> <p>— А |
ршавим куковима, те куња, лијено машући репом и бранећи се од силних муха.</p> <p>— Ово је село |
право у лице; она оборила главу и чупка ресе на бошчи.</p> <p>У Пери заигра срце.{S} Он га прит |
а нов пас опаса око себе, пустивши дуге ресе <pb n="30" /> да му падају по куковима.{S} Нађе и |
ног, — једва изговори Перо, пребирајући ресе на појасу и збуњено се осврћући.</p> <p>Поп се ока |
.{S} Да је био добар, то се баш не може рећи, јер у буквару никако није могао прелистати четврт |
ружа, те одмах занијеми.{S} Што је хтио рећи и протестовати против ове чудне просидбе, сад већ |
2" /> Јефтан, окренувши се друговима. — Реците и ви коју.</p> <p>— Прво: треба да узме жену с м |
е осмјехну.</p> <p>— Па жени се и ти! — рече.</p> <p>— И хоћу, — дочека Перо брзо.</p> <pb n="2 |
> <p>— А мене коњ није мог’о оборити! — рече поносито.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
а кршно си момче!{S} Лијеп објешењак! — рече, кесећи се. — Исти покојни отац!...{S} К’о да њега |
овијем се нећеш погодити!{S} Хајдемо! — рече Јефтан љутито и окрену му лећа. — Хајдемо тражити |
само каже!</p> <p>— Е, баш је лијепо! — рече Јово, пошто <pb n="156" /> је и он прочитао. — Међ |
ери.</p> <p>— Е, честитам ти женидбу! — рече. — Сретно, дуговјечно, берићетно!{S} Да Бог да и п |
p>— Овђе к’о да нећемо дуго скрасит’, — рече Јефтан мргодно гледајући Перу, — Шта се вама чини? |
ад у другога, а ја имам пречег посла, — рече и отрча из дућана.</p> <p>— Оженио се Перо! — дови |
појео љуту паприку.</p> <p>— Не ваља, — рече,</p> <p>— Ђурђа!</p> <p>— Још грђе.</p> <p>Љубица! |
ијепо дочекамо к’о друга и пријатеља, — рече. — Хоћемо, бива, да му изађемо на сусрет скупа, па |
> <p>— Није твоје мјесто међ момцима, — рече. — Хајде из собе.</p> <p>Јока скочи као опарена.{S |
а.</p> <p>— К’о што видите, сиротиња, — рече стари тужно. — Ја знам, да се вама неће свиђет’ и |
</p> <p>— Чули смо, да имаш три коња, — рече Јефтан поздравивши се с њим. — Ако хоћеш да нам их |
м.</p> <pb n="50" /> <p>— Кршна цура, — рече Перо, кад су изашли из авлије.</p> <p>— Кршна.{S} |
Стари дубоко уздахну.</p> <p>— Штета, — рече, — црна штета!..{S} Да продајеш и купујеш, могли б |
ти...</p> <p>— Чини ми се да ће киша, — рече најпошље, тек да прекине ћутање. — Има пуно облака |
</p> <p>— Е знам, брате, да сам крив, — рече. — Знам, ама шта ћу?...{S} Кад ме стисне овђе, у п |
вет.</p> <p>— Фала Богу кад смо овђе, — рече и Јефтан и испод ока погледа лијепу Швабицу.</p> < |
и зовну Благоја.</p> <p>— Да се иђе, — рече опоро. — Доста је сједнице!</p> <p>— Куд ћеш, зете |
амо да ми она биједа на врат не дође, — рече. — Кад би ме с оном вјенчали, одма би скочио у вод |
и смрт за врат...</p> <p>— Жао ми је, — рече Јово, уозбиљивши се. — А мени је добро!...{S} И зд |
окрену Пери.</p> <p>— Ето, лијепо је, — рече, — кад чојек има познанства у туђем свијету, међу |
ама.</p> <p>— Немамо ми чисте кошуље, — рече.</p> <p>— Ја нема, — једва проциједи кроз зубе Пер |
.</p> <p>— Па, размишљајте ви, брате, — рече. — Ја вам у то ништа не знам.{S} Ја перем руке к’о |
сам мртав, па да ме данас закопајете, — рече Перо готово наричући. — Така је моја зла судбина.{ |
лик или уздах.</p> <p>— Маро, дијете, — рече јој поп пишући крштеницу и не осврћући се на њих, |
екне.</p> <p>— Ето се сад нагледајте, — рече домаћица плачевним, меким гласом лако гурајући и у |
/p> <p>— Гвожђе се кује док је вруће, — рече Благоје поцупкујући. — Нијеси јој ти сам просилац. |
је кад се читају новине, него приче, — рече. — Ето ја... психа!... вазда читам...{S} Душа ми.. |
p>— Хајде, хајде тражи кола, магарче, — рече му благо, готово тепајући. — Дошло је вријеме, да |
<p>— Дај и мени два форинта, па вади, — рече као у шали.</p> <p>— Ево форинт! — узвикну Перо.</ |
<p>— Добро, брате.{S} Баш ти и уреди, — рече. — Кад нема Јефтана уређуј ми ти.{S} Вјерујем ти к |
ју душу ово се он оженио, чим долази, — рече прочитавши га и одмах скочи. — Оженио се, погани с |
бри главом.</p> <p>— Нека сте ручали, — рече. — То ваља!{S} Здраво је у селу ручат’...</p> <p>И |
могли видјети.</p> <p>— Овђе ћемо ми, — рече. — Овђе је згодније.</p> <p>И, ударивши руком по с |
ко ћеш да је видиш, нико ти не брани, — рече мирно, утишавајући га. — Хајдемо одмах...{S} Само |
, како је кад човјек хоће да се жени, — рече брзо, не допуштајући да га Перо запита. — Ово носи |
и воле и крави дебљој а камо ли жени, — рече.</p> <p>— Воле, воле богме, — опет дочека Перо и, |
..</p> <p>— Мени ћеш свакако требати, — рече Перо, отежући и као размишљајући. — У мене је круп |
<p>— Ја ћу те нешто крупно запитати, — рече, — ама тако крупно да би те могла кап ударити кад |
p> <p>— Фала Богу, кад ћу се вратити, — рече сам себи, шетајући. — Нит’ мени треба жена, ни ник |
шими дјелами чинили протузаконитости, — рече, издигнувши и глас и кажипрст десне руке. — тер ст |
ицу.</p> <p>— Сједи ти и само гледај, — рече, куцајући штапом о празну чашу и разгледајући људе |
ар одмахну руком.</p> <p>— Драги мој, — рече, — ја сам оправио брзојав у вашу касабу, да се инф |
и добре платише?</p> <p>— Имам, имам, — рече најпошље, осмјејкујући се. — И могу дати, могу...< |
некаква несрећа десити ако пођем сам, — рече.</p> <p>— Каква несрећа? — брекну Јефтан и нагло с |
и мени надницу, па ћу ја ићи с тобом, — рече. — Сваки пут кад одем да ми дадеш по форинту.{S} Т |
а не знам шта ћу говорити с ђевојком, — рече Перо путем, дрмусајући Обрена за рукав. — Ја сам у |
мећу оваким <pb n="107" /> свијетом, — рече Перо, још једнако узбуђен. — Људи се инаде, шћери |
хартије и мрмљао нешто.</p> <p>— Хм, — рече након дуже почивке, остављајући хартије на страну |
p>— Баш си ти, брате, један пексијан, — рече Јово, гледајући у под.— У кући немаш готово ништа |
Милки.</p> <p>— Данас си нешто кршан, — рече Пери, ударајући га јаглуком по образу. — Лијеп си |
епо је то...{S} Драг си ти мени Јово, — рече хладно, као и мало прије. — Мали си био, кад сам т |
них муха.</p> <p>— Ово је село мртво, — рече Перо, отирући зној са чела. — Ниђе никога!</p> <pb |
мијеш га, учитељу, говорити к’о нико, — рече Јефтан потресен, бришући сузу. — Халал му вјера ко |
сунчала се.</p> <p>— Па то је лахко, — рече као узгред и не гледајући га. — Ено ти у удовице С |
> <p>— Ама ми треба и да га дочекамо, — рече. — Какви би били пријатељи, кад га не би дочекали? |
Хајде затварај, па да мало прошетамо, — рече једне вечери Пери, пошто су се боље’ упознали. — Х |
се и пође вратима.</p> <p>— Хајдемо, — рече Обрену.</p> <p>— Куда? — уплете се удовица и потрч |
у Пери.</p> <p>— Ја знам кршних пуно, — рече, састављајући три прста и љубећи их. — Да их појед |
ошуљи.</p> <p>— Ништа... ништа је то, — рече тјешећи га и баци четицу за врата. — Не брини ти!{ |
оредности, добио сам двојбен одговор, — рече, чешкајући се оловком по глави и гледајући некуд у |
звонце.</p> <p>— Водите га у затвор, — рече полицајцу, који се појави на вратима.</p> </div> < |
<p>— Болан, па није ружан твој живот, — рече Перо, обзирући се и испод ока гледајући свирачице. |
<p>— Ето вам, да не спавате на тврду, — рече. — Душека нема сиротиња!...{S} Само ми немојте дух |
о да Перу Карантана водим у полицију, — рече полицајац и поносито се испрси.</p> <p>Перо скрсти |
рви.</p> <p>— Ама молимо те, учитељу, — рече, — да одма напишеш, па да напријед чујемо шта ћеш |
<p>— Барем ћу имат’ рашта отићи попу, — рече. — Док је крштеница, имам му рашта ићи и увијек гл |
ситнежа...</p> <p>— Платићу, платићу, — рече Перо, једнако зијевајући... — Ама ова вечера наопа |
дахну.</p> <p>— Па... хајдете у кућу, — рече. — Хајдете и отпочините.</p> <pb n="73" /> <p>И пу |
>— Ми све дознамо путем истраживањах, — рече задовољно. — Ми имамо наше људе, који нам, али, св |
/p> <p>— Не ваља ти што прислушкујеш, — рече. — Ама сад што си чуо, да ником не издаш...{S} Ако |
ноћиват’, па да ме на комаде сијечеш, — рече. — Нијесам ја разбојник, па да ме на муке мећете.< |
Да није сиротиње, частио би вас још, — рече мргодно. — Ама овако нема вам више ништа.{S} Ако в |
>— Није ми жао главе... ама кошуља... — рече тужним, утањеним гласом, као дијете које се спрема |
а...</p> <pb n="111" /> <p>— Нихтс... — рече доктор осмјехујући се, пошто га је добро прегледао |
ће они отпухнути све, <pb n="103" /> — рече. — Удри ти макар и каме-њима са суха, па си добио. |
а погледа попријеко.</p> <p>— А неко ми рече, да ћете ви сјутра ићи? — запита. — Сјутра одма!</ |
м, — промуца Перо постиђен. — Данило ми рече, да си болестан.</p> <p>— Ја и јесам болестан, — д |
; десно око заигра му.</p> <p>— Ти мени рече да сам будала?{S} Ти! — узвикну бијесно. — А зар и |
<p>— Добро притврдио науку, — како Аћим рече, узевши га себи у радњу. — То му сад нико не може |
ијепо, чисто, уређено, »све пјева« како рече Јефтан!{S} А најљепша и највећа од свих кућа, поно |
а попа, испод ока погледа Мару и, пошто рече једно тужно, бескрајно тужно <hi>збогом</hi>, изађ |
о јутру познајем дан.{S} И, право да ти речем, ја га више не могу гледати по сокаку и мучити се |
правоме вину нема риба.{S} Њима је, да речемо, Бог одредио воду, а није вино; с тога се и вели |
шта ти радиш, зете?{S} Какво ти је, да речемо заниманије? — запита изненада, положивши руке на |
о је то: распарати цара?...{S} Није, да речемо, ни пашу ни везира, него баш цара...</p> <p>И оп |
>Стари погледа на врата и одмах прекиде реченицу.{S} Малена, танка, сухоњава <pb n="137" /> дје |
ицу, из ње испани риба...{S} Права мала риба!.{S} А, ето, читав свијет зна, да у правоме вину н |
итав свијет зна, да у правоме вину нема риба.{S} Њима је, да речемо, Бог одредио воду, а није в |
су људи отворили бачвицу, из ње испани риба...{S} Права мала риба!.{S} А, ето, читав свијет зн |
»к’о риба брез воде« а не вели се: »к’о риба брез вина«...</p> <p>Домаћица, под којом је непрес |
ду, а није вино; с тога се и вели: »к’о риба брез воде« а не вели се: »к’о риба брез вина«...</ |
је нада утонула у морске дубине, па је рибе једу, — пресијече га Перо.</p> <p>— Још има! — узв |
19" /> кога и, очигледно, жалећи, што и рибље кости није могао појести.</p> <p>— <foreign xml:l |
и ме... па од јада...{S} Ако ти је кр...риво ено ти суда па ме тужи...</p> <p>Перо се осмјехну |
тише уском путањом, која је водила кроз риједак, јасенов гај, у село...{S} Унаоколо све мртво!. |
р је волио черупати се макар с киме.{S} Ријетко које комшијско дијете да није било украшено чво |
одан човјек, са мјесечином на тјемену и ријетком, јарчијом брадом, сједио је и писао нешто, пра |
> <p>— И хоћу! -</p> <p>— Уфатићу те за ријеч, — дочека Јефтан и снажно га стегну за мишицу. — |
и измахну шаком, да Пери намах замрије ријеч у грлу. — Муч’ поганове!{S} Ти си мене шћео прева |
/> <p>Но није честито ни допјевао задњу ријеч, кад, кроз ходник, почеше одјекивати нечији корац |
а столицу.</p> <pb n="34" /> <p>— За ту ријеч требало би да те пољубим, — викну. — Ти си... ти |
id="SRP19051_C5"> <head>V.</head> <head>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Перо не може |
d="SRP19051_C4"> <head>IV.</head> <head>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Његова друга |
P19051_C2"> <head>II.</head> <head> <hi>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Његово рођењ |
19051_C3"> <head>III.</head> <head> <hi>Ријеч двије о прошлости Пере Карантана.{S} Његова прва |
итници прича.</p> <p>Стари наслухну ове ријечи и заустави се.{S} Стаде преда њу и стиснуту шаку |
опет.{S} Видјело се, да су га Јефтанове ријечи погодиле у најосетљивију жицу, јер он ни у чем н |
казат’ како се ради, — биле су му прве ријечи што их је тада рекао оцу.{S} Весели отац задовољ |
шта да му пане на памет!...{S} Ни једне ријечи, ни једнога слова не може да се сјети...</p> <p> |
е...</p> <p>Јефтан и Перо не одговорише ријечи.{S} Обојица, као утучени, кренуше из авлије, а з |
а се замислише и не проговорише више ни ријечи.</p> <p>У другу недјељу пођоше опет.{S} И удовиц |
<p>— Извол... — викну, али на половици ријечи застаде и остаде онако растворених уста, блесаст |
свирачице није хтио погледати, нити им ријечи проговорити, премда су се мотале око њега, милов |
сијече Бошко, љутит, што га прекидају у ријечи, — и само паметни људи знају, каква је то фајда. |
ано чешких, њемачких и неколико српских ријечи, због чега се највише и свиђао касабалијама, од |
спјевали га у пјесму, која је почињала ријечима: <hi>Топал-паша мука наша</hi>.{S} Било је час |
, почео је лупати и тући матер, а првим ријечима, што их је проговорио, опсовао је, по нашем на |
ори даље, како не би својим жалостивним ријечима покварио весеље читава друштва.{S} Затим се за |
мира?..{S} Зар се може допустити такими ријечими наносити повреду владарима?{S} И какву дјевојк |
ествовао против шибања у школи, било је ријешено, да се Перо натовари на врат учитељу.</p> <p>У |
о, што се рекне, главни одбор и ми ћемо ријешити.</p> <p>— И скупићемо се у прву неђељу! — дода |
ве очи дошле му још мање...{S} Игњат је рикао по авлији и био се у прса...{S} Једина <pb n="88" |
н?</p> <p>Стари Игњат разврати вилице и рикну као дивља звијер.{S} Обје руке рашири и полети пр |
"> <p>„МАЛА БИБЛИОТЕКА“</p> <p>УРЕДНИК: РИСТО КИСИЋ.</p> <p>ВЛАСНИК: ИЗДАВАЧКА КЊИЖАРНИЦА ПАХЕР |
вога накита, те се малко, као нехотице, ритнула ногом и одгурнула га.{S} Њему није било ништа.{ |
ме сад, — одврати Јово весело. — Што је рјеђе, то је слађе!</p> <p>Стрина се уклони и све их пр |
"19" /> муха.{S} Но то је бивало све то рјеђе.{S} Доста је било да учитељ покаже прут и он се о |
а ни срамота!...{S} К’о да смо ми твоји робови, па да пристајемо за тобом.</p> <pb n="94" /> <p |
ака; да сретно буде по ваш дом и српски род.{S} Живили!</p> <p>— Е умијеш га, учитељу, говорити |
Зла времена, године слабе...{S} Нема да роди година, нема пара...{S} Ништа нема!...{S} Таворим |
за онога танког, дугуљастога писара са родиним ногама, што и по равници корача као да се пење |
, с којим сам вас рад поближе упознати, родио се љета господња не знам кога, али свакако барем |
шући сузу. — Халал му вјера ко те таког родио и на нас намјерио!</p> <p>Па, сви раздрагани, иза |
Перо. — Него... ја хоћу да знам кад се родио.</p> <p>— То не могу дат’, — осијече поп, отресај |
на.{S} Причају, да није заплакао кад се родио, као што обично заплаче свако дијете.{S} То му уп |
S} Ако ти буде добра жена, изнова си се родио и биће ти добро; ако ти буде зла, онда куку теби, |
н? — упаде Перо снуждено. — Несретан се родио, несретно живим, несретно се и женим...</p> <p>— |
о одлучи и то, да, први пут пошље смрти родитеља, прослави Крсно Име.{S} А како га је прославио |
Рекоше, да ће свакако бити знаменито у роду своме.</p> <pb n="15" /> <p>Када је одрастао и мог |
зу, у селу Галебовцу, живи стрико Васо, рођени ми брат очев...{S} Он је богат, свега има, а овђ |
ата даде...{S} Драго ми, к’о да сам оца рођеног наш’о...</p> <p>Након дуже почивке келнер донес |
е о прошлости Пере Карантана.{S} Његово рођење, дјетињство и први дани момаштва.</hi> </head> < |
а миразом значи драговољно се продати у ропство.{S} А ја волим што сам се прод’о.</p> <pb n="39 |
ој трепавици блиста му се суза, као кап росе на врх житнога класа.{S} Тронут и растужен, дуго г |
ће да се жени, стоји ти на прагу новога роћења и смрти.{S} Ако ти буде добра жена, изнова си се |
— јекну Перо, па се сави око њега, као ружа око бора. — Не знаш ти каква је она...</p> <p>Јефт |
да донесе вина.</p> <p>— Болан, па није ружан твој живот, — рече Перо, обзирући се и испод ока |
псовао је, по нашем начину васпитавања, ружно оца.{S} Због тих чудних знакова рекоше, да ће диј |
м пуно; ни душека немам, па ће вам бит’ ружно...</p> <p>— Понио је Перо свој душек, — дочека Јо |
ти немој бити тврда срца и немој с њоме ружно.{S} Још је дијете, па ће се научити свеме.{S} Пол |
<p>Перо се укипи.</p> <p>— А шта сам ти ружно рек’о? — запита зачуђено.</p> <p>— То ја знам, — |
мо се ти љутиш и велиш да о мени свијет ружно говори због тога.{S} К’о да је мени стало за свиј |
неко гурнувши га руком у ребра, а тешка рука нечија спусти му се на раме. — Оклен ти, болан?</p |
усти ситан; чудноват крик.{S} Издигнута рука клону јој, брада заигра, очи се наводнише.{S} Перо |
де бацити чашу, али му се некако изврну рука, те, мјесто у зид, погоди у главу Јове Перотића.{S |
авши се међу њих и хватајући Јефтана за рукав. — Ми други пријатељи тако не дамо.{S} Ми хоћемо |
— рече Перо путем, дрмусајући Обрена за рукав. — Ја сам у томе сметен.{S} Да је свирачица и зна |
и богат чојек!</p> <p>Перо га дрпну за рукав и, од нестрпљења, поче тапкати ногама, као да зби |
о спавати, пропуштао је живу ласту кроз рукав и — свеједно.{S} Чим би почео писати, та су слова |
падија, дебела, угојена жена, загрнутих рукава и раздрљених прсију и, носећи овелику канту са в |
вато се црњаху испод бијелих, загрнутих рукава од кошуље.{S} Поп је, без мантије и камилавке, б |
и заигра срце.{S} Он га притиште објема рукама, а дах заустави. <pb n="85" /> Погури се и лаган |
тајем.</p> <p>Перо му приступи и објема рукама обухвати његову.</p> <pb n="46" /> <p>— Онда је |
љати окупљену свјетину и капом и објема рукама.</p> <p>— Жениче и невјесто, — узвикну учитељ пр |
ко је то...</p> <p>Поп га обгрли објема рукама и силом га сједе на столицу.</p> <pb n="34" /> < |
ије. — Мали си био, кад сам те носио на рукама...{S} И ја би да вам је све у реду: и собе и душ |
епа — узвикну Перо одушевљено и затапша рукама. — Ух, ух, брате, то ми се хоће!</p> <p>— А таке |
а иђем тамо...</p> <p>Стари се одуприје рукама о кукове и унесе му се у лице.</p> <p>— А вјенча |
с њиме?</p> <p>Перо се такођер одуприје рукама о кукове и поче се бекељити према староме.</p> < |
раду, изађе између кукуруза, подбочи се рукама о <pb n="32" /> кукове и одмјери га мрким поглед |
упаде преплашени Перо, дајући му знак и рукама и очима да престане. — Кажи ми само и тихо ми ка |
и живо је нешто доказивао, млатарајући рукама и окрећући се час на једну час на другу страну, |
{S} Поново притрча прозору, млатарајући рукама, и поново се поврати вратима.</p> <p>— Кажи Јоки |
ке.{S} И поцрвени још више, поклопи очи рукама и утече из собе.</p> <p>Стари сам диже послужавн |
дма не иштеш! — узвикну Перо, плеснувши рукама. — Што се к’о бајаги стидиш?{S} Што гођ ти срце |
ега избуљио очи, растворио уста и махао рукама као да ће полетити.</p> <p>— Нема Томе! — викну |
упаде Перо. — Зар им не видиш столице у рукама?</p> <p>— Ништа бит’ неће, — опет дочека механџи |
те Јефтана.{S} Носио је под пазухом и у рукама неколика сандучића и завежљаја и, тако претоваре |
земљи и, држећи голему и тешку мотику у рукама, окопавао кукурузе, што их је ту засадио.{S} Иза |
Игњат излети, носећи дебелу цјепаницу у рукама.</p> <p>— А-а да их гонимо! — викну. — Да гонимо |
а јаче.</p> <p>Јово се засмија и пљесну рукама.</p> <p>— Зар не знаш мене? — запита. — Свога ма |
, па развуче лице, засмија се и одмахну рукама.</p> <p>— Немамо ми чисте кошуље, — рече.</p> <p |
каже да умире за њим...{S} Он размахну рукама <pb n="142" /> и издиже главу, да види: оклен пј |
болан?</p> <p>Перо се осврну и измахну рукама, као да би некога у земљу да сатјера.{S} И заигр |
те ми дошли, — живо дочека узевши их за руке и нудећи их да сједну. — Нама је то драго, јер смо |
е и мене моја Стака чека на вратима, па руке шири, у лице ме љуби.{S} И кад уљегнемо у собу, а |
етовао га је поново, узимајући га испод руке. — Жени се, јадан брате, и не губи младост узалудн |
уплете се Милка, хватајући Обрена испод руке и смијешећи се. — Ја само њега бегенишем...</p> <p |
Перо зину.{S} Отрже се од Јефтана, обје руке сави око Обренова врата, па га поче стезати на прс |
ло, подигнувши, у знак одушевљења, обје руке у вис и машући њима као крилима.</p> <p>Обрен Пуши |
издигла бјељу него у лабуда главу, обје руке пружила према њему и зове га себи...{S} Њему памет |
илице и рикну као дивља звијер.{S} Обје руке рашири и полети према Јови, стиште га у наручја и |
трбухом, стајао је смијешећи се и обје руке ширио према гостима.</p> <p>— Хе, хе, брате слатки |
која јој је падала по челу, опружи обје руке и, са веселим осмјехом, пође им у сусрет.</p> <p>— |
каше сви.</p> <p>Јефтан, пружајући обје руке руке, приступи Пери.</p> <p>— Е, честитам ти женид |
м на лицу поздрави Јову и пружи му обје руке.</p> <p>— А камо се ти прије? — запита га пријекор |
сви.</p> <p>Јефтан, пружајући обје руке руке, приступи Пери.</p> <p>— Е, честитам ти женидбу! — |
ући снијег са хаљина, трљајући прозебле руке и још једнако цвокоћући зубима.</p> <p>— Па у мене |
ече, издигнувши и глас и кажипрст десне руке. — тер сте узели слободу, увредљивими поругами чин |
изађе.{S} Пође главном улицом.{S} Увуче руке у џепове и поче зазјавати, гледајући у велике двок |
више из овог пакла?</p> <p>Јефтан увуче руке у џепове и поче замишљено ходати око дрвета.</p> < |
но погледа, а послужавник јој испаде из руке.{S} И поцрвени још више, поклопи очи рукама и утеч |
суђеница...</p> <p>Пери испаде цигар из руке и поче се димити на ћилиму.{S} Очи му се помутише, |
, обојица изиђоше.</p> <p>Стари састави руке на леђима и неколика пута пређе с краја на крај со |
ма пољубац...{S} Стиже јој...{S} Рашири руке, стиште је на прса, и, склопивши очи од заноса, по |
ма...</p> <pb n="146" /> <p>Перо рашири руке као да га разапињу, стресе се и писну као гуја љут |
нашати.{S} С тога се мало погури, обори руке низа се и, држећи капу под пазухом, скрушен и пони |
ах си мртав!...</p> <p>Перо поче трљати руке као да их умива.</p> <p>— Па, размишљајте ви, брат |
Хоће.</p> <p>Перо опет ућута.{S} Скрсти руке у крило и поче ломити прсте.{S} Осјетивши удовичин |
поносито се испрси.</p> <p>Перо скрсти руке, па га попријеко погледа.</p> <p>— Мене да водиш?{ |
а да иђемо даље...</p> <p>Јефтан опусти руке низ кревет и клону главом на јастук, као најтежи б |
е. — Није ово шехер.</p> <p>Перо опусти руке низа се и приступи Јефтану.</p> <p>— Шта ћемо сад? |
аниманије? — запита изненада, положивши руке на кољена и пипкајући прстима као по клавиру. — Је |
рут и он се одмах стишавао и, положивши руке на клупу, уозбиљио се као какав старац.</p> <p>Кро |
Ја вам у то ништа не знам.{S} Ја перем руке к’о Пилат...</p> <p>— Шта велите ви, браћо? — запи |
ли, а истјерани отац задовољно је трљао руке и трчао од пријатеља до пријатеља да га хвали.</p> |
ило.</p> <p>Јефтан му пружи руку, те се руковаше.</p> <p>— А ми хоћемо да га лијепо дочекамо к’ |
мила и, као да је собом унијела читаве руковијети босиока и јоргована, тако се читава соба осв |
еро? — изненада дрекну неко гурнувши га руком у ребра, а тешка рука нечија спусти му се на раме |
И ја и <pb n="102" /> Алекса (ту показа руком на онога, што је сједио на новинама).{S} Ми се ни |
увши се Милки, дубоко уздахну, удари се руком у прса и пође.</p> </div> <pb n="57" /> <div type |
душе ми! — кликну Јефтан, ударајући се руком по челу. — То су нас обојица преварили и изневјер |
сетак здравица...</p> <p>Јефтан превуче руком преко бркова, па удари по столу.</p> <p>— Не треб |
то, спремајући се, да и трећи пут удари руком о сто.— Жена нам треба!{S} Није друкчије него баш |
>— Ни од кога.</p> <p>Старац се дохвати руком за стабло и устаде.{S} Лице као да му се одмах ра |
звољавам — викну, бјешње и поче ударати руком о сто.</p> <p>— А шта не дозвољаваш? — запита Бла |
купимо, — викну Јефтан жешће, ударајући руком по столу. — Жена је жена!{S} Човјек кад хоће да с |
— Овђе је згодније.</p> <p>И, ударивши руком по столу, нареди механџији да донесе вина.</p> <p |
ругоме:{S} Јово и Јока.{S} Он се једном руком наслонио на зид и гледа јој право у лице; она обо |
Јефтана, како сједи на постељи, десном руком грли стас лијепе собарице, која је била нешто лак |
за то, — одговори комесар, давајући му руком знак, да га не прекида у говору. — Ми, али, не см |
енске главе у кући.</p> <p>Јефтан махну руком и замоли га да не говори даље, како не би својим |
n="104" /> Бошко и, звизнувши, одмахну руком, као да вели: „прошло је то“. — Њему се више не в |
прилика.</p> <p>Учитељ презриво одмахну руком и куцну се по челу.</p> <p>— У мене је све овдје |
ик је бунтовник.</p> <p>Комесар одмахну руком.</p> <p>— Драги мој, — рече, — ја сам оправио брз |
ашен. — Што ће ти?</p> <p>Игњат измахну руком и свом снагом удари се у прса.</p> <p>— А-а утекл |
ко тумарање?</p> <p>Перо хукну и одмаху руком, да једним махом све црне мисли одагна од <pb n=" |
а, приближујући му се и хватајући га за руку. — Камо жена?</p> <p>— Која жена? — блесасто запит |
!</p> <pb n="13" /> <p>И зграби Перу за руку и силом га повуче вратима.</p> <p>— Јок!{S} Јок! — |
и...</p> <pb n="130" /> <p>И узе га под руку и силом поведе у гостионицу.</p> </div> <div type= |
трошак, па да иђемо.</p> <p>Перо завуче руку у џеп и крупан новац остави на столу.{S} Не хтједе |
ред Пером није шалити, па лагано извуче руку којом је обмотавао стас лијепе Швабице и, направив |
проговорити.{S} Зину према њему, пружи руку и поче некако чудно стењати и привлачити га.{S} По |
а хоћу, — пресијече га она живо и пружи руку да га загрли. — Ја хоћу...</p> <p>— Да ми даш Милк |
— То ми је мило.</p> <p>Јефтан му пружи руку, те се руковаше.</p> <p>— А ми хоћемо да га лијепо |
настави поп одушевљеније, па му спусти руку на раме и повуче га у собу тако снажно, да се једв |
<p>— Пристајемо! —викну Перо, пружајући руку у знак да је свршена погодба.</p> <p>— И пет гроша |
капу, понизно му приступи и пољуби га у руку.</p> <p>— Ја... ја би... — промуца и застаде.{S} Н |
кесу да плати попу, па, пољубивши га у руку, готово трком оде из куће.</p> <p>Тога дана непрес |
>При растанку три пута стиште Јефтанову руку, па се окрену и хитно пође кући.{S} Брзо, као на к |
о поћи, па се не бој.</p> <p>И пружи му руку у опроштај, а Перо је чврсто стиште, стегну и — из |
кву преметачину извршила или, у најмању руку, као да су му лопови долазили у походе.</p> <pb n= |
попову Мару?...{S} Бијела је к’о сир, а румена к’о млада говедина.{S} Очи су јој велике и кахва |
.{S} Лагано, стидљиво, оборених очију и руменећи се, поднесе она послужавник са кахвом Пери, ко |
е, уштину се за образе, да му изгледају руменији, и изађе.{S} Пође главном улицом.{S} Увуче рук |
за подвољак.{S} Пред њима, на столици, руменила се велика боца вина, двије чаше и три чиније „ |
су му <pb n="139" /> час блиједили, час руменили, и мрким погледом гледао је све око себе.{S} Д |
за уха, закитила и лице превукла танким руменилом, те би се, готово, прије могло помислити да ј |
тан, висок, сухоњав <hi>младић</hi>, са руменим, дугуљастим лицем, просједом косом, ћелавим обр |
нос највише страдао и вјечито је сличио руменом, расцвјетавајућем пупољку...</p> <p>Осим са дје |
на, дебељкаста, са пуначким подвољком и рупицама на бради, за час се прибра.{S} Лагано, забацив |
но се засмија Перо, гледајући јој у ону рупицу на бради. — А, душе ми, кршна си и ти к’о ђевојк |
коврсним стварима, те се шарене мараме, рупци, појасеви и бошче, повијају и лепршају око врата |
ш, да је то турско?</p> <p>— Сведно.{S} Русија ће за инад у Цариград! — узвикну Бошко јаче. — Д |
дипломације, — осијече Бошко жестоко. — Русија ће њега згњавити к’о црва...{S} Послаће своје Ко |
ити...{S} Знаш ли ти, болан, да ће њему Русија десети дан у Цариград...</p> <p>Алекса се засмиј |
та ће бити с нама, ако Јенглез удари на Русију к’о што овђе пише? — запита. — То ти је, видиш, |
ицу, коју је непрестано држао у лијевој руци, и добро потпраши.</p> <p>— Љевше је кад се читају |
мргођен.{S} Нажуљио леђа, огребао се по руци, а бухе га ишарале својим уједима.{S} У љутини оша |
трепећу, стао је украј стола, држећи у руци овећу чашу препуну вина, укочио се и издигао главу |
— А како си? — запита Јово прилазећи му руци. — Јеси ли здраво?</p> <p>Стари опет зијевну.</p> |
ехну и одобри главом.</p> <p>— Нека сте ручали, — рече. — То ваља!{S} Здраво је у селу ручат’.. |
та, — одговори Јово гледајући Јоку. — И ручали смо...</p> <p>Стари се осмјехну и одобри главом. |
— рече. — То ваља!{S} Здраво је у селу ручат’...</p> <p>И опет се окрену сељацима и премјери и |
га је прославио и шта се закључило иза ручка, то смо у почетку изнијели.</p> </div> <div type= |
Благоје, никакав чојек, коме сам платио ручкове и вечере, да ме тако превари!...</p> <p>Грдећи |
омаштва.</hi> </head> <p>Перо Карантан, с којим сам вас рад поближе упознати, родио се љета гос |
и хитао свирачицама.{S} С њима је пио, с њима остајао до зоре.{S} Макар што му је и мати од ја |
Данило се поново расплака.</p> <p>— Ех, с тога ја и плачем, — викну, — што ми се чини, да се не |
речемо, Бог одредио воду, а није вино; с тога се и вели: »к’о риба брез воде« а не вели се: »к |
анити, да се не би запалила слама...{S} С тога вам не дам ни свијеће...{S} Мјесечина је, па се |
и с матером, а њу ћу само гледати...{S} С матером је лакше говорити!...</p> <p>Кад изненадно, к |
затварао магазу и хитао свирачицама.{S} С њима је пио, с њима остајао до зоре.{S} Макар што му |
је мрзио и њу и учитеља и све ђаке.{S} С тога му се и допаде очева радња и, ступивши у њу, озб |
знао како се с њима треба понашати.{S} С тога се мало погури, обори руке низа се и, држећи кап |
, од муке, Обрену Пушибрку на дућан.{S} С њиме се отприје помало познавао и сматрао га за прија |
овори.{S} Није волио да га они чују.{S} С тога се нестрпљиво врпољио на мјесту и час се играо с |
коња, мени... — опет ће Јован.</p> <p>— С овијем се нећеш погодити!{S} Хајдемо! — рече Јефтан љ |
— Та нећемо ми вјенчавати за се...{S} А с тобом ће ићи још неко, да ти изабира, — додаде мало т |
н; доста је <pb n="157" /> соли и хљеба с нама појео...{S} Њега свакако треба боље дочекати нег |
прилику, кад ми не би било вас, које ја с вама лијепо живим и ви ме веселите и забављате, што в |
Кад ми не вјерујеш, онда и немам посла с тобом, — осијече и као пође из гостионице. — Мислиш т |
уо низ чаршију, тражећи да се упозна ма с киме и да се распита за П-ске дјевојке.{S} Знајући вр |
— Шта ћу ја?</p> <p>— Ето ти Данила, па с њиме хајде, — одговори Јефтан. — Паметан је он, а и т |
ви руке на леђима и неколика пута пређе с краја на крај собе.{S} Најпошље погледа у Јоку.{S} Он |
p> <p>— ...не би пустио шћер да ашикује с офинцирима, — опет ће онај.</p> <p>— ...и неби пустио |
> <p>— ...и неби пустио шћер да ашикује с офинцирима, — прихвати Бошко ватрено.</p> <p>— У тебе |
да на врат не дође, — рече. — Кад би ме с оном вјенчали, одма би скочио у воду...</p> <p>— Е ви |
јући га. — Ниђе никог позната, па да се с њоме разговори и проговори.{S} Ако је ти не разговори |
се помијешао у гомилу дјечурлије, па се с њима препире и разговара.{S} Међу свима Данило је био |
ри позива некакве духове и разговара се с њима, — метнуше вино преда се и почеше пити.</p> <p>— |
е не могу гледати по сокаку и мучити се с њиме, него треба коме другоме да га натоваримо на вра |
три коња, — рече Јефтан поздравивши се с њим. — Ако хоћеш да нам их даш под кирију до касабе П |
тога је приступио и Пери.{S} Упознао се с њиме, нашалио се и почео му сједити у магази.</p> <p> |
} Није им био вичан и није знао како се с њима треба понашати.{S} С тога се мало погури, обори |
осла, путујете по касабами, разговарате с касабалијами, држите скупове.{S} Дапаче и по селих ст |
ивали свуда (Обрен се сакривао за вреће с пиринчом) и једини Јефтан што му је остао вјеран и јо |
му се свашта може десити...{S} И шта би с њим било, ако би се, Боже сачувај, разболио или испао |
апући усне и цмокну њима као да се љуби с киме.</p> <p>— Ох, ох, то је слатко! —- дочека намигу |
Сухоња је вазда јачи!</p> <p>— А топови с лаћа?</p> <p>Бошко отпухну пепео са цигаре.</p> <p>— |
весела, исто к’о да ми је Бог у крошњи с неба бацио, да ме обесели за моја добра дјела.{S} Кад |
слушај...{S} Или, ако хоћеш, ти говори с матером.</p> <p>Перо једва дочека.</p> <p>— Лијепо!{S |
, па ће се научити свеме.{S} Полахко ти с њоме.</p> <p>— А и бачве су чисте, нијесу бухљиве...< |
е.</p> <p>— А шта ти мислиш шта ће бити с нама, ако Јенглез удари на Русију к’о што овђе пише? |
ти је паметна мисао!{S} Ја ћу говорити с матером, а њу ћу само гледати...{S} С матером је лакш |
<p>— Чујеш, ја не знам шта ћу говорити с ђевојком, — рече Перо путем, дрмусајући Обрена за рук |
> <p>— Плати мени надницу, па ћу ја ићи с тобом, — рече. — Сваки пут кад одем да ми дадеш по фо |
.</p> <p>— И пет гроша мени, што ћу ићи с вама да вратим коња, мени... — опет ће Јован.</p> <p> |
.{S} А ти немој бити тврда срца и немој с њоме ружно.{S} Још је дијете, па ће се научити свеме. |
> <p>У овоме питању Перо се није слагао с њима.{S} Није му било најпријатније, што ће добити на |
да склопи, него се непрестано превртао с бока на бок.{S} И поче се кајати, што је икако полази |
.{S} Волио би са Стаком хљеб јести него с њоме халву...</p> <p>— Добро, — викну Јефтан тапшући |
есмарицу. — И ти си се, Јефтане, оженио с миразом, и ја сам се оженио с миразом, па нек се и он |
е, оженио с миразом, и ја сам се оженио с миразом, па нек се и он ожени.{S} То је прво.</p> <p> |
прва кољена, а Перо се ослабио, полетио с њега главачке и скљокао се на земљу..</p> <p>— Шта би |
а...{S} Ништа нема!...{S} Таворим ’вако с дана на дан, док и смрт за врат...</p> <p>— Жао ми је |
ђеш?</p> <p>— Ја нисам знао да има неко с тобом, — промуца Перо постиђен. — Данило ми рече, да |
<p>— А вјенчање? — запита. — Како ћемо с њиме?</p> <p>Перо се такођер одуприје рукама о кукове |
едајући по јаранима.</p> <p>— Како ћемо с том Перином женидбом?...{S} Шта ти велиш, Перо?</p> < |
двизима, јер је волио черупати се макар с киме.{S} Ријетко које комшијско дијете да није било у |
ошло да се посвађа, да се поинади макар с киме.</p> <p>Он изненадно скочи и зовну Благоја.</p> |
— одговори Данило мирније, — па не могу с њиме.</p> <pb n="108" /> <p>Перо поблиједи.</p> <p>— |
узбуђен. — Људи се инаде, шћери ашикују с официрима...{S} Брука једна!...</p> <p>И, забринут, о |
коју.</p> <p>— Прво: треба да узме жену с миразом, — дочека Обрен у пола пјевајући, као кад чит |
крилима.</p> <p>Обрен Пушибрк баци капу с главе и поче се протезати.</p> <p>— Еј Перо, Перо, — |
Охо, како је у вас лијепо! — викну још с врата, чим је опазио како се презагријана пећ зарумен |
рантан, висок, сухоњав <hi>младић</hi>, са руменим, дугуљастим лицем, просједом косом, ћелавим |
ш једнако гледао слику <hi>њезину</hi>, са дугим вратом, смјежураним лицем, зеленим очима и крњ |
ви.{S} Шест гиздавих, бијелих лабудова, са поносито исправљеним вратовима и као неким крунама н |
естадоше.{S} Једна љепушкаста плавојка, са малим, нешто искривљеним, носићем и смјехуљцима на о |
адљива, у старим, исплављелим хаљинама, са осмијехом на лицу поздрави Јову и пружи му обје руке |
омаћица, ознојена, задихана, раздрљена, са крупним црвеним пјегама на лицу и чиревима на челу.{ |
њих се удрвенила некаква стара кљусина, са шиљастим, мршавим куковима, те куња, лијено машући р |
дало мјесеца и звијезда.{S} Око језера, са обје стране, наднијеле се златнолисте врбе и своје д |
једнака прозора и велика, дрвена врата, са два огромна каната.{S} Прозори су, додуше, били исцр |
тра и окретна жена, малена, дебељкаста, са пуначким подвољком и рупицама на бради, за час се пр |
и и најугледнији.{S} Један сух, пјегав, са кукастим носом и великим, необично испупченим очима, |
ежао је некакав човјек.{S} Стар, сијед, са намрежганим, пјегавим лицем, са добро <pb n="69" /> |
, пића и сваке ђаконије, а око њега је, са једне и са друге стране, сједило до тридесеторо чеља |
авикао на њих.{S} Написао их читкије и, са великом грајом и побједничким изразом на лицу, показ |
је падала по челу, опружи обје руке и, са веселим осмјехом, пође им у сусрет.</p> <p>— Па и не |
надно, као у преши, уљегоше у авлију и, са ужасном шкрипом и треском, отворише врата мале, приз |
очи кад га угледа.{S} Наточи у чашу и, са особитим задовољством, посматраше, како по површини |
{S} Комесар, дебељкаст, мргодан човјек, са мјесечином на тјемену и ријетком, јарчијом брадом, с |
х је домаћин.{S} Гојазан, дебео човјек, са округлим као пун мјесец, више модрим него црвеним, л |
сијед, са намрежганим, пјегавим лицем, са добро <pb n="69" /> потстриженим брковима и великим, |
то, покривен истим масним потрпежњаком, са истим, чак неопраним, чашама и боцама, кроз које су |
о ишли, па се нађоше пред омањом кућом, са једном бескрајно дугачком и необично прљавом авлијом |
спржене траве и готово их давио; озго, са висине, као да се нешто тешко, врело спуштало на њих |
} Био то човјек странац, погурен, стар, са дугом просједом брадом, и од пушења, чађавим брковим |
ешто љепша, плочом покривена кућа...{S} Са лица имала је три неједнака прозора и велика, дрвена |
— викну Јефтан тапшући га по рамену. — Са Стаком ћеш га баш и јести!..{S} Одма ћемо је испроси |
а другој страни препирала се једна баба са некаквим дугуљастим ђаком око кирије.{S} Пребацивала |
атима се помоли једна рашчерупана глава са огромним кукастим носом и страшним очима.{S} Тек мал |
њим су стајала два сељака и гледала га са страхопоштовањем.</p> <p>— Лани си уз’о товар жита, |
очеље, а домаћин и домаћица опколише га са <pb n="134" /> обје стране.{S} Обоје му се окренули |
д ћеш, зете?{S} Куда ћеш? — салетише га са обје стране и пунац и пуница. — Какав је то пос’о?{S |
брату.</p> <p>Перо сачека док се Милка са Обреном добро не заговори.{S} Није волио да га они ч |
/> — рече. — Удри ти макар и каме-њима са суха, па си добио.</p> <p>Алекса скиде наочаре и поч |
е тихим, меким гласом, као да разговара са ћудљивим болесником. — Шта не дозвољаваш, брате?</p> |
, — за онога танког, дугуљастога писара са родиним ногама, што и по равници корача као да се пе |
рупна људина, мрка, сунцем опаљена лица са дугом, црном брадом, коју је морао подвезати махрамо |
што оста на авлији.{S} Он збаци пртљаг са себе, извали се под дуд на старчеве кесе и варка као |
— ускликну још једном отресајући снијег са хаљина, трљајући прозебле руке и још једнако цвокоћу |
’о би: од Бога је!...{S} Ама ово је све са твоје махните памети.{S} Да се пржимо на сунцу, да с |
зачуђено.</p> <p>— Ђе ћеш?...{S} Хајде са мном... — љутну се Јефтан и направи мргодно лице. — |
држати.</p> <p>На саму Нову Годину пође са Обреном тамо.</p> <p>— Охо, како је у вас лијепо! — |
ао погледа.</p> <p>Стари се лагано диже са сандука.{S} Полако, као шетајући, пође по соби и, он |
је к’о нико његов, а ја сироче, па може са мном што хоће...{S} Зато ме и уз’о, да му вазда ради |
остале.</p> <p>Четири разреда свршио је са довољним успјехом управо за осам година.</p> <p>— До |
ј, не би имало шта запети.{S} Оне слике са голишавим швабицама (а ти плахо бегенишеш и купујеш |
џија стао на сред механе, па се препире са некаквим крезубим старчићем око плаћања.{S} Старчић |
ти стари живо. — Не дам ја никоме да се са мном игра...</p> <p>И обојица изађоше из собе.</p> < |
и-четири беспослена хамала и инадила се са дјечурлијом, што су дошла да слушају музику.{S} Унут |
и, савијен као гудало, упрашен, диже се са земље.</p> <p>— Што се не чуваш? — прекори га Јефтан |
ш ли ти шта могу ја?...{S} Мислиш ли се са мном играти, а?...{S} Кажи ти мени, — дрекну јаче, — |
и из једнога ћошка нове чакшире, отресе са њих силну прашину и длаке од мачака, које су на њима |
се у полицији извиђети...{S} Сад морате са мном.</p> <p>Перо се не смједе даље противити.{S} Об |
, тресе прозорима, носи и разбија лонце са промрзлим цвијећем испод њих.</p> <p>— Бећари сад на |
ори главом као да се спремаше да пане и са столице.</p> <p>— Немојте се правдати и испричавати, |
аке ђаконије, а око њега је, са једне и са друге стране, сједило до тридесеторо чељади, што муш |
дјецом, он се је волио тући и борити и са живином.{S} Патили су од њега једнако и туђи пси и м |
ебелим и облим, сличним чарапи, носом и са испупченим трбухом, стајао је смијешећи се и обје ру |
епо, само кад смо у тебе...{S} Ми смо и са малим задовољни.</p> <p>Стари се дохвати за ухо, као |
двикну попу, пошто је уљегао у авлију и са слушкињом се најпријатељскије поздравио. — Ево ме оп |
а Стака к’о жути дукат!...{S} Волио би са Стаком хљеб јести него с њоме халву...</p> <p>— Добр |
знам ништа друго казати, него да се ни са царем <pb n="170" /> не би промијенио и сада вичем и |
p>— Онда... ја гласам, да се Перо ожени са стране! — викну Јово изненадно. —- То је најбоље!</p |
м на лицу прочита: јесу ли сви сагласни са Јовом?{S} И, на своје велико чудо, опазио је да су с |
као кроз плач.</p> <p>— Па нијеси ли ти са Стаком говорио? — осијече Обрен оштро и испрси се. — |
} Ко зна зашто, али он није волио имати са властима посла.{S} Није им био вичан и није знао как |
<p>Када је одрастао и могао се мијешати са осталом дјечурлијом на улици, постао је за кратко вр |
екиде га Благоје љутито. — Ти ћеш отићи са мном, да потврдиш просидбу <pb n="129" /> и видиш ђе |
г Перо Карантан, — поче Јефтан устајући са столице и исправљајући се. — Ми <pb n="160" /> смо т |
ада мираза.</p> <p>Перо, од чуда, скочи са столице и сав се искриви.</p> <p>— Мираза?{S} Носи и |
уђенице</hi>.</p> <p>Перо врисну, скочи са постеље и — пробуди се.</p> <p>— Фала Богу, —- промр |
и шћи и жена! — узвикну Алекса и скочи са столице, подигнувши новине, које су му <pb n="106" / |
Шта ми је све то? — викну Бошко и скочи са столице... — Хајде ти стани на воду, а ја ћу на сухо |
нити је налазио за вриједно да се мучи са муштеријама и да им се »криво куне“.{S} Лакше му је |
ема га, — одговори Данило, отирући зној са чела и хладећи се капом. — Све село обиграх, па га н |
е село мртво, — рече Перо, отирући зној са чела. — Ниђе никога!</p> <pb n="68" /> <p>— А ко да |
оје улазећи у собу и тарући крупан зној са чела.</p> <p>— Једва га једном уловисмо.{S} Ево нам |
и руменећи се, поднесе она послужавник са кахвом Пери, који се бијаше толико збунио и загледао |
собе.</p> <p>Стари сам диже послужавник са тала и метну га у крај.{S} Покупи и филџане од гости |
натраг, ако не желите да вас протјерам са пратњом...</p> <p>— Фала Богу и на томе, — опет ће П |
то су његове ствари...{S} Он долази сам са младом и Данилом и нема сватова.{S} Ама то не смета! |
одуше, он нема сватова, него долази сам са младом и...</p> <p>— А која ли му је млада? — упаде |
тимковићу, на ме!...{S} Ја лијепо живим са власти, па ми она даје свега.{S} Она наћерује сељака |
расцвјетавајућем пупољку...</p> <p>Осим са дјецом, он се је волио тући и борити и са живином.{S |
слатко спавао на своме кревету, умотан са врх главе до на дно нога у тешки, топли јорган, дотл |
омиљенога Благоја писара, који је могао са сваким лијепо живити и, нарочито од сељака, примати |
, воле богме, — опет дочека Перо и, као са заносом неким, настави: — И ја сам им’о једну краву, |
викну Благоје прекидајући причање и као са презрењем гледајући Перу, — <foreign xml:lang="de">Z |
рпљиво врпољио на мјесту и час се играо са сахатним ланцем а час опет засукивао бркове.</p> <p> |
пови с лаћа?</p> <p>Бошко отпухну пепео са цигаре.</p> <p>— Ево овако ће они отпухнути све, <pb |
ед весео и расположен.{S} Тада се шалио са дјецом, чупкао их за косе, показивао им разне слике |
ко, као шетајући, пође по соби и, онако са стране, погледа у филџане, да види: јесу ли напуњени |
евало се чак и по тлима, ту се мијешало са пепелом од цигара и давнашњом прашином, те је соба м |
врди, правећи се озбиљан. — Шта би било са женама, да се нијесу удавале?</p> <p>— Ја, — настави |
ту била сва три Перина јарана, заједно са учитељем, удовицом Стаком и толиким другима.{S} Сви |
то...{S} Готово да и он заплаче заједно са Данилом!...{S} Није шала удаљити се, сам самцит, тол |
/p> <p>Негдје у то доба упознао се Перо са Јефтаном Мргудићем, првим својим јараном.{S} Јефтан |
Јока скочи као опарена.{S} Отури тефтер са крила, збуњено погледа око себе и хитно изађе из соб |
C10"> <head>X.</head> <head> <hi>Сусрет са старим познаником у вароши М.....</hi> </head> <p>По |
гу дат’, — осијече поп, отресајући воду са браде. — Шта ће крштеница мртву човјеку?{S} На они с |
и искривиле главе, па као да се растају са животом...{S} Близу њих се удрвенила некаква стара к |
ђевојке...{S} Ама ништа!...{S} Ашикују са официрима...{S} Треба одма да иђемо даље...</p> <p>Ј |
пунца газду, пуницу газдиницу, ђевојку са пет хиљада мираза.{S} Куд ћеш љевше?{S} Чак је и мен |
звадите...</p> <p>Поп, отресајући земљу са нога и једнако рашчешљавајући браду, изађе између ку |
у широку авлију, испред куће, ограђену са свих страна уском сухозидицом. — Ту смо!</p> <p>По а |
ата је, па треба слушати.{S} Узети жену са миразом значи драговољно се продати у ропство.{S} А |
<p>И, нарамљујући и стресајући прашину са хаљина, пође за њима.</p> <p>Једва пред вече стигоше |
</p> <p>— Тако, брате, тако! — ускликну са неким заносом. — Сједницу, па да гласамо.{S} Ако тре |
власти колико поп и који би био у стању са већим страхопоштовањем говорити о њој.</p> <p>— Ех, |
здрљених прсију и, носећи овелику канту са водом, стењући и отхукујући, залијевала је кукурузе. |
ефтан уведе Перу у један кут, у коме их са улице нијесу могли видјети.</p> <p>— Овђе ћемо ми, — |
кад усплахирани Перо утрча у собу и још са врата повика:</p> <p>— Помагај, господине, ако Бога |
лови, — окреса полицајац куцајући се по сабљи. — То ће се у полицији извиђети...{S} Сад морате |
ори очи, па не узми младо ни лудо, него сабраније и паметније...{S} Младо кућу не кући.</p> <p> |
.{S} Нигдје никога!..{S} Он заборави на сав свијет, прикупи снагу, размахну и заплива према њој |
p>— О Перо мој како си ми! — узвикну на сав глас, да су се многи пролазници морали осврнути и з |
од јада пресвисла, он је остајао.{S} И сав свијет прорицао је и њему, као и Јефтану, да ће хрђ |
p> <p>Перо, од чуда, скочи са столице и сав се искриви.</p> <p>— Мираза?{S} Носи и мираза? — за |
вратио се Перо кући и, као да му је био сав свијет <pb n="41" /> крив, мргодно је гледао сваког |
Ситнице до Мораче, Дрине, Тисе, Врбаса, Саве и Цетине, види користи од вашег брака; да сретно б |
зину.{S} Отрже се од Јефтана, обје руке сави око Обренова врата, па га поче стезати на прса и љ |
pb n="167" /> брат! — јекну Перо, па се сави око њега, као ружа око бора. — Не знаш ти каква је |
савијати и уређивати.{S} И што је више савијао, све му на срцу лакше.{S} Као оловом да му је б |
не може.</p> <p>Па узе ствари и поче их савијати и уређивати.{S} И што је више савијао, све му |
убима шкрипну.{S} Само преврну очима и, савијен као гудало, упрашен, диже се са земље.</p> <p>— |
енога Данила као да би у њега да заиште савјета.</p> <p>— Ама што тако брзо? — запита. — Каква |
d="SRP19051_C6"> <head>VI.</head> <head>Савјетовање о Периној женидби.</head> <p>Састанак, одре |
ђе... .</p> <p>Читав сахат провели су у савјетовању, док, једва једном, дође и учитељ.{S} Дугуљ |
ако бринуо за њега.</p> <p>— Жени се, — савјетовао га је поново, узимајући га испод руке. — Жен |
онако спаваћива опколише га.{S} Јово се саге и примаче му уста ушима.</p> <p>— Еј стрико!— зовн |
је, да им на лицу прочита: јесу ли сви сагласни са Јовом?{S} И, на своје велико чудо, опазио ј |
ти шушти, нити се миче.{S} Из мркожуте, сагорјеле траве бије чудна врућина <pb n="67" /> и загу |
протестовати против ове чудне просидбе, сад већ није могао...{S} И шта би сад протествовао кад |
вам више ништа.{S} Ако вам није мрско, сад можете мало прошетати...{S} Кажу, да је то здраво.. |
длака у солуфима.</p> <p>— Јадан Перо, сад те по готову неће никаква! — уздахну огледајући се |
заустављајући их. — Погођено је!...{S} Сад ћу ја уредити и извести коње!</p> <p>— Данас ће бит |
и. — То ће се у полицији извиђети...{S} Сад морате са мном.</p> <p>Перо се не смједе даље проти |
ратима и све слушао, провири унутра.{S} Сад је, као за параду, био обучен у старе, широке хаљин |
/p> <p>Данило обори главу и уздахну.{S} Сад се тек сјети, како је лијепо било сједити <pb n="92 |
ао?</p> <p>— И сад одма да се жениш.{S} Сад! — дрекну Јефтан, прибравши се мало. — Одма да траж |
ед очима, дође ми да помахнитам...{S} А сад — да оде тако далеко...</p> <p>— А чујеш, зете, — н |
виђео.</p> <pb n="122" /> <p>— Биће да сад спавају, —- одговори Благоје мирно. — Уморне па се |
...{S} Кажу, да је то здраво...{S} А ја сад имам <pb n="77" /> нешто и посла, па, ако одете, не |
дјељу пођоше опет.{S} И удовица и Милка сад су им се надале, па се обје љепше обукле и љепше се |
ваља ти што прислушкујеш, — рече. — Ама сад што си чуо, да ником не издаш...{S} Ако издаш, зло |
Благоје доведе блесастога Перу (јер је сад заиста, опазивши овако друштво, блесасто изгледао) |
а не сретне Јефтанов поглед. — Ко ће ме сад?{S} Посиједио <pb n="59" /> сам к’о пашалијин ђогат |
!{S} Зар ти то ваља?</p> <p>— Па ево ме сад, — одврати Јово весело. — Што је рјеђе, то је слађе |
Као оловом да му је било оковано, па се сад почело топити...{S} Дође му, чак, и да запјева, те |
огледа ни да што рекне.</p> <p>— Ето се сад нагледајте, — рече домаћица плачевним, меким гласом |
олесно?</p> <p>Јефтан познаде, да му се сад пред Пером није шалити, па лагано извуче руку којом |
гледајући му на сандучиће, — ти ћеш се сад женити и требаће ти крштеница.</p> <p>— Јок, — одго |
азарују, и показа им врата. — Пазарујте сад у другога, а ја имам пречег посла, — рече и отрча и |
каза да се нијеси вјенч’о, црн ти образ сад и вавијек!</p> <p>Перо зину.</p> <p>— А ко ти је ка |
неко. — То није ни махнито!</p> <p>— И сад вели да од Стаке нико љепши нема! — настави Јефтан |
и заплакао, или се засмијао?</p> <p>— И сад одма да се жениш.{S} Сад! — дрекну Јефтан, прибравш |
.</p> <p>Перо протра очи, мислећи, да и сад снијева.</p> <p>— Ама да се нијесте преварили? — за |
о зауставља од мојих послова...{S} Ја и сад имам посла...</p> <pb n="82" /> <p>Па, љутито лупну |
ам га пио и пио би га вазда.{S} Да ме и сад ко понуди, не би рекао „<hi>нећу</hi>“.</p> <p>— Је |
ећи се, — ама о Геновеви знам причати и сад.</p> <p>— Геновеви? — запита онај зачуђено. — Каква |
идбе, сад већ није могао...{S} И шта би сад протествовао кад је ствар готова и кад већ сузе тек |
пролете изнад траве.</p> <p>— Хоћемо ли сад виђети кога? — запита Јефтан, пошто су изашли из га |
> и заглади косу на челу. — Какве су ми сад ђевојке?...{S} Мршаве и слабе к’о да се иглама хран |
лим цвијећем испод њих.</p> <p>— Бећари сад на пољу јадују, а ожењени се у кућу радују, — избац |
вори Јефтан. — Паметан је он, а и ти си сад паметан.{S} Ја сам ти показао како се путује, па ха |
ворила, да треба да се уда...{S} Ето ти сад!...{S} Удала се!...</p> <p>Игњат излети, носећи деб |
е и приступи Јефтану.</p> <p>— Шта ћемо сад? — запита. — Зар се не мицати никуд више из овог па |
м рече, узевши га себи у радњу. — То му сад нико не може ишћерат, из главе...</p> <p>Перо чисто |
мени, па да уредим.{S} Ако је не видиш сад, виђећеш пошље, па доста ти је...{S} И како би било |
поганове!{S} Ти си мене шћео преварит’ сада, кад хоћу да удомим Мару за судског писара, ти...< |
ише и почеше љубити.{S} А Данило тек се сада увјери да ствар није жалосна и поче се смијати.</p |
пипао је прстима по столу, као да би и сада хтио узети филџан.</p> <p>Други дан, у само сванућ |
царем <pb n="170" /> не би промијенио и сада вичем из свега грла: куку ономе, ко није ожењен!“< |
ио пуно млађи и нијесам био паметан к’о сада.</p> <p>— Ништа за то, — одговори комесар, давајућ |
прси се. — Зар она није твоја?{S} И зар сада њу мислиш преварити?</p> <p>— Невјерниче један! — |
— њему се смрачи пред очима.{S} Поп му сада није изгледао као поп, него као голем мрк облак, к |
<p>Перо више ништа чуо није.{S} Чим је сазнао да ће Мара ићи за писара, — за онога танког, дуг |
застења...{S} Они се тргоше...{S} Јока сакри лице бошчом и утече у кућу, а Јово му се приближи |
о да се застиди па се окрену у страну и сакри се за мурвово стабло, а поп испусти мотику, земља |
а оставише.{S} Уклањали су се од њега и сакривали свуда (Обрен се сакривао за вреће с пиринчом) |
су јој бичеви косе падали по образима и сакривали јој половину лица.</p> <p>— Крштеницу за... з |
се од њега и сакривали свуда (Обрен се сакривао за вреће с пиринчом) и једини Јефтан што му је |
опет бити когод из полиције и хтједе се сакрити, кад се врата отворише, а на њима се појави гла |
</p> <p>— Куд ћеш, зете?{S} Куда ћеш? — салетише га са обје стране и пунац и пуница. — Какав је |
.</p> <p>Благоје се укрути као војник и салутира.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Befehlen</for |
вши се и не рекавши ни <hi>збогом</hi>, сам оде у хотел.</p> <p>Дошавши у собу, одмах спусти за |
са Данилом!...{S} Није шала удаљити се, сам самцит, толико од куће и доћи у туђ свијет, гдје му |
S} Треће године истјера и оца и остаде: сам у радњи.{S} Текао је новац непрестано, згрћао га, д |
уцнувши поред себе. — Ја <pb n="135" /> сам га пио и пио би га вазда.{S} Да ме и сад ко понуди, |
о ће ме сад?{S} Посиједио <pb n="59" /> сам к’о пашалијин ђогат, а зову ме и бекријом...</p> <p |
— настави мирно. — Сиротиња смо!...{S} Сам сух хљеб!...{S} А то је тврдо за ваш желудац...</p> |
<p>— Има, — одговори Данило покуњено, — Сам Јован, не знам како се зове, има три коња.</p> <p>— |
Милка Обренова?</p> <p>— Његова, његова сам ја! — уплете се Милка, хватајући Обрена испод руке |
и је тетка, најближа својта...{S} Драга сам јој, ама не смије ништа.{S} Не смије ми ни хљеба да |
сам био у хавсу...{S} Обиједили ме, да сам заварао некакву ђевојку, измамио јој паре, па је ос |
ет поче звиждукати.{S} Обиједили ме, да сам крао суцке биљеге, па ме ухавсили и оћерали из служ |
едао је и чудио се свему, мучећи се, да сам себи одгонене: нашто оволика гунгула и зашто све ни |
еро застаде.</p> <p>— Е знам, брате, да сам крив, — рече. — Знам, ама шта ћу?...{S} Кад ме стис |
дговори Данило лијено. — Волио би ја да сам дома, па да лијепо спавам...{S} Ништа љевше од спав |
твоје женидбе!..</p> <p>— Камо срећа да сам мртав, па да ме данас закопајете, — рече Перо готов |
око заигра му.</p> <p>— Ти мени рече да сам будала?{S} Ти! — узвикну бијесно. — А зар има више |
Перо зину.</p> <p>— А ко ти је каз’о да сам се вјенчао? — отегну. — Незнаш ти на какав сам бела |
сто дуката даде...{S} Драго ми, к’о да сам оца рођеног наш’о...</p> <p>Након дуже почивке келн |
>— А ко ће поћи на пут и куда? — као да сам себе запита. — О тома треба добро размислити.</p> < |
ори Перо и мученички уздахну. — Кажу да сам испросио, а ја не знам.{S} Хоћаху ми привјенчати је |
два пута се поклонивши до земље. — Онда сам био пуно млађи и нијесам био паметан к’о сада.</p> |
е се <pb n="96" /> и зна, више...{S} Ја сам у нашем селу највише виђео, па највише и знам...</p |
тан је он, а и ти си сад паметан.{S} Ја сам ти показао како се путује, па хајде сам...</p> <p>П |
кад се побију овђе, ми прорадимо.{S} Ја сам стек’о све што имам онда, кад је био наш устанак.{S |
руком.</p> <p>— Драги мој, — рече, — ја сам оправио брзојав у вашу касабу, да се информирам о в |
реба, — дочека Обрен умирујући га. — Ја сам то само ’нако каз’о...{S} Знаш, драго ми уз љуто ви |
путем, дрмусајући Обрена за рукав. — Ја сам у томе сметен.{S} Да је свирачица и знао би некако. |
че се бранити Перо и ако муцајући. — Ја сам ја, а бунтовник је бунтовник.</p> <p>Комесар одмахн |
>— Ја сам, — одговори Перо хладно. — Ја сам баш Перо Карантан...{S} Тако ме сви зову...</p> <p> |
одмах, заваљујући шешир на затиљак — Ја сам вазда рад, да својим силама припомогнем напретку Ср |
ахата, док сте се пробудио.</p> <p>— Ја сам, — одговори Перо хладно. — Ја сам баш Перо Карантан |
аш? — викну. — Ко си ми ти?</p> <p>— Ја сам паметни чојек, јер паметно говорим, — одговори Бошк |
— прошапта, као кажњено дијете, — а ја сам пош’о да распитујем за ђевојке...{S} Ама ништа!...{ |
си се, Јефтане, оженио с миразом, и ја сам се оженио с миразом, па нек се и он ожени.{S} То је |
еш љевше?{S} Чак је и мени лијепо, и ја сам на ћару... .</p> <p>Перо погледа у зачуђенога Данил |
, као са заносом неким, настави: — И ја сам им’о једну краву, па дебела, па, кад је попипаш, ме |
а љуби. — Ти си ми рек’о да уредим и ја сам све уредио.{S} Имаш пунца газду, пуницу газдиницу, |
а најпошље, уводећи га у собу. — Сретна сам ја, кад сам таког зета дочекала.</p> <p>У соби сјед |
..</p> <p>Перо се укипи.</p> <p>— А шта сам ти ружно рек’о? — запита зачуђено.</p> <p>— То ја з |
вјенчао? — отегну. — Незнаш ти на какав сам белај ограјис’о...</p> <p>— А нијеси ни испросио?</ |
уводећи га у собу. — Сретна сам ја, кад сам таког зета дочекала.</p> <p>У соби сједоше Перу у п |
о, као и мало прије. — Мали си био, кад сам те носио на рукама...{S} И ја би да вам је све у ре |
а ти прифати! — викну. — Фала Богу, кад сам ја добио одмјену.</p> <p>Перо се, из почетка, силно |
ме обесели за моја добра дјела.{S} Кад сам преко дана у дућану, једва чекам да се смркне, јерб |
сам ти показао како се путује, па хајде сам...</p> <p>Перо се прислони леђима уза зид и уздахну |
а, онда ће свакако требати...{S} И које сам ја паметан чојек, те нећу пуно говорит’ кажем вам: |
им...{S} И Благоје, никакав чојек, коме сам платио ручкове и вечере, да ме тако превари!...</p> |
ати, па вазда купујем нове.{S} Ономадне сам узео једну и платио за њу петнес’ гроша.{S} Питам: |
>— Фала Богу, кад ћу се вратити, — рече сам себи, шетајући. — Нит’ мени треба жена, ни нико.{S} |
још кога, — уплете се Обрен, који је и сам волио здравице држати. — Нека буде барем десетак зд |
p>Пошто је стегнуо јуначко срце своје и сам се кренуо на пут, стиже Перо, након два дана, у чув |
, — то су његове ствари...{S} Он долази сам са младом и Данилом и нема сватова.{S} Ама то не см |
S} Додуше, он нема сватова, него долази сам са младом и...</p> <p>— А која ли му је млада? — уп |
чи рукама и утече из собе.</p> <p>Стари сам диже послужавник са тала и метну га у крај.{S} Поку |
че Благоје поцупкујући. — Нијеси јој ти сам просилац...{S} Њу људи просе има двадесет година, п |
к...{S} И била ми је драга пуно!{S} Чак сам је урез’о у пршуте, а пршути лијепи к’о душа...</p> |
бам му, па каже: »нећеш се удавати, док сам ја жив...«</p> <p>Слушајући ово, Пери се ражали.{S} |
S} Да си видио колико сам муке им’о док сам каз’о како си ваљан и богат и све...</p> <p>— Ама ј |
ми се некаква несрећа десити ако пођем сам, — рече.</p> <p>— Каква несрећа? — брекну Јефтан и |
</hi> </head> <p>Перо Карантан, с којим сам вас рад поближе упознати, родио се љета господња не |
Ама ја нисам виђео...</p> <p>— Па каз’о сам да ћеш виђети, — прекиде га Благоје љутито. — Ти ће |
Перин, намислио женити.</p> <p>— Зап’о сам за око удовици покојног газде Станка, — весело обја |
ме вараш и на зло навлачиш...{S} Пит’о сам ја код власти <pb n="43" /> и мени казаше, да тамо |
им је <hi>уграбио прилику</hi>. — Дош’о сам да ми ти пресудиш... <pb n="55" /> ти си к’о судац. |
теш ништа?</p> <pb n="71" /> <p>— Дош’о сам само да тебе видим, — дочека Јово живо. — Ти си ми |
е по њојзи.{S} Управо на слами је лежао сам Перо, јер је Јово одмах за старим изишао некуда, а |
нувши Данила и приближујући се. — Чекао сам по сахата, док сте се пробудио.</p> <p>— Ја сам, — |
ијете, — хвалио се Аћим свакоме. — Знао сам ја, да ће бит’ мимо остале.</p> <p>Четири разреда с |
у плач.</p> <pb n="89" /> <p>— А-а знао сам ја, — промуца. — Видио сам, ђе све нешто шапуре...{ |
ово пошљедње, тим више, што није морао сам ићи, него је, обично, водио уза се још кога, понајв |
к’о отац, па хоћу да те видим.{S} А ево сам дов’о и два пријатеља и једно момче, да ти се прого |
љан и замишљен. — Ја к’о кириџија виђео сам много, ама ти ћеш виђети више...</p> <p>— Сведно, о |
p>— На упит о вашој ћудоредности, добио сам двојбен одговор, — рече, чешкајући се оловком по гл |
p>— А-а знао сам ја, — промуца. — Видио сам, ђе све нешто шапуре...{S} А жао ми их... обоје ми |
ар не пишеш? — запита.</p> <p>— Баталио сам то, — безбрижно одговори Благоје и опет поче звижду |
ијести. — Како то?</p> <p>— Па испросио сам и уредио све, — викну Благоје весело и опет пође да |
га, као да би се тукао. — Знаш ли ти ко сам ти ја?...{S} И знаш ли ти шта могу ја?...{S} Мислиш |
рекну и унесе му се у лице. — Ево, како сам се ја оженио, па ме није гром убио, него ми све у р |
добре муштерије.{S} Да си видио колико сам муке им’о док сам каз’о како си ваљан и богат и све |
мокру, разбарушену косу. — Зар је Томо сам на свијету?</p> <p>— А ђе су друга кола? — окоси се |
— Фала ти, — упаде Јово обрадован. — То сам и мислио.</p> <p>— Ама у мене то ништа нема, — осиј |
— цикну удовица и бризну у плач. — Зато сам те примала?</p> <p>— Па, брате, што ми то прије не |
ћи. — Зар није <pb n="149" /> мало, што сам прав-здрав три дана одлеж’о у хавсу?</p> <p>— Видић |
> <p>— Ама, брате, јесам ли ја крив што сам несретан? — упаде Перо снуждено. — Несретан се роди |
се продати у ропство.{S} А ја волим што сам се прод’о.</p> <pb n="39" /> <p>— Чујеш, — дочека П |
зло прошао...</p> <p>— Баш и волим што сам те наш’о, — дочека Перо одушевљено, — него да ми ко |
де Јово ватрено. — Ако буде све к’о што сам намислио, биће добро и зачудићете се сви!</p> <p>— |
ро. »Отишао у походе покојници« као што сам пред смрт говораше, осмјехујући се и питајући за Пе |
чи полетити. — Бјежи од мене!...{S} Зар сам те ја за то лијепо примала?...{S} И зар ти је тако |
одговори Перо као кроз плач, — ама зар сам ја пророк, па да му знам нарав...{S} И какав ми је |
свијет к’о отпадници какви?..{S} И зар сам ја један међед, па да немам своје памети и не знам |
нијеси мог’о наћи посла?</p> <p>— Опет сам био у хавсу...{S} Обиједили ме, да сам заварао нека |
ћи за Перу.{S} И Перо остаде самац, <hi>сам на св’јету без икога свога</hi>, као отсјечено дрво |
тарија сестра Милкина него мати.{S} Она сама задржа Перу, а Обрена остави Милки.</p> <p>— Данас |
ио хладном водом...{S} Стид га, стид од сама себе, да тако изневјери друга <pb n="112" /> и при |
се и питајући за Перу.{S} И Перо остаде самац, <hi>сам на св’јету без икога свога</hi>, као отс |
да сједну. — Нама је то драго, јер смо саме, па смо се зажељеле друштва...{S} Наточи им, Милко |
че товари, ти пртљагу, а њима остави да сами узјашу.</p> <p>Коњи, чим кренуше, као да осјетише |
немој радит’ без мене...{S} Овђе су све сами лопови, па ће те преварити за ситницу, ако те не в |
свакога, <pb n="35" /> па ми, богме, ни сами владика не може ништа, нит’ га се бојим...</p> <p> |
ве, почевши од младожење, па завршујући самим собом.</p> <p>Учитељ је, опет, на другој страни, |
тељи Перини широку <hi>хладницу</hi> од самих дубових и букових грана и окитили је цвијећем и б |
ом.{S} Дошло му да пије, много да пије, само да што мање може размишљати.{S} И дошло му да Благ |
у.{S} Обукао се као и јуче, угладио се, само што се нешто више огледао у огледалу, чешљао се ми |
се Перо и стаде међу њих. — Није пуно, само кад се има.</p> <p>— И за зоб по два гроша, за зоб |
ека Јово, — а нама осталим биће лијепо, само кад смо у тебе...{S} Ми смо и са малим задовољни.< |
ошло му да Благоја удари чашом у главу, само малко да га удари, ништа више него да му мозак про |
га ракијом. — Ожени се и буди чојек!{S} Само пази: не узми младо ни лудо.{S} То ти и опет велим |
, — рече. — Душека нема сиротиња!...{S} Само ми немојте духанити, да се не би запалила слама... |
лагоје. — Ти се само на ме ослони...{S} Само на ме!..{S} Ако имаш посла на суду, у чаршији, гдј |
па пусти мени да ти гладим ствар...{S} Само мени пусти!{S} Ти знаш, да ћу ја све уредити к’о ш |
, утишавајући га. — Хајдемо одмах...{S} Само плати трошак, па да иђемо.</p> <p>Перо завуче руку |
.</p> <p>— Што ти кажеш, кажем и ја.{S} Само да ми она биједа на врат не дође, — рече. — Кад би |
ицу кахве пролио по новим чакширама.{S} Само је бленуо у њу, бленуо некако тупо, као без памети |
ирке по тлима, ни слика на зидовима.{S} Само, у једноме крају, висиле су некакве старе, окрпљен |
ро нијем, укочен, не одговори ништа.{S} Само показа прстом на Јефтана, а главу окрену у страну. |
ити се...{S} Ипак не одговори ништа.{S} Само упрти пртљагу и пође пред њима, да их води Јованов |
нађе; хтио би да пође, али не може.{S} Само се окреће око себе и стење.{S} Најпошље узе некакв |
але за бркове.{S} Није хтио ни пити.{S} Само је уздисао, дизао главу и њушкао по ваздуху, као д |
у стању ни шта мислити ни говорити.{S} Само су дахтали обојица и гледали се тупим, безизразним |
иђе тамо, па макар ништа не научио.{S} Само нека мени и комшилуку није на сметњи.</p> <p>Након |
се уклони и све их пропусти у собу.{S} Само слуга Данило што оста на авлији.{S} Он збаци пртља |
еро нити писну, нити зубима шкрипну.{S} Само преврну очима и, савијен као гудало, упрашен, диже |
ући људе и жене за осталим столовима. — Само гледај и шути, а имаћеш свега.</p> <p>— <foreign x |
<p>— Још има! — узвикну Јефтан јаче. — Само ти слушај мене и немој више разбијати чаша ни боца |
p>— Не треба, — осијече Обрен осорно. — Само ми!{S} Ми смо, што се рекне, главни одбор и ми ћем |
ући врата за њима и закључавајући их. — Само да ја умакнем комесару, а ви гоните колико хоћете. |
— Бог вас поживио, господине!</p> <p>— Само овдје не можете више имати боравка, — дочека комес |
одиже се. — Ти си каз’о, да ћемо остат’ само мало.</p> <p>— Нека, нека, — дочека Перо и повуче |
то к’о и ја.{S} И он ми све одобрава, а само се ти љутиш и велиш да о мени свијет ружно говори |
ко је лијепа, одмах ће бити моја!{S} Ја само лијепу тражим!...</p> <p>При растанку три пута сти |
свршити...{S} То је мој пос’о...{S} Ја само дочекујем странце и чиним им услуге... <pb n="120" |
Обрена испод руке и смијешећи се. — Ја само њега бегенишем...</p> <p>Перо се прекрсти.</p> <p> |
је! — упаде Благоје смијешећи се. — Ама само немој радит’ без мене...{S} Овђе су све сами лопов |
25" /> <p>— Хајде, по Богу брате, да је само очима видим.</p> <p>— јок, — осијече Благоје отргн |
њега когод тако украсио.{S} Разлика је само у томе, што је он имао неколико чворуга и што му ј |
јлакше може наћи у каквој механи, он је само и пазио на оне дућане, гдје је видио окупљено <pb |
Дама</hi></title> и т. д.{S} Излазио је само у <pb n="60" /> магазу младога Јове Перотића, који |
ри.{S} И на сокаку и у механи мислио је само о њој.{S} На свирачице није хтио погледати, нити и |
ме на муке мећете.</p> <p>— Притрпи се само до сјутра, — одговори му Јово тихо, милујући га по |
е, почела и по коси гладити, а стари се само смјешкаше и пипаше му одијело, ваљда да се увјери: |
оложењу, — живо дочека Благоје. — Ти се само на ме ослони...{S} Само на ме!..{S} Ако имаш посла |
и „да поздравим пријатеље“.{S} То ти се само каже!</p> <p>— Е, баш је лијепо! — рече Јово, пошт |
ме проћераше и не узех је.{S} Бојим се само да ме не уфате, јер су ми запријетили, да ће ми је |
ше у Стаку, а Стака, постиђена, гледаше само у црну земљу и зелену траву.</p> <p>— Сретно! — ви |
, љутит, што га прекидају у ријечи, — и само паметни људи знају, каква је то фајда.{S} Ако се б |
ном.{S} Јефтан није имао никога свога и само је имао лијепо нашљество.{S} Због нашљества се упр |
ио је Перо мрачан и суморан; ћутао је и само испијао чашу за чашом.{S} Дошло му да пије, много |
а, сједе за сто.{S} Они не одговорише и само га погледаше оштрије, испитујући.{S} Онај, што је |
посади на столицу.</p> <p>— Сједи ти и само гледај, — рече, куцајући штапом о празну чашу и ра |
ући нешто необично, нешто чудно, што би само Перо могао учинити.</p> <p>— Ишао је зато, да види |
ко да се понаша при дочеку.</p> <p>— Ви само мене пустите напријед, — говораше неуморно, — и ст |
х поједеш од милине!...{S} Ти то остави само мени.</p> <p>— А име, име ми кажи, — зациганчи Пер |
и рукама и очима да престане. — Кажи ми само и тихо ми кажи: знаш ли ђевојку?</p> <p>— Па то је |
ли, па боли...</p> <p>— Сведно...{S} Ти само пази!</p> <p>Кола се приближише и весели Данило <p |
113" /> мени није десила несрећа?{S} Ти само поћи, па се не бој.</p> <p>И пружи му руку у опрош |
ово.</p> <p>— Данас, — потврди он. — Ти само ако хоћеш...</p> <p>— Ја хоћу, — пресијече га она |
ја, — окреса Обрен готово љутито. — Ти само гледај и слушај...{S} Или, ако хоћеш, ти говори с |
т ће удовица, вртећи јаглуком, — ама ти само к’о брату кажем: отвори очи, па не узми младо ни л |
ги стидиш?{S} Што гођ ти срце зажели ти само ишти, к’о у својој кући.</p> <p>И опет се окрену в |
/> има добра и јела и пића.{S} Пушћи ти само мене, па ни зашто не брини!</p> <p>Перо се пусти.{ |
размишљат’ се: ко је и каква је?{S} Нек само није мушко, нек је жена, па је добро.{S} И лијепо |
ништа?</p> <pb n="71" /> <p>— Дош’о сам само да тебе видим, — дочека Јово живо. — Ти си ми к’о |
и Перо Карантан и његова Стака, доносим само одломак његова писма, што га је писао једном прија |
е загледати у очи и лице и... јао... он само угледа дугачки врат своје <hi>суђенице</hi>.</p> < |
у да је његово боље.{S} А лаже!..{S} Он само прича, јер и не зна ништа друго него причати.{S} О |
механи је друкчије.</p> <p>Кући је ишао само да се испава.{S} Отишао би, па, не тражећи постеље |
..{S} Ама немој точити пун филџан, него само половину.</p> <p>Гости су већ били посједали на ни |
дочека Обрен умирујући га. — Ја сам то само ’нако каз’о...{S} Знаш, драго ми уз љуто вино мало |
хтио узети филџан.</p> <p>Други дан, у само свануће, похитао је попу.{S} Обукао се као и јуче, |
устајући.</p> <p>— Ама ја велим: ја ћу само мало, — опет ће Перо, некако бојажљиво.</p> <p>— Д |
отово шапатом. — Ја не могу...{S} Ја ћу само мало...</p> <p>— Ако хоћеш хајдемо! — окоси се Јеф |
о!{S} Ја ћу говорити с матером, а њу ћу само гледати...{S} С матером је лакше говорити!...</p> |
и да запроси.{S} Што је више ишао њима, самовање му је постајало све теже и увидио је, да тако |
ађајући њима слике на зиду.</p> <p>Но и самовање му додија.</p> <p>Опет пође у механе и, пијући |
рјактар, па, вала, да се не постидим ни самога Бошка Југовића.</p> <p>— И чутуре требају, — брж |
а тако више не може издржати.</p> <p>На саму Нову Годину пође са Обреном тамо.</p> <p>— Охо, ка |
анилом!...{S} Није шала удаљити се, сам самцит, толико од куће и доћи у туђ свијет, гдје му се |
оворити...{S} Све му се чинило као неки сан и као да све ово, што види и чује, није могућно...{ |
бухе опколиле...{S} Склопио је очи, али сан никако да се спусти, јер је још једнако гледао слик |
аспао.</p> <p>И снијевао је један чудан сан.</p> <p>Као ноћ је, мјесечином обасјана.{S} Пред њи |
у мање.</p> <p>И, онако љутит, сједе на сандук и објема ногама поче лупкати о тле.</p> <p>Након |
спод њих прислоњен је био прост, дрвени сандук, из кога је вирило неколико дроњака.</p> <p>— К’ |
генишеш и купујеш таке слике) и она два сандука у крају и дрвени кревет, — ето то ти је читав н |
погледа.</p> <p>Стари се лагано диже са сандука.{S} Полако, као шетајући, пође по соби и, онако |
завиривао у све собе.{S} Чак је отварао сандуке, па и у њих завиривао.{S} И у кокошињак је зави |
шта ради.</p> <p>Јефтан сједе на једно сандуче и позва Јову да сједне код њега.</p> <p>— Ама м |
осио је под пазухом и у рукама неколика сандучића и завежљаја и, тако претоварен као парипче, с |
јеш, — дочека Перо и не гледајући му на сандучиће, — ти ћеш се сад женити и требаће ти крштениц |
...</p> <p>Перо се прекрсти.</p> <p>— А сапутнина? — запита као кроз плач.</p> <p>— Па нијеси л |
е <pb n="53" /> Обрену унапријед плаћао сапутнину и звао га готово сваку вече.{S} А дочекивали |
а све једнаке, нове, бијеле као од сира сарезане; магазе и дућани обојадисани и окићени сваковр |
ухвати, да је задржи.{S} На попа је био сасвим и заборавио и, кад овај устаде пружајући му кршт |
а лијепо; њу ћу и тражити, — упаде Перо сасвим озбиљно. — Ако је лијепа, одмах ће бити моја!{S} |
ши ништа, обојица изиђоше.</p> <p>Стари састави руке на леђима и неколика пута пређе с краја на |
тако не дамо.{S} Ми хоћемо поштено.{S} Саставићемо опет сједницу, па да гласамо.</p> <p>Перо з |
.</p> <p>— Ја знам кршних пуно, — рече, састављајући три прста и љубећи их. — Да их поједеш од |
а Перо Благоја, кад су се, друго јутро, састали и изашли на улицу. — Ја још ни једне нијесам ви |
авјетовање о Периној женидби.</head> <p>Састанак, одређен у прву недјељу по Крсноме Имену, мора |
г комесара морао је чекати више од пола сата...{S} Ту су се, у широком ходнику, гурали четири д |
е? — запита.</p> <p>— Рано...{S} У шест сати — одговори Перо. — И немој закаснити.</p> <p>Раста |
хну рукама, као да би некога у земљу да сатјера.{S} И заигра му брада, а очи се зацаклише.{S} О |
обожно крстити и кренуле цркви на читав сахат раније, него ли је била отворена.</p> <p>— Аћиме, |
је наговорити да пође... .</p> <p>Читав сахат провели су у савјетовању, док, једва једном, дође |
да ће, ако мало заспе, макар и на који сахат заборавити своју <hi>заручницу</hi>...{S} Узалуд! |
Будровчевом механом, што је непуна два сахата удаљена од касабе, подигли су пријатељи Перини ш |
ршено је!{S} Свршено је! — након непуна сахата заграја Благоје, утрчавши у собу, па поче грлити |
дну час на другу страну као шеталица од сахата.{S} Око њега се окупиле собарице и сва служинчад |
анила и приближујући се. — Чекао сам по сахата, док сте се пробудио.</p> <p>— Ја сам, — одговор |
је ће се боље видјети, а дебели сребрни сахатни ланац објеси о врат.</p> <p>— Је ли поп код кућ |
иво врпољио на мјесту и час се играо са сахатним ланцем а час опет засукивао бркове.</p> <p>— А |
ти и опет велим к’о брату.</p> <p>Перо сачека док се Милка са Обреном добро не заговори.{S} Ни |
у Хотел, Перо потрча уза степенице, па, сачекавши га <pb n="110" /> пред вратима Јефтанове собе |
апаче морам вас затворити.</p> <p>И, не сачекавши да се Перо одбрани, зазвони у звонце.</p> <p> |
е непрестано столица пуцкала, не могаше сачекати док стари договори.</p> <p>— А је ли далеко ва |
S} И шта би с њим било, ако би се, Боже сачувај, разболио или испао из кола и ногу сломио?...{S |
<pb n="48" /> крај врата и ту се почеше сашаптавати и разговарати...</p> <p>А Перо је био у вел |
еру.{S} И Перо остаде самац, <hi>сам на св’јету без икога свога</hi>, као отсјечено дрво у гори |
треса, ни каква привиђења није било.{S} Сва је ствар у томе, што се драгоцјени Јефтан, нераздје |
} Наравно, да су <pb n="163" /> ту била сва три Перина јарана, заједно са учитељем, удовицом Ст |
хата.{S} Око њега се окупиле собарице и сва служинчад хотелска, па га задиркују и пецкају, грох |
Псовао је механџије, псовао свирачице и сва вина на свијету, бијела и мрка.{S} И обично се закл |
цу.{S} До те странице могао је читати и сва слова ишла су му некако у главу.{S} Али даље — ни м |
.</p> <p>— Ја мислим, — поче Јово, — да свадба без барјака никако не ваља.{S} Ви нађите барјак, |
а није видјела?..{S} Каква ће то ђавоља свадба бити?...{S} Каква је то дјевојка?</p> <p>— Хајде |
али су их, необично уживајући у њиховој свађи, као што многи уживају у боју пијеваца.</p> <p>— |
хивао је: одакле ће чути највишу грају, свађу, или пјевање.{S} На средини касабе једна му се ме |
јесмо јунаци...{S} И није ни паметно да свак иђе на касапницу...{S} Ама смо радили, брате...</p |
би одма пазарити.{S} У мене, знаш, има свакаква вина: најприје од десет година, па све до пет. |
— окоси се Перо на њега. — Кад ја иђем, свакако ћеш и ти.</p> <p>— А можеш ли ти Обрене? — запи |
/> соли и хљеба с нама појео...{S} Њега свакако треба боље дочекати него друге.{S} Додуше, он н |
те бити »мимо остале«.{S} Рекоше, да ће свакако бити знаменито у роду своме.</p> <pb n="15" /> |
{S} Ама кад ви велите да треба, онда ће свакако требати...{S} И које сам ја паметан чојек, те н |
одио се љета господња не знам кога, али свакако барем прије четрдесет година.{S} Оцу му је било |
р ја живим к’о ага...</p> <p>— Мени ћеш свакако требати, — рече Перо, отежући и као размишљајућ |
ла, — око стола, преко кога Јефтановица сваке вечери позива некакве духове и разговара се с њим |
жао се дугачак сто, препун јела, пића и сваке ђаконије, а око њега је, са једне и са друге стра |
ћући се на грају. — Они читају новине и сваке се седмица по једном поинаде...</p> <p>— Ама поби |
пуне кесе и чув’о вас од зла и напасти сваке.</p> <p>И поче јаглуком трљати очи, као да већ та |
ће тога часа проплакати. — Бог вам дао сваке <pb n="133" /> среће из своје пуне кесе и чув’о в |
адницу, па ћу ја ићи с тобом, — рече. — Сваки пут кад одем да ми дадеш по форинту.{S} Толико би |
из леђена од дванајес’ ока.{S} Не може сваки коњ бити Шарин, ни сваки чојек Краљевићу Марко... |
се на све стране, надајући се, да ће је сваки час угледати.{S} Узалуд!{S} Вјетар је пиркао и иг |
ка.{S} Не може сваки коњ бити Шарин, ни сваки чојек Краљевићу Марко...</p> <p>Пошто је још мало |
S} Наточи им, Милко, кахву.</p> <p>— Ти сваки дан љепша, — нашали се Обрен, приближујући се Мил |
осврћући се на то, што су га пролазници сваки час, често и врло немилостиво, гурали и чак му ст |
"136" /> ћу ја да своје дијете не видим сваки дан?{S} Научила на њу, па ако ми није вазда пред |
приближујући <pb n="42" /> му се. — То сваки паметан човјек треба да има.</p> <p>Обрен се осмј |
љенога Благоја писара, који је могао са сваким лијепо живити и, нарочито од сељака, примати раз |
ао кад се родио, као што обично заплаче свако дијете.{S} То му управо, није ни падало на памет, |
de">Befehlen</foreign>!...{S} Ја слушам свако питање и сваку заповијест, — дочека.</p> <p>— Зна |
вима засјели поднапити солдати и други, сваковрсни беспослењаци, па сви пију и задовољно гледај |
; магазе и дућани обојадисани и окићени сваковрсним стварима, те се шарене мараме, рупци, појас |
е од стола до стола, осмјехкујући се на свакога и увијајући се између солдачких редова, који су |
их бркова и косе, љутио се на себе и на свакога.{S} Псовао је механџије, псовао свирачице и сва |
поштено плаћа бировину; она ме чува од свакога, <pb n="35" /> па ми, богме, ни сами владика не |
т <pb n="41" /> крив, мргодно је гледао свакога и ничијега поздрава није хтио прихватити.</p> < |
сно проглашен особитим мајстором, да га свакодневно умањује.{S} Он није имао радње, нити је нал |
свијетљену, башту, која је била препуна свакојаке, мале и велике, господе.{S} Благоје доведе бл |
ожићу.{S} А свакоме се нешто растужило, свакоме омечало срце, па се расплакали као дјеца.{S} Пл |
и почеше љубити, као оно о Божићу.{S} А свакоме се нешто растужило, свакоме омечало срце, па се |
ну механу него пусту кућу, — говорио је свакоме, који би га прекорио због неуредна живота. — Во |
>поклоне</hi>, топло обећавајући, да ће свакоме „бити наклоњен и пред свима властима штитити му |
ла на љубави.{S} Мени је драго живити и свакоме је драго живити.{S} На прилику: мачка је једна |
p> <p>— Красно дијете, — хвалио се Аћим свакоме. — Знао сам ја, да ће бит’ мимо остале.</p> <p> |
га Перо је трчао у механу <pb n="26" /> сваку вече.{S} Није се ни на Јефтана осврћао, нити га ј |
вјенчати.{S} Добра је, златна је, а уза сваку годину носи пет стотина форинти.{S} Педесет годин |
oreign>!...{S} Ја слушам свако питање и сваку заповијест, — дочека.</p> <p>— Знаш ли ти овђе ка |
ријед плаћао сапутнину и звао га готово сваку вече.{S} А дочекивали су их красно.{S} Удовица, ј |
бо кад се свеме свијету смркне, мени се сване и мене моја Стака чека на вратима, па руке шири, |
узети филџан.</p> <p>Други дан, у само свануће, похитао је попу.{S} Обукао се као и јуче, угла |
н долази сам са младом и Данилом и нема сватова.{S} Ама то не смета!..{S} Ми ћемо му бити свато |
дочекати него друге.{S} Додуше, он нема сватова, него долази сам са младом и...</p> <p>— А која |
гласом, — да је у нас адет, да свачије сватове лијепо дочекамо и да пред њих изађемо...{S} А П |
} Ама то не смета!..{S} Ми ћемо му бити сватови!</p> <p>— Хоћемо, — заграјаше и остали и куцнуш |
и куцнуше се чашама. — Ми ћемо му бити сватови!</p> <p>— Окупићемо још наших људи, па, неко на |
их, — одговори Јово. — На путу се чојек свачем научи.</p> <p>Стари дубоко уздахну.</p> <p>— Па. |
уобљеним гласом, — да је у нас адет, да свачије сватове лијепо дочекамо и да пред њих изађемо.. |
санџија узвијајући обрвама. — Овђе може свашта бити и све се може десити.{S} Нијеси ни први ни |
од куће и доћи у туђ свијет, гдје му се свашта може десити...{S} И шта би с њим било, ако би се |
и <hi>пуницу</hi> и <hi>суђеницу</hi>, све да потуче, па да онда трчи куд га ноге носе.{S} Дош |
ини, — потврди удовица и, као нехотице, све се више наслоњаше на раме му.</p> <p>— А јуче је би |
о. — Ми имамо наше људе, који нам, али, све доставе неизоставно.{S} Ви сте си синоћ узели слобо |
и уређивати.{S} И што је више савијао, све му на срцу лакше.{S} Као оловом да му је било окова |
и ништа у реду.{S} Ове ми у њој празно, све наопако.{S} Тако је то, брате, кад нема женске глав |
упаде комесар важно. — Ја знам све вас, све Влахе...{S} Ви вазда мислите о некаквим чудами...{S |
знао мислити, ни још шта говорити...{S} Све му се чинило као неки сан и као да све ово, што вид |
одговори Благоје и поче звиждукати.{S} Све се данас брже ради.{S} Брже се једе, брже се пије, |
и лепршају око врата као барјачићи.{S} Све лијепо, чисто, уређено, »све пјева« како рече Јефта |
гоје као да је имао ванредан апетит.{S} Све је чистио испред себе попут тродневнога гладнице.{S |
<p>— Ти, ти си све знала! — зашишта. — Све си знала!</p> <p>— Нисам, — одговори она узмичући г |
рући зној са чела и хладећи се капом. — Све село обиграх, па га нема.{S} Кажу, да је ноћас отиш |
емо, па нам све горе и теже...</p> <p>— Све горе, — одобри и Перо, мученички преврнувши очима. |
лони леђима уза зид и уздахну.</p> <p>— Све ми се чини, да ће ми се некаква несрећа десити ако |
гна од <pb n="84" /> себе.{S} А бухе га све то више пецкаху и копрцаху се испод њега, као да је |
ад ме стисне овђе, у прсима, дође ми да све разбијем...{S} Да је живот боца и њега би разбио!.. |
Све му се чинило као неки сан и као да све ово, што види и чује, није могућно...{S} Он да испр |
— Ко то може?</p> <p>Данило, који је за све вријеме говора био прикривен за вратима и све слуша |
дошли? — викну. — Ви, ви, ви... знам ја све вас!...{S} Одмах иђите из моје куће, куд вас очи во |
} Само мени пусти!{S} Ти знаш, да ћу ја све уредити к’о што ваља.</p> <p>— Ама ја хоћу да видим |
ржећи се зида, поче гледати око себе на све стране.</p> <p>— Ко је? — помисли у себи.</p> <p>Пр |
ствари по њој, раштркане и разбацане на све стране, као да је полиција какву преметачину изврши |
{S} Нестрпљиво је шетао и освртао се на све стране, надајући се, да ће је сваки час угледати.{S |
него обично.{S} Збуњено се окреташе на све стране и размјешташе чаше по столу, као да су му см |
— прошапта Перо, пажљиво се осврћући на све стране да га ко не би чуо. — Ђевојку знаш ли, ама ч |
оје право“.</p> <p>Перо се не осврну на све то.{S} Он <pb n="100" /> лагано, гегајући се, пође |
аква вина: најприје од десет година, па све до пет...{S} Имам и новога, па како ко бегенише.{S} |
низане у правом реду једна до друге, па све једнаке, нове, бијеле као од сира сарезане; магазе |
о се вјенчај и буди чојек и нек ти буде све у реду.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— И, ако хоћеш, не |
бојим, — упаде Јово ватрено. — Ако буде све к’о што сам намислио, биће добро и зачудићете се св |
знао сам ја, — промуца. — Видио сам, ђе све нешто шапуре...{S} А жао ми их... обоје ми жао...</ |
и куцну се по челу.</p> <p>— У мене је све овдје записано! — викну и узе чашу вина. — Драги же |
ила је то...</p> <p>— Шта?{S} Шта ми је све то? — викну Бошко и скочи са столице... — Хајде ти |
ати готово да падну, па ипак... ипак је све љепше било него у осталих кућа.</p> <p>— Ево нас! — |
носио на рукама...{S} И ја би да вам је све у реду: и собе и душеци и све.</p> <p>— Фала ти, — |
ас руменили, и мрким погледом гледао је све око себе.{S} Дошло му бијаше да устане, да узме сто |
Рек’о би: од Бога је!...{S} Ама ово је све са твоје махните памети.{S} Да се пржимо на сунцу, |
S} Ни мрвица није остављао.{S} Купио је све и гутао хитно, не гледајући ни на <pb n="119" /> ко |
твар, — опет ће Благоје весело. — То је све готово!...{S} Хајде да пијемо!..</p> <p>— Ама кажи |
реко главе, изгубио један зуб и — то је све.{S} Кашње је опет могао наставити игру.{S} Могао је |
вица је, ама без ње и без њезине пјесме све ће бити мртво...{S} Додуше она се још мало љути на |
ирћети, па не ваља ништа...{S} А у мене све чисто...</p> <p>— Остави, Бога ти, твоје вино, — пр |
анас му је требао један човјек, коме ће све своје <hi>јаде</hi> испричати.{S} Јефтана, који се |
, а другој умало није нос откинуо.{S} И све живо поче бјежати од њега као од човјека који је па |
рх главе и он је мрзио и њу и учитеља и све ђаке.{S} С тога му се и допаде очева радња и, ступи |
ијеме говора био прикривен за вратима и све слушао, провири унутра.{S} Сад је, као за параду, б |
то је слађе!</p> <p>Стрина се уклони и све их пропусти у собу.{S} Само слуга Данило што оста н |
јући обрвама. — Овђе може свашта бити и све се може десити.{S} Нијеси ни први ни пошљедњи кога |
да вам је све у реду: и собе и душеци и све.</p> <p>— Фала ти, — упаде Јово обрадован. — То сам |
су му показивали и теглили га за уши и све — узалудно.{S} Мећао је буквар под главу кад је хти |
рићетно!{S} Да Бог да и пород породио и све ти у напријед пошло!</p> <p>— Живили младенци! — за |
о док сам каз’о како си ваљан и богат и све...</p> <p>— Ама ја нисам виђео...</p> <p>— Па каз’о |
о се и да ће претрести и уредити кућу и све ствари по њој, раштркане и разбацане на све стране, |
и се Благоје. — Него, ако хоћеш, остави све мени, па да уредим.{S} Ако је не видиш сад, виђећеш |
аца.</p> <p>— У читавој твојој фамилији све су будале, — дочека Алекса, осокољен доласком гости |
им прстом куцну се по челу.</p> <p>— Ми све дознамо путем истраживањах, — рече задовољно. — Ми |
и Перо мисли исто к’о и ја.{S} И он ми све одобрава, а само се ти љутиш и велиш да о мени свиј |
..{S} А, ето, и Перо је паметан и он ми све виче: <hi>тако је!</hi></p> <p>Мара не одговори ниш |
а оженио, па ме није гром убио, него ми све у реду.{S} Што се и ти не жениш?{S} Како се не стид |
поднесе јој под нос.</p> <p>— Ти, ти си све знала! — зашишта. — Све си знала!</p> <p>— Нисам, — |
, чак, по обичају, гунђати и проклињати све, почевши од младожење, па завршујући самим собом.</ |
ре.</p> <p>— Ево овако ће они отпухнути све, <pb n="103" /> — рече. — Удри ти макар и каме-њима |
hi>, лагано уљезе у собу, и поздравивши све, сједе У крај.</p> <p>— Учитељу, јављамо ти радосну |
не и сузе ми ударе на очи, кад погледам све пусто око себе.{S} А у механи је друкчије.</p> <p>К |
/> у Перу. — Трећи дан путујемо, па нам све горе и теже...</p> <p>— Све горе, — одобри и Перо, |
авати, — упаде комесар важно. — Ја знам све вас, све Влахе...{S} Ви вазда мислите о некаквим чу |
би. — Ти си ми рек’о да уредим и ја сам све уредио.{S} Имаш пунца газду, пуницу газдиницу, ђево |
о хукну и одмаху руком, да једним махом све црне мисли одагна од <pb n="84" /> себе.{S} А бухе |
ју овђе, ми прорадимо.{S} Ја сам стек’о све што имам онда, кад је био наш устанак.{S} И ја и <p |
у не би дао крштенице и не би му је дао све дотле, док се најприје подробно не би код власти ра |
је слушао, него је нестрпљиво разгледао све око себе, надајући се, да ће какогод опазити дјевој |
ме и попово и дјевојчино, али је причао све остало и причао је дуго.{S} При свршетку осјетио је |
фтан. — Ев’ овако проводим се боље него све друге газде.{S} Живим к’о гроф!{S} Док има пара, жи |
о то?</p> <p>— Па испросио сам и уредио све, — викну Благоје весело и опет пође да га љуби. — Т |
<pb n="19" /> муха.{S} Но то је бивало све то рјеђе.{S} Доста је било да учитељ покаже прут и |
ише ишао њима, самовање му је постајало све теже и увидио је, да тако више не може издржати.</p |
дак, јасенов гај, у село...{S} Унаоколо све мртво!...{S} Прашљиво, пепељасто лишће опустило се, |
вају?{S} Рашта да је Бог њега убио мимо све остале и осудио га на овако тумарање?</p> <p>Перо х |
b n="129" /> и видиш ђевојку.{S} Лијепо све да уредимо, па одма сјутра на вјенчање.</p> <p>Перо |
одгонене: нашто оволика гунгула и зашто све није мирно као у његовој касаби?</p> <p>—Јеси ли ти |
дошла да слушају музику.{S} Унутра опет све пуно.{S} За свима столовима засјели поднапити солда |
.{S} Стрико Васо трчао је и завиривао у све собе.{S} Чак је отварао сандуке, па и у њих завирив |
амо немој радит’ без мене...{S} Овђе су све сами лопови, па ће те преварити за ситницу, ако те |
а на суду, у чаршији, гдје хоћеш, ја ћу све свршити...{S} То је мој пос’о...{S} Ја само дочекуј |
јачићи.{S} Све лијепо, чисто, уређено, »све пјева« како рече Јефтан!{S} А најљепша и највећа од |
рођени ми брат очев...{S} Он је богат, свега има, а овђе живи...{S} Ако хоћете, у њега ћемо и |
ма и као да хтједе скочити и бјежати од свега свијета.</p> <p>У исти час му дјевојка поднесе <h |
ења <pb n="166" /> Перо, кријући очи од свега свијета.</p> <p>— Ко вам је то каз’о?</p> <p>Јефт |
еба да их ми старији поучимо.</p> <p>Од свега овога разговора Перо ништа чуо није.{S} Као у црк |
лијепо живим са власти, па ми она даје свега.{S} Она наћерује сељака да ми поштено плаћа биров |
ј Маре, — па изађе на врата и повика из свега грла, — донеси нам кахву!...{S} Ти си, побратимко |
70" /> не би промијенио и сада вичем из свега грла: куку ономе, ко није ожењен!“</p> <p>Држимо, |
— Драги жениче и невјесто! — дрекну из свега гласа. — Ми најмилији другови и поштоваоци ваши, |
ма вратима.</p> <p>— Данило! — викну из свега грла.</p> <p>На вратима се помоли једна рашчерупа |
ех.</p> <p>— Знам шта хоћеш! — викну из свега гласа, поигравајући пред њим. — ха, ха, ха жену б |
мени је добро!...{S} И здравља и пара и свега имам...</p> <p>Старац, не вјерујући, погледа га п |
е ово упорабили...</p> <p>Перо се сјети свега што је синоћ Благоју рекао, па задрхта.</p> <p>— |
оловима. — Само гледај и шути, а имаћеш свега.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Was wunschen Sie |
ого, ама ти ћеш виђети више...</p> <p>— Сведно, одговори Данило лијено. — Волио би ја да сам до |
ој нози. — Очепили, па боли...</p> <p>— Сведно...{S} Ти само пази!</p> <p>Кола се приближише и |
то је тврдо за ваш желудац...</p> <p>— Сведно...{S} За нас је добро.</p> <p>Стари застаде и оп |
Зар не знаш, да је то турско?</p> <p>— Сведно.{S} Русија ће за инад у Цариград! — узвикну Бошк |
еко рамена окреса: — па вади... мени је сведно.</p> <p>Перо се поглади по брковима и застаде.</ |
пропуштао је живу ласту кроз рукав и — свеједно.{S} Чим би почео писати, та су слова добијала |
једва чекам да се смркне, јербо кад се свеме свијету смркне, мени се сване и мене моја Стака ч |
жно.{S} Још је дијете, па ће се научити свеме.{S} Полахко ти с њоме.</p> <p>— А и бачве су чист |
, да се разлијегало по свој авлији и по свеме комшилуку, — дош’о си да ме вараш и на зло навлач |
јали на ногу...{S} Гледао је и чудио се свему, мучећи се, да сам себи одгонене: нашто оволика г |
јевао их.{S} Отуда се вино разлило и по свему потрпежњаку, — јединоме чаршафу <pb n="9" /> што |
поћи ћу прије...</p> <p>— Онда ти ја у свему стојим на расположењу, — живо дочека Благоје. — Т |
епше.</p> <p>Пери се посјекоше ноге и у свему тијелу нестаде му снаге.{S} Прислони се <pb n="12 |
<pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>СВЕТ.{S} ЋОРОВИЋ</p> <p>ЖЕНИДБА ПЕРЕ КАРАНТАНА</p> <p>У |
Затвори се у собу и поче читати <title>Свето Писмо</title> и разне занимљиве књиге, као што су |
екуд у страну. — Ви сте некада у вашега свећеника, тражили некакве крсне листове...</p> <p>— То |
да му се поклоним к’о свецу...</p> <p>— Свецима нек је слава и милост, а теби магарећа глава! — |
твога племена, па да му се поклоним к’о свецу...</p> <p>— Свецима нек је слава и милост, а теби |
head>XIV.</head> <head> <hi>Припреме за свечан дочек Пере Карантана.</hi> </head> <p>Јефтан, ко |
19051_C15"> <head>XV.</head> <head> <hi>Свечани дочек Пере Карантана.</hi> </head> <p>Пред вели |
ди? — запита први Јефтан мало уобљеним, свечанијим гласом, гледајући по јаранима.</p> <p>— Како |
рекне, човјечански!{S} Да имају мозга, сви би се момци женили.</p> <p>Јефтан се осмјехну.</p> |
ког родио и на нас намјерио!</p> <p>Па, сви раздрагани, изађоше из куће и кренуше се, да и оста |
зуздана парипа, — а сјутра ћемо, брате, сви путовати...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
нешто међусобно шапутали и намигивали, сви су били некако весели, а на лицу им се огледала рад |
а јарана.</p> <p>— Велите ли ви, браћо, сви, да је паметно да се ја женим? — запита и опет се у |
ас ћемо се и посавјетовати о томе...{S} Сви да дођете у мене, — опет ће Јефтан.</p> <p>— И доћи |
, удовицом Стаком и толиким другима.{S} Сви су нешто међусобно шапутали и намигивали, сви су би |
евом похвалом касаби, — ама се живи.{S} Сви живимо!</p> <p>— Добро је, кад се и живит’ може, — |
<pb n="80" /> <p>— Таки сте ви сви.{S} Сви непоштени! — прогунђа стари мрштећи се.{S} Затим ус |
ише се сви:{S} Јово, Обрен и Јефтан.{S} Сви весели и смјешкају се један на другога, као да су к |
плаче Јефтан, плачу и Обрен и Јово.{S} Сви плачу!{S} А Данило опет промолио главу кроз врата, |
ћеш зафатит’ сушицу, па ти неће помоћ’ сви љекари.</p> <p>Перо прошета мало по магази.{S} Пред |
ти и други, сваковрсни беспослењаци, па сви пију и задовољно гледају у четири лијепе свирачице, |
Ја сам баш Перо Карантан...{S} Тако ме сви зову...</p> <p>— Мени је наређено да Перу Карантана |
ам намислио, биће добро и зачудићете се сви!</p> <p>— Да Бог да, — одговорише обојица.</p> <p>С |
ћемо!</p> <p>Чим се смркло, окупише се сви:{S} Јово, Обрен и Јефтан.{S} Сви весели и смјешкају |
!</p> <p>— Живили младенци! — заграјаше сви, грлећи Перу.</p> <p>Јефтан се прислони раменом уз |
чити вино.</p> <p>— Сретно! — заграјаше сви...</p> <p>Пушке запуцаше.</p> <p>А учитељ поче здра |
на земљу..</p> <p>— Шта би? — заграјаше сви притрчавајући му. — Шта је?</p> <p>Перо нити писну, |
е!</p> <p>— Предлажемо и ми! — повикаше сви.</p> <p>Јефтан, пружајући обје руке руке, приступи |
> <pb n="12" /> <p>— Велимо, — повикаше сви у један глас.</p> <p>Он узе чашу и наточи је.</p> < |
рађају...</p> <p>— Тако је, — потврдише сви.</p> <p>Јефтан, охрабрен, поглади се по брковима и |
l> </quote> <p>— Живио! — опет загрмише сви, <pb n="7" /> не пуштајући га да допјева. — Живио с |
најми...</p> <p>И стаде.</p> <p>Стадоше сви и укочише се.</p> <p>Почеше забленуто гледати један |
р и по врућини, морали су у шетњу.{S} И сви су позавидили Данилу, када опазише како у хладовини |
љу по Крсноме Имену, морао се одржати и сви јарани опет се, у уречено доба, нађоше у Периној со |
говори испредали су се до касно у ноћ и сви су се растајали задовољни.</p> <p>Најпошље Перо сти |
а да кренемо!</p> <p>— Сјутра.</p> <p>И сви прихватише за чаше, а Данило, од радости, баци капу |
ута.</p> <pb n="80" /> <p>— Таки сте ви сви.{S} Сви непоштени! — прогунђа стари мрштећи се.{S} |
е будале од тебе?</p> <p>Као по команди сви гости оставише <pb n="105" /> своје столове и опкол |
Хтио је, да им на лицу прочита: јесу ли сви сагласни са Јовом?{S} И, на своје велико чудо, опаз |
акав чудан облик и ни он, ни учитељ, ни сви ђаци не би их кашње могли прочитати.</p> <pb n="20" |
ви дипломат...{S} Камо среће, да су нам сви таки!...{S} Барем би се опет сви пости постили...</ |
p>— Зашто?{S} Зашто? — заграјаше готово сви, очекујући нешто необично, нешто чудно, што би само |
а и њојзи, побратимковићу, треба да смо сви <pb n="33" /> потпокорни и да јој се вазда за здрав |
су нам сви таки!...{S} Барем би се опет сви пости постили...</p> <p>Непрестано говорећи и хвале |
иле за тур од чакшира. — У тебе ашикују сви...</p> <p>— ...и мати је ашиковала, — поново се упл |
, на своје велико чудо, опазио је да су сви мирни и да се не препадају од његове куће.</p> <p>— |
ори Перо покуњено.</p> <pb n="63" /> <p>Сви ућуташе.{S} Погледаше се и као да хтједоше један др |
Ено Данила ђе сједи код колара!</p> <p>Сви наврвише на тесту и почеше се гурати.{S} Неко стаде |
га! — прошапта Јово. — То је он!</p> <p>Сви му приступише и онако спаваћива опколише га.{S} Јов |
а тражим жену.</p> <p>— Живиооо!</p> <p>Сви устадоше иза стола.{S} Загрлише се и почеше љубити, |
браћо, пред свима нама проси...</p> <p>Сви ахнуше и погледаше у Стаку, а Стака, постиђена, гле |
дете, нећете ми барем сметати...</p> <p>Сви устадоше.{S} Макар и по врућини, морали су у шетњу. |
..{S} Доста је њему и учитељева.</p> <p>Сви се сложише.{S} Узеше дивит и хартије, те заједнички |
<p>— Ето га! — завика још неко.</p> <p>Сви скочише и погледаше уз широку, кривудаву тесту, на |
средини касабе једна му се механа много свиђала и, не размишљајући дуго, упути се њојзи.</p> <p |
српских ријечи, због чега се највише и свиђао касабалијама, од којих су неки, најпаметнији, и |
стимао ма какву дјевојку, која би му се свиђела.{S} Поче застајкивати и испред многих излога, п |
стари тужно. — Ја знам, да се вама неће свиђет’ и да нећете овђе остати ни читав дан...{S} А и |
он сједе, управо паде на столицу...{S} Свијест му се поче мрачити...{S} Соба као да се поче ок |
.</p> <p>— Ама шта то? — запита као без свијести. — Како то?</p> <p>— Па испросио сам и уредио |
о, није ни падало на памет, пошто је на свијет изишао гладан, те одмах почео млацкати губицама |
мота!..{S} И што је Бог ствар’о жене на свијет, кад се људи не би женили?{S} Што, питам те?</p> |
Нигдје никога!..{S} Он заборави на сав свијет, прикупи снагу, размахну и заплива према њој.{S} |
јада пресвисла, он је остајао.{S} И сав свијет прорицао је и њему, као и Јефтану, да ће хрђаво |
ио се Перо кући и, као да му је био сав свијет <pb n="41" /> крив, мргодно је гледао свакога и |
.{S} Права мала риба!.{S} А, ето, читав свијет зна, да у правоме вину нема риба.{S} Њима је, да |
сам самцит, толико од куће и доћи у туђ свијет, гдје му се свашта може десити...{S} И шта би с |
5" /> откако је из школе изашла, ама је свијет пуно фали.</p> <p>Перо направи забринуто лице и |
е крштеница мртву човјеку?{S} На они се свијет иће и без пасоша и без крштенице...{S} То не мог |
а, а само се ти љутиш и велиш да о мени свијет ружно говори због тога.{S} К’о да је мени стало |
ељ је, опет, на другој страни, поучавао свијет, како да се понаша при дочеку.</p> <p>— Ви само |
људи који путују...{S} Зар смо ми мимо свијет к’о отпадници какви?..{S} И зар сам ја један међ |
устили у разговор:</p> <p>— Благо теби, свијета ћеш виђети, свијета, — вели Јован, старајући се |
p> <p>— Благо теби, свијета ћеш виђети, свијета, — вели Јован, старајући се, да изгледа озбиљан |
учина лелујао и повијао по механи.{S} А свијета било много!{S} Неки се играју домина, неки се к |
ао да хтједе скочити и бјежати од свега свијета.</p> <p>У исти час му дјевојка поднесе <hi>слат |
b n="166" /> Перо, кријући очи од свега свијета.</p> <p>— Ко вам је то каз’о?</p> <p>Јефтан, бл |
невјерили, црн им образ и овога и онога свијета!</p> <p>— А што нијеси друга кола наш’о, магаре |
ме не било му просто ни овога ни онога свијета?</p> <p>Комесар се насмија и оним истим прстом |
ате, не могу мећу оваким <pb n="107" /> свијетом, — рече Перо, још једнако узбуђен. — Људи се и |
и због тога.{S} К’о да је мени стало за свијетом!{S} Људи су овнови, <pb n="36" /> који трче за |
ханџије, псовао свирачице и сва вина на свијету, бијела и мрка.{S} И обично се заклињао, да ће |
разбарушену косу. — Зар је Томо сам на свијету?</p> <p>— А ђе су друга кола? — окоси се Данило |
довољство, ми смо задовољни к’о нико на свијету.{S} Моја Стака, Бог јој добро дао, добра ми је |
га нема у земљи.{S} Никола Бубало прича свијету да је његово боље.{S} А лаже!..{S} Он само прич |
чекам да се смркне, јербо кад се свеме свијету смркне, мени се сване и мене моја Стака чека на |
ече, — кад чојек има познанства у туђем свијету, међу туђим људима, па кад не мора гладоват’... |
психа, психа!... да знам шта се ради у свијету и хоће ли се ђегођ покрвити...{S} Знаш, нема по |
палила слама...{S} С тога вам не дам ни свијеће...{S} Мјесечина је, па се види и без ње...</p> |
ривио на лијеву страну, пустивши, да га свилена кита куцка по челу.</p> <p>— Шта ћеш данас? — з |
чешукајући их и размрсујући им дугачке, свилене гриве.</p> <p>— Ето готово је, готово, — довикн |
музику.{S} Унутра опет све пуно.{S} За свима столовима засјели поднапити солдати и други, свак |
некако заносно, — и он је, браћо, пред свима нама проси...</p> <p>Сви ахнуше и погледаше у Ста |
ћи, да ће свакоме „бити наклоњен и пред свима властима штитити му интересе“...</p> <p>— О, брат |
и побједничким изразом на лицу, показао свима.{S} Наравно, да је одмах од оца добио нове хаљине |
ротра их и, некако блесасто, погледа по свима.</p> <p>— Шта ћете? — запита шиштајући. — Ко сте |
е накостријеши.{S} Поплашено погледа по свима и као да хтједе скочити и бјежати од свега свијет |
</p> <p>Стари застаде и опет погледа по свима.{S} Хтио је, да им на лицу прочита: јесу ли сви с |
<p>Перо је стајао у авлији и гледао по свима прозорима, док је поп ходао по соби и тражио прот |
у кад смо живи! — викну Перо и, онако у свима хаљинама, завали се у кревет.</p> <p>— Фала Богу |
се с њима препире и разговара.{S} Међу свима Данило је био најкрупњи и живо је нешто доказивао |
г дуда, весело грокћући ваљало се двоје свињчади.</p> <p>Из авлије уљегоше, кроз ониска врата, |
е, <pb n="24" /> Швабице, што, у крају, свирају разне швапске маршеве.</p> <p>Јефтан уведе Перу |
И док је војника музика, у врху баште, свирала, он се лагано љуљушкао на столици, пушио и пију |
рукав. — Ја сам у томе сметен.{S} Да је свирачица и знао би некако... ама наша је ђевојка...</p |
о.{S} Раније је затварао магазу и хитао свирачицама.{S} С њима је пио, с њима остајао до зоре.{ |
и у механи мислио је само о њој.{S} На свирачице није хтио погледати, нити им ријечи проговори |
ију и задовољно гледају у четири лијепе свирачице, <pb n="24" /> Швабице, што, у крају, свирају |
че лупати боце, прозоре, чаше и уједати свирачице.{S} Једну је угризао испод подвољка, гдје је |
Перо, обзирући се и испод ока гледајући свирачице.</p> <p>— Па и није, — одговори Јефтан. — Ев’ |
свакога.{S} Псовао је механџије, псовао свирачице и сва вина на свијету, бијела и мрка.{S} И об |
нестане, може се и гладоват’...</p> <p>Свирачице престадоше.{S} Једна љепушкаста плавојка, са |
како га таласи запљускују и драгају ода свих страна...{S} И као вјетар прохладан да попухује, м |
има и лицу.{S} Коњске мухе облијећу ода свих страна и лијепе се за образе, око ушију, и за хаљи |
широку авлију, испред куће, ограђену са свих страна уском сухозидицом. — Ту смо!</p> <p>По авли |
шљества се управо и прочуо и био је, од свих касабалија, једногласно проглашен особитим мајстор |
рече Јефтан!{S} А најљепша и највећа од свих кућа, понос веселих касабалија, издизала се при дн |
жи од мене крвниче! — викну и показа му свих десет прста, као да ће му тога часа у очи полетити |
pb n="165" /> поче поздрављати окупљену свјетину и капом и објема рукама.</p> <p>— Жениче и нев |
.{S} Очас препознаде Благоја Маринчића, свога давнашњег познаника <pb n="115" /> и бившег писар |
</p> <p>— Зар не знаш мене? — запита. — Свога малога Јову не знаш?...{S} Заборавио си ме, а?</p |
аде самац, <hi>сам на св’јету без икога свога</hi>, као отсјечено дрво у гори, што се каже.{S} |
јим јараном.{S} Јефтан није имао никога свога и само је имао лијепо нашљество.{S} Због нашљеств |
И зар ти је тако поштење?{S} Пријатеља свога шћео си да превариш и да отмеш његову ђевојку.</p |
као женска глава, хтјела да остане без свога накита, те се малко, као нехотице, ритнула ногом |
но, потпуно увјерен о неприкосновености свога мишљења. — Стари је оно алчак!...{S} Он је превар |
ти није знао.{S} Он је управо имао неки свој језик, у коме је било помијешано чешких, њемачких |
око двају нешто љепше обучених цура, по свој прилици оних сумњивога понашања, и избацујући шале |
ви сине, — дрекну, да се разлијегало по свој авлији и по свеме комшилуку, — дош’о си да ме вара |
и поче га чистити.{S} И размаза вино по свој кошуљи.</p> <p>— Ништа... ништа је то, — рече тјеш |
ам бит’ ружно...</p> <p>— Понио је Перо свој душек, — дочека Јово, — а нама осталим биће лијепо |
наш, ето ти и кажем...{S} Своја кућица, своја слободица и ја иђем тамо...</p> <p>Стари се одупр |
Кад хоћеш да знаш, ето ти и кажем...{S} Своја кућица, своја слободица и ја иђем тамо...</p> <p> |
ронут и растужен, дуго гледаше он у три своја пријатеља, три најдража и најмилија пријатеља, ко |
манди сви гости оставише <pb n="105" /> своје столове и опколише их.{S} Пушећи и смјешкајући се |
ко уста. — Како <pb n="136" /> ћу ја да своје дијете не видим сваки дан?{S} Научила на њу, па а |
гурио се у крај, па нијемо и тупо гледа своје касабалије, а касабалије гледају њега.</p> <p>Тиш |
каже, да се готов и на суду заклети „за своје право“.</p> <p>Перо се не осврну на све то.{S} Он |
а, полугласно чита.</p> <p>Перо им каза своје име и, без питања, сједе за сто.{S} Они не одгово |
јесу ли сви сагласни са Јовом?{S} И, на своје велико чудо, опазио је да су сви мирни и да се не |
{S} Ко је паметан, тај ти се не миче од своје куће, нит’ се пати ’вако к’о ми...</p> <p>— Не зн |
на, који се готово није ни растављао од своје заручнице, није могао лако ухватити и дуже задржа |
му је требао један човјек, коме ће све своје <hi>јаде</hi> испричати.{S} Јефтана, који се гото |
ит и разјарен поп, чим га опази, стиште своје снажне шаке и раскорачи се пред њим као да би да |
ће њега згњавити к’о црва...{S} Послаће своје Козачине, па ће га утопит’ у мору...</p> <p>— А ј |
/head> <p>Пошто је стегнуо јуначко срце своје и сам се кренуо на пут, стиже Перо, након два дан |
г вам дао сваке <pb n="133" /> среће из своје пуне кесе и чув’о вас од зла и напасти сваке.</p> |
стране, наднијеле се златнолисте врбе и своје дугачке, танке, повијене гране купају у води.{S} |
ати се за гриву и склопи очи да не види своје пропасти, а Јефтан потјерао за њим, труцка на коњ |
} И зар сам ја један међед, па да немам своје памети и не знам шта радим?</p> <pb n="127" /> <p |
дер.{S} Он ухватио Данила, па му причао своје доживљаје из времена кад је куга морила; причао ј |
и... јао... он само угледа дугачки врат своје <hi>суђенице</hi>.</p> <p>Перо врисну, скочи са п |
шешир на затиљак — Ја сам вазда рад, да својим силама припомогнем напретку Српства.</p> <p>Јефт |
спава на меку, а, поред тога, не иде за својим него за Периним послом и да је овај, према томе, |
, огребао се по руци, а бухе га ишарале својим уједима.{S} У љутини ошамарио је Данила, а опсов |
се при дну чаршије и као кочоперила се својим огромним вратима, великим, цвијећем окићеним про |
запита удовица, оборивши очи, и опет се својим раменом ослони о његово.</p> <p>— Данас, — потвр |
замоли га да не говори даље, како не би својим жалостивним ријечима покварио весеље читава друш |
ао се Перо са Јефтаном Мргудићем, првим својим јараном.{S} Јефтан није имао никога свога и само |
е врло славан.{S} Прославио се витешким својим подвизима, јер је волио черупати се макар с киме |
и новце, па онда сједе и поче причати о својим »јадима«.{S} Додуше пажљиво је крио име и попово |
се и ти не жениш?{S} Како се не стидиш својих сиједих коса?..{S} Чојек у годинама, па нежењен! |
почео <hi>оздрављати</hi>.{S} Човјек, у својој муци, бијаше готово и заборавио на Перу и ко зна |
у у се.{S} Изгуби и наду, да ће икада у својој кући загрлити своју женицу и, у тихе љетње вечер |
гођ ти срце зажели ти само ишти, к’о у својој кући.</p> <p>И опет се окрену вратима.</p> <p>— |
о пута није похвалио, како је вечерао у својој кући, а пио вино у — Паризу.</p> <p>Наши путници |
?{S} И зар он није могао лежати мирно у својој соби на своме меканом душеку и спавати, као што |
Да удара на белај, да троши новце и да својом крвљу храни сеоске бухе.{S} Зар се не би оне мог |
златна...{S} Она ми је тетка, најближа својта...{S} Драга сам јој, ама не смије ништа.{S} Не с |
рата. — Не брини ти!{S} Ја ћу теби дат’ своју кошуљу, па преобуци.</p> <p>Па се окрену према вр |
е полако, тихо, поче циједити кроз зубе своју стару и најомиљенију пјесму:</p> <quote> <l>Овце |
те, ја ћу водити своју жену, ти Јефтане своју, а ти Обрене своју...</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— А |
оју жену, ти Јефтане своју, а ти Обрене своју...</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— А да буде право весе |
заспе, макар и на који сахат заборавити своју <hi>заручницу</hi>...{S} Узалуд!..{S} Мучио се ни |
Јово. — Ево, да опростите, ја ћу водити своју жену, ти Јефтане своју, а ти Обрене своју...</p> |
аду, да ће икада у својој кући загрлити своју женицу и, у тихе љетње вечери, напајајући се мири |
кући.{S} Брзо, као на крилима, улети у своју собу, дохвати из једнога ћошка нове чакшире, отре |
тан чојек ти би... ти би...</p> <p>— ...своју кућу уредио, — дочека неко из гомиле.</p> <p>— .. |
о, — дочека неко из гомиле.</p> <p>— ...своју би кућу уредио! — дрекну Бошко јаче. — И не би... |
n="110" /> пред вратима Јефтанове собе, свом снагом гурну у њих и отвори их.</p> <p>— Извол... |
Што ће ти?</p> <p>Игњат измахну руком и свом снагом удари се у прса.</p> <p>— А-а утекли су!{S} |
S} Као живо нешто да се помаче у њему и свом снагом гурну га њојзи.{S} Пруживши јој бакшиш он з |
а и пјесмом бумбуловом, љуљушкати је на своме крилу и куњати јој на голим њедрима, као што је з |
и прсте.{S} Осјетивши удовичино раме на своме као да се застиди мало и поче се измицати, а, у и |
ије могао лежати мирно у својој соби на своме меканом душеку и спавати, као што и остали сретни |
> <p>Док је Јефтан још слатко спавао на своме кревету, умотан са врх главе до на дно нога у теш |
сна ти мајка, — говорила је Перина мати своме мужу, — ово наше дијете биће некакав пустахија.{S |
стари осорно. — Не говорим јабани него своме зету, а зет треба да ме слуша...{S} Нећу га, зар, |
ше, да ће свакако бити знаменито у роду своме.</p> <pb n="15" /> <p>Када је одрастао и могао се |
на уређуј ми ти.{S} Вјерујем ти к’о оцу своме...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад се |
ржите скупове.{S} Дапаче и по селих сте свраћали...{S} Мислите, зар, на буну или што слично?</p |
<p>— Јок, — окреса. — Ја нећу друкчије свраћати, него ако ћемо остат’ барем три дана...</p> <p |
није хтио прихватити.</p> <p>Пред вече сврнуо се, од муке, Обрену Пушибрку на дућан.{S} С њиме |
ђе живи...{S} Ако хоћете, у њега ћемо и сврнути.</p> <p>Јефтан погледа око себе, погледа у небо |
викну Перо, пружајући руку у знак да је свршена погодба.</p> <p>— И пет гроша мени, што ћу ићи |
јку?</p> <p>— Па то је, брате, готова и свршена ствар, — опет ће Благоје весело. — То је све го |
Шта би било?...</p> <p>— Свршено је!{S} Свршено је! — након непуна сахата заграја Благоје, утрч |
сломио?...{S} Шта би било?...</p> <p>— Свршено је!{S} Свршено је! — након непуна сахата заграј |
оба образа. — Честитам ти, мој Перо, а свршено је да не може љепше.</p> <p>Пери се посјекоше н |
"SRP19051_C16"> <head>XVI.</head> <head>Свршетак.</head> <p>Мјесто да вам причам о томе: како с |
чао све остало и причао је дуго.{S} При свршетку осјетио је, као да му је мало одлануло на души |
за инат, хитао, да крштеницу час прије сврши.</p> <p>Тужан и жалостан вратио се Перо кући и, к |
те биће некакав пустахија.{S} Ако он не сврши на вјешалима, неће свршит’ нико.</p> <p>— А јеси |
лико дана, — одговори Перо. — Ако пос’о свршим, поћи ћу прије...</p> <p>— Онда ти ја у свему ст |
бит’ мимо остале.</p> <p>Четири разреда свршио је са довољним успјехом управо за осам година.</ |
.{S} Ако он не сврши на вјешалима, неће свршит’ нико.</p> <p>— А јеси ли ти пророк Јеремије па |
суду, у чаршији, гдје хоћеш, ја ћу све свршити...{S} То је мој пос’о...{S} Ја само дочекујем с |
ћи у жену, као да вели: хоћеш ли једном свршити? — Ако има муштерија у вашој касаби, улови ми к |
.{S} Уклањали су се од њега и сакривали свуда (Обрен се сакривао за вреће с пиринчом) и једини |
могућству сила, радо ћу <pb n="161" /> се увијек одазвати позивима омладине, — дочека одмах, з |
хаче на плећима.{S} Перин <pb n="95" /> се поче гицати и окрећати, поче изводити мајсторије и п |
нувши новине, које су му <pb n="106" /> се прилијепиле за тур од чакшира. — У тебе ашикују сви. |
Пери се ражали.{S} Десио <pb n="86" /> се мека срца, па му дође да заплаче за овом дјевојком.{ |
код куће затећи неће кад <pb n="27" /> се врати из механе; знао је, да се ту више нико неће на |
ште... не тражи... — опет <pb n="38" /> се збуни Перо. — Него... ја хоћу да знам кад се родио.< |
пробират’, ни разбират’, ни размишљат’ се: ко је и каква је?{S} Нек само није мушко, нек је же |
, тај ти се не миче од своје куће, нит’ се пати ’вако к’о ми...</p> <p>— Не знаш ти то, не знаш |
ишина.</p> <p>— А камо ти жена? — једва се прибра Јефтан да запита, приближујући му се и хватај |
уо некако тупо, као без памети, и једва се могао уздржати, да не испусти какав непристојан ускл |
мао лијепо нашљество.{S} Због нашљества се управо и прочуо и био је, од свих касабалија, једног |
ни сами владика не може ништа, нит’ га се бојим...</p> <p>Но Перо га више није слушао.{S} На с |
заборавио на Перу и ко зна да ли би га се икако и сјетио, да му не стиже онај брзојав.</p> <p> |
ану као шеталица од сахата.{S} Око њега се окупиле собарице и сва служинчад хотелска, па га зад |
их и неколико српских ријечи, због чега се највише и свиђао касабалијама, од којих су неки, нај |
, Бог одредио воду, а није вино; с тога се и вели: »к’о риба брез воде« а не вели се: »к’о риба |
ако се с њима треба понашати.{S} С тога се мало погури, обори руке низа се и, држећи капу под п |
S} Није волио да га они чују.{S} С тога се нестрпљиво врпољио на мјесту и час се играо са сахат |
а ноге носе.{S} Дошло да се посвађа, да се поинади макар с киме.</p> <p>Он изненадно скочи и зо |
} Ње се и не бојим, — одговори Јока, да се једва чуло. — Ама <hi>он</hi>...</p> <p>— Он је зао? |
к, а ја ћу бити барјактар, па, вала, да се не постидим ни самога Бошка Југовића.</p> <p>— И чут |
се озбиљан. — Шта би било са женама, да се нијесу удавале?</p> <p>— Ја, — настави Јефтан поноси |
> <p>— Нема, нема брате, — прошапта, да се једва чуло. — Тако је то, кад у кући нема женске гла |
истадоше.{S} Опремише Тому кочијаша, да се код некаква познаника одмара, а они се полако упутиш |
могли виђети ако су гледали“ и каже, да се готов и на суду заклети „за своје право“.</p> <p>Пер |
"27" /> се врати из механе; знао је, да се ту више нико неће на њега ни осмјехнути, нити ће се |
готово тепајући. — Дошло је вријеме, да се враћамо оклен смо и дошли...{S} Кући ћемо!</p> <p>И |
и плачем, — викну, — што ми се чини, да се не враћамо више, ако поћерамо к’о што смо почели.</p |
иња!...{S} Само ми немојте духанити, да се не би запалила слама...{S} С тога вам не дам ни свиј |
тиња, — рече стари тужно. — Ја знам, да се вама неће свиђет’ и да нећете овђе остати ни читав д |
а мисли.</p> <p>— Онда... ја гласам, да се Перо ожени са стране! — викну Јово изненадно. —- То |
јео близу удовице, сјео управо тако, да се његово раме чешало о њезино и, гледајући преда се, ј |
му да и даље размишља. — Да пијемо, да се веселимо, а биће времена кад ћеш размишљати и тугова |
ив шибања у школи, било је ријешено, да се Перо натовари на врат учитељу.</p> <p>У овоме питању |
раме и повуче га у собу тако снажно, да се једва могао одржати на ногама. — Тако је, тако! — по |
ске дјевојке.{S} Знајући врло добро, да се такво познанство најлакше може наћи у каквој механи, |
Учитељу, јављамо ти радосну вијест, да се оженио наш друг Перо Карантан, — поче Јефтан устајућ |
а сам оправио брзојав у вашу касабу, да се информирам о вашој ћудоредности.{S} Одговора нема... |
си ми дошао никакви сине, — дрекну, да се разлијегало по свој авлији и по свеме комшилуку, — д |
те памети.{S} Да се пржимо на сунцу, да се знојимо због твоје женидбе!..</p> <p>— Камо срећа да |
за се.{S} А теби треба да се шеташ, да се дружиш...{S} Ако останеш вазда у дућану, убиће те ме |
о је све са твоје махните памети.{S} Да се пржимо на сунцу, да се знојимо због твоје женидбе!.. |
ан, бацајући му брзојав пред ноге. — Да се није оженио, не би се ни вратио, нит’ би јављао да д |
адно скочи и зовну Благоја.</p> <p>— Да се иђе, — рече опоро. — Доста је сједнице!</p> <p>— Куд |
..{S} Ти си вазда говорила, да треба да се уда...{S} Ето ти сад!...{S} Удала се!...</p> <p>Игња |
тим и за те и за се.{S} А теби треба да се шеташ, да се дружиш...{S} Ако останеш вазда у дућану |
смјешкаше и пипаше му одијело, ваљда да се увјери: је ли најбоља чоха или није?</p> <p>— А шта |
сомучно дрмајући њиме. — Што не каза да се нијеси вјенч’о, црн ти образ сад и вавијек!</p> <p>П |
лећи, да и сад снијева.</p> <p>— Ама да се нијесте преварили? — запита опет, крстећи се. — Шта |
или се засмијао?</p> <p>— И сад одма да се жениш.{S} Сад! — дрекну Јефтан, прибравши се мало. — |
илујући га. — Ниђе никог позната, па да се с њоме разговори и проговори.{S} Ако је ти не разгов |
ово, — довикну Јефтану. — Јашите, па да се иђе...</p> <p>И помоћу Даниловом поче товари, ти прт |
Каква је то дјевојка?</p> <p>— Хајде да се пије! — дрекну Благоје, не допуштајући му да и даље |
дне ријечи, ни једнога слова не може да се сјети...</p> <p>— Чини ми се да ће киша, — рече најп |
хвати стари живо. — Не дам ја никоме да се са мном игра...</p> <p>И обојица изађоше из собе.</p |
. — Жена је жена!{S} Човјек кад хоће да се жени, стоји ти на прагу новога роћења и смрти.{S} Ак |
<p>— Видиш, како је кад човјек хоће да се жени, — рече брзо, не допуштајући да га Перо запита. |
дјевојке?</p> <p>Перо не могаде више да се одржи. <pb n="147" /> Задрхташе му и ноге, поклецнуш |
можемо.</p> <p>— Можемо!</p> <p>— И да се зарекнемо, да друг друга неће на путу изневјерити, д |
ју, тражећи да се упозна ма с киме и да се распита за П-ске дјевојке.{S} Знајући врло добро, да |
е приближи.</p> <p>— А он ти брани и да се удаш?</p> <p>— Брани, — одговори она: — Требам му, п |
ко чудо, опазио је да су сви мирни и да се не препадају од његове куће.</p> <p>— Ама у мене у с |
ке и раскорачи се пред њим као да би да се хрве.</p> <p>— А опет си ми дошао никакви сине, — др |
и умио и кренуо низ чаршију, тражећи да се упозна ма с киме и да се распита за П-ске дјевојке.{ |
како си? — запита Јово, покушавајући да се отме. — Јеси ли здрав?</p> <p>— А-а од куге никад бо |
јада, — дочека Данило, покушавајући да се исправи и чвршће стане на ноге, — Ос... тавио си ме. |
ћи љубазније лице и као покушавајући да се осмјехне. — Што ти власт иште, то треба давати...{S} |
ас затворити.</p> <p>И, не сачекавши да се Перо одбрани, зазвони у звонце.</p> <p>— Водите га у |
коју је раздрљио на прсима, пустивши да се мушице окупљају по њима.</p> <p>— Погледајте га! — п |
сам преко дана у дућану, једва чекам да се смркне, јербо кад се свеме свијету смркне, мени се с |
ад ђевојке?...{S} Мршаве и слабе к’о да се иглама хране.</p> <p>— А ти дебела! — упаде Перо.</p |
бленуто гледати један у другога, као да се питају: шта је ово?{S} А и Перо се забленуо, па нити |
ет стаде...{S} Погледа око себе, као да се боји да не зове кога другога...{S} Нигдје никога!..{ |
отово их давио; озго, са висине, као да се нешто тешко, врело спуштало на њих и притискивало <p |
очио се и издигао главу на више, као да се слика.{S} На једној трепавици блиста му се суза, као |
ма?{S} Каква је то преша? — Али, као да се нечега сјети, бржебоље умекша глас и настави љубазни |
к и поче трти нос.{S} Уједанпут, као да се присјети нечему, окрену се и пође вратима.</p> <p>— |
објема шакама протра се по лицу, као да се умива. — Ти си зар?</p> <p>— А како си? — запита Јов |
ст му се поче мрачити...{S} Соба као да се поче окретати, а комесарова глава поигравати.{S} Изг |
еру обоје застадоше.{S} Попадија као да се застиди па се окрену у страну и сакри се за мурвово |
p>Перо напући усне и цмокну њима као да се љуби с киме.</p> <p>— Ох, ох, то је слатко! —- дочек |
тегле шије и искривиле главе, па као да се растају са животом...{S} Близу њих се удрвенила нека |
То ми је казала.</p> <p>Обојица као да се замислише и не проговорише више ни ријечи.</p> <p>У |
ногама, што и по равници корача као да се пење уза степенице, — њему се смрачи пред очима.{S} |
сјетивши удовичино раме на своме као да се застиди мало и поче се измицати, а, у измицању, опаз |
да му је мало одлануло на души и као да се разведри мало.{S} Ни те вечери није ишао у механу.</ |
ам водити, — осијече полицајац и као да се још више испрси.</p> <p>Перо протра очи, мислећи, да |
p>Бошково лице поче се растезати као да се кези на кога; десно око заигра му.</p> <p>— Ти мени |
женим? — запита и опет се укочи као да се слика.</p> <pb n="12" /> <p>— Велимо, — повикаше сви |
и некакав јаук.{S} Понори главом као да се спремаше да пане и са столице.</p> <p>— Немојте се п |
тке пите...</p> <p>Перо Карантан као да се стиша мало.{S} Једино, да срцу пусти на вољу, помије |
ти не знам ништа друго казати, него да се ни са царем <pb n="170" /> не би промијенио и сада в |
ио на пут и што је будаласто одлучио да се жени...{S} Зар баш да се жени?...{S} И што да се жен |
никога!</p> <pb n="68" /> <p>— А ко да се јавља по овој врућини? — осијече Јово, задухан. — На |
другој страни, поучавао свијет, како да се понаша при дочеку.</p> <p>— Ви само мене пустите нап |
..{S} Склопио је очи, али сан никако да се спусти, јер је још једнако гледао слику <hi>њезину</ |
да пролети, ни зец да шушне, ни нико да се види, осим некаквих бубица, прозрачних крила, што, к |
онда трчи куд га ноге носе.{S} Дошло да се посвађа, да се поинади макар с киме.</p> <p>Он изнен |
е друкчије.</p> <p>Кући је ишао само да се испава.{S} Отишао би, па, не тражећи постеље ни јаст |
о радње, нити је налазио за вриједно да се мучи са муштеријама и да им се »криво куне“.{S} Лакш |
ите ли ви, браћо, сви, да је паметно да се ја женим? — запита и опет се укочи као да се слика.< |
.{S} Зар баш да се жени?...{S} И што да се жени?...{S} Да удара на белај, да троши новце и да с |
ру нешто заголица.{S} Као живо нешто да се помаче у њему и свом снагом гурну га њојзи.{S} Пружи |
етни људи, којима није пало на памет да се жене, спавају?{S} Рашта да је Бог њега убио мимо све |
сто одлучио да се жени...{S} Зар баш да се жени?...{S} И што да се жени?...{S} Да удара на бела |
итељу писмо, у коме учтиво замолише »да се потруди, ако му није тешко, и да дође, ако може, да |
ио у разред весео и расположен.{S} Тада се шалио са дјецом, чупкао их за косе, показивао им раз |
и очи од заноса, пољуби је...{S} А тада се одвоји од ње, и хтједе јој боље загледати у очи и ли |
исколачи очи, чим је угледа.{S} Загледа се у њу и, док је стајала, није на другу страну скрећао |
раме чешало о њезино и, гледајући преда се, једнако је смишљао: шта ће проговорити...{S} И ништ |
зговара се с њима, — метнуше вино преда се и почеше пити.</p> <p>— Ви знате, браћо, — поче Јефт |
та...{S} Кад се царевине закрваве, онда се проспу паре и ми трговци дахнемо душом...{S} Хе, изг |
празне чаше, и прелијевао их.{S} Отуда се вино разлило и по свему потрпежњаку, — јединоме чарш |
S} Имам ја пара, да платим и за те и за се.{S} А теби треба да се шеташ, да се дружиш...{S} Ако |
— запита. — Та нећемо ми вјенчавати за се...{S} А с тобом ће ићи још неко, да ти изабира, — до |
.{S} Некаква нарумењена усиђелица указа се пред њим и, љубазно се осмјехујући, показа му собу, |
и, чешкајући се по глави, погледа низа се.</p> <p>— Није ми жао главе... ама кошуља... — рече |
С тога се мало погури, обори руке низа се и, држећи капу под пазухом, скрушен и понизан уљезе |
ово шехер.</p> <p>Перо опусти руке низа се и приступи Јефтану.</p> <p>— Шта ћемо сад? — запита. |
рао сам ићи, него је, обично, водио уза се још кога, понајвише каква новајлију, који није вичан |
Да нам је Бог послао колеру на врат, ја се не бих љутио...{S} Рек’о би: од Бога је!...{S} Ама о |
ини, — одобри Перо одмах.</p> <p>— А ја се не бојим, — упаде Јово ватрено. — Ако буде све к’о ш |
а радим?</p> <pb n="127" /> <p>— Ама ја се зажелио куће, — упаде Данило.</p> <p>— Вратићеш се.< |
к и гласа могао чути.{S} Па ни попадија се ни од куда појављивала није, макар што је Перо, Бог |
езрела трешња, па развуче лице, засмија се и одмахну рукама.</p> <p>— Немамо ми чисте кошуље, — |
Милка и, окренувши се у страну, засмија се.{S} Обрен пође за њом, па се засмија и он...{S} Заус |
> <p>Јефтан оступи од прозора и засмија се.</p> <p>— Како ће бити без тебе? — запита. — Та неће |
{S} Погледа и у Јову и чворугу му, која се зацрвенила као презрела трешња, па развуче лице, зас |
угоме да га натоваримо на врат, па нека се други мучи.</p> <p>— Нећеш га, зар, дат’ на занат? — |
гони краву Филипову из жита, — развика се стари попут пудара. — Гони, и кажи му, лопову, да ми |
образ.</p> <p>Покупивши новце, плавојка се опет врати за њихов сто.{S} Сједе до Пере, поче га м |
му се чинило, као да га гледа и смјешка се на њ...</p> <p>— Што мене Бог да казни и да ми је уд |
да се уда...{S} Ето ти сад!...{S} Удала се!...</p> <p>Игњат излети, носећи дебелу цјепаницу у р |
е механи.{S} Око механских врата дизала се граја...{S} Ту су се гурала три-четири беспослена ха |
ућа, понос веселих касабалија, издизала се при дну чаршије и као кочоперила се својим огромним |
дјеца бекељила му се иза леђа и старала се, да му за тур од чакшира прикаче некакав чудноват ре |
уписују.{S} На другој страни препирала се једна баба са некаквим дугуљастим ђаком око кирије.{ |
ку, која је лежала на ћепенку и сунчала се.</p> <p>— Па то је лахко, — рече као узгред и не гле |
три-четири беспослена хамала и инадила се са дјечурлијом, што су дошла да слушају музику.{S} У |
зар, да служи оволико гостију застидила се и збунила.{S} Онако збуњена, мјесто да пружи кахву п |
е слушао.{S} На собним вратима помолила се њежна, витостаса Мара, лијепа и мила и, као да је со |
— Ја нијесам пророк Јеремије, — бранила се Ана и почела говорити <pb n="17" /> мало оштрије, ка |
љак.{S} Пред њима, на столици, руменила се велика боца вина, двије чаше и три чиније „мезе“.</p |
ала се при дну чаршије и као кочоперила се својим огромним вратима, великим, цвијећем окићеним |
Сведно...{S} Ти само пази!</p> <p>Кола се приближише и весели Данило <pb n="165" /> поче поздр |
уше се на столу, а празна боца откотрља се и разби у комаде.</p> <p>— А што кукаш? — дрекну и у |
Данила, гдје стоји трештен пијан и љуља се час на једну час на другу страну као шеталица од сах |
мо...</p> <p>Комесар забиљежи и накашља се.</p> <p>— Ви сте, али, вашими дјелами чинили протуза |
мах поче чистити и уређивати.{S} Очешља се лијепо и раздијели <pb n="114" /> косу по средини, п |
која хиљада душа, изгине богме.{S} Ама се, опет, други обогате...</p> <p>— Па каква је нама фа |
раган Благојевом похвалом касаби, — ама се живи.{S} Сви живимо!</p> <p>— Добро је, кад се и жив |
а у разговор. — У бухљивим бачвама одма се вино поквари, па се усирћети, па не ваља ништа...{S} |
њим, труцка на коњу и, као пијан, клима се и повија час на једну час на другу страну.</p> <p>Је |
крити, кад се врата отворише, а на њима се појави главом Благоје и угојени, поштовани <hi>пунац |
а врата.{S} Врата се отворише и на њима се појави стари Игњат.{S} Гологлав, рашчерупан, у лаком |
д нас ево на мјесту...</p> <p>Пред њима се, одиста, указивала нешто љепша, плочом покривена кућ |
викну из свега грла.</p> <p>На вратима се помоли једна рашчерупана глава са огромним кукастим |
то је рјеђе, то је слађе!</p> <p>Стрина се уклони и све их пропусти у собу.{S} Само слуга Данил |
есме све ће бити мртво...{S} Додуше она се још мало љути на Перу, ама Обрен, ако хоће, може је |
е и пилићи, кокоши, голубови.{S} Рачуна се, да је за кратко вријеме убио осморо пилади, трима п |
е дам ни свијеће...{S} Мјесечина је, па се види и без ње...</p> <p>Гости разастријеше сламу по |
гани син, без нас! — викну веселије, па се окрену двојици муштерија што бијаху дошли да пазаруј |
је се помијешао у гомилу дјечурлије, па се с њима препире и разговара.{S} Међу свима Данило је |
па ми чупа бркове, љуби ме и милује, па се играмо и шалимо к’о ђеца...{S} Ја ти не знам ништа д |
удовица и Милка сад су им се надале, па се обје љепше обукле и љепше се накитиле.{S} Удовица се |
ме, и механџија стао на сред механе, па се препире са некаквим крезубим старчићем око плаћања.{ |
рталишем? — запита. — Послушај мене, па се не бој никога!</p> <p>— Курталиши ако си пријатељ и |
што растужило, свакоме омечало срце, па се расплакали као дјеца.{S} Плаче Перо, плаче Јефтан, п |
љедњим коњем.{S} Обојица задуханили, па се упустили у разговор:</p> <p>— Благо теби, свијета ће |
ица пођоше.</p> <p>Нијесу дуго ишли, па се нађоше пред омањом кућом, са једном бескрајно дугачк |
хљивим бачвама одма се вино поквари, па се усирћети, па не ваља ништа...{S} А у мене све чисто. |
ије десила несрећа?{S} Ти само поћи, па се не бој.</p> <p>И пружи му руку у опроштај, а Перо је |
у, засмија се.{S} Обрен пође за њом, па се засмија и он...{S} Зауставише се <pb n="48" /> крај |
<p>Обрен гурну мачку и одбаци аршин, па се исправи и оштро га погледа.</p> <p>— Плати мени надн |
S} Као оловом да му је било оковано, па се сад почело топити...{S} Дође му, чак, и да запјева, |
p> <p>— А што питаш? — осијече Перо, па се и он намргоди. — Зар и теби да дајем рачуна?</p> <p> |
и <pb n="167" /> брат! — јекну Перо, па се сави око њега, као ружа око бора. — Не знаш ти каква |
анку три пута стиште Јефтанову руку, па се окрену и хитно пође кући.{S} Брзо, као на крилима, у |
..{S} У других народа, дапаче већих, па се не може наћи него по један илити два бунтовника, а в |
— дрекну Перо опет. — Купује се теле па се и оно гледа а камо ли жена.</p> <p>Благоје се намрго |
—- одговори Благоје мирно. — Уморне па се одмарају.</p> <p>— А синоћ?</p> <p>— Синоћ су куњале |
адоше.{S} Попадија као да се застиди па се окрену у страну и сакри се за мурвово стабло, а поп |
т’ своју кошуљу, па преобуци.</p> <p>Па се окрену према вратима.</p> <p>— Данило! — викну из св |
могао одма да нађеш доктора?</p> <p>Па се окрену и опет хитно пође уз чаршију.</p> <milestone |
} И као купа се и он у језеру..{S} Купа се лијепо у хладној, мирисној води, плива и осјећа, как |
неким крунама на глави...{S} И као купа се и он у језеру..{S} Купа се лијепо у хладној, мирисно |
ечери позива некакве духове и разговара се с њима, — метнуше вино преда се и почеше пити.</p> < |
ди кроз зубе.{S} И објема шакама протра се по лицу, као да се умива. — Ти си зар?</p> <p>— А ка |
десети дан у Цариград...</p> <p>Алекса се засмија.</p> <p>— Какав Цариград, чојече? — дочека п |
Ама смо радили, брате...</p> <p>Алекса се одуприје лактовима о сто, а главу наслони међу шаке. |
му се помутише, усне поблиједеше, коса се накостријеши.{S} Поплашено погледа по свима и као да |
воточени и обрасли ситном травом, врата се накривила и канати готово да падну, па ипак... ипак |
еко силно удари у собна врата.{S} Врата се отворише и на њима се појави стари Игњат.{S} Гологла |
давно било, — упаде Перо брзо, два пута се поклонивши до земље. — Онда сам био пуно млађи и ниј |
а.{S} Њему није било ништа.{S} Три пута се преметнуо преко главе, изгубио један зуб и — то је с |
кад незаборављеној вашој касаби?{S} Шта се тамо ради?</p> <p>— Не ради се ништа, — одговори Пер |
че Јефтан мргодно гледајући Перу, — Шта се вама чини?</p> <p>— И мени се чини, — одобри Перо од |
и и погледа га тупо, као да пита: а шта се то мене тиче?</p> <p>— Честитам, — испусти кроз нос, |
но Име.{S} А како га је прославио и шта се закључило иза ручка, то смо у почетку изнијели.</p> |
Душа ми... психа, психа!... да знам шта се ради у свијету и хоће ли се ђегођ покрвити...{S} Зна |
то пожелио.{S} Никога није било, ништа се чуло није, осим досадна шкрипања попова пера, који ј |
обукле и љепше се накитиле.{S} Удовица се чак и карамфилом, иза уха, закитила и лице превукла |
даш Милку, — доврши он.</p> <p>Удовица се искриви, поблиједи и испусти ситан; чудноват крик.{S |
брини!</p> <p>Перо се пусти.{S} Обојица се упутише некаквим уским и прљавим сокацима, прођоше к |
, к’о што га ти учиш...</p> <p>Домаћица се као нађе увријеђена.</p> <p>— А што га не би учила? |
вјешто ли ти лажеш, мој Перо, — умијеша се Благоје и стаде између њих. — Зашто ће тебе полиција |
не Данила.{S} И он се диже...{S} Почеша се мало и хотимично се растресе над успаваним Јефтаном, |
p>Перо, од чуда, скочи са столице и сав се искриви.</p> <p>— Мираза?{S} Носи и мираза? — запита |
..</p> <p>— Па каква је нама фајда, кад се бију на страни? — уплете се Перо.</p> <p>— Фајда је, |
.{S} Сви живимо!</p> <p>— Добро је, кад се и живит’ може, — дочека Благоје звиждучући. — Добро |
од из полиције и хтједе се сакрити, кад се врата отворише, а на њима се појави главом Благоје и |
аопако, брате...{S} Овако ти је то, кад се тражи женска глава... -</p> <p>— Па зато је лако, — |
што је Бог ствар’о жене на свијет, кад се људи не би женили?{S} Што, питам те?</p> <p>Обрен ис |
{S} Знаш, нема посла без рата...{S} Кад се царевине закрваве, онда се проспу паре и ми трговци |
бију на страни, побиће се и овђе, а кад се побију овђе, ми прорадимо.{S} Ја сам стек’о све што |
и добро потпраши.</p> <p>— Љевше је кад се читају новине, него приче, — рече. — Ето ја... психа |
уни Перо. — Него... ја хоћу да знам кад се родио.</p> <p>— То не могу дат’, — осијече поп, отре |
а Ана.{S} Причају, да није заплакао кад се родио, као што обично заплаче свако дијете.{S} То му |
ну, једва чекам да се смркне, јербо кад се свеме свијету смркне, мени се сване и мене моја Стак |
и стаде међу њих. — Није пуно, само кад се има.</p> <p>— И за зоб по два гроша, за зоб, — наста |
е моја зла судбина.{S} И тако је то кад се тражи женска глава.</p> <p>Међутим и Јован изведе ко |
<milestone unit="subSection" /> <p>Кад се вратио у хотел, затече Данила, гдје га је и оставио: |
<p>Данило обори главу и уздахну.{S} Сад се тек сјети, како је лијепо било сједити <pb n="92" /> |
што купиш ове ствари овђе, а?...{S} Куд се спремаш?..</p> <pb n="153" /> <p>— Дома, — дрско окр |
мени треба жена, ни нико.{S} Без главе се не може живити, а без жене може.</p> <p>Па узе ствар |
— потврди удовица и, као нехотице, све се више наслоњаше на раме му.</p> <p>— А јуче је било л |
овори Благоје и поче звиждукати.{S} Све се данас брже ради.{S} Брже се једе, брже се пије, брже |
обрвама. — Овђе може свашта бити и све се може десити.{S} Нијеси ни први ни пошљедњи кога овак |
образи помодрили, а каљаве сузе циједе се низ браду.</p> <p>— Што плачеш? — запита изненађени |
пође.{S} Обрен пође за њим и не хтједе се зауставити, макар што их је удовица задржавала и нуд |
ће опет бити когод из полиције и хтједе се сакрити, кад се врата отворише, а на њима се појави |
— Каква је преша била?</p> <p>— Гвожђе се кује док је вруће, — рече Благоје поцупкујући. — Ниј |
голи врат.{S} Прашина, испод кола, диже се и пада по очима и лицу.{S} Коњске мухе облијећу ода |
носићем и смјехуљцима на образима, диже се да купи бакшише.{S} Пође од стола до стола, осмјехку |
ма и, савијен као гудало, упрашен, диже се са земље.</p> <p>— Што се не чуваш? — прекори га Јеф |
/p> <p>Пошто је још мало посједио, диже се и пође.{S} Обрен пође за њим и не хтједе се заустави |
о, да иђемо, — поче Јефтан и као подиже се. — Ти си каз’о, да ћемо остат’ само мало.</p> <p>— Н |
живићу к’о што треба; кад нестане, може се и гладоват’...</p> <p>Свирачице престадоше.{S} Једна |
данас брже ради.{S} Брже се једе, брже се пије, брже се живи...</p> <p>Перо је стајао као утуч |
ди.{S} Брже се једе, брже се пије, брже се живи...</p> <p>Перо је стајао као утучен.{S} Нити је |
ати.{S} Све се данас брже ради.{S} Брже се једе, брже се пије, брже се живи...</p> <p>Перо је с |
да гласамо.</p> <p>Перо зину.{S} Отрже се од Јефтана, обје руке сави око Обренова врата, па га |
л, Перо, на чаршији, опази Данила, гдје се помијешао у гомилу дјечурлије, па се с њима препире |
сличила каквој запуштеној механи, гдје се газда једном у недјељи дана накани да је очисти.</p> |
новој кући.</p> <p>Затекоше Јована гдје се наслонио на стар, расклиман, полуразрушен плот, пуши |
ме по прсима, умро бих...{S} Ето, није се имала, јадница, када ни обући љуцки, дворећи мене.</ |
ехану <pb n="26" /> сваку вече.{S} Није се ни на Јефтана осврћао, нити га је увијек очекивао.{S |
>...</p> <p>Пошто келнер отрча, Благоје се окрену Пери.</p> <p>— Ето, лијепо је, — рече, — кад |
но гледа а камо ли жена.</p> <p>Благоје се намргоди.</p> <p>— Кад ми не вјерујеш, онда и немам |
ити кад би изненада чуо.</p> <p>Благоје се укрути као војник и салутира.</p> <p>— <foreign xml: |
ивога понашања, и избацујући шале, које се у књиге не уписују.{S} На другој страни препирала се |
уже почивке келнер донесе јело, на које се обојица наклопише.{S} Нарочито Благоје као да је има |
ужним, утањеним гласом, као дијете које се спрема да заплаче.</p> <p>Перо Карантан збуни се.{S} |
аном, гурабијама и урмашицама, низ које се циједио мед.{S} И дуги разговори испредали су се до |
да видим, — дрекну Перо опет. — Купује се теле па се и оно гледа а камо ли жена.</p> <p>Благој |
е на грају. — Они читају новине и сваке се седмица по једном поинаде...</p> <p>— Ама побиће се, |
} Око језера, са обје стране, наднијеле се златнолисте врбе и своје дугачке, танке, повијене гр |
ислећи да су то права клепетала, почеле се побожно крстити и кренуле цркви на читав сахат раниј |
а дно нога у тешки, топли јорган, дотле се Перо и умио и кренуо низ чаршију, тражећи да се упоз |
ке, Обрену Пушибрку на дућан.{S} С њиме се отприје помало познавао и сматрао га за пријатеља, а |
љубити, као оно о Божићу.{S} А свакоме се нешто растужило, свакоме омечало срце, па се расплак |
Јово полугласно.</p> <p>— Није...{S} Ње се и не бојим, — одговори Јока, да се једва чуло. — Ама |
ацкати губицама као да сиса...{S} Кашње се показао као врло живахан и отресит...{S} Чим је поче |
обро је кад не бије вазда.</p> <p>Кашње се и увјерио о томе.{S} Учитељ је био омањи, сићушан мл |
мухе облијећу ода свих страна и лијепе се за образе, око ушију, и за хаљине.</p> <p>— Ово је п |
рашири руке као да га разапињу, стресе се и писну као гуја љута:</p> <p>— Ама ко вам то налага |
сани и окићени сваковрсним стварима, те се шарене мараме, рупци, појасеви и бошче, повијају и л |
, хтјела да остане без свога накита, те се малко, као нехотице, ритнула ногом и одгурнула га.{S |
е мило.</p> <p>Јефтан му пружи руку, те се руковаше.</p> <p>— А ми хоћемо да га лијепо дочекамо |
p> <p>— Његова, његова сам ја! — уплете се Милка, хватајући Обрена испод руке и смијешећи се. — |
> <p>— Ја би замолио још кога, — уплете се Обрен, који је и сам волио здравице држати. — Нека б |
форинта...</p> <p>— Није пуно, — уплете се Перо и стаде међу њих. — Није пуно, само кад се има. |
— рече Обрену.</p> <p>— Куда? — уплете се удовица и потрча за њим. — Куда?</p> <p>— Ето нас др |
фајда, кад се бију на страни? — уплете се Перо.</p> <p>— Фајда је, — осијече Бошко, љутит, што |
о сам намислио, биће добро и зачудићете се сви!</p> <p>— Да Бог да, — одговорише обојица.</p> < |
да пане и са столице.</p> <p>— Немојте се правдати и испричавати, — упаде комесар важно. — Ја |
рајући и у једно и у друго. — И немојте се стидити, кад вас је Бог намијенио једно другоме.</p> |
јући се. — Чекао сам по сахата, док сте се пробудио.</p> <p>— Ја сам, — одговори Перо хладно. — |
а поигравати.{S} Изгледало му је, да ће се читава кућа срушити и притиснути га.</p> <p>— Изим о |
Обојица прихватише за столице као да ће се потући, те сиромах Перо читава три корака одскочи у |
ј с њоме ружно.{S} Још је дијете, па ће се научити свеме.{S} Полахко ти с њоме.</p> <p>— А и ба |
прстима, нарочито по кажипрсту гдје ће се боље видјети, а дебели сребрни сахатни ланац објеси |
ико неће на њега ни осмјехнути, нити ће се намргодити.{S} Зато је и долазио кући доцније него п |
полицајац куцајући се по сабљи. — То ће се у полицији извиђети...{S} Сад морате са мном.</p> <p |
фајда.{S} Ако се бију на страни, побиће се и овђе, а кад се побију овђе, ми прорадимо.{S} Ја са |
о једном поинаде...</p> <p>— Ама побиће се, ако Бога знаш, — упаде Перо. — Зар им не видиш стол |
ће, — опет дочека механџија. — Помириће се они брже и опет ће читати...{S} Не могу они један бе |
аметнији, и научили тај језик и почешће се служили њиме.</p> <p>Доктор је баш устицао шешир на |
, јер ти нема помоћи...</p> <p>И одрече се друштва.{S} Неколико дана живио је осамљен у кући ка |
ори главу и, као постиђено дијете, поче се чешкати по обрви.</p> <p>— Ама молимо те, учитељу, — |
сам ја бунтовник, — <pb n="148" /> поче се бранити Перо и ако муцајући. — Ја сам ја, а бунтовни |
Ти си будала!</p> <p>Бошково лице поче се растезати као да се кези на кога; десно око заигра м |
стано превртао с бока на бок.{S} И поче се кајати, што је икако полазио на пут и што је будалас |
ада увјери да ствар није жалосна и поче се смијати.</p> </div> <pb n="14" /> <div type="chapter |
>Обрен Пушибрк баци капу с главе и поче се протезати.</p> <p>— Еј Перо, Перо, — узвикну невесел |
такођер одуприје рукама о кукове и поче се бекељити према староме.</p> <p>— Не може бити, — оте |
/p> <p>Пери испаде цигар из руке и поче се димити на ћилиму.{S} Очи му се помутише, усне поблиј |
на своме као да се застиди мало и поче се измицати, а, у измицању, опази на зиду слику, како М |
ћи мене.</p> <p>Перо обори главу и поче се чешкати.{S} Бијаше му, као да га је неко полио хладн |
о се не смједе даље противити.{S} Обуче се и пође у полицију.</p> <milestone unit="subSection" |
Па остаћемо три дана...</p> <p>Згледаше се и пристадоше.{S} Опремише Тому кочијаша, да се код н |
n="63" /> <p>Сви ућуташе.{S} Погледаше се и као да хтједоше један другоме у очима прочитати шт |
да дође још дебљи, крњави зуби указаше се.{S} Он испусти некакав уздах и, прије него што је Пе |
сламу по соби и, онако уморни, поваљаше се по њојзи.{S} Управо на слами је лежао сам Перо, јер |
хотел и, уз мермерне степенице, попеше се до соба, које им <pb n="98" /> је једна мала, црнпур |
!</p> <p>Сви наврвише на тесту и почеше се гурати.{S} Неко стаде учитељу на ногу, Обрену неко о |
ијајући носом. — Што се више види, више се <pb n="96" /> и зна, више...{S} Ја сам у нашем селу |
ом, па се засмија и он...{S} Зауставише се <pb n="48" /> крај врата и ту се почеше сашаптавати |
<p>Сви устадоше иза стола.{S} Загрлише се и почеше љубити, као оно о Божићу.{S} А свакоме се н |
оћи ћемо!</p> <p>Чим се смркло, окупише се сви:{S} Јово, Обрен и Јефтан.{S} Сви весели и смјешк |
м, а не оним којим су дошли.{S} Упутише се чопору ниских, сеоских кућа, испред којих се, у праш |
једили старији људи и жене, и — упутише се механи.{S} Око механских врата дизала се граја...{S} |
p>И стаде.</p> <p>Стадоше сви и укочише се.</p> <p>Почеше забленуто гледати један у другога, ка |
. — И немој закаснити.</p> <p>Растадоше се обојица, потпуно задовољни.{S} Благоје задовољан рад |
рођоше кроз двије-три авлије, провукоше се испод некакве грдне капије, док најпошље не изађоше |
надале, па се обје љепше обукле и љепше се накитиле.{S} Удовица се чак и карамфилом, иза уха, з |
и раздрагани, изађоше из куће и кренуше се, да и осталим касабалијама испричају знамениту новос |
Удари и други пут и три чаше преврнуше се на столу, а празна боца откотрља се и разби у комаде |
Хоћемо, — заграјаше и остали и куцнуше се чашама. — Ми ћемо му бити сватови!</p> <p>— Окупићем |
орачивши се, стаде пред њега, као да би се тукао. — Знаш ли ти ко сам ти ја?...{S} И знаш ли ти |
иза леђа им, топ или лагум пукао, не би се више препали.{S} Обојица одскочише од земље и блесас |
в пред ноге. — Да се није оженио, не би се ни вратио, нит’ би јављао да долази и „да поздравим |
и к’о ђевојка каква.</p> <p>— Бре не би се ја данас побојала многе ђевојке, — брзо дочека удови |
и лице превукла танким руменилом, те би се, готово, прије могло помислити да је старија сестра |
човјечански!{S} Да имају мозга, сви би се момци женили.</p> <p>Јефтан се осмјехну.</p> <p>— Па |
еће, да су нам сви таки!...{S} Барем би се опет сви пости постили...</p> <p>Непрестано говорећи |
ово. — Како то јашеш?</p> <p>— Чув’о би се, — одговори Перо као кроз плач, — ама зар сам ја про |
есити...{S} И шта би с њим било, ако би се, Боже сачувај, разболио или испао из кола и ногу сло |
артије на страну и одахнувши мало. — Ви се зовете Перо Карантан?</p> <p>— Зовемо молићемо, — од |
о тле.</p> <p>Након дуге почивке, јави се на прагу лијепо, младо дјевојче.{S} Носила је на про |
а крштеница! — викну изненада и исправи се. — Крштеница треба, па да ми је извадите...</p> <p>П |
<p>Стари наслухну ове ријечи и заустави се.{S} Стаде преда њу и стиснуту шаку поднесе јој под н |
, која му се склизну низ нос и заустави се управо на брковима.{S} Јефтан Мргудић устаде, љуљају |
етак...</p> <p>Учитељ, зачуђен, искриви се на столици и погледа га тупо, као да пита: а шта се |
} Доста је њему и учитељева.</p> <p>Сви се сложише.{S} Узеше дивит и хартије, те заједнички нап |
е сви.</p> <p>Јефтан, охрабрен, поглади се по брковима и узвиси глас:</p> <p>— Него ако си ти ч |
?{S} Шта се тамо ради?</p> <p>— Не ради се ништа, — одговори Перо весело, раздраган Благојевом |
фтана то ражљути.{S} Он скочи, намргоди се и затресе косом, страшан као лав афрички.{S} Затим у |
ро врисну, скочи са постеље и — пробуди се.</p> <p>— Фала Богу, —- промрмља уплашени Данило, ко |
рече Перо, још једнако узбуђен. — Људи се инаде, шћери ашикују с официрима...{S} Брука једна!. |
и срећу наш’о?</p> <p>— А што? — зачуди се Благоје. — Ђевојка је кршна и добра, а и мираз носи. |
за столовима, од духанскога дима, који се као дебела паучина лелујао и повијао по механи.{S} А |
i>јаде</hi> испричати.{S} Јефтана, који се готово није ни растављао од своје заручнице, није мо |
аве касабе и није било чаршинлије, који се бар неколико пута није похвалио, како је вечерао у с |
} Ваљда није било човјека у земљи, који се толико бојао власти колико поп и који би био у стању |
се она послужавник са кахвом Пери, који се бијаше толико збунио и загледао у њу, да није знао к |
као поп, него као голем мрк облак, који се спустио на земљу и поиграва пред њим.{S} И, као да г |
слуга, Игњат, стар, космат човјек, који се једном у пет недјеља бријао а шишао се два пут у год |
Ама шта је било? — запита Јефтан, који се никако није могао разабрати. — Какав је то белај?</p |
нарав...{S} И какав ми је то коњ, који се игра и обара људе?...{S} При погодби нијесмо казали |
ите га у затвор, — рече полицајцу, који се појави на вратима.</p> </div> <div type="chapter" xm |
о много!{S} Неки се играју домина, неки се картају, неки се погађају и кладе око нечега.{S} Чак |
се играју домина, неки се картају, неки се погађају и кладе око нечега.{S} Чак, ради веће галам |
ехани.{S} А свијета било много!{S} Неки се играју домина, неки се картају, неки се погађају и к |
ислањао ухо земљи и ослушкивао: чује ли се барем какав тутањ?{S} И почео се љутити.{S} Почео, ч |
ко старих, раштрканих колиба. — Хоће ли се јавити ико?</p> <p>Изнад колиба дизао се танак, плав |
да знам шта се ради у свијету и хоће ли се ђегођ покрвити...{S} Знаш, нема посла без рата...{S} |
ој ми жени говориш?</p> <p>— Па јеси ли се оженио, болан? — готово цикну Јефтан и снажно му сте |
знаш ли ти шта могу ја?...{S} Мислиш ли се са мном играти, а?...{S} Кажи ти мени, — дрекну јаче |
хтједе јој прилетети да је придржи, али се она изврну и отскочи од њега као опарена.</p> <p>— Б |
Перо и, онако у свима хаљинама, завали се у кревет.</p> <p>— Фала Богу кад смо овђе, — рече и |
ији.{S} Он збаци пртљаг са себе, извали се под дуд на старчеве кесе и варка као заклан.</p> <p> |
и грлећи га. — Загледали се, замиловали се и брже ћемо се вјенчати.{S} Добра је, златна је, а у |
и.{S} Само су дахтали обојица и гледали се тупим, безизразним, умореним погледом.</p> <p>Изнена |
о објави он Пери грлећи га. — Загледали се, замиловали се и брже ћемо се вјенчати.{S} Добра је, |
.</p> <p>— Ти сваки дан љепша, — нашали се Обрен, приближујући се Милки и гледајући је како точ |
25" /> <p>— Како је, љепотице? — нашали се Јефтан, хватајући је за подвољак. — Како?</p> <p>— < |
и вели: »к’о риба брез воде« а не вели се: »к’о риба брез вина«...</p> <p>Домаћица, под којом |
а као да размишља: или би заплакао, или се засмијао?</p> <p>— И сад одма да се жениш.{S} Сад! — |
ма) смјежуране коже, набијељена, помоли се на вратима носећи <hi>слатко</hi> и воду.</p> <p>— Ј |
е.</p> <p>— Путуј ти, игумане, не мисли се манастиром, — прогунђа Перо, затварајући врата за њи |
</p> <p>Јован остави лулу и као замисли се.{S} Поче нешто у себи рачунати, погледајући их испод |
> <p>— Добро, осијече Благоје и уозбиљи се. — Љубица је кршна, добра и носи ти пет хиљада мираз |
нога, што је сједио на новинама).{S} Ми се нијесмо могли бити, јер нијесмо јунаци...{S} И није |
ђима уза зид и уздахну.</p> <p>— Све ми се чини, да ће ми се некаква несрећа десити ако пођем с |
ахну.</p> <p>— Све ми се чини, да ће ми се некаква несрећа десити ако пођем сам, — рече.</p> <p |
една живота. — Волим, брате.{S} Срце ми се стисне и сузе ми ударе на очи, кад погледам све пуст |
не може да се сјети...</p> <p>— Чини ми се да ће киша, — рече најпошље, тек да прекине ћутање. |
ебе и удари ногом о тле.</p> <p>— Ти ми се не мијешај у послове! — викну. — Шта ти знаш? ..{S} |
затапша рукама. — Ух, ух, брате, то ми се хоће!</p> <p>— А таке у нашем мјесту нема! — окреса |
, с тога ја и плачем, — викну, — што ми се чини, да се не враћамо више, ако поћерамо к’о што см |
поново, узимајући га испод руке. — Жени се, јадан брате, и не губи младост узалудно...</p> <p>— |
е једнако бринуо за њега.</p> <p>— Жени се, — савјетовао га је поново, узимајући га испод руке. |
<p>Јефтан се осмјехну.</p> <p>— Па жени се и ти! — рече.</p> <p>— И хоћу, — дочека Перо брзо.</ |
кну удовица, нудећи га ракијом. — Ожени се и буди чојек!{S} Само пази: не узми младо ни лудо.{S |
жене је кућа празна.</p> <p>— Па ожени се болан! — узвикну удовица, нудећи га ракијом. — Ожени |
јербо кад се свеме свијету смркне, мени се сване и мене моја Стака чека на вратима, па руке шир |
е. — Има пуно облака...</p> <p>— И мени се чини, — потврди удовица и, као нехотице, све се више |
ру, — Шта се вама чини?</p> <p>— И мени се чини, — одобри Перо одмах.</p> <p>— А ја се не бојим |
>— Бећари сад на пољу јадују, а ожењени се у кућу радују, — избаци, потпуно задовољна, што је м |
унила собом, закрчила пролаз, а степени се чисто повијају под тежином јој.</p> <p>Угледавши зет |
е силесија ситних мушица.{S} На средини се издизао широки дуд, а испод њега, на простртим, стар |
И он некако чудновато застења...{S} Они се тргоше...{S} Јока сакри лице бошчом и утече у кућу, |
се код некаква познаника одмара, а они се полако упутише уском путањом, која је водила кроз ри |
а ће крштеница мртву човјеку?{S} На они се свијет иће и без пасоша и без крштенице...{S} То не |
ћи? — запита. — Сјутра одма!</p> <p>Они се зачуђено згледаше.</p> <p>— И нека вам је сретан пут |
итељ се осмјехну и, од радости, наклони се опет.{S} Видјело се, да су га Јефтанове ријечи погод |
мо молићемо, — одговори Перо и преклони се читавом половином тијела. — Баш се тако зовемо...</p |
асти, — понизно одговори Перо и поклони се до земље.</p> <p>Згоднијега одговора није могао смис |
му тијелу нестаде му снаге.{S} Прислони се <pb n="128" /> уза зид и забленуто поче мјерити Благ |
да заплаче.</p> <p>Перо Карантан збуни се.{S} Хтио би да помогне Јови и да му се у невољи нађе |
да ме на муке мећете.</p> <p>— Притрпи се само до сјутра, — одговори му Јово тихо, милујући га |
ренувши се Милки, дубоко уздахну, удари се руком у прса и пође.</p> </div> <pb n="57" /> <div t |
ицу.</p> <p>А Данило се исправи и удари се у прса.</p> <p>— А мене коњ није мог’о оборити! — ре |
Игњат измахну руком и свом снагом удари се у прса.</p> <p>— А-а утекли су!{S} Утекли! — дрекну. |
лине, почела и по коси гладити, а стари се само смјешкаше и пипаше му одијело, ваљда да се увје |
лободица и ја иђем тамо...</p> <p>Стари се одуприје рукама о кукове и унесе му се у лице.</p> < |
ћи Јоку. — И ручали смо...</p> <p>Стари се осмјехну и одобри главом.</p> <p>— Нека сте ручали, |
гу страну скрећао погледа.</p> <p>Стари се лагано диже са сандука.{S} Полако, као шетајући, пођ |
да, — одговорише обојица.</p> <p>Стари се опет појави на вратима, носећи читав нарамак сламе.{ |
весело. — Пријатељи дошли.</p> <p>Стари се лијено исправи и, одупирући се леђима о стабло дудов |
смо и са малим задовољни.</p> <p>Стари се дохвати за ухо, као да није добро чуо.</p> <p>— А и |
м ја жив...«</p> <p>Слушајући ово, Пери се ражали.{S} Десио <pb n="86" /> се мека срца, па му д |
вршено је да не може љепше.</p> <p>Пери се посјекоше ноге и у свему тијелу нестаде му снаге.{S} |
е застиди па се окрену у страну и сакри се за мурвово стабло, а поп испусти мотику, земљавим пр |
опет поче умјереније живити.{S} Затвори се у собу и поче читати <title>Свето Писмо</title> и ра |
а, а дах заустави. <pb n="85" /> Погури се и лагано, на прстима, приближи им се мало.</p> <p>— |
и.{S} Ако ти буде добра жена, изнова си се родио и биће ти добро; ако ти буде зла, онда куку те |
мало и окрену се Пери.</p> <p>— Кад си се намислио женит’ што се не ожени из наше касабе? — ок |
тајао поред постеље. — Фала Богу кад си се пробудио!</p> <p>— А ко ти је то? — запита Перо зачу |
ном, јаче удари о зид.</p> <p>— А ти си се напио, несрећо, — узвикну Перо опазивши га. — Док <p |
ући, као кад чита пјесмарицу. — И ти си се, Јефтане, оженио с миразом, и ја сам се оженио с мир |
Јефтан, чим се доктор удаљио. — Како си се ти смио усудити, да ми дођеш?</p> <p>— Ја нисам знао |
мене!</p> <p>— Муч’ ти, магаре! — окоси се Перо на њега. — Кад ја иђем, свакако ћеш и ти.</p> < |
...</p> <p>— Ако хоћеш хајдемо! — окоси се Јефтан устајући.</p> <p>— Ама ја велим: ја ћу само м |
зачуђено.</p> <p>— То ја знам, — окоси се Благоје. — Него, ако хоћеш, остави све мени, па да у |
у?</p> <p>— А ђе су друга кола? — окоси се Данило, отимајући се. — Није ово шехер.</p> <p>Перо |
што се не ожени из наше касабе? — окоси се. — Овако мучиш и себе и нас...{S} И није ти грехота |
те, што ми то прије не казасте? — окоси се Перо, мрко је гледајући. — Ја нисам крив..{S} Зар ја |
p>— Шути, Бога ти, шта ти знаш? — окоси се Бошко. — Каква ми је то пулитика?</p> <p>Алекса га м |
говорио? — осијече Обрен оштро и испрси се. — Зар она није твоја?{S} И зар сада њу мислиш прева |
асположењу, — живо дочека Благоје. — Ти се само на ме ослони...{S} Само на ме!..{S} Ако имаш по |
’о и два пријатеља и једно момче, да ти се прогостимо у кући два три дана.</p> <p>Старац одскоч |
о би дао доктору да си ожењен, па да ти се разболила жена.</p> <p>— А пристајеш ли ти, да одмах |
од спавања!...{S} Ко је паметан, тај ти се не миче од своје куће, нит’ се пати ’вако к’о ми...< |
зи и „да поздравим пријатеље“.{S} То ти се само каже!</p> <p>— Е, баш је лијепо! — рече Јово, п |
раха.{S} Поблиједи, полегути се, ухвати се за гриву и склопи очи да не види своје пропасти, а Ј |
својим подвизима, јер је волио черупати се макар с киме.{S} Ријетко које комшијско дијете да ни |
лучи да набави једнога слугу.{S} Обрати се пријатељима и они му нађоше Дамјана, овога истога Да |
и сјутрадан, на Велики Четвртак, испети се на комшијски дуд и ту ударати у даску, попут црквени |
едити <pb n="92" /> поред Томе и возити се...{S} Ипак не одговори ништа.{S} Само упрти пртљагу |
дно са Данилом!...{S} Није шала удаљити се, сам самцит, толико од куће и доћи у туђ свијет, гдј |
лишће опустило се, па нити шушти, нити се миче.{S} Из мркожуте, сагорјеле траве бије чудна вру |
учај.{S} Нити је ко у воду скочио, нити се ко објесио; ни земљотреса, ни каква привиђења није б |
више не могу гледати по сокаку и мучити се с њиме, него треба коме другоме да га натоваримо на |
мрије од страха.{S} Поблиједи, полегути се, ухвати се за гриву и склопи очи да не види своје пр |
да је овај, према томе, дужан, бринути се за његову удобност.{S} И Перо се морао мучити као ни |
свиђала и, не размишљајући дуго, упути се њојзи.</p> <p>Ступивши на врата механска, застаде ма |
освети.{S} Затим сиђе на авлију и упути се дуду, испод кога су Данило и Игњат слатко спавали.</ |
а.</p> <p>— Тако је, — потврди, правећи се озбиљан. — Шта би било са женама, да се нијесу удава |
радом, сједио је и писао нешто, правећи се као да не види Перу.{S} Пребирао је некакве хартије |
сја врућина! — прогунђа Јефтан, хладећи се огромном, прљавом махрамом. — Погинућемо на путу!</p |
Данило, отирући зној са чела и хладећи се капом. — Све село обиграх, па га нема.{S} Кажу, да ј |
едва проциједи кроз зубе Перо, мргодећи се. — Нема ни кошуље...{S} Тако је то, браћо, кад нема |
ти био? — запита, затим, Перу, мргодећи се и гледајући га оштро.</p> <p>— А што питаш? — осијеч |
en</foreign>? — запита Благоје мргодећи се и као гунђајући нешто. — <foreign xml:lang="de">Waas |
шапат.{S} Застаде.{S} И полако, држећи се зида, поче гледати око себе на све стране.</p> <p>— |
она шћућуривши се уза зид и као бојећи се да је не удари по глави.</p> <p>Перо уљезе у авлију |
А чујеш, зете, — настави стари врпољећи се и непрестано погледујући у жену, као да вели: хоћеш |
>— Тако је, — опет одобри Перо врпољећи се. — Тако је то...</p> <p>Поп га обгрли објема рукама |
те куња, лијено машући репом и бранећи се од силних муха.</p> <p>— Ово је село мртво, — рече П |
чојек од књиге, — промуца Перо црвенећи се, — ама о Геновеви знам причати и сад.</p> <p>— Генов |
но, стидљиво, оборених очију и руменећи се, поднесе она послужавник са кахвом Пери, који се биј |
мче!{S} Лијеп објешењак! — рече, кесећи се. — Исти покојни отац!...{S} К’о да њега гледам.</p> |
јесте преварили? — запита опет, крстећи се. — Шта ћу им ја?</p> <p>— Ако ти је име Перо Каранта |
а украшавао их је увијек он, не љутећи се, наравно, ако би и њега когод тако украсио.{S} Разли |
па да знаш? — питао је Аћим, као љутећи се помало, премда он нити је могао нити смио озбиљно се |
Сви непоштени! — прогунђа стари мрштећи се.{S} Затим устаде и, испод ока, погледа госте. — А шт |
.{S} Гледао је и чудио се свему, мучећи се, да сам себи одгонене: нашто оволика гунгула и зашто |
испупченим трбухом, стајао је смијешећи се и обје руке ширио према гостима.</p> <p>— Хе, хе, бр |
пњи, бољи је! — упаде Благоје смијешећи се. — Ама само немој радит’ без мене...{S} Овђе су све |
хватајући Обрена испод руке и смијешећи се. — Ја само њега бегенишем...</p> <p>Перо се прекрсти |
е, — одговори Перо понизно, снебивајући се. — Ви како гласате мени је право.{S} Мени не треба н |
.{S} Он <pb n="100" /> лагано, гегајући се, пође у једну ћошу, гдје су за омањим столом сједила |
рпљиво разгледао све око себе, надајући се, да ће какогод опазити дјевојку.</p> <p>— И јес’ и ј |
ао и освртао се на све стране, надајући се, да ће је сваки час угледати.{S} Узалуд!{S} Вјетар ј |
тову неће никаква! — уздахну огледајући се у огледалу. — Хајде, кукавче црни, у манастир па пос |
рали четири до пет полицајаца, врзајући се око двају нешто љепше обучених цура, по свој прилици |
ницу и, у тихе љетње вечери, напајајући се мирисом јоргована и пјесмом бумбуловом, љуљушкати је |
осмјехкујући се на свакога и увијајући се између солдачких редова, који су је задиркивали.</p> |
и опколише их.{S} Пушећи и смјешкајући се гледали су их, необично уживајући у њиховој свађи, к |
сам двојбен одговор, — рече, чешкајући се оловком по глави и гледајући некуд у страну. — Ви ст |
очи поплашено <pb n="5" /> и, чешкајући се по глави, погледа низа се.</p> <p>— Није ми жао глав |
фтан устајући са столице и исправљајући се. — Ми <pb n="160" /> смо те зовнули, да ти јавимо, д |
има.{S} Јефтан Мргудић устаде, љуљајући се и тетурајући, хтједе бацити чашу, али му се некако и |
, — настави Јефтан поносито, спремајући се, да и трећи пут удари руком о сто.— Жена нам треба!{ |
руга кола? — окоси се Данило, отимајући се. — Није ово шехер.</p> <p>Перо опусти руке низа се и |
Обрен остављајући тефтер и прислањајући се леђима уз вреће од пиринча.</p> <p>— Ама крштеница ј |
ј новце, Перо, — викну Благоје пипајући се по џеповима. — Ти плати за обојицу, јер ја немам сит |
ву, душе ми! — кликну Јефтан, ударајући се руком по челу. — То су нас обојица преварили и изнев |
иђети, свијета, — вели Јован, старајући се, да изгледа озбиљан и замишљен. — Ја к’о кириџија ви |
хујући, показа му собу, Перо, старајући се да што мање времена изгуби, честито и не погледа на |
</p> <p>Обрен дохвати аршин и, играјући се њиме, поче дражити дебелу, полугубаву мачку, која је |
stone unit="subSection" /> <p>Враћајући се у хотел, Перо, на чаршији, опази Данила, гдје се пом |
hi>збогом</hi>, изађе.</p> <p>Враћајући се, срете Јефтана.{S} Носио је под пазухом и у рукама н |
ји послови, — окреса полицајац куцајући се по сабљи. — То ће се у полицији извиђети...{S} Сад м |
— дочека Пера веселије, готово смијући се. — Има, брате, још људи који путују...{S} Зар смо ми |
њој...</p> <pb n="52" /> <p>И, радујући се што је постао тако разговоран, задовољно се поглади |
љепша, — нашали се Обрен, приближујући се Милки и гледајући је како точи кахву. — Нијесам ни з |
усито, одгурнувши Данила и приближујући се. — Чекао сам по сахата, док сте се пробудио.</p> <p> |
у радиш? — прекори га Перо приближујући се. — Зар ти је ту мјесто?</p> <p>— Па куд ћу? — запита |
ам, имам, — рече најпошље, осмјејкујући се. — И могу дати, могу...</p> <p>— А кирија? — запита |
S} Пође од стола до стола, осмјехкујући се на свакога и увијајући се између солдачких редова, к |
што сам пред смрт говораше, осмјехујући се и питајући за Перу.{S} И Перо остаде самац, <hi>сам |
p>— То је, — одговори стара осмјехујући се, — то ти је суђеница...</p> <p>Пери испаде цигар из |
<p>— Нихтс... — рече доктор осмјехујући се, пошто га је добро прегледао. — То завтра буде ганц |
е ни на кога, отрча даље.</p> <p>У кући се диже читава узбуна.{S} Стрико Васо трчао је и завири |
нда... — поче оним вишим гласом, пењући се на столицу. — Онда... које ви мени тако лијепо кажет |
читељу пази! — дрекну Јефтан, провирући се напријед. — Не зацрни нам образа!</p> <p>— Јао, очеп |
ружан твој живот, — рече Перо, обзирући се и испод ока гледајући свирачице.</p> <p>— Па и није, |
<p>Стари се лијено исправи и, одупирући се леђима о стабло дудово, сједе.</p> <p>— Ама ко сте в |
о је необично, — уздахну стара, отирући се јаглуком око уста. — Како <pb n="136" /> ћу ја да св |
Перо благим, очинским гласом, окрећући се и као тражећи нешто. — Хајде нађи и донеси једну чис |
естан богме, — потврди Данило, окрећући се и гледајући: чекају ли га још дјеца. — Мени је каз’о |
т? — пријекорно запита доктор, окрећући се Пери. — Во ист полесно?</p> <p>Перо нијем, укочен, н |
ук и шетао се између клупа, не окрећући се ни на једну страну и не говорећи ништа.{S} Тада нико |
оказивао, млатарајући рукама и окрећући се час на једну час на другу страну, док су дјеца бекељ |
огих излога, пред дућанима, не осврћући се на то, што су га пролазници сваки час, често и врло |
било оваке бруке!</p> <p>И, не осврћући се ни на кога, отрча даље.</p> <p>У кући се диже читава |
у и платити.</p> <p>Јефтан, не осврћући се, онако преко рамена окреса: — па вади... мени је све |
одговори механџија хладно и не осврћући се на грају. — Они читају новине и сваке се седмица по |
јој поп пишући крштеницу и не осврћући се на њих, — ево и Перо мисли исто к’о и ја.{S} И он ми |
и, стиште своје снажне шаке и раскорачи се пред њим као да би да се хрве.</p> <p>— А опет си ми |
гнута рука клону јој, брада заигра, очи се наводнише.{S} Перо, преплашен, хтједе јој прилетети |
да сатјера.{S} И заигра му брада, а очи се зацаклише.{S} Очас препознаде Благоја Маринчића, сво |
и браду, изађе између кукуруза, подбочи се рукама о <pb n="32" /> кукове и одмјери га мрким пог |
ниш.{S} Сад! — дрекну Јефтан, прибравши се мало. — Одма да тражиш ђевојку!</p> <pb n="13" /> <p |
Јок!{S} Јок! — повика Обрен, умијешавши се међу њих и хватајући Јефтана за рукав. — Ми други пр |
маш три коња, — рече Јефтан поздравивши се с њим. — Ако хоћеш да нам их даш под кирију до касаб |
кар и за врата, и заспао.{S} Пробудивши се подбуо, мамуран, помућених очију, замршених бркова и |
<p>— Жао ми је, — рече Јово, уозбиљивши се. — А мени је добро!...{S} И здравља и пара и свега и |
>— Јес’, — једва промуца она шћућуривши се уза зид и као бојећи се да је не удари по глави.</p> |
нећу ја? — дочека стари и, раскорачивши се, стаде пред њега, као да би се тукао. — Знаш ли ти к |
<p>Перо уљезе у авлију и, раскорачивши се на широко, погледом поче тражити попа.{S} Опази га у |
> <p>— јок, — осијече Благоје отргнувши се. — Плати трошак овђе, па пусти мени да ти гладим ств |
љину, а нећу жену.</p> <p>Па, окренувши се и не рекавши ни <hi>збогом</hi>, сам оде у хотел.</p |
етина од говедине?</p> <p>Па, окренувши се Милки, дубоко уздахну, удари се руком у прса и пође. |
момак! — живо дочека Милка и, окренувши се у страну, засмија се.{S} Обрен пође за њом, па се за |
запита <pb n="62" /> Јефтан, окренувши се друговима. — Реците и ви коју.</p> <p>— Прво: треба |
аћо, точите. — подвикну Перо, окренувши се опет друговима. — Вина, фала Богу, има.{S} Има браћо |
Јефтан и направи мргодно лице. — Не бој се, да ћеш ти што потрошит’.{S} Имам ја пара, да платим |
а зову ме и бекријом...</p> <p>— Не бој се ти, — сокољаше га Јефтан живахније. — Још има наде.< |
о сви <pb n="33" /> потпокорни и да јој се вазда за здравље Богу молимо...</p> <p>— Тако је, — |
као мачак кад га милују, и примаче јој се ближе.{S} Опет је пољуби.</p> <p>— Хајде, Перо, да и |
хљеба дати без њега...</p> <p>Јово јој се приближи.</p> <p>— А он ти брани и да се удаш?</p> < |
ше уз широку, кривудаву тесту, на којој се, у даљини, издизао и ширио бјеличаст, провидан облак |
тједе запитати: а шта ће то?...{S} Ипак се некако прибра, извади кесу да плати попу, па, пољуби |
штрију него што су отац и мати.{S} Ипак се тјешио тиме, што је знао да има још дјеце у школи, п |
шој касаби, улови ми кога.{S} Кажи, нек се од мене не боји пријеваре.{S} Ја воде никад не сипље |
дложи Благоје.</p> <p>— Тако је.{S} Нек се тамо вјенчају! — прихвати стари живо. — Не дам ја ни |
м, и ја сам се оженио с миразом, па нек се и он ожени.{S} То је прво.</p> <p>— А друго?</p> <p> |
њим, у касабу <pb n="154" /> му, па нек се тамо вјенчају, — предложи Благоје.</p> <p>— Тако је. |
грлише и почеше љубити.{S} А Данило тек се сада увјери да ствар није жалосна и поче се смијати. |
тенице и не би му је дао све дотле, док се најприје подробно не би код власти распитао: нема ли |
велим к’о брату.</p> <p>Перо сачека док се Милка са Обреном добро не заговори.{S} Није волио да |
азујући на Перу. — Он је и закаснио док се уредио, јер се у пунца не долази неуређено.</p> <p>Н |
икните и дигните грају...</p> <p>Учитељ се био толико заговорио, да је чак заборавио и на вино |
рође ово весеље без тебе?</p> <p>Учитељ се осмјехну и, од радости, наклони се опет.{S} Видјело |
ађа ђецу...{S} Оклен би ми били, да нам се нису женили стари?..{S} Оклен питам те?</p> <pb n="1 |
о их погледаше.</p> <p>— Аха, нисте нам се надале! — узвикну Обрен, слободно ступајући у <pb n= |
зину.</p> <p>— А ко ти је каз’о да сам се вјенчао? — отегну. — Незнаш ти на какав сам белај ог |
се, Јефтане, оженио с миразом, и ја сам се оженио с миразом, па нек се и он ожени.{S} То је прв |
што је стегнуо јуначко срце своје и сам се кренуо на пут, стиже Перо, након два дана, у чувену |
у и унесе му се у лице. — Ево, како сам се ја оженио, па ме није гром убио, него ми све у реду. |
родати у ропство.{S} А ја волим што сам се прод’о.</p> <pb n="39" /> <p>— Чујеш, — дочека Перо |
>— Ако ти је име Перо Карантан, нијесам се преварио.</p> <p>Перо се замисли.</p> <pb n="144" /> |
да умало није јаукнуо.</p> <p>— Нијесам се оженио, — застења <pb n="166" /> Перо, кријући очи о |
и... — опет ће Јован.</p> <p>— С овијем се нећеш погодити!{S} Хајдемо! — рече Јефтан љутито и о |
једно да се мучи са муштеријама и да им се »криво куне“.{S} Лакше му је било <pb n="22" /> сјед |
ри се и лагано, на прстима, приближи им се мало.</p> <p>— Је ли те стрина виђела? — шаптао је Ј |
Томе! — викну загушено, приближујући им се. — Нема Томе, нема кола, нема вожње, нема пута!...</ |
у <pb n="47" /> собу и приближујући им се. — Нијесте знале, да ћемо и ми доћи да пијемо кахву. |
је још Аћим ловио пријатеље и хвалио им се:</p> <p>— Опет је он кршан!...{S} Он ће и опет бити |
S} Gleich</foreign>...</p> <p>За час им се на столу зарумени овећа боца изврсна вина.{S} Благој |
ше опет.{S} И удовица и Милка сад су им се надале, па се обје љепше обукле и љепше се накитиле. |
сви су били некако весели, а на лицу им се огледала радозналост, да час прије виде ту лијепу не |
м, уобљеним, необичнијим гласом, каквим се обично здравице држе. — Ви сте мене, овај, <pb n="4" |
— одговори Јефтан. — Ев’ овако проводим се боље него све друге газде.{S} Живим к’о гроф!{S} Док |
те ме проћераше и не узех је.{S} Бојим се само да ме не уфате, јер су ми запријетили, да ће ми |
о несрећи. — Шта ти је?</p> <p>— Мислим се колико смо утекли од куће, — одговори Данило жалости |
окварио весеље читава друштва.{S} Затим се завали на столици, десну ногу метну на сто, међу чаш |
<pb n="8" /> па опет у Данила.{S} Затим се окрену Обрену.</p> <p>— Нема, нема брате, — прошапта |
јесто. — У мене је вазда овако. — Затим се окрену у страну и слушаше како вјетар звижди, тресе |
ко не улази у собу? — плану Јефтан, чим се доктор удаљио. — Како си се ти смио усудити, да ми д |
ефтан.</p> <p>— И доћи ћемо!</p> <p>Чим се смркло, окупише се сви:{S} Јово, Обрен и Јефтан.{S} |
пошто је уљегао у авлију и са слушкињом се најпријатељскије поздравио. — Ево ме опет, — понови |
ка, па га задиркују и пецкају, грохотом се смијући, ако каткада, леђима или раменом, јаче удари |
— Хајдемо тражити другога.</p> <p>Јован се бржебоље одмаче од плота и стаде преда њих.</p> <p>— |
етан? — упаде Перо снуждено. — Несретан се родио, несретно живим, несретно се и женим...</p> <p |
одмах за старим изишао некуда, а Јефтан се користио Периним <pb n="83" /> душеком, кога је отео |
је лијепо...{S} Нека још!</p> <p>Јефтан се ђаволасто осмјехну.{S} Куцну празном боцом о сто и н |
да је паметна и кућаница.</p> <p>Јефтан се мало намргоди.</p> <p>— А треће? — запита брзо.</p> |
, сви би се момци женили.</p> <p>Јефтан се осмјехну.</p> <p>— Па жени се и ти! — рече.</p> <p>— |
грајаше сви, грлећи Перу.</p> <p>Јефтан се прислони раменом уз прозор и замишљено поче добовати |
су се од њега и сакривали свуда (Обрен се сакривао за вреће с пиринчом) и једини Јефтан што му |
метан човјек треба да има.</p> <p>Обрен се осмјехну.</p> <p>— Дај и мени два форинта, па вади, |
јника музика, у врху баште, свирала, он се лагано љуљушкао на столици, пушио и пијуцкао.</p> <p |
.{S} И, као да га вјетрови понијеше, он се брзо окрену и отрча из авлије.</p> </div> <pb n="44" |
ем пупољку...</p> <p>Осим са дјецом, он се је волио тући и борити и са живином.{S} Патили су од |
и кад неко, у страни, испали пушку, он се трже и прекиде поучавање.</p> <p>— Ето га! — викну о |
но према другоме:{S} Јово и Јока.{S} Он се једном руком наслонио на зид и гледа јој право у лиц |
тога часа скочи и зовне Данила.{S} И он се диже...{S} Почеша се мало и хотимично се растресе на |
оста је било да учитељ покаже прут и он се одмах стишавао и, положивши руке на клупу, уозбиљио |
ит, намргођен.{S} Нажуљио леђа, огребао се по руци, а бухе га ишарале својим уједима.{S} У љути |
b n="15" /> <p>Када је одрастао и могао се мијешати са осталом дјечурлијом на улици, постао је |
.{S} Под големим кубетом њезиним пружао се дугачак сто, препун јела, пића и сваке ђаконије, а о |
е јавити ико?</p> <p>Изнад колиба дизао се танак, плавичаст дим и повијао се по чађавим, сламни |
дизао се танак, плавичаст дим и повијао се по чађавим, сламним крововима...{S} Ничији глас ни т |
и, тако претоварен као парипче, смијао се безбрижно и весело.{S} Опазивши Перу он застаде мало |
абио, полетио с њега главачке и скљокао се на земљу..</p> <p>— Шта би? — заграјаше сви притрчав |
амо свануће, похитао је попу.{S} Обукао се као и јуче, угладио се, само што се нешто више оглед |
е нешто више огледао у огледалу, чешљао се мимо обично и фес мало накривио на лијеву страну, пу |
је баш устицао шешир на главу и спремао се да пође некуда, кад усплахирани Перо утрча у собу и |
ог тога је приступио и Пери.{S} Упознао се с њиме, нашалио се и почео му сједити у магази.</p> |
хвали.</p> <p>Негдје у то доба упознао се Перо са Јефтаном Мргудићем, првим својим јараном.{S} |
аклињао, да ће бити уредан.{S} Заклињао се и да ће претрести и уредити кућу и све ствари по њој |
{S} Узалуд!{S} Вјетар је пиркао и играо се танким завјесама на прозорима, али њезина глава ни ј |
у прву недјељу по Крсноме Имену, морао се одржати и сви јарани опет се, у уречено доба, нађоше |
шао би мргодан, пљувао у јаглук и шетао се између клупа, не окрећући се ни на једну страну и не |
токол.{S} Нестрпљиво је шетао и освртао се на све стране, надајући се, да ће је сваки час углед |
се једном у пет недјеља бријао а шишао се два пут у години, те изгледаше као какав људождер.{S |
какву ђевојку? — прошапта Перо, пажљиво се осврћући на све стране да га ко не би чуо. — Ђевојку |
>— Честитам, — испусти кроз нос, учтиво се наклонивши, пошто се мало прибрао. — То ми је мило.< |
онај брзојав.</p> <p>— На моју душу ово се он оженио, чим долази, — рече прочитавши га и одмах |
и онако спаваћива опколише га.{S} Јово се саге и примаче му уста ушима.</p> <p>— Еј стрико!— з |
а ко сте ви? — запита јаче.</p> <p>Јово се засмија и пљесну рукама.</p> <p>— Зар не знаш мене? |
ка! — кроза смијех викну Јефтан, поново се враћајући друштву и вукући Перу за <pb n="168" /> со |
> <p>— ...и мати је ашиковала, — поново се уплете онај из гомиле.</p> <p>— ...и мати ти је ашик |
а прозору, млатарајући рукама, и поново се поврати вратима.</p> <p>— Кажи Јоки, — викну жени, — |
ти.{S} Нареди и доручак и пива и поново се окрену Пери.</p> <p>— Ја знам кршних пуно, — рече, с |
а бухе, па никако очију да склопи, него се непрестано превртао с бока на бок.{S} И поче се каја |
је кога пуштао, нити куда излазио, него се од јутра до мрака климатао <pb n="58" /> на једној в |
згуби, честито и не погледа на њу, него се одмах поче чистити и уређивати.{S} Очешља се лијепо |
ује ли се барем какав тутањ?{S} И почео се љутити.{S} Почео, чак, по обичају, гунђати и проклињ |
поп, који тек што бијаше устао и почео се умивати, а полијејевала му лијепа Мара, обучена у ла |
је баш к’о што треба...</p> <p>И, брзо се окренувши, као на крилима отрча у хотел.</p> <milest |
ње...{S} Игњат је рикао по авлији и био се у прса...{S} Једина <pb n="88" /> стрина била је мир |
ратко вријеме врло славан.{S} Прославио се витешким својим подвизима, јер је волио черупати се |
попу.{S} Обукао се као и јуче, угладио се, само што се нешто више огледао у огледалу, чешљао с |
јим сам вас рад поближе упознати, родио се љета господња не знам кога, али свакако барем прије |
стајали на ногу...{S} Гледао је и чудио се свему, мучећи се, да сам себи одгонене: нашто оволик |
d> <p>— Тешко ми је и претешко, — тужио се Перо Обрену, након пуна два мјесеца, уздишући и прев |
не тражећи постеље ни јастука, извалио се ма гдје, макар и за врата, и заспао.{S} Пробудивши с |
ан«...</p> <p>— Красно дијете, — хвалио се Аћим свакоме. — Знао сам ја, да ће бит’ мимо остале. |
у чаше, и запјева.</p> <quote> <l>Фалио се жути лимун крај мора,</l> <l>Има л’ иђе иког љевшег |
о и Пери.{S} Упознао се с њиме, нашалио се и почео му сједити у магази.</p> <p>— Хајде затварај |
ао и, положивши руке на клупу, уозбиљио се као какав старац.</p> <p>Кроз годину -дана постао је |
е прочитавши га и одмах скочи. — Оженио се, погани син, без нас! — викну веселије, па се окрену |
рече и отрча из дућана.</p> <p>— Оженио се Перо! — довикну Јови издигнувши брзојав изнад главе |
ш и веселиш се, а?</p> <p>— Ја... напио се од јада, — дочека Данило, покушавајући да се исправи |
у кући као пустињак какав.{S} Затворио се у собу, па нити је кога пуштао, нити куда излазио, н |
заћи, или ће остати у колима?{S} Згурио се у крај, па нијемо и тупо гледа своје касабалије, а к |
на поред лијепе Швабице боловао, вратио се у <pb n="155" /> касабу и почео <hi>оздрављати</hi>. |
е сврши.</p> <p>Тужан и жалостан вратио се Перо кући и, као да му је био сав свијет <pb n="41" |
тио да изведе нову мајсторију и спустио се на прва кољена, а Перо се ослабио, полетио с њега гл |
х очију, замршених бркова и косе, љутио се на себе и на свакога.{S} Псовао је механџије, псовао |
у руци овећу чашу препуну вина, укочио се и издигао главу на више, као да се слика.{S} На једн |
заручницу</hi>...{S} Узалуд!..{S} Мучио се ништа мање, него ли у кући Јовина стрица, кад су га |
и људи знају, каква је то фајда.{S} Ако се бију на страни, побиће се и овђе, а кад се побију ов |
И опази, удаљену, љепоту-дјевојку, како се купа на валима, на мјесечини.{S} Дугачке, црне косе |
реду.{S} Што се и ти не жениш?{S} Како се не стидиш својих сиједих коса?..{S} Чојек у годинама |
аш шта радиш...{S} Ја ћу ти казат’ како се ради, — биле су му прве ријечи што их је тада рекао |
апита. — Млад је он, па још не зна како се кућа кући...{S} Обоје су млади к’о кап, па треба да |
о се презагријана пећ заруменила и како се, на маломе асталчићу, чиста препеченица злати у боци |
чао је: како је бјежао испред ње и како се, најпошље, спасао.</p> <p>Угледавши госте, он устаде |
а.{S} Оцу му је било име Аћим, или како се на корицама читуље потписивао <hi>Јоаким</hi>, а мат |
ило покуњено, — Сам Јован, не знам како се зове, има три коња.</p> <p>— А нама требају четири! |
сад паметан.{S} Ја сам ти показао како се путује, па хајде сам...</p> <p>Перо се прислони леђи |
.{S} Није им био вичан и није знао како се с њима треба понашати.{S} С тога се мало погури, обо |
— викну још с врата, чим је опазио како се презагријана пећ заруменила и како се, на маломе аст |
n="20" /> <p>Једва друге године некако се навикао на њих.{S} Написао их читкије и, са великом |
а, да пођу за њим.{S} Пођоше.{S} Полако се прикрадоше до стрикине собе и тада Јово једним јачим |
ве руковијети босиока и јоргована, тако се читава соба освјежи и чудновато замириса.{S} Лагано, |
ам ни знао да си... тако одрасла и тако се раскрупњала...{S} Права ђевојка!</p> <p>— А... и ти |
изгледао као каква мапа.{S} Пролијевало се чак и по тлима, ту се мијешало са пепелом од цигара |
г, кљастог дуда, весело грокћући ваљало се двоје свињчади.</p> <p>Из авлије уљегоше, кроз ониск |
о товар жита, — говораше стари, ни мало се не обзирући на госте, — а ове је године право, да ми |
Каква несрећа? — брекну Јефтан и нагло се исправи. — Што се <pb n="113" /> мени није десила не |
од радости, наклони се опет.{S} Видјело се, да су га Јефтанове ријечи погодиле у најосетљивију |
вратили у стрика Васину авлију, Данило се већ био пробудио и сједио под дудом.{S} Крај њега је |
погледа лијепу Швабицу.</p> <p>А Данило се исправи и удари се у прса.</p> <p>— А мене коњ није |
вратима.</p> <p>— Данило!</p> <p>Данило се испрси:</p> <p>— А?</p> <p>— Слатке пите донеси!</p> |
ло.</p> <p>— Вратићеш се.</p> <p>Данило се поново расплака.</p> <p>— Ех, с тога ја и плачем, — |
.{S} Прашљиво, пепељасто лишће опустило се, па нити шушти, нити се миче.{S} Из мркожуте, сагорј |
у и пружи му обје руке.</p> <p>— А камо се ти прије? — запита га пријекорно. — Толико година па |
; хтио би да пође, али не може.{S} Само се окреће око себе и стење.{S} Најпошље узе некакву изл |
о и ја.{S} И он ми све одобрава, а само се ти љутиш и велиш да о мени свијет ружно говори због |
Загледали се, замиловали се и брже ћемо се вјенчати.{S} Добра је, златна је, а уза сваку годину |
— одобри и Јово.</p> <p>— Вечерас ћемо се и посавјетовати о томе...{S} Сви да дођете у мене, — |
ми ћемо ријешити.</p> <p>— И скупићемо се у прву неђељу! — додаде Јово.</p> <p>— У неђељу!</p> |
су нам главе читаве.</p> <p>— Заричемо се.</p> <p>— И сјутра да кренемо!</p> <p>— Сјутра.</p> |
Нама је то драго, јер смо саме, па смо се зажељеле друштва...{S} Наточи им, Милко, кахву.</p> |
ко... млађи.</p> <p>— Хахаха, — блажено се засмија Перо, гледајући јој у ону рупицу на бради. — |
репавицама више него обично.{S} Збуњено се окреташе на све стране и размјешташе чаше по столу, |
о, пребирајући ресе на појасу и збуњено се осврћући.</p> <p>Поп се окани умивања, па, онако мок |
ш... к’о момци... — упаде Перо, сметено се окренувши удовици.— Момци... па дошли...</p> <p>Удов |
усиђелица указа се пред њим и, љубазно се осмјехујући, показа му собу, Перо, старајући се да ш |
— Цо?</p> <p>Перо скиде капу и понизно се наклони.</p> <p>— Болестан ми пријатељ, господине, — |
емда он нити је могао нити смио озбиљно се љутити.</p> <p>— Ја нијесам пророк Јеремије, — брани |
Узети жену са миразом значи драговољно се продати у ропство.{S} А ја волим што сам се прод’о.< |
то је постао тако разговоран, задовољно се поглади по брковима.</p> <p>— Треба, треба жена, — о |
ада рекао оцу.{S} Весели отац задовољно се насмија <pb n="21" /> и поче обигравати око њега тап |
етан се родио, несретно живим, несретно се и женим...</p> <p>— Нијеси ти крив, ама нијесмо ни м |
на свијету, бијела и мрка.{S} И обично се заклињао, да ће бити уредан.{S} Заклињао се и да ће |
е диже...{S} Почеша се мало и хотимично се растресе над успаваним Јефтаном, да коју буху стресе |
, нек је жена, па је добро.{S} И лијепо се вјенчај и буди чојек и нек ти буде све у реду.</p> < |
једио у прочељу, пружи је Пери.{S} Перо се и опет застиди и окрену главу у страну, као да нешто |
ију и спустио се на прва кољена, а Перо се ослабио, полетио с њега главачке и скљокао се на зем |
ринути се за његову удобност.{S} И Перо се морао мучити као нико његов!...{S} Освојиле га бухе, |
о да се питају: шта је ово?{S} А и Перо се забленуо, па нити зна: хоће ли изаћи, или ће остати |
рат учитељу.</p> <p>У овоме питању Перо се није слагао с њима.{S} Није му било најпријатније, ш |
051_C13"> <head>XIII.</head> <head>Перо се зажелио куће.</head> <p>Трећега јутра апсанџија пуст |
је видиш...</p> <pb n="126" /> <p>Перо се мало замисли, па најпошље слегну раменима.</p> <p>— |
мене, па ни зашто не брини!</p> <p>Перо се пусти.{S} Обојица се упутише некаквим уским и прљави |
о ено ти суда па ме тужи...</p> <p>Перо се осмјехну и кврцну га по носу.</p> <p>— Хајде, хајде |
Управо сте ово упорабили...</p> <p>Перо се сјети свега што је синоћ Благоју рекао, па задрхта.< |
се путује, па хајде сам...</p> <p>Перо се прислони леђима уза зид и уздахну.</p> <p>— Све ми с |
— Ја само њега бегенишем...</p> <p>Перо се прекрсти.</p> <p>— А сапутнина? — запита као кроз пл |
драго да поскочи, драго...</p> <p>Перо се ухвати за кољено и хукну.</p> <p>— Нека га Данило ја |
штенице...{S} То не могу...</p> <p>Перо се почеша иза уха, поче куцкати врхом од кундуре о тле |
} Нисам ја к’о ти мислиш...</p> <p>Перо се укипи.</p> <p>— А шта сам ти ружно рек’о? — запита з |
у заклети „за своје право“.</p> <p>Перо се не осврну на све то.{S} Он <pb n="100" /> лагано, ге |
тегну Перо.</p> <p>— Ни ти.</p> <p>Перо се замисли.</p> <p>— А је ли долазио доктор? — запита ш |
и...{S} Сад морате са мном.</p> <p>Перо се не смједе даље противити.{S} Обуче се и пође у полиц |
антан, нијесам се преварио.</p> <p>Перо се замисли.</p> <pb n="144" /> <p>— Ама да они не траже |
па вади... мени је сведно.</p> <p>Перо се поглади по брковима и застаде.</p> <p>— Барем ћу има |
, кад сам ја добио одмјену.</p> <p>Перо се, из почетка, силно захука.{S} За прве двије године и |
запита. — Како ћемо с њиме?</p> <p>Перо се такођер одуприје рукама о кукове и поче се бекељити |
на раме. — Оклен ти, болан?</p> <p>Перо се осврну и измахну рукама, као да би некога у земљу да |
ао је миран ђак.{S} Да је био добар, то се баш не може рећи, јер у буквару никако није могао пр |
ицама, које бијаху набрекле и чудновато се црњаху испод бијелих, загрнутих рукава од кошуље.{S} |
е погледа ни да што рекне.</p> <p>— Ето се сад нагледајте, — рече домаћица плачевним, меким гла |
у полицију, — рече полицајац и поносито се испрси.</p> <p>Перо скрсти руке, па га попријеко пог |
па је и њој драго живити...{S} Ја, што се каже, волио би живит’ хиљаду година, па макар и у ти |
није било.{S} Сва је ствар у томе, што се драгоцјени Јефтан, нераздјељиви и вјерни друг Перин, |
је одмах од оца добио нове хаљине, што се показао тако »даровит и паметан«...</p> <p>— Красно |
раган узвикну Перо.— То је љуцки и, што се рекне, човјечански!{S} Да имају мозга, сви би се мом |
га</hi>, као отсјечено дрво у гори, што се каже.{S} Знао је, да више никога код куће затећи нећ |
Обрен осорно. — Само ми!{S} Ми смо, што се рекне, главни одбор и ми ћемо ријешити.</p> <p>— И с |
е гром убио, него ми све у реду.{S} Што се и ти не жениш?{S} Како се не стидиш својих сиједих к |
— узвикну Перо, плеснувши рукама. — Што се к’о бајаги стидиш?{S} Што гођ ти срце зажели ти само |
брекну Јефтан и нагло се исправи. — Што се <pb n="113" /> мени није десила несрећа?{S} Ти само |
Јован, презриво узвијајући носом. — Што се више види, више се <pb n="96" /> и зна, више...{S} Ј |
упрашен, диже се са земље.</p> <p>— Што се не чуваш? — прекори га Јефтан сурово. — Како то јаше |
</p> <p>— Кад си се намислио женит’ што се не ожени из наше касабе? — окоси се. — Овако мучиш и |
као се као и јуче, угладио се, само што се нешто више огледао у огледалу, чешљао се мимо обично |
erstehen Sie</foreign>? — наручи, пошто се мало засити. — <foreign xml:lang="de">Aber schnell</ |
и кроз нос, учтиво се наклонивши, пошто се мало прибрао. — То ми је мило.</p> <p>Јефтан му пруж |
тио прихватити.</p> <p>Пред вече сврнуо се, од муке, Обрену Пушибрку на дућан.{S} С њиме се отп |
ојасу и збуњено се осврћући.</p> <p>Поп се окани умивања, па, онако мокар, пустивши да му се во |
арушавање јавнога реда и мира?..{S} Зар се може допустити такими ријечими наносити повреду влад |
својом крвљу храни сеоске бухе.{S} Зар се не би оне могле хранити без његове крви?{S} И зар он |
</p> <p>— Шта ћемо сад? — запита. — Зар се не мицати никуд више из овог пакла?</p> <p>Јефтан ув |
овога ни онога свијета?</p> <p>Комесар се насмија и оним истим прстом куцну се по челу.</p> <p |
фтана Мргудића.{S} Он не може доћи, јер се <pb n="40" /> брзо жени, па је мене посл’о...{S} А м |
. — Он је и закаснио док се уредио, јер се у пунца не долази неуређено.</p> <p>Нос у старога ка |
обарицу, што га је врло обрадовало, јер се бијаше почео прибојавати, да га наскоро и Данило не |
у је млада? — упаде Обрен.</p> <p>— Нас се не тиче која је ни чија је, — осијече Јефтан набусит |
м подвољком и рупицама на бради, за час се прибра.{S} Лагано, забацивши кестењаву косу, која јо |
љедило прели му се лицем...{S} И за час се уозбиљи и обледени опет.</p> <p>— А?...{S} А то су т |
а се нестрпљиво врпољио на мјесту и час се играо са сахатним ланцем а час опет засукивао бркове |
но запита удовица, оборивши очи, и опет се својим раменом ослони о његово.</p> <p>— Данас, — по |
паметно да се ја женим? — запита и опет се укочи као да се слика.</p> <pb n="12" /> <p>— Велимо |
Јово.</p> <p>— У неђељу!</p> <p>И опет се загрлише и почеше љубити.{S} А Данило тек се сада ув |
драво је у селу ручат’...</p> <p>И опет се окрену сељацима и премјери их оштрим погледом.</p> < |
ишти, к’о у својој кући.</p> <p>И опет се окрену вратима.</p> <p>— Данило!</p> <p>Данило се ис |
ену, морао се одржати и сви јарани опет се, у уречено доба, нађоше у Периној соби.{S} Пред њима |
прозорима, али њезина глава ни једанпут се промолила није, нити јој је чак и гласа могао чути.{ |
а механџија нарачунао осам.{S} Старчић се, чак, позива и на госте „који су могли виђети ако су |
еро као да клону духом и изгуби вјеру у се.{S} Изгуби и наду, да ће икада у својој кући загрлит |
рен и Јефтан.{S} Сви весели и смјешкају се један на другога, као да су какву побједу однијели.{ |
у у води.{S} Испод њихових грана купају се лабудови.{S} Шест гиздавих, бијелих лабудова, са пон |
ивахније, приближујући <pb n="42" /> му се. — То сваки паметан човјек треба да има.</p> <p>Обре |
и њу и учитеља и све ђаке.{S} С тога му се и допаде очева радња и, ступивши у њу, озбиљно пљуну |
ногом, што је важило као опомена, да му се не мијеша у разговор. — У бухљивим бачвама одма се в |
о полесно?</p> <p>Јефтан познаде, да му се сад пред Пером није шалити, па лагано извуче руку ко |
етног чојека из твога племена, па да му се поклоним к’о свецу...</p> <p>— Свецима нек је слава |
икну. — Није он један министар па да му се држе десет здравица.{S} И владики би много било...{S |
ом, да коју буху стресе на њега и да му се тако освети.{S} Затим сиђе на авлију и упути се дуду |
се.{S} Хтио би да помогне Јови и да му се у невољи нађе; хтио би да пође, али не може.{S} Само |
мивања, па, онако мокар, пустивши да му се вода циједи низ лице и браду, приступи ближе Пери и |
м за стабло и устаде.{S} Лице као да му се одмах разведри.</p> <p>— Па што си онда дош’о? — зап |
Перо Карантан пусти другу сузу, која му се склизну низ нос и заустави се управо на брковима.{S} |
другу страну, док су дјеца бекељила му се иза леђа и старала се, да му за тур од чакшира прика |
пјевање.{S} На средини касабе једна му се механа много свиђала и, не размишљајући дуго, упути |
слика.{S} На једној трепавици блиста му се суза, као кап росе на врх житнога класа.{S} Тронут и |
слити, ни још шта говорити...{S} Све му се чинило као неки сан и као да све ово, што види и чуј |
ко од куће и доћи у туђ свијет, гдје му се свашта може десити...{S} И шта би с њим било, ако би |
<pb n="134" /> обје стране.{S} Обоје му се окренули и, очевидно, уживаху у њему.{S} Стара га, о |
се одуприје рукама о кукове и унесе му се у лице.</p> <p>— А вјенчање? — запита. — Како ћемо с |
> <p>— А што кукаш? — дрекну и унесе му се у лице. — Ево, како сам се ја оженио, па ме није гро |
је замишљао.{S} Од велике бриге поче му се и коса шарати и, на велику жалост његову, појавише м |
и, на велику жалост његову, појавише му се неколико чисто бијелих длака у солуфима.</p> <p>— Ја |
од стимао ма какву дјевојку, која би му се свиђела.{S} Поче застајкивати и испред многих излога |
тетурајући, хтједе бацити чашу, али му се некако изврну рука, те, мјесто у зид, погоди у главу |
гутати некога.{S} Лако бљедило прели му се лицем...{S} И за час се уозбиљи и обледени опет.</p> |
е потписивао <hi>Јоаким</hi>, а мати му се звала Ана.{S} Причају, да није заплакао кад се родио |
у ребра, а тешка рука нечија спусти му се на раме. — Оклен ти, болан?</p> <p>Перо се осврну и |
рибра Јефтан да запита, приближујући му се и хватајући га за руку. — Камо жена?</p> <p>— Која ж |
, Игњате? — запита Јово приближујући му се. — Зар си жив, болан?</p> <p>Стари Игњат разврати ви |
ноге па климата њима и плаче.{S} Очи му се закрвавиле, образи помодрили, а каљаве сузе циједе с |
е и поче се димити на ћилиму.{S} Очи му се помутише, усне поблиједеше, коса се накостријеши.{S} |
и лице бошчом и утече у кућу, а Јово му се приближи.</p> <p>— Не ваља ти што прислушкујеш, — ре |
по магази.{S} Предлог Јефтанов чинио му се смишљен <pb n="23" /> и умјестан и, што је главно, и |
има и крњавим зубима...{S} И једнако му се чинило, као да га гледа и смјешка се на њ...</p> <p> |
управо паде на столицу...{S} Свијест му се поче мрачити...{S} Соба као да се поче окретати, а к |
ча као да се пење уза степенице, — њему се смрачи пред очима.{S} Поп му сада није изгледао као |
ом, као да вели: „прошло је то“. — Њему се више не вјерује!</p> <p>— Превариће он, — одговори А |
> <p>Опет једно <hi>многаја</hi> отегну се.{S} Перо Карантан пусти другу сузу, која му се склиз |
нпут, као да се присјети нечему, окрену се и пође вратима.</p> <p>— Хајдемо, — рече Обрену.</p> |
Васо и не осврну се на њега.{S} Окрену се гостима и мрко их погледа.</p> <p>— Ех, што сте ми д |
<p>Јефтан га презриво погледа и окрену се Јови.</p> <p>— Шта ти мислиш? — запита.</p> <p>— Нај |
уту!</p> <p>Затим прошета мало и окрену се Пери.</p> <p>— Кад си се намислио женит’ што се не о |
мало главу према десном рамену и окрену се.{S} Перо, као ван себе, у мало не скочи за њом, да ј |
заглади солуфе, уфитиљи бркове, уштину се за образе, да му изгледају руменији, и изађе.{S} Пођ |
и жао...</p> <p>Стрико Васо и не осврну се на њега.{S} Окрену се гостима и мрко их погледа.</p> |
Ђе ћеш?...{S} Хајде са мном... — љутну се Јефтан и направи мргодно лице. — Не бој се, да ћеш т |
p>Учитељ презриво одмахну руком и куцну се по челу.</p> <p>— У мене је све овдје записано! — ви |
ар се насмија и оним истим прстом куцну се по челу.</p> <p>— Ми све дознамо путем истраживањах, |
ако си ми! — узвикну на сав глас, да су се многи пролазници морали осврнути и зачуђено их погле |
пуштајући при томе чудноват глас, да су се многи гости, иза других столова, почели мргодити и п |
, нити им ријечи проговорити, премда су се мотале око њега, миловале га по образима и чупкале з |
ђевојке? — запита Перо Благоја, кад су се, друго јутро, састали и изашли на улицу. — Ја још ни |
ilestone unit="subSection" /> <p>Кад су се вратили у стрика Васину авлију, Данило се већ био пр |
еопраним, чашама и боцама, кроз које су се ломили сунчани зраци, који, попут дугуљастих стубова |
, пилићи.{S} Двије-три патке брчкале су се у овећој локви, на средини авлије, а недалеко од њих |
испредали су се до касно у ноћ и сви су се растајали задовољни.</p> <p>Најпошље Перо стиште срц |
питао <pb n="18" /> је другове, који су се враћали из школе.</p> <p>— Како кад, — одговараху му |
о мед.{S} И дуги разговори испредали су се до касно у ноћ и сви су се растајали задовољни.</p> |
} И другови га оставише.{S} Уклањали су се од њега и сакривали свуда (Обрен се сакривао за врећ |
ичаст, провидан облак.{S} Кроз облак су се лијепо могла распознати некаква кола.</p> <p>— Он је |
вјесто, — узвикну учитељ прије, него су се кола и зауставила и високо издиже изнад главе чутуру |
..{S} Чак и оне неколике кокоши, што су се разишле по гомилама буништа, испред колиба, нијесу к |
амо, — рече једне вечери Пери, пошто су се боље’ упознали. — Хајде.</p> <p>— А ђе ћу? — запита |
нских врата дизала се граја...{S} Ту су се гурала три-четири беспослена хамала и инадила се са |
је чекати више од пола сата...{S} Ту су се, у широком ходнику, гурали четири до пет полицајаца, |
а.{S} Пролијевало се чак и по тлима, ту се мијешало са пепелом од цигара и давнашњом прашином, |
о у главу.{S} Али даље — ни маћи.{S} Ту се управо десила слова Ц, Ф и Ћ и то га је бунило.{S} И |
тавише се <pb n="48" /> крај врата и ту се почеше сашаптавати и разговарати...</p> <p>А Перо је |
амним крововима...{S} Ничији глас ни ту се није могао чути...{S} Чак и оне неколике кокоши, што |
ми и на њих, — одговори Јово. — На путу се чојек свачем научи.</p> <p>Стари дубоко уздахну.</p> |
оде у собу.</p> <p>— Фала Богу, кад ћу се вратити, — рече сам себи, шетајући. — Нит’ мени треб |
ћени <pb n="61" /> прозор, и разасипаху се по столу.</p> <p>— Па шта велите људи? — запита први |
бухе га све то више пецкаху и копрцаху се испод њега, као да је на мравињак легао.</p> <p>— Да |
пору ниских, сеоских кућа, испред којих се, у прашини, играло неколико голишаве дјеце...</p> <m |
а се растају са животом...{S} Близу њих се удрвенила некаква стара кљусина, са шиљастим, мршави |
ико!— зовну га. — Стрико!</p> <p>Старац се трже и плашљиво одскочи.{S} Затим отвори крмељаве оч |
теш?</p> <p>— Ни од кога.</p> <p>Старац се дохвати руком за стабло и устаде.{S} Лице као да му |
лони се читавом половином тијела. — Баш се тако зовемо...</p> <p>Комесар забиљежи и накашља се. |
не гледајући му на сандучиће, — ти ћеш се сад женити и требаће ти крштеница.</p> <p>— Јок, — о |
овори она: — Требам му, па каже: »нећеш се удавати, док сам ја жив...«</p> <p>Слушајући ово, Пе |
куће, — упаде Данило.</p> <p>— Вратићеш се.</p> <p>Данило се поново расплака.</p> <p>— Ех, с то |
из камена у тамници, ти пијеш и веселиш се, а?</p> <p>— Ја... напио се од јада, — дочека Данило |
ити необично, — опет упаде домаћица још се ближе примичући Пери и милујући га. — Ниђе никог поз |
ини Јефтан што му је остао вјеран и још се једнако бринуо за њега.</p> <p>— Жени се, — савјетов |
све црне мисли одагна од <pb n="84" /> себе.{S} А бухе га све то више пецкаху и копрцаху се ис |
е Карантана.{S} Перо не може да нађе за себе ђевојке.</head> <p>Од тога дана Перо као да клону |
адном водом...{S} Стид га, стид од сама себе, да тако изневјери друга <pb n="112" /> и пријатељ |
у, замршених бркова и косе, љутио се на себе и на свакога.{S} Псовао је механџије, псовао свира |
о оста на авлији.{S} Он збаци пртљаг са себе, извали се под дуд на старчеве кесе и варка као за |
ино! — потврди Благоје опљуцнувши поред себе. — Ја <pb n="135" /> сам га пио и пио би га вазда. |
анредан апетит.{S} Све је чистио испред себе попут тродневнога гладнице.{S} Ни мрвица није оста |
за пртљагу.</p> <p>Јефтан га одгурну од себе и удари ногом о тле.</p> <p>— Ти ми се не мијешај |
е у страну.</p> <p>— Што обрука ’вако и себе и мене? — запита, бјесомучно дрмајући њиме. — Што |
аше касабе? — окоси се. — Овако мучиш и себе и нас...{S} И није ти грехота ни срамота!...{S} К’ |
ко ће поћи на пут и куда? — као да сам себе запита. — О тома треба добро размислити.</p> <p>— |
ом рамену и окрену се.{S} Перо, као ван себе, у мало не скочи за њом, да је ухвати, да је задрж |
.{S} Њему памет стаде...{S} Погледа око себе, као да се боји да не зове кога другога...{S} Нигд |
мо и сврнути.</p> <p>Јефтан погледа око себе, погледа у небо и стисну зубе.</p> <p>— Јок, — окр |
ри тефтер са крила, збуњено погледа око себе и хитно изађе из собе.</p> <p>— Кршна ђевојка! — н |
че и нову антерију, а нов пас опаса око себе, пустивши дуге ресе <pb n="30" /> да му падају по |
или, и мрким погледом гледао је све око себе.{S} Дошло му бијаше да устане, да узме столицу, па |
о, него је нестрпљиво разгледао све око себе, надајући се, да ће какогод опазити дјевојку.</p> |
ође, али не може.{S} Само се окреће око себе и стење.{S} Најпошље узе некакву излизану четицу и |
олако, држећи се зида, поче гледати око себе на све стране.</p> <p>— Ко је? — помисли у себи.</ |
даре на очи, кад погледам све пусто око себе.{S} А у механи је друкчије.</p> <p>Кући је ишао са |
обје руке пружила према њему и зове га себи...{S} Њему памет стаде...{S} Погледа око себе, као |
<p>И још јаче обгрли Перу и привуче га себи.</p> <p>— А јеси ли вечер’о? — запита га.</p> <p>— |
ми кажи, — зациганчи Перо привлачећи га себи. — И име да знам.</p> <pb n="124" /> <p>— Анђа, ак |
рдио науку, — како Аћим рече, узевши га себи у радњу. — То му сад нико не може ишћерат, из глав |
на крилу и, осјећајући Јовин поглед на себи, није смјела главе подигнути ни погледати ма куда. |
је и чудио се свему, мучећи се, да сам себи одгонене: нашто оволика гунгула и зашто све није м |
ала Богу, кад ћу се вратити, — рече сам себи, шетајући. — Нит’ мени треба жена, ни нико.{S} Без |
све стране.</p> <p>— Ко је? — помисли у себи.</p> <p>Привири боље.{S} И опази, недалеко од дуда |
лулу и као замисли се.{S} Поче нешто у себи рачунати, погледајући их испод ока, као да би да п |
-Ја не могу ићи...{S} Ја ћу овђе остат’ седам дана, док добро оздравим, па одма кући...</p> <p> |
а грају. — Они читају новине и сваке се седмица по једном поинаде...</p> <p>— Ама побиће се, ак |
у под једним искривљеним дрветом, у дну села.{S} Јак, несносан, загушљив мирис ударао је из исп |
алијами, држите скупове.{S} Дапаче и по селих сте свраћали...{S} Мислите, зар, на буну или што |
зној са чела и хладећи се капом. — Све село обиграх, па га нема.{S} Кажу, да је ноћас отиш’о.. |
нећи се од силних муха.</p> <p>— Ово је село мртво, — рече Перо, отирући зној са чела. — Ниђе н |
ћете овђе остати ни читав дан...{S} А и село није какво!...{S} Немате у њему ништа виђети...{S} |
је водила кроз риједак, јасенов гај, у село...{S} Унаоколо све мртво!...{S} Прашљиво, пепељаст |
96" /> и зна, више...{S} Ја сам у нашем селу највише виђео, па највише и знам...</p> <p>Уједанп |
арајући Перу по рамену. — Овђе близу, у селу Галебовцу, живи стрико Васо, рођени ми брат очев.. |
ти око дрвета.</p> <p>— А има ли коња у селу? — запита шапатом.</p> <p>— Има, — одговори Данило |
чали, — рече. — То ваља!{S} Здраво је у селу ручат’...</p> <p>И опет се окрену сељацима и премј |
дружина му у гостима код стрика Васе у селу Галебовцу.</head> <p>Врућина.{S} Сунце отскочило н |
...</p> <p>— Много је, — прошапта један сељак, ситним, сниженим гласом. — Пуно, газда...</p> <p |
ће ти ђеца крепати од глади?...</p> <p>Сељак слегну раменима и ућута.</p> <pb n="80" /> <p>— Т |
нешто читала, а пред њим су стајала два сељака и гледала га са страхопоштовањем.</p> <p>— Лани |
са сваким лијепо живити и, нарочито од сељака, примати разне <hi>поклоне</hi>, топло обећавају |
, па ми она даје свега.{S} Она наћерује сељака да ми поштено плаћа бировину; она ме чува од сва |
n="74" /> троножне столице, које обично сељаци употребљавају, и разгледали су собу, у којој ниј |
Ако закасните, биће још скупље..</p> <p>Сељаци оборише главе и, не проговоривши ништа, обојица |
к, сипа и воду у вино!..{S} Продао лани сељацима вина, па кад су људи отворили бачвицу, из ње и |
селу ручат’...</p> <p>И опет се окрену сељацима и премјери их оштрим погледом.</p> <p>— Не чек |
да троши новце и да својом крвљу храни сеоске бухе.{S} Зар се не би оне могле хранити без њего |
су дошли.{S} Упутише се чопору ниских, сеоских кућа, испред којих се, у прашини, играло неколи |
во, прије могло помислити да је старија сестра Милкина него мати.{S} Она сама задржа Перу, а Об |
тко</hi> и воду.</p> <p>— Је ли вам ово сестра? — шапатом запита Перо домаћицу, гледајући у при |
мрти.{S} Ако ти буде добра жена, изнова си се родио и биће ти добро; ако ти буде зла, онда куку |
уца Перо постиђен. — Данило ми рече, да си болестан.</p> <p>— Ја и јесам болестан, — дочека Јеф |
година, па вазда добре муштерије.{S} Да си видио колико сам муке им’о док сам каз’о како си ваљ |
еби магарећа глава! — викну Бошко. — Да си ти паметан чојек ти би... ти би...</p> <p>— ...своју |
то ти је паметно! <pb n="123" /> К’о да си мене пит’о тако ти је паметно...</p> <p>— Полахко, п |
е како точи кахву. — Нијесам ни знао да си... тако одрасла и тако се раскрупњала...{S} Права ђе |
по форинту.{S} Толико би дао доктору да си ожењен, па да ти се разболила жена.</p> <p>— А прист |
ну рупицу на бради. — А, душе ми, кршна си и ти к’о ђевојка каква.</p> <p>— Бре не би се ја дан |
— Удри ти макар и каме-њима са суха, па си добио.</p> <p>Алекса скиде наочаре и поче их трти о |
тена чојека, па то је...</p> <p>— А шта си потље радио? — дочека заинтересовани Перо. — Зар ниј |
Перо, Перо, — узвикну невесело. — Какав си ми ти домаћин, кад ни слатке пите немаш?</p> <p>— Па |
главу.</p> <p>— Лијепо је то...{S} Драг си ти мени Јово, — рече хладно, као и мало прије. — Мал |
А што нијеси каз’о да ти је много, кад си иск’о и кад си ми прич’о, да ће ти ђеца крепати од г |
ета мало и окрену се Пери.</p> <p>— Кад си се намислио женит’ што се не ожени из наше касабе? — |
аз’о да ти је много, кад си иск’о и кад си ми прич’о, да ће ти ђеца крепати од глади?...</p> <p |
е стајао поред постеље. — Фала Богу кад си се пробудио!</p> <p>— А ко ти је то? — запита Перо з |
— Ти, ти си све знала! — зашишта. — Све си знала!</p> <p>— Нисам, — одговори она узмичући главо |
тврди и стари, дахћући од умора. — А ђе си ти био? — запита, затим, Перу, мргодећи се и гледају |
х посматраше.</p> <pb n="78" /> <p>А ђе си ти, Игњате? — запита Јово приближујући му се. — Зар |
али, све доставе неизоставно.{S} Ви сте си синоћ узели слободу, да на јавноме, позору изложеном |
ру. — Јеси ли трговац, касапин, која ли си вјера?</p> <p>— Ја тргујем, — одговори Перо достојан |
ос’о и он је најпречи!</p> <p>— Таки ли си ми пријатељ? — љутито запита Благоја пред вратима.</ |
а Благоја пред вратима.</p> <p>— Ову ли си ми срећу наш’о?</p> <p>— А што? — зачуди се Благоје. |
— рече хладно, као и мало прије. — Мали си био, кад сам те носио на рукама...{S} И ја би да вам |
а га са страхопоштовањем.</p> <p>— Лани си уз’о товар жита, — говораше стари, ни мало се не обз |
криви главу и зијевну.</p> <p>— Аха, ти си? — проциједи кроз зубе.{S} И објема шакама протра се |
ку поднесе јој под нос.</p> <p>— Ти, ти си све знала! — зашишта. — Све си знала!</p> <p>— Нисам |
и да те пољубим, — викну. — Ти си... ти си... хеј Маре, — па изађе на врата и повика из свега г |
м да ми ти пресудиш... <pb n="55" /> ти си к’о судац... и да ми пресудиш данас...</p> <p>— Зар |
је ријеч у грлу. — Муч’ поганове!{S} Ти си мене шћео преварит’ сада, кад хоћу да удомим Мару за |
вега грла, — донеси нам кахву!...{S} Ти си, побратимковићу, прави дипломат...{S} Камо среће, да |
лен би ја знала?</p> <p>— Јеси...{S} Ти си вазда говорила, да треба да се уда...{S} Ето ти сад! |
д нас поздравиш једном здравицом.{S} Ти си чојек паметан, школован, учен, па знаш и умијеш...{S |
ротра се по лицу, као да се умива. — Ти си зар?</p> <p>— А како си? — запита Јово прилазећи му |
мо, — поче Јефтан и као подиже се. — Ти си каз’о, да ћемо остат’ само мало.</p> <p>— Нека, нека |
оје весело и опет пође да га љуби. — Ти си ми рек’о да уредим и ја сам све уредио.{S} Имаш пунц |
да тебе видим, — дочека Јово живо. — Ти си ми к’о отац, па хоћу да те видим.{S} А ево сам дов’о |
требало би да те пољубим, — викну. — Ти си... ти си... хеј Маре, — па изађе на врата и повика и |
овори Бошко достојанствено.</p> <p>— Ти си будала!</p> <p>Бошково лице поче се растезати као да |
аменом, јаче удари о зид.</p> <p>— А ти си се напио, несрећо, — узвикну Перо опазивши га. — Док |
дочека Јефтан жалостивим гласом, — и ти си ме оставио болесна, па отиш’о у чаршију...{S} Ја пош |
Јефтан и не гледајући на Данила. — И ти си Перин јаран.</p> <p>— Ја бих... ама пос’о и дангуба. |
вајући, као кад чита пјесмарицу. — И ти си се, Јефтане, оженио с миразом, и ја сам се оженио с |
дговори Јефтан. — Паметан је он, а и ти си сад паметан.{S} Ја сам ти показао како се путује, па |
ро. — Не знам куд ћу.</p> <p>— А гладан си?</p> <p>— Прилично.</p> <p>— Па вечераћемо заједно! |
су их по њему остављали.</p> <p>— Кршан си ти, — настави поп, прелиставајући протокол, — чим не |
ој авлији и по свеме комшилуку, — дош’о си да ме вараш и на зло навлачиш...{S} Пит’о сам ја код |
е тако поштење?{S} Пријатеља свога шћео си да превариш и да отмеш његову ђевојку.</p> <pb n="56 |
га малога Јову не знаш?...{S} Заборавио си ме, а?</p> <pb n="70" /> <p>Стари искриви главу и зи |
и и чвршће стане на ноге, — Ос... тавио си ме... па од јада...{S} Ако ти је кр...риво ено ти су |
.</p> <p>— А шта ти знаш? — викну. — Ко си ми ти?</p> <p>— Ја сам паметни чојек, јер паметно го |
е не бој никога!</p> <p>— Курталиши ако си пријатељ и <pb n="167" /> брат! — јекну Перо, па се |
ковима и узвиси глас:</p> <p>— Него ако си ти чојек, нађи какву женетину, па ето...{S} Немој пр |
и тепати му.</p> <p>— Благо мени, како си ми златан — застења најпошље, уводећи га у собу. — С |
ну Јефтан, чим се доктор удаљио. — Како си се ти смио усудити, да ми дођеш?</p> <p>— Ја нисам з |
челу, образима, устима.</p> <p>— А како си? — запита Јово, покушавајући да се отме. — Јеси ли з |
се умива. — Ти си зар?</p> <p>— А како си? — запита Јово прилазећи му руци. — Јеси ли здраво?< |
вори Игњат, стежући га јаче. — А-а како си ми ти, мали Јово?</p> <p>— Ја добро.</p> <p>Игњат га |
ше низ образе.</p> <p>— О Перо мој како си ми! — узвикну на сав глас, да су се многи пролазници |
колико сам муке им’о док сам каз’о како си ваљан и богат и све...</p> <p>— Ама ја нисам виђео.. |
е, повуче га за ухо.</p> <p>— А-а кршно си момче!{S} Лијеп објешењак! — рече, кесећи се. — Исти |
мишицу. — То би било најпаметније, што си досад урадио.{S} Мало што паметно радиш, ама то ваља |
— Па што си онда дош’о? — запита. — Што си дош’о, кад не иштеш ништа?</p> <pb n="71" /> <p>— До |
а му се одмах разведри.</p> <p>— Па што си онда дош’о? — запита. — Што си дош’о, кад не иштеш н |
што прислушкујеш, — рече. — Ама сад што си чуо, да ником не издаш...{S} Ако издаш, зло и по ме |
као пође из гостионице. — Мислиш ти што си ми синоћ платио вечеру и овај доручак, да ћу ја трпи |
дарајући га јаглуком по образу. — Лијеп си и... некако... млађи.</p> <p>— Хахаха, — блажено се |
— запита Јово приближујући му се. — Зар си жив, болан?</p> <p>Стари Игњат разврати вилице и рик |
, а Обрена остави Милки.</p> <p>— Данас си нешто кршан, — рече Пери, ударајући га јаглуком по о |
м као да би да се хрве.</p> <p>— А опет си ми дошао никакви сине, — дрекну, да се разлијегало п |
ако ти буде зла, онда куку теби, одмах си мртав!...</p> <p>Перо поче трљати руке као да их уми |
дана накани да је очисти.</p> <p>— Баш си ти, брате, један пексијан, — рече Јово, гледајући у |
ехану, упућујући момче, да ће га ту <hi>сигурно</hi> наћи.</p> <p>— Треба и од женскадије неко |
а њега и да му се тако освети.{S} Затим сиђе на авлију и упути се дуду, испод кога су Данило и |
сама, лежао је некакав човјек.{S} Стар, сијед, са намрежганим, пјегавим лицем, са добро <pb n=" |
и не жениш?{S} Како се не стидиш својих сиједих коса?..{S} Чојек у годинама, па нежењен!..{S} С |
овђе више ноћиват’, па да ме на комаде сијечеш, — рече. — Нијесам ја разбојник, па да ме на му |
топови, лумбарде, ђаволи, сотоне!...{S} Сила је то...</p> <p>— Шта?{S} Шта ми је све то? — викн |
а је паметан.</p> <p>— Ја, по могућству сила, радо ћу <pb n="161" /> се увијек одазвати позивим |
а затиљак — Ја сам вазда рад, да својим силама припомогнем напретку Српства.</p> <p>Јефтан обор |
а врућина није сметала, и облијетало је силесија ситних мушица.{S} На средини се издизао широки |
није било украшено чворугом на глави и силним греботинама по лицу, а украшавао их је увијек он |
ња, лијено машући репом и бранећи се од силних муха.</p> <p>— Ово је село мртво, — рече Перо, о |
ио одмјену.</p> <p>Перо се, из почетка, силно захука.{S} За прве двије године истјера двојицу к |
е кућице, чија је бјелина, прама сунцу, силно ударала у очи.{S} Поп је био крупна људина, мрка, |
tion" /> <p>У зору, другога јутра, неко силно удари у собна врата.{S} Врата се отворише и на њи |
днога ћошка нове чакшире, отресе са њих силну прашину и длаке од мачака, које су на њима спавал |
..</p> <p>Поп га обгрли објема рукама и силом га сједе на столицу.</p> <pb n="34" /> <p>— За ту |
pb n="13" /> <p>И зграби Перу за руку и силом га повуче вратима.</p> <p>— Јок!{S} Јок! — повика |
> <pb n="130" /> <p>И узе га под руку и силом поведе у гостионицу.</p> </div> <div type="chapte |
елим ти...{S} Хајде да пијемо!</p> <p>И силом угура Перу у најближу гостионицу и обори га на ст |
и га и одмах скочи. — Оженио се, погани син, без нас! — викну веселије, па се окрену двојици му |
ве.</p> <p>— А опет си ми дошао никакви сине, — дрекну, да се разлијегало по свој авлији и по с |
га тапшући га по рамену.</p> <p>— Дела, синко, жив био, дела ти прифати! — викну. — Фала Богу, |
ва, провиривши унутра.</p> <p>— Данило, синко, — поче Перо благим, очинским гласом, окрећући се |
а кратки чибук и наређује нешто двојици синова, који су неуморно, у страни, окопавали кукурузе. |
се одмарају.</p> <p>— А синоћ?</p> <p>— Синоћ су куњале.</p> <p>Перо пође неколико корачаји, па |
но. — Уморне па се одмарају.</p> <p>— А синоћ?</p> <p>— Синоћ су куњале.</p> <p>Перо пође некол |
ли...</p> <p>Перо се сјети свега што је синоћ Благоју рекао, па задрхта.</p> <p>— А видите, — н |
ђе из гостионице. — Мислиш ти што си ми синоћ платио вечеру и овај доручак, да ћу ја трпити да |
, све доставе неизоставно.{S} Ви сте си синоћ узели слободу, да на јавноме, позору изложеноме, |
вести амо на вјенчање...</p> <p>Јефтану сину лице и, од радости, умало га не загрли.</p> <p>— А |
ени овећа боца изврсна вина.{S} Благоју синуше очи кад га угледа.{S} Наточи у чашу и, са особит |
а ништа друго него причати.{S} Он, чак, сипа и воду у вино!..{S} Продао лани сељацима вина, па |
не боји пријеваре.{S} Ја воде никад не сипљем.{S} Ја знам шта је вода и да је друго вода, а др |
наш ли попову Мару?...{S} Бијела је к’о сир, а румена к’о млада говедина.{S} Очи су јој велике |
ге, па све једнаке, нове, бијеле као од сира сарезане; магазе и дућани обојадисани и окићени св |
тише за столице као да ће се потући, те сиромах Перо читава три корака одскочи у страну и дрхћу |
олико дроњака.</p> <p>— К’о што видите, сиротиња, — рече стари тужно. — Ја знам, да се вама нећ |
p>— А и хране немам, — настави мирно. — Сиротиња смо!...{S} Сам сух хљеб!...{S} А то је тврдо з |
спавате на тврду, — рече. — Душека нема сиротиња!...{S} Само ми немојте духанити, да се не би з |
и филџане од гостију.</p> <p>— Да није сиротиње, частио би вас још, — рече мргодно. — Ама овак |
ца она. — Богат је к’о нико његов, а ја сироче, па може са мном што хоће...{S} Зато ме и уз’о, |
те одмах почео млацкати губицама као да сиса...{S} Кашње се показао као врло живахан и отресит. |
Удовица се искриви, поблиједи и испусти ситан; чудноват крик.{S} Издигнута рука клону јој, брад |
ма. — Ти плати за обојицу, јер ја немам ситнежа...</p> <p>— Платићу, платићу, — рече Перо, једн |
<p>— Много је, — прошапта један сељак, ситним, сниженим гласом. — Пуно, газда...</p> <p>Стрико |
ебелим гласом, вртећи главом и мигајући ситним, јастребастим очима. — А ја вас одавно чекам.</p |
није сметала, и облијетало је силесија ситних мушица.{S} На средини се издизао широки дуд, а и |
162" /> српски од Адрије до Балкана, од Ситнице до Мораче, Дрине, Тисе, Врбаса, Саве и Цетине, |
, — одговори она мирно, као да о каквој ситници прича.</p> <p>Стари наслухну ове ријечи и зауст |
све сами лопови, па ће те преварити за ситницу, ако те не води познат чојек као ја...</p> <p>И |
су, додуше, били исцрвоточени и обрасли ситном травом, врата се накривила и канати готово да па |
увјерио о томе.{S} Учитељ је био омањи, сићушан младић, хром у десну ногу, због чега су га ђаци |
p>Перо им каза своје име и, без питања, сједе за сто.{S} Они не одговорише и само га погледаше |
лагано уљезе у собу, и поздравивши све, сједе У крај.</p> <p>— Учитељу, јављамо ти радосну вије |
и, одупирући се леђима о стабло дудово, сједе.</p> <p>— Ама ко сте ви? — запита јаче.</p> <p>Јо |
и ни једну мање.</p> <p>И, онако љутит, сједе на сандук и објема ногама поче лупкати о тле.</p> |
о измакли.</p> <p>Игњат баци цјепаницу, сједе на тле и бризну у плач.</p> <pb n="89" /> <p>— А- |
плавојка се опет врати за њихов сто.{S} Сједе до Пере, поче га миловати по образу и умотавати м |
>Поп га обгрли објема рукама и силом га сједе на столицу.</p> <pb n="34" /> <p>— За ту ријеч тр |
два!</p> <p>Перо извади новце, па онда сједе и поче причати о својим »јадима«.{S} Додуше пажљи |
е, чађаве наочари, натаче их на нос, па сједе за сто и дохвати велики протокол, увезан ваљда пр |
у, а ви гоните колико хоћете.</p> <p>Па сједе за сто и написа брзојав Јефтану.</p> <p> <hi>Дола |
о новине спусти их, остави на столицу и сједе на њих.</p> <p>— Читаш ли ти што? — запита Перу н |
Перо каткад зна шта ради.</p> <p>Јефтан сједе на једно сандуче и позва Јову да сједне код њега. |
хташе му и ноге, поклецнуше кољена и он сједе, управо паде на столицу...{S} Свијест му се поче |
ро не знаде шта би одговорио, него и он сједе на кревет и, објесивши ноге, поче климатати њима. |
кво дијете, посади на столицу.</p> <p>— Сједи ти и само гледај, — рече, куцајући штапом о празн |
а Јово машући јаглуком. — Ено Данила ђе сједи код колара!</p> <p>Сви наврвише на тесту и почеше |
јали на вратима и гледали Јефтана, како сједи на постељи, десном руком грли стас лијепе собариц |
у једну ћошу, гдје су за омањим столом сједила два човјека, који му изгледаху најозбиљнији и н |
е погледа у Јоку.{S} Она је још једнако сједила, држала тефтер на крилу и, осјећајући Јовин пог |
, испред којих су, на омањим клупицама, сједили старији људи и жене, и — упутише се механи.{S} |
ко њега је, са једне и са друге стране, сједило до тридесеторо чељади, што мушких што женских.{ |
на тјемену и ријетком, јарчијом брадом, сједио је и писао нешто, правећи се као да не види Перу |
чим ударом отвори врата...{S} У соби је сједио стари и гледао у тефтер, из кога је Јока нешто ч |
лекса (ту показа руком на онога, што је сједио на новинама).{S} Ми се нијесмо могли бити, јер н |
првоме Јефтану, који <pb n="76" /> је и сједио у прочељу, пружи је Пери.{S} Перо се и опет заст |
ну авлију, Данило се већ био пробудио и сједио под дудом.{S} Крај њега је лешкарио Васин слуга, |
полицији.</hi> </head> <p>У гостионици сједио је Перо мрачан и суморан; ћутао је и само испија |
уне“.{S} Лакше му је било <pb n="22" /> сједити по туђим дућанима, пребирати дневне новости и и |
} Сад се тек сјети, како је лијепо било сједити <pb n="92" /> поред Томе и возити се...{S} Ипак |
познао се с њиме, нашалио се и почео му сједити у магази.</p> <p>— Хајде затварај, па да мало п |
сједе на једно сандуче и позва Јову да сједне код њега.</p> <p>— Ама ми треба и да га дочекамо |
уби.{S} И кад уљегнемо у собу, а она ми сједне на крило, па ми чупа бркове, љуби ме и милује, п |
p>— Да се иђе, — рече опоро. — Доста је сједнице!</p> <p>— Куд ћеш, зете?{S} Куда ћеш? — салети |
е, тако! — ускликну са неким заносом. — Сједницу, па да гласамо.{S} Ако треба још кога да зовне |
Ми хоћемо поштено.{S} Саставићемо опет сједницу, па да гласамо.</p> <p>Перо зину.{S} Отрже се |
дочека узевши их за руке и нудећи их да сједну. — Нама је то драго, јер смо саме, па смо се заж |
сам таког зета дочекала.</p> <p>У соби сједоше Перу у прочеље, а домаћин и домаћица опколише г |
тово није могао ни распознати људе, што сјеђаху за столовима, од духанскога дима, који се као д |
раве и разлупане бачве, дрва, обручеви, сјекире, и чепркале безбројне кокоши, пијевци, пилићи.{ |
икој незгоди.{S} Он сјео близу удовице, сјео управо тако, да се његово раме чешало о њезино и, |
затече Данила, гдје га је и оставио:{S} Сјео на кревет, објесио ноге па климата њима и плаче.{S |
>А Перо је био у великој незгоди.{S} Он сјео близу удовице, сјео управо тако, да се његово раме |
ва је то преша? — Али, као да се нечега сјети, бржебоље умекша глас и настави љубазније: — Ех, |
ријечи, ни једнога слова не може да се сјети...</p> <p>— Чини ми се да ће киша, — рече најпошљ |
аво сте ово упорабили...</p> <p>Перо се сјети свега што је синоћ Благоју рекао, па задрхта.</p> |
ло обори главу и уздахну.{S} Сад се тек сјети, како је лијепо било сједити <pb n="92" /> поред |
на Перу и ко зна да ли би га се икако и сјетио, да му не стиже онај брзојав.</p> <p>— На моју д |
ече, да ћете ви сјутра ићи? — запита. — Сјутра одма!</p> <p>Они се зачуђено згледаше.</p> <p>— |
</p> <p>— И сјутра да кренемо!</p> <p>— Сјутра.</p> <p>И сви прихватише за чаше, а Данило, од р |
"87" /> врату као разуздана парипа, — а сјутра ћемо, брате, сви путовати...</p> <milestone unit |
ојку.{S} Лијепо све да уредимо, па одма сјутра на вјенчање.</p> <p>Перо га погледа попријеко, г |
ек, те нећу пуно говорит’ кажем вам: од сјутра тражим жену.</p> <p>— Живиооо!</p> <p>Сви устадо |
итаве.</p> <p>— Заричемо се.</p> <p>— И сјутра да кренемо!</p> <p>— Сјутра.</p> <p>И сви прихва |
ко.</p> <p>— А неко ми рече, да ћете ви сјутра ићи? — запита. — Сјутра одма!</p> <p>Они се зачу |
застаде.</p> <p>— У које доба да дођем сјутра по те? — запита.</p> <p>— Рано...{S} У шест сати |
уке мећете.</p> <p>— Притрпи се само до сјутра, — одговори му Јово тихо, милујући га по <pb n=" |
ријеко, готово крвнички.</p> <p>— А што сјутра? — запита набусито. — Јесам ли ја, брате, један |
ђе него обично.</p> <p>— Ево ме опет, — сјутрадан весело подвикну попу, пошто је уљегао у авлиј |
пет могао наставити игру.{S} Могао је и сјутрадан, на Велики Четвртак, испети се на комшијски д |
ири овеће гомиле ђубрета.{S} По њима су скакутали неколико безбрижних врабаца, којима врућина н |
p>— Јао, очепили су ме! — хукаше учитељ скакучући на једној нози. — Очепили, па боли...</p> <p> |
е упозна ма с киме и да се распита за П-ске дјевојке.{S} Знајући врло добро, да се такво познан |
има са суха, па си добио.</p> <p>Алекса скиде наочаре и поче их трти о чакшире.</p> <p>— Јак је |
уступајући пред њим. — Цо?</p> <p>Перо скиде капу и понизно се наклони.</p> <p>— Болестан ми п |
најљубазније. — Шта тражиш?</p> <p>Перо скиде капу, понизно му приступи и пољуби га у руку.</p> |
а поп испусти мотику, земљавим прстима скину повезач, рашчешља браду и погледа Перу попријеко. |
о Карантан пусти другу сузу, која му се склизну низ нос и заустави се управо на брковима.{S} Је |
S} Освојиле га бухе, па никако очију да склопи, него се непрестано превртао с бока на бок.{S} И |
једи, полегути се, ухвати се за гриву и склопи очи да не види своје пропасти, а Јефтан потјерао |
.{S} Рашири руке, стиште је на прса, и, склопивши очи од заноса, пољуби је...{S} А тада се одво |
рица, кад су га оно бухе опколиле...{S} Склопио је очи, али сан никако да се спусти, јер је још |
о се ослабио, полетио с њега главачке и скљокао се на земљу..</p> <p>— Шта би? — заграјаше сви |
потпуно задовољна, што је могла ово <hi>скнадити</hi> као у пјесми.</p> <p>— Ништа нема без жен |
ет хиљада мираза.</p> <p>Перо, од чуда, скочи са столице и сав се искриви.</p> <p>— Мираза?{S} |
ову кошуљу.</p> <p>Јово Перотић јаукну, скочи поплашено <pb n="5" /> и, чешкајући се по глави, |
<hi>суђенице</hi>.</p> <p>Перо врисну, скочи са постеље и — пробуди се.</p> <p>— Фала Богу, —- |
а, — рече. — Хајде из собе.</p> <p>Јока скочи као опарена.{S} Отури тефтер са крила, збуњено по |
на њега.</p> <p>И дође му, да тога часа скочи и зовне Данила.{S} И он се диже...{S} Почеша се м |
ну се.{S} Перо, као ван себе, у мало не скочи за њом, да је ухвати, да је задржи.{S} На попа је |
шикује и шћи и жена! — узвикну Алекса и скочи са столице, подигнувши новине, које су му <pb n=" |
а?{S} Шта ми је све то? — викну Бошко и скочи са столице... — Хајде ти стани на воду, а ја ћу н |
то не дозвољаваМ! — дрекну уједанпут и скочи иза стола оборивши три столице.{S} Препаде и Благ |
кући.</p> <p>Јефтана то ражљути.{S} Он скочи, намргоди се и затресе косом, страшан као лав афр |
инади макар с киме.</p> <p>Он изненадно скочи и зовну Благоја.</p> <p>— Да се иђе, — рече опоро |
им долази, — рече прочитавши га и одмах скочи. — Оженио се, погани син, без нас! — викну весели |
е. — Кад би ме с оном вјенчали, одма би скочио у воду...</p> <p>— Е видите ли ви објешењака! — |
в необичан случај.{S} Нити је ко у воду скочио, нити се ко објесио; ни земљотреса, ни каква при |
лашено погледа по свима и као да хтједе скочити и бјежати од свега свијета.</p> <p>У исти час м |
— Ето га! — завика још неко.</p> <p>Сви скочише и погледаше уз широку, кривудаву тесту, на којо |
це, и удовица и кћи јој Милка поплашено скочише, и, оставивши филџане и кахву, коју су испијале |
собе.</p> <p>— Овђе к’о да нећемо дуго скрасит’, — рече Јефтан мргодно гледајући Перу, — Шта с |
и, док је стајала, није на другу страну скрећао погледа.</p> <p>Стари се лагано диже са сандука |
која је собом заклањала половину мале, скромне кућице, чија је бјелина, прама сунцу, силно уда |
> <p>— Хоће.</p> <p>Перо опет ућута.{S} Скрсти руке у крило и поче ломити прсте.{S} Осјетивши у |
цајац и поносито се испрси.</p> <p>Перо скрсти руке, па га попријеко погледа.</p> <p>— Мене да |
уке низа се и, држећи капу под пазухом, скрушен и понизан уљезе у собу.{S} Комесар, дебељкаст, |
кирија? — запита Јефтан.</p> <p>— Није скупа...{S} На коња по форинта, по форинта...</p> <p>— |
зијевајући... — Ама ова вечера наопако скупа, — додаде, пошто је почео бројати новце.</p> <p>К |
— Хоћемо, бива, да му изађемо на сусрет скупа, па смо зовнули тебе, да га ти испред нас поздрав |
ни одбор и ми ћемо ријешити.</p> <p>— И скупићемо се у прву неђељу! — додаде Јово.</p> <p>— У н |
S} Одмах!...{S} Ако закасните, биће још скупље..</p> <p>Сељаци оборише главе и, не проговоривши |
ами, разговарате с касабалијами, држите скупове.{S} Дапаче и по селих сте свраћали...{S} Мислит |
па нек је више гласова.{S} Ако треба и скупштина читава, ја кабулим!</p> <p>— Не треба, — осиј |
мамо ми пите, — одговори мирно. — Ко ће скухат’?</p> <p>Перо погледа у Данила, па у земљу, <pb |
о није могао одржати, — био је и сувише слаб за тога, — и Бог зна да ли би је икада и одржао, д |
рђаво, — дочека. — Зла времена, године слабе...{S} Нема да роди година, нема пара...{S} Ништа |
Какве су ми сад ђевојке?...{S} Мршаве и слабе к’о да се иглама хране.</p> <p>— А ти дебела! — у |
им к’о свецу...</p> <p>— Свецима нек је слава и милост, а теби магарећа глава! — викну Бошко. — |
улици, постао је за кратко вријеме врло славан.{S} Прославио се витешким својим подвизима, јер |
мене, овај, <pb n="4" /> које ја данас славим моје крсно име и које сте ви, моји пријатељи, ме |
вену варош М..... и одсједе у великом и славном хотелу „<title>Код Балкана</title>".{S} Овдје в |
кву пјесму, звонку и умиљату, што попут славујске трепери у ноћи, а у пјесми као да га неко зов |
ељу.</p> <p>У овоме питању Перо се није слагао с њима.{S} Није му било најпријатније, што ће до |
је, — одобри Перо, — ама ја к’о велим: слађа је телетина од говедине...</p> <p>— Како кад, — п |
исам крив..{S} Зар ја нисам каз’о да је слађа телетина од говедине?</p> <p>Па, окренувши се Мил |
ко ноћи, није ишао у механу и спавао је слађе него обично.</p> <p>— Ево ме опет, — сјутрадан ве |
рати Јово весело. — Што је рјеђе, то је слађе!</p> <p>Стрина се уклони и све их пропусти у собу |
немојте духанити, да се не би запалила слама...{S} С тога вам не дам ни свијеће...{S} Мјесечин |
појави на вратима, носећи читав нарамак сламе.{S} Баци га на сред собе и отхукну.</p> <p>— Ето |
рни, поваљаше се по њојзи.{S} Управо на слами је лежао сам Перо, јер је Јово одмах за старим из |
плавичаст дим и повијао се по чађавим, сламним крововима...{S} Ничији глас ни ту се није могао |
љења, поче тапкати ногама, као да збија сламу.</p> <p>— Хајде, да је гледамо! — викну.</p> <pb |
и и без ње...</p> <p>Гости разастријеше сламу по соби и, онако уморни, поваљаше се по њојзи.{S} |
>Данило се испрси:</p> <p>— А?</p> <p>— Слатке пите донеси!</p> <p>Данило прокомеша раменима и |
есело. — Какав си ми ти домаћин, кад ни слатке пите немаш?</p> <p>— Па што, брате, одма не иште |
...{S} Знаш, драго ми уз љуто вино мало слатке пите...</p> <p>Перо Карантан као да се стиша мал |
о према гостима.</p> <p>— Хе, хе, брате слатки, окаснили сте ми, — проговори некаквим страшно д |
дован Перо и поче га грлити. — О, брате слатки и лијепи, добро ли ми дође!{S} Е чисто ти хтједо |
се љуби с киме.</p> <p>— Ох, ох, то је слатко! —- дочека намигујући. — То ваља!</p> <p>— Добро |
и Данилу, када опазише како у хладовини слатко спава.</p> <p>Пошто су изашли из куће, окренуше |
и се дуду, испод кога су Данило и Игњат слатко спавали.</p> <p>Изненада ослухну некакав шапат.{ |
ађај.</hi> </head> <p>Док је Јефтан још слатко спавао на своме кревету, умотан са врх главе до |
> <p>У исти час му дјевојка поднесе <hi>слатко</hi> под нос.{S} Он прихвати.{S} Прихвати, а не |
јељена, помоли се на вратима носећи <hi>слатко</hi> и воду.</p> <p>— Је ли вам ово сестра? — ша |
ћи и увијек гледати Марушку... ух, моју слатку Марушку!...</p> <p>Читава тога дана, а ни преко |
/> <p>Перо се мало замисли, па најпошље слегну раменима.</p> <p>— Добро, брате.{S} Баш ти и уре |
ђеца крепати од глади?...</p> <p>Сељак слегну раменима и ућута.</p> <pb n="80" /> <p>— Таки ст |
попу, па нек одма вјенча...</p> <p>Перо слегну раменима...</p> <p>— Што ти кажеш, кажем и ја.{S |
у.</p> <pb n="49" /> <p>— А оно је ваша слика? — запита удовицу, након дуже почивке.</p> <p>— Н |
о се и издигао главу на више, као да се слика.{S} На једној трепавици блиста му се суза, као ка |
ним? — запита и опет се укочи као да се слика.</p> <pb n="12" /> <p>— Велимо, — повикаше сви у |
амјештаја.{S} Ни простирке по тлима, ни слика на зидовима.{S} Само, у једноме крају, висиле су |
равећи куглице од хљеба и гађајући њима слике на зиду.</p> <p>Но и самовање му додија.</p> <p>О |
ма (а ти плахо бегенишеш и купујеш таке слике) и она два сандука у крају и дрвени кревет, — ето |
, чупкао их за косе, показивао им разне слике и пјевао им пјесме о Милошу и Марку.{S} Други пут |
по њој, не би имало шта запети.{S} Оне слике са голишавим швабицама (а ти плахо бегенишеш и ку |
да се спусти, јер је још једнако гледао слику <hi>њезину</hi>, са дугим вратом, смјежураним лиц |
ра...</p> <p>И опет стаде.{S} Гледаше у слику и као да очекиваше, да неко проговори иза ње и да |
измицати, а, у измицању, опази на зиду слику, како Милош Обилић пробада цара Мурата на пољу Ко |
и давнашњом прашином, те је соба много сличила каквој запуштеној механи, гдје се газда једном |
му је нос највише страдао и вјечито је сличио руменом, расцвјетавајућем пупољку...</p> <p>Осим |
м него црвеним, лицем, дебелим и облим, сличним чарапи, носом и са испупченим трбухом, стајао ј |
али...{S} Мислите, зар, на буну или што слично?</p> <p>Перо опет испусти некакав јаук.{S} Понор |
то ти и кажем...{S} Своја кућица, своја слободица и ја иђем тамо...</p> <p>Стари се одуприје ру |
{S} Но ја вас више нећу затварати...{S} Слободни сте!</p> <p>— Фала Богу! — викну обрадован Пер |
, нисте нам се надале! — узвикну Обрен, слободно ступајући у <pb n="47" /> собу и приближујући |
и кажипрст десне руке. — тер сте узели слободу, увредљивими поругами чинити повреду царевима.. |
е неизоставно.{S} Ви сте си синоћ узели слободу, да на јавноме, позору изложеноме, мјесту кажет |
S} До те странице могао је читати и сва слова ишла су му некако у главу.{S} Али даље — ни маћи. |
амет!...{S} Ни једне ријечи, ни једнога слова не може да се сјети...</p> <p>— Чини ми се да ће |
очита га још два пута, поправи неколика слова и даде послужитељу да однесе.{S} Затим запали циг |
даље — ни маћи.{S} Ту се управо десила слова Ц, Ф и Ћ и то га је бунило.{S} Изговорити би их и |
свеједно.{S} Чим би почео писати, та су слова добијала некакав чудан облик и ни он, ни учитељ, |
наших, за дугољетни ваш живот, зачињен слогом међусобном, опојен мирисом љубави, да читав наро |
оста је њему и учитељева.</p> <p>Сви се сложише.{S} Узеше дивит и хартије, те заједнички написа |
увај, разболио или испао из кола и ногу сломио?...{S} Шта би било?...</p> <p>— Свршено је!{S} С |
прилика није нико други, него знаменити слуга Пере Карантана Дамјан, од милоште прозвани Данило |
д дудом.{S} Крај њега је лешкарио Васин слуга, Игњат, стар, космат човјек, који се једном у пет |
клони и све их пропусти у собу.{S} Само слуга Данило што оста на авлији.{S} Он збаци пртљаг са |
овјек најпошље одлучи да набави једнога слугу.{S} Обрати се пријатељима и они му нађоше Дамјана |
цке биљеге, па ме ухавсили и оћерали из службе...{S} Не трпе, мој Перо, поштена чојека, па то ј |
укнуте филџане.{S} Ненавикнута, зар, да служи оволико гостију застидила се и збунила.{S} Онако |
тнији, и научили тај језик и почешће се служили њиме.</p> <p>Доктор је баш устицао шешир на гла |
.{S} Око њега се окупиле собарице и сва служинчад хотелска, па га задиркују и пецкају, грохотом |
о, а у срцу му нешто штрецну, као да је слутио несрећи. — Шта ти је?</p> <p>— Мислим се колико |
ао, да му изненада, једнога дана, чудан случај у помоћ не прискочи.{S} И није то био никакав не |
кочи.{S} И није то био никакав необичан случај.{S} Нити је ко у воду скочио, нити се ко објесио |
— Ми, али, не смијемо заборавити ни на случајности прије сто годинах...{S} То је, наиме, потре |
бани него своме зету, а зет треба да ме слуша...{S} Нећу га, зар, ја учити како ће управљати же |
Обрен готово љутито. — Ти само гледај и слушај...{S} Или, ако хоћеш, ти говори с матером.</p> < |
ш има! — узвикну Јефтан јаче. — Само ти слушај мене и немој више разбијати чаша ни боца.{S} Ниј |
дила се са дјечурлијом, што су дошла да слушају музику.{S} Унутра опет све пуно.{S} За свима ст |
равицом да га дочека, — настави Јово не слушајући Обрена. — Ако учитељу не буде криво, њега да |
ш се удавати, док сам ја жив...«</p> <p>Слушајући ово, Пери се ражали.{S} Десио <pb n="86" /> с |
:lang="de">Befehlen</foreign>!...{S} Ја слушам свако питање и сваку заповијест, — дочека.</p> < |
е говора био прикривен за вратима и све слушао, провири унутра.{S} Сад је, као за параду, био о |
Перо, тек да нешто каже, и ако га није слушао, него је нестрпљиво разгледао све око себе, нада |
ожјој вјери“...{S} Но Перо га више није слушао.{S} Удаљена музика као да га је успављивала, те |
се бојим...</p> <p>Но Перо га више није слушао.{S} На собним вратима помолила се њежна, витоста |
...{S} Дигли главе, па вичу: »ми нећемо слушат’ никога, ми мислимо како ми хоћемо...« Јок, побр |
нске беспослице.{S} Богата је, па треба слушати.{S} Узети жену са миразом значи драговољно се п |
поп, прелиставајући протокол, — чим не слушаш рђаве јаране, који хоће главом да пробијају зид, |
зда овако. — Затим се окрену у страну и слушаше како вјетар звижди, тресе прозорима, носи и раз |
кну попу, пошто је уљегао у авлију и са слушкињом се најпријатељскије поздравио. — Ево ме опет, |
д куће? — некако сурово запита уплашену слушкињу, кад стиже до попових врата и снажно гурнувши, |
{S} С њиме се отприје помало познавао и сматрао га за пријатеља, а данас му је требао један чов |
и Данилом и нема сватова.{S} Ама то не смета!..{S} Ми ћемо му бити сватови!</p> <p>— Хоћемо, — |
безбрижних врабаца, којима врућина није сметала, и облијетало је силесија ситних мушица.{S} На |
размјешташе чаше по столу, као да су му сметале нешто.{S} Затим гледаше час у једнога, час у др |
и посла, па, ако одете, нећете ми барем сметати...</p> <p>Сви устадоше.{S} Макар и по врућини, |
настави брзо. — Кад хоћете, ја вам нећу сметати...{S} А могли сте и остат’...{S} Ја вас нијесам |
сајући Обрена за рукав. — Ја сам у томе сметен.{S} Да је свирачица и знао би некако... ама наша |
<p>— Знаш... к’о момци... — упаде Перо, сметено се окренувши удовици.— Момци... па дошли...</p> |
.{S} Само нека мени и комшилуку није на сметњи.</p> <p>Након дужега вијећања, у коме је Аћим жи |
вежљаја и, тако претоварен као парипче, смијао се безбрижно и весело.{S} Опазивши Перу он заста |
увјери да ствар није жалосна и поче се смијати.</p> </div> <pb n="14" /> <div type="chapter" x |
рага сам јој, ама не смије ништа.{S} Не смије ми ни хљеба дати без њега...</p> <p>Јово јој се п |
лижа својта...{S} Драга сам јој, ама не смије ништа.{S} Не смије ми ни хљеба дати без њега...</ |
а га не прекида у говору. — Ми, али, не смијемо заборавити ни на случајности прије сто годинах. |
<p>— Е видите ли ви објешењака! — кроза смијех викну Јефтан, поново се враћајући друштву и вуку |
>Благоју испаде цигар из зуба и прсну у смијех.</p> <p>— Знам шта хоћеш! — викну из свега гласа |
осом и са испупченим трбухом, стајао је смијешећи се и обје руке ширио према гостима.</p> <p>— |
>— Што крупњи, бољи је! — упаде Благоје смијешећи се. — Ама само немој радит’ без мене...{S} Ов |
се Милка, хватајући Обрена испод руке и смијешећи се. — Ја само њега бегенишем...</p> <p>Перо с |
па га задиркују и пецкају, грохотом се смијући, ако каткада, леђима или раменом, јаче удари о |
то чудо? — дочека Пера веселије, готово смијући се. — Има, брате, још људи који путују...{S} За |
и не говорећи ништа.{S} Тада нико није смио проговорити, па макар му срце најјуначније било.</ |
, чим се доктор удаљио. — Како си се ти смио усудити, да ми дођеш?</p> <p>— Ја нисам знао да им |
се помало, премда он нити је могао нити смио озбиљно се љутити.</p> <p>— Ја нијесам пророк Јере |
.</p> <p>Згоднијега одговора није могао смислити и овај му упали да не може боље.{S} Да тако ни |
езино и, гледајући преда се, једнако је смишљао: шта ће проговорити...{S} И ништа да му пане на |
че куцкати врхом од кундуре о тле и као смишљати нешто.{S} Затим још једном погледа попа, испод |
магази.{S} Предлог Јефтанов чинио му се смишљен <pb n="23" /> и умјестан и, што је главно, искр |
нос.{S} Он прихвати.{S} Прихвати, а не смједе ни да је погледа ни да што рекне.</p> <p>— Ето с |
} Сад морате са мном.</p> <p>Перо се не смједе даље противити.{S} Обуче се и пође у полицију.</ |
због чега је вазда и успијала губицама) смјежуране коже, набијељена, помоли се на вратима носећ |
слику <hi>њезину</hi>, са дугим вратом, смјежураним лицем, зеленим очима и крњавим зубима...{S} |
, осјећајући Јовин поглед на себи, није смјела главе подигнути ни погледати ма куда.{S} Стари с |
са малим, нешто искривљеним, носићем и смјехуљцима на образима, диже се да купи бакшише.{S} По |
једнако му се чинило, као да га гледа и смјешка се на њ...</p> <p>— Што мене Бог да казни и да |
} Јово, Обрен и Јефтан.{S} Сви весели и смјешкају се један на другога, као да су какву побједу |
воје столове и опколише их.{S} Пушећи и смјешкајући се гледали су их, необично уживајући у њихо |
чела и по коси гладити, а стари се само смјешкаше и пипаше му одијело, ваљда да се увјери: је л |
о њему као о суху дрвету, и изгледао је смјешнији него прије.</p> <p>— Ја ћу, — викну он колико |
и исправљајући се. — Ми <pb n="160" /> смо те зовнули, да ти јавимо, да он долази у петак...</ |
дата и њојзи, побратимковићу, треба да смо сви <pb n="33" /> потпокорни и да јој се вазда за з |
о, не утирући суза. — Има сто конака да смо утекли!</p> <p>— Па шта ти је, магарче; какво је то |
ије ти грехота ни срамота!...{S} К’о да смо ми твоји робови, па да пристајемо за тобом.</p> <pb |
етно да свак иђе на касапницу...{S} Ама смо радили, брате...</p> <p>Алекса се одуприје лактовим |
ране немам, — настави мирно. — Сиротиња смо!...{S} Сам сух хљеб!...{S} А то је тврдо за ваш жел |
бива, да му изађемо на сусрет скупа, па смо зовнули тебе, да га ти испред нас поздравиш једном |
у. — Нама је то драго, јер смо саме, па смо се зажељеле друштва...{S} Наточи им, Милко, кахву.< |
— а нама осталим биће лијепо, само кад смо у тебе...{S} Ми смо и са малим задовољни.</p> <p>Ст |
вабица показала.</p> <p>— Фала Богу кад смо живи! — викну Перо и, онако у свима хаљинама, завал |
али се у кревет.</p> <p>— Фала Богу кад смо овђе, — рече и Јефтан и испод ока погледа лијепу Шв |
х. — Шетња је здрава...</p> <p>— Шетали смо доста, — одговори Јово гледајући Јоку. — И ручали с |
дговори Јово гледајући Јоку. — И ручали смо...</p> <p>Стари се осмјехну и одобри главом.</p> <p |
и буха, — дочека брзо.</p> <p>— Научили смо ми и на њих, — одговори Јово. — На путу се чојек св |
рани, окопавали кукурузе.</p> <p>— Чули смо, да имаш три коња, — рече Јефтан поздравивши се с њ |
...и ако желиш чути за наше здравље, ми смо фала Богу добро и здраво, к’о што и теби исто прија |
ако желиш чути за наше задовољство, ми смо задовољни к’о нико на свијету.{S} Моја Стака, Бог ј |
осијече Обрен осорно. — Само ми!{S} Ми смо, што се рекне, главни одбор и ми ћемо ријешити.</p> |
ће лијепо, само кад смо у тебе...{S} Ми смо и са малим задовољни.</p> <p>Стари се дохвати за ух |
жно проговори. — Болестан је пуно, а ми смо странци, и нико га други не може излијечити осим ва |
— Дошло је вријеме, да се враћамо оклен смо и дошли...{S} Кући ћемо!</p> <p>И оде у собу.</p> < |
— Шта ти је?</p> <p>— Мислим се колико смо утекли од куће, — одговори Данило жалостив но, не у |
славио и шта се закључило иза ручка, то смо у почетку изнијели.</p> </div> <div type="chapter" |
е не враћамо више, ако поћерамо к’о што смо почели.</p> <p>Перо не знаде шта би одговорио, него |
, брате, још људи који путују...{S} Зар смо ми мимо свијет к’о отпадници какви?..{S} И зар сам |
и их да сједну. — Нама је то драго, јер смо саме, па смо се зажељеле друштва...{S} Наточи им, М |
са свих страна уском сухозидицом. — Ту смо!</p> <p>По авлији, нарочито око бунара, лежале су ч |
као да се пење уза степенице, — њему се смрачи пред очима.{S} Поп му сада није изгледао као поп |
вши на врата механска, застаде мало.{S} Смрдљив, тежак, топао задах омахну га изнутра, те морад |
рућина <pb n="67" /> и загушљив, готово смрдљив задах...{S} Ни птица да пролети, ни зец да шушн |
ан.</p> <p>— И доћи ћемо!</p> <p>Чим се смркло, окупише се сви:{S} Јово, Обрен и Јефтан.{S} Сви |
преко дана у дућану, једва чекам да се смркне, јербо кад се свеме свијету смркне, мени се сван |
а се смркне, јербо кад се свеме свијету смркне, мени се сване и мене моја Стака чека на вратима |
ао у походе покојници« као што сам пред смрт говораше, осмјехујући се и питајући за Перу.{S} И |
.{S} Таворим ’вако с дана на дан, док и смрт за врат...</p> <p>— Жао ми је, — рече Јово, уозбиљ |
Уједно одлучи и то, да, први пут пошље смрти родитеља, прослави Крсно Име.{S} А како га је про |
жени, стоји ти на прагу новога роћења и смрти.{S} Ако ти буде добра жена, изнова си се родио и |
јекоше ноге и у свему тијелу нестаде му снаге.{S} Прислони се <pb n="128" /> уза зид и забленут |
0" /> пред вратима Јефтанове собе, свом снагом гурну у њих и отвори их.</p> <p>— Извол... — вик |
е ти?</p> <p>Игњат измахну руком и свом снагом удари се у прса.</p> <p>— А-а утекли су!{S} Утек |
о живо нешто да се помаче у њему и свом снагом гурну га њојзи.{S} Пруживши јој бакшиш он задрхт |
.{S} Он заборави на сав свијет, прикупи снагу, размахну и заплива према њој.{S} Хита, јури, а д |
азјарен поп, чим га опази, стиште своје снажне шаке и раскорачи се пред њим као да би да се хрв |
ом, коју је морао подвезати махрамом, и снажним, необично жилавим мишицама, које бијаху набрекл |
слушкињу, кад стиже до попових врата и снажно гурнувши, отвори канат. — Је ли овђе?</p> <p>— Ј |
Уфатићу те за ријеч, — дочека Јефтан и снажно га стегну за мишицу. — То би било најпаметније, |
оженио, болан? — готово цикну Јефтан и снажно му стеже прсте, да умало није јаукнуо.</p> <p>— |
ти руку на раме и повуче га у собу тако снажно, да се једва могао одржати на ногама. — Тако је, |
ако ви велите, — одговори Перо понизно, снебивајући се. — Ви како гласате мени је право.{S} Мен |
ого је, — прошапта један сељак, ситним, сниженим гласом. — Пуно, газда...</p> <p>Стрико Васо за |
> <p>Перо протра очи, мислећи, да и сад снијева.</p> <p>— Ама да се нијесте преварили? — запита |
лагоја једва је некако заспао.</p> <p>И снијевао је један чудан сан.</p> <p>Као ноћ је, мјесечи |
ијепо! — ускликну још једном отресајући снијег са хаљина, трљајући прозебле руке и још једнако |
ја крив што сам несретан? — упаде Перо снуждено. — Несретан се родио, несретно живим, несретно |
...{S} Свијест му се поче мрачити...{S} Соба као да се поче окретати, а комесарова глава поигра |
ети босиока и јоргована, тако се читава соба освјежи и чудновато замириса.{S} Лагано, стидљиво, |
м од цигара и давнашњом прашином, те је соба много сличила каквој запуштеној механи, гдје се га |
и. — И кућа ми тијесна, <pb n="72" /> и соба немам пуно; ни душека немам, па ће вам бит’ ружно. |
и, уз мермерне степенице, попеше се до соба, које им <pb n="98" /> је једна мала, црнпураста, |
у од његове куће.</p> <p>— Ама у мене у собама има и буха, — дочека брзо.</p> <p>— Научили смо |
алица од сахата.{S} Око њега се окупиле собарице и сва служинчад хотелска, па га задиркују и пе |
постељи, десном руком грли стас лијепе собарице, која је била нешто лакше одјевена, а лијевом |
је већ није затекао ни младу, ни лијепу собарицу, што га је врло обрадовало, јер се бијаше поче |
читав нарамак сламе.{S} Баци га на сред собе и отхукну.</p> <p>— Ето вам, да не спавате на тврд |
а <pb n="110" /> пред вратима Јефтанове собе, свом снагом гурну у њих и отвори их.</p> <p>— Изв |
Стрико Васо трчао је и завиривао у све собе.{S} Чак је отварао сандуке, па и у њих завиривао.{ |
ше.{S} Полако се прикрадоше до стрикине собе и тада Јово једним јачим ударом отвори врата...{S} |
мјесто међ момцима, — рече. — Хајде из собе.</p> <p>Јока скочи као опарена.{S} Отури тефтер са |
p>Па, љутито лупнувши вратима, изађе из собе.</p> <p>— Овђе к’о да нећемо дуго скрасит’, — рече |
>Па, примивши од Пере награду, изађе из собе.</p> <p>— Ама јесам ли ја казао, да ми нико не ула |
ресе му главом и заповиједи да изађе из собе.{S} Данило исплази језик и дрекну као јаре када га |
уњено погледа око себе и хитно изађе из собе.</p> <p>— Кршна ђевојка! — нехотице узвикну Јово, |
још више, поклопи очи рукама и утече из собе.</p> <p>Стари сам диже послужавник са тала и метну |
ном игра...</p> <p>И обојица изађоше из собе.</p> <p>— Путуј ти, игумане, не мисли се манастиро |
је чврсто стиште, стегну и — излети из собе.</p> <p>Пред вратима застаде и бризну у плач.</p> |
а...{S} И ја би да вам је све у реду: и собе и душеци и све.</p> <p>— Фала ти, — упаде Јово обр |
а и неколика пута пређе с краја на крај собе.{S} Најпошље погледа у Јоку.{S} Она је још једнако |
зар он није могао лежати мирно у својој соби на своме меканом душеку и спавати, као што и остал |
ет се, у уречено доба, нађоше у Периној соби.{S} Пред њима је стајао онај исти стари, расклиман |
оме одијелу, стаде на праг и погледа по соби.</p> <p>— А-а није ми ту Јово? — промукло запита.< |
ндука.{S} Полако, као шетајући, пође по соби и, онако са стране, погледа у филџане, да види: је |
раз...{S} Обузе га неки бијес и поче по соби трчкати и поигравати.</p> <p>— Крава, крава, крава |
по свима прозорима, док је поп ходао по соби и тражио протокол.{S} Нестрпљиво је шетао и осврта |
е...</p> <p>Гости разастријеше сламу по соби и, онако уморни, поваљаше се по њојзи.{S} Управо н |
едним јачим ударом отвори врата...{S} У соби је сједио стари и гледао у тефтер, из кога је Јока |
, кад сам таког зета дочекала.</p> <p>У соби сједоше Перу у прочеље, а домаћин и домаћица опкол |
треском, отворише врата мале, приземне собице, и удовица и кћи јој Милка поплашено скочише, и, |
зору, другога јутра, неко силно удари у собна врата.{S} Врата се отворише и на њима се појави с |
> <p>Но Перо га више није слушао.{S} На собним вратима помолила се њежна, витостаса Мара, лијеп |
њима.</p> <p>Стрина Јовина дочека их на собним вратима.{S} Малена, мршава жена, још прилично мл |
друштву и вукући Перу за <pb n="168" /> собом. — Ишао је по толиким мјестима, гледао толике ђев |
а на челу.{S} Читаве степенице испунила собом, закрчила пролаз, а степени се чисто повијају под |
у било најпријатније, што ће добити над собом власт, оштрију него што су отац и мати.{S} Ипак с |
латне букваром по глави онога ђака пред собом, да кога испод клупе боцне иглом, или да пусти ко |
<milestone unit="subSection" /> <p>Пред собом полицијског комесара морао је чекати више од пола |
остаса Мара, лијепа и мила и, као да је собом унијела читаве руковијети босиока и јоргована, та |
дну авлије, испод широке мурве, која је собом заклањала половину мале, скромне кућице, чија је |
ан и отресит...{S} Чим је почео владати собом, почео је лупати и тући матер, а првим ријечима, |
чевши од младожење, па завршујући самим собом.</p> <p>Учитељ је, опет, на другој страни, поучав |
десну ногу, због чега су га ђаци, међу собом, прозвали Топал-пашом и спјевали га у пјесму, кој |
рен, слободно ступајући у <pb n="47" /> собу и приближујући им се. — Нијесте знале, да ћемо и м |
па му спусти руку на раме и повуче га у собу тако снажно, да се једва могао одржати на ногама. |
златан — застења најпошље, уводећи га у собу. — Сретна сам ја, кад сам таког зета дочекала.</p> |
ећа онај мирис што га је Мара унијела у собу, <pb n="37" /> и пипао је прстима по столу, као да |
ђе некуда, кад усплахирани Перо утрча у собу и још са врата повика:</p> <p>— Помагај, господине |
и дошли...{S} Кући ћемо!</p> <p>И оде у собу.</p> <p>— Фала Богу, кад ћу се вратити, — рече сам |
под пазухом, скрушен и понизан уљезе у собу.{S} Комесар, дебељкаст, мргодан човјек, са мјесечи |
ут <hi>иберцигером</hi>, лагано уљезе у собу, и поздравивши све, сједе У крај.</p> <p>— Учитељу |
поче умјереније живити.{S} Затвори се у собу и поче читати <title>Свето Писмо</title> и разне з |
ћи као пустињак какав.{S} Затворио се у собу, па нити је кога пуштао, нити куда излазио, него с |
есам ли ја казао, да ми нико не улази у собу? — плану Јефтан, чим се доктор удаљио. — Како си с |
<p>Стрина се уклони и све их пропусти у собу.{S} Само слуга Данило што оста на авлији.{S} Он зб |
/p> <p>— Аха! — викну Благоје улазећи у собу и тарући крупан зној са чела.</p> <p>— Једва га је |
растворених уста, блесасто гледајући у собу.{S} Зину и доктор.{S} Дуго су обојица, ништа не го |
Вас ист? —- запита доктор, ступајући у собу. — Какво полесно?</p> <p>Јефтан познаде, да му се |
пуна сахата заграја Благоје, утрчавши у собу, па поче грлити Перу и љубити у оба образа. — Чест |
/hi>, сам оде у хотел.</p> <p>Дошавши у собу, одмах спусти завјесе, истјера Данила и леже у пос |
ри, у лице ме љуби.{S} И кад уљегнемо у собу, а она ми сједне на крило, па ми чупа бркове, љуби |
{S} Брзо, као на крилима, улети у своју собу, дохвати из једнога ћошка нове чакшире, отресе са |
им и, љубазно се осмјехујући, показа му собу, Перо, старајући се да што мање времена изгуби, че |
о сељаци употребљавају, и разгледали су собу, у којој није било никаква намјештаја.{S} Ни прост |
аспознати, да то није глава какве грдне совуљаге, него човјечија прилика и да та човјечија прил |
х и незатворених дућана; минуше два-три сокака, измећу малих кућица, испред којих су, на омањим |
на непрестано је мислио о Мари.{S} И на сокаку и у механи мислио је само о њој.{S} На свирачице |
ти речем, ја га више не могу гледати по сокаку и мучити се с њиме, него треба коме другоме да г |
ица се упутише некаквим уским и прљавим сокацима, прођоше кроз двије-три авлије, провукоше се и |
и бекријом...</p> <p>— Не бој се ти, — сокољаше га Јефтан живахније. — Још има наде.</p> <p>— |
S} За свима столовима засјели поднапити солдати и други, сваковрсни беспослењаци, па сви пију и |
ући се на свакога и увијајући се између солдачких редова, који су је задиркивали.</p> <p>Дође и |
о је наш јаран; доста је <pb n="157" /> соли и хљеба с нама појео...{S} Њега свакако треба боље |
ва бича пану управо по обрвама, заглади солуфе, уфитиљи бркове, уштину се за образе, да му изгл |
ше му се неколико чисто бијелих длака у солуфима.</p> <p>— Јадан Перо, сад те по готову неће ни |
нцири, пушке, топови, лумбарде, ђаволи, сотоне!...{S} Сила је то...</p> <p>— Шта?{S} Шта ми је |
старији јаран и ожењен чојек« треба да спава на меку, а, поред тога, не иде за својим него за |
легао.</p> <p>— Да барем Данило уза ме спава! — прошапта тихо. — Барем би половина буха прешло |
у, када опазише како у хладовини слатко спава.</p> <p>Пошто су изашли из куће, окренуше другим |
, којима није пало на памет да се жене, спавају?{S} Рашта да је Бог њега убио мимо све остале и |
ео.</p> <pb n="122" /> <p>— Биће да сад спавају, —- одговори Благоје мирно. — Уморне па се одма |
шину и длаке од мачака, које су на њима спавале, и поче их облачити.{S} Обуче и нову антерију, |
ду, испод кога су Данило и Игњат слатко спавали.</p> <p>Изненада ослухну некакав шапат.{S} Заст |
— Волио би ја да сам дома, па да лијепо спавам...{S} Ништа љевше од спавања!...{S} Ко је памета |
а да лијепо спавам...{S} Ништа љевше од спавања!...{S} Ко је паметан, тај ти се не миче од свој |
а и великим, оклепљеним ушима, мирно је спавао.{S} Обучен је био у танке, прљаве гаће и још прљ |
, а ни преко ноћи, није ишао у механу и спавао је слађе него обично.</p> <p>— Ево ме опет, — сј |
hi> </head> <p>Док је Јефтан још слатко спавао на своме кревету, умотан са врх главе до на дно |
собе и отхукну.</p> <p>— Ето вам, да не спавате на тврду, — рече. — Душека нема сиротиња!...{S} |
у својој соби на своме меканом душеку и спавати, као што и остали сретни људи, којима није пало |
} Мећао је буквар под главу кад је хтио спавати, пропуштао је живу ласту кроз рукав и — свеједн |
је он!</p> <p>Сви му приступише и онако спаваћива опколише га.{S} Јово се саге и примаче му уст |
е бјежао испред ње и како се, најпошље, спасао.</p> <p>Угледавши госте, он устаде и зачуђено их |
аци, међу собом, прозвали Топал-пашом и спјевали га у пјесму, која је почињала ријечима: <hi>То |
у: — У читавој фамилији, бре!{S} Дај ми спомени једног паметног чојека из твога племена, па да |
Хита, јури, а дрхће од чежње и напријед спрема пољубац...{S} Стиже јој...{S} Рашири руке, стишт |
им, утањеним гласом, као дијете које се спрема да заплаче.</p> <p>Перо Карантан збуни се.{S} Хт |
/p> <p>— Ја, — настави Јефтан поносито, спремајући се, да и трећи пут удари руком о сто.— Жена |
>Доктор је баш устицао шешир на главу и спремао се да пође некуда, кад усплахирани Перо утрча у |
купиш ове ствари овђе, а?...{S} Куд се спремаш?..</p> <pb n="153" /> <p>— Дома, — дрско окреса |
екакав јаук.{S} Понори главом као да се спремаше да пане и са столице.</p> <p>— Немојте се прав |
љив мирис ударао је из испуцале земље и спржене траве и готово их давио; озго, са висине, као д |
и га руком у ребра, а тешка рука нечија спусти му се на раме. — Оклен ти, болан?</p> <p>Перо се |
спитујући.{S} Онај, што је читао новине спусти их, остави на столицу и сједе на њих.</p> <p>— Ч |
S} Склопио је очи, али сан никако да се спусти, јер је још једнако гледао слику <hi>њезину</hi> |
тако, — настави поп одушевљеније, па му спусти руку на раме и повуче га у собу тако снажно, да |
е у хотел.</p> <p>Дошавши у собу, одмах спусти завјесе, истјера Данила и леже у постељу.{S} Мис |
поп, него као голем мрк облак, који се спустио на земљу и поиграва пред њим.{S} И, као да га в |
ин коњ хтио да изведе нову мајсторију и спустио се на прва кољена, а Перо се ослабио, полетио с |
са висине, као да се нешто тешко, врело спуштало на њих и притискивало <pb n="90" /> их, те ниј |
.{S} Чојек у годинама, па нежењен!..{S} Срамота!..{S} И што је Бог ствар’о жене на свијет, кад |
и себе и нас...{S} И није ти грехота ни срамота!...{S} К’о да смо ми твоји робови, па да приста |
n</foreign> бре!</p> <p>Келнер дође.{S} Срачуна колико обојица имају платити и пружи карту.</p> |
говори Обрен, који је гледао у тефтер и срачунавао нешто. — Што ћа ми она?</p> <p>— А би ли ти |
прсту гдје ће се боље видјети, а дебели сребрни сахатни ланац објеси о врат.</p> <p>— Је ли поп |
сећи читав нарамак сламе.{S} Баци га на сред собе и отхукну.</p> <p>— Ето вам, да не спавате на |
, ради веће галаме, и механџија стао на сред механе, па се препире са некаквим крезубим старчић |
head> <p>Врућина.{S} Сунце отскочило на сред неба, те пече и у тјеме и у голи врат.{S} Прашина, |
патке брчкале су се у овећој локви, на средини авлије, а недалеко од њих, испод прастарог, кља |
јетало је силесија ситних мушица.{S} На средини се издизао широки дуд, а испод њега, на прострт |
ајвишу грају, свађу, или пјевање.{S} На средини касабе једна му се механа много свиђала и, не р |
јепо и раздијели <pb n="114" /> косу по средини, пустивши да му два бича пану управо по обрвама |
чуђено згледаше.</p> <p>— И нека вам је сретан пут, — настави брзо. — Кад хоћете, ја вам нећу с |
богом</hi>, изађе.</p> <p>Враћајући се, срете Јефтана.{S} Носио је под пазухом и у рукама некол |
застења најпошље, уводећи га у собу. — Сретна сам ја, кад сам таког зета дочекала.</p> <p>У со |
остиђено, окрећући главу у страну да не сретне Јефтанов поглед. — Ко ће ме сад?{S} Посиједио <p |
аном душеку и спавати, као што и остали сретни људи, којима није пало на памет да се жене, спав |
<p>— Е, честитам ти женидбу! — рече. — Сретно, дуговјечно, берићетно!{S} Да Бог да и пород пор |
викну Јово и поче точити вино.</p> <p>— Сретно! — заграјаше сви...</p> <p>Пушке запуцаше.</p> < |
о у црну земљу и зелену траву.</p> <p>— Сретно! — викну Јово и поче точити вино.</p> <p>— Сретн |
Цетине, види користи од вашег брака; да сретно буде по ваш дом и српски род.{S} Живили!</p> <p> |
и притиште на прса.</p> <p>— Нек вам је сретно ђечице! — узвикну потресено, као да ће тога часа |
е откине реп и да њиме бије другове.{S} Срећа, што крава није била <pb n="16" /> најбоље распол |
имо због твоје женидбе!..</p> <p>— Камо срећа да сам мртав, па да ме данас закопајете, — рече П |
ати. — Бог вам дао сваке <pb n="133" /> среће из своје пуне кесе и чув’о вас од зла и напасти с |
братимковићу, прави дипломат...{S} Камо среће, да су нам сви таки!...{S} Барем би се опет сви п |
оја пред вратима.</p> <p>— Ову ли си ми срећу наш’о?</p> <p>— А што? — зачуди се Благоје. — Ђев |
м љубави, да читав народ <pb n="162" /> српски од Адрије до Балкана, од Ситнице до Мораче, Дрин |
адом, и од пушења, чађавим брковима.{S} Српски је <pb n="109" /> разумијевао понешто, али говор |
ашег брака; да сретно буде по ваш дом и српски род.{S} Живили!</p> <p>— Е умијеш га, учитељу, г |
помијешано чешких, њемачких и неколико српских ријечи, због чега се највише и свиђао касабалиј |
, да својим силама припомогнем напретку Српства.</p> <p>Јефтан обори главу и, као постиђено диј |
} Изгледало му је, да ће се читава кућа срушити и притиснути га.</p> <p>— Изим овога, — настављ |
ко ће други?..{S} А ти немој бити тврда срца и немој с њоме ружно.{S} Још је дијете, па ће се н |
ражали.{S} Десио <pb n="86" /> се мека срца, па му дође да заплаче за овом дјевојком.{S} И он |
ао најтежи болесник.</p> <p>— А имаш ли срца, да ме болесна зовеш? — застења. —-Ја не могу ићи. |
бог неуредна живота. — Волим, брате.{S} Срце ми се стисне и сузе ми ударе на очи, кад погледам |
пка ресе на бошчи.</p> <p>У Пери заигра срце.{S} Он га притиште објема рукама, а дах заустави. |
задовољни.</p> <p>Најпошље Перо стиште срце и чврсто одлучи да запроси.{S} Што је више ишао њи |
Што се к’о бајаги стидиш?{S} Што гођ ти срце зажели ти само ишти, к’о у својој кући.</p> <p>И о |
hi> </head> <p>Пошто је стегнуо јуначко срце своје и сам се кренуо на пут, стиже Перо, након дв |
оме се нешто растужило, свакоме омечало срце, па се расплакали као дјеца.{S} Плаче Перо, плаче |
нико није смио проговорити, па макар му срце најјуначније било.</p> <p>Три или четири шибања ум |
и главу и одахнути мало.{S} Ипак стегну срце и уљезе.{S} У први мах готово није могао ни распоз |
тан као да се стиша мало.{S} Једино, да срцу пусти на вољу, помијеша прсте у Данилову косу, зат |
ти.{S} И што је више савијао, све му на срцу лакше.{S} Као оловом да му је било оковано, па се |
о плачеш? — запита изненађени Перо, а у срцу му нешто штрецну, као да је слутио несрећи. — Шта |
кога.</p> <p>Старац се дохвати руком за стабло и устаде.{S} Лице као да му се одмах разведри.</ |
лијено исправи и, одупирући се леђима о стабло дудово, сједе.</p> <p>— Ама ко сте ви? — запита |
е окрену у страну и сакри се за мурвово стабло, а поп испусти мотику, земљавим прстима скину по |
ја? — дочека стари и, раскорачивши се, стаде пред њега, као да би се тукао. — Знаш ли ти ко са |
Гологлав, рашчерупан, у лакоме одијелу, стаде на праг и погледа по соби.</p> <p>— А-а није ми т |
и наслухну ове ријечи и заустави се.{S} Стаде преда њу и стиснуту шаку поднесе јој под нос.</p> |
и умотавати му брк.{S} А њему драго.{S} Стаде узвијати главом, као мачак кад га милују, и прима |
<p>Јован се бржебоље одмаче од плота и стаде преда њих.</p> <p>— Станите, станите! — викну, за |
лажеш, мој Перо, — умијеша се Благоје и стаде између њих. — Зашто ће тебе полиција проћерати?</ |
</p> <p>— Није пуно, — уплете се Перо и стаде међу њих. — Није пуно, само кад се има.</p> <p>— |
оју му додадоше. — Ми најми...</p> <p>И стаде.</p> <p>Стадоше сви и укочише се.</p> <p>Почеше з |
одигнути ни погледати ма куда.{S} Стари стаде преда њу и куцну је прстом по челу.</p> <pb n="81 |
.{S} Пропусти га да уљегне у кућу, а он стаде под дуд.{S} Ту, поред Данила, леже и поче мислити |
ше на тесту и почеше се гурати.{S} Неко стаде учитељу на ногу, Обрену неко обори капу.{S} Прште |
ма њему и зове га себи...{S} Њему памет стаде...{S} Погледа око себе, као да се боји да не зове |
везира, него баш цара...</p> <p>И опет стаде.{S} Гледаше у слику и као да очекиваше, да неко п |
е. — Ми најми...</p> <p>И стаде.</p> <p>Стадоше сви и укочише се.</p> <p>Почеше забленуто гледа |
је угледа.{S} Загледа се у њу и, док је стајала, није на другу страну скрећао погледа.</p> <p>С |
степеница дочека их веће чудо.{S} Ту је стајала домаћица, ознојена, задихана, раздрљена, са кру |
ога је Јока нешто читала, а пред њим су стајала два сељака и гледала га са страхопоштовањем.</p |
{S} Дуго су обојица, ништа не говорећи, стајали на вратима и гледали Јефтана, како сједи на пос |
сто и врло немилостиво, гурали и чак му стајали на ногу...{S} Гледао је и чудио се свему, мучећ |
чарапи, носом и са испупченим трбухом, стајао је смијешећи се и обје руке ширио према гостима. |
нађоше у Периној соби.{S} Пред њима је стајао онај исти стари, расклимани сто, покривен истим |
у, —- промрмља уплашени Данило, који је стајао поред постеље. — Фала Богу кад си се пробудио!</ |
се пије, брже се живи...</p> <p>Перо је стајао као утучен.{S} Нити је знао мислити, ни још шта |
ичекај, па ћеш добити...</p> <p>Перо је стајао у авлији и гледао по свима прозорима, док је поп |
показивати, како зна и на задњим ногама стајати.{S} Перо премрије од страха.{S} Поблиједи, поле |
Перо брзо. — Она је к’о зарђала пара, а Стака к’о жути дукат!...{S} Волио би са Стаком хљеб јес |
p> <p>Сви ахнуше и погледаше у Стаку, а Стака, постиђена, гледаше само у црну земљу и зелену тр |
: како су живили Перо Карантан и његова Стака, доносим само одломак његова писма, што га је пис |
задовољни к’о нико на свијету.{S} Моја Стака, Бог јој добро дао, добра ми је и весела, исто к’ |
ијету смркне, мени се сване и мене моја Стака чека на вратима, па руке шири, у лице ме љуби.{S} |
љепша од Стаке? — запита.</p> <p>— Бре Стака је горска вила! — дочека Перо брзо. — Она је к’о |
/p> <p>— А да буде право весеље, нека и Стака пође, — опет ће Јово. — Удовица је, ама без ње и |
е ни махнито!</p> <p>— И сад вели да од Стаке нико љепши нема! — настави Јефтан некако заносно, |
лагано одгурну.</p> <p>— Је ли љепша од Стаке? — запита.</p> <p>— Бре Стака је горска вила! — д |
а ђевојка љепша, од наше красне удовице Стаке?</p> <p>— Охо! — викну неко. — То није ни махнито |
д и не гледајући га. — Ено ти у удовице Стаке шћери Милке.{S} Кажу, да је добра, кршна, ваљана. |
ор и замишљено поче добовати прстима по стаклу.</p> <p>— А ко ће поћи на пут и куда? — као да с |
викну Јефтан тапшући га по рамену. — Са Стаком ћеш га баш и јести!..{S} Одма ћемо је испросити, |
Стака к’о жути дукат!...{S} Волио би са Стаком хљеб јести него с њоме халву...</p> <p>— Добро, |
кроз плач.</p> <p>— Па нијеси ли ти са Стаком говорио? — осијече Обрен оштро и испрси се. — За |
а јарана, заједно са учитељем, удовицом Стаком и толиким другима.{S} Сви су нешто међусобно шап |
роси...</p> <p>Сви ахнуше и погледаше у Стаку, а Стака, постиђена, гледаше само у црну земљу и |
жно говори због тога.{S} К’о да је мени стало за свијетом!{S} Људи су овнови, <pb n="36" /> кој |
} А моје вино може на изложбу ако ћеш у Стамбол...</p> <p>— А и њој ће бити необично, — опет уп |
ло, покушавајући да се исправи и чвршће стане на ноге, — Ос... тавио си ме... па од јада...{S} |
Бошко и скочи са столице... — Хајде ти стани на воду, а ја ћу на сухо, па да видимо ко ће кога |
та и стаде преда њих.</p> <p>— Станите, станите! — викну, заустављајући их. — Погођено је!...{S |
че од плота и стаде преда њих.</p> <p>— Станите, станите! — викну, заустављајући их. — Погођено |
тите напријед, — говораше неуморно, — и станите за мном.{S} Кад ја приступим и изговорим здрави |
Зап’о сам за око удовици покојног газде Станка, — весело објави он Пери грлећи га. — Загледали |
stone unit="subSection" /> <p>Доктор је становао готово на крају касабе.{S} Био то човјек стран |
вало <pb n="90" /> их, те нијесу били у стању ни шта мислити ни говорити.{S} Само су дахтали об |
бојао власти колико поп и који би био у стању са већим страхопоштовањем говорити о њој.</p> <p> |
дугим трепавицама, што вјечито трепећу, стао је украј стола, држећи у руци овећу чашу препуну в |
.{S} Чак, ради веће галаме, и механџија стао на сред механе, па се препире са некаквим крезубим |
абе.{S} Био то човјек странац, погурен, стар, са дугом просједом брадом, и од пушења, чађавим б |
ај њега је лешкарио Васин слуга, Игњат, стар, космат човјек, који се једном у пет недјеља брија |
ним кесама, лежао је некакав човјек.{S} Стар, сијед, са намрежганим, пјегавим лицем, са добро < |
<p>Затекоше Јована гдје се наслонио на стар, расклиман, полуразрушен плот, пуши на кратки чибу |
кренули и, очевидно, уживаху у њему.{S} Стара га, од милине, почела и по коси гладити, а стари |
ом...{S} Близу њих се удрвенила некаква стара кљусина, са шиљастим, мршавим куковима, те куња, |
— Ко је ово?</p> <p>— То је, — одговори стара осмјехујући се, — то ти је суђеница...</p> <p>Пер |
ака.</p> <p>— То је необично, — уздахну стара, отирући се јаглуком око уста. — Како <pb n="136" |
јета ћеш виђети, свијета, — вели Јован, старајући се, да изгледа озбиљан и замишљен. — Ја к’о к |
о се осмјехујући, показа му собу, Перо, старајући се да што мање времена изгуби, честито и не п |
док су дјеца бекељила му се иза леђа и старала се, да му за тур од чакшира прикаче некакав чуд |
ши руке на клупу, уозбиљио се као какав старац.</p> <p>Кроз годину -дана постао је миран ђак.{S |
Еј стрико!— зовну га. — Стрико!</p> <p>Старац се трже и плашљиво одскочи.{S} Затим отвори крме |
И здравља и пара и свега имам...</p> <p>Старац, не вјерујући, погледа га попријеко.</p> <p>— А |
а да иштеш?</p> <p>— Ни од кога.</p> <p>Старац се дохвати руком за стабло и устаде.{S} Лице као |
прогостимо у кући два три дана.</p> <p>Старац одскочи корак унатраг и раствори уста, као да ће |
оворећи и хвалећи Перу, поп, из некакве старе, зарђале кутије извади велике, чађаве наочари, на |
амо, у једноме крају, висиле су некакве старе, окрпљене чакшире, а испод њих прислоњен је био п |
{S} Сад је, као за параду, био обучен у старе, широке хаљине Перине, које су висиле о њему као |
оме послужавнику црну кахву, наточену у старе, напукнуте филџане.{S} Ненавикнута, зар, да служи |
лаве подигнути ни погледати ма куда.{S} Стари стаде преда њу и куцну је прстом по челу.</p> <pb |
ен о неприкосновености свога мишљења. — Стари је оно алчак!...{S} Он је преварио и прије, те су |
од милине, почела и по коси гладити, а стари се само смјешкаше и пипаше му одијело, ваљда да с |
те ви сви.{S} Сви непоштени! — прогунђа стари мрштећи се.{S} Затим устаде и, испод ока, погледа |
<p>— Не заустављам ја никога, — дочека стари осорно. — Кад чојек има посла и кад хоће на пут, |
А ко ће те питати ако нећу ја? — дочека стари и, раскорачивши се, стаде пред њега, као да би се |
hi>нећу</hi>“.</p> <p>— Је ли? - запита стари весело, а прсти му још живље заиграше. — Је ли кр |
уге!</p> <p>— Куда ћеш их гонит’? упаде стари жешће. — Гонио би и ја, ама су далеко измакли.</p |
ни краву Филипову из жита, — развика се стари попут пудара. — Гони, и кажи му, лопову, да ми је |
ијесу бухљиве, — опет <pb n="138" /> ће стари и очепи жену ногом, што је важило као опомена, да |
p>— Ама у мене то ништа нема, — осијече стари. — И кућа ми тијесна, <pb n="72" /> и соба немам |
/p> <p>— А што не би говорио? — осијече стари осорно. — Не говорим јабани него своме зету, а зе |
> <p>— К’о што видите, сиротиња, — рече стари тужно. — Ја знам, да се вама неће свиђет’ и да не |
p>— Лани си уз’о товар жита, — говораше стари, ни мало се не обзирући на госте, — а ове је годи |
их стубова провиднога дима, падаху кроз стари, ваљда никад неочишћени <pb n="61" /> прозор, и р |
во нам га!</p> <p>— Ево га! — потврди и стари, дахћући од умора. — А ђе си ти био? — запита, за |
} Врата се отворише и на њима се појави стари Игњат.{S} Гологлав, рашчерупан, у лакоме одијелу, |
ко...</p> <p>— А чујеш, зете, — настави стари врпољећи се и непрестано погледујући у жену, као |
Оклен би ми били, да нам се нису женили стари?..{S} Оклен питам те?</p> <pb n="11" /> <p>Оклен |
је.{S} Нек се тамо вјенчају! — прихвати стари живо. — Не дам ја никоме да се са мном игра...</p |
соби.{S} Пред њима је стајао онај исти стари, расклимани сто, покривен истим масним потрпежњак |
столица пуцкала, не могаше сачекати док стари договори.</p> <p>— А је ли далеко ваша касаба? — |
ром отвори врата...{S} У соби је сједио стари и гледао у тефтер, из кога је Јока нешто читала, |
су ли гладни и не износи ништа, — шапну стари жени, улазећи за њима. — Видиш, да их је пуно!</p |
аборавио си ме, а?</p> <pb n="70" /> <p>Стари искриви главу и зијевну.</p> <p>— Аха, ти си? — п |
натуривши фес на чело. — Кршна!</p> <p>Стари га погледа попријеко.</p> <p>— А неко ми рече, да |
ете, ви ћете ми и главу узети!..</p> <p>Стари погледа у Благоја, а Благоје у старога.</p> <p>— |
ачве су чисте, нијесу бухљиве...</p> <p>Стари погледа на врата и одмах прекиде реченицу.{S} Мал |
воја слободица и ја иђем тамо...</p> <p>Стари се одуприје рукама о кукове и унесе му се у лице. |
ледајући Јоку. — И ручали смо...</p> <p>Стари се осмјехну и одобри главом.</p> <p>— Нека сте ру |
на другу страну скрећао погледа.</p> <p>Стари се лагано диже са сандука.{S} Полако, као шетајућ |
Да Бог да, — одговорише обојица.</p> <p>Стари се опет појави на вратима, носећи читав нарамак с |
, као да о каквој ситници прича.</p> <p>Стари наслухну ове ријечи и заустави се.{S} Стаде преда |
лопи очи рукама и утече из собе.</p> <p>Стари сам диже послужавник са тала и метну га у крај.{S |
оворивши ништа, обојица изиђоше.</p> <p>Стари састави руке на леђима и неколика пута пређе с кр |
Јово весело. — Пријатељи дошли.</p> <p>Стари се лијено исправи и, одупирући се леђима о стабло |
{S} Ми смо и са малим задовољни.</p> <p>Стари се дохвати за ухо, као да није добро чуо.</p> <p> |
— На путу се чојек свачем научи.</p> <p>Стари дубоко уздахну.</p> <p>— Па... хајдете у кућу, — |
продајеш ли вина?</p> <p>— Јок.</p> <p>Стари дубоко уздахну.</p> <p>— Штета, — рече, — црна шт |
>— Сведно...{S} За нас је добро.</p> <p>Стари застаде и опет погледа по свима.{S} Хтио је, да и |
у ли и они пара?</p> <p>— Имају.</p> <p>Стари обори главу.</p> <p>— Лијепо је то...{S} Драг си |
јући му се. — Зар си жив, болан?</p> <p>Стари Игњат разврати вилице и рикну као дивља звијер.{S |
азећи му руци. — Јеси ли здраво?</p> <p>Стари опет зијевну.</p> <p>— Ја рђаво, — дочека. — Зла |
се, готово, прије могло помислити да је старија сестра Милкина него мати.{S} Она сама задржа Пе |
не умије ни миловати онако, к’о што зна старије...</p> <p>Перо није знао шта ће одговорити, нег |
згрћао га, да је чак изашао на глас.{S} Старији људи лијепо су га поздрављали, а истјерани отац |
којих су, на омањим клупицама, сједили старији људи и жене, и — упутише се механи.{S} Око меха |
оје су млади к’о кап, па треба да их ми старији поучимо.</p> <p>Од свега овога разговора Перо н |
е, чисто и јасно, доказао Пери, да »као старији јаран и ожењен чојек« треба да спава на меку, а |
широки дуд, а испод њега, на простртим, старим, подераним кесама, лежао је некакав човјек.{S} С |
је лежао сам Перо, јер је Јово одмах за старим изишао некуда, а Јефтан се користио Периним <pb |
"> <head>X.</head> <head> <hi>Сусрет са старим познаником у вароши М.....</hi> </head> <p>Пошто |
жена, још прилично млада и допадљива, у старим, исплављелим хаљинама, са осмијехом на лицу позд |
ав чудноват реп: од изрецкане хартије и старих крпетина.</p> <p>— А шта ти ту радиш? — прекори |
су изашли из гаја и стигли до неколико старих, раштрканих колиба. — Хоће ли се јавити ико?</p> |
<p>Стари погледа у Благоја, а Благоје у старога.</p> <p>— Е кад је тако, а ми ћемо прешјутра по |
пунца не долази неуређено.</p> <p>Нос у старога као да дође још дебљи, крњави зуби указаше се.{ |
не знам.{S} Хоћаху ми привјенчати једну стародревну, па Бог даде те ме проћераше и не узех је.{ |
укама о кукове и поче се бекељити према староме.</p> <p>— Не може бити, — отегну пакосно. — Мен |
ко, тихо, поче циједити кроз зубе своју стару и најомиљенију пјесму:</p> <quote> <l>Овце чува Т |
ци пртљаг са себе, извали се под дуд на старчеве кесе и варка као заклан.</p> <p>— Не питај јес |
квим крезубим старчићем око плаћања.{S} Старчић вели, да је попио шест ракија, а механџија нара |
ракија, а механџија нарачунао осам.{S} Старчић се, чак, позива и на госте „који су могли виђет |
ане, па се препире са некаквим крезубим старчићем око плаћања.{S} Старчић вели, да је попио шес |
ако сједи на постељи, десном руком грли стас лијепе собарице, која је била нешто лакше одјевена |
а лагано извуче руку којом је обмотавао стас лијепе Швабице и, направивши мученичко лице, стењу |
да је разбијаш...{S} То је једна мртва ствар...</p> <p>Перо застаде.</p> <p>— Е знам, брате, д |
власти, то ти је, побратимковићу, друга ствар, — одговори он брзо, правећи љубазније лице и као |
бити.{S} А Данило тек се сада увјери да ствар није жалосна и поче се смијати.</p> </div> <pb n= |
о казали да нас обара и то је непоштена ствар...</p> <p>— Коњ је плах, — упаде Јован, — па му д |
<p>— Па то је, брате, готова и свршена ствар, — опет ће Благоје весело. — То је све готово!... |
ринча.</p> <p>— Ама крштеница је красна ствар, брате, — дочека Перо живахније, приближујући <pb |
ежењен!..{S} Срамота!..{S} И што је Бог ствар’о жене на свијет, кад се људи не би женили?{S} Шт |
ни каква привиђења није било.{S} Сва је ствар у томе, што се драгоцјени Јефтан, нераздјељиви и |
...{S} И шта би сад протествовао кад је ствар готова и кад већ сузе теку?</p> <p>На врх степени |
трошак овђе, па пусти мени да ти гладим ствар...{S} Само мени пусти!{S} Ти знаш, да ћу ја све у |
ти мени, — дрекну јаче, — што купиш ове ствари овђе, а?...{S} Куд се спремаш?..</p> <pb n="153" |
осијече Јефтан набусито, — то су његове ствари...{S} Он долази сам са младом и Данилом и нема с |
и да ће претрести и уредити кућу и све ствари по њој, раштркане и разбацане на све стране, као |
живити, а без жене може.</p> <p>Па узе ствари и поче их савијати и уређивати.{S} И што је више |
ућани обојадисани и окићени сваковрсним стварима, те се шарене мараме, рупци, појасеви и бошче, |
без жене да не треба...{S} И њу је Бог створио, па ако ни за шта друго, нека барем чува и чист |
осмјехну и одобри главом.</p> <p>— Нека сте ручали, — рече. — То ваља!{S} Здраво је у селу руча |
м, пође им у сусрет.</p> <p>— Па и нека сте ми дошли, — живо дочека узевши их за руке и нудећи |
е ја данас славим моје крсно име и које сте ви, моји пријатељи, мени дошли и које вама фала на |
ам, али, све доставе неизоставно.{S} Ви сте си синоћ узели слободу, да на јавноме, позору излож |
настављао је комесар немилостиво, — ви сте, дапаче, и друге сумњиве послове испуњавали.{S} Ви, |
— осијече Перо, окрећући им леђа. — Ви сте ме довели у затвор, ви ме проћерујете, ви ћете ми и |
м, каквим се обично здравице држе. — Ви сте мене, овај, <pb n="4" /> које ја данас славим моје |
глави и гледајући некуд у страну. — Ви сте некада у вашега свећеника, тражили некакве крсне ли |
есар забиљежи и накашља се.</p> <p>— Ви сте, али, вашими дјелами чинили протузаконитости, — реч |
ма и ућута.</p> <pb n="80" /> <p>— Таки сте ви сви.{S} Сви непоштени! — прогунђа стари мрштећи |
ћете, ја вам нећу сметати...{S} А могли сте и остат’...{S} Ја вас нијесам гонио.</p> <p>— Па... |
/p> <p>— Хе, хе, брате слатки, окаснили сте ми, — проговори некаквим страшно дебелим гласом, вр |
вас више нећу затварати...{S} Слободни сте!</p> <p>— Фала Богу! — викну обрадован Перо и удари |
лижујући се. — Чекао сам по сахата, док сте се пробудио.</p> <p>— Ја сам, — одговори Перо хладн |
те ни цару да проси дјевојку.{S} Управо сте ово упорабили...</p> <p>Перо се сјети свега што је |
<p>— Шта ћете? — запита шиштајући. — Ко сте ви?</p> <p>— Ево ти дошли, — одговори Јово весело. |
о стабло дудово, сједе.</p> <p>— Ама ко сте ви? — запита јаче.</p> <p>Јово се засмија и пљесну |
има и мрко их погледа.</p> <p>— Ех, што сте ми дошли? — викну. — Ви, ви, ви... знам ја све вас! |
вши и глас и кажипрст десне руке. — тер сте узели слободу, увредљивими поругами чинити повреду |
и, држите скупове.{S} Дапаче и по селих сте свраћали...{S} Мислите, зар, на буну или што слично |
ку у опроштај, а Перо је чврсто стиште, стегну и — излети из собе.</p> <p>Пред вратима застаде |
е за ријеч, — дочека Јефтан и снажно га стегну за мишицу. — То би било најпаметније, што си дос |
окренути главу и одахнути мало.{S} Ипак стегну срце и уљезе.{S} У први мах готово није могао ни |
вароши М.....</hi> </head> <p>Пошто је стегнуо јуначко срце своје и сам се кренуо на пут, стиж |
олан? — готово цикну Јефтан и снажно му стеже прсте, да умало није јаукнуо.</p> <p>— Нијесам се |
а од куге никад боље! — одговори Игњат, стежући га јаче. — А-а како си ми ти, мали Јово?</p> <p |
уке сави око Обренова врата, па га поче стезати на прса и љубити.</p> <p>— Тако, брате, тако! — |
се побију овђе, ми прорадимо.{S} Ја сам стек’о све што имам онда, кад је био наш устанак.{S} И |
ма њему, пружи руку и поче некако чудно стењати и привлачити га.{S} Поче га и љубити и тепати м |
и не може.{S} Само се окреће око себе и стење.{S} Најпошље узе некакву излизану четицу и поче г |
е Швабице и, направивши мученичко лице, стењући показа на прса...</p> <pb n="111" /> <p>— Нихтс |
рсију и, носећи овелику канту са водом, стењући и отхукујући, залијевала је кукурузе.</p> <p>Оп |
е, а за њима крену и Данило, уздишући и стењући под пртљагом...</p> </div> <div type="chapter" |
нице испунила собом, закрчила пролаз, а степени се чисто повијају под тежином јој.</p> <p>Углед |
гориле су двије омање лампе.{S} При дну степеница дочекао их је домаћин.{S} Гојазан, дебео човј |
това и кад већ сузе теку?</p> <p>На врх степеница дочека их веће чудо.{S} Ту је стајала домаћиц |
д врата шкиљио један фењер, а на кривим степеницама гориле су двије омање лампе.{S} При дну сте |
>Кад су стигли у Хотел, Перо потрча уза степенице, па, сачекавши га <pb n="110" /> пред вратима |
и по равници корача као да се пење уза степенице, — њему се смрачи пред очима.{S} Поп му сада |
а на лицу и чиревима на челу.{S} Читаве степенице испунила собом, закрчила пролаз, а степени се |
од коња, ступише у хотел и, уз мермерне степенице, попеше се до соба, које им <pb n="98" /> је |
ни ја разапињо Исуса, па опет ме, ето, стигла казна и послали ми кугу на врат.{S} Да је била к |
апита Јефтан, пошто су изашли из гаја и стигли до неколико старих, раштрканих колиба. — Хоће ли |
м. — Видиме...{S} Шнел...</p> <p>Кад су стигли у Хотел, Перо потрча уза степенице, па, сачекавш |
а, пође за њима.</p> <p>Једва пред вече стигоше у П..., малу, гиздаву касабу, чија их љепота из |
неко полио хладном водом...{S} Стид га, стид од сама себе, да тако изневјери друга <pb n="112" |
друга <pb n="112" /> и пријатеља!...{S} Стид га и од Швабице... -</p> <p>— Опрости, — прошапта, |
да га је неко полио хладном водом...{S} Стид га, стид од сама себе, да тако изневјери друга <pb |
ући и у једно и у друго. — И немојте се стидити, кад вас је Бог намијенио једно другоме.</p> <p |
{S} Што се и ти не жениш?{S} Како се не стидиш својих сиједих коса?..{S} Чојек у годинама, па н |
, плеснувши рукама. — Што се к’о бајаги стидиш?{S} Што гођ ти срце зажели ти само ишти, к’о у с |
свјежи и чудновато замириса.{S} Лагано, стидљиво, оборених очију и руменећи се, поднесе она пос |
нити подиже очију, него, једнако онако стидљиво, наклони мало главу према десном рамену и окре |
ачко срце своје и сам се кренуо на пут, стиже Перо, након два дана, у чувену варош М..... и одс |
д чежње и напријед спрема пољубац...{S} Стиже јој...{S} Рашири руке, стиште је на прса, и, скло |
ко сурово запита уплашену слушкињу, кад стиже до попових врата и снажно гурнувши, отвори канат. |
да ли би га се икако и сјетио, да му не стиже онај брзојав.</p> <p>— На моју душу ово се он оже |
трокатнице и пазећи: не би ли гдје год стимао ма какву дјевојку, која би му се свиђела.{S} Поч |
p>— Не треба мени антика, — дочека Перо стискајући шаке и подносећи му их под нос. — Нисам ја, |
рече. — Знам, ама шта ћу?...{S} Кад ме стисне овђе, у прсима, дође ми да све разбијем...{S} Да |
а живота. — Волим, брате.{S} Срце ми се стисне и сузе ми ударе на очи, кад погледам све пусто о |
фтан погледа око себе, погледа у небо и стисну зубе.</p> <p>— Јок, — окреса. — Ја нећу друкчије |
јечи и заустави се.{S} Стаде преда њу и стиснуту шаку поднесе јој под нос.</p> <p>— Ти, ти си с |
пите...</p> <p>Перо Карантан као да се стиша мало.{S} Једино, да срцу пусти на вољу, помијеша |
ило да учитељ покаже прут и он се одмах стишавао и, положивши руке на клупу, уозбиљио се као ка |
убац...{S} Стиже јој...{S} Рашири руке, стиште је на прса, и, склопивши очи од заноса, пољуби ј |
} Обје руке рашири и полети према Јови, стиште га у наручја и бјесомучно поче љубити по челу, о |
{S} Љутит и разјарен поп, чим га опази, стиште своје снажне шаке и раскорачи се пред њим као да |
тражим!...</p> <p>При растанку три пута стиште Јефтанову руку, па се окрену и хитно пође кући.{ |
стајали задовољни.</p> <p>Најпошље Перо стиште срце и чврсто одлучи да запроси.{S} Што је више |
жи му руку у опроштај, а Перо је чврсто стиште, стегну и — излети из собе.</p> <p>Пред вратима |
ени?{S} Жила она опет му искочи на челу стиште зубе и, гунђајући, приступи Јоки, па је гурну ла |
још товар жита!...{S} Читав товар!..{S} Сто ока и ни једну мање.</p> <p>И, онако љутит, сједе н |
каза своје име и, без питања, сједе за сто.{S} Они не одговорише и само га погледаше оштрије, |
наочари, натаче их на нос, па сједе за сто и дохвати велики протокол, увезан ваљда прије триде |
оните колико хоћете.</p> <p>Па сједе за сто и написа брзојав Јефтану.</p> <p> <hi>Долазим у пет |
ило жалостив но, не утирући суза. — Има сто конака да смо утекли!</p> <p>— Па шта ти је, магарч |
завали на столици, десну ногу метну на сто, међу чаше, и запјева.</p> <quote> <l>Фалио се жути |
новце, плавојка се опет врати за њихов сто.{S} Сједе до Пере, поче га миловати по образу и умо |
јемо заборавити ни на случајности прије сто годинах...{S} То је, наиме, потребно...{S} Видите, |
!</p> <p>— Честитам, брате, по хиљаду и сто пута честитам, — обрадован и раздраган узвикну Перо |
а је стајао онај исти стари, расклимани сто, покривен истим масним потрпежњаком, са истим, чак |
штво, блесасто изгледао) за један омањи сто и ту га, као какво дијете, посади на столицу.</p> < |
лемим кубетом њезиним пружао се дугачак сто, препун јела, пића и сваке ђаконије, а око њега је, |
.</p> <p>Алекса се одуприје лактовима о сто, а главу наслони међу шаке.</p> <p>— А шта ти мисли |
мајући се, да и трећи пут удари руком о сто.— Жена нам треба!{S} Није друкчије него баш треба!{ |
— викну, бјешње и поче ударати руком о сто.</p> <p>— А шта не дозвољаваш? — запита Благоје тих |
асто осмјехну.{S} Куцну празном боцом о сто и нареди још вина...</p> <p>Иза тога Перо је трчао |
а, оборио главу и куцка празном чашом о сто, а други прекрстио ноге по турски, устакао велике н |
p> <p>Бошко (онај што је куцкао чашом о сто) отвори бурмутицу, коју је непрестано држао у лијев |
/> не пуштајући га да допјева. — Живио сто година!</p> <p>— Живио! — прихвати и Данило, подигн |
дочека Перо одушевљено, — него да ми ко сто дуката даде...{S} Драго ми, к’о да сам оца рођеног |
од дуда, иза једне гомиле буњишта, како стоје једно према другоме:{S} Јово и Јока.{S} Он се јед |
је жена!{S} Човјек кад хоће да се жени, стоји ти на прагу новога роћења и смрти.{S} Ако ти буде |
У хотелском ходнику затече Данила, гдје стоји трештен пијан и љуља се час на једну час на другу |
на, мрка полицајца, <pb n="143" /> гдје стоји иза Данилових леђа. — Шта тражи овђе?</p> <p>— Је |
ћу прије...</p> <p>— Онда ти ја у свему стојим на расположењу, — живо дочека Благоје. — Ти се с |
ду однијели.{S} Посједаше око округлога стола, — око стола, преко кога Јефтановица сваке вечери |
> <p>— Живиооо!</p> <p>Сви устадоше иза стола.{S} Загрлише се и почеше љубити, као оно о Божићу |
вољаваМ! — дрекну уједанпут и скочи иза стола оборивши три столице.{S} Препаде и Благоја и оста |
је задиркивали.</p> <p>Дође и до Перина стола.</p> <pb n="25" /> <p>— Како је, љепотице? — наша |
ма, диже се да купи бакшише.{S} Пође од стола до стола, осмјехкујући се на свакога и увијајући |
ама, што вјечито трепећу, стао је украј стола, држећи у руци овећу чашу препуну вина, укочио се |
се да купи бакшише.{S} Пође од стола до стола, осмјехкујући се на свакога и увијајући се између |
S} Посједаше око округлога стола, — око стола, преко кога Јефтановица сваке вечери позива некак |
p> <p>Домаћица, под којом је непрестано столица пуцкала, не могаше сачекати док стари договори. |
p>— Твоја?</p> <p>Обојица прихватише за столице као да ће се потући, те сиромах Перо читава три |
главом као да се спремаше да пане и са столице.</p> <p>— Немојте се правдати и испричавати, — |
еро Карантан, — поче Јефтан устајући са столице и исправљајући се. — Ми <pb n="160" /> смо те з |
мираза.</p> <p>Перо, од чуда, скочи са столице и сав се искриви.</p> <p>— Мираза?{S} Носи и ми |
шћи и жена! — узвикну Алекса и скочи са столице, подигнувши новине, које су му <pb n="106" /> с |
ми је све то? — викну Бошко и скочи са столице... — Хајде ти стани на воду, а ја ћу на сухо, п |
једали на ниске, <pb n="74" /> троножне столице, које обично сељаци употребљавају, и разгледали |
једанпут и скочи иза стола оборивши три столице.{S} Препаде и Благоја и остале госте, који га у |
а знаш, — упаде Перо. — Зар им не видиш столице у рукама?</p> <p>— Ништа бит’ неће, — опет доче |
м је држи за подвољак.{S} Пред њима, на столици, руменила се велика боца вина, двије чаше и три |
.</p> <p>Учитељ, зачуђен, искриви се на столици и погледа га тупо, као да пита: а шта се то мен |
е читава друштва.{S} Затим се завали на столици, десну ногу метну на сто, међу чаше, и запјева. |
аште, свирала, он се лагано љуљушкао на столици, пушио и пијуцкао.</p> <p>— Колико мислиш остат |
еру у најближу гостионицу и обори га на столицу.{S} Затим опет поче играти око столова, поче зв |
цнуше кољена и он сједе, управо паде на столицу...{S} Свијест му се поче мрачити...{S} Соба као |
бгрли објема рукама и силом га сједе на столицу.</p> <pb n="34" /> <p>— За ту ријеч требало би |
— поче оним вишим гласом, пењући се на столицу. — Онда... које ви мени тако лијепо кажете и ко |
то је читао новине спусти их, остави на столицу и сједе на њих.</p> <p>— Читаш ли ти што? — зап |
то и ту га, као какво дијете, посади на столицу.</p> <p>— Сједи ти и само гледај, — рече, куцај |
.{S} Дошло му бијаше да устане, да узме столицу, па да добро изудара и <hi>пунца</hi> и <hi>пун |
столицу.{S} Затим опет поче играти око столова, поче звиждукати и пјевати.{S} Нареди и доручак |
глас, да су се многи гости, иза других столова, почели мргодити и псовати га.</p> <p>— <foreig |
сви гости оставише <pb n="105" /> своје столове и опколише их.{S} Пушећи и смјешкајући се гледа |
огао ни распознати људе, што сјеђаху за столовима, од духанскога дима, који се као дебела паучи |
у.{S} Унутра опет све пуно.{S} За свима столовима засјели поднапити солдати и други, сваковрсни |
у и разгледајући људе и жене за осталим столовима. — Само гледај и шути, а имаћеш свега.</p> <p |
е, пође у једну ћошу, гдје су за омањим столом сједила два човјека, који му изгледаху најозбиљн |
и други пут и три чаше преврнуше се на столу, а празна боца откотрља се и разби у комаде.</p> |
ich</foreign>...</p> <p>За час им се на столу зарумени овећа боца изврсна вина.{S} Благоју сину |
уче руку у џеп и крупан новац остави на столу.{S} Не хтједе ни кусура чекати.{S} Зграби Благоја |
.{S} Затим удари шаком <pb n="10" /> по столу и шкргутну зубима.{S} Удари и други пут и три чаш |
бу, <pb n="37" /> и пипао је прстима по столу, као да би и сада хтио узети филџан.</p> <p>Други |
pb n="61" /> прозор, и разасипаху се по столу.</p> <p>— Па шта велите људи? — запита први Јефта |
аше на све стране и размјешташе чаше по столу, као да су му сметале нешто.{S} Затим гледаше час |
превуче руком преко бркова, па удари по столу.</p> <p>— Не треба толико! — викну. — Није он јед |
викну Јефтан жешће, ударајући руком по столу. — Жена је жена!{S} Човјек кад хоће да се жени, с |
е згодније.</p> <p>И, ударивши руком по столу, нареди механџији да донесе вина.</p> <p>— Болан, |
златна је, а уза сваку годину носи пет стотина форинти.{S} Педесет година, двадесет и пет хиља |
дан илити два бунтовника, а ви их имате стотину...</p> <p>— Ама нијесам ја бунтовник, — <pb n=" |
Суђено ми да страдам, к’о што је и Исус страд’о...</p> <p>И још јаче обгрли Перу и привуче га с |
паре, па је оставио...{S} Суђено ми да страдам, к’о што је и Исус страд’о...</p> <p>И још јаче |
ускршње јаје.{S} Ипак му је нос највише страдао и вјечито је сличио руменом, расцвјетавајућем п |
га таласи запљускују и драгају ода свих страна...{S} И као вјетар прохладан да попухује, милује |
лицу.{S} Коњске мухе облијећу ода свих страна и лијепе се за образе, око ушију, и за хаљине.</ |
у авлију, испред куће, ограђену са свих страна уском сухозидицом. — Ту смо!</p> <p>По авлији, н |
отово на крају касабе.{S} Био то човјек странац, погурен, стар, са дугом просједом брадом, и од |
Онда... ја гласам, да се Перо ожени са стране! — викну Јово изненадно. —- То је најбоље!</p> < |
као шетајући, пође по соби и, онако са стране, погледа у филџане, да види: јесу ли напуњени?{S |
и се зида, поче гледати око себе на све стране.</p> <p>— Ко је? — помисли у себи.</p> <p>Привир |
ри по њој, раштркане и разбацане на све стране, као да је полиција какву преметачину извршила и |
Нестрпљиво је шетао и освртао се на све стране, надајући се, да ће је сваки час угледати.{S} Уз |
о обично.{S} Збуњено се окреташе на све стране и размјешташе чаше по столу, као да су му сметал |
ошапта Перо, пажљиво се осврћући на све стране да га ко не би чуо. — Ђевојку знаш ли, ама чести |
ије, а око њега је, са једне и са друге стране, сједило до тридесеторо чељади, што мушких што ж |
ћица опколише га са <pb n="134" /> обје стране.{S} Обоје му се окренули и, очевидно, уживаху у |
сеца и звијезда.{S} Око језера, са обје стране, наднијеле се златнолисте врбе и своје дугачке, |
ете?{S} Куда ћеш? — салетише га са обје стране и пунац и пуница. — Какав је то пос’о?{S} Зар та |
Па каква је нама фајда, кад се бију на страни? — уплете се Перо.</p> <p>— Фајда је, — осијече |
у, каква је то фајда.{S} Ако се бију на страни, побиће се и овђе, а кад се побију овђе, ми прор |
обом.</p> <p>Учитељ је, опет, на другој страни, поучавао свијет, како да се понаша при дочеку.< |
оје се у књиге не уписују.{S} На другој страни препирала се једна баба са некаквим дугуљастим ђ |
та из Касабе и натјера их, да на другој страни траже хљеба.{S} Треће године истјера и оца и ост |
вино и тек <pb n="164" /> и кад неко, у страни, испали пушку, он се трже и прекиде поучавање.</ |
што двојици синова, који су неуморно, у страни, окопавали кукурузе.</p> <p>— Чули смо, да имаш |
о прелистати четврту страницу.{S} До те странице могао је читати и сва слова ишла су му некако |
ру никако није могао прелистати четврту страницу.{S} До те странице могао је читати и сва слова |
он дуже почивке, остављајући хартије на страну и одахнувши мало. — Ви се зовете Перо Карантан?< |
се оловком по глави и гледајући некуд у страну. — Ви сте некада у вашега свећеника, тражили нек |
! — живо дочека Милка и, окренувши се у страну, засмија се.{S} Обрен пође за њом, па се засмија |
пут крпе, истегну га из кола и повуче у страну.</p> <p>— Што обрука ’вако и себе и мене? — запи |
иромах Перо читава три корака одскочи у страну и дрхћући приступи механџији.</p> <p>— Растављај |
Перо некако постиђено, окрећући главу у страну да не сретне Јефтанов поглед. — Ко ће ме сад?{S} |
Перо се и опет застиди и окрену главу у страну, као да нешто гледа на зиду.{S} Једини Јово што |
падија као да се застиди па се окрену у страну и сакри се за мурвово стабло, а поп испусти моти |
ене је вазда овако. — Затим се окрену у страну и слушаше како вјетар звижди, тресе прозорима, н |
аза прстом на Јефтана, а главу окрену у страну.</p> <p>— Вас ист? —- запита доктор, ступајући у |
мо обично и фес мало накривио на лијеву страну, пустивши, да га свилена кита куцка по челу.</p> |
е у њу и, док је стајала, није на другу страну скрећао погледа.</p> <p>Стари се лагано диже са |
а се и повија час на једну час на другу страну.</p> <p>Једино Данило и Јован што су ишли лагано |
јан и љуља се час на једну час на другу страну као шеталица од сахата.{S} Око њега се окупиле с |
и окрећући се час на једну час на другу страну, док су дјеца бекељила му се иза леђа и старала |
змеђу клупа, не окрећући се ни на једну страну и не говорећи ништа.{S} Тада нико није смио прог |
То је мој пос’о...{S} Ја само дочекујем странце и чиним им услуге... <pb n="120" /> Ћара никакв |
ати примјер за примјером: како су многи странци, не имајући познанства, оглобљени и поробљени о |
проговори. — Болестан је пуно, а ми смо странци, и нико га други не може излијечити осим вас.</ |
је дошао ред на Перу, обузе га некакав страх.{S} Ко зна зашто, али он није волио имати са влас |
њим ногама стајати.{S} Перо премрије од страха.{S} Поблиједи, полегути се, ухвати се за гриву и |
још пресуда? — запита Перо замирући од страха и блиједећи. — Зар није <pb n="149" /> мало, што |
м су стајала два сељака и гледала га са страхопоштовањем.</p> <p>— Лани си уз’о товар жита, — г |
лико поп и који би био у стању са већим страхопоштовањем говорити о њој.</p> <p>— Ех, ех, кад ј |
Он скочи, намргоди се и затресе косом, страшан као лав афрички.{S} Затим удари шаком <pb n="10 |
чи дебела, модра жила и придаде му лицу страшан израз...{S} Обузе га неки бијес и поче по соби |
пана глава са огромним кукастим носом и страшним очима.{S} Тек мало трезнији човјек могао би ра |
вала, те је почео отезати трепавицама и страшно зијевати, испуштајући при томе чудноват глас, д |
, окаснили сте ми, — проговори некаквим страшно дебелим гласом, вртећи главом и мигајући ситним |
.</p> <pb n="97" /> <p>И, нарамљујући и стресајући прашину са хаљина, пође за њима.</p> <p>Једв |
<p>Перо рашири руке као да га разапињу, стресе се и писну као гуја љута:</p> <p>— Ама ко вам то |
се над успаваним Јефтаном, да коју буху стресе на њега и да му се тако освети.{S} Затим сиђе на |
еро Карантан и дружина му у гостима код стрика Васе у селу Галебовцу.</head> <p>Врућина.{S} Сун |
П...</hi> </head> <p>Истјерани из куће стрика Васине, Јефтан и Перо лешкарили су под једним ис |
="subSection" /> <p>Кад су се вратили у стрика Васину авлију, Данило се већ био пробудио и сјед |
.{S} Пођоше.{S} Полако се прикрадоше до стрикине собе и тада Јово једним јачим ударом отвори вр |
/p> <p>У кући се диже читава узбуна.{S} Стрико Васо трчао је и завиривао у све собе.{S} Чак је |
ушима.</p> <p>— Еј стрико!— зовну га. — Стрико!</p> <p>Старац се трже и плашљиво одскочи.{S} За |
и издиже обрве.</p> <pb n="79" /> <p>— Стрико зна шта ради, — прошапта полугласно. — Он зна... |
у. — Овђе близу, у селу Галебовцу, живи стрико Васо, рођени ми брат очев...{S} Он је богат, све |
уни му лулу и припали.</p> <p>— А је ли стрико дома? — запита. — Шта ради?</p> <p>Игњат као да |
ге и примаче му уста ушима.</p> <p>— Еј стрико!— зовну га. — Стрико!</p> <p>Старац се трже и пл |
ниженим гласом. — Пуно, газда...</p> <p>Стрико Васо зажмири и заврти главом.</p> <p>— 'Много? — |
} А жао ми их... обоје ми жао...</p> <p>Стрико Васо и не осврну се на њега.{S} Окрену се гостим |
ио се у прса...{S} Једина <pb n="88" /> стрина била је мирна и зачуђено гледала обојицу...</p> |
и уз’о, да му вазда радим...</p> <p>— А стрина?</p> <p>— Она је златна...{S} Она ми је тетка, н |
приближи им се мало.</p> <p>— Је ли те стрина виђела? — шаптао је Јово полугласно.</p> <p>— Ни |
ло. — Што је рјеђе, то је слађе!</p> <p>Стрина се уклони и све их пропусти у собу.{S} Само слуг |
олако, гегуцајући, пође за њима.</p> <p>Стрина Јовина дочека их на собним вратима.{S} Малена, м |
ио се ништа мање, него ли у кући Јовина стрица, кад су га оно бухе опколиле...{S} Склопио је оч |
и сунчани зраци, који, попут дугуљастих стубова провиднога дима, падаху кроз стари, ваљда никад |
ну.</p> <p>— Вас ист? —- запита доктор, ступајући у собу. — Какво полесно?</p> <p>Јефтан познад |
ам се надале! — узвикну Обрен, слободно ступајући у <pb n="47" /> собу и приближујући им се. — |
а вама, узимамо учешћа у вашем весељу и ступамо пред вас, да вам пружимо изразе наших одушевљењ |
S} С тога му се и допаде очева радња и, ступивши у њу, озбиљно пљуну у длане.</p> <p>— Ти не зн |
змишљајући дуго, упути се њојзи.</p> <p>Ступивши на врата механска, застаде мало.{S} Смрдљив, т |
ао у механу.</p> <p>Кад је четврти пут -ступио у попову авлију и заискао крштеницу, за мало те |
.</p> <p>Наши путници одјахаше од коња, ступише у хотел и, уз мермерне степенице, попеше се до |
ан младић, хром у десну ногу, због чега су га ђаци, међу собом, прозвали Топал-пашом и спјевали |
е на авлију и упути се дуду, испод кога су Данило и Игњат слатко спавали.</p> <p>Изненада ослух |
сти, наклони се опет.{S} Видјело се, да су га Јефтанове ријечи погодиле у најосетљивију жицу, ј |
ћу, прави дипломат...{S} Камо среће, да су нам сви таки!...{S} Барем би се опет сви пости пости |
што мушких што женских.{S} Наравно, да су <pb n="163" /> ту била сва три Перина јарана, заједн |
ј како си ми! — узвикну на сав глас, да су се многи пролазници морали осврнути и зачуђено их по |
испуштајући при томе чудноват глас, да су се многи гости, иза других столова, почели мргодити |
} И, на своје велико чудо, опазио је да су сви мирни и да се не препадају од његове куће.</p> < |
етала, те су комшијске жене, мислећи да су то права клепетала, почеле се побожно крстити и крен |
и смјешкају се један на другога, као да су какву побједу однијели.{S} Посједаше око округлога с |
ну извршила или, у најмању руку, као да су му лопови долазили у походе.</p> <pb n="28" /> <p>На |
ане и размјешташе чаше по столу, као да су му сметале нешто.{S} Затим гледаше час у једнога, ча |
огод гони, изађе на улицу.</p> <p>Отада су учестали ићи.{S} Перо је <pb n="53" /> Обрену унапри |
ати, нити им ријечи проговорити, премда су се мотале око њега, миловале га по образима и чупкал |
ранице могао је читати и сва слова ишла су му некако у главу.{S} Али даље — ни маћи.{S} Ту се у |
упаде стари жешће. — Гонио би и ја, ама су далеко измакли.</p> <p>Игњат баци цјепаницу, сједе н |
четири овеће гомиле ђубрета.{S} По њима су скакутали неколико безбрижних врабаца, којима врућин |
— свеједно.{S} Чим би почео писати, та су слова добијала некакав чудан облик и ни он, ни учите |
вђе ђевојке? — запита Перо Благоја, кад су се, друго јутро, састали и изашли на улицу. — Ја још |
мање, него ли у кући Јовина стрица, кад су га оно бухе опколиле...{S} Склопио је очи, али сан н |
0" /> <p>— Кршна цура, — рече Перо, кад су изашли из авлије.</p> <p>— Кршна.{S} А има и мираза, |
..{S} Продао лани сељацима вина, па кад су људи отворили бачвицу, из ње испани риба...{S} Права |
<milestone unit="subSection" /> <p>Кад су се вратили у стрика Васину авлију, Данило се већ био |
њим. — Видиме...{S} Шнел...</p> <p>Кад су стигли у Хотел, Перо потрча уза степенице, па, сачек |
ошто је почео бројати новце.</p> <p>Кад су изашли на чаршију, Благоје застаде.</p> <p>— У које |
у пођоше опет.{S} И удовица и Милка сад су им се надале, па се обје љепше обукле и љепше се нак |
"51" /> и заглади косу на челу. — Какве су ми сад ђевојке?...{S} Мршаве и слабе к’о да се иглам |
</p> <p>— У читавој твојој фамилији све су будале, — дочека Алекса, осокољен доласком гостију: |
} Полахко ти с њоме.</p> <p>— А и бачве су чисте, нијесу бухљиве...</p> <p>Стари погледа на вра |
војку.</hi> </head> <p>— А, Бога ти, ђе су вам овђе ђевојке? — запита Перо Благоја, кад су се, |
р је Томо сам на свијету?</p> <p>— А ђе су друга кола? — окоси се Данило, отимајући се. — Није |
а само немој радит’ без мене...{S} Овђе су све сами лопови, па ће те преварити за ситницу, ако |
о, гегајући се, пође у једну ћошу, гдје су за омањим столом сједила два човјека, који му изглед |
ош не зна како се кућа кући...{S} Обоје су млади к’о кап, па треба да их ми старији поучимо.</p |
х силну прашину и длаке од мачака, које су на њима спавале, и поче их облачити.{S} Обуче и нову |
очи са столице, подигнувши новине, које су му <pb n="106" /> се прилијепиле за тур од чакшира. |
чен у старе, широке хаљине Перине, које су висиле о њему као о суху дрвету, и изгледао је смјеш |
к неопраним, чашама и боцама, кроз које су се ломили сунчани зраци, који, попут дугуљастих стуб |
>По авлији, нарочито око бунара, лежале су четири овеће гомиле ђубрета.{S} По њима су скакутали |
вци, пилићи.{S} Двије-три патке брчкале су се у овећој локви, на средини авлије, а недалеко од |
S} Ја ћу ти казат’ како се ради, — биле су му прве ријечи што их је тада рекао оцу.{S} Весели о |
н фењер, а на кривим степеницама гориле су двије омање лампе.{S} При дну степеница дочекао их ј |
овима.{S} Само, у једноме крају, висиле су некакве старе, окрпљене чакшире, а испод њих прислоњ |
и опет тражи цуру, — дочека Обрен, коме су додијала та пречеста тужакања. — Што мени причаш? -< |
и у даску, попут црквених клепетала, те су комшијске жене, мислећи да су то права клепетала, по |
аљине, неуређена и мало рашчерупана, те су јој бичеви косе падали по образима и сакривали јој п |
алчак!...{S} Он је преварио и прије, те су му, на правди вишњега Бога, претеслимили нас, к’о ме |
лавом о таблу да боље запамти и другови су му показивали и теглили га за уши и све — узалудно.{ |
то међусобно шапутали и намигивали, сви су били некако весели, а на лицу им се огледала радозна |
овицом Стаком и толиким другима.{S} Сви су нешто међусобно шапутали и намигивали, сви су били н |
по врућини, морали су у шетњу.{S} И сви су позавидили Данилу, када опазише како у хладовини сла |
ри испредали су се до касно у ноћ и сви су се растајали задовољни.</p> <p>Најпошље Перо стиште |
о да је мени стало за свијетом!{S} Људи су овнови, <pb n="36" /> који трче за звонаром, макар и |
звонило, звиждало, пиштало...{S} Образи су му <pb n="139" /> час блиједили, час руменили, и мрк |
јајући се између солдачких редова, који су је задиркивали.</p> <p>Дође и до Перина стола.</p> < |
к и наређује нешто двојици синова, који су неуморно, у страни, окопавали кукурузе.</p> <p>— Чул |
— питао <pb n="18" /> је другове, који су се враћали из школе.</p> <p>— Како кад, — одговараху |
тарчић се, чак, позива и на госте „који су могли виђети ако су гледали“ и каже, да се готов и н |
о га готово сваку вече.{S} А дочекивали су их красно.{S} Удовица, је дочекивала Перу, Милка Обр |
их.{S} Пушећи и смјешкајући се гледали су их, необично уживајући у њиховој свађи, као што мног |
ично сељаци употребљавају, и разгледали су собу, у којој није било никаква намјештаја.{S} Ни пр |
едио мед.{S} И дуги разговори испредали су се до касно у ноћ и сви су се растајали задовољни.</ |
.{S} И другови га оставише.{S} Уклањали су се од њега и сакривали свуда (Обрен се сакривао за в |
устадоше.{S} Макар и по врућини, морали су у шетњу.{S} И сви су позавидили Данилу, када опазише |
а два сахата удаљена од касабе, подигли су пријатељи Перини широку <hi>хладницу</hi> од самих д |
да пође... .</p> <p>Читав сахат провели су у савјетовању, док, једва једном, дође и учитељ.{S} |
ацрни нам образа!</p> <p>— Јао, очепили су ме! — хукаше учитељ скакучући на једној нози. — Очеп |
стрика Васине, Јефтан и Перо лешкарили су под једним искривљеним дрветом, у дну села.{S} Јак, |
о тући и борити и са живином.{S} Патили су од њега једнако и туђи пси и мачке и пилићи, кокоши, |
очекивала Перу, Милка Обрена, и частили су их кахвом, ракијом, духаном, гурабијама и урмашицама |
ом удари се у прса.</p> <p>— А-а утекли су!{S} Утекли! — дрекну. — Од куге није било оваке брук |
рата, са два огромна каната.{S} Прозори су, додуше, били исцрвоточени и обрасли ситном травом, |
браваш...{S} Данашњи млади људи махнити су и њима нико није прав...{S} Дигли главе, па вичу: »м |
илџан, него само половину.</p> <p>Гости су већ били посједали на ниске, <pb n="74" /> троножне |
ир, а румена к’о млада говедина.{S} Очи су јој велике и кахвајасте к’о двије маслине, а коса зл |
ом и необично прљавом авлијом, по којој су лежале здраве и разлупане бачве, дрва, обручеви, сје |
јеличаст, провидан облак.{S} Кроз облак су се лијепо могла распознати некаква кола.</p> <p>— Он |
руг друга неће на путу изневјерити, док су нам главе читаве.</p> <p>— Заричемо се.</p> <p>— И с |
е час на једну час на другу страну, док су дјеца бекељила му се иза леђа и старала се, да му за |
окренуше другим путем, а не оним којим су дошли.{S} Упутише се чопору ниских, сеоских кућа, ис |
з кога је Јока нешто читала, а пред њим су стајала два сељака и гледала га са страхопоштовањем. |
јери их обојицу. — То зар?</p> <p>— Ово су.</p> <p>— А имају ли и они пара?</p> <p>— Имају.</p> |
невјесто, — узвикну учитељ прије, него су се кола и зауставила и високо издиже изнад главе чут |
ајући у собу.{S} Зину и доктор.{S} Дуго су обојица, ништа не говорећи, стајали на вратима и гле |
ва и на госте „који су могли виђети ако су гледали“ и каже, да се готов и на суду заклети „за с |
d> <p>Мјесто да вам причам о томе: како су живили Перо Карантан и његова Стака, доносим само од |
поче низати примјер за примјером: како су многи странци, не имајући познанства, оглобљени и по |
ању ни шта мислити ни говорити.{S} Само су дахтали обојица и гледали се тупим, безизразним, умо |
изашао на глас.{S} Старији људи лијепо су га поздрављали, а истјерани отац задовољно је трљао |
ија је, — осијече Јефтан набусито, — то су његове ствари...{S} Он долази сам са младом и Данило |
ефтан, ударајући се руком по челу. — То су нас обојица преварили и изневјерили, црн им образ и |
и обледени опет.</p> <p>— А?...{S} А то су ти пријатељи? — запита хладно и презривим погледом п |
ти...{S} Чак и оне неколике кокоши, што су се разишле по гомилама буништа, испред колиба, нијес |
хамала и инадила се са дјечурлијом, што су дошла да слушају музику.{S} Унутра опет све пуно.{S} |
ред дућанима, не осврћући се на то, што су га пролазници сваки час, често и врло немилостиво, г |
ивеног мастила и прогорио од цигара што су их по њему остављали.</p> <p>— Кршан си ти, — настав |
трану.</p> <p>Једино Данило и Јован што су ишли лагано и мирно, за пошљедњим коњем.{S} Обојица |
title> и разне занимљиве књиге, као што су: <title><hi>Црни листови</hi></title>, <title><hi>Ма |
обити над собом власт, оштрију него што су отац и мати.{S} Ипак се тјешио тиме, што је знао да |
шетамо, — рече једне вечери Пери, пошто су се боље’ упознали. — Хајде.</p> <p>— А ђе ћу? — запи |
сад виђети кога? — запита Јефтан, пошто су изашли из гаја и стигли до неколико старих, раштркан |
у хладовини слатко спава.</p> <p>Пошто су изашли из куће, окренуше другим путем, а не оним кој |
е.{S} Бојим се само да ме не уфате, јер су ми запријетили, да ће ми је довести амо на вјенчање. |
арају.</p> <p>— А синоћ?</p> <p>— Синоћ су куњале.</p> <p>Перо пође неколико корачаји, па заста |
ише, и, оставивши филџане и кахву, коју су испијале, зачуђено их погледаше.</p> <p>— Аха, нисте |
еханских врата дизала се граја...{S} Ту су се гурала три-четири беспослена хамала и инадила се |
ао је чекати више од пола сата...{S} Ту су се, у широком ходнику, гурали четири до пет полицаја |
кака, измећу малих кућица, испред којих су, на омањим клупицама, сједили старији људи и жене, и |
највише и свиђао касабалијама, од којих су неки, најпаметнији, и научили тај језик и почешће се |
у никако није могао одржати, — био је и сувише слаб за тога, — и Бог зна да ли би је икада и од |
д јада...{S} Ако ти је кр...риво ено ти суда па ме тужи...</p> <p>Перо се осмјехну и кврцну га |
ти пресудиш... <pb n="55" /> ти си к’о судац... и да ми пресудиш данас...</p> <p>— Зар данас? |
еро готово наричући. — Така је моја зла судбина.{S} И тако је то кад се тражи женска глава.</p> |
варит’ сада, кад хоћу да удомим Мару за судског писара, ти...</p> <p>Перо више ништа чуо није.{ |
.{S} Само на ме!..{S} Ако имаш посла на суду, у чаршији, гдје хоћеш, ја ћу све свршити...{S} То |
ко су гледали“ и каже, да се готов и на суду заклети „за своје право“.</p> <p>Перо се не осврну |
говори стара осмјехујући се, — то ти је суђеница...</p> <p>Пери испаде цигар из руке и поче се |
. он само угледа дугачки врат своје <hi>суђенице</hi>.</p> <p>Перо врисну, скочи са постеље и — |
<hi>пунца</hi> и <hi>пуницу</hi> и <hi>суђеницу</hi>, све да потуче, па да онда трчи куд га но |
, измамио јој паре, па је оставио...{S} Суђено ми да страдам, к’о што је и Исус страд’о...</p> |
ка.{S} На једној трепавици блиста му се суза, као кап росе на врх житнога класа.{S} Тронут и ра |
одговори Данило жалостив но, не утирући суза. — Има сто конака да смо утекли!</p> <p>— Па шта т |
закрвавиле, образи помодрили, а каљаве сузе циједе се низ браду.</p> <p>— Што плачеш? — запита |
че јаглуком трљати очи, као да већ таре сузе.{S} А Перу то разоружа, те одмах занијеми.{S} Што |
— Волим, брате.{S} Срце ми се стисне и сузе ми ударе на очи, кад погледам све пусто око себе.{ |
тествовао кад је ствар готова и кад већ сузе теку?</p> <p>На врх степеница дочека их веће чудо. |
застаде и заплака од радости.{S} Баш му сузе полетише низ образе.</p> <p>— О Перо мој како си м |
о нико, — рече Јефтан потресен, бришући сузу. — Халал му вјера ко те таког родио и на нас намје |
отегну се.{S} Перо Карантан пусти другу сузу, која му се склизну низ нос и заустави се управо н |
немилостиво, — ви сте, дапаче, и друге сумњиве послове испуњавали.{S} Ви, без посла, путујете |
пше обучених цура, по свој прилици оних сумњивога понашања, и избацујући шале, које се у књиге |
<p>У гостионици сједио је Перо мрачан и суморан; ћутао је и само испијао чашу за чашом.{S} Дошл |
у селу Галебовцу.</head> <p>Врућина.{S} Сунце отскочило на сред неба, те пече и у тјеме и у гол |
очи.{S} Поп је био крупна људина, мрка, сунцем опаљена лица са дугом, црном брадом, коју је мор |
скромне кућице, чија је бјелина, прама сунцу, силно ударала у очи.{S} Поп је био крупна људина |
воје махните памети.{S} Да се пржимо на сунцу, да се знојимо због твоје женидбе!..</p> <p>— Кам |
баву мачку, која је лежала на ћепенку и сунчала се.</p> <p>— Па то је лахко, — рече као узгред |
чашама и боцама, кроз које су се ломили сунчани зраци, који, попут дугуљастих стубова провидног |
>— Што се не чуваш? — прекори га Јефтан сурово. — Како то јашеш?</p> <p>— Чув’о би се, — одгово |
.</p> <p>— Је ли поп код куће? — некако сурово запита уплашену слушкињу, кад стиже до попових в |
високој троножници, бројећи димњаке на сусједским крововима, или је лешкарио у душеку, правећи |
рече. — Хоћемо, бива, да му изађемо на сусрет скупа, па смо зовнули тебе, да га ти испред нас |
о на колима а неко на коњима, пођемо на сусрет...</p> <p>— Хоћемо!..</p> <p>Јово устаде и даде |
руке и, са веселим осмјехом, пође им у сусрет.</p> <p>— Па и нека сте ми дошли, — живо дочека |
P19051_C10"> <head>X.</head> <head> <hi>Сусрет са старим познаником у вароши М.....</hi> </head |
астави мирно. — Сиротиња смо!...{S} Сам сух хљеб!...{S} А то је тврдо за ваш желудац...</p> <p> |
у најозбиљнији и најугледнији.{S} Један сух, пјегав, са кукастим носом и великим, необично испу |
— рече. — Удри ти макар и каме-њима са суха, па си добио.</p> <p>Алекса скиде наочаре и поче и |
.. — Хајде ти стани на воду, а ја ћу на сухо, па да видимо ко ће кога потопити...{S} Знаш ли ти |
ред куће, ограђену са свих страна уском сухозидицом. — Ту смо!</p> <p>По авлији, нарочито око б |
а води, ето то ти је мој палиграф...{S} Сухоња је вазда јачи!</p> <p>— А топови с лаћа?</p> <p> |
.</hi> </head> <p>Перо Карантан, висок, сухоњав <hi>младић</hi>, са руменим, дугуљастим лицем, |
мах прекиде реченицу.{S} Малена, танка, сухоњава <pb n="137" /> дјевојка, дугуљаста врата, избу |
{S} Какве лађе?{S} Благо ономе ко је на суху, а куку ономе ко је на води, ето то ти је мој пали |
ине Перине, које су висиле о њему као о суху дрвету, и изгледао је смјешнији него прије.</p> <p |
виждукати.{S} Обиједили ме, да сам крао суцке биљеге, па ме ухавсили и оћерали из службе...{S} |
иће те мемла из камена, па ћеш зафатит’ сушицу, па ти неће помоћ’ сви љекари.</p> <p>Перо проше |
e>, <title><hi>Црна Дама</hi></title> и т. д.{S} Излазио је само у <pb n="60" /> магазу младога |
в и — свеједно.{S} Чим би почео писати, та су слова добијала некакав чудан облик и ни он, ни уч |
<p>— Како ће бити без тебе? — запита. — Та нећемо ми вјенчавати за се...{S} А с тобом ће ићи јо |
е совуљаге, него човјечија прилика и да та човјечија прилика није нико други, него знаменити сл |
цуру, — дочека Обрен, коме су додијала та пречеста тужакања. — Што мени причаш? -</p> <p>Нијес |
удеси?{S} И учитељ му је тукао главом о таблу да боље запамти и другови су му показивали и тегл |
исправи и чвршће стане на ноге, — Ос... тавио си ме... па од јада...{S} Ако ти је кр...риво ено |
дина, нема пара...{S} Ништа нема!...{S} Таворим ’вако с дана на дан, док и смрт за врат...</p> |
на једну страну и не говорећи ништа.{S} Тада нико није смио проговорити, па макар му срце најју |
долазио у разред весео и расположен.{S} Тада се шалио са дјецом, чупкао их за косе, показивао и |
опивши очи од заноса, пољуби је...{S} А тада се одвоји од ње, и хтједе јој боље загледати у очи |
ади, — биле су му прве ријечи што их је тада рекао оцу.{S} Весели отац задовољно се насмија <pb |
Полако се прикрадоше до стрикине собе и тада Јово једним јачим ударом отвори врата...{S} У соби |
љевше од спавања!...{S} Ко је паметан, тај ти се не миче од своје куће, нит’ се пати ’вако к’о |
ује, милује га по образу и лагоди.{S} И тај вјетар доноси, из даљега, некакву пјесму, звонку и |
којих су неки, најпаметнији, и научили тај језик и почешће се служили њиме.</p> <p>Доктор је б |
опајете, — рече Перо готово наричући. — Така је моја зла судбина.{S} И тако је то кад се тражи |
дјевојке.{S} Знајући врло добро, да се такво познанство најлакше може наћи у каквој механи, он |
х, ух, брате, то ми се хоће!</p> <p>— А таке у нашем мјесту нема! — окреса Јефтан.</p> <p>— Нем |
абицама (а ти плахо бегенишеш и купујеш таке слике) и она два сандука у крају и дрвени кревет, |
аменима и ућута.</p> <pb n="80" /> <p>— Таки сте ви сви.{S} Сви непоштени! — прогунђа стари мрш |
с’о је пос’о и он је најпречи!</p> <p>— Таки ли си ми пријатељ? — љутито запита Благоја пред вр |
ипломат...{S} Камо среће, да су нам сви таки!...{S} Барем би се опет сви пости постили...</p> < |
реда и мира?..{S} Зар се може допустити такими ријечими наносити повреду владарима?{S} И какву |
читаве руковијети босиока и јоргована, тако се читава соба освјежи и чудновато замириса.{S} Ла |
два могао одржати на ногама. — Тако је, тако! — понови опет. — И мени је драго, кад ти, к’о мла |
на прса и љубити.</p> <p>— Тако, брате, тако! — ускликну са неким заносом. — Сједницу, па да гл |
адо кућу не кући.</p> <p>— Оно, додуше, тако је, — одобри Перо, — ама ја к’о велим: слађа је те |
укама неколика сандучића и завежљаја и, тако претоварен као парипче, смијао се безбрижно и весе |
та чуо није.{S} Као у црквеном звонику, тако је у његовој глави звонило, звиждало, пиштало...{S |
точи кахву. — Нијесам ни знао да си... тако одрасла и тако се раскрупњала...{S} Права ђевојка! |
ро, мргодећи се. — Нема ни кошуље...{S} Тако је то, браћо, кад нема женске главе у кући.</p> <p |
ладно. — Ја сам баш Перо Карантан...{S} Тако ме сви зову...</p> <p>— Мени је наређено да Перу К |
би разбио!...{S} Омрзно’о ми и он...{S} Тако је то, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Од тог |
S} Ове ми у њој празно, све наопако.{S} Тако је то, брате, кад нема женске главе у кући.</p> <p |
да се једва могао одржати на ногама. — Тако је, тако! — понови опет. — И мени је драго, кад ти |
о је, — опет одобри Перо врпољећи се. — Тако је то...</p> <p>Поп га обгрли објема рукама и сило |
брате, — прошапта, да се једва чуло. — Тако је то, кад у кући нема женске главе.</p> <p>— Па и |
азда за здравље Богу молимо...</p> <p>— Тако је, — потврди Перо, тек да нешто каже, и ако га ни |
ама него да нас жене рађају...</p> <p>— Тако је, — потврдише сви.</p> <p>Јефтан, охрабрен, погл |
кну губицама као да љуби кога.</p> <p>— Тако је, — потврди, правећи се озбиљан. — Шта би било с |
вјенчају, — предложи Благоје.</p> <p>— Тако је.{S} Нек се тамо вјенчају! — прихвати стари живо |
поче стезати на прса и љубити.</p> <p>— Тако, брате, тако! — ускликну са неким заносом. — Сједн |
ојек и нек ти буде све у реду.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— И, ако хоћеш, нека и ова чаша иђе у т |
испусти један мученички уздах:</p> <p>— Тако ти је то, брате, кад нема женске главе у кући.</p> |
ислим ништа па шта ми фали, а?</p> <p>— Тако је, — опет одобри Перо врпољећи се. — Тако је то.. |
пазити дјевојку.</p> <p>— И јес’ и јес’ тако, — настави поп одушевљеније, па му спусти руку на |
/> што га је Перо имао, — и ишарало га тако, да је изгледао као каква мапа.{S} Пролијевало се |
ом...{S} Стид га, стид од сама себе, да тако изневјери друга <pb n="112" /> и пријатеља!...{S} |
у је постајало све теже и увидио је, да тако више не може издржати.</p> <p>На саму Нову Годину |
и овај му упали да не може боље.{S} Да тако није казао, поп му не би дао крштенице и не би му |
те нешто крупно запитати, — рече, — ама тако крупно да би те могла кап ударити кад би изненада |
љутећи се, наравно, ако би и њега когод тако украсио.{S} Разлика је само у томе, што је он имао |
е ми да помахнитам...{S} А сад — да оде тако далеко...</p> <p>— А чујеш, зете, — настави стари |
пријатељски... онда ја велим: нека буде тако.{S} Мени треба жена, а и не треба ми жена.{S} Ама |
а Благоје у старога.</p> <p>— Е кад је тако, а ми ћемо прешјутра повести ђевојку за њим, у кас |
за то лијепо примала?...{S} И зар ти је тако поштење?{S} Пријатеља свога шћео си да превариш и |
коме сам платио ручкове и вечере, да ме тако превари!...</p> <p>Грдећи Благоја једва је некако |
да коју буху стресе на њега и да му се тако освети.{S} Затим сиђе на авлију и упути се дуду, и |
и се читавом половином тијела. — Баш се тако зовемо...</p> <p>Комесар забиљежи и накашља се.</p |
ичући. — Така је моја зла судбина.{S} И тако је то кад се тражи женска глава.</p> <p>Међутим и |
Нијесам ни знао да си... тако одрасла и тако се раскрупњала...{S} Права ђевојка!</p> <p>— А... |
Јефтана за рукав. — Ми други пријатељи тако не дамо.{S} Ми хоћемо поштено.{S} Саставићемо опет |
у и овај доручак, да ћу ја трпити да ми тако у лице говориш...{S} Нисам ја к’о ти мислиш...</p> |
и се на столицу. — Онда... које ви мени тако лијепо кажете и које ја мислим да је пријатељски.. |
но! <pb n="123" /> К’о да си мене пит’о тако ти је паметно...</p> <p>— Полахко, полахко, не вич |
д оца добио нове хаљине, што се показао тако »даровит и паметан«...</p> <p>— Красно дијете, — х |
"52" /> <p>И, радујући се што је постао тако разговоран, задовољно се поглади по брковима.</p> |
.{S} Он сјео близу удовице, сјео управо тако, да се његово раме чешало о њезино и, гледајући пр |
орити би их и могао и то баш не би било тако тешко, али ко ће их написати?{S} Ко ће знати да их |
ега да заиште савјета.</p> <p>— Ама што тако брзо? — запита. — Каква је преша била?</p> <p>— Гв |
ц и пуница. — Какав је то пос’о?{S} Зар тако ваља?</p> <p>— Оставите ме.{S} Имам посла. — осије |
спусти руку на раме и повуче га у собу тако снажно, да се једва могао одржати на ногама. — Так |
и Перо је паметан и он ми све виче: <hi>тако је!</hi></p> <p>Мара не одговори ништа, нити подиж |
н, бришући сузу. — Халал му вјера ко те таког родио и на нас намјерио!</p> <p>Па, сви раздраган |
ећи га у собу. — Сретна сам ја, кад сам таког зета дочекала.</p> <p>У соби сједоше Перу у проче |
ита. — Како ћемо с њиме?</p> <p>Перо се такођер одуприје рукама о кукове и поче се бекељити пре |
е.</p> <p>Стари сам диже послужавник са тала и метну га у крај.{S} Покупи и филџане од гостију. |
мирисној води, плива и осјећа, како га таласи запљускују и драгају ода свих страна...{S} И као |
n="151" /> мене бије мемла из камена у тамници, ти пијеш и веселиш се, а?</p> <p>— Ја... напио |
власти <pb n="43" /> и мени казаше, да тамо не траже ничију крштеницу...{S} Ничију они не траж |
иград! — узвикну Бошко јаче. — Дође она тамо, па шта ће онда?</p> <p>Алекса уздахну.</p> <p>— Ш |
ок.{S} Послаћемо га у школу.{S} Нек иђе тамо, па макар ништа не научио.{S} Само нека мени и ком |
незаборављеној вашој касаби?{S} Шта се тамо ради?</p> <p>— Не ради се ништа, — одговори Перо в |
жи Благоје.</p> <p>— Тако је.{S} Нек се тамо вјенчају! — прихвати стари живо. — Не дам ја ником |
, у касабу <pb n="154" /> му, па нек се тамо вјенчају, — предложи Благоје.</p> <p>— Тако је.{S} |
Своја кућица, своја слободица и ја иђем тамо...</p> <p>Стари се одуприје рукама о кукове и унес |
<p>На саму Нову Годину пође са Обреном тамо.</p> <p>— Охо, како је у вас лијепо! — викну још с |
авити ико?</p> <p>Изнад колиба дизао се танак, плавичаст дим и повијао се по чађавим, сламним к |
та и одмах прекиде реченицу.{S} Малена, танка, сухоњава <pb n="137" /> дјевојка, дугуљаста врат |
ле се златнолисте врбе и своје дугачке, танке, повијене гране купају у води.{S} Испод њихових г |
ма, мирно је спавао.{S} Обучен је био у танке, прљаве гаће и још прљавију кошуљу, коју је раздр |
илом, иза уха, закитила и лице превукла танким руменилом, те би се, готово, прије могло помисли |
Узалуд!{S} Вјетар је пиркао и играо се танким завјесама на прозорима, али њезина глава ни једа |
ао да ће Мара ићи за писара, — за онога танког, дугуљастога писара са родиним ногама, што и по |
а дрпну за рукав и, од нестрпљења, поче тапкати ногама, као да збија сламу.</p> <p>— Хајде, да |
pb n="21" /> и поче обигравати око њега тапшући га по рамену.</p> <p>— Дела, синко, жив био, де |
халву...</p> <p>— Добро, — викну Јефтан тапшући га по рамену. — Са Стаком ћеш га баш и јести!.. |
>И поче јаглуком трљати очи, као да већ таре сузе.{S} А Перу то разоружа, те одмах занијеми.{S} |
— Аха! — викну Благоје улазећи у собу и тарући крупан зној са чела.</p> <p>— Једва га једном ул |
ај ми спомени једног паметног чојека из твога племена, па да му се поклоним к’о свецу...</p> <p |
есе вина.</p> <p>— Болан, па није ружан твој живот, — рече Перо, обзирући се и испод ока гледај |
ди Алекса.</p> <p>— Чија мати?</p> <p>— Твоја?</p> <p>Обојица прихватише за столице као да ће с |
Обрен оштро и испрси се. — Зар она није твоја?{S} И зар сада њу мислиш преварити?</p> <p>— Невј |
е испросити, па нека у касабу уљезе к’о твоја невјеста...{S} Брука би била, да уљеземо без <hi> |
све чисто...</p> <p>— Остави, Бога ти, твоје вино, — прекори га жена, која као да није много п |
би: од Бога је!...{S} Ама ово је све са твоје махните памети.{S} Да се пржимо на сунцу, да се з |
се пржимо на сунцу, да се знојимо због твоје женидбе!..</p> <p>— Камо срећа да сам мртав, па д |
ом по челу.</p> <pb n="81" /> <p>— Није твоје мјесто међ момцима, — рече. — Хајде из собе.</p> |
p>— И, ако хоћеш, нека и ова чаша иђе у твоје здравље!</p> <p>— Живио!</p> <p>Перо, поражен ово |
грехота ни срамота!...{S} К’о да смо ми твоји робови, па да пристајемо за тобом.</p> <pb n="94" |
ају у боју пијеваца.</p> <p>— У читавој твојој фамилији све су будале, — дочека Алекса, осокоље |
ориш, ко ће други?..{S} А ти немој бити тврда срца и немој с њоме ружно.{S} Још је дијете, па ћ |
смо!...{S} Сам сух хљеб!...{S} А то је тврдо за ваш желудац...</p> <p>— Сведно...{S} За нас је |
кну.</p> <p>— Ето вам, да не спавате на тврду, — рече. — Душека нема сиротиња!...{S} Само ми не |
ућина.{S} Сунце отскочило на сред неба, те пече и у тјеме и у голи врат.{S} Прашина, испод кола |
опити...{S} Дође му, чак, и да запјева, те полако, тихо, поче циједити кроз зубе своју стару и |
а већ таре сузе.{S} А Перу то разоружа, те одмах занијеми.{S} Што је хтио рећи и протестовати п |
ити чашу, али му се некако изврну рука, те, мјесто у зид, погоди у главу Јове Перотића.{S} Начи |
даљена музика као да га је успављивала, те је почео отезати трепавицама и страшно зијевати, исп |
рати у даску, попут црквених клепетала, те су комшијске жене, мислећи да су то права клепетала, |
кљусина, са шиљастим, мршавим куковима, те куња, лијено машући репом и бранећи се од силних мух |
адисани и окићени сваковрсним стварима, те се шарене мараме, рупци, појасеви и бошче, повијају |
е хаљине, неуређена и мало рашчерупана, те су јој бичеви косе падали по образима и сакривали јо |
, тежак, топао задах омахну га изнутра, те мораде окренути главу и одахнути мало.{S} Ипак стегн |
ава, хтјела да остане без свога накита, те се малко, као нехотице, ритнула ногом и одгурнула га |
ез на води, — прошапта. — Те морнарица, те адмирали, те ђенерали, те офинцири, пушке, топови, л |
но алчак!...{S} Он је преварио и прије, те су му, на правди вишњега Бога, претеслимили нас, к’о |
и се сложише.{S} Узеше дивит и хартије, те заједнички написаше учитељу писмо, у коме учтиво зам |
Те морнарица, те адмирали, те ђенерали, те офинцири, пушке, топови, лумбарде, ђаволи, сотоне!.. |
прошапта. — Те морнарица, те адмирали, те ђенерали, те офинцири, пушке, топови, лумбарде, ђаво |
еља бријао а шишао се два пут у години, те изгледаше као какав људождер.{S} Он ухватио Данила, |
хватише за столице као да ће се потући, те сиромах Перо читава три корака одскочи у страну и др |
бати...{S} И које сам ја паметан чојек, те нећу пуно говорит’ кажем вам: од сјутра тражим жену. |
итила и лице превукла танким руменилом, те би се, готово, прије могло помислити да је старија с |
пепелом од цигара и давнашњом прашином, те је соба много сличила каквој запуштеној механи, гдје |
амет, пошто је на свијет изишао гладан, те одмах почео млацкати губицама као да сиса...{S} Кашњ |
је, прихваћајући, окренуо га на криво, те половицу кахве пролио по новим чакширама.{S} Само је |
кар и мало.</p> <p>Перо затвори магазу, те кренуше обојица.{S} Пођоше уз широку чаршију, покрај |
и је мило.</p> <p>Јефтан му пружи руку, те се руковаше.</p> <p>— А ми хоћемо да га лијепо дочек |
е када га ухвате.{S} Објеси горњу усну, те му кукасти нос готово до браде доприје.{S} Изађе.</p |
на њих и притискивало <pb n="90" /> их, те нијесу били у стању ни шта мислити ни говорити.{S} С |
, брате, Јенглез на води, — прошапта. — Те морнарица, те адмирали, те ђенерали, те офинцири, пу |
="34" /> <p>— За ту ријеч требало би да те пољубим, — викну. — Ти си... ти си... хеј Маре, — па |
ло га не загрли.</p> <p>— А хоћеш ли да те ја курталишем? — запита. — Послушај мене, па се не б |
о живо. — Ти си ми к’о отац, па хоћу да те видим.{S} А ево сам дов’о и два пријатеља и једно мо |
рошит’.{S} Имам ја пара, да платим и за те и за се.{S} А теби треба да се шеташ, да се дружиш.. |
ка у солуфима.</p> <p>— Јадан Перо, сад те по готову неће никаква! — уздахну огледајући се у ог |
вјенчати једну стародревну, па Бог даде те ме проћераше и не узех је.{S} Бојим се само да ме не |
да ти и ђевојку препоручим, а једва ће те дочекати.{S} Знаш ли попову Мару?...{S} Бијела је к’ |
не...{S} Овђе су све сами лопови, па ће те преварити за ситницу, ако те не води познат чојек ка |
теби да дајем рачуна?</p> <p>— А ко ће те питати ако нећу ја? — дочека стари и, раскорачивши с |
..{S} Ако останеш вазда у дућану, убиће те мемла из камена, па ћеш зафатит’ сушицу, па ти неће |
питати, — рече, — ама тако крупно да би те могла кап ударити кад би изненада чуо.</p> <p>Благој |
ма, приближи им се мало.</p> <p>— Је ли те стрина виђела? — шаптао је Јово полугласно.</p> <p>— |
, а не одговори ништа.</p> <p>— Мучи ли те? запита он.</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— Како те |
тересе“...</p> <p>— О, брате, као да ми те Бог посла! — викну обрадован Перо и поче га грлити. |
а души и као да се разведри мало.{S} Ни те вечери није ишао у механу.</p> <p>Кад је четврти пут |
ао и мало прије. — Мали си био, кад сам те носио на рукама...{S} И ја би да вам је све у реду: |
кну удовица и бризну у плач. — Зато сам те примала?</p> <p>— Па, брате, што ми то прије не каза |
прошао...</p> <p>— Баш и волим што сам те наш’о, — дочека Перо одушевљено, — него да ми ко сто |
олетити. — Бјежи од мене!...{S} Зар сам те ја за то лијепо примала?...{S} И зар ти је тако пошт |
кад се људи не би женили?{S} Што, питам те?</p> <p>Обрен испи чашу и цмокну губицама као да љуб |
се нису женили стари?..{S} Оклен питам те?</p> <pb n="11" /> <p>Оклен би и ти био?..{S} Није Б |
огао прелистати четврту страницу.{S} До те странице могао је читати и сва слова ишла су му нека |
есен, бришући сузу. — Халал му вјера ко те таког родио и на нас намјерио!</p> <p>Па, сви раздра |
ови, па ће те преварити за ситницу, ако те не води познат чојек као ја...</p> <p>И Благоје поче |
.</p> <p>Она не одговори.</p> <p>— Како те држи?</p> <p>— Хоће да му вазда гледам у тефтере, — |
ову авлију и заискао крштеницу, за мало те није главу изгубио.{S} Љутит и разјарен поп, чим га |
е чешкати по обрви.</p> <p>— Ама молимо те, учитељу, — рече, — да одма напишеш, па да напријед |
справљајући се. — Ми <pb n="160" /> смо те зовнули, да ти јавимо, да он долази у петак...</p> < |
/p> <p>— У које доба да дођем сјутра по те? — запита.</p> <p>— Рано...{S} У шест сати — одговор |
издаш...{S} Ако издаш, зло и по ме и по те.</p> <p>Перо не одговори.{S} Пропусти га да уљегне у |
погледа му право у очи.</p> <p>— Ја ћу те нешто крупно запитати, — рече, — ама тако крупно да |
аш?</p> <p>— И хоћу! -</p> <p>— Уфатићу те за ријеч, — дочека Јефтан и снажно га стегну за миши |
p> <pb n="71" /> <p>— Дош’о сам само да тебе видим, — дочека Јово живо. — Ти си ми к’о отац, па |
кну бијесно. — А зар има више будале од тебе?</p> <p>Као по команди сви гости оставише <pb n="1 |
Благоје и стаде између њих. — Зашто ће тебе полиција проћерати?</p> <p>— Ако не вјерујете, а в |
И како би било да прође ово весеље без тебе?</p> <p>Учитељ се осмјехну и, од радости, наклони |
и засмија се.</p> <p>— Како ће бити без тебе? — запита. — Та нећемо ми вјенчавати за се...{S} А |
изађемо на сусрет скупа, па смо зовнули тебе, да га ти испред нас поздравиш једном здравицом.{S |
> се прилијепиле за тур од чакшира. — У тебе ашикују сви...</p> <p>— ...и мати је ашиковала, — |
а, — прихвати Бошко ватрено.</p> <p>— У тебе ашикује и шћи и жена! — узвикну Алекса и скочи са |
ама осталим биће лијепо, само кад смо у тебе...{S} Ми смо и са малим задовољни.</p> <p>Стари се |
> <p>— Свецима нек је слава и милост, а теби магарећа глава! — викну Бошко. — Да си ти паметан |
а пара, да платим и за те и за се.{S} А теби треба да се шеташ, да се дружиш...{S} Ако останеш |
смо фала Богу добро и здраво, к’о што и теби исто пријатељски желимо...{S} И ако желиш чути за |
јече Перо, па се и он намргоди. — Зар и теби да дајем рачуна?</p> <p>— А ко ће те питати ако не |
стојнији повјерења.</p> <p>— А треба ли теби, Обрене, крштеница? — запита га, улазећи у дућан, |
се упустили у разговор:</p> <p>— Благо теби, свијета ћеш виђети, свијета, — вели Јован, старај |
ће ти добро; ако ти буде зла, онда куку теби, одмах си мртав!...</p> <p>Перо поче трљати руке к |
етицу за врата. — Не брини ти!{S} Ја ћу теби дат’ своју кошуљу, па преобуци.</p> <p>Па се окрен |
ље запамти и другови су му показивали и теглили га за уши и све — узалудно.{S} Мећао је буквар |
ата механска, застаде мало.{S} Смрдљив, тежак, топао задах омахну га изнутра, те мораде окренут |
ишао њима, самовање му је постајало све теже и увидио је, да тако више не може издржати.</p> <p |
— Трећи дан путујемо, па нам све горе и теже...</p> <p>— Све горе, — одобри и Перо, мученички п |
пролаз, а степени се чисто повијају под тежином јој.</p> <p>Угледавши зета она не могаде прогов |
Чини ми се да ће киша, — рече најпошље, тек да прекине ћутање. — Има пуно облака...</p> <p>— И |
загријани вином и необично расположени, тек што му наздравише и искапише чаше у његово здравље. |
мо...</p> <p>— Тако је, — потврди Перо, тек да нешто каже, и ако га није слушао, него је нестрп |
ним кукастим носом и страшним очима.{S} Тек мало трезнији човјек могао би распознати, да то ниј |
Данило обори главу и уздахну.{S} Сад се тек сјети, како је лијепо било сједити <pb n="92" /> по |
оворио, да је чак заборавио и на вино и тек <pb n="164" /> и кад неко, у страни, испали пушку, |
данас? — запита га изненађени поп, који тек што бијаше устао и почео се умивати, а полијејевала |
е загрлише и почеше љубити.{S} А Данило тек се сада увјери да ствар није жалосна и поче се смиј |
истјера и оца и остаде: сам у радњи.{S} Текао је новац непрестано, згрћао га, да је чак изашао |
овао кад је ствар готова и кад већ сузе теку?</p> <p>На врх степеница дочека их веће чудо.{S} Т |
видим, — дрекну Перо опет. — Купује се теле па се и оно гледа а камо ли жена.</p> <p>Благоје с |
а набусито. — Јесам ли ја, брате, један телеграф?{S} Каква је то брзина?</p> <p>— Што брже, то |
рив..{S} Зар ја нисам каз’о да је слађа телетина од говедине?</p> <p>Па, окренувши се Милки, ду |
обри Перо, — ама ја к’о велим: слађа је телетина од говедине...</p> <p>— Како кад, — пресијече |
кола, магарче, — рече му благо, готово тепајући. — Дошло је вријеме, да се враћамо оклен смо и |
и привлачити га.{S} Поче га и љубити и тепати му.</p> <p>— Благо мени, како си ми златан — зас |
игнувши и глас и кажипрст десне руке. — тер сте узели слободу, увредљивими поругами чинити повр |
једи код колара!</p> <p>Сви наврвише на тесту и почеше се гурати.{S} Неко стаде учитељу на ногу |
ћи.{S} Јефтан је четири пута излазио на тесту, прислањао ухо земљи и ослушкивао: чује ли се бар |
кочише и погледаше уз широку, кривудаву тесту, на којој се, у даљини, издизао и ширио бјеличаст |
</p> <p>— Она је златна...{S} Она ми је тетка, најближа својта...{S} Драга сам јој, ама не смиј |
S} Јефтан Мргудић устаде, љуљајући се и тетурајући, хтједе бацити чашу, али му се некако изврну |
че отишло. — Правога друштва ни правога теферича нема без женскадије.</p> <p>— То треба, — потв |
.{S} Она је још једнако сједила, држала тефтер на крилу и, осјећајући Јовин поглед на себи, ниј |
/p> <p>Јока скочи као опарена.{S} Отури тефтер са крила, збуњено погледа око себе и хитно изађе |
> <p>— Јок, — осијече Обрен остављајући тефтер и прислањајући се леђима уз вреће од пиринча.</p |
мирно одговори Обрен, који је гледао у тефтер и срачунавао нешто. — Што ћа ми она?</p> <p>— А |
..{S} У соби је сједио стари и гледао у тефтер, из кога је Јока нешто читала, а пред њим су ста |
ржи?</p> <p>— Хоће да му вазда гледам у тефтере, — промуца она. — Богат је к’о нико његов, а ја |
<p>— Кажи Јоки, — викну жени, — нека у тефтеру нађе Филипово име и нека му припише у дуг још т |
рекну неко гурнувши га руком у ребра, а тешка рука нечија спусти му се на раме. — Оклен ти, бол |
у, умотан са врх главе до на дно нога у тешки, топли јорган, дотле се Перо и умио и кренуо низ |
> <p>— Јес’, — упаде Перо уздахнувши. — Тешко је то, кад нема женске главе у кући...{S} Нема ко |
ана.{S} Његова друга љубав.</head> <p>— Тешко ми је и претешко, — тужио се Перо Обрену, након п |
во замолише »да се потруди, ако му није тешко, и да дође, ако може, да их послуша нешто, ако би |
би их и могао и то баш не би било тако тешко, али ко ће их написати?{S} Ко ће знати да их, как |
давио; озго, са висине, као да се нешто тешко, врело спуштало на њих и притискивало <pb n="90" |
<pb n="31" /> земљи и, држећи голему и тешку мотику у рукама, окопавао кукурузе, што их је ту |
хоћу да удомим Мару за судског писара, ти...</p> <p>Перо више ништа чуо није.{S} Чим је сазнао |
искриви главу и зијевну.</p> <p>— Аха, ти си? — проциједи кроз зубе.{S} И објема шакама протра |
е мора гладоват’...{S} Да ти није мене, ти би овђе зло прошао...</p> <p>— Баш и волим што сам т |
</p> <p>И помоћу Даниловом поче товари, ти пртљагу, а њима остави да сами узјашу.</p> <p>Коњи, |
шаку поднесе јој под нос.</p> <p>— Ти, ти си све знала! — зашишта. — Све си знала!</p> <p>— Ни |
/> мене бије мемла из камена у тамници, ти пијеш и веселиш се, а?</p> <p>— Ја... напио се од ја |
да опростите, ја ћу водити своју жену, ти Јефтане своју, а ти Обрене своју...</p> <p>— Хоћемо. |
о гледај и слушај...{S} Или, ако хоћеш, ти говори с матером.</p> <p>Перо једва дочека.</p> <p>— |
ошко. — Да си ти паметан чојек ти би... ти би...</p> <p>— ...своју кућу уредио, — дочека неко и |
о би да те пољубим, — викну. — Ти си... ти си... хеј Маре, — па изађе на врата и повика из свег |
сам да ми ти пресудиш... <pb n="55" /> ти си к’о судац... и да ми пресудиш данас...</p> <p>— З |
мрије ријеч у грлу. — Муч’ поганове!{S} Ти си мене шћео преварит’ сада, кад хоћу да удомим Мару |
гладим ствар...{S} Само мени пусти!{S} Ти знаш, да ћу ја све уредити к’о што ваља.</p> <p>— Ам |
ћи их. — Да их поједеш од милине!...{S} Ти то остави само мени.</p> <p>— А име, име ми кажи, — |
з свега грла, — донеси нам кахву!...{S} Ти си, побратимковићу, прави дипломат...{S} Камо среће, |
Оклен би ја знала?</p> <p>— Јеси...{S} Ти си вазда говорила, да треба да се уда...{S} Ето ти с |
епили, па боли...</p> <p>— Сведно...{S} Ти само пази!</p> <p>Кола се приближише и весели Данило |
д хоће власт, и биће готово одмах...{S} Ти мало причекај, па ћеш добити...</p> <p>Перо је стаја |
пред нас поздравиш једном здравицом.{S} Ти си чојек паметан, школован, учен, па знаш и умијеш.. |
/p> <p>— Ти мени рече да сам будала?{S} Ти! — узвикну бијесно. — А зар има више будале од тебе? |
n="113" /> мени није десила несрећа?{S} Ти само поћи, па се не бој.</p> <p>И пружи му руку у оп |
Перо и не гледајући му на сандучиће, — ти ћеш се сад женити и требаће ти крштеница.</p> <p>— Ј |
а протра се по лицу, као да се умива. — Ти си зар?</p> <p>— А како си? — запита Јово прилазећи |
икну Благоје пипајући се по џеповима. — Ти плати за обојицу, јер ја немам ситнежа...</p> <p>— П |
а расположењу, — живо дочека Благоје. — Ти се само на ме ослони...{S} Само на ме!..{S} Ако имаш |
иђемо, — поче Јефтан и као подиже се. — Ти си каз’о, да ћемо остат’ само мало.</p> <p>— Нека, н |
лагоје весело и опет пође да га љуби. — Ти си ми рек’о да уредим и ја сам све уредио.{S} Имаш п |
његово.</p> <p>— Данас, — потврди он. — Ти само ако хоћеш...</p> <p>— Ја хоћу, — пресијече га о |
мо да тебе видим, — дочека Јово живо. — Ти си ми к’о отац, па хоћу да те видим.{S} А ево сам до |
виђети, — прекиде га Благоје љутито. — Ти ћеш отићи са мном, да потврдиш просидбу <pb n="129" |
ићу ја, — окреса Обрен готово љутито. — Ти само гледај и слушај...{S} Или, ако хоћеш, ти говори |
еч требало би да те пољубим, — викну. — Ти си... ти си... хеј Маре, — па изађе на врата и повик |
у од себе и удари ногом о тле.</p> <p>— Ти ми се не мијешај у послове! — викну. — Шта ти знаш? |
и у њу, озбиљно пљуну у длане.</p> <p>— Ти не знаш шта радиш...{S} Ја ћу ти казат’ како се ради |
одговори Бошко достојанствено.</p> <p>— Ти си будала!</p> <p>Бошково лице поче се растезати као |
нуту шаку поднесе јој под нос.</p> <p>— Ти, ти си све знала! — зашишта. — Све си знала!</p> <p> |
..{S} Наточи им, Милко, кахву.</p> <p>— Ти сваки дан љепша, — нашали се Обрен, приближујући се |
на кога; десно око заигра му.</p> <p>— Ти мени рече да сам будала?{S} Ти! — узвикну бијесно. — |
рло доноси... — Ево мене!</p> <p>— Муч’ ти, магаре! — окоси се Перо на њега. — Кад ја иђем, сва |
..{S} Ја пошао за тобом на далек пут, а ти мене оставио...{S} Да ми није било ове женске главе, |
водити своју жену, ти Јефтане своју, а ти Обрене своју...</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— А да буде |
ницу...{S} Ничију они не траже!...{S} А ти то, побратимковићу, тражиш од лоповлука, јер хоћеш д |
е ти не разговориш, ко ће други?..{S} А ти немој бити тврда срца и немој с њоме ружно.{S} Још ј |
и раменом, јаче удари о зид.</p> <p>— А ти си се напио, несрећо, — узвикну Перо опазивши га. — |
лабе к’о да се иглама хране.</p> <p>— А ти дебела! — упаде Перо.</p> <p>Удовица опет измахну ја |
ад нема женске главе у кући.</p> <p>— А ти опет тражи цуру, — дочека Обрен, коме су додијала та |
довица га премјери погледом.</p> <p>— А ти бећар још?{S} Није ти необично без жене? — запита.</ |
{S} Оне слике са голишавим швабицама (а ти плахо бегенишеш и купујеш таке слике) и она два санд |
усрет скупа, па смо зовнули тебе, да га ти испред нас поздравиш једном здравицом.{S} Ти си чоје |
ити како ће управљати женом, к’о што га ти учиш...</p> <p>Домаћица се као нађе увријеђена.</p> |
еру дјевојку.</hi> </head> <p>— А, Бога ти, ђе су вам овђе ђевојке? — запита Перо Благоја, кад |
мене све чисто...</p> <p>— Остави, Бога ти, твоје вино, — прекори га жена, која као да није мно |
метиљаве овнове...</p> <p>— Шути, Бога ти, шта ти знаш? — окоси се Бошко. — Каква ми је то пул |
дов’о и два пријатеља и једно момче, да ти се прогостимо у кући два три дана.</p> <p>Старац одс |
— Ми <pb n="160" /> смо те зовнули, да ти јавимо, да он долази у петак...</p> <p>Учитељ, зачуђ |
се...{S} А с тобом ће ићи још неко, да ти изабира, — додаде мало тише.</p> <p>— Који ће? — упа |
ама то ваља!...{S} И још, ако хоћеш, да ти и ђевојку препоручим, а једва ће те дочекати.{S} Зна |
дима, па кад не мора гладоват’...{S} Да ти није мене, ти би овђе зло прошао...</p> <p>— Баш и в |
лико би дао доктору да си ожењен, па да ти се разболила жена.</p> <p>— А пристајеш ли ти, да од |
на.</p> <p>— Ама није жена кокош, па да ти је купимо, — викну Јефтан жешће, ударајући руком по |
. — Плати трошак овђе, па пусти мени да ти гладим ствар...{S} Само мени пусти!{S} Ти знаш, да ћ |
— Што ћа ми она?</p> <p>— А би ли ти да ти је ја извадим и ја да платим?</p> <p>— Јок, — осијеч |
та подругљиво.{S} А што нијеси каз’о да ти је много, кад си иск’о и кад си ми прич’о, да ће ти |
} По јутру познајем дан.{S} И, право да ти речем, ја га више не могу гледати по сокаку и мучити |
свршим, поћи ћу прије...</p> <p>— Онда ти ја у свему стојим на расположењу, — живо дочека Благ |
па се играмо и шалимо к’о ђеца...{S} Ја ти не знам ништа друго казати, него да се ни са царем < |
држиш како ли пазиш?{S} Видиш ли колика ти је паучина по зидовима и колика је прашина по тлима? |
у: и собе и душеци и све.</p> <p>— Фала ти, — упаде Јово обрадован. — То сам и мислио.</p> <p>— |
ну.</p> <p>— Дела, синко, жив био, дела ти прифати! — викну. — Фала Богу, кад сам ја добио одмј |
а Јово му се приближи.</p> <p>— Не ваља ти што прислушкујеш, — рече. — Ама сад што си чуо, да н |
— Ја к’о кириџија виђео сам много, ама ти ћеш виђети више...</p> <p>— Сведно, одговори Данило |
опет ће удовица, вртећи јаглуком, — ама ти само к’о брату кажем: отвори очи, па не узми младо н |
била отворена.</p> <p>— Аћиме, жалосна ти мајка, — говорила је Перина мати своме мужу, — ово н |
а из камена, па ћеш зафатит’ сушицу, па ти неће помоћ’ сви љекари.</p> <p>Перо прошета мало по |
е не видиш сад, виђећеш пошље, па доста ти је...{S} И како би било да је никако не видиш?..{S} |
е овнове...</p> <p>— Шути, Бога ти, шта ти знаш? — окоси се Бошко. — Каква ми је то пулитика?</ |
ћемо с том Перином женидбом?...{S} Шта ти велиш, Перо?</p> <p>— Ето... како ви велите, — одгов |
трецну, као да је слутио несрећи. — Шта ти је?</p> <p>— Мислим се колико смо утекли од куће, — |
се не мијешај у послове! — викну. — Шта ти знаш? ..{S} Зар Данило не може пјеше ићи?</p> <p>Дан |
погледа и окрену се Јови.</p> <p>— Шта ти мислиш? — запита.</p> <p>— Најљепша је, ако је млада |
>Алекса га мрко погледа.</p> <p>— А шта ти знаш? — викну. — Ко си ми ти?</p> <p>— Ја сам паметн |
ртије и старих крпетина.</p> <p>— А шта ти ту радиш? — прекори га Перо приближујући се. — Зар т |
главу наслони међу шаке.</p> <p>— А шта ти мислиш шта ће бити с нама, ако Јенглез удари на Руси |
и најбоља чоха или није?</p> <p>— А шта ти радиш, зете?{S} Какво ти је, да речемо заниманије? — |
о конака да смо утекли!</p> <p>— Па шта ти је, магарче; какво је то чудо? — дочека Пера веселиј |
! — понови опет. — И мени је драго, кад ти, к’о младић један, то одобраваш...{S} Данашњи млади |
— Што се к’о бајаги стидиш?{S} Што гођ ти срце зажели ти само ишти, к’о у својој кући.</p> <p> |
тно!{S} Да Бог да и пород породио и све ти у напријед пошло!</p> <p>— Живили младенци! — заграј |
кну Бошко и скочи са столице... — Хајде ти стани на воду, а ја ћу на сухо, па да видимо ко ће к |
с њоме разговори и проговори.{S} Ако је ти не разговориш, ко ће други?..{S} А ти немој бити твр |
ледом.</p> <p>— А ти бећар још?{S} Није ти необично без жене? — запита.</p> <p>— Јес’, — упаде |
— Овако мучиш и себе и нас...{S} И није ти грехота ни срамота!...{S} К’о да смо ми твоји робови |
тан, чим се доктор удаљио. — Како си се ти смио усудити, да ми дођеш?</p> <p>— Ја нисам знао да |
ову ме и бекријом...</p> <p>— Не бој се ти, — сокољаше га Јефтан живахније. — Још има наде.</p> |
пружи му обје руке.</p> <p>— А камо се ти прије? — запита га пријекорно. — Толико година па да |
ја.{S} И он ми све одобрава, а само се ти љутиш и велиш да о мени свијет ружно говори због тог |
кад си иск’о и кад си ми прич’о, да ће ти ђеца крепати од глади?...</p> <p>Сељак слегну рамени |
је, — одговори Перо преплашен. — Што ће ти?</p> <p>Игњат измахну руком и свом снагом удари се у |
дом од главе до пета.</p> <p>— А што ће ти? — запита мргодно. — Ко у ова доба вади крштеницу?</ |
Шта ће ми то?</p> <p>— Требаће, требаће ти, — упаде Перо каскајући за њим. — Ја ћу је извадити, |
учиће, — ти ћеш се сад женити и требаће ти крштеница.</p> <p>— Јок, — одговори Јефтан и крену д |
е добра жена, изнова си се родио и биће ти добро; ако ти буде зла, онда куку теби, одмах си мрт |
ла...{S} Права ђевојка!</p> <p>— А... и ти прави момак! — живо дочека Милка и, окренувши се у с |
— дочека Јефтан жалостивим гласом, — и ти си ме оставио болесна, па отиш’о у чаршију...{S} Ја |
та Јефтан и не гледајући на Данила. — И ти си Перин јаран.</p> <p>— Ја бих... ама пос’о и дангу |
пјевајући, као кад чита пјесмарицу. — И ти си се, Јефтане, оженио с миразом, и ја сам се оженио |
— одговори Јефтан. — Паметан је он, а и ти си сад паметан.{S} Ја сам ти показао како се путује, |
фтан се осмјехну.</p> <p>— Па жени се и ти! — рече.</p> <p>— И хоћу, — дочека Перо брзо.</p> <p |
м убио, него ми све у реду.{S} Што се и ти не жениш?{S} Како се не стидиш својих сиједих коса?. |
там те?</p> <pb n="11" /> <p>Оклен би и ти био?..{S} Није Бог наредио да растемо по крушкама и |
пицу на бради. — А, душе ми, кршна си и ти к’о ђевојка каква.</p> <p>— Бре не би се ја данас по |
о на њега. — Кад ја иђем, свакако ћеш и ти.</p> <p>— А можеш ли ти Обрене? — запита Јефтан и не |
јете, посади на столицу.</p> <p>— Сједи ти и само гледај, — рече, куцајући штапом о празну чашу |
лиш ли се са мном играти, а?...{S} Кажи ти мени, — дрекну јаче, — што купиш ове ствари овђе, а? |
S} Хајде да пијемо!..</p> <p>— Ама кажи ти мени...</p> <p>— Готово је, велим ти...{S} Хајде да |
а!{S} Човјек кад хоће да се жени, стоји ти на прагу новога роћења и смрти.{S} Ако ти буде добра |
ђа. — Шта тражи овђе?</p> <p>— Јесте ли ти Перо Карантан?— запита полицајац набусито, одгурнувш |
ешто. — Што ћа ми она?</p> <p>— А би ли ти да ти је ја извадим и ја да платим?</p> <p>— Јок, — |
, неће свршит’ нико.</p> <p>— А јеси ли ти пророк Јеремије па да знаш? — питао је Аћим, као љут |
о као у његовој касаби?</p> <p>—Јеси ли ти, Перо? — изненада дрекну неко гурнувши га руком у ре |
та као кроз плач.</p> <p>— Па нијеси ли ти са Стаком говорио? — осијече Обрен оштро и испрси се |
дма, овога часа...</p> <p>— Невјешто ли ти лажеш, мој Перо, — умијеша се Благоје и стаде између |
идимо ко ће кога потопити...{S} Знаш ли ти, болан, да ће њему Русија десети дан у Цариград...</ |
ред њега, као да би се тукао. — Знаш ли ти ко сам ти ја?...{S} И знаш ли ти шта могу ја?...{S} |
заповијест, — дочека.</p> <p>— Знаш ли ти овђе какву ђевојку? — прошапта Перо, пажљиво се освр |
наш ли ти ко сам ти ја?...{S} И знаш ли ти шта могу ја?...{S} Мислиш ли се са мном играти, а?.. |
олицу и сједе на њих.</p> <p>— Читаш ли ти што? — запита Перу након дуге, врло дуге почивке, по |
, свакако ћеш и ти.</p> <p>— А можеш ли ти Обрене? — запита Јефтан и не гледајући на Данила. — |
разболила жена.</p> <p>— А пристајеш ли ти, да одмах у неђељу пођемо у њих? — запита Перо журно |
ајаги стидиш?{S} Што гођ ти срце зажели ти само ишти, к’о у својој кући.</p> <p>И опет се окрен |
уграбио прилику</hi>. — Дош’о сам да ми ти пресудиш... <pb n="55" /> ти си к’о судац... и да ми |
Перо, — узвикну невесело. — Какав си ми ти домаћин, кад ни слатке пите немаш?</p> <p>— Па што, |
<p>— А шта ти знаш? — викну. — Ко си ми ти?</p> <p>— Ја сам паметни чојек, јер паметно говорим, |
гњат, стежући га јаче. — А-а како си ми ти, мали Јово?</p> <p>— Ја добро.</p> <p>Игњат га мало |
и, — рече. — Кад нема Јефтана уређуј ми ти.{S} Вјерујем ти к’о оцу своме...</p> <milestone unit |
<p>— Ни ја? — отегну Перо.</p> <p>— Ни ти.</p> <p>Перо се замисли.</p> <p>— А је ли долазио до |
и га и баци четицу за врата. — Не брини ти!{S} Ја ћу теби дат’ своју кошуљу, па преобуци.</p> < |
нути све, <pb n="103" /> — рече. — Удри ти макар и каме-њима са суха, па си добио.</p> <p>Алекс |
магарећа глава! — викну Бошко. — Да си ти паметан чојек ти би... ти би...</p> <p>— ...своју ку |
ву.</p> <p>— Лијепо је то...{S} Драг си ти мени Јово, — рече хладно, као и мало прије. — Мали с |
ди и стари, дахћући од умора. — А ђе си ти био? — запита, затим, Перу, мргодећи се и гледајући |
осматраше.</p> <pb n="78" /> <p>А ђе си ти, Игњате? — запита Јово приближујући му се. — Зар си |
их по њему остављали.</p> <p>— Кршан си ти, — настави поп, прелиставајући протокол, — чим не сл |
има и узвиси глас:</p> <p>— Него ако си ти чојек, нађи какву женетину, па ето...{S} Немој проби |
на накани да је очисти.</p> <p>— Баш си ти, брате, један пексијан, — рече Јово, гледајући у под |
несретно се и женим...</p> <p>— Нијеси ти крив, ама нијесмо ни ми, — настави Јефтан јаче. — Да |
иљи се. — Љубица је кршна, добра и носи ти пет хиљада мираза.</p> <p>Перо, од чуда, скочи са ст |
лете онај из гомиле.</p> <p>— ...и мати ти је ашиковала! — потврди Алекса.</p> <p>— Чија мати?< |
7" /> има добра и јела и пића.{S} Пушћи ти само мене, па ни зашто не брини!</p> <p>Перо се пуст |
зато вазда глава разбијена...{S} Гледај ти, побратимковићу, на ме!...{S} Ја лијепо живим са вла |
ше од спавања!...{S} Ко је паметан, тај ти се не миче од своје куће, нит’ се пати ’вако к’о ми. |
рече Благоје поцупкујући. — Нијеси јој ти сам просилац...{S} Њу људи просе има двадесет година |
обојица изађоше из собе.</p> <p>— Путуј ти, игумане, не мисли се манастиром, — прогунђа Перо, з |
— викну Бошко. — Да си ти паметан чојек ти би... ти би...</p> <p>— ...своју кућу уредио, — доче |
И лијепо се вјенчај и буди чојек и нек ти буде све у реду.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— И, ако х |
— одговори Перо још тужније. — Не знам ти ја наших ђевојака.</p> <p>Обрен дохвати аршин и, игр |
је он, а и ти си сад паметан.{S} Ја сам ти показао како се путује, па хајде сам...</p> <p>Перо |
p> <p>Перо се укипи.</p> <p>— А шта сам ти ружно рек’о? — запита зачуђено.</p> <p>— То ја знам, |
као да би се тукао. — Знаш ли ти ко сам ти ја?...{S} И знаш ли ти шта могу ја?...{S} Мислиш ли |
ња. — Што мени причаш? -</p> <p>Нијесам ти ја тутор!</p> <p>— Тражио бих ја, ама не знам коју ћ |
ке, приступи Пери.</p> <p>— Е, честитам ти женидбу! — рече. — Сретно, дуговјечно, берићетно!{S} |
Перу и љубити у оба образа. — Честитам ти, мој Перо, а свршено је да не може љепше.</p> <p>Пер |
нема Јефтана уређуј ми ти.{S} Вјерујем ти к’о оцу своме...</p> <milestone unit="subSection" /> |
жи ти мени...</p> <p>— Готово је, велим ти...{S} Хајде да пијемо!</p> <p>И силом угура Перу у н |
ка нечија спусти му се на раме. — Оклен ти, болан?</p> <p>Перо се осврну и измахну рукама, као |
<p>Јово јој се приближи.</p> <p>— А он ти брани и да се удаш?</p> <p>— Брани, — одговори она: |
— Што не каза да се нијеси вјенч’о, црн ти образ сад и вавијек!</p> <p>Перо зину.</p> <p>— А ко |
тако у лице говориш...{S} Нисам ја к’о ти мислиш...</p> <p>Перо се укипи.</p> <p>— А шта сам т |
та шиштајући. — Ко сте ви?</p> <p>— Ево ти дошли, — одговори Јово весело. — Пријатељи дошли.</p |
/p> <p>— А шта ти радиш, зете?{S} Какво ти је, да речемо заниманије? — запита изненада, положив |
. — А ја вас одавно чекам.</p> <p>— Ово ти је зет, — упаде Благоје указујући на Перу. — Он је и |
Богу кад си се пробудио!</p> <p>— А ко ти је то? — запита Перо зачуђено, угледавши крупна, мрк |
авијек!</p> <p>Перо зину.</p> <p>— А ко ти је каз’о да сам се вјенчао? — отегну. — Незнаш ти на |
изнова си се родио и биће ти добро; ако ти буде зла, онда куку теби, одмах си мртав!...</p> <p> |
... тавио си ме... па од јада...{S} Ако ти је кр...риво ено ти суда па ме тужи...</p> <p>Перо с |
на прагу новога роћења и смрти.{S} Ако ти буде добра жена, изнова си се родио и биће ти добро; |
рстећи се. — Шта ћу им ја?</p> <p>— Ако ти је име Перо Карантан, нијесам се преварио.</p> <p>Пе |
вши очима. — Наопако, брате...{S} Овако ти је то, кад се тражи женска глава... -</p> <p>— Па за |
ти један мученички уздах:</p> <p>— Тако ти је то, брате, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Ј |
pb n="123" /> К’о да си мене пит’о тако ти је паметно...</p> <p>— Полахко, полахко, не вичи тол |
.</p> <p>— Па ако ћеш да је видиш, нико ти не брани, — рече мирно, утишавајући га. — Хајдемо од |
ете, па ће се научити свеме.{S} Полахко ти с њоме.</p> <p>— А и бачве су чисте, нијесу бухљиве. |
ју њега.</p> <p>Тишина.</p> <p>— А камо ти жена? — једва се прибра Јефтан да запита, приближују |
сједе У крај.</p> <p>— Учитељу, јављамо ти радосну вијест, да се оженио наш друг Перо Карантан, |
Још има! — узвикну Јефтан јаче. — Само ти слушај мене и немој више разбијати чаша ни боца.{S} |
ече као узгред и не гледајући га. — Ено ти у удовице Стаке шћери Милке.{S} Кажу, да је добра, к |
а од јада...{S} Ако ти је кр...риво ено ти суда па ме тужи...</p> <p>Перо се осмјехну и кврцну |
.</p> <p>— Ех, ех, кад је од власти, то ти је, побратимковићу, друга ствар, — одговори он брзо, |
олази и „да поздравим пријатеље“.{S} То ти се само каже!</p> <p>— Е, баш је лијепо! — рече Јово |
Само пази: не узми младо ни лудо.{S} То ти и опет велим к’о брату.</p> <p>Перо сачека док се Ми |
, — одговори стара осмјехујући се, — то ти је суђеница...</p> <p>Пери испаде цигар из руке и по |
усију к’о што овђе пише? — запита. — То ти је, видиш, једна дипломација...</p> <p>— Нема ту ник |
p>— Лијепо!{S} Красно! — узвикну. -— То ти је паметна мисао!{S} Ја ћу говорити с матером, а њу |
хтио!{S} Је ли жену?{S} Е то ваља и то ти је паметно! <pb n="123" /> К’о да си мене пит’о тако |
уху, а куку ономе ко је на води, ето то ти је мој палиграф...{S} Сухоња је вазда јачи!</p> <p>— |
ндука у крају и дрвени кревет, — ето то ти је читав намјештај.{S} Па како то држиш како ли пази |
о окреса Перо. — Кад хоћеш да знаш, ето ти и кажем...{S} Своја кућица, своја слободица и ја иђе |
говорила, да треба да се уда...{S} Ето ти сад!...{S} Удала се!...</p> <p>Игњат излети, носећи |
јаукну Перо. — Шта ћу ја?</p> <p>— Ето ти Данила, па с њиме хајде, — одговори Јефтан. — Памета |
тужно. — Превариће њих обје Швабо и ето ти шта ће.</p> <p>— Не превари он више! — дочека <pb n= |
и лијепи, добро ли ми дође!{S} Е чисто ти хтједох умријети у овој гунгули.</p> <p>Благоје заст |
као покушавајући да се осмјехне. — Што ти власт иште, то треба давати...{S} Власт је од Бога д |
<p>Перо слегну раменима...</p> <p>— Што ти кажеш, кажем и ја.{S} Само да ми она биједа на врат |
олико година па да нам не дођеш!{S} Зар ти то ваља?</p> <p>— Па ево ме сад, — одврати Јово весе |
прекори га Перо приближујући се. — Зар ти је ту мјесто?</p> <p>— Па куд ћу? — запита Данило на |
те ја за то лијепо примала?...{S} И зар ти је тако поштење?{S} Пријатеља свога шћео си да прева |
манастир па пости и читај молитве, јер ти нема помоћи...</p> <p>И одрече се друштва.{S} Неколи |
с нијесам гонио.</p> <p>— Па... кад нас ти заустављаш и кад нас не гониш остаћемо још три дана, |
бледени опет.</p> <p>— А?...{S} А то су ти пријатељи? — запита хладно и презривим погледом прем |
> <p>— Ти не знаш шта радиш...{S} Ја ћу ти казат’ како се ради, — биле су му прве ријечи што их |
Данила, а опсовао и Јову.</p> <p>— Нећу ти ја овђе више ноћиват’, па да ме на комаде сијечеш, — |
раменима.</p> <p>— Добро, брате.{S} Баш ти и уреди, — рече. — Кад нема Јефтана уређуј ми ти.{S} |
око њега, као ружа око бора. — Не знаш ти каква је она...</p> <p>Јефтан га лагано одгурну.</p> |
е пати ’вако к’о ми...</p> <p>— Не знаш ти то, не знаш, — дочека Јован, презриво узвијајући нос |
о да сам се вјенчао? — отегну. — Незнаш ти на какав сам белај ограјис’о...</p> <p>— А нијеси ни |
прави мргодно лице. — Не бој се, да ћеш ти што потрошит’.{S} Имам ја пара, да платим и за те и |
јече и као пође из гостионице. — Мислиш ти што си ми синоћ платио вечеру и овај доручак, да ћу |
ри Перо и преклони се читавом половином тијела. — Баш се тако зовемо...</p> <p>Комесар забиљежи |
/p> <p>Пери се посјекоше ноге и у свему тијелу нестаде му снаге.{S} Прислони се <pb n="128" /> |
ишта нема, — осијече стари. — И кућа ми тијесна, <pb n="72" /> и соба немам пуно; ни душека нем |
о би живит’ хиљаду година, па макар и у тикви.{S} И вама фала, које ви мени наздрависте за мој |
ане.{S} Нарочито је волио ово пошљедње, тим више, што није морао сам ићи, него је, обично, води |
о што су отац и мати.{S} Ипак се тјешио тиме, што је знао да има још дјеце у школи, па неће, за |
о Балкана, од Ситнице до Мораче, Дрине, Тисе, Врбаса, Саве и Цетине, види користи од вашег брак |
начину васпитавања, ружно оца.{S} Због тих чудних знакова рекоше, да ће дијете бити »мимо оста |
својој кући загрлити своју женицу и, у тихе љетње вечери, напајајући се мирисом јоргована и пј |
— А шта не дозвољаваш? — запита Благоје тихим, меким гласом, као да разговара са ћудљивим болес |
Дође му, чак, и да запјева, те полако, тихо, поче циједити кроз зубе своју стару и најомиљениј |
а барем Данило уза ме спава! — прошапта тихо. — Барем би половина буха прешло на њега.</p> <p>И |
а и очима да престане. — Кажи ми само и тихо ми кажи: знаш ли ђевојку?</p> <p>— Па то је, брате |
и се само до сјутра, — одговори му Јово тихо, милујући га по <pb n="87" /> врату као разуздана |
лада? — упаде Обрен.</p> <p>— Нас се не тиче која је ни чија је, — осијече Јефтан набусито, — т |
га тупо, као да пита: а шта се то мене тиче?</p> <p>— Честитам, — испусти кроз нос, учтиво се |
још неко, да ти изабира, — додаде мало тише.</p> <p>— Који ће? — упаде Обрен брзо. — Ко то мож |
лије, а касабалије гледају њега.</p> <p>Тишина.</p> <p>— А камо ти жена? — једва се прибра Јефт |
нце отскочило на сред неба, те пече и у тјеме и у голи врат.{S} Прашина, испод кола, диже се и |
љкаст, мргодан човјек, са мјесечином на тјемену и ријетком, јарчијом брадом, сједио је и писао |
.</p> <p>— Ништа... ништа је то, — рече тјешећи га и баци четицу за врата. — Не брини ти!{S} Ја |
ију него што су отац и мати.{S} Ипак се тјешио тиме, што је знао да има још дјеце у школи, па н |
.</p> <p>Игњат баци цјепаницу, сједе на тле и бризну у плач.</p> <pb n="89" /> <p>— А-а знао са |
за уха, поче куцкати врхом од кундуре о тле и као смишљати нешто.{S} Затим још једном погледа п |
а сандук и објема ногама поче лупкати о тле.</p> <p>Након дуге почивке, јави се на прагу лијепо |
фтан га одгурну од себе и удари ногом о тле.</p> <p>— Ти ми се не мијешај у послове! — викну. — |
— викну обрадован Перо и удари капом о тле. — Бог вас поживио, господине!</p> <p>— Само овдје |
чина по зидовима и колика је прашина по тлима?</p> <p>Перо преврну очима, погледа у небо и испу |
никаква намјештаја.{S} Ни простирке по тлима, ни слика на зидовима.{S} Само, у једноме крају, |
каква мапа.{S} Пролијевало се чак и по тлима, ту се мијешало са пепелом од цигара и давнашњом |
прославио и шта се закључило иза ручка, то смо у почетку изнијели.</p> </div> <div type="chapte |
— одврати Јово весело. — Што је рјеђе, то је слађе!</p> <p>Стрина се уклони и све их пропусти |
Каква је то брзина?</p> <p>— Што брже, то боље, — одговори Благоје и поче звиждукати.{S} Све с |
љено и затапша рукама. — Ух, ух, брате, то ми се хоће!</p> <p>— А таке у нашем мјесту нема! — о |
ћи да се осмјехне. — Што ти власт иште, то треба давати...{S} Власт је од Бога дата и њојзи, по |
ите, — настави комесар, — није ли, али, то нарушавање јавнога реда и мира?..{S} Зар се може доп |
њој.</p> <p>— Ех, ех, кад је од власти, то ти је, побратимковићу, друга ствар, — одговори он бр |
ени је драго, кад ти, к’о младић један, то одобраваш...{S} Данашњи млади људи махнити су и њима |
остао је миран ђак.{S} Да је био добар, то се баш не може рећи, јер у буквару никако није могао |
као да се љуби с киме.</p> <p>— Ох, ох, то је слатко! —- дочека намигујући. — То ваља!</p> <p>— |
и са стране! — викну Јово изненадно. —- То је најбоље!</p> <p>— Предлажемо и ми! — повикаше сви |
ml:lang="de">Hotel Paris</foreign>".{S} То је била и једина знаменитост читаве касабе и није би |
иће и без пасоша и без крштенице...{S} То не могу...</p> <p>Перо се почеша иза уха, поче куцка |
напријед чујемо шта ћеш говорити...{S} То је... знаш... да не би било каквих неприлика.</p> <p |
ји, гдје хоћеш, ја ћу све свршити...{S} То је мој пос’о...{S} Ја само дочекујем странце и чиним |
на случајности прије сто годинах...{S} То је, наиме, потребно...{S} Видите, како ово доликује |
боца попов нос, па да је разбијаш...{S} То је једна мртва ствар...</p> <p>Перо застаде.</p> <p> |
а долази и „да поздравим пријатеље“.{S} То ти се само каже!</p> <p>— Е, баш је лијепо! — рече Ј |
као што обично заплаче свако дијете.{S} То му управо, није ни падало на памет, пошто је на свиј |
нио с миразом, па нек се и он ожени.{S} То је прво.</p> <p>— А друго?</p> <p>— Друго је, да је |
S} Само пази: не узми младо ни лудо.{S} То ти и опет велим к’о брату.</p> <p>Перо сачека док се |
<pb n="124" /> <p>— Анђа, ако хоћеш.{S} То је лијепо име, — одговори Благоје.</p> <p>Перо отпрс |
је, — одговори стара осмјехујући се, — то ти је суђеница...</p> <p>Пери испаде цигар из руке и |
и чија је, — осијече Јефтан набусито, — то су његове ствари...{S} Он долази сам са младом и Дан |
а Русију к’о што овђе пише? — запита. — То ти је, видиш, једна дипломација...</p> <p>— Нема ту |
ме, — опет ће Перо, још одушевљеније. — То је баш к’о што треба...</p> <p>И, брзо се окренувши, |
је, приближујући <pb n="42" /> му се. — То сваки паметан човјек треба да има.</p> <p>Обрен се о |
ом.</p> <p>— Нека сте ручали, — рече. — То ваља!{S} Здраво је у селу ручат’...</p> <p>И опет се |
креса полицајац куцајући се по сабљи. — То ће се у полицији извиђети...{S} Сад морате са мном.< |
, то је слатко! —- дочека намигујући. — То ваља!</p> <p>— Добро, осијече Благоје и уозбиљи се. |
<p>— Фала ти, — упаде Јово обрадован. — То сам и мислио.</p> <p>— Ама у мене то ништа нема, — о |
јући се, пошто га је добро прегледао. — То завтра буде ганц гут.</p> <p>Па, примивши од Пере на |
се наклонивши, пошто се мало прибрао. — То ми је мило.</p> <p>Јефтан му пружи руку, те се руков |
<p>— Погледајте га! — прошапта Јово. — То је он!</p> <p>Сви му приступише и онако спаваћива оп |
це Стаке?</p> <p>— Охо! — викну неко. — То није ни махнито!</p> <p>— И сад вели да од Стаке ник |
шена ствар, — опет ће Благоје весело. — То је све готово!...{S} Хајде да пијемо!..</p> <p>— Ама |
у Јефтан, ударајући се руком по челу. — То су нас обојица преварили и изневјерили, црн им образ |
ко Аћим рече, узевши га себи у радњу. — То му сад нико не може ишћерат, из главе...</p> <p>Перо |
езривим погледом премјери их обојицу. — То зар?</p> <p>— Ово су.</p> <p>— А имају ли и они пара |
Јефтан и снажно га стегну за мишицу. — То би било најпаметније, што си досад урадио.{S} Мало ш |
тнуо преко главе, изгубио један зуб и — то је све.{S} Кашње је опет могао наставити игру.{S} Мо |
> <p>— Лијепо!{S} Красно! — узвикну. -— То ти је паметна мисао!{S} Ја ћу говорити с матером, а |
— обрадован и раздраган узвикну Перо.— То је љуцки и, што се рекне, човјечански!{S} Да имају м |
ажили некакве крсне листове...</p> <p>— То је давно било, — упаде Перо брзо, два пута се поклон |
ме је, брате, било име Аћим...</p> <p>— То нијесу моји послови, — окреса полицајац куцајући се |
S} Кажу, да је ноћас отиш’о...</p> <p>— То је он одвео Јову, душе ми! — кликну Јефтан, ударајућ |
рзо. — Има ту неколико конака.</p> <p>— То је необично, — уздахну стара, отирући се јаглуком ок |
теферича нема без женскадије.</p> <p>— То треба, — потврди и Јово. — Ево, да опростите, ја ћу |
ја хоћу да знам кад се родио.</p> <p>— То не могу дат’, — осијече поп, отресајући воду са брад |
ужно рек’о? — запита зачуђено.</p> <p>— То ја знам, — окоси се Благоје. — Него, ако хоћеш, оста |
ући у придошлицу. — Ко је ово?</p> <p>— То је, — одговори стара осмјехујући се, — то ти је суђе |
/p> <p>— А нијеси ни испросио?</p> <p>— То, душе ми, не знам, — одговори Перо и мученички уздах |
— одговори Обрен.</p> <p>— Ех?</p> <p>— То ми је казала.</p> <p>Обојица као да се замислише и н |
ротиња смо!...{S} Сам сух хљеб!...{S} А то је тврдо за ваш желудац...</p> <p>— Сведно...{S} За |
љи и обледени опет.</p> <p>— А?...{S} А то су ти пријатељи? — запита хладно и презривим погледо |
трезнији човјек могао би распознати, да то није глава какве грдне совуљаге, него човјечија прил |
n="140" /> прилику, један музејум па да то купим.{S} Ако ми затреба што из Карађорђева времена, |
— Бјежи од мене!...{S} Зар сам те ја за то лијепо примала?...{S} И зар ти је тако поштење?{S} П |
био паметан к’о сада.</p> <p>— Ништа за то, — одговори комесар, давајући му руком знак, да га н |
а му мозак пролије.</p> <p>— Ни цару ја то не дозвољаваМ! — дрекну уједанпут и скочи иза стола |
урадио.{S} Мало што паметно радиш, ама то ваља!...{S} И још, ако хоћеш, да ти и ђевојку препор |
младом и Данилом и нема сватова.{S} Ама то не смета!..{S} Ми ћемо му бити сватови!</p> <p>— Хоћ |
злога, пред дућанима, не осврћући се на то, што су га пролазници сваки час, често и врло немило |
ема женске главе у кући.</p> <p>Јефтана то ражљути.{S} Он скочи, намргоди се и затресе косом, с |
} Не трпе, мој Перо, поштена чојека, па то је...</p> <p>— А шта си потље радио? — дочека заинте |
ла на ћепенку и сунчала се.</p> <p>— Па то је лахко, — рече као узгред и не гледајући га. — Ено |
о ми кажи: знаш ли ђевојку?</p> <p>— Па то је, брате, готова и свршена ствар, — опет ће Благоје |
поче мјерити Благоја.</p> <p>— Ама шта то? — запита као без свијести. — Како то?</p> <p>— Па и |
а, ха жену би хтио!{S} Је ли жену?{S} Е то ваља и то ти је паметно! <pb n="123" /> К’о да си ме |
од <pb n="84" /> себе.{S} А бухе га све то више пецкаху и копрцаху се испод њега, као да је на |
право“.</p> <p>Перо се не осврну на све то.{S} Он <pb n="100" /> лагано, гегајући се, пође у је |
је то...</p> <p>— Шта?{S} Шта ми је све то? — викну Бошко и скочи са столице... — Хајде ти стан |
n="19" /> муха.{S} Но то је бивало све то рјеђе.{S} Доста је било да учитељ покаже прут и он с |
е звиждучући. — Добро <pb n="116" /> је то.{S} Ево ни ја не радим ништа, а живим лијепо.</p> <p |
, — и само паметни људи знају, каква је то фајда.{S} Ако се бију на страни, побиће се и овђе, а |
е то ђавоља свадба бити?...{S} Каква је то дјевојка?</p> <p>— Хајде да се пије! — дрекну Благој |
поп љутито. — Шта ће одма?{S} Каква је то преша? — Али, као да се нечега сјети, бржебоље умекш |
ја, брате, један телеграф?{S} Каква је то брзина?</p> <p>— Што брже, то боље, — одговори Благо |
еви? — запита онај зачуђено. — Каква је то земља?...</p> <p>— Жена је то, — поправи га Перо <pb |
можете мало прошетати...{S} Кажу, да је то здраво...{S} А ја сад имам <pb n="77" /> нешто и пос |
дочека подругљиво. — Зар не знаш, да је то турско?</p> <p>— Сведно.{S} Русија ће за инад у Цари |
лумбарде, ђаволи, сотоне!...{S} Сила је то...</p> <p>— Шта?{S} Шта ми је све то? — викну Бошко |
а руке и нудећи их да сједну. — Нама је то драго, јер смо саме, па смо се зажељеле друштва...{S |
Каква је то земља?...</p> <p>— Жена је то, — поправи га Перо <pb n="101" /> брзо, — жена, а ни |
свој кошуљи.</p> <p>— Ништа... ништа је то, — рече тјешећи га и баци четицу за врата. — Не брин |
бје стране и пунац и пуница. — Какав је то пос’о?{S} Зар тако ваља?</p> <p>— Оставите ме.{S} Им |
никако није могао разабрати. — Какав је то белај?</p> <p>— Одв’о нам Јово Јоку, — одговори она |
и знаш? — окоси се Бошко. — Каква ми је то пулитика?</p> <p>Алекса га мрко погледа.</p> <p>— А |
па да му знам нарав...{S} И какав ми је то коњ, који се игра и обара људе?...{S} При погодби ни |
кад си се пробудио!</p> <p>— А ко ти је то? — запита Перо зачуђено, угледавши крупна, мрка поли |
има. — Наопако, брате...{S} Овако ти је то, кад се тражи женска глава... -</p> <p>— Па зато је |
ан мученички уздах:</p> <p>— Тако ти је то, брате, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Јефтана |
чи од свега свијета.</p> <p>— Ко вам је то каз’о?</p> <p>Јефтан, блијед попут крпе, истегну га |
p> <p>— Па шта ти је, магарче; какво је то чудо? — дочека Пера веселије, готово смијући се. — И |
— Јунак богме!...{S} Шта мислиш како је то: распарати цара?...{S} Није, да речемо, ни пашу ни в |
дећи се. — Нема ни кошуље...{S} Тако је то, браћо, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Јефтан |
о!...{S} Омрзно’о ми и он...{S} Тако је то, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Од тога дана и |
и у њој празно, све наопако.{S} Тако је то, брате, кад нема женске главе у кући.</p> <p>— А ти |
опет одобри Перо врпољећи се. — Тако је то...</p> <p>Поп га обгрли објема рукама и силом га сје |
— прошапта, да се једва чуло. — Тако је то, кад у кући нема женске главе.</p> <p>— Па и не треб |
Така је моја зла судбина.{S} И тако је то кад се тражи женска глава.</p> <p>Међутим и Јован из |
с’, — упаде Перо уздахнувши. — Тешко је то, кад нема женске главе у кући...{S} Нема ко да ми ур |
одмахну руком, као да вели: „прошло је то“. — Њему се више не вјерује!</p> <p>— Превариће он, |
p>Стари обори главу.</p> <p>— Лијепо је то...{S} Драг си ти мени Јово, — рече хладно, као и мал |
н случај у помоћ не прискочи.{S} И није то био никакав необичан случај.{S} Нити је ко у воду ск |
— То сам и мислио.</p> <p>— Ама у мене то ништа нема, — осијече стари. — И кућа ми тијесна, <p |
погледа га тупо, као да пита: а шта се то мене тиче?</p> <p>— Честитам, — испусти кроз нос, уч |
а никад га није видјела?..{S} Каква ће то ђавоља свадба бити?...{S} Каква је то дјевојка?</p> |
леда и као да хтједе запитати: а шта ће то?...{S} Ипак се некако прибра, извади кесу да плати п |
је, макар што је Перо, Бог зна зашто, и то пожелио.{S} Никога није било, ништа се чуло није, ос |
би хтио!{S} Је ли жену?{S} Е то ваља и то ти је паметно! <pb n="123" /> К’о да си мене пит’о т |
и погодби нијесмо казали да нас обара и то је непоштена ствар...</p> <p>— Коњ је плах, — упаде |
оште прозва Данилом.{S} Уједно одлучи и то, да, први пут пошље смрти родитеља, прослави Крсно И |
е бунило.{S} Изговорити би их и могао и то баш не би било тако тешко, али ко ће их написати?{S} |
обро му загледа у очи.</p> <p>— А зар и то тражи власт? — запита.</p> <p>— Не иште... не тражи. |
S} Ту се управо десила слова Ц, Ф и Ћ и то га је бунило.{S} Изговорити би их и могао и то баш н |
: нема ли она шта против тога и није ли то противно интересима државе?{S} Ваљда није било човје |
говори Јефтан и крену даље. — Шта ће ми то?</p> <p>— Требаће, требаће ти, — упаде Перо каскајућ |
те примала?</p> <p>— Па, брате, што ми то прије не казасте? — окоси се Перо, мрко је гледајући |
их. — Да их поједеш од милине!...{S} Ти то остави само мени.</p> <p>— А име, име ми кажи, — зац |
у...{S} Ничију они не траже!...{S} А ти то, побратимковићу, тражиш од лоповлука, јер хоћеш да д |
ко година па да нам не дођеш!{S} Зар ти то ваља?</p> <p>— Па ево ме сад, — одврати Јово весело. |
ати ’вако к’о ми...</p> <p>— Не знаш ти то, не знаш, — дочека Јован, презриво узвијајући носом. |
исну као гуја љута:</p> <p>— Ама ко вам то налага, ако Бога знате?{S} Ко то изнесе на ме не бил |
, — дочека Обрен умирујући га. — Ја сам то само ’нако каз’о...{S} Знаш, драго ми уз љуто вино м |
е пишеш? — запита.</p> <p>— Баталио сам то, — безбрижно одговори Благоје и опет поче звиждукати |
становао готово на крају касабе.{S} Био то човјек странац, погурен, стар, са дугом просједом бр |
ко вам то налага, ако Бога знате?{S} Ко то изнесе на ме не било му просто ни овога ни онога сви |
<p>— Који ће? — упаде Обрен брзо. — Ко то може?</p> <p>Данило, који је за све вријеме говора б |
а то? — запита као без свијести. — Како то?</p> <p>— Па испросио сам и уредио све, — викну Благ |
ваш? — прекори га Јефтан сурово. — Како то јашеш?</p> <p>— Чув’о би се, — одговори Перо као кро |
то то ти је читав намјештај.{S} Па како то држиш како ли пазиш?{S} Видиш ли колика ти је паучин |
шаку коњских <pb n="19" /> муха.{S} Но то је бивало све то рјеђе.{S} Доста је било да учитељ п |
а суху, а куку ономе ко је на води, ето то ти је мој палиграф...{S} Сухоња је вазда јачи!</p> < |
сандука у крају и дрвени кревет, — ето то ти је читав намјештај.{S} Па како то држиш како ли п |
е чаше и три чиније „мезе“.</p> <p>— Цо то јест? — пријекорно запита доктор, окрећући се Пери. |
пријатеља да га хвали.</p> <p>Негдје у то доба упознао се Перо са Јефтаном Мргудићем, првим св |
змишљајте ви, брате, — рече. — Ја вам у то ништа не знам.{S} Ја перем руке к’о Пилат...</p> <p> |
ти очи, као да већ таре сузе.{S} А Перу то разоружа, те одмах занијеми.{S} Што је хтио рећи и п |
ла, те су комшијске жене, мислећи да су то права клепетала, почеле се побожно крстити и кренуле |
, па отиш’о у чаршију...{S} Ја пошао за тобом на далек пут, а ти мене оставио...{S} Да ми није |
мо ми твоји робови, па да пристајемо за тобом.</p> <pb n="94" /> <p>— Ама, брате, јесам ли ја к |
Та нећемо ми вјенчавати за се...{S} А с тобом ће ићи још неко, да ти изабира, — додаде мало тиш |
ад ми не вјерујеш, онда и немам посла с тобом, — осијече и као пође из гостионице. — Мислиш ти |
<p>— Плати мени надницу, па ћу ја ићи с тобом, — рече. — Сваки пут кад одем да ми дадеш по фори |
ш?</p> <p>— Ја нисам знао да има неко с тобом, — промуца Перо постиђен. — Данило ми рече, да си |
ни, и кажи му, лопову, да ми је учинила товар штете...{S} Толико ће ми платити!</p> <p>Затим оп |
ипише у дуг још товар жита!...{S} Читав товар!..{S} Сто ока и ни једну мање.</p> <p>И, онако љу |
страхопоштовањем.</p> <p>— Лани си уз’о товар жита, — говораше стари, ни мало се не обзирући на |
илипово име и нека му припише у дуг још товар жита!...{S} Читав товар!..{S} Сто ока и ни једну |
е иђе...</p> <p>И помоћу Даниловом поче товари, ти пртљагу, а њима остави да сами узјашу.</p> < |
, моју слатку Марушку!...</p> <p>Читава тога дана, а ни преко ноћи, није ишао у механу и спавао |
ха прешло на њега.</p> <p>И дође му, да тога часа скочи и зовне Данила.{S} И он се диже...{S} П |
огао одржати, — био је и сувише слаб за тога, — и Бог зна да ли би је икада и одржао, да му изн |
м о сто и нареди још вина...</p> <p>Иза тога Перо је трчао у механу <pb n="26" /> сваку вече.{S |
власти распитао: нема ли она шта против тога и није ли то противно интересима државе?{S} Ваљда |
елиш да о мени свијет ружно говори због тога.{S} К’о да је мени стало за свијетом!{S} Људи су о |
је вичан механском ваздуху.</p> <p>Због тога је приступио и Пери.{S} Упознао се с њиме, нашалио |
чојек« треба да спава на меку, а, поред тога, не иде за својим него за Периним послом и да је о |
е да нађе за себе ђевојке.</head> <p>Од тога дана Перо као да клону духом и изгуби вјеру у се.{ |
кад нема женске главе у кући.</p> <p>Од тога дана и опет поче умјереније живити.{S} Затвори се |
ђечице! — узвикну потресено, као да ће тога часа проплакати. — Бог вам дао сваке <pb n="133" / |
дангуба... — замуца Обрен. — А... осим тога... не знам колика ће бит’ попутнина.</p> <p>— Попу |
нило се поново расплака.</p> <p>— Ех, с тога ја и плачем, — викну, — што ми се чини, да се не в |
ечемо, Бог одредио воду, а није вино; с тога се и вели: »к’о риба брез воде« а не вели се: »к’о |
ити, да се не би запалила слама...{S} С тога вам не дам ни свијеће...{S} Мјесечина је, па се ви |
е мрзио и њу и учитеља и све ђаке.{S} С тога му се и допаде очева радња и, ступивши у њу, озбиљ |
нао како се с њима треба понашати.{S} С тога се мало погури, обори руке низа се и, држећи капу |
ори.{S} Није волио да га они чују.{S} С тога се нестрпљиво врпољио на мјесту и час се играо са |
оказа му свих десет прста, као да ће му тога часа у очи полетити. — Бјежи од мене!...{S} Зар са |
руку, готово трком оде из куће.</p> <p>Тога дана непрестано је мислио о Мари.{S} И на сокаку и |
љенију пјесму:</p> <quote> <l>Овце чува Тодора</l> <l>Широм миром до мора...</l> </quote> <pb n |
. — Ишао је по толиким мјестима, гледао толике ђевојке и... знате ли зашто?</p> <p>— Зашто?{S} |
заједно са учитељем, удовицом Стаком и толиким другима.{S} Сви су нешто међусобно шапутали и н |
у за <pb n="168" /> собом. — Ишао је по толиким мјестима, гледао толике ђевојке и... знате ли з |
..{S} Није шала удаљити се, сам самцит, толико од куће и доћи у туђ свијет, гдје му се свашта м |
ову, да ми је учинила товар штете...{S} Толико ће ми платити!</p> <p>Затим опет ушепртљи.{S} По |
пут кад одем да ми дадеш по форинту.{S} Толико би дао доктору да си ожењен, па да ти се разболи |
се ти прије? — запита га пријекорно. — Толико година па да нам не дођеш!{S} Зар ти то ваља?</p |
а, па удари по столу.</p> <p>— Не треба толико! — викну. — Није он један министар па да му се д |
ајосетљивију жицу, јер он ни у чем није толико уживао, колико кад га човјек понуди чашом добра |
аљда није било човјека у земљи, који се толико бојао власти колико поп и који би био у стању са |
лужавник са кахвом Пери, који се бијаше толико збунио и загледао у њу, да није знао који ће фил |
о...</p> <p>— Полахко, полахко, не вичи толико! — упаде преплашени Перо, дајући му знак и рукам |
и дигните грају...</p> <p>Учитељ се био толико заговорио, да је чак заборавио и на вино и тек < |
ајући по јаранима.</p> <p>— Како ћемо с том Перином женидбом?...{S} Шта ти велиш, Перо?</p> <p> |
т и куда? — као да сам себе запита. — О тома треба добро размислити.</p> <p>— Нема ту размишљањ |
ну загушено, приближујући им се. — Нема Томе, нема кола, нема вожње, нема пута!...</p> <p>Да је |
укама као да ће полетити.</p> <p>— Нема Томе! — викну загушено, приближујући им се. — Нема Томе |
о за Периним послом и да је овај, према томе, дужан, бринути се за његову удобност.{S} И Перо с |
м са пратњом...</p> <p>— Фала Богу и на томе, — опет ће Перо, још одушевљеније. — То је баш к’о |
лијепо било сједити <pb n="92" /> поред Томе и возити се...{S} Ипак не одговори ништа.{S} Само |
ама и страшно зијевати, испуштајући при томе чудноват глас, да су се многи гости, иза других ст |
<p>— Вечерас ћемо се и посавјетовати о томе...{S} Сви да дођете у мене, — опет ће Јефтан.</p> |
шетак.</head> <p>Мјесто да вам причам о томе: како су живили Перо Карантан и његова Стака, доно |
бије вазда.</p> <p>Кашње се и увјерио о томе.{S} Учитељ је био омањи, сићушан младић, хром у де |
дрмусајући Обрена за рукав. — Ја сам у томе сметен.{S} Да је свирачица и знао би некако... ама |
огод тако украсио.{S} Разлика је само у томе, што је он имао неколико чворуга и што му је лице |
привиђења није било.{S} Сва је ствар у томе, што се драгоцјени Јефтан, нераздјељиви и вјерни д |
ла за мокру, разбарушену косу. — Зар је Томо сам на свијету?</p> <p>— А ђе су друга кола? — око |
p>Згледаше се и пристадоше.{S} Опремише Тому кочијаша, да се код некаква познаника одмара, а он |
а је, на примјер, гдјегод, иза леђа им, топ или лагум пукао, не би се више препали.{S} Обојица |
г чега су га ђаци, међу собом, прозвали Топал-пашом и спјевали га у пјесму, која је почињала ри |
пјесму, која је почињала ријечима: <hi>Топал-паша мука наша</hi>.{S} Било је часова, кад је до |
анска, застаде мало.{S} Смрдљив, тежак, топао задах омахну га изнутра, те мораде окренути главу |
да му је било оковано, па се сад почело топити...{S} Дође му, чак, и да запјева, те полако, тих |
ан са врх главе до на дно нога у тешки, топли јорган, дотле се Перо и умио и кренуо низ чаршију |
сељака, примати разне <hi>поклоне</hi>, топло обећавајући, да ће свакоме „бити наклоњен и пред |
оштоваоци ваши, чије братске груди горе топлом љубављу према вама, узимамо учешћа у вашем весељ |
ирали, те ђенерали, те офинцири, пушке, топови, лумбарде, ђаволи, сотоне!...{S} Сила је то...</ |
...{S} Сухоња је вазда јачи!</p> <p>— А топови с лаћа?</p> <p>Бошко отпухну пепео са цигаре.</p |
иближујући се Милки и гледајући је како точи кахву. — Нијесам ни знао да си... тако одрасла и т |
му нијесу ни чекали понуде.{S} Обрен је точио и без њега, јер није могао гледати празне чаше, и |
рије.{S} Изађе.</p> <p>— Точите, браћо, точите. — подвикну Перо, окренувши се опет друговима. — |
раћо! за вино не треба женска глава.{S} Точите!</p> <p>Но они му нијесу ни чекали понуде.{S} Об |
во до браде доприје.{S} Изађе.</p> <p>— Точите, браћо, точите. — подвикну Перо, окренувши се оп |
у.</p> <p>— Сретно! — викну Јово и поче точити вино.</p> <p>— Сретно! — заграјаше сви...</p> <p |
Можеш им дати по једну...{S} Ама немој точити пун филџан, него само половину.</p> <p>Гости су |
чних крила, што, каткада, пролете изнад траве.</p> <p>— Хоћемо ли сад виђети кога? — запита Јеф |
нити се миче.{S} Из мркожуте, сагорјеле траве бије чудна врућина <pb n="67" /> и загушљив, гото |
с ударао је из испуцале земље и спржене траве и готово их давио; озго, са висине, као да се неш |
уше, били исцрвоточени и обрасли ситном травом, врата се накривила и канати готово да падну, па |
ена, гледаше само у црну земљу и зелену траву.</p> <p>— Сретно! — викну Јово и поче точити вино |
идесет година, разасут, излињао, ишаран траговима проливеног мастила и прогорио од цигара што с |
ба вади крштеницу?</p> <p>— Треба...{S} Траже ми је од власти, — понизно одговори Перо и поклон |
угога Перу Карантана? — запита. — Да не траже каква, чијем је оцу име Марко јали Петар?{S} Моме |
.</p> <pb n="144" /> <p>— Ама да они не траже Другога Перу Карантана? — запита. — Да не траже к |
же ничију крштеницу...{S} Ничију они не траже!...{S} А ти то, побратимковићу, тражиш од лоповлу |
<pb n="43" /> и мени казаше, да тамо не траже ничију крштеницу...{S} Ничију они не траже!...{S} |
асабе и натјера их, да на другој страни траже хљеба.{S} Треће године истјера и оца и остаде: са |
ле се Перо и умио и кренуо низ чаршију, тражећи да се упозна ма с киме и да се распита за П-ске |
само да се испава.{S} Отишао би, па, не тражећи постеље ни јастука, извалио се ма гдје, макар и |
гим, очинским гласом, окрећући се и као тражећи нешто. — Хајде нађи и донеси једну чисту, моју |
/> гдје стоји иза Данилових леђа. — Шта тражи овђе?</p> <p>— Јесте ли ти Перо Карантан?— запита |
врцну га по носу.</p> <p>— Хајде, хајде тражи кола, магарче, — рече му благо, готово тепајући. |
власт? — запита.</p> <p>— Не иште... не тражи... — опет <pb n="38" /> се збуни Перо. — Него... |
ако, брате...{S} Овако ти је то, кад се тражи женска глава... -</p> <p>— Па зато је лако, — кли |
оја зла судбина.{S} И тако је то кад се тражи женска глава.</p> <p>Међутим и Јован изведе коње |
о му загледа у очи.</p> <p>— А зар и то тражи власт? — запита.</p> <p>— Не иште... не тражи... |
женске главе у кући.</p> <p>— А ти опет тражи цуру, — дочека Обрен, коме су додијала та пречест |
ну. — Ви сте некада у вашега свећеника, тражили некакве крсне листове...</p> <p>— То је давно б |
нећу пуно говорит’ кажем вам: од сјутра тражим жену.</p> <p>— Живиооо!</p> <p>Сви устадоше иза |
слуге... <pb n="120" /> Ћара никаква не тражим, нити ми треба, јер ја живим к’о ага...</p> <p>— |
, одмах ће бити моја!{S} Ја само лијепу тражим!...</p> <p>При растанку три пута стиште Јефтанов |
-</p> <p>Нијесам ти ја тутор!</p> <p>— Тражио бих ја, ама не знам коју ћу, — одговори Перо још |
ије му био пут џаба.{S} Наш’о је што је тражио!</p> <p>— Баш? — запита Јово не вјерујући. — Је |
а прозорима, док је поп ходао по соби и тражио протокол.{S} Нестрпљиво је шетао и освртао се на |
аскорачивши се на широко, погледом поче тражити попа.{S} Опази га у дну авлије, испод широке му |
е видиш!...</p> <p>— Па лијепо; њу ћу и тражити, — упаде Перо сасвим озбиљно. — Ако је лијепа, |
фтан љутито и окрену му лећа. — Хајдемо тражити другога.</p> <p>Јован се бржебоље одмаче од пло |
е траже!...{S} А ти то, побратимковићу, тражиш од лоповлука, јер хоћеш да дижеш буну, јали какв |
ну Јефтан, прибравши се мало. — Одма да тражиш ђевојку!</p> <pb n="13" /> <p>И зграби Перу за р |
еш? — запита не баш најљубазније. — Шта тражиш?</p> <p>Перо скиде капу, понизно му приступи и п |
, сличним чарапи, носом и са испупченим трбухом, стајао је смијешећи се и обје руке ширио према |
ајући прстима као по клавиру. — Јеси ли трговац, касапин, која ли си вјера?</p> <p>— Ја тргујем |
вине закрваве, онда се проспу паре и ми трговци дахнемо душом...{S} Хе, изгине ли која хиљада д |
н некако чудновато застења...{S} Они се тргоше...{S} Јока сакри лице бошчом и утече у кућу, а Ј |
касапин, која ли си вјера?</p> <p>— Ја тргујем, — одговори Перо достојанствено.</p> <p>— А про |
се поглади по брковима.</p> <p>— Треба, треба жена, — опет ће удовица, вртећи јаглуком, — ама т |
е од Бога дата и њојзи, побратимковићу, треба да смо сви <pb n="33" /> потпокорни и да јој се в |
има. — Реците и ви коју.</p> <p>— Прво: треба да узме жену с миразом, — дочека Обрен у пола пје |
ништа!...{S} Ашикују са официрима...{S} Треба одма да иђемо даље...</p> <p>Јефтан опусти руке н |
, да »као старији јаран и ожењен чојек« треба да спава на меку, а, поред тога, не иде за својим |
овољно се поглади по брковима.</p> <p>— Треба, треба жена, — опет ће удовица, вртећи јаглуком, |
е га ту <hi>сигурно</hi> наћи.</p> <p>— Треба и од женскадије неко да <pb n="159" /> пође, — оп |
Ко у ова доба вади крштеницу?</p> <p>— Треба...{S} Траже ми је од власти, — понизно одговори П |
као најдостојнији повјерења.</p> <p>— А треба ли теби, Обрене, крштеница? — запита га, улазећи |
p>— Јеси...{S} Ти си вазда говорила, да треба да се уда...{S} Ето ти сад!...{S} Удала се!...</p |
треба ми жена.{S} Ама кад ви велите да треба, онда ће свакако требати...{S} И које сам ја паме |
им био вичан и није знао како се с њима треба понашати.{S} С тога се мало погури, обори руке ни |
уда? — као да сам себе запита. — О тома треба добро размислити.</p> <p>— Нема ту размишљања, — |
кве женске беспослице.{S} Богата је, па треба слушати.{S} Узети жену са миразом значи драговољн |
а кући...{S} Обоје су млади к’о кап, па треба да их ми старији поучимо.</p> <p>Од свега овога р |
икну изненада и исправи се. — Крштеница треба, па да ми је извадите...</p> <p>Поп, отресајући з |
упштина читава, ја кабулим!</p> <p>— Не треба, — осијече Обрен осорно. — Само ми!{S} Ми смо, шт |
на и добра, а и мираз носи.</p> <p>— Не треба мени антика, — дочека Перо стискајући шаке и подн |
бркова, па удари по столу.</p> <p>— Не треба толико! — викну. — Није он један министар па да м |
а!{S} И ја би волио бит’ без жене да не треба...{S} И њу је Бог створио, па ако ни за шта друго |
ије ожењен!“</p> <p>Држимо, да овоме не треба никаква коментара.</p> </div> </body> </text> </T |
аш и пара?</p> <p>— Имам.</p> <p>— И не треба ни од кога да иштеш?</p> <p>— Ни од кога.</p> <p> |
а буде тако.{S} Мени треба жена, а и не треба ми жена.{S} Ама кад ви велите да треба, онда ће с |
ући нема женске главе.</p> <p>— Па и не треба, — дочека Обрен умирујући га. — Ја сам то само ’н |
осијече Јово, задухан. — Најпошље и не треба нам нико, кад нас ево на мјесту...</p> <p>Пред њи |
о к’о што власт хоће.{S} Најпошље ми не треба ништа ни да мислимо, кад је дао Бог њу.{S} Ево ја |
како гласате мени је право.{S} Мени не треба ништа него жена.</p> <p>— Ама није жена кокош, па |
аметнијим почео говор.</p> <p>— Мени не треба, — мирно одговори Обрен, који је гледао у тефтер |
ала Богу, има.{S} Има браћо! за вино не треба женска глава.{S} Точите!</p> <p>Но они му нијесу |
а, да платим и за те и за се.{S} А теби треба да се шеташ, да се дружиш...{S} Ако останеш вазда |
оћемо...« Јок, побратимковићу!...{S} Ми треба да мислимо к’о што власт хоће.{S} Најпошље ми не |
ову да сједне код њега.</p> <p>— Ама ми треба и да га дочекамо, — рече. — Какви би били пријате |
120" /> Ћара никаква не тражим, нити ми треба, јер ја живим к’о ага...</p> <p>— Мени ћеш свакак |
онда ја велим: нека буде тако.{S} Мени треба жена, а и не треба ми жена.{S} Ама кад ви велите |
и је знао казати рашта је дошао. — Мени треба крштеница! — викну изненада и исправи се. — Крште |
— рече сам себи, шетајући. — Нит’ мени треба жена, ни нико.{S} Без главе се не може живити, а |
— понови јаче, — јер милостивој власти треба крштеница и за Јефтана Мргудића.{S} Он не може до |
42" /> му се. — То сваки паметан човјек треба да има.</p> <p>Обрен се осмјехну.</p> <p>— Дај и |
трећи пут удари руком о сто.— Жена нам треба!{S} Није друкчије него баш треба!{S} И ја би воли |
и понијети за пута...</p> <p>— И један треба лијепом здравицом да га дочека, — настави Јово не |
дати по сокаку и мучити се с њиме, него треба коме другоме да га натоваримо на врат, па нека се |
зовнемо, па нек је више гласова.{S} Ако треба и скупштина читава, ја кабулим!</p> <p>— Не треба |
осом. — Сједницу, па да гласамо.{S} Ако треба још кога да зовнемо, па нек је више гласова.{S} А |
их написати?{S} Ко ће знати да их, како треба, искриви и удеси?{S} И учитељ му је тукао главом |
и хљеба с нама појео...{S} Њега свакако треба боље дочекати него друге.{S} Додуше, он нема сват |
размишљања, — дочека Обрен живо. — Перо треба одмах да пође.</p> <p>— А зар не може без мене?- |
да се осмјехне. — Што ти власт иште, то треба давати...{S} Власт је од Бога дата и њојзи, побра |
ферича нема без женскадије.</p> <p>— То треба, — потврди и Јово. — Ево, да опростите, ја ћу вод |
о гроф!{S} Док има пара, живићу к’о што треба; кад нестане, може се и гладоват’...</p> <p>Свира |
, још одушевљеније. — То је баш к’о што треба...</p> <p>И, брзо се окренувши, као на крилима от |
е говорим јабани него своме зету, а зет треба да ме слуша...{S} Нећу га, зар, ја учити како ће |
ебоље <pb n="158" /> упаде Обрен. — Њих треба напунити вином и понијети за пута...</p> <p>— И ј |
на нам треба!{S} Није друкчије него баш треба!{S} И ја би волио бит’ без жене да не треба...{S} |
се зове, има три коња.</p> <p>— А нама требају четири! — упаде Перо живо. — Четврти за пртљагу |
амога Бошка Југовића.</p> <p>— И чутуре требају, — бржебоље <pb n="158" /> упаде Обрен. — Њих т |
ицу.</p> <pb n="34" /> <p>— За ту ријеч требало би да те пољубим, — викну. — Ти си... ти си... |
удаш?</p> <p>— Брани, — одговори она: — Требам му, па каже: »нећеш се удавати, док сам ја жив.. |
сматрао га за пријатеља, а данас му је требао један човјек, коме ће све своје <hi>јаде</hi> ис |
кад ви велите да треба, онда ће свакако требати...{S} И које сам ја паметан чојек, те нећу пуно |
им к’о ага...</p> <p>— Мени ћеш свакако требати, — рече Перо, отежући и као размишљајући. — У м |
даље. — Шта ће ми то?</p> <p>— Требаће, требаће ти, — упаде Перо каскајући за њим. — Ја ћу је и |
и крену даље. — Шта ће ми то?</p> <p>— Требаће, требаће ти, — упаде Перо каскајући за њим. — Ј |
на сандучиће, — ти ћеш се сад женити и требаће ти крштеница.</p> <p>— Јок, — одговори Јефтан и |
тим носом и страшним очима.{S} Тек мало трезнији човјек могао би распознати, да то није глава к |
чека комесар јаче. — Морате, али, овога трена одлазити натраг, ако не желите да вас протјерам с |
>Перо, поражен овом здравицом, трепташе трепавицама више него обично.{S} Збуњено се окреташе на |
га је успављивала, те је почео отезати трепавицама и страшно зијевати, испуштајући при томе чу |
росједом косом, ћелавим обрвама и дугим трепавицама, што вјечито трепећу, стао је украј стола, |
на више, као да се слика.{S} На једној трепавици блиста му се суза, као кап росе на врх житног |
, звонку и умиљату, што попут славујске трепери у ноћи, а у пјесми као да га неко зове, зове га |
брвама и дугим трепавицама, што вјечито трепећу, стао је украј стола, држећи у руци овећу чашу |
о!</p> <p>Перо, поражен овом здравицом, трепташе трепавицама више него обично.{S} Збуњено се ок |
у страну и слушаше како вјетар звижди, тресе прозорима, носи и разбија лонце са промрзлим цвиј |
љегоше у авлију и, са ужасном шкрипом и треском, отворише врата мале, приземне собице, и удовиц |
их, да на другој страни траже хљеба.{S} Треће године истјера и оца и остаде: сам у радњи.{S} Те |
<p>Јефтан се мало намргоди.</p> <p>— А треће? — запита брзо.</p> <p>— Нек није дуга језика,</p |
аше час у једнога, час у другога, час у трећега јарана.</p> <p>— Велите ли ви, браћо, сви, да ј |
> <head>Перо се зажелио куће.</head> <p>Трећега јутра апсанџија пусти Перу из затвора и опет га |
рвнички погледа <pb n="66" /> у Перу. — Трећи дан путујемо, па нам све горе и теже...</p> <p>— |
ви Јефтан поносито, спремајући се, да и трећи пут удари руком о сто.— Жена нам треба!{S} Није д |
угу му, која се зацрвенила као презрела трешња, па развуче лице, засмија се и одмахну рукама.</ |
лском ходнику затече Данила, гдје стоји трештен пијан и љуља се час на једну час на другу стран |
кад неко, у страни, испали пушку, он се трже и прекиде поучавање.</p> <p>— Ето га! — викну онај |
!— зовну га. — Стрико!</p> <p>Старац се трже и плашљиво одскочи.{S} Затим отвори крмељаве очи, |
дуго гледаше он у три своја пријатеља, три најдража и најмилија пријатеља, који, загријани вин |
гурнула га.{S} Њему није било ништа.{S} Три пута се преметнуо преко главе, изгубио један зуб и |
да ће се потући, те сиромах Перо читава три корака одскочи у страну и дрхћући приступи механџиј |
о момче, да ти се прогостимо у кући два три дана.</p> <p>Старац одскочи корак унатраг и раствор |
равно, да су <pb n="163" /> ту била сва три Перина јарана, заједно са учитељем, удовицом Стаком |
а дизала се граја...{S} Ту су се гурала три-четири беспослена хамала и инадила се са дјечурлијо |
— Сам Јован, не знам како се зове, има три коња.</p> <p>— А нама требају четири! — упаде Перо |
<pb n="149" /> мало, што сам прав-здрав три дана одлеж’о у хавсу?</p> <p>— Видићемо, — одговори |
м покривена кућа...{S} Са лица имала је три неједнака прозора и велика, дрвена врата, са два ог |
енила се велика боца вина, двије чаше и три чиније „мезе“.</p> <p>— Цо то јест? — пријекорно за |
шкргутну зубима.{S} Удари и други пут и три чаше преврнуше се на столу, а празна боца откотрља |
знам кршних пуно, — рече, састављајући три прста и љубећи их. — Да их поједеш од милине!...{S} |
ну уједанпут и скочи иза стола оборивши три столице.{S} Препаде и Благоја и остале госте, који |
је свраћати, него ако ћемо остат’ барем три дана...</p> <p>— Па остаћемо три дана...</p> <p>Згл |
барем три дана...</p> <p>— Па остаћемо три дана...</p> <p>Згледаше се и пристадоше.{S} Опремиш |
S} Тронут и растужен, дуго гледаше он у три своја пријатеља, три најдража и најмилија пријатеља |
о лијепу тражим!...</p> <p>При растанку три пута стиште Јефтанову руку, па се окрену и хитно по |
ли кукурузе.</p> <p>— Чули смо, да имаш три коња, — рече Јефтан поздравивши се с њим. — Ако хоћ |
стављаш и кад нас не гониш остаћемо још три дана, — дочека Јово. — Нама је лијепо...</p> <p>— Н |
рених и незатворених дућана; минуше два-три сокака, измећу малих кућица, испред којих су, на ом |
ројне кокоши, пијевци, пилићи.{S} Двије-три патке брчкале су се у овећој локви, на средини авли |
и прљавим сокацима, прођоше кроз двије-три авлије, провукоше се испод некакве грдне капије, до |
макар му срце најјуначније било.</p> <p>Три или четири шибања умирише Перу.{S} Волио је, додуше |
ати велики протокол, увезан ваљда прије тридесет година, разасут, излињао, ишаран траговима про |
са једне и са друге стране, сједило до тридесеторо чељади, што мушких што женских.{S} Наравно, |
е за кратко вријеме убио осморо пилади, трима псима избио око, а двјема мачкама пребио ногу.{S} |
и попу, па, пољубивши га у руку, готово трком оде из куће.</p> <p>Тога дана непрестано је мисли |
још једном отресајући снијег са хаљина, трљајући прозебле руке и још једнако цвокоћући зубима.< |
дрављали, а истјерани отац задовољно је трљао руке и трчао од пријатеља до пријатеља да га хвал |
би, одмах си мртав!...</p> <p>Перо поче трљати руке као да их умива.</p> <p>— Па, размишљајте в |
и напасти сваке.</p> <p>И поче јаглуком трљати очи, као да већ таре сузе.{S} А Перу то разоружа |
у под.— У кући немаш готово ништа и да трном повучеш по њој, не би имало шта запети.{S} Оне сл |
тит.{S} Све је чистио испред себе попут тродневнога гладнице.{S} Ни мрвица није остављао.{S} Ку |
јавати, гледајући у велике двокатнице и трокатнице и пазећи: не би ли гдје год стимао ма какву |
били посједали на ниске, <pb n="74" /> троножне столице, које обично сељаци употребљавају, и р |
лиматао <pb n="58" /> на једној високој троножници, бројећи димњаке на сусједским крововима, ил |
, као кап росе на врх житнога класа.{S} Тронут и растужен, дуго гледаше он у три своја пријатељ |
— осијече Благоје отргнувши се. — Плати трошак овђе, па пусти мени да ти гладим ствар...{S} Сам |
ћи га. — Хајдемо одмах...{S} Само плати трошак, па да иђемо.</p> <p>Перо завуче руку у џеп и кр |
да се жени?...{S} Да удара на белај, да троши новце и да својом крвљу храни сеоске бухе.{S} Зар |
е ухавсили и оћерали из службе...{S} Не трпе, мој Перо, поштена чојека, па то је...</p> <p>— А |
платио вечеру и овај доручак, да ћу ја трпити да ми тако у лице говориш...{S} Нисам ја к’о ти |
о, у незгоди, извади и он јаглук и поче трти нос.{S} Уједанпут, као да се присјети нечему, окре |
.</p> <p>Алекса скиде наочаре и поче их трти о чакшире.</p> <p>— Јак је, брате, Јенглез на води |
оје пропасти, а Јефтан потјерао за њим, труцка на коњу и, као пијан, клима се и повија час на ј |
еди још вина...</p> <p>Иза тога Перо је трчао у механу <pb n="26" /> сваку вече.{S} Није се ни |
стјерани отац задовољно је трљао руке и трчао од пријатеља до пријатеља да га хвали.</p> <p>Нег |
и се диже читава узбуна.{S} Стрико Васо трчао је и завиривао у све собе.{S} Чак је отварао санд |
!{S} Људи су овнови, <pb n="36" /> који трче за звонаром, макар их и у јаму водио...{S} А, ето, |
уђеницу</hi>, све да потуче, па да онда трчи куд га ноге носе.{S} Дошло да се посвађа, да се по |
.{S} Обузе га неки бијес и поче по соби трчкати и поигравати.</p> <p>— Крава, крава, крава Фили |
мапа.{S} Пролијевало се чак и по тлима, ту се мијешало са пепелом од цигара и давнашњом прашино |
нских.{S} Наравно, да су <pb n="163" /> ту била сва три Перина јарана, заједно са учитељем, удо |
о механских врата дизала се граја...{S} Ту су се гурала три-четири беспослена хамала и инадила |
морао је чекати више од пола сата...{S} Ту су се, у широком ходнику, гурали четири до пет полиц |
а уљегне у кућу, а он стаде под дуд.{S} Ту, поред Данила, леже и поче мислити о Јоки.</p> <p>Ту |
како у главу.{S} Али даље — ни маћи.{S} Ту се управо десила слова Ц, Ф и Ћ и то га је бунило.{S |
а врх степеница дочека их веће чудо.{S} Ту је стајала домаћица, ознојена, задихана, раздрљена, |
ену са свих страна уском сухозидицом. — Ту смо!</p> <p>По авлији, нарочито око бунара, лежале с |
аше у механу, упућујући момче, да ће га ту <hi>сигурно</hi> наћи.</p> <p>— Треба и од женскадиј |
е на столицу.</p> <pb n="34" /> <p>— За ту ријеч требало би да те пољубим, — викну. — Ти си... |
диш, једна дипломација...</p> <p>— Нема ту никакве дипломације, — осијече Бошко жестоко. — Руси |
а треба добро размислити.</p> <p>— Нема ту размишљања, — дочека Обрен живо. — Перо треба одмах |
/> брзо, — жена, а није земља...{S} Има ту читава прича о њезиним патенијама...</p> <p>Бошко (о |
Далеко богме, — дочека Перо брзо. — Има ту неколико конака.</p> <p>— То је необично, — уздахну |
огледала радозналост, да час прије виде ту лијепу невјесту.</p> <p>Неки постадоше и нестрпељиви |
ри га Перо приближујући се. — Зар ти је ту мјесто?</p> <p>— Па куд ћу? — запита Данило набусито |
у рукама, окопавао кукурузе, што их је ту засадио.{S} Иза њега је ишла попадија, дебела, угоје |
" /> се врати из механе; знао је, да се ту више нико неће на њега ни осмјехнути, нити ће се нам |
ауставише се <pb n="48" /> крај врата и ту се почеше сашаптавати и разговарати...</p> <p>А Перо |
Четвртак, испети се на комшијски дуд и ту ударати у даску, попут црквених клепетала, те су ком |
блесасто изгледао) за један омањи сто и ту га, као какво дијете, посади на столицу.</p> <p>— Сј |
и погледа по соби.</p> <p>— А-а није ми ту Јово? — промукло запита.</p> <p>— Није, — одговори П |
сламним крововима...{S} Ничији глас ни ту се није могао чути...{S} Чак и оне неколике кокоши, |
је и старих крпетина.</p> <p>— А шта ти ту радиш? — прекори га Перо приближујући се. — Зар ти ј |
танак.{S} И ја и <pb n="102" /> Алекса (ту показа руком на онога, што је сједио на новинама).{S |
ила, леже и поче мислити о Јоки.</p> <p>Ту је и заспао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
мо, а биће времена кад ћеш размишљати и туговати...</p> <pb n="130" /> <p>И узе га под руку и с |
се, сам самцит, толико од куће и доћи у туђ свијет, гдје му се свашта може десити...{S} И шта б |
е, — рече, — кад чојек има познанства у туђем свијету, међу туђим људима, па кад не мора гладов |
добре вечере, а Перо задовољан што је у туђему мјесту нашао овакога пријатеља.</p> </div> <div |
живином.{S} Патили су од њега једнако и туђи пси и мачке и пилићи, кокоши, голубови.{S} Рачуна |
кше му је било <pb n="22" /> сједити по туђим дућанима, пребирати дневне новости и ићи у механе |
ек има познанства у туђем свијету, међу туђим људима, па кад не мора гладоват’...{S} Да ти није |
ека Обрен, коме су додијала та пречеста тужакања. — Што мени причаш? -</p> <p>Нијесам ти ја тут |
о, да крштеницу час прије сврши.</p> <p>Тужан и жалостан вратио се Перо кући и, као да му је би |
} Ако ти је кр...риво ено ти суда па ме тужи...</p> <p>Перо се осмјехну и кврцну га по носу.</p |
.</head> <p>— Тешко ми је и претешко, — тужио се Перо Обрену, након пуна два мјесеца, уздишући |
ма не знам коју ћу, — одговори Перо још тужније. — Не знам ти ја наших ђевојака.</p> <p>Обрен д |
је ми жао главе... ама кошуља... — рече тужним, утањеним гласом, као дијете које се спрема да з |
<p>— Болестан ми пријатељ, господине, — тужно проговори. — Болестан је пуно, а ми смо странци, |
екса уздахну.</p> <p>— Шта ће? — запита тужно. — Превариће њих обје Швабо и ето ти шта ће.</p> |
К’о што видите, сиротиња, — рече стари тужно. — Ја знам, да се вама неће свиђет’ и да нећете о |
од ока погледа Мару и, пошто рече једно тужно, бескрајно тужно <hi>збогом</hi>, изађе.</p> <p>В |
ру и, пошто рече једно тужно, бескрајно тужно <hi>збогом</hi>, изађе.</p> <p>Враћајући се, срет |
еба, искриви и удеси?{S} И учитељ му је тукао главом о таблу да боље запамти и другови су му по |
чивши се, стаде пред њега, као да би се тукао. — Знаш ли ти ко сам ти ја?...{S} И знаш ли ти шт |
ио мимо све остале и осудио га на овако тумарање?</p> <p>Перо хукну и одмаху руком, да једним м |
S} Само су дахтали обојица и гледали се тупим, безизразним, умореним погледом.</p> <p>Изненада |
ђен, искриви се на столици и погледа га тупо, као да пита: а шта се то мене тиче?</p> <p>— Чест |
олима?{S} Згурио се у крај, па нијемо и тупо гледа своје касабалије, а касабалије гледају њега. |
.{S} Само је бленуо у њу, бленуо некако тупо, као без памети, и једва се могао уздржати, да не |
су му <pb n="106" /> се прилијепиле за тур од чакшира. — У тебе ашикују сви...</p> <p>— ...и м |
а му се иза леђа и старала се, да му за тур од чакшира прикаче некакав чудноват реп: од изрецка |
чашом о сто, а други прекрстио ноге по турски, устакао велике наочари на нос, па узео подеране |
ека подругљиво. — Зар не знаш, да је то турско?</p> <p>— Сведно.{S} Русија ће за инад у Царигра |
љи и ослушкивао: чује ли се барем какав тутањ?{S} И почео се љутити.{S} Почео, чак, по обичају, |
Што мени причаш? -</p> <p>Нијесам ти ја тутор!</p> <p>— Тражио бих ја, ама не знам коју ћу, — о |
почео владати собом, почео је лупати и тући матер, а првим ријечима, што их је проговорио, опс |
.</p> <p>Осим са дјецом, он се је волио тући и борити и са живином.{S} Патили су од њега једнак |
ћи.{S} Ту се управо десила слова Ц, Ф и Ћ и то га је бунило.{S} Изговорити би их и могао и то б |
едао у тефтер и срачунавао нешто. — Што ћа ми она?</p> <p>— А би ли ти да ти је ја извадим и ја |
нце и чиним им услуге... <pb n="120" /> Ћара никаква не тражим, нити ми треба, јер ја живим к’о |
е?{S} Чак је и мени лијепо, и ја сам на ћару... .</p> <p>Перо погледа у зачуђенога Данила као д |
е нијесу бухљиве, — опет <pb n="138" /> ће стари и очепи жену ногом, што је важило као опомена, |
еш, да ти и ђевојку препоручим, а једва ће те дочекати.{S} Знаш ли попову Мару?...{S} Бијела је |
га, а никад га није видјела?..{S} Каква ће то ђавоља свадба бити?...{S} Каква је то дјевојка?</ |
алио се Аћим свакоме. — Знао сам ја, да ће бит’ мимо остале.</p> <p>Четири разреда свршио је са |
лава поигравати.{S} Изгледало му је, да ће се читава кућа срушити и притиснути га.</p> <p>— Изи |
разгледао све око себе, надајући се, да ће какогод опазити дјевојку.</p> <p>— И јес’ и јес’ так |
вртао се на све стране, надајући се, да ће је сваки час угледати.{S} Узалуд!{S} Вјетар је пирка |
о послаше у механу, упућујући момче, да ће га ту <hi>сигурно</hi> наћи.</p> <p>— Треба и од жен |
ијете бити »мимо остале«.{S} Рекоше, да ће свакако бити знаменито у роду своме.</p> <pb n="15" |
.{S} Због тих чудних знакова рекоше, да ће дијете бити »мимо остале«.{S} Рекоше, да ће свакако |
ме не уфате, јер су ми запријетили, да ће ми је довести амо на вјенчање...</p> <p>Јефтану сину |
и уздахну.</p> <p>— Све ми се чини, да ће ми се некаква несрећа десити ако пођем сам, — рече.< |
<hi>поклоне</hi>, топло обећавајући, да ће свакоме „бити наклоњен и пред свима властима штитити |
га потопити...{S} Знаш ли ти, болан, да ће њему Русија десети дан у Цариград...</p> <p>Алекса с |
го, кад си иск’о и кад си ми прич’о, да ће ти ђеца крепати од глади?...</p> <p>Сељак слегну рам |
ела и мрка.{S} И обично се заклињао, да ће бити уредан.{S} Заклињао се и да ће претрести и уред |
изгуби вјеру у се.{S} Изгуби и наду, да ће икада у својој кући загрлити своју женицу и, у тихе |
т прорицао је и њему, као и Јефтану, да ће хрђаво проћи.{S} Једино је још Аћим ловио пријатеље |
анила и леже у постељу.{S} Мислио је да ће, ако мало заспе, макар и на који сахат заборавити св |
е да се сјети...</p> <p>— Чини ми се да ће киша, — рече најпошље, тек да прекине ћутање. — Има |
да ће бити уредан.{S} Заклињао се и да ће претрести и уредити кућу и све ствари по њој, раштрк |
ци и као граја нека.{S} Перо помисли да ће опет бити когод из полиције и хтједе се сакрити, кад |
ну и показа му свих десет прста, као да ће му тога часа у очи полетити. — Бјежи од мене!...{S} |
и корак унатраг и раствори уста, као да ће прогутати некога.{S} Лако бљедило прели му се лицем. |
тно ђечице! — узвикну потресено, као да ће тога часа проплакати. — Бог вам дао сваке <pb n="133 |
и, растворио уста и махао рукама као да ће полетити.</p> <p>— Нема Томе! — викну загушено, приб |
<p>Обојица прихватише за столице као да ће се потући, те сиромах Перо читава три корака одскочи |
ише ништа чуо није.{S} Чим је сазнао да ће Мара ићи за писара, — за онога танког, дугуљастога п |
на.{S} Ама кад ви велите да треба, онда ће свакако требати...{S} И које сам ја паметан чојек, т |
е то турско?</p> <p>— Сведно.{S} Русија ће за инад у Цариград! — узвикну Бошко јаче. — Дође она |
ције, — осијече Бошко жестоко. — Русија ће њега згњавити к’о црва...{S} Послаће своје Козачине, |
рен. — А... осим тога... не знам колика ће бит’ попутнина.</p> <p>— Попутнине нема!</p> <pb n=" |
о црва...{S} Послаће своје Козачине, па ће га утопит’ у мору...</p> <p>— А јенглеске лађе? — за |
емој с њоме ружно.{S} Још је дијете, па ће се научити свеме.{S} Полахко ти с њоме.</p> <p>— А и |
мене...{S} Овђе су све сами лопови, па ће те преварити за ситницу, ако те не води познат чојек |
и соба немам пуно; ни душека немам, па ће вам бит’ ружно...</p> <p>— Понио је Перо свој душек, |
ој дуг живот...{S} Ама, браћо моја, шта ће мени живот?...{S} Шта ће, на прилику, кад ми не би б |
ајући преда се, једнако је смишљао: шта ће проговорити...{S} И ништа да му пане на памет!...{S} |
раћо моја, шта ће мени живот?...{S} Шта ће, на прилику, кад ми не би било вас, које ја с вама л |
че поп, отресајући воду са браде. — Шта ће крштеница мртву човјеку?{S} На они се свијет иће и б |
, — одговори Јефтан и крену даље. — Шта ће ми то?</p> <p>— Требаће, требаће ти, — упаде Перо ка |
<p>— Хм, хм, — дочека поп љутито. — Шта ће одма?{S} Каква је то преша? — Али, као да се нечега |
да?</p> <p>Алекса уздахну.</p> <p>— Шта ће? — запита тужно. — Превариће њих обје Швабо и ето ти |
погледа и као да хтједе запитати: а шта ће то?...{S} Ипак се некако прибра, извади кесу да плат |
кну Бошко јаче. — Дође она тамо, па шта ће онда?</p> <p>Алекса уздахну.</p> <p>— Шта ће? — запи |
о проговори иза ње и да му напомене шта ће даље казати.</p> <p>— А Марко Краљевић био је још бо |
— Превариће њих обје Швабо и ето ти шта ће.</p> <p>— Не превари он више! — дочека <pb n="104" / |
на старије...</p> <p>Перо није знао шта ће одговорити, него, у незгоди, извади и он јаглук и по |
међу шаке.</p> <p>— А шта ти мислиш шта ће бити с нама, ако Јенглез удари на Русију к’о што овђ |
је, ама без ње и без њезине пјесме све ће бити мртво...{S} Додуше она се још мало љути на Перу |
по прстима, нарочито по кажипрсту гдје ће се боље видјети, а дебели сребрни сахатни ланац обје |
99" /> више људи и ослухивао је: одакле ће чути највишу грају, свађу, или пјевање.{S} На средин |
а данас му је требао један човјек, коме ће све своје <hi>јаде</hi> испричати.{S} Јефтана, који |
о чисто одахну, када му објавише, да не ће више бити ђак.{S} Школа му је била изашла на врх гла |
— Мени је каз’о да је болестан и да не ће никуд излазити.{S} Каз’о је и да му нико не улази.</ |
бира, — додаде мало тише.</p> <p>— Који ће? — упаде Обрен брзо. — Ко то може?</p> <p>Данило, ко |
унио и загледао у њу, да није знао који ће филџан прихватити, и није осјетио, како је, прихваћа |
и, — да чујеш пошљедњу пресуду, па јали ће бити црна јали бијела.</p> <p>— Ама, по Богу, зар мо |
бленуо, па нити зна: хоће ли изаћи, или ће остати у колима?{S} Згурио се у крај, па нијемо и ту |
е нико неће на њега ни осмјехнути, нити ће се намргодити.{S} Зато је и долазио кући доцније нег |
у ако ћеш у Стамбол...</p> <p>— А и њој ће бити необично, — опет упаде домаћица још се ближе пр |
емо ми вјенчавати за се...{S} А с тобом ће ићи још неко, да ти изабира, — додаде мало тише.</p> |
се:</p> <p>— Опет је он кршан!...{S} Он ће и опет бити мимо остале.</p> </div> <div type="chapt |
оговори.{S} Ако је ти не разговориш, ко ће други?..{S} А ти немој бити тврда срца и немој с њом |
ако тешко, али ко ће их написати?{S} Ко ће знати да их, како треба, искриви и удеси?{S} И учите |
рану да не сретне Јефтанов поглед. — Ко ће ме сад?{S} Посиједио <pb n="59" /> сам к’о пашалијин |
Немамо ми пите, — одговори мирно. — Ко ће скухат’?</p> <p>Перо погледа у Данила, па у земљу, < |
бовати прстима по стаклу.</p> <p>— А ко ће поћи на пут и куда? — као да сам себе запита. — О то |
р и теби да дајем рачуна?</p> <p>— А ко ће те питати ако нећу ја? — дочека стари и, раскорачивш |
уби младост узалудно...</p> <p>— Ама ко ће ме, брате? — питао је Перо некако постиђено, окрећућ |
и то баш не би било тако тешко, али ко ће их написати?{S} Ко ће знати да их, како треба, искри |
воду, а ја ћу на сухо, па да видимо ко ће кога потопити...{S} Знаш ли ти, болан, да ће њему Ру |
хну пепео са цигаре.</p> <p>— Ево овако ће они отпухнути све, <pb n="103" /> — рече. — Удри ти |
од прозора и засмија се.</p> <p>— Како ће бити без тебе? — запита. — Та нећемо ми вјенчавати з |
слуша...{S} Нећу га, зар, ја учити како ће управљати женом, к’о што га ти учиш...</p> <p>Домаћи |
— промуца и застаде.{S} Није знао како ће почети, нити је знао казати рашта је дошао. — Мени т |
ми је учинила товар штете...{S} Толико ће ми платити!</p> <p>Затим опет ушепртљи.{S} Поново пр |
са полицајац куцајући се по сабљи. — То ће се у полицији извиђети...{S} Сад морате са мном.</p> |
има.{S} Није му било најпријатније, што ће добити над собом власт, оштрију него што су отац и м |
Није, — одговори Перо преплашен. — Што ће ти?</p> <p>Игњат измахну руком и свом снагом удари с |
гледом од главе до пета.</p> <p>— А што ће ти? — запита мргодно. — Ко у ова доба вади крштеницу |
се Благоје и стаде између њих. — Зашто ће тебе полиција проћерати?</p> <p>— Ако не вјерујете, |
џији.</p> <p>— Растављај их, брате, јер ће крв пасти, — промуца. — Ово је биједа једна...</p> < |
уредити и извести коње!</p> <p>— Данас ће бит’ пасја врућина! — прогунђа Јефтан, хладећи се ог |
ио шћер да ашикује с офинцирима, — опет ће онај.</p> <p>— ...и неби пустио шћер да ашикује с оф |
има.</p> <p>— Треба, треба жена, — опет ће удовица, вртећи јаглуком, — ама ти само к’о брату ка |
право весеље, нека и Стака пође, — опет ће Јово. — Удовица је, ама без ње и без њезине пјесме с |
..</p> <p>— Фала Богу и на томе, — опет ће Перо, још одушевљеније. — То је баш к’о што треба... |
томе...{S} Сви да дођете у мене, — опет ће Јефтан.</p> <p>— И доћи ћемо!</p> <p>Чим се смркло, |
— Ама ја велим: ја ћу само мало, — опет ће Перо, некако бојажљиво.</p> <p>— Добро.{S} Макар и м |
, брате, готова и свршена ствар, — опет ће Благоје весело. — То је све готово!...{S} Хајде да п |
и с вама да вратим коња, мени... — опет ће Јован.</p> <p>— С овијем се нећеш погодити!{S} Хајде |
еханџија. — Помириће се они брже и опет ће читати...{S} Не могу они један без другога...</p> <p |
сасвим озбиљно. — Ако је лијепа, одмах ће бити моја!{S} Ја само лијепу тражим!...</p> <p>При р |
ним, дугуљастим лицем, просједом косом, ћелавим обрвама и дугим трепавицама, што вјечито трепећ |
а, а овђе живи...{S} Ако хоћете, у њега ћемо и сврнути.</p> <p>Јефтан погледа око себе, погледа |
приближујући им се. — Нијесте знале, да ћемо и ми доћи да пијемо кахву.</p> <p>— Знаш... к’о мо |
фтан и као подиже се. — Ти си каз’о, да ћемо остат’ само мало.</p> <p>— Нека, нека, — дочека Пе |
Са Стаком ћеш га баш и јести!..{S} Одма ћемо је испросити, па нека у касабу уљезе к’о твоја нев |
врату као разуздана парипа, — а сјутра ћемо, брате, сви путовати...</p> <milestone unit="subSe |
иза се и приступи Јефтану.</p> <p>— Шта ћемо сад? — запита. — Зар се не мицати никуд више из ов |
ице нијесу могли видјети.</p> <p>— Овђе ћемо ми, — рече. — Овђе је згодније.</p> <p>И, ударивши |
а. — Загледали се, замиловали се и брже ћемо се вјенчати.{S} Добра је, златна је, а уза сваку г |
ма сватова.{S} Ама то не смета!..{S} Ми ћемо му бити сватови!</p> <p>— Хоћемо, — заграјаше и ос |
јаше и остали и куцнуше се чашама. — Ми ћемо му бити сватови!</p> <p>— Окупићемо још наших људи |
у старога.</p> <p>— Е кад је тако, а ми ћемо прешјутра повести ђевојку за њим, у касабу <pb n=" |
Ми смо, што се рекне, главни одбор и ми ћемо ријешити.</p> <p>— И скупићемо се у прву неђељу! — |
мене, — опет ће Јефтан.</p> <p>— И доћи ћемо!</p> <p>Чим се смркло, окупише се сви:{S} Јово, Об |
се враћамо оклен смо и дошли...{S} Кући ћемо!</p> <p>И оде у собу.</p> <p>— Фала Богу, кад ћу с |
. — Ја нећу друкчије свраћати, него ако ћемо остат’ барем три дана...</p> <p>— Па остаћемо три |
.</p> <p>— А вјенчање? — запита. — Како ћемо с њиме?</p> <p>Перо се такођер одуприје рукама о к |
м, гледајући по јаранима.</p> <p>— Како ћемо с том Перином женидбом?...{S} Шта ти велиш, Перо?< |
уљеземо без <hi>младе</hi>!..{S} Данас ћемо и у цркву и добро платити попу, па нек одма вјенча |
ваља, — одобри и Јово.</p> <p>— Вечерас ћемо се и посавјетовати о томе...{S} Сви да дођете у ме |
лу, полугубаву мачку, која је лежала на ћепенку и сунчала се.</p> <p>— Па то је лахко, — рече к |
попријеко.</p> <p>— А неко ми рече, да ћете ви сјутра ићи? — запита. — Сјутра одма!</p> <p>Они |
лесасто, погледа по свима.</p> <p>— Шта ћете? — запита шиштајући. — Ко сте ви?</p> <p>— Ево ти |
довели у затвор, ви ме проћерујете, ви ћете ми и главу узети!..</p> <p>Стари погледа у Благоја |
и направи мргодно лице. — Не бој се, да ћеш ти што потрошит’.{S} Имам ја пара, да платим и за т |
нисам виђео...</p> <p>— Па каз’о сам да ћеш виђети, — прекиде га Благоје љутито. — Ти ћеш отићи |
еднице!</p> <p>— Куд ћеш, зете?{S} Куда ћеш? — салетише га са обје стране и пунац и пуница. — К |
кну. — Да гонимо до куге!</p> <p>— Куда ћеш их гонит’? упаде стари жешће. — Гонио би и ја, ама |
у дућану, убиће те мемла из камена, па ћеш зафатит’ сушицу, па ти неће помоћ’ сви љекари.</p> |
готово одмах...{S} Ти мало причекај, па ћеш добити...</p> <p>Перо је стајао у авлији и гледао п |
разговор:</p> <p>— Благо теби, свијета ћеш виђети, свијета, — вели Јован, старајући се, да изг |
и погледа Перу попријеко.</p> <p>— Шта ћеш? — запита не баш најљубазније. — Шта тражиш?</p> <p |
вилена кита куцка по челу.</p> <p>— Шта ћеш данас? — запита га изненађени поп, који тек што биј |
одма напишеш, па да напријед чујемо шта ћеш говорити...{S} То је... знаш... да не би било какви |
емо, да се веселимо, а биће времена кад ћеш размишљати и туговати...</p> <pb n="130" /> <p>И уз |
у, ђевојку са пет хиљада мираза.{S} Куд ћеш љевше?{S} Чак је и мени лијепо, и ја сам на ћару... |
поро. — Доста је сједнице!</p> <p>— Куд ћеш, зете?{S} Куда ћеш? — салетише га са обје стране и |
еро, гледајући га зачуђено.</p> <p>— Ђе ћеш?...{S} Хајде са мном... — љутну се Јефтан и направи |
, јер ја живим к’о ага...</p> <p>— Мени ћеш свакако требати, — рече Перо, отежући и као размишљ |
ро и не гледајући му на сандучиће, — ти ћеш се сад женити и требаће ти крштеница.</p> <p>— Јок, |
ђети, — прекиде га Благоје љутито. — Ти ћеш отићи са мном, да потврдиш просидбу <pb n="129" /> |
Ја к’о кириџија виђео сам много, ама ти ћеш виђети више...</p> <p>— Сведно, одговори Данило лиј |
ефтан тапшући га по рамену. — Са Стаком ћеш га баш и јести!..{S} Одма ћемо је испросити, па нек |
спи чашу и отра бркове.</p> <p>— Па ако ћеш да је видиш, нико ти не брани, — рече мирно, утишав |
ино.{S} А моје вино може на изложбу ако ћеш у Стамбол...</p> <p>— А и њој ће бити необично, — о |
се Перо на њега. — Кад ја иђем, свакако ћеш и ти.</p> <p>— А можеш ли ти Обрене? — запита Јефта |
спаде цигар из руке и поче се димити на ћилиму.{S} Очи му се помутише, усне поблиједеше, коса с |
" /> <div type="titlepage"> <p>СВЕТ.{S} ЋОРОВИЋ</p> <p>ЖЕНИДБА ПЕРЕ КАРАНТАНА</p> <p>У МОСТАРУ, |
улети у своју собу, дохвати из једнога ћошка нове чакшире, отресе са њих силну прашину и длаке |
0" /> лагано, гегајући се, пође у једну ћошу, гдје су за омањим столом сједила два човјека, кој |
аглуком око уста. — Како <pb n="136" /> ћу ја да своје дијете не видим сваки дан?{S} Научила на |
синоћ платио вечеру и овај доручак, да ћу ја трпити да ми тако у лице говориш...{S} Нисам ја к |
р...{S} Само мени пусти!{S} Ти знаш, да ћу ја све уредити к’о што ваља.</p> <p>— Ама ја хоћу да |
затреба што из Карађорђева времена, ја ћу узети пушку јали хаљину, а нећу жену.</p> <p>Па, окр |
потврди и Јово. — Ево, да опростите, ја ћу водити своју жену, ти Јефтане своју, а ти Обрене сво |
осла на суду, у чаршији, гдје хоћеш, ја ћу све свршити...{S} То је мој пос’о...{S} Ја само доче |
тан устајући.</p> <p>— Ама ја велим: ја ћу само мало, — опет ће Перо, некако бојажљиво.</p> <p> |
и четицу за врата. — Не брини ти!{S} Ја ћу теби дат’ своју кошуљу, па преобуци.</p> <p>Па се ок |
викну. -— То ти је паметна мисао!{S} Ја ћу говорити с матером, а њу ћу само гледати...{S} С мат |
ш? — застења. —-Ја не могу ићи...{S} Ја ћу овђе остат’ седам дана, док добро оздравим, па одма |
а готово шапатом. — Ја не могу...{S} Ја ћу само мало...</p> <p>— Ако хоћеш хајдемо! — окоси се |
</p> <p>— Ти не знаш шта радиш...{S} Ја ћу ти казат’ како се ради, — биле су му прве ријечи што |
ти, — упаде Перо каскајући за њим. — Ја ћу је извадити, а ја ћу и платити.</p> <p>Јефтан, не ос |
ао је смјешнији него прије.</p> <p>— Ја ћу, — викну он колико га грло доноси... — Ево мене!</p> |
а и погледа му право у очи.</p> <p>— Ја ћу те нешто крупно запитати, — рече, — ама тако крупно |
ајући за њим. — Ја ћу је извадити, а ја ћу и платити.</p> <p>Јефтан, не осврћући се, онако прек |
како не ваља.{S} Ви нађите барјак, а ја ћу бити барјактар, па, вала, да се не постидим ни самог |
олице... — Хајде ти стани на воду, а ја ћу на сухо, па да видимо ко ће кога потопити...{S} Знаш |
огледа.</p> <p>— Плати мени надницу, па ћу ја ићи с тобом, — рече. — Сваки пут кад одем да ми д |
арили? — запита опет, крстећи се. — Шта ћу им ја?</p> <p>— Ако ти је име Перо Карантан, нијесам |
з мене?- — запита Перо поплашено. — Шта ћу ја?</p> <pb n="64" /> <p>Јефтан оступи од прозора и |
...</p> <p>— А ја? — јаукну Перо. — Шта ћу ја?</p> <p>— Ето ти Данила, па с њиме хајде, — одгов |
е, да сам крив, — рече. — Знам, ама шта ћу?...{S} Кад ме стисне овђе, у прсима, дође ми да све |
ој кући.</p> <p>— Чујеш, ја не знам шта ћу говорити с ђевојком, — рече Перо путем, дрмусајући О |
p>И оде у собу.</p> <p>— Фала Богу, кад ћу се вратити, — рече сам себи, шетајући. — Нит’ мени т |
стављајући их. — Погођено је!...{S} Сад ћу ја уредити и извести коње!</p> <p>— Данас ће бит’ па |
— Зар ти је ту мјесто?</p> <p>— Па куд ћу? — запита Данило набусито. — Хоћу ли у воду јали у г |
Нијесам, — одговори Перо. — Не знам куд ћу.</p> <p>— А гладан си?</p> <p>— Прилично.</p> <p>— П |
боље’ упознали. — Хајде.</p> <p>— А ђе ћу? — запита Перо, гледајући га зачуђено.</p> <p>— Ђе ћ |
одговори Перо. — Ако пос’о свршим, поћи ћу прије...</p> <p>— Онда ти ја у свему стојим на распо |
и по брковима и застаде.</p> <p>— Барем ћу имат’ рашта отићи попу, — рече. — Док је крштеница, |
н.</p> <p>— Ја, по могућству сила, радо ћу <pb n="161" /> се увијек одазвати позивима омладине, |
чио?</p> <p>— Не даје.</p> <p>— Па како ћу јој отић’? — узвикну Перо готово очајнички. — Не мог |
погодба.</p> <p>— И пет гроша мени, што ћу ићи с вама да вратим коња, мени... — опет ће Јован.< |
p> <p>— Тражио бих ја, ама не знам коју ћу, — одговори Перо још тужније. — Не знам ти ја наших |
да је видиш!...</p> <p>— Па лијепо; њу ћу и тражити, — упаде Перо сасвим озбиљно. — Ако је лиј |
исао!{S} Ја ћу говорити с матером, а њу ћу само гледати...{S} С матером је лакше говорити!...</ |
ихим, меким гласом, као да разговара са ћудљивим болесником. — Шта не дозвољаваш, брате?</p> <p |
у вашу касабу, да се информирам о вашој ћудоредности.{S} Одговора нема...{S} А док одговор не п |
ут прими Перу.</p> <p>— На упит о вашој ћудоредности, добио сам двојбен одговор, — рече, чешкај |
е киша, — рече најпошље, тек да прекине ћутање. — Има пуно облака...</p> <p>— И мени се чини, — |
ионици сједио је Перо мрачан и суморан; ћутао је и само испијао чашу за чашом.{S} Дошло му да п |
се застиди мало и поче се измицати, а, у измицању, опази на зиду слику, како Милош Обилић проб |
а жена, још прилично млада и допадљива, у старим, исплављелим хаљинама, са осмијехом на лицу по |
ле искрице.{S} И док је војника музика, у врху баште, свирала, он се лагано љуљушкао на столици |
нуо на пут, стиже Перо, након два дана, у чувену варош М..... и одсједе у великом и славном хот |
а сметњи.</p> <p>Након дужега вијећања, у коме је Аћим живо протествовао против шибања у школи, |
p>Из авлије уљегоше, кроз ониска врата, у мрачну кућу, која, и ако по дану, бијаше мимо обично |
ену и окрену се.{S} Перо, као ван себе, у мало не скочи за њом, да је ухвати, да је задржи.{S} |
, ама шта ћу?...{S} Кад ме стисне овђе, у прсима, дође ми да све разбијем...{S} Да је живот боц |
з широку, кривудаву тесту, на којој се, у даљини, издизао и ширио бјеличаст, провидан облак.{S} |
морао се одржати и сви јарани опет се, у уречено доба, нађоше у Периној соби.{S} Пред њима је |
екати више од пола сата...{S} Ту су се, у широком ходнику, гурали четири до пет полицајаца, врз |
ниских, сеоских кућа, испред којих се, у прашини, играло неколико голишаве дјеце...</p> <miles |
вега има, а овђе живи...{S} Ако хоћете, у њега ћемо и сврнути.</p> <p>Јефтан погледа око себе, |
у својој кући загрлити своју женицу и, у тихе љетње вечери, напајајући се мирисом јоргована и |
олиција какву преметачину извршила или, у најмању руку, као да су му лопови долазили у походе.< |
и се у огледалу. — Хајде, кукавче црни, у манастир па пости и читај молитве, јер ти нема помоћи |
ја Стака чека на вратима, па руке шири, у лице ме љуби.{S} И кад уљегнемо у собу, а она ми сјед |
Живио! — прихвати и Данило, подигнувши, у знак одушевљења, обје руке у вис и машући њима као кр |
ја је водила кроз риједак, јасенов гај, у село...{S} Унаоколо све мртво!...{S} Прашљиво, пепеља |
и почео <hi>оздрављати</hi>.{S} Човјек, у својој муци, бијаше готово и заборавио на Перу и ко з |
.{S} Он је управо имао неки свој језик, у коме је било помијешано чешких, њемачких и неколико с |
ћемо прешјутра повести ђевојку за њим, у касабу <pb n="154" /> му, па нек се тамо вјенчају, — |
рили су под једним искривљеним дрветом, у дну села.{S} Јак, несносан, загушљив мирис ударао је |
да хтио узети филџан.</p> <p>Други дан, у само свануће, похитао је попу.{S} Обукао се као и јуч |
и стари Игњат.{S} Гологлав, рашчерупан, у лакоме одијелу, стаде на праг и погледа по соби.</p> |
Перо није знао шта ће одговорити, него, у незгоди, извади и он јаглук и поче трти нос.{S} Уједа |
а вино и тек <pb n="164" /> и кад неко, у страни, испали пушку, он се трже и прекиде поучавање. |
о тлима, ни слика на зидовима.{S} Само, у једноме крају, висиле су некакве старе, окрпљене чакш |
, те заједнички написаше учитељу писмо, у коме учтиво замолише »да се потруди, ако му није тешк |
нешто двојици синова, који су неуморно, у страни, окопавали кукурузе.</p> <p>— Чули смо, да има |
свирачице, <pb n="24" /> Швабице, што, у крају, свирају разне швапске маршеве.</p> <p>Јефтан у |
.</p> <p>Јефтан уведе Перу у један кут, у коме их са улице нијесу могли видјети.</p> <p>— Овђе |
ци употребљавају, и разгледали су собу, у којој није било никаква намјештаја.{S} Ни простирке п |
амо на ме!..{S} Ако имаш посла на суду, у чаршији, гдје хоћеш, ја ћу све свршити...{S} То је мо |
ударајући Перу по рамену. — Овђе близу, у селу Галебовцу, живи стрико Васо, рођени ми брат очев |
и некако крвнички погледа <pb n="66" /> у Перу. — Трећи дан путујемо, па нам све горе и теже... |
једним јачим ударом отвори врата...{S} У соби је сједио стари и гледао у тефтер, из кога је Јо |
и вазда мислите о некаквим чудами...{S} У других народа, дапаче већих, па се не може наћи него |
ра по те? — запита.</p> <p>— Рано...{S} У шест сати — одговори Перо. — И немој закаснити.</p> < |
и, а бухе га ишарале својим уједима.{S} У љутини ошамарио је Данила, а опсовао и Јову.</p> <p>— |
и мало.{S} Ипак стегну срце и уљезе.{S} У први мах готово није могао ни распознати људе, што сј |
ш и купујеш, могли би одма пазарити.{S} У мене, знаш, има свакаква вина: најприје од десет годи |
/> се прилијепиле за тур од чакшира. — У тебе ашикују сви...</p> <p>— ...и мати је ашиковала, |
ече Перо, отежући и као размишљајући. — У мене је крупан пос’о...</p> <p>— Што крупњи, бољи је! |
дишући и преврћући очима као рањеник. — У кући ми ништа у реду.{S} Ове ми у њој празно, све нао |
pb n="54" /> њих и правећи им мјесто. — У мене је вазда овако. — Затим се окрену у страну и слу |
омена, да му се не мијеша у разговор. — У бухљивим бачвама одма се вино поквари, па се усирћети |
ка Алекса, осокољен доласком гостију: — У читавој фамилији, бре!{S} Дај ми спомени једног памет |
ексијан, — рече Јово, гледајући у под.— У кући немаш готово ништа и да трном повучеш по њој, не |
многи уживају у боју пијеваца.</p> <p>— У читавој твојој фамилији све су будале, — дочека Алекс |
и на чаршију, Благоје застаде.</p> <p>— У које доба да дођем сјутра по те? — запита.</p> <p>— Р |
у прву неђељу! — додаде Јово.</p> <p>— У неђељу!</p> <p>И опет се загрлише и почеше љубити.{S} |
има, — прихвати Бошко ватрено.</p> <p>— У тебе ашикује и шћи и жена! — узвикну Алекса и скочи с |
ахну руком и куцну се по челу.</p> <p>— У мене је све овдје записано! — викну и узе чашу вина. |
ослаће своје Козачине, па ће га утопит’ у мору...</p> <p>— А јенглеске лађе? — запита Алекса оз |
, што попут славујске трепери у ноћи, а у пјесми као да га неко зове, зове га по имену и каже д |
Што плачеш? — запита изненађени Перо, а у срцу му нешто штрецну, као да је слутио несрећи. — Шт |
а се усирћети, па не ваља ништа...{S} А у мене све чисто...</p> <p>— Остави, Бога ти, твоје вин |
, кад погледам све пусто око себе.{S} А у механи је друкчије.</p> <p>Кући је ишао само да се ис |
.</p> <p>— Крава, крава, крава Филипова у нашем житу! — викну. — Крава Филипова!{S} Крава, крав |
је, — рече, — кад чојек има познанства у туђем свијету, међу туђим људима, па кад не мора глад |
<head>IX.</head> <head> <hi>Познанства у касаби П.....{S} Један непријатан догађај.</hi> </hea |
и, зазвони у звонце.</p> <p>— Водите га у затвор, — рече полицајцу, који се појави на вратима.< |
е рашири и полети према Јови, стиште га у наручја и бјесомучно поче љубити по челу, образима, у |
, па му спусти руку на раме и повуче га у собу тако снажно, да се једва могао одржати на ногама |
е капу, понизно му приступи и пољуби га у руку.</p> <p>— Ја... ја би... — промуца и застаде.{S} |
погледом поче тражити попа.{S} Опази га у дну авлије, испод широке мурве, која је собом заклања |
бом, прозвали Топал-пашом и спјевали га у пјесму, која је почињала ријечима: <hi>Топал-паша мук |
и златан — застења најпошље, уводећи га у собу. — Сретна сам ја, кад сам таког зета дочекала.</ |
ди кесу да плати попу, па, пољубивши га у руку, готово трком оде из куће.</p> <p>Тога дана непр |
им мекше.</p> <p>— Јок.{S} Послаћемо га у школу.{S} Нек иђе тамо, па макар ништа не научио.{S} |
сам диже послужавник са тала и метну га у крај.{S} Покупи и филџане од гостију.</p> <p>— Да ниј |
врну и измахну рукама, као да би некога у земљу да сатјера.{S} И заигра му брада, а очи се заца |
ету, умотан са врх главе до на дно нога у тешки, топли јорган, дотле се Перо и умио и кренуо ни |
риба!.{S} А, ето, читав свијет зна, да у правоме вину нема риба.{S} Њима је, да речемо, Бог од |
едајући некуд у страну. — Ви сте некада у вашега свећеника, тражили некакве крсне листове...</p |
еру у се.{S} Изгуби и наду, да ће икада у својој кући загрлити своју женицу и, у тихе љетње веч |
приступи ближе Пери и добро му загледа у очи.</p> <p>— А зар и то тражи власт? — запита.</p> < |
има?</p> <p>Перо преврну очима, погледа у небо и испусти један мученички уздах:</p> <p>— Тако т |
/p> <p>Јефтан погледа око себе, погледа у небо и стисну зубе.</p> <p>— Јок, — окреса. — Ја нећу |
ође по соби и, онако са стране, погледа у филџане, да види: јесу ли напуњени?{S} Жила она опет |
краја на крај собе.{S} Најпошље погледа у Јоку.{S} Она је још једнако сједила, држала тефтер на |
и и главу узети!..</p> <p>Стари погледа у Благоја, а Благоје у старога.</p> <p>— Е кад је тако, |
ја сам на ћару... .</p> <p>Перо погледа у зачуђенога Данила као да би у њега да заиште савјета. |
о. — Ко ће скухат’?</p> <p>Перо погледа у Данила, па у земљу, <pb n="8" /> па опет у Данила.{S} |
ш, да се дружиш...{S} Ако останеш вазда у дућану, убиће те мемла из камена, па ћеш зафатит’ суш |
авајући му руком знак, да га не прекида у говору. — Ми, али, не смијемо заборавити ни на случај |
м, поћи ћу прије...</p> <p>— Онда ти ја у свему стојим на расположењу, — живо дочека Благоје. — |
ли једном свршити? — Ако има муштерија у вашој касаби, улови ми кога.{S} Кажи, нек се од мене |
више му се неколико чисто бијелих длака у солуфима.</p> <p>— Јадан Перо, сад те по готову неће |
сима државе?{S} Ваљда није било човјека у земљи, који се толико бојао власти колико поп и који |
p> <p>— Кажи Јоки, — викну жени, — нека у тефтеру нађе Филипово име и нека му припише у дуг још |
и!..{S} Одма ћемо је испросити, па нека у касабу уљезе к’о твоја невјеста...{S} Брука би била, |
и купујеш таке слике) и она два сандука у крају и дрвени кревет, — ето то ти је читав намјештај |
је бјелина, прама сунцу, силно ударала у очи.{S} Поп је био крупна људина, мрка, сунцем опаљен |
сјећа онај мирис што га је Мара унијела у собу, <pb n="37" /> и пипао је прстима по столу, као |
има наде.</p> <p>— Моја је нада утонула у морске дубине, па је рибе једу, — пресијече га Перо.< |
препадају од његове куће.</p> <p>— Ама у мене у собама има и буха, — дочека брзо.</p> <p>— Нау |
адован. — То сам и мислио.</p> <p>— Ама у мене то ништа нема, — осијече стари. — И кућа ми тије |
и красно?{S} Љевшега а јефтинијега нема у земљи.{S} Никола Бубало прича свијету да је његово бо |
Затим запали цигар и, добујући прстима у прозор, очекиваше кола.</p> </div> <div type="chapter |
моја добра дјела.{S} Кад сам преко дана у дућану, једва чекам да се смркне, јербо кад се свеме |
pb n="151" /> мене бије мемла из камена у тамници, ти пијеш и веселиш се, а?</p> <p>— Ја... нап |
а полијејевала му лијепа Мара, обучена у лахке хаљине, неуређена и мало рашчерупана, те су јој |
је Аћим живо протествовао против шибања у школи, било је ријешено, да се Перо натовари на врат |
дати око дрвета.</p> <p>— А има ли коња у селу? — запита шапатом.</p> <p>— Има, — одговори Дани |
ухат’?</p> <p>Перо погледа у Данила, па у земљу, <pb n="8" /> па опет у Данила.{S} Затим се окр |
ш једнако цвокоћући зубима.</p> <p>— Па у мене је вазда лијепо, — дочека удовица весело устајућ |
ознаника <pb n="115" /> и бившег писара у његовој касаби; омиљенога Благоја писара, који је мог |
вих десет прста, као да ће му тога часа у очи полетити. — Бјежи од мене!...{S} Зар сам те ја за |
ћи очима као рањеник. — У кући ми ништа у реду.{S} Ове ми у њој празно, све наопако.{S} Тако је |
плом љубављу према вама, узимамо учешћа у вашем весељу и ступамо пред вас, да вам пружимо израз |
брзо се окренувши, као на крилима отрча у хотел.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У хотел |
пође некуда, кад усплахирани Перо утрча у собу и још са врата повика:</p> <p>— Помагај, господи |
важило као опомена, да му се не мијеша у разговор. — У бухљивим бачвама одма се вино поквари, |
и мој, — рече, — ја сам оправио брзојав у вашу касабу, да се информирам о вашој ћудоредности.{S |
а ми је и весела, исто к’о да ми је Бог у крошњи с неба бацио, да ме обесели за моја добра дјел |
та, да се једва чуло. — Тако је то, кад у кући нема женске главе.</p> <p>— Па и не треба, — доч |
?</p> <p>— Сведно.{S} Русија ће за инад у Цариград! — узвикну Бошко јаче. — Дође она тамо, па ш |
ују, и показа им врата. — Пазарујте сад у другога, а ја имам пречег посла, — рече и отрча из ду |
и се оловком по глави и гледајући некуд у страну. — Ви сте некада у вашега свећеника, тражили н |
ти је то, брате, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Јефтана то ражљути.{S} Он скочи, намргод |
ако је то, брате, кад нема женске главе у кући.</p> <p>— А ти опет тражи цуру, — дочека Обрен, |
..{S} Тако је то, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Од тога дана и опет поче умјереније живи |
и. — Тешко је то, кад нема женске главе у кући...{S} Нема ко да ми уреди; нема ми ко ни кошуље |
ако је то, браћо, кад нема женске главе у кући.</p> <p>Јефтан махну руком и замоли га да не гов |
и.</p> <p>— Ништа нема без женске главе у кући, — дочека Перо брзо. — Без жене је кућа празна.< |
вјенчај и буди чојек и нек ти буде све у реду.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— И, ако хоћеш, нека и |
о на рукама...{S} И ја би да вам је све у реду: и собе и душеци и све.</p> <p>— Фала ти, — упад |
енио, па ме није гром убио, него ми све у реду.{S} Што се и ти не жениш?{S} Како се не стидиш с |
/> <p>И узе га под руку и силом поведе у гостионицу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
уљезе у собу, и поздравивши све, сједе У крај.</p> <p>— Учитељу, јављамо ти радосну вијест, да |
а дана, у чувену варош М..... и одсједе у великом и славном хотелу „<title>Код Балкана</title>" |
о и дошли...{S} Кући ћемо!</p> <p>И оде у собу.</p> <p>— Фала Богу, кад ћу се вратити, — рече с |
не рекавши ни <hi>збогом</hi>, сам оде у хотел.</p> <p>Дошавши у собу, одмах спусти завјесе, и |
<head> <hi>Перина просидба.{S} Незгоде у полицији.</hi> </head> <p>У гостионици сједио је Перо |
<p>— И, ако хоћеш, нека и ова чаша иђе у твоје здравље!</p> <p>— Живио!</p> <p>Перо, поражен о |
pb n="100" /> лагано, гегајући се, пође у једну ћошу, гдје су за омањим столом сједила два човј |
једе даље противити.{S} Обуче се и пође у полицију.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пред |
и самовање му додија.</p> <p>Опет пође у механе и, пијући више него прије, поче лупати боце, п |
х спусти завјесе, истјера Данила и леже у постељу.{S} Мислио је да ће, ако мало заспе, макар и |
пу под пазухом, скрушен и понизан уљезе у собу.{S} Комесар, дебељкаст, мргодан човјек, са мјесе |
рнут <hi>иберцигером</hi>, лагано уљезе у собу, и поздравивши све, сједе У крај.</p> <p>— Учите |
је не удари по глави.</p> <p>Перо уљезе у авлију и, раскорачивши се на широко, погледом поче тр |
озбиљно, малко уобљеним гласом, — да је у нас адет, да свачије сватове лијепо дочекамо и да пре |
кшиш он задрхта као шибљика и пољуби је у образ.</p> <p>Покупивши новце, плавојка се опет врати |
ручали, — рече. — То ваља!{S} Здраво је у селу ручат’...</p> <p>И опет се окрену сељацима и пре |
са Обреном тамо.</p> <p>— Охо, како је у вас лијепо! — викну још с врата, чим је опазио како с |
ије.{S} Као у црквеном звонику, тако је у његовој глави звонило, звиждало, пиштало...{S} Образи |
и добре вечере, а Перо задовољан што је у туђему мјесту нашао овакога пријатеља.</p> </div> <di |
до пријатеља да га хвали.</p> <p>Негдје у то доба упознао се Перо са Јефтаном Мргудићем, првим |
> <p>Стари погледа у Благоја, а Благоје у старога.</p> <p>— Е кад је тако, а ми ћемо прешјутра |
, брате, то ми се хоће!</p> <p>— А таке у нашем мјесту нема! — окреса Јефтан.</p> <p>— Нема, — |
одигнувши, у знак одушевљења, обје руке у вис и машући њима као крилима.</p> <p>Обрен Пушибрк б |
.{S} Пође главном улицом.{S} Увуче руке у џепове и поче зазјавати, гледајући у велике двокатниц |
из овог пакла?</p> <p>Јефтан увуче руке у џепове и поче замишљено ходати око дрвета.</p> <p>— А |
</p> <p>Перо опет ућута.{S} Скрсти руке у крило и поче ломити прсте.{S} Осјетивши удовичино рам |
се, да су га Јефтанове ријечи погодиле у најосетљивију жицу, јер он ни у чем није толико ужива |
даше се и као да хтједоше један другоме у очима прочитати шта мисли.</p> <p>— Онда... ја гласам |
од клупе боцне иглом, или да пусти коме у њедра шаку коњских <pb n="19" /> муха.{S} Но то је би |
ја их љепота изненади.{S} Куће нанизане у правом реду једна до друге, па све једнаке, нове, биј |
о не одговори.{S} Пропусти га да уљегне у кућу, а он стаде под дуд.{S} Ту, поред Данила, леже и |
ају од његове куће.</p> <p>— Ама у мене у собама има и буха, — дочека брзо.</p> <p>— Научили см |
Није.</p> <p>— Па зар да нам друг умре у путу? — узвикну Перо готово декламујући. — Зар он да |
олачи очи, чим је угледа.{S} Загледа се у њу и, док је стајала, није на другу страну скрећао по |
га понашања, и избацујући шале, које се у књиге не уписују.{S} На другој страни препирала се је |
ицајац куцајући се по сабљи. — То ће се у полицији извиђети...{S} Сад морате са мном.</p> <p>Пе |
ро и, онако у свима хаљинама, завали се у кревет.</p> <p>— Фала Богу кад смо овђе, — рече и Јеф |
Бећари сад на пољу јадују, а ожењени се у кућу радују, — избаци, потпуно задовољна, што је могл |
.</p> <p>А Данило се исправи и удари се у прса.</p> <p>— А мене коњ није мог’о оборити! — рече |
ат измахну руком и свом снагом удари се у прса.</p> <p>— А-а утекли су!{S} Утекли! — дрекну. — |
т поче умјереније живити.{S} Затвори се у собу и поче читати <title>Свето Писмо</title> и разне |
у неће никаква! — уздахну огледајући се у огледалу. — Хајде, кукавче црни, у манастир па пости |
ne unit="subSection" /> <p>Враћајући се у хотел, Перо, на чаршији, опази Данила, гдје се помије |
ак! — живо дочека Милка и, окренувши се у страну, засмија се.{S} Обрен пође за њом, па се засми |
..{S} Игњат је рикао по авлији и био се у прса...{S} Једина <pb n="88" /> стрина била је мирна |
кући као пустињак какав.{S} Затворио се у собу, па нити је кога пуштао, нити куда излазио, него |
и, или ће остати у колима?{S} Згурио се у крај, па нијемо и тупо гледа своје касабалије, а каса |
поред лијепе Швабице боловао, вратио се у <pb n="155" /> касабу и почео <hi>оздрављати</hi>.{S} |
ћемо ријешити.</p> <p>— И скупићемо се у прву неђељу! — додаде Јово.</p> <p>— У неђељу!</p> <p |
Он је и закаснио док се уредио, јер се у пунца не долази неуређено.</p> <p>Нос у старога као д |
.{S} Хтио би да помогне Јови и да му се у невољи нађе; хтио би да пође, али не може.{S} Само се |
одуприје рукама о кукове и унесе му се у лице.</p> <p>— А вјенчање? — запита. — Како ћемо с њи |
p>— А што кукаш? — дрекну и унесе му се у лице. — Ево, како сам се ја оженио, па ме није гром у |
илићи.{S} Двије-три патке брчкале су се у овећој локви, на средини авлије, а недалеко од њих, и |
и дружина му у гостима код стрика Васе у селу Галебовцу.</head> <p>Врућина.{S} Сунце отскочило |
..{S} А и село није какво!...{S} Немате у њему ништа виђети...{S} Ништа!</p> <p>И лагано пође п |
дубоко уздахну.</p> <p>— Па... хајдете у кућу, — рече. — Хајдете и отпочините.</p> <pb n="73" |
осавјетовати о томе...{S} Сви да дођете у мене, — опет ће Јефтан.</p> <p>— И доћи ћемо!</p> <p> |
, да срцу пусти на вољу, помијеша прсте у Данилову косу, затресе му главом и заповиједи да изађ |
ешио тиме, што је знао да има још дјеце у школи, па неће, зар, ни њему горе бити него ли је њим |
— упаде Перо. — Зар им не видиш столице у рукама?</p> <p>— Ништа бит’ неће, — опет дочека механ |
аголица.{S} Као живо нешто да се помаче у њему и свом снагом гурну га њојзи.{S} Пруживши јој ба |
ше...{S} Јока сакри лице бошчом и утече у кућу, а Јово му се приближи.</p> <p>— Не ваља ти што |
попут крпе, истегну га из кола и повуче у страну.</p> <p>— Што обрука ’вако и себе и мене? — за |
цара...</p> <p>И опет стаде.{S} Гледаше у слику и као да очекиваше, да неко проговори иза ње и |
проси...</p> <p>Сви ахнуше и погледаше у Стаку, а Стака, постиђена, гледаше само у црну земљу |
ешто, ако би хотио«...{S} Писмо послаше у механу, упућујући момче, да ће га ту <hi>сигурно</hi> |
, тек што му наздравише и искапише чаше у његово здравље.</p> <p>— Браћо, — узвикну, након дуже |
еру нађе Филипово име и нека му припише у дуг још товар жита!...{S} Читав товар!..{S} Сто ока и |
>Наши путници одјахаше од коња, ступише у хотел и, уз мермерне степенице, попеше се до соба, ко |
<p>Кад изненадно, као у преши, уљегоше у авлију и, са ужасном шкрипом и треском, отворише врат |
за њима.</p> <p>Једва пред вече стигоше у П..., малу, гиздаву касабу, чија их љепота изненади.{ |
е грдне капије, док најпошље не изађоше у велику и пространу, необично освијетљену, башту, која |
јарани опет се, у уречено доба, нађоше у Периној соби.{S} Пред њима је стајао онај исти стари, |
ледаше Данила.</p> <p>— Зар? — гракнуше у један глас.</p> <p>— Нема га, — одговори Данило, отир |
рао сандуке, па и у њих завиривао.{S} И у кокошињак је завиривао.{S} А она жила искочила му на |
нило га забленуто погледа.{S} Погледа и у Јову и чворугу му, која се зацрвенила као презрела тр |
е собе.{S} Чак је отварао сандуке, па и у њих завиривао.{S} И у кокошињак је завиривао.{S} А он |
љепше.</p> <p>Пери се посјекоше ноге и у свему тијелу нестаде му снаге.{S} Прислони се <pb n=" |
очило на сред неба, те пече и у тјеме и у голи врат.{S} Прашина, испод кола, диже се и пада по |
Сунце отскочило на сред неба, те пече и у тјеме и у голи врат.{S} Прашина, испод кола, диже се |
плачевним, меким гласом лако гурајући и у једно и у друго. — И немојте се стидити, кад вас је Б |
рете Јефтана.{S} Носио је под пазухом и у рукама неколика сандучића и завежљаја и, тако претова |
о без <hi>младе</hi>!..{S} Данас ћемо и у цркву и добро платити попу, па нек одма вјенча...</p> |
меким гласом лако гурајући и у једно и у друго. — И немојте се стидити, кад вас је Бог намијен |
лио би живит’ хиљаду година, па макар и у тикви.{S} И вама фала, које ви мени наздрависте за мо |
тано је мислио о Мари.{S} И на сокаку и у механи мислио је само о њој.{S} На свирачице није хти |
6" /> који трче за звонаром, макар их и у јаму водио...{S} А, ето, и Перо је паметан и он ми св |
о погледа у зачуђенога Данила као да би у њега да заиште савјета.</p> <p>— Ама што тако брзо? — |
науку, — како Аћим рече, узевши га себи у радњу. — То му сад нико не може ишћерат, из главе...< |
толу, а празна боца откотрља се и разби у комаде.</p> <p>— А што кукаш? — дрекну и унесе му се |
b n="12" /> <p>— Велимо, — повикаше сви у један глас.</p> <p>Он узе чашу и наточи је.</p> <p>— |
.. психа, психа!... да знам шта се ради у свијету и хоће ли се ђегођ покрвити...{S} Знаш, нема |
о изврну рука, те, мјесто у зид, погоди у главу Јове Перотића.{S} Начини му чворугу на челу, го |
те зовнули, да ти јавимо, да он долази у петак...</p> <p>Учитељ, зачуђен, искриви се на столиц |
јесам ли ја казао, да ми нико не улази у собу? — плану Јефтан, чим се доктор удаљио. — Како си |
алуд!..{S} Мучио се ништа мање, него ли у кући Јовина стрица, кад су га оно бухе опколиле...{S} |
ћу? — запита Данило набусито. — Хоћу ли у воду јали у гору?</p> <p>— А што нијеси у хотелу, код |
Данило набусито. — Хоћу ли у воду јали у гору?</p> <p>— А што нијеси у хотелу, код Јефтана?</p |
диме...{S} Шнел...</p> <p>Кад су стигли у Хотел, Перо потрча уза степенице, па, сачекавши га <p |
о, окрећући им леђа. — Ви сте ме довели у затвор, ви ме проћерујете, ви ћете ми и главу узети!. |
кивало <pb n="90" /> их, те нијесу били у стању ни шта мислити ни говорити.{S} Само су дахтали |
мању руку, као да су му лопови долазили у походе.</p> <pb n="28" /> <p>Наравно, да заклетву ник |
it="subSection" /> <p>Кад су се вратили у стрика Васину авлију, Данило се већ био пробудио и сј |
.{S} Обојица задуханили, па се упустили у разговор:</p> <p>— Благо теби, свијета ћеш виђети, св |
а све стране.</p> <p>— Ко је? — помисли у себи.</p> <p>Привири боље.{S} И опази, недалеко од ду |
ик. — У кући ми ништа у реду.{S} Ове ми у њој празно, све наопако.{S} Тако је то, брате, кад не |
еселите и забављате, што вам никада, ни у гробу, нећу заборавит’!...</p> <p>— Живиооо!</p> <p>О |
огодиле у најосетљивију жицу, јер он ни у чем није толико уживао, колико кад га човјек понуди ч |
е сачекавши да се Перо одбрани, зазвони у звонце.</p> <p>— Водите га у затвор, — рече полицајцу |
У зору, другога јутра, неко силно удари у собна врата.{S} Врата се отворише и на њима се појави |
и умиљату, што попут славујске трепери у ноћи, а у пјесми као да га неко зове, зове га по имен |
воду јали у гору?</p> <p>— А што нијеси у хотелу, код Јефтана?</p> <p>— Јефтан је болестан, — о |
!{S} Да Бог да и пород породио и све ти у напријед пошло!</p> <p>— Живили младенци! — заграјаше |
као узгред и не гледајући га. — Ено ти у удовице Стаке шћери Милке.{S} Кажу, да је добра, кршн |
hi>Перо Карантан мора без кола путовати у касабу П...</hi> </head> <p>Истјерани из куће стрика |
воји од ње, и хтједе јој боље загледати у очи и лице и... јао... он само угледа дугачки врат св |
са миразом значи драговољно се продати у ропство.{S} А ја волим што сам се прод’о.</p> <pb n=" |
ломе асталчићу, чиста препеченица злати у боци. — Лијепо, лијепо! — ускликну још једном отресај |
испети се на комшијски дуд и ту ударати у даску, попут црквених клепетала, те су комшијске жене |
нити зна: хоће ли изаћи, или ће остати у колима?{S} Згурио се у крај, па нијемо и тупо гледа с |
ми дође!{S} Е чисто ти хтједох умријети у овој гунгули.</p> <p>Благоје застаде и заплака од рад |
ђе кући.{S} Брзо, као на крилима, улети у своју собу, дохвати из једнога ћошка нове чакшире, от |
ши у собу, па поче грлити Перу и љубити у оба образа. — Честитам ти, мој Перо, а свршено је да |
е с њиме, нашалио се и почео му сједити у магази.</p> <p>— Хајде затварај, па да мало прошетамо |
> <p>Стрина се уклони и све их пропусти у собу.{S} Само слуга Данило што оста на авлији.{S} Он |
се такво познанство најлакше може наћи у каквој механи, он је само и пазио на оне дућане, гдје |
то трепећу, стао је украј стола, држећи у руци овећу чашу препуну вина, укочио се и издигао гла |
Обрене, крштеница? — запита га, улазећи у дућан, јер није знао чиме би паметнијим почео говор.< |
.</p> <p>— Аха! — викну Благоје улазећи у собу и тарући крупан зној са чела.</p> <p>— Једва га |
ућанима, пребирати дневне новости и ићи у механе.{S} Нарочито је волио ово пошљедње, тим више, |
и се, сам самцит, толико од куће и доћи у туђ свијет, гдје му се свашта може десити...{S} И шта |
ћи се гледали су их, необично уживајући у њиховој свађи, као што многи уживају у боју пијеваца. |
ке у џепове и поче зазјавати, гледајући у велике двокатнице и трокатнице и пазећи: не би ли гдј |
један пексијан, — рече Јово, гледајући у под.— У кући немаш готово ништа и да трном повучеш по |
шапатом запита Перо домаћицу, гледајући у придошлицу. — Ко је ово?</p> <p>— То је, — одговори с |
ко растворених уста, блесасто гледајући у собу.{S} Зину и доктор.{S} Дуго су обојица, ништа не |
>— Вас ист? —- запита доктор, ступајући у собу. — Какво полесно?</p> <p>Јефтан познаде, да му с |
ле! — узвикну Обрен, слободно ступајући у <pb n="47" /> собу и приближујући им се. — Нијесте зн |
ри врпољећи се и непрестано погледујући у жену, као да вели: хоћеш ли једном свршити? — Ако има |
сиромах Перо читава три корака одскочи у страну и дрхћући приступи механџији.</p> <p>— Растављ |
оју синуше очи кад га угледа.{S} Наточи у чашу и, са особитим задовољством, посматраше, како по |
непуна сахата заграја Благоје, утрчавши у собу, па поче грлити Перу и љубити у оба образа. — Че |
м</hi>, сам оде у хотел.</p> <p>Дошавши у собу, одмах спусти завјесе, истјера Данила и леже у п |
му се и допаде очева радња и, ступивши у њу, озбиљно пљуну у длане.</p> <p>— Ти не знаш шта ра |
p>— Ево нас! — узвикну Јово, коракнувши у широку авлију, испред куће, ограђену са свих страна у |
му изненада, једнога дана, чудан случај у помоћ не прискочи.{S} И није то био никакав необичан |
гом о тле.</p> <p>— Ти ми се не мијешај у послове! — викну. — Шта ти знаш? ..{S} Зар Данило не |
блажено се засмија Перо, гледајући јој у ону рупицу на бради. — А, душе ми, кршна си и ти к’о |
стидиш својих сиједих коса?..{S} Чојек у годинама, па нежењен!..{S} Срамота!..{S} И што је Бог |
размишљајте ви, брате, — рече. — Ја вам у то ништа не знам.{S} Ја перем руке к’о Пилат...</p> < |
држи?</p> <p>— Хоће да му вазда гледам у тефтере, — промуца она. — Богат је к’о нико његов, а |
реће године истјера и оца и остаде: сам у радњи.{S} Текао је новац непрестано, згрћао га, да је |
<pb n="96" /> и зна, више...{S} Ја сам у нашем селу највише виђео, па највише и знам...</p> <p |
м, дрмусајући Обрена за рукав. — Ја сам у томе сметен.{S} Да је свирачица и знао би некако... а |
је руке и, са веселим осмјехом, пође им у сусрет.</p> <p>— Па и нека сте ми дошли, — живо дочек |
ени је наређено да Перу Карантана водим у полицију, — рече полицајац и поносито се испрси.</p> |
са брзојав Јефтану.</p> <p> <hi>Долазим у петак.{S} Поздрави пријатеље.{S} Перо.</hi> </p> <p>П |
<head> <hi>Сусрет са старим познаником у вароши М.....</hi> </head> <p>Пошто је стегнуо јуначк |
изненада дрекну неко гурнувши га руком у ребра, а тешка рука нечија спусти му се на раме. — Ок |
е Милки, дубоко уздахну, удари се руком у прса и пође.</p> </div> <pb n="57" /> <div type="chap |
запуштеној механи, гдје се газда једном у недјељи дана накани да је очисти.</p> <p>— Баш си ти, |
ат, стар, космат човјек, који се једном у пет недјеља бријао а шишао се два пут у години, те из |
итељ је био омањи, сићушан младић, хром у десну ногу, због чега су га ђаци, међу собом, прозвал |
јући, приступи Јоки, па је гурну лактом у прса.{S} Она га укочено погледа, а послужавник јој ис |
и.{S} И дошло му да Благоја удари чашом у главу, само малко да га удари, ништа више него да му |
ти, болан, да ће њему Русија десети дан у Цариград...</p> <p>Алекса се засмија.</p> <p>— Какав |
.</p> <p>Почеше забленуто гледати један у другога, као да се питају: шта је ово?{S} А и Перо се |
ој женидби.</head> <p>Састанак, одређен у прву недјељу по Крсноме Имену, морао се одржати и сви |
штва.{S} Неколико дана живио је осамљен у кући као пустињак какав.{S} Затворио се у собу, па ни |
да узме жену с миразом, — дочека Обрен у пола пјевајући, као кад чита пјесмарицу. — И ти си се |
а.{S} Сад је, као за параду, био обучен у старе, широке хаљине Перине, које су висиле о њему ка |
.{S} Тронут и растужен, дуго гледаше он у три своја пријатеља, три најдража и најмилија пријате |
унама на глави...{S} И као купа се и он у језеру..{S} Купа се лијепо у хладној, мирисној води, |
ло, што сам прав-здрав три дана одлеж’о у хавсу?</p> <p>— Видићемо, — одговори апсанџија узвија |
ми је драга пуно!{S} Чак сам је урез’о у пршуте, а пршути лијепи к’о душа...</p> <p>Удовица га |
то гођ ти срце зажели ти само ишти, к’о у својој кући.</p> <p>И опет се окрену вратима.</p> <p> |
— и ти си ме оставио болесна, па отиш’о у чаршију...{S} Ја пошао за тобом на далек пут, а ти ме |
на.{S} Стрико Васо трчао је и завиривао у све собе.{S} Чак је отварао сандуке, па и у њих завир |
.{S} Други пут дошао би мргодан, пљувао у јаглук и шетао се између клупа, не окрећући се ни на |
н весело подвикну попу, пошто је уљегао у авлију и са слушкињом се најпријатељскије поздравио. |
— мирно одговори Обрен, који је гледао у тефтер и срачунавао нешто. — Што ћа ми она?</p> <p>— |
а...{S} У соби је сједио стари и гледао у тефтер, из кога је Јока нешто читала, а пред њим су с |
који се бијаше толико збунио и загледао у њу, да није знао који ће филџан прихватити, и није ос |
адио се, само што се нешто више огледао у огледалу, чешљао се мимо обично и фес мало накривио н |
ори бурмутицу, коју је непрестано држао у лијевој руци, и добро потпраши.</p> <p>— Љевше је кад |
па ћеш добити...</p> <p>Перо је стајао у авлији и гледао по свима прозорима, док је поп ходао |
говорити!...</p> <p>Кад изненадно, као у преши, уљегоше у авлију и, са ужасном шкрипом и треск |
што је могла ово <hi>скнадити</hi> као у пјесми.</p> <p>— Ништа нема без женске главе у кући, |
а разговора Перо ништа чуо није.{S} Као у црквеном звонику, тако је у његовој глави звонило, зв |
и мени два форинта, па вади, — рече као у шали.</p> <p>— Ево форинт! — узвикну Перо.</p> <p>— Д |
лика гунгула и зашто све није мирно као у његовој касаби?</p> <p>—Јеси ли ти, Перо? — изненада |
ико пута није похвалио, како је вечерао у својој кући, а пио вино у — Паризу.</p> <p>Наши путни |
ш вина...</p> <p>Иза тога Перо је трчао у механу <pb n="26" /> сваку вече.{S} Није се ни на Јеф |
аршији, опази Данила, гдје се помијешао у гомилу дјечурлије, па се с њима препире и разговара.{ |
а тога дана, а ни преко ноћи, није ишао у механу и спавао је слађе него обично.</p> <p>— Ево ме |
азведри мало.{S} Ни те вечери није ишао у механу.</p> <p>Кад је четврти пут -ступио у попову ав |
ер је кроз кратко вријеме умро. »Отишао у походе покојници« као што сам пред смрт говораше, осм |
руком наслонио на зид и гледа јој право у лице; она оборила главу и чупка ресе на бошчи.</p> <p |
а за крај од прслука и погледа му право у очи.</p> <p>— Ја ћу те нешто крупно запитати, — рече, |
ез икога свога</hi>, као отсјечено дрво у гори, што се каже.{S} Знао је, да више никога код кућ |
па ипак... ипак је све љепше било него у осталих кућа.</p> <p>— Ево нас! — узвикну Јово, корак |
распустила по води, издигла бјељу него у лабуда главу, обје руке пружила према њему и зове га |
шима, мирно је спавао.{S} Обучен је био у танке, прљаве гаће и још прљавију кошуљу, коју је раз |
и и разговарати...</p> <p>А Перо је био у великој незгоди.{S} Он сјео близу удовице, сјео управ |
о бојао власти колико поп и који би био у стању са већим страхопоштовањем говорити о њој.</p> < |
мог’о наћи посла?</p> <p>— Опет сам био у хавсу...{S} Обиједили ме, да сам заварао некакву ђево |
Јефтану, који <pb n="76" /> је и сједио у прочељу, пружи је Пери.{S} Перо се и опет застиди и о |
/hi>.{S} Било је часова, кад је долазио у разред весео и расположен.{S} Тада се шалио са дјецом |
хану.</p> <p>Кад је четврти пут -ступио у попову авлију и заискао крштеницу, за мало те није гл |
а сусједским крововима, или је лешкарио у душеку, правећи куглице од хљеба и гађајући њима слик |
e unit="subSection" /> <p>Кад се вратио у хотел, затече Данила, гдје га је и оставио:{S} Сјео н |
д би ме с оном вјенчали, одма би скочио у воду...</p> <p>— Е видите ли ви објешењака! — кроза с |
p>— А што ће ти? — запита мргодно. — Ко у ова доба вади крштеницу?</p> <p>— Треба...{S} Траже м |
никакав необичан случај.{S} Нити је ко у воду скочио, нити се ко објесио; ни земљотреса, ни ка |
сврнути и зачуђено их погледати. — Како у лијепој, красној, милој и никад незаборављеној вашој |
су позавидили Данилу, када опазише како у хладовини слатко спава.</p> <p>Пошто су изашли из кућ |
је читати и сва слова ишла су му некако у главу.{S} Али даље — ни маћи.{S} Ту се управо десила |
огу кад смо живи! — викну Перо и, онако у свима хаљинама, завали се у кревет.</p> <p>— Фала Бог |
вај доручак, да ћу ја трпити да ми тако у лице говориш...{S} Нисам ја к’о ти мислиш...</p> <p>П |
когод тако украсио.{S} Разлика је само у томе, што је он имао неколико чворуга и што му је лиц |
/hi></title> и т. д.{S} Излазио је само у <pb n="60" /> магазу младога Јове Перотића, који му ј |
Стаку, а Стака, постиђена, гледаше само у црну земљу и зелену траву.</p> <p>— Сретно! — викну Ј |
истајеш ли ти, да одмах у неђељу пођемо у њих? — запита Перо журно.</p> <p>—- Пристајем.</p> <p |
шири, у лице ме љуби.{S} И кад уљегнемо у собу, а она ми сједне на крило, па ми чупа бркове, љу |
теља и једно момче, да ти се прогостимо у кући два три дана.</p> <p>Старац одскочи корак унатра |
нама осталим биће лијепо, само кад смо у тебе...{S} Ми смо и са малим задовољни.</p> <p>Стари |
ио и шта се закључило иза ручка, то смо у почетку изнијели.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
ко је вечерао у својој кући, а пио вино у — Паризу.</p> <p>Наши путници одјахаше од коња, ступи |
ви?{S} И зар он није могао лежати мирно у својој соби на своме меканом душеку и спавати, као шт |
дуги разговори испредали су се до касно у ноћ и сви су се растајали задовољни.</p> <p>Најпошље |
па се и он у језеру..{S} Купа се лијепо у хладној, мирисној води, плива и осјећа, како га талас |
S} Рекоше, да ће свакако бити знаменито у роду своме.</p> <pb n="15" /> <p>Када је одрастао и м |
ли му се некако изврну рука, те, мјесто у зид, погоди у главу Јове Перотића.{S} Начини му чвору |
ви лулу и као замисли се.{S} Поче нешто у себи рачунати, погледајући их испод ока, као да би да |
о по новим чакширама.{S} Само је бленуо у њу, бленуо некако тупо, као без памети, и једва се мо |
ва привиђења није било.{S} Сва је ствар у томе, што се драгоцјени Јефтан, нераздјељиви и вјерни |
био добар, то се баш не може рећи, јер у буквару никако није могао прелистати четврту страницу |
едаше час у једнога, час у другога, час у трећега јарана.</p> <p>— Велите ли ви, браћо, сви, да |
то.{S} Затим гледаше час у једнога, час у другога, час у трећега јарана.</p> <p>— Велите ли ви, |
му сметале нешто.{S} Затим гледаше час у једнога, час у другога, час у трећега јарана.</p> <p> |
у пунца не долази неуређено.</p> <p>Нос у старога као да дође још дебљи, крњави зуби указаше се |
анила, па у земљу, <pb n="8" /> па опет у Данила.{S} Затим се окрену Обрену.</p> <p>— Нема, нем |
у пет недјеља бријао а шишао се два пут у години, те изгледаше као какав људождер.{S} Он ухвати |
е Перо некако постиђено, окрећући главу у страну да не сретне Јефтанов поглед. — Ко ће ме сад?{ |
} Перо се и опет застиди и окрену главу у страну, као да нешто гледа на зиду.{S} Једини Јово шт |
о него причати.{S} Он, чак, сипа и воду у вино!..{S} Продао лани сељацима вина, па кад су људи |
у њиховој свађи, као што многи уживају у боју пијеваца.</p> <p>— У читавој твојој фамилији све |
лењаци, па сви пију и задовољно гледају у четири лијепе свирачице, <pb n="24" /> Швабице, што, |
осијече Бошко, љутит, што га прекидају у ријечи, — и само паметни људи знају, каква је то фајд |
е дугачке, танке, повијене гране купају у води.{S} Испод њихових грана купају се лабудови.{S} Ш |
> земљи и, држећи голему и тешку мотику у рукама, окопавао кукурузе, што их је ту засадио.{S} И |
к, па да иђемо.</p> <p>Перо завуче руку у џеп и крупан новац остави на столу.{S} Не хтједе ни к |
Пристајемо! —викну Перо, пружајући руку у знак да је свршена погодба.</p> <p>— И пет гроша мени |
и, па се не бој.</p> <p>И пружи му руку у опроштај, а Перо је чврсто стиште, стегну и — излети |
/head> <head>Перо Карантан и дружина му у гостима код стрика Васе у селу Галебовцу.</head> <p>В |
Попадија као да се застиди па се окрену у страну и сакри се за мурвово стабло, а поп испусти мо |
мене је вазда овако. — Затим се окрену у страну и слушаше како вјетар звижди, тресе прозорима, |
оказа прстом на Јефтана, а главу окрену у страну.</p> <p>— Вас ист? —- запита доктор, ступајући |
еноме послужавнику црну кахву, наточену у старе, напукнуте филџане.{S} Ненавикнута, зар, да слу |
јерниче један! — цикну удовица и бризну у плач. — Зато сам те примала?</p> <p>— Па, брате, што |
е.</p> <p>Пред вратима застаде и бризну у плач.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19051 |
т баци цјепаницу, сједе на тле и бризну у плач.</p> <pb n="89" /> <p>— А-а знао сам ја, — прому |
атима Јефтанове собе, свом снагом гурну у њих и отвори их.</p> <p>— Извол... — викну, али на по |
<p>Благоју испаде цигар из зуба и прсну у смијех.</p> <p>— Знам шта хоћеш! — викну из свега гла |
а радња и, ступивши у њу, озбиљно пљуну у длане.</p> <p>— Ти не знаш шта радиш...{S} Ја ћу ти к |
а чаше, а Данило, од радости, баци капу у вис и поче поигравати.</p> </div> <div type="chapter" |
Перо као да клону духом и изгуби вјеру у се.{S} Изгуби и наду, да ће икада у својој кући загрл |
де да пијемо!</p> <p>И силом угура Перу у најближу гостионицу и обори га на столицу.{S} Затим о |
апске маршеве.</p> <p>Јефтан уведе Перу у један кут, у коме их са улице нијесу могли видјети.</ |
та дочекала.</p> <p>У соби сједоше Перу у прочеље, а домаћин и домаћица опколише га са <pb n="1 |
адоше.{S} Макар и по врућини, морали су у шетњу.{S} И сви су позавидили Данилу, када опазише ка |
пође... .</p> <p>Читав сахат провели су у савјетовању, док, једва једном, дође и учитељ.{S} Дуг |
оје му се окренули и, очевидно, уживаху у њему.{S} Стара га, од милине, почела и по коси гладит |
p>Игњат излети, носећи дебелу цјепаницу у рукама.</p> <p>— А-а да их гонимо! — викну. — Да гони |
а.</p> <p>— А пристајеш ли ти, да одмах у неђељу пођемо у њих? — запита Перо журно.</p> <p>—- П |
ахну шаком, да Пери намах замрије ријеч у грлу. — Муч’ поганове!{S} Ти си мене шћео преварит’ с |
{S} А моје вино може на изложбу ако ћеш у Стамбол...</p> <p>— А и њој ће бити необично, — опет |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У зору, другога јутра, неко силно удари у собна врата.{ |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У јутру је био љутит, намргођен.{S} Нажуљио леђа, огреб |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У хотелском ходнику затече Данила, гдје стоји трештен п |
{S} Незгоде у полицији.</hi> </head> <p>У гостионици сједио је Перо мрачан и суморан; ћутао је |
вљено узвикну. — Пристајем и ја!</p> <p>У неђељу кренуше обојица удовичиној кући.</p> <p>— Чује |
ја, кад сам таког зета дочекала.</p> <p>У соби сједоше Перу у прочеље, а домаћин и домаћица опк |
чити и бјежати од свега свијета.</p> <p>У исти час му дјевојка поднесе <hi>слатко</hi> под нос. |
рћући се ни на кога, отрча даље.</p> <p>У кући се диже читава узбуна.{S} Стрико Васо трчао је и |
и не проговорише више ни ријечи.</p> <p>У другу недјељу пођоше опет.{S} И удовица и Милка сад с |
ила главу и чупка ресе на бошчи.</p> <p>У Пери заигра срце.{S} Он га притиште објема рукама, а |
е Перо натовари на врат учитељу.</p> <p>У овоме питању Перо се није слагао с њима.{S} Није му б |
ИЋ</p> <p>ЖЕНИДБА ПЕРЕ КАРАНТАНА</p> <p>У МОСТАРУ, 1905.</p> <p>ШТАМПАРСКО УМЈЕТНИЧКИ ЗАВОД ПАХ |
жене, спавају?{S} Рашта да је Бог њега убио мимо све остале и осудио га на овако тумарање?</p> |
.{S} Рачуна се, да је за кратко вријеме убио осморо пилади, трима псима избио око, а двјема мач |
како сам се ја оженио, па ме није гром убио, него ми све у реду.{S} Што се и ти не жениш?{S} К |
ружиш...{S} Ако останеш вазда у дућану, убиће те мемла из камена, па ћеш зафатит’ сушицу, па ти |
ју разне швапске маршеве.</p> <p>Јефтан уведе Перу у један кут, у коме их са улице нијесу могли |
сједе за сто и дохвати велики протокол, увезан ваљда прије тридесет година, разасут, излињао, и |
ма, самовање му је постајало све теже и увидио је, да тако више не може издржати.</p> <p>На сам |
до стола, осмјехкујући се на свакога и увијајући се између солдачких редова, који су је задирк |
је се ни на Јефтана осврћао, нити га је увијек очекивао.{S} Раније је затварао магазу и хитао с |
греботинама по лицу, а украшавао их је увијек он, не љутећи се, наравно, ако би и њега когод т |
гућству сила, радо ћу <pb n="161" /> се увијек одазвати позивима омладине, — дочека одмах, зава |
— Док је крштеница, имам му рашта ићи и увијек гледати Марушку... ух, моју слатку Марушку!...</ |
е он, — одговори Алекса упорно, потпуно увјерен о неприкосновености свога мишљења. — Стари је о |
као и обично, кад Аћима хоће о нечем да увјери, — Ама ја видим.{S} По јутру познајем дан.{S} И, |
почеше љубити.{S} А Данило тек се сада увјери да ствар није жалосна и поче се смијати.</p> </d |
ешкаше и пипаше му одијело, ваљда да се увјери: је ли најбоља чоха или није?</p> <p>— А шта ти |
је кад не бије вазда.</p> <p>Кашње се и увјерио о томе.{S} Учитељ је био омањи, сићушан младић, |
, како си ми златан — застења најпошље, уводећи га у собу. — Сретна сам ја, кад сам таког зета |
ст десне руке. — тер сте узели слободу, увредљивими поругами чинити повреду царевима...</p> <pb |
ти учиш...</p> <p>Домаћица се као нађе увријеђена.</p> <p>— А што га не би учила? — запита. — |
ји, и изађе.{S} Пође главном улицом.{S} Увуче руке у џепове и поче зазјавати, гледајући у велик |
никуд више из овог пакла?</p> <p>Јефтан увуче руке у џепове и поче замишљено ходати око дрвета. |
хитао је попу.{S} Обукао се као и јуче, угладио се, само што се нешто више огледао у огледалу, |
рсна вина.{S} Благоју синуше очи кад га угледа.{S} Наточи у чашу и, са особитим задовољством, п |
S} Једини Јово што исколачи очи, чим је угледа.{S} Загледа се у њу и, док је стајала, није на д |
ледати у очи и лице и... јао... он само угледа дугачки врат своје <hi>суђенице</hi>.</p> <p>Пер |
А ко ти је то? — запита Перо зачуђено, угледавши крупна, мрка полицајца, <pb n="143" /> гдје с |
чисто повијају под тежином јој.</p> <p>Угледавши зета она не могаде проговорити.{S} Зину према |
ње и како се, најпошље, спасао.</p> <p>Угледавши госте, он устаде и зачуђено их посматраше.</p |
стране, надајући се, да ће је сваки час угледати.{S} Узалуд!{S} Вјетар је пиркао и играо се тан |
.{S} Иза њега је ишла попадија, дебела, угојена жена, загрнутих рукава и раздрљених прсију и, н |
е, а на њима се појави главом Благоје и угојени, поштовани <hi>пунац</hi>.</p> <p>— Аха! — викн |
да просим, — шапну удовици, чим је <hi>уграбио прилику</hi>. — Дош’о сам да ми ти пресудиш... |
, чаше и уједати свирачице.{S} Једну је угризао испод подвољка, гдје је најбјеља, а другој умал |
и...{S} Хајде да пијемо!</p> <p>И силом угура Перу у најближу гостионицу и обори га на столицу. |
S} Ти си вазда говорила, да треба да се уда...{S} Ето ти сад!...{S} Удала се!...</p> <p>Игњат и |
. — Шта би било са женама, да се нијесу удавале?</p> <p>— Ја, — настави Јефтан поносито, спрема |
ри она: — Требам му, па каже: »нећеш се удавати, док сам ја жив...«</p> <p>Слушајући ово, Пери |
треба да се уда...{S} Ето ти сад!...{S} Удала се!...</p> <p>Игњат излети, носећи дебелу цјепани |
“...{S} Но Перо га више није слушао.{S} Удаљена музика као да га је успављивала, те је почео от |
чевом механом, што је непуна два сахата удаљена од касабе, подигли су пријатељи Перини широку < |
ди: оклен пјесма долази?...{S} И опази, удаљену, љепоту-дјевојку, како се купа на валима, на мј |
и у собу? — плану Јефтан, чим се доктор удаљио. — Како си се ти смио усудити, да ми дођеш?</p> |
аче заједно са Данилом!...{S} Није шала удаљити се, сам самцит, толико од куће и доћи у туђ сви |
жени?...{S} И што да се жени?...{S} Да удара на белај, да троши новце и да својом крвљу храни |
да ти је купимо, — викну Јефтан жешће, ударајући руком по столу. — Жена је жена!{S} Човјек кад |
<p>— Данас си нешто кршан, — рече Пери, ударајући га јаглуком по образу. — Лијеп си и... некако |
н одвео Јову, душе ми! — кликну Јефтан, ударајући се руком по челу. — То су нас обојица превари |
p> <p>— Па зато је лако, — кликну Јово, ударајући Перу по рамену. — Овђе близу, у селу Галебовц |
це, чија је бјелина, прама сунцу, силно ударала у очи.{S} Поп је био крупна људина, мрка, сунце |
села.{S} Јак, несносан, загушљив мирис ударао је из испуцале земље и спржене траве и готово их |
и не дозвољавам — викну, бјешње и поче ударати руком о сто.</p> <p>— А шта не дозвољаваш? — за |
твртак, испети се на комшијски дуд и ту ударати у даску, попут црквених клепетала, те су комшиј |
, брате.{S} Срце ми се стисне и сузе ми ударе на очи, кад погледам све пусто око себе.{S} А у м |
Па, окренувши се Милки, дубоко уздахну, удари се руком у прса и пође.</p> </div> <pb n="57" /> |
="10" /> по столу и шкргутну зубима.{S} Удари и други пут и три чаше преврнуше се на столу, а п |
а удари чашом у главу, само малко да га удари, ништа више него да му мозак пролије.</p> <p>— Ни |
же размишљати.{S} И дошло му да Благоја удари чашом у главу, само малко да га удари, ништа више |
p>Јефтан превуче руком преко бркова, па удари по столу.</p> <p>— Не треба толико! — викну. — Ни |
вши се уза зид и као бојећи се да је не удари по глави.</p> <p>Перо уљезе у авлију и, раскорачи |
, ако каткада, леђима или раменом, јаче удари о зид.</p> <p>— А ти си се напио, несрећо, — узви |
мислиш шта ће бити с нама, ако Јенглез удари на Русију к’о што овђе пише? — запита. — То ти је |
агу.</p> <p>Јефтан га одгурну од себе и удари ногом о тле.</p> <p>— Ти ми се не мијешај у посло |
у Швабицу.</p> <p>А Данило се исправи и удари се у прса.</p> <p>— А мене коњ није мог’о оборити |
</p> <p>Удовица опет измахну јаглуком и удари га по устима.</p> <p>— Људи воле и крави дебљој а |
p>— Фала Богу! — викну обрадован Перо и удари капом о тле. — Бог вас поживио, господине!</p> <p |
осом, страшан као лав афрички.{S} Затим удари шаком <pb n="10" /> по столу и шкргутну зубима.{S |
p> <p>Игњат измахну руком и свом снагом удари се у прса.</p> <p>— А-а утекли су!{S} Утекли! — д |
/> <p>У зору, другога јутра, неко силно удари у собна врата.{S} Врата се отворише и на њима се |
поносито, спремајући се, да и трећи пут удари руком о сто.— Жена нам треба!{S} Није друкчије не |
, — рече. — Овђе је згодније.</p> <p>И, ударивши руком по столу, нареди механџији да донесе вин |
е, — ама тако крупно да би те могла кап ударити кад би изненада чуо.</p> <p>Благоје се укрути к |
стрикине собе и тада Јово једним јачим ударом отвори врата...{S} У соби је сједио стари и глед |
риближи.</p> <p>— А он ти брани и да се удаш?</p> <p>— Брани, — одговори она: — Требам му, па к |
о ће знати да их, како треба, искриви и удеси?{S} И учитељ му је тукао главом о таблу да боље з |
> <p>— Што мене Бог да казни и да ми је удијели за жену? — јекну жалостивно. — Нијесам ни ја от |
према томе, дужан, бринути се за његову удобност.{S} И Перо се морао мучити као нико његов!...{ |
је љепше обукле и љепше се накитиле.{S} Удовица се чак и карамфилом, иза уха, закитила и лице п |
вече.{S} А дочекивали су их красно.{S} Удовица, је дочекивала Перу, Милка Обрена, и частили су |
е, нека и Стака пође, — опет ће Јово. — Удовица је, ама без ње и без њезине пјесме све ће бити |
не...</p> <p>— Како кад, — пресијече га удовица оштро. — Младо не умије ни миловати онако, к’о |
p>— Па у мене је вазда лијепо, — дочека удовица весело устајући испред <pb n="54" /> њих и прав |
с побојала многе ђевојке, — брзо дочека удовица <pb n="51" /> и заглади косу на челу. — Какве с |
</p> <p>— Зар данас? — постиђено запита удовица, оборивши очи, и опет се својим раменом ослони |
е хтједе се зауставити, макар што их је удовица задржавала и нудила их још једном кахвом.</p> < |
рече Обрену.</p> <p>— Куда? — уплете се удовица и потрча за њим. — Куда?</p> <p>— Ето нас други |
.</p> <p>— Треба, треба жена, — опет ће удовица, вртећи јаглуком, — ама ти само к’о брату кажем |
отворише врата мале, приземне собице, и удовица и кћи јој Милка поплашено скочише, и, оставивши |
p> <p>У другу недјељу пођоше опет.{S} И удовица и Милка сад су им се надале, па се обје љепше о |
а...</p> <p>— И мени се чини, — потврди удовица и, као нехотице, све се више наслоњаше на раме |
.</p> <p>— Па ожени се болан! — узвикну удовица, нудећи га ракијом. — Ожени се и буди чојек!{S} |
ити?</p> <p>— Невјерниче један! — цикну удовица и бризну у плач. — Зато сам те примала?</p> <p> |
уте, а пршути лијепи к’о душа...</p> <p>Удовица га премјери погледом.</p> <p>— А ти бећар још?{ |
и удовици.— Момци... па дошли...</p> <p>Удовица, хитра и окретна жена, малена, дебељкаста, са п |
>— Да ми даш Милку, — доврши он.</p> <p>Удовица се искриви, поблиједи и испусти ситан; чудноват |
<p>— А ти дебела! — упаде Перо.</p> <p>Удовица опет измахну јаглуком и удари га по устима.</p> |
ли икаква ђевојка љепша, од наше красне удовице Стаке?</p> <p>— Охо! — викну неко. — То није ни |
ао узгред и не гледајући га. — Ено ти у удовице Стаке шћери Милке.{S} Кажу, да је добра, кршна, |
био у великој незгоди.{S} Он сјео близу удовице, сјео управо тако, да се његово раме чешало о њ |
и... — упаде Перо, сметено се окренувши удовици.— Момци... па дошли...</p> <p>Удовица, хитра и |
ислио женити.</p> <p>— Зап’о сам за око удовици покојног газде Станка, — весело објави он Пери |
А ја баш хоћу данас да просим, — шапну удовици, чим је <hi>уграбио прилику</hi>. — Дош’о сам д |
три Перина јарана, заједно са учитељем, удовицом Стаком и толиким другима.{S} Сви су нешто међу |
" /> <p>— А оно је ваша слика? — запита удовицу, након дуже почивке.</p> <p>— Наша.</p> <p>— Он |
крило и поче ломити прсте.{S} Осјетивши удовичино раме на своме као да се застиди мало и поче с |
м и ја!</p> <p>У неђељу кренуше обојица удовичиној кући.</p> <p>— Чујеш, ја не знам шта ћу гово |
и мене шћео преварит’ сада, кад хоћу да удомим Мару за судског писара, ти...</p> <p>Перо више н |
е растају са животом...{S} Близу њих се удрвенила некаква стара кљусина, са шиљастим, мршавим к |
отпухнути све, <pb n="103" /> — рече. — Удри ти макар и каме-њима са суха, па си добио.</p> <p> |
но, као у преши, уљегоше у авлију и, са ужасном шкрипом и треском, отворише врата мале, приземн |
живајући у њиховој свађи, као што многи уживају у боју пијеваца.</p> <p>— У читавој твојој фами |
смјешкајући се гледали су их, необично уживајући у њиховој свађи, као што многи уживају у боју |
ивију жицу, јер он ни у чем није толико уживао, колико кад га човјек понуди чашом добра вина и |
е.{S} Обоје му се окренули и, очевидно, уживаху у њему.{S} Стара га, од милине, почела и по кос |
ци одјахаше од коња, ступише у хотел и, уз мермерне степенице, попеше се до соба, које им <pb n |
вљајући тефтер и прислањајући се леђима уз вреће од пиринча.</p> <p>— Ама крштеница је красна с |
?</p> <p>Па се окрену и опет хитно пође уз чаршију.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Докт |
ош неко.</p> <p>Сви скочише и погледаше уз широку, кривудаву тесту, на којој се, у даљини, изди |
и магазу, те кренуше обојица.{S} Пођоше уз широку чаршију, покрај читава низа затворених и неза |
а може са мном што хоће...{S} Зато ме и уз’о, да му вазда радим...</p> <p>— А стрина?</p> <p>— |
о само ’нако каз’о...{S} Знаш, драго ми уз љуто вино мало слатке пите...</p> <p>Перо Карантан к |
а са страхопоштовањем.</p> <p>— Лани си уз’о товар жита, — говораше стари, ни мало се не обзиру |
Перу.</p> <p>Јефтан се прислони раменом уз прозор и замишљено поче добовати прстима по стаклу.< |
, поче климатати њима.{S} Прислони чело уз прозор, па као да размишљаше нешто...{S} Готово да и |
му снаге.{S} Прислони се <pb n="128" /> уза зид и забленуто поче мјерити Благоја.</p> <p>— Ама |
се вјенчати.{S} Добра је, златна је, а уза сваку годину носи пет стотина форинти.{S} Педесет г |
е сам...</p> <p>Перо се прислони леђима уза зид и уздахну.</p> <p>— Све ми се чини, да ће ми се |
> <p>Кад су стигли у Хотел, Перо потрча уза степенице, па, сачекавши га <pb n="110" /> пред вра |
што и по равници корача као да се пење уза степенице, — њему се смрачи пред очима.{S} Поп му с |
Јес’, — једва промуца она шћућуривши се уза зид и као бојећи се да је не удари по глави.</p> <p |
е морао сам ићи, него је, обично, водио уза се још кога, понајвише каква новајлију, који није в |
равињак легао.</p> <p>— Да барем Данило уза ме спава! — прошапта тихо. — Барем би половина буха |
боравити своју <hi>заручницу</hi>...{S} Узалуд!..{S} Мучио се ништа мање, него ли у кући Јовина |
ући се, да ће је сваки час угледати.{S} Узалуд!{S} Вјетар је пиркао и играо се танким завјесама |
показивали и теглили га за уши и све — узалудно.{S} Мећао је буквар под главу кад је хтио спав |
Жени се, јадан брате, и не губи младост узалудно...</p> <p>— Ама ко ће ме, брате? — питао је Пе |
енада дотрча Данило.{S} Био је узрујан, узбуђен, усплахирен, па још издаљега избуљио очи, раств |
" /> свијетом, — рече Перо, још једнако узбуђен. — Људи се инаде, шћери ашикују с официрима...{ |
трча даље.</p> <p>У кући се диже читава узбуна.{S} Стрико Васо трчао је и завиривао у све собе. |
/p> <p>— Видићемо, — одговори апсанџија узвијајући обрвама. — Овђе може свашта бити и све се мо |
и то, не знаш, — дочека Јован, презриво узвијајући носом. — Што се више види, више се <pb n="96 |
авати му брк.{S} А њему драго.{S} Стаде узвијати главом, као мачак кад га милују, и примаче јој |
пресијече га Перо.</p> <p>— Још има! — узвикну Јефтан јаче. — Само ти слушај мене и немој више |
/p> <p>— У тебе ашикује и шћи и жена! — узвикну Алекса и скочи са столице, подигнувши новине, к |
дно.{S} Русија ће за инад у Цариград! — узвикну Бошко јаче. — Дође она тамо, па шта ће онда?</p |
е.</p> <p>— Аха, нисте нам се надале! — узвикну Обрен, слободно ступајући у <pb n="47" /> собу |
а.</p> <p>— Нек вам је сретно ђечице! — узвикну потресено, као да ће тога часа проплакати. — Бо |
разе.</p> <p>— О Перо мој како си ми! — узвикну на сав глас, да су се многи пролазници морали о |
>— Ти мени рече да сам будала?{S} Ти! — узвикну бијесно. — А зар има више будале од тебе?</p> < |
а празна.</p> <p>— Па ожени се болан! — узвикну удовица, нудећи га ракијом. — Ожени се и буди ч |
а дочека.</p> <p>— Лијепо!{S} Красно! — узвикну. -— То ти је паметна мисао!{S} Ја ћу говорити с |
его у осталих кућа.</p> <p>— Ево нас! — узвикну Јово, коракнувши у широку авлију, испред куће, |
рече као у шали.</p> <p>— Ево форинт! — узвикну Перо.</p> <p>— Два!</p> <p>— Ево два!</p> <p>Пе |
p> <p>— Па што, брате, одма не иштеш! — узвикну Перо, плеснувши рукама. — Што се к’о бајаги сти |
се протезати.</p> <p>— Еј Перо, Перо, — узвикну невесело. — Какав си ми ти домаћин, кад ни слат |
а рукама.</p> <p>— Жениче и невјесто, — узвикну учитељ прије, него су се кола и зауставила и ви |
аше у његово здравље.</p> <p>— Браћо, — узвикну, након дуже почивке, мало вишим, уобљеним, необ |
.</p> <p>— А ти си се напио, несрећо, — узвикну Перо опазивши га. — Док <pb n="151" /> мене биј |
даје.</p> <p>— Па како ћу јој отић’? — узвикну Перо готово очајнички. — Не могу ја узети ђевој |
<p>— Па зар да нам друг умре у путу? — узвикну Перо готово декламујући. — Зар он да умре?{S} Н |
p> <p>— Ух, ух, брате, млада и лијепа — узвикну Перо одушевљено и затапша рукама. — Ух, ух, бра |
обе.</p> <p>— Кршна ђевојка! — нехотице узвикну Јово, натуривши фес на чело. — Кршна!</p> <p>Ст |
пута честитам, — обрадован и раздраган узвикну Перо.— То је љуцки и, што се рекне, човјечански |
>— Онда је погодба готова! — одушевљено узвикну. — Пристајем и ја!</p> <p>У неђељу кренуше обој |
познати некаква кола.</p> <p>— Он је! — узвикнуше.</p> <p>— Није!</p> <p>— Јес’, — дочека Јово |
више и знам...</p> <p>Уједанпут обојица узвикнуше.{S} Перин коњ хтио да изведе нову мајсторију |
тан, охрабрен, поглади се по брковима и узвиси глас:</p> <p>— Него ако си ти чојек, нађи какву |
се.</p> <p>— Па то је лахко, — рече као узгред и не гледајући га. — Ено ти у удовице Стаке шћер |
зуби указаше се.{S} Он испусти некакав уздах и, прије него што је Перо могао што изговорити, з |
огледа у небо и испусти један мученички уздах:</p> <p>— Тако ти је то, брате, кад нема женске г |
не испусти какав непристојан усклик или уздах.</p> <p>— Маро, дијете, — рече јој поп пишући крш |
Перо, сад те по готову неће никаква! — уздахну огледајући се у огледалу. — Хајде, кукавче црни |
лико конака.</p> <p>— То је необично, — уздахну стара, отирући се јаглуком око уста. — Како <pb |
</hi>...</p> <p>— Он је зао?</p> <p>Она уздахну, а не одговори ништа.</p> <p>— Мучи ли те? запи |
она тамо, па шта ће онда?</p> <p>Алекса уздахну.</p> <p>— Шта ће? — запита тужно. — Превариће њ |
p> <p>Перо се прислони леђима уза зид и уздахну.</p> <p>— Све ми се чини, да ће ми се некаква н |
пјеше ићи?</p> <p>Данило обори главу и уздахну.{S} Сад се тек сјети, како је лијепо било сједи |
и, не знам, — одговори Перо и мученички уздахну. — Кажу да сам испросио, а ја не знам.{S} Хоћах |
?</p> <p>Па, окренувши се Милки, дубоко уздахну, удари се руком у прса и пође.</p> </div> <pb n |
чојек свачем научи.</p> <p>Стари дубоко уздахну.</p> <p>— Па... хајдете у кућу, — рече. — Хајде |
вина?</p> <p>— Јок.</p> <p>Стари дубоко уздахну.</p> <p>— Штета, — рече, — црна штета!..{S} Да |
? — запита.</p> <p>— Јес’, — упаде Перо уздахнувши. — Тешко је то, кад нема женске главе у кући |
ркове.{S} Није хтио ни пити.{S} Само је уздисао, дизао главу и њушкао по ваздуху, као да још је |
се Перо Обрену, након пуна два мјесеца, уздишући и преврћући очима као рањеник. — У кући ми ниш |
ше из авлије, а за њима крену и Данило, уздишући и стењући под пртљагом...</p> </div> <div type |
тупо, као без памети, и једва се могао уздржати, да не испусти какав непристојан усклик или уз |
може живити, а без жене може.</p> <p>Па узе ствари и поче их савијати и уређивати.{S} И што је |
се окреће око себе и стење.{S} Најпошље узе некакву излизану четицу и поче га чистити.{S} И раз |
У мене је све овдје записано! — викну и узе чашу вина. — Драги жениче и невјесто! — дрекну из с |
и и туговати...</p> <pb n="130" /> <p>И узе га под руку и силом поведе у гостионицу.</p> </div> |
— повикаше сви у један глас.</p> <p>Он узе чашу и наточи је.</p> <p>— Онда... онда... — поче о |
обро притврдио науку, — како Аћим рече, узевши га себи у радњу. — То му сад нико не може ишћера |
— Па и нека сте ми дошли, — живо дочека узевши их за руке и нудећи их да сједну. — Нама је то д |
и глас и кажипрст десне руке. — тер сте узели слободу, увредљивими поругами чинити повреду царе |
доставе неизоставно.{S} Ви сте си синоћ узели слободу, да на јавноме, позору изложеноме, мјесту |
рски, устакао велике наочари на нос, па узео подеране новине и, мичући губицама попут зеца, пол |
па вазда купујем нове.{S} Ономадне сам узео једну и платио за њу петнес’ гроша.{S} Питам: може |
ице.{S} Богата је, па треба слушати.{S} Узети жену са миразом значи драговољно се продати у роп |
кну Перо готово очајнички. — Не могу ја узети ђевојку а да је не видим.</p> <p>Обрен гурну мачк |
прстима по столу, као да би и сада хтио узети филџан.</p> <p>Други дан, у само свануће, похитао |
, ви ме проћерујете, ви ћете ми и главу узети!..</p> <p>Стари погледа у Благоја, а Благоје у ст |
треба што из Карађорђева времена, ја ћу узети пушку јали хаљину, а нећу жену.</p> <p>Па, окрену |
ревну, па Бог даде те ме проћераше и не узех је.{S} Бојим се само да ме не уфате, јер су ми зап |
и учитељева.</p> <p>Сви се сложише.{S} Узеше дивит и хартије, те заједнички написаше учитељу п |
p>— Жени се, — савјетовао га је поново, узимајући га испод руке. — Жени се, јадан брате, и не г |
е груди горе топлом љубављу према вама, узимамо учешћа у вашем весељу и ступамо пред вас, да ва |
вари, ти пртљагу, а њима остави да сами узјашу.</p> <p>Коњи, чим кренуше, као да осјетише несиг |
себе.{S} Дошло му бијаше да устане, да узме столицу, па да добро изудара и <hi>пунца</hi> и <h |
ците и ви коју.</p> <p>— Прво: треба да узме жену с миразом, — дочека Обрен у пола пјевајући, к |
Ожени се и буди чојек!{S} Само пази: не узми младо ни лудо.{S} То ти и опет велим к’о брату.</p |
само к’о брату кажем: отвори очи, па не узми младо ни лудо, него сабраније и паметније...{S} Мл |
и знала!</p> <p>— Нисам, — одговори она узмичући главом. — Оклен би ја знала?</p> <p>— Јеси...{ |
p> <p>Изненада дотрча Данило.{S} Био је узрујан, узбуђен, усплахирен, па још издаљега избуљио о |
да покаже, е немају ништа видјети...{S} Уједанпут испусти чудан крик.{S} Брада му заигра, на че |
извади и он јаглук и поче трти нос.{S} Уједанпут, као да се присјети нечему, окрену се и пође |
— Ни цару ја то не дозвољаваМ! — дрекну уједанпут и скочи иза стола оборивши три столице.{S} Пр |
више виђео, па највише и знам...</p> <p>Уједанпут обојица узвикнуше.{S} Перин коњ хтио да извед |
рије, поче лупати боце, прозоре, чаше и уједати свирачице.{S} Једну је угризао испод подвољка, |
ао се по руци, а бухе га ишарале својим уједима.{S} У љутини ошамарио је Данила, а опсовао и Јо |
, кога он од милоште прозва Данилом.{S} Уједно одлучи и то, да, први пут пошље смрти родитеља, |
остави.{S} Некаква нарумењена усиђелица указа се пред њим и, љубазно се осмјехујући, показа му |
рога као да дође још дебљи, крњави зуби указаше се.{S} Он испусти некакав уздах и, прије него ш |
мјесту...</p> <p>Пред њима се, одиста, указивала нешто љепша, плочом покривена кућа...{S} Са л |
/p> <p>— Ово ти је зет, — упаде Благоје указујући на Перу. — Он је и закаснио док се уредио, је |
исам ја к’о ти мислиш...</p> <p>Перо се укипи.</p> <p>— А шта сам ти ружно рек’о? — запита зачу |
т изгубио.{S} И другови га оставише.{S} Уклањали су се од њега и сакривали свуда (Обрен се сакр |
је рјеђе, то је слађе!</p> <p>Стрина се уклони и све их пропусти у собу.{S} Само слуга Данило ш |
и. — Во ист полесно?</p> <p>Перо нијем, укочен, не одговори ништа.{S} Само показа прстом на Јеф |
и, па је гурну лактом у прса.{S} Она га укочено погледа, а послужавник јој испаде из руке.{S} И |
етно да се ја женим? — запита и опет се укочи као да се слика.</p> <pb n="12" /> <p>— Велимо, — |
држећи у руци овећу чашу препуну вина, укочио се и издигао главу на више, као да се слика.{S} |
..</p> <p>И стаде.</p> <p>Стадоше сви и укочише се.</p> <p>Почеше забленуто гледати један у дру |
епавицама, што вјечито трепећу, стао је украј стола, држећи у руци овећу чашу препуну вина, уко |
и се, наравно, ако би и њега когод тако украсио.{S} Разлика је само у томе, што је он имао неко |
а глави и силним греботинама по лицу, а украшавао их је увијек он, не љутећи се, наравно, ако б |
етко које комшијско дијете да није било украшено чворугом на глави и силним греботинама по лицу |
кад би изненада чуо.</p> <p>Благоје се укрути као војник и салутира.</p> <p>— <foreign xml:lan |
и теби, Обрене, крштеница? — запита га, улазећи у дућан, јер није знао чиме би паметнијим почео |
и не износи ништа, — шапну стари жени, улазећи за њима. — Видиш, да их је пуно!</p> <p>— А ках |
нац</hi>.</p> <p>— Аха! — викну Благоје улазећи у собу и тарући крупан зној са чела.</p> <p>— Ј |
>— Ама јесам ли ја казао, да ми нико не улази у собу? — плану Јефтан, чим се доктор удаљио. — К |
д излазити.{S} Каз’о је и да му нико не улази.</p> <p>— Ни ја? — отегну Перо.</p> <p>— Ни ти.</ |
тно пође кући.{S} Брзо, као на крилима, улети у своју собу, дохвати из једнога ћошка нове чакши |
ан уведе Перу у један кут, у коме их са улице нијесу могли видјети.</p> <p>— Овђе ћемо ми, — ре |
о се мијешати са осталом дјечурлијом на улици, постао је за кратко вријеме врло славан.{S} Прос |
дају руменији, и изађе.{S} Пође главном улицом.{S} Увуче руке у џепове и поче зазјавати, гледај |
орацима, као да га когод гони, изађе на улицу.</p> <p>Отада су учестали ићи.{S} Перо је <pb n=" |
су се, друго јутро, састали и изашли на улицу. — Ја још ни једне нијесам виђео.</p> <pb n="122" |
ти? — Ако има муштерија у вашој касаби, улови ми кога.{S} Кажи, нек се од мене не боји пријевар |
зној са чела.</p> <p>— Једва га једном уловисмо.{S} Ево нам га!</p> <p>— Ево га! — потврди и с |
адо дјевојче.{S} Носила је на простоме, улупљеноме послужавнику црну кахву, наточену у старе, н |
јутрадан весело подвикну попу, пошто је уљегао у авлију и са слушкињом се најпријатељскије позд |
<p>Перо не одговори.{S} Пропусти га да уљегне у кућу, а он стаде под дуд.{S} Ту, поред Данила, |
па руке шири, у лице ме љуби.{S} И кад уљегнемо у собу, а она ми сједне на крило, па ми чупа б |
!...</p> <p>Кад изненадно, као у преши, уљегоше у авлију и, са ужасном шкрипом и треском, отвор |
ало се двоје свињчади.</p> <p>Из авлије уљегоше, кроз ониска врата, у мрачну кућу, која, и ако |
и одахнути мало.{S} Ипак стегну срце и уљезе.{S} У први мах готово није могао ни распознати љу |
ећи капу под пазухом, скрушен и понизан уљезе у собу.{S} Комесар, дебељкаст, мргодан човјек, са |
чно огрнут <hi>иберцигером</hi>, лагано уљезе у собу, и поздравивши све, сједе У крај.</p> <p>— |
се да је не удари по глави.</p> <p>Перо уљезе у авлију и, раскорачивши се на широко, погледом п |
дма ћемо је испросити, па нека у касабу уљезе к’о твоја невјеста...{S} Брука би била, да уљезем |
твоја невјеста...{S} Брука би била, да уљеземо без <hi>младе</hi>!..{S} Данас ћемо и у цркву и |
а њима и закључавајући их. — Само да ја умакнем комесару, а ви гоните колико хоћете.</p> <p>Па |
/p> <p>Јефтану сину лице и, од радости, умало га не загрли.</p> <p>— А хоћеш ли да те ја куртал |
икну Јефтан и снажно му стеже прсте, да умало није јаукнуо.</p> <p>— Нијесам се оженио, — засте |
од подвољка, гдје је најбјеља, а другој умало није нос откинуо.{S} И све живо поче бјежати од њ |
н особитим мајстором, да га свакодневно умањује.{S} Он није имао радње, нити је налазио за вриј |
— Али, као да се нечега сјети, бржебоље умекша глас и настави љубазније: — Ех, кад хоће власт, |
ема шакама протра се по лицу, као да се умива. — Ти си зар?</p> <p>— А како си? — запита Јово п |
</p> <p>Перо поче трљати руке као да их умива.</p> <p>— Па, размишљајте ви, брате, — рече. — Ја |
буњено се осврћући.</p> <p>Поп се окани умивања, па, онако мокар, пустивши да му се вода циједи |
п, који тек што бијаше устао и почео се умивати, а полијејевала му лијепа Мара, обучена у лахке |
пресијече га удовица оштро. — Младо не умије ни миловати онако, к’о што зна старије...</p> <p> |
дом и српски род.{S} Живили!</p> <p>— Е умијеш га, учитељу, говорити к’о нико, — рече Јефтан по |
ојек паметан, школован, учен, па знаш и умијеш...{S} И како би било да прође ово весеље без теб |
<p>— Невјешто ли ти лажеш, мој Перо, — умијеша се Благоје и стаде између њих. — Зашто ће тебе |
.</p> <p>— Јок!{S} Јок! — повика Обрен, умијешавши се међу њих и хватајући Јефтана за рукав. — |
си, из даљега, некакву пјесму, звонку и умиљату, што попут славујске трепери у ноћи, а у пјесми |
у тешки, топли јорган, дотле се Перо и умио и кренуо низ чаршију, тражећи да се упозна ма с ки |
а неко зове, зове га по имену и каже да умире за њим...{S} Он размахну рукама <pb n="142" /> и |
није било.</p> <p>Три или четири шибања умирише Перу.{S} Волио је, додуше, да проведе још какву |
</p> <p>— Па и не треба, — дочека Обрен умирујући га. — Ја сам то само ’нако каз’о...{S} Знаш, |
у кући.</p> <p>Од тога дана и опет поче умјереније живити.{S} Затвори се у собу и поче читати < |
нов чинио му се смишљен <pb n="23" /> и умјестан и, што је главно, искрен и пријатељски.</p> <p |
> <p>У МОСТАРУ, 1905.</p> <p>ШТАМПАРСКО УМЈЕТНИЧКИ ЗАВОД ПАХЕРА И КИСИЋА.</p> </div> <pb n="2" |
— Ево га! — потврди и стари, дахћући од умора. — А ђе си ти био? — запита, затим, Перу, мргодећ |
бојица и гледали се тупим, безизразним, умореним погледом.</p> <p>Изненада дотрча Данило.{S} Би |
д спавају, —- одговори Благоје мирно. — Уморне па се одмарају.</p> <p>— А синоћ?</p> <p>— Синоћ |
сти разастријеше сламу по соби и, онако уморни, поваљаше се по њојзи.{S} Управо на слами је леж |
е до Пере, поче га миловати по образу и умотавати му брк.{S} А њему драго.{S} Стаде узвијати гл |
тан још слатко спавао на своме кревету, умотан са врх главе до на дно нога у тешки, топли јорга |
ну Перо готово декламујући. — Зар он да умре?{S} Несретниче, зар нијеси могао одма да нађеш док |
<p>— Није.</p> <p>— Па зар да нам друг умре у путу? — узвикну Перо готово декламујући. — Зар о |
ко бегенише.{S} Мрко је и лијепо, па да умреш кад попијеш чашу...</p> <p>— Красно вино! — потвр |
добро ли ми дође!{S} Е чисто ти хтједох умријети у овој гунгули.</p> <p>Благоје застаде и запла |
а ми донесе вина и протра ме по прсима, умро бих...{S} Ето, није се имала, јадница, када ни обу |
ста разлога, јер је кроз кратко вријеме умро. »Отишао у походе покојници« као што сам пред смрт |
кроз риједак, јасенов гај, у село...{S} Унаоколо све мртво!...{S} Прашљиво, пепељасто лишће опу |
ли ићи.{S} Перо је <pb n="53" /> Обрену унапријед плаћао сапутнину и звао га готово сваку вече. |
а три дана.</p> <p>Старац одскочи корак унатраг и раствори уста, као да ће прогутати некога.{S} |
<p>Стари се одуприје рукама о кукове и унесе му се у лице.</p> <p>— А вјенчање? — запита. — Ка |
омаде.</p> <p>— А што кукаш? — дрекну и унесе му се у лице. — Ево, како сам се ја оженио, па ме |
еднако осјећа онај мирис што га је Мара унијела у собу, <pb n="37" /> и пипао је прстима по сто |
Мара, лијепа и мила и, као да је собом унијела читаве руковијети босиока и јоргована, тако се |
јом, што су дошла да слушају музику.{S} Унутра опет све пуно.{S} За свима столовима засјели под |
кривен за вратима и све слушао, провири унутра.{S} Сад је, као за параду, био обучен у старе, ш |
А? — блесасто блекну глава, провиривши унутра.</p> <p>— Данило, синко, — поче Перо благим, очи |
звикну, након дуже почивке, мало вишим, уобљеним, необичнијим гласом, каквим се обично здравице |
те, браћо, — поче Јефтан озбиљно, малко уобљеним гласом, — да је у нас адет, да свачије сватове |
велите људи? — запита први Јефтан мало уобљеним, свечанијим гласом, гледајући по јаранима.</p> |
ило прели му се лицем...{S} И за час се уозбиљи и обледени опет.</p> <p>— А?...{S} А то су ти п |
ваља!</p> <p>— Добро, осијече Благоје и уозбиљи се. — Љубица је кршна, добра и носи ти пет хиља |
рат...</p> <p>— Жао ми је, — рече Јово, уозбиљивши се. — А мени је добро!...{S} И здравља и пар |
ах стишавао и, положивши руке на клупу, уозбиљио се као какав старац.</p> <p>Кроз годину -дана |
туре требају, — бржебоље <pb n="158" /> упаде Обрен. — Њих треба напунити вином и понијети за п |
о до куге!</p> <p>— Куда ћеш их гонит’? упаде стари жешће. — Гонио би и ја, ама су далеко измак |
е иглама хране.</p> <p>— А ти дебела! — упаде Перо.</p> <p>Удовица опет измахну јаглуком и удар |
ос’о...</p> <p>— Што крупњи, бољи је! — упаде Благоје смијешећи се. — Ама само немој радит’ без |
коња.</p> <p>— А нама требају четири! — упаде Перо живо. — Четврти за пртљагу.</p> <p>Јефтан га |
p>— Полахко, полахко, не вичи толико! — упаде преплашени Перо, дајући му знак и рукама и очима |
но без жене? — запита.</p> <p>— Јес’, — упаде Перо уздахнувши. — Тешко је то, кад нема женске г |
"127" /> <p>— Ама ја се зажелио куће, — упаде Данило.</p> <p>— Вратићеш се.</p> <p>Данило се по |
обе и душеци и све.</p> <p>— Фала ти, — упаде Јово обрадован. — То сам и мислио.</p> <p>— Ама у |
ми то?</p> <p>— Требаће, требаће ти, — упаде Перо каскајући за њим. — Ја ћу је извадити, а ја |
>— Немојте се правдати и испричавати, — упаде комесар важно. — Ја знам све вас, све Влахе...{S} |
</p> <p>— Па лијепо; њу ћу и тражити, — упаде Перо сасвим озбиљно. — Ако је лијепа, одмах ће би |
еро одмах.</p> <p>— А ја се не бојим, — упаде Јово ватрено. — Ако буде све к’о што сам намислио |
листове...</p> <p>— То је давно било, — упаде Перо брзо, два пута се поклонивши до земље. — Онд |
одавно чекам.</p> <p>— Ово ти је зет, — упаде Благоје указујући на Перу. — Он је и закаснио док |
оштена ствар...</p> <p>— Коњ је плах, — упаде Јован, — па му драго да поскочи, драго...</p> <p> |
p> <p>— Ама побиће се, ако Бога знаш, — упаде Перо. — Зар им не видиш столице у рукама?</p> <p> |
кахву.</p> <p>— Знаш... к’о момци... — упаде Перо, сметено се окренувши удовици.— Момци... па |
и...</p> <p>— А која ли му је млада? — упаде Обрен.</p> <p>— Нас се не тиче која је ни чија је |
— додаде мало тише.</p> <p>— Који ће? — упаде Обрен брзо. — Ко то може?</p> <p>Данило, који је |
е, јесам ли ја крив што сам несретан? — упаде Перо снуждено. — Несретан се родио, несретно живи |
> <p>— А и њој ће бити необично, — опет упаде домаћица још се ближе примичући Пери и милујући г |
одговора није могао смислити и овај му упали да не може боље.{S} Да тако није казао, поп му не |
и учитељ.{S} Дугуљаст, болешљив младић, упалих прсију и уских, кукастих рамена, вјечно огрнут < |
, и избацујући шале, које се у књиге не уписују.{S} На другој страни препирала се једна баба са |
е него први пут прими Перу.</p> <p>— На упит о вашој ћудоредности, добио сам двојбен одговор, — |
<p>— Нећеш га, зар, дат’ на занат? — — упита Аћим мекше.</p> <p>— Јок.{S} Послаћемо га у школу |
уди се.</p> <p>— Фала Богу, —- промрмља уплашени Данило, који је стајао поред постеље. — Фала Б |
ли поп код куће? — некако сурово запита уплашену слушкињу, кад стиже до попових врата и снажно |
нова?</p> <p>— Његова, његова сам ја! — уплете се Милка, хватајући Обрена испод руке и смијешећ |
е...</p> <p>— Ја би замолио још кога, — уплете се Обрен, који је и сам волио здравице држати. — |
та, по форинта...</p> <p>— Није пуно, — уплете се Перо и стаде међу њих. — Није пуно, само кад |
ајдемо, — рече Обрену.</p> <p>— Куда? — уплете се удовица и потрча за њим. — Куда?</p> <p>— Ето |
је нама фајда, кад се бију на страни? — уплете се Перо.</p> <p>— Фајда је, — осијече Бошко, љут |
p>— ...и мати је ашиковала, — поново се уплете онај из гомиле.</p> <p>— ...и мати ти је ашикова |
мио и кренуо низ чаршију, тражећи да се упозна ма с киме и да се распита за П-ске дјевојке.{S} |
че једне вечери Пери, пошто су се боље’ упознали. — Хајде.</p> <p>— А ђе ћу? — запита Перо, гле |
p> <p>Због тога је приступио и Пери.{S} Упознао се с њиме, нашалио се и почео му сједити у мага |
ља да га хвали.</p> <p>Негдје у то доба упознао се Перо са Јефтаном Мргудићем, првим својим јар |
о Карантан, с којим сам вас рад поближе упознати, родио се љета господња не знам кога, али свак |
ру да проси дјевојку.{S} Управо сте ово упорабили...</p> <p>Перо се сјети свега што је синоћ Бл |
p> <p>— Превариће он, — одговори Алекса упорно, потпуно увјерен о неприкосновености свога мишље |
/> троножне столице, које обично сељаци употребљавају, и разгледали су собу, у којој није било |
ша...{S} Нећу га, зар, ја учити како ће управљати женом, к’о што га ти учиш...</p> <p>Домаћица |
у и ноге, поклецнуше кољена и он сједе, управо паде на столицу...{S} Свијест му се поче мрачити |
онако уморни, поваљаше се по њојзи.{S} Управо на слами је лежао сам Перо, јер је Јово одмах за |
звољавате ни цару да проси дјевојку.{S} Управо сте ово упорабили...</p> <p>Перо се сјети свега |
нешто, али говорити није знао.{S} Он је управо имао неки свој језик, у коме је било помијешано |
лијепо нашљество.{S} Због нашљества се управо и прочуо и био је, од свих касабалија, једноглас |
оја му се склизну низ нос и заустави се управо на брковима.{S} Јефтан Мргудић устаде, љуљајући |
главу.{S} Али даље — ни маћи.{S} Ту се управо десила слова Ц, Ф и Ћ и то га је бунило.{S} Изго |
разреда свршио је са довољним успјехом управо за осам година.</p> <p>— Добро притврдио науку, |
незгоди.{S} Он сјео близу удовице, сјео управо тако, да се његово раме чешало о њезино и, гледа |
о обично заплаче свако дијете.{S} То му управо, није ни падало на памет, пошто је на свијет изи |
о средини, пустивши да му два бича пану управо по обрвама, заглади солуфе, уфитиљи бркове, ушти |
мо преврну очима и, савијен као гудало, упрашен, диже се са земље.</p> <p>— Што се не чуваш? — |
е...{S} Ипак не одговори ништа.{S} Само упрти пртљагу и пође пред њима, да их води Јовановој ку |
њим коњем.{S} Обојица задуханили, па се упустили у разговор:</p> <p>— Благо теби, свијета ћеш в |
много свиђала и, не размишљајући дуго, упути се њојзи.</p> <p>Ступивши на врата механска, заст |
тако освети.{S} Затим сиђе на авлију и упути се дуду, испод кога су Данило и Игњат слатко спав |
гим путем, а не оним којим су дошли.{S} Упутише се чопору ниских, сеоских кућа, испред којих се |
ицама, сједили старији људи и жене, и — упутише се механи.{S} Око механских врата дизала се гра |
ни!</p> <p>Перо се пусти.{S} Обојица се упутише некаквим уским и прљавим сокацима, прођоше кроз |
каква познаника одмара, а они се полако упутише уском путањом, која је водила кроз риједак, јас |
би хотио«...{S} Писмо послаше у механу, упућујући момче, да ће га ту <hi>сигурно</hi> наћи.</p> |
— То би било најпаметније, што си досад урадио.{S} Мало што паметно радиш, ама то ваља!...{S} И |
ка.{S} И обично се заклињао, да ће бити уредан.{S} Заклињао се и да ће претрести и уредити кућу |
који му је давао књиге.</p> <p>Као <hi>уредан</hi> човјек најпошље одлучи да набави једнога сл |
има.</p> <p>— Добро, брате.{S} Баш ти и уреди, — рече. — Кад нема Јефтана уређуј ми ти.{S} Вјер |
женске главе у кући...{S} Нема ко да ми уреди; нема ми ко ни кошуље прати, па вазда купујем нов |
Него, ако хоћеш, остави све мени, па да уредим.{S} Ако је не видиш сад, виђећеш пошље, па доста |
ет пође да га љуби. — Ти си ми рек’о да уредим и ја сам све уредио.{S} Имаш пунца газду, пуницу |
9" /> и видиш ђевојку.{S} Лијепо све да уредимо, па одма сјутра на вјенчање.</p> <p>Перо га пог |
— Ти си ми рек’о да уредим и ја сам све уредио.{S} Имаш пунца газду, пуницу газдиницу, ђевојку |
јући на Перу. — Он је и закаснио док се уредио, јер се у пунца не долази неуређено.</p> <p>Нос |
. — Како то?</p> <p>— Па испросио сам и уредио све, — викну Благоје весело и опет пође да га љу |
ко из гомиле.</p> <p>— ...своју би кућу уредио! — дрекну Бошко јаче. — И не би... не би...</p> |
и би... ти би...</p> <p>— ...своју кућу уредио, — дочека неко из гомиле.</p> <p>— ...своју би к |
јући их. — Погођено је!...{S} Сад ћу ја уредити и извести коње!</p> <p>— Данас ће бит’ пасја вр |
мо мени пусти!{S} Ти знаш, да ћу ја све уредити к’о што ваља.</p> <p>— Ама ја хоћу да видим, — |
дан.{S} Заклињао се и да ће претрести и уредити кућу и све ствари по њој, раштркане и разбацане |
titlepage"> <p>„МАЛА БИБЛИОТЕКА“</p> <p>УРЕДНИК: РИСТО КИСИЋ.</p> <p>ВЛАСНИК: ИЗДАВАЧКА КЊИЖАРН |
та као барјачићи.{S} Све лијепо, чисто, уређено, »све пјева« како рече Јефтан!{S} А најљепша и |
> <p>Па узе ствари и поче их савијати и уређивати.{S} И што је више савијао, све му на срцу лак |
еда на њу, него се одмах поче чистити и уређивати.{S} Очешља се лијепо и раздијели <pb n="114" |
ти и уреди, — рече. — Кад нема Јефтана уређуј ми ти.{S} Вјерујем ти к’о оцу своме...</p> <mile |
И била ми је драга пуно!{S} Чак сам је урез’о у пршуте, а пршути лијепи к’о душа...</p> <p>Удо |
орао се одржати и сви јарани опет се, у уречено доба, нађоше у Периној соби.{S} Пред њима је ст |
кахвом, ракијом, духаном, гурабијама и урмашицама, низ које се циједио мед.{S} И дуги разговор |
Данило не остави.{S} Некаква нарумењена усиђелица указа се пред њим и, љубазно се осмјехујући, |
вим бачвама одма се вино поквари, па се усирћети, па не ваља ништа...{S} А у мене све чисто...< |
е пусти.{S} Обојица се упутише некаквим уским и прљавим сокацима, прођоше кроз двије-три авлије |
уљаст, болешљив младић, упалих прсију и уских, кукастих рамена, вјечно огрнут <hi>иберцигером</ |
држати, да не испусти какав непристојан усклик или уздах.</p> <p>— Маро, дијете, — рече јој поп |
и љубити.</p> <p>— Тако, брате, тако! — ускликну са неким заносом. — Сједницу, па да гласамо.{S |
еница злати у боци. — Лијепо, лијепо! — ускликну још једном отресајући снијег са хаљина, трљају |
у, испред куће, ограђену са свих страна уском сухозидицом. — Ту смо!</p> <p>По авлији, нарочито |
знаника одмара, а они се полако упутише уском путањом, која је водила кроз риједак, јасенов гај |
оруга и што му је лице било ишарано као ускршње јаје.{S} Ипак му је нос највише страдао и вјечи |
S} Ја само дочекујем странце и чиним им услуге... <pb n="120" /> Ћара никаква не тражим, нити м |
имити на ћилиму.{S} Очи му се помутише, усне поблиједеше, коса се накостријеши.{S} Поплашено по |
грђе.</p> <p>Љубица!</p> <p>Перо напући усне и цмокну њима као да се љуби с киме.</p> <p>— Ох, |
ао јаре када га ухвате.{S} Објеси горњу усну, те му кукасти нос готово до браде доприје.{S} Иза |
еша се мало и хотимично се растресе над успаваним Јефтаном, да коју буху стресе на њега и да му |
слушао.{S} Удаљена музика као да га је успављивала, те је почео отезати трепавицама и страшно |
ију, крњавих зуба (због чега је вазда и успијала губицама) смјежуране коже, набијељена, помоли |
<p>Четири разреда свршио је са довољним успјехом управо за осам година.</p> <p>— Добро притврди |
главу и спремао се да пође некуда, кад усплахирани Перо утрча у собу и још са врата повика:</p |
рча Данило.{S} Био је узрујан, узбуђен, усплахирен, па још издаљега избуљио очи, растворио уста |
епаде и Благоја и остале госте, који га усплахирено погледаше. — Не дозвољавам и не дозвољавам |
ат као да не чу добро.{S} Метну прст на уста и издиже обрве.</p> <pb n="79" /> <p>— Стрико зна |
Старац одскочи корак унатраг и раствори уста, као да ће прогутати некога.{S} Лако бљедило прели |
па још издаљега избуљио очи, растворио уста и махао рукама као да ће полетити.</p> <p>— Нема Т |
уздахну стара, отирући се јаглуком око уста. — Како <pb n="136" /> ћу ја да своје дијете не ви |
колише га.{S} Јово се саге и примаче му уста ушима.</p> <p>— Еј стрико!— зовну га. — Стрико!</p |
јечи застаде и остаде онако растворених уста, блесасто гледајући у собу.{S} Зину и доктор.{S} Д |
<p>Старац се дохвати руком за стабло и устаде.{S} Лице као да му се одмах разведри.</p> <p>— П |
а је био сасвим и заборавио и, кад овај устаде пружајући му крштеницу, зачуђено га погледа и ка |
! — прогунђа стари мрштећи се.{S} Затим устаде и, испод ока, погледа госте. — А што ви још не ш |
шље, спасао.</p> <p>Угледавши госте, он устаде и зачуђено их посматраше.</p> <pb n="78" /> <p>А |
усрет...</p> <p>— Хоћемо!..</p> <p>Јово устаде и даде Јефтану знак, да и он жели говорити.{S} Ј |
е управо на брковима.{S} Јефтан Мргудић устаде, љуљајући се и тетурајући, хтједе бацити чашу, а |
ажим жену.</p> <p>— Живиооо!</p> <p>Сви устадоше иза стола.{S} Загрлише се и почеше љубити, као |
, нећете ми барем сметати...</p> <p>Сви устадоше.{S} Макар и по врућини, морали су у шетњу.{S} |
>— Ако хоћеш хајдемо! — окоси се Јефтан устајући.</p> <p>— Ама ја велим: ја ћу само мало, — опе |
о наш друг Перо Карантан, — поче Јефтан устајући са столице и исправљајући се. — Ми <pb n="160" |
е вазда лијепо, — дочека удовица весело устајући испред <pb n="54" /> њих и правећи им мјесто. |
сто, а други прекрстио ноге по турски, устакао велике наочари на нос, па узео подеране новине |
тек’о све што имам онда, кад је био наш устанак.{S} И ја и <pb n="102" /> Алекса (ту показа рук |
је све око себе.{S} Дошло му бијаше да устане, да узме столицу, па да добро изудара и <hi>пунц |
га изненађени поп, који тек што бијаше устао и почео се умивати, а полијејевала му лијепа Мара |
есомучно поче љубити по челу, образима, устима.</p> <p>— А како си? — запита Јово, покушавајући |
ица опет измахну јаглуком и удари га по устима.</p> <p>— Људи воле и крави дебљој а камо ли жен |
е се служили њиме.</p> <p>Доктор је баш устицао шешир на главу и спремао се да пође некуда, кад |
<p>— Цо хћеш? — запита зачуђени доктор, уступајући пред њим. — Цо?</p> <p>Перо скиде капу и пон |
се доктор удаљио. — Како си се ти смио усудити, да ми дођеш?</p> <p>— Ја нисам знао да има нек |
о главе... ама кошуља... — рече тужним, утањеним гласом, као дијете које се спрема да заплаче.< |
и се у прса.</p> <p>— А-а утекли су!{S} Утекли! — дрекну. — Од куге није било оваке бруке!</p> |
ом снагом удари се у прса.</p> <p>— А-а утекли су!{S} Утекли! — дрекну. — Од куге није било ова |
е утирући суза. — Има сто конака да смо утекли!</p> <p>— Па шта ти је, магарче; какво је то чуд |
та ти је?</p> <p>— Мислим се колико смо утекли од куће, — одговори Данило жалостив но, не утиру |
поцрвени још више, поклопи очи рукама и утече из собе.</p> <p>Стари сам диже послужавник са тал |
е тргоше...{S} Јока сакри лице бошчом и утече у кућу, а Јово му се приближи.</p> <p>— Не ваља т |
куће, — одговори Данило жалостив но, не утирући суза. — Има сто конака да смо утекли!</p> <p>— |
видиш, нико ти не брани, — рече мирно, утишавајући га. — Хајдемо одмах...{S} Само плати трошак |
. — Још има наде.</p> <p>— Моја је нада утонула у морске дубине, па је рибе једу, — пресијече г |
...{S} Послаће своје Козачине, па ће га утопит’ у мору...</p> <p>— А јенглеске лађе? — запита А |
се да пође некуда, кад усплахирани Перо утрча у собу и још са врата повика:</p> <p>— Помагај, г |
— након непуна сахата заграја Благоје, утрчавши у собу, па поче грлити Перу и љубити у оба обр |
же се живи...</p> <p>Перо је стајао као утучен.{S} Нити је знао мислити, ни још шта говорити... |
о не одговорише ријечи.{S} Обојица, као утучени, кренуше из авлије, а за њима крену и Данило, у |
лади?...</p> <p>Сељак слегну раменима и ућута.</p> <pb n="80" /> <p>— Таки сте ви сви.{S} Сви н |
лата...</p> <p>— Хоће.</p> <p>Перо опет ућута.{S} Скрсти руке у крило и поче ломити прсте.{S} О |
Перо покуњено.</p> <pb n="63" /> <p>Сви ућуташе.{S} Погледаше се и као да хтједоше један другом |
и не узех је.{S} Бојим се само да ме не уфате, јер су ми запријетили, да ће ми је довести амо н |
> <p>— Баш?</p> <p>— И хоћу! -</p> <p>— Уфатићу те за ријеч, — дочека Јефтан и снажно га стегну |
пану управо по обрвама, заглади солуфе, уфитиљи бркове, уштину се за образе, да му изгледају ру |
Перо одушевљено и затапша рукама. — Ух, ух, брате, то ми се хоће!</p> <p>— А таке у нашем мјест |
лијепа! — осијече Јово...</p> <p>— Ух, ух, брате, млада и лијепа — узвикну Перо одушевљено и з |
у рашта ићи и увијек гледати Марушку... ух, моју слатку Марушку!...</p> <p>Читава тога дана, а |
кну Перо одушевљено и затапша рукама. — Ух, ух, брате, то ми се хоће!</p> <p>— А таке у нашем м |
да и лијепа! — осијече Јово...</p> <p>— Ух, ух, брате, млада и лијепа — узвикну Перо одушевљено |
ле.{S} Удовица се чак и карамфилом, иза уха, закитила и лице превукла танким руменилом, те би с |
То не могу...</p> <p>Перо се почеша иза уха, поче куцкати врхом од кундуре о тле и као смишљати |
или ме, да сам крао суцке биљеге, па ме ухавсили и оћерали из службе...{S} Не трпе, мој Перо, п |
исплази језик и дрекну као јаре када га ухвате.{S} Објеси горњу усну, те му кукасти нос готово |
е од страха.{S} Поблиједи, полегути се, ухвати се за гриву и склопи очи да не види своје пропас |
пође неколико корачаји, па застаде.{S} Ухвати Благоја за крај од прслука и погледа му право у |
ван себе, у мало не скочи за њом, да је ухвати, да је задржи.{S} На попа је био сасвим и забора |
аго да поскочи, драго...</p> <p>Перо се ухвати за кољено и хукну.</p> <p>— Нека га Данило јаше |
те изгледаше као какав људождер.{S} Он ухватио Данила, па му причао своје доживљаје из времена |
љао од своје заручнице, није могао лако ухватити и дуже задржати, а, осим њега, Обрен му је изг |
мало пусти и, од милоште, повуче га за ухо.</p> <p>— А-а кршно си момче!{S} Лијеп објешењак! — |
м задовољни.</p> <p>Стари се дохвати за ухо, као да није добро чуо.</p> <p>— А и хране немам, — |
четири пута излазио на тесту, прислањао ухо земљи и ослушкивао: чује ли се барем какав тутањ?{S |
ицом.{S} Ти си чојек паметан, школован, учен, па знаш и умијеш...{S} И како би било да прође ов |
д гони, изађе на улицу.</p> <p>Отада су учестали ићи.{S} Перо је <pb n="53" /> Обрену унапријед |
горе топлом љубављу према вама, узимамо учешћа у вашем весељу и ступамо пред вас, да вам пружим |
ађе увријеђена.</p> <p>— А што га не би учила? — запита. — Млад је он, па још не зна како се ку |
ра. — Гони, и кажи му, лопову, да ми је учинила товар штете...{S} Толико ће ми платити!</p> <p> |
но, нешто чудно, што би само Перо могао учинити.</p> <p>— Ишао је зато, да види: има ли икаква |
буде криво, њега да замолимо.{S} Он је учио, па зна да везе...</p> <p>— Ја би замолио још кога |
а.</p> <p>Кашње се и увјерио о томе.{S} Учитељ је био омањи, сићушан младић, хром у десну ногу, |
сви...</p> <p>Пушке запуцаше.</p> <p>А учитељ поче здравицу...</p> </div> <pb n="169" /> <div |
ивало све то рјеђе.{S} Доста је било да учитељ покаже прут и он се одмах стишавао и, положивши |
!</p> <p>— Јао, очепили су ме! — хукаше учитељ скакучући на једној нози. — Очепили, па боли...< |
а их, како треба, искриви и удеси?{S} И учитељ му је тукао главом о таблу да боље запамти и дру |
савјетовању, док, једва једном, дође и учитељ.{S} Дугуљаст, болешљив младић, упалих прсију и у |
бити него ли је њима.</p> <p>— Бије ли учитељ пуно? — питао <pb n="18" /> је другове, који су |
обијала некакав чудан облик и ни он, ни учитељ, ни сви ђаци не би их кашње могли прочитати.</p> |
.</p> <p>— Жениче и невјесто, — узвикну учитељ прије, него су се кола и зауставила и високо изд |
јавимо, да он долази у петак...</p> <p>Учитељ, зачуђен, искриви се на столици и погледа га туп |
и ви викните и дигните грају...</p> <p>Учитељ се био толико заговорио, да је чак заборавио и н |
да не би било каквих неприлика.</p> <p>Учитељ презриво одмахну руком и куцну се по челу.</p> < |
жење, па завршујући самим собом.</p> <p>Учитељ је, опет, на другој страни, поучавао свијет, как |
ло да прође ово весеље без тебе?</p> <p>Учитељ се осмјехну и, од радости, наклони се опет.{S} В |
зашла на врх главе и он је мрзио и њу и учитеља и све ђаке.{S} С тога му се и допаде очева радњ |
ики би много било...{S} Доста је њему и учитељева.</p> <p>Сви се сложише.{S} Узеше дивит и харт |
била сва три Перина јарана, заједно са учитељем, удовицом Стаком и толиким другима.{S} Сви су |
и род.{S} Живили!</p> <p>— Е умијеш га, учитељу, говорити к’о нико, — рече Јефтан потресен, бри |
шкати по обрви.</p> <p>— Ама молимо те, учитељу, — рече, — да одма напишеш, па да напријед чује |
S} Прште негдје и нечија боца.</p> <p>— Учитељу пази! — дрекну Јефтан, провирући се напријед. — |
поздравивши све, сједе У крај.</p> <p>— Учитељу, јављамо ти радосну вијест, да се оженио наш др |
тесту и почеше се гурати.{S} Неко стаде учитељу на ногу, Обрену неко обори капу.{S} Прште негдј |
дивит и хартије, те заједнички написаше учитељу писмо, у коме учтиво замолише »да се потруди, а |
настави Јово не слушајући Обрена. — Ако учитељу не буде криво, њега да замолимо.{S} Он је учио, |
е ријешено, да се Перо натовари на врат учитељу.</p> <p>У овоме питању Перо се није слагао с њи |
реба да ме слуша...{S} Нећу га, зар, ја учити како ће управљати женом, к’о што га ти учиш...</p |
како ће управљати женом, к’о што га ти учиш...</p> <p>Домаћица се као нађе увријеђена.</p> <p> |
</p> <p>— Честитам, — испусти кроз нос, учтиво се наклонивши, пошто се мало прибрао. — То ми је |
једнички написаше учитељу писмо, у коме учтиво замолише »да се потруди, ако му није тешко, и да |
Толико ће ми платити!</p> <p>Затим опет ушепртљи.{S} Поново притрча прозору, млатарајући рукама |
ругови су му показивали и теглили га за уши и све — узалудно.{S} Мећао је буквар под главу кад |
свих страна и лијепе се за образе, око ушију, и за хаљине.</p> <p>— Ово је пасје путовање! — п |
е га.{S} Јово се саге и примаче му уста ушима.</p> <p>— Еј стрико!— зовну га. — Стрико!</p> <p> |
триженим брковима и великим, оклепљеним ушима, мирно је спавао.{S} Обучен је био у танке, прљав |
брвама, заглади солуфе, уфитиљи бркове, уштину се за образе, да му изгледају руменији, и изађе. |
и маћи.{S} Ту се управо десила слова Ц, Ф и Ћ и то га је бунило.{S} Изговорити би их и могао и |
у на страни? — уплете се Перо.</p> <p>— Фајда је, — осијече Бошко, љутит, што га прекидају у ри |
ги обогате...</p> <p>— Па каква је нама фајда, кад се бију на страни? — уплете се Перо.</p> <p> |
и само паметни људи знају, каква је то фајда.{S} Ако се бију на страни, побиће се и овђе, а ка |
о, окренувши се опет друговима. — Вина, фала Богу, има.{S} Има браћо! за вино не треба женска г |
Данило, који је стајао поред постеље. — Фала Богу кад си се пробудио!</p> <p>— А ко ти је то? — |
о, жив био, дела ти прифати! — викну. — Фала Богу, кад сам ја добио одмјену.</p> <p>Перо се, из |
затварати...{S} Слободни сте!</p> <p>— Фала Богу! — викну обрадован Перо и удари капом о тле. |
да вас протјерам са пратњом...</p> <p>— Фала Богу и на томе, — опет ће Перо, још одушевљеније. |
та, милоока, Швабица показала.</p> <p>— Фала Богу кад смо живи! — викну Перо и, онако у свима х |
у реду: и собе и душеци и све.</p> <p>— Фала ти, — упаде Јово обрадован. — То сам и мислио.</p> |
очи са постеље и — пробуди се.</p> <p>— Фала Богу, —- промрмља уплашени Данило, који је стајао |
хаљинама, завали се у кревет.</p> <p>— Фала Богу кад смо овђе, — рече и Јефтан и испод ока пог |
ући ћемо!</p> <p>И оде у собу.</p> <p>— Фала Богу, кад ћу се вратити, — рече сам себи, шетајући |
моји пријатељи, мени дошли и које вама фала на љубави.{S} Мени је драго живити и свакоме је др |
у година, па макар и у тикви.{S} И вама фала, које ви мени наздрависте за мој дуг живот...{S} А |
ако желиш чути за наше здравље, ми смо фала Богу добро и здраво, к’о што и теби исто пријатељс |
, на прилику, не мислим ништа па шта ми фали, а?</p> <p>— Тако је, — опет одобри Перо врпољећи |
је из школе изашла, ама је свијет пуно фали.</p> <p>Перо направи забринуто лице и поћута мало. |
о, међу чаше, и запјева.</p> <quote> <l>Фалио се жути лимун крај мора,</l> <l>Има л’ иђе иког љ |
осокољен доласком гостију: — У читавој фамилији, бре!{S} Дај ми спомени једног паметног чојека |
оју пијеваца.</p> <p>— У читавој твојој фамилији све су будале, — дочека Алекса, осокољен долас |
n="132" /> је поред врата шкиљио један фењер, а на кривим степеницама гориле су двије омање ла |
дао у огледалу, чешљао се мимо обично и фес мало накривио на лијеву страну, пустивши, да га сви |
јка! — нехотице узвикну Јово, натуривши фес на чело. — Кршна!</p> <p>Стари га погледа попријеко |
оигравати.</p> <p>— Крава, крава, крава Филипова у нашем житу! — викну. — Крава Филипова!{S} Кр |
Филипова у нашем житу! — викну. — Крава Филипова!{S} Крава, крава, крава!</p> <p>Па полети врат |
ки, — викну жени, — нека у тефтеру нађе Филипово име и нека му припише у дуг још товар жита!... |
из авлије.</p> <p>— Игњате, гони краву Филипову из жита, — развика се стари попут пудара. — Го |
о и загледао у њу, да није знао који ће филџан прихватити, и није осјетио, како је, прихваћајућ |
а по столу, као да би и сада хтио узети филџан.</p> <p>Други дан, у само свануће, похитао је по |
ати по једну...{S} Ама немој точити пун филџан, него само половину.</p> <p>Гости су већ били по |
црну кахву, наточену у старе, напукнуте филџане.{S} Ненавикнута, зар, да служи оволико гостију |
са тала и метну га у крај.{S} Покупи и филџане од гостију.</p> <p>— Да није сиротиње, частио б |
ј Милка поплашено скочише, и, оставивши филџане и кахву, коју су испијале, зачуђено их погледаш |
е по соби и, онако са стране, погледа у филџане, да види: јесу ли напуњени?{S} Жила она опет му |
а вади, — рече као у шали.</p> <p>— Ево форинт! — узвикну Перо.</p> <p>— Два!</p> <p>— Ево два! |
ен се осмјехну.</p> <p>— Дај и мени два форинта, па вади, — рече као у шали.</p> <p>— Ево форин |
Није скупа...{S} На коња по форинта, по форинта...</p> <p>— Није пуно, — уплете се Перо и стаде |
н.</p> <p>— Није скупа...{S} На коња по форинта, по форинта...</p> <p>— Није пуно, — уплете се |
је, а уза сваку годину носи пет стотина форинти.{S} Педесет година, двадесет и пет хиљада!</p> |
че. — Сваки пут кад одем да ми дадеш по форинту.{S} Толико би дао доктору да си ожењен, па да т |
гласа, поигравајући пред њим. — ха, ха, ха жену би хтио!{S} Је ли жену?{S} Е то ваља и то ти је |
ега гласа, поигравајући пред њим. — ха, ха, ха жену би хтио!{S} Је ли жену?{S} Е то ваља и то т |
з свега гласа, поигравајући пред њим. — ха, ха, ха жену би хтио!{S} Је ли жену?{S} Е то ваља и |
, што сам прав-здрав три дана одлеж’о у хавсу?</p> <p>— Видићемо, — одговори апсанџија узвијају |
г’о наћи посла?</p> <p>— Опет сам био у хавсу...{S} Обиједили ме, да сам заварао некакву ђевојк |
ну и кврцну га по носу.</p> <p>— Хајде, хајде тражи кола, магарче, — рече му благо, готово тепа |
агоје весело. — То је све готово!...{S} Хајде да пијемо!..</p> <p>— Ама кажи ти мени...</p> <p> |
ући га зачуђено.</p> <p>— Ђе ћеш?...{S} Хајде са мном... — љутну се Јефтан и направи мргодно ли |
и...</p> <p>— Готово је, велим ти...{S} Хајде да пијемо!</p> <p>И силом угура Перу у најближу г |
? — викну Бошко и скочи са столице... — Хајде ти стани на воду, а ја ћу на сухо, па да видимо к |
ије твоје мјесто међ момцима, — рече. — Хајде из собе.</p> <p>Јока скочи као опарена.{S} Отури |
ери Пери, пошто су се боље’ упознали. — Хајде.</p> <p>— А ђе ћу? — запита Перо, гледајући га за |
сом, окрећући се и као тражећи нешто. — Хајде нађи и донеси једну чисту, моју кошуљу.</p> <p>Да |
! — уздахну огледајући се у огледалу. — Хајде, кукавче црни, у манастир па пости и читај молитв |
едамо! — викну.</p> <pb n="125" /> <p>— Хајде, по Богу брате, да је само очима видим.</p> <p>— |
опет га поведе пред комесара.</p> <p>— Хајде, — вели, — да чујеш пошљедњу пресуду, па јали ће |
Благоја за раме и дрмну њиме.</p> <p>— Хајде! — викну.</p> <p>Обојица пођоше.</p> <p>Нијесу ду |
ј се ближе.{S} Опет је пољуби.</p> <p>— Хајде, Перо, да иђемо, — поче Јефтан и као подиже се. — |
е и почео му сједити у магази.</p> <p>— Хајде затварај, па да мало прошетамо, — рече једне вече |
ти ногама, као да збија сламу.</p> <p>— Хајде, да је гледамо! — викну.</p> <pb n="125" /> <p>— |
осмјехну и кврцну га по носу.</p> <p>— Хајде, хајде тражи кола, магарче, — рече му благо, гото |
и?...{S} Каква је то дјевојка?</p> <p>— Хајде да се пије! — дрекну Благоје, не допуштајући му д |
S} Ја сам ти показао како се путује, па хајде сам...</p> <p>Перо се прислони леђима уза зид и у |
у ја?</p> <p>— Ето ти Данила, па с њиме хајде, — одговори Јефтан. — Паметан је он, а и ти си са |
/p> <p>— С овијем се нећеш погодити!{S} Хајдемо! — рече Јефтан љутито и окрену му лећа. — Хајде |
брани, — рече мирно, утишавајући га. — Хајдемо одмах...{S} Само плати трошак, па да иђемо.</p> |
рече Јефтан љутито и окрену му лећа. — Хајдемо тражити другога.</p> <p>Јован се бржебоље одмач |
ему, окрену се и пође вратима.</p> <p>— Хајдемо, — рече Обрену.</p> <p>— Куда? — уплете се удов |
} Ја ћу само мало...</p> <p>— Ако хоћеш хајдемо! — окоси се Јефтан устајући.</p> <p>— Ама ја ве |
<p>Стари дубоко уздахну.</p> <p>— Па... хајдете у кућу, — рече. — Хајдете и отпочините.</p> <pb |
</p> <p>— Не чекајте више, — осијече. — Хајдете, па ми одма враћајте жито!...{S} Одмах!...{S} А |
p> <p>— Па... хајдете у кућу, — рече. — Хајдете и отпочините.</p> <pb n="73" /> <p>И пусти их н |
— рече Јефтан потресен, бришући сузу. — Халал му вјера ко те таког родио и на нас намјерио!</p> |
лио би са Стаком хљеб јести него с њоме халву...</p> <p>— Добро, — викну Јефтан тапшући га по р |
скликну још једном отресајући снијег са хаљина, трљајући прозебле руке и још једнако цвокоћући |
>И, нарамљујући и стресајући прашину са хаљина, пође за њима.</p> <p>Једва пред вече стигоше у |
смо живи! — викну Перо и, онако у свима хаљинама, завали се у кревет.</p> <p>— Фала Богу кад см |
лада и допадљива, у старим, исплављелим хаљинама, са осмијехом на лицу поздрави Јову и пружи му |
и лијепе се за образе, око ушију, и за хаљине.</p> <p>— Ово је пасје путовање! — прогунђа Јефт |
Наравно, да је одмах од оца добио нове хаљине, што се показао тако »даровит и паметан«...</p> |
о за параду, био обучен у старе, широке хаљине Перине, које су висиле о њему као о суху дрвету, |
ејевала му лијепа Мара, обучена у лахке хаљине, неуређена и мало рашчерупана, те су јој бичеви |
ђорђева времена, ја ћу узети пушку јали хаљину, а нећу жену.</p> <p>Па, окренувши се и не рекав |
} Ту су се гурала три-четири беспослена хамала и инадила се са дјечурлијом, што су дошла да слу |
да не види Перу.{S} Пребирао је некакве хартије и мрмљао нешто.</p> <p>— Хм, — рече након дуже |
каче некакав чудноват реп: од изрецкане хартије и старих крпетина.</p> <p>— А шта ти ту радиш? |
/p> <p>Сви се сложише.{S} Узеше дивит и хартије, те заједнички написаше учитељу писмо, у коме у |
— рече након дуже почивке, остављајући хартије на страну и одахнувши мало. — Ви се зовете Перо |
Лијеп си и... некако... млађи.</p> <p>— Хахаха, — блажено се засмија Перо, гледајући јој у ону |
постили...</p> <p>Непрестано говорећи и хвалећи Перу, поп, из некакве старе, зарђале кутије изв |
и трчао од пријатеља до пријатеља да га хвали.</p> <p>Негдје у то доба упознао се Перо са Јефта |
и паметан«...</p> <p>— Красно дијете, — хвалио се Аћим свакоме. — Знао сам ја, да ће бит’ мимо |
ц га није могао дуго хвалити, а није га хвалио из врло проста разлога, јер је кроз кратко врије |
S} Једино је још Аћим ловио пријатеље и хвалио им се:</p> <p>— Опет је он кршан!...{S} Он ће и |
/head> <p>Па ни отац га није могао дуго хвалити, а није га хвалио из врло проста разлога, јер ј |
гова, његова сам ја! — уплете се Милка, хватајући Обрена испод руке и смијешећи се. — Ја само њ |
Како је, љепотице? — нашали се Јефтан, хватајући је за подвољак. — Како?</p> <p>— <foreign xml |
Јефтан да запита, приближујући му се и хватајући га за руку. — Камо жена?</p> <p>— Која жена? |
повика Обрен, умијешавши се међу њих и хватајући Јефтана за рукав. — Ми други пријатељи тако н |
руке ширио према гостима.</p> <p>— Хе, хе, брате слатки, окаснили сте ми, — проговори некаквим |
у паре и ми трговци дахнемо душом...{S} Хе, изгине ли која хиљада душа, изгине богме.{S} Ама се |
обје руке ширио према гостима.</p> <p>— Хе, хе, брате слатки, окаснили сте ми, — проговори нека |
е пољубим, — викну. — Ти си... ти си... хеј Маре, — па изађе на врата и повика из свега грла, — |
дахнемо душом...{S} Хе, изгине ли која хиљада душа, изгине богме.{S} Ама се, опет, други обога |
газду, пуницу газдиницу, ђевојку са пет хиљада мираза.{S} Куд ћеш љевше?{S} Чак је и мени лијеп |
инти.{S} Педесет година, двадесет и пет хиљада!</p> <p>— Честитам, брате, по хиљаду и сто пута |
— Љубица је кршна, добра и носи ти пет хиљада мираза.</p> <p>Перо, од чуда, скочи са столице и |
...{S} Ја, што се каже, волио би живит’ хиљаду година, па макар и у тикви.{S} И вама фала, које |
ет хиљада!</p> <p>— Честитам, брате, по хиљаду и сто пута честитам, — обрадован и раздраган узв |
снагу, размахну и заплива према њој.{S} Хита, јури, а дрхће од чежње и напријед спрема пољубац. |
пања попова пера, који је, као за инат, хитао, да крштеницу час прије сврши.</p> <p>Тужан и жал |
чекивао.{S} Раније је затварао магазу и хитао свирачицама.{S} С њима је пио, с њима остајао до |
ер са крила, збуњено погледа око себе и хитно изађе из собе.</p> <p>— Кршна ђевојка! — нехотице |
а стиште Јефтанову руку, па се окрену и хитно пође кући.{S} Брзо, као на крилима, улети у своју |
није остављао.{S} Купио је све и гутао хитно, не гледајући ни на <pb n="119" /> кога и, очигле |
ђеш доктора?</p> <p>Па се окрену и опет хитно пође уз чаршију.</p> <milestone unit="subSection" |
.— Момци... па дошли...</p> <p>Удовица, хитра и окретна жена, малена, дебељкаста, са пуначким п |
бит’ пасја врућина! — прогунђа Јефтан, хладећи се огромном, прљавом махрамом. — Погинућемо на |
одговори Данило, отирући зној са чела и хладећи се капом. — Све село обиграх, па га нема.{S} Ка |
подигли су пријатељи Перини широку <hi>хладницу</hi> од самих дубових и букових грана и окитил |
<p>— Ништа је ово, — одговори механџија хладно и не осврћући се на грају. — Они читају новине и |
А?...{S} А то су ти пријатељи? — запита хладно и презривим погледом премјери их обојицу. — То з |
е то...{S} Драг си ти мени Јово, — рече хладно, као и мало прије. — Мали си био, кад сам те нос |
будио.</p> <p>— Ја сам, — одговори Перо хладно. — Ја сам баш Перо Карантан...{S} Тако ме сви зо |
се и он у језеру..{S} Купа се лијепо у хладној, мирисној води, плива и осјећа, како га таласи |
.{S} Бијаше му, као да га је неко полио хладном водом...{S} Стид га, стид од сама себе, да тако |
позавидили Данилу, када опазише како у хладовини слатко спава.</p> <p>Пошто су изашли из куће, |
’о жути дукат!...{S} Волио би са Стаком хљеб јести него с њоме халву...</p> <p>— Добро, — викну |
ви мирно. — Сиротиња смо!...{S} Сам сух хљеб!...{S} А то је тврдо за ваш желудац...</p> <p>— Св |
е лешкарио у душеку, правећи куглице од хљеба и гађајући њима слике на зиду.</p> <p>Но и самова |
и натјера их, да на другој страни траже хљеба.{S} Треће године истјера и оца и остаде: сам у ра |
ш јаран; доста је <pb n="157" /> соли и хљеба с нама појео...{S} Њега свакако треба боље дочека |
, ама не смије ништа.{S} Не смије ми ни хљеба дати без њега...</p> <p>Јово јој се приближи.</p> |
и јеловницу и пружи му је.</p> <p>— Хм, хм, — мрмљаше Благоје, погледом прелијетајући карту. — |
ласт хоће крштеницу одмах.</p> <p>— Хм, хм, — дочека поп љутито. — Шта ће одма?{S} Каква је то |
лагоје, погледом прелијетајући карту. — Хм... <foreign xml:lang="de">bringen Sie mir zweimal Ga |
звади јеловницу и пружи му је.</p> <p>— Хм, хм, — мрмљаше Благоје, погледом прелијетајући карту |
екакве хартије и мрмљао нешто.</p> <p>— Хм, — рече након дуже почивке, остављајући хартије на с |
и не може излијечити осим вас.</p> <p>— Хм?...{S} Но гут!... — Осијече доктор и пође пред њим. |
ва власт хоће крштеницу одмах.</p> <p>— Хм, хм, — дочека поп љутито. — Шта ће одма?{S} Каква је |
и гледао по свима прозорима, док је поп ходао по соби и тражио протокол.{S} Нестрпљиво је шетао |
ан увуче руке у џепове и поче замишљено ходати око дрвета.</p> <p>— А има ли коња у селу? — зап |
тито ни допјевао задњу ријеч, кад, кроз ходник, почеше одјекивати нечији кораци и као граја нек |
од пола сата...{S} Ту су се, у широком ходнику, гурали четири до пет полицајаца, врзајући се о |
one unit="subSection" /> <p>У хотелском ходнику затече Данила, гдје стоји трештен пијан и љуља |
зо се окренувши, као на крилима отрча у хотел.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У хотелск |
е рекавши ни <hi>збогом</hi>, сам оде у хотел.</p> <p>Дошавши у собу, одмах спусти завјесе, ист |
unit="subSection" /> <p>Враћајући се у хотел, Перо, на чаршији, опази Данила, гдје се помијеша |
аши путници одјахаше од коња, ступише у хотел и, уз мермерне степенице, попеше се до соба, које |
ме...{S} Шнел...</p> <p>Кад су стигли у Хотел, Перо потрча уза степенице, па, сачекавши га <pb |
unit="subSection" /> <p>Кад се вратио у хотел, затече Данила, гдје га је и оставио:{S} Сјео на |
ега се окупиле собарице и сва служинчад хотелска, па га задиркују и пецкају, грохотом се смијућ |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У хотелском ходнику затече Данила, гдје стоји трештен пиј |
ош М..... и одсједе у великом и славном хотелу „<title>Код Балкана</title>".{S} Овдје већ није |
ду јали у гору?</p> <p>— А што нијеси у хотелу, код Јефтана?</p> <p>— Јефтан је болестан, — одг |
{S} И он се диже...{S} Почеша се мало и хотимично се растресе над успаваним Јефтаном, да коју б |
, ако може, да их послуша нешто, ако би хотио«...{S} Писмо послаше у механу, упућујући момче, д |
Кажу да сам испросио, а ја не знам.{S} Хоћаху ми привјенчати једну стародревну, па Бог даде те |
?{S} А и Перо се забленуо, па нити зна: хоће ли изаћи, или ће остати у колима?{S} Згурио се у к |
о неколико старих, раштрканих колиба. — Хоће ли се јавити ико?</p> <p>Изнад колиба дизао се тан |
д пане киша биће пуно блата...</p> <p>— Хоће.</p> <p>Перо опет ућута.{S} Скрсти руке у крило и |
говори.</p> <p>— Како те држи?</p> <p>— Хоће да му вазда гледам у тефтере, — промуца она. — Бог |
> мало оштрије, као и обично, кад Аћима хоће о нечем да увјери, — Ама ја видим.{S} По јутру поз |
кша глас и настави љубазније: — Ех, кад хоће власт, и биће готово одмах...{S} Ти мало причекај, |
ари осорно. — Кад чојек има посла и кад хоће на пут, ја не заустављам...{S} Ни мени није драго |
по столу. — Жена је жена!{S} Човјек кад хоће да се жени, стоји ти на прагу новога роћења и смрт |
тапша рукама. — Ух, ух, брате, то ми се хоће!</p> <p>— А таке у нашем мјесту нема! — окреса Јеф |
иха!... да знам шта се ради у свијету и хоће ли се ђегођ покрвити...{S} Знаш, нема посла без ра |
кол, — чим не слушаш рђаве јаране, који хоће главом да пробијају зид, па им зато вазда глава ра |
му.</p> <p>— Видиш, како је кад човјек хоће да се жени, — рече брзо, не допуштајући да га Перо |
е још мало љути на Перу, ама Обрен, ако хоће, може је наговорити да пође... .</p> <p>Читав саха |
хукну.</p> <p>— Нека га Данило јаше ако хоће, а ја, ваистину, нећу! — осијече. — Могу ја и пјеш |
његов, а ја сироче, па може са мном што хоће...{S} Зато ме и уз’о, да му вазда радим...</p> <p> |
је мене посл’о...{S} А милостива власт хоће крштеницу одмах.</p> <p>— Хм, хм, — дочека поп љут |
..{S} Ми треба да мислимо к’о што власт хоће.{S} Најпошље ми не треба ништа ни да мислимо, кад |
чекамо к’о друга и пријатеља, — рече. — Хоћемо, бива, да му изађемо на сусрет скупа, па смо зов |
..{S} Ми ћемо му бити сватови!</p> <p>— Хоћемо, — заграјаше и остали и куцнуше се чашама. — Ми |
на коњима, пођемо на сусрет...</p> <p>— Хоћемо!..</p> <p>Јово устаде и даде Јефтану знак, да и |
не своју, а ти Обрене своју...</p> <p>— Хоћемо.</p> <p>— А да буде право весеље, нека и Стака п |
каткада, пролете изнад траве.</p> <p>— Хоћемо ли сад виђети кога? — запита Јефтан, пошто су из |
лавно, искрен и пријатељски.</p> <p>— А хоћемо ли дуго остати? — запита готово шапатом. — Ја не |
Ми други пријатељи тако не дамо.{S} Ми хоћемо поштено.{S} Саставићемо опет сједницу, па да гла |
ужи руку, те се руковаше.</p> <p>— А ми хоћемо да га лијепо дочекамо к’о друга и пријатеља, — р |
ћемо слушат’ никога, ми мислимо како ми хоћемо...« Јок, побратимковићу!...{S} Ми треба да мисли |
ам је сретан пут, — настави брзо. — Кад хоћете, ја вам нећу сметати...{S} А могли сте и остат’. |
богат, свега има, а овђе живи...{S} Ако хоћете, у њега ћемо и сврнути.</p> <p>Јефтан погледа ок |
ја умакнем комесару, а ви гоните колико хоћете.</p> <p>Па сједе за сто и написа брзојав Јефтану |
естано погледујући у жену, као да вели: хоћеш ли једном свршити? — Ако има муштерија у вашој ка |
дижеш буну, јали какво иселеније...{S} Хоћеш иселеније, а?</p> <p>— Ја...</p> <p>— Муч’, — дре |
радости, умало га не загрли.</p> <p>— А хоћеш ли да те ја курталишем? — запита. — Послушај мене |
уба и прсну у смијех.</p> <p>— Знам шта хоћеш! — викну из свега гласа, поигравајући пред њим. — |
> <p>— Дома, — дрско окреса Перо. — Кад хоћеш да знаш, ето ти и кажем...{S} Своја кућица, своја |
Ако имаш посла на суду, у чаршији, гдје хоћеш, ја ћу све свршити...{S} То је мој пос’о...{S} Ја |
знам.</p> <pb n="124" /> <p>— Анђа, ако хоћеш.{S} То је лијепо име, — одговори Благоје.</p> <p> |
реду.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— И, ако хоћеш, нека и ова чаша иђе у твоје здравље!</p> <p>— Жи |
Ти само гледај и слушај...{S} Или, ако хоћеш, ти говори с матером.</p> <p>Перо једва дочека.</ |
а знам, — окоси се Благоје. — Него, ако хоћеш, остави све мени, па да уредим.{S} Ако је не види |
но радиш, ама то ваља!...{S} И још, ако хоћеш, да ти и ђевојку препоручим, а једва ће те дочека |
рече Јефтан поздравивши се с њим. — Ако хоћеш да нам их даш под кирију до касабе П...</p> <p>Јо |
у...{S} Ја ћу само мало...</p> <p>— Ако хоћеш хајдемо! — окоси се Јефтан устајући.</p> <p>— Ама |
<p>— Данас, — потврди он. — Ти само ако хоћеш...</p> <p>— Ја хоћу, — пресијече га она живо и пр |
обратимковићу, тражиш од лоповлука, јер хоћеш да дижеш буну, јали какво иселеније...{S} Хоћеш и |
Па куд ћу? — запита Данило набусито. — Хоћу ли у воду јали у гору?</p> <p>— А што нијеси у хот |
b n="38" /> се збуни Перо. — Него... ја хоћу да знам кад се родио.</p> <p>— То не могу дат’, — |
на живо и пружи руку да га загрли. — Ја хоћу...</p> <p>— Да ми даш Милку, — доврши он.</p> <p>У |
он. — Ти само ако хоћеш...</p> <p>— Ја хоћу, — пресијече га она живо и пружи руку да га загрли |
е уредити к’о што ваља.</p> <p>— Ама ја хоћу да видим, — дрекну Перо опет. — Купује се теле па |
чека Јово живо. — Ти си ми к’о отац, па хоћу да те видим.{S} А ево сам дов’о и два пријатеља и |
{S} Ти си мене шћео преварит’ сада, кад хоћу да удомим Мару за судског писара, ти...</p> <p>Пер |
p>— Па жени се и ти! — рече.</p> <p>— И хоћу, — дочека Перо брзо.</p> <pb n="29" /> <p>— Баш?</ |
</p> <pb n="29" /> <p>— Баш?</p> <p>— И хоћу! -</p> <p>— Уфатићу те за ријеч, — дочека Јефтан и |
било да је никако не видиш?..{S} Ја баш хоћу да је видиш...</p> <pb n="126" /> <p>Перо се мало |
пет засукивао бркове.</p> <p>— А ја баш хоћу данас да просим, — шапну удовици, чим је <hi>уграб |
?...{S} Мршаве и слабе к’о да се иглама хране.</p> <p>— А ти дебела! — упаде Перо.</p> <p>Удови |
хо, као да није добро чуо.</p> <p>— А и хране немам, — настави мирно. — Сиротиња смо!...{S} Сам |
белај, да троши новце и да својом крвљу храни сеоске бухе.{S} Зар се не би оне могле хранити бе |
сеоске бухе.{S} Зар се не би оне могле хранити без његове крви?{S} И зар он није могао лежати |
и раскорачи се пред њим као да би да се хрве.</p> <p>— А опет си ми дошао никакви сине, — дрекн |
рорицао је и њему, као и Јефтану, да ће хрђаво проћи.{S} Једино је још Аћим ловио пријатеље и х |
S} Учитељ је био омањи, сићушан младић, хром у десну ногу, због чега су га ђаци, међу собом, пр |
помогне Јови и да му се у невољи нађе; хтио би да пође, али не може.{S} Само се окреће око себ |
ари застаде и опет погледа по свима.{S} Хтио је, да им на лицу прочита: јесу ли сви сагласни са |
лаче.</p> <p>Перо Карантан збуни се.{S} Хтио би да помогне Јови и да му се у невољи нађе; хтио |
о је прстима по столу, као да би и сада хтио узети филџан.</p> <p>Други дан, у само свануће, по |
но.{S} Мећао је буквар под главу кад је хтио спавати, пропуштао је живу ласту кроз рукав и — св |
разоружа, те одмах занијеми.{S} Што је хтио рећи и протестовати против ове чудне просидбе, сад |
о образима и чупкале за бркове.{S} Није хтио ни пити.{S} Само је уздисао, дизао главу и њушкао |
гледао свакога и ничијега поздрава није хтио прихватити.</p> <p>Пред вече сврнуо се, од муке, О |
лио је само о њој.{S} На свирачице није хтио погледати, нити им ријечи проговорити, премда су с |
равајући пред њим. — ха, ха, ха жену би хтио!{S} Је ли жену?{S} Е то ваља и то ти је паметно! < |
еданпут обојица узвикнуше.{S} Перин коњ хтио да изведе нову мајсторију и спустио се на прва кољ |
гудић устаде, љуљајући се и тетурајући, хтједе бацити чашу, али му се некако изврну рука, те, м |
, очи се наводнише.{S} Перо, преплашен, хтједе јој прилетети да је придржи, али се она изврну и |
крштеницу, зачуђено га погледа и као да хтједе запитати: а шта ће то?...{S} Ипак се некако приб |
{S} Поплашено погледа по свима и као да хтједе скочити и бјежати од свега свијета.</p> <p>У ист |
п и крупан новац остави на столу.{S} Не хтједе ни кусура чекати.{S} Зграби Благоја за раме и др |
же се и пође.{S} Обрен пође за њим и не хтједе се зауставити, макар што их је удовица задржавал |
љуби је...{S} А тада се одвоји од ње, и хтједе јој боље загледати у очи и лице и... јао... он с |
сли да ће опет бити когод из полиције и хтједе се сакрити, кад се врата отворише, а на њима се |
лијепи, добро ли ми дође!{S} Е чисто ти хтједох умријети у овој гунгули.</p> <p>Благоје застаде |
p>Сви ућуташе.{S} Погледаше се и као да хтједоше један другоме у очима прочитати шта мисли.</p> |
расположена, нити је, као женска глава, хтјела да остане без свога накита, те се малко, као нех |
, господине, ако Бога знаш!</p> <p>— Цо хћеш? — запита зачуђени доктор, уступајући пред њим. — |
образа!</p> <p>— Јао, очепили су ме! — хукаше учитељ скакучући на једној нози. — Очепили, па б |
го...</p> <p>Перо се ухвати за кољено и хукну.</p> <p>— Нека га Данило јаше ако хоће, а ја, ваи |
судио га на овако тумарање?</p> <p>Перо хукну и одмаху руком, да једним махом све црне мисли од |
— ни маћи.{S} Ту се управо десила слова Ц, Ф и Ћ и то га је бунило.{S} Изговорити би их и могао |
а зиду слику, како Милош Обилић пробада цара Мурата на пољу Косову.</p> <pb n="49" /> <p>— А он |
...{S} Шта мислиш како је то: распарати цара?...{S} Није, да речемо, ни пашу ни везира, него ба |
да речемо, ни пашу ни везира, него баш цара...</p> <p>И опет стаде.{S} Гледаше у слику и као д |
ду, увредљивими поругами чинити повреду царевима...</p> <pb n="146" /> <p>Перо рашири руке као |
Знаш, нема посла без рата...{S} Кад се царевине закрваве, онда се проспу паре и ми трговци дах |
ам ништа друго казати, него да се ни са царем <pb n="170" /> не би промијенио и сада вичем из с |
p> <p>Алекса се засмија.</p> <p>— Какав Цариград, чојече? — дочека подругљиво. — Зар не знаш, д |
/p> <p>— Сведно.{S} Русија ће за инад у Цариград! — узвикну Бошко јаче. — Дође она тамо, па шта |
, болан, да ће њему Русија десети дан у Цариград...</p> <p>Алекса се засмија.</p> <p>— Какав Ца |
о, да непристојними намјерами вријеђате царске дјевојке?</p> <p>Перо не могаде више да се одржи |
е него да му мозак пролије.</p> <p>— Ни цару ја то не дозвољаваМ! — дрекну уједанпут и скочи из |
мјесту кажете, да ви не дозвољавате ни цару да проси дјевојку.{S} Управо сте ово упорабили...< |
ла се својим огромним вратима, великим, цвијећем окићеним прозорима, и примамљивим натписом „<f |
их дубових и букових грана и окитили је цвијећем и барјачићима.{S} Под големим кубетом њезиним |
рима, носи и разбија лонце са промрзлим цвијећем испод њих.</p> <p>— Бећари сад на пољу јадују, |
а, трљајући прозебле руке и још једнако цвокоћући зубима.</p> <p>— Па у мене је вазда лијепо, — |
до Мораче, Дрине, Тисе, Врбаса, Саве и Цетине, види користи од вашег брака; да сретно буде по |
ква просјака и разбијена глава високога циганина...</p> <pb n="145" /> <p>Кад је дошао ред на П |
то ти је суђеница...</p> <p>Пери испаде цигар из руке и поче се димити на ћилиму.{S} Очи му се |
у? — запита јаче.</p> <p>Благоју испаде цигар из зуба и прсну у смијех.</p> <p>— Знам шта хоћеш |
послужитељу да однесе.{S} Затим запали цигар и, добујући прстима у прозор, очекиваше кола.</p> |
по тлима, ту се мијешало са пепелом од цигара и давнашњом прашином, те је соба много сличила к |
говима проливеног мастила и прогорио од цигара што су их по њему остављали.</p> <p>— Кршан си т |
и с лаћа?</p> <p>Бошко отпухну пепео са цигаре.</p> <p>— Ево овако ће они отпухнути све, <pb n= |
вавиле, образи помодрили, а каљаве сузе циједе се низ браду.</p> <p>— Што плачеш? — запита изне |
па, онако мокар, пустивши да му се вода циједи низ лице и браду, приступи ближе Пери и добро му |
м, гурабијама и урмашицама, низ које се циједио мед.{S} И дуги разговори испредали су се до кас |
ак, и да запјева, те полако, тихо, поче циједити кроз зубе своју стару и најомиљенију пјесму:</ |
преварити?</p> <p>— Невјерниче један! — цикну удовица и бризну у плач. — Зато сам те примала?</ |
— Па јеси ли се оженио, болан? — готово цикну Јефтан и снажно му стеже прсте, да умало није јау |
ма су далеко измакли.</p> <p>Игњат баци цјепаницу, сједе на тле и бризну у плач.</p> <pb n="89" |
!...</p> <p>Игњат излети, носећи дебелу цјепаницу у рукама.</p> <p>— А-а да их гонимо! — викну. |
p> <p>Љубица!</p> <p>Перо напући усне и цмокну њима као да се љуби с киме.</p> <p>— Ох, ох, то |
Што, питам те?</p> <p>Обрен испи чашу и цмокну губицама као да љуби кога.</p> <p>— Тако је, — п |
зачуђени доктор, уступајући пред њим. — Цо?</p> <p>Перо скиде капу и понизно се наклони.</p> <p |
гај, господине, ако Бога знаш!</p> <p>— Цо хћеш? — запита зачуђени доктор, уступајући пред њим. |
вије чаше и три чиније „мезе“.</p> <p>— Цо то јест? — пријекорно запита доктор, окрећући се Пер |
жестоко. — Русија ће њега згњавити к’о црва...{S} Послаће своје Козачине, па ће га утопит’ у м |
нијесам чојек од књиге, — промуца Перо црвенећи се, — ама о Геновеви знам причати и сад.</p> < |
нојена, задихана, раздрљена, са крупним црвеним пјегама на лицу и чиревима на челу.{S} Читаве с |
руглим као пун мјесец, више модрим него црвеним, лицем, дебелим и облим, сличним чарапи, носом |
мшијски дуд и ту ударати у даску, попут црквених клепетала, те су комшијске жене, мислећи да су |
разговора Перо ништа чуо није.{S} Као у црквеном звонику, тако је у његовој глави звонило, звиж |
ла, почеле се побожно крстити и кренуле цркви на читав сахат раније, него ли је била отворена.< |
без <hi>младе</hi>!..{S} Данас ћемо и у цркву и добро платити попу, па нек одма вјенча...</p> < |
су нас обојица преварили и изневјерили, црн им образ и овога и онога свијета!</p> <p>— А што ни |
ме. — Што не каза да се нијеси вјенч’о, црн ти образ сад и вавијек!</p> <p>Перо зину.</p> <p>— |
боко уздахну.</p> <p>— Штета, — рече, — црна штета!..{S} Да продајеш и купујеш, могли би одма п |
чујеш пошљедњу пресуду, па јали ће бити црна јали бијела.</p> <p>— Ама, по Богу, зар може бити |
e><hi>Геновева</hi></title>, <title><hi>Црна Дама</hi></title> и т. д.{S} Излазио је само у <pb |
па на валима, на мјесечини.{S} Дугачке, црне косе распустила по води, издигла бјељу него у лабу |
кну и одмаху руком, да једним махом све црне мисли одагна од <pb n="84" /> себе.{S} А бухе га с |
едајући се у огледалу. — Хајде, кукавче црни, у манастир па пости и читај молитве, јер ти нема |
занимљиве књиге, као што су: <title><hi>Црни листови</hi></title>, <title><hi>Мала Мара</hi></t |
на, мрка, сунцем опаљена лица са дугом, црном брадом, коју је морао подвезати махрамом, и снажн |
а, које им <pb n="98" /> је једна мала, црнпураста, милоока, Швабица показала.</p> <p>— Фала Бо |
аку, а Стака, постиђена, гледаше само у црну земљу и зелену траву.</p> <p>— Сретно! — викну Јов |
је на простоме, улупљеноме послужавнику црну кахву, наточену у старе, напукнуте филџане.{S} Нен |
ма, које бијаху набрекле и чудновато се црњаху испод бијелих, загрнутих рукава од кошуље.{S} По |
ом кахвом.</p> <pb n="50" /> <p>— Кршна цура, — рече Перо, кад су изашли из авлије.</p> <p>— Кр |
ајући се око двају нешто љепше обучених цура, по свој прилици оних сумњивога понашања, и избацу |
главе у кући.</p> <p>— А ти опет тражи цуру, — дочека Обрен, коме су додијала та пречеста тужа |
ве старе, зарђале кутије извади велике, чађаве наочари, натаче их на нос, па сједе за сто и дох |
са дугом просједом брадом, и од пушења, чађавим брковима.{S} Српски је <pb n="109" /> разумијев |
се танак, плавичаст дим и повијао се по чађавим, сламним крововима...{S} Ничији глас ни ту се н |
еханџија нарачунао осам.{S} Старчић се, чак, позива и на госте „који су могли виђети ако су гле |
ен истим масним потрпежњаком, са истим, чак неопраним, чашама и боцама, кроз које су се ломили |
не зна ништа друго него причати.{S} Он, чак, сипа и воду у вино!..{S} Продао лани сељацима вина |
тутањ?{S} И почео се љутити.{S} Почео, чак, по обичају, гунђати и проклињати све, почевши од м |
па се сад почело топити...{S} Дође му, чак, и да запјева, те полако, тихо, поче циједити кроз |
памук...{S} И била ми је драга пуно!{S} Чак сам је урез’о у пршуте, а пршути лијепи к’о душа... |
ији глас ни ту се није могао чути...{S} Чак и оне неколике кокоши, што су се разишле по гомилам |
неки се погађају и кладе око нечега.{S} Чак, ради веће галаме, и механџија стао на сред механе, |
асо трчао је и завиривао у све собе.{S} Чак је отварао сандуке, па и у њих завиривао.{S} И у ко |
пет хиљада мираза.{S} Куд ћеш љевше?{S} Чак је и мени лијепо, и ја сам на ћару... .</p> <p>Перо |
о је новац непрестано, згрћао га, да је чак изашао на глас.{S} Старији људи лијепо су га поздра |
p>Учитељ се био толико заговорио, да је чак заборавио и на вино и тек <pb n="164" /> и кад неко |
једанпут се промолила није, нити јој је чак и гласа могао чути.{S} Па ни попадија се ни од куда |
укле и љепше се накитиле.{S} Удовица се чак и карамфилом, иза уха, закитила и лице превукла тан |
ледао као каква мапа.{S} Пролијевало се чак и по тлима, ту се мијешало са пепелом од цигара и д |
час, често и врло немилостиво, гурали и чак му стајали на ногу...{S} Гледао је и чудио се свему |
<pb n="106" /> се прилијепиле за тур од чакшира. — У тебе ашикују сви...</p> <p>— ...и мати је |
иза леђа и старала се, да му за тур од чакшира прикаче некакав чудноват реп: од изрецкане харт |
риво, те половицу кахве пролио по новим чакширама.{S} Само је бленуо у њу, бленуо некако тупо, |
оју собу, дохвати из једнога ћошка нове чакшире, отресе са њих силну прашину и длаке од мачака, |
рају, висиле су некакве старе, окрпљене чакшире, а испод њих прислоњен је био прост, дрвени сан |
p>Алекса скиде наочаре и поче их трти о чакшире.</p> <p>— Јак је, брате, Јенглез на води, — про |
рвеним, лицем, дебелим и облим, сличним чарапи, носом и са испупченим трбухом, стајао је смијеш |
лило и по свему потрпежњаку, — јединоме чаршафу <pb n="9" /> што га је Перо имао, — и ишарало г |
веселих касабалија, издизала се при дну чаршије и као кочоперила се својим огромним вратима, ве |
n" /> <p>Враћајући се у хотел, Перо, на чаршији, опази Данила, гдје се помијешао у гомилу дјечу |
о на ме!..{S} Ако имаш посла на суду, у чаршији, гдје хоћеш, ја ћу све свршити...{S} То је мој |
бројати новце.</p> <p>Кад су изашли на чаршију, Благоје застаде.</p> <p>— У које доба да дођем |
рган, дотле се Перо и умио и кренуо низ чаршију, тражећи да се упозна ма с киме и да се распита |
p> <p>Па се окрену и опет хитно пође уз чаршију.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Доктор |
и ти си ме оставио болесна, па отиш’о у чаршију...{S} Ја пошао за тобом на далек пут, а ти мене |
те кренуше обојица.{S} Пођоше уз широку чаршију, покрај читава низа затворених и незатворених д |
а знаменитост читаве касабе и није било чаршинлије, који се бар неколико пута није похвалио, ка |
м гледаше час у једнога, час у другога, час у трећега јарана.</p> <p>— Велите ли ви, браћо, сви |
нешто.{S} Затим гледаше час у једнога, час у другога, час у трећега јарана.</p> <p>— Велите ли |
ази су му <pb n="139" /> час блиједили, час руменили, и мрким погледом гледао је све око себе.{ |
штало...{S} Образи су му <pb n="139" /> час блиједили, час руменили, и мрким погледом гледао је |
сту и час се играо са сахатним ланцем а час опет засукивао бркове.</p> <p>— А ја баш хоћу данас |
на лицу им се огледала радозналост, да час прије виде ту лијепу невјесту.</p> <p>Неки постадош |
ачким подвољком и рупицама на бради, за час се прибра.{S} Лагано, забацивши кестењаву косу, кој |
ко бљедило прели му се лицем...{S} И за час се уозбиљи и обледени опет.</p> <p>— А?...{S} А то |
hon...{S} Gleich</foreign>...</p> <p>За час им се на столу зарумени овећа боца изврсна вина.{S} |
на коњу и, као пијан, клима се и повија час на једну час на другу страну.</p> <p>Једино Данило |
ила, гдје стоји трештен пијан и љуља се час на једну час на другу страну као шеталица од сахата |
зивао, млатарајући рукама и окрећући се час на једну час на другу страну, док су дјеца бекељила |
а су му сметале нешто.{S} Затим гледаше час у једнога, час у другога, час у трећега јарана.</p> |
тога се нестрпљиво врпољио на мјесту и час се играо са сахатним ланцем а час опет засукивао бр |
све стране, надајући се, да ће је сваки час угледати.{S} Узалуд!{S} Вјетар је пиркао и играо се |
ћи се на то, што су га пролазници сваки час, често и врло немилостиво, гурали и чак му стајали |
бјежати од свега свијета.</p> <p>У исти час му дјевојка поднесе <hi>слатко</hi> под нос.{S} Он |
о пијан, клима се и повија час на једну час на другу страну.</p> <p>Једино Данило и Јован што с |
ји трештен пијан и љуља се час на једну час на другу страну као шеталица од сахата.{S} Око њега |
ајући рукама и окрећући се час на једну час на другу страну, док су дјеца бекељила му се иза ле |
ји је, као за инат, хитао, да крштеницу час прије сврши.</p> <p>Тужан и жалостан вратио се Перо |
. — Мене полиција проћерује одма, овога часа...</p> <p>— Невјешто ли ти лажеш, мој Перо, — умиј |
ешло на њега.</p> <p>И дође му, да тога часа скочи и зовне Данила.{S} И он се диже...{S} Почеша |
це! — узвикну потресено, као да ће тога часа проплакати. — Бог вам дао сваке <pb n="133" /> сре |
му свих десет прста, као да ће му тога часа у очи полетити. — Бјежи од мене!...{S} Зар сам те |
i>Топал-паша мука наша</hi>.{S} Било је часова, кад је долазио у разред весео и расположен.{S} |
ца, је дочекивала Перу, Милка Обрена, и частили су их кахвом, ракијом, духаном, гурабијама и ур |
од гостију.</p> <p>— Да није сиротиње, частио би вас још, — рече мргодно. — Ама овако нема вам |
о је!</p> <p>— И, ако хоћеш, нека и ова чаша иђе у твоје здравље!</p> <p>— Живио!</p> <p>Перо, |
о ти слушај мене и немој више разбијати чаша ни боца.{S} Није боца попов нос, па да је разбијаш |
потрпежњаком, са истим, чак неопраним, чашама и боцама, кроз које су се ломили сунчани зраци, |
ћемо, — заграјаше и остали и куцнуше се чашама. — Ми ћемо му бити сватови!</p> <p>— Окупићемо ј |
него прије, поче лупати боце, прозоре, чаше и уједати свирачице.{S} Једну је угризао испод под |
<p>— Сјутра.</p> <p>И сви прихватише за чаше, а Данило, од радости, баци капу у вис и поче поиг |
ци, руменила се велика боца вина, двије чаше и три чиније „мезе“.</p> <p>— Цо то јест? — пријек |
без њега, јер није могао гледати празне чаше, и прелијевао их.{S} Отуда се вино разлило и по св |
се окреташе на све стране и размјешташе чаше по столу, као да су му сметале нешто.{S} Затим гле |
ожени, тек што му наздравише и искапише чаше у његово здравље.</p> <p>— Браћо, — узвикну, након |
утну зубима.{S} Удари и други пут и три чаше преврнуше се на столу, а празна боца откотрља се и |
столици, десну ногу метну на сто, међу чаше, и запјева.</p> <quote> <l>Фалио се жути лимун кра |
уморан; ћутао је и само испијао чашу за чашом.{S} Дошло му да пије, много да пије, само да што |
ико уживао, колико кад га човјек понуди чашом добра вина и кад му рекне да је паметан.</p> <p>— |
мишљати.{S} И дошло му да Благоја удари чашом у главу, само малко да га удари, ништа више него |
ним очима, оборио главу и куцка празном чашом о сто, а други прекрстио ноге по турски, устакао |
ама...</p> <p>Бошко (онај што је куцкао чашом о сто) отвори бурмутицу, коју је непрестано држао |
не је све овдје записано! — викну и узе чашу вина. — Драги жениче и невјесто! — дрекну из свега |
овикаше сви у један глас.</p> <p>Он узе чашу и наточи је.</p> <p>— Онда... онда... — поче оним |
че Перо изазивачки.</p> <p>Благоје испи чашу и отра бркове.</p> <p>— Па ако ћеш да је видиш, ни |
ли?{S} Што, питам те?</p> <p>Обрен испи чашу и цмокну губицама као да љуби кога.</p> <p>— Тако |
љуљајући се и тетурајући, хтједе бацити чашу, али му се некако изврну рука, те, мјесто у зид, п |
ачан и суморан; ћутао је и само испијао чашу за чашом.{S} Дошло му да пије, много да пије, само |
у синуше очи кад га угледа.{S} Наточи у чашу и, са особитим задовољством, посматраше, како по п |
ледај, — рече, куцајући штапом о празну чашу и разгледајући људе и жене за осталим столовима. — |
тао је украј стола, држећи у руци овећу чашу препуну вина, укочио се и издигао главу на више, к |
ко је и лијепо, па да умреш кад попијеш чашу...</p> <p>— Красно вино! — потврди Благоје опљуцну |
је само у томе, што је он имао неколико чворуга и што му је лице било ишарано као ускршње јаје. |
комшијско дијете да није било украшено чворугом на глави и силним греботинама по лицу, а украш |
абленуто погледа.{S} Погледа и у Јову и чворугу му, која се зацрвенила као презрела трешња, па |
оди у главу Јове Перотића.{S} Начини му чворугу на челу, голему као јаребичино јаје, и попрска |
p>И пружи му руку у опроштај, а Перо је чврсто стиште, стегну и — излети из собе.</p> <p>Пред в |
љни.</p> <p>Најпошље Перо стиште срце и чврсто одлучи да запроси.{S} Што је више ишао њима, сам |
ка Данило, покушавајући да се исправи и чвршће стане на ноге, — Ос... тавио си ме... па од јада |
емачких и неколико српских ријечи, због чега се највише и свиђао касабалијама, од којих су неки |
сићушан младић, хром у десну ногу, због чега су га ђаци, међу собом, прозвали Топал-пашом и спј |
љених зелених очију, крњавих зуба (због чега је вазда и успијала губицама) смјежуране коже, наб |
ва према њој.{S} Хита, јури, а дрхће од чежње и напријед спрема пољубац...{S} Стиже јој...{S} Р |
смркне, мени се сване и мене моја Стака чека на вратима, па руке шири, у лице ме љуби.{S} И кад |
ремјери их оштрим погледом.</p> <p>— Не чекајте више, — осијече. — Хајдете, па ми одма враћајте |
отврди Данило, окрећући се и гледајући: чекају ли га још дјеца. — Мени је каз’о да је болестан |
ту.</p> <p>Неки постадоше и нестрпељиви чекајући.{S} Јефтан је четири пута излазио на тесту, пр |
угу на врат.{S} Да је била кршна, не би чекала на ме, да дођем <pb n="141" /> из девете касабе |
.{S} Точите!</p> <p>Но они му нијесу ни чекали понуде.{S} Обрен је точио и без њега, јер није м |
.{S} Кад сам преко дана у дућану, једва чекам да се смркне, јербо кад се свеме свијету смркне, |
, јастребастим очима. — А ја вас одавно чекам.</p> <p>— Ово ти је зет, — упаде Благоје указујућ |
одгурнувши Данила и приближујући се. — Чекао сам по сахата, док сте се пробудио.</p> <p>— Ја с |
остави на столу.{S} Не хтједе ни кусура чекати.{S} Зграби Благоја за раме и дрмну њиме.</p> <p> |
ред собом полицијског комесара морао је чекати више од пола сата...{S} Ту су се, у широком ходн |
га, — одговори Данило, отирући зној са чела и хладећи се капом. — Све село обиграх, па га нема |
ело мртво, — рече Перо, отирући зној са чела. — Ниђе никога!</p> <pb n="68" /> <p>— А ко да се |
улазећи у собу и тарући крупан зној са чела.</p> <p>— Једва га једном уловисмо.{S} Ево нам га! |
нехотице узвикну Јово, натуривши фес на чело. — Кршна!</p> <p>Стари га погледа попријеко.</p> < |
ноге, поче климатати њима.{S} Прислони чело уз прозор, па као да размишљаше нешто...{S} Готово |
усти чудан крик.{S} Брада му заигра, на челу му искочи дебела, модра жила и придаде му лицу стр |
м црвеним пјегама на лицу и чиревима на челу.{S} Читаве степенице испунила собом, закрчила прол |
напуњени?{S} Жила она опет му искочи на челу стиште зубе и, гунђајући, приступи Јоки, па је гур |
Јове Перотића.{S} Начини му чворугу на челу, голему као јаребичино јаје, и попрска му вином но |
завиривао.{S} А она жила искочила му на челу, а искезио зубе, а крмељаве очи дошле му још мање. |
удовица <pb n="51" /> и заглади косу на челу. — Какве су ми сад ђевојке?...{S} Мршаве и слабе к |
, пустивши, да га свилена кита куцка по челу.</p> <p>— Шта ћеш данас? — запита га изненађени по |
и кестењаву косу, која јој је падала по челу, опружи обје руке и, са веселим осмјехом, пође им |
ељ презриво одмахну руком и куцну се по челу.</p> <p>— У мене је све овдје записано! — викну и |
насмија и оним истим прстом куцну се по челу.</p> <p>— Ми све дознамо путем истраживањах, — реч |
а у наручја и бјесомучно поче љубити по челу, образима, устима.</p> <p>— А како си? — запита Јо |
— кликну Јефтан, ударајући се руком по челу. — То су нас обојица преварили и изневјерили, црн |
ари стаде преда њу и куцну је прстом по челу.</p> <pb n="81" /> <p>— Није твоје мјесто међ момц |
са друге стране, сједило до тридесеторо чељади, што мушких што женских.{S} Наравно, да су <pb n |
одиле у најосетљивију жицу, јер он ни у чем није толико уживао, колико кад га човјек понуди чаш |
упане бачве, дрва, обручеви, сјекире, и чепркале безбројне кокоши, пијевци, пилићи.{S} Двије-тр |
витешким својим подвизима, јер је волио черупати се макар с киме.{S} Ријетко које комшијско диј |
е руке руке, приступи Пери.</p> <p>— Е, честитам ти женидбу! — рече. — Сретно, дуговјечно, бери |
че грлити Перу и љубити у оба образа. — Честитам ти, мој Перо, а свршено је да не може љепше.</ |
година, двадесет и пет хиљада!</p> <p>— Честитам, брате, по хиљаду и сто пута честитам, — обрад |
а пита: а шта се то мене тиче?</p> <p>— Честитам, — испусти кроз нос, учтиво се наклонивши, пош |
— Честитам, брате, по хиљаду и сто пута честитам, — обрадован и раздраган узвикну Перо.— То је |
тарајући се да што мање времена изгуби, честито и не погледа на њу, него се одмах поче чистити |
</l> </quote> <pb n="152" /> <p>Но није честито ни допјевао задњу ријеч, кад, кроз ходник, поче |
га ко не би чуо. — Ђевојку знаш ли, ама честиту и поштену? — запита јаче.</p> <p>Благоју испаде |
на то, што су га пролазници сваки час, често и врло немилостиво, гурали и чак му стајали на но |
гру.{S} Могао је и сјутрадан, на Велики Четвртак, испети се на комшијски дуд и ту ударати у дас |
ма требају четири! — упаде Перо живо. — Четврти за пртљагу.</p> <p>Јефтан га одгурну од себе и |
ечери није ишао у механу.</p> <p>Кад је четврти пут -ступио у попову авлију и заискао крштеницу |
у буквару никако није могао прелистати четврту страницу.{S} До те странице могао је читати и с |
ше и нестрпељиви чекајући.{S} Јефтан је четири пута излазио на тесту, прислањао ухо земљи и осл |
{S} Ту су се, у широком ходнику, гурали четири до пет полицајаца, врзајући се око двају нешто љ |
срце најјуначније било.</p> <p>Три или четири шибања умирише Перу.{S} Волио је, додуше, да про |
њаци, па сви пију и задовољно гледају у четири лијепе свирачице, <pb n="24" /> Швабице, што, у |
, има три коња.</p> <p>— А нама требају четири! — упаде Перо живо. — Четврти за пртљагу.</p> <p |
авлији, нарочито око бунара, лежале су четири овеће гомиле ђубрета.{S} По њима су скакутали не |
зала се граја...{S} Ту су се гурала три-четири беспослена хамала и инадила се са дјечурлијом, ш |
сам ја, да ће бит’ мимо остале.</p> <p>Четири разреда свршио је са довољним успјехом управо за |
. ништа је то, — рече тјешећи га и баци четицу за врата. — Не брини ти!{S} Ја ћу теби дат’ свој |
стење.{S} Најпошље узе некакву излизану четицу и поче га чистити.{S} И размаза вино по свој кош |
а не знам кога, али свакако барем прије четрдесет година.{S} Оцу му је било име Аћим, или како |
це, сјео управо тако, да се његово раме чешало о њезино и, гледајући преда се, једнако је смишљ |
сти, добио сам двојбен одговор, — рече, чешкајући се оловком по глави и гледајући некуд у стран |
јаукну, скочи поплашено <pb n="5" /> и, чешкајући се по глави, погледа низа се.</p> <p>— Није м |
главу и, као постиђено дијете, поче се чешкати по обрви.</p> <p>— Ама молимо те, учитељу, — ре |
мене.</p> <p>Перо обори главу и поче се чешкати.{S} Бијаше му, као да га је неко полио хладном |
и свој језик, у коме је било помијешано чешких, њемачких и неколико српских ријечи, због чега с |
о што се нешто више огледао у огледалу, чешљао се мимо обично и фес мало накривио на лијеву стр |
изведе коње и поче их вадати по ледини, чешукајући их и размрсујући им дугачке, свилене гриве.< |
иман, полуразрушен плот, пуши на кратки чибук и наређује нешто двојици синова, који су неуморно |
аклањала половину мале, скромне кућице, чија је бјелина, прама сунцу, силно ударала у очи.{S} П |
е стигоше у П..., малу, гиздаву касабу, чија их љепота изненади.{S} Куће нанизане у правом реду |
е ашиковала! — потврди Алекса.</p> <p>— Чија мати?</p> <p>— Твоја?</p> <p>Обојица прихватише за |
, крава! — викну још гласније.</p> <p>— Чија крава? — запита неко из авлије.</p> <p>— Игњате, г |
рен.</p> <p>— Нас се не тиче која је ни чија је, — осијече Јефтан набусито, — то су његове ства |
Ми најмилији другови и поштоваоци ваши, чије братске груди горе топлом љубављу према вама, узим |
рантана? — запита. — Да не траже каква, чијем је оцу име Марко јали Петар?{S} Моме је, брате, б |
о је у вас лијепо! — викну још с врата, чим је опазио како се презагријана пећ заруменила и как |
има остави да сами узјашу.</p> <p>Коњи, чим кренуше, као да осјетише несигурне јахаче на плећим |
хоћу данас да просим, — шапну удовици, чим је <hi>уграбио прилику</hi>. — Дош’о сам да ми ти п |
зиду.{S} Једини Јово што исколачи очи, чим је угледа.{S} Загледа се у њу и, док је стајала, ни |
и нико не улази у собу? — плану Јефтан, чим се доктор удаљио. — Како си се ти смио усудити, да |
/p> <p>— На моју душу ово се он оженио, чим долази, — рече прочитавши га и одмах скочи. — Ожени |
главу изгубио.{S} Љутит и разјарен поп, чим га опази, стиште своје снажне шаке и раскорачи се п |
оказао као врло живахан и отресит...{S} Чим је почео владати собом, почео је лупати и тући мате |
...</p> <p>Перо више ништа чуо није.{S} Чим је сазнао да ће Мара ићи за писара, — за онога танк |
живу ласту кроз рукав и — свеједно.{S} Чим би почео писати, та су слова добијала некакав чудан |
настави поп, прелиставајући протокол, — чим не слушаш рђаве јаране, који хоће главом да пробија |
ће Јефтан.</p> <p>— И доћи ћемо!</p> <p>Чим се смркло, окупише се сви:{S} Јово, Обрен и Јефтан. |
пита га, улазећи у дућан, јер није знао чиме би паметнијим почео говор.</p> <p>— Мени не треба, |
а слова не може да се сјети...</p> <p>— Чини ми се да ће киша, — рече најпошље, тек да прекине |
н мргодно гледајући Перу, — Шта се вама чини?</p> <p>— И мени се чини, — одобри Перо одмах.</p> |
а уза зид и уздахну.</p> <p>— Све ми се чини, да ће ми се некаква несрећа десити ако пођем сам, |
тога ја и плачем, — викну, — што ми се чини, да се не враћамо више, ако поћерамо к’о што смо п |
— Има пуно облака...</p> <p>— И мени се чини, — потврди удовица и, као нехотице, све се више на |
— Шта се вама чини?</p> <p>— И мени се чини, — одобри Перо одмах.</p> <p>— А ја се не бојим, — |
а се велика боца вина, двије чаше и три чиније „мезе“.</p> <p>— Цо то јест? — пријекорно запита |
е.</p> <p>— Ви сте, али, вашими дјелами чинили протузаконитости, — рече, издигнувши и глас и ка |
ти, ни још шта говорити...{S} Све му се чинило као неки сан и као да све ово, што види и чује, |
и крњавим зубима...{S} И једнако му се чинило, као да га гледа и смјешка се на њ...</p> <p>— Ш |
пос’о...{S} Ја само дочекујем странце и чиним им услуге... <pb n="120" /> Ћара никаква не тражи |
ета мало по магази.{S} Предлог Јефтанов чинио му се смишљен <pb n="23" /> и умјестан и, што је |
сте узели слободу, увредљивими поругами чинити повреду царевима...</p> <pb n="146" /> <p>Перо р |
а, са крупним црвеним пјегама на лицу и чиревима на челу.{S} Читаве степенице испунила собом, з |
уменила и како се, на маломе асталчићу, чиста препеченица злати у боци. — Лијепо, лијепо! — уск |
се и одмахну рукама.</p> <p>— Немамо ми чисте кошуље, — рече.</p> <p>— Ја нема, — једва проције |
олахко ти с њоме.</p> <p>— А и бачве су чисте, нијесу бухљиве...</p> <p>Стари погледа на врата |
ако ни за шта друго, нека барем чува и чисти кућу и рађа ђецу...{S} Оклен би ми били, да нам с |
о да је имао ванредан апетит.{S} Све је чистио испред себе попут тродневнога гладнице.{S} Ни мр |
е узе некакву излизану четицу и поче га чистити.{S} И размаза вино по свој кошуљи.</p> <p>— Ниш |
и не погледа на њу, него се одмах поче чистити и уређивати.{S} Очешља се лијепо и раздијели <p |
еком, кога је отео од Данила.{S} Он је, чисто и јасно, доказао Пери, да »као старији јаран и ож |
око врата као барјачићи.{S} Све лијепо, чисто, уређено, »све пјева« како рече Јефтан!{S} А најљ |
слатки и лијепи, добро ли ми дође!{S} Е чисто ти хтједох умријети у овој гунгули.</p> <p>Благој |
ти, па не ваља ништа...{S} А у мене све чисто...</p> <p>— Остави, Бога ти, твоје вино, — прекор |
ла собом, закрчила пролаз, а степени се чисто повијају под тежином јој.</p> <p>Угледавши зета о |
жалост његову, појавише му се неколико чисто бијелих длака у солуфима.</p> <p>— Јадан Перо, са |
е може ишћерат, из главе...</p> <p>Перо чисто одахну, када му објавише, да не ће више бити ђак. |
жећи нешто. — Хајде нађи и донеси једну чисту, моју кошуљу.</p> <p>Данило га забленуто погледа. |
дочека Обрен у пола пјевајући, као кад чита пјесмарицу. — И ти си се, Јефтане, оженио с миразо |
мичући губицама попут зеца, полугласно чита.</p> <p>Перо им каза своје име и, без питања, сјед |
риба...{S} Права мала риба!.{S} А, ето, читав свијет зна, да у правоме вину нема риба.{S} Њима |
му припише у дуг још товар жита!...{S} Читав товар!..{S} Сто ока и ни једну мање.</p> <p>И, он |
м међусобном, опојен мирисом љубави, да читав народ <pb n="162" /> српски од Адрије до Балкана, |
е се побожно крстити и кренуле цркви на читав сахат раније, него ли је била отворена.</p> <p>— |
у крају и дрвени кревет, — ето то ти је читав намјештај.{S} Па како то држиш како ли пазиш?{S} |
неће свиђет’ и да нећете овђе остати ни читав дан...{S} А и село није какво!...{S} Немате у њем |
Стари се опет појави на вратима, носећи читав нарамак сламе.{S} Баци га на сред собе и отхукну. |
може је наговорити да пође... .</p> <p>Читав сахат провели су у савјетовању, док, једва једном |
више гласова.{S} Ако треба и скупштина читава, ја кабулим!</p> <p>— Не треба, — осијече Обрен |
кога, отрча даље.</p> <p>У кући се диже читава узбуна.{S} Стрико Васо трчао је и завиривао у св |
им жалостивним ријечима покварио весеље читава друштва.{S} Затим се завали на столици, десну но |
оигравати.{S} Изгледало му је, да ће се читава кућа срушити и притиснути га.</p> <p>— Изим овог |
руковијети босиока и јоргована, тако се читава соба освјежи и чудновато замириса.{S} Лагано, ст |
ца.{S} Пођоше уз широку чаршију, покрај читава низа затворених и незатворених дућана; минуше дв |
це као да ће се потући, те сиромах Перо читава три корака одскочи у страну и дрхћући приступи м |
брзо, — жена, а није земља...{S} Има ту читава прича о њезиним патенијама...</p> <p>Бошко (онај |
у... ух, моју слатку Марушку!...</p> <p>Читава тога дана, а ни преко ноћи, није ишао у механу и |
пјегама на лицу и чиревима на челу.{S} Читаве степенице испунила собом, закрчила пролаз, а сте |
ијепа и мила и, као да је собом унијела читаве руковијети босиока и јоргована, тако се читава с |
е на путу изневјерити, док су нам главе читаве.</p> <p>— Заричемо се.</p> <p>— И сјутра да крен |
n>".{S} То је била и једина знаменитост читаве касабе и није било чаршинлије, који се бар некол |
Алекса, осокољен доласком гостију: — У читавој фамилији, бре!{S} Дај ми спомени једног паметно |
оги уживају у боју пијеваца.</p> <p>— У читавој твојој фамилији све су будале, — дочека Алекса, |
молићемо, — одговори Перо и преклони се читавом половином тијела. — Баш се тако зовемо...</p> < |
де, кукавче црни, у манастир па пости и читај молитве, јер ти нема помоћи...</p> <p>И одрече се |
обро потпраши.</p> <p>— Љевше је кад се читају новине, него приче, — рече. — Ето ја... психа!.. |
хладно и не осврћући се на грају. — Они читају новине и сваке се седмица по једном поинаде...</ |
гледао у тефтер, из кога је Јока нешто читала, а пред њим су стајала два сељака и гледала га с |
че, — рече. — Ето ја... психа!... вазда читам...{S} Душа ми... психа, психа!... да знам шта се |
ше оштрије, испитујући.{S} Онај, што је читао новине спусти их, остави на столицу и сједе на њи |
ту страницу.{S} До те странице могао је читати и сва слова ишла су му некако у главу.{S} Али да |
нџија. — Помириће се они брже и опет ће читати...{S} Не могу они један без другога...</p> <p>— |
ије живити.{S} Затвори се у собу и поче читати <title>Свето Писмо</title> и разне занимљиве књи |
емјерио погледом. — Новине, на прилику, читаш ли?</p> <p>— Ја нијесам чојек од књиге, — промуца |
ави на столицу и сједе на њих.</p> <p>— Читаш ли ти што? — запита Перу након дуге, врло дуге по |
некако се навикао на њих.{S} Написао их читкије и, са великом грајом и побједничким изразом на |
било име Аћим, или како се на корицама читуље потписивао <hi>Јоаким</hi>, а мати му се звала А |
може ли јефтиније, а Чифут не да...{S} Чифут к’о Чифут!{S} Добио ми је барем пет гроша на њој. |
’ гроша.{S} Питам: може ли јефтиније, а Чифут не да...{S} Чифут к’о Чифут!{S} Добио ми је барем |
ефтиније, а Чифут не да...{S} Чифут к’о Чифут!{S} Добио ми је барем пет гроша на њој...</p> <pb |
давао књиге.</p> <p>Као <hi>уредан</hi> човјек најпошље одлучи да набави једнога слугу.{S} Обра |
јући руком по столу. — Жена је жена!{S} Човјек кад хоће да се жени, стоји ти на прагу новога ро |
касабу и почео <hi>оздрављати</hi>.{S} Човјек, у својој муци, бијаше готово и заборавио на Пер |
у чем није толико уживао, колико кад га човјек понуди чашом добра вина и кад му рекне да је пам |
рим, подераним кесама, лежао је некакав човјек.{S} Стар, сијед, са намрежганим, пјегавим лицем, |
намигну му.</p> <p>— Видиш, како је кад човјек хоће да се жени, — рече брзо, не допуштајући да |
и страшним очима.{S} Тек мало трезнији човјек могао би распознати, да то није глава какве грдн |
а пријатеља, а данас му је требао један човјек, коме ће све своје <hi>јаде</hi> испричати.{S} Ј |
у собу.{S} Комесар, дебељкаст, мргодан човјек, са мјесечином на тјемену и ријетком, јарчијом б |
<pb n="42" /> му се. — То сваки паметан човјек треба да има.</p> <p>Обрен се осмјехну.</p> <p>— |
очекао их је домаћин.{S} Гојазан, дебео човјек, са округлим као пун мјесец, више модрим него цр |
новао готово на крају касабе.{S} Био то човјек странац, погурен, стар, са дугом просједом брадо |
шкарио Васин слуга, Игњат, стар, космат човјек, који се једном у пет недјеља бријао а шишао се |
у, гдје су за омањим столом сједила два човјека, који му изгледаху најозбиљнији и најугледнији. |
И све живо поче бјежати од њега као од човјека који је памет изгубио.{S} И другови га оставише |
о интересима државе?{S} Ваљда није било човјека у земљи, који се толико бојао власти колико поп |
воду са браде. — Шта ће крштеница мртву човјеку?{S} На они се свијет иће и без пасоша и без крш |
кну Перо.— То је љуцки и, што се рекне, човјечански!{S} Да имају мозга, сви би се момци женили. |
овуљаге, него човјечија прилика и да та човјечија прилика није нико други, него знаменити слуга |
о није глава какве грдне совуљаге, него човјечија прилика и да та човјечија прилика није нико д |
се не стидиш својих сиједих коса?..{S} Чојек у годинама, па нежењен!..{S} Срамота!..{S} И што |
и да је водим...{S} И Благоје, никакав чојек, коме сам платио ручкове и вечере, да ме тако пре |
</p> <p>— Ето, лијепо је, — рече, — кад чојек има познанства у туђем свијету, међу туђим људима |
ја никога, — дочека стари осорно. — Кад чојек има посла и кад хоће на пут, ја не заустављам...{ |
и на њих, — одговори Јово. — На путу се чојек свачем научи.</p> <p>Стари дубоко уздахну.</p> <p |
а, нудећи га ракијом. — Ожени се и буди чојек!{S} Само пази: не узми младо ни лудо.{S} То ти и |
је добро.{S} И лијепо се вјенчај и буди чојек и нек ти буде све у реду.</p> <p>— Тако је!</p> < |
Не може сваки коњ бити Шарин, ни сваки чојек Краљевићу Марко...</p> <p>Пошто је још мало посје |
— Ко си ми ти?</p> <p>— Ја сам паметни чојек, јер паметно говорим, — одговори Бошко достојанст |
ас поздравиш једном здравицом.{S} Ти си чојек паметан, школован, учен, па знаш и умијеш...{S} И |
и узвиси глас:</p> <p>— Него ако си ти чојек, нађи какву женетину, па ето...{S} Немој пробират |
прилику, читаш ли?</p> <p>— Ја нијесам чојек од књиге, — промуца Перо црвенећи се, — ама о Ген |
ако требати...{S} И које сам ја паметан чојек, те нећу пуно говорит’ кажем вам: од сјутра тражи |
лава! — викну Бошко. — Да си ти паметан чојек ти би... ти би...</p> <p>— ...своју кућу уредио, |
ао Пери, да »као старији јаран и ожењен чојек« треба да спава на меку, а, поред тога, не иде за |
шћи газде Ђуре Ашчића.{S} Кршан и богат чојек!</p> <p>Перо га дрпну за рукав и, од нестрпљења, |
арити за ситницу, ако те не води познат чојек као ја...</p> <p>И Благоје поче низати примјер за |
службе...{S} Не трпе, мој Перо, поштена чојека, па то је...</p> <p>— А шта си потље радио? — до |
ади!...{S} Од куге није било паметнијег чојека од њега.</p> <p>Јово даде знак друговима, да пођ |
бре!{S} Дај ми спомени једног паметног чојека из твога племена, па да му се поклоним к’о свецу |
са се засмија.</p> <p>— Какав Цариград, чојече? — дочека подругљиво. — Зар не знаш, да је то ту |
а не оним којим су дошли.{S} Упутише се чопору ниских, сеоских кућа, испред којих се, у прашини |
јело, ваљда да се увјери: је ли најбоља чоха или није?</p> <p>— А шта ти радиш, зете?{S} Какво |
ита. — Шта ради?</p> <p>Игњат као да не чу добро.{S} Метну прст на уста и издиже обрве.</p> <pb |
ефтан сурово. — Како то јашеш?</p> <p>— Чув’о би се, — одговори Перо као кроз плач, — ама зар с |
b n="133" /> среће из своје пуне кесе и чув’о вас од зла и напасти сваке.</p> <p>И поче јаглуко |
ка да ми поштено плаћа бировину; она ме чува од свакога, <pb n="35" /> па ми, богме, ни сами вл |
ајомиљенију пјесму:</p> <quote> <l>Овце чува Тодора</l> <l>Широм миром до мора...</l> </quote> |
рио, па ако ни за шта друго, нека барем чува и чисти кућу и рађа ђецу...{S} Оклен би ми били, д |
н, диже се са земље.</p> <p>— Што се не чуваш? — прекори га Јефтан сурово. — Како то јашеш?</p> |
о на пут, стиже Перо, након два дана, у чувену варош М..... и одсједе у великом и славном хотел |
и ти пет хиљада мираза.</p> <p>Перо, од чуда, скочи са столице и сав се искриви.</p> <p>— Мираз |
Влахе...{S} Ви вазда мислите о некаквим чудами...{S} У других народа, дапаче већих, па се не мо |
и одржао, да му изненада, једнога дана, чудан случај у помоћ не прискочи.{S} И није то био ника |
ео писати, та су слова добијала некакав чудан облик и ни он, ни учитељ, ни сви ђаци не би их ка |
у ништа видјети...{S} Уједанпут испусти чудан крик.{S} Брада му заигра, на челу му искочи дебел |
како заспао.</p> <p>И снијевао је један чудан сан.</p> <p>Као ноћ је, мјесечином обасјана.{S} П |
ак му стајали на ногу...{S} Гледао је и чудио се свему, мучећи се, да сам себи одгонене: нашто |
е.{S} Из мркожуте, сагорјеле траве бије чудна врућина <pb n="67" /> и загушљив, готово смрдљив |
је хтио рећи и протестовати против ове чудне просидбе, сад већ није могао...{S} И шта би сад п |
ину васпитавања, ружно оца.{S} Због тих чудних знакова рекоше, да ће дијете бити »мимо остале«. |
ну према њему, пружи руку и поче некако чудно стењати и привлачити га.{S} Поче га и љубити и те |
во сви, очекујући нешто необично, нешто чудно, што би само Перо могао учинити.</p> <p>— Ишао је |
се искриви, поблиједи и испусти ситан; чудноват крик.{S} Издигнута рука клону јој, брада заигр |
да му за тур од чакшира прикаче некакав чудноват реп: од изрецкане хартије и старих крпетина.</ |
страшно зијевати, испуштајући при томе чудноват глас, да су се многи гости, иза других столова |
илавим мишицама, које бијаху набрекле и чудновато се црњаху испод бијелих, загрнутих рукава од |
оргована, тако се читава соба освјежи и чудновато замириса.{S} Лагано, стидљиво, оборених очију |
плаче за овом дјевојком.{S} И он некако чудновато застења...{S} Они се тргоше...{S} Јока сакри |
</p> <p>На врх степеница дочека их веће чудо.{S} Ту је стајала домаћица, ознојена, задихана, ра |
агласни са Јовом?{S} И, на своје велико чудо, опазио је да су сви мирни и да се не препадају од |
<p>— Па шта ти је, магарче; какво је то чудо? — дочека Пера веселије, готово смијући се. — Има, |
есту, прислањао ухо земљи и ослушкивао: чује ли се барем какав тутањ?{S} И почео се љутити.{S} |
о неки сан и као да све ово, што види и чује, није могућно...{S} Он да испроси ђевојку, коју ни |
рече, — да одма напишеш, па да напријед чујемо шта ћеш говорити...{S} То је... знаш... да не би |
о сам се прод’о.</p> <pb n="39" /> <p>— Чујеш, — дочека Перо и не гледајући му на сандучиће, — |
енуше обојица удовичиној кући.</p> <p>— Чујеш, ја не знам шта ћу говорити с ђевојком, — рече Пе |
сад — да оде тако далеко...</p> <p>— А чујеш, зете, — настави стари врпољећи се и непрестано п |
комесара.</p> <p>— Хајде, — вели, — да чујеш пошљедњу пресуду, па јали ће бити црна јали бијел |
ро не заговори.{S} Није волио да га они чују.{S} С тога се нестрпљиво врпољио на мјесту и час с |
у страни, окопавали кукурузе.</p> <p>— Чули смо, да имаш три коња, — рече Јефтан поздравивши с |
не бојим, — одговори Јока, да се једва чуло. — Ама <hi>он</hi>...</p> <p>— Он је зао?</p> <p>О |
ма, нема брате, — прошапта, да се једва чуло. — Тако је то, кад у кући нема женске главе.</p> < |
пожелио.{S} Никога није било, ништа се чуло није, осим досадна шкрипања попова пера, који је, |
би те могла кап ударити кад би изненада чуо.</p> <p>Благоје се укрути као војник и салутира.</p |
ог писара, ти...</p> <p>Перо више ништа чуо није.{S} Чим је сазнао да ће Мара ићи за писара, — |
<p>Од свега овога разговора Перо ништа чуо није.{S} Као у црквеном звонику, тако је у његовој |
е осврћући на све стране да га ко не би чуо. — Ђевојку знаш ли, ама честиту и поштену? — запита |
прислушкујеш, — рече. — Ама сад што си чуо, да ником не издаш...{S} Ако издаш, зло и по ме и п |
ри се дохвати за ухо, као да није добро чуо.</p> <p>— А и хране немам, — настави мирно. — Сирот |
у собу, а она ми сједне на крило, па ми чупа бркове, љуби ме и милује, па се играмо и шалимо к’ |
а јој право у лице; она оборила главу и чупка ресе на бошчи.</p> <p>У Пери заигра срце.{S} Он г |
але око њега, миловале га по образима и чупкале за бркове.{S} Није хтио ни пити.{S} Само је узд |
расположен.{S} Тада се шалио са дјецом, чупкао их за косе, показивао им разне слике и пјевао им |
/> више људи и ослухивао је: одакле ће чути највишу грају, свађу, или пјевање.{S} На средини к |
ила није, нити јој је чак и гласа могао чути.{S} Па ни попадија се ни од куда појављивала није, |
а...{S} Ничији глас ни ту се није могао чути...{S} Чак и оне неколике кокоши, што су се разишле |
то пријатељски желимо...{S} И ако желиш чути за наше задовољство, ми смо задовољни к’о нико на |
ном пријатељу:</p> <p>„.....и ако желиш чути за наше здравље, ми смо фала Богу добро и здраво, |
им ни самога Бошка Југовића.</p> <p>— И чутуре требају, — бржебоље <pb n="158" /> упаде Обрен. |
зауставила и високо издиже изнад главе чутуру, коју му додадоше. — Ми најми...</p> <p>И стаде. |
ћи њиме као барјаком. — Није му био пут џаба.{S} Наш’о је што је тражио!</p> <p>— Баш? — запита |
па да иђемо.</p> <p>Перо завуче руку у џеп и крупан новац остави на столу.{S} Не хтједе ни кус |
S} Пође главном улицом.{S} Увуче руке у џепове и поче зазјавати, гледајући у велике двокатнице |
овог пакла?</p> <p>Јефтан увуче руке у џепове и поче замишљено ходати око дрвета.</p> <p>— А и |
е, Перо, — викну Благоје пипајући се по џеповима. — Ти плати за обојицу, јер ја немам ситнежа.. |
си? — проциједи кроз зубе.{S} И објема шакама протра се по лицу, као да се умива. — Ти си зар? |
поп, чим га опази, стиште своје снажне шаке и раскорачи се пред њим као да би да се хрве.</p> |
а мени антика, — дочека Перо стискајући шаке и подносећи му их под нос. — Нисам ја, на <pb n="1 |
е лактовима о сто, а главу наслони међу шаке.</p> <p>— А шта ти мислиш шта ће бити с нама, ако |
страшан као лав афрички.{S} Затим удари шаком <pb n="10" /> по столу и шкргутну зубима.{S} Удар |
.</p> <p>— Муч’, — дрекну поп и измахну шаком, да Пери намах замрије ријеч у грлу. — Муч’ поган |
боцне иглом, или да пусти коме у њедра шаку коњских <pb n="19" /> муха.{S} Но то је бивало све |
устави се.{S} Стаде преда њу и стиснуту шаку поднесе јој под нос.</p> <p>— Ти, ти си све знала! |
заплаче заједно са Данилом!...{S} Није шала удаљити се, сам самцит, толико од куће и доћи у ту |
и оних сумњивога понашања, и избацујући шале, које се у књиге не уписују.{S} На другој страни п |
мени два форинта, па вади, — рече као у шали.</p> <p>— Ево форинт! — узвикну Перо.</p> <p>— Два |
ркове, љуби ме и милује, па се играмо и шалимо к’о ђеца...{S} Ја ти не знам ништа друго казати, |
у разред весео и расположен.{S} Тада се шалио са дјецом, чупкао их за косе, показивао им разне |
н познаде, да му се сад пред Пером није шалити, па лагано извуче руку којом је обмотавао стас л |
Волио је, додуше, да проведе још какву шалу: да млатне букваром по глави онога ђака пред собом |
павали.</p> <p>Изненада ослухну некакав шапат.{S} Застаде.{S} И полако, држећи се зида, поче гл |
воду.</p> <p>— Је ли вам ово сестра? — шапатом запита Перо домаћицу, гледајући у придошлицу. — |
> <p>— А је ли долазио доктор? — запита шапатом.</p> <p>— Није.</p> <p>— Није га нико ни звао?< |
/p> <p>— А има ли коња у селу? — запита шапатом.</p> <p>— Има, — одговори Данило покуњено, — Са |
хоћемо ли дуго остати? — запита готово шапатом. — Ја не могу...{S} Ја ћу само мало...</p> <p>— |
тај јесу ли гладни и не износи ништа, — шапну стари жени, улазећи за њима. — Видиш, да их је пу |
> <p>— А ја баш хоћу данас да просим, — шапну удовици, чим је <hi>уграбио прилику</hi>. — Дош’о |
ало.</p> <p>— Је ли те стрина виђела? — шаптао је Јово полугласно.</p> <p>— Није...{S} Ње се и |
а, — промуца. — Видио сам, ђе све нешто шапуре...{S} А жао ми их... обоје ми жао...</p> <p>Стри |
иким другима.{S} Сви су нешто међусобно шапутали и намигивали, сви су били некако весели, а на |
о.{S} Од велике бриге поче му се и коса шарати и, на велику жалост његову, појавише му се некол |
и и окићени сваковрсним стварима, те се шарене мараме, рупци, појасеви и бошче, повијају и лепр |
</p> <p>— Ко зна!</p> <p>— Јес’...{S} И Шарин му је био добар!...{S} Мог’о је пити вина, па још |
ванајес’ ока.{S} Не може сваки коњ бити Шарин, ни сваки чојек Краљевићу Марко...</p> <p>Пошто ј |
/> је једна мала, црнпураста, милоока, Швабица показала.</p> <p>— Фала Богу кад смо живи! — ви |
о шта запети.{S} Оне слике са голишавим швабицама (а ти плахо бегенишеш и купујеш таке слике) и |
четири лијепе свирачице, <pb n="24" /> Швабице, што, у крају, свирају разне швапске маршеве.</ |
112" /> и пријатеља!...{S} Стид га и од Швабице... -</p> <p>— Опрости, — прошапта, као кажњено |
фтан, који је још два дана поред лијепе Швабице боловао, вратио се у <pb n="155" /> касабу и по |
уче руку којом је обмотавао стас лијепе Швабице и, направивши мученичко лице, стењући показа на |
ече и Јефтан и испод ока погледа лијепу Швабицу.</p> <p>А Данило се исправи и удари се у прса.< |
е? — запита тужно. — Превариће њих обје Швабо и ето ти шта ће.</p> <p>— Не превари он више! — д |
/> Швабице, што, у крају, свирају разне швапске маршеве.</p> <p>Јефтан уведе Перу у један кут, |
од њихових грана купају се лабудови.{S} Шест гиздавих, бијелих лабудова, са поносито исправљени |
о плаћања.{S} Старчић вели, да је попио шест ракија, а механџија нарачунао осам.{S} Старчић се, |
по те? — запита.</p> <p>— Рано...{S} У шест сати — одговори Перо. — И немој закаснити.</p> <p> |
је.{S} Пребацивала му је, како је пуних шест мјесеци вара и неће ништа да плати.{S} Иза бабиних |
гу, кад ћу се вратити, — рече сам себи, шетајући. — Нит’ мени треба жена, ни нико.{S} Без главе |
лагано диже са сандука.{S} Полако, као шетајући, пође по соби и, онако са стране, погледа у фи |
апита их. — Шетња је здрава...</p> <p>— Шетали смо доста, — одговори Јово гледајући Јоку. — И р |
се час на једну час на другу страну као шеталица од сахата.{S} Око њега се окупиле собарице и с |
оби и тражио протокол.{S} Нестрпљиво је шетао и освртао се на све стране, надајући се, да ће је |
пут дошао би мргодан, пљувао у јаглук и шетао се између клупа, не окрећући се ни на једну стран |
д ока, погледа госте. — А што ви још не шетате? — запита их. — Шетња је здрава...</p> <p>— Шета |
и за те и за се.{S} А теби треба да се шеташ, да се дружиш...{S} Ако останеш вазда у дућану, у |
А што ви још не шетате? — запита их. — Шетња је здрава...</p> <p>— Шетали смо доста, — одговор |
оше.{S} Макар и по врућини, морали су у шетњу.{S} И сви су позавидили Данилу, када опазише како |
оси се Данило, отимајући се. — Није ово шехер.</p> <p>Перо опусти руке низа се и приступи Јефта |
ма омладине, — дочека одмах, заваљујући шешир на затиљак — Ја сам вазда рад, да својим силама п |
жили њиме.</p> <p>Доктор је баш устицао шешир на главу и спремао се да пође некуда, кад усплахи |
у коме је Аћим живо протествовао против шибања у школи, било је ријешено, да се Перо натовари н |
ајјуначније било.</p> <p>Три или четири шибања умирише Перу.{S} Волио је, додуше, да проведе јо |
.{S} Пруживши јој бакшиш он задрхта као шибљика и пољуби је у образ.</p> <p>Покупивши новце, пл |
ни дречале, него опустиле крила, отегле шије и искривиле главе, па као да се растају са животом |
се удрвенила некаква стара кљусина, са шиљастим, мршавим куковима, те куња, лијено машући репо |
ене моја Стака чека на вратима, па руке шири, у лице ме љуби.{S} И кад уљегнемо у собу, а она м |
хом, стајао је смијешећи се и обје руке ширио према гостима.</p> <p>— Хе, хе, брате слатки, ока |
тесту, на којој се, у даљини, издизао и ширио бјеличаст, провидан облак.{S} Кроз облак су се ли |
је, као за параду, био обучен у старе, широке хаљине Перине, које су висиле о њему као о суху |
и попа.{S} Опази га у дну авлије, испод широке мурве, која је собом заклањала половину мале, ск |
ситних мушица.{S} На средини се издизао широки дуд, а испод њега, на простртим, старим, подеран |
ро уљезе у авлију и, раскорачивши се на широко, погледом поче тражити попа.{S} Опази га у дну а |
сечином обасјана.{S} Пред њим као пукло широко језеро, огледало мјесеца и звијезда.{S} Око језе |
ати више од пола сата...{S} Ту су се, у широком ходнику, гурали четири до пет полицајаца, врзај |
неко.</p> <p>Сви скочише и погледаше уз широку, кривудаву тесту, на којој се, у даљини, издизао |
агазу, те кренуше обојица.{S} Пођоше уз широку чаршију, покрај читава низа затворених и незатво |
од касабе, подигли су пријатељи Перини широку <hi>хладницу</hi> од самих дубових и букових гра |
— Ево нас! — узвикну Јово, коракнувши у широку авлију, испред куће, ограђену са свих страна уск |
</p> <quote> <l>Овце чува Тодора</l> <l>Широм миром до мора...</l> </quote> <pb n="152" /> <p>Н |
, који се једном у пет недјеља бријао а шишао се два пут у години, те изгледаше као какав људож |
а по свима.</p> <p>— Шта ћете? — запита шиштајући. — Ко сте ви?</p> <p>— Ево ти дошли, — одгово |
љена, јер <pb n="132" /> је поред врата шкиљио један фењер, а на кривим степеницама гориле су д |
му објавише, да не ће више бити ђак.{S} Школа му је била изашла на врх главе и он је мрзио и њу |
сам је виђео <pb n="45" /> откако је из школе изашла, ама је свијет пуно фали.</p> <p>Перо напр |
8" /> је другове, који су се враћали из школе.</p> <p>— Како кад, — одговараху му.</p> <p>— Е д |
Аћим живо протествовао против шибања у школи, било је ријешено, да се Перо натовари на врат уч |
ио тиме, што је знао да има још дјеце у школи, па неће, зар, ни њему горе бити него ли је њима. |
дном здравицом.{S} Ти си чојек паметан, школован, учен, па знаш и умијеш...{S} И како би било д |
мекше.</p> <p>— Јок.{S} Послаћемо га у школу.{S} Нек иђе тамо, па макар ништа не научио.{S} Са |
им удари шаком <pb n="10" /> по столу и шкргутну зубима.{S} Удари и други пут и три чаше преврн |
било, ништа се чуло није, осим досадна шкрипања попова пера, који је, као за инат, хитао, да к |
је?</p> <p>Перо нити писну, нити зубима шкрипну.{S} Само преврну очима и, савијен као гудало, у |
у преши, уљегоше у авлију и, са ужасном шкрипом и треском, отворише врата мале, приземне собице |
доктор и пође пред њим. — Видиме...{S} Шнел...</p> <p>Кад су стигли у Хотел, Перо потрча уза с |
за мој дуг живот...{S} Ама, браћо моја, шта ће мени живот?...{S} Шта ће, на прилику, кад ми не |
иљаве овнове...</p> <p>— Шути, Бога ти, шта ти знаш? — окоси се Бошко. — Каква ми је то пулитик |
гледајући преда се, једнако је смишљао: шта ће проговорити...{S} И ништа да му пане на памет!.. |
дати један у другога, као да се питају: шта је ово?{S} А и Перо се забленуо, па нити зна: хоће |
<p>— Јес’.</p> <p>— Јунак богме!...{S} Шта мислиш како је то: распарати цара?...{S} Није, да р |
Како ћемо с том Перином женидбом?...{S} Шта ти велиш, Перо?</p> <p>— Ето... како ви велите, — о |
или испао из кола и ногу сломио?...{S} Шта би било?...</p> <p>— Свршено је!{S} Свршено је! — н |
а, браћо моја, шта ће мени живот?...{S} Шта ће, на прилику, кад ми не би било вас, које ја с ва |
е!...{S} Сила је то...</p> <p>— Шта?{S} Шта ми је све то? — викну Бошко и скочи са столице... — |
и никад незаборављеној вашој касаби?{S} Шта се тамо ради?</p> <p>— Не ради се ништа, — одговори |
— рече Јефтан мргодно гледајући Перу, — Шта се вама чини?</p> <p>— И мени се чини, — одобри Пер |
43" /> гдје стоји иза Данилових леђа. — Шта тражи овђе?</p> <p>— Јесте ли ти Перо Карантан?— за |
> <p>— А је ли стрико дома? — запита. — Шта ради?</p> <p>Игњат као да не чу добро.{S} Метну прс |
сијече поп, отресајући воду са браде. — Шта ће крштеница мртву човјеку?{S} На они се свијет иће |
та ћеш? — запита не баш најљубазније. — Шта тражиш?</p> <p>Перо скиде капу, понизно му приступи |
Јок, — одговори Јефтан и крену даље. — Шта ће ми то?</p> <p>— Требаће, требаће ти, — упаде Пер |
преварили? — запита опет, крстећи се. — Шта ћу им ја?</p> <p>— Ако ти је име Перо Карантан, ниј |
то штрецну, као да је слутио несрећи. — Шта ти је?</p> <p>— Мислим се колико смо утекли од куће |
да разговара са ћудљивим болесником. — Шта не дозвољаваш, брате?</p> <p>— Не дозвољавам да про |
ко је, — потврди, правећи се озбиљан. — Шта би било са женама, да се нијесу удавале?</p> <p>— Ј |
е без мене?- — запита Перо поплашено. — Шта ћу ја?</p> <pb n="64" /> <p>Јефтан оступи од прозор |
кући...</p> <p>— А ја? — јаукну Перо. — Шта ћу ја?</p> <p>— Ето ти Данила, па с њиме хајде, — о |
/p> <p>— Хм, хм, — дочека поп љутито. — Шта ће одма?{S} Каква је то преша? — Али, као да се неч |
би? — заграјаше сви притрчавајући му. — Шта је?</p> <p>Перо нити писну, нити зубима шкрипну.{S} |
ми се не мијешај у послове! — викну. — Шта ти знаш? ..{S} Зар Данило не може пјеше ићи?</p> <p |
и, сотоне!...{S} Сила је то...</p> <p>— Шта?{S} Шта ми је све то? — викну Бошко и скочи са стол |
{S} Ја перем руке к’о Пилат...</p> <p>— Шта велите ви, браћо? — запита <pb n="62" /> Јефтан, ок |
авачке и скљокао се на земљу..</p> <p>— Шта би? — заграјаше сви притрчавајући му. — Шта је?</p> |
ко блесасто, погледа по свима.</p> <p>— Шта ћете? — запита шиштајући. — Ко сте ви?</p> <p>— Ево |
риво погледа и окрену се Јови.</p> <p>— Шта ти мислиш? — запита.</p> <p>— Најљепша је, ако је м |
раду и погледа Перу попријеко.</p> <p>— Шта ћеш? — запита не баш најљубазније. — Шта тражиш?</p |
лађе? — запита Алекса озбиљно.</p> <p>— Шта лађе?{S} Какве лађе?{S} Благо ономе ко је на суху, |
га свилена кита куцка по челу.</p> <p>— Шта ћеш данас? — запита га изненађени поп, који тек што |
ке низа се и приступи Јефтану.</p> <p>— Шта ћемо сад? — запита. — Зар се не мицати никуд више и |
е онда?</p> <p>Алекса уздахну.</p> <p>— Шта ће? — запита тужно. — Превариће њих обје Швабо и ет |
олици и погледа га тупо, као да пита: а шта се то мене тиче?</p> <p>— Честитам, — испусти кроз |
га погледа и као да хтједе запитати: а шта ће то?...{S} Ипак се некако прибра, извади кесу да |
апта полугласно. — Он зна...</p> <p>— А шта ради?</p> <p>— Он зна шта ради!...{S} Од куге није |
поштена чојека, па то је...</p> <p>— А шта си потље радио? — дочека заинтересовани Перо. — Зар |
> <p>Алекса га мрко погледа.</p> <p>— А шта ти знаш? — викну. — Ко си ми ти?</p> <p>— Ја сам па |
е хартије и старих крпетина.</p> <p>— А шта ти ту радиш? — прекори га Перо приближујући се. — З |
, а главу наслони међу шаке.</p> <p>— А шта ти мислиш шта ће бити с нама, ако Јенглез удари на |
лиш...</p> <p>Перо се укипи.</p> <p>— А шта сам ти ружно рек’о? — запита зачуђено.</p> <p>— То |
и поче ударати руком о сто.</p> <p>— А шта не дозвољаваш? — запита Благоје тихим, меким гласом |
је ли најбоља чоха или није?</p> <p>— А шта ти радиш, зете?{S} Какво ти је, да речемо заниманиј |
..{S} И њу је Бог створио, па ако ни за шта друго, нека барем чува и чисти кућу и рађа ђецу...{ |
брате, да сам крив, — рече. — Знам, ама шта ћу?...{S} Кад ме стисне овђе, у прсима, дође ми да |
ачуђено гледала обојицу...</p> <p>— Ама шта је било? — запита Јефтан, који се никако није могао |
нуто поче мјерити Благоја.</p> <p>— Ама шта то? — запита као без свијести. — Како то?</p> <p>— |
он прочитао. — Међер и Перо каткад зна шта ради.</p> <p>Јефтан сједе на једно сандуче и позва |
..</p> <p>— А шта ради?</p> <p>— Он зна шта ради!...{S} Од куге није било паметнијег чојека од |
брве.</p> <pb n="79" /> <p>— Стрико зна шта ради, — прошапта полугласно. — Он зна...</p> <p>— А |
не би код власти распитао: нема ли она шта против тога и није ли то противно интересима државе |
узвикну Бошко јаче. — Дође она тамо, па шта ће онда?</p> <p>Алекса уздахну.</p> <p>— Шта ће? — |
а сто конака да смо утекли!</p> <p>— Па шта ти је, магарче; какво је то чудо? — дочека Пера вес |
, и разасипаху се по столу.</p> <p>— Па шта велите људи? — запита први Јефтан мало уобљеним, св |
Ево ја, на прилику, не мислим ништа па шта ми фали, а?</p> <p>— Тако је, — опет одобри Перо вр |
’о што смо почели.</p> <p>Перо не знаде шта би одговорио, него и он сједе на кревет и, објесивш |
неко проговори иза ње и да му напомене шта ће даље казати.</p> <p>— А Марко Краљевић био је јо |
, гдје му се свашта може десити...{S} И шта би с њим било, ако би се, Боже сачувај, разболио ил |
не просидбе, сад већ није могао...{S} И шта би сад протествовао кад је ствар готова и кад већ с |
Крсно Име.{S} А како га је прославио и шта се закључило иза ручка, то смо у почетку изнијели.< |
n="90" /> их, те нијесу били у стању ни шта мислити ни говорити.{S} Само су дахтали обојица и г |
ли ти ко сам ти ја?...{S} И знаш ли ти шта могу ја?...{S} Мислиш ли се са мном играти, а?...{S |
но. — Превариће њих обје Швабо и ето ти шта ће.</p> <p>— Не превари он више! — дочека <pb n="10 |
тједоше један другоме у очима прочитати шта мисли.</p> <p>— Онда... ја гласам, да се Перо ожени |
из зуба и прсну у смијех.</p> <p>— Знам шта хоћеш! — викну из свега гласа, поигравајући пред њи |
{S} Душа ми... психа, психа!... да знам шта се ради у свијету и хоће ли се ђегођ покрвити...{S} |
{S} Ја воде никад не сипљем.{S} Ја знам шта је вода и да је друго вода, а друго вино.{S} А моје |
ичиној кући.</p> <p>— Чујеш, ја не знам шта ћу говорити с ђевојком, — рече Перо путем, дрмусају |
ђед, па да немам своје памети и не знам шта радим?</p> <pb n="127" /> <p>— Ама ја се зажелио ку |
то зна старије...</p> <p>Перо није знао шта ће одговорити, него, у незгоди, извади и он јаглук |
и да трном повучеш по њој, не би имало шта запети.{S} Оне слике са голишавим швабицама (а ти п |
да одма напишеш, па да напријед чујемо шта ћеш говорити...{S} То је... знаш... да не би било к |
иљно пљуну у длане.</p> <p>— Ти не знаш шта радиш...{S} Ја ћу ти казат’ како се ради, — биле су |
они међу шаке.</p> <p>— А шта ти мислиш шта ће бити с нама, ако Јенглез удари на Русију к’о што |
утучен.{S} Нити је знао мислити, ни још шта говорити...{S} Све му се чинило као неки сан и као |
АРАНТАНА</p> <p>У МОСТАРУ, 1905.</p> <p>ШТАМПАРСКО УМЈЕТНИЧКИ ЗАВОД ПАХЕРА И КИСИЋА.</p> </div> |
једи ти и само гледај, — рече, куцајући штапом о празну чашу и разгледајући људе и жене за оста |
.</p> <p>Стари дубоко уздахну.</p> <p>— Штета, — рече, — црна штета!..{S} Да продајеш и купујеш |
уздахну.</p> <p>— Штета, — рече, — црна штета!..{S} Да продајеш и купујеш, могли би одма пазари |
кажи му, лопову, да ми је учинила товар штете...{S} Толико ће ми платити!</p> <p>Затим опет уше |
ме „бити наклоњен и пред свима властима штитити му интересе“...</p> <p>— О, брате, као да ми те |
2" /> Алекса (ту показа руком на онога, што је сједио на новинама).{S} Ми се нијесмо могли бити |
ина, па је и њој драго живити...{S} Ја, што се каже, волио би живит’ хиљаду година, па макар и |
осим некаквих бубица, прозрачних крила, што, каткада, пролете изнад траве.</p> <p>— Хоћемо ли с |
, дугуљастога писара са родиним ногама, што и по равници корача као да се пење уза степенице, — |
м, ћелавим обрвама и дугим трепавицама, што вјечито трепећу, стао је украј стола, држећи у руци |
лупати и тући матер, а првим ријечима, што их је проговорио, опсовао је, по нашем начину васпи |
ака, доносим само одломак његова писма, што га је писао једном пријатељу:</p> <p>„.....и ако же |
ћу радују, — избаци, потпуно задовољна, што је могла ово <hi>скнадити</hi> као у пјесми.</p> <p |
е реп и да њиме бије другове.{S} Срећа, што крава није била <pb n="16" /> најбоље расположена, |
х готово није могао ни распознати људе, што сјеђаху за столовима, од духанскога дима, који се к |
шку мотику у рукама, окопавао кукурузе, што их је ту засадио.{S} Иза њега је ишла попадија, деб |
с њима.{S} Није му било најпријатније, што ће добити над собом власт, оштрију него што су отац |
у за мишицу. — То би било најпаметније, што си досад урадио.{S} Мало што паметно радиш, ама то |
су отац и мати.{S} Ипак се тјешио тиме, што је знао да има још дјеце у школи, па неће, зар, ни |
ако украсио.{S} Разлика је само у томе, што је он имао неколико чворуга и што му је лице било и |
ђења није било.{S} Сва је ствар у томе, што се драгоцјени Јефтан, нераздјељиви и вјерни друг Пе |
, да је одмах од оца добио нове хаљине, што се показао тако »даровит и паметан«...</p> <p>— Кра |
епо живим и ви ме веселите и забављате, што вам никада, ни у гробу, нећу заборавит’!...</p> <p> |
ато сам те примала?</p> <p>— Па, брате, што ми то прије не казасте? — окоси се Перо, мрко је гл |
ијепе свирачице, <pb n="24" /> Швабице, што, у крају, свирају разне швапске маршеве.</p> <p>Јеф |
рочито је волио ово пошљедње, тим више, што није морао сам ићи, него је, обично, водио уза се ј |
раздраган узвикну Перо.— То је љуцки и, што се рекне, човјечански!{S} Да имају мозга, сви би се |
се смишљен <pb n="23" /> и умјестан и, што је главно, искрен и пријатељски.</p> <p>— А хоћемо |
стране, сједило до тридесеторо чељади, што мушких што женских.{S} Наравно, да су <pb n="163" / |
ена погодба.</p> <p>— И пет гроша мени, што ћу ићи с вама да вратим коња, мени... — опет ће Јов |
свога</hi>, као отсјечено дрво у гори, што се каже.{S} Знао је, да више никога код куће затећи |
тао с бока на бок.{S} И поче се кајати, што је икако полазио на пут и што је будаласто одлучио |
b n="119" /> кога и, очигледно, жалећи, што и рибље кости није могао појести.</p> <p>— <foreign |
о чути...{S} Чак и оне неколике кокоши, што су се разишле по гомилама буништа, испред колиба, н |
погледаше оштрије, испитујући.{S} Онај, што је читао новине спусти их, остави на столицу и сјед |
n="138" /> ће стари и очепи жену ногом, што је важило као опомена, да му се не мијеша у разгово |
ена хамала и инадила се са дјечурлијом, што су дошла да слушају музику.{S} Унутра опет све пуно |
d> <p>Пред великом Будровчевом механом, што је непуна два сахата удаљена од касабе, подигли су |
е чинило као неки сан и као да све ово, што види и чује, није могућно...{S} Он да испроси ђевој |
једећи. — Зар није <pb n="149" /> мало, што сам прав-здрав три дана одлеж’о у хавсу?</p> <p>— В |
ече Обрен осорно. — Само ми!{S} Ми смо, што се рекне, главни одбор и ми ћемо ријешити.</p> <p>— |
очекујући нешто необично, нешто чудно, што би само Перо могао учинити.</p> <p>— Ишао је зато, |
а, пред дућанима, не осврћући се на то, што су га пролазници сваки час, често и врло немилостив |
<p>— Фајда је, — осијече Бошко, љутит, што га прекидају у ријечи, — и само паметни људи знају, |
љега, некакву пјесму, звонку и умиљату, што попут славујске трепери у ноћи, а у пјесми као да г |
е затекао ни младу, ни лијепу собарицу, што га је врло обрадовало, јер се бијаше почео прибојав |
гостима и мрко их погледа.</p> <p>— Ех, што сте ми дошли? — викну. — Ви, ви, ви... знам ја све |
ежњаку, — јединоме чаршафу <pb n="9" /> што га је Перо имао, — и ишарало га тако, да је изгледа |
Перу то разоружа, те одмах занијеми.{S} Што је хтио рећи и протестовати против ове чудне просид |
ште срце и чврсто одлучи да запроси.{S} Што је више ишао њима, самовање му је постајало све теж |
није гром убио, него ми све у реду.{S} Што се и ти не жениш?{S} Како се не стидиш својих сијед |
на свијет, кад се људи не би женили?{S} Што, питам те?</p> <p>Обрен испи чашу и цмокну губицама |
рукама. — Што се к’о бајаги стидиш?{S} Што гођ ти срце зажели ти само ишти, к’о у својој кући. |
а?...{S} Кажи ти мени, — дрекну јаче, — што купиш ове ствари овђе, а?...{S} Куд се спремаш?..</ |
<p>— Ех, с тога ја и плачем, — викну, — што ми се чини, да се не враћамо више, ако поћерамо к’о |
еш! — узвикну Перо, плеснувши рукама. — Што се к’о бајаги стидиш?{S} Што гођ ти срце зажели ти |
оме су додијала та пречеста тужакања. — Што мени причаш? -</p> <p>Нијесам ти ја тутор!</p> <p>— |
<p>— Па што си онда дош’о? — запита. — Што си дош’о, кад не иштеш ништа?</p> <pb n="71" /> <p> |
? — запита, бјесомучно дрмајући њиме. — Што не каза да се нијеси вјенч’о, црн ти образ сад и ва |
це и као покушавајући да се осмјехне. — Што ти власт иште, то треба давати...{S} Власт је од Бо |
? — брекну Јефтан и нагло се исправи. — Што се <pb n="113" /> мени није десила несрећа?{S} Ти с |
ека Јован, презриво узвијајући носом. — Што се више види, више се <pb n="96" /> и зна, више...{ |
<p>— Није, — одговори Перо преплашен. — Што ће ти?</p> <p>Игњат измахну руком и свом снагом уда |
Па ево ме сад, — одврати Јово весело. — Што је рјеђе, то је слађе!</p> <p>Стрина се уклони и св |
е гледао у тефтер и срачунавао нешто. — Што ћа ми она?</p> <p>— А би ли ти да ти је ја извадим |
/p> <p>Перо слегну раменима...</p> <p>— Што ти кажеш, кажем и ја.{S} Само да ми она биједа на в |
га гледа и смјешка се на њ...</p> <p>— Што мене Бог да казни и да ми је удијели за жену? — јек |
и. — У мене је крупан пос’о...</p> <p>— Што крупњи, бољи је! — упаде Благоје смијешећи се. — Ам |
ло, упрашен, диже се са земље.</p> <p>— Што се не чуваш? — прекори га Јефтан сурово. — Како то |
љаве сузе циједе се низ браду.</p> <p>— Што плачеш? — запита изненађени Перо, а у срцу му нешто |
га из кола и повуче у страну.</p> <p>— Што обрука ’вако и себе и мене? — запита, бјесомучно др |
леграф?{S} Каква је то брзина?</p> <p>— Што брже, то боље, — одговори Благоје и поче звиждукати |
ери.</p> <p>— Кад си се намислио женит’ што се не ожени из наше касабе? — окоси се. — Овако муч |
<p>— 'Много? — запита подругљиво.{S} А што нијеси каз’о да ти је много, кад си иск’о и кад си |
устаде и, испод ока, погледа госте. — А што ви још не шетате? — запита их. — Шетња је здрава... |
раз и овога и онога свијета!</p> <p>— А што нијеси друга кола наш’о, магаре никакво? — брекну П |
к’о да не знаш о другоме...</p> <p>— А што не би говорио? — осијече стари осорно. — Не говорим |
ћица се као нађе увријеђена.</p> <p>— А што га не би учила? — запита. — Млад је он, па још не з |
м погледом од главе до пета.</p> <p>— А што ће ти? — запита мргодно. — Ко у ова доба вади крште |
ткотрља се и разби у комаде.</p> <p>— А што кукаш? — дрекну и унесе му се у лице. — Ево, како с |
попријеко, готово крвнички.</p> <p>— А што сјутра? — запита набусито. — Јесам ли ја, брате, је |
ећи се и гледајући га оштро.</p> <p>— А што питаш? — осијече Перо, па се и он намргоди. — Зар и |
>— Ову ли си ми срећу наш’о?</p> <p>— А што? — зачуди се Благоје. — Ђевојка је кршна и добра, а |
Хоћу ли у воду јали у гору?</p> <p>— А што нијеси у хотелу, код Јефтана?</p> <p>— Јефтан је бо |
зејум па да то купим.{S} Ако ми затреба што из Карађорђева времена, ја ћу узети пушку јали хаљи |
упорабили...</p> <p>Перо се сјети свега што је синоћ Благоју рекао, па задрхта.</p> <p>— А види |
, показа му собу, Перо, старајући се да што мање времена изгуби, честито и не погледа на њу, не |
ати, а не смједе ни да је погледа ни да што рекне.</p> <p>— Ето се сад нагледајте, — рече домаћ |
ошло му да пије, много да пије, само да што мање може размишљати.{S} И дошло му да Благоја удар |
еселије, па се окрену двојици муштерија што бијаху дошли да пазарују, и показа им врата. — Паза |
у њега да заиште савјета.</p> <p>— Ама што тако брзо? — запита. — Каква је преша била?</p> <p> |
ао да му се одмах разведри.</p> <p>— Па што си онда дош’о? — запита. — Што си дош’о, кад не ишт |
, кад ни слатке пите немаш?</p> <p>— Па што, брате, одма не иштеш! — узвикну Перо, плеснувши ру |
проливеног мастила и прогорио од цигара што су их по њему остављали.</p> <p>— Кршан си ти, — на |
4" /> <p>— Ама, брате, јесам ли ја крив што сам несретан? — упаде Перо снуждено. — Несретан се |
ти што прислушкујеш, — рече. — Ама сад што си чуо, да ником не издаш...{S} Ако издаш, зло и по |
вђе, ми прорадимо.{S} Ја сам стек’о све што имам онда, кад је био наш устанак.{S} И ја и <pb n= |
ом. — Није му био пут џаба.{S} Наш’о је што је тражио!</p> <p>— Баш? — запита Јово не вјерујући |
...</p> <pb n="52" /> <p>И, радујући се што је постао тако разговоран, задовољно се поглади по |
инама, па нежењен!..{S} Срамота!..{S} И што је Бог ствар’о жене на свијет, кад се људи не би же |
жени...{S} Зар баш да се жени?...{S} И што да се жени?...{S} Да удара на белај, да троши новце |
ри и поче их савијати и уређивати.{S} И што је више савијао, све му на срцу лакше.{S} Као олово |
томе, што је он имао неколико чворуга и што му је лице било ишарано као ускршње јаје.{S} Ипак м |
е кајати, што је икако полазио на пут и што је будаласто одлучио да се жени...{S} Зар баш да се |
p>— А не даје њезина мати крштенице или што наличио?</p> <p>— Не даје.</p> <p>— Па како ћу јој |
враћали...{S} Мислите, зар, на буну или што слично?</p> <p>Перо опет испусти некакав јаук.{S} П |
ово му се приближи.</p> <p>— Не ваља ти што прислушкујеш, — рече. — Ама сад што си чуо, да нико |
цу и сједе на њих.</p> <p>— Читаш ли ти што? — запита Перу након дуге, врло дуге почивке, пошто |
ви мргодно лице. — Не бој се, да ћеш ти што потрошит’.{S} Имам ја пара, да платим и за те и за |
е и као пође из гостионице. — Мислиш ти што си ми синоћ платио вечеру и овај доручак, да ћу ја |
како се ради, — биле су му прве ријечи што их је тада рекао оцу.{S} Весели отац задовољно се н |
оучавање.</p> <p>— Ето га! — викну онај што је опалио, пунећи пушку поново.— Ето га!</p> <p>— Е |
езиним патенијама...</p> <p>Бошко (онај што је куцкао чашом о сто) отвори бурмутицу, коју је не |
ијани вином и необично расположени, тек што му наздравише и искапише чаше у његово здравље.</p> |
с? — запита га изненађени поп, који тек што бијаше устао и почео се умивати, а полијејевала му |
љно се продати у ропство.{S} А ја волим што сам се прод’о.</p> <pb n="39" /> <p>— Чујеш, — доче |
овђе зло прошао...</p> <p>— Баш и волим што сам те наш’о, — дочека Перо одушевљено, — него да м |
ико његов, а ја сироче, па може са мном што хоће...{S} Зато ме и уз’о, да му вазда радим...</p> |
гу страну.</p> <p>Једино Данило и Јован што су ишли лагано и мирно, за пошљедњим коњем.{S} Обој |
љан ради добре вечере, а Перо задовољан што је у туђему мјесту нашао овакога пријатеља.</p> </d |
ао за вреће с пиринчом) и једини Јефтан што му је остао вјеран и још се једнако бринуо за њега. |
оставио...{S} Суђено ми да страдам, к’о што је и Исус страд’о...</p> <p>И још јаче обгрли Перу |
, ја учити како ће управљати женом, к’о што га ти учиш...</p> <p>Домаћица се као нађе увријеђен |
е, ми смо фала Богу добро и здраво, к’о што и теби исто пријатељски желимо...{S} И ако желиш чу |
— Младо не умије ни миловати онако, к’о што зна старије...</p> <p>Перо није знао шта ће одговор |
е вирило неколико дроњака.</p> <p>— К’о што видите, сиротиња, — рече стари тужно. — Ја знам, да |
упаде Јово ватрено. — Ако буде све к’о што сам намислио, биће добро и зачудићете се сви!</p> < |
и!{S} Ти знаш, да ћу ја све уредити к’о што ваља.</p> <p>— Ама ја хоћу да видим, — дрекну Перо |
да се не враћамо више, ако поћерамо к’о што смо почели.</p> <p>Перо не знаде шта би одговорио, |
имковићу!...{S} Ми треба да мислимо к’о што власт хоће.{S} Најпошље ми не треба ништа ни да мис |
с нама, ако Јенглез удари на Русију к’о што овђе пише? — запита. — То ти је, видиш, једна дипло |
м к’о гроф!{S} Док има пара, живићу к’о што треба; кад нестане, може се и гладоват’...</p> <p>С |
Перо, још одушевљеније. — То је баш к’о што треба...</p> <p>И, брзо се окренувши, као на крилим |
в уздах и, прије него што је Перо могао што изговорити, загрли га и притиште на прса.</p> <p>— |
рилу и куњати јој на голим њедрима, као што је замишљао.{S} Од велике бриге поче му се и коса ш |
мо</title> и разне занимљиве књиге, као што су: <title><hi>Црни листови</hi></title>, <title><h |
необично уживајући у њиховој свађи, као што многи уживају у боју пијеваца.</p> <p>— У читавој т |
на своме меканом душеку и спавати, као што и остали сретни људи, којима није пало на памет да |
ају, да није заплакао кад се родио, као што обично заплаче свако дијете.{S} То му управо, није |
е умро. »Отишао у походе покојници« као што сам пред смрт говораше, осмјехујући се и питајући з |
да нешто гледа на зиду.{S} Једини Јово што исколачи очи, чим је угледа.{S} Загледа се у њу и, |
Он испусти некакав уздах и, прије него што је Перо могао што изговорити, загрли га и притиште |
ће добити над собом власт, оштрију него што су отац и мати.{S} Ипак се тјешио тиме, што је знао |
паметније, што си досад урадио.{S} Мало што паметно радиш, ама то ваља!...{S} И још, ако хоћеш, |
х пропусти у собу.{S} Само слуга Данило што оста на авлији.{S} Он збаци пртљаг са себе, извали |
Обукао се као и јуче, угладио се, само што се нешто више огледао у огледалу, чешљао се мимо об |
а се ни од куда појављивала није, макар што је Перо, Бог зна зашто, и то пожелио.{S} Никога ниј |
за њим и не хтједе се зауставити, макар што их је удовица задржавала и нудила их још једном ках |
е пио, с њима остајао до зоре.{S} Макар што му је и мати од јада пресвисла, он је остајао.{S} И |
у, као да још једнако осјећа онај мирис што га је Мара унијела у собу, <pb n="37" /> и пипао је |
едило до тридесеторо чељади, што мушких што женских.{S} Наравно, да су <pb n="163" /> ту била с |
пита изненађени Перо, а у срцу му нешто штрецну, као да је слутио несрећи. — Шта ти је?</p> <p> |
ти је тако поштење?{S} Пријатеља свога шћео си да превариш и да отмеш његову ђевојку.</p> <pb |
у грлу. — Муч’ поганове!{S} Ти си мене шћео преварит’ сада, кад хоћу да удомим Мару за судског |
би... не би...</p> <p>— ...не би пустио шћер да ашикује с офинцирима, — опет ће онај.</p> <p>— |
опет ће онај.</p> <p>— ...и неби пустио шћер да ашикује с офинцирима, — прихвати Бошко ватрено. |
, још једнако узбуђен. — Људи се инаде, шћери ашикују с официрима...{S} Брука једна!...</p> <p> |
гледајући га. — Ено ти у удовице Стаке шћери Милке.{S} Кажу, да је добра, кршна, ваљана.{S} До |
ираза, — нагласи Благоје јаче. — Она је шћи газде Ђуре Ашчића.{S} Кршан и богат чојек!</p> <p>П |
ошко ватрено.</p> <p>— У тебе ашикује и шћи и жена! — узвикну Алекса и скочи са столице, подигн |
вђе?</p> <p>— Јес’, — једва промуца она шћућуривши се уза зид и као бојећи се да је не удари по |
ли нас, к’о метиљаве овнове...</p> <p>— Шути, Бога ти, шта ти знаш? — окоси се Бошко. — Каква м |
е за осталим столовима. — Само гледај и шути, а имаћеш свега.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">W |
ах...{S} Ни птица да пролети, ни зец да шушне, ни нико да се види, осим некаквих бубица, прозра |
о, пепељасто лишће опустило се, па нити шушти, нити се миче.{S} Из мркожуте, сагорјеле траве би |
reign>?</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Jawohl, bitte</foreign>...</p> <p>— <foreign xml:lang=" |
ора</l> <l>Широм миром до мора...</l> </quote> <pb n="152" /> <p>Но није честито ни допјевао за |
l>Има л’ иђе иког љевшег од мене?</l> </quote> <p>— Живио! — опет загрмише сви, <pb n="7" /> не |
етну на сто, међу чаше, и запјева.</p> <quote> <l>Фалио се жути лимун крај мора,</l> <l>Има л’ |
своју стару и најомиљенију пјесму:</p> <quote> <l>Овце чува Тодора</l> <l>Широм миром до мора.. |